WINE STYLE NO 34

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 34 / april 2012.

ekskluzivno

Primeur degustacija u Bordou

top 50 vinarija ex-yu Verus, Ormož Wine&food Restoran Šaran PUTOPIS Novi Zeland

Wine&art Dana Maar

Intervju

Voja Brajović

Wine Style od 2006. godine

Broj 01

Broj 02

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 07

Broj 08

Broj 09

Broj 10

Broj 11

Wine Style

Wine Style ISSN 1452-6646

Broj 12

Wine Style

NIJE ZA PRODAJU

NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 06

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 15 februar 2009.

ISSN 1452-6646

NIJE ZA PRODAJU

Broj 17 jun 2009.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV)

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

SPECIAL WS u Istri: Vodnjan

ISSN 1452-6646

ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILI MINI jubilej

AUTOMOBILI Noviteti

INTERVJU

INTErVjU

Broj 14

Broj 13

Broj 15

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

MASSIMO SAVIĆ

Broj 16

Broj 17

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

Broj 18

Wine Style

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Nije za prodaju

Broj 23 jun 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vInarIja ex-yu

ekskluzIvno

top 50 vinarija ex-yu

Zlatan otok - plenković, Hvar

Primeur degustacija u Bordou

Chateau Kamnik, Skoplje

SlaGanje Hrane I vIna

toP 50 vInarIja ex-yu Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Slaganje vina i hrane rečna riba

pleaSure

Marco caprai

Paste

Wellness krstarenje

autoMobIlI Honda legend

automoBIlI BmW seria 5

Intervju

jadranka jovanovIć

Broj 19

Broj 20

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Broj 21

Wine Style iSSN 1452-6646

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

Ćuretina

BuSineSS cluB Dejan racić,

gen. direktor Delta real estate-a

automoBili noviteti

jovan Ćirilov

Broj 23

Broj 24

Broj 29

Broj 30

Nije za prodaju

iSSN 1452-6646

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

Slaganje hrane i vina

intervju

nebojša GloGovac

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 22

Intervju

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

SlaGanje hrane i vina

Movia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

hoteli

autoMoBili

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

intervju intervju

ŽeljKo oBraDoviĆ

4

draGana oGnjenović

intervju

Zoran predin

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 31

Broj 32

Broj 33

WINE STyle

Broj 28

w w w . w i n e s t y l e . r s

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.

Wine Style

specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Zamenik urednika

Milorad Cilić Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Mikica Petrović, Vladimir Antić, Mladen Tomić Sa­rad­ni­ci

Bran­ko Čečen, Ste­van Raj­ta, Ðuro Tošić, Thomas Curtius, Novak Sladić, Tatjana Nježić, Katarina Vuković, Dragana Zdelar, Željko Broćilović Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Mačvanska 18, 11 000 Be­o­grad Tel/fax: 011/344 53 10 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs

Uvodnik Sa velikim zadovoljstvom moram da primetim da je ovogodišnja Konferencija o vinu u organizaciji našeg magazina okupila više ljudi nego ikad do sada. To potvrđuje da oni koji se bave vinom, bilo u ulozi proizvođača, distributera, trgovaca ili ugostitelja, shvataju da je edukacija za njih veoma važna. Mislim da je i sadržaj Konferencije opravdao očekivanja i zadovoljio tu potrebu u punoj meri. Ove godine proizvođači vina mogli su da čuju zanimljive informacije iz Ministarstva poljoprivrede koje se tiču zakonske regulative u oblasti vinogradarstva i vinarstva; da na konkretnim primerima vide kako i zbog čega se učestvuje na velikim međunarodnim sajmovina; da čuju zanimljivo viđenje marketinškog nastupa kada je vino u pitanju.

Distributeri su mogli da se informišu o plasmanu vina u velikim trgovinskim lancima, a ugostitelji i somelijeri da nauče nešto o promovisanju lokalnih vina u restoranima.

Podjednako zadovoljstvo donosi i činjenica da je publika na ovogodišnjem Salonu vina pokazala viši nivo razumevanja vina, kao i želju za informisanjem kroz razgovor sa proizvođačima i uvoznicima.

Ono što najviše raduje jeste porast kvaliteta domaćih vina, koja se očigledno približavaju evropskim, ali i velika zainteresovanost stranih proizvođača koji prepoznaju Srbiju kao vinsko tržište sa potencijalom.

Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

dvo­me­sečna

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Dalibor Danilović Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 Wine style : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik

34 broj

sadrŽaj

broj

34

» 22

» 30 » 32

Ekskluzivno I ove godine, peti put zaredom, magazin Wine Style učestvovao je na Primeur degustaciji u Bordou. Svoja zapažanja sa ovog prestižnog događaja, kao i same opise nekih od najboljih francuskih vina iz poslednje berbe, prenose Milorad Cilić i Novak Sladić Moj izbor Novosadska glumica Jovana Balašević na poetičan način opisala je svoju strast prema vinu Enografija Đuro Tošić u svojoj rubrici ovog puta upoznaje nas sa belim vinima Pijemonta. Iako je ova italijanska regija poznata pre svega po crvenim vinima, postoji nekoliko belih vina ove regije koja im pariraju

sadrŽaj

34 broj

broj

34

» 54 » 60 » 66

Intervju Ležernost, šarmantnost i duhovitost oružja su kojima se naš proslavljeni glumac Voja Brajović nosi sa teškim vremenima.

Razloga za optimizam, kaže, uvek ima dovoljno Wine&food Duga tradicija, fantastičan ambijent, kvalitetna selekcija morske i rečne ribe, dobar izbor vina - dovoljno razloga za posetu restoranu Šaran na Zemunskom keju Wine&art Mlada beogradska multimedijalna umetnica Dana Maar, po vokaciji grafički dizajner, u svojim radovima oslikava urbani duh svetskih metropola

34 broj

sadrŽaj

broj

34

» 72 » 82

» 86

Pleasure Sezona letnjih odmora se bliži, pa u susret tome predstavljamo ekskluzivnu luksuznu varijantu krstarenja Najbolje vinarije u regionu Iz knjige Top 50 vinarija ex-Yu u ovom broju predstavljamo slovenačku vinariju Verus. Ova nova vinska kuća za kratko vreme stekla je brojnu publiku, prvenstveno zahvaljujući kvalitetnim sortnim belim vinima Putopis U serijalu Šta sve možeš u... predstavljamo jednu daleku, egzotičnu destinaciju. Pogledajte zašto je film Gospodar prstenova sniman baš na Novom Zelandu

wine style info

Quet vina na Žabaru

U prijatnom ambijentu restorana Žabar vinarija Fruškogorski vinogradi organizovala je prezentaciju i degustaciju vina nastalih u vinogradima na obroncima Fruške gore. Veliki broj zvanica, ljubitelja i poznavalaca vina uživao je u ukusima i aromama vrhunskih sorti iz serije nazvane QUET. Predstavljeni su Italijanski rizling, Pinot Blanc, Chardonnay, Sauvignon Blanc, Traminac iz berbe 2011, dok je berbu 2010. predstavljao Pinot Noir - barrique, stono suvo crveno vino.

WS

Wine shop Arena

Nedaleko od Beogradske Arene početkom marta otvorena je vinoteka Wine Shop Arena. U ponudi se nalazi preko 400 vinskih etiketa iz Srbije, regiona, Evrope i Novog sveta. Osim vina i šampanjaca, u ponudi je i veliki izbor alkoholnih pića, single malt viskija, vrhunskih konjaka, cigareta, kao i prateće vinske opreme - čaša, otvarača, dekantera...

Adresa: Bulevar Zorana Ðinđića 45g (ex Blue market) Radno vreme: radnim danima i vikendom od 7:30 do 22:00 WS

Promocija novih jagodinskih vina

U okviru finalne večeri pozorišnog festivala Dani komedije u Jagodini predstavljena su vina nove vinarije iz ovog grada Jagodinska vinarija 1897. Tom prilikom ova vinska kuća promovisala je tri vina iz berbe 2011 - Rizling rajinski, Šardone, a sa posebnim zadovoljstvom i novu Ružicu, tradicionalno ružičasto vino ovih krajeva.

18

WINE STyle

wine style info

Međunarodni sajam vina u Londonu 2012.

Ovogodišnji LIWF (London International Wine Fair) biće usmeren na otkrivanje novih vina i alkoholnih pića, novih proizvođača, novih vinskih regija i centara. Sve to, zajedno sa brojnim seminarima, diskusijama i radionicama, ponudiće Londonski sajam vina.

Preko 35 zemalja predstaviće se sa više od 20.000 vina i žestokih alkoholnih pića, tako da će ovogodišnji Sajam biti sjajna prilika za skeniranje i identifikaciju najnovijih trendova na tržištu vina.

Ove godine LIWF biće i domaćin godišnjeg izbora za Najboljeg sommeliera Velike Britanije. Reč je o takmičenju sa tradicijom od preko trideset godina, koje će se ove godine po prvi put organizovati u okviru Sajma vina u Londonu. Takođe, unija grand cru vinarija iz Bordoa - Union des Grands CRU-de Bordeaux (UGC) će ostvariti povratnu posetu Londonskom međunarodnom sajmu vina i to sa ekskluzivnom degustacijom grand cru i vina iz berbe 2008. Više od šezdeset pet članova ovo čuvene vinske unije predstaviće neke od najprestižnijih vinarija iz oblasti Margaux, Pauillac, Médoc, Pessac-Léognan, Saint-Emilion, Pomerol i Sauternes.

WS

Elek­tron­sko iz­da­nje ma­ga­zi­na Wi­ne Style Na­kon nepunih šest godina po­sto­ja­nja u štam­pa­noj for­mi, ma­ga­zin Wi­ne Style od sada mo­že da se pre­li­sta i u elektronskoj formi i to na saj­tu www.wi­nestyle.rs. Ta­ko­đe, pregled sajta je prilagođen i mobilnim telefonima.

20

WINE STyle

wine style eno kutak

Ekskluzivne degustacije na premijernom predstavljanju najvećih i najboljih vina Bordoa iz poslednje berbe

Bordeaux

en Primeur 2011.

Kod svih „ozbiljnih“ aktera na svetskom tržištu vina, prva nedelja aprila bila je rezervisana za Primeur degustaciju berbe 2011. Kako bi se što bolje uklopila u funkcionisanje vinske regije sa najvećim akcentom na „tradicionalnom“, ekipa magazina Wine Style već petu godinu zaredom aktivno učestvuje na bordoškoj Primeur degustaciji

Tekst i foto: Novak Sladić

Milorad Cilić

P

remijeru vina iz 2011. očekivali smo sa nestrpljenjem iz više razloga, i sa jednim pitanjem – „postoje li granice?“ Naime, 2009. i 2010. su bile izuzetne godine, sa izuzetnim vinima – pljuštale su „stotke“ na ocenjivanjima (maksimalnih 100 poena), a izlazne cene vina nakon prve degustacije otišle su nebu pod oblake. Da bi splet okolnosti bio upotpunjen, navedeno je ispratila i eksplozija istočnog tržišta, a potražnja i

22

WINE STyle

potrošnja su porasli pre svega u Kini, ali i u Rusiji i Indiji. Tradicionalni kupci iz Evrope i Sjedinjenih Država akcenat su stavili na price performance vina, utrkujući se ko će prvi da otkrije novi hit u moru proizvođača. Iako se vina iz 2009. još nisu pojavila na tržištu, aktuelna cena onih dobro izabranih je već dvostruko veća u odnosu na izlaznu.

Da su vinari dobro poslovali, primetili smo već u prolazu. Veliki broj šatoa se reno-

wine style eno kutak

Ekipa magazina Wine Style sa Michelom Rolandom

vira, a u poslednjih godinu dana kompletno nove podrume izgradili su i čuveni šatoi Cheval Blanc i Mouton Rothschild. Investicije su značajne i primetne, a najbolji se utrkuju u stvaranju jedinstvenog i prepoznatljivog. Želju za izdvajanjem primetićete, recimo, i u izboru sudova za vinifikaciju – u Latouru grožđe fermentiše u metalnim (inoksanim) tankovima, u Moutonu u drvenim tankovima, a u Cheval Blancu u tankovima od betona! A sve je podređeno održavanju najvišeg nivoa kvaliteta.

Na najvišem nivou bila je i organizacija nedelje degustacije. Statistički podaci pokazuju da je blizu 6.500 registrovanih posetilaca reprezentovalo 68 država, a kuriozitet je porast broja profesionalnih posetilaca iz Evrope, u odnosu na one iz Azije i Sjedinjenih Država.

Međutim, ove godine atmosfera je bila malo drugačija.

Godina 2011. zvanično je najavljena kao klasična, odnosno karakteristična bordoška berba. Sa dva bitna talasa kiše, u junu i početkom septembra, veoma sušnim letom i značajno skraćenim periodom za sazrevanje grožđa, vina iz 2011. u potpunosti oslikavaju stil i snagu proizvođača, odnosno ideju, potencijal vinograda i umeće vinara.

Na levoj obali, vina 2011. su precizna, veoma dobra i na najbolji način dočaravaju stil šatoa iz kojeg dolaze. Za veći deo desne obale, prećutni komentar je „pristojno, korektno, ali ne spektakularno!“ Bolja vina treba očekivati iz Pomerola.

Dobro pripremljeni za ono što nas očekuje, nedelju degustacija započeli smo baš u Pomerolu, sa Michaelom Rollandom, koji nas je dodatno informisao „šta od koga očekivati“, i odmah zatim, nakon degustacije u Cheval Blancu, pažnju smo posvetili suvim belim vinima iz Pessac-Leognana.

WINE STyle

23

wine style eno kutak

BELA VINA Chateau Haut-Brion Blanc (42,1% SB, 57,9% SEM) U mirisu dominantniji sovinjon, sa dosta citrusa i agruma. Kompleksno vino, veoma puno, sa izuzetnom koncentracijom arome i dobro integrisanim drvetom.

Chateau Latour-Martillac Blanc Intenzivan miris koji najviše podseća na liči i marakuju. Na ukusu u prvi plan izbijaju kiseline i dobar citrusni karakter, ali fali malo punoće. Vino koje će brzo biti u top formi za konzumaciju.

Chateau La Mission Haut-Brion Blanc (27,1% SB, 72,9% SEM) Intenzivnog mirisa cveća i agruma, sa aromom fine hrastovine. Na ukusu puno, dugotrajno, prijatne slasti i dobrih kiselina.

Chateau Carbonnieux Blanc Na mirisu karakter sovinjona i izraženi uticaj drveta, dok se na ukusu sagledavaju snaga vina, izuzetne kiseline i nešto teže sovinjonske arome.

Domaine de Chevalier Blanc Intenzivnog mirisa suvog cveća i tropskog voća, na ukusu puno i aromatično, sa izuzetno integrisanim kiselinama koje mu obezbeđuju dug život u boci.

Chateau Pape-Clement Blanc Snažno, potentno vino citrusnog karaktera, sa dominantnom aromom hrastovine. Impresija se nastavlja i na ukusu, a perzistencija je izuzetna.

Chateau Smith-Haut-Lafitte Blanc Miris umerenog intenziteta, sovinjonski. Na ukusu u prvom planu drvo, sa primetnim kiselinama i umerenom perzistencijom.

Cos d’Estournel Blanc (67% SB, 33% SEM) Veoma intenzivno na mirisu, gotovo nestvarno. Na ukusu aroma agruma, a naknadno se javlja prijatna nota drveta. Bogato i puno vino, dobrih kiselina za dalje sazrevanje.

24

CRVENA VINA

WINE STyle

Chateau de Fieuzal Blanc Veoma bogato vino, izražene voćnosti i citrusnog karaktera, sa dobro integrisanim drvetom koje se nazire u pozadini. Vino koje će dugo sazrevati.

Chateau La Louviere Blanc Koncentrisane sovinjonske arome, sa dobrim drvetom. Na ukusu puno, intenzivno i dugotrajno, tipično vino Pessaca sa potencijalom za dug napredak.

Pavillon Blanc du Chateau Margaux Veoma intenzivan miris sovinjona, bogat i kompleksan. Na ukusu odlično integrisano drvo u telo vina, puno i ekstraktivno, izuzetan utisak slasti u naknadnoj impresiji.

Chateau Picque-Caillou Blanc Na mirisu dominira karakter grejpfruta sa dosta drveta. Na ukusu puno i aromatično, dugotrajno vino sa odličnim potencijalom za dalji napredak u boci.

S obzirom na to da smo u crvenim vinima Medoca probali gotovo sve predstavljeno, prenosimo samo utiske o favoritima: Chateau Mouton Rothschild, 1er Cru Classe (90% CS, 7% MER, 3% CF) Iza startnog napada arome drveta i crnog voća, otvara se izuzetan miris ljubičica – kompleksan i slatkast miris. Na ukusu veoma puno vino, ali dobro izbalansirano i ostavlja utisak mekoće. Dobra zrelost i ekstrakcija omogućuju da vino bude relativno brzo spremno za konzumaciju, ali sa potencijalom za više decenija sazrevanja u boci.

Chateau Haut Brion, 1er Cru Classe (34,8% MER, 18,9% CF, 46,3% CS) Na mirisu kombinacija cvetnog i jako zrelog voća, zaokružena hrastovinom.

Izuzetna koncentracija i punoća, dobra struktura vina i velika količina reaktivnih tanina koji će vinu doneti značajan napredak u boci.

Chateau Cos d’Estournel, Grand Cru Classe (65% CS, 30% MER, 5% CF) Zrele arome crnog voća, pre svega kupine drenjine, sa drvetom u pozadini. Ukus karakteriše odličan balans, veoma sočno, mesnato vino, finih tanina i dobro integrisanih kiselina.

U naknadnom ukusu podjednako zastupljeni voćnost i hrastovina, što dodatno govori o balansu.

wine style eno kutak

Chateau Pontet Canet, Grand Cru Classe Koncentrisana aroma borovnice, crne ribizle i kafe. Na ukusu puno, ali elegantno, izuzetno izbalansirano vino. Značajne voćnosti koja dugo traje. Vino koje umnogome prenosi/oslikava rad u vinogradu.

Chateau Lafite Rothschild, 1er Cru Classe (80% CS, 20% MER) Kompleksna aroma, umerenog intenziteta, sa dobro zrelim voćem i hrastovinom. U prvom delu impresije ukusa dominantno drvo, ali se zatim javlja i koncentrisana voćna aroma. Veoma koncentrisano vino, sa dosta strukturalnih tanina.

Chateau Pichon LonguevilleComtesse de Lalande, Grand Cru Classe (78% CS, 8% MER, 12% CF, 2% PV) Izuzetno obojeno vino, mirisa na zrelo crveno voće, sa notama hrastovine. Na ukusu meko, prijatnih kiselina, sa dosta voćne arome. Elegantno vino, somotaste strukture.

Chateau Latour, 1er Cru Classe (84,5% CS, 15% MER, 0,5% PV) Miris umerenog intenziteta, sa dominantnim cvetnm karakterom – ljubičica. Na ukusu snažno, puno i veoma koncentrisano vino, sa velikom količinom tanina, za čiju potpunu harmonizaciju treba više godina.

Chateau Margaux, 1er Cru Classe Cvetni miris upotpunjen aromama crvenog bobičastog voća. Na ukusu umereno puno, primetnih tanina sa visokim kiselinama.

Chateau Pichon LonguevilleBaron, Grand Cru Classe (82% CS, 18% MER) Na mirisu dominantan zreo kaberne, odnosno aroma crne ribizle. Na ukusu izuzetna elegancija, veoma izbalansirano vino, dobre taninske strukture.

Le petit Mouton de Mouton Rothschild (70% CS, 30% MER) Intenzivnog mirisa zrelog crnog voća, karakterističan kaberne.

Meko i bogato vino, dobre taninske strukture, naknadnog ukusa po drvetu.

Premda 2011. godina nije „prava“ za St. Emilion i okolinu, sa desne obale ne treba propustiti: Chateau Ausone, 1er Grand Cru Classe A (55% CF, 45% MER) Izuzetno kompleksnog mirisa zrelog crnog bobičastog voća, upotpunjenog najfinijom hrastovinom. Na ukusu finoća i elegancija.

Puno i ekstraktivno vino, izuzetno harmonično sa potencijalom za dug napredak u boci.

Međutim, koliko je talas vlage onemogućio da crno grožđe dozri po želji vinara, toliko je doneo jednu od boljih berbi za grožđe zahvaćeno plemenitom plesni, odnosno za proizvodnju slatkih vina Sauternesa i Barsaca.

Daleko najjači utisak u nedelji Primer degustacije na nas je ostavio Chateau d’Yquem. Na mirisu medno i kremasto, dominantnog citrusnog karaktera, a sve zaokruženo najfinijom hrastovinom. U drugom planu, javljaju se i arome zrelog belog voća. Na ukusu veoma intenzivno, dugotrajno,

Chateau Cheval Blanc, 1er Grand Cru Classe A (52% CF, 48% MER) Miris zrelog voća, kompleksan i intenzivan. Značajno se razvija na vazduhu. Na ukusu umereno pun, mek i balansiran. Veoma fina, umekšana taninska struktura.

Chateau Trottevielle, 1er Grand Cru Classe B (50% CS i CF, 50% MER ) Veoma dopadljivog mirisa u kojem se prepliću zrelo voće sa aromama kafe i vanile iz hrastovine. Na ukusu puno, ekstraktivno vino, odlične strukture.

Chateau Troplong Mondot, 1er Grand Cru Classe B Intenzivno, začinsko vino sa dobrom integracijom hrastovine. Na ukusu više elegantno, sa manje snage nego što miris najavljuje.

Chateau Pavie-Macquin, 1er Grand Cru Classe B Slatkastog mirisa veoma zrelog crvenog voća i hrastovine.

Umereno puno do puno, sa dobrim kiselinama i lepo integrisanim taninima.

Chateau Figeac,1er Grand Cru Classe B Dopadljivog mirisa crvenog voća, umereno zrelog. Pravo vino da oslika karakter berbe 2011. Na ukusu umereno puno, sveže, sa primetnim kiselinama.

sa mnogo arome, koja ostaje dugo u ustima. Jedna od najboljih godina za d’Yquem, sličnih karakteristika kao 2001.

Definitivno, iz 2011. može se pametno izabrati. Veliko je interesovanje kupaca, ali više nego bilo kada, izlazna cena vina biće najznačajniji činilac. Ukoliko cene budu korektne, eto i tržišta za ova vina.

U nekoliko reči, suštinu je rekao jedan od poznatijih londonskih trgovaca, Stephen Browett: „Ovo nije godina koju bi iko morao da kupi. Ali, zainteresujte ljude cenom!“ WS

WINE STyle

25

wine style nova vina

SOFIA TAMJANIKA - BRAĆA RAJKOVIĆ 2011 Oblast: Župa, Aleksandrovac Vino je karakterističnog mirisa egzotičnog voća, meda, zove, kajsije i dinje.

Na ukusu je puno, sveže, svilenkasto i zaokruženo, izrazito prijatnih kiselina koje se odlično slažu uz bela mesa, ribu, morske plodove, deserte i sveže voće.

Služiti na temperaturi od 9 do 11 stepeni C. Cena: 750 dinara Proizvođač: Vinarija Braća Rajković

BRICCOTONDO PIEMONTE DOC BARBERA - FONTANAFREDDA Oblast: Monferrato and the Langhe, Pijemont Rubincrveno vino sa voćnim notama kupine i šljive, ističući malo i začine crni biber i cimet. Slatki i meki tanini spajaju se sa voćem stvarajući odličnu teksturu, dok oštra svežina daje dugotrajan ukus. Ovo vino je najbolje nakon 3-4 godine odležavanja. Savršeno kao aperitiv, uz sušeno meso i sveže i srednje stare sireve.

Ovo vino se proizvodi i u bocama od 0,5 l, koje se zovu volumi bollati.

Cena boce od 0,75 l: 1.350 dinara Cena boce od 0,5 l: 1.100 dinara PRADALUPO ROERO ARNEIS - FONTANAFREDDA Ovo vino je već prisutno na domaćem tržištu u standardnim bocama od 0,7 l, ali odnedavno je dostupno i u bocama od 0,5 l, i to sa drugačijom etiketom.

Cena: 900 dinara Uvoznik: ADS Wine

CUVÉE BRUT RÉSERVE - TAITTINGER Oblast: Rems Sazreva u podrumima duže od tri godine, u kojima dostiže pravu aromu koja ga čini specifičnim. Pažljivo balansirani odnos šardonea (40%) i pino noara (60%) čini ovaj šampanjac zlatnožute boje vrlo prepoznatljivim.

Cena: 4.950 dinara CUVÉE PRESTIGE ROSÉ - TAITTINGER Oblast: Rems Odlikuje ga intezivna i blistava roze boja. Ovaj blend je komplikovan za proizvodnju, a samim tim i skuplji od standardnih šampanjaca. Ima izražene arome crvenog voća, a osećaj na nepcima se može opisati kao živ, voćni i svež.

Može se konzumirati i na kraju i na početku večeri, kao aperitiv ili kao pratnja dezertima sa crvenim voćem.

Cena: 5.820 dinara Uvoznik: Vending

26

WINE STyle

wine style nova vina

CHARDONNAY SANCT VALENTIN - CANTINA SAN MICHELE APPIANO Oblast: Alto Adige, Južni Tirol Na nosu su prisutne zemljane note, voćna slast i svežina, suptilan utisak barika i tonovi vanile. Moćno vino, postojano, dugotrajno u ustima. Ima lep dodir hrasta, svežinu, odličan after taste i blagu prijatnu gorčinu u završnici. Služiti na temperaturi od 12 stepeni C, sa morskom i rečnom ribom sa grila, telećim fileom u sosu berne, svinjskim pečenjem.

Cena: 2.300 dinara SAUVIGNON SANCT VALENTIN - CANTINA SAN MICHELE APPIANO Oblast: Alto Adige, Južni Tirol Na mirisu su izraženi cvetni tonovi i aroma smokve, sa nežnim začinskim tonovima. Puno na paleu, lepog balansa i svežine, sa mineralnom završnicom.

Služiti na temperaturi od 12 stepeni C, sa svežim salatama, ribom i morskim plodovima.

Cena: 2.300 dinara PINOT GRIGIO ANGER - CANTINA SAN MICHELE APPIANO Oblast: Alto Adige, Južni Tirol Na mirisu se osećaju arome zrele kruške i jabuke, malo koštunjavog voća, sa blagim naznakama bagrema. Lepa svežina, postojan ukus na nepcima, fina mineralnost i dobra završnica. Služiti na temperaturi od 12 stepeni C, sa telećim pečenjem, salatama od morskih plodova, grilovanim kozjim sirom.

Cena: 1.500 dinara PINOT BIANCO SCHULTHAUSER - CANTINA SAN MICHELE APPIANO Oblast: Alto Adige, Južni Tirol Na mirisu se prožimaju arome jabuka i kajsija, kao i blage note kedra. Vino je punog tela, puterasto, naznačene svežine i delikatno na nepcima. Služiti na temperaturi od 12 stepeni C, sa špikovanom teletinom, ribom smuđ u belom sosu.

Cena: 1.500 dinara CHATEAU CARBONNIEUX BLANC - CANTINA SAN MICHELE APPIANO Oblast: Alto Adige, Južni Tirol Intenzivni mirisi orašastog voća i breskve, a na ukusu izraženi tonovi svežih zelenih jabuka i meda. Odlične svežine i mineralnosti, sa intenzivnom i lepom završnicom. Služiti na temperaturi od 13 stepeni C, sa belim i crvenim mesima, ribom sa žara, tunom sa bademima.

Cena: 4.900 dinara Uvoznik: Sun trade

28

WINE STyle

wine style MOJ IZBOR

JOVANA BALAŠEVIĆ glumica Piše: Zlatomir Gajić Foto: lična arhiva

Sreća sa mirisom vanilin šećera

30

WINE STyle

wine style MOJ IZBOR

Ma­da je kao ćer­ka slav­nog kan­ta­u­to­ra od­ra­sta­la pred oči­ma uvek jed­na­ko ra­do­zna­le jav­no­sti i bes­kru­pu­lo­znih me­di­ja, mla­da no­vo­sad­ska glu­mi­ca Jo­va­na Ba­la­še­vić hra­bro i do­sto­jan­stve­no no­si po­zna­to pre­zi­me. Iako je uvek bi­la i osta­la ne­ras­ki­di­vo ve­za­na za po­ro­di­cu, ova atrak­tiv­ na umet­ni­ca je do sa­mo­os­ tva­re­nja u ve­o­ma zah­tev­noj pro­fe­si­ji do­šla pr­ven­stve­no ta­len­tom, upor­nim ra­dom i ve­rom u lič­ne spo­sob­no­sti. Ove se­zo­ne igra u de­vet pred­sta­va u svo­joj ma­tič­noj ku­ći, Srp­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu u No­vom Sa­du. Uz Se­o­be, Pa­ra­stos u be­lom, Će­la­vu pe­va­či­cu, Zoj­kin stan, Je li bi­lo kne­že­ve ve­če­re i dru­ge pred­sta­ve na da­ska­ma naj­sta­ ri­jeg srp­skog te­a­tra, Jo­va­na bli­sta i na sce­ni ze­mun­skog Ma­dle­ni­ja­nu­ma u Taj­ni Gre­te Gar­bo i Mi­ri­su ki­še na Bal­ka­nu, a tu je, na­rav­no, i us­pe­šan de­bi na ve­li­kom plat­nu, ulo­gom Ma­le Vi­dre u fil­mu Kao ra­ni mraz u re­ži­ji nje­nog oca, Đor­đa Ba­la­še­vi­ća

VI­NO

HRA­NA

IZ­LA­ZAK

Džon Hju­ston je pred kraj ži­vo­ta re­kao: „Sa­mo jed­nog mi je žao, što sam pio vi­ski ume­sto vi­na.“ U to­me je i mo­ja ra­dost, što uvek pi­jem vi­no, cr­ve­no... Po­bo­gu, to­li­ko je pe­sa­ma na te­mu vi­na, još su sta­ri Gr­ci obo­ža­va­ li vi­no i pi­li ga u sla­vu Di­o­ni­sa. I sa­ da, po­red sve­ga to­ga, da za­žmu­rim i po­r u­čim pi­vo - ne­ma šan­se, ha­ha...

Ali, na­rav­no, tre­ba bi­ti ume­ren... Za­ hva­lju­ju­ći do­brom do­zi­ra­nju cr­ve­nog vi­na, po­pra­vi­la sam gvo­žđe u krv­noj sli­ci. Čo­vek mo­ra to­li­ko da po­zna­je se­be, da kroz hra­nu i pi­će se­bi ipak uči­ni do­bro, a ne lo­še. A to ni­je kom­ pli­ko­va­no... Sva­ka čast oni­ma ta­mo ne­gde u za­pad­nom Sre­mu, što su se se­ti­li da svo­ja be­la vi­na na­zo­vu Prin­ cip i Inat. Pa sad, pi­ješ li iz prin­ci­pa ili iz ina­ta... Po­pi­jem ne­kad zbog jed­ nog, al’ i zbog ovog dru­gog.

Voj­vo­đan­ska, bač­ka, te­ška, uku­sna, ma­sna, što se pam­ti, po­ne­kad do­sad­ na, ali - mo­ja! Vo­lim da je­dem, ali ne do­ži­vlja­vam to kao strast. Ima ve­ćih stra­sti, a hra­na je go­ri­vo. Mo­ra da bu­de za­do­volj­stvo, pa ne vo­lim ka­da mi se do­go­di da ne­mam vre­me­na i da ni ne ose­tim šta je­dem. Uku­si su ve­o­ma va­žni, da ose­tiš, da žva­ćeš, da uži­vaš, a ne da gu­taš ni ne zna­ ju­ći šta. Mi­slim da je to za­do­volj­stvo ne­gde po­ve­za­no i sa zdra­vljem. Ne mo­že dru­ga­či­je. I da: za­i­sta mi­slim da se „ne­kad do­bro je­lo, baš“, ako ne i bo­lje. Ova br­zi­na, ru­ti­na, bor­ba za sta­tus i op­sta­nak sve nas ubi­ja i či­ ni ta­ko is­pra­znim i fri­gid­nim. Ko se da­nas ma­lo za­u­sta­vi i ume­si krof­ne ko­je zah­te­va­ju ozbilj­nu pri­pre­mu u smi­slu vre­me­na ko­je će­te odvo­ji­ti?

Ko? Mo­ja ma­ma. I ka­da ku­ća za­mi­ ri­še na va­ni­lin se­ćer, mo­gla bih da ka­žem da ta­ko mi­ri­še sre­ća...

Iz­la­sci su mi po­sta­li na­por­ni i be­smi­ sle­ni još kad sam ima­la 23. Iz­la­zak za me­ne mo­ra da sa­dr­ži do­bar po­vod, ina­če ne mr­dam. Sve je ma­nje lju­di ko­ji me za­in­te­re­su­ju to­kom raz­go­vo­ ra. Ako ne po­sto­ji raz­log da se iza­đe, da se ne­če­mu na­zdra­vi, jed­no­stav­no ne iz­la­zim. U su­prot­nom ose­tim ka­ko sam ba­ci­la ener­gi­ju i vre­me, od­go­va­ ra­ju­ći na ista pi­ta­nja: šta ima no­vo, ka­ko su tvo­ji, je l’ si se uda­la, je l’ si sad u Be­o­gra­du ili ov­de... Ko­lek­ tiv otu­plju­je ne­za­vi­snu mi­sao. Tre­ba bu­ja­ti u sa­mo­ći i po­sta­vlja­ti se­bi su­štin­ska pi­ta­nja po­sto­ja­nja. Ži­vi­mo u is­tro­še­nom dru­štvu: te­a­tral­nom po svo­joj umet­no­sti, po svom ži­vo­tu, pa čak i po svo­joj bo­go­bo­ja­žlji­vo­sti. Ne, ni­sam nam­ćor, ali sam vr­lo se­lek­tiv­ na, a svu­gde je ve­o­ma za­di­mlje­no: Tur­ci su uči­ni­li svo­je osta­vi­vi­ši nam gen za dža­mlje­nje. Ima­ma uti­sak da smo na­ci­ja ko­ja je­de ci­ga­re­te i to mi sme­ta, ve­o­ma. Za­to se moj iz­la­zak sa dra­gim lju­di­ma svo­di na re­če­ni­cu: vi­di­mo se ka­da kre­nu ba­šte. I kao što mi­sli i Ti­šma: „Ima jed­no go­di­šnje do­ba. Le­to. Osta­la ni­su ni­šta dru­go ne­go pre­pre­ke da se ovo jed­no us­ po­sta­vi ne­pre­ki­nu­to.“ Za me­ne je pra­vi iz­la­zak tek u le­to... Eto. Šet­nja po ke­ju, od­la­zak na sa­laš i bes­kraj­ne vo­žnje mo­to­rom sa jed­nim pla­vim štrum­fom či­ne mo­je iz­la­ske. WS

WINE STyle

31

wine style enografija

Bela vina Pijemonta Iako se na pr­vi po­gled mo­že uči­ni­ti da kli­ma i po­lo­žaj Pi­je­mon­ta vi­še po­go­du­ju be­lim sor­ta­ma, ipak je neb­bi­o­lo ov­de za­si­jao pu­nim sja­jem i po­sta­vio ja­ko vi­ so­ke stan­dar­de kva­li­te­ta. Za­to je vr­lo te­ško sta­ti uz ra­me sa iz­vr­snim cr­ve­nim vi­ni­ma ove re­gi­je, kao što su ču­ve­ni ba­ro­lo i bar­ba­re­sco, a taj za­da­tak ima ne­ko­li­ci­na in­te­re­sant­nih be­lih sor­ti - cor­te­se, ar­ne­is i mo­sca­to. Osim tra­di­ci­o­ nal­nih su­vih vi­na, u Pi­je­mon­tu se pro­iz­vo­de i dve va­ri­jan­te pe­nu­ša­va­ca, asti i mo­sca­to d’asti, kao i oja­ča­no i aro­ma­ti­zo­va­no vi­no ver­mo­uth

N

Piše: Đuro Tošić

32

WINE STyle

i­je sa­svim si­gur­no ko je glav­ni „kri­vac“ za pr­ve lo­ze u ovoj re­gi­ji, da li su to bi­li Sta­ri Gr­ci ili Etrur­ci, ali sa­mi Ri­mlja­ni ni­su po­seb­ no ce­ni­li vi­na Pi­je­mon­ta. Tek ne­gde oko 13. ve­ka sve­šte­ni­ci i mo­na­si udah­nju­ju no­vi ži­vot vi­nar­stvu u pod­nož­ju Al­pa i, na­rav­no, glav­na ulo­ga do­de­lje­na je cr­ve­nim vi­ni­ma i već po­me­nu­tom ne­bi­o­lu. Ipak, na po­ja­vu pr­vog ozbilj­nog i su­vog ne­bi­o­la, za ko­ji je bio za­slu­žan fran­cu­ski eno­log Lo­u­is Oudart, če­ka­lo se sve do 1850. go­di­ne. Za to vre­me be­la vi­na su shva­ta­na kao jed­no­stav­na, la­ga­na kuć­na vi­na, a uglav­nom su se slu­ži­la po ma­lim tra­to­ri­ja­ma.

Tek ne­gde oko 1950. go­di­ne po­ja­vlju­je se am­bi­ci­o­zni ama­ter­ski pro­ iz­vo­đač Vit­to­rio Sol­da­ti, ko­ji u svo­joj vi­na­ri­ji La Scol­ca do­ka­zu­je da i od kor­te­zea (cor­te­se) mo­že da se pro­iz­ve­de so­lid­no vi­no. Na­rav­no, re­še­nje je bi­lo u sma­nje­nju pri­no­sa, što je u di­rekt­noj ko­re­la­ci­ji sa kva­li­te­tom vi­na. Sa mi­ni­mal­nim ula­ga­nji­ma u teh­no­lo­ške ka­pa­ci­te­te vi­na­ri­je, a sa ve­ćim ula­ga­nji­ma u sam pro­ces pro­iz­vod­nje, kon­tro­li­sa­nu hlad­nu fer­ men­ta­ci­ju i kon­tro­lu pri­no­sa, on je za vr­lo krat­ko vre­me us­peo da do­đe do sa­svim so­lid­nog vi­na, ko­je je na­zvao Ga­vi di Ga­vi (na­zva­nom po obla­sti Ga­vi iz ko­je po­ti­če). Ne­du­go za­tim, 1998. go­di­ne, to vi­no je do­ bi­lo DOCG sta­tus i to pod ime­nom cor­te­se di Ga­vi (ma­da, ka­da pri­ča­mo o sma­nje­nim pri­no­si­ma do­zvo­lje­ni pri­no­si za ga­vi su do­sta bo­ga­ti, pa iz­no­se oko 9,5 to­na po hek­ta­r u).

Da­kle, ga­vi se pro­iz­vo­di od autoh­to­ne sor­te kor­te­ze, a kad je naj­bo­ lji on­da su to su­va i hr­ska­va vi­na, sa pri­jat­nim ci­tru­snim i mi­ne­ral­nim no­ta­ma. U sa­mom Pi­je­mon­tu po­sto­ji oko 30 vi­na­ra ko­ji su se spe­ci­ja­li­zo­ va­li za ga­vi, ma­da ve­ći­na pi­je­mont­skih vi­na­ra u svo­joj po­nu­di oba­ve­zno ima ne­ki ma­kar pri­sto­jan ga­vi. Naj­bo­lji iz­bor kad je u pi­ta­nju sla­ga­nje vi­na i hra­ne sa ovim vi­ni­ma je­ste mor­ska hra­na. Ne­ki od naj­bo­ljih pro­ iz­vo­đa­ča ga­vi­ja su vi­na­ri­je La Scol­ca, Te­nu­ta san Pi­e­tro, Fon­ta­na­fred­da, Ba­ta­si­ol­lo, Ste­fa­no Fa­ri­na...

U re­gi­ji Pi­je­mont na­la­zi se oko 58.000 hek­ta­ra vi­no­gra­da, od če­ ga je sa­mo 30� pod za­sa­di­ma be­lih sor­ti. Go­di­šnja pro­iz­vod­nja vi­na iz­no­ si oko 3,5 mi­li­o­na hek­to­li­ta­ra, od če­ ga 55� spa­da u DOC ka­te­go­ri­za­ci­ju, što zna­či da je kla­si­fi­ko­va­no kao vi­no naj­vi­šeg kva­li­te­ta.

WINE STyle

33

Foto: Vladimir Antić

wine style enografija

wine style enografija

Foto: arhiva vinarija Fontanafredda

Dru­ga po­zna­ta be­la sor­ta Pi­je­mon­ta je ar­ne­ is. Na­rav­no, kod nas je mno­go ma­nje po­pu­lar­na ali kva­li­te­tom uop­šte ne za­o­sta­je za kor­te­ze­om, tač­ni­je za vi­ni­ma ga­vi. Vr­lo je ve­ro­vat­no da će­te na­ći mno­go bo­lji od­nos ce­ne i kva­li­te­ta ar­ne­i­sa ne­go ga­vi­ja. Glav­ne obla­sti u ko­ji­ma se uz­ga­ja ova sor­ta na­la­ze se se­ver­no od gra­da Ta­na­ra, i to za­jed­no sa još jed­nom autoh­to­nom ali da­le­ko ma­nje po­zna­tom sor­tom po ime­nu fa­vo­ri­ta. Du­go su se ove dve sor­te ko­ri­sti­le uglav­nom kod ku­ pa­ži­ra­nja i sma­tra­ne su sor­tama za sto­na vi­na, a on­da je ne­ko­li­ci­na vi­na­ra, sma­nju­ju­ći pri­no­se i po­ve­ća­va­ju­ći kva­li­tet, pro­iz­ve­la od ar­ne­i­sa vr­lo kva­li­tet­na vi­na. Da­nas se ar­ne­is ga­ji na oko 500 hek­ta­ra, ma­da je i to plod ve­li­kog tru­da, po­naj­ vi­še dve­ju ku­ća - Bru­no Gi­a­co­sa i Ce­ret­to (ova sor­ta je 1989. go­di­ne do­bi­la DOC sta­tus i to za lo­ka­ci­je na br­di­ma Ro­e­ro i Lang­he). Kva­li­tet vi­na umno­go­me je za­vi­stan od pri­no­sa, pa se mo­že re­ći da ima­mo dve vr­ste ar­ne­i­sa - onu jed­no­stav­ nu, sa ve­ćih pri­no­sa ko­ja da­je jed­no­stav­na vi­na la­ga­nog te­la, voć­nog iz­ra­za i sa bla­gim ki­se­li­na­ ma, kao i onu kom­plek­sni­ju, sa div­nim cvet­nim aro­ma­ma pra­će­nim voć­nim iz­ra­zi­ma kaj­si­je, bre­skve i ja­bu­ke.

Osim ove dve vr­ste vi­na jed­no od naj­po­zna­ ti­jih ime­na Pi­je­mon­ta je asti, ko­ji je naj­po­zna­ti­ji

34

WINE STyle

pe­nu­ša­vac po­red pro­se­ka, a po­zna­ti­ji je pod ime­ nom asti spu­man­te. (Ita­li­ja ina­če pro­iz­vo­di naj­vi­ še pe­nu­ša­vih vi­na na sve­tu od raz­li­či­tih sor­ti).

Asti je po­lu­slat­ko pe­nu­ša­vo vi­no pro­iz­ve­de­no od sor­te mo­sca­to, ko­ja se uglav­nom ga­ji na ju­go­i­sto­ ku Pi­je­mon­ta i po­seb­no u oko­li­ni gra­do­va Al­ba i Asti. Ne­da­le­ko od tih gra­do­va na­la­zi se ma­lo se­lo Ca­nel­li, u ko­jem je po­kre­nu­ta pro­iz­vod­nja ovog la­ga­nog vi­na još dav­ne 1800. go­di­ne. Po­ne­kad mo­že­te ču­ti me­šta­ne ka­ko ovo gro­žđe na­zi­va­ju mo­sca­to di ca­nel­li, ali čak ni to ni­je do­volj­no, pa po­sto­ji i tre­će ime tog gro­žđa - mo­sca­to bi­an­co (u Fran­cu­skoj je po­zna­to kao mu­scat blanc a pe­ tits gra­ins). Du­go je ovo vi­no pra­ti­lo loš imidž, a na­ro­či­to po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta ka­da su se ogrom­ne ko­li­či­ne ne­kva­li­tet­nog asti­ja iz­vo­zi­le u SAD - ta­da se to vi­no sma­tra­lo „šam­panj­cem za si­ro­ti­nju“. Da­na­šnja, mo­der­na i kva­li­tet­na asti vi­na su da­le­ko od tog imi­dža - iz­ra­zi­to su voć­nog sti­la u ko­jem je slat­ko­ća vr­lo do­bro iz­ba­lan­si­ra­ na. Aro­me ko­je se ose­ća­ju pod­se­ća­ju na sa­vr­še­ no zre­le bre­skve i kaj­si­je, uz, na­rav­no, mu­skat­ne to­no­ve ko­ji su pre­po­zna­tlji­vost ove sor­te. Asti je uglav­nom do­sta la­ga­no vi­no i pro­ce­nat al­ko­ho­la kre­će se od 7 do 9 od­sto. Ser­vi­ra se ohla­đen na tem­pe­ra­tu­ri iz­me­đu od 5 do 8 ste­pe­ni C. Ve­ći­ na asti­ja da­nas se pro­iz­vo­di char­mat me­to­dom,

wine style enografija

dok ve­o­ma ma­li broj pro­iz­vo­đa­ča i da­lje ko­ri­sti cham­pa­no­i­se me­tod.

Naj­ve­ći pro­iz­vo­đa­či asti­ja uglav­nom su ve­li­ ke kom­pa­ni­je, kao što su Cin­za­no, Fon­ta­na­fred­ da, Mar­ti­ni & Ros­si i ot­pri­li­ke se sva­ke go­di­ne pro­iz­ve­de de­set pu­ta vi­še asti­ja ne­go ba­ro­la.

Dru­ga i kva­li­te­ni­ja ver­zi­ja asti­ja je mo­sca­to d’asti, ko­ji pro­iz­vo­de uglav­nom ma­li pro­iz­vo­đa­či i to sa vi­no­gra­da ni­skih pri­no­sa, ko­ri­ste­ći pro­ bra­no gro­žđe. Vi­no je de­li­kat­no, la­ga­no, slat­ka­ sto i sa ma­lim pro­cen­tom al­ko­ho­la (oko 5,5%).

Osim to­ga, mo­sca­to d’asti ima i ma­nje me­hu­ri­ća, pa se ne sma­tra spu­man­te vi­ni­ma ne­go friz­zan­ te. Po­što stva­ra znat­no ma­nji pri­ti­sak u bo­ci, za za­tva­ra­nje se ne ko­ri­ste če­po­vi za šam­panjac sa ži­com, već uglav­nom obič­ni pam­pu­ri kao kod nor­mal­nih vi­na. Uglav­nom se ser­vi­ra do­bro ohla­đen i u stan­dard­nim ča­ša­ma za be­lo vi­no, a ne u flu­te ča­ša­ma za šam­panjac. Zbog ma­log pro­cen­ta al­ko­ho­la vi­no je iz­u­zet­no ne­žno i ima vr­lo kra­tak ži­vot­ni vek, pa bi ga tre­ba­lo kon­zu­ mi­ra­ti ne­po­sred­no na­kon pla­si­ra­nja na tr­ži­šte.

Bi­lo bi ne­pra­ved­no pri­ča­ti o Pi­je­mon­tu a ne po­me­nu­ti ver­mo­uth, ko­ji se po­mi­nje još dav­ ne 1700 go­di­ne. Ver­mut je be­lo ili cr­ve­no vi­no sa do­da­tom taj­nom me­ša­vi­nom ko­ja se sa­sto­ji od vi­še od sto­ti­nu za­či­na - gor­kih tra­va, ani­sa, gor­kog ba­de­ma, ka­mi­li­ce, ci­me­ta, ko­ri­jan­de­ra, đumbira, ša­fra­na… (dok ni­je bio za­bra­njen zbog svo­je otrov­no­sti i ab­sint je ula­zio u sa­stav ver­ mu­ta). U po­čet­ku se za pro­iz­vod­nju ko­ri­sti­lo do­ma­će mu­skatno gro­žđe pa je ve­ći­na ver­mu­ta bi­la be­la, dok se da­nas u pro­iz­vod­nji uglav­nom ko­ri­ste sto­na vi­na sa ju­ga Ita­li­je pa je i kva­li­tet vi­na na ma­lo ni­žem ni­vou ne­go što je bio ra­ni­je.

Na­kon što se vi­no ople­me­ni aro­ma­ma za­či­na,

po­ja­ča­va mu se i ni­vo al­ko­ho­la (od 16% do 21%).

Naj­ve­će kom­pa­ni­je za pro­zvod­nju ver­mu­ta su Mar­ti­ni&Ros­si, Cin­za­no, Punt e Mes, i uglav­nom se svi na­la­ze u oko­li­ni To­ri­na, ina­če glav­nog gra­da Pi­je­mon­ta.

Ka­da je u pi­ta­nju na­še tr­ži­šte, ne­ki od naj­ po­zna­ti­jih pro­iz­vo­đa­ča su već pri­sut­ni u Sr­bi­ji ta­ko da mo­že­te na­ći i ve­li­ka­ne po­put: Pio Ce­sa­re, Fon­ta­na­fred­da, Ste­fa­no Fa­ri­na, Ba­ta­si­o­lo... Na­ža­ lost, ne­do­sta­ju još mno­gi po­zna­ti pro­iz­vo­đa­či, re­ci­mo Ce­ret­to, ko­ji je ne­kad bio u Sr­bi­ji, pa La Scol­ca, Bru­no Gi­a­co­sa, Lu­ci­a­no San­dro­ne, Mar­ca­ ri­ni, Pru­not­to... Što se ti­če ce­na, one su u ve­li­kom ra­spo­ nu i u ma­lo­pro­da­ji se kre­ću od 800 di­na­ra za Mo­sca­to d’asti Ste­fa­no Fa­ri­na, dok Ga­vi iz iste ku­će sta­je oko 1.000 di­na­ra. Ar­ne­is Fon­ta­na­fred­da je oko 1.100 di­na­ra, kao i Ga­vi Fon­ta­na­fred­da. Ga­vi Ba­ta­si­o­lo je pri­bli­žno iste ka­te­go­ri­je i mo­že­te ga na­ći za 1.050 do 1.200 di­na­ra u vi­no­te­ka­ma, dok za Ga­vi Pio Ce­sa­re tre­ba da se iz­dvo­ji bli­zu 1.700 di­na­ra.

Ga­vi To­le­da­na sta­je oko 2.100 di­na­ra.

Ce­ne u re­sto­ra­ni­ma su na­rav­no ve­će i kre­ću se od 1.500 do 2.000 di­na­ra za pro­ se­čan ga­vi ili mo­sca­to d’asti, dok ova vi­na ne­kih pro­iz­vo­đa­ča do­sti­žu ce­ne i do 5.000 di­na­ra. WS

U pret­hod­nom bro­ju do­šlo je do teh­nič­ke gre­ške. Pi­sa­lo je da ce­na vi­na Ba­ro­lo Fon­ta­na­ fred­da u ma­lo­pro­da­ji iz­no­si 9.500 di­na­ra. Za­pra­vo, ce­na ovog vi­na u mal­opro­da­ji je od 3.300 do 3.500 di­na­ra, dok u re­sto­ra­ni­ma ko­šta od 5.000 do 7.000 di­na­ra.

36

WINE STyle

wine style degustacije

Stevan Rajta

degustacije Tim sa­rad­ni­ka ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­dio je blind ta­sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri bela vina iz Pijemonta ko­ja su me­đu naj­pro­da­va­ni­ ji­m u do­ma­ćim re­sto­ra­ni­ma

Miša Cilić

38

WINE STyle

Đuro Tošić

PRADALUPO 2010

GAVI BATASIOLO 2010

GAVI FRANCO FIORINA 2010

proizvođač: Fontanafredda sorta: arneis oblast: Pijemont, Italija procenat alkohola: 12,5% cena: 995 dinara

proizvođač: Batasiolo sorta: cortese oblast: Pijemont, Italija procenat alkohola: 12,5% cena: 895 dinara

proizvođač: Franco Fiorina sorta: cortese oblast: Pijemont, Italija procenat alkohola: 12% cena: 900 dinara

Vino je svetložute boje, zelenkastog odsjaja, odlične refleksije sa primetnim sitnim mehurićima na početku. Na mirisu se izdvajaju prepoznatljive citrusne arome, sa dominantnom notom grejpfruta, uz prisustvo nijansi začinskih i biljnih aroma. Na ukusu je puno, sveže, sa veoma lepim i prijatnim kiselinama i intenzivnom završnicom.

Vino je svetložute boje sa zelenim odsjajem, dobre bistrine i refleksije. Na mirisu je izražen mineralni i začinski karakter, sa manjim primesama nota citrusnog voća, pre svega mandarine i grejpfruta. Na ukusu je srednjeg tela sa veoma izraženim kiselinama, dok je završnica srednje duga sa prijatnim naknadnim ukusom.

Svetložute boje, dobre bistrine i pokertljivosti u čaši. Na mirisu nešto zatvorenije, ali je ipak uočljivo prisustvo prepoznatljivih sortnih aroma voćnog karaktera, sa notama lajma i belog cveća, kao i naznakama mineralnosti.

Na ukusu je srednje puno, sa vrlo smirenim kiselinama, srednjeg intenziteta sekundarne impresije, sa blagom gorčinom na samom kraju.

Ocena:

Ocena:

Ocena:

WINE STyle

Navedene su prosečne nabavne cene u restoranima

wine style degustacije

39

IV wine style info

WINE STYLE REGIONALNA

Foto: Vladimir Miloradović

40

WINE STyle

wine style info

KONFERENCIJA O VINU Magazin WINE STYLE četvrti put zaredom organizovao je godišnju Regionalnu konferenciju o vinu, i to 30. marta u hotelu ZIRA u Beogradu. Nakon uvodnog izlaganja Aleksandra Dukovića, urednika magazina Wine Style, oko 120 posetilaca, uglavnom profesionalaca iz vinskog sveta, moglo je da čuje pet predavanja iz oblasti proizvodnje, marketinga, distribucije i plasmana vina.

Svojevrsnu atrakciju priredio je Tomaž Kavčič, koji je doneo hranu i vino iz Slovenije kako bi praktično demonstrirao slaganje hrane sa lokalnim vinima. Nešto kasnije, tokom svog izlaganja, on je u sali pripremio svoj čuveni sladoled sa vinom, koji su posetioci sa zadovoljstvom degustirali. Vrlo zanimljiva i korisna izlaganja imali su i Darko Jakšić, Rastko Ulić, Thomas Curtius i Voja Žanetić.

Prijatelji Četvrte regionalne konferencije o vinu bili su Delta Generali, Delhaize Serbia (Maxi) i Turistička organizacija Srbije, a oficijelna voda Aqua Viva.

WINE STyle

41

wine style info

„Evropska unija je još 2008. godine započela reformu zakonske regulative u oblasti vinogradarstva i vinarstva i Srbija se trenutno usaglašava sa novom reformisanom zajedničkom organizacijom tržišta za vina u EU. To je veliki izazov za Srbiju, jer je njihova regulativa rezultat kompromisa interesa 27 zemalja, a mi moramo da im se prilagodimo, ali tako da naši proizvođači budu u najpovoljnijem položaju. Taj proces nije nimalo lak, ali će sigurno doneti rezultate koji će svima biti od koristi.

Najvažnije je da za početak razumemo šta moramo da uradimo i šta će te promene da donesu. U vezi Evropske unije i našeg položaja u odnosu na ovo veliko tržište postoje brojne zablude. Tako na primer mnogi smatraju da su vina iz EU preplavila naše tržište, što nije tačno, pošto Srbija ostvaruje veći izvoz u EU nego uvoz, pa smo u 2011. godini ostvarili kvotu za bescarinski izvoz vina u rinfuzu za više od sto odsto i pedeset jedan odsto za vina u originalnom pakovanju. Takođe, na osnovu strukture izvoza vina, zaključuje se da je upravo EU naše najveće tržište. Jedna od zabluda je i zabrana podizanja vinograda po ulasku u EU. Međutim, novom reformom u EU će biti dozvoljeno podizanje vinograda, mada će ovo pitanje verovatno biti još razmatrano zbog nezadovoljstva evropskih vinara. U cilju prilagođavanja evropskoj regulativi uradili smo i novi pravilnik o deklarisanju, pa će tako etikete od sada morati da sadrže određene podatke u skladu sa EU zahtevima.

Puno se radi i na usaglašavanju sistema geografskog porekla sa novim EU zahtevima, pa trenutno je u sistemu kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom 64 proizvođača sa ukupno 196 vina, dok je samo 13 vina od osam proizvođača u 2011. godini dobilo ljubičaste markice kao najbolja vina. Jedna od novina je i novi pravilnik o kvalitetu vina, prema kojem sva vina podležu fizičkohemijskom ispitivanju sedam parametara kvaliteta i senzornom ocenjivanju od strane Panela ili Komisije.

Takođe, kategorizacija vina je usaglašena sa EU kategorizacijom i uvedene su markice kvaliteta i porekla za vina sa geografskim poreklom, tako da potrošači lako prepoznaju kvalitet vina na osnovu boje markica.“

Tomaž Kavčič vlasnik i šef kuhinje slovenačkog restorana Gostilna pri Lojzetu

42

WINE STyle

Darko Jakšić savetnik za vinogradarstvo i vinarstvo u Ministarstvu za poljoprivredu Republike Srbije

„Za dobru prezentaciju i promociju vina u restoranu, mislim na sva vina ne samo na lokalna, veoma je važno da su konobari dobro edukovani po tom pitanju. To je vrlo važno, da bi vina mogla brže, lakše i bolje da se prodaju. Ja lično više volim da prodajem kupaže, jer one čuvaju dušu podneblja, one se manje menjaju, dok se sortna vina više razlikuju od berbe do berbe. Kupaže nose taj jak lični pečat vinara.

Takođe, filozofija cena je kompleksna i zato je neophodna što bolja i intenzivnija saradnja između ugostitelja i vinara. Ne mogu samo ugostitelji da budu zaduženi za promociju lokalnih vina, na tome moraju svi zajednički da rade. U celom svetu je praksa da se najviše promovišu lokalna vina, jer gosti hoće da kroz hranu i vino osete nešto od određenog podneblja, taj specifičan duh ambijenta u kome se nalaze. U mom restoranu najviše prodajemo lokalna vina, ona su zastupljena sa 80 odsto, ali imamo u ponudi i neka kvalitetnija francuska i italijanska vina. Generalno, prodaja vina nije opala, ali se sada sve više vino konzumira na čašu i naš je zadatak da što više animiramo goste kako bi oni konzumirali vina. A to animiranje je jako važno kod prodaje lokalnih vina, jer iza toga mora da stoji neka interesantna priča o samom podneblju.“

wine style info

„Značajno je da u maloprodaji kategorija vina beleži rast prometa. U ovom trenutku postoji prostor da vino zauzme i mnogo veći deo ponude u maloprodajnim lancima, posebno uzimajući u obzir rastuću popularnost kulture uživanja u vinu. Odabir vina je jedna vrsta emotivne kupovine u kojoj svaki potrošač, pored potrebe da „dobro prođe“, želi da dobije mogućnost izbora i adekvatan prateći asortiman. Upravo iz tog razloga, uspeh ostvaruju jedino oni koji su spremni da iskorače iz uobičajenog načina poslovanja u kome se sve svodi na nivo racionalne prodaje. Kako bismo povećali zadovoljstvo postojećih i pridobili nove kupce na ovoj kategoriji, mesto kupovine mora dobiti novi kvalitet, mora postati edukaciona platforma. Mesto gde potrošači mogu testirati vino, čuti kvalitetnu preporuku, naučiti nešto o proizvođaču, sorti, načinu proizvodnje... To se pokazalo i na nekim konkretnim primerima, kao recimo kada smo u Maxi objektima organizovali ekskluzivnu promociju božole vina, tokom koje su potrošači mogli da probaju vino i da od somelijera saznaju više o tradiciji slavljenja novog božolea. Rezultat je bio skok prodaje na celoj kategoriji, i naravno, odlična prodaja samog božolea. Ovaj primer jedne male akcije pokazuje da ulaganja u informisanje mogu dati velike rezultate. Svi zajedno, proizvođači, distributeri, uvoznici i trgovci, moramo da ulažemo u potrošače, jer samo tako možemo da iskoristimo ogroman potencijal koji vino ima na našem tržištu.“

Thomas Curtius nosilac WSET - Wine&Spirit Education Trust diplome, član Wine&Spirit instituta u Londonu, dobitnik nagrade za Autora najboljeg evropskog rada na temu vina i to za diplomski rad Integrisani marketinški koncept za vrhunska vina iz Srbije

Rastko Ulić potpredsednik za marketing i strategiju kompanije Delhaize za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu

„Za efikasno učestvovanje na velikim međunarodnim sajmovima vina, pri tom mislim na one u Londonu, Dizeldorfu, Beču, Veroni i slične, izuzetno je važno da se nastup dobro isplanira i osmisli. U suprotnom, to je onda bačen novac jer neće biti nikakvog efekta. Na takvim sajmovima prodefiluje i po nekoliko desetina hiljada posetilaca, prisutno je nekoliko hiljada izlagača, i ako želite da vas u toj ogromnoj masi neko uopšte primeti, a naročito da vas zapamti, onda morate dobro da razmislite kako ćete da privučete njihovu pažnju.

Postoji nekoliko vrlo jeftinih a efikasnih načina da se to uradi.

Recimo, doručak za novinare je zgodan način da se pridobiju njihove simpatije, a to je od velikog značaja. Mnogi to potcenjuju, ali novinari su ti koji će sutra pisati ili neće o vama i vašim vinima. Takođe, treba iskoristiti popularnost nekog poznatog vinara i njega staviti u prvi plan, pod pretpostavkom da ga imate, i omogućiti posetiocima da sa njim razgovaraju. Iskustvo je pokazalo da dve hostese nikada ne mogu da ostvare učinak kao kada je vinar tu za štandom. Važno je i da se organizuju neki događaji na štandu, degustacije, testiranja i slično. Ipak, najvažnije je da se unapred sve isplanira vrlo pažljivo, do najsitnijih detalja. Verujte da neke naizgled nevažne stvari kasnije mogu da imaju vrlo snažan uticaj na prodaju vaših vina. Što se tiče izbora sajmova na kojima ćete učestvovati, to možete da uradite na osnovu planova koje imate u vezi sa izvozom na određena tržišta. Zapamtite, za efikasno pojavljivanje na sajmovima važne su četiri stvari: dobro planiranje, kako bi vaš nastup bio kvalitetan i po nečemu specifičan; odabir ciljne grupe kojoj ćete se obraćati; organizovanje posebnih događaja na vašem štandu; profesionalnost, ljubaznost i uslužnost osoba za štandom.“ WINE STyle

43

wine style info

Voja Žanetić kreativni direktor marketinške agencije Mosaic „U svetu se dešavaju velike, ne samo tržišne već i mentalne promene. Mi u stvari nismo ni svesni da smo svakodnevno, tokom celog dana, okruženi brendovima. Na neki način raj se tako danas pretvorio u prodavnicu, jer možete da odete u radnju i da za sto evra kupite nešto od svojih omiljenih brendova i da se bar na kratko osećate kao da ste u raju. A vino je deo raja u svakom obliku. Ono ima u sebi nešto rajsko, samo treba otkriti šta je to.

Vino je esencijalno uživanje i pripada jednoj određenoj vrsti kulture, jednom određenom životnom stilu. Vino je drugačije od svega ostalog i to je njegova najveća prednost. Zato će i opstati.“

Nakon Konferencije usledila je degustacija vrhunskih vina iz Pijemonta, koju je vodio Enzo Agresta, direktor izvoza čuvene italijanske vinarije Fontanafredda. Kroz gavi, arneis, barolo i barberu vinarije Fontanafredda gosti su mogli da uoče neke zajedničke karakteristike specifične za ovu italijansku regiju.

44

WINE STyle

IV wine style info

WI­NE STYLE SA­LON VI­NA Dan na­kon kon­fe­ren­ci­je, 31. mar­ta ta­ko­đe u ho­te­lu Zi­ra, ma­ga­zin Wi­ne Style or­ga­ni­zo­vao je če­tvr­ti po re­du Sa­lon vi­na. Ove go­di­ne oko 3.000 go­sti­ju mo­glo je da pro­ba 247 vr­hun­skih vi­na iz ce­log sve­ta, ko­ja je pred­sta­vi­lo 82 vin­ske ku­će, a me­đu iz­la­ga­či­ma su bi­le naj­bo­lje vi­na­ri­je iz re­gi­o­na ex-Yu i naj­zna­čaj­ni­ji uvo­zni­ci vi­na u Sr­bi­ji.

Ovom vin­skom do­ga­đa­ju pri­su­stvo­va­le su i broj­ne po­zna­te lič­no­sti - Ci­le Ma­rin­ko­vić, Dragan Velikić, Dra­gan Bje­lo­gr­ lić, Sr­đan Dra­go­je­vić, Vla­di­mir Gra­ić, Mar­ko Kon, Mi­loš Mi­lo­va­no­vić...

Pri­ja­te­lji Wi­ne Style sa­lo­na vi­na bi­li su Del­ta Ge­ne­ra­li i Del­ha­i­ze Ser­bia (Ma­xi), a ofi­ci­jel­na vo­da Aqua Vi­va.

46

WINE STyle

wine style info

Foto: Dalibor Danilović i Mladen Tomić

WINE STyle

47

wine style u svetu vinara

Tikveš predstavio crveno vino Bela voda 2010

Ekskluzivna linija teroar vina Specifičnosti podneblja, velike investicije u tehnologiju i saradnja sa vrhunskim svetskim enolozima doneli su rezultate makedonskoj vinariji Tikveš. „Izuzetan kvalitet ovog vina potvrđuje i ocena od 94 poena od mogućih 100, koje je dobilo od uglednog vinskog kritičara Roberta Parkera. Takođe, to je i prvo vino iz Makedonije koje je ocenjivao jedan ocenjivač tog renomea“, izjavili su predstavnici Tikveša na promociji crvenog vina Bela voda 2010.

Zvaničnom predstavljanju ovog vina na tržištu Srbije, koje je za stručnu vinsku javnost organizovano u beogradskom restoranu Kalemegdanska terasa, prisustvovao je i Filip Kambi, jedan od pet vodećih svetskih enologa. Zajedno sa Markom Stojakovićem, glavnim enologom vinarije Tikveš, bio je kreator vina Bela voda 2010, a u intervjuu za Wine Style potencirao je značaj teroara za karakter vina.

Piše: Aleksandar Duković

Crveno vino Bela voda 2010 je jedinstvena kupaža sorti vranac i plavac mali i deo je nedavno lansirane linije ekskluzivnih teroar vina vinarije Tikveš. Proizvedeno je u limitiranoj seriji od 16.000 boca, a osim na srpsko i makedonsko, plasirano je i na tržište SAD. Distribucija ovog vina u Srbiji ograničena je na odabrane ugostiteljske objekte, vinoteke i vinske barove.

48

WINE STyle

Vino je odraz podneblja WS: Izvoz na američko tržište je veoma značajan za vinariju Tikveš. Pa, da li ste i kako prilagođavali vina američkom tržištu, odnosno ukusu tamošnjih konzumenata?

Odabrali smo neka naša vina za koja smo pretpostavili da će odgovarati potrebama tog tržišta – u smislu karakteristika samog vina, a naročito po pitanju odnosa cene i kvaliteta.

Nismo posebno radili vina za to tržište, već smo odabrali neka od postojećih.

WS: Kako ste odabrali sorte, odnosno vina koja ćete im ponuditi?

Teroar vina su prihvaćena i cenjena širom sveta, tako da je logičan izbor bio naša teroar linija crvene kupaže vina Barovo i Bela voda. Na to smo dodali još dva vina napravljena od autohtonih balkanskih sorti grožđa, Vranac i Rkaciteli Special Selection. Prvo, mislimo da ova vina najbolje reprezentuju karakteristike podneblja i da su vrlo specifična, a druga je da smo

wine style u svetu vinara

kao ciljnu grupu konzumenata odabrali ljude koji pripadaju nekim prosečnim, recimo običnim grupama. Konkretno, odabrali smo vina koja imaju zaista jedinstvene karakteristike, a koje istovremeno imaju onu potrebnu dozu nekih već široko prihvaćenih karakteristika.

WS: U poslednje vreme tržište sve više već unapred određuje tip vina, odnosno daje smernice vinarima kakva vina bi trebalo da proizvedu. Koliko tu ima prostora za kreativnost i slobodu samih vinara i enologa?

Postoji velika razlika između stvarno dobrih i komercijalnih vina. Mislim da u procesu stvaranja kvalitetnih vina uvek postoji prostor da kreator vina sprovede neku svoju ideju, dok je kod komercijalnih taj prostor sužen jer su neki parametri već unapred zadati. Nama je u tom smislu bilo jako važno da plasiramo vina na američko tržište, jer je ono mnogo otvorenije od ostalih. Tamo su ljudi spremni da uvek probaju nešto novo, dok recimo u Evropi publika više voli proverene stvari. To nam je dalo dodatnu slobodu, a istovremeno je bilo i dobro testiranje, otvorilo nam je put na druga tržišta. Sada planiramo izvoz i u Kanadu, Nemačku...

WS: Koliko ste Vi lično spremni na eksperimente?

Svaki vlasnik vinarije ima neke svoje želje kojima vi kao konsultant morate da se prilagodite, ali treba imati na umu činjenicu da devedeset odsto kvaliteta vina zavisi od sorte, odnosno od samih vinograda, a to opet zavisi od vinarije. Svaki vinograd je drugačiji i onda radimo eksperimente na nivou mikrovinifikacije kako bismo videli šta je najbolje što može da se dobije iz jednog vinograda.

U suštini, mora da se eksperimentiše, jer ako se ne isproba više različitih varijanti onda ne može da se dođe do najboljeg rešenja.

WS: Potencirate koncept teroara i karakteristike podneblja. Koje su specifičnosti teroara sa kog dolazi Bela voda, a koje mogu da se osete u vinu?

Za mene je to pre svega pitkost tih vina, ta specifična aroma koja traje tokom cele degustacije.

WS: Kad smo kod teroara, na njemu počiva koncept francuskog vinarstva, dok sa druge strane postoji izražena tržišna orijentacija vinarija u zemljama takozvanog Novog sveta. Da li će koncept teroara pobediti u toj utakmici?

Svi sada prihvataju koncept teroara. Recimo, mnogi francuski enolozi rade u Južnoj Americi, drugo, tamo se insistira na kontrolisanom geografskom poreklu vina, a to je u suštini zastupanje koncepta teroara. Čak i vinari u Kaliforniji, gde se najviše gaje pino noar i širaz, traže tačno određene lokacije na kojima ove sorte mogu da daju najbolje karakteristike, kako bi mogla da se proizvedu vina sa jasnim identitetom koji oslikava podneblje. Dakle, koncept teroara je svuda u svetu prihvaćen i on se nikada neće napustiti, jer je u tome suština nastanka kvalitetnih vina. WS

Filip Kambi (Philippe Cambie) Rođen je 1962. godine u Pezenasu na jugu Francuske, gde je familija njegove majke imala svoje vinograde. Svoju strast prema vinarstvu usmerio je na školovanje, pa je diplomirao kao poljoprivredno-prehrambeni inženjer, usko se specijalizujući za enologiju. Ovaj bivši uspešni ragbista od 1998. godine zaposlen je u ICV-u (Institut coopératif du vin - udruženju deset enoloških laboratorija na jugu Francuske, koje zapošljava preko 150 osoba).

Za veliki broj svojih vina dobio je ocene preko 90 poena, a često i 100 kod čuvenog ocenjivača vina Roberta Parkera (reč je o vinima koja je kreirao za vinarije Le Clos du Caillou, Tardieu-Laurent, Domaine Olivier Hillaire, Domaine Saint Damien, kao i za crveno vino Bela voda vinarije Tikveš).

„Oduvek me je veoma interesovalo pronalaženje lokalnih, autohtonih sorti iz kojih se trudim da izvučem najbolje karakteristike podneblja. Zahvaljujući upotrebi inovativnih tehnologija, ovo vino u sebi sadrži sve karakteristike podneblja Bela voda sa koga i dolazi“

WINE STyle

49

wine style PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Na{ naj­bol­ji some­lij­er. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­sti`nih evrop­skih i svet­skih {ko­la za som­e­li­je­re. Pr­vi je na{ some­lij­er ko­ji je u~estvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­di{nje is­ku­stvo ste­kao je ra­de}i po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­ te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske ku}e svet­skog re­no­mea

U ovom broju somelijer Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: PO­DRUM RA­DO­VA­NO­VIĆ – CA­BER­NET SA­U­VIG­NON RE­SER­VE DO­MA­I­NE DE­NIS DO­BO­UR­DI­EU CHA­TE­AU DO­ISY DAËNE – CHA­TE­AU DO­ISY-DAËNE AR­NAL­DO CA­PRAI – ANI­MA UM­BRA QU­IN­TA DA RO­ME­I­RA – PRO­VA RÉGIA PRE­MI­UM STO­BI – STO­BI CHAR­DON­NAY

NA­ZIV VI­NA: CA­BER­NET SA­U­VIG­NON RE­SER­VE BER­BA: 2008 SOR­TA: CA­BER­NET SA­U­VIG­NON PRO­IZ­VO­ÐAČ: PO­DRUM RA­DO­VA­NO­VIĆ OBLAST: ŠU­MA­DIJ­SKO VI­NO­GOR­JE, KR­NJE­VO, SR­BI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 13,5%

Po­ro­dič­ni po­drum vi­na Ra­do­va­no­vić iz Kr­nje­va, u bli­zi­ni Ve­li­ke Pla­ne, pro­ sla­vio se iz­u­zet­nim cr­ve­nim vi­ni­ma od sor­te ka­ber­ne so­vi­njon. Vla­snik vi­na­ri­je Mi­o­drag Ra­do­va­no­vić, ina­če eno­log, to­kom dva­de­se­tak go­di­na ra­ da sa ovom sor­tom us­peo je da stvo­ri iz­u­zet­nu pa­le­tu vi­na ko­ja su već go­ di­na­ma me­đu naj­po­pu­lar­ni­jim i naj­bo­ljim srp­skim vin­skim bren­do­vi­ma.

Vi­no je od­le­ža­va­lo u ra­znim ba­rik bu­ra­di­ma - od fran­cu­skog, ame­rič­kog, sla­von­skog i do­ma­ćeg hra­sta, či­me je ste­klo ve­li­ku kom­plek­snost. Bo­ja mu je in­ten­ziv­no tam­no­cr­ve­na sa sve­tlo­lju­bi­ča­stim od­sja­jem na obo­du.

Ima kom­plek­san bu­ke, sa iz­ra­že­nim voć­nim aro­ma­ma cr­nog bo­bi­ča­stog vo­ća i pri­jat­nim no­ta­ma hra­sto­vi­ne, kao i za­čin­skim na­go­ve­šta­jem. Na nep­ci­ma je pu­nog te­la i iz­ra­že­nog voć­nog ka­rak­te­ra, sa do­mi­na­ci­jom no­ta ku­pi­ne i šlji­ve, ko­ji je do­bro iz­ba­lan­si­ran sa ki­se­lo­šću i sve­ži­nom. Pri­jat­na ta­nin­ska struk­tu­ra za­o­kru­žu­je slo­je­vi­tost i uti­caj hra­sto­vi­ne. Za­vr­šni­ca je po­sto­ja­na, voć­no-za­čin­ska. Slu­ži­ti ga uz cr­ve­na me­sa, na­ro­či­to uz bif­te­ke i ram­ste­ke, me­so di­vlja­či, jag­nje­ti­nu, pe­če­nja i po­lu­ma­sne si­re­ve.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 16 do 18 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 1.900 di­na­ra

50

WINE STyle

wine style PREDSTAVLJANJE

NA­ZIV VI­NA: CHA­TE­AU DO­ISY-DAËNE BER­BA: 2009 SOR­TA: SA­U­VIG­NON BLANC PRO­IZ­VO­ÐAČ: DO­MA­I­NE DE­NIS DO­BO­UR­DI­EU CHA­TE­AU DO­ISY DAËNE OBLAST: BAR­SAC, BOR­DE­A­UX, FRAN­CU­SKA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 13%

Ovaj ču­ve­ni fran­cu­ski po­sed kra­si bo­ga­ta i uspe­šna isto­ri­ja. Pr­vi pi­sa­ni tra­go­vi po­ti­ču iz 1832. go­di­ne, ka­da ga je i osno­vao An­dre Jul­lien. U to vre­me je ovaj po­sed spa­dao u dva­de­se­tak naj­bo­ljih ima­nja za pro­iz­vod­ nju bor­do­ških be­lih vi­na. Da­nas ima­njem upra­vlja De­nis Do­bo­ur­di­eu, ko­ji je po­znat u vin­skom sve­tu kao ve­li­ki struč­njak za pro­iz­vod­nju kva­ li­tet­nih de­sert­nih vi­na. Ta­ko­đe se is­ti­če i ume­ćem u pro­iz­vod­nji vi­na od so­vi­njon bla­na, kao i nje­go­vog ba­ri­ki­ra­nja sa ce­lim gro­zdo­vi­ma.

Vi­no ima ble­do­žu­tu bo­ju sa iz­ra­že­nim ze­len­ka­stim to­no­vi­ma na obo­du, vr­lo je bi­stro i ulja­no u ča­ši. Na no­su su pri­sut­ne in­ten­ziv­ne sort­ne aro­ me, a u voć­nom ka­rak­te­r u do­mi­ni­ra­ju no­te grej­pa i be­lih bre­sa­ka. Na nep­ci­ma je sve­že, pu­no i kom­plek­sno, sa me­ša­vi­nom voć­nog, za­čin­skog i her­bal­nog ka­rak­te­ra, dok je sa­ma za­vr­šni­ca ve­o­ma du­ga, aro­ma­tič­na i mi­ne­ral­na. Ovo vi­no je po­god­no za od­le­ža­va­nje. Slu­ži­ti ga sa ko­zjim si­rom, be­lom ri­bom, be­lim me­si­ma, bo­ga­tim sa­la­ta­ma.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 11 do 13 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 2.300 di­na­ra

NA­ZIV VI­NA: ANI­MA UM­BRA BER­BA: 2008 SOR­TA: SAN­GI­O­VE­SE 85%, CA­NA­I­O­LO 15% PRO­IZ­VO­ÐAČ: AR­NAL­DO CA­PRAI OBLAST: UM­BRI­JA, ITA­LI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 14%

Uspe­šni bi­zni­smen u tek­stil­noj in­du­stri­ji Ar­nal­do Ca­prai 1971. go­di­ne ušao je u svet vi­na ta­ko što je ku­pio pet hek­ta­ra vi­no­gra­da u ita­li­jan­skoj re­gi­ji Um­bria, u kojoj je ina­če naj­ra­zvi­je­ni­ja lo­kal­na sor­ta sa­gran­ti­no, ko­ja je bi­la sko­ro za­bo­ra­vlje­na. De­ve­de­se­tih go­di­na nje­gov sin Mar­ko uči­nio je ve­li­ki po­mak in­ve­sti­ra­njem u teh­no­lo­ške ino­va­ci­je i na­uč­no is­tra­ži­va­nje u pro­iz­vod­nji i za­po­čeo je sa­rad­nju sa mi­lan­skim Uni­ver­zi­ te­tom za is­tra­ži­va­nje. Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na us­peo je da do­bi­je od­go­va­ ra­ju­ći klon sa­gran­ti­na, ko­ji je ka­sni­je i pro­sla­vio ovu vi­na­ri­ju.

Vi­no ima ru­bin­ka­stopur­pur­nu bo­ju, do­bre je bi­stri­ne i re­f lek­si­je. Na mi­ri­su su iz­ra­že­ne ele­gant­ne voć­ne aro­me sa bla­gim to­no­vi­ma va­ni­le i hra­sto­vi­ne. Voć­ni ka­rak­ter sa no­ta­ma tre­šnje i šlji­ve fi­no se iz­ra­ža­va na nep­ci­ma, gde je u skla­du sa sve­ži­nom i ume­re­nim te­lom. Za­vr­šni­ca je bo­ga­ta, sa in­ten­ziv­nim to­no­vi­ma cr­ve­nog vo­ća, sve­žim ta­ni­ni­ma i cvet­no-her­bal­nim no­ta­ma. Slu­ži­ti ga sa pa­sta­ma, ja­čim ko­zjim si­rom, ri­žo­tom, je­li­ma sa ro­šti­lja i pr­že­nom pi­le­ti­nom.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 15 do 17 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 750 di­na­ra

WINE STyle

51

wine style PREDSTAVLJANJE

NA­ZIV VI­NA: PRO­VA RÉGIA PRE­MI­UM BER­BA: 2010 SOR­TA: ARIN­TO PRO­IZ­VO­ÐAČ: QU­IN­TA DA RO­ME­IR ­A OBLAST: BU­CE­LAS, POR­TU­GA­LI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 13%

Ima­nje Qu­in­ta da Ro­me­ir­ a da­ti­ra još iz 1703. go­di­ne, ka­da je pri­po­je­no ve­li­kom ima­nju Mor­ga­dio de San­ta Cat­he­ri­na, ina­če na­zva­nom po že­ni en­gle­skog kra­lja Čar­lsa II. Raz­voj ima­nja kao vi­na­ri­je za­po­či­nje 1988. go­di­ne, ka­da je ura­đe­na re­sta­u­ra­ci­ja po­sto­je­ćih obje­ka­ta i sad­nja oko osam­de­set hek­ta­ra vi­no­gra­da. Naj­ra­spro­stra­nje­ni­ja sor­ta je arin­to, ko­ja je i naj­za­slu­žni­ja za vr­hun­ski kva­li­tet vi­na ovog re­gi­o­na.

Ima sve­tlo­žu­tu bo­ju sa ze­len­ka­stim to­no­vi­ma na obo­du, bi­stro je i sjaj­ no, sa le­pim pre­la­ma­njem u ča­ši. Na mi­ri­su is­po­lja­va sort­ne ka­rak­te­ri­ sti­ke, bo­ga­to je aro­ma­ma bre­skve i kaj­si­je ko­je i je­su od­li­ka ove sor­te, a u po­za­di­ni su pri­sut­ni la­ga­ni i sve­ži to­no­vi ana­na­sa. Na nep­ci­ma iz­ ra­ža­va slast, ali ne pre­na­gla­še­no po­što je ovo po­lu­su­vo vi­no sa do­brim ba­lan­som sve­ži­ne i ki­se­li­na. Aro­ma­tič­no je i mi­ne­ra­la­no, što mu da­je do­dat­nu no­tu pit­ko­sti. Za­vr­šni­ca je in­ten­ziv­na, po­sto­ja­na i aro­ma­tič­na.

Slu­ži­ti ga sa mor­skim plo­do­vi­ma, lju­ska­ri­ma, ri­bom i ple­snji­vim si­re­ vi­ma.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 9 do 11 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 900 di­na­ra

NA­ZIV VI­NA: STO­BI CHAR­DON­NAY BER­BA: 2010 SOR­TA: CHAR­DON­NAY PRO­IZ­VOÐAČ: STO­BI OBLAST: TI­KVE­ŠKI RE­GION, MA­KE­DO­NI­JA SA­DR­ŽAJ AL­KO­HO­LA: 12,5%

No­va ma­ke­don­ska vi­na­ri­ja Sto­bi na­la­zi se u cen­tral­nom de­lu Ma­ke­do­ni­ je, a u Ti­kve­škom vi­no­gor­ju po­se­du­je oko 6.000 hek­ta­ra vi­no­gra­da. Vla­ snik vi­na­ri­je Min­čo Jor­da­nov ulo­žio je ve­li­ke in­ve­sti­ci­je, ta­ko da vi­na­ri­ja ras­po­la­že naj­sa­vre­me­ni­jom opre­mom za pro­iz­vod­nju vi­na, či­ji su ka­pa­ ci­te­ti oko pet mi­li­o­na li­ta­ra. Sve vi­no od­le­ža­va u pot­pu­no no­vim ba­rik ba­čva­ma, i to u po­dru­mu ko­ji za­do­vo­lja­va i naj­vi­še estet­ske kri­te­ri­ju­me.

Vi­no ima pro­zir­nožu­tu bo­ju sa ze­len­ka­stim to­no­vi­ma na obo­du. Na no­su se iz­dva­ja­ju kom­plek­sne aro­me vo­ća, me­đu ko­ji­ma do­mi­ni­ra­ju mi­ri­si ja­bu­ke i bre­skve, a u sa­moj po­za­di­ni ga kra­se to­no­vi ba­gre­mo­vog cve­ta i hra­sto­vi­ne. Pu­nog je te­la, me­ka­ne struk­tu­re, sklad­nog voć­no-cvet­nog ka­rak­te­ra, kre­ma­sto i slo­je­vi­to. Na za­vr­šni­ci je po­sto­ja­no, do­volj­no du­go­traj­no i de­li­mič­no za­čin­ski i aro­ma­tič­no. Slu­ži­ti ga sa mor­skom ri­ bom, be­lim me­si­ma, ra­znim bo­ga­tim sa­la­ta­ma, pa­sta­ma sa kre­ma­stim so­so­vi­ma, pr­šu­tom i su­vim si­re­vi­ma.

Tem­pe­ra­tu­ra ser­vi­ra­nja: od 10 do 12 ste­pe­ni C Pro­seč­na ce­na u vi­no­te­ka­ma: 420 di­na­ra

52

WINE STyle

wine style INTERVJU

Vojislav Voja Brajović

Optimizam u teškim trenucima Piše: Tatjana Nježić

Jedan bolešljiv, nemiran i ne baš naklonjen školi dečak kasnije je, u tinejdžerskim godinama, počeo da razmišlja o umetnosti. Najpre se nadao da bi mogao da prodaje karte u pozorištu ili bioskopu! Srećom po srpsko glumište, put ga iz Valjevske gimanzije nije odveo na šaltere blagajni, već pravo na scenu. Vojislav Voja Brajović od tada je igrao u četrdesetak filmova, za televiziju je snimio više stotina sati TV serija i drama, imao impozantan broj pozorišnih rola i dobitnik je gotovo svih relevantnih glumačkih nagrada među kojima su i tri Sterijine, kao i Dobričin prsten

54

WINE STyle

Foto: Dalibor Danilović

wine style INTERVJU

WINE STyle

55

wine style INTERVJU

N

e­ki ka­žu da je u pri­ro­di sva­kog glum­ca da na iz­ve­stan na­čin mo­že da šar­mi­ra u sva­kom tre­nut­ku ili da uči­ni tre­nu­tak pri­jat­nim. Da li je to pri­sut­no kod sva­kog, što bi Zo­ ran Rad­mi­lo­vić re­kao, „iz­vo­đa­ča glu­mač­kih ra­do­va“ pi­ta­nje je za se­be, ali kod Vo­je Bra­jo­vi­ća to je po­seb­no iz­ra­že­no. Vr­lo če­sto i spontano će de­mon­stri­rati spe­ci­fi­čan na­čin hu­mo­ra i ne­ki po­se­ban, za­vo­dljiv ci­ni­zam li­šen zlu­ra­do­sti, ko­ji vam ne­će do­zvo­li­ti da i jed­nog tre­nut­ka po­mi­sli­te da pred so­bom ima­te čo­ve­ka ko­ji je svo­je­vre­me­no bio i mi­ni­star kul­tu­re. Bar ne ta­ko ste­re­o­ti­pan i for­ma­lan ka­ko to obič­no iz­gle­da.

Na ovaj raz­go­vor do­šao je u svom pre­po­zna­tlji­vom sti­ lu - le­že­ran a ele­gan­tan, sa go­to­vo ne­iz­o­stav­nim še­ši­rom. Uz ne­ko­li­ko du­ho­vi­tih opa­ski, raz­go­vor je ne­ka­ko spon­ta­no po­ čeo od pri­če o glu­mač­kim pri­zna­nji­ma. Onim zva­nič­nim, od stra­ne ra­znih ži­ri­ja, ali i onim, po nje­go­vim re­či­ma, ne­zva­nič­ nim a ne­mer­lji­vo bit­nim ko­ja da­je pu­bli­ka svo­jim apla­u­zi­ma, na­klo­no­šću i na­da­sve po­ve­re­njem ko­je uka­zu­je glum­cu na raz­ne na­či­ne. Za ozbilj­ne lju­de, ka­že, „po­pu­lar­nost je, pre sve­ga, po­ve­re­nje ko­je vam lju­di uka­zu­ju. A po­ve­re­nje za­slu­ žu­je du­bok na­klon.“ WS: Na­gra­đe­ni ste na ne­dav­nim Glu­mač­kim sve­ča­ no­sti­ma u Po­ža­rev­cu, u sko­ru Va­ših na­gra­da je i ona naj­ ve­ća, Do­bri­čin pr­sten. Ka­kav je Vaš od­nos pre­ma nji­ma?

Ne znam da li je to baš za no­vi­ne ali, isti­ni za vo­lju, raz­ go­va­rao sam sa ne­kim pri­ja­te­lji­ma i o to­me da me to ve­li­ko pri­zna­nje na ne­ki na­čin čak i po­sti­đu­je.

WS: Po­sti­đu­je?

Iskre­no go­vo­re­ći, bez ob­zi­ra da li o to­me go­vo­ri ili ne, čo­vek se u se­bi stal­no pre­i­spi­tu­je šta je, ka­ko i ko­li­ko ura­dio.

Opet, sa dru­ge stra­ne, u tim si­tu­a­ci­ja­ma ne znaš šta da ka­žeš, od­no­sno, sve što iz­go­vo­riš či­ni ti se ne­a­de­kvat­nim. Lič­no, naj­lep­še bih se ose­ćao ka­da bi u ta­kvim tre­nu­ci­ma mo­gao sa­mo da se ra­du­jem. A va­žno mi je, ve­o­ma mi je va­žno, da se sa mnom ra­du­ju i mo­je ko­le­ge, sa­rad­ni­ci, svi oni ko­ji či­ne moj ži­vot. Kad kod njih pre­po­znam ra­dost, to je pra­va po­tvr­da.

WS: Ne­gde je za­be­le­že­no da vam je vest o Do­bri­či­nom pr­ste­nu sti­gla dok ste igra­li kar­te?

Ni ma­nje ni vi­še ne­go u tre­nut­ku mog slo­bod­nog, re­kre­a­ tiv­nog vre­me­na ka­da ve­žbam mo­žda­ne vi­ju­ge i dru­žim se sa svo­jim pri­ja­te­lji­ma igra­ju­ći pre­fe­rans. Na­mer­no in­si­sti­ram na iz­ra­zu „re­kre­a­ci­ja” jer mo­ji pri­ja­te­lji i ja to na­zi­va­mo spor­tom.

WS: I, šta Vam je u tom tre­nut­ku pr­vo pa­lo na pa­met?

Iz­me­đu osta­log po ne­ka ulo­ga.

WS: Na pri­mer?

Vi­še njih. Re­ci­mo ona ko­ja je ve­za­na za, svo­je­vre­me­no, stva­ra­nje jed­nog no­vog po­zo­ri­šta, Zve­zda­ra te­a­tra. Pred­sta­va Mre­šće­nje ša­ra­na sjaj­nog Ace Po­po­vi­ća u re­ži­ji De­ja­na Mi­ja­ ča i ulo­ga Va­se Vu­ču­ro­vi­ća. Div­no is­ku­stvo sa Mi­ja­čem, sa Mi­rom Ka­ra­no­vić, Bo­rom To­do­ro­vi­ćem, La­zom Ri­stov­skim, Bran­kom Cve­ji­ćem, Ra­dom Ðu­ri­čin... Bi­la je to ne­ve­ro­vat­na eki­pa! To su stva­ri ko­je se jed­no­stav­no de­se. Te­ško ih je ob­ 56

WINE STyle

ja­sni­ti i opi­sa­ti. Eto, de­si se mo­žda jed­nom u do­sta go­di­na, mo­žda u ne­koj po­seb­noj vre­men­skoj zo­ni... De­si se i obe­le­ži či­tav je­dan pe­riod, a mo­žda i ne­či­ju ka­ri­je­r u. Ka­sni­je su se ni­za­la za­do­volj­stva, ka­ko ja vo­lim da na­zi­vam ulo­ge. Uvek ka­ da go­vo­rim o glu­mi in­si­sti­ram na ko­lek­tiv­nom za­do­volj­stvu.

Raz­mi­šlja­ti sa­mo o se­bi bez ika­kvog za­ni­ma­nja i ob­zi­ra pre­ ma dru­gi­ma – to jed­no­stav­no, ni­je do­bro. A pi­ta­nje je i ko­li­ko je to umet­nost glu­me.

WS: Šta je po Va­ma glu­ma?

Sa jed­ne stra­ne, pre­ska­ka­nje ra­znih pre­pre­ka u na­me­ri da bu­deš naj­bo­lji i da ka ci­lju ideš bez­re­zer­vno se da­ju­ći, kon­cen­tri­san, sve­stan naj­ma­nje tri stva­ri. Da se tak­mi­čiš sa ne­čim što je ira­ci­o­nal­no kao što je vre­me, da ti je za uspeh neo­p­ho­dan i ko­lek­tiv­ni, tim­ski uz­let i da te­žiš re­zul­ta­tu za ko­ji ne mo­žeš po­u­zda­no zna­ti... ne mo­že sam glu­mac ni­kad da bu­de si­gu­ran da je baš on taj ko­ji je od­re­đe­ni san pre­tvo­rio u ja­vu. Od sna­ge sno­va i ide­a­la u ne­kom tre­nut­ku za­vi­si re­ al­nost u onom sle­de­ćem, tre­nut­ku ko­ji do­la­zi. To je ne­što što va­ži uop­šte uzev, ne sa­mo ka­da je o glu­mi reč. A glu­ma je, re­ci­mo, i Šek­spi­rov So­net 66. Šek­spi­rov so­net 66 Umor­nom od sve­ga u smrt mi se žu­ri.

Jer vi­deh za­slu­žnog ka­ko bed­no pro­si, I ni­tko­va što se bo­ga­to kin­đu­ri, I oda­nost ka­ko po­ni­že­nja sno­si.

I zlat­na od­lič­ja o po­gre­šnom vra­tu, I sa­vr­šen­stvo u blat­nom beš­ča­šću, I de­vi­ce si­lom pre­da­ne raz­vra­tu, I sna­gu stra­će­nu ne­spo­sob­nom vla­šću, I umet­nost ko­joj moć­nik uzde sta­vlja, I zlo­čin­ce ka­ko vla­da­ju do­bro­tom, I mrač­nja­štvo ka­ko mu­dro­šću upra­vlja, I ka­ko iskre­nost br­ka­ju s pro­sto­tom: Skr­han, spo­koj­noj smr­ti ću se da­ti, Od nje me tek lju­bav mo­že sa­ču­va­ti.

WS: Ka­ri­je­ru ste gra­di­li i na fil­mu, TV-u, po­zo­ri­štu…

Uvek sam go­vo­rio da je za me­ne pri­mar­no po­zo­ri­šte.

Ne­ka­da su ter­mi­ni za sni­ma­nje fil­mo­va i se­ri­ja uskla­đi­va­ni pre­ma po­tre­ba­ma po­zo­ri­šta. Na pri­mer, ka­da je sni­man Po­ vra­tak ot­pi­sa­nih te­le­vi­zi­ja je pre­u­ze­la Acu Ber­če­ka i me­ne iz Ju­go­slo­ven­skog dram­skog, pre­u­ze­la na­še pla­te i pla­ti­la na­dok­ na­du po­zo­ri­štu. Sni­ma­li smo dve-tri go­di­ne, ali smo igra­li sve pred­sta­ve na re­per­to­a­r u. Da­nas je to sve, na­rav­no, dru­ga­či­je, ali me­ni je i da­lje po­zo­ri­šte na pr­vom me­stu WS: Ulo­ ga Ti­ hog u Ot­pi­sa­ni­ma Vas je ne­sum­nji­vo obe­le­ži­la?

To je pi­ta­nje me­di­ja, od­no­sno te­le­vi­zi­je, kao i per­cep­ci­je onih ko­ji vas jed­no­stav­no iden­ti­fi­ku­ju – i to je go­to­vo. Ka­da

wine style INTERVJU

O ka­fa­na­ma i vi­nu Ma­njež je ka­fa­na mo­je mla­do­sti. Za one ko­ji ne zna­ju na­la­zi se sa dru­ge stra­ne par­ka kod Ju­go­slo­ven­skog dram­skog po­ zo­ri­šta. Ne­ka­da je to bi­la jed­na ru­pa gde se sku­pljao umet­nič­ki i in­te­lek­tu­al­ni krem Be­o­gra­da. Mi­slim da Fa­kul­tet dram­skih umet­no­sti ni­je je­di­ni na ko­me sam di­plo­ mi­rao, bro­ji se i onaj ko­ji sam za­vr­šio u ka­fa­ni. U ka­fa­ni sam na­u­čio mno­go to­ga, ne sa­mo o stva­ri­ma u ve­zi sa umet­no­šću, ne­go i o ži­vo­tu. Kao mla­di, me­đu so­bom smo sku­plja­li pa­re za ka­fa­nu. Ne­ko je imao sto­ti­nu, ne­ko pet­na­est di­na­ra. Va­ žno je bi­lo da smo se oku­pi­li, da ima­mo za vi­no. A ka­da smo ne­što za­ra­di­li on­da smo išli po pro­to­ko­lu od ape­ri­ti­va, pre­ko ve­če­re do ko­nja­ka He­ne­si na kra­ju. Ni­ smo pre­ska­ka­li ni­šta od ži­vo­ta. Na­rav­no, naj­va­žni­je su nam bi­le že­ne.

I da­nas vo­lim cr­ve­no vi­no i to, ovo ni­je za no­vi­ne, sa le­dom. Zbog tog le­da me svi gle­da­ju kao da či­nim naj­ve­ću je­res. Zo­ran Živ­ko­vić mi ni­je da­vao ni da ku­pim nje­ go­vo vi­no. Ta­ko da, eto, u ku­ći pi­jem s le­dom a, van ku­će, pri­zna­jem, ne smem (smeh).

bi se sa­da pra­vio ne­ka­kav ri­mejk Ot­pi­sa­nih te­ško da bi ne­ko mo­gao da za­me­ni Pr­le­ta ili Ti­hog, čak i ka­da bi bi­li bo­lji. To je sud­bi­na glum­ca. Lju­di u svo­ju svest uda­re pe­čat o nje­mu i go­to­vo. Evo, zi­mus sam u Za­gre­bu sni­mao film ko­ji ra­di mla­da re­di­telj­ka Ivo­na Ju­ka, u ko­me sam igrao sta­ri­jeg čo­ve­ka ko­ji pa­ti od al­chaj­me­ro­ve bo­le­sti. Jed­nog da­na smo sni­ma­li, od­no­ sno pr­vo pro­ba­li, u jed­noj pro­met­noj uli­ci u cen­tru. Tem­pe­ra­ tu­re su bi­le mi­nus pet­na­est. Shod­no sce­na­ri­ju tu­ma­rao sam uli­ca­ma iz­gu­bljen, u pi­dža­mi. Na­pra­vi­la se ve­li­ka gu­žva, gra­ đa­ni u auto­mo­bi­li­ma ne ski­da­ju ru­ke sa si­re­na, op­šti me­tež.

Do­šla mi­li­ci­ja da in­ter­ve­ni­še. Mla­di mom­ci. Stro­go me pi­ta­ju šta ra­dim tu, za­što ome­tam sa­o­bra­ćaj, tra­že lič­na do­ku­men­ta, go­vo­re da će me pri­ve­sti… Ka­žem da sni­mam film. Ne­ve­ri­ca, za­pit­ki­va­nje… Kad, je­dan od njih se ma­lo pri­bli­ži i go­to­vo uz­ vik­nu: „Ti­hi, pa to si ti, a mi ima­li do­ja­vu da ne­ka une­zve­re­na bu­da­la ome­ta sa­o­bra­ćaj“. Me­ni i da­nas sti­žu zva­nič­na pi­sa­ma na ko­ji­ma sto­ji „go­spo­din Vo­ji­slav Bra­jo­vić - Ti­hi“. Kao da onaj ko­ji to pi­še mo­ra da na­pi­še da me ne uvre­di ili da do­ka­že da on tač­no zna o ko­me se ra­di (smeh).

WS: Gle­da­te li da­nas Ot­pi­sa­ne, ne­ret­ko se re­pri­zi­ra­ju?

Ni­kad ni­sam od­gle­dao sve epi­zo­de. A gle­dam po­ne­kad sa svo­jim si­nom Re­ljom. To je zbi­lja do­bro ura­đe­na se­ri­ja ko­ja se, pre sve­ga, ba­vi pi­ta­njem do­bra i zla.

WS: Ka­ko re­a­gu­je de­se­to­go­di­šnjak Re­lja?

Po­ma­lo je zbu­njen raz­li­kom u iz­gle­du.

WS: Po­re­di­te li vre­me, u po­zo­ri­štu i van nje­ga, ka­kvo je bi­lo ne­kad a ka­kvo sa­da? Če­sto. Mi­slim da je po­re­đe­nje po­treb­no, ali ne kao ne­ ka­kva žal za pro­šlo­šću. To su be­da­sto­će. Ni­je u to­me stvar.

I on­da smo se mi bu­ni­li pro­tiv lo­šeg si­ste­ma vred­no­sti iako je (vi­di­mo to da­nas) bo­lji ne­go sa­da ka­da tran­zi­ci­ja, iz­me­đu osta­log, omo­gu­ća­va stra­šnu ma­ni­pu­la­ci­ju lju­di­ma, nji­ho­vo po­ni­ža­va­nje… Tre­nu­tak u ko­me ži­vi­mo je ta­kav da pre sve­ga mo­ra­mo bi­ti sve­sni ko­li­ko je te­žak. Od­ra­stao sam u takvim trenucima. Mo­ji ro­di­te­lji su se uze­li mla­di. Otac je imao 22 a maj­ka 16. Ro­đen sam 1949, moj brat 1946. Oca sam upo­znao tek kad je iza­šao iz za­tvo­ra. Bi­lo je to do­ba In­for­mbi­roa. Imao sam de­vet me­se­ci ka­da su u ku­ću ušli ne­ki lju­di, oca od­ve­li a nas is­te­ra­li. Maj­ka se sa dvo­je ma­le de­ce vra­ti­la u rod­no Va­lje­ vo, a za oca ni­je zna­la ni gde je. Tra­ži­la ga je go­di­na­ma i pro­ na­šla ga je u za­tvo­r u Sta­ra Gra­di­ška. Bi­li su iz­lo­že­ni stra­ho­vi­ tim tor­tu­ra­ma. Če­sto se se­tim jed­ne nje­go­ve pri­če. Na­i­me, bio je par­ti­zan i za vre­me ra­ta, dok su oslo­ba­đa­li Pro­zor, spa­sao je jed­nog mla­di­ća i dao mu ko­nja da po­beg­ne. Ka­da je do­speo u za­tvor Sta­ra Gra­di­ška (pret­hod­no je bio na Go­lom oto­ku) to je već bi­la 1950. Ta­mo je taj isti mla­dić bio su­ro­vi nad­zor­nik ko­ji mu je stal­no lju­ti­to go­vo­rio: „Ban­dit Bra­jo­vić, marš na pra­nje klo­ze­ta!“ Otac je ka­sni­je shva­tio da mu ta­ko spa­sa­va ži­vot, jer je ostat­ke hra­ne za­mo­ta­ne u no­vi­ne ba­cao po­red ru­ pe u klo­ze­tu. Ni­je smeo dru­ga­či­je da mu po­mog­ne, bio je to re­vanš za ono što je otac za nje­ga uči­nio pri­li­kom oslo­bo­đe­nja Pro­zo­ra. Ka­da je otac od­ve­den na Go­li otok, ja­sno, maj­ka je sa dvo­je ma­le de­ce ja­ko te­ško ži­ve­la, a od­ve­den je, na­rav­no, zbog WINE STyle

57

wine style INTERVJU

be­smi­sli­ce. Imao sam pri­li­ke da či­tam nje­gov do­si­je. Tra­gi­ko­ mič­no. Tra­gič­na si­tu­a­ci­ja sa­ma po se­bi, a kad pro­či­ta­te do­si­je po­sta­je pot­pu­no ko­mič­no. Sve to go­vo­rim sli­ko­vi­to­sti ra­di, zbog im­pul­sa op­ti­mi­zma ži­vo­ta u si­ro­ma­štvu, u ne­pri­li­ka­ma vis ma­i­or, u ne­prav­di. Op­ti­mi­zam u te­škim tre­nu­ci­ma. Ovo vre­me bih oka­rak­te­ri­sao upra­vo ta­ko. Ve­r u­jem da i da­nas ima op­ti­mi­zma, i raz­lo­ga za nje­ga. Ni­je op­ti­mi­zam to što je­ ste sa­mo ka­da je to­plo, udob­no i ugod­no. Op­ti­mi­zam se ra­đa i ka­da je naj­te­že, jer bez nje­ga ne­ma ži­vo­ta, ne­ma da­lje. To go­vo­rim ja ko­ga, ve­ro­vat­no s pra­vom, sma­tra­ju de­fe­ti­stom i čo­ve­kom ko­ji va­zda ima mrač­ne vi­zu­re.

star­ce, pa smo igrali mi. Sta­vi­li su nam bra­de, na­šmin­ka­li nas. Ta­ko sam pr­vi put igrao u tom po­zo­ri­štu. On­da smo bi­li po­zva­ni u ta­da­šnje Sa­vre­me­no po­zo­ri­šte na Cr­ve­nom Kr­stu i pre­šli smo ta­mo, ali nas je Bo­jan Stu­pi­ca (ta­da­šnji uprav­nik Ju­go­slo­ven­skog dram­skog), ko­ji je vo­leo da oku­plja mla­de glum­ce, ku­pio za pet hi­lja­da di­na­ra. Pi­tao nas je ko­li­ku pla­tu ima­mo u Sa­vre­me­nom, mi smo re­kli „pe­de­set hi­lja­da“, a on je re­kao „do­bi­će­te ov­de pe­de­set pet hi­lja­da“. Ta­ko je po­če­lo. Ja sam imao de­vet­na­est go­di­na ka­da sam an­ga­žo­van. To je bi­lo naj­u­spe­šni­je po­zo­ri­šte u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji, u na­šem biv­ šem ži­vo­tu, a i sa­da je.

WS: Va­sa Vu­ču­ro­vić, Va­ša ulo­ga u Mre­šće­nju ša­ra­na, po­vrat­nik je sa Go­log oto­ka. Je­ste li vo­di­li oca da gle­da pred­sta­vu?

Tek na ju­bi­lar­no, sto­to iz­vo­đe­nje. Ni­sam smeo ra­ni­je. Bi­la je maj­ka, Mi­ca. Ona pot­pu­no za­ro­za­na od pla­ča, a on, po­no­sno se uda­ra­ju­ći po pr­si­ma ka­že: „Ih, la­ko je nje­mu da igra, pa on igra me­ne.“ Kad čo­vek ozbilj­no raz­mi­sli, ni­je mi ja­sno ka­ko su, ka­ko smo uop­šte pre­ži­ve­li i osta­li či­ta­vi. Ne­ma dru­gog ob­ ja­šnje­nja sem tog op­ti­mi­zma u te­škim tre­nu­ci­ma.

WS: Da li Vas je po­li­ti­ka, s ob­zi­rom na to da ste bi­li mi­ni­star kul­tu­re a sa­da ste sa­vet­nik pred­sed­ni­ka dr­ža­ve, odvo­ji­la od glu­me?

Ni­je. Je­zi­kom broj­ki: da­nas imam šest ta­ko­zva­nih „ži­vih“ na­slo­va, od­no­sno pred­sta­va ko­je igram. Ka­da sam po­stao mi­ ni­star kul­tu­re imao sam ih dva­na­est. Igrao sam ih i igram ih zdu­šno, sa ža­rom, pot­pu­no po­sve­ćen. Ni­je ni­ka­kva taj­na da ni­sam član ni­jed­ne stran­ke, a da je­sam, ka­ko se to ka­že, ak­ ti­van sim­pa­ti­zer De­mo­krat­ske stran­ke. Sva­ku svo­ju po­li­tič­ku an­ga­žo­va­nost do­ži­vlja­vao sam kao du­žnost i oba­ve­zu ko­ju se tru­dim da is­pu­nim naj­bo­lje što mo­gu i na do­bro­bit svo­ga ro­ da. Ni­ka­da se to­ga po­sla i te du­žno­sti ni­sam pri­hva­tao da bih se­bi obez­be­dio od­re­đe­ni dru­štve­ni na­pre­dak ili mo­guć­nost za ne­ki bo­lji ži­vot. Po­li­tič­ki an­ga­žman ne vi­dim kao ak­tiv­nost kroz ko­ju ću da se ostva­r u­jem i pro­spe­ri­ram, ni­ti mi to tre­ba, već pre sve­ga kao jed­nu ča­snu oba­ve­zu. Se­be u po­li­ti­ci vi­dim kao slu­gu. Ve­li­ka je pri­vi­le­gi­ja i za­do­volj­stvo ka­da ima­te mo­ guć­nost da ura­di­te ne­što čime će­te bi­ti slu­ga svom na­ro­du. U tom smi­slu ru­ko­vo­di me i že­lja da na­ša kul­tur­na po­li­ti­ka ide u ko­rak sa ovim na­šim tra­si­ra­nim pu­tem ka Evro­pi. Uosta­lom, mi je­smo Evro­pa, pri­pa­da­mo nje­noj ci­vi­li­za­ci­ji i kul­tu­ri. Pa, oda­kle smo? Ni­smo sa Mar­sa!

WS: Če­ga se, re­ci­mo se­ća­te iz tih te­ških go­di­na, iz ra­nog de­tinj­stva?

Iz­me­đu osta­log i to­ga ko­li­ko je ma­ma vo­le­la da sve bu­ de le­po. Sko­ro da ni­smo ima­li le­ba da je­de­mo, ali smo za­to mo­ra­li da bu­de­mo le­po ob­u­če­ni, sve „ko iz Bur­de“ i či­sti do pre­te­ri­va­nja. Ona je, re­ci­mo, ima­la čip­ke na klo­zet­skoj šo­lji.

Ka­da sam kre­nuo na pri­jem­ni, na Aka­de­mi­ju, sa­ši­la mi je ko­šu­lju i pan­ta­lo­ne od tek­sa­sa. Zna­la je da je to mo­der­no, ali ni­smo mo­gli da ku­pi­mo. I, eto nas opet kod već po­mi­nja­nog op­ti­mi­zma u te­škim tre­nu­ci­ma.

WS: Se­ća­te li se ka­da ste pr­vi put raz­mi­lja­li o glu­mi kao po­zi­vu?

Po­mi­slio sam, či­ni mi se da je to bi­lo u dru­gom raz­re­du gim­na­zi­je, ka­ko bih mo­gao da, na pri­mer, pro­da­jem kar­te u po­zo­ri­štu ili ne­što ta­ko. Va­ljev­ska gim­na­zi­ja, či­ji sam uče­nik bio, ima­la je dram­sku sek­ci­ju do ko­je se vr­lo dr­ža­lo. U toj sek­ ci­ji sam, kad sam bio pr­vi raz­red, igrao dra­ma­ti­zo­va­no Tra­žim po­mi­lo­va­nje De­san­ke Mak­si­mo­vić. Bio sam dru­gi raz­red ka­da smo u KUD Abra­še­vić ra­di­li Mo­li­jer­vog Mi­zan­tro­pa. Sa tom pred­sta­vom smo do­bi­li pr­vu na­gra­du na BRAMS-u, na smo­tri ama­te­ra Sr­bi­je u Ku­li, na tak­mi­če­nju ama­te­ra iz ce­le on­da­šnje ze­mlje na Hva­r u... Mo­že­te za­mi­sli­ti na tak­mi­če­nju na Hva­r u u ži­ri­ju su bi­li Hu­go Klajn, Isak Amar, Pe­ro Bu­dak! E, ne­ki nji­ho­vi ko­men­ta­ri i opa­ske su me mo­ti­vi­sa­li da raz­mi­šljam o glu­mi. Pa, ako ni­šta, mo­gao bih da, re­ci­mo, pro­da­jem kar­te u po­zo­ri­štu ili u bi­o­sko­pu.

WS: Još kao stu­dent po­sta­li ste član ču­ve­nog i pre­sti­ žnog Ju­go­slo­ven­skog dram­skog?

Mo­gli bismo re­ći da je to bi­lo slu­čaj­no. Kao stu­den­ti smo bi­li an­ga­žo­va­ni da za pred­sta­vu Aga­mem­non igra­mo ar­giv­ske star­ce. Za­pra­vo ni­ko u an­sam­blu po­zo­ri­šta ni­je hteo da igra

58

WINE STyle

WS: U svo­jim me­dij­skim na­stu­pi­ma po­vo­dom na­gra­ da ko­je ste do­bi­ja­li, a i van to­ga, go­vo­ri­li ste i o to­me da vam je glu­ma – sud­bi­na, a da ve­ru­je­te u čo­ve­ka i umet­ nost?

Da. Glu­mac sam, glu­ma je mo­ja sud­bi­na. Ve­ro­va­li ili ne i da­nas me dr­ži uz­bu­đe­nje, us­hi­će­nje ko­je sam kao de­te i kao mlad glu­mac imao u svom do­ži­vlja­ju po­zo­r i­šta, u toj uz­ne­se­no­sti zbog onog što se ču­je i de­ša­va na sce­ni. I da­nas me pri­vla­či da se kroz, re­ci­mo Šek­spi­ro­ve ko­ma­de ili broj­na sjaj­na de­la dru­gih pi­sa­ca iden­ti­f i­ku­jem sa ko zna ka­kvim sve pri­ča­ma, li­ko­vi­ma, sta­nji­ma. Glum­ci su, ka­žem, od one vr­ste lju­di ko­ji od sna pra­ve ja­vu. Ako me­ne pi­ta­te, ni­je ma­lo. A što se ve­re u čo­ve­ka i u umet­nost ti­če mo­žda sam uto­pi­sta, ako i je­sam ne­ka sam, ali zbi­lja ve­r u­jem u hu­ma­ni­zam pa i po­vra­tak re­ne­san­se. Ni­je is­klju­če­no da ta­ko le­čim svo­ju de­pre­si­ju, ali ve­r u­jem u moć le­po­te umet­no­sti. Ka­da gle­da­te ne­ku sli­ku, slu­ša­te mu­zi­ku, či­ta­te po­e­zi­ju, pra­ti­te pred­sta­ vu - pa ka­ko da vas le­po­ta ne po­ne­se… ka­ko da vas ne oza­r i mi­sao da su to lju­di stvo­r i­li… ka­ko da vam to ipak ne vra­ti ve­r u u čo­ve­ka! WS

wine style INTERVJU

“Glum­ci su ti ko­ji od sno­va pra­ve ja­vu. Od sna­ge da­na­šnjih sno­ va i ide­a­la za­vi­si re­al­nost bu­duć­ no­sti. Ne sa­mo u glu­mi. U ži­vo­tu mo­žda i vi­še ne­ go u glu­mi.”

WINE STyle

59

wine style wine&food

Piše: Ka­ta­ri­na Vu­ko­vić

Re­sto­ran Ša­ran

Bu­đe­nje he­do­ni­zma na Ze­mun­skom ke­ju U re­sto­ran Ša­ran na Ze­mun­skom ke­ju ne mo­že­te da ode­te bez iz­ve­snog pre­du­ be­đe­nja. Ta­ko je to sa do­ma­ćin­skim ku­ća­ma, či­ji ži­vot ne dik­ti­ra­ju ni vla­sni­ci ni go­sti, ne­go tra­di­ci­ja. U ovom slu­ča­ju du­ga či­ta­vih 137 go­di­na. Da­kle, to me­sto na ko­jem se na spe­ci­fi­čan na­čin ukr­šta­ju austro­u­gar­ska ar­hi­tek­tu­ra i me­di­te­ran­ska at­mos­fe­ra jed­no­stav­no u va­ma bu­di he­do­ni­stu, hte­li vi to ili ne

I

ako u Ša­ran ula­zi­mo iz ba­šten­skog de­la, ne pro­mi­če nam da po­ sto­ji još je­dan ulaz i to sa stra­ne, na ćo­šku, što se u pot­pu­no­sti po­kla­pa sa do­bro nam po­zna­tom pri­čom na ko­joj po­či­va isto­ri­jat re­sto­ra­na. Na­i­me, pre vi­še od jed­nog ve­ka ču­ve­ni ze­mun­ski alas Vi­ćen­ti­je Vu­ko­tić u pri­ze­mlju svo­je po­ro­dič­ne ku­će, sme­šte­ne tik uz de­snu oba­lu Du­na­va, otvo­rio je ka­fa­nu vo­de­ći se tra­di­ci­jom, a ko­ja je na­la­ga­la da će ka­fa­na po­slo­va­ti „sa sre­ćom“ is­klju­či­vo uko­li­ko je njen ulaz pro­se­čen na ćo­šku.

Od tog pe­ri­o­da pa do 2004. go­di­ne, ka­da ga pre­u­zi­ma da­na­šnja vla­sni­ca Ja­smi­na Ve­kić, Ša­ran je va­žio za ti­pi­čan ala­ski re­sto­ran reč­ ne ri­be. Me­đu­tim, sa vla­snič­kim pro­me­na­ma na me­ni sti­žu i mor­ski

60

WINE STyle

Foto: Vladimir Miloradović

wine style wine&food

WINE STyle

61

wine style wine&food

spe­ci­ja­li­te­ti, ko­ji sa­svim lo­gič­no sa so­bom no­se i ne­ke ar­hi­tek­ton­ske iz­me­ne. Pri­me­ću­je­mo da su kla­sič­ni la­lo­ški tre­mo­vi upot­pu­nje­ni me­di­te­ ran­skim ele­men­ti­ma, ko­ji sva­ka­ko či­ne da se s vre­me­na na vre­me ose­ti­mo kao da smo ne­gde u Bo­ki i da je Du­nav u svoj svo­joj ši­ri­ni pre­ra­stao u mo­re... A, mo­žda je sa­mo u pi­ta­nju i sun­ča­ni dan, ko­ji smo ta­ko du­go če­ka­li.

Lju­ba­zno oso­blje sme­nju­je se ta­kvom br­zi­ nom, da go­sti ni­jed­nog tre­nut­ka ni­su us­kra­će­ni za bi­lo ko­ji od zah­te­va. Za su­sed­nim sto­lom po­ma­žu go­sti­ma da si­pa­ju ri­blju čor­bu iz tra­di­ ci­o­nal­nih ko­tli­ća, a mi ba­ca­mo le­ti­mi­čan po­gled na me­ni. Pa­žnju nam pri­vla­če no­vi­ne, pre sve­ga na vin­skoj kar­ti. Svi­đa nam se što no­vi­ne, kao u ve­ći­ni pre­sto­nič­kih re­sto­ra­na ne pod­ra­zu­me­va­ju top bren­do­ve, jer oni ni­ka­ko ne bi od­go­va­ra­li Ša­ ra­nu. To su, pre­ma na­šem skrom­nom mi­šlje­nju, bren­do­vi re­zer­vi­sa­ni za sa­vre­me­ne slow food

62

WINE STyle

re­sto­ra­ne, ili ame­ri­can style fu­sion ku­hi­nju. Ak­ ce­nat je, da­kle, u skla­du sa afi­ni­te­ti­ma iz­bir­lji­ vih re­dov­nih go­sti­ju Ša­ra­na sta­vljen na ozbilj­ne autoh­to­ne vin­ske sor­te, a mi s odo­bra­va­njem gle­da­mo na či­nje­ni­cu da na­i­la­zi­mo na tra­di­ci­ju is­pred sve­ga, a ne na „br­zu pri­ču“.

Vla­sni­ca Ja­smi­na Ve­kić ob­ja­šnja­va da je sa se­zon­skim ob­na­vlja­njem bo­ga­te vin­ske kar­te, ko­ja ina­če bro­ji vi­še od 170 eti­ke­ta, no­vi­ne kla­ si­fi­ko­va­la po re­gi­o­ni­ma, te sa­svim lo­gič­no pri­ču za­po­či­nje od Sr­bi­je. Vi­na­ri­ja Je­lić spe­ci­jal­no je za ku­ću Ša­ran na­pra­vi­la ku­pa­žu Pre­mi­um - u pi­ta­nju su be­lo i cr­ve­no vi­no, a to­če se na ča­šu i slu­že u bo­cu­ni­ma. Uz pr­vi gu­tljaj sa­zna­je­mo da je be­lo vi­no me­ša­vi­na šar­do­nea, rajn­skog ri­zlin­ ga, so­vi­njo­na i autoh­to­ne mo­ra­ve, dok je cr­ve­no na­sta­lo od fran­kov­ke, pi­no no­a­ra i ka­ber­nea.

Od po­nu­de iz re­gi­o­na, pr­vo se in­te­re­su­je­mo za Dal­ma­ci­ju i Is­tru. Jed­no­stav­no nam je lo­gič­no

wine style wine&food

da ne­što no­vo mo­ra do­ći iz po­me­nu­tih obla­sti s ob­zi­rom na to da Ša­ran go­di­na­ma ne­gu­je tra­di­ ci­ju odr­ža­va­nja ma­ni­fe­sta­ci­ja Da­ni Hva­ra i Da­ni Is­tre. Me­đu dal­ma­tin­skim vi­ni­ma uoča­va­mo pla­vac ma­li i bog­da­nu­šu, autoh­to­ne sor­te tog pod­ne­blja, dok istar­sku mal­va­zi­ju pred­sta­vlja ču­ve­na vin­ska ku­ća Ko­zlo­vić, ko­ja je ta­ko­đe pri­ sut­na i sa do­bro po­zna­tom San­ta Lu­ci­om. Ono što sva­ka­ko za­slu­žu­je po­hva­lu je­ste uvo­đe­nje su­vog mu­ska­ta, kao vr­ste di­že­sti­va, bez ko­jeg je po­nu­du ri­bljeg re­sto­ra­na jed­no­stav­no te­ško za­ mi­sli­ti. Uz pri­ču o dal­ma­tin­skim vi­ni­ma ima­mo oba­ve­zu da do­da­mo i jed­nu na­po­me­nu oso­blja - dal­ma­tin­ska vi­na pre­po­r u­ču­ju se is­klju­či­vo go­sti­ma ko­ji su sve­sni nji­ho­ve si­li­ne i sna­ge.

Ma­nje is­ku­sni­ma se pak pre­po­r u­ču­je da se osi­ gu­ra­ju ta­ko što će uz bi­lo ko­ju od po­me­nu­tih eti­ ke­ta sa Ša­ra­no­vog me­ni­ja gu­sti­ra­ti ja­ke bu­za­re, i to one spre­mlje­ne od če­ti­ri, pet vr­sta školj­ki.

Što se slo­ve­nač­kih eti­ke­ta ti­če, u sa­rad­nji sa jed­nim od naj­bo­ljih vi­na­ra iz re­gi­o­na, Ale­šom Kri­stan­či­čem, eks­klu­ziv­no za re­sto­ran Ša­ran ura­đen je no­vi vin­ski brend Srod­ne du­še i to vi­na Na­še be­lo i Na­še cr­ve­no. Me­đu­tim, do­bri po­zna­ va­o­ci vi­na pri­me­ću­ju da je Ja­smi­ni Ve­kić po­šlo za ru­kom ono što mo­gu sa­mo vla­sni­ci pre­mi­um re­sto­ra­na, a to je da pla­si­ra mag­num bo­cu od li­tar i po (što se mo­že na­zva­ti vr­hun­skim svet­ skim tren­dom kuć­ne po­nu­de re­sto­ra­na).

U skla­du sa ob­no­vlje­nom vin­skom po­nu­ dom, šef ku­hi­nje Ne­nad Lu­čić iz­dvo­jio je za nas ne­ko­li­ko tra­di­ci­o­nal­nih je­la, ko­ja se u Ša­ra­nu ni­ka­ko ne sme­ju za­o­bi­ći. Ga­stro­nom­sku po­nu­ du otvo­rio je ri­bljim pa­pri­ka­šem kao sa­vr­še­nim pred­je­lom. Ra­đen na tra­di­ci­o­na­lan na­čin, pa­pri­ kaš se pra­vi od krup­nih ko­ma­da sve­že reč­ne ri­be (prim. aut. sto­ga ne­moj­te da vas ču­di ka­da na­i­đe­te na ne­ku ri­blju kost, jer se u Ša­ra­nu ri­blji

WINE STyle

63

wine style wine&food

pa­pri­kaš za­i­sta pra­vi od ri­be), a ser­vi­ra sa do­ ma­ćom te­ste­ni­nom, na­rav­no u ko­tli­ću. Uz pa­pri­ kaš pre­po­r u­ču­je Pre­mi­um kuć­no vi­no po­dru­ma Je­lić i to bo­cu od 0.25, pa la­ga­no...

Me­đu broj­nim pred­je­li­ma po­seb­no nas je iz­ne­na­di­la po­nu­da ri­blje pa­šte­te, i to one ra­đe­ne po tra­di­ci­o­nal­noj re­cep­tu­ri sta­rih ala­sa, jer se ret­ko na­la­zi na re­sto­ran­skim me­ni­ji­ma (za­lo­gaj „u če­ti­ri ka­ši­ke“ za istin­ske gur­ma­ne, na ko­ji su Be­o­gra­đa­ni, či­ni nam se za­bo­ra­vi­li). Osno­vu ala­ske pa­šte­te či­ni som „za­či­njen“ di­mlje­nim ša­ra­nom, tek to­li­ko da pru­ži onu neo­p­hod­nu gur­man­sku no­tu, dok mor­ska pa­šte­ta pred­sta­ vlja kom­bi­na­ci­ju škar­pi­ne, osli­ća i sku­še. Obe su ser­vi­ra­ne na sit­no sec­ka­noj sal­si od pa­ra­daj­ za sa ma­lo ru­ko­le i pre­pe­če­nim to­stom i obe se pre­po­r u­ču­ju kao ide­a­lan bla­gi star­ter.

No, pre ne­go što smo pre­šli na glav­no je­lo ni­smo mo­gli a da ne pro­ba­mo naj­po­pu­lar­ni­ je spe­ci­ja­li­te­te pro­šlog le­ta - tar­tar od lo­so­sa i kar­pa­ćo od bran­ci­na. S ra­do­šću smo pri­hva­ti­li 64

WINE STyle

po­nu­du da nam tar­tar od lo­so­sa pra­ve za sto­lom, što je bi­la svo­je­vr­sna atrak­ci­ja. Ve­li­ki ko­ma­di sve­žeg (ne di­mlje­nog) lo­so­sa sit­no se isec­ka­ju no­žem, pre­ma­žu se mor­skom so­lju, za­tim se do­da ma­lo ka­pa­ra i ta­ba­ska, i do­sta ma­sli­no­vog ulja. U jed­no­stav­no­sti je, sa­zna­je­mo na li­cu me­ sta, trik pri­pre­me sa­vr­še­nog tar­ta­ra.

Kar­pa­ćo od bran­ci­na ne pri­pre­ma se od „por­ci­ja­ša“, već sve­žih bran­ci­na od ki­lo­gram, ko­ji se se­ku na du­ge tan­ke li­sto­ve. Po­tom se po­ leg­nu na ru­ko­lu i bla­go po­li­ju so­kom od li­mu­na i ma­sli­no­vim uljem. Uz ovaj spe­ci­ja­li­tet pro­sto ste u oba­ve­zi da pi­je­te ne­što ve­o­ma la­ga­no.

Uz Na­še be­lo, bren­da Srod­ne du­še, spa­r u­ je­mo pred­je­lo - ra­vi­o­le od gam­bo­ra sa so­som od ša­fra­na i pa­pri­ke. Do­ma­će ra­vi­o­le od spa­na­ća ili bli­tve pu­ne se sme­som od gam­bo­ra, ko­ji se ce­li ku­va­ju i me­lju, te se pri gu­sti­ra­nju ove pi­kan­ te­ri­je mo­gu ose­ti­ti ko­ma­di­ći gam­bo­ra. Pa­pri­ka ovom spe­ci­ja­li­te­tu da­je spe­ci­fič­nu bo­ju, a ša­fran se sa­vr­še­no ukla­pa sa uku­som Kri­stan­či­će­vog

wine style wine&food

Na­šeg be­log, jer u me­đu­sob­nom sa­dej­stvu ima­ju za­ni­mlji­vu crispy re­ak­ci­ju. Du­nav je i da­lje ve­li­ ki, lep i ta­ko bli­zu...

S ob­zi­rom na Ša­ra­no­vo kon­ti­nu­i­ra­no ba­ lan­si­ra­nje iz­me­đu reč­ne i mor­ske ri­be, glav­nu ga­stro­nom­sku po­nu­du otva­ra­mo pre­po­r u­kom jed­nog reč­nog i jed­nog mor­skog spe­ci­ja­li­te­ta.

Me­đu­tim, po­štu­ju­ći tra­di­ci­ju Ša­ra­na kao pr­vo­ bit­no reč­nog re­sto­ra­na, pr­vo se pre­pu­šta­mo gur­man­lu­ku reč­nih spe­ci­ja­li­te­ta i to - fi­le­ti­ma smu­đa sa so­som od mla­dog lu­ka i di­mlje­nog si­ra ser­vi­ra­nim na mu­sa­ki od krom­pi­ra. Iz­bor ni­je slu­ča­jan. Smuđ je ri­ba ko­ju pro­ve­re­no vo­le i stra­sni lju­bi­te­lji reč­ne ri­be i oni ko­ji uop­šte ne vo­le ri­bu. Ukus ko­ji da­je kom­bi­na­ci­ja soč­nog smu­đa sa ja­či­nom pro­pr­že­nog mla­dog lu­ka i di­ mlje­nog si­ra sa­vr­še­no ide uz ja­ko vi­no, kao što je re­ci­mo Kri­stan­či­će­vo Na­še cr­ve­no.

Sle­de­ći na re­du su fi­le­ti ša­ra­na sa su­vim šlji­va­ma. Ovo smo iza­bra­li za­to što ret­ko na­i­la­ zi­mo na kom­bi­na­ci­ju reč­ne ri­be i su­vih šlji­va, ko­je su skoro pot­pu­no is­ti­snu­te sa tra­di­ci­o­nal­ nog me­ni­ja. Od še­fa ku­hi­nje Ne­na­da Lu­či­ća sa­ zna­je­mo re­cep­tu­r u. Dok se pr­že ko­tle­ti ša­ra­na,

cr­ve­ni luk se ka­ra­me­li­zu­je sa su­vim šlji­va­ma.

Po­što se luk i šlji­ve zgu­snu u gu­sti sos, nji­me se pre­li­ju ko­tle­ti, sve se za­pe­če u rer­ni i slu­ži u gli­ne­noj po­su­di.

Iz bo­ga­te po­nu­de mor­skih spe­ci­ja­li­te­ta, od­lu­ču­je­mo se za - fi­le­te ora­de sa sre­mu­šom (u osta­lim ku­hi­nja­ma, pri­me­ću­je­mo po­ma­lo za­bo­ra­vlje­nim, a ve­o­ma efekt­nim di­vljim lu­ kom), ser­vi­ra­nim na pa­len­ti me­ša­noj sa su­vim pa­ra­daj­zom, tač­ni­je su­še­nim če­ri pa­ra­daj­zom u ma­sli­no­vom ulju. Ovo je­lo gu­sti­ra­mo uz Ko­zlo­vi­ će­vu mal­va­zi­ju, dok Du­nav i da­lje le­po mi­ri­še...

Bo­ga­tu ga­stro­nom­sku po­nu­du za­tva­ra­mo po­ sla­sti­ca­ma i to - su­tli­ja­šem sa so­som od po­mo­ran­ dže, ra­đe­nim na fran­cu­ski na­čin sa ma­lo al­ko­ho­la i ko­la­čem od ro­ga­ča. Uz su­tli­jaš pre­po­ru­ču­je­mo la­ga­no is­pi­ja­nje Ko­zlo­vi­će­vog mu­ska­ta, a uz ko­lač od ro­ga­ča, ko­ji se ser­vi­ra uz in­te­re­san­tan krem, ko­ji pod­se­ća na fran­cu­ske kre­mo­ve pra­vlje­ne na pa­ri, ku­glu sla­do­le­da od va­ni­le i sit­no sec­ka­nu sve­žu na­nu - je­dan krat­ki espre­so.

Sa­svim pri­klad­no za za­o­kru­ži­va­nje jed­ne div­ne vin­sko-gur­man­ske pri­če. Jed­nog le­pog pro­leć­nog da­na na oba­li Du­na­va u Ze­mu­nu. WS

wine style wine&art

Ur­ba­ni kon­tekst sa­vre­me­ne umet­no­sti Ur­ba­ni ži­vot me­tro­po­la, duh sva­ko­dnev­nog am­bi­jen­ta i iden­ti­ tet ve­li­kih gra­do­va, osnov­ne su po­ru­ke i te­me ko­ji­ma se kroz svo­je ra­do­ve ba­vi Da­na Ma­ar. Na­kon tri sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe u Be­o­gra­du, dve u Pa­ri­zu, kao i na­kon uče­stvo­va­nja na vi­še grup­nih iz­lo­žbi u Pa­ri­zu, Lon­do­nu, i Be­o­gra­du, ova dva­de­ set­pe­to­go­di­šnja be­og ­ rad­ska i pa­ri­ska gra­fič­ka di­zaj­ner­ka i mul­ti­me­di­jal­na umet­ni­ca pred­sta­vi­la se pre ne­ko­li­ko me­se­ci i do­ma­ćoj pu­bli­ci i to na svo­joj sa­mo­stal­noj iz­lo­žbi u Ga­le­ri­ji Atri­jum Bi­bli­o­te­ke gra­da Be­o­gra­da. S ob­zi­rom na to da je po vo­ka­ci­ji gra­fič­ki di­zaj­ner, ne ču­di što je oda­bra­la ko­la­že da kroz njih pre­ne­se svo­je vi­đe­nje sve­ta

Piše: Aleksandar Duković

WS: Te­ma tvo­jih ra­do­va je ži­vot u me­tro­po­la­ma. Za­što te to in­spi­ri­še?

Ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu jav­nog pro­sto­ra, uli­ce, ga­le­ri­je, zgra­da, ve­o­ma je za­ni­mlji­va te­ma i za­to sam se od­u­vek ba­vi­la te­mom gra­do­va. Za me­ne oni pred­sta­vlja­ju sli­ku na­šeg od­no­sa pre­ma ži­vo­tu. Ka­da sa­gle­daš grad kao vi­zu­el­nu ma­pu, kroz nju mo­žeš da stvo­riš i pred­sta­vu o se­bi u tom am­bi­ jen­tu, o od­no­su pre­ma dru­gim lju­di­ma i da na taj na­čin lak­še do­đeš do su­šti­ne svog po­sto­ja­nja.

WS: Za­vr­ši­la si Aka­de­mi­ju pri­me­ nje­nih umet­no­sti u Pa­ri­zu i ma­ster stu­ di­je u Lon­do­nu. Ka­ko si ti do­ži­ve­la Pa­riz i Lon­don?

Mi­slim da tre­nut­no vla­da jed­no psi­ ho­lo­ško i mo­ral­no pre­op­te­re­će­nje svu­da u sve­tu. A to te te­ra da se na ne­ki na­čin

66

WINE STyle

dis­tan­ci­raš i uđeš u svo­ju in­tro­vert­nost.

Umet­nik to lak­še mo­že da pod­ne­se, jer mo­ že da na­pra­vi svo­ju oazu, da iz­gra­di svoj mi­kro­svet. Ipak, ta­mo su lju­di ras­te­re­će­ ni­ji ne­go ov­de i lak­še pri­stu­pa­ju ži­vot­nim pre­pre­ka­ma. Sve­sni su svog me­sta, svo­je tra­di­ci­je, kul­tu­re... Ima­ju ba­zu, a ka­da je imaš on­da lak­še ko­ra­čaš kroz ži­vot. Oni zna­ju ko­li­ko vre­de i mi­slim da su sve­sni kon­tek­sta vre­me­na i me­sta u ko­ji­ma ži­ve.

Kon­kret­no, Pa­riz i Lon­don ima­ju slič­no­sti, ali i ogrom­ne raz­li­ke. Za­pra­vo, ve­o­ma su kom­pa­ti­bil­ni. Lon­don je ja­ko di­na­mi­čan, ta­mo je sve in­ten­ziv­no, a lju­di su di­rekt­ni, ri­gid­ni i prag­ma­tič­ni. Fran­cu­zi su po­e­tič­ ni­ji, ima­ju vi­še šar­ma a i sam vo­ka­bu­lar fran­cu­skog je­zi­ka omo­gu­ća­va op­šir­ni­je iz­ ra­ža­va­nje. Ima vi­še pro­sto­ra za opi­si­va­nje, dok En­gle­zi di­rekt­ni­je idu ka ci­lju. Ta­ko je i u umet­no­sti. En­gle­ska vi­še pra­ti tren­do­

wine style wine&art

Foto: Željko Sinobad

Da­na Ma­ar - Da­ni­ca Ma­rin­ko­vić

WINE STyle

67

wine style wine&art

ve, a Fran­cu­zi ne­gu­ju tu svo­ju le­pr­ša­vost i le­žer­nost.

WS: Ko­li­ko gra­do­vi de­ter­mi­ni­šu lju­de?

Lju­di se po­na­ša­ju u kon­tek­stu okru­ že­nja, što je pri­rod­no. Ta­ko je re­ci­mo u Pa­ri­zu sve le­po, što te pod­sti­če da lep­še i po­zi­tiv­ni­je raz­mi­šljaš. Ako imaš ose­ćaj slo­bo­de on­da tvo­ja per­cep­ci­ja ide da­lje, ni­si de­ter­mi­ni­san svo­jim pro­ble­mi­ma. To se ogle­da i u ko­mu­ni­ka­ci­ji me­đu lju­di­ma, ko­ja je na ne­ki na­čin ogle­da­lo dru­štva. Ta in­ter­ak­ci­ja iz­me­đu čo­ve­ka i oko­li­ne je ja­ko va­žna. Ži­vot­ni pro­stor je mno­go vi­še od sa­mog me­sta pre­bi­va­li­šta. U tom smi­slu je vr­lo va­žno da se pu­tu­je, jer kad čo­vek ne zna za dru­ga­či­je on­da ne­ma ni to­le­ ran­ci­ju za raz­li­či­to­sti. Me­ni je vr­lo va­žno što mi kao po­ro­di­ca mo­že­mo da ži­vi­mo na re­la­ci­ji Be­o­grad-Pa­riz-Lon­don, što mo­že­mo da obi­la­zi­mo ga­le­ri­je i mu­ze­je, da pra­ti­mo zbi­va­nja na svet­skoj umet­nič­koj sce­ni. Mo­ raš da bu­deš ak­tu­e­lan, da se in­for­mi­šeš, da po­zna­ješ glo­bal­nu sce­nu. Za­to je da­nas bi­ti umet­nik di­na­mič­na i kom­plek­sna pro­ fe­si­ja.

WS: Kao i ve­ći­na dru­gih. Uosta­lom, i umet­nost sve vi­še po­sta­je tr­ži­šno ori­ jen­ti­sa­na, po­sta­je ozbi­ljan bi­znis, zar ne?

Na­rav­no, umet­ni­ci ni­su vi­še oso­be ko­je vo­de is­klju­či­vo bo­em­ski zi­vot. Da­nas ima­mo ozbilj­no tr­ži­šte ko­je pod­le­že eko­ nom­skim za­ko­ni­to­sti­ma kao i sva dru­ga.

To mo­žda ni­je do­bro u smi­slu odr­ža­va­nja kva­li­te­ta, ali je do­bro što se umet­nost sve vi­še po­pu­la­ri­zu­je. Mi­slim da je eli­ti­zam bio ve­li­ka pre­pre­ka iz­me­đu sa­me umet­no­sti i pu­bli­ke. Re­ci­mo, u Lon­do­nu su bes­plat­ne po­se­te Na­ci­o­nal­noj i ga­le­ri­ji Tejt, i tu mo­ že­te da vi­di­te lju­de iz naj­ra­zli­či­ti­jih mi­ljea ko­ji su vr­lo za­in­te­re­so­va­ni za umet­nost.

Su­šti­na je u to­me da ona mo­ra da se pri­bli­ ži lju­di­ma. Mi­slim da i kod nas po­sto­ji do­ vo­ljan broj lju­di ko­ji ima­ju in­te­re­so­va­nje, ali im to ni­je do­volj­no do­stup­no.

WS: Kad smo kod pu­bli­ke, mi­sliš li da je umet­ni­ci­ma da­nas lak­ša ko­mu­ni­ ka­ci­ja sa njom?

Ka­ko da ne. Da­nas ima­mo in­ter­net, teh­no­lo­gi­ja je mno­go na­pre­do­va­la, me­di­ji su sve br­ži i to mno­go olak­ša­va ve­zu umet­ ni­ka sa pu­bli­kom. A to nam omo­gu­ća­va da

68

WINE STyle

wine style wine&art

O VI­NU Ako ne­maš od­nos pre­ma vi­nu ko­je pi­ješ, to je kao da pri­čaš a ne znaš šta že­liš da ka­žeš To­kom de­tinj­stva če­sto sam sa ro­di­te­lji­ma išla u Pro­van­su, gde smo po­se­ći­va­li ma­ ni­fe­sta­ci­je ko­je po­ve­zu­ju umet­nost i vi­no, na ko­ji­ma je Ci­le go­di­na­ma uče­stvo­vao. Ka­ sni­je sam obi­la­zi­la raz­ne vi­na­ri­je po Fran­cu­skoj i shva­ti­la sam da vi­no no­si dru­štve­ni mo­me­nat, da ni­je sa­mo is­pi­ja­nje ne­kog pi­ća, već jed­na ši­ra pri­ča. Re­ci­mo, dok sam bi­la u gim­na­zi­ji mo­ji pri­ja­te­lji su od­la­zi­li u Pro­van­su da ra­de na ber­ba­ma ka­ko bi za­ra­di­li za dže­pa­rac i to je bi­lo to­li­ko po­pu­lar­no da su se ta­mo skla­pa­la mno­ga pri­ja­telj­stva, ra­đa­le lju­ba­vi. Ka­sni­je je po­sta­lo nor­mal­no da se ka­že: „Upo­zna­li smo se na ber­bi“. U Fran­cu­ skoj se iz­u­zet­no ne­gu­je kul­tu­ra kon­zu­mi­ra­nja vi­na, ali pre sve­ga po­sto­ji ogrom­no po­što­ va­nje pre­ma vi­nu. Što je i nor­mal­no, jer vi­no je je­dan spe­ci­ja­lan, kom­plek­san pro­iz­vod, pre bo­žan­ski ne­go luk­su­zan i za­to se ne sme oma­lo­va­ža­va­ti. U Pro­van­si sam vi­de­la da se tač­no zna kad se pi­je ko­je vi­no i ka­ko, i da uz to po­sto­ji i od­re­đe­ni ko­deks po­na­ša­ nja. Ili kad sam bi­la kod dru­ga­ri­ce u Šam­pa­nji, gde sam pri­me­ti­la jed­nu fa­sci­nant­nu po­sve­će­nost lju­di ko­ji pro­zvo­de vi­no. I ja sam, ta­ko­đe iz­gra­di­la ta­kav od­nos. Na pri­mer, ka­da uzmem ča­šu i za­tvo­rim oči istog tre­nut­ka vi­dim lju­de ko­ji su bra­li gro­žđe, nji­ho­ve uma­za­ne ru­ke, vi­dim bu­rad, ose­tim mi­ri­se tih po­dru­ma... pro­đe mi ceo film kroz gla­vu.

Vi­no mo­ra da se kon­zu­mi­ra kroz pri­ču, jer dru­ga­či­je gu­bi svoj smi­sao. Mo­ra da sa­ču­va ele­gan­ci­ju i da bu­de za­be­le­ška vre­me­na. Kao što je kom­ple­tan pro­ces, kad se ser­vi­ra ili de­kan­ti­ra, mo­žda i bit­ni­ji od sa­mog gu­tlja­ja.

Mno­go vo­lim ro­ze vi­na, la­ga­ni­ja su, neo­ba­ve­zni­ja, le­žer­ni­ja. Cr­ve­na su zah­tev­ni­ja, ima­ju ve­ću do­zu ozbilj­no­sti, i u sa­mim vi­ni­ma i u pri­stu­pu istom. Kao i ne­ka be­la vi­na, re­ci­mo vi­na iz re­gi­je Ša­bli. U mo­joj po­ro­di­ci, kao i sa svo­jim pri­ja­te­lji­ma ta­ko­đe, po­štu­je­ mo kult vi­na, pi­je­mo, pri­ča­mo o nje­mu, o vi­na­ri­ja­ma, mi­ri­si­ma... Za­pra­vo je pre­va­zi­đen od­nos da „cr­ve­no vi­no ide uz cr­ve­no me­so, a be­lo uz ri­bu“. Mi­slim da, ako do­ži­vljaj kon­ zu­mi­ra­nja vi­na ni­je kom­plek­san, on­da sve ne­sta­je.

Rad Dane Maar

stal­no evo­lu­i­ra­mo. En­di Vor­hol je bio je­dan od ini­ci­ja­to­ra te in­ter­ak­ci­je. On se dao, a umet­ni­ku je mo­žda te­ško da se da me­di­ ju, ali mo­raš da shva­tiš da kroz njih ša­lješ svo­ju po­r u­ku.

WS: Na ne­ki na­čin on je prak­tič­no uveo umet­nost u sva­ko­dnev­ni ži­vot, ili obr­nu­to, sve­jed­no.

Vor­hol je pri­ka­zi­vao svoj ži­vot i za­to je bi­lo va­žno da se to po­pu­la­ri­zu­je. On je pu­bli­ci pred­sta­vljao ne­što što su oni sva­ ko­dnev­no gle­da­li, ali ne­kim dru­ga­či­jim oči­ma. Kao što sva­ko je­lo mo­že da se pri­ pre­mi na mno­go na­či­na. Če­sto je go­vo­rio da su nje­go­ve sli­ke u stva­ri on sam, nje­go­ va lič­nost, i da iza to­ga ne­ma ni­če­ga vi­še.

Umet­nik ne mo­že da bu­de in­tro­ver­tan, on stva­ra da bi svo­ju umet­nost po­ka­zao, da bi ne­ko­me pri­čao o to­me, da bi iz­neo svo­je

sta­vo­ve i emo­ci­je kroz ra­do­ve. Mi­slim da je u to­me po­en­ta. Umet­nik kroz svoj rad za­pra­vo pred­sta­vlja se­be.

WS: Ko­li­ko je u tvo­jim ra­do­vi­ma za­ stu­pljen taj lič­ni aspekt?

Pri­lič­no, jer pre­ko mo­jih ra­do­va ja ko­mu­ni­ci­ram sa ostat­kom sve­ta. Mi­slim da je sme­lost ta ko­ja od­re­đu­je lju­de, i u ode­va­nju, i u umet­no­sti, i u na­či­nu ži­vo­ ta - u sve­mu. Bi­ti od­re­đen da mo­žeš da no­siš jar­ke bo­je, da sli­kaš nji­ma, da mo­žeš da sta­neš iza to­ga što si ura­dio. To je kod me­ne od­raz mog vas­pi­ta­nja u fran­cu­skom du­hu, jer sam ta­mo na­u­či­la da, ako si ne­što re­kao on­da si re­kao, ako si ura­dio ura­dio si.

To si ti i za­to se u umet­nič­kim kon­tek­sti­ma čo­vek ne mo­že odvo­ji­ti od svog ra­da, ni ka­ rak­ter­no, ni psi­ho­lo­ški. To je vr­lo po­ve­za­no i za­to umet­ni­ci je­su spe­ci­fič­ni.

WINE STyle

69

wine style wine&art

WS: Za­što si oda­bra­la baš ko­la­že kao umet­nič­ki iz­raz?

Još kao ma­la sli­ka­la sam uz oca (slikara Cileta Marinkovića, prim. aut.) i oda­tle po­ti­če mo­ja sklo­nost ka vi­zu­el­noj umet­no­sti. Ve­ro­vat­no je to ge­net­sko na­ sle­đe. I Ci­le je ne­kad ra­dio ko­la­že, ko­ji su bi­li u mo­joj so­bi ta­ko da sam prak­tič­no od­ ra­sla sa nji­ma. Ina­če, od­u­vek sam vo­le­la da se igram sa pa­pi­rom, ča­so­pi­si­ma, da ih sec­kam, i le­pim u svom kon­tek­stu. Ko­la­ži ima­ju slič­nu te­ma­ti­ku i ener­gi­ju kao i sli­ ke, sa­mo je dru­ga­či­ji iz­raz, sa­vre­me­ni­ji je.

Ja sam gra­fič­ki di­zaj­ner i kroz ce­lu mo­ju edu­ka­ci­ju, i ra­de­ći uz Ci­le­ta, ima­la sam po­tre­bu da svo­je ra­do­ve sve­dem u ne­ki sa­vre­me­ni kon­tekst.

ča­ša obič­na ča­ša. Jed­no­stav­no­šću se do­la­ zi do su­šti­ne.

WS: Ko­li­ko je in­te­re­so­va­nje pu­bli­ ke ge­ne­ral­no za ko­la­že?

Mi­slim da je sve ve­će. Ja se tru­dim da mo­je po­r u­ke bu­du što di­rekt­ni­je, baš zbog to­ga da bi pu­bli­ka lak­še mo­gla da ih pri­hva­ti i raz­u­me. Kad mo­gu da vi­de od­re­ đe­no li­ce na fo­to­gra­fi­ji, da pro­či­ta­ju ja­sno reč, on­da im je po­r u­ka ja­sni­ja i ne mo­ra­ju da se pi­ta­ju šta je umet­nik hteo da ka­že.

Ka­da pro­či­taš moj rad, on iz­gle­da kao ana­ li­za ele­me­na­ta, kao po­e­zi­ja, fra­za, tekst, kao ne­što kon­kret­no. Ko­ri­stim ma­te­ri­ja­le iz ča­so­pi­sa, knji­ga, saj­to­va, to su mo­je bo­je i čet­ka sa­mo što ra­dim dru­gom teh­ ni­kom. Mi­slim da to po­ti­če od gra­fič­kog di­zaj­na, da shva­tiš da ti u stva­ri pri­čaš sa čo­ve­kom ko­ji po­sma­tra tvoj rad. Ko­la­ži će za­si­gur­no osta­ti moj umet­nič­ki pra­vac.

WS: Od­u­vek je kod mla­dih umet­ni­ ka bio iz­ra­žen ne­ki sve­op­šti bunt, ne­ka ogrom­na že­lja za pro­me­na­ma. Pre­po­ zna­ješ li to kod se­be?

Mi­ slim da imam pred­ nost što sam stu­di­ra­la i ži­ve­la u Fran­cu­skoj, jer ta­mo po­sto­ji hra­brost da se iz­ra­ziš i da ka­žeš šta mi­sliš. Na­rav­no da sam i ja usvo­ji­la ta­kav na­čin raz­mi­šlja­nja. Lju­di oče­ku­ju i že­le da vi­de eks­tra­va­gant­nog umet­ni­ka.

Za­to im tre­ba da­ti ne­što no­vo, dru­gi ni­vo ži­vo­ta, dru­gu per­cep­ci­ju i na­čin raz­mi­šlja­ nja. Ov­de kao da se lju­di pla­še da iza­đu iz stan­dard­nih okvi­ra, sve je vi­še kon­for­mi­ zma. Fa­li taj je­dan ko­rak vi­še, ko­ji me­nja sve. Sve što je avan­gard­ni­je, to je i te­že ne­što ura­di­ti. Za­to su u sve­tu uspe­šni oni ko­ji pre­po­zna­ju tre­nu­tak i ima­ju sme­lost da ura­de ne­što no­vo.

WS: Po­što če­sto pu­tu­ješ, ko­je tren­ do­ve pri­me­ću­ješ u sfe­ri vi­zu­el­ne umet­ no­sti?

To je kao mo­da. Re­ci­mo, i u mo­jim ra­ ni­jim ra­do­vi­ma se ose­ća re­tro ele­ment, a u no­vi­jim ono što je sa­da ak­tu­el­no. Uvek mi je bit­no in­for­mi­sa­nje, jer umet­nik mo­ ra da bu­de ak­tu­e­lan. Je­di­no ta­ko mo­žeš da znaš gde se na­la­ziš u ono­su na lju­de i svet. Tre­nut­no je trend da se sve vra­ća jed­no­stav­no­sti. Re­ci­mo, kad su u pi­ta­nju vi­na, u Fran­cu­skoj se vra­ća­ju na obič­nu fla­šu i eti­ke­tu, ne pre­di­zaj­ni­ra­nu. Kad sve poč­ne da se mo­di­fi­ku­je, da se re­di­zaj­ni­ra, on­da na kra­ju po­sta­je ja­sno da je, na pri­ mer, ta sto­li­ca sa­mo sto­li­ca, da je obič­na

70

WINE STyle

WS: Ko­li­ko ti je este­ti­ka va­žna u ra­du, a ko­li­ko pre­no­še­nje ne­kih tvo­jih po­ru­ka, sta­vo­va?

Imam in­tu­i­ti­van od­nos pre­ma ra­du.

Umet­nik ne­kad ne­sve­sno to­kom ra­da do­ đe do po­r u­ke ko­ju že­li da po­ša­lje po­sma­ tra­ču. Kao ču­lo, kao po­tre­ba za vo­dom.

Je­do­stav­no sed­nem i ra­dim, imam po­tre­ bu za tim. On­da rad sa­gle­dam kao pri­ču, ma­te­ri­ja­li su kao re­če­ni­ce. Este­ti­ka do­la­zi sa­ma od se­be. Ona ne mo­že da bu­de pr­ vo­bit­ni cilj, ne mo­žeš da ka­žeš „sad ću da na­pra­vim ne­što le­po“. Ona za­pra­vo ima svoj pro­ces na­sta­ja­nja.

WS: Kao im­pre­si­o­ni­sti. Iako ni­su bi­li pri­mlje­ni u Pa­ri­ski sa­lon, sre­ćom po umet­ nost na­ sta­ vi­ li su da ra­ de u istom prav­cu.

Bez is­traj­no­sti ne­ma ve­li­kih de­la. Ne mo­že lju­di­ma uvek da se da­je ono što oni že­le, jer ako oni sa­mi ne mo­gu da po­me­re gra­ni­ce on­da umet­ni­ci to mo­ra­ju i mo­gu.

To je nji­hov za­da­tak i za­to oni ima­ju va­ žnu ulo­gu. WS

wine style pleasure

MSC YACHT CLUB

Jedinstven doživljaj ekskluzivnog krstarenja Za­što se sve ve­ći broj lju­di od­lu­ču­je da svoj od­mor pro­ve­de na kr­sta­re­nju? Od­go­vor se na­me­ će sam po se­bi. Pro­bu­di­ti se sva­ki dan na no­voj de­sti­na­ci­ji, bez na­por­nog pu­to­va­nja, ner­vo­ze, za­sto­ja na pu­te­vi­ma; uži­va­ti u sla­snim ob­ro­ci­ma ko­je pri­pre­ma­ju vr­hun­ski maj­sto­ri ku­hi­nje, a pri­li­ke za za­ba­vu i opu­šta­nje ma­me na sva­kom ko­ra­ku. Kr­sta­re­nje će is­pu­ni­ti oče­ki­va­nja, pa čak ih i nad­ma­ši­ti!

Ako se od­lu­či­te na ova­kvo pu­to­va­nje, oda­be­ri­te za se­be ono naj­bo­lje – MSC kr­sta­re­nje. U MSC flo­ti na­la­zi se 11 bro­do­va iz­gra­đe­nih i opre­mlje­nih da pru­že pot­pu­no za­do­volj­stvo svo­jim put­ni­ci­ma, a pa­žnja je po­klo­nje­na i naj­ma­njim de­ta­lji­ma.

72

WINE STyle

wine style pleasure

MSC YACHT CLUB SVE PRE­MA ŽE­LJA­MA GOSTIJU Per­ja­ni­ce flo­te, bro­do­vi MSC Splen­di­da i MSC Fan­ ta­sia, kri­ju po­seb­nu oazu pri­vat­no­sti i eks­klu­ziv­no­sti - MSC Yacht Club ko­ji nu­di broj­ne sa­dr­ža­je te ve­li­ki iz­bor je­din­stve­nih uslu­ga pri­la­go­đe­nih upra­vo va­šim po­tre­ba­ma. To su de­ta­lji ko­ji či­ne MSC Yacht Club naj­ ek­sklu­ziv­ni­jim pri­vat­nim klu­bom na mo­r u.

MSC Yacht Club nu­di sa­svim no­vi do­ži­vljaj kr­sta­re­ nja uz uži­va­nje u pot­pu­noj pri­vat­no­sti, te lič­nog ba­tle­ra ko­ji vam sto­ji na ras­po­la­ga­nju 24 ča­sa dnev­no za sve va­še že­lje. Bi­lo da vam po­ma­že da ras­pa­kujete ili spa­ kujete ko­fe­re, upo­zna­je sa pred­no­sti­ma i pri­vi­le­gi­ja­ma ko­je uži­va­te kao go­sti MSC Yacht Clu­ba, do­no­si omi­lje­ ne dnev­ne no­vi­ne sva­kog ju­tra, po­slu­žu­je hra­nu i pi­će u vaš apart­man ili sa­ve­tu­je o sve­mu od iz­bo­ra vi­na do atrak­ci­ja ko­je mo­že­te vi­de­ti to­kom iz­le­ta, ne­će­te mo­ći ne pri­me­ti­ti da uslu­ga ba­tle­ra za­i­sta či­ni raz­li­ku.

Go­sti MSC Yacht Clu­ba mo­gu da uži­va­ju u ras­ko­šno opre­mlje­nom Top Sail Lo­un­ge sa­lo­nu, sun­ča­nju i ku­pa­ nju u ba­ze­ni­ma na iz­dvo­je­noj pa­lu­bi The One, pri­vat­ nom re­sto­ra­nu s vre­me­nom ru­ča­va­nja po že­lji, pa­žlji­vo di­zaj­ni­ra­nim pro­stra­nim apart­ma­ni­ma opre­mlje­ni­ma mer­mer­nim ku­pa­ti­lom, du­še­ci­ma od me­morijske pe­ne, čar­ša­vi­ma od naj­fi­ni­jeg egi­pat­skog pa­mu­ka i Nin­ten­do Wii kon­zo­lom, te u ko­ri­šće­nju ni­za po­seb­nih uslu­ga i sa­dr­ža­ja. Pi­ća u svim pro­sto­ri­ja­ma MSC Yacht Clu­ba i u mi­ni ba­r u apart­ma­na su bes­plat­na. Bo­ra­ve­ći u ovoj oazi luk­su­za ko­ja se na­la­zi sa­mo na naj­bo­ljim bro­do­ vi­ma MSC flo­te, osi­gu­ran vam je po­vla­šćen pri­stup pr­vo­kla­snim sa­dr­ža­ji­ma za sport, za­ba­vu i opu­šta­nje.

Mak­si­mal­no is­ko­ri­sti­te sva­ki tre­nu­tak!

74

WINE STyle

wine style pleasure

www.msckrstarenja.com

WINE STyle

75

wine style pleasure

wine style pleasure

UKR­CA­VA­NJE I U DU­BROV­NI­KU

SVET UŽI­VA­NJA

Uži­va­ti u ča­ri­ma MSC Yacht Clu­ba od sa­da će bi­ti mo­gu­će i s ukr­canjem u Du­brov­ni­ku!

Ve­li­čan­stve­na no­vo­grad­nja MSC Di­vi­na će na­ kon sve­ča­nog kr­šte­nja u Mar­se­ju 26. ma­ja uz ku­mu So­fi­ju Lo­ren za­plo­vi­ti pre­ma Du­brov­ni­ku već na svom pr­vom, ina­u­gu­ral­nom kr­sta­re­nju gde će za­me­ni­ti brod MSC Mag­ni­fi­ca ko­ji je uz MSC Mu­si­ca re­dov­ni po­se­ti­lac Du­brov­ni­ka (ukr­ ca­va­nje je mo­gu­će sva­kog pet­ka i su­bo­te). MSC Di­vi­na će sva­kog pet­ka do kra­ja ok­to­bra plo­vi­ti pre­ma atrak­tiv­nim de­sti­na­ci­ja­ma Ita­li­je, Grč­ke i Tur­ske. Za sve re­zer­va­ci­je MSC Yacht Club apart­ma­na s po­la­skom iz Du­brov­ni­ka mo­gu­će je na zah­tev ostva­ri­ti po­se­ban po­pust od 10% u od­no­su na re­dov­ne ce­ne.

Do­bro­do­šli u svet MSC Yacht Clu­ba! Svet eks­klu­ziv­no­sti i luk­su­za za sve one ko­ji že­le pot­pu­nu pri­vat­nost i dis­kre­ci­ju, ko­ji že­le pro­ sla­vi­ti po­seb­nu pri­li­ku sa sti­lom ili jed­no­stav­no uži­va­ti u pot­pu­no no­vom do­ži­vlja­ju kr­sta­re­nja.

Na sva­kom bro­du na­la­zi se i pre­fi­nje­ni MSC Aurea SPA wel­lness cen­tar, po­znat po kva­ li­te­tu po­nu­de tret­ma­na, za ko­je su do­bi­li broj­ na pri­zna­nja, uklju­ču­ju­ći i ono od pre­sti­žnog Ber­litz vo­di­ča za kr­sta­re­nja. Odvo­ji­te ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka i pre­pu­sti­te se tra­di­ci­o­nal­nim i ino­ va­tiv­nim tret­ma­ni­ma ko­ji vas smi­r u­ju, pod­mla­ đu­ju i re­ge­ne­ri­šu.

Za­mi­sli­te mi­ris esen­ci­jal­nih ulja i ori­jen­ tal­nih sve­ća ka­ko se me­ša u va­zdu­hu s ne­žnim zvu­ci­ma mu­zi­ke dok struč­ne ru­ke ba­lij­skog ma­se­ra smi­r u­ju vaš um i te­lo. Upra­vo to je is­ku­stvo ko­je će­te do­ži­ve­ti u MSC Aurea SPA cen­tru. Go­sti MSC Yacht Clu­ba ima­ju pri­o­ri­tet pri­li­kom re­zer­va­ci­je ter­mi­na, pri­vat­ni di­rekt­ni pri­stup lif­tom te bes­plat­ni tret­man u tur­skom ku­pa­ti­lu i sa­u­ni kao znak do­bro­do­šli­ce. WS

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Prijatelji Wine Style Club-a VINOTEKE I WINE BAROVI

RESTORANI

HOTELI

Wine Bar & Shop Magnum

Balzac

Zira

Wine Shop Arena

Žabar

Hyatt Regency Beograd

Aromatica & Wine

Tribeca

Square Nine

Trač

Hotel Palisad

Dositejeva 13, Beograd

Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd

Belville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd

Aromatica & Pleasure Đure Jakšića 7, Beograd

Strahinjića Bana 13, Beograd

Kej oslobođenja bb, Zemun

Kralja Petra 20, Beograd

Mileševska 39, Beograd

Ruzveltova 35, Beograd

Pampour bar

TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd

Ugao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd

Premier

Strahinjića bana 13a, Beograd

Podrum Wine Art

Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd

Hedonist

Kralja Milana 3, Beograd

Milentija Popovića 5, Beograd

Studentski trg, Beograd

Zlatibor

Restoran Hotela Zira

Compania de Vinos Kalenićeva 3, Beograd

Ruzveltova 35, Beograd

Picollo

Bistro La Mer

Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI SquashLand

Kneza Višeslava 27, Beograd

City Wellness

Kraljice Natalije 38-40, Beograd

Zlatan bor Zlatibor

Naša kuća

Banjička bb, Užice

Ćatovića Mlini Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara

PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 34 45 310, 011/ 24 44 481 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

wine style iza etikete

Daniela Perez Parra wine ambasador vinarije Concha y Toro

Foto: Mladen Tomić

S vinom kroz svet

U vinski svet „uplivala“ je radeći kao prevodilac sa engleskog jezika u čuvenoj čileanskoj vinariji Concha y Toro. U poslednje dve godine Daniela Perez Parra sve više vremena provodi putujući i upoznajući najpoznatije vinske regije sveta, što joj je omogućilo da bolje upozna svet vina. Stečeno iskustvo kvalifikovalo ju je za poziciju vinskog ambasadora vinarije Concha y Toro, koju obavlja nekoliko meseci. Za Wine Style pričala je o svom poslu, ali i o promenama u vinskom svetu koje se dešavaju na globalnom tržištu.

80

WINE STyle

Piše: Vuk Tripković

WS: Kako ste se našli u svetu vina?

Karijeru u vinariji Concha Y Toro započela sam na poziciji prevodioca, sa portugalskog na engleski i obrnuto. Ujedno, moj angažman u vinariji bio je i prva prava prilika da se bolje upoznam sa vinom.

Nedugo zatim završila sam školu za somelijere u Čileu. Nakon pet godina u vinariji kao prevodilac, napustila sam posao i posvetila se putovanjima, obilascima vinarija i čuvenih vinskih regija. Kada sam se vratila u Čile, ponovo su me pozvali iz vinarije Concha y Toro. Ali ovoga puta na poziciju vinskog ambasadora.

WS: Šta je posao vinskog ambasadora?

Posao vinskog ambasdara je da približi vina ljudima, da ih nauči nešto više o njima, ali i da ih nauči kako da ih na pravi način konzumiraju. Moj posao nije da naučim ili motivišem ljude da piju velike količine vina, već da to čine na pravi način i u pravim prilikama. Moj posao je i da upoznam ljude sa vinarijom Concha y Toro, sa našim vinima, i to ljude koji žive van granica Čilea. Ove godine zadužena sam za tržišta nordijskih zemalja, ali i za Portugal, Španiju i Rusiju, kao i još neke zemlje Evrope. Evo, trenutno sam u Srbiji. Posao je jako dinamičan, mnogo se putuje, ali osim putovanja imamo i česte treninge, razne obuke u Čileu. Nedavno je bila berba u našim vinogradima i ja sam bila tamo, učila sam o procesu proizvodnje vina u vinariji. Veoma je lepo, jer se stiču brojna iskustva i svaki dan možete da naučite nešto novo. Takođe imamo i treninge koje organizujemo za naše distibutere širom sveta, što je takođe deo mog posla, kao i treninge sa zaposlenima u restoranima.

wine style iza etikete

WS: Kakva je trenutno pozicija vinarije Concha y Toro na globalnom nivou?

Concha y Toro je najveća vinarija u Latinskoj Americi. U 2011. godini dobili smo nagradu za najprepoznatljiviji vinski brend na svetu, a druga smo vinarija u svetu po površini sopstvenih vinograda. I u Čileu je naša pozicija veoma dobra, iako je većina naše proizvodnje namenjena inostranim tržištima.

Više od 70 odsto naših vina se izvozi. Jedan od razloga velike popularnosti naših, ali i čileanskih vina uopšte, jeste i jedinstven geografski položaj Čilea.

Na neki način on je „zaključan“ Andima, Pacifikom i Atlantskim okeanom. Uslovi su kao na ostvu, kao na Kipru recimo, a to je veoma važno zato što nam omogućava da poizvodimo vrlo zdrave proizvode. Ne mislim samo na vina, već i na hranu, maslinova ulja…

Gotovo svi proizvodi iz Čilea su izuzetno zdravi. To je i zajednička karakteristika svih čileanskih vina, od onih najboljih, do onih koja se prodaju u bag in boxu.

WS: Pošto izvozite vina u mnogo zemalja, zanima nas kako se prilagođavate različitim tržištima? Verovatno uz neku opštu postoje i posebne, lokalne strategije?

Sva tržišta na kojima smo prisutni su nam izuzetno važna. Bukvalno sva, bez izuzetka. U Srbiji nemamo tako veliku prodaju, kao na primer u Velikoj Britaniji ili nekim drugim velikim zemljama, ali vaše tržište nam je takođe jako važno. Dodatni problem je i recesija u kojoj se nalazi vaša zemlja.

Osim toga, bez obzira na recesiju, naš koncept je da na vašem i vama sličnim tržištima budemo prisutni isključivo sa našim vrhunskim vinima. Mislim prvenstveno na naše premium linije Casillero del Diablo i Don Melchor. Bez obzira na krizu i priličnu nestabilnost tržišta, mislimo da je to pravi put.

Inače, naše marketinške, kao i strategije nastupa na tržištima su globalne. Kao što sam već navela, koncept vinarije Concha y Toro u poslednje dve godine zaniva se na vrhunskim – premium vinima i to važi za sva tržišta. Svesni smo da postoje razlike u navikama i stilovima života od zemlje do zemlje, ali bez obzira na to naš pristup je jedinstven za sve zemlje.

WS: Da li se promenio način poslovanja od početka ekonomske krize?

U Čileu se ne osećaju velike posledice svetske ekonomske krize i mogu da kažem da imamo

WS: Navikli smo na inovacije iz vaše vinarije. Šta je trenutno aktuelno?

Proše godine kupili smo još jednu vinariju i to u Kaliforniji. Reč je o vinskoj kući Fetzer, u okrugu Mendokino, tako da sada imamo i vina ove vinarije u svojoj ponudi. Osim toga, s vremena na vreme povećavamo naš portfolio novim vinima, jer se trudimo da ljubiteljima naših vina i našim partnerima uvek ponudimo neko prijatno iznenađenje.

Deo toga je i naša saradnja sa fudbalskim klubom Manchester United, koja traje od 2010. godine. Ona je rezultat obostranog interesovanja i dala je odlične rezultate širom sveta - u Indiji, Kini, Africi, Latinskoj Americi... Ne radi se tu o klasičnom sponzorstvu, više je reč o partnerstvu jer postoji više stvari koje spajaju Manchester United i Concha y Toro - tradicije duge više od stotinu godina, reč je o velikim globalnim brendovima... Takođe, kako se navijači Mančestera nazivaju Red Devils, u ovom trenutku našu saradnju vezujemo isključivo za promociju linije Casillero del Diablo. Širom sveta organizujemo i konkurse, čije pobednike šaljemo na utakmice Manchester Uniteda.

jednu veoma stabilnu ekonomsku situacija u zemlji.

Nažalost, najavljuje se da će u junu, julu ipak biti određenih promena i na našem tržištu. Ali spremni smo za to, pa i dalje imamo veoma ambiciozne planove. Od novih tržišta jako nam je interesantna Južna Afrika, a naš udeo na tom tržištu trenutno je oko 10 odsto od ukupne prodaje vina. To je sjajan rezultat, koji nas je podstakao da tamo otvorimo i našu kancelariju. Eto, to je samo deo planova, a za ostalo ćete već ubrzo čuti. WS WINE STyle

81

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

Danilo Šnajder Foto: Vladimir Miloradović

Rajko Žličar

82

WINE STyle

Božidar Grabovac

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

Predstavljamo vinarije iz knjige Top 50 vinarija ex-YU, druge specijalne publikacije magazina Wine Style

Verus Ormož

„Iza Verus (pravih) vina stoji pravo prijateljstvo.“ Trojica dugogodišnjih prijatelja, svaki sa porodičnim vinogradarskim nasleđem i poslovnim iskustvom u vinskoj industriji, udružila su svoju strast prema vinu i slična poslovna interesovanja.

Zahvaljujući neuobičajeno posvećenom pristupu samih vlasnika, vinarija Verus na tržištu se predstavila vrlo kvalitetnim vinima, sa izraženim sortnim karakteristikama i specifičnim odlikama Ormoža, male oblasti u Sloveniji. Posebno su bela vina ove kuće lako pronašla put do ljubitelja vina i izvan regiona, možda najviše zbog činjenice da se vlasnici vinarije ne opterećuju previše količinom proizvedenog vina.

Piše: Milorad Cilić

WINE STyle

83

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

T

rojica prijatelja, diplomiranih agronoma, Rajko Žličar, Danilo Šnajder i Božidar Grabovac, potiču iz vinogradarskih porodica. Od rođenja čvrsto povezani sa vinogradarstvom, iskustva su sticali radeći u velikim vinarijama. Rajko već petnaest godina radi u marketingu i prodaji, Danilo je bio glavni enolog Ormoškog podruma, odgovoran za proizvodnju pet miliona litara vina, a Božidar rukovodilac proizvodnje u istoj firmi, rukovodeći sa 500 hektara vinograda. Vođeni istom idejom da se potencijal ormoškog vinogorja predstavi na bolji način, krenuli su od početka, pod imenom Verus vinogradi. „Velike razlike dnevnih i noćnih temperatura tokom jeseni, odnosno u vreme finalnog sazrevanja grožđa, u vinogradima između Ljutomera i Ormoža omogućuju proizvodnju vina intenzivno izraženih sortnih karakteristika.“ Takvu predispoziciju terena, odnosno karakteristike podneblja, u Verusu su znalački uklopili u proizvodnju vina koja na najbolji mogući način oslikavaju sortu, godinu i geografsko poreklo. Vina čiste, jasno izražene sortne definicije, koja su istovremeno zrela, puna i harmonična, dopadljiva i lako prihvatljiva.

Ubrzo nakon osnivanja vinarije, vina iz prvih berbi Verus vinograda skrenula su na sebe pažnju i to na najprobirljivijim tržištima, kakva su Velika Britanija, SAD, Nemačka i Italija. „Planovi su da se sličan efekat postigne i u zemljama u okruženju, a da povećanje proizvodnje prati napredak u kvalitetu.“ A vina su zaista pravi (verus) predstavnik ormoškog vinogorja, date berbe i velikog znanja ljudi koji stoje iza njih.

godina osnivanja 2007. adresa Hardek 34a, 2270 Ormož, + 386 2 7415 440

www.veusvino.com, info@verusvino.com posete vinariji uz zakazivanje vlasnik Rajko Žličar, Danilo Šnajder, Božidar Grabovac vinar Danilo Šnajder površina vinograda 18 ha vlastitih sorte sauvignon blanc, chardonnay, pinot gris, furmint, riesling, muskateller, pinot noir godišnja proizvodnja 100.000 boca etikete bela vina SAUVIGNON, SIVI PINOT, CHARDONNAY, ŠIPON, RENSKI RIZLING, LAŠKI RIZLING (kasna berba / late harvest), ŽUTI MUŠKAT (poluslatko / semisweet)

84

WINE STyle

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

Karakteristike vina Najveći utisak u Verusu ostavio je njihov vrlo jednostavan pristup - od najboljeg grožđa proizvesti karakterno vino u kome će se prepoznati sorta, regija i stil vinara. Sovinjon je izražene, čiste arome, odličnih kiselina ugrađenih u telo vina, dugotrajan i veoma svež. U pinou sivom prednjači aroma zrelog belog voća, a alkohol povećava utisak punoće i prijatne slasti. Rajinski rizling iz 2008. odličan je primer vina od ove sorte. Miris je izražen, razvijen i veoma karakaterističan za sortu, a zbog herbalnih nota najviše asocira na miris vreža paradajza. Onaj iz 2007. ima zahtevniju, kompleksniju aromu petrolejskog karaktera sa primesama herbalnog. Odlično se razvio, a malo neprevrelog šećera dodatno uvećava utisak „mesnatosti“ i slasti. Iako je sovinjon startni favorit, posebnu pažnju treba obratiti na šipon ili furmint iz 2008, vino lokalne sorte koje karakteriše višeslojna koncentrisana terpenska aroma, uz prisutne note hrastovine. Umerene je punoće, u svakom slučaju, nesvakidašnje i interesantno. WS WINE STyle

85

wine style putopis

Šta sve možeš u...

Novi Zeland Iako će­te to­kom pu­to­va­nja u vi­še na­vra­ta ve­ro­vat­no po­mi­sli­ti da po­se­ta ovoj ze­mlji „na kra­ju sve­ta“ mo­žda i ni­je bi­la na­pa­met­nja od­lu­ka, tih če­tr­ de­set osam sa­ti pro­ve­de­nih u pu­tu za­bo­ra­vi­će­te ubr­zo po do­la­sku. Shva­ ti­će­te i za­što je re­ži­ser Go­spo­da­ra pr­ste­no­va kao lokaciju za snimanje filma izabrao baš ova ostr­va. No­vi Ze­land je ze­mlja ne­ve­ro­vat­nih pre­de­la, re­lak­si­ra­ju­će ze­le­ne bo­je tra­ve i pla­vet­ni­la ko­je se sa ne­ba pre­li­va u mo­re.

Te­ško da će­te ne­što slič­no na­ći bi­lo gde u sve­tu

86

WINE STyle

wine style putopis

Tekst i foto: Nataša Biočanin

N

o­vi Ze­land je ge­o­graf­ski naj­i­zo­lo­va­ni­ja dr­ža­va na sve­tu. Na­la­zi se u ju­go­za­pad­ nom de­lu Ti­hog oke­a­na i sa­sto­ji se od dva ve­li­ka ostr­va, Se­ver­nog i Ju­žnog i mno­ štva ma­lih. U ge­o­lo­škom po­gle­du na­la­zi se u zo­ni pod­vla­če­nja pa­ci­fič­ke pod austra­lij­ sku tek­ton­sku plo­ču, što zna­či da su ze­mljo­tre­si i vul­ka­ni ov­de uobi­ča­je­na po­ja­va, kao i da je mi­ne­ral­ni sa­stav tla iz­u­zet­no ra­zno­vr­stan i bo­gat. U kom­bi­na­ci­ji sa ume­re­nom i bla­gom mor­skom kli­mom i obi­ljem vla­ge, to je pra­vi raj za bilj­ni svet. Pri­ro­da je ov­de vr­lo oču­va­na, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći izo­lo­va­no­sti ze­mlje i ma­loj gu­sti­ni na­se­lje­no­sti, ali i iz­u­zet­no pa­žlji­vom od­no­su sta­ro­se­de­la­ca i do­se­lje­ni­ka pre­ma svom okru­že­nju.

Ge­o­graf­ska po­zi­ci­ja ove ze­mlje u ko­joj kao da vre­me spo­ri­je te­če uti­ca­la je i na nje­ne sta­no­vni­ke. Luk­su­za na No­vom Ze­lan­du ne­ma, jer on ta­mo ni­ko­me i ni­je po­tre­ ban. Čak bi iz­gle­dao sme­šno u po­re­đe­nju sa „luk­su­zom“ ko­ji je pri­ro­da po­da­ri­la ovom de­lu pla­ne­te. A, ako bi at­mos­fe­r u i na­čin ži­vo­ta No­vo­ze­lan­đa­na tre­ba­lo da upo­re­di­mo sa ne­čim, on­da bi to mo­žda naj­slič­ni­je bi­lo ži­vo­tu u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. Mir­no, ti­ho i bez­ bri­žno, ali ni­ka­ko do­sad­no, ta­ko ot­pri­li­ke iz­gle­da ži­vot u nji­ho­vim gra­do­vi­ma. Sti­če se

WINE STyle

87

wine style putopis

uti­sak da svi ima­ju do­volj­no, ni­ko pre­vi­še, kao i da su lju­di vi­ še okre­nu­ti pri­ro­di. U ve­ći­ni me­sta ra­di se od 8 do 16 h, ka­da se i sve za­tva­ra, a lju­di idu da pro­vo­de vre­me sa svo­jom po­ro­ di­com. Ta­da na pla­ža­ma mo­že­te da vi­di­te broj­ne pa­ro­ve ka­ko še­ta­ju po­red mo­ra, bo­so­no­gu de­cu ka­ko trč­ka­ra­ju po pe­sku i sku­plja­ju školj­ke, raz­dra­ga­ne kuć­ne lju­bim­ce ka­ko se igra­ju i mno­go „re­kre­a­ti­va­ca“. Go­to­vo svi na No­vom Ze­lan­du su „lu­di“ za zdra­vim ži­vo­tom - tr­ča­nje, bi­ci­kli­zam, pli­va­nje, ve­sla­nje i pla­ni­na­re­nje su omi­lje­ni vi­do­vi re­kre­a­ci­je. No­vo­ze­lan­đa­ni pri­ lič­no vo­le da se ba­ve eks­trem­nim spor­to­vi­ma, pa ni­je ni ču­do sto su ko­mer­ci­jal­ni ban­dži sko­ko­vi pa­ten­ti­ra­ni upra­vo ov­de 88

WINE STyle

sre­di­nom osam­de­se­tih. Ge­ne­ral­no, sti­če se uti­sak da se No­vi Ze­land po sti­lu ži­vo­ta umno­go­me raz­li­ku­je od ve­ći­ne raz­vi­ je­nih ze­ma­lja, a da bi­ste u pra­vom smi­slu mo­gli da ose­ti­te duh ove ze­mlje, po­treb­no je da se pre­ba­ci­te na ne­ki dru­ga­či­ji na­čin raz­mi­šlja­nja od onog na ko­ji smo svi na­vi­kli. Ba­rem ka­da je reč o za­pad­njač­kim ze­mlja­ma u ko­ji­ma tem­po ži­vo­ta po­sta­je di­na­mi­čan po­ne­kad i do ne­pod­no­šlji­vih gra­ni­ca.

Ov­de ne­će­te ra­di­ti ni vi­de­ti ne­ke stva­ri „nor­mal­ne“ za osta­tak sve­ta. Ako ste ima­li u pla­nu da se „lu­do“ pro­ve­de­te u noć­nim iz­la­sci­ma, uži­va­te u auten­tič­noj do­ma­ćoj ku­hi­nji ili se di­vi­te isto­rij­skim i ar­hi­tek­ton­skim ču­di­ma i da se ku­pa­te

wine style putopis

u mir­nom i to­plom mo­r u – na po­gre­šnom ste me­stu! Tu i ta­mo će­te uži­va­ti u opu­šte­nom ve­čer­njem iz­la­sku, jer je na No­vom Ze­lan­du sve ta­ko – kraj­nje opu­šte­no. Ako je reč o hra­ ni, na­rav­no da ne­će­te osta­ti glad­ni po­red mno­štva re­sto­ra­na po­zna­tih svet­skih ku­hi­nja - za pre­po­r u­ku su azij­ski, mek­sič­ki i me­di­te­ran­ski - ali ni­šta no­vo i spe­ci­fič­no ne­će­te pro­ba­ti jer pra­va no­vo­ze­land­ska ku­hi­nja i ne po­sto­ji. Ar­hi­tek­ton­ska ču­da ta­ko­đe ne­će­te pro­na­ći, ali će­te za­to mo­ći da uži­va­te še­ta­ju­ći uli­ca­ma sa div­nim po­gle­dom na mo­re, u mir­nim kra­je­vi­ma gra­da, u ko­ji­ma se po­ro­dič­ne ku­će ne utr­ku­ju u luk­su­zu i ve­li­ či­ni ne­go u ma­što­vi­to­sti ure­đe­nja vr­to­va i ra­zno­li­ko­sti bilj­nih

vr­sta. Ru­zma­rin je ina­če za­stu­pljen u sva­kom dvo­ri­štu i te­ško da ne­gde na sve­tu mi­ri­še ta­ko in­ten­ziv­no kao ov­de.

Ako se od­lu­či­te da pro­ve­de­te od­mor na No­vom Ze­lan­du, po­ku­šaj­te da on tra­je bar tri ne­de­lje. To je naj­kra­će vre­me po­treb­no da bi­ste mo­gli da pro­pu­tu­je­te ovom ze­mljom od se­ve­ra do ju­ga i da se upo­zna­te sa Auc­klan­dom, Wel­ling­to­ nom, Christchur­chom, Ha­mil­to­nom i Du­ne­di­nom. Ta­ko­đe, pre­po­r u­ka je da pu­tu­je­te u vre­me ka­da je kod nas zi­ma – od de­cem­bra do mar­ta.

Na se­ve­r u, ne bi tre­ba­lo da pro­pu­sti­te da po­se­ti­te ter­ mal­ne iz­vo­re u Rotorui i naj­i­stoč­ni­ju tač­ku No­vog Ze­lan­da

WINE STyle

89

wine style putopis

– grad Gis­borne sa ne­stvar­no le­pim pla­ža­ma, dok su na ju­gu Queenstown – pla­nin­sko tu­ri­stič­ko me­sto i „me­ka“ eks­trem­nih spor­to­va, kao i je­ze­ro Wanaka, ne­za­o­bi­la­zne de­sti­na­ci­je.

Us­put će­te mo­ći da se di­vi­te ne­pre­gled­nim plan­ta­ža­ma vi­ no­gra­da, ko­jih ima i na se­ve­ru i na ju­gu, i da svra­ća­te u ma­le pri­vat­ne vi­na­ri­je na de­gu­sta­ci­je vi­na. Ne­moj­te se iz­ne­na­di­ti ako su vla­sni­ci sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je, a naj­vi­še ih ima iz Hr­ vat­ske, jer su se oni na No­vi Ze­land ise­lja­va­li i pre i po­sle Drugog svet­skog ra­ta, dok su lju­di sa pod­ruč­ja Sr­bi­je u naj­ve­ćem bro­ju do­šli kra­jem XX ve­ka. Hr­va­ti su ina­če znat­no do­pri­ne­li uspo­nu vi­nar­stva, jer su ov­de pre­ne­li svo­je tra­di­ci­o­nal­no vi­nar­sko na­ sle­đe. No­vi Ze­land je ze­mlja be­lih vi­na (ka­da se uže­li­te cr­ve­nih on­da idi­te u Austra­li­ju, a ona je na uda­lje­no­sti od „sve­ga“ 1.500 ki­lo­me­ta­ra). Na­ro­či­to se mo­že po­hva­li­ti od­lič­nim so­vi­njo­ni­ma, ko­ji su i naj­za­stu­plje­ni­ji, a ne­ki od naj­bo­ljih do­la­ze iz re­gi­je Marl­ bo­ro­ugh ko­ja se na­la­zi u se­ver­nom de­lu Ju­žnog ostr­va.

90

WINE STyle

wine style putopis

WINE STyle

91

wine style putopis

Ta­ko­đe mo­že­te pro­ba­ti i od­lič­ne šar­do­nee, ali i vr­lo za­ni­mlji­ve pi­no no­a­re, ko­ji su naj­po­pu­lar­ni­ji me­đu cr­ve­nim vi­ni­ma. No­vo­ze­ land­ska vi­na odav­no već ni­su ne­po­zna­ta u sve­tu, a sva­ke go­di­ne sve je vi­še vi­na­ri­ja či­ja vi­na osva­ja­ju vr­lo vi­so­ke oce­ne na pre­sti­ žnim svet­skim oce­nji­va­nji­ma. Jed­na od naj­po­zna­ti­jih i naj­bo­ljih vi­na­ri­ja na No­vom Ze­lan­du je Ba­bič, ko­ju su osno­va­li hr­vat­ski do­se­lje­ni­ci, a nji­ho­va vi­na pri­sut­na su i na srp­skom tr­ži­štu. Osim vi­no­gra­da, us­put će­te vi­de­ti i ne­pre­gled­ne plan­ta­že vo­ća, far­me sr­ na i, na­rav­no, ne­pre­gled­na sta­da ova­ca od ko­jih se go­to­vo sve be­li.

Ka­da ste već sti­gli dov­de, on­da ne­moj­te da pro­pu­sti­te pri­li­ku da se upo­zna­te sa pin­gvi­ni­ma, del­fi­ni­ma, mor­skim la­vo­vi­ma, ki­to­

92

WINE STyle

wine style putopis

vi­ma, fo­ka­ma i al­ba­tro­si­ma. No­vi Ze­land je i pra­vo car­stvo pti­ca, a i je­di­na je te­ri­to­ri­ja na sve­tu na ko­joj mo­že­te vi­de­ti pti­ce ki­vi, ka­ka­po i ta­ka­heu.

Ka­da sve to obi­đe­te, pre­po­ru­ka je da se vra­ti­te u Auckland i po­sve­ti­te je­dan ceo dan Okland­skom mu­ze­ju u ko­me je pri­ka­za­na ce­lo­kup­na isto­ri­ja - od do­la­ska Po­li­ne­ža­na do da­na­šnjih da­na - kom­ ple­tan bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svet, ge­o­lo­gi­ja i još mno­go to­ga. A ka­da vas pred­ve­če za­bo­le no­ge, on­da sed­ni­te u ne­ki re­sto­ran po­red mo­ra, na­ru­či­te ne­ki mor­ski spe­ci­ja­li­tet i uz ča­šu so­vi­njon bla­na, re­ci­mo vi­na­ri­je Oyster Bay i - udah­ni­te du­bo­ko. Bu­di­te sve­sni da ne­ma baš mno­go lju­di ko­ji će ima­ti pri­vi­le­gi­ju da bu­du na va­šem me­stu. WS

WINE STyle

93

vredi probati www.vrhunskavina.rs

wine style vinski rečnik

S SASSICAIA DOC (SASIKAJA) – ovo je zaštićeno ime za blend (kupažu) cabernet sauvignon–cabernet franc u italijanskoj vinskoj regiji Toskana. Godine 1994. italijanska vlada odobrila je da Sassicaia nosi DOC oznaku kvaliteta. Inače, porodica Marchesi Incisa della Rocchetta zaslužna je za prve zasade francuskih sorti cabernet sauvignon i cabernet franc u Toskanskoj oblasti Tenuta San Guido u Bolgheriju, kao i za nastanak ovog izuzetnog vina koje po stilu podseća na velika bordoška stila. Sassicaia odležava u baricima od francuskog hrasta od 18 do 24 meseci pre flaširanja.

SAUTERNES AC (SOTERN) – poznata apelacija (vinska oblast) u regiji Bordo u Francuskoj. U svetu je poznata po proizvodnji izvanrednih, po mnogima najkvalitetnijih prirodnoslatkih (desertnih) vina. Dominantna sorta u Soternu je semillion (semijon), mada se u kupažama može pojaviti i sauvignon blanc, a ponekad i mala količina muscadellea (muskadela). U nekim godinama, kada su klimatski faktori odgovarajući, u vinogradima se stvaraju uslovi da se na grožđu zapati i razmnoži botrytis cinerea (plemenita plesan), a desertna vina se proizvode upravo od takvog grožđa. Najkvalitetnije i najskuplje slatko vino u Soternu i najcenjenije u svetu jeste Chateau d‘Yquem. Ne postoje svake godine adekvatni uslovi da se oformi botritis u vinogradima i tih godina se proizvode suva vina koja nisu ni približno kvalitetna ni cenjena kao desertna vina iz ove oblasti, ali tada ih flaširaju i prodaju pod etiketom Bordeaux AC ili Bordeaux Superieur AC. SAUVIGNON BLANC (SOVINJON BLAN) – internacionalna bela sorta grožđa koja se primarno gaji u Bordou i dolini reke Loare u Francuskoj, ali je ima i u skoro svim vinskim regionima sveta.

Izuzetne karakteristike je dala na Novom Zelandu, a vina od ove sorte inače su prepoznatljiva po svojim herbalnim tonovima i aromi sveže košene trave.

SAUVIGNON ROUGE – poznatiji je pod imenom cabernet sauvignon. Crna sorta grožđa nastala ukrštanjem jedne bele (sauvignon blanc) i jedne crne sorte (cabernet franc).

Piše: Dragana Zdelar sommelier draganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku.

Serijal objavljujemo po abecednom redu

SAVORY (PIKANTNO) – opšti naziv za vina koja su bogata, zaokružena, punog tela i začinskog karaktera.

SCHAUMWEIN (PENUŠAVO VINO) – shchaum znači mehurići, pena ili peniti se. Ovo je naziv za penušava vina nižeg kvaliteta u Nemačkoj, dok se penušava vina višeg kvaliteta nazivaju qualitätschaumwein i poznatija su kao sekt vina.

WINE STyle

97

Adresar vinoteka

Beograd wine style vinski rečnik

WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382 WINE BAR & SHOP MAGNUM Dositejeva 13, 011/ 26 26 267 PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 308 55 69 MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200 AROMATICA & WINE Belville - Ljubičica, Jurija Gagarina 14ž/8, 011/ 63 00 810 AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510 WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 VINOTEKA Makedonska 24, 011/ 32 24 047 ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381 PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237 SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965 VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700 ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024 MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422 FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669 VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148 REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499 VINO & GRAD Kajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484 VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395 WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231 AG WINE BAR & SHOP Vojvode Stepe 20, 011/ 39 73 798 BUTELJKA Bulevar kralja Aleksandra 114, 011/ 24 37 811 SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475 CASA DEL VINO Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357 VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592

Novi Sad DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11 VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090

Sremski Karlovci VINOTEKA Trg Branka Radičevića 5, 021/ 88 41 10

Bačka Palanka BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

KRAGUJEVAC WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

98

WINE STyle

SCHLOSS – na nemačkom znači zamak. Kada se na etiketi vina nalazi ime samog zamka, to ima slično značenje kao i kad se na etiketama francuskih vina nalazi ime šatoa (chateau), što znači da je vino proizvedeno od grožđa iz sopstvenog vlasništva a ne od kooperanata, ili od kupljenog grožđa (na primer, Schloss Johannisberg).

SEC – francuski izraz koji bukvalno znači suvo, što u vinskom rečniku znači bez slasti, da nije slatko. Kada opisujemo obična (nije isto za penušava) vina, ovo znači da po završetku fermentacije skoro ili uopšte nema preostalih šećera, odnosno da se ukupna količina ugljenih hidrata pretvorila u alkohol. Kad je reč o penušavim vinima ili šampanjcima, oznaka sec na etiketi govori da je vino relativno slatko, demi-sec da je još slađe, dok se za penušava vina koja su suva koristi izraz brut ili extra brut ako su veoma suva, kao i izraz brut nature.

SECCO – italijanski izraz za brut, odnosno suvo.

SECO – španski izraz za suvo.

SECOND FERMENTATION (DRUGA, DODATNA, NAKNADNA FERMENTACIJA) – kada se proizvode penušava vina tradicionalnom metodom u flaši se izaziva ponovna (druga) fermentacija i to dodavanjem manje količine vina, ugljenih hidrata i novog kvasca (liqueur d’tirage) u već gotovo vino.

SECONDARY FERMENTATION (SEKUNDARNA FERMENTACIJA) – kod proizvodnje penušavih vina druga fermentacija se naziva i sekundarnom fermentacijom, dok se kod proizvodnje običnih vina sekundarnom fermentacijom može nazvati malolaktička fermentacija (konverzija jabučnih u mlečne kiseline).

SECOND GROWTH (DEUXIÈME CRU) – francuski izraz koji označava drugu potkategoriju vrhunskih vina (cruss classe) u klasifikaciji vina šatoa u oblastim Medok i Sotern u Bordou. Po klasifikaciji iz 1855. godine vrhunska vina u Bordou su naznačena kao vina grand cru classe, a njihova dodatna klasifikacija uključuje još pet podgrupa, počevši od premier cru (najvišeg kvaliteta), zatim deuxième cru, troisièmes cru...

SEDIMENT (SEDIMENTI, VINSKI TALOG, DEPOZIT) – trunčice, mala, fina zrnca koja se mogu naći na dnu flaše kod vina koja su dugo negovana (kod odležalih vina). Ovi sedimenti ne predstavljaju nedostatak nekog vina, naprotiv, ovo je karakteristika kvalitetnih vina da se iz njih vremenom izdvajaju sitne čestice polimerizovanih tanina, tartarata i pigmentnih materija koje se s vremenom vezuju jedne za druge i, pošto su teže od tečnosti, talože se na dnu flaše. Ovi sedimenti se mogu bez problema eliminisati iz vina dekatiranjem (pretakanjem vina iz flaše u drugi, posebno dizajniran stakleni sud).

Vinski talog se uglavnom vezuje za fina, kvalitetna crvena vina, mada se može oformiti i u nekim belim vinima. WS