Wine Style no 38

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Enografija Prosecco CV srpskog vinarstva Milutin Tine Stojšić, vinarija Selecta Wine&food Restoran Diva Putopis Berlin

Intervju Svetlana Ceca Bojković

ISSN 1452-6646

Broj 38 / decembar 2012.

Wine Style

specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima

Iz­da­vač

SPE­CI­AL PRESS d.o.o. Be­o­grad Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik

Alek­san­dar Du­ko­vić Zamenik urednika

Milorad Cilić Dizajn

Branko Žužić Fo­to­gra­fi

Vladimir Miloradović, Dalibor Danilović, Mikica Petrović, Vladimir Antić, Mladen Tomić Sa­rad­ni­ci

Bran­ko Čečen, Ste­van Raj­ta, Ðuro Tošić, Thomas Curtius, Novak Sladić, Dušan Za­rić, Katarina Vuković, Dragana Zdelar, Željko Broćilović, Tatjana Nježić, Milan Vukelić Advertising manager

Vuk Tripković Office manager

Tatjana Antić Lek­tor

Biljana Branić-Latinović Prepress

Black Box Štam­pa

Ro­to­gra­fi­ka, Su­bo­ti­ca Di­stri­bu­ci­ja

Ro­to­gra­fi­ka i Spe­ci­al Press Adre­sa re­dak­ci­je

Čede Mijatovića 1/3, Be­o­grad Tel/fax: 011/382 04 23 www.winestyle.rs redakcija@winestyle.rs marketing@winestyle.rs

Uvodnik Ekipa magazina Wine Style bila je ove godine na Festivalu vina u Meranu, jednom od najprestižnijih u svetu. Osim impozantnog spiska izlagača, na kojem su se našla mnoga zvučna imena iz samog vrha svetskog vinarstva, odlične organizacije i ekskluzivnog ambijenta, ipak je najjači utisak ostavila činjenica da se ovaj ekstravagantni vinski događaj dešava u jednom malom gradu u podnožju Alpa. Tako se nametnulo pitanje kako je moguće da organizatori uspevaju godinama da okupe takve vinarije i publiku u jednom ne baš čuvenom i prilično skrajnutom mestu? Olakšavajuća je okolnost što se radnja dešava u Italiji, ali nesumnjivo da je nastanku ovog festivala prethodila jedna dugoročna, hrabra i konkretna vizija. Iako poslednja reč često ume da zvuči vrlo profano, ovaj događaj samo je još jedan dokaz da se stihijski ne može uraditi ništa značajno. Ne samo u svetu vina.

Kakve god vizije da imate, neka Vam se u narednoj godini ispuni bar deo očekivanja. Sve najbolje u Novoj 2013!

Di­na­mi­ka iz­lažen­ja

dvo­me­sečna

Na­slov­na stra­na

Fo­to: Dalibor Danilović Iz­da­vač ne od­go­va­ra za sa­držaj ob­jav­lje­nih ogla­sa CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64 Wine style : specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pićima/ glavni i odgovorni urednik Aleksandar Duković. God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd (Petrogradska 10) : Special press , 2006 (Subotica : Rotografika) . - 30 cm Dvomesečno ISSN 1452-6646 = Wine Style COBISS . SR - ID 134481932

Aleksandar Dukovi} Glavni i odgovorni urednik

Wine Style od 2006. godine

Broj 01

Broj 02

Broj 03

Broj 04

Broj 05

Broj 06

Broj 07

Broj 08

Broj 09

Broj 10

Broj 11

Broj 12

Broj 13

Broj 14

Broj 20

Broj 21

Wine Style

Wine Style

NIJE ZA PRODAJU

NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

Broj 15 februar 2009.

ISSN 1452-6646

Broj 17 jun 2009.

SLAGANJE HRANE I VINA Školjke

ENO KUTAK Novo vinarstvo Srbije (IV)

NIJE ZA PRODAJU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 18 avgust 2009.

WINE&FOOD Restoran Zigante

VINSKI TURIZAM Hotel Belica

SPECIAL WS u Istri: Vodnjan

Wine Style ENO KUTAK Eko-vinogradarstvo EKSKLUZIVNO 150 godina vinarije Louis Jadot

SLAgANjE hrANE I VINA Pečurke

AUTOMOBILI MINI jubilej

AUTOMOBILI Noviteti

INTERVJU

INTErVjU

Broj 15

Wine Style Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

MASSIMO SAVIĆ

Broj 16 Nije za prodaju

iSSN 1452-6646

Broj 22 april 2010.

DRAGOLJUB LJUBIČIĆ MIĆKO

INTERVJU

DUŠAN KOVAČEVIĆ

Broj 17

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 23 jun 2010.

Broj 18

Wine Style Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Broj 24 avgust 2010.

Broj 19

Wine Style NIje za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

ISSN 1452-6646

Broj 25 / oktobar 2010.

Wine Style

Wine Style

Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

iSSN 1452-6646

Nije za prodaju

Broj 26 / decembar 2010.

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima

top 50 vinarija ex-yu

Slaganje hrane i vina Primeur degustacija u Bordou

toP 50 vInarIja ex-yu

top 50 vInarIja ex-yu Zlatan otok - plenković, Hvar

SlaGanje Hrane I vIna

Podrum aleksandrović

pršuta

slaganje hrane I vIna

IZa etIkete

Paste

automoBIlI

Ćuretina

top 50 vinarija ex-yu Chateau Kamnik, Skoplje

Slaganje vina i hrane

BuSineSS cluB Dejan racić,

gen. direktor Delta real estate-a

automoBili noviteti

SlaGanje hrane i vina

Movia, Goriška brda

SlaGanje hrane i vina

pačetina

novogodišnja trpeza

putopiS

BuSineSS cluB

toskana

Božo prelević

hoteli

Crillon le Brave, provansa

audi a7 Sportback

pleaSure

Marco caprai

Ščurek, Goriška brda

top 50 vinarija ex-yu

autoMoBili

rečna riba Wellness krstarenje

autoMobIlI Honda legend

BmW seria 5

intervju Intervju

jadranka jovanovIć

Intervju

intervju

intervju

nebojša GloGovac

jovan Ćirilov

ŽeljKo oBraDoviĆ

draGana oGnjenović

intervju

Zoran predin

Broj 22

Broj 23

Broj 24

Broj 25

Broj 26

Broj 27

Broj 28

Broj 29

Broj 30

Broj 31

Broj 32

Broj 33

Broj 34

Broj 35

Broj 36

8 WINE STyle

Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanović, Krnjevo

ekskluzIvno

iSSN 1452-6646

Broj 37

w w w . w i n e s t y l e . r s

Mundus Vini

38 broj

sadrŽaj

broj

38

» 26 » 38

» 52

Enografija U susret novogodišnjim praznicima, sommelier Đuro Tošić u svojoj rubrici u ovom broju predstavlja italijansku regiju Prosecco. Vina koja odavde dolaze mogu biti odlična zamena za šampanjce Intervju Jedno od najvećih imena domaćeg glumišta Svetlana Ceca Bojković, u intervjuu u magazinu Wine Style govorila je između ostalog i o tome kako se uvek rado vraća u detinjstvo. Radosno dete i autoritativna dama, čini se da je ona oboje istovremeno merano Ekipa magazina Wine Style prisustvovala je ove godine Merano Wine Festivalu, jednom od najprestižnijih festivala na svetu. Naročito atraktivne bile su vertikalne degustacije, koje su po prvi put organizovane na ovoj manifestaciji

sadrŽaj

38 broj

broj

38

» 54 » 58 » 62

business club Arsen Mihaič, izvršni direktor Roayal Caribbean Adria, dela grupacije Royal Caribbean Cruises, pričao je o svetu luksuznih krstarenja, sa osvrtom na fantastičnu eno-gastronomsku ponudu na kruzerima Najbolje vinarije u regionu Iz knjige Top 50 vinarija ex-Yu predstavljamo makedonsku vinariju Tikveš, jednu od najvećih u jugoistočnoj Evropi. Duga tradicija i sve bolji kvalitet vina su argumenti kojima se ova vinarija s pravom ponosi Wine&food Nesvakidašnja kombinacija ozbiljnog, elegantnog restorana sa vrhunskom eno-gastro ponudom i džez kluba u kojem nastupaju vodeća imena domaće scene, čine klub restoran Diva u Grand Casinu Beograd više nego zanimljivim mestom

38 broj

sadrŽaj

broj

38

» 68 » 70

» 78

CV srpskog vinarstva U serijalu u kojem predstavljamo domaće vinare, u ovom broju upoznaćemo se sa Milutinom Tinetom Stojšićem, vlasnikom vinarije Selecta iz okoline Vršca Putopis Monumentalna svedočanstva burne istorije, vidljivi ostaci hladnoratovskog perioda, čudesna simbioza stare i futurističke arhitekture, oaza moderne umetnosti, noćni klubovi, fantastični restorani, pivnice i vinski barovi – samo su neke od odrednica koje opisuju Berlin Hotel Oriental Mandarin hotel smešten je na Menhetnu, u srcu Njujorka. Idealna lokacija, egzotični šarm i visoka klasa u svim segmentima, čine ga savršenim mestom za upoznavanje ove metropole

wine style info

Kompanija Badel 1862 obeležila je stotinu pedeset godina postojanja svečanom večerom u beogradskom restoranu Kalemegdanska terasa. Nakon svojevrsnog vremeplova, tokom kojeg su prikazana reklamna rešenja stara više od stotinu godinu, te kratkog upoznavanja sa istorijatom kompanije, usledila je degustacija vina. Gosti su tom prilikom mogli da probaju tri vrhunska vina iz premijum segmenta, sa kojima Badel 1862 od sada nastupa u horeca sektoru: Merlot, Syrah i Cabernet Sauvignon, sva tri iz vinarije Korlat kod Benkovca.

WS

Četvrti po redu Međunarodni sajam vina i opreme za vinarstvo i vinogradarstvo, BeoWine 2013, biće organizovan na Beogradskom sajmu od 21. do 24. februara 2013. godine. Sajam će se održati u okviru 35. Međunarodnog sajma turizma, a u suorganizaciji sa Udruženjem vinara i vinogradara Srbije – VIVIS i privrednim društvom Srpsko vino. BeoWine teži da na jednom mestu okupi pre svega srpske i najuglednije balkanske vinare, distributere vina, proizvođače vinarske opreme i ljubitelje vina. Takođe, na Sajmu vina učestvovaće i izlagači iz Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Crne Gore, BiH, Grčke, Italije, Bugarske, Mađarske, Austrije, Rusije, Švedske, a posredstvom distributera biće izložena i vina iz drugih zemalja, kao što su Portugal, Argentina, Čile…. Prvi put ove godine će se na BeoWine sajmu samostalno predstaviti i firma Jardins d’Alsace sa vinima iz Alzasa. Stručna predavanja, male škole vina za posetioce, takmičenje izlagača kroz BeoWine challenge cup i kulturno-umetnički program su sastavni deo ovog Sajma, a sve značajniji deo zauzimaju i proizvođači i distributeri opreme za vinarstvo i vinogradarstvo.

Tradicionalni doček Božole nuvoa (Beaujolais Nouveau), prvog mladog crvenog vina, svečano je obeležen u Beogradu u organizaciji Francusko-srpske privredne komore. Doček i ispijanje ovog vina, koje inače dolazi iz francuske regije Božole, protekli su uz dobru muziku i u lepoj atmosferi u prisustvu velikog broja zvanica - predstavnika francuske i drugih ambasada, evropskih institucija, francuskih kompanija koje posluju u Srbiji... Osim centralnog događaja zatvorenog karaktera, održanog u beogradskom KPGT-u, obeležavanje ove tradicije bilo je otvoreno i za javnost zahvaljujući kompaniji Delhaize Srbija. Na sam dan „otvaranja Božolea“ posetioci su mogli da probaju ovo vino u vinoteci VinoGrad i u drugim objektima Delhaize Srbija.

Američki magazin Wine Enthusiast sredinom novembra u Njujorku tradicionalno je dodelio priznanja najboljim svetskim vinarijama, a za Evropsku vinariju godine proglašena je italijanska vinarija Arnaldo Caprai. Reč je o vrednom priznanju, koje je još jedna potvrda u nizu za vrhunski kvalitet vina ove čuvene vinarije, koja je pionir ali i lider u proizvodnji vrhunskih vina od umbrijske sorte sagrantino.

18 WINE STyle

wine style info

U okviru pete po redu manifestacije Dan mladog Portugizera – Svatovca, održane 15. novembra u centru Novog Sada, Novosađani i gosti grada mogli su besplatno da degustiraju ovo mlado vino. Program, koji je uz podršku Turističke organizacije Novog Sada i Turističke organizacije Iriga organizovala vinarija Mačkov podrum iz Iriga, posetio je veliki broj ljubitelja vina. Za dobro raspoloženje, uz mladi Portugizer – Svatovac, pobrinuli su se pudar, tamburaši i folklorni ansambl.

WS

Veoma interesantna degustacija vina organizovana je u beogradskoj vinoteci Riznica vina, tokom koje su gosti imali priliku da uživaju u vinima poznate italijanske vinarije Umberto Cesari. Degustacija je započeta vinima iz, kod nas sve popularnije, serije vina Moma: Bianco i Rosso, a zatim nastavljena uz ostala vina vinarije Umberto Cesari: Yemula, Liano, Tauleto i Sangiovese riserva.

WS

Na petom po redu nacionalnom Aqua Viva takmičenju za najboljeg sommeliera Srbije, koje organizuje Asocijacija sommeliera Srbije, u konkurenciji od četrnaest takmičara pobedio je Minja Petrović. Ovogodišnjem pobedniku Aqua Viva je uručila nagradu od 120.000 dinara, dok je vinarija Tikveš za tri prvoplasirana takmičara obezbedila vredne profesionalne poklone.

WS

Centar vinske kulture organizovao je u hotelu Life Design u Beogradu jedno u nizu tematskih vinskih večeri pod nazivom Vinska kultura – ka vrhuncu stila. O slaganju hrane i vina tokom slow food večeri pričao je enolog Nikola Biorčević. Jela su kombinovana sa vinima iz Trijumf linije vinarije Podrum Aleksandrović (Trijumf penušavo, Trijumf, Trijumf barrique, Trijumf Rose i Trijumf Noir), a vina je predstavio vlasnik ove vinarije Božidar Aleksandrović.

20 WINE STyle

wine style info

Nova vinska karta kultne radnje Vinoteka u Makedonskoj 24, najstarija vinoteka u Beogradu, ponovo radi ali od sada pod novim imenom i brendom - VinoGrad

D

a renoviranje i modernizacija prostora ne moraju po pravili da ubiju dušu neke radnje, uverili smo se u nedavno preuređenoj vinoteci u Makedonskoj ulici u Beogradu. A osim novog, osavremenjenog izgleda radnje značajno je unapređen i proširen izbor, pa sada VinoGrad u ponudi ima oko 400 vinskih etiketa iz devetnaest zemalja iz Starog i Novog sveta. Osim velikog izbora vina iz srpskih vinarija, posebna pažnja posvećena je vinima iz zemalja regiona, poput Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Grčke... Uz činjenicu da je najstarija vinoteka u Beogradu, VinoGrad trenutno ima verovatno najširi i najbolji asortiman vina iz celog sveta, pogotovo iz regija koje su bile dosta zapostavljene u Srbiji, poput Bordoa i Burgundije. VinoGrad takođe ima i oko 40 vina koja se ekskluzivno uvoze posredstvom Delhiaze Groupe, u okviru koje i posluje, pa se u ovoj vinoteci mogu naći vrhunske etikete koje će biti veoma zanimljive prvenstveno boljim poznavaocima vina. Tako se, na primer, može kupiti jedan Chateau Saint Paul iz bordoške oblasti Haut-Medoc, kao i etikete iz Pomerola i Saint-Emiliona, i to po prilično korektnim cenama.

Foto: arhiva Delhaize Srbija

U VinoGradu se, osim asortimana namenjenog pravim hedonistima, poput dobrog izbora žestokih alkoholnih pića, cigareta i konditora, mogu naći i vina proizvedena od organski gajenog grožđa, koja su sve popularnija u svetu. U novoj koncepciji prilična pažnja posvećena je i zaposlenima, pa su svi, uprkos dugogodišnjem iskustvu u radu sa vinima, prošli jednu veoma intenzivnu i opširnu obuku. Zato neće biti greška ukoliko im prepustite izbor, ili bar pažljivo poslušate njihovu preporuku.

22 WINE STyle

Inače, ova vinoteka od prošle godine posluje u sklopu Delhaize Groupe, trgovinskog lanca koji ima maloprodajne objekte u jedanaest zemalja, a VinoGrad je jedina prodavnica specijalizovana za vina u okviru Delhaizea u Srbiji. Vinoteka VinoGrad u Makedonskoj 24 otvorena je od ponedeljka do subote od 10 do 22h. U vinoteci se često organizuju degustacije vina i promocije, tokom kojih se po promotivnim cenama mogu kupiti vrlo kvalitetna vina. WS

wine style pleasure

Foto: Mladen Tomić i arhiva Supermarket

Sunday Wine Market M

agazin Wine Style organizovao je početkom novembra u Supermarket Concept Store–u na Dorćolu vinsku manifestaciju SUNDAY WINE MARKET. Kako i sam naziv kaže, događaj je bio posvećen vinu ali sa drugačijim konceptom u odnosu na klasične vinske događaje. Publici su, naime, bila predstavljena najbolja srpska vina ali u formi „pijace vina“, na kojoj su gosti mogli da ih degustiraju i konzumiraju na čašu po više nego prihvatljivim cenama.

Ulaz je bio slobodan, tako da posetioci nisu imali nikakvu obavezu da kupuju vina, ali naravno, mnogi su to želeli.

U jednom potpuno drugačijem, modernom ambijentu, uz živu svirku francuske muzike u džez manirima i restoransku ponudu Supermarketa, koja je bila nešto modifikovana, ovaj vinski događaj obeležila je ležerna atmosfera.

Posetioci SUNDAY WINE MARKET–a bili su u prilici da uživaju u vinima dvanaest poznatih domaćih vinarija: Aleksandrović, Temet, Mačkov podrum, Cilić, Čoka, Molovin, Stemina, Vinarija Zvonko Bogdan, Vinarium, Matalj, Vino Budimir i Do kraja sveta.

Kako se ovaj koncept pokazao vrlo interesantnim, SUNDAY WINE MARKET biće organizovan nekoliko puta godišnje.

24 WINE STyle

WS

wine style enografija

Prosecco

Foto: Vladimir Antić

Ponovo nam se bliži vreme novogodišnjih praznika, kada se nekako uvek setimo mehurića u vinu. Poznato je da su za slavu penušavih vina najzaslužniji šampanjci, koji ujedno i drže primat u ovoj kategoriji vina kada je reč o kvalitetu, ali postoje cenovno prilično prihvatljivija penušava vina u raznim regijama sveta, a koja ipak imaju dovoljan kvalitet da bi se u njima istinski uživalo.

Jedna od takvih su i vina prosecco, koja dolaze iz istoimene oblasti na severoistoku Italije

26 WINE STyle

wine style enografija

V

eć smo u nekom od prethodnih brojeva pisali da na svetu postoji mnogo vrsta i stilova penušavih vina, kako po načinu proizvodnje tako i po mestu rađanja. Tako smo već čuli priču o velikim šampanjcima, njihovom poreklu, zaštićenom imenu (niko ne sme svoje penušavo vino da naziva šampanjcem ukoliko nije nastalo u Šampanji i po tačno određenim procedurama). Da se još jednom ukratko podsetimo - šampanjci se proizvode na tradicionalni, takozvani šampanoaz način, a to je prilično dug, samim tim i skup postupak. Zato su šampanjci, bez obzira na to što su vrlo često predmet želja vinskih ljubitelja, vrlo često nedostupni velikom broju konzumenata. Upravo zbog toga često svi mi posežemo za nekim pristupačnijim vinima, a u tu grupu spadaju i vina proseko (prosecco), koja su i tema ovog broja.

Regija u kojoj se proizvode vina proseko se zove Proseko, što je u neku ruku presedan u svetu, jer je to jedina regija koja je dobila ime po sorti grožđa od koje se proizvode vina u njoj. Činjenica da je ime grožđa zaslužno za ime regije i vina sigurno je doprinela imidžu, ali je istovremeno stvorila i određene probleme, upravo zato što je mnoštvo proizvođača koji su vina proizvodili od sorte proseko u drugim regi-

Piše: Đuro Tošić, sommelier

jama na svoje flaše stavljalo to ime. To se odnedavno promenilo i to setom zakona, od kojih jedan kaže da ime „proseko“ ne sme više da se koristi za vina od ove sorte koja su proizvedena izvan DOC regije Proseko, već da se za takva vina koristi jedan od sinonima, glera. Takođe, više nije dozvoljeno da na svoju flašu stavite naziv „proseko“ samo zbog toga što ste koristili ovu sortu u spravljanju penušavca. Takođe su i roze penušavci, koji su do tada nosili oznaku „proseko“, izgubili tu privilegiju, tako da danas ne možemo da govorimo o roze proseku.

To je samo jedna u nizu promena koje su italijanske vinske vlasti počele da uvode pre nekoliko godina sa ciljem zaštite jednog od najpers-

WINE STyle 27

wine style enografija

Vina proseko su uglavnom lagana i osvežavajuća, a kad je u pitanju neko načelno slaganje hrane i vina idealna su kao aperitiv ili pratilac laganih jela, salata, pršuta i laganih mladih sireva.

pektivnijih regiona Italije. I nije to jedina promena koja je zadesila regiju Proseko. Prvo su dve najpoznatije podregije Koneljano (Conegliano) i Valdobiadene (Valdobbiadene) prešle iz DOC apelacije u višu DOCG, a većina IGT vinograda je tada dobila DOC status. To bi bilo slično kao da su francuski VDP (Vin de Pay) vinogradi prešli u kategoriju AOC. Naravno, to je dovelo do velikog ograničenja u prinosima, tako da je u DOC zonama prinos smanjen sa 180 na 120 hektolitara po hektaru, dok je kod DOCG ta količina sada ograničena na 90 hektolitara po hektaru.

Osim ova dva DOCG regiona vredi spomenuti i jedan poseban teroar, ili možemo reći cru, a to je brežuljak Kartize (Cartizze). Na etiketama vina koja dolaze iz ove oblasti dozvoljeno je da stoji naziv cartizze, a ovi vinogradi zauzimaju površinu od blizu 107 hektara i podeljeni su između 140 malih vinogradara. Zbog izuzetnog kvaliteta i položaja cena ovih vinograda po hek-

28 WINE STyle

taru ponekad je vrlo blizu onih u Šampanji, a to može da znači i milion evra po hektaru.

Proseko se, kao i mnogo drugih penušavih vina na svetu, proizvodi šarmat ili tank metodom, koja podrazumeva da se druga fermantacija obavlja u čeličnim tankovima pod pritiskom, a ne kao kod šampanjaca u pojedinačnim bocama.

Već zbog samog procesa proizvodnje primetne su i prve razlike u stilu, jer je u proizvodnji proseka cilj da se maksimalno sačuvaju sortne karakteristike i voćne arome, za razliku od mineralnih, fermentativnih i oksidativnih aroma koje srećemo kod šampanjaca. Međutim, danas se sve veći broj proizvođača upušta u eksperimentisanje sa različitim metodama spravljanja.

Recimo, i u zoni Valdobiadene je dozvoljena i šampanoaz metoda, tako da ponekad možete sresti i ovakve primerke proseka.

Proseko može biti blago (frizante) ili normalno gaziran (spumante). Glavna razlika između ova dva penušavca je u pritisku u boci, koji kod spumantea iznosi minimalno 3,5 bara, dok je kod frizantea taj pritisak na 1.0 do 2.5 bara.

Takođe, stilovi variraju po procentu šećera u boci i kreću se od bruta, koji je suv i ima manje od 15 grama preostalog šećera po litru, pa preko extra dry do, prilično zbunjujućeg naziva dry, koji označava vino koje je u stvari vrlo primetno slatko i ima između 17 do 35 grama šećera po litru. Većina vina proseko ima izuzetno izražene voćne arome sa naglaskom na notama citrusa, zatim breskve, kajsije, sveže jabuke...

Vina proseko su uglavnom lagana i osvežavajuća, a kad je u pitanju neko načelno slaganje hrane i

wine style enografija

vina idealna su kao aperitiv ili pratilac laganih jela, salata, pršuta i laganih mladih sireva.

Godišnja proizvodnja približno je oko 150 miliona boca, od čega je 60% unutar DOCG zone.

Vinogradi koji se prostiru unutar DOCG zone između gradova Konsiljano i Valdobiadene zauzimaju površinu od oko 5.000 hektara. Što se tiče srpskog tržišta, stanje je veoma haotično. Proseka ima mnogo, mnogo brendova se pojavljuje i nestaje sa tržišta i mali je broj onih koji dugo opstaju. Naravno, nije u pitanju njihov kvalitet već nivo profesionalizma onih koji ih distribuiraju na našem tržištu i vrlo često loše cenovno pozicioniranje. Takođe se veoma često dešava da i obična penušava italijanska vina, i ne samo italijanska nego i iz drugih zemalja, dobijaju ime proseko i kao takva se prodaju. Nekako je to ime proseko, kao i šampanjci, kod nas postalo sinonim za sve penušavce, pa vam se može desiti da u restoranu pod ovim imenom dobijete neko špansko ili slovenačko penušavo vino.

Cene u maloprodaji kreću se od 850 dinara za Astorija Lounge, Marsuret i La Cacciatora, 1.000 do 1.200 za Prosecco Brut Superiore Santa Margherita, Terezza Rici, Conca di Oro ili Collavini, pa do nekih malo skupljih poput Marsura ili Foss Marai koji koštaju od 1.400 do 1.650 dinara. Cene u restoranima kreću se od 1.500 do čak i 3.000 dinara za bocu, dok se čaša proseka može dobiti za 200 do 600 dinara. WS Foto: arhiva Santa Margherita

Većina vina proseko ima izuzetno izražene voćne arome sa naglaskom na notama citrusa, zatim breskve, kajsije, sveže jabuke...

30

WINE STyle

wine style degustacije

Stevan Rajta

degustacije Tim sa­rad­ni­ka ma­ga­zi­na Wi­ne Style ura­ dio je blind ta­sting (de­gu­sta­ci­ja na­sle­po) tri penušava vina iz italijanske regije Prosecco ko­ja su me­đu naj­pro­da­va­ni­ji­m u do­ma­ćim re­ sto­ra­ni­ma

Miša Cilić

32 WINE STyle

Đuro Tošić

Marsuret Prosecco 2011

Valdobbiadene Prosecco Brut Superiore

Prosecco Cuvee Astoria Lounge

proizvođač: Marsuret sorta: prosecco oblast: Trerviso, Italija procenat alkohola: 11,5% cena: 750 dinara

proizvođač: Santa Margherita sorta: prosecco oblast: Trentino, Italija procenat alkohola: 11,5% cena: 1.175 dinara

proizvođač: A.C. SRL sorta: prosecco oblast: Veneto, Italija procenat alkohola: 11% cena: 795 dinara

Svetložute boje sa zelenkastim nijansama. Ima postojane i prijatne mehuriće, a u mirisu voćnog karaktera ističu se note jabuke i breskve. Sveže i lepo zaokruženo vino dobre slasti. Perzistentno, srednjeg tela i lepo izbalansirano.

Završnica je voćnog karaktera, slatkasta i duga.

Svetložute boje, dobre refleksije i pokretljivosti u čaši. Prijatnog je vegetativnog mirisa. Prijatne svežine i voćne slasti, sa notama agruma, grejpa, lajma. U drugom delu ukusa prepoznaju se i arome kvasca i svežeg hleba. Umereno puno, postojano, sa kompleksnom, dugom i punom završnicom.

Svetložute boje sa zlatnim tonovima. U aromatskom sklopu dominiraju voćne arome, koje su upotpunjene tonovima koštunjavog voća, naročito badema i lešnika.

Vino je srednje punog tela i blago zatvoreno, ali sa kompleksnom završnicom srednjeg trajanja.

Odnos cena/kvalitet

Odnos cena/kvalitet

Odnos cena/kvalitet

WINE STyle 33

Navedene su prosečne nabavne cene u restoranima

wine style degustacije

wine style nova vina

TRIJUMF NOIR 2009 - PODRUM ALEKSANDROVIĆ Oblast: Topola, Srbija Penušavo vino Trijumf Noir odlikuje se elegancijom koju prožimaju intenzivni voćni mirisi zelene jabuke, breskve, grožđa, badema... Na ukusu je sveže, zaokruženo sa herbalnim i citrusnim notama u završnici. Služi se kao aperitiv na temperaturi 9 - 10 stepeni C. Cena: 1.750 dinara Proizvođač: Podrum Aleksandrović

Delhaize Srbija u ponudi ima sve veći broj vina čiji se najveći izbor može naći u vinoteci VinoGrad u Makedonskoj 24.

CH LA GUERNIERE 2009 - DELHAIZE Oblast: Saint Emilion, Francuska Nastalo od sorti merlot (65%) i cabernet sauvignon (35%). Ovo je prefinjeno a ipak jako vino iz Saint-Emiliona sa dominantnim merloom u kupaži, što se i lepo oseća na nepcu. Ima intenzivne arome trešnje, zrele višnje, prijatnih začinskih tonova pomešanih sa notom hrastovine i crnog voća. Ima dug potencijal starenja i preporučuje se dekantiranje pre serviranja. Služiti uz crvena i bela mesa.

Cena: 999,99 dinara ALTANO QUINTA DO ATAIDE RESERVA 2011 - CHARLES SYMINGTON AND PEDRO CORREIA Oblast: Douro D.O, Portugalija Vino je nastalo 100% od sorte touriga national. Vrlo aromatično, lepog mirisa sa malo tonova vanile, ljubičice i lavande. Na nepcu ostavlja pun ukus koji podseća na šljivu, tamnu čokoladu, tragove moke i bibera, sa prefinjenim taninima. I sada ima dobar ukus, iako će dobiti na kvalitetu ako odstoji još dve-tri godine.

Finiš je dosta dug i kompleksan. Služiti kao aperitiv ili uz crvena mesa.

Cena: 419,99 dinara CHATEAU ARNAUTON 2007 Oblast: Fronsac, Francuska Vino nastalo od sorti cabernet franc, malbec i merlot, a dolazi iz najviše regije Bordoa na samoj granici sa Pomerolom. U vinu je dominantan merlo. Tipično vino desne obale, u kojem aromama dominiraju crveno i crno bobičasto voće sa laganim dodirom kafe, tostiranog hleba, kupine, ribizle i višnje. Finiš mu je srednje dug i kompleksan, sa pikantnom završnicom u kojoj je izražena nota vanile.

Cena: 1.199 dinara CHATEAU SAINT AUBIN 2009 Oblast: Medoc, Francuska Vino nastalo od sorti cabernet sauvignon i merlot. Tamnocrvene, rubin boje sa izraženim voćnim aromama crne trešnje, bibera, kutije za cigare i fine kože.

Vrlo je usklađeno, zaokruženo, puno i bogato. Služiti ga uz crvena i bela mesa.

Cena: 1.199 dinara Uvoznik: Delhaize Srbija

34 WINE STyle

wine style nova vina

33 - PODRUM BRAĆA RAJKOVIĆ Oblast: Aleksandrovačka Župa, Srbija Vino je nastalo povodom proslave jubileja - 80 godina od kako je vinarija dobila nagradu od Nj.v. Aleksandra I Karađorđevića. Vino izrazite snage, mastilorubin boje, na ukusu potentno, suptilno sa aromama ogrozda, divlje kupine, duvana i zrna kafe. Ima izrazito kompleksnu aromu sa notama hrasta, začina i minerala.

Slaže se uz mesa sa roštilja, džigericu, bifteke, junetinu, crvene sosove i crnu čokoladu.

Cena: 4.950 dinara SOFIA CUVEE - PODRUM BRAĆA RAJKOVIĆ Oblast: Aleksandrovačka Župa, Srbija Vino je kupaža merloa, kaberne sovinjona i kaberne frana. Izrazito je pitko, snažnih, mekih i baršunastih tanina, sa tonovima crne čokolade, listova duvana, kupine i zrele borovnice. Odležalo je dvanaest meseci u barik buradima. Služiti ga uz grilovana i pečena crvena mesa, pršutu, rižoto sa parmezanom, hladnu prasetinu, jagnjetinu i zrele sireve.

Cena: 900 dinara Proizvođač: Podrum braća Rajković

Jagodinska Vinarija 1897 osnovana je 2010. godine. Te godine u zakup je uzeto 86 hektara vinograda i izgrađena je nova savremena vinarija kapaciteta 500.000 litara. Nalazi se na samom obodu Jagodine, na svega jedan kilometar od autoputa Beograd - Niš.

LIRA 2011 - JAGODINSKA VINARIJA 1897 Oblast: Šumadijsko-velikomoravski rejon, Jagodinsko vinogorje Nastalo od sorte rajnski rizling. Slamasto žute boje, zelenog odsjaja. Sortno vino osobenog mirisa, koji asocira na livadsko cveće i zrele plodove belog voća. Razvojem u boci dobija još slojevitiju aromu. Po ukusu puno, aromatično i slasno, finih kiselina, koje održavaju svežinu. U naknadnom ukusu smenjuju se voćne i začinske arome. Služiti kao aperitiv, a može se piti i kao desertno vino. Odlično se kombinuje sa orijentalnim i vegetarijanskim jelima, morskim plodovima, pastama, blagim sirevima, čokoladama, salatom, piletinom i mesom divljači. Temperatura serviranja: 10 - 12 stepeni C. Cena: 750 dinara PIANO 2011 - JAGODINSKA VINARIJA 1897 Oblast: Šumadijsko-velikomoravski rejon, Jagodinsko vinogorje Kupaža kaberne sovinjona i merloa. Intenzivna rubincrvena boja najavljuje puno vino. Na početku mirisom preovlađuju začinski tonovi, za kojima se pojavljuju mirisi hrastovine. Na ukusu svežina, pregršt aroma i elegancija. Kaberne je dominantniji u kupaži, ali merlo donosi mekoću. Puno, sa reaktivnim taninima, vino koje će napredovati u boci. Najbolje ga je piti uz jela od goveđeg, jagnjećeg i guščijeg mesa. Odlično se kombinuje sa sirevima kao što su bri i čedar, kao i sa crnom čokoladom. Temperatura serviranja: 16 - 18 stepeni C. Cena: 845 dinara Proizvođač: Jagodinska vinarija 1897

36 WINE STyle

wine style intervju

Svetlana Ceca Bojković

Igrom kroz život Piše: Tatjana Nježić

Verovatno ima mnogo onih kojima je Emilija iz Boljeg života prva asocijacija. Verovatno ima i mnogo onih kojima bi asocijacije bile Žanka Stokić iz izvrsne TV drame Smrt gospođe ministarke, Mika iz filma Pas koji je voleo vozove, Kraljica Elizabeta iz predstave Marija Stjuart, i da ne nabrajamo, jer bi nam trebalo dosta vremena i prostora čak i za najuži spisak njenih glumačkih ostvarenja. Ali, gotovo je sigurno da bi se svi složili oko jedne asocijacije na pomen naše proslavljene glumice Svetlane Cece Bojković, a to je – dama.

Elegantna, otmena, prefinjena i slični epiteti nekako uvek najbolje pristaju uz njeno ime kada se priča o domaćem glumištu, što ju je učinilo jedinstvenom, neobično otmenom, podjednako autoritativnom i srdačnom. Kao takva, danas deluje kao simbol nekih prošlih, iz ove perspektive čini se lepših vremena. Ako ne lepših, a onda sigurno dostojanstvenijih 38 WINE STyle

Foto: Dalibor Danilović

wine style intervju

WINE STyle 39

wine style intervju

K

ako je razgovor odmicao, sve više se nametao utisak da je ona istovremeno i radosno dete bez obzira na godine Već prve trenutke ovog intervjua obojili su njena ležernost i karakterističan smešak. Srdačan.

Topao. Prirodan. Možda je upravo on, taj iskren, nežan i otmeni osmeh svojevrsna nit koja povezuje one dane kada je kao dete vozila rolšue ili sanke niz beogradske ulice i maštala o glumi sa decenijama obeleženim pozorištem i filmom i sadašnjim vremenom kad joj je životna radost ideja vodilja dok i dalje, snažno i tajno, čuva zrnce dečje čistote i snova. „Mislim da je dužnost čoveka da pronalazi izvore radosti“, rekla je Svetlana Ceca Bojković na početku intervjua u Wine Style-u.

WS: Glumački život zamenili ste ambasadorskim.

Kako Vam on izgleda?

Pre desetak meseci, kada smo tek došli, na neformalno druženje prvi nas je pozvao slovenački ambasador.

Njegova supruga me je upoznala sa vrlo interesantnim, da ga tako nazovemo, ženskim društvom. Ne samo iz sveta diplomatije već i sa Finkinjama, koje su na mene ostavile veliki utisak. Odmerene su, a srdačne.

Svedenost i u stilu i u ophođenju bez obzira na to koliko se novca ima… Tamo je zdrav razum, što bi se u žargonu reklo, u modi. Malo je reći da to prija. To u stvari leči. Uopšte, krećem se u jednom krugu finih i civilizovanih ljudi i to mi se veoma dopada.

WS: Jeste li posećivali njihova pozorišta?

Danas Svetlana Ceca Bojković sa suprugom, inače ambasadorom Srbije u Finskoj, živi neki drugačiji život.

Mirno i povučeno, negde tamo daleko. Ali, čežnja za Beogradom ili pre bi se reklo za detinjstvom i dalje je jaka. „Naravno da volim da dođem u Beograd ali, čini mi se, čim nogom stupim na pločnik ispred svog ulaza u Nušićevoj, krene neka vrtoglavost.“ WS: Uprkos nostalgiji, delujete vrlo zadovoljno. Čini se da Vam prija boravak u Helsinkiju?

Kako da ne. Bila sam, recimo, i na probi i na premijeri Šekspirove predstave San letnje noći rađene na švedskom i engleskom jeziku. Finci su šest i po vekova bili pod Šveđanima, ali, koliko vidim, nema nikakve surevnjivosti. Finski i švedski jezik su ravnopravni.

U njihovom gradskom pozorištu gledala sam Šumu Ostrovskog. Inače, taj komad sam šest godina igrala u Jugoslovenskom dramskom te ga znam napamet, tako da sam mogla da pratim i na finskom. Ruku na srce, dobra predstava, baš. Interesantno režirana.

WS: Pa, kako Vam je bez glume?

Mnogo je mirnije nego u Beogradu, ali nije dosadno.

Naprotiv, vrlo je sadržajno. Naravno, gde god da ode čovek od sebe ne može pobeći. A i zašto bi… Osoba sam koja uvek gleda u budućnost, u pozitivniju stranu stvari. Kasnije se to definiše i kao da čovek ima sreće…

U Helsinkiju, kao i u čitavoj Finskoj ima mnogo zelenila, pa uživam u šetnjama. Oduvek sam volela da koračam po travi ili opalom lišću, da pravim prtinu u snegu… Uvek sam bila i pasionirani čitalac, a sada imam vremena za tu svoju strast. Napravila sam „paklen plan“ povratka, odnosno ponovnog čitanja nekih knjiga. Kad je krenula hladna zima eto mene iznova u žarkom svetu Tolstojevog Rata i mira. A bavim se i finskim jezikom, možda bi tačnije bilo reći – borim se s njim. Ima 15 padeža!

Slavko (suprug – prim.aut) i ja smo se angažovali da pomognemo mali Helsinški festival našeg filma koji je u oktobru organizovalo Srpsko–finsko društvo.

Pripremamo i projekat pod radnim nazivom Srpski dizajn nagrađivan na međunarodnim takmičenjima. Ima još takvih aktivnosti.

40 WINE STyle

Za sada, dosta sam se naglumila. Ali ne kažem da neću nikad više! Trenutno nemam ni čežnju ni želju za tim, pogotovo kad vidim šta se sve radi s našim pozorištima.

Ali nećemo o tome, samo ćemo se nepotrebno sekirati.

WS: Razmišljate li ponekad o svom više od četiri decenije dugom glumačkom stažu?

Sigurno da razmišljam, ali ja uvek gledam unapred.

Moje biće je, uvek je i bilo, okrenuto ka budućnosti.

WS: A prošlost?

Kad sve saberem i oduzmem, u osnovi sam zadovoljna svojim izborima. Put nije bio lak, ali se nijednog trenutka nisam pokajala. Naravno, oko nekih uloga sam imala dilema, ali to se ubraja u rok službe. Mogu reći da sam uložila mnogo, ali da mi je od te iste glume i te kako uzvraćeno, tom nekom unutrašnjom ravnotežom koju sam dobila, ispunjenošću... Uzvraćeno mi je od strane publike, tako da nisam uzalud bivala. Možda čak i nemam svest o tome koliko sam ostavila nekog

wine style intervju

„Kada sve propadne, ostaće Bog i vino“ WS: Bliže se novogodišnji praznici, a to za Vas znači?

U detinjstvu su oni donosili jedno snažno i toplo oduševljenje. I danas, na neki način, tim bojama duše obeležavam Novu godinu. Svejedno da li sam u mojoj ili u nečijoj kući, u restoranu, važno je samo da imam dobro društvo. Vino se podrazumeva.

WS: Zašto baš vino?

Ubrajam se u one koji rado piju dobro vino po preporuci. S obzirom na to da nisam neki naročiti poznavalac ne usuđujem se da o vinu govorim. Jer, znam da je ono mnogo više od napitka, a oni koji su dobri poznavaoci su, s pravom, vrlo osetljivi na neuke ili neodmerene izjave o, kako ga još zovu, božjem nektaru. Ima jedna sjajna knjiga Bele Hamvaša Filozofija vina, u kojoj on između ostalog kaže: „Zakon pijenja je kao i zakon ljubavi: bilo kada, bilo gde, bilo kako“ ili „vino voli visinu i dobar pogled, voli gledati odozgo“ ili „postoji vino za lenčarenje, zavodljivo vino, pripovedajuće vino, tragično vino“ ili „kada sve propadne, ostaće Bog i vino“.

traga. A što bih je i imala? Mogu da kažem da sam i kao glumica i kao žena imala jedan ispunjen život. Išla sam kroz život slušajući sebe. Ja prosto život doživljavam na taj način. I zahvalna sam. Svašta sam i preturila preko glave. I odlaske i smrti… Ali s obzirom da ja to nekako mogu da izdržim, mislim – pa to je život, pa šta sad.

Mislim da je dužnost čoveka da pronalazi izvore radosti, bez obzira na neprilike. Nešto što će da hrani dušu.

Nesebično deleći, dok neguje sebe, čovek najviše dobija. Može zvučati oksimoronski ali nije. Kaže lepo Mika Antić: „Čovek je željen tek ako želi i ako celog sebe damo tek onda možemo biti celi. Saznaćemo tek ako kažemo reči iskrene, istovetne i tek kada i mi tražimo moći će neko i nas da sretne.“ WS: Jeste li Vi imali dovoljno vremena da, kako se to kaže, radite na sebi, da se posvetite tzv. običnim stvarima i radostima?

Kontinuirana puna karijera nije ostavljala dovoljno vremena za to. No, gledano iz današnje perspektive ne mogu reći da ga nisam imala, nego da ga nije bilo dovoljno. Zapravo, i nekad i sad to biva kradeno vreme od same sebe za samu sebe. Danas je to još teže. Čitav život, ne samo kod nas, na planeti se ubrzao. Čovek ne može da stigne da oseti stvari oko sebe, da ih percipira, doživi. I kada je reč o glumi i o privatnom životu često kažem da sam imala i sreće. U životu je zaista potrebno imati i malo sreće. I Miša Žutić i Muci Draškić i sada Slavko, to su sjajni ljudi i divni partneri. Vidite, kao dete, pa potom u mladosti čovek voli na jedan način. U

nekom periodu borbe za egzistenciju, profesiju, decu, prilagođavanje, jednostavno ne možeš, s nekim punim unutrašnjim mirom, nikome dati celog sebe. Takozvano srednje doba je takođe, gotovo nužno, puno raznih dilema. Početak trećeg doba, kome ja pripadam, najbogatiji je. U ovim godinama potpunije se pripada, otkrivaju se neki novi prostori. I hvala Bogu da je tako. Nekada nisam verovala da je to moguće, ali jeste.

WS: Ovo doba Vam, dakle, prija. A detinjstvo?

Kakve Vas uspomene vezuju za taj period? Kažu da ste bili skloni psovanju... ...(smeh) Jesam. Problem deteta iz uredne građanske porodice. Bio je to pokazatelj mog duha i bunta. Ali nije dobro prošlo (smeh)…

WS: Vi kao majka to kasnije niste branili ćerki Katarini?

Nisam. Sve sam suprotno radila – htela sam da dete raste u slobodi. Ali to nije smanjilo njeno buntovništvo, koje je bilo neke druge vrste (smeh).

WS: Vraćate li se nekad u detinjstvo?

Na neki način da. Duša ne stari. Mirisi, smeh….ima još toga što me, iznutra, vezuje za detinjstvo koje, spolja gledano, pamtim i kao strahovit pritisak obaveza i ozbiljnosti. U stvari ta tortura se više odnosi na školski uzrast.

WINE STyle 41

wine style intervju

42 WINE STyle

wine style intervju

WS: O kakvom pritisku govorite?

Roditelji su me, jednostavno, zatrpavali obavezama. Išla sam paralelno u redovnu i u muzičku školu. Svirala sam klavir. Vremena za druženje i momke nisam uopšte imala. A i da jesam, moji me nisu puštali da idem na žurke. Mladići mi nisu ni prilazili, valjda niko nije stigao da dođe do mene, uvek sam bila u nekom trku od muzičke škole do kuće, od kuće do gimnazije.

Pa ja sam tek posle trideset godina čula komentare kako sam bila lepa i slatka devojka. Glumu sam zavolela još u osnovnoj školi, u dramskim sekcijama. Imala sam neku potrebu... ma, prosto me je vuklo. Danas kad o tome razmislim, možda i zato što sam imala osećaj da se nikada nisam dovoljno naigrala, bila sam željna igranja a gluma je upravo to nudila. Naravno, kasnije sam se srela sa svom odgovornošću i ozbiljnošću te igre, ali iz one perspektive sam to videla kao mogućnost da igru ponesem sa sobom kroz život.

WS: A klavir?

Otkada sam završila srednju muzičku, nikada više nisam sela da sviram. Osim kada je trebalo da u nekoj predstavi nešto odsviram. Ipak, mislim da moje muzičko obrazovanje nije uzaludno bačeno vreme. Prvo, naučila sam da slušam muziku. Zatim sam, što sam bivala starija i iskusnija i kao glumica, počela da shvatam da je sve muzika, pa i gluma.

Da, i gluma je muzika. Ritam. Melodija. Izražavate se emocijama. Sve to imate i u muzici kroz instrumente. U glumi se izražava kroz govor, a u muzici kroz note. To sviranje meni je dalo jednu dobru bazu za moju buduću profesiju.

WS: Koju ste muziku slušali?

Ono što se sluša i danas, samo se sada zove evergrin.

Recimo Rolingstonsi i Bitlsi. Ljudi su se tad skoro pa delili po tome koja je od tih grupa za koga bila bolja.

Tad sam bila za Bitlse, a danas mislim da su Stonsi bolji (smeh).

WS: Kažu da ste još kao dete zabavljali ljude imitacijama?

Da, umela sam da imitiram. To je bilo kao neko kućno pozorište kad dođu gosti. U ono vreme još nije bilo televizije. Ubrajam se u generaciju koja je sačekala prve aparate u kući, prve frižidere, radio aparate, telefone…

To su bile neviđene radosti. Kasnije, možeš da kupiš, ne znam, na primer vizonsku bundu ili neki spejs šatl od aparata, ali takvu radost nikada ništa nije moglo doneti kao kad, recimo, dođe u kuću prvi frižider, ti ga otvoriš a on svetli! Pa još i hladi!! To je bilo neopisivo. Pa telefon. Još se sećam prvog broja - 45 069. Interesantno,

WINE STyle 43

wine style intervju

za relativno kratak period civilizacija je u tehnološkom smislu napravila ogroman skok. Ti prvi, da kažemo, pronalasci i aparati su me fascinantno radovali a prema ovima sada više imam otpor. Naravno, koristim i mobilni i internet, koje sam u početku prezirala, ali sam kasnije uvidela da bez toga ne može da se funkcioniše.

Doživljavam ih kao nešto što čoveka na neki način pritiska atakujući na njegovu slobodu i integritet. Kao da su nam nekada ta dostignuća više pomagala a sad nas više maltretiraju.

WS: Pročitala sam negde da ste prvi novac zaradili „revolucionarno“?

Da (smeh). Tada su u modi bili recitali, povodom Dana revolucije ili povodom Dana Republike 29. novembra. Prvi novac sam zaradila recitujući. Nisu to baš bile ni tako male pare. A onda sam, od početka do kraja Knez Mihajlove – sve potrošila. U to vreme zemlja se otvorila prema Zapadu, pa je u Beograd stigla prva italijanska obuća. Naravno, kupila sam italijanske cipele. Šminku. I ne znam šta još. Deo novca, naravno, otišao je i na poklone roditeljima. Pamtim to i kao vreme buđenja neke nove nade.

WS: Vaš prvi muž, Miloš Žutić spremao Vas je za Akademiju a, kaže priča, umeo je da Vam se udvara na sasvim nesvakidašnji način.

Bila sam gimnazijalka kad su nam se ukrstili putevi. On je za mene označavao jedan nov put, ali put koji sam želela. Znači i put u glumu. Već na drugoj godini počela sam da igram, i mnogo sam igrala. Nakon završene Akademije kaže mi Bojan Stupica: „Slušaj ti mala, čujem da te zove Mira Trailović, koliko ti daje platu?“ Ja u čudu, jeste da me Mira zvala, ali o kakvoj plati uopšte da razmišljam? No, ja rekoh koliko. A on kaže: „Mogu da ti dam samo pet hiljada više.“ Idi, čoveče, mislila sam u sebi, ko još misli o parama, pa meni je samo važno da igram… Posle kad razmislim, dobro je što sam otišla u JDP, jer sam tamo prošla repertoar koji nikad ne bih prošla u Ateljeu, a koji je vrlo važan za formiranje glumca. Tamo sam igrala klasiku, stihove. A što se Miše i udvaranja tiče, bilo je toga dosta…(smeh) To su već antologijske anegdote.

WS: Jedan drugi Miša, Paramentić, režira film u kome bi Vi trebalo da glumite Desanku Maksimović.

Rad na tom filmu je odložen. Koliko sam shvatila problem je u tome što nije obezbeđen novac, ali verujem da to 44 WINE STyle

nije propalo već da je samo prolongirano. Sa Desankom Maksimović sam se u glumačkom smislu već sretala dva puta. Jednom sam sa Piterom Teslićem radila emisiju za Obrazovni program, a drugi put po veoma dobrom scenariju Milovana Vitezovića, u njenoj rodnoj Brankovini.

Sećam se, padala je jaka kiša a ja sam, naravno, imala šešir, kao što ga je i ona gotovo uvek imala. Bio je od malo debljeg filca. Kada se sve završilo, kosa mi je bila suva. Eto, spasio me Desin šešir. Dobro sam se osećala u toj ulozi, u tome kakvo je biće ona bila, odnosno kako sam ja to videla.

WS: To je?

Bila je veoma prijemčiva i jako ozbiljna. Ona je žena zapravo bila filozof i, da tako kažem, verujuće biće.

Svojevrsna religioznost mimo crkvenih kanona i mimo pravila ondašnjeg vremena. Imala je toplinu, primala je svet sa čistotom ali i sa velikom snagom koja se nije ogledala eksplicitnim, jakim manifestacijama, u drskosti i grubosti na primer. Bila je blaga ali vrlo jaka i mudra žena.

WS: Vidim da Vam se ta uloga baš svidela. Da li pamtite još neke?

Elizabeta od Engleske je bila značajna uloga u mom životu, Milunka Savić (u predstavi Legija časti), takođe i Žanka Stokić u TV drami Smrt gospođe ministarke. Specifičnost tih uloga se, između ostalog, ogleda u tome da su to bile autentične, istorijske ličnosti. Kada ih igrate na neki način čovek ima, možda čak iracionalno, povećanu odgovornost i veći izazov. I nije pitanje da li sam ja slična njima, nego način na koji pričam njihovu suštinsku priču. A bliske su mi i po tome što su bile jake žene.

WS: Šta zapravo znači biti jaka žena?

Ruku na srce, nisam sigurna da bih ijednoj ženi baš savetovala ili preporučila da bude jaka. No, to i ne zavisi ni od preporuke, pa čak ni od odluke, nego od gena, od usmerenja. Čak ni od vaspitanja, jer nisam imala takvih predispozicija. Ali, prosto, neka moja priroda je tražila svoj put. I, našla ga je. Čovek sledi svoju vertikalu. Nije lako biti jak, to ima svoju cenu. Bivalo je trenutaka kada sam žalila i pitala se zašto nisam neka mazna, bespomoćna ženica pritvorna i potuljena, a one obično imaju ogromnu moć. Nažalost ili na sreću, ne znam, ali nisam jedna od njih. Kažem, katkad sam zažalila na trenutak, ali samo na trenutak. WS

wine style PREDSTAVLJANJE

Ste­van Raj­ta Na{ naj­bol­ji somme­lier. No­si­lac mno­gih di­plo­ma pre­sti`nih evrop­skih i svet­skih {ko­la za somm­e­li­e­re. Pr­vi je na{ somme­lier ko­ji je u~estvo­vao na Pr­ven­stvu Evro­pe, i to dva pu­ta. Du­go­go­di{nje is­ku­stvo ste­kao je ra­de}i po broj­nim eks­klu­ziv­nim bro­do­vi­ma, ho­te­li­ma i re­sto­ra­ni­ma u zem­lji i ino­stran­stvu, kao i za mno­ge vin­ske ku}e svet­skog re­no­mea

U ovom broju somme­lier Stevan Rajta za čitaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina: VEUVE CLICQUOT PONSARDIN – VEUVE CLICQUOT PONSARDIN VINARIJA TONKOVIĆ – KADARKA FANTAZIJA ST. MICHAEL EPPAN – SANCT VALENTIN BODEGA SIERRA CANTABRIA – ORGANZA SIERRA CANTABRIA VINARIJA TEMET – TEMET ROSE

NAZIV VINA: VEUVE CLICQUOT PONSARDIN BERBA: NV SORTA: PINOT NOIR 50%, CHARDONNAY 30%, PINOT MEUNIER 20% PROIZVOÐAČ: VEUVE CLICQUOT PONSARDIN OBLAST: CHAMPAGNE-REMS, FRANCUSKA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12%

Šampanj kuća Veuve Clicquot osnovana je davne 1772. godine, a njen osnivač Philippe Clicquot upravljao je ovom vinarijom skoro dvadesetak godina. Kasnije je predaje u ruke svom sinu Francoisu, koga nakon što je rano preminuo zamenjuje supruga Clementine. Upravo ona ima najveće zasluge za reputaciju kakvu danas ima ova kuća, jer je od male vinarije uspela da stvori vrlo respektabilnog proizvođača šampanjca.

Veuve Clicquot danas je jedan od najpopularnijih šampanjaca na svetu, a postoji nekoliko etiketa ove kuće, čije cene se prilično razlikuju u zavisnosti od kvaliteta.

Vino ima zlatnožutu boju sa zlatkastim tonovima na obodu i veoma pokretne i skoro neprimetne mehuriće koji se lepo stapaju u odsjaj u čaši. Miris je raskošan sa lepim balansom nota voća, naročito belog voća i grožđa, vanile i lagano prženog tosta. Nepce potvrđuju skladnu zaokruženost voćnih i aroma tosta, laganog cvetnog karaktera i opojne svežine, sa veoma prijatnom i dugotrajnom završnicom. Služiti ga kao aperitiv, a može i kao dodatak uz jela od morske ribe, školjki i jastoga.

Temperatura serviranja: oko 7 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 5.000 dinara

46

WINE STyle

wine style PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: KADARKA FANTAZIJA BERBA: 2009 SORTA: KADARKA PROIZVOÐAČ: VINARIJA TONKOVIĆ OBLAST: SUBOTIČKO-HORGOŠKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12%

Gospodin Ignacije Tonković možda je nepoznat kao vinar, ali je veoma poznat kao ljubitelj vina, veterinar i direktor Zoološkog vrta na Paliću.

Godine 2003. upustio se u realizaciju svog sna, a to je da zaboravljenoj sorti kadarki vrati nekadašnji sjaj. Nekada je ona bila simbol Subotičkohorgoške peščare, poznata u Evropi, a u njenim čarima uživao je i čuveni kompozitor Franc List, koji je ova vina nosio na pokon papi Piju IX. Gospodin Tonković istrajao je u toj nameri i danas u svojoj vinariji Tonković na Paliću ima vrlo kvalitetna vina od kadarke.

Vino je intenzivne rubincrvene boje sa purpurnim odsjajem na obodu, odlične bistrine i veoma čistog odsaja u čaši. Na nosu su izražene prijatne i sveže arome trešanja, sa blagim notama kafe i začina. Laganog je tela i vrlo pitko i sveže, voćnog ukusa, elegantno i dobro izbalansirano.

Sama završnica je vrlo suptilna i harmonična. Služiti ga sa jelima sa roštilja, pečenim belim i laganim crvenim mesima, domaćim sušenim kobasicama i uz pastu bolonjez.

Temperatura serviranja: od 14 do 15 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 930 dinara

NAZIV VINA: SANCT VALENTIN BERBA: 2009 SORTA: PINOT BIANCO PROIZVOÐAČ: ST. MICHAEL EPPAN OBLAST: ALTO ADIGE-SÜD TIROL, ITALIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 14,5%

Vinarija St. Michael - Eppan osnovana je 1907. godine, u vreme velike ekonomske krize. Međutim, ova kooperacijska grupa je bila vrlo posvećena promociji i razvoju vrhunskih kvalitetnih vina, tako da su svi članovi grupe dali veliki doprinos prevazilaženju ekonomskih teškoća. Koristeći tradicionalne metode uspeli su da pokrenu kvalitetnu proizvodnju i da postignu visok kvalitet vina. Vinogradi se nalaze u srcu južnog Tirola, u oblasti bogatoj sunčanim danima, što pogoduje uzgajanju kvalitetnih sorti.

Vino ima slamastožutu boju sa zelenkastim tonovima na obodu, veoma je bistro i pokretljivo u čaši. Na mirisu je bogato aromama zelene jabuke i kruške, a u pozadini ima fini nagoveštaj tropskih nota i dinje. Nepca nam otkrivaju da je veoma sveže i intenzivno, da ima puno telo i jaku strukturu koja je bogata voćnim karakterima i prijatnim kiselinama, da je lepo i slojevito zaokruženo. Interesantna i postojana završnica je puna svežine, voćnosti, mineralnosti i blago vanilastog karaktera. Služiti ga sa bogatim salatama, ribom, piletinom, ćuretinom, teletinom, a prija i kao aperitiv.

Temperatura serviranja: od 9 do 11 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 3.200 dinara

WINE STyle

47

wine style PREDSTAVLJANJE

NAZIV VINA: ORGANZA SIERRA CANTABRIA BERBA: 2009 SORTA: VIURA 65%, MALVASIA 15%, GARNACHA BIANCA 20% PROIZVOÐAČ: BODEGA SIERRA CANTABRIA OBLAST: LA RIOJA, ŠPANIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 13%

Vinariju Sierra Cantabria osnovala je porodica Eguren 1870. godine, sa željom da stvori odlična i prepoznatljiva vina sa nekim novim ukusima.

Znanje se prenosilo na naslednike, pa tako ovom vinskom kućom danas upravlja peta generacija porodice Eguren. Idući u korak sa savremenim tehnološkim rešenjima vinarija može da odgovori na sve zahteve modernog tržišta, pa Sierra Cantabria vina imaju priličan ugled i izvan granica Španije, a vrlo često osvajaju i važne nagrade.

Vino je slamastožute boje, odlične bistrine. Na nosu je veoma kompleksno sa izraženim zrelim voćnim karakterom u kojem dominiraju note kajsije, dinje i limete, dok su u pozadini prisutne fine note meda i hrastovine. Punog je tela, sočno i zaokruženo, sa dominacijom ukusa zrelog voća u koje su lepo integrisane mineralnost i tonovi hrastovine.

Završnica je sveža, intenzivna i postojana. Služiti ga sa pastama sa kremastim sosovima, morskom ribom, ljuskarima, polumasnim sirevima, pilećim i ćurećim mesom sa težim belim zapečenim sosovima.

Temperatura serviranja: od 12 do 14 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 2.140 dinara

NAZIV VINA: TEMET ROSE BERBA: 2011 SORTA: CABERNET SAUVIGNON PROIZVOÐAČ: VINARIJA TEMET OBLAST: JAGODINSKO VINOGORJE, SRBIJA SADRŽAJ ALKOHOLA: 12,7%

Domaća vinarija Temet, čiji je naziv izveden od latinskog izraza temetum, što u prevodu znači „jako vino“, nalazi se u Lozoviku kod Jagodine.

U vinogradima površine jedanaest hektara (u pripremi je još osam) gaji se širok spektar sorti: kaberne sovinjon, sira, pino noar, kaberne fran, šardone, pino griđo, prokupac, jagodinka, crna tamjanika, morava i smederevka. Kapacitet vinarije je 165.000 litara, fermentacija se odvija u inoks tankovima, a sazrevanje vina u barik buradima od francuskog hrasta.

Vino ima lepu svetloružičastu boju sa crvenkastim odsjajem, odlične je bistrine i prozirnosti. Na nosu se odlikuje svežinom i bogatim voćnim karakterom u kojem dominiraju note šumskog voća, naročito jagode, kao i ruže i karanfila. Na nepcima se prelamaju voćni i blago cvetni karakteri sa mineralnošću, prijatnom svežinom i diskretnom slašću.

Sama završnica je puna, voćna i veoma sveža sa dobrim balansom kiselina. Služiti ga sa laganim pastama, bogatim salatama, grilovanim mesom i povrćem.

Temperatura serviranja: od 8 do 10 stepeni C Prosečna cena u vinotekama: 800 dinara

48

WINE STyle

Adresar vinoteka Beograd WINE SHOP ARENA Bulevar Zorana Đinđića 45g, 011/ 65 57 382 WINE BAR & SHOP MAGNUM Dositejeva 13, 011/ 26 26 267 PAMPOUR BAR Ugao Njegoševe i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 308 55 69 MALA TOSKANA Kraljevića Marka 5, 011/ 21 82 200 AROMATICA & WINE Belville - Ljubičica, Jurija Gagarina 14ž/8, 011/ 63 00 810 AROMATICA & PLEASURE Đure Jakšića 7, 011/ 21 86 510 WONDERLAND Svetog Save 25, 011/ 38 30 455

WINE STORY Bulevar Mihajla Pupina 10z, 011/ 31 16 231 SRPSKA KUĆA VINA 2 Antifašističke borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475 BALTASAR VINOTEKA Bulevar Zorana Đinđića 45v, 011/ 31 16 357 VINA SRBIJE Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592 VINODOM Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, 011/ 31 18 747 BARBARESCO Nebojšina 8, 011/ 38 63 888 PRŠUT I VINO Vlajkovićeva 11, 063/ 11 49 950

HEDONIST Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041

Novi Sad

COMPANIA DE VINOS Kalenićeva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038

DULKA Vojvode Bojovića 9, 021/ 57 17 11

VINOGRAD Makedonska 24, 011/ 32 24 047

VINO I TAKO TO Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090

ENOTEKA PREMIER Strahinjića bana 13a, 011/ 29 10 381

BOUQUET WINE HOUSE Dunavska 25, 021/ 52 80 20

PODRUM WINEART Ugao Jevremove i Višnjićeve, 011/ 26 25 237 SRPSKA KUĆA VINA Braničevska 1, 011/ 38 36 965 VINO I TAKO TO Njegoševa 40, 011/ 30 87 700 ENOTEKA ROYAL Karađorđeva 3, 011/ 30 33 024 MAISON DE VINS Požarevačka 13, 011/ 34 42 422

Sremski Karlovci VINOTEKA Trg Branka Radičevića 5, 021/ 88 41 10

Bačka Palanka BOLJI DANI Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

FINO VINO Kralja Petra 91, 011/ 26 21 669

KRAGUJEVAC

VINOTEKA CHIANTI Lomina 41, 011/ 26 44 148

WINE & WINE Kralja Aleksandra I Karađorđevića 160, 034/ 367 327

REVIN Ičkova 29, 011/ 30 59 499 VINO & GRAD Kajmakčalanska 9, 011/ 38 37 484 VINE & PLEASURE Bulevar oslobođenja 117, 063/ 84 06 395

SUBOTICA Vinarija Zvonko Bogdan Matije Korvina 12, 024/ 55 32 42

wine style info

Merano wine festival 2012

Tamo gde kvalitet okuplja Kako se put ka južnom Tirolu odužio, prolazeći kroz živopisne predele Austrije pojavila se znatiželja da otkrijemo kako je gradić u podnožju Alpa uspeo da postane domaćin jednog on najznačajnijih festivala vina na svetu. Gotovo na tromeđi Italije, Švajcarske i Austrije, u regiji gde su jabuke dominantna gajena voćna vrsta, Merano već 21 godinu zaredom na nekoliko dana u novembru postaje vinski centar sveta, odnosno centar vinskog sveta. Ekipa magazina Wine Style imala je zadovoljstvo da prisustvuje ovogodišnjem festivalu, koji je od 10. do 12. novembra okupio 300 izabranih italijanskih vinarija, 20 „ekstremnih“ vinara, 29 novodolazećih vinarija, 100 internacionalnih proizvođača, među kojima je i 26 bordoških šatoa iz Union des Grands Crus de Bordeaux Piše: MIlorad Cilić

P

olazna ideja u nastanku Merano Wine Festivala bila je da se okupe najbolji sa obe strane boce – direktan susret najznačajnijih proizvođača sa profesionalnim trgovcima, kritičarima, sommelierima i istinskim uživaocima vina. Izbor najboljih organizator je u potpunosti preuzeo na sebe, pa je festival zatvorenog tipa kada su u pitanju izlagači, odnosno učestvuju samo vinarije po pozivu.

Da je manje zapravo više, odnosno da je jednostavnije kompleksnije, pokazala je lakoća komunikacije između izlagača i posetilaca, iako se dešavala u ekstremnim uslovima.

Naime, savršena organizacija pokrila je sve potencijalne kritične tačke ovakve manifestacije, osim broja zainteresovanih, na koji se može staviti i jedina primedba. S obzirom na to da je prostor definisan, dovodi se u pitanje koliki je kritičan broj posetilaca da bi manifestacija nesmetano funkcionisala. Jer, u pojedinim trenucima nije bilo moguće ni prići

52 WINE STyle

izlagačima, te su uslovi za degustaciju izostali. A degustacija izloženog je svrha okupljanja! Međutim, ni to nije omelo tok događaja, a uživanje je bilo posmatrati staloženost i energiju velikih vinskih imena koja se ni po čemu nisu izdvajala od onih manje poznatih.

Svi izlagači imali su jednako male štandove, odnosno stolove te su razliku pravile jedino etikete, oblici i veličine boca. Interesantno je da je većina izlagača osim aktuene berbe za predstavljanje ponudila i bar jednu „staru berbu“, a iznenađujuć je bio i veliki broj vina koji je služen iz magnum boca. Inače, prvi put na festivalu u Meranu pojavila se i vinarija Vino Budimir iz Srbije.

Ovogodišnjem Festivalu prethodila je izložba šezdeset vinara okupljenih oko biodinamike kao proizvodne ideje. Takođe, veoma bitna inovacija koja je uvedena ove godine u prateći program su „mini vertikale“ – ažurni posetioci, koji su svoje prisustvo potvrdili mnogo

wine style info

iz Južne Afrike, i kao poseban kuriozitet, vertikalnu degustaciju NONINO grapa.

ranije, bili su u prilici da probaju neka velika vina iz tri, četiri ili pet berbi koje su birali sami proizvođači. Ideju da se ljudima predstavi razvoj vina kroz godine, ali i mogućnost da prepoznaju karakter koji se ponavlja iz godine u godinu, mogli su da podrže samo veliki vinari. Program Vertikala obuhvatio je vinarije Masseto, Dal Forno Amarone, Ferrari Magnum i Ca’ del Bosco Dosage Zéro, Mascarello Barolo, rizlinge koje je nemoguće naći i unikatna vina

Na Culinaria festu, koji se kao sastavni deo manifestacije održavao paralelno sa festivalom vina, više od 100 izlagača ponudilo je degustaciju intrigantnih proizvoda iz svih delova Italije. Posetioci su mogli da probaju razne stilove maslinovih ulja, zreli aćeto balzamiko od najpoznatijih proizvođača iz Emilie, retke vrste sireva, sosove sa Sicilije i najrazličitije poslastice. U Gourmetareni, trinaest svetski poznatih šefova (kuvara) pokazalo je svoju veštinu u pripremi jela sa zadatom temom „održivo kulinarstvo“, pri čemu su samoinicijativno slagali vina sa pripremljenim jelima i prezentovali ih na degustaciji za posetioce.

U pojedinim trenucima činilo se da su „svi“ došli u Merano i da gužvi nema kraja, ali samo do izlaska na gradske ulice u kojima su nestajale reke ljudi. Neki su nestajali u barovima Merana, o čijim vinskim listama ćemo nekom drugom prilikom… WS

WINE STyle 53

wine style business club

Arsen Mihaič, izvršni direktor kompanije Royal Caribbean Adria

Evolucija industrije krstarenja Nakon završetka srednje Pomorske škole i obavezne prakse na brodu, odlučio je da nastavi karijeru u turizmu, a prva iskustva stiče u turističkoj agenciji Kompas Portorož.

Zbog velike ljubavi prema elektronici Arsen Mihaič kasnije ipak napušta turizam i nastavlja obrazovanje na Fakultetu za elektroniku u Italiji. Posle diplome vraća se u Sloveniju, gde u lokalnoj firmi uvodi IT podršku u poslovanju, a na želju poznatog slovenačkog audio-video studija (AVstudio) preuzima projekat uvođenja multivizije na području Slovenije i Hrvatske. Dve godine kasnije, kako ostatak njegove familije pokreće privatni biznis u pomorskom turizmu, prvi put se susreće sa kruzerima i tim segmentom turizma. Od tog trenutka njegovo obrazovanje i buduća iskustva dovela su ga daleko, do pozicije izvršnog direktora Royal Caribbean Adria, dela grupacije Royal Caribbean Cruises Ltd, jedne od najvećih kruz kompanija na svetu, poznate i cenjene prvenstveno u segmentu luksuznih krstarenja

54 WINE STyle

Piše: Vuk Tripković

Osvajanje Jadrana Pre otprilike trinaest godina američka kompanija Royal Caribbean Cruises Ltd. odlučila je da proširi svoje poslovanje i na evropska tržišta. Osnivanjem predstavništva u Italiji stvorili su se novi poslovni izazovi i za naše tržište. Te iste godine potpisuje se ugovor za generalnog agenta kompanije za područje bivše Jugoslavije sa Cruise & Ferry Centrom, gde preuzima mesto člana uprave. Posle prvih vidljivih rezultata u prodaji, Royal Caribbean odlučio je da osnuje međunarodno predstavništvo za države regije Adriatic sa sedištem u Sloveniji i branch office-ima u Hrvatskoj i Srbiji. Moja trenutna pozicija izvršnog direktora unutar Royal Caribbean Adria daje mi mogućnost da sa svojim timom uvodim zadanu strategiju poslovanja, pozicioniram ekskluzivni brand za krstarenja na našem tržištu, te što boljim obrazovanjem prodajne mreže, targetiranim marketingom i prodajnim aktivnostima postignemo zadate rezultate i povećamo udeo na našem tržištu, na kojem inače danas dominiraju low cost kruz kompanije.

Prekookeanski izazovi Royal Caribbean Cruises Ltd. sa sedištem u Majamiju u SAD druga je najveća kruz grupacija na svetu, a obuhvata 5 brendova, 40 brodova, među kojima i dva najveća na svetu, te zapošljava oko 60.000 radnika širom sveta na brodovima i na kopnu. U floti su najprepoznatljiviji brodovi naše mainstream kompanije Royal Caribbean International, koji su najinovativniji na svetu, a tu su i brodovi iz klase Solstice, naše

Foto: liÄ?na arhiva / Celebrity Cruises Adria / CFC Krstarenja

wine style business club

WINE STyle 55

wine style business club

Sasvim lično...

Sebe smatram umerenim hedonistom i velikim ljubiteljem putovanja i mora, što znači da bi moje idelano putovanje trebalo da bude okruženo modernim luksuzom i prirodnim lepotama.

Takva idelana kombinacija je krstarenje premium brodom po Australiji, Tasmaniji i Novom Zelandu, pa iz Honolulua do Sidneja sa zaustavljanjem na Francuskoj Polineziji ili egzotičnim Galapagos ostrvima sa našim ekspedicijskim brodom. Putujući po svetu uvek isprobavam lokalna jela i različite ukuse. Uz hranu najčešće konzumiram vino, a moja omiljena, bez obzira što sam probao vina iz najpoznatijih svetskih vinskih regiona, još uvek su ona iz Goriških Brda, konkretno crveno vino Duet Lex Edija Simčiča ili Bela Burja iz vinarije Burja iz Vipavske doline.

A tu su i toskanska vina iz kuće Lucente... Uh, ima ih previše...

56 WINE STyle

premium kruz kompanije Celebrity Cruises, te dva butična broda iz upmarket segmenta Azamara Club Cruises. Našim brodovima može da se krstari bukvalno po celom svetu ili bolje rečeno svuda gde ima mora, a omiljene destinacije su Karibi, Aljaska, Južna Amerika, Evropa, Bliski istok, Azija, Australija i Novi Zeland.

Za ostvarenje korporativne strategije RCC je u poslednje tri godine osnovao oko petnaest novih kancelarija širom sveta. Sa tom strategijom u planu je da do kraja 2012. godine povećamo broj putnika sa neameričkog tržišta za 50%. Kako bismo to mogli da ostvarimo u poslednjih pet godina sagradili smo čak sedam novih brodova, a u narudžbi su još tri do kraja 2015. Da bi se kompanija bolje profilisala i odmakla od sadašnjih low coast ponuda, izgradila je dva najveća broda na svetu koji svojom ponudom nadmašuju svu dosadašnju konkurenciju, pa se na takvim brodovima može naći i bazen za surfing, stena za penjanje, zatvorena promenada, teatar u vodi, park sa pravim zelenilom...

Takođe, u premium segmentu smo tražili nešto novo, pa se u tom smislu sakupio tim stručnjaka koji je dnevno sarađivao sa grupom žena iz različitih profila kako bismo sagradili novu klasu brodova zvanu Solstice, koja bi bila po meri moderne žene. Ta klasa je meni lično omiljena, jer je karakteriše moderni prestiž, a istog je mišljenja i nezavisna stručna javnost koja je taj tip brodova nagradila sa najviše nagrada u poslednjih nekoliko godina za najbolji veliki kruzer, izvrsnu gastronomiju u čak sedam restorana, za najbolji smeštaj, kao i sadržaj na brodu.

Odgovor na krizu Kao i gotovo svi ekonomski subjekti u Evropi, kriza je primetna i u našoj branši. Kao odgovor na tu situaciju, u 2012. godini bili smo prinuđeni da snizimo cene nekih evropskih krstarenja u poslednjem trenutku kako bismo brodove popunili do kraja. Takođe, neke brodove smo za sledeću sezonu preselili na rentabilnije destinacije. Znate, za razliku od klasičnih smeštajnih

wine style business club

Brodske kašike i čaše Sve brodske kompanije žele da istaknu enogastronomiju na svojim brodovima. Jedna od najpoznatijih kompanija po tome je upravo Celebrity Cruises, koja sa svojim izborom od 500 različitih etiketa vina, sommelierima i svetski priznatim kuvarima omogućuje poseban užitak. Dolaskom brodova klase Solstice, za ljubitelje vinskog turizma opremili smo na kruzerima vinoteke u kojima uz pomoć sommeliera birate vina, ili sami sipate vino na posebnim automatima. Tu su i Riedel radionice za ljubitelje vina, privatne ture sa obilaskom brodskog vinskog podruma, kao i organizovana krstarenja sa posetom vinskim regijama.

kapaciteta na kopnu, mi naše brodove možemo da selimo na tržišta sa većom potražnjom kako bismo stopostotno popunili kapacitete. A to uopšte nije malo – čak 85.000 punika nedeljno. Uz sve to želimo da zadržimo kvalitet našeg Golden Anchor servisa, koji je vrlo cenjen među vernim gostima i turističkim agentima. I to nam uspeva, jer su nam ocene na skoro svim brodovima podignute na rekordni nivio. Zato ćemo u segmentu luksuznih krstarenja i ove godine beležiti porast broja putnika, a to govori da je ovo stabilan segment sa još mnogo potencijala. Ujedno, to je i segment u kojem se u poslednje dve godine gradilo najviše brodova.

Poslovanje na novim talasima Mnogo toga se promenilo u poslednjih pet godina, pa je tome trebalo prilagoditi poslovanje. Zato se sada više radi na planiranju, traže se nove destinacije i luke, planiraju se duža stajanja u lukama, mogućnosti ukrcavanja u međulukama, radi se više na ponudi za goste na brodu, na obrazovanju turističkih agenata, PR-u i marketingu, sigurnosti putnika i posade, kao i na diplomatskim pitanjima oko viznog režima i pitanjima investicija u lokalne pristanišne infrastrukture. Potrebna je evolucija kruz industrije ako želimo da se obratimo što širom spektru gostiju, a upravo je naša kompanija Royal Caribbean International poznata po tome da gradi brodove za sve generacije i tipove klijentele, kao i da uvodi najviše inovacija u ovu industriju.

Detalji našeg novog projekta Sunshine nisu još javno poznati, ali biće to preporod ove oblasti. Ne sakrivamo želju da jednog dana postanemo najveća svetska kruz korporacija, ali već danas možemo da se ponosimo najvećom međunarodnom prodajnom mrežom u industriji krstarenja i najvećim i najinovativnijim brodovima.

Naše napore za sada fokusiramo na nova tržišta u Aziji i Južnoj Americi, koja u poslednje tri godine beleže dvocifren rast. U planu je i povećanje prisustva na emerging tržištima Evrope, u koja spada i Srbija i os-

tale države u regionu, i preusmeravanje klijentele iz klasičkih hotelskih ili all-inclusive resort putovanja na krstarenja.

Koncept ultimativnog zadovoljstva Koncept naših krstarenja je zapravo jako jednostavan.

Mi gostu nudimo smeštaj u vrhunskom hotelu na talasima, koji zapravo putuje sa vama, a na kojem je sadržaj ponude na nivou jednog većeg grada. Uz to svakodnevno obilazite svetski poznate destinacije i metropole, obiđete nekoliko zemalja i čak možda dva kontinenta za cenu jedne destinacije. E sada, to uporedite sa bilo kojim hotelom ili destinacijom na svetu i odmah će vam biti jasno zašto nam je procenat povratnih gostiju veći od devedeset odsto.

Neki novi ljudi Danas su krstarenja u svetu poznata ne više samo po starijim bračnim parovima i finansijski dobrostojećim putnicima, već i po mladim porodicama, aktivnim parovima, grupama prijatelja na putovanju ili timbildingu, putnicima sa prefinjenim ukusom za dizajn, gastronomiju i lifestyle. Kad sam ja prvi put otišao na krstarenje 1997. godine, prosečna starost putnika bila je oko 55 godina, a danas je prosek 35, iako to zavisi od kompanije, destinacije i termina putovanja. Klijentima koji se tek upoznaju sa krstarenjima savetujem da stupe u kontakt sa specijalizovanom agencijom za prodaju krstarenja. Postoje takozvana „mini krstarenja“, koja su idealna za prvi put, jer na njima lično može da se isproba „život“ na brodu, a takvo krstarenje obično kreće iz Barselone do Balearskih ostrva, u severnoj Evropi po Baltičkim prestolnicama ili su to Bahami sa polaskom iz Majamija. Ponekad radi obuke tržišta pripremimo i predavanja na tu temu, kao i jednodnevnu posetu brodovima u obližnjim lukama. Iza odluke klijenata da postanu putnici na prvom mestu je destinacija, na drugom ponuda broda, a tek na trećem mestu dolazi cena. WS WINE STyle 57

Foto: Vladimir Miloradović

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

58 WINE STyle

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

Predstavljamo vinarije iz knjige Top 50 vinarija ex-YU, druge specijalne publikacije magazina Wine Style

Tikveš Kavadarci, Tikveško vinogorje

„Proizvedena sa strašću i strpljenjem, Tikveš vina simbol su makedonske drevne vinarske tradicije.“ Tikveško vinogorje jedno je od najpoznatijih u jugoistočnoj Evropi, a vinarija Tikveš već decenijama uspešno koristi sve blagodeti ovog podneblja. Zahvaljujući značajnim ulaganjima koja su usledila nakon privatizacije pre deset godina, ova makedonska vinarija danas je poznata i po visokokvalitetnim vinima koja osvajaju nagrade na prestižnim ocenjivanjima širom sveta. Uz dugu tradiciju, to je vrlo jak adut zahvaljujući kojem Tikveš konstantno beleži progres na tržištu.

Piše: Milorad Cilić enolog

WINE STyle 59

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

godina osnivanja adresa

posete vinariji vlasnik vinar površina vinograda sorte

1885.

Ul. 810 bb, 1000 Skoplje, + 389 2 3175 966; 29. Noemvri 5, 1430 Kavadarci, +389 43 414 304 www.tikves.com, vvtikves@tikves.com.mk, tours@tikves.com.mk uz zakazivanje akcionarsko društvo Marko Stojaković, Klemen Lisjak, Philippe Cambie 1.600 ha vlastitih i 1.943 ha u kooperaciji smederevka, chardonnay, riesling, temjanika, traminec, žilavka, muscat ottonel, rkaciteli, sauvignon blanc, kratošija, vranec, cabernet sauvignon, merlot, stanušina, plavec, teran, grenache blanc godišnja proizvodnja 22.000.000 litara etikete bela vina LINIJA STONIH VINA – SMEDEREVKA, ŽILAVKA; LINIJA CLASSIC – ALEXANDRIA (riesling), CHARDONNAY, TEMJANIKA, BELAN, SMEDEREVKA; LINIJA SPECIAL SELECTION – CHARDONNAY, TEMJANIKA, GRENACHE BLANC, RKACITELI, MUSCAT OTTONEL, SAUVIGNON BLANC; LINIJA CUVÉE – ALEXANDRIA CUVEE WHITE; LINIJA TERROIR – BELA VODA WHITE, BAROVO WHITE crvena vina LINIJA STONIH VINA – KRATOŠIJA, ŠARAC; LINIJA CLASSIC – ALEXANDRIA (cabernet sauvignon), MERLOT, KRATOŠIJA, T’GA ZA JUG; LINIJA SPECIAL SELECTION – CABERNET SAUVIGNON, MERLOT, VRANEC; LINIJA CUVÉE – ALEXANDRIA CUVÉE RED; LINIJA TERROIR – BELA VODA RED, BAROVO RED roze LINIJA STONIH VINA – ROZE; LINIJA CLASSIC – ROZE, LINIJA CUVÉE – ALEXANDRIA CUVÉE ROSÉ

60 WINE STyle

wine style NAJBOLJE VINARIJE U REGIONU

Z

apadni deo Tikveške regije najpoznatije je makedonsko vinogorje za proizvodnju kvalitetnih vina. Na ovom mestu, na kome se susreću mediteranska i kontinentalna klima, gde ljudi žive od vina i za vino, nalazi se i vinarija Tikveš. Od 1912. godine, kada se pojavilo prvo vino pod etiketom Tikveš, proizvodnja je stalno rasla a vinarija dograđivana, što se nastavilo i nakon nacionalizacije 1946. godine. Agrokombinat Tikveš oformljen je 1968. godine, kada su vinariji pridodate manje, do tada kooperativne jedinice, a fuzionisanjem, ovaj koncern postao je najveća vinarija u jugoistočnoj Evropi.

Tikveš je uspešno privatizovan 2003. godine i od tada je proizvodnja značajno modernizovana, a kompletno je promenjen i pristup tržištu. „Podjednaku pažnju poklanjamo svakom detalju u različitim fazama proizvodnog procesa, a iskustvo nas je naučilo da je kvalitet ono što ostaje. Zato su investicije u proizvodnju neprekidne“, kažu u Tikvešu.

Najbolje grožđe u tikveškom vinogorju proizvodi se kod više od 2.000 kooperanata i na 500 hektara sopstvenih zasada. Tim enologa zastupa tezu da se najkvalitetnija vina proizvode u vinogradu, pa je kontrola grožđa sistematska i rigorozna. Sama vinarija odličan je primer spoja tradicije i moderne tehnologije.

U podzemnim podrumima videćete neprekidne kolonade vagonskih hrastovih bačvi koje se i danas koriste za sazrevanje vina, te novi barik podrum, arhivu... „Na površini“ je sve što moderna tehnologija nudi – od optičke selekcije bobica pri prijemu grožđa, do inertnih presa za proizvodnju najaromatičnijih belih vina. Koristeći najnovija tehnološka dostignuća, u vinariji intenzivno rade i na razvoju novih proizvoda i modifikaciji stila postojećih.

Karakteristike vina Vinarija Tikveš danas proizvodi širok asortiman vina, od laganijih lako prihvatljivih vina za svaki dan, do serije vina najvišeg/premijum kvaliteta. Serija Alexandria cuvée stvorena je sa idejom da se iz proizvodnog programa izdvoje specifične kupaže belog, roze i crvenog vina, razvijane u Tikvešu godinama unazad. Voćnost i svežina u skladu sa prijatnim naknadnim ukusom pokazuju mogućnost vinara Tikveša da proizvedu vina za specifične segmente pojedinih tržišta. Special selection linija pokazuje napredak u selekciji sirovine u Tikvešu. Vina su izrazito aromatična, sa dominacijom sortnog karaktera. Umerene su punoće, perzistentna i dobro izbalansirana. Crvena vina su nešto zahtevnija i potrebno im je malo vazduha da se u potpunosti otvore. Limited edition je kruna proizvodnog asortimana Tikveša.

Sa idejom da Tikvešu donesu svetski prepoznatljiv brend, vina su moderna i tehnološki veoma precizna. Jak doprinos arome hrasta govori da su sva odležavala u drvenim buradima, a posebno bih istakao Limited edition vranac, vino veoma zrele arome bobičastog voća i šljiva, uz note kafe i čokolade iz hrastovine. Ovo kompleksno i ekstraktivno vino u potpunosti pokazuje snagu Tikveša. WS

WINE STyle 61

wine style wine&food

Restoran Diva – Grand Casino BEOGRAD

Delikatesne džez note Piše: Katarina Vuković

62 WINE STyle

wine style wine&food

Foto: Vladimir Miloradović

Pri samom ulasku u klub restoran Diva, ekskluzivni kutak Grand Casina Beograd, zadovoljno primećujemo da su prve asocijacije na ovaj prestižni restoran ostale netaknute. Susrećemo se sa prepoznatljivim hedonističkim ambijentom, koji neodoljivo podseća na londonske barove rezervisane za poznavaoce kvalitetne gastronomske ponude, jedinstvene vinske karte, kubanskih cigara i dobrog starog džeza. Ubrzo, međutim, otkrivamo prednosti novog koncepta, koji se, čini nam se, najpre ogleda u originalno osmišljenom enterijeru, podeljenom u nekoliko celina, čineći ovo mesto idealnim spojem najboljih funkcija restorana, lounge bara i parti kluba

WINE STyle 63

wine style wine&food

P

reporučujemo da celovečernji izlazak u Divi započnete večerom u svedenom, izdvojenom, ali ne i izolovanom lounge delu, koji može da primi oko četrdesetak gostiju, a onda da pređete u klupski deo, neposredno iza koktel stolova, ili naspram (kao po pravilu najbrže rasprodatih) mesta za šankom, gde uz konzumiranje bogatih tapasa i odabranog vina, preko puta muzičke bine, možete da se opustite uz muziciranje najvećih imena ovdašnje i strane džez scene, i to zavaljeni u velike udobne dvosede ili fotelje u kojima ćete se osećati kao da ste u omiljenom kutku svoje dnevne sobe.

Oni koji su imali prilike da u Divi slušaju Duška Gojkovića i Vlatka Stefanovskog znaju zašto su u ovom restoranu karte rasprodate i po dve nedelje pre koncerata. Činjenica da se u javnost ne plasira agresivna reklama, obezbeđuje odabranu

64 WINE STyle

ekipu na muzičkim večerima, te su svirke doslovno neponovljive. Decembar će, saznajemo od PR menadžera Mirjane Radulović, otvoriti Bisera Veletanlić i Vasil Hadžimanov, nakon čega će uslediti i nastup velike džez dive Nade Pavlović, a 22. decembra, na bini restorana Diva nastupiće fado princeza, mlada Portugalka Ana Mura, poznata između ostalog i po saradnji sa Rolingstonsima i Prinsom.

Novi koncept, u kojem vidno mesto zauzima atraktivni muzički program i nešto izmenjen enterijer, upotpunjen je širim spektrom gastronomske ponude. Stoga smo veče započeli u lounge delu restorana. Iz jelovnika, koji bi najbolje bilo okarakterisati kao savršeno izbalansiranu mešavinu moderne kuhinje (italijanski, grčki i francuski recepti upotpunjeni krajnje interesantnim fuzijama), kao predjelo

wine style wine&food

naručujemo tatar biftek - klasično jelo, koje se, istina, može naći na meniju brojnih prestoničkih restorana, ali ne pripremljeno na ovaj način.

Prezentovan na sasvim nov način, Divin tatar-biftek obogaćen je kompleksnim začinskim biljem (između ostalog i kajen peperom), a namenjen je pre svega gostima koji nisu spremni za ekstravagantne kombinacije, ali žele da okuse nešto novo.

Kompletan utisak o ovom jelu, međutim, stičemo tek nakon što pomenuto začinsko bogatstvo kombinujemo s laganim, voćnim pino noarom Robert Mondavi. Čuvajući se za glavnu ponudu, od predjela ovom prilikom (bar pogledom) izdvajamo još i raviole punjene gamborima u sosu od jastoga i rižoto sa iranskim šafranom i šparglom.

Raznovrsnu gastronomsku ponudu, prema preporuci šefa kuhinje Predraga Veselinovića, otvaramo prepoznatljivim jelom restorana Diva - ramstekom sa sosom od mirina i guščije džigerice sa gratiniranim krompirom. Tajna specifičnog ukusa ovog specijaliteta leži pre svega u sosu bogatog ukusa, koji spaja azijsku i evropsku kuhinju. Saznajemo da je reč o kombinaciji, tačnije pravom balansu između mirina (pirinčanog vina) i jakitori sosa sa jedne, i porta i guščije džigerice s druge strane. Osim jedinstvenog azijsko-mediteranskog sosa, ukupnom utisku doprinosi i potato cake, krompir sa maslacem, pečen na poseban način, koji pleni ne samo ukusom, već i oblikom (izgleda kako mu ime i govori, kao kolač). Uz glavno jelo gustiramo crveno vino grčkih monaha sa Svete gore Mylopotamos, no specifičan ukus ramsteka, kako ubrzo

WINE STyle 65

wine style wine&food

saznajemo od ljubaznog sommeliera Saše Dinića, inače vrlo raspoloženog da u svakom trenutku popriča sa gostima o vinu, podjednako dobro mogu da istaknu i italijanske etikete Barbaresco Stefano Farina ili Just Me Di Lenardo.

Kao idealno osveženje naručujemo miks zelenih salata sa prelivom od meda. I to zbog jedinstvenog ukusa, koji pruža spoj slatkasto kiselog medno-sirćetnog sosa, kojim je prelivena salata sa već podrobno analiziranim sosom iz glavnog jela. I nismo se prevarili, to jednostavno morate probati.

Iz proširenog spektra gastronomske ponude izdvajamo i gambore sa feta sirom i uzom - interesantan grčki specijalitet, uz koji savršeno ide roze vino Chateau La Riviera, a ljubiteljima morskih specijaliteta preporučujemo tuna odrezak u hrska66 WINE STyle

vom testu sa avokadom i sunomono sosom, pečen baš onako kako treba, i to uz nekoliko gutljaja Henri Bourgeois PouillyFume punog ukusa.

Ugođaj zaokružujemo kolačem sa jagodama, kokos kremom i čokoladom. Ne slučajno. Čuli smo da u Divi imaju posebnu recepturu za njega. Na konstataciju da nam recept deluje kao nešto između panakote i parfea, šef kuhinje Predrag Veselinović, ostajući zagonetan do kraja, dodaje da je svakako reč o prepoznatljivim ukusima iz francuske kuhinje, koji su kao i veći deo ponude u Divi prezentovani na interesantan način. Uz ovu poslasticu preporučujemo gustiranje Moscato d’ Asti Stefano Farina, dok Beli bermet vinarije Kiš i grčki Samos rezervišemo za čokoladne praline na cimet štapiću,

wine style wine&food

koje se prave od četiri vrste čokolade - crne, bele, mlečne i čokolade s lešnicima. Izbor aroma je na gostu, a u ponudi su: kokos, pistaći, kakao i badem.

Po završetku večere, prelazimo u klupsku zonu restorana, gde nam u nešto ležernijem ambijentu ostaje još samo da složimo neki iz raznovrsne ponude tapasa sa vinskom ponudom koju čini pedesetak etiketa, biranih na posebnim večerima wine-tastinga. Primećujemo da primat drže domaći podrumi, ali i da je ponuda iz ostalih zemalja odlična, pre svega iz Italije, Francuske i Argentine.

Osim naćosa sa tri vrste salse (od ljutog paradajza, paradajza i paprike i salse sa ajolijem od majčine dušice), pažnju nam privlače rolnice sa pačetinom na pekinški način filovane sosom barbecue. Veoma interesantan tapas pre svega zbog toga što se pačije meso priprema kao pekinška patka. No, ukoliko želite zaista sebe dobro da počastite, preporučujemo da naručite jagnjetinu u začinima sa konfi krompirom. Ovako meke i sočne kockice od jagnjećeg mesa odista retko gde možete da naručite. Meso je očišćeno od kostiju i pečeno na tradicionalan način, a posebna glazura, koja ga čini dodatno sočnim, dajući mu jedinstvenu aromu, pravi se na osnovama fonta od pečenja. Ovako slasnu jagnjetinu najbolje je spariti sa nekim španskim vinom od sorte tempranillo, a uz ostale tapase preporučujemo da jednostavno naručite prosecco Valdo Marca Oro ili Pinot blanc vinarije Zvonko Bogdan, dobro se zavalite u udobnu fotelju, zapevate neku od omiljenih džez stvari i pustite svim čulima jednostavno - da uživaju. WS

WINE STyle 67

wine style info

CV srpskog vinarstva

Milutin Tine Stojšić Milutin Tine Stojšić vlasnik je vinarije Selecta iz čuvenog vinskog sela Gudurica kraj Vršca. Rođen je u Vršcu 1953. godine. Završio je Srednju tehničku školu, a zatim radio kao instruktor vožnje. U vinsku priču ušao je 1993. godine, kaže, „to je bila posledica toga što je pet godina ranije zasadio vinograde“. Prvu bocu svog vina napunio je 1993. godine, a prva boca sa etiketom vinarije Selecta pojavila se na tržištu 2004. godine.

Danas je ova vinarija najozbiljnija u vršačkom kraju i spada u red boljih u Srbiji

WS: Da se ne bavite vinom, šta biste radili?

Bio bih pilot.

WS: Vino je za Vas posao, hobi...

Posao.

WS: Koja je Vaša krajnja želja u vinarstvu? Što bolje vino.

WS: Gde se trenutno nalazi srpsko vinarstvo?

U usponu.

WS: Šta je najveći problem u srpskom vinarstvu?

Naplata isporučenog vina, kao i plaćanje PDV-a pre naplate.

WS: Koje je najbolje srpsko vino, a da nije Vaše?

Cabernet sauvignon vinarije Radovanović.

WS: Koje je najbolje vino koje ste probali, a da nije Vaše?

Chardonnay barrique slovenačke vinarije Kristančič iz Goriških Brda.

WS: Koja je najlepša vinarija koju ste videli?

Takođe Kristančič.

WS: Koje Vam je Vaše vino najdraže i zašto?

Rizling rajnski. To je moje prvo vino, nastalo je 1993. godine. Ima sva obeležja dobrog belog vina.

WS: Zašto bi neko u vinoteci trebalo da se opredeli da kupi baš Vaše vino?

Zato što dolazi iz poznatog i priznatog vinogradarskog kraja i zbog kvaliteta vina.

WS: Najlepša situacija u kojoj sebe možete da zamislite da pijete vino?

Nije važno mesto i povod, važni su ljudi sa kojima pijem!

68 WINE STyle

Foto: Vladimir Miloradović

wine style info

WINE STyle 69

wine style putopis

Berlin

Istorija u pokretu

70 WINE STyle

wine style putopis

Berlin možda nije najlepša evropska prestonica, ali je zato jedna od najuzbudljivijih.

Svedočanstva burne istorije i urbani koncept metropole neprestano se prepliću, a ta simbioza daje mu jedinstvenu dinamiku i šarm. Poslednjih godina prestonica Nemačke postaje sve poznatija kao jezgro avangardne umetnosti i savremene popularne kulture, u kojem se potencira osećaj individualne slobode – naravno, sve dok se time ne ugrožavaju drugi

I

ako jedna od većih evropskih prestonica, Berlin ne spada u red onih gradova koji vas „melju“... U svom velikom delu zapravo je prava zelena oaza, sa velikim brojem parkova, nepreglednim alejama drveća duž gotovo svih gradskih bulevara, iza kojih se, ako umaknete levo ili desno, krije bezbroj zanimljivih, urbanih i romantičnih kutaka. Osećaj slobode i bezbrižnosti koji će vas obuzeti šetajući ulicama Berlina nije lako objasniti, naročito onima kojima još uvek ne polazi za rukom da zanemare njegovu „nemirnu“ prošlost, a zbog koje je tokom Drugog svetskog rata bio gotovo potpuno uništen, a zatim podeljen na četiri sektora. Amerika, Velika Britanija, Francuska i ex Sovjetski Savez, svi oni dobili su svoje parče Berlina, a čuveni Berlinski zid kojim je grad bio podeljen decenijama je bio mnogoznačni simbol Nemačke. U vreme podizanja zida Vili Brant, tadašnji gradonačelnik zapadnog Berlina, izjavio je: „Berlin će preživeti!“ Bila je to lepa i neophodna fraza u to vreme, ali i proročanska, jer Berlin je danas življi nego ikada - deluje kao prava zver, ali ovog puta ukroćena. Sa svoja tri i po miliona stanovnika najveći je, a ujedno i glavni grad Nemačke.

Piše: Vuk Tripković Foto: Laura Ferko

Burna istorija Berlina, uočljiva i u njegovoj arhitekturi, jasno svedoči o ideološkim, političkim i kulturološkim podelama grada kroz istoriju. Obrise nacizma, komunizma i kapitalizma lako je zapaziti na brojnim građevinama. Kada se sve to pomeša sa modernim, futurističkim građevinama, obogaćenim nezaobilaznim instalacijama, možda vam u trenutku bude i previše. Ipak, oko se brzo navikne na taj kolaž i s vremenom shvatite da sve to ipak funkcioniše. Jedno od mesta na kojima vam se može zavrteti u glavi je čuveni Postdamer trg, okružen modernim staklenim zgradama u živim bojama i ukrašen brojnim instalacijama. Nasuprot njemu, ima i onih

WINE STyle 71

wine style putopis

romantičnijih trgova, a verovatno najlepši berlinski trg je Gendarmenmarkt, topao i romantičan kutak koji po mnogo čemu podseća na stare italijanske trgove. Kada je reč o trgovima ne smemo da zaboravimo jedan od najpoznatijih na svetu, čuveni Alexanderplatz. Reč je prostranom trgu, veoma posećenom i živom u bilo koje doba dana. Kao takav omiljen je i kod na njemu brojnih uličnih umetnika i sitnih prevaranata... Gradska oblast oko Alexanderplatza ujedno je i najstarija u Berlinu, a naselje iz 18. veka Nikolaiviertel ujedno je i jedan od najlepših delova grada sa atmosferom koja pomalo podseća na skadarlijsku. Ovaj kvart je sav u uskim ulicama, starim kućama, prepun je tradicionalnih berlinskih restorana, malih muzeja, suvenirnica, pivnica...

Saobraćaj u Berlinu savršeno funkcioniše, a najveći utisak ostavili su biciklisti, odnosno njihov broj i povlašćeni status;

72 WINE STyle

gotovo da nema ulice koja nema traku za bicikliste, bilo na trotoaru, bilo na samoj saobraćajnici, tako da bicikli ne samo da ravnopravno učestvuju već imaju i prednost u saobraćaju, čak i u najprometnijim gradskim bulevarima.

Veliki deo znamenitosti Berlina naslonjen je na najčuveniju aveniju Unter den Linden, koju većina turista doživljava kao onu „glavnu“. S obzirom na to da izvire iz Brandenburške kapije, odnosno sa Pariser platza, jasno je da joj nije bilo teško da se izbori za takav status. Brandenburška kapija je verovatno jedan od najprepoznatljivijih simbola Berlina.

Sagrađena je 1791. godine i od tada pa sve do danas izdržala je nalete svih onih koji su polagali pravo da kroz nju prođu - raznih osvajača, demonstranata, državnika, a danas uglavnom turista. Celokupan ambijent u ovoj, ali i okolnim ulicama je fantastičan. Dosta starih fasada je sačuvano ili

wine style putopis

obnovljeno tako da se u ovoj ulici možda i najjasnije oslikava istorija Berlina, naročito ona s početka 18. veka. Na ovu ulicu naslonjeno je i Muzejsko ostrvo, kao i „ekspozitura“ američkog Guggenheim muzeja. Tu je i prelepa Berlinska katerdrala - Berliner Dom, najveća u Berlinu, a ujedno i jedna od najvažnijih protestantskih crkava Nemačke. Ne tako daleko nalazi se najpoznatiji prelaz između Istočnog i Zapadnog Berlina tokom Hladnog rata, čuveni Checkpoint Charlie, koji je danas velika turistička atrakcija, sa replikom stražare, ostacima zida i znakom koji je nekada obeležavao granični prelaz.

Iako su ostaci podeljenosti grada vidljivi i danas, jedna od četvrti Berlina ostala je gotovo netaknuta hladnoratovskim previranjima. Reč je o „britanskoj“ četvrti Charlottenburg, jednoj od omiljenih, naročito među turistima i to onim koji

WINE STyle 73

wine style putopis

vole da „igraju na sigurno“. Oni drugi, nešto življeg duha, radije za svoje utočište biraju neku od četvrti nekadašnjeg Istočnog Berlina. Centralna arterija Charlottenburga ujedno je najveći berlinski bulevar, gotovo 5 km je duga, avenija Kurfurstendamm; jedna je od omiljenih zona za šetnju i šoping, kako turista, tako i „lokalaca“.

Ukoliko budete imali vremena, bilo bi lepo da istražite ulice oko Kurfurstendama, jer su prelepe i pune sadržaja. Ako idete ka centru i skrenete u bilo koju od ulica levo naići ćete na onaj življi deo Charlottenburga, naročito oko prelepog trga Savigny. Reč je o „živom“ kraju prepunom restorana i pivnica. Jena od znamenitosti ovog kvarta je džez klub A –Trane, nazvanom po nadimku Džona Koltrejna -Trane. To jedan od najboljih džez klubova u Nemačkoj, u kojem su svojevremeno nastupala najpoznatija imena svetske džez scene.

Malo je gradova na svetu koji se mogu uporediti sa Berlinom, po broju, a verovatno i po kvalitetu kulturno-umetničkog sadržaja. Jedna od centralnih tačaka berlinske umetnosti je Kulturforum, kompleks muzeja i galerija među kojima su Filharmonija, Nova nacionalna galerija - Neue Nationalgalerie, sa radovima nemačkih umetnika uglavnom iz 20. veka, kao i Gemäldegalerie – umetnički muzej u kom su izloženi radovi čuvenih umetnika kao što su Rafaelo, Ticijan, Rembrant, Direr, Vermer... Jedna od zanimljivijih galerija je i Hamburger Bahnhof, sa brojnim radovima savremene umetnosti, u kojoj ćete pronaći dela umetnika kao što su Endi Vorhol, Džef Kuns, Robert Rošenberg...

Veliki broj turista posećuje Berlin, a posebno onih mlađih, zbog ležernog stila življenja koji se u ovom gradu neguje, dobre zabave i veoma uzbudljivog noćnog života. Dobar deo zabave dešava se u kvartu Prenzlauer Berg. Ovo nekada radničko naselje Istočnog Berlina danas je ubedljivo najživlji, a po mnogima i najlepši deo grada. Zato i ne čudi što je ovaj kvart utočište velikog broja umetnika, i to ne samo 74 WINE STyle

wine style putopis

WINE STyle 75

wine style putopis

nemačkih, već i iz celog sveta. Berlin je inače grad sa najboljom klupskom scenom u Evropi na kojoj čuveni berlinski techno klubovi još uvek suvereno vladaju. Ukoliko niste ljubitelj tehno muzike ne brinite, jer su i svi ostali žanrovi zastupljeni. A koliko su Berlinci ponosni na svoj noćni život govori podatak da je u Berlinu pokrenuta kampanju za spasavanje gradske klupske scene koja je ugrožena sve većim troškovima, a u tu svrhu stvoren je fond od milion evra koji će pomoći ugroženim klubovima.

Dan nakon obilaska nekog od berlinskih klubova verovatno će vam prijati odlazak u prirodu, a tu tek nećeti imati problema jer u Berlinu kao da ima više parkova nego trafika. Najveći i najposećeniji je Grosser Tiergarten, smešten u samom centru grada na nekih 200 hektara površine. Na ivici parka je opet prizvuk istorije - zgrada nemačkog parlamenta, čuveni Reichstag, koji i danas deluje moćno i zastrašujuće, sa čudesnom futurističkom kupolom.

Preživeo je mnogo toga, a izdržaće i, čini se, kraj sveta...

Hedonistički raj Kada se zasitite umetnosti, i poželite da prezalogajite nešto konkretno, opet ste na pravom mestu jer je Berlin, za razliku od većine drugih prestonica, grad u kojem za malo novca možete sebi da priuštite više nego pristojan obrok.

Zur letzten Instanz je najstariji berlinski restoran, otvoren davne 1621. godine. Ovaj restoran svojevremeno je ugostio i Napoleona, a mnogo godina kasnije i Gorbačova, tako da će, pretpostavljam, biti dovoljno dobar i za vas… U Berlinu inače ima čak dvanaest restorana sa Mišelinovom zvezdicom, kao i pet restorana sa dve zvezdice. Među ljubiteljima „fine“ hrane naročito je popularan Gourmet floor, koji se nalazi u okviru čuvene KaDeWe robne kuće (inače jedne od najvećih u Evropi). Taj sprat je pravi raj za sve gurmane

76 WINE STyle

wine style putopis

koji na jednom mestu mogu da pronađu najfinije sireve (1.800 različitih vrsta), vina, peciva (1.400 vrsta), preko 2.000 različitih mesnih delikatesa...

Gastronomija je generalno na jako visokom nivou, tako da i restorani bez zvezdica imaju odličnu ponudu, a koju prate znatno niže cene. Inače, tipično berlinsko jelo je eisbein - usoljena sušena svinjska kolenica koja se kuva nekoliko sati i služi se najčešće sa kiselim kupusom i pireom od graška. Naravno, trebalo bi probati i currywürst (svinjska kobasica, najčešće izrezana na kriške, začinjena kečapom i karijem u prahu), inače najpopularniji berlinski fast food specijalitet. Konnopke je pravi „hram“ ovih kobasica, otvoren još davne 1930. godine.

Ponuda vina i piva je takođe na veoma visokom nivou. Iako su Nemci poznati kao velike pivopije, ni ljubitelji vina neće ostati „žedni“. Na vinskim kartama preovlađuju domaća vina, tako da bi bilo pametno iskoristiti priliku i po vlo prihvatljivim cenama probati čuvene nemačke rizlinge. A većina ih se služi na čašu. Inače, termin sekt, kojim se u Nemačkoj i Austriji nazivaju penušava vina, nastao je upravo u Berlinu i to 1825. godine. Što se tiče piva, najpopularnija lokalna piva su Berliner i Berliner Kindl. Inače, Berlin je prepun predivnih pivnica i pabova u kojima osim lokalnih piva možete probati i bavarska, belgijska, kao i piva iz drugih krajeva sveta. WS

WINE STyle 77

wine style HOTEL

Mandarin Oriental – Njujork

Egzotični pečat Menhetna Skoro svako ko je bio u Njujorku vratio se sa utiskom da je ovaj grad „centar sveta“ i da je potpuno drugačiji od svega ostalog. Osim svih onih stvari koje nude i druge metropole, Njujork je i prepun specifičnosti, a njegovi najautentičniji i najatraktivniji delovi su Menhetn i Central park.

Baš na samom rubu ovog čuvenog parka nalazi se i jedan od hotela čuvenog lanca Mandarin Oriental, prepoznatljivog po finoj dozi luksuza i orijentalnoj ekstravagantnosti

78 WINE STyle

Foto: arhiva hotel Mandarin Oriental

wine style HOTEL

S

am položaj hotela Mandarin Oriental u Njujorku odličan je za upoznavanje svih glavnih atrakcija najvećeg američkog grada: nalazi se na samo nekoliko koraka od Central parka, a vrlo blizu su Peta avenija, Brodvej, Linkoln centar, poznati butici i šoping centri.

Ovaj hotel sa pet zvezdica krasi i spektakularan pogled na čitav Menhetn, zahvaljujući visini same zgrade od preko 85 metara. Viši spratovi su u ovom delu grada velika prednost, čak i cene stanova rastu sa visinom spratnosti, tako da će gosti ovog prestižnog hotela imati mogućnost da iskuse pravi luksuz i šarm Menhetna. Svih 248 apartmana i soba hotela ima fantastičan pogled na poznate njujorške nebodere koji ovaj grad čine toliko nestvarnim, na Central park ili reku Hadson.

WINE STyle 79

wine style HOTEL

Inače, hoteli koji pripadaju lancu Mandarin Oriental imaju prepoznatljivu notu luksuza sa finim detaljima koji oslikavaju egzotično orijentalno nasleđe. Sobe ovog hotela su uglavnom opremljene nameštajem tradicionalnog stila inspirisanim dizajnom četrdesetih godina, dok su se za opremanje apartmana oslanjali na klasičan tip apartmana sa Menhetna. Favoriti su specijalni apartmani na 52, 53. i 54. spratu površine od 113 do 246 kvadratnih metara - The Taipan, The Oriental i The Presidential.

Na 35. spratu hotela, sa pogledom na obrise nebodera i Central park, nalazi se restoran Asiate sa vrhunskim specijalitetima baziranim na spoju američko-azijske kuhinje. U centralnom delu restorana nalazi se prava poslastica za ljubitelje vina - polica sa preko 1.300 boca vina, na kojoj su u najvećoj meri zastupljene američke etikete. Tu su i vina iz ostalih zemalja Novog sveta i, naravno, Evrope, sa naročito velikim izborom francuskih vina. Za lagane snekove i piće tu je Lobby Lounge, kao i MObar za kasniji izlazak i celovečernji provod.

Tretmane koji se nude u spa centru hotela Mandarin Oriental vode vrhunski stručnjaci, a razvijeni su tako da omoguće svakom gostu zadovoljenje svih želja, pa su tako u mogućnosti da biraju relaks, revitalizirajuće, rebalans, hidrirajuće i slične tretmane. U okviru spa centra je i fitnes sala od preko 550 kvadratnih metara i bazen sa prirodnim osvetljenjem koje omogućuju prozori raspoređeni celom visinom zida, tako da se odavde pruža fantastičan pogled na reku Hadson. WS 80 WINE STyle

wine style HOTEL

Cena noćenja u dvokrevetnoj sobi iznosi od oko 600 evra naviše.

WINE STyle 81

Namenjen ljubiteljima vina i uživanja u životu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u želji da svim ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omogućimo da to uživanje sebi mogu da priušte češće i po povoljnijim uslovima; da na događajima koje će organizovati magazin Wine Style saznaju ponešto novo, da se zabave i međusobno povežu...

Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na: • Godišnju pretplatu na magazin Wine Style (magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji) • Prisustvo svim događajima u našoj organizaciji edukativnim degustacijama, promocijama vina, Wine Style salonu vina • Mogućnost organizovanih poseta vinarijama u zemlji i regionu po promotivnim cenama • Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima, hotelima, wellness i sportskim centrima…

Članarina Cena godišnje članarine: 2.900 dinara PRIJAVE ZA UČLANJENJE: 011/ 38 20 423 redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA: www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine

Wine Style Club degustacija

U wine baru Magnum održana je još jedna degustacija za članove Wine Style Cluba. Ovog puta degustrana su penušava vina iz Italije: Antesa - Spumante Bianco, Prosecco dry - Monteverdi, Prosecco brut Superiore - Santa Margherita, Cuvee de Prestige Franciacorta - Ca del Bosco i iSpritz.

Prijatelji Wine Style Club-a Učlanjenjem u WINE STYLE CLUB ostvarujete pravo na popuste u sledećim objektima: VINOTEKE I WINE BAROVI Wine Bar & Shop Magnum Dositejeva 13, Beograd Wine Shop Arena Bul. Zorana Đinđića 45g, Beograd Aromatica & Wine Belville, Jurija Gagarina 14ž/8, Beograd Aromatica & Pleasure Đure Jakšića 7, Beograd Compania de Vinos Kalenićeva 3, Beograd Pampour bar Ugao Njegoševe i Prote Mateje, Beograd Premier Strahinjića bana 13a, Beograd Podrum Wine Art Ugao Gospodar Jevremove i Višnjićeve, Beograd Hedonist Kralja Milana 3, Beograd Chianti Lomina 41, Beograd Prodavnice Zigante Livade, Buje, Buzet, Motovun, Grožnjan i Koper

RESTORANI

HOTELI

Balzac Strahinjića Bana 13, Beograd

Zira Ruzveltova 35, Beograd

Tribeca Kralja Petra 20, Beograd

Hyatt Regency Beograd Milentija Popovića 5, Beograd

Trač Mileševska 39, Beograd

Square Nine Studentski trg, Beograd

Restoran Hotela Zira Ruzveltova 35, Beograd

Hotel Palisad Zlatibor

Picollo TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd Kovač Bulevar oslobođenja 221, Beograd Dorian Gray Kralja Petra 87-89, Beograd Šaran Kej oslobođenja 53, Zemun

WELLNESS I SPORTSKI CENTRI SquashLand Kneza Višeslava 27, Beograd City Wellness Kraljice Natalije 38-40, Beograd

Žabar Kej oslobođenja bb, Zemun Bistro La Mer Ugao Bul. Cara Lazara 94 i Đorđa Servickog 17, Novi Sad Zlatan bor Zlatibor Naša kuća Banjička bb, Užice Ćatovića Mlini Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora Zigante Livade, Hrvatska

WINE STyle 83

Wine Style PETA regionalna konferencija o vinu petak 12.4.2013.

• stručnA predavanja o najnovijim tendencijama u proizvodnji, marketingu, prodaji, plasmanu vina • SPECIJALNI GOSTI-PREDAVAČI IZ INOSTRANSTVA

� peti wine style SALON VINA subota 13.4.2013.

• najBOLJE vinarije iz regiona • NAJveći uvozniCI vina u Srbiji

Fotografije sa prošlogodišnje Konferencije i Salona

MESTO ODRŽAVANJA

Ruzveltova 35, Beograd

INFORMACIJE tel: 011/382 04 23 www.winestyle.rs

wine style vinski rečnik

S Starter (inicijator) - ovo je naziv za gajeni kvasac koji se dodaje u sveže izmuljano grožđe da bi se osigurao početak bio-hemijskog procesa (fermentacije), a koristi se i za kontrolisanu fermentaciju, kako bi se dobile željene organoleptičke karakteristike samog vina.

Steely (čelično, čvrsto) - termin za vino koje je „mršavo“ (tanko) ali ipak dobro balansirano i sa prilično naglašenim kiselinama.

Stem retention (zadržavanje peteljki) - suprotno od odstranjivanja ili separacije peteljki za bela ali i neka crvena vina, vinari se nekada odluče da vrate peteljke posle muljanja da bi se iz njih u vino izvukla dodatna količina tanina (ako ga sama sorta nema dovoljno, npr. pino noar) ili kod belih vina, da bi se dobile dodatne herbalne note u vinu (pošto se grožđe za proizvodnju belih vina bere u nižoj fazi zrelosti i same stabljike su još zeljaste, dok se za dobijanje crvenih vina grožđe ostavlja duže na čokotu, tako da su i same peteljke suvlje, drvenastije).

Stemmer (separator, runjača) - uređaj koji se koristi u vinskoj industriji, a služi za separaciju bobica od rašljika (peteljki). Obično ide u kompletu sa muljačom. Bobice se skoro uvek odvajaju od peteljki za proizvodnju crvenih vina, a vrlo često i za proizvodnju kvalitetnih belih vina.

Stemmy (zeljast, koji vuče na peteljke) - sinonim za ranije pominjani stalky.

Still wine (obično, mirno vino) - obično (mirno) vino je ono koje ne sadrži u sebi gas CO2 (vino koje u sebi ima određene količine ovog gasa je ili polupenušavo ili penušavo).

Piše: Dragana Zdelar sommelier draganazc@yahoo.com

Kako bi svi postojeći, ali i potencijalni ljubitelji vina mogli lakše da se snalaze u lavirintu vinskog sveta, objavljujemo serijal „Vinski rečnik“ – praktičan vodič kroz vinsku terminologiju koji će sadržati osnovne pojmove o vinu. Kada govorimo o vinu, možda je bolje koristiti originalne izraze na francuskom ili engleskom jeziku, nego upotrebljavati bukvalne ili često netačno prevedene izraze na našem jeziku.

Serijal objavljujemo po abecednom redu

WINE STyle 89

wine style vinski rečnik

Structure (struktura, osovina, kičma, potpora) - ovo je termin koji opisuje građu vina i odnosi se na sve komponente koje su osnova strukture jednog vina: kiseline, alkohol, voćnost, glicerin i tanini. Nije dovoljno samo reći da je vino struktuirano ili da ima kičmu, već treba dodatno definisati kakvu to strukturu ima (dobru, lošu, čvrstu, neadekvatnu...).

Sturdy (otporno, čvrsto, robusno, postojano, snažno) - izraz koji se generalno koristi za opisivanje vina koja se posebno ističu, koja su karakterna, postojana, snažna i nadasve upečatljiva.

Sugaring (šaptalizacija, šećerenje, došećeravanje) - jedan deo procesa vinifikacije ili tačnije rečeno korekcija šire ili kljuka. U slučajevima kada (zbog klimatskih uslova) u grožđu nije akumulirana dovoljna količina fruktoze i glukoze, moguće je naknadno, pre ili u procesu fermentacije, dodati određenu količinu šećera da bi se po završetku procesa fermentacije u samom vinu dobila zadovoljavajuća količina alkohola (željeni procenat alkohola). U nekim zemljama je šaptalizacija zakonom dozvoljena, dok se u nekim zemljama ne smatra legalnom metodom. Kao što se u zemljama sa nedovoljnim brojem sunčanih sati (i nedovoljnom količinom šećera u grožđu) radi korekcija šire šaptalizacijom, tako se u suprotnim slučajevima, u zemljama sa toplijim klimatskim uslovima i velikim brojem sunčanih dana (zbog nedostatka kiselina u grožđu) korekcija šire radi dodavanjem jabučne kiseline. Ovo nije nikakva „alhemija“, već apsolutno opravdana procedura za poboljšanje karaktera vina (ali naravno da se ne može tolerisati u proizvodnji vrhunskih vina). Dobro vino može da se proizvede samo od zdravog grožđa, obranog u fazi tehnološke zrelosti. Ako se proizvodi belo vino, sadržaj šećera u grozdu trebalo bi da se kreće od 16 (minimalno) do 20% a ako se proizvodi crveno od 18 (minimalno) do 24% (mada se po našem zakonu gornja granica ne definiše). Sadržaj šećera u širi treba da se izmeri i ukoliko grožđe ne sadrži dovoljno šećera, treba da se popravi primenom saharoze (šaptalizacija). A popravkom sadržaja šećera u širi, vina će imati normalan sadržaj alkohola, neće biti sklona kvarenju zbog pojave vinskog cveta i imaće potrebnu punoću ukusa. WS

90 WINE STyle