PAS KOJI SE IZGUBIO

Jednog sunčanog dana pas Bleki se izgubio. Otišao je iz svoje kuće. Nakon nekog vremena sreo je stablo koje govori. Pitao ga je: „Znaš li ti gdje je moja kuća?“ Stablo je odgovorilo: „Ne znam i ne zanima me!“ Pas je krenuo šetati dalje. Uskoro je sreo malu bubamaru. „Znaš li ti gdje je moja kuća?“ pitao je. Bubamara je odgovorila: „Ne znam i ne zanima me!“ Šetao je dalje. Sreo je jednog lijepog leptira. „Znaš li ti gdje je moja kuća?“ pitao je Bleki. „Mislim da sam vidio tvoju kuću“, rekao je leptir, „pođi sa mnom!“ Skupa su krenuli i ubrzo naišli na malu kućicu. „Je li to tvoja kuća?“ pitao je leptir. „Da, da! To je moja kuća!“ veselio se psić. „Hvala ti!“ rekao je. „Ništa, i drugi put!“ rekao je leptir i odletio dalje. Pas je sjeo pred svoju kućicu kako bi nešto pojeo i popio malo vode.

Dugo kiša nije padala i stablo koje govori se počelo sušiti. „Upomoć, upomoć!“ vikalo je. Pas je to čuo i dotrčao do stabla. Pitao je: „Što je bilo?“ Stablo je odgovorilo: „Pomozi mi! Kiša odavno nije padala…“ Pas je brzo otišao do svoje kućice i odnio svoju vodu do stabla i zalio ga. Stablo je bilo sretno, ali mu je bilo žao što psu nije pomoglo kad ga je pitao za pomoć. Pas je krenuo natrag prema svojoj kućici. Iz daljine je opet čuo: „Upomoć, upomoć!“ Pratio je glas i ubrzo je vidio malu bubamaru. „Što je bilo?“ pitao je. „Ne znam gdje mi je mama“, rekla je tužno. Pas joj je rekao: „Dođi sa mnom, ja ću ti pomoći pronaći mamu.“ Ubrzo su je pro-

Diora i Kristina su i ilustrirale likove iz priče našli. „Hvala ti“, rekla je, „i oprosti što ja tebi nisam pomogla kad ti je trebala pomoć.“ „Nema veze“, rekao je pas i krenuo prema kući. Sreo je onog lijepog leptira. „Hvala ti što si pomogao mojim prijateljima iako oni nisu bili dobri prema tebi“, rekao je leptir. Pas je odgovorio: „Treba svima pomagati i biti dobar. Dođite svi kod mene da se družimo!“ Od tog dana, svi su postali prijatelji. Diora Alli i Kristina Miočić, VI. razred