Silvija dej ogledam se u tebi 2

Roman posvećujem Nori Roberts, inspirativnoj i istinski prvoklasnoj.

1 Njujork volim onom ludačkom strašću koju čuvam samo za još jednu stvar u životu. Grad je mikrokozma novog sveta mogućnosti i starih svetskih tradicija. Konzervativci idu rame uz rame sa boemima. Osobenost živi istovremeno sa neprocenjivim raritetima. Pulsirajuća energija grada pumpa krv u vene međunarodnog poslovanja i dovlači ljude sa svih strana sveta.

A otelotvorenje sve te ustreptalosti, goruće ambicije i širom sveta priznate moći upravo me je tucanjem dovelo do dva fantastična orgazma od kojih se zgrče prsti na nogama.

Dok se gegam ka njegovom ogromnom otvorenom ormaru, bacam pogled na krevet Gidiona Krosa izgužvan od seksa i uz drhtaj se serih zadovoljstva. Kosa mi je i dalje vlažna od tuširanja, a jedini komad odeće koji imam na sebi je peškir kojim sam se umotala. Ostalo mi je sat i po vremena do odlaska na posao, što je malo tesno. Očigledno ću morati da nađem vremena da ubacim seks u svoju jutarnju rutinu, inače ću uvek biti u gužvi. Gidion se budi spreman da osvoji svet, a mene prvu voli da pokori.

Stvarno sam srećnica!

Bliži se jul u Njujorku i temperatura raste, te sam se odlučila za uske pantalone na ivicu od prirodnog lana i svetlosivu bluzu bez rukava od puplina koja mi se slaže uz oči. Pošto nisam vična u nameštanju frizure, skupila sam svoju dugu, plavu kosu u jednostavan konjski rep, a zatim se našminkala. Kada sam se upristojila, izašla sam iz spavaće sobe.

Istog trenutka kada sam kročila u hodnik, začula sam Gidionov glas. Kroz telo mi je nakratko prošla jeza kada sam shvatila da je ljut, da govori tiho i odsečno. Njega je teško razbesneti... Osim kada se naljuti na mene. Ja mogu da ga navedem da podigne glas i opsuje, čak i da prođe rukama kroz svoju divnu grivu mastiljavocrne kose do ramena.

Ipak, u većini slučajeva Gidion je oličenje obuzdane moći. Nema potrebe da viče budući da se ljudima tresu kosti samo kad ih pogleda ili im se obrati kratko i jasno.

Pronašla sam ga u radnoj sobi. Stajao je leđima okrenut vratima, sa blutut prijemnikom u uvu.

Skrstio je ruke i gledao kroz prozor svog penthausa na Petoj aveniji, ostavljajući utisak veoma usamljenog čoveka, individue odvojene od sveta, a ipak sposobne da njime vlada.

Upijala sam ga naslonjena na dovratak. Sigurna sam da moj pogled na horizont izaziva više divljenja nego njegov. S mesta gde ja stojim, između tih oblakodera koji se visoko uzdižu, vidim njega, jednako moćne i impresivne spoljašnjosti. Istuširao se pre nego što sam uspela da se izvučem iz kreveta. Njegovo telo, koje ozbiljno tera na greh, sada je obučeno u dva dela skupo sašivenog trodelnog odela - priznajem da se na to žestoko palim. Pogled na njegov zadnji trap otkriva savršenu zadnjicu i moćna leđa u prsluku. Na zidu se nalazi veliki kolaž naših zajedničkih fotografija i jedna intimna koju je napravio dok sam spavala. Većinu fotografija uslikali su paparaci koji su mu stalno za petama. On je Gidion Kros, iz „Kros indastriza“, i sa svojih smešnth dvadeset osam godina jedan je od dvadeset petoro najbogatijih ljudi na svetu. Prilično sam uverena u to da je vlasnik velikog dela Menhetna; a sigurna sam da je najzgodniji čovek na planeti. I svuda gde radi drži moje fotografije, kao da sam ja zanimljiva za gledanje koliko i on.

Okrenuo se graciozno i obuhvatio me pogledom svojih ledenoplavih očiju. Naravno da zna da sam tu i da ga posmatram. Uvek kada smo jedno blizu drugog, oseća se pucketanje u vazduhu, javlja se iščekivanje nalik na sve veću tišinu pre udara groma. Verovatno je namerno sačekao malo pre nego što se okrenuo, pružio mi šansu da ga odmerim jer zna koliko volim da ga gledam.

Mračan i opasan. I samo moj.

Bože... Nikada se nisam navikla na utisak koji ostavlja njegovo lice. Te izvajane jagodice i tamne izvijene obrve. plave oči sa gustim trepavicama, i te usne... savršeno izrezbarene da budu i senzualne i grešne. Obožavam kada se izviju u osmeh koji poziva na seks i zadrhtim kada se surovo stisnu. A kad pritisne te usne na moje telo, izgorim za njim.

Pobogu, čuješ li ti sebe? Usne mi se izvijaju u osmeh pri pomisli na to koliko sam se nervirala kada drugarice počnu sa poetskim hvalospevima o lepoti svojih momaka. Ali evo me, bez prestanka se divim božanstvenosti komplikovanog, frustrirajućeg, sjebanog čoveka lepog kao greh, u kojeg se svakog dana sve više zaljubljujem.

Dok gledamo jedno u drugo, i dalje se mršti i ne prestaje da priča s jadničkom s druge strane slušalice, ali mu pogled smekšava i od hladnog, iritiranog prelazi u vreo kao žar.

Dosad je trebalo da se naviknem na tu promenu kad god me pogleda, ali me i dalje pogađa toliko da mi tlo zadrhti pod nogama. Taj pogled odaje koliko žarko i jako želi da me tuca - što i radi kad god mu se ukaže prilika - a takođe ukazuje i na njegovu sirovu, neumoljivu snagu volje. Snaga i dominacija su osnova svega što Gidion radi u životu. „Vidimo se u subotu u osam“, zavrsi on, a zatim iščupa slušalicu iz uva i baci je na sto. „Evo, dođi ovamo.“ Kroz telo mi prode još jedan drhtaj zbog načina na koji je izgovorio moje ime, istim zapovednim ugrizom koji koristi kada kaže Svrši, Evo dok sam pod njim... dok me ispunjava... dok očajnički želim da doživim vrhunac za njega... „Nemamo vremena za to, šampionu.“ Povukla sam se u hodnik jer sam slaba kad je o njemu reč. Blaga hrapavost u njegovom uglađenom, kulturnom glasu može maltene da me dovede do orgazma samo dok ga slušam. A uvek kada me dodirne, ja se predajem.

Požurila sam u kuhinju da nam pristavim kafu.

Promrmljao je nešto sebi u bradu i krenuo za mnom, brzo me sustigavši dugim korakom.

Našla sam se pribijena uza zid od strane nabreklog, seksi muškarca od metar i devedeset. „Znaš šta se dešava kad bežiš, anđele.“ Gidion mi zari zube u donju usnu, a onda ublaži ugriz pomazivši je jezikom. „Uhvatim te.“ Nešto u meni uzdahnu od radosne predaje i telo mi se opusti od zadovoljstva što smo toliko pripijeni jedno uz drugo. Neprestano žudim za njim, toliko jako da prelazi u fizičku bol. To što osećam je požuda, ali i mnogo više od toga. Nešto toliko dragoceno i duboko jer Gidionova požuda nije okidač koji bi upalio s drugim muškarcem. Da iko drugi pokuša da me potčini težinom tela, izbezumila bih se. Ali to nikada nije problem sa Gidionom. On zna šta mi treba i koliko mogu da podnesem.

Od iznenadnog bleska njegovog osmeha srce mi je stalo.

Suočena s tim licem koje oduzima dali i sjajnom tamnom kosom, osetih kako mi kolena klecaju. Tako je uglađen i urban, ako se izuzmu svilenkasti pramenovi koji nehajno padaju.

Očešao je nos o moj. ,,Ne možeš tako da mi se osmehuješ, a onda odeš. Kaži mi o čemu si razmišljala dok sam razgovarao telefonom. “ Usne su mi se izvile u osmeh. „O torne koliko si božanstven. Bolesno je koliko često razmišljam o tome. Treba konačno da se dovedem u red. “ Uhvatio me je pozadi za butinu i naterao me da mu se još više približim, izazivajući me mešajući kukovima o mene, u čemu je majstor. Izuzetno je nadaren u krevetu. I svestan toga. „Proklet da sam ako to dopustim. “ ,,O?“ Kroz vene mi je prošla grešna vrelina, telo mi je previše gladno njega. ,,Ne želiš da mi kažeš da hoćeš još jednu zanesenu ženu za vratom, gospodine Mrzim-prevelika-očekivanja. “ ,,Ja želim“, mazno je govorio, uzimajući me za vilicu i trljajući mi donju usnu palcem, ,,da si previše zauzeta razmišljanjem o meni da bi pomislila na nekog drugog.“

Lagano i drhtavo sam udahnula. Potpuno me je zaveo njegov vatren pogled, provokativan ton njegovog glasa, vrelina njegovog tela i miris kože od kog polazi voda na usta. On je moja droga i nemam želju da se oslobodim tog poroka. ,,Gidione“, prodahtala sam u transu.

Tiho prostenjavši, pritisnuo je svoje izvajane usne na moje i od sočnog, snažnog poljupca zaboravila sam koliko ima sati... poljupca koji je zamalo uspeo da me omete da uočim nesigurnost koju je upravo pokazao.

Zagnjurila sam mu prste u kosu da ga zadržim mirnog i uzvratila mu poljubac, kliznuvši jezikom po njegovom, mazeći ga.

Zajedno smo vrlo kratko. Manje od mesec dana. Još gore, nijedno od nas dvoje ne zna kako treba da izgleda veza koju sada pokušavamo da izgradimo - veza u kojoj se pretvaramo da nismo ozbiljno slomljeni.

Obuhvatio me je rukama i posesivno stegnuo. „Želeo sam da provedemo vikend zajedno u Florida Kizu - goli.“ „Mmm, dobro zvuči.“ I više nego dobro. Koliko god da se primam na Gidiona u trodelnom odelu, mnogo više volim kada je nag. Izbegla sam da ga obavestim da nisam slobodna ovog vikenda... ,,A sada moram da provedem vikend radno“, promrmlja dok su mu se usne pomerale na mojima. „Posao koji si odložio da bi bio sa mnom?“ Odlazio je ranije s posla da bi proveo vreme sa mnom i znam da ga to košta. Majka mi je u trećem braku, i svi njeni supružnici bili su uspešni, bogati tajkuni ovog ili onog tipa. Znam da je prekovremeni rad cena ambicije. „Dajem ljudima veliku platu da bih bio sa tobom.“ Vrlo lukavo, ali sam primetila ljutit blesak u njegovim očima i skrenula mu pažnju. „Hvala.

Hajde da popijemo kafu dok još imamo vremena.“ Gidion je prešao jezikom preko moje donje usne i pustio me. „Hoću da krenemo sutra do osam uveče. Spakuj lagane stvari. U Arizoni je sparno.“ ,,Šta?“ Počela sam da trepćem ka njegovim leđima dok se vraćao u radnu sobu. „Imaš posla u Arizoni?“ ,,Nažalost.“ Uh... hej. Umesto da opet rizikujem i spomenem kafu, odložila sam raspravu i nastavila ka kuhinji. Prošla sam kroz Gidionov prostran stan u zadivljujućem stilu predratne arhitekture i tankih zasvođenih prozora, dok su mi štikle naizmenično lupkale o uglačano tvrdo drvo, prigušene obison prostirkama. Ukrašen tamnim drvetom i neutralnim materijalima, luksuzan prostor obasjan je u boji dragog kamenja. Koliko god da stan vrišti od skupoće, ipak uspeva da ostane topao i pun dobrodošlice, udobno mesto gde možeš da se opustiš i osetiš ušuškano.

Kada sam stigla do kuhinje, odmah sam stavila šolju ispod aparata za kafu. Gidion mi se pridružio sakoa prebačenog preko ruke i mobilnog telefona u drugoj ruci. Stavila sam još jednu šolju za njega, a onda otišla da uzmem pola-pola1. „Možda ipak bude na sreću.“ Okrenula sam se ka njemu i podsetila ga na obaveze koje imam prema cimeru. „Moram da očitam Keriju bukvicu ovog vikenda.“ Gidion spusti telefon u unutrašnji džep sakoa, a onda ga prebaci na barsku stolicu koja se nalazila pored kuhinjskog dela. „Evo, ideš sa mnom.“ Uzdišući u žurbi, stavila sam pola-pola u kafu. ,,Da radim šta? Ležim gola i čekam da završiš sa poslom da bi me tucao?“

1

Pola-pola se u SAD odnosi na mlečni prozvod, kombinaciju mleka i šlaga koja se koristi za kafu. (Prim. prev.)

Nije skidao pogled s mene kad je uzeo šolju i počeo da srkuće vrelu kafu uz previše smirenu odmerenost. „Hoćemo da se svađamo? “ „Hoćeš da budeš naporan? Već smo razgovarali o ovome. Znaš da ne mogu da ostavim Kerija posle onoga što se sinoć desilo.“ Gomila prepletenih tela koje sam zatekla u dnevnoj sobi dala je novo značenje izrazu masovna katastrofa.

Vratila sam tetrapak u frižider i osetila kako me snaga njegove volje neumitno vuče ka njemu.

Tako je od samog početka. Kad tako odluči, Gidion može da me natera da osetim njegove zahteve.

A mnogo, mnogo je teško ignorisati deo sebe koji me moli da mu dam sve što traži. „Ti ćeš se pobrinuti za posao, ja za svog najboljeg prijatelja, pa ćemo se vratiti da se pobrinemo jedno za drugo.“ „Evo, ne vraćam se do nedelje uveče.“ Oh... Osetila sam oštro probadanje u stomaku kada sam čula da ćemo toliko dugo biti odvojeni. Većina parova ne provodi zajedno svaki slobodan trenutak, ali mi nismo kao većina ljudi.

Oboje imamo emotivne blokade, nesigurni smo i zavisni jedno od drugog, tako da redovno moramo da budemo u kontaktu da bismo normalno funkcionisali. Mrzim kad se odvajamo. Jedva da prođe dva sata da ne pomislim na njega. „Ni ti ne možeš da podneseš pomisao na to“, reče on tiho, proučavajući me na onaj svoj način na koji sve vidi. ,,Do nedelje nećemo biti ni za šta.“ Dunula sam u kafu i uzela gutljaj. Uznemirava me to što ću čitav vikend provesti bez njega.

Još gore, mrzim i pomisao na to što će toliko vremena provesti daleko od mene. On tamo ima čitav niz mogućnosti i izbora, tamo su žene koje nisu toliko sjebane i teške za vezu.

Ipak sam se naterala da kažem: „Oboje znamo da to baš i nije zdravo, Gidione.“ ,,Ko kaže? Niko ne zna kako je biti u našoj koži.“ Okej, za to je u pravu. „Moramo na posao“, rekoh, znajući da će nas ovaj nerešeni konflikt izluđivati čitavog dana.

Kasnije ćemo sve rešiti, ali smo zasad zaglavljeni u mestu.

Naslonio se na kuhinjski pult, prebacio jednu nogu preko druge i tvrdoglavo nastavio. „Ono što nama treba jeste da ti pođeš sa mnom.“ „Giclione.“ Počela sam da lupkam nogom o pločicu od travertina. „Ne mogu tek tako da se odreknem svog života u tvoju korist. Ako se pretvorim u pratilju, ubrzo ću ti dosaditi. Ma, biće mi muka od same sebe. Nećemo umreti ako provedemo dva dana sređujući ostale segmente života, bez obzira na to koliko nam je to mrsko.“ Pogled mu se susreo s mojim. ,,Ti si previše teška da bi postala pratilja.“ ,A ti si me prepoznao jer si i sam pun teškoća.“ Gidion se ispravi, odbacivši svoju zamišljenu senzualnost i istog trena me osvoji žestokom jačinom. Tako nestalan - kao i ja. „Evo, u poslednje vreme si privukla dosta medijske pažnje. Nije tajna da si u Njujorku. Ne mogu da te ostavim ovde dok sam na putu. Povedi Kerija s nama ako moraš. Možeš da se raspravljaš sa njim dok čekaš da završim posao i dođem da te tucam.“ ,,Ha.“ Mada cenim njegov pokušaj da sve okrene na šalu, shvatila sam šta mu najviše smeta ako se razdvojimo - Nejtan. Moj bivši polubrat je živa noćna mora iz moje prošlosti i Gidion se boji da se može ponoviti i u sadašnjosti. Plaši me da priznam da ne greši u potpunosti. Štit anonimnosti koji me je čuvao godinama sada je slomljen našom javnom vezom.

Bože... uopšte nismo imali vremena da se udubimo u taj haos, ali znam da je to nešto što Gidion neće dozvoliti. On je čovek koji polaže sva prava na svoje vlasništvo, sa rivalima izlazi na kraj uz nemilosrdnu preciznost i nikada ne bi dopustio da mi se nešto loše desi. Ja sam njegovo utočište, a samim tim sam mu izuzetna i neprocenjiva.

Gidion pogleda na sat. „Anđele, vreme je da krenemo.“

Uzeo je sako i dao mi znak rukom da krenem ispred njega kroz luksuznu dnevnu sobu, odakle sam zgrabila tašnu i kesu sa cipelama za hodanje i ostalim potrepštinama. Nekoliko trenutaka kasnije, došli smo do prizemlja njegovim privatnim liftom i ušli na zadnje sedište crne bentli limuzine. „Zdravo, Anguse“, pozdravih vozača koji mi otpozdravi dodirujući obod staromodne šoferske kape. „Dobro jutro, gospodice Tramil“, odgovori on uz osmeh. To je stariji gospodin crvene kose, prosarane nemirnim sedim pramenovima. Sviđa mi se iz više razloga, a jedan od njih je taj što vozi Gidiona još od osnovne škole i istinski mu je stalo do njega.

Brzo sam bacila pogled na roleks koji su mi poklonili majka i očuh, i shvatila da ću sući na vreme na posao... ako se ne zaglavimo u saobraćaju. Baš kad sam to pomislila, Angus je vešto uleteo u bujicu taksija i automobila na ulici. Posle napete tišine Gidionovog stana, buka sa Menhetna me je probudila isto kao što bi to uradio i kofein. Okrepilo me je trubljenje sirena i prelaženje gumama preko šahti. Reka pešaka brzog koraka bila je sa obe strane zakrčene ulice, dok su se zgrade slavoljubivo uzdizale ka nebu i zaklanjale nas od sunca koje se dizalo.

Bože, stvarno volim Njujork. Svakog dana odvojim vreme da ga upijem, uvučem u sebe.

Udobno sam se zavalila pozadi u kožno sedište i stegla Gidiona za ruku. „Hoćeš li se osećati bolje ako Keri i ja za vikend odemo iz grada? Možda skoknemo do Vegasa?“ Gidion skupi oči. „Jesam li ja pretnja Keriju? Zbog toga nećeš da uzmeš Arizonu u obzir?“ „Šta? Ne. Mislim da ne.“ Nameštajući se u sedištu, okrenula sam se ka njemu. „Ponekad mi treba čitava noć da ga nateram da se otvori.“ „Misliš da ne?“, ponovio je moj odgovor, ignorišući sve osim tih prvih reči. „Možda misli da ne može da dopre do mene kada mu treba razgovor jer sam uvek sa toborn“, razjasnila sam, stegnuvši šolju kafe dok smo prelazili preko šahte. „Slušaj, moraćeš da se oslobodiš ljubomore prema Keriju. Gidione, kad kažem da mi je on kao brat, ne šalim se. Ne mora da ti se sviđa, ali moraš da shvatiš da će on zauvek biti deo mog života.“ ,,Da li i njemu to isto pričaš za mene?“ „Nema potrebe. On to zna. Ja ovde pokušavam da nađem neki kompromis...“ „Ja nikada ne pravim kompromise.“ Podigoh obrve. „Sigurna sam da je tako kada je posao posredi. Ali ovo je veza, Gidione.

Zahteva davanje i...“ Gidion prostenja i prekinu me. „Moj avion, moj hotel, i ako kreneš negde, sa sobom vodiš i obezbeđenje.“ Iznenadilo me je njegovo iznenadno, nevoljno popuštanje i ćutala sam čitav minut. Dovoljno dugo da mu se obrva izvije iznad tih prodornih plavih očiju kao da kaže uzmi ili ostavi. „Zar ne misliš da je to malo preterano?“, ispipavala sam teren. „Keri će biti sa mnom.“ „Izvini što posle prethodne večeri nemam poverenja u njega kad je reč o tvojoj bezbednosti.“ Dok je ispijao kafu, svojim stavom mi je stavio do znanja da je za njega razgovor završen. Ponudio mi je prihvatljive opcije.

Možda bih počela da mu prebacujem zbog takve arogantnosti da nisam shvatala da je samo podstaknut brigom za mene. Iza sebe imam opaku prošlost, a veza sa Gidionom me je stavila na udar medijima i to može dovesti Nejtana Barkera pravo na moja vrata.

Plus, kontrolisanje svega oko sebe samo je deo Gidionove ličnosti. Sve to dolazi u paketu i moram da napravim dovoljno mesta da bih ga prihvatila. „Okej“, složila sam se. „Koji je tvoj hoteI?“ „Imam ih nekoliko. Odaberi sama.“ Okrenuo se i pogledao kroz prozor. „Skot će ti imejlom poslati spisak. Kad se budeš odlućila, javi mu da rezerviše.

Krenućemo na let zajedno i vratićemo se zajedno.“

Uronila sam rame u sedište, uzela gutljaj kafe i primetila da je ruku skupio u pesnicu na butini. U nejasnom odrazu u prozoru, Gidionovo lice bilo je bezizražajno, ali sam osećala njegovo neraspoloženje. ,,Hvala“, promrmljala sam. „Nemoj. Nisam srećan zbog ovoga, Evo.“ Mišić na vilici mu se trže. „Tvoj cimer sjebe stvar, a ja moram da provedem vikend bez tebe.“ Bilo mi je mrsko što je nesrećan, te sam mu uzela kafu i stavila šolje u držač za čaše pozadi.

Onda sam mu se popela u krilo i opkoračila ga. Obavila sam mu ruke oko ramena. „Cenim što si napravio ustupak, Gidione. To mi mnogo znači.“ Prikovao me je žestokim pogledom plavih očiju. ,,Od prvog trena kada sam te ugledao, znao sam da ćeš me izludeti.“ Nasmešila sam se, setivši se kako smo se upoznali. „Kad sam ljosnula na dupe u predvorju Krosfajera. “ „Pre toga. Napolju.“ Namrštila sam se i upitala ga: „Gde napolju?“ ,,Na trotoaru.“ Gidion me uhvati za kukove i stegnu na onaj svoj posesivan, dominantan način koji me tera da žudim za njim. „Krenuo sam na sastanak. Minut kasnije i mimoišli bismo se. Taman sam ušao u auto, kada si se pojavila iza ugla.“ Sećam se da je tog dana pored trotoara stajao upaljen bentli. Kada sam stigla, previše me je zadivila zgrada da bih obratila pažnju na uglađeno vozilo, ali sam ga primetila po odlasku. „Pogodila si me čim sam te ugledao“, reče promuklim glasorn. „Nisam mogao da skinem pogled s tebe. Odmah sam te poželeo. Previše. Maltene silovito.“ Kako sam mogla da ne uvidim da ima nešto više u našem prvom susretu nego što sam shvatala? Mislila sam da smo slučajno naleteli jedno na drugo. Ali on je odlazio... što znači da se sa namerorn vratio. Zbog mene. „Stala si baš pored bentlija“, nastavi on, ,,i nakrivila si glavu. Gledala si gore u zgradu i zamislio sam te na kolenima, kako me gledaš na isti način.“ Od tihog režanja u Gidionovom glasu promeškoljila sam mu se u krilu. „Na koji način?“, prošaputah, hipnotisana vatrom u njegovim očima. „Uzbuđeno. Uz dozu divljenja... i zastrašenosti.“ Obuhvatio mi je zadnjicu i još jače me privio uz sebe. „Nije bilo šanse da ne krenem za tobom. I eto tebe tamo, baš kako sam te poželeo, maltene si klečala preda mnom. U tom trenutku imao sam nekoliko fantazija o tome šta ću ti raditi kada te skinem.“ Progutala sam knedlu, setivši se da sam na sličan način reagovala na njegovu pojavu. „Kada sam te ugledala prvi put, pomislila sam na seks. Seks uz vrištanje i stezanje čaršava.“ „Video sam to.“ Rukama mi je kliznuo niz kičmu. ,,I znam da si i ti videla mene. Videla si ko sam... šta nosim u sebi. Prozrela si me.“ I od toga sam pala na dupe - bukvalno. Pogledala sam mu u oči i videla koliko se kontroliše, koliko mu je duša mračna. Videla sam moć, glad, kontrolu i potrebu. Negde duboko u sebi, znala sam da će me pokoriti. Laknulo mi je što je i on osetio istu uskomešanost zbog mene.

Gidion mi je rukama obgrlio lopatice i privukao me bliže dok nam se čela nisu dodirnula. „Evo, niko to dotad nije video. Ti si jedina.“ Grlo mi se steglo od bola. Gidion je u mnogo čemu težak čovek, ali prema meni ume da bude tako sladak. Skoro na detinjast način, što volim jer je čisto i neobuzdano. Ako nikome nije dovoljno stalo da vidi šta se nalazi ispod tog izvanrednog lica i računa u banci, onda taj neko i ne zaslužuje da ga poznaje. ,,Nemam pojma. Bio si tako... kul. Kao da te se ja uopšte ne tičem.“ ,,Kul?“, naruga se on. „Izgoreo sam od tebe. Otad sam sjeban. “ „Vau. Hvala.“

„Naterala si me da mi trebas“, reče hrapavim glasom. „Sada ne mogu da podnesem pomisao na to da provedem dva dana bez tebe.“ Držeči mu vilicu rukama, nežno sam ga poljubila usnama koje su mu i laskale i izvinjavale se. ,,I ja tebe volim“, prošaputala sam mu u divne usne. ,,Ni ja ne mogu da podnesem da nisam sa tobom.“ Uzvratio mi je poljubac halapljivo i neobuzdano, ali je opet način na koji me drži nežan i pun poštovanja. Kao da sam dragocena.

Kada se odvojio od mene, oboje smo teško disali. „Ja čak nisam ni tvoj tip“, zadirkivala sam ga, pokušavajući da ga oraspoložim pre nego što odem na posao. Gidionova strast ka brinetama dobro je poznata i više puta potvrđena.

Osetih kako se bentli zaustavlja. Angus izađe iz automobila kako bismo ostali sami, ostavivši motor da radi i uključenu klimu.

Pogledala sam kroz prozor i iza nas ugledala Krosfajer. „Što se toga tiče...“, Gidion spusti glavu na sedište. Duboko je udahnuo. „Korin je iznenađena zbog tebe. Nisi ono što je očekivala.“ Vilica mi se odmah stegla na pomen imena Gidionove bivše verenice. Znam da je njihova veza za njega predstavljala prijateljstvo i samoću, ne ljubav, ali to nije sprečilo kandže zavisti da se zariju u mene. Ljubomora je jedna od mojih otrovnih mana. „Zato što sam plavuša?“ „Zato što... ne lićiš na nju.“ Dah mi je zastao. Nisam uzela u razmatranje da mu je Korin postavila standarde. Čak je i Magdalen Perez - Gidionova prijateljica koja bi volela da je nešto više - rekla da nosi dugu tamnu kosu da bi imitirala Korin. Ali nisam u potpunosti shvatila ozbiljnost te opaske.

Bože... ako je to istina, Korin ima ogromnu moć nad Gidionom, mnogo veću nego što mogu da podnesem. Otkucaji srca su mi se ubrzali i počelo je da mi kuva u stomaku. Nerazumno je mrzim. Mrzim što je bila i mali deo njega. Mrzim svaku ženu koja mu poznaje dodir... požudu... božanstveno telo.

Počela sam da klizim sa njega. „Evo.“ Zaustavio me je jače me stegnuvši za kukove. ,,Ne znam da li je u pravu.“ Pogledala sam tu gde me drži i umirio me je prizor prstena koji sam mu poklonila na njegovoj desnoj ruci - moj žig vlasništva. Umirio me je i zbunjeni izraz na njegovom licu kada su nam se pogledi sreli. ,,Ne znaš?“ ,Ako jeste to što kaže, ne radim to svesno. Ne tražim je u drugim ženama. Nisam ni znao da bilo šta tražim dok tebe nisam sreo.“ Laknulo mi je i ruke su mi kliznule niz njegove revere. Možda je nije svesno tražio, ali i da jeste, Korin i ja se potpuno razlikujemo i po pitanju izgieda i po temperamentu. Ja sam njemu jedinstvena; žena drugačija od svih ostalih u svakom smislu. Volela bih da je to dovoljno da mi ubije ljubomoru. „Možda nije toliko stvar opredeljenja koliko šablona. “ Ispravila sam mu boru od namrštenosti vrhom prsta. „Treba da pitaš doktora Pitersena večeras kad odemo kod njega. Volela bih da imam odgovore na više pitanja posle toliko godina terapije, ali nemam. Toliko je toga neobjašnjivog među nama, zar ne? I dalje nemam pojma šta te je toliko privuklo kod mene.“ „Ono što ti vidiš u meni, anđele“, tiho reče i crte lica mu smekšaše. ,,To što znaš šta nosim u sebi, a i dalje me želiš koliko i ja tebe. Svake noći odlazim na spavanje u strahu da ću se probuditi a tebe neće biti tu. Ili da sam te preplašio, pa si pobegla... da sam te sanjao... “ ,,Ne. Gidione." Isuse. Svakog dana mi slama srce. Raznosi me. „Znam da ti ne pokazujem šta osećam prema tebi onako kako ti to činiš, ali sam tvoj. Znaš to.“ „Da, znam da me voliš, Gidione.“ Ludački. Nečuveno. Opsesivno. Kao i ja njega.

„Navučen sam na tebe, Evo.“ Glave zabačene unazad, Gidion me je povukao u najslađi od svih poljubaca dok su mu se čvrste usne nežno micale pod mojima. „Ubio bih zbog tebe“, prošaputa, „odrekao bih se svega što imam zbog tebe... ali neću da se odreknem tebe. Dva dana je moja granica. Ne traži više od toga; ne mogu da ti to dam.“ Nisam olako shvatila ove reči. Bogatstvo ga je izolovalo, pružilo mu moć i kontrolu koje su mu u jednom trenutku života oduzete. Preživeo je brutalnost i nasilje, baš kao i ja. To što smatra da je vredno odreći se svog mira da bi me zadržao znači mnogo više od Volim te. „Potrebna su mi samo dva dana, šampionu, biće vredna čekanja.“ Silinu u njegovom pogledu zameni seksualni žar. „O? Planiraš da me umiriš seksom, anđele?“ ,,Da“, besramno priznadoh. „Mnogo seksa. Na kraju krajeva, izgleda da ta taktika odlično pali kod tebe.“ Usne su mu se izvile u osmeh, ali je u pogledu bilo oštrine koja mi ubrza dah. Taj mračan pogled me podseti - kao da uopšte i mogu da zaboravim - da Gidion nije čovek kojim se može upravljati, niti čovek koji se može pripitomiti. ,Ah, Evo“, mazno je govorio, opružen na sedištu uz predatorsku nonšalantnost lukavog pantera koji je fino zarobio miša u svom skloništu.

Kroz telo mi prođe sladak drhtaj. Kad je reč o Gidionu, i više sam nego voljna da me proždere.

2

Taman da izađem iz lifta u predvorje na dvadesetom spratu gde je „Voters Fild end Limen“, marketinška firma za koju radim, kad mi Gidion prošaputa u uvo: „Misli na mene ceo dan.“ Krišom ga stisnuh za ruku u prepunoj kabini. „Uvek to i radim.“ On je nastavio ka poslednjem spratu, gde se nalazi sedište „Kros indastriza“. Krosfajer je njegov, jedno od mnogih poseda po gradu, zajedno sa stambenim kompleksom u kom ja živim.

Pokušavam da na to ne obraćam pažnju. Moja mama je žena trofej. Odrekla se ljubavi mog oca zarad života u izobilju, što ja uopšte ne razumem. Ja bih uvek izabrala ljubav, a ne bogatstvo, mada je lako meni da pričam kad imam svoj novac - pozamašni investicioni fond. Jeste da ga nikada nisam takla. Ne bih ja to. Preveliku cenu sam platila za njega i ne mogu da zamislim da je išta vredno toga.

Megumi, koja radi na recepciji, otvorila mi je zaštitna staklena vrata i pozdravila me uz širok osmeh. To je lepa žena, mlada kao i ja, i ima kratku, sjajnocrnu kosu koja uokviruje predivne crte Azijke. „Hej“, rekoh kad sam stala pored njenog stola. „Imaš planove za ručak?“ „Sada da.“ „Super.“ Osmeh mi je širok i iskren. Koliko god da volim Kerija i uživam u vremenu provedenom s njim, potrebne su mi i drugarice. Keri je već počeo da širi krug prijatelja i poznanika u ovom našem usvojenom gradu, ali sam ja maltene od samog početka uvučena u Gidionov vrtlog.

Koliko god da volim da provedem svaki trenutak s njim, znam da to nije zdravo. Prijateljice će biti iskrene i direktne kada mi je to potrebno, a ako to želim, moraću da negujem prijateljstva.

Krenula sam niz dugačak hodnik ka svojoj kancelariji. Kada sam stigla do stola, stavila sam kesu i tašnu u donju floku, a smartfon sam ostavila kako bih ga utišala. Videla sam da mi je stigla poruka od Kerija: Izvini, devojčice. „Keri Tejlore“, uzdahnula sam. „Volim te... čak i kad me nerviraš.“ A bogovski me je iznervirao. Nijedna žena ne želi da naleti na grupnjak u svojoj dnevnoj sobi.

Pogotovo ne usred svađe sa novim dečkom.

Napisala sam mu poruku: Odvoj vikend za mene ako možeš.

Nastala je duga pauza i ja ga zamislih kako upija moj zahtev.

Dođavola, konačno mi je odgovorio. Mora da si isplanirala nešto žestoko. „Možda malo“, promrmljah i stresoh se kad sam se setila... orgije na koju sam naišla. Ali najviše mislim da Keri i ja treba da provedemo malo kvalitetnog vremena zajedno. Ne živimo dugo na Menhetnu. Za nas je to novi grad, novi stan, novi poslovi i iskustva, novi momci za nas oboje.

Nismo u elementu i borimo se, a s obzirom na to da oboje vučemo dosta tereta iz prošlosti, tu borbu ne podnosimo baš dobro. Obično se oslanjamo jedno na drugo da bismo uspostavili ravnotežu, ali u poslednje vreme nismo imali prilike za to. Stvarno treba da nađemo vremcna. Jesi li za put u Vegas? Samo ti i ja?

Jebeno da!

Oki... više o tome kasnije. Kada sam utišala telefon i sklonila ga, pogledom sam brzo prešla preko dva rama za fotografije sa kolažima - jedan sa fotografijama mojih roditelja i Kerija, drugi sa

fotografijama mene i Gidiona. Gidion je tu kolekciju sam sastavio jer je želeo da me to podseća na njega, baš kao što on ima podsetnik na stolu. Kao da mi to uopšte i treba...

Volim da mi slike ljudi koje volim budu blizu: moja mama zlatnih lokni i uz osmeh bombe, njeno telo puno oblina prekriveno samo malim bikinijem dok uživa na francuskoj rivijeri na jahti mog očuha; moj očuh Ričard Stanton, kraljevskog i otmenog izgleda, dok seda kosa čudno upotpunjuje izgled njegove dosta mlađe žene; i Keri, uslikan u svoj svojoj fotogeničnosti, sjajne smeđe kose i iskričavih zelenih očiju, širokogi nestašnog osmeha. To lice od milion dolara počelo je da se pojavljuje po svim časopisima i uskoro će krasiti bilborde i autobuska stajališta u reklami za odeću „grej ajlz“.

Pogledala sam preko hodnika u zid od stakla oko veoma male kancelarije Marka Geritija i videla da mu je sako prebačen preko jedne od aeron stolica, mada njega nije bilo na vidiku. Nisam se iznenadila kada sam ga pronašla u prostoriji za pauzu kako mrko gleda u šolju za kafu; oboje smo zavisnici od jave2. „Znala sam da ćeš skapirati kako se koristi“, rekoh, misleći na nevolju sa aparatom za kafu u koji može da se postavi samo jedna šolja. ,,Da, zahvaljujući tebi. “ Mark podiže glavu i uputi mi šarmantan osmeh. Ima tamnu kožu koja se presijava, fino sređenu bradicu i blage smede oči. Osim toga što lepo izgleda, takode je i odličan šef - veoma voljan da me podučava reklamnom poslu i brzo je shvatio da ne mora dva puta da mi pokazuje kako se nešto radi. Dobro sarađujemo i nadam se da će još dugo biti tako. „Probaj ovo“, reče i sa radne površine uze drugu šolju iz koje se pušila kafa. Pružio mi je i ja je zahvalno uzeh, ceneći to što je toliko uviđavan da je stavio šlag i zaslađivač, baš kako volim.

Oprezno sam uzela gutljaj jer je kafa vrela, i odmah se zakašljala od neočekivanog - i nepoželjnog - ukusa. „Šta je ovo?“ „Kafa sa ukusom borovnice.“ Najednom sam ja počela mrko da gledam. ,,Ko bi, dođavola, želeo ovo da pije?“ ,,E, vidiš... tvoj posao je da saznaš ko i prodaš im.“ Podiže šolju da nazdravi. „Za naš najnoviji posao!“ Ustuknula sam, ispravila kičmu i uzela još jedan gutljaj.

Prilično sam sigurna da sam sladak ukus veštačkih borovnica i dalje osećala na jeziku i posle dva sata. Pošto je bilo vreme za pauzu, počela sam na internetu da tražim doktora Terensa Lukasa, čoveka koji je očigledno iznervirao Gidiona sinoć na zajedničkoj večeri. Taman sam otkucala doktorovo ime kada mi je zazvonio telefon na stolu. „Kancelarija Marka Geretija“, javila sam se. „Ovde Eva Tramil.“ ,,Ti to ozbiljno za Vegas?“, upita Keri bez uvoda. ,,Skroz.“ Nastade pauza. „Je 1’ sada dolazi onaj deo kada mi saopštavaš da počinješ da živiš sa dečkom milijarderom i da treba da se selim?“ „Šta? Ne. Jesi li poludeo?“ Snažno sam zažmurila jer sam shvatala koliko je Keri nesiguran, mada smo dovoljno dugo prijatelji da bi takva sumnja uopšte postojala. „Zaglavljen si sa mnom do kraja života, znaš to.“ „I samo si se probudila i odlučila da odemo u Vegas?“ „Tako nekako. Reko’ da pijuckamo mohito pored bazena i dva dana uživamo u rum-servisu.“ „Ne znam tačno koliko mogu da odvojim za to.“ „Ne brini, Gidion plaća. Njegov avion, njegov hotel. Mi ćemo da platimo samo hranu i piće.“ Laž, pošto planiram da sve ja platim osim aerodromskih taksi, ali Keri to ne mora da zna.

2

Američki žargon za kafu. (Prim. prcv.)

„A on ne ide sa nama?“ Zavalila sam se u stolicu i pogledala u fotografiju Gidiona. Već mi nedostaje, a nismo zajedno tek dva sata. ,,On ima posla u Arizoni, ići će sa nama avionom kad krenemo-i u povratku, ali u Vegas idemo samo ti i ja. Mislim da nam je to potrebno.“ ,,Da.“ Oštro je izdahnuo. „Dobro bi mi došlo da promenim sredinu i provedem kvalitetno vreme sa svojom najboljom devojkom.“ „Onda okej. On hoće da krenemo do osam sutra uveče.“ „Počeću da se spremam. Hoćeš i tebi da spakujem torbu?“ „Hoćeš? To bi bilo sjajno!“ Keri bi mogao da bude stilista ili lični kupac. Zaista je talentovan za odeću. „Evo?“ „Da?“ Uzdahnuo je. „Hvala što trpiš moja sranja.“ ,,Umukni.“ Kada smo završili razgovor, nekoliko trenutaka sam gledala u telefon jer sam mrzela što je Keri toliko nesrećan kada mu sve u životu ide dobro. On je stručnjak da sam sebe sabotira, nikada ne veruje da stvarno zaslužuje da bude srećan.

Kada sam ponovo usmerila pažnju na posao, Gugl pretraga na monitoru me je podsetila na doktora Terija Lukasa. Na mreži ima nekoliko članaka o njemu, kao i slika koje potvrduju da je to on.

Pedijatar. Ima četrdeset pet godina. U braku dvadeset godina. Nervozno sam ukucala „Doktor Terens Lukas i supruga“, zgrčivši se u sebi od pomisli na to da ću ugledati dugokosu brinetu zlatnog tena. Laknulo mi je kad sam videla da je gospođa Lukas bleda žena kratke, jarkocrvene kose.

Ali me je to ostavilo sa još više pitanja bez odgovora. Pretpostavila sam da je žena uzrok problema između dvojice muškaraca. Činjenica je da Gidion i ja ne znamo mnogo toga jedno o drugom. Znamo za gadne stvari barem on za moje; ja za njega uglavnom pretpostavljam po prilično očiglednim znacima. Znamo osnovne stvari o životu udvoje jer smo proveli toliko noći spavajući u mom ili njegovom stanu.

Upoznao je polovinu moje porodice, ja celu njegovu. Ali nismo dovoljno dugo zajedno da bismo dotakli gomilu perifernih stvari.

Iskreno, nismo ni toliko spremni i ljubopitljivi kao što možemo da budemo, kao da se bojimo da ne nagomilamo još sranja u ovu ionako problematičnu vezu.

Zajedno smo jer smo zavisni jedno od drugog. Nikada nisam bila tako opijena kao kad smo srećni zajedno, a znam da i on oseća isto. Zaista se namučimo da bismo proveli te savršene trenutke, ali su toliko retki da nas samo naša tvrdoglavost, odlučnost i ljubav sprečavaju da se borimo za njih.

Prestani više da izluduješ sebe.

Proverila sam imejl i videla da mi je vest dana na Guglu ,,Gidion Kros“. Linkovi su vodili uglavnom do fotografija Gidiona u smokingu bez kravate i mene na dobrotvornoj večeri sinoć u Valdorf Astoriji. ,,Bože.“ Nisam mogla a da se ne setim majke kako će me gledati na fotografijama u koktel haljini boje šampanjca Vire Vong. Ne samo zbog toga koliko ličim na majku - osim što mi je kosa duga i ravna - već i zbog megatajkuna koji me vodi podruku.

Monika Tramil Barker Mičel Stanton je veoma, veoma dobra u tome da bude žena trofej.

Tačno zna šta se od nje očekuje i tako se i ponaša, bez greške. Mada se već dva puta razvodila, i to oba puta svojom voljom, ostavivši bivše supružnike utučene, Majku ne cenim manje zbog toga jer daje isto koliko i dobija i nikoga ne uzima zdravo za gotovo, ali sam odrasla težeći da budem nezavisna. Moje pravo da kažem ne nešto je najdragocenije što imam.

Spustila sam prozor u kom sam otvorila imejl, ostavila privatan život po strani i vratila se potrazi za poređenjima kafe sa voćnim ukusom na tržištu. Utanačila sam prve sastanke između

Marka i ljudi iz strateškog i pomogla Marku oko ideja vezanih za kampanju o restoranima koji ne koriste gluten. Stiglo je i podne i ozbiljno sam počinjala da bivam gladna kada je telefon zazvonio.

Javila sam se uz uobičajeni pozdrav. ,,Evo?“, obrati mi se ženski glas sa naglaskom. „Magdalen ovde. Imaš minut?“ Zavalila sam se u stolicu u iščekivanju. Magdalen i ja smo jednom podelile trenutak saosećanja u vezi sa neočekivanim i neželjenim ponovnim pojavljivanjem Korin u Gidionovom životu, ali nikada neću zaboraviti kako je Magdalen bila zlobna prema meni kada smo se upoznale. „Samo minut. Šta ima?“ Ona uzdahnu, a onda progovori brzo, reči su poletele kao bujica. „Sedela sam za stolom iza Korin sinoć. Čula sam neke rečenice koje su ona i Gidion razmenili za vreme večere.“ Stomak mi se zgrčio, pripremivši se za emotivni udar. Magdalen tačno zna kako da iskoristi moje nesigurnosd vezane za Gidiona. „Pravljenje sranja dok sam na poslu je tvoj novi niski udarac“, hladno odvratih. ,,Ne...“ „Nije te ignorisao.“ Usta su mi na sekund ostala otvorena i ona brzo prekinu tišinu. „Obuzdavao ju je, Evo. Ona mu je davala predloge gde da te vodi pošto si nova u Njujorku, ali je to radila igrajući na onu staru kartu sećaš-se-gde-smo-ti-i-ja-išli.“ „Vraćanje u prošlost“, promrmljah, i bih zahvalna na tome što nisam uspela da ćujem Gidionov razgovor upola glasa sa bivšom. ,,Da.“ Magdalen duboko udahnu. „Ti si otišla jer si mislila da te ignoriše zbog nje. Samo želim da znaš da je delovalo kao da misli o tebi i da je pokušavao da spreči Korin da te uznemirava.“ „Zašto ti brineš o tome?“ ,,Ko kaže da brinem? Dužna sam ti, Evo, zbog načina na koji smo se upoznale.“ Pomislih na to. Da, dužna mi je zbog toga što me je saterala u ćošak u toaletu sa onim svojim zlobnim, ljubomornim sranjem. Nije da sam poverovala da joj je to jedini motiv. Možda sam ja samo manje od dva zla. Možda drži neprijatelje blizu. ,,U redu. Hvala.“ Ne poričem da sam se osetila bolje. Odjednom mi je pao kamen sa srca koji nisam ni znala da nosim. „Još nešto“, nastavi Magdalen. „Krenuo je za tobom.“ Stegla sam slušalicu jače. Moj oporavak je tako lako lomljiv da sam naučila da ga štitim po svaku cenu. Ako nešto preti mojoj stabilnosti, otarasim ga se. „Evo, u njegovom životu je bilo i drugih žena koje su pokušale da koriste isti ultimatum.

Postalo im je dosadno ili su želele njegovu pažnju ili neki grandiozni gest... Isto su tako odlazile i očekivale da on krene za njima. Znaš šta je on uradio?“ „Ništa“, blago rekoh, jer znam svog čoveka. Čoveka koji se nikada ne pojavljuje u društvu žena sa kojima spava i nikada ne spava sa ženama sa kojima se pojavljuje u društvu. Korin i ja smo jedini izuzeci od tog pravila, što je još jedan od razloga što sam ljubomorna na njegovu bivšu. „Samo se pobrinuo da ih Angus bezbedno otprati", potvrdi ona i ja pomislih da joj je u jednom trenutku to bila taktika. „Ali kada si ti otišla, jedva je čekao da pojuri za tobom. I nije bio sav svoj kada se pozdravio. Bio je... odsutan.“ Zato što je osetio strah. Zažmurila sam odalamivši sebe u mislima. Jako.

Gidion mi je u više navrata rekao da se prestravi kad pobegnem jer ne može da podnese pomisao na to da se možda neću vratiti. Sta on ima od toga što mu ja kažem da ne mogu da zamislim život bez njega kad moja dela govore drugačije? Zar onda i nije čudo što mi ne priča o svojoj prošlosti?

Moram da prestanem da bežim. Gidion i ja zajedno moramo da se borimo za ovo, za nas, ako uopšte želimo da se nadamo da će ova veza uspeti. ,,Da li sam ti sad dužna?“, bezizražajnim tonom sam je upitala, odmahnuvši Marku u znak pozdrava kada je krenuo na ručak.

Magdalen uzdahnu užurbano. „Gidion i ja se dugo poznajemo. Naše majke su najbolje prijateljice. Evo, ti i ja ćemo se viđati i ja se nadam da ćemo naći načina da izbegnemo neprijatnosti.“ Ova žena mi je prišla i rekla mi da sam „gotova“ od trenutka kada je Gidion „gurnuo kurac“ u mene. I to baš u trenutku kad sam bila posebno ranjiva. „Slušaj, Magdalen, ako ne budeš pravila dramu, preživećemo.“ A pošto je tako direktna... „Veruj mi, sama mogu da sjebem vezu sa Gidionom. Ne mora niko da mi pomaže u tome.“ Ona se blago nasmeja. „Mislim da je to moja greška - previše sam oprezna i uslužna. On na tome mora da radi sa tobom. U svakom slučaju... moj minut je istekao. Puštam te.“ „Uživaj u vikendu“, rekoh, umesto hvala. I dalje ne verujem njenim motivima. „I ti.“ Dok sam vraćala slušalicu na mesto, pogled mi pade na Gidionove i moje fotografije.

Iznenada me preplavi osećaj pohlepe i posesivnosti. On je moj, ali iz dana u dan ne mogu biti sigurna da će tako i ostati. A izluđuje me pomisao da ga ima druga žena.

Otvorila sam donju fioku i izvukla smartfon iz tašne. Vođena potrebom da i on istom silinom misli na mene, napisala sam mu poruku o iznenadnoj očajničkoj gladi i kako bih ga celog progutala: Sve bih dala da mogu sada da ti popušim kurac.

Kad samo pomislim na to kako izgleda kada ga uzmem u usta... na divljačke zvuke koje ispušta kad krene da svršava...

Ustala sam i obrisala poruku čim mi je stigao izveštaj da mu je stigla, a onda sam vratila telefon u tašnu. Pošto je podne, zatvorila sam sve prozore na ekranu kompjutera i krenula ka recepciji da nađem Megumi.

Jede ti se nešto posebno?“, upita ona i ustade, pa sam imala prilike da se divim njenoj strukiranoj haljini bez rukava u boji lavande.

Zakašljala sam se jer je pitanje došlo veoma brzo posle moje poruke. ,,Ne. Ti odaberi. Nisam izbirljiva.“ Prošle smo kroz staklena vrata i otišle do lifta. ,Ja sam tako spremna za vikend“, prostenja Megumi dok je pritiskala dugme svojim noktom urađenim u akril gelu. „Još samo dan i po.“ „Isplanirala si nešto interesantno?“ „To ostaje da se vidi.“ Uzdahnu i stavi kosu iza uva. „Sastanak naslepo“, objasni snuždeno. „Aha. Imaš poverenja u osobu koja ti je namestila?“ „Cimerka. Očekujem da momak bude barem fizički atraktivan jer znam gde ona provodi noći, a naplata je gadna stvar."

Smeškala sam se dok smo ulazile u lift. ,,Pa, to ti povećava šanse za dobar provod.“ „Ne baš, jer ga je upoznala tako što je prvo ona s njim imala sastanak naslepo. Kune se da je sjajan, ali je više moj tip nego njen.“ „Hmm.“ „Je l’ vidiš?“, Megumi odmahnu glavom i pogleda u ukrasnu, staromodnu iglu iznad vrata lifta koja obeležava sprat. „Moraćeš da mi javiš kako je prošlo.“ „O da. Poželi mi sreću.“ „Apsolutno.“ Taman smo zakoračile u predvorje kad sam osetila kako mi telefon vibrira u tašni. Kad smo prošle kroz obrtna vrata, uzela sam telefon i stomak mi se zgrčio od prizora Gidionovog imena. Zove me, ne odgovara mi na seksualnu poruku. „Izvinjavam se“, rekoh Megumi pre nego što sam se javila. Ona nonšalantno odmahnu rukom. „Samo izvoli.“ „Hej“, veselo sam ga pozdravila. „Evo.“

Promašila sam stepenik kada sam čula kako je izgovorio moje ime. Taj grubi glas je dosta obećavao.

Usporila sam i shvatila da sam ostala bez teksta kada sam čula kako izgovara moje ime uz provokativnost za kojom žudim — oštar ujed koji mi je rekao da više od svega na svetu želi da bude u meni.

Dok su ljudi prolazili pored mene, ulazili i izlazili iz zgrade, zaustavila me je neverovatna težina koja je dopirala iz telefona.

Neizgovorena i skoro neodoljiva zapovest. Nije puštao ni glasa - nisam čula ni da diše - ali sam osećala njegovu glad. Da me Megumi ne čeka strpljivo, već bih liftom hrlila ka zadnjem spratu da se pokorim neizrečenoj zapovesti i ispunim svoje obećanje, U meni je ključalo sećanje na to kako sam mu popušila u kancelariji i pošla mi je voda na usta. Progutala sam knedlu. „Gidione... „Htela si moju pažnju - sada je imaš. Hoću da čujem kako izgovaraš te reči.“ Osetih kako mi je lice buknulo. ,,Ne mogu. Ne ovde. Nazvaću te kasnije.“ „Stani kod stuba i skloni se s puta.“ Zapanjeno sam pogledala oko sebe da vidim gde je. Onda sam se setila da zove iz kancelarije.

Podigoh pogled da potražim sigurnosne kamere. Odmah sam na sebi osetila njegov pogled, vreo i željan. Njegova želja je podstakla napetost koja mi prođe kroz telo. „Požuri, anđele. Čeka te drugarica.“ Pomerila sam se do stuba, glasno i teško dišući. „Sada mi reci. Evo, od tvoje poruke mi se digao. Sta ćeš da uradiš povodom toga?“ Ruka mi ode do vrata i bespomoćno pogledah Megumi, koja me je posmatrala dignutih obrva.

Podigla sam jedan prst, tražeći još samo minut, a onda sam joj okrenula leđa i prošaptala: „Želim te u ustima.“ „Zašto? Da bi se igrala sa mnom? Da bi me izazivala kao što sada radiš?“ U njegovom glasu nije bilo vreline, samo smirene strogosti.

Znam da moram da budem oprezna kad se Gidion uozbilji na temu seksa. „Ne.“ Podigoh lice ka obojenom svodu u zgradi gde se nalazi najbliža sigurnosna kamera. ,,Da bih te naterala da svršiš. Obožavam da te teram da svršiš, Gidione.“ On oštro izdahnu. „Znači, poklon.“ Samo ja znam šta za Gidiona znači da seksualni čin posmatra kao poklon. Za njega je seks nekada bio bol i degradiranje ili požuda i potreba. Sa mnom sada seks je zadovoljstvo i ljubav. ,,Uvek.“ „Dobro. Zato što te cenim, Evo, tebe i to što imamo. Čak mi je i naš jak nagon da se stalno tucamo dragocen, jer je bitan.“ Naslonila sam se na stub, priznajuči sebi da sam opet pribegla staroj destruktivnoj navici koristila sam seksualnu privlačnost da bih olakšala sebi što osećam nesigurnost. Ako Gidion oseća požudu za mnom, ne može da žudi ni za jednom drugom. Kako uvek zna šta mi prolazi kroz glavu? „Da“, prodahtala sam i zažmurila. „Bitno je.“ Bilo je trenutaka kada sam se okretala seksu da bih osetila privrženost, mešala sam trenutnu želju sa istinskom naklonošću. Zato sada insistiram na koliko-toliko prijateljskoj osnovi pre nego što odem s muškarcem u krevet. Ne želim više nikada da se izvučem iz ljubavnikovog kreveta osećajući se bezvredno i prljavo.

I uopšte ne želim da ovo što imam sa Gidionom postane jeftino samo zato što imam iracionalan strah od toga da ću ga izgubiti.

U trenutku mi pade na pamet da sam izgubila ravnotežu. Imam onaj užasan osećaj u stomaku kao da će se desiti nešto užasno.

„Dobićeš ono što želiš posle posla, anđele.“ Glas mu je bio dublji, hrapaviji. ,,U međuvremenu, uživaj u ručku sa koleginicom. Misliću na tebe. I tvoja usta.“ „Volim te, Gidione. “ Kada sani prekinula vezu, morala sam dva puta duboko da udahnem da bih se pribrala i pridružila Megumi. „Izvini za ovo.“ „Sve u redu?“ „Da. Sve je u redu.“ ,,I dalje vrelo i jako između tebe i Gidiona Krosa?“, pogledala me je uz smešak. ,,Mmm...“ O, da. ,,Da, i to je dobro.“ Očajnički sam želela da mogu da pričam o tome. Kako bih volela da samo odvrnem ventil i prospem se o tome koliko me osećanja prema njemu preplavljuju. Kako me obuzimaju misli o njemu, kako me izluđuje kada mi je pod rukama, kako me strast njegove izmučene duše reže kao najoštrije sečivo.

Ali ne mogu. Nikada. On je previše na udaru, previše poznat. Privatne simice iz njegovog života vrede čitavo bogatstvo. Ne smem da rizikujem. „Jeste on dobar“, složi se Megumi. „Prokleto dobar. Jesi li ga poznavala pre nego što si se ovde zaposlila?" ,,Ne. Mada pretpostavljam da bismo se upoznali pre ili kasnije.“ Zbog nase prošlosti. Moja majka je davala dosta novca u dobrotvorne svrhe za zlostavljanu decu, kao i Gidion. Sigurno bi mi se u jednom trenutku putevi ukrstili sa Gidionovim. Pitam se na šta bi ličio taj susret - on sa zanosnom brinetom koja ga drži podruku, a ja sa Kerijem. Da Ii bismo imali istu unutrašnju reakciju izdaleka kao što smo imali izbliza u predvorju Krosfajera? Poželeo me je istog trenutka kada me je ugledao na ulici. „Baš sam se pitala.“ Megumi prođe kroz obrtna vrata u predvorju. „Pročitala sam da je ozbiljno između vas dvoje“, nastavi ona kad sam joj se pridružiia na trotoaru. ,,Pa sam pomislila da ste se već poznavali.“ ,,Ne veruj u sve što pročitaš u tim tračerskim blogovima.“ „Znači, nije ozbiljno?“ ,,To nisam rekla.“ Ponekad je previše ozbiljno. Bolno, brutalno.

Ona odmahnu glavom. „Bože... vidi mene što zabadam nos. Izvini. Tračarenje je jedan od mojih poroka. Kao i izuzetno zgodni muškarci kao što je Gidion Kros. Ne mogu a da se ne zapitam kako bi bilo sa muškarcem čije telo onako vrišti seks. Kaži mi da je sjajan u krevetu.“ Nasmejala sam se. Lepo je biti u ženskom društvu. Nije da Keri ne ceni zgodnog muškarca, ali ništa bolje od ženskih priča. ,,Ne žalim se.“ ,,Ti si jedna srečna kučka.“ Udarila me je ramenom da pokaže da me zadirkuje i nastavila: „Šta je sa onim tvojim cimerom? Vidim na slikama da je i on predivan. Je l’ slobodan? Hočeš da mi ga nabaciš?“ Brzo sam okrenula glavu da sakrijem grč. Na teži način sam naučila da Keriju nikada ne nameštam poznanicu ili prijateljicu. Njega je tako lako zavoleti i zbog toga je slomio mnoga srca jer on ne zna da uzvrati ljubav na isti način. Čim veza krene u dobrom pravcu, Keri je sabotira. ,,Ne znam da li je slobodan. Njegov život... trenutno je komplikovan.“ ,,Pa, ako se ukaže prilika, neću se buniti. Samo kažem. Voliš takose?“ ,,Obožavam.“ „Znam dobro mesto gde ih prodaju dva bloka odavde. Idemo.“ U mom svetu, sve je bilo dobro dok smo se Megumi i ja vraćale sa ručka. Četrdeset minutatračarenja, šacovanja muškaraca i tri izvanredna takosa sa mesom sa roštilja kasnije, i ja sam se osećala veoma dobro. A i više od deset minuta smo poranile, što mi je drago jer u poslednje vreme nisam baš tačan radnik, mada se Mark nikada nije požalio.

Grad je brujao oko nas, taksi vozila i ljudi su se probijali kroz sve veću vrućinu i vlažnost dok su obavljali koliko stignu u danu koji nema dovoljno sati. Besramno sam posmatrala ljude, odmeravala sve i svašta.

Muškarci u poslovnim odelima prolazili su pored žena u lepršavim suknjama i japankama.

Dame obučene po poslednjoj modi i u cipelama od petsto dolara njihale su kukovima pored kioska sa hot-dogovima koji se puše i glasnih uličnih prodavaca. Raznovrsnost Njujorka za mene je raj, izaziva uzbudenje od kog ustreptim više nego od bilo kog mesta u kom sam živela.

Stale smo na semafor baš prekoputa Krosfajera i moj pogled odmah pade na crni bentli parkiran ispred. Gidion se verovatno tek vratio s ručka. Nisam mogla da ne pomislim kako je sedeo u kolima onog dana kad smo se upoznali i posmatrao me dok sam upijala impozantnu lepotu njegove zgrade Krosfajer. Osetila sam žmarke od same pomisli na to...

Odjednom sam se sledila.

Zato što je zanosna brineta lepršavo prošla kroz pokretna vrata i zastala, tako da sam mogla dobro i dugo da je osmotrim - Gidionov ideal, bez obzira na to da li je on toga svestan ili ne. Bila sam svedok kako se fiksirao na ovu ženu čim ju je ugledao u plesnoj dvorani Valdorf Astorije. Žena čiji su stav i uzde kojima drži Gidiona izvlačili na površinu moje najgore nesigurnosti.

Korin Giru je izgledala kao dašak svežeg vazduha u uskoj haljini krem boje i višnja crvenim cipelama s potpeticama. Prešla je rukom preko tamne kose duge do struka, koja nije delovala toliko sjajno kao prethodne večeri kad smo je sreli. U stvari, delovala je pomalo raščupano. I prstima je brisala usta, trljajući obrise usana.

Izvadila sam smartfon, uključila kameru i uslikala je. Kada sam zumirala fotografiju, videla sam čemu tolika frka oko karmina - razmazan je. Ne, više je umrljan. Kao od strastvenog poljupca.

Uključilo se zeleno. Megumi i ja smo krenule sa gomilom ljudi i sve više sam se približavala ženi kojoj je Gidion jednom obećao da će je oženiti. Angus je izašao iz bentlija, obišao ga i nakratko joj se obratio pre nego što joj je otvorio zadnja vrata. Osećaj izdaje - Angusove i Gidionove - bio je toliko žestok da nisam mogla da dođein do vazduha. Zateturala sam se na nogama. ,,Hej.“ Megumi me uhvati za ruku da me zadrži. „A pile smo samo bezalkoholne margarite, lagane!“ Posmatrala sam vitko telo Korin kada je skliznula na zadnje sedište uz izvežbanu gracioznost.

Stegla sam pesnice kad je bes počeo da struji kroz mene. Kroz oči zamagljene od suza, gledala sam kako se bentli udaljava od trotoara i odlazi.

3 Kada smo Megumi i ja ušle u lift, pritisnula sam dugme za poslednji sprat. „Vraćam se za pet minuta, ako neko frka“, rekoh joj dok je izlazila na sprat gde je „Voters Fild end Limen“. „Poljubi ga jednom za mene, važi?“, reče ona i šaljivo poče da imitira mahanje lepezom. „Vruće mi je i od pomisli da ću to uraditi preko tebe.“ Uspela sam da se osmehnem pre nego što su se vrata zatvorila i lift ponovo krenuo. Kada je stigao na poslednji sprat, zakoračila sam u ukusno sređen i bez sumnje muški foaje. Na zatamnjenom staklu zaštitnih vrata bilo je ispisano „Kros indastriz“, a čitava atmosfera ublažena je visećim korpama paprati i ljiljana.

Gidionova crvenokosa recepcionarka bila je neuobičajeno usrdna i otvorila mi je pre nego što sam stigla do vrata. Onda mi se nasmešila, što me je iznerviralo. Od početka imam utisak da joj se ne dopadam, te na taj osmeh nisam nimalo nasela. Zgrčila sam se od njega. Ipak sam mahnula i rekla zdravo, jer ja nisam zla kučka - osim kad nemam dobar razlog za to.

Krenula sam dugačkim hodnikom do Gidiona i stala pored druge recepcije gde je sedeo Skot, njegov sekretar.

Skot ustade kad sam se približila. „Zdravo, Evo“, pozdravi me i uze telefon. „Javiću mu da si ovde.“ Staklena pregrada koja odvaja Gidionovu kancelariju od ostatka sprata obično je čista kao suza, ali se može zatamniti pritiskom na dugme. Sada je bila zamagljena i to je pojačalo moju uznemirenost. „Je l’ sam?“ ,,Da, ali...“ Šta god da je rekao ostalo je da lebdi u vazduhu jer sam gurnula staklena vrata i ušla kod Gidiona. Bio je to masivan prostor sa tri odvojena dela za sedenje i svaki je veći od čitave kancelarije mog šefa Marka. Kao kontrast elegantnoj toplini Gidionovog stana, kancelarija mu je u hladnoj paleti crne, sive i bele i tu neutralnost razbijaju samo kristalne flaše u boji dragulja na zidu iza bara.

Sa obe strane su prozori celom dužinom zida s pogledom na grad. Jedan čvrsti zid prekoputa ogromnog stola ima ravne ekrane na kojima se prikazuju vesti iz celog sveta.

Pogledom sam prešla preko prostorije i ugledala jastuče nehajno bačeno na pod. Pored njega su bila udubljenja u tepihu koja su odavala mesto na kom kauč inače stoji. Očigledno je da je pomeren nekoliko centimetara.

Otkucaji srca su mi se ubrzali, a dlanovi ovlažili. Ona užasna uznemirenost koju sam osetila ranije sada se pojačala.

Taman sam primetila otvorena vrata na kupaonici kada se pojavio Gidion, oduzimajući mi dah lepotom golog trupa. Kosa mu je bila mokra, kao da se u skorije vreme tuširao, a vrat i gornji deo grudi i dalje crveni kao kad se fizički premori.

Skamenio se kada me je ugledao, pogled mu se na trenutak smračio, a onda je bez muke navukao svoju masku savršenstva, neumoljivosti.

„Evo, nije pravi trenutak“, reče i obuče košulju koja je stajala na barskoj stolici... i to ne ista košulja koju je obukao tog jutra. „Kasnim na sastanak.“ Čvrsto sam stegla tašnu. Kada sam ga videla u tom intimnom izdanju, odmah sam se setila koliko ga jako želim. Ludački ga volim, treba mi kao vazduh... i zato sam lako shvatila kako se osečaju Magdalen i Korin i dokle mogu da odu da bi ga odvojile od mene. „Zašto nisi obučen?“ Tu nije bilo pomoći. Moje telo je instinktivno reagovalo na prizor njegovog tela i od toga mi je bilo teže da obuzdam emocije koje su se pobunile. Njegova otkopčana, fino ispeglana košulja otkrivala je zlatnu kožu koja se zatezala preko savršenih trbušnjaka i izvanredno definisanih grudi.

Delić tamnih malja po grudima sužavao se u tanku liniju koja vodi do penisa, trenutno upakovanog u bokserice i pantalone. Bolelo me je od žudnje samo kad pomislim kakav je osećaj dok je u meni. „Imao sam nešto na košulji.“ Počeo je da se zakopčava. Trbušnjaci su mu se istezali od pokreta dok je išao ka baru da uzme manžetne koje su tamo stajale. „Moram da bežim. Ako ti treba nešto, kaži Skotu da ti sredi. Ili ću ja kad se vratim. Ne bi trebalo da se zadržim duže od dva sata.“ „Zašto kasniš?“ Nije me pogledao kad je odgovorio: „Morao sam da uglavim sastanak u poslednji čas.“ „Ma nemoj?“ „Istuširao si se jutros.“ Posle sat vremena vođenja ljubavi sa mnom. „Zašto si se opet tuširao?“ „Čemu ispitivanje?“, brecnu se on.

Morala sam da dobijem odgovore i otišla sam u kupaonicu. Para u vazduhu me je pritiskala.

Ne obazirući se na glas u glavi koji mi govori da ne tražim nevolju koju ne mogu da podnesem, izvadila sam košulju iz korpe za veš... i videla crveni karmin razmazan kao mrlja od krvi na jednom rukavu. Bol mi je stegao gmdi.

Bacila sam košulju na pod, okrenula se i izašla; potrebno mi je da odem. ,,Evo!“, brecnu se on kada sam projurila pored njega. „Šta je tebi, koji đavo?“ „Jebi se, stoko smrdljiva.“ „Molim?“ Ruka mi je bila na bravi kada me je zgrabio za lakat i okrenuo me. Zavrtela sam se i takvom silinom ga udarila da mu se glava cimnula, a meni dlan počeo da bridi. „Dođavola“, zareža on, uhvati me za ruke i protrese. „Nemoj, jebote, da me udaraš!“ ,,Ne pipaj me!“ Dodir njegovih golih ruku na mojoj goloj koži bio je previše.

Odmaknuo se od mene. „Šta te je spopalo, jebote?“ „Videla sam je, Gidione.“ „Koga si videla?“ ,,Korin!“ Namršdo se. „O čemu pričaš?“ Izvadila sam smartfon i nabila mu fotografiju u lice. „Provaljen si.“ Gidion zaškilji da bi pogledao ekran, a onda prestade da se mršti. „Provaljen za šta, tačno?“, upita, previše blago. ,,Ma, jebi se.“ Okrenula sam se ka vratima i stavila telefon u tašnu. „Neću da ti crtam.“ Rukom je udario o staklo i zadržao vrata.

Opkoljavajući me telom, nagnuo se nadole i prošištao mi u uvo: „Da. Da, jebeno ćeš mi nacrtati.“ Čvrsto sam zatvorila oči jer mi je taj položaj kod vrata vratio uzavrela sećanja na prvi put kada sam bila u Gidionovoj kancelariji. Isto ovako me je zaustavio, vešto me zaveo i završili smo u

strastvenom zagrljaju na kauču na kojem se u skorije vreme desilo nešto dovoljno jako da ga pomeri sa mesta. „Zar slika ne govori hiljadu reči?“, procedilasam kroz stisnute zube. „Okej, Korin je neko izvatao. Kakve to veze ima sa mnom?“ „Zezaš me? Pusti me da izađem.“ „Meni ovo nimalo nije smešno. U stvari, mislim da se nikada ovoliko nisam naljutio na neku ženu. Upadaš ovde sa glupavim optužbama i moralnim sranjima...“ ,,Ja i imam morala!“ Okrenula sam se i sagnula ispod njegove ruke, praveći razdaljinu između nas koja nam je preko potrebna. Previše boli kad sam blizu njega. „Nikada te ne bih prevarila! Da sam htela da se jebavam okolo, prvo bih raskinula sa tobom.“ Naslonivši se na vrata, Gidion skrsti ruke. Košulja mu je ostala nezakopčana i otvorena oko vrata, što mi je bilo seksi i primamljivo, te me je još više razbesnelo. ,,Ti misliš da sam te prevario?" Ton mu je bio odsečan i leden. Duboko sam udahnula vazduh da preživim bol od prizora njega sa Korin na kauču iza mene. „Objasni mi zašto je došla u Krosfajer i zašto je onako izgledala. Zašto tvoja kancelarija ovako izgleda? Zašto ti tako izgledaš?“ Pogled mu ode do kauča, pa do jastučeta na podu i vrati se na mene. „Ne znam zašto je Korin dolazila, niti zašto je tako izgledala. Nisam je video od sinoć kada si bila sa mnom.“ Prošla noć kao da je bila pre sto godina. Volela bih da se nikad nije ni desila. ,Ali nisam bila sa tobom“, naglasila sam. „Ona ti je zatreptala okicama i rekla da želi da te upozna sa nekim, a ti si me ostavio da stojim tamo.“ ,,Isuse.“ Oči su mu sevnule. ,,Ne opet.“ Ljutito sam obrisala suzu koja mi je kliznula niz obraz.

On zagrme. „Misliš da sam pošao sa njom jer me je obuzela potreba da budem sa njom i sklonim se od tebe? ,,Ne znam, Gidione. Ti si otkačio mene. Ti si taj koji ima odgovore.“ ,,Ti si mene prva otkačila.“ Vilica mi je pala. ,,Nisam!“ „Đavola nisi. Maltene čim smo stigli, otišla si. Morao sam da te vijam unaokolo, a kada sam te pronašao, igrala si sa onim kretenom.“ „Martin je Stantonov nećak!“ A pošto je Ričard Stanton moj očuh, smatrala sam Martina članom porodice. „Briga me i da je prokleti sveštenik. Hoće da te kresne.“ „O bože. Gluposti! Prestani da skrećeš sa teme. Ti si vodio poslovne razgovore sa saradnicima. Bilo mi je glupo da samo stojim pored. I njima je.“ „Tebi je tu mesto, glupo ili ne!“ Glava mi se cimnula unazad kao da ine je ošamario. ,,Molim?“ „Kako bi se ti osećala da ja odem od tebe na zabavi Voters Filda end Limena zato što si počela da pričaš o kampanji? A onda, kad me nađeš, ja lagano plešem sa Magdalen?“ ,,Ja...“ Bože. Nisam o tome razmišljala na taj način.

Gidion je delovao smireno i nepotreseno dok se sav moćan naslanjao na vrata, ali osetila sam kako bes pulsira ispod smirene spoljašnjosti. Uvek zna da se obuzda, posebno kad ključa od strasti. „Moje je da stojim pored tebe i podržavam te, i da, da ponekad samo izgledam jebeno dobro dok me držiš podruku. To je moje pravo, moja dužnost i moja privilegija, Evo, i obrnuto.“ „Mislila sam da ti činim uslugu ako ti se sklonim s puta.“ Uzvratio mi je podignutom obrvom, čutke i sarkastično.

Skrstila sam ruke. „Jesi li zato otišao sa Korin? Da bi me kaznio? ,,Da želim da te kaznim, Evo, presavio bih te preko kolena.“ Pogled mi se suzio. To se nikada neće desiti.

,,Znam kakva si“, reče on odsečno. „Nisam hteo da postaneš ljubomorna na Korin pre nego što dobijem priliku da ti objasnim. Trebalo mi je nekoliko minuta da bih bio siguran da ona razume koliko je ozbiljna stvar između nas dvoje i koliko mi je važno da uživaš u večeri. To je jedini razlog zbog kog sam otišao s njom.“ „Rekao si joj da ne priča ništa o tebi i njoj, zar ne? Rekao si joj da se ne izjašnjava šta je ona tebi. Šteta što je Magdalen to sjebala.“ A možda su Korin i Magdalen sve to isplanirale. Korin dovoljno dobro poznaje Gidiona da bi mu predvidela kretanje; za nju je lako da isplanira kako će on reagovati kada se neočekivano pojavi u Njujorku. Što je bacilo potpuno novo svetlo na to zašto je Magdalen danas zvala. Ona i Korin su razgovarale u Valdorfu kada smo ih Gidion i ja opazili. Dve žene koje žele muškarca koji je sa drugom ženom. Ništa ne može da se desi dok sam ja aktuelna i iz tog razloga ne mogu da odbacim mogućnost da su njih dve u dosluhu. „Hteo sam da čuješ od mene“, reče on napeto.

Odagnala sam to jer me više interesuje ovo što se dešava sada. „Gidione, videla sam Korin kako ulazi u bentli. Baš pre nego što sam došla ovde.“ Sada je podigao i drugu obrvu. ,,Jesi?“ ,,Da, jesam. Možeš li ro da mi objasniš?“ ,,Ne mogu, ne.“ Premrla sam iznutra od besa i povredenosti. Odjednom nisam mogla da podnesem ni da ga pogledam. „Onda mi se sklanjaj s puta, moram da se vratim na posao.“ Nije se pomerio. „Samo nešto da razjasnimo pre nego što odeš - da li veruješ u to da sam je tucao?“ Trgla sam se kada je to izgovorio naglas. ,,Ne znam u šta da verujem. Dokazi sasvim sigurno...“ ,,Ne zanima me ni da ‘dokazi’ uključuju to da si nas zatekla gole u krevetu.“ Tako se brzo pomerio da sam se zateturala unazad od iznenadenja. Približio mi se. „Hoću da znam da li misliš da sam je tucao. Da li misliš da bih? Ili da li bih mogao? Da li to misliš?“ Stopalo je počelo da mi lupka, ali se nisam povukla. „Objasni karmin na košulji, Gidione.“ Vilica mu se stegla. ,,Ne.“ ,,Šta?“ Od tako glatkog odbijanja izgubila sam kontrolu. „Odgovori mi na pitanje.“ Proučavala sam mu lice i ugledala masku koju nosi pred drugim ljudima, ali nikada preda mnom. Krenuo je rukom ka meni kao da hoće da me pomazi po obrazu, a onda ju je povukao u poslednjem trenutku. U tom kratkom momentu dok ju je sklanjao, čula sam kako škripi zubima, kao da se bori da me ne dodirne. U agoniji sam bila zahvalna što to nije uradio. „Potrebno mi je da mi objasniš“, prošaputala sam, pitajući se da li sam umislila grč na njegovom licu. Ponekad toliko jako želim da verujem u nešto da namerno izmišljam opravdanja i ignorišem bolnu realnost. „Nisam ti dao razlog za sumnju.“ „Sada mi daješ, Gidione." Brzo sam izdahnula i ispumpala se. Povukla. On stoji preda mnom, ali kao da je hiljadama kilometara daleko. „Razumem da ti treba vremena dok ne podeliš tajne koje te bole. Ja sam prošla kroz to, znala sam da treba da pričam o onome što mi se desilo, ali nisam bila spremna. Zato se uporno trudim da te ne pritiskam ili požurujem. Ali ovo je tajna koja boli mene, a to nije isto. Zar ne shvataš?“ Opsovao je sebi u bradu i obuhvatio mi lice hiadnim rukama. „Iskačem iz kože da ti ne bih dao povoda za ljubomoru, ali kad postaneš posesivna, to mi se sviđa. Hoću da se boriš za mene.

Hoću da ti je ovoliko stalo. Hoću da budeš luda za mnom. Ali posesivnost bez poverenja je pravi pakao. Ako mi ne veruješ, nemamo ništa.“ „Gidione, poverenje je obostrana stvar.“ Duboko je udahnuo. „Dođavola. Nemoj tako da me gledaš.“ „Pokušavam da shvatim ko si ti.

Gde je onaj čovek koji se odmah otvorio i rekao da hoće da me tuca? Čovek koji nije oklevao da mi

kaže da sam ga opčinila iako raskidam s njim? Verovala sam da ćeš uvek biti tako brutalno iskren sa mnom. Računala sam na to. Sada...“ Odmahnula sam glavom jer mi se grlo steglo i nisam mogla više da pričam.

Namršteno je skupio usne, ali je tvrdoglavo ćutao.

Uhvatila sam ga za zglobove i sklonila mu ruke. Cepala sam se iznutra, slamala. „Ovog puta neću da bežim, ali ti si taj koji može da me otera. Razmisli o tome.“ Otišla sam. Gidion me nije zaustavio.

Ostatak dana provela sam usredsređena na posao. Mark obožava da iznosi ideje naglas, što je za mene odlična vežba za učenje, a njegov samouveren i prijateljski način izlaženja na kraj s poslom me inspiriše. Gledala sam ga kako s lakoćom vodi dva sastanka sa klijentima, staloženo i samouvereno.

Zatim smo intenzivno radili na analizi potreba kompanije koja se bavi prodajom igračaka za bebe, stavljajući akcenat na slab prihod i načine koje nismo istražili, kao što je reklamiranje na blogovima za mame. Zahvalna sam što mi posao omogućava da skrenem misli sa privatnog života i jedva čekam da kasnije odem na trening krav mage - to mi je bilo potrebno da se oslobodim uznemirenosti.

Tek što je prošlo čedri sata kada mi je telefon zazvonio. Brzo sam se javila i srce mi je preskočilo na zvuk Gidionovog glasa. ,,T'reba da krenemo u pet“, reče on, ,,da bismo stigli kod doktora Pitersena na vreme.“ ,,O.“ Zaboravila sam da su nam grupne terapije za parove četvrtkom u šest. Ovo će nam biti prva.

Iznenada se zapitah da možda nije i poslednja. „Doći ću po tebe“, nastavi on osorno, ,,kad bude vreme.“ Uzdahnula sam jer mi se uopšte nije išlo. Već sam rovita i iznervirana od malopredašnje svađe. „Izvini što sam te udarila. Nije trebalo to da uradim. Mrzim što je tako bilo.“ ,,Anđele.“ Gidion oštro izdahnu. „Nisi mi postavila jedino pitanje koje je bitno.“ Zatvorih oči. Iritantno je kako me čita. ,,U svakom slučaju, to ne menja činjenicu da imaš tajne.“ „Tajne su nešto što možemo da rešimo; varanje nije.“ Protrljala sam bolno mesto iza čela. ,,U pravu si.“ „Evo, postojiš samo ti.“ Glas mu je bio odsečan i težak. I dalje je ljut što sumnjam u njega. Pa dobro. I ja sam i dalje ljuta. „Biću spremna u pet.“ Bio je spreman, kao i uvek. Dok sam isključivala kompjuter i kupila stvari, razgovarao je sa Markom o trenutnom radu na kingsmen votki. Potajno sam posmatrala Gidiona.

Ima impozantnu figuru sa svojim visokim, vitkim i mišićavim telom u tamnom odelu i stav čoveka koji odaje nepristupačnost, ali ga ja vidim kao izuzetno ranjivog.

Ja sam zaljubljena u tog nežnog, duboko emotivnog čoveka. I mrzim njegovu fasadu i pokušaje da se sakrije od mene.

Okrenuo je glavu i uhvatio me kako zurim u njega. Ugledah nakratko svog voljenog Gidiona u tom divljačkom pogledu plavih očiju u kojima blesnu bespomoćna čežnja. Zatim je nestala, a na njeno mesto došla je hladna maska. ,,Spremna?“ Toliko je očigledno da krije nešto i ubija me taj jaz između nas. To što znam da postoje stvari koje neće da mi oda jer nema poverenja u mene.

Dok smo izlazili sa recepcije, Megumi je podlaktila bradu i teatralno uzdahnula. „Zaljubljena je u tebe, Krose“, promrmljah dok smo odlazili i kada je on pozvao lift. „Kako god.“ Frknuo je. „Šta ona zna o meni?“ „I ja se to pitam ceo dan“, tiho odgovorih.

U tom trenutku bila sam sigurna da je ustuknuo.

Doktor Lajl Pitersen je visok, fino podšišane kose i oštrih, ali ljubaznih očiju boje teksasa.

Ordinacija mu je ukusno sređena u neutralnim nijansama, a nameštaj izuzetno udoban, nešto što uvek primetim kad dođem kod njega. Malo mi je čudno da ga sada gledam kao svog terapeuta. U prošlosti me je primao samo kao ćerku moje majke. On joj je psihijatar poslednje dve godine.

Posmatrala sam ga dok se smeštao u sivu fotelju prekoputa sofe na kojoj smo sedeli Gidion i ja. Prodornim pogledom prelazio je preko nas dvoje, očigledno primetivši kako smo seli svako na drugi kraj sofe, a ukrućen stav pokazivao je odbrambenost. Tako smo se i dovezli dovde.

Doktor Pitersen je otvorio svoj tablet računar, uzeo pisaljku i rekao: „Da počnemo od toga šta je uzrok trenutne tenzije među vama?“ Sačekala sam trenutak da bih pružila Gidionu priliku da prvi progovori. Nisam se baš nešto iznenadila kada je oćutao. ,,Pa... u poslednja dvadeset i četiri sata upoznala sam Gidionovu verenicu za koju nisam znala da postoji...“ „Bivšu verenicu“, zareža Gidion. „... Saznala sam da se isključivo zabavlja sa brinetama zbog nje... ,,To nije zabavljanje.“ „... I uhvatila sam je kako izlazi iz njegove kancelarije posle ručka ovakva...“ Izvadila sam telefon. „Izlazila je iz zgrade“, procedi Gidion, ,,ne iz moje kancelarije.“ Pronašla sam fotografiju i dala telefon doktoru Pitersenu. „Ulazila je u tvoja kola, Gidione!“ „Pre nego što smo došli ovde, Angus ti je rekao da ju je video kako stoji, prepoznao je i samo je hteo da bude ljubazan.“ „Kao da bi i rekao nešto drugo!“, uzvratila sam. ,,On ti je vozač od detinjstva. Naravno da će da ti štiti dupe.“ ,,Aha, sad je reč o zaveri?“ „Šta je onda tražio tamo?“, izazivala sam ga. „Vozio me na ručak.“ „Gde? Samo ću da potvrdim da si bio tamo, a ona ne, i stvar je rešena.“ Gidion stegnu vilicu. „Rekao sam ti. Imao sam iznenadni sastanak. Nisam stigao da odem na ručak.“ ,,Sa kim si imao sastanak?“ ,,Ne sa Korin.“ ,,To nije odgovor!“ Okrenula sam se ka doktoru Pitersenu, koji mi smireno pruži telefon nazad. „Kada sam otišla kod njega u kancelariju da ga pitam šta se, kog đavola, dešava, zatekla sam ga poluobučenog i sveže istuširanog, a jedna sofa je bila pomerena, jastuci razbacani po podu...“ „Jedan prokleti jastuk!“ „... I imao je crveni karmin na košulji.“ ,,lma preko dvadeset preduzeća u Krosfajenf, hladno odvrari Gidion. „Možda je bila u nekom od njih.“ ,,Da“, otezala sam glasom koji je kipteo od sarkazma. „Naravno.“ „Zar je ne bih odveo u hotel?“ Oštro sam udahnula i okrenula se. „I dalje imaš onu sobu?“ Maska mu je pala i sevnula je panika. Saznanje da i dalje ima svoj jebarnik - hotelsku sobu koju isključivo koristi za tucanje i mesto gde ja nikada više neću kročiti - pogodilo me je kao fizički udarac i oštar bol mi je presekao grudi. Ote mi se tiho cviljenje od bola i čvrsto sam zatvorila oči. „Hajde polako“, prekide nas doktor Pitersen, dok je brzo zapisivao. „Da se vratimo malo unazad. Gidione, zašto Evi nisi rekao za Korin?“

„Svakako sam nameravao“, napeto reče Gidion. „On mi ništa ne priča“, prošaptah i počeh da tražim maramicu po torbi da mi se maskara ne bi razlila po licu. Zašto je zadržao sobu? Jedino objašnjenje je da namerava da je koristi s nekim, a to nisam ja. „O čemu razgovarate?", upita doktor Pitersen oboje. „Ja se obično izvinjavam“, promrmlja Gidion.

Doktor Pitersen podiže pogled. „Za šta?“ ,,Za sve.“ Prode rukom kroz kosu. ,,Da li misliš da je Eva previše zahtevna ili previše očekuje od tebe?“ Iz profila sam osetila da me Gidion posmatra. ,,Ne. Ona ne traži ništa.“ „Osim istine“, ispravih ga i okrenuh se ka njemu.

Oči su mu sevnule i posekle me vrelinom. „Nikada te nisam Iagao.“ „Gidione, da li želiš da ti ona nešto traži?“, upita doktor Pitersen.

Gidion se namršti. „Razmisli. Vratićemo se na to.“ Doktor Pitersen usmeri pažnju ka meni. „Evo, zaintrigirala me je fotografija koju si uslikala. Našla si se u situaciji koja bi duboko uznemirila većinu žena...“ ,,Ne postoji nikakva situacija“, hladno ponovi Gidion. „Njeno viđenje situacije“, ispravi se doktor Pitersen. „Očigledno smešno viđenje, uzimajući u obzir fizički aspekt naše veze.“ „U redu. Da porazgovaramo o tome. Koliko puta nedeljno imate seks? U proseku.“ Lice mi buknu. Pogledala sam Gidiona i on mi uzvrati pogled uz smešak. ,,Mmm...“ Usne mi se snuždeno iskriviše. „Mnogo.“ „U toku dana?“ Doktor Pitersen podiže obrve kad sam klimnula glavom, ponovo prekrstivši noge. „Više puta dnevno?“ Gidion se ubaci: ,,U proseku.“ Doktor Pitersen ostavi računar na krilu i pogleda Gidiona. ,,Da li je taj nivo seksualne aktivnosti uobičajen za tebe?“ „Ništa u mojoj vezi sa Evom nije uobičajeno, doktore.“ „Koliko često si imao seks pre Eve?“ Gidion steže vilicu i baci pogled na mene. ,,U redu je“, rekoh mu, čak i kada sam priznala da na to pitanje neću odgovoriti pred njim.

Ispružio je ruku, premostivši razdaljinu među nama. Svojom rukom sam uhvatila njegovu i bila zahvalna što me je stegao da bi me umirio. „Dva puta nedeijno“, reče on napeto. ,,U proseku.“ U glavi mi se brzo pojavio broj žena. Slobodna ruka na krilu mi se stegla u pesnicu.

Doktor Pitersen se zavalio. „Eva je spomenuia da je zabrinuta zbog neverstva i nedostatka komunikacije u vašoj vezi. Koliko često koristite seks da biste razrešili nesuglasice?“ Gidion podiže obrvu. „Pre nego što pretpostavite da Eva pati od pokoravanja mom prevelikom libidu, treba da znate da ona inicira seks isto koliko i ja. Ako neko treba da bude zabrinut da li će izdržati, to sam ja jer imam mušku anatomiju.“ Doktor Pitersen me pogleda da vidi da li odobravam. „Većina naše komunikacije vodi do seksa“, priznadoh, ,,kao i svađe.“ „Pre ili posle rešavanja sukoba?"

Uzdahnula sam. „Pre.“ On spusti pisaljku i poče da kuca. Pomislih kako će verovatno imati čitav roman kad sve iznesemo. „Vaša veza je izuzetno erotizovana od samog početka?“, upita on.

Klimnuh glavom, mada ga nisam gledala. „Jako privlačimo jedno drugo.“

,,Očigledno.“ Podiže pogled i uputi mi ljubazan osmeh. „Međutim, hteo bih da popričamo o mogućnosti apstinencije dok...“ ,,Ne postoji takva mogućnost“, ubaci se Gidion. ,,To ne može da bude polazna tačka.

Predlažem da se fokusiramo na ono što ne valja bez eliminisanja jedne od nekoliko stvari koja valja.“ „Nisam siguran da valja“, ravnomernim tonom reče doktor Pitersen. „Ne onako kako bi trebalo.“ „Doktore." Gidion stavi nožni zglob na koleno druge noge i zavali se, ostavljajući utisak nepopustljive odlučnosti. „Neću je taći jedino mrtav. Pronađite drugi način da nam pomognete.“ „Za mene je terapija novina“, kasnije je rekao Gidion kada smo bili u bentliju na putu kući. „Tako da nisam siguran. Je 1’ ono bila katastrofa kao što ja mislim?“ „Moglo je da bude bolje“, rekoh umorno, zavalih glavu i zatvorih oči. Umorna sam do koske.

Previše umorna da bih i razmišljala o tome da u osam stignem na trening krav mage. „Ubila bih za brzo tuširanje i krevet.“ „Ja imam još neke stvari da završim.“ ,,U redu je.“ Zevnula sam. „Šta kažeš da uzmemo noć slobodno i vidimo se sutra?“ Moj predlog bi dočekan uz duboku tišinu. Nakon samo jednog trena, postalo je tako puno tenzije da sam bila primorana da podignem glavu i otvorim teške kapke da bih ga pogledala. Gledao me je, usana stegnutih od frustriranosti. „Otkačinješ me.“ „Ne, ja...“ „Đavola ne! Sudila si mi i osudila me, a sada me otkačinješ.“ „Gidione, iscrpljena sam! Ne mogu još sranja da podnesem jer će me zakopati. Treba mi san i,..“ „Meni si potrebna ti“, brecnu se. „Šta da uradim da bi mi poverovala?“ ,,Ne mislim da si me prevario. Okej? Koliko god da deluje sumnjivo, ne mogu da ubedim sebe da bi to uradio. Tajne su te koje postaju naporne. Ja se cela dajem svemu ovome, a ti...“ „Misliš da se ja ne dajem?“, zgrčio se na sedištu, stavljajući savijenu nogu između nas da bi mogao da me pogleda direktno. „Nikada se ni za šta u životu nisam toliko trudio kao sad za tebe.“ ,,Ne možeš da ulažeš napore zbog mene. Moraš to da uradiš zbog sebe.“ „Prestani s tim sranjima! Zbog neke druge ne bih imao potrebe da radim na veštinama održavanja veze.“ Uz tiho stenjanje, položila sam obraz na sedište i opet zažmurila. „Gidione, umorna sam od svađanja. Samo želim mir i tišinu na jednu noć. Ceo dan mi nije dobro.“ „Jesi li bolesna?“ Pomerio se i nežno me uhvatio pozadi za vrat, a onda pritisnuo usne na moje čelo. „Nemaš temperaturu. Je 1’ te muči stomak?“ Udahnula sam ga, upijajući opojan miris njegove kože. Skoro da me je prepiavila potreba da mu zagnjurim lice u prevoj na vratu. ,,Ne.“ A onda mi je sinulo. Prostenjala sam. „Šta je?“ Povukao me je u krilo, privukavši me. „Šta nije u redu? Treba ti doktor?“ ,,Menstruacija“, prošaptah, jer nisam htela da me Angus čuje. „Treba da dobijem svakog časa.

Ne znam zašto mi to ranije nije palo na pamet. Nije ni čudo što sam toliko umorna i razdražljiva; hormoni. “ Umirio se. Posle nekoliko sekundi, podigla sam glavu da ga pogiedam.

Stegnuvši usne snuždeno, priznao je: „To je za mene novo. Toga nema u povremenim seksualnim izletima.“ „Koji si ti srećnik. Sada ćeš se suočiti sa nepogodnošću koja je rezervisana za muškarce sa devojkama i suprugama.“

„Jesam srećnik.“ Gidion mi skloni zalutale pramenove sa slepoočnica i njegova raskosna kosa se prosu oko izvajanog lica. ,,A možda, ako stvarno imam sreće, tebi bude bolje sutra i ponovo počnem da ti se sviđam.“ Ah bože. Srce me je bolelo u grudima. „Gidione, i sada mi se sviđaš. Samo mi se ne sviđa što čuvaš tajne. To će nas razdvojiti.“ „Nemoj to da dozvoliš“, promrmlja i pređe mi vrhovima prstiju preko obrva. „Veruj mi.“ „Moraćeš i ti meni da veruješ.“ Nadvio se nada mnom i blago priljubio usne uz moje. „Zar ne znaš, anđele?“, prodahta. ,,Ne postoji niko kome više verujem nego tebi.“ Uvukla sam mu ruke pod sako, zagrlila ga, upijajući toplinu njegovog vitkog, čvrstog tela.

Nisam mogla a da ne brinem što počinjemo da se udaljavamo.

Gidion iskoristi priliku i uroni mi jezik u usta, lagano dodirujući i izazivajući moj baršunastim pokretima. Varljivo i bez žurbe, tražila sam dublji kontakt, bilo mi je potrebno više. Uvek više. I mrzela sam što mi, pored toga, daje tako malo sebe.

Prostenjao mi je u usne erotičnim zvukom zadovoljstva i potrebe koja je prostrujala kroz mene. Iskrivio je glavu i pritisnuo svoje predivno izvajane usne na moje. Poljubac postade dublji, jezici su nam se mazili, dah ubrzavao.

Stegnuo je ruku kojom me je držao iza leđa i privukao bliže. Druga ruka mu je kliznula pod moju bluzu, dodirujući mi leđa toplim dlanom. Vrhovi prstiju su mu se opustili, bila mu je potrebna uteha koju pruža njegov dodir na mojoj obnaženoj koži. ,,Gidione...“ Po prvi put, fizička bliskost nije bila dovoljna da smiri očajničku želju u meni. ,,Psst“, umirivao me je. „Tu sam. Ne idem nigde.“ Zatvorila sam oči, zagnjurila glavu u njegov vrat i zapitala se da li ćemo biti toliko tvrdoglavi da ostanemo, čak i ako se ispostavi da je najbolje da odustanemo.

4 Probudio me je vrisak prigušen znojavim dlanom koji mi je gnječio usta. Od tolike težine nestalo mi je vazduha kada je drugu ruku zavukao pod moju spavaćicu, grabeći me i ostavljajući modrice. Uhvatila me je panika i počeh da se batrgam, mahnito mlatarajući nogama.

Ne... Ne, molim te... Nemoj više. Nemoj opet.

Dahćući kao pas, Nejtan mi je na silu raširio noge. Naslepo je udarao tvrdim udom koji mu je visio, pritiskajući mi njime unutrašnji deo butine. Borila sam se, pluća su mi gorela, ali bio je izuzetno jak. Nisam mogla da ga skinem sa sebe. Nisam mogla da pobegnem.

Prestani! Silazi sa mene. Ne pipaj me. O bože... molim te, nemoj to da mi radiš... nemoj da me povrediš...

Ma-ma!

Nejtan mi rukom pritisnu glavu na jastuk. Što sam se više opirala, to ga je sve više uzbuđivalo. Užasno dahćući, govoreći mi bezobrazne reči u uvo, pronašao je nežno mesto među mojim nogama i zario se u mene stenjući. Skamenila sam se, paralizovana stegama jezivog bola. ,,Da“, prostenjao je, „...voliš kad je u tebi... vrela mala droljo... voliš ga...“ Nisam mogla da dišem, pluća su mi potresali jecaji, nozdrve se zatvorile od njegove nadlanice. Pred očima su mi igrale tačkice; grudi su me bolele. Opet sam pokušala da se borim... treba mi vazduh... očajnički... „Evo! Budi se!“ Oči mi se otvoriše na glasnu zapovest. Sklonila sam se od ruku koje su me držale za bicepse, povrativši slobodu. Grčevito sam se odmakla... počela da se borim sa posteljinom koja mi je vezivala noge... počela da padam...

Potres od udarca na pod me je u potpunosti probudio i iz grla mi se ote užasan zvuk bola i straha. „Isuse! Evo, pobogu. Nemoj da se povrediš!“ Duboko sam udisala vazduh i puzeći krenula ka kupatilu.

Gidion me je podigao i privio na grudi. ,,Evo.“ ,,Muka“, prodahtala sam i stavila ruku preko usta dok mi je ključalo u stomaku. „Držim te“, reče on turobno i ponese me oštrim, moćnim korakom. Odveo me je do toaleta i podigao ve-ce šolju. Klečeći pored mene, držao mi je kosu dok sam povraćala i toplom rukom mi mazio kičmu. „Psst... anđele“, mrmljao je sve vreme. ,,U redu je. Na sigurnom si.“ Kada mi se stomak ispraznio, pustila sam vodu i spustila mu lice natopljeno znojem na podlakticu, pokušavajući da se usredsredim na bilo šta osim na ostatke sna. ,,Devojčice.“ Okrenula sam se i ugledala Kerija na pragu kupatila, lepog namrštenog lica. Bio je potpuno obučen u široke farmerke i usku duksericu i postadoh svesna da je i Gidion skroz obučen. Skinuo je odelo kada smo došli kod mene u stan, ali nije nosio trenerku koju je tada obukao. Sada je u farmerkama i crnoj majici.

Dezorijentisana njihovom pojavom, bacih pogled na sat i videh da je tek prošla ponoć. „Šta radite vas dvojica?“ „Ja sam upravo stigao“, reče Keri. ,,I sreo Krosa dok sam se penjao.“ Pogledah u Gidiona, koji je isto bio namršten od brige kao i moj cimer. „Izlazio si?“ Gidion me podiže na noge. „Rekao sam ti da imam da obavim neke stvari.“ Do ponoći? „Koje stvari?“ „Nije bitno.“ Istrgla sam mu se iz ruku i otišla do lavaboa da operem zube. Još jedna tajna. Koliko ih ima?

Keri se stvorio pored mog lakta i pogledi nam se sretoše u ogledalu. „Dugo nisi imala košmare."

Gledajući ga u zabrinure zelene oči, pustila sam da vidi koliko sam iznurena.

Utešno me je stisnuo za rame. „Odmorićemo se za vikend. Napunićemo baterije. Treba nam to. Bićeš dobro noćas?“ „Ja sam tu.“ Gidion se ispravi na ivici kade gde je sedeo i skinuo čizme. „To ne znači da ja nisam ovde.“ Keri me kratko poljubi u slepoočnicu. „Zovi ako ti budem bio potreban.“ Pogled koji mi je uputio dok je izlazio rekao je više od reči - nije mu potaman što će Gidion ovde prespavati. I ja sam donekle bila rezervisana. Mislim da to što bdim nad poremećajem sna kod Gidiona dosta doprinosi mom divljem emotivnom stanju.

Kao što je Keri nedavno rekao, čovek kojeg volim je tempirana bomba, a ja delim krevet s njim.

Isprala sam usta i vratila četkicu na mesto. „Treba mi tuš.“ Istuširala sam se pre spavanja, ali sam se opet osećala prljavo. Koža mi je u hladnom znoju i kada zažmurim, osetim miris njega Nejtana - na sebi.

Gidion je pustio vodu, a onda počeo da se skida, blagosloveno mi odvraćajući pažnju svojim veličanstveno zategnutim telom. Mišići su mu jaki i dobro definisani, građa vitka, ali moćna i elegantna.

Ostavila sam odeću gde je pala i uz stenjanje ušla pod mlaz koji je isparavao. On je ušao u kabinu iza mene, sklanjajući mi kosu i poljubivši me u rame. „Kako si?“ ,,Bolje.“ Zato što si ti tu.

Pažljivo me je obavio rukama oko struka i drhtavo izdahnuo. ,,Ja... Isuse, Evo. Jesi li sanjala Nejtana?“ Duboko sam udahnula. „Možda ćemo jednog dana razgovarati o našim snovima, a?“ On oštro uze vazduh i vrhovi prstiju mu se opustiše na moj kuk. „Tako znači?“ „Aha“, promrmljah. „Tako.“ Dugo smo tako stajali, okruženi parom i tajnama, fizički blizu, ali emotivno daleki. Mrzim to.

Nagon za plakanjem je bio jak i nisam ga suzbila. Dobar je osećaj kad izbaciš sve iz sebe. Stres koji se gomilao čitavog dana kao da je iscurio iz mene dok sam jecala. ,Andele.“ Gidion mi se pribi uz leđa, ruku čvrsto obavijenih oko mog struka, umirujući me štitom svog velikog tela. „Nemoj da plačeš... Bože. Ne mogu to da podnesem. Kaži mi šta ti treba, anđele. Kaži mi šta mogu da uradim.“ „Speri to sa mene“, prošaptah, naslanjajući se na njega, htela sam utehu njegove nežne posesivnosti. Isprepletala sam svoje prste sa njegovim na mom stomaku. „Očisti me.“ ,,Ti jesi čista.“ Udahnula sam uz drhtaj i odmahnula glavom.

„Evo, slušaj me. Niko ne sme da te takne“, žestoko reče. „Niko ne može da dođe do tebe.

Nikada vtše.“ Stegla sam mu prste. „Evo, moraće da prođe pored mene. A to se nikada neće desiti.“ Nisam mogla da govorim od bola u griu. Pomisao na to da se Gidion suočava sa mojom noćnom morom... da vidi čoveka koji mi je uradio one stvari... zateglo je hladan čvor koji mi je bio u stomaku čitavog dana.

Gidion je dohvatio moj šampon i ja zatvorih oči, blokirajući sve osim čoveka koji je trenutno usredsređen samo na mene.

Bez daha sam čekala da osetim dodir njegovih magičnih prstiju. Kada se to desilo, uhvatila sam se za zid pred sobom da uspostavim ravnotežu. Dok su mi oba dlana bila pritisnuta na hladne pločice, naslađivala sam se njegovim vrhovima prstiju koji su mi masirali glavu i zaječala sam. ,Je 1’ prija?“, upita on tihim, grubim glasom. ,,Uvek.“ Lebdela sam blaženo dok mi je prao kosu i nanosio balzam, pomalo zadrhtavši kada mi je gustim češljem prošao kroz mokre pramenove. Bila sam razočarana kada je završio i mora da mi se oteo zvuk žaljenja, zato što se nagnuo i obećao mi: „Nisam još završio.“ Osetila sam miris svog gela za tuširanje, a onda... ,,Gidione.“ Izvila sam se u njegovim sapunjavim rukama. Palčeve je nežno zario u čvorove na mojim ramenima, topeći ih savršenim pritiskom. Zatim mi je krenuo niz kičmu... zadnjicu... noge... ,,Pašću“, nerazgovetno rekoh, opijena zadovoljstvom. „Ja ću te uhvatiti, anđele. Uvek ću te uhvatiti.“ Bol i poniženje sećanja sprala je nesebična naklonost Gidionovog pažljivog opsluživanja.

Njegov dodir me je, više od gela i vode, oslobodio noćne more. Okrenula sam se na njegov zahtev i videla ga kako kleči preda mnom, dok mu ruke klize po mojim listovima, tela predivnih savijenih mišića. Obuhvatila sam mu vilicu i podigla mu glavu. „Gidione, možeš da budeš tako dobar za mene“, blago mu rekoh. ,,Ne znam kako sam to mogla da zaboravim. Čak i za trenutak.“ Grudi su mu se širile od brzih, dubokih udaha. Uspravio se, klizeći mi rukama po butinama dok se nije našao iznad mene. Nežno mi je dotakao usne svojima. Lagano. „Znam da je danas bilo sjebano na mnogo načina. Sranje... cele nedelje. I meni je bilo teško.“ ,,Znam.“ Zagrlila sam ga i stisnula obraz na njegovo srce. Tako je čvrst i jak. Obožavam osećaj kada sam mu u rukama. Već mu je bio ukrućen između nas, ali se sve više ukrućivao dok sam se mazila. ,,Evo...“ Pročistio je grlo. „Pusti me da završim, anđele.“ Gricnula sam mu vilicu i uhvatila ga za savršenu zadnjicu, privijajući ga još više uz sebe. „Zašto umesto toga ne počneš?“ „Ovo nije išlo u tom pravcu.“ Kao da može drugačije da se završi kad smo oboje nagi i dodirujemo se rukama po čitavom telu. Gidion može da mi stavi ruku na donji deo leđa dok šetamo i ja bih osetila istu potrebu kao da mi je stavio ruku među noge. ,,Pa... vrati se i preispitaj, šampionu.“ Gidion podiže ruke i uhvati me za vrat sa strane, a palčevima mi podiie bradu. Namrštenost ga je odala i pre nego što je stigao da mi kaže kako nije dobra ideja da sada vodimo ljubav, uhvatila sam ga za penis.

Počeo je da mumla i kukovi su mu se trgli. ,,Evo...“ „Šteta da se ovo propusti." „Ne smem da sjebem ovo sa tobom.“ Oči su mu bile crne kao safiri. „Poludeo bih ako bi se ikada izbezumila dok te dodirujem." „Gidione, molim te.,.“

,,Ja ču reči kada.“ Zapovest u glasu bila je jasna.

Automatski sam popustila stisak.

Odmaknuo se i rukom stegnuo kurac. Nemirno sam se pomerila jer mi je pažnja bila prikovana za tu spretnu ruku i duge, elegantne prste. Dok se razdaljina među nama povećavala, počelo je da me boli, telo mi je reagovalo na to što sam ga izgubila. Užarena malaksalost koju mi je preneo svojim dodirom pretvorila se u lagano izgaranje, kao da je potpalio vatru koja je najednom buknula. „Vidiš nešto što ti se sviđa?“, mazno je govorio, zadovoljavajući se.

Zapanjena što mi se ruga pošto me je odbio, podigla sam pogled... i dah mi je zastao.

I Gidion je goreo. Ne mogu da se setim druge reči kojom bih to opisala. Gledao me je teškim kapcima kao da hoće živu da me pojede. Jezikom je natenane išao duž ruba usana, kao da me je okusio. Kada je zubima uhvatio donju usnu, mogla sam da se zakunem da ga osećam među nogama.

Taj pogled vrlo dobro poznajem... znam šta posle njega sledi... znam kako je žestok kada me tako jako želi.

To je pogled koji vrišti seks. Jak, dubok, beskrajan, izluđujući seks. Stajao je s druge strane kabine za tuširanje, raširenih nogu, dok mu se nago telo u ritmu opuštalo dok je mazio svoj prelepi penis dugim, laganim pokretima.

Nikada u životu nisam videla nešto što toiiko odiše seksom, niti toliko muževno. „O bože“, prodahtala sam, prikovanog pogleda. „Tako si jebeno seksi.“ Blesak u njegovim očima rekao mi je da zna šta mi radi. Slobodnom rukom je lagano klizio po mišićavom stomaku i stegao sebi grudi, od čega osetih ljubomoru. ,,Je 1’ možeš da svršiš dok me gledaš?“ Zapanjilo me je saznanje da se plaši da me seksualno dodiruje odmah posle moje noćne more, plaši se šta bi za nas značilo ako mi bude okidač. Ali je voljan da izvede predstavu za mene - da me inspiriše - da se sama dodirujem. Nalet emocija koje sam u tom trenutku osetila bio je razarajući.

Zahvalnost i ljubav, želja i nežnost. „Volim te, Gidione.“ Zažmurio je jako, kao da ne može da podnese te reči. Kada je ponovo otvorio oči, silina njegove volje rne je naterala da zadrhtim od potrebe. „Pokaži mi.“ Dlanom je obuhvatio širok glavić. Stisnuo ga je, od čega se zarumeneo u licu, i ja sam stisnula butine. Palcem je trljao svoju pljosnatu bradavicu. Jednom. Dvaput. Ispustio je grubo stenjanje od zadovoljstva i krenula mi je voda na usta.

Voda koja je dobovala iza mene i sve veća para između nas samo su pojačale erotičnost njegovog prizora. Ruka mu se ubrzala, klizeći gore-dole u ritmu. Tako je dugačak i debeo.

Nepogrešivo muževan.

Ne mogavši da podnesem bol od svojih ukrućenih bradavica, obuhvatila sam svoje grudi i stegla ih. „Tako je, anđele. Pokaži mi šta ti radim.“ Na trenutak sam se zapitala da li to mogu. Ne tako davno sam se stidela da sa Gidionom oči u oči razgovaram o svom vibratoru. „Evo, pogledaj me.“ Uzeo je svoja jaja u jednu ruku, a kurac u drugu. Besramno, što me je mnogo napalilo. ,,Ne želim da svršim bez tebe. Treba mi da budeš sa mnom.“ I ja sam htela da njemu isto tako budem seksi. Htela sam da i njega boli od želje kao mene.

Htela sam da moje telo - moja želja - utisne žig u njegovom umu kao što je prizor njega utisnut u rnoj.

Očiju prikovanih uz njegove, kliznula sam rukama po telu. Posmatrala sam mu pokrete... osluškivala kada mu zastaje dah... koristila njegove znake da vidim šta ga izluđuje.

Bilo je nekako intimno kao kada je u meni, možda i više jer smo otvoreni i izloženi. Potpuno ogoljeni. Moje zadovoljstvo ima odraz u njegovom i obmuto.

Počeo je da mi govori šta želi onim svojim hrapavim glasom boga seksa: Stegni bradavice, anđele... Dodiruj se - jesi li ovlažila? Gurni prste u sebe... Osećaš kako si uska? Vreo, uzak, plišani raj za moj kurac... Tako si jebeno božanstvena... Tako seksi. Toliko sam prokleto krut da boli...

Vidiš šta mi radiš? Tako ću jako da svršim za tebe... „Gidione.“ Prodahtala sam, brzim kružnim pokretima masirajući klitoris, dok su mi se kukovi pomerali od dodira. ,,Tu sam pored tebe“, reče on promuklim glasom, drkajući kurac brutalno brzo i nasilno dok je jurio ka vrhuncu.

Uz prve potrese od grčenja utrobe viknula sam i noge su počele da mi se tresu. Dlanom sam udarila o staklo da bih se zadržala jer mi je vrhunac odneo snagu iz mišića. Gidion se odmah našao na meni, grabeći me za kuk na način koji je odavao pohlepu i posesivnost i prsti su mu se opustili od nemira i pometnje. „Evo!“, promumlao je kada mi je prvi mlaz guste, vrele sperme prsnuo na stomak. „Jebote.“ Naginjući se nada mnom, zario mi je zube u meko mesto između vrata i ramena, bezbolno mi pokazujući sirovost svog zadovoljstva. Stenjanje mu je pulsiraio kroz mene dok je silovito svršavao, prskajući rne po stomaku.

Tek je prošlo šest sati ujutru kada sam se izvukla iz svoje spavaće sobe. Već neko vreme bila sam budna, posmatrajući Gidiona kako spava. Ovo je retka čast, jer jedva da nekad uspem da se probudim pre njega. Mogu da ga gledam, a da ne brinem da će se izbezumiti.

Otišla sam niz hodnik dok nisam stigla do široke, otvorene dnevne sobe. Smešno je što Keri i ja živimo u stanu na Gornjem vest sajdu dovoljno velikom za čitavu porodicu. Međutim, odavno sam naučila da biram u koju ću raspravu ući sa majkom i očuhom kada je reč o mojoj bezbednosti.

Nema šanse da oni promene mišljenje o lokaciji ili obezbeđenju, kao što su vratar i recepcija, ali to što sarađujem sa njima oko smeštaja mogu da iskoristim kako bih ih dobila na drugim frontovima.

Bila sam u kuhinji i čekala da voda za kafu provri kada mi se Keri pridružio. Ušetao je sav zanosan u sivoj san dijego stejt trenerci, kose boje čokolade razbarušene od spavanja i bradice stare jedan dan na četvrtastom licu. „Jutro, devojčice“, promrmlja i poljubi me u slepoočnicu u prolazu. „Rano si ustao.“ „Pazi ko mi kaže.“ Uzeo je dve šolje sa police, a zatim i pola-pola iz frižidera. Doneo ih je i stao da me proučava. „Kako si?“ „Dobro. Stvarno“, insistirala sam kada mi je dobacio skeptičan pogled. „Gidion se pobrinuo za mene.“ „Okej, ali da li je to toliko dobro ako je on razlog što si bila pod tolikim stresom da si imala noćne more?“ Oboma sam napunila šolje, sebi stavljajući šećer, a i njemu i sebi šlag. Dok sam to radila, ispričala sam mu za Korin i večeru u Vaidorfu, kao i za svađu koju sam imala sa Gidionom zato što se Korin pojavila u Krosfajeru.

Keri je stajao kukom naslonjen na radnu površinu, nogu skrštenih u člancima i jednom rukom je prekrio grudi. Pijuckao je kafu. „Nema objašnjenje, a?“ Odmahnuh glavom, osećajući težinu Gidionove ćutnje. „Šta je sa tobom? Kako si ti?“ „Šta sad, jednostavno menjaš temu?“ „Šta još ima da se kaže? Ovo je priča koja ima samo jednu stranu.“ „Pomisliš nekad da će on uvek imati tajne?“ Spustila sam šolju, mršteći se. „Kako to misliš?“

„Mislim na to da je on dvadesetosmogodišnji sin suicidnog prevaranta Poncijeve šeme i baš se zadesilo da poseduje veliki deo Menhetna." Podiže jednu obrvu kao da me izaziva. „Razmisli o tome. Da li to mogu da budu stvari koje se uzajamno isključuju?“ Spustila sam pogled na šolju, uzela gutljaj i nisam priznala da sam se i ja isto to zapitala jednom ili dvaput. Količina Gidionovog bogatstva i imperije je zapanjujuća, posebno uzimajući u obzir to koliko ima godina. ,,Ne mogu da zamislim Gidiona da vara ljude, ne kada mu je veći izazov da dobije ono što ima na legitiman način.“ ,,Uz sve tajne koje ima, da li si sigurna da ga dovoljno poznaješ da bi donela takav zaključak?“ Pomislila sam na čoveka koji je proveo noć sa mnom i laknulo mi je što sam toliko sigurna u odgovor - barem u ovom trenutku. ,,Da.“ „Onda u redu.“ Keri slegnu ramenima. „Juče sam razgovarao sa doktorom Travisom.“ Misli mi odmah odoše na drugu stranu kada je pomenuo našeg terapeuta u San Dijegu. ,,Jesi?“ „Aha. Stvarno sam sjebao stvar one noći.“ Po uzrujanom načinu na koji je sklonio dugačke šiške sa lica, znala sam da misli na orgiju koju sam zatekla. „Kros je slomio Ijanu nos i rascepao mu usnu“, reče, podsećajući me na to kako je nasilnički Gidion reagovao na nepristojan predlog Kerijevog... prijatelja da im se pridružim. „Juče sam video Ijana i izgleda kao da ga je neko ciglom udario u facu. Pitao me je ko ga je sredio, da može da podnese tužbu.“ ,,O.“ Pluća mi se stegoše. „O sranje.“ „Znam. Milijarder plus tužba jednako beaucoup3 para. Na šta sam, koji đavo, mislio?“ Keri zatvori oči i protrlja ih. „Rekao sam mu da ne znam ko ti je momak, da je neko koga si pokupila i dovela kući. Kros ga je udario otpozadi, tako da Ijan ništa nije video.“ „One dve devojke sa tobom su dobro osmotrile Gidiona“, snuždeno rekoh. „One su izašle na ona vrata“, pokaza Keri prekoputa dnevne sobe kao da nam se vrata i dalje tresu od zalupljivanja, ,,kao veštice iz pakla. Nisu krenule do urgentnog s nama i ne znamo ko su.

Ako Ijan ne naleti na njih negde, bićemo dobro.“ Protrljala sam stomak koji je zadrhtao od uznemirenosti. „Držaću situaciju na oku“, uveravao me je. „Cela ta noć mi je bila poziv za buđenje, a to što sam o tome pričao na terapiji pružilo mi je određeno viđenje stvari. Posle sam otišao da se vidim sa Trejom. Da mu se izvinim.“ Rastužio me je pomen Trejovog imena. Nadala sam se da će Kerijeva veza sa studentom veterine koja je počela da cveta uspeti, ali ju je Keri sabotirao. Kao i uvek. „Kako je prošlo?“ Opet je slegnuo ramenima, ali na čudan način. „Povredio sam ga one noći zato što sam kreten.

Onda sam ga opet juče povredio pokušavajući da postupim na ispravan način.“ „Jeste li raskinuli?“ Ispružila sam ruku i stegla njegovu. „Ozbiljno smo se ohladili. Kao na ledu. On hoće da budem gej, a ja to nisam.“ Bolno je čuti da neko želi da je Keri ono što nije, zato što je kod njega uvek tako. Ne razumem zašto. Za mene je on divan onakav kakav je. „Mnogo mi je žao zbog toga, Keri.“ ,,I meni, zato što je on divan momak. Ja samo trenutno nisam spreman za stres i zahteve koje nosi komplikovana veza. Dosta radim. Nisam još dovoljno stabilan da me neko jebe u mozak.“ Napućio je usne. „Možda bi mogla i o tome da razmisliš. Tek smo se doselili. Potrebno nam je još vremena da se sredimo.“ Klimnula sam glavom, shvatajući na šta cilja i nije da se ne slažem, ali nisam popuštala u odluci da poradim na vezi sa Gidionom. „Jesi li razgovarao i sTatjanom?“ 3

Mnogo (fr.) (Prim. prev.)

„Nema potrebe.“ Palcem mi je prešao preko zgloba ruke pre nego što ju je pustio. „Ona je laka.“ Frknula sam i uzela poveći gutljaj kafe koja se hladila. „Ne samo u tom smislu“, progundao je i bezobrazno se nasmešio. „Mislim na to da ne očekuje ništa i ništa ne zahteva. Sve dok sam sređen i doživi onoliko orgazama koliko i ja, dobro joj je. Meni je, u stvari, okej sa njom, i to ne samo zato što što je dobra za kresanje. Opuštajuće je biti sa nekim ko samo želi da se dobro zabavi i ne uzrokuje ti stres.“ „Gidion me poznaje. Razume me i pokušava da radi na mojim problemima. I on se bori za ovo, Keri. Nije ni njemu lako.“ „ Da li misliš da je Kros imao podnevni kres sa bivšom?“, otvoreno me upita. ,,Ne.“ „Jesi li sigurna?“ Duboko udahnuvši, uzeh okrepljujući gutljaj i priznadoh: „Uglavnom. Mislim da ja sada to radim za njega. Prilično je žestoko između nas, znaš? Ali njegova bivša ga na neki način ima u šaci.

On kaže da je to griža savesti, ali to ne objašnjava opčinjenost brinetama.“ ,,To objašnjava zašto si pukla i udarila ga - izjeda te to što je ponovo u blizini. A on i dalje neće da ti kaže šta se dešava. Da li to tebi zvuči zdravo?“ Ne. Znam to. Mrzim to. „Sinoć smo bili kod doktora Pitersena.“ On podiže obrve. „Kako je bilo?“ „Nije nam rekao da bežimo jedno od drugog koliko nas noge nose.“ „A ako kaže? Da li ćeš ga poslušati?“ „Neću da pobegnem ovaj put ako se stvari zakomplikuju. Ozbiljno, Keri“, zadržala sam pogled na njemu, „jesam li ja baš toliko napredovala ako ne mogu da podnesem talasanje?“ „Devojčice, Kros je cunami.“ „Ha!“, nasmejah se jer nisam mogla da se suzdržim. Keri može da me natera da se smejem kroz suze. „Pravo da ti kažem, ako ovo ne razrešim sa Gidionom, sumnjam da ću razrešiti sa bilo kim.“ ,,To iz tebe govori usrano samopouzdanje.“ „On zna šta ja nosim u sebi.“ ,,U redu.“ Podigoh obrve. ,,U redu?“ Ovo je bilo previše lako. „Nisam naseo. Samo prihvatam.“ Uhvati me za ruku. „Hajde. Da ti sredimo kosu.“ Zahvalno se nasmejah. „Najbolji si.“ On udari kukom o moj. ,,I neću dozvoliti da to zaboraviš.“

5 ,,Kad su posredi smrtonosne zamke“, reče Keri, ,,ova je baš strava.“ Odmahnula sam glavom dok sam ga vodila u glavnu kabinu Gidionovog privatnog mlaznjaka. „Nećeš da pogineš. Letenje je sigurnije od vožnje.“ ,,A ti misliš da avionska industrija nije platila da se to unese u statistiku? “ Zastala sam da bih ga lupila u rame smejući se, a onda sam bacila pogled na izuzetno raskošan enterijer i osetila veliko divljenje. Videla sam ja dosta privatnih aviona, ali kao i obično, Gidion je pomerio granice koje malo njih može sebi da priušti.

Kabina je prostrana i središnji prolaz je širok. Paleta boja je neutralna sa akcentom na čokoladnobraon i ledenoplavim tonovima.

Duboka, nagnuta sportska sedišta sa stočićima postavljena su s leve strane, a sofa je s desne.

Svako sedište ima svoju konzolu za igrice pored. Znam da u zadnjem delu aviona sigurno postoji spavaća soba i jedno, dva luksuzna kupatila.

Stjuard uze moju i Kerijevu putnu torbu, a onda nam dade znak rukom da zauzmemo sedišta sa stolom. „Očekujemo gospodina Krosa u narednih deset minuta“, reče. ,,U međuvremenu, da li želite da popijete nešto?“ ,,Za mene vodu, molim vas.“ Pogledah na sat. Tek je prošlo pola osam. „Bladi meri,“ naruči Keri, ,,ako imate.“ Stjuard se nasmeši. „Imamo sve.“ Keri mi uhvati pogled. „Šta? Nisam večerao. Sok od paradajza če me držati dok ne budem jeo, a alkohol će pomoći da dramamin počne brže da deluje.“ ,,Ja ništa nisam rekla“, pobunih se.

Okrenuh se da kroz prozor pogledam u noćno nebo i, kao i obično, misli mi krenuše ka Gidionu. Ceo dan je bio ćutljiv, otkako se probudio. Ćutke smo se odvezli na posao, a kada mi se radno vreme završilo u pet, pozvao je samo da mi kaže da će me Angus odvesti kući samu, a onda voziti mene i Kerija na aerodrom, pa će nam se on pridružiti.

Ipak sam odabrala da peške odem kući, jer prethodne večeri nisam otišla do teretane, a i nisam imala vremena da vežbam pre leta. Angus me je upozorio da se Gidionu neće dopasti što odbijam vožnju, mada sam odbila učtivo i s dobrim razlogom. Mislim da Angus smatra da sam i dalje uznemirena što je vozio Korin, što nije daleko od istine. Žao mi je da priznam da se malecni deo mene nada da se oseća loše zbog toga. Veći deo mene mrzi što sam toliko sitničava.

Dok sam šetala kroz Central park, krivudavom stazom kroz visoko drveće, odlučila sam da ne sitničarim u vezi sa momkom. Čak i ako je reč o Gidionu. Neću da dozvolim da me to što sam frustrirana zbog njega spreči da se dobro provedem u Vegasu sa najboljim prijateljem.

Na pola puta do kuće, zastala sam i okrenula se, posmatrajući Gidionov penthaus visoko nad Petom avenijom. Pitala sam se da li je tamo, da li se pakuje i planira vikend bez mene. Ili je i dalje na poslu, završavajući nedeljni posao oko štampe. „Uh-ah“, pevušio je Keri kada se stjuard vratio noseći na poslužavniku naša pića. „Imaš taj pogled.“ „Koji pogled?“

„Pogled ubice.“ Kucnuo je dugačkom, uzanom čašom o moju malu čašu za vodu. „Hoćeš da pričaš o tome?“ Taman sam htela da odgovorim kada je Gidion ušao u avion. Delovao je smrknuto, noseći aktovku u jednoj i putnu torbu u drugoj ruci. Kada je dao torbu stjuardu, ovlaš je klimnuo glavom Keriju, a mene pomazio prstima po obrazu.Taj jednostavan dodir mi je prostrujao telom kao elektricitet. Onda je otišao pozadi u kabinu i zatvorio vrata.

Namrgodila sam se. „Tako je prokleto neraspoložen.“ ,,I stvarno seksi. Šta on radi tom odelu...“ Većina odela čini čoveka. Gidion čini trodelnim odelima stvari koje treba zakonom da se zabrane. „Nemoj da mi odvlačiš pažnju njegovim izgledom“, gunđala sam. „Popuši mu. To garantovano popravlja raspoloženje.“ „Govoriš kao muškarac.“ „Očekivala si nešto drugo?“ Keri uze hladnu staklenu flašu u kojoj je bila voda što nije stala u moju kristalnu čašu. „Pazi ovo.“ Pokaza mi etiketu na kojoj je pisalo „Kros tauers i kazino“. „E, ovo je strava.“ Izvila sam usne. „Za velike igrače.“ „Šta?“ „Veliki igrači u kazinu. Kockari koji okom ne trepnu kad daju na ulog stotine hiljada dolara.

Pružaju im dosta pogodnosti da ih namame - hranu, apartmane i besplatnu povratnu kartu. Drugi muž moje majke bio je veliki igrač. To je jedan od razloga što ga je ostavila.“ On odmahnu glavom. „Koja ti sranja znaš. Znači, ovo je mlaznjak kompanije?“ „Jedan od pet“, reče stjuard kada se vratio sa vočem i sirom. ,,Isuse“, promrmlja Keri. „Prokleta flota.“ Posmatrala sam ga dok je vadio tablu dramamina iz džepa i sprao tablete uz bladi meri. ,,Hoćeš?“, upita, lupkajući o kutiju nastolu. ,,Ne. Hvala.“ „Hoćeš da se suočiš sa gospodinom Seksi Neraspoloženim?“ „Nisam sigurna. Možda ću da uzmem e-čitač.“ On klimnu glavom. ,,To je verovamo bolje za tvoje zdravlje.“ Pola sata kasnije, Keri je tiho hrkao u sedištu koje je spustio do kraja, a na ušima je imao slušalice koje blokiraju buku. Jedan dug trenutak sam ga posmatrala, zahvalna što mogu da ga vidim odmornog i opuštenog, dok mu se plitke brazde oko usana smekšavaju od sna.

Zatim sam ustala i otišla do kabine u koju je Gidion ušao. Razmišljala sam da li da kucam, ali sam odustala. Na svim drugim poljima me je izbegavao; neću mu pružiti priliku da to uradi i sada.

Podigao je pogled kada sam ušla i uopšte se nije iznenadio što sam se tako naglo pojavila.

Sedeo je za stolom slušajući ženu koja mu se obraćala preko satelitskog snimka. Sako mu je visio na naslonu stolice, a kravatu je olabavio. Posle tog kratkog pogleda na mene, nastavio je razgovor.

Počela sam da se skidam.

Prvo sam skinula majicu bez rukava, a onda i sandale i farmerke. Žena je nastavila da priča, pominjući ,,brige“ i „odstupanja“, ali je Gidionov pogled bio na meni - vreo i požudan. „Saznaćemo to sutra, Elison“, upade joj on u reč i pritisnu dugme na tastaturi koje je zatamnilo ekran trenutak pre nego što mu je moj grudnjak sleteo na glavu. ,,Ja sam u PMS-u“, rekoh, ,,a ti imaš promene raspoloženja.“ Stavio je grudnjak u krilo i zavalio se u stolicu, stavljajući laktove na drške stolice i spojivši prste. „A ti izvodiš striptiz da bi mi popravila raspoloženje?“

,,Ha! Muškarci su tako predvidivi. Keri mi je predložio da ti popušim da bih te oraspoložila.

Ne... nemoj da se uzbuđuješ. To se neće desiti.“ Zavukla sam palčeve u lastiš gaćica i zaljuljala se unazad na petama. Morala sam da mu odam priznanje što me gleda u oči, a ne u grudi. „Mislim da si mi dužan, šampionu. Debelo. Zar ne misliš da sam bila izuzetno razumna devojka uzimajući u obzir okolnosti?“ On podiže obrvu. „Mislim, volela bih da vidim šta bi ti uradio“, nastavih, „da si ti svratio do mene i zatekao mog bivšeg momka kako izlazi iz stana uvlačeći košulju u pantalone. A onda, kad se popneš, da vidiš da mi je kauč u neredu, a ja sveže istuširana.“ Gidionu se steže vilica. ,,Ni ti ni ja ne bismo hteli da vidimo šta bi se tada desilo.“ „Znači, oboje se slažemo da sam bila prokleto divna pod neobičnim okolnostima.“ Skrstila sam ruke, znajući da ću tako izložiti pogledu ono što voli. „Jasno si mi stavio do znanja kako bi odabrao da me kazniš. Šta bi odabrao da me nagradiš?“ „Je l’ to moj izbor?“, otezao je, teških kapaka.

Nasmejala sam se. ,,Ne.“ Stavio je grudnjak na tastaturu i ustao nehajno i graciozno. „Onda je to tvoja nagrada, anđele. Šta želiš?“ ,,Za početak, hoću da više ne budeš smrknut.“ ,,Smrknut?“ Usne mu se trgoše od prigušenog osmeha. ,,Pa, probudio sam se bez tebe, a sada me čekaju dva takva ista jutra.“ Spustila sam ruke i otišla do njega, stavljajući mu dlanove na široke grudi. „Samo u tome je stvar?“ ,,Evo.“ On je tako jak, fizički moćan čovek, a opet me dodiruje uz duboko poštovanje.

Sagnula sam glavu jer sam znala da me je nešto u glasu odalo. On ima preveliku moć opažanja.

Uzeo mi je bradu u ruke, podigao glavu i počeo da mi proučava lice. „Pričaj sa mnom.“ „Osećam kao da se povlačiš.“ Kroz vazduh između nas prode tiho mumlanje. „Dosta mi je toga na pameti. To ne znači da ne mislim na tebe.“ „Osećam to, Gidione. Između nas je distanca koje pre nije bilo.“ Ruke mu skliznuše i uhvati me oko vrata. „Nema distance. Držiš me za gušu, Evo.“ Stisak mu je postao neznatno jači. „Zar ne osećaš ta?“ Udahnula sam brzo i ukočeno. Uznemirenost mi je podstakla lupanje srca, fizička reakcija na strah koja je došla u potpunosti iznutra, ne zbog Gidiona, za koga sam apsolutno znala da me nikada ne bi fizički povredio ili doveo u opasnost. ,,Ponekad“, reče promuklo, posmatrajući me razarajuće spokojno, „jedva mogu da dišem.“ Oslobodila bih se da nije tih očiju koje odaju takvu čežnju i nemir. On je i mene terao da osetim isti gubitak moći, isti osećaj zavisnosti od nekoga za svaki udah.

Tako da sam uradila nešto suprotno bežanju. Zabacujući glavu, predala sam se, i kandže straha me pustiše. Polako sam učila da je Gidion u pravu za moju želju da svoju kontrolu prepustim njemu. Time je smirivao nešto u meni, neku potrebu za koju nisam ni znala da postoji.

Nastala je duga pauza, ispunjena samo njegovim disanjem. Osećaia sam kako se opire emocijama i zapitala se kakve su, zašto se toliko bori s njima.

Oslobodio je stisak uz dubok uzdah. „Evo, šta ti treba?“ ,,Ti - milju visoko4.“

4

Američki žargon za seks u avionu. (Prim. prev.)

Ruke mu skliznuše na moja ramena i on ih stegnu, a onda poče da mi mazi ruke čitavom dužinom. Prsti mu se isprepletaše sa mojima i nasloni svoju slepoočnicu na moju. „Šta je to sa tobom, seksom i prevoznim sredstvima?“ „Uzela bih te gde god stignem“, rekoh, ponavljajući ono što je on meni jednom prilikom rekao. „Verovatno do sledećeg vikenda neću biti ni za šta, zahvaljujući menstruaciji.“ „Jebem ti.“ ,,U tome je poenta.“ Uzeo je sako, obavio ga oko mene i izveo me iz kabine. „O bože.“ Rukama sam gužvala čaršave ispod sebe, a leđa su mi se izvila kada mi je Gidion prikovao kukove za krevet i jezikom prešao preko klitorisa. Koža mi je bila orošena finim graškama znoja, a vid mi se mutio dok mi se utroba opasno stezala pripremajući se za orgazam. Puls mi je dobovao, jureći u skladu sa ravnomernim zujanjem motora mlaznjaka.

Već sam dva puta svršila, što od prizora njegove tamnokose glave među nogama, što od njegovih opako spretnih usana. Gaćice su mi bile uništene, bukvalno pocepane od njegovog stiska, a on je i dalje bio obučen. „Spremna sam.“ Zagnjurila sam mu prste u kosu i osetila da je mokra u korenu. Suzdržavanje ga je koštalo. Uvek je tako pažljiv sa mnom, daje mi vremena da budem meka i vlažna pre nego što me ispuni svojtm dugačkim, debelim penisom. ,,Ja odlučujem kad si spremna.“ „Želim te u sebi...“ Avion se iznenada zatrese, pa propade, ostavljajuči me u bestežinskom stanju, osećala sam samo usisavanje Gidionovih usana. ,,Gidione!“ Zatresla sam se od još jednog vrhunca, dok mi se telo izvijalo od potrebe da ga osetim u sebi.

Kroz dobovanje krvi u ušima, čula sam glas kako najavljuje nešto preko komunikacionog sistema, ali nisam uspela da registrujem šta. „Tako si osetljiva sada.“ Podigao je glavu i oblizao usne. „Svršavaš kao luda.“ Prodahtala sam: „Svršila bih još jače da si u meni.“ „Imaću to na umu.“ „Nema veze ako mi se previše nadraži“, pobunih se. „Imam dosta vremena da se oporavim.“ Nešto sevnu duboko u njegovim očtma. Ustao je. ,,Ne, Evo.“ Moja postorgazmična ošamućenost izbledela je od oštrine njegovog glasa. Pridigla sam se na laktove i videia da se skida, brzim i efikasno gracioznim pokretima. „Ja biram“, podsetih ga.

Brzo je skinuo prsluk, kravatu i manžetne. Glas mu je bio previše ujednačen kad me je upitao: „Stvarno hoćeš da igraš na tu kartu, anđele?1' „Ako treba.“ „Treba mi mnogo više od toga da bih te namerno povredio.“ Košulju i pantalone skinuo je sporije i taj striptiz je mnogo više zavodio od mog. „Za nas se bol i zadovoljstvo uzajamno isključuju.“ „Nisam mislila...“ „Znam šta si mislila." Uspravio se kad je skinuo bokserice, a onda kleknuo kod podnožja kreveta i dopuzao do mene kao sjajan panter koji vreba. „Boli te kad mi kurac nije u tebi. Rekla bi bilo šta samo da me osetiš.“ „Da.“ Nadvio se nada mnom dok mu je kosa padala kao tamna zavesa oko lica, bacajući senku svojim velikim telom nad mojim. Nakrivio je glavu, spustio usne i lagano prešao preko ivice mojih vrhom jezika. „Žudiš za njim. Prazna si bez njega.“

,,Da, proklet bio.“ Stegla sam ga za vitke kukove, izvijajući se nagore da bih osetila njegovo telo na svom. Nikada se ne osećam tako bliska njemu kao kad vodimo Ijubav i sada mi treba ta bliskost, treba mi da osetim da smo okej pre nego što provedemo vikend jedno bez drugog.

Smestio mi se među noge i osetila sam ga ukrućenog i vrelog između usmina. „Boli te malo kad ga gurnem do kraja i tu nema pomoći - imaš usku pičkicu i ja je punim do kraja. Ponekad izgubim kontrolu i postanem grub, i tu takođe nema pomoći. Ali nemoj nikada da tražiš da te namerno povredim. Ne mogu.“ „Želim te“, prodahtala sam besramno trljajući vlažni procep uz njegov uzavreli kurac. ,,Ne još.“ Pomerio se, mešajući kukovima da me pronađe širokim glavićem. Nežno me je pritisnuo, otvarajući me, šireći me ulazeći samo vrhom. Zgrčila sam se od uskoće i telo mi se opiralo. ,,Još nisi spremna.“ „Tucaj me, Bože... samo me tucaj.“ Jednom rukom me je uhvatio za kuk, zaustavljajući moje mahnite napore da se izdignem i uzmem ga još dublje. „Natečena si."

Borila sam se protiv njegove ruke. Zarila sam mu nokte u zategnute obline zadnjice i povukla ga na sebe. Nije me briga ako boli. Ako ga ne osetim u sebi, mislim da ću poludeti. „Daj mi ga.“ Gidion mi zavuče ruke u kosu da bi me zadržao tu gde želi. „Pogledaj me.“ ,,Gidione!“ „Pogledaj me.“ Smirila sam se od zapovesti u njegovom glasu. Pogledala sam ga dok mi se uznemirenost topila videvši kako se njegovo lepo lice polako i postepeno menja.

Prvo mu se lice zgrčilo kao od bola. Obrva mu se nabrala. Usne su mu se razdvojile od dahtanja, a grudi počele da se dižu od teških uzdaha. Vilica mu se trgla i mišić se silovito zgrčio.

Koža mu je postajala vrela, razarala me je. Ali ono Što me je najviše hipnotisalo bile su njegove prodorne plave oči i nepogrešiva ranjivost koja je kuljala iz njih kao dim.

Na takvu njegovu promenu ubrzao mi se puls. Dušek se pomerio kada je zario noge u njega, ukrutivši telo... „Evo.“ Trgnuo se, a zatim počeo da svršava, prskajući vrelu tečnost u mene. Njegovo zadovoljno stenjanje je zavibriralo na meni, dok mu je kurac tonuo kroz iznenadnu bujicu sperme duboko u meni. „Ah... Isuse.“ Odjednom me je pogledao, pokazavši mi lice koje inače krije u prevoju mog vrata. Videla sam šta želi da vidi... šta hoće da mi podvuče...

Između nas nema ničega.

Promeškoljio se kukovima i priveo orgazam kraju, prazneći se u mene, podmazujući me da više ne bude bola i opiranja.

Oslobodio mi je kuk i pustio da se pridignem; pustio me da nađem savršen pritisak na klitoris da bi me zapalio. I dalje gledajući jedno drugo, posegnuo je iza sebe da mi uhvati zglobove. Jednu po jednu, podigao mi je ruke iznad glave, zadržavajući me.

Prikovana za dušek njegovim stiskom, težinom i erekcijom koja nije popuštala, u potpunosti sam mu bila prepuštena na milost. Poćeo je da gura, dodirujući drhtave zidove moje ženskosti svojim debelim penisom na kom su iskočile vene. Polaže prava na mene. Poseduje me. ,,Krosfajer“, prošapta on podsetivši me na moju sigurnu reč.

Zaječala sam dok sam se grčila od orgazma, stezala se i gnječila, halapljivo ga muzla. „Osećaš to?“ Gidion prede jezikom po mojoj usnoj školjci, vrelo dahćući. „Držiš me za gušu i muda. Gde je distanca, anđele?“ U sledeća tri sata, nije je bilo.

Upravnica hotela otvori dupla vrata našeg apartmana i Keri dugo, tiho zviznu.

„Jebeno da“, reče, gurajući me u sobu rukom na mom laktu. „Pogledaj koliko je ovo mesto.

Ovde možeš da radiš premet preko glave.“ U pravu je, ali ću sačekati do sutra ujutru da proverim to. Noge su mi se još tresle od ulaska u klub milja-visoko.

Tačno ispred nas bio je zapanjujući pogled na Vegas strip noću. Prozori su postavljeni celom dužinom, od poda do plafona, oko ćoška gde se nalazi klavir. „Zašto uvek ima klavira u apartmanima velikih igrača?“, upita Keri, podižući poklopac i nakratko pritisnuvši dirke.

Slegnula sam ramenima i pogledala u pravcu upravnice, ali se ona već udaljila dok su joj štikle tiho odzvanjale o debeo, beli tepih.

Apartman je sređen u stilu koji ja nazivam holivudskim šikom pedesetih. Kamin duplih strana ima fasadu od sivog kamena i ukrašen je nečim što podseća na ratkapnu velikih zubaca koji strče iz sredine. Sofe su boje zelene morske pene, s drvenim nogarama tankim kao štikie upravnice. Sve je u retro stilu, koji je istovremeno i glamurozan i primamljiv.

Stvarno je previše. Očekivala sam lepu sobu, ali ne direktorski apartman. Taman sam htela da odbijem kad sam videla Kerija kako mi se smeška i diže dva palca u znak potvrde. Nemajući srca da mu odbijem takvu radost, popustila sam i ponadala se da Gidion zbog nas neće propustiti neke profitabilnije goste. ,,I dalje hoćeš čizburger?", upitah ga, uzimajući uslužni meni s pulta iza sofe. ,,I pivo. Neka budu dva.“ Keri je otišao za upravnicom u spavaću sobu s leve strane dnevnog boravka, a ja sam podigla slušalicu starinskog telefona s kružnim brojčanikom da poručim.

Pola sata kasnije, bila sam sveža od brzog tuširanja i obučena u pidžamu; jela sam alfredo piletinu, nogu prekrštenih na tepihu. Keri se bacio na burger i posmatrao me radosno sa suprotne strane stočića za kafu. ,,Ti nikada ne jedeš velike količine ugljenih hidrata ovako kasno“, primeti on između dva zalogaja. „Treba da dobijem menstruaciju.“ „Siguran sam da je i rekreacija na putu ovamo bila od pomoći.“ Skupila sam oči. „Kako znaš? Ti si se obeznanio.“ „Deduktivno zaključivanje, devojčice. Kad sam zaspao, bila si iznervirana. Kad sam se probudio, izgledala si kao da si popušila ogroman džoint.“ „Kako je Gidion izgledao?“ „Isto - zategnuta zadnjica i jebeno seksi.“ Ubola sam viljuškom knedle. ,,To nije fer.“ „Koga briga?“ Pokaza rukama oko nas. „Vidi kako te je smestio.“ ,,Ne treba mi sponzor, Keri.“ On je žvakao pomfrit. ,,Da li si malo više razmišljala o tome šta ti treba? Dobila si njegovo vreme, strava telo i pristup svemu što ima. To nije loše.“ ,,Ne“, složih se, okrećući viljušku. Po maminim brakovima sa moćnim muškarcima znala sam da je njihovo vreme nešto najbitnije, jer je za njih to najdragocenije. „Nije loše. Samo nije dovoljno.“ „Ovo je život“, reče Keri dok se kao bog izležavao na ležaljci pored bazena. „Fali još samo mohito. Moraš da imaš alkohol za slavlje.“ Usne mi se izviše. Ja sam se sunčala na ležaljci pored njega, uživajući u sparnoj vrelini i povremenom zapljuskivanju vode. Proslavljanje je uobičajeno za Kerija i to oduvek smatram prilično šarmantnim. „Šta slavimo? “

,,Leto.“ „Onda okej.“ Pridigla sam se i spustila noge sa ležaljke, zategla sarong oko kukova i ustala.

Kosa mi je i dalje bila vlažna jer sam se bućnula u bazenu i štipaljkom sam je podigla na teme.

Svideo mi se osećaj užarenog sunca na koži, senzualni poljubac koji je skoro dovoljan da ne razmišljam previše o vodi od koje se suzdržavam - zahvaljujući menstruaciji koja je počela.

Krenida sam ka šanku na bazenu, posmatrajući ostale ležaljke i baldahine kroz svoje ljubičaste sunčane naočare. Bazen je prepun gostiju, a neki su dovoljno privlačni da se baci još pokoji pogled na njih. Jedan par mi je posebno zapao za oko jer su me podsetili na Gidiona i mene.

Plavuša je ležala na stomaku, izdignutog trupa na rukama i veselo je mlatarala nogama. Njen jako njam tamnokosi muškarac ispružio se na stolici pored nje, glave podbočene na jednu ruku dok ju je drugom mazio po kičmi.

Uhvatila me je kako zurim i osmeh joj je odmah nestao. Nisam joj videla oči iza džeki o sunčanih naočara, ali znam da je sevala pogledom ka meni. Uz osmeh sam skrenula pogled jer znam kako se oseća što joj druga žena odmerava čoveka.

Pronašla sarn prazno mesto za šankom i rukom dozvala barmena da mu stavim do znanja da sam spremna da naručim. Osveživači vazduha na plafonu hladili su mi kožu i naveli me da se spustim u barsku stolicu koja se upraznila dok sam čekala. „Šta pijete?“ Okrenula sam glavu da pogledam čoveka koji mi se obratio. „Još uvek ništa, ali razmišljam o mohitu.“ „Dozvolite da vas častim.“ Nasmešio se otkrivši savršeno bele, pomalo krive zube. Pružio mi je ruku i ja primetih kako su dobro izvajane. ,,Danijel.“ I ja pružih ruku. „Eva. Drago mi je.“ Skrstio je ruke na šanku i nagnuo se preko njega. „Šta vas dovodi u Vegas? Posao ili zadovoljstvo?“ „Odmor i opuštanje. Vas?“ Danijel na desnom bicepsu irna interesantnu tetovažu na stranom jeziku i ja sam počela da joj se divim. Ne izgleda dobro na tradicionalan način, ali ima stav i samopouzdanje, dve stvari koje su mi privlačnije kod muškarca od fizičkog izgleda. ,,Posao.“ Bacih pogled na njegov kupaći kostim. ,,Ja se onda bavim pogrešnim poslom.“ „Prodajem...“ ,,Izvinite.“ Oboje smo se okrenuli i ugledali ženu koja nam je upala u razgovor. Bila je to jedra brineta u tamnoj polo majici na kojoj je bilo izvezeno ime - Šejla - i „Kros tauers i kazino“. Po slušalici u uvu i pomoćnom pojasu videlo se da je iz obezbeđenja. „Gospođice Tramil“ Pozdravi me klimanjem glave.

Podigoh obrve. ,,Da?“ „Imamo konobara koji može da vas usluži pored vaseg baldahina.“ „Kul, hvala. Ali ne smeta mi da sačekam ovde.“ Kako se nisam pomerila, Šejla usmeri pažnju na Danijela. „Ako odete na drugi kraj šanka, imate piće na račun kuće.“ On nakratko klimnu glavom i pobednički mi se nasmeši. ,,I meni je dobro ovde, hvala." „Bojim se da ću morad da insistiram." ,,Šta?“ Osmeh mu se pretvori u namrgođenost. ,,Zašto?“ Zatreptala sam ka Šejli kada sam shvatila. Gidion me je stavio pod prismotru. I misli da može da kontroliše šta radim sa distance. Šejla mi uzvrati pogled, bezizražajnog lica. „Gospođice Tramil, otpratiću vas do vašeg baldahina.“

Na trenutak sam mislila da joj zagorčam dan, možda da dohvatim Danijela i besramno ga poljubim samo da bih poslala poruku svom momku starešini, ali sam uspela da se obuzdam. Ona samo radi ono za šta je plaćena. Njenog šefa treba neko da šutne u dupe. „Izvini, Danijele“, rekoh i lice mi buknu od sramote. Osetila sam se kao prekoreno dete i to me je stvarno naljutilo. „Drago mi je da smo se upoznali.“ On slegnu ramenima. „Ako se predomislite...“ Osećala sam Šejlin pogled na leđima dok sam išla ka baldahinu. Iznenada sam se okrenula ka njoj. ,,I, dobila si instrukcije da se umešaš samo ako mi se neko nabacuje? Ili imaš spisak situacija?“ Na trenutak je oklevala, a onda uzdahnula. Mogu samo da zamislim šta misli o meni, zgodna plavuša kojoj se ne može verovati kad je u pitanju mešanje sa ljudima u javnosti. „Postoji spisak.“ „Naravno da postoji.“ Gidion ništa ne bi prepustio slučaju. Pitala sam se kada je poradio na spisku, posle mog pominjanja Vegasa ili je već imao sve spremno. Možda je taj spisak napravio dok je bio s drugim ženama. Možda ga je sastavio za Korin. Što sam više razmišljala o tome, sve više sam bila besna. „Jebeno neverovatno“, požalih se Keriju kada se diskretno udaljila, kao da ću time zaboraviti da me nadgleda. „Imam bebisiterku.“ ,,Šta?“ Ispričala sam mu šta se desilo i videla kako mu se vilica steže. „Evo, to nije normalno“, brecnu se. „Ma ne nemoj da pričaš. I neću to da trpim. Mora da nauči da veze ne funkcionišu na taj način. Posle svih sranja koje mi je napričao o poverenju.“ Srušila sam se na ležaljku. „Koliko on meni veruje kad mora da ima nekog ko će mi biti senka i terati nepoznate ljude od mene?“ ,,Ne podržavam ovo, Evo.“ Uspravi se i prebaci noge preko ležaljke. ,,To nije u redu.“ „Misliš da ja to ne znam? A šta je s tim što je angažovao ženu? Nemam ništa protiv svog pola i teških poslova. Samo se pitam da li očekuje da me ona prati u toalet ili jednostavno nema poverenja u muškarca da me čuva.“ „Jesi li ti ozbiljna? Zašto se i dalje sunčaš umesto da mu očitaš lekciju?“ Ideja kojom sam se igrala u potpunosti se formirala u mojoj glavi. „Smišljam.“ ,,O?“ Usne mu se izviše u opak osmeh. „Kaži mi.“ Uzela sam smartfon sa malog stola urađenog u mozaiku između nas i pretražila imenik dok nisam našla Bendžamina Klensija - ličnog telohranitelja svog očuha. „Hej Klensi. Eva ovde“, pozdravih ga kada se javio posle prvog zvona.

Keri razrogači oči iza sunčanih naočara. „Ooo...“ Ustala sam i usnama mu sročila; Idem gore.

Klimnuo je glavom. „Sve je u redu“, rekoh u odgovor na Klensijevo pitanje. Sačekala sam da se uvučem unutra, znajući da je Šejla nekoliko koraka iza mene, ali i dalje napolju. „Slušaj, zamolila bih te za uslugu.“ Taman sam završila razgovor sa Klensijem kada sam dobila drugi poziv. Nasmejala sam se kada sam videla ko zove i sva ushićena sam se javila: „Ćao, tata!“ On se nasmeja. „Kako je moja devojčica?“ „Izaziva nevolje i uživa u tome.“ Stavila sam sarong na stolicu u trpezariji i sela. „Kako si ti?“ „Sprečavam nevolje i povremeno uživam u tome.“ Viktor Rejes je ulični policajac u Oušensajdu, u državi Kalifornija, zbog čega sam odabrala da pohađam SDSU5. Moja mama je prolazila kroz tešku fazu sa svojim drugim suprugom, a ja sam bila u buntovnoj fazi, praveći pakao od života jer sam dugo pokušavala da zaboravim na ono što mi je Nejtan uradio.

5

Državni univerzitet u San Dijegu. (Prim. prev.)

Sklanjanje s puta majci koja me je gušila najbolja je odluka koju sam donela u životu. Tiha, nepoljuljana ljubav mog tate prema meni, jedinici, promenila mi je život. On mi je pružio slobodu koja mi je toliko bila potrebna - u jasno definisanim granicama - i sredio mi da odem kod doktora Travisa, što me je povelo na dugo putovanje oporavka i prijateljstva sa Kerijem. „Nedostaješ mi“, rekoh mu. Mnogo volim mamu i znam da i ona mene voli, ali nas dve imamo turbulentan odnos, a sa tatom je tako lako. „Onda će te obradovati vesti koje imam da ti saopštim. Mogu da dođem da te vidim otprilike za dve nedelje - nedelju dana posle ove koja dolazi - ako ti odgovara. Ne želim da te ometam.“ „O bože, tata. Ti me nikada ne ometaš. Baš bih volela da te vidim!“ „Biće to kratak put. Krenuću kasnim letom u četvrtak uveče, a vratiću se u nedelju uveče.“ „Presrećna sam! Ura! Napraviću planove. Super ćemo se provesti.“ Tata se blago nasmejao i toplina mi se razli telom. „Dolazim da vidim tebe, ne Njujork.

Nemoj da me ugušiš nekim razgledanjem i slično.“ ,,Ne brini. Pobrinuću se da imamo dosta slobodnog vremena. I upoznaćeš Gidiona.“ Zatreperilo mi je u stomaku od pomisli na njih dvojicu zajedno. „Gidiona Krosa? Rekla si da se s njim ništa ne dešava.“ ,,Aha.“ Nabrala sam nos. „Imali smo problema tada. Mislila sam da smo završili.“ Nastade pauza. ,,Je l’ ozbiljno?“ I ja sam zaćutala, nemirno se promeškoljivši. Moj tata je obučen za posmatranje; odmah će primetiti da postoji tenzija između Gidiona i mene - i seksualna i ostale. „Da. Nije uvek lako. Dosta je naporno - ja sam dosta napoma - ali se oboje trudimo.“ ,,Da li te poštuje, Evo?“ Glas mog oca bio je grub i previše ozbiljan. ,,Ne zanima me koliko ima para; nema šta da mu dokazuješ.“ „Nije tako!“ Gledala sam u svoje pedikirane prste na nogama koji su se pomerali i shvatila da će susret predstavljati mnogo više komplikacija a ne samo oca zaštitnika koji se upoznaje s novim momkom svoje ćerke. Moj tata ima problem s bogatašima, zahvaljujući mojoj mami. „Videćeš kako je kad ga upoznaš." ,,U redu.“ U glasu mu se osetila skeptičnost. „Stvarno, tata.“ Nisam mogla da mu zamerim na brizi jer ga je moja autodestruktivna potera za muškarcima koji nisu-baš-dobri-za-mene navela da pronađe doktora Travisa. Posebno je imao problema s pevačem u bendu za kog sam bila nešto više od grupi devojke i sa majstorom za tetovažu koga je moj tata zaustavio jednom i uhvatio ga kako mu neko puši dok vozi - a to nisam bila ja. „Gidion je za mene. Shvata me.“ „Pokušaću za zanemarim predrasude, okej? I poslaću ti imejlom kopiju maršrute kad rezervišem let. Kako je sa ostalim stvarima u životu?“ „Upravo smo počeli da radimo na kampanji za kafu sa ukusom borovnice.“ Još jedna pauza. „Šališ se?“ Nasmejala sam se. „Kamo sreće. Poželi nam sreću u prodaji! Sačuvaću ti malo da probaš.“ „Mislio sam da me voIiš.“ „Svim srcem. Kako ljubav kod tebe? Je 1’ sastanak prošao dobro?“ ,Aha... nije bilo loše.“ Frknula sam i upitala: „Hoćete ponovo da se vidite?" „Zasad je takav plan.“ „Pun si novosti, tata.“ Opet se zakikotao i čula sam kako mu je omiljena fotelja zaškripala kad se pomerio. ,,Ne želiš stvarno da znaš o ljubavnom životu svog matorog.“

,,Tačno.'‘ Mada sam se ponekad pitala kakva je bila njegova i mamina veza. On je bio latinoamerički momak iz sirodnjske porodice, a ona zlatna aristokratkinja sa znacima za dolar u plavim očima. Pretpostavljam da je bilo baš uzavrelo među njima.

Razgovarali smo još nekoliko minuta, oboje uzbuđeni što ćemo se opet videti. Nadala sam se da se nećemo udaljiti kada sam se odselila posle fakulteta i zato sam udesila da se stalno čujemo subotom. Laknulo mi je što će me uskoro posetiti.

Taman sam završila razgovor kada je ušao Keri, koji je u potpunosti izgledao kao maneken, što i jeste. ,,I dalje smišljaš?“, upita.

Ustadoh. „Sve je gotovo. Pričala sam sa tatom. Sledeće nedelje dolazi u Njujork.“ „Stvarno? To! Viktor je kul.“ Oboje smo otišli u kuhinju i on uze dva piva iz frižidera. Ranije sam primetila da u apartmanu ima svega što inače koristim kod kuće. Pitala sam se da li Gidion baš toliko opaža ili je došao do tih informacija na drugi način - kao, na primer, gledajući moje priznanice. Nisam mogla to da izbegnem. Za njega je vrlo teško to postavljanje granica, što se i vidi po obezbeđenju koje me vija. „Kad su poslednji put tvoji roditelji bili zajedno u istoj državi?“, upita Keri, otvarajući pivo. „Kamoli u istom gradu.“ O bože... „Nisam sigurna. Pre mog rođenja?" Uzela sam poveći gutljaj piva koje mi je dodao. ,,Ne planiram da ih spojim.“ „Živeli za najbolje planove.“ Kucnuli smo se flašama piva. „Kad sam već kod toga, razmatrao sam da se na brzaka kresnem sa ribom koju sam upoznao pored bazena, ali sam ipak došao ovde.

Kontam da ćemo oboje danas da ostanemo suvi i da provedemo vreme zajedno.“ „Počastvovana sam“ rekoh oporo. „Htela sam da se vratim dole.“ „Previše je vruće. Sunce je brutalno." „Isto sunce koje imamo i u Njujorku, je l’?“ ,,Pametnica.“ Zelene oči mu zasijaše. „Šta kažeš na to da se sredimo i odemo negde na ručak?

Ja častim,“ „Naravno. Ali nisam sigurna da nam se Šejla neće prikačiti.“ „Jebeš nju i njenog šefa. Šta je to sa bogatašima i potrebom da kontrolišu?“ „Oni se i obogate tako što sve drže pod kontrolom." „Kako god. Meni se više sviđa naša ludost - mi se barem zajebavamo samo sami sa sobom.“ Stavio je ruku preko grudi i naslonio se na radnu površinu. „Trpećeš ova sranja?“ „Zavisi.“ ,,Od čega?“ Nasmejala sam se i krenula ka svojoj spavaćoj sobi. „Spremaj se. Ispričaću ti za ručkom.“

6 Jedva da sam završila pakovanje torbe za put kada sam čula nezamenljiv zvuk Gidionovog glasa u dnevnoj sobi. Kroz vene mi je prošao nalet adrenalina. Gidion je imao još štošta da mi kaže u vezi sa onim što sam uradila, mada smo pričali sinoć kad smo se Keri i ja vratili iz kluba i ponovo jutros kada sam ustala.

Pomalo me je nerviralo što se pravim luda. Pitala sam se da li je Klensi uspeo da uradi ono što sam ga zamolila, ali kada sam proverila sa telohraniteljem svog očuha, uverio me je da sve ide po planu.

Bosonoga sam otišla do otvorenih vrata spavaće sobe taman da vidim Kerija kako izlazi iz našeg apartmana. Gidion je sam stajao u malom foajeu posmatrajući me nedokučivim pogledom, kao da se nadao da ću se pojaviti svakog časa. Nosio je udobne farmerke i crnu majicu i toliko mi je nedostajalo da ga vidim da su me oči zapekle. „Zdravo, anđele.“ Prstima desne ruke nemirno sam se igrala materijalom svoje crne trenerke za jogu. „Zdravo, šampionu.“ Njegove prelepe usne se skupiše na tren. „Ima li taj nadimak neko posebno značenje?“ „Pa... šampion si u svemu što radiš. A i to je nadimak izmišljenog lika u kog sam zaljubljena.

Ponekad me podsećaš na njega.“ „Nisam siguran da mi se sviđa da si zaljubljena u bilo koga osim u mene, bez obzira na to da li je taj neko izmišljen ili ne.“ ,,Prebolećeš.“ Odmahujući glavom, krenuo je ka meni. „Kao što ću preboleti sumo rvača koji me je pratio?“ Ugrizla sam se za obraz da se ne bih nasmejala. Nisam imala određene zahteve u vezi sa izgledom kada sam zamolila Klensija da nađe nekog u Finiksu koga poznaje da prati Gidiona kao što Šejla prati mene. Samo sam tražila da bude muškarac i dala manji spisak stvari u koje da se umeša. „Gde ode Keri?“ „Ode dole da se pozabavi računom koji sam mu sredio.“ ,,Ne krećemo odmah?“ Polako je smanjio razdaljinu među nama. Nema sumnje da postoji opasnost u načinu na koji me uhodi. To mu se vidi u položaju ramena i sjaju u očima. Možda bih se više zabrinula da mu krivudavost pokreta nije toliko seksi. „Imaš menstruaciju?“ Klimnula sam glavom. „Onda ću morati da ti svršim u usta.“ Podigoh obrve. ,,Je l’ tako?“ „O da.“ Usne mu se izviše. ,,Ne brini, andele. Prvo ću se pobrinuti za tebe.“ Zabacio je telo i uhvatio me, a onda uneo u spavaću sobu i oboje nas položio na krevet.

Prodahtala sam i usne su mu se našle na mojima u dubokom, gladnom poljupcu. Oborila me je s nogu njegova strast i voljeni osećaj težine koja me pritiska na dušek. Miriše tako dobro. Koža mu je tako topla. „Nedostajao si mi“, zaječala sam i obavila ruke i noge oko njega. „Mada me ponekad ozbiljno nerviraš.“ Gidion prostenja. ,,Ti si najrazdražljivija i najpomamnija žena koju sam sreo.“ ,,Da, pa razbesneo si me. Ja nisam stvar. Ne možeš...“

,,Da, jesi.“ Grickao mi je ušnu školjku i od oštrine sam viknula. „I da, mogu.“ „Onda si i ti. I ja mogu.“ ,,To si već pokazala. Je l’ shvataš koliko je teško voditi posao sa nekim ko mora da je udaljen najmanje metar od tebe?“ Sledila sam se jer sam tražila da to pravilo važi samo za žene. „Zašto bi neko hteo da ti se toliko približi?“ ,,Da bi mi pokazao oblasti interesovanja na šemi dizajna preda mnom i da bi stajao pored mene zbog kamera na telekonferenciji - te dve stvari si mi baš otežala.“ Podigao je glavu, pa spustio pogled na mene. ,,Ja sam radio. Ti si se igrala.“ „Briga me. Ako je dobro za mene, dobro je i za tebe.“ Ali sam se u sebi nasladivala što je i on pretrpeo iste neprijatnosti kao i ja.

Spustio se, uhvatio me pozadi za kuk i raširio mi noge. „Nećeš dobiti stopostotnu ravnopravnost u ovoj vezi.“ „Đavola neću.“ Smestio mi se između nogu. Pomerao se i trljao debeo ud o mene. ,,Nećeš“, ponovio je, stavljajući mi ruke u kosu da me drži u mestu.

Mešajući kukovima, masirao mi je preosetljivi klitoris. Šav farmerki mi je savršeno uzburkao požudu za njim koja uvek vri. Krv mi je proključala. „Prestani. Ne mogu da mislim kad mi to radiš.“ „Nemoj da misliš. Samo slušaj, Evo. Ono što sam ja i šta sam stekao čini me metom. Ti znaš rezultat jer znaš kako je živeti s bogatstvom i pažnjom koju ono privlači.“ „Momak za šankom nije bio pretnja.“ ,,To je diskutabilno.“ Kroz telo mi prođe iznerviranost. Uznemiravao me je očigledan nedostatak poverenja, najvise zato što mi ne veruje dovoijno da mi oda koje god tajne da čuva, a ja s tim izlazim na kraj. „Sklanjaj se s mene.“ „Fino mi je ovde.“ Pomerao je kukovima i trljao se o mene. „Ljuta sam na tebe.“ ,,Vidim.“ Nije prestao da se pomera. ,,To te neče sprečiti da svršiš.“ Gurnula sam mu kukove, ali je bio pretežak da bih ga pomerila. ,,Ne mogu kad sam besna!“ ,,Dokaži.“ Previše je uobražen i to me je još više razljutilo. Pošto nisam mogla da okrenem glavu, zažmurila sam da ga ne gledam. Nije ga bilo briga. Nastavio je da se trlja o mene. Odeća koja je bila između nas i izostanak penetracije samo me je naveo da još više postanem svesna elegantne pokretljivosti njegovog tela.

Ovaj čovek zna da tuca.

Gidion nije od onih koji samo guraju veliki kurac u ženu i vade ga. On radi njime, koristi trenje, menja ugao i dubinu prodiranja. Nijanse njegove veštine gube se kada se uvijam pod njim i fokusira se samo na senzacije koje izaziva u mom telu. Ali ih sada sve osećam.

Borila sam se sa zadovoljstvom, ali nisam uspela da prigušim ječanje. „Tako je, anđele“, podsticao me je. „Osećaš kako mi je tvrd od tebe? Osećaš šta mi radiš?“ „Nemoj da koristiš seks da bi me kažnjavao“, pobunila sam se i zarila pete u dušek.

Na trenutak se primirio, a onda je počeo da mi sisa vrat, dok mu se telo njihalo kao da me tuca preko odeće. „Nisam lud, anđele.“ „Kako god. Pritiskaš me.“ „A ti mene izluđuješ. Znaš šta se desilo kad sam shvatio šta si uradila?“ Sevnula sam na njega kroz skupljene oči. ,,Šta?“

„Digao mi se.“ Širom sam otvorila oči. „Nezgodno i na javnom mestu.“ Uzeo mi je dojku u ruku, palcem mi prelazeći preko ukrućene bradavice. „Morao sam da odugovlačim sa završenim sastankom dok mi se nije spustio.

Pali me kad me izazivaš, Evo.“ Glas mu se spustio i postao hrapaviji, vrveći od seksa i greha. ,,Od toga poželim da te tucam. Vrlo, vrlo dugo.“ ,,Bože.“ Kukovi su mi se pomerali napred, a utroba stezala od potrebe da svršim. „A pošto ne mogu“, šaputao je, „zadovoljiću te ovako, a posle ću da te gledam kako mi uzvraćaš uslugu ustima.“ Zacvilela sam jer mi je krenula voda na usta od obećanja da ga zadovoljim na taj način. Uvek je tako usklađen sa mnom kad vodimo ljubav. Jedino kad mu se spustim, on se sav prepusti i usredsredi se na svoje zadovoljstvo. „Tako je“, mrmljao je, „trljaj pičku o mene tako. Isuse, tako si vrela.“ ,,Gidione.“ Rukama sam mu klizila po opuštenim leđima i zadnjici, izvijajući svoje telo da se spoji sa njegovim. Svršila sam uz dugo i otegnuto ječanje i laknulo mi je što sam se oslobodila tenzije.

Usnama je prekrio moje, upijajući zvuke koje sam ispuštala dok sam drhtala pod njim.

Uhvatila sam ga za kosu i uzvratila mu poljubac.

Okrenuo nas je i našao se ispod mene, otkopčavajući šlic. „Sada, Evo.“ Sišla sam s kreveta, isto tako željna da ga okusim kao što je i on. Čim je skinuo bokserice, uzela sam mu penis u ruke i usnama počela da kružim iznad širokog glavića.

Stenjući, Gidion je dohvatio jastuk i stavio ga pod glavu. Pogledi su nam se sreli i povukla sam ga još dublje. ,,Da“, prošištao je i upleo prste desne ruke u moju kosu. „Sisaj ga jako i brzo; hoću da svršim.“ Udahnula sam mu miris, osećajući satensku mekoću njegove uzavrele kože na jeziku. Onda sam ga uzela u usta na njegovu zapovest.

Napravila sam udubljenje u obrazima i uzela ga do kraja grla, a onda se vratila do glavića.

Opet i opet. Usredsređujući se na usisavanje i brzinu, željna njegovog orgazma koliko i on, podstaknuta podatnim zvucima koje je ispuštao i prizorom njegovih prstiju koje je nemirno zarivao u krevet. Kukovi su mu se njihali, rukom u mojoj kosi određivao je brzinu. „O bože.“ Posmatrao me je tamnim, seksi očima. „Volim kako mi ga sisaš. Kao da ne možeš da se zasitiš."

I ne mogu. Mislim da nikada i neću moći. Njegovo zadovoljstvo mi toliko znači zato što je stvarno i sirovo. Za njega je seks oduvek bio predstava i metodičan. Sa mnom ne može da se suzdrži jer me neizmerno želi. Dva dana bez mene i on je... gotov.

Pumpala sam ga rukom i osećala kako mu debele vene pulsiraju ispod glatke kože. Iz grla mu se ote uzdah i ja osetih slanu toplinu na svom jeziku. Bio je blizu, lice mu je buknulo, a usne se razdvojile od dahtanja. U potpunosti mi je bio prepušten na milost, skoro izgubivši razum od potrebe da doživi vrhunac, mrmljajući prljave seksi stvari o tome šta će da mi uradi kada me sledeći put bude tucao. „Tako je, anđele. Izmuzi ga... nateraj me da svršim za tebe.“ Izvio je vrat i vazduh mu je eksplodirao iz pluća. „Jebote.“ Svršio je kao i ja - jako i brutalno. Sperma mu je šiknula iz kurca u debelom, vrelom mlazu sa kojim sam se borila da ga progutam. Zarežao je moje ime, kukovima mešajući ka mojim ustima, uzimajući od mene to što mu treba, i pružajući mi sve što ima dok se nije ispraznio.

Zatim se izvio ka meni i povukao me u jak zagrljaj kojim me je prikovao za grudi koje su se podizale. Dugo me je samo tako držao. Slušala sam kako mu se divljaćki otkucaji srca smiruju i disanje vraća u normalu.

Konačno je progovorio u moju kosu. „Trebalo mi je ovo. Hvala.“ Nasmejala sam se i privila uz njega. „Bilo mi je zadovoljstvo, šampionu.“ „Nedostajala si mi“, reče blago usana pritisnurih uz moju obrvu. „Prokleto mnogo. I ne samo zbog ovoga.“ ,,Znam.“ Trebalo nam je ovo — fizička bliskost, bezumni dodiri, nalet orgazma - da se oslobodimo divljih, preplavljujućih emocija koje osećamo kada smo zajedno. „Moj tata dolazi u posetu sledeće nedelje.“ Primirio se. Podigao je glavu i pogledao me iskosa. „Morala si to da mi kažeš dok mi kurac i dalje visi?“ Nasmejali se. „Uhvatilasam te skinutih gaća?“ „Dodavola.“ Pritisnuo mi je usne na čelo, a onda se otkotrljao na leđai ispravio odeću. „Jesi li smislila kako će izgledati prvi susret? Večera u gradu ili kod kuće? Kod tebe ili kod mene?“ „Kuvaću kod mene.“ Protegla sam se i ispravila nabore na majici. Klimnuo je glavom, ali mu se ponašanje izmenilo. Moj nekoliko trenutaka ranije sit, zahvalan ljubavnik sada se pretvorio u smrknutog čoveka kakav je često bio u poslednje vreme. „Više bi voleo nešto drugačije?“, upitah. ,,Ne. Plan ti je dobar i ja bih isto predložio. Tamo će mu biti udobno.“ „A tebi?“ ,,Da.“ Podbočio je glavu rukom i pogledao ispod u mene, sklanjajuči mi kosu sa čela. „Ako mogu da izbegnem, radije bih da mu ne prospem odmah u lice koliko sam bogat.“ Duboko sam udahnula. „Nisam razmišljala o tome. Samo ću se manje nervirati ako napravim haos u svojoj kuhinji, ne u tvojoj. Ali si u pravu. Mada će sve biti u redu, Gidione. Kad bude video šta osećaš prema meni, biće mu u redu što smo zajedno.“ „Mene zanima šta on misli samo ako to utiče na to kako se ti osećaš. Ako mu se ne svidim i to promeni nešto među nama...“ ,,Ti si jedini koji to može da uradi.“ Nakratko je klimnuo glavom, ali mi nije bilo bolje zbog onoga šta oseća. Mnogi muškarci se unervoze kad treba da upoznaju roditelje svoje devojke, ali Gidion nije kao ostali muškarci. On se ne da omesti. Uglavnom. Želim da on i moj tata budu opušteni jedan pred drugim, a ne napeti i ratoborni.

Promenila sam temu. „Jesi li sredio sve u Finiksu?“ ,,Da. Jedna projekt menadžerka je primetila neke nepravilnosti u računovodstvu i bila je u pravu što me je naterala da to istražim. Ne tolerišem proneveru.“ Ustuknula sam, pomislivši na Gidionovog oca koji je prevario investitore za milione dolara, a onda se ubio. „O kom je projektu reč?“ „Odmaralište s terenima za golf.“ „Noćni klubovi, odmarališta, votka, kazino... sa lancem teretana da se ostane u formi za kockanje?“ Proverila sam na sajtu „Kros indastriza“ i videla da Gidion ima i delove za softver i zabavu, kao i društvene medijske platforme u usponu za mlade, urbane profesionalce. ,,Ti si bog zadovoljstva na mnoge načine.“ „Bog zadovoljstva?“ Oči su mu svetlucale koliko ga je to zabavljalo, „Svu energiju trošim na obožavanje tebe.“ ,,Na koji način si se toliko obogatio?“, izletelo mi je jer me je bockalo sečanje na Kertjeve insinuacije oko toga kako je Gidion stekao toliko tako mlad. „Ljudi vole da se zabavljaju i plačaju za tu privilegiju.“ „Nisam mislila na to. Kako si počeo sa „Kros indastrizom“? Odakle ti početni kapital?“

Oči su mu zamišljeno zasijale. „Šta ti misliš?“ „Nemam pojma“, rekoh iskreno. ,,Blekdžek.“ Zatreptala sam. „Kockanje? Šališ se?“ ,,Ne.“ Nasmejao se i stegao me rukama.

Ali nisam mogla da vidim Gidiona kao kockara. Naučila sam, zahvaljujući maminom trećem suprugu, da kockanje može da pređe u gadnu, podmuklu zarazu koja dovodi do potpunog gubitka kontrole. Jednostavno ne mogu da shvatim šta neko ko tako strogo sve drži pod kontrolom kao Gidion vidi zanimljivo u nečemu Što toliko zavisi od sreće i šanse.

Onda mi je sinulo. „Delio si karte.“ „Kada sam igrao“, složi se. ,,Ne radim to više. A poznanstva koja sam stekao preko karata bila su mi sredstvo isto kao i novac koji sam dobijao."

Pokušavala sam da svarim te informacije, borila se, a onda na trenutak pustila to. „Podseti me da ne igram karte s tobom.“ „Poker u skidanje bi bio interesantan.“ ,,Tebi.“ Stegnuo me je za guzu. ,,I tebi. Znaš kakav sam kad si gola.“ Bacih pogled na sebe, kompletno obučenu. „I kad nisam gola.“ Gidionu blesnu osmeh, zapanjujući i potpuno bez kajanja. ,,Da li se i dalje kockaš?“ „Svakog dana. Ali samo u poslu i s tobom.“ ,,Sa mnom? Sa našom vezom?“ Blago me je gledao, pun iznenadne nežnosti od koje mi se steglo grlo. ,,Ti si najveći rizik koji sam ikada preduzeo.“ Nežno pritisnu usne na moje. ,,I najveća nagrada.“ Kada sam stigla na posao u ponedeljak ujutru, osetila sam da se stvari konačno vraćaju u normalu koja je vladala pre Korin. Gidion i ja smo se prilagođavali mojoj menstruaciji, sa čime nikada nismo imali problema u prethodnim vezama, ali sada jeste problem jer on seksom pokazuje šta oseća prema meni. On telom može da kaže ono što ne uspeva rečima, a ja svojom požudom dokazujem da verujem u nas, što on mora da oseti kod mene.

Mogu stalno da mu ponavljam da ga volim, i znam da to utiče na njega, ali mu treba potpuno predavanje mog tela - pokazivanje poverenja za koje zna da mnogo znači imajući u vidu moju prošlost - da bi zaista poverovao.

Kao što mi je jednom prilikom rekao, godinama su mu mnoge govorile Volim te, ali im nikada nije verovao jer to nije potkrepljeno delima, poverenjem i iskrenošću. Njemu reči malo znače i zato odbija da ih izgovori. Pokušavam da ne dopustim da vidi koliko me povređuje to.što mi ih ne govori. Shvatila sam da ću morati to da prihvatim ako hoću da budem sa njim. „Dobro jutro, Evo.“ Podigla sam pogled sa stola i videla Marka pored kancelarije. Uvek ima taj pobednički osmeh. „Hej. Spremna sam da se bacimo na posao kad kažeš.“ „Prvo kafa. Hoćeš repete?“ Uzela sam praznu šolju sa stola i ustala. „Nego šta.“ Krenuli smo ka prostoriji za pauzu. „Izgledaš kao da si pocrnela“, reče Mark gledajući me. ,Aha, malo sam se sunčala za vikend. Baš mi je prijalo da lenstvujem i ne radim ništa. U stvari, mislim da mi je to omiljena aktivnost i tačka.“ „Zavidim ti. Stivena ne drži mesto dugo. Uvek voli da me odvlači negde zbog nečega.“ „I moj cimer je isti. Iscrpljujuće je kako juri okolo.“

„O, pre nego što zaboravim.“ Pokazao mi je rukom da prva uđem. „Šona je rekla da hoće da se čujete. Ima karte za koncert nekog novog rok benda. Mislim da hoće da te pita da li ih želiš.“ Setila sam se atraktivne crvenokose konobarice koju sam upoznala prošle nedelje. To je Stivenova sestra, a Stiven je Markov dugogodišnji partner. Njih dvojica su se upoznali na koledžu i otad su zajedno. Stvarno mi se dopada Stiven. Prilično sam siguma i da mi se Šona dopada. „Je l’ u redu da joj se javim?“, morala sam da pitam jer je ona - u svakom smislu - Markova svastika, a Mark je moj šef. „Naravno. Ne brini. Neće biti čudno.“ „U redu.“ Nasmešila sam se nadajući se da ću svom životu u Njujorku dodati još jednu drugaricu. ,,Hvala.“ „Zalivali mi šoljom kafe“, reče on i izvadi šolju iz police, te mi je pruži. „Tvoja ima bolji ukus od moje.“ Ošinuh ga pogledom. „I moj tata koristi istu rečenicu.“ „Onda mora da je tačno.“ „To mora da je uobičajeni muški trik“, uzvratih. „Kako se ti i Stiven dogovarate oko toga ko sprema kafu?“ ,,Ne dogovaramo se.“ Nasmeja se. „Blizu našeg stana je Starbaks, baš na uglu.“ „Siguma sam da se to smatra varanjem, ali nisam unela dovoljno kofeina da bih mislila o tome.“ Dodala sam mu šolju kafe. „Što verovatno znači da ne treba da podelim sa tobom ono što mi je upravo palo na pamet." „Hajde. Ako je stvarno loše, mogu da ti zapamtim zauvek.“ „Vau. Hvala.“ Obema rukama sam držala šolju. ,,Da li bi upalilo da izbaciino na tržište kafu sa ukusom borovnice kao čaj? Znaš, kafa u cicanoj šoljici i sa tacnom, možda sa kolačičem i šlagom u pozadini? Kao neki sofisticirani, podnevni zalogaj? Da ubacimo baš zgodnog Engleza koji je pijucka?“ Mark napući usne dok je razmišljao o tome. „Mislim da mi se dopada. Da damo kreativcima da obrade tu ideju.“ „Zašto mi nisi rekla da ideš u Vegas?“ Uzdahnula sam u sebi od izuzetno uznemirenog tona u glasu svoje majke i ponovo stegla slušalicu u ruci. Taman sam smestila dupe u stolicu kad je zazvonio telefon. Mislim da ću naći poruku, dve od nje ako proverim govornu poštu. Kad se zahukta oko nečega, neće da pusti. „Ćao, mama. Izvini. Planirala sam da te pozovem za vreme ručka i ispričam ti.“ „Obožavam Vegas.“ „Stvarno?“ Mislila sam da mrzi sve vezano za kockanje. „Nisam to znala.“ „Znala bi da si pitala.“ U zadihanom tonu moje majke bilo je povređenosti i zgrčila sam se. „Izvini, mama“, ponovih jer sam još kao dete naučila da kod nje pali ako ponavljam izvinjenja. „Trebalo mi je da provedem vreme sa Kerijem. Ali možemo da se dogovorimo za neko naredno putovanje u Vegas ako hoćeš da ideš.“ „Zar to ne bi bilo zabavno? Volela bih da se nas dve provedemo, Evo.“ ,,I ja bih volela.“ Pogled mi pade na fotografiju majke i Stantona. Ona je prelepa žena koja zrači ranjivom senzualnošću na koju muškarci bespomoćno reaguju. Ranjivost je stvarna - moja marna je krhka na razne načine - ali je i proždiračica muškaraca. Muškarci ne iskorišćavaju moju mamu; ona njih gazi. „Imaš li planove za ručak? Mogu da rezervišem i dođem po tebe.“ „Smem li da povedem i koleginicu?“ Megumi mi je predložila da zajedno odemo na ručak kad sam dolazila i obećala da će me počastiti pričom o sastanku naslepo. „O, baš bih volela da upoznam ljude s kojima radiš!“ Usne mi se izviše u osmeh od istinske ljubavi. Mama me dosta izluduje, ali na kraju, njen najveći greh je što me previše voli. U kombinaciji sa njenim neurozama, to je gadna mana, ali

vođena najboljim namerama. „Okej. Pokupi nas u podne. I zapamti, imamo samo sat vremena, tako da moramo da budemo brze i na nekom bližem mestu.“ „Pobrinuću se za to. Uzbuđena sam! Vidimo se uskoro.“ Megumi i moja majka su se odmah svidele jedna drugoj. Prepoznala sam zaneseni izraz na Meguminom licu kad su se srele jer sam ga godinama viđala. Monika Stanton je zadivljujuća žena, ima klasičnu lepotu zbog koje mora da je gledaš jer ne možeš da poveruješ da neko može biti toliko savršen. Plus kraljevskoljubičasta nijansa naslona stolice koju je odabrala davala je odličnu pozadinu zlatnoj kosi i plavim očima. Što se moje mame tiče, ona se oduševila Meguminim osećajem za modu. Dok ja biram tradicionalnu, peri-deri garderobu, Megumi više voli kombinacije i boje, baš kakav je i dekor trendi kafića blizu Rokfeler centra, gde nas je moja mama odvela.

Mesto me je podsetilo na Alisu u zemlji čuda sa pozlaćenim tonovima somota na jedinstveno oblikovanom nameštaju. Garnitura na kojoj se Megumi sklupčala imala je preterano izvijen naslon, a stolica moje mame umesto nogu imala je groteskne ljudske oblike. „I dalje pokušavam da provalim šta s njim nije u redu“, nastavila je Megurni. „Posmatrala sam ga, da vam kažem. Mislim, takav dasa nema potrebe da se bakće sastancima naslepo.“ „Baš se i ne bakće“, usprotivi se moja mama. „Sigurna sam da se čudi koliko je sreće imao da naleti na tebe.“ ,,Hvala!“ Megumi mi uputi osmeh. „Stvarno je zgodan. Ne zgodan kao Gidion Kros, ali zgodan.“ „Uzgred, kako je Gidion?“ Nisam olako shvatila mamino pitanje. Ona je svesna da Gidion zna za zlostavljanje koje sam pretrpela u detinjstvu i to je teško podnela. Najveća sramota za nju je bila što nije znala šta joj se dešava pod sopstvenim krovom i nosila je ogroman teret krivice, u potpunosti nezaslužene. Nije znala jer sam ja krila. Nejtan me je plašio time šta će uraditi ako bilo kome kažem.

Ipak je moju mamu uznemiravalo što Gidion zna. Nadala sam se da će uskoro shvatiti da joj Gidion to ne prebacuje, kao ni ja. „Naporno radi“, odgovorih. „Znaš kako je. Oduzimam mu dosta vremena otkako smo u vezi i mislim da sada plaća za to.“ ,,Ti si toga vredna.“ Uzela sam poveći gutljaj vode kada me je maltene preplavila želja da joj kažem da tata dolazi u posetu. Ona bi mi bila saveznik u tome da ga ubedi da me Gidion voli, ali je to sebičan razlog da pomenem. Nemam pojma kako će reagovati na to što je Viktor u Njujorku, ali je vrlo moguće da bi bila pod stresom, a to bi svima zagorčalo život. Kakve god razloge da ima, ona više voli da ne dolazi u kontakt s njim. Nisam mogla da ne primetim kako je uspela da izbegne da se vidi ili popriča s njim kada sam dovoljno poodrasla da direkrno komuniciram sa ocem. „Juče sam videla Kerijev poster na autobusu“, reče ona. ,,Stvarno?“ Pridigla sam se. „Gde?“ ,,Na Brodveju. Mislim da je reč o reklami za farmerke.“ ,,I ja sam videla", reče Megumi. „Mada nisam obratila pažnju na to šta nosi. Taj čovek je dobar.“ Razgovor me je nasmejao. Moja majka je vična divljenju muškarcima. To je jedan od razloga što je oni obožavaju - zbog nje se osečaju dobro. Megumi joj i više nego odgovara u poštovanju muškaraca. „Počeli su da ga prepoznaju na ulici“, rekoh, i bi mi drago što je u ovom slučaju posredi njegova reklama, a ne vesti iz tabloida o meni. Trač rubrike su smatrale da je baš sočno što devojka Gidiona Krosa živi sa seksi manekenom. ,,Naravno“, reče moja mama blago prekornim tonom. „Nisi sumnjala da će se to na kraju desiti?“

„Nadala sam se“, objasnih. ,,Za njegovo dobro. Tužno je što manekeni ne zarađuju ili rade isto koliko i manekenke.“ Mada sam očekivala da će se Keri nekako probiti. Emotivno, nije mogao sebi da dozvoli da se ne probije. Naučio je da toliko uloži u fizički izgled da mislim da ne bi sebi dozvolio neuspeh. Jedan od mojih najvećih strahova jeste da će se njegov izbor karijere vratiti da nas progoni na način koji ni on, a ni ja nećemo moći da podnesemo.

Moja majka uze mali gutljaj pelegrina. Specijaliteti kafića su bile poslastice od kakaoa, ali je ona pažljivo gledala da ne potroši dnevnu dozu dozvoljenih kalorija na jedan obrok. Ja sam manje oprezna. Naručila sam supu i sendvič, plus desert koji će me kasnije koštati barem sat vremena više na pokretnoj traci za trčanje. To zadovoljstvo sam opravdala time što imam menstruaciju, što daje zeleno svetlo čokoladnoj zoni, po mom mišljenju. ,,I“, Monika se nasmeši Megumi, „hoćeš li ponovo da se vidiš sa tim momkom?" „Nadam se.“ „Draga, ne prepuštaj to slučaju!“ Dok je moja mama delila mudre savete kako da se ponašaš sa muškarcima, zavalila sam se i uživala u predstavi. Ona čvrsto veruje da svaka žena zaslužuje da je slepo voli bogataš, i po prvi put u sto godina, nije usredsredila svoje provodadžisanje na mene. Brinula sam se kako će proći susret između Gidiona i mog tate, ali me nije interesovalo šta moja mama ima da kaže na to. Obe mislimo da sam sa muškarcem koji je za mene, samo iz različitih razloga. „Tvoja mama je strava", reče Megumi kada je Monika otišla do toaleta da se osveži pre nego što krenemo. „I skroz ličiš na nju, blago tebi. Zar ne bi bilo odvratno da imaš mamu koja je mnogo više seksi od tebe?“ Nasmejala sam se i rekla: „Moraću opet da te vodim sa nama. Ovo je odlično ispalo.“ „Baš bih volela.“ Kad je došlo vreme da se ide, pogledala sam u Klensija i rols-rojs koji nas je čekao pored ivičnjaka, i shvatila da bih volela da prošetam posle ručka do posla. „Mislim da ću peške nazad“, rekoh. „Previše sam jela. Vas dve idite bez mene.“ „Ja ću s tobom“, reče Megumi. „I meni bi dobro došao vazduh, koliko god da je vreo. Od onog vazduha u kancelariji mi se suši koža.“ ,,I ja ću s vama“, ponudi se moja mama.

Skeptično sam joj pogledala u fine štikle, ali opet, moja mama je uvek na štiklama. Za nju je hodanje u njima isto što je za mene hodanje u baletankama.

Krenule smo ka Krosfajeru brzinom uobičajenom za Menhetn, a to je ujednačen, odlučan odsečan korak.

Uglavnom je probijanje kroz masu ljudi pravo umeče, ali je bilo mnogo manje problematično dok je moja majka išla ispred nas. Muškarci su se s poštovanjem skianjali u stranu, a onda je pratili pogledom. U svojoj jednostavnoj, seksi haljini ledenoplave boje, izgledala je sveže i kul na sparini.

Taman smo skrenule da dođemo do Krosfajera kada se ona iznenada zaustavila i Megumi i ja smo naletele otpozadi na nju. Zateturala se napred, podrhtavajući, i jedva da sam stigla da je uhvatim za lakat pre nego što se preturi.

Pogledaia sam u zemlju da vidim šta ju je zaustavilo, ali nije bilo ničega i opet sam pogledala u nju. Ošamućeno je gledala u Krosfajer. „Isuse, mama.“ Sklonila sam je od reke prolaznika. „Bela si kao kreč. Je l’ ti vrućina? Vrti ti se u glavi?“ „Šta?“ Stavila je ruku na vrat. I daije je gledala u Krosfajer razrogačenih očiju.

Okrenula sam glavu, prateći gde gleda, pokušavajući da vidim isto što i ona. ,,U šta gledate vas dve?“, upita Megumi, mršteći se i gledajući niz ulicu. „Gospođo Stanton.“ Klensi je prišao, ostavivši automobil na diskretnoj udaljenosti. „Da li je sve u redu?“

,,Da li si video...?“, poče ona, upitno ga gledajući. „Video šta?“, zahtevao je on da mu kaže kad mu se glava pomerila i kad je obučenim pogledom počeo da traži po ulici. Od jačine njegove usredsređenosti prošli su mi žmarci niz kičmu. „Dozvolite da vas sve tri vozim ostatak puta“, reče on tiho. Ulaz u Krosfajer bio je bukvalno preko puta, aii je nešto u Klensijevom glasu govoriio da nema rasprave s njim. Sve tri smo ušle, mama na prednje sedište. „Šta je to bilo?“, upita Megumi kad nas je Klensi ostavio i kada smo ušle u hladnu zgradu. „Tvoja mama kao da je videla duha.“ „Nemam pojma.“ Ali mi je bilo loše.

Nešto je uplašilo moju majku. Izludeću dok ne saznam šta.

7 Leđima sam udarila o strunjaču takvom silinom da mi je vazduh izleteo iz pluća. Zapanjeno sam zatreptala ka plafonu, pokušavajući da povratim dah.

Lice Parkera Smita pojavi se iznad mene. „Trošiš mi vreme. Ako ćeš da budeš ovde, budi ovde. Sto posto. Ne hiljadama kilometara daleko u glavi.“ Uhvatila sam ga za ruku koju je ispružio i on me podiže na noge. Oko nas su vredno vežbali ostali Parkerovi polaznici krav mage. Sala smeštena u Bruklinu vrvela je od buke i aktivnosti.

U pravu je. Misli su mi i dalje išle ka mami i bizarnom načinu na koji je reagovala kada smo se vratile do Krosfajera posle ručka. ,sIzvini“, promrmljah. „Muči me nešto.“ Pomerio se kao munja, prvo je pao na koleno, a onda me napao brzim udarcima o rame. „Misliš da će napadač da čeka dok se ne osvestiš i spremiš?" Čučnula sam, terajući sebe da se usredsredim. I Parker je čučnuo, oprezno i pomno me prateći tamnim oćima. Njegova obrijana glava i koža boje bele kafe sijale su pod fluorescentnim osvetljenjem. Sala se nalazi u preuređenom skladištu koje je ostalo nesredeno usled nedostatka sredstava, ali takav izgled doprinosio je atmosferi. Moja majka i očuh bili su paranoični i naterali su Klensija da ide sa mnom na časove. U komšiluku se trenutno vršio remont, što je, po mom mišljenju, delovalo ohrabrujuće, ali je za njih to bilo uznemiravajuće.

Kada me je Parker opet napao, blokirala sam ga. Zatim je počeo žustro i brzo da udara i ja sam sklonila sve misli u stranu, dok ne dođem kući.

Kada je Gidion stigao posle otprilike sat vremena, zatekao me je u kadi okruženoj svećama s mirisom vanile. Svukao se i pridružio mi se, mada mu je kosa i dalje bila vlažna od tuširanja posle časa sa ličnim trenerom. Pogled mi je bio prikovan za njega dok se skidao. Ples mišića pod kožom i prirodna gracioznost u načinu na koji se pokreće naveli su me da osetim nežno zadovoljstvo.

Ušao je u duboku, ovalnu kadu iza mene i stavio noge duž mojih. Rukama me je obgrlio, a onda me iznenadio jer me je pridigao i stavio da mu sednem u krilo licem u iice, nogu preko njegovih. „Nasloni se na mene, anđele“, promrmljao je. „Potrebno mi je da te osetim.“ Uzdahnula sam zadovoljno i uronila u njegovo moćno, čvrsto telo dok me je držao. Bolni mišići su mi se opustili od predavanja, željni kao i uvek da popuste pod njegovim dodirom.

Obožavam ovakve trenutke kad su svet i naši emotivni okidači daleko. Trenutke kada osećam ljubav koju neće da mi izjavi. „Upijaš još modrica?“, upita me obraza prislonjenog na moj. „Moja greška. Glava mi nije bila u igri.“ „Mislila si na mene?“, mazno je govorio, njuškajući mi uvo. „Kamo sreće,“ Odjednom je prestao da me dira. „Kaži mi šta te muči.“ Volim kako mae lako čita i u trenutku menja svoj pristup. I ja pokušavam da budem tako prilagodljiva za njega. Zaista, fleksibilnost je neophodna u vezi između dvoje zahtevnih ljudi.

Isprepletali smo prste i ispričala sam mu za čudnu reakciju moje majke posle ručka.

„Maltene sam očekivala da ću videti tatu kad se okrenem. Palo mi je na pamet... Ti imaš sigurnosne kamere koje gledaju ispred zgrade, jelda?“ „Naravno. Pogledaću.“ ,,To je nekih deset minuta, maksimalno. Samo hoću da vidim da li mogu da ukapiram šta se desilo.“ „Smatraj obavljenim.“ Nakrivila sam glavu i poljubila ga u vilicu. ,,Hvala.“ On mi pritisnu usne na rame. „Anđele, nema šta ne bih uradio za tebe.“ „Uključujući i to da mi ispričaš svoju prošlost?" Osetila sam kako se steže i prekorila sam sebe iznutra. ,,Ne ovog trenutka“, požurila sam da dodam, ,,ali jednoga. Samo mi kaži da će i to doći na red.“ „Ručaj sa mnom sutra. U mojoj kancelariji.“ „Hoćeš da mi ispričaš tada?“ Gidion oštro izdahnu. „Evo.“ Okrenula sam lice od njega i pustila ga, razočarana time što me je eskivirao. Dohvatila sam ivicu kade, spremajući se da izađem i sklonim se od čoveka za kog sam bila najviše vezana od svih ljudi koje poznajem, a koji je istovremeno i nemoguće dalek. To što sam sa njim jebe me u mozak i tera me da sumnjam u stvari u koje sam malopre verovala. Isperi i ponovi. „Završila sam“, promrljah i ugasih najbližu sveću. Dim se izvio i nestao, nedodirljiv kao čovek kog volim. „Izlazim.“ „Ne.“ Uhvati me je za grudi i zadržao. Voda je pljusnula oko nas, iznervirano kakva sam i ja. „Pusti me, Gidione.“ Uhvatila sam ga za zglobove da mu sklonim ruke.

On mi zari lice u vrat, tvrdoglavo me držeći. „Doći će na red. Okej? Samo... Doći će na red.“ Ispumpala sam se, jedva se osećajući kao pobednik kako sam se nadala kada sam mu postavila pitanje i išćekivala odgovor. „Možemo li da iskuliramo većeras?“, smrknuto upita i dalje me ćvrsto držeći. ,,Da sve iskuliramo? Samo hoću da budem sa tobom, u redu? Da naručimo neku večeru, gledamo televiziju, da te držim dok spavam. Je 1’ može tako?“ Shvatajući da je nešto ozbiljno posredi, okrenula sam se da ga pogledam. „Šta nije u redu?“ „Samo hoću da provedem vreme sa tobom.“ Oči su me pekle od suza. Ima još toga što mi ne govori, mnogo toga. Naša veza brzo prelazi u minsko polje neizgovorenih reči i neodanih tajni. ,,Okej.“ „Treba mi to, Evo. Ti i ja bez drame.“ Mokrim prstima mi je prešao preko obraza. „Daj mi to.

Molim te. A onda mi daj jedan poljubac.“ Okrenula sain se, opkoračila ga i uzela mu lice u ruke. Savila sam glavu da nađem savršen ugao i pritisnula svoje usne na njegove. Počela sam nežno i polako, ližući i sisajući. Grickala sam mu donju usnu, a onda ga obrlatila da zaboravi na naše probleme izazovno klizeći svojim jezikom po njegovom. „Poljubi me, dođavola“, zareža on hvatajući me za leđa i nemirno me stiskajući. „Poljubi me kao da me voliš.“ „Volim te“, obećah mu, prodahtavši. „Ne mogu da se suzdržim.“ „Anđele." Stavljajući mi ruke u mokru kosu, držao me je kako želi i bezumno me poljubio.

Posle večere, Gidion je radio u krevetu, leđa naslonjenih na uzglavlje i sa laptopom u krilu. Ja sam se opružila na stomak preko kreveta, lica okrenutog ka televizoru i mlatarala nogama u vazduhu. ,,Da li znaš svaku rečenicu iz ovog filma?“, upita on, mameći me da skrenem pažnju sa isterivača duhova da bih ga pogledala. Na sebi je imao samo crne bokserice.

Volim što sam ga videla u tom izdanju - opuštenog, udobno smeštenog, intimnog. Pitala sam se da li ga je Korin ikada videla takvog. Ako jeste, shvatam da je očajna zbog nemogućnosti da ga opet takvog vidi, jer sam ja očajna pri pomisli da mogu da izgubim tu privilegiju. ,,Možda“, rekoh. „I sve moraš da ih izgovaraš naglas?“ „Imaš problem s tim, šampionu?“ ,,Ne.“ Oči mu sevnuše od zabavljanja i iskrivi usne. „Koliko si puta gledala ovaj film?“ „Zilion puta.“ Skupila sam se i pridigla na ruke i kolena. „Hoćeš još?“ On podiže tamnu obrvu. ,Jesi li ti gospodar?“, prela sam, puzeći napred. „Anđele, kad me tako gledaš, biću šta god želiš.“ Pogledala sam ga ispod spuštenih kapaka i prodahtala: „Da li želiš ovo telo?“ Nasmejao se i spustio laptop pored sebe. „Svakog prokletog trenutka.“ Opkoračivši ga, popela sam se na njega. Ruke sam mu stavila oko ramena i zarežala: „Poljubi me, niži stvore. “ „Ne ide tako rečenica. I šta je sa onim da sam ja bog zadovoljstva? Sada sam niži stvor?“ Pritisnula sam svoj procep o prevoj njegovog tvrdog kurca i promeškoljila kukovima. „Ti si sve ono što želim, sećaš se?“ Gidion me uhvati za rebra i zabaci glavu unazad. „A to je šta?“ ,Moj si.“ Gricnula sam mu vrat. „Sav si moj.“ Nisam mogla da dišem. Pokušala sam da vrisnem, ali mi je nešto blokiralo nos... prekrilo mi usta. Otelo mi se jedino glasno ječanje, mahniti pozivi u pomoć zarobljeni u mojoj glavi.

Skidaj se sa mene. Prestani! Ne pipaj me. O bože... molim te, nemoj to da mi radiš.

Gde je mama? Ma-ma!

Nejtan mi je rukom zapušio usta i gnječio mi usne. Težina njegovog tela me je pritiskala, gurajući mi glavu u jastuk, Što sam se više opirala, on je bivao sve uzbuđeniji. Dahtao je kao životinja kakva i jeste i zarivao se u mene, iznova i iznova... pokušavao je da uđe u mene. Smetale su mu moje gaćice, koje su me štitile od razarajućeg bola što sam bezbroj puta preživela.

Kao da mi je pročitao misli, zarežao mi je u uvo: „Još ti nisi osetila bol. Tek ćeš.“ Sledila sam se. Saznanje me je zapljusnulo kao kofa ledene vode. Poznajem taj glas.

Gidione. Ne! Krv mi je dobovala u ušima. Mučnina mi se širila po stomaku. Gorčina mi se razlivala u ustima.

Gore je, mnogo je gore kad pokušava da te siluje neko u koga imas najviše poverenja.

Strah i bes su se pomešali na moćan način. U trenutku svesnosti, začula sam Parkera kako viče i zapoveda mi. Setila sam se osnovnih stvari.

Napala sam čoveka kog volim, čoveka čije se noćne more mešaju sa mojima na najgori način.

Oboje smo pretrpeli seksualno zlostavljanje, ali sam ja u svojim snovima i dalje bila žrtva. U njegovim, on je postao nasilnik, opako rešen da napadaču nanese istu agoniju i poniženje koje je i sam preživeo.

Zarila sam stegnute prste Gidionu u vrat. Povukao se uz psovku i pomerio i ja udarih kolenom između njegovih nogu. Prevrnuo se i pao dalje od mene. Otkotrljala sam se iz kreveta i pala uz tup udarac, Ustala sam i bacila se ka vratima koja vode u hodnik. ,,Evo!“, prodahta on, budan i svestan toga šta mi je zamalo uradio u snu. „Bože. Evo. Čekaj!“ Izletela sam na vrata i utrčala u dnevnu sobu.

Pronašla sam mračan ćošak, sklupčala se i pokušavala da dišem, dok su mi jecaji odjekivali po stanu. Stisnula sam usne na koleno kada se svetlo u mojoj spavaćoj sobi upalilo i nisam se

pomerila, niti pisnula kada je Gidion ušao u dnevnu sobu, kako mi je izgledalo, sto godina kasnije. „Evo? Isuse. Jesi li dobro? Da li sam te... povredio? “ Doktor Pitersen je to nazvao atipičnom seksualnom parasomnijom, manifestacijom Gidionove duboke psihičke traume. Ja to nazivam paklom. U kom smo oboje zarobljeni.

Njegov govor tela mi je slomio srce. Njegov uobičajeno ponosan stav zamenio je poraz, opuštena ramena i pognuta glava. Obukao se i nosio je u ruci torbu. Stao je pored trpezarijskog šanka. Zaustila sam da kažem nešto; a onda sam čula metalno klik o kamenu radnu površinu.

Poslednji put sam ga zaustavila; naterala da ostane. Ovog puta nisam to mogla.

Ovog puta sam želela da ode.

Jedva čujno pomeranje reze na bravi odjekivalo je kroz mene. Nešto je u meni umrlo. Počela je panika. Nedostajao mi je čim je izašao. Nisam želela da ostane. Nisam želela da ode.

Ne znam koliko dugo sam sedela u ćošku dok nisam skupila snage da ustanem i pomerim se do kauča. Jedva da sam registrovala da sviće kada sam u daljini začula Kerijev telefon kako zvoni.

Malo posle toga, on je utrčao u dnevnu sobu. ,,Evo!“ Bio je na meni u sekundi, čučao je ispred mene sa rukama na mojim kolenima. „Koliko daleko je otišao? “ Zatreptala sam. „Šta?“ „Kros je zvao. Kaže da je opet imao noćnu moru.“ „Ništa se nije desilo.“ Osetih kako mi vrela suza klizi niz obraz. „Izgledaš kao da se nešto desilo. Izgledaš...“ Uhvatila sam ga za zglobove kad se uspravio uz psovanje. „Okej sam.“ „Sranje, Evo. Nikada te nisam video ovakvu. Ne mogu to da podnesem.“ Seo je pored mene i povukao me na rame. „Što je dosta, dosta je. Ostavi ga.“ ,,Ne mogu sada da donesem tu odluku.“ „Šta čekaš?“ Naterao me je da mu pogledam u oči koje su sevale. „Čekaćeš predugo i ovo neće biti samo još jedna loša veza, ova će te trajno sjebati.“ „Ako ga napustim, neće imati nikoga. Ne mogu...“ ,,To nije tvoj problem. Evo... Pobogu. Nije tvoja dužnost da ga spasavaš." ,,To je... Ne razumeš." Obavila sam ruke oko njega. Zagnjurila sam mu lice u rame i zaplakala. ,,On spasava mene.“ Povratila sam kad sam pronašla Gidionov ključ od svog stana na trpezarijskom šanku. Jedva da sam stigla do sudopere.

Kada sam ispraznila stomak, ostao mi je samo bol toliko jak da me je paralisao. Držala sam se za ivicu radne površine, dahtala i preznojavala se, toliko plakala da sam se pitala kako ću preživeti narednih pet minuta, da ne pričam o ostatku dana. Ostatku života.

Poslednji put kada mi je Gidion vratio ključeve, raskinuli smo na četiri dana. Nemoguće je da ne pomislim da je ovaj ponovljeni gest znak trajnijeg prekida. Šta sam uradila? Zašto ga nisam zaustavila? Popričala s njim? Naterala ga da ostane?

Na smartfonu mi je stigla poruka. Doteturala sam se do tašne i izvadila ga, moleći se da je Gidion. Sa Kerijem je razgovarao već tri puta, ali mene nije zvao.

Kada sam mu ugledala ime na ekranu, kroz grudi mi je prošao sladak, oštar bol.

Danas radim od kuće, pisalo je u poruci. Angus će te čekati ispred da te odveze na posao.

Stomak mi se zgrčio od užasa. Bila je ovo izuzetno teška nedelja za nas oboje. Shvatala sam zašto je jednostavno digao ruke. Ali zbog tog shvatanja, boleo me je stomak od hladnog, podmuklog straha i kroz ruke su mi prošli žmarci.

Prsti su mi se tresli dok sam mu pisala poruku: Da li ćemo se videti večeras?

Nastala je duga pauza, dovoljno duga da sam taman htela da mu napišem da odgovori sa da ili ne, kada je stiglo: Ne računaj na to. Imam zakazano kod doktora Pitersena i imam mnogo posla.

Jače sam stegla telefon. Tek iz trećeg puta uspela sam da napišem: Želim da te vidim.

Teleion je vrlo dugo ćutao. Krenula sam ka fiksnom u panici, kada je odgovorio: Videću šta mogu da uradim.

O bože... Od suza sam jedva razaznavala slova. On je gotov. Znam to duboko u sebi. Ne beži.

Ne bežim ni ja.

Kao da je prošla večnost pre nego što je odgovorio: Trebalo bi.

Razmišljala sam da javim na poslu da sam bolesna, ali nisam. Ne mogu. Toliko puta sam već prošla kroz to. Znam da lako mogu da se vratim staroj autodestruktivnoj navici da ublažim bol.

Ubilo bi me da izgubim Gidiona, ali sam ionako mrtva ako izgubim sebe.

Moram da se saberem. Da preživim. Nastavim. Korak po korak.

I tako sam ušla na zadnje sedište bentlija na vreme, i mada me je smrknut izraz na Angusovom licu još više zabrinuo, zatvorila sam se i prešla u autopilot stanje samoodržanja koje će mi omogućiti da preživim naredne sate.

Dan mi je prošao u izmaglici. Naporno sam radila, usredsredila se na posao da ne bih poludela, ali mi je srce bilo na drugom mestu. Vreme za ručak provela sam radno jer nisam mogla da podnesem da jedem ili ćaskam sa nekim. Kada mi se smena završila, maltene sam odletela na trening krav mage, ali sam samo bila odlučna i fokusirala se isto koliko i na posao. Moram da nastavim dalje, čak i ako idem u pravcu koji ne želim. ,,Bolje“, reče Parker za vreme pauze. ,,I dalje si odsutna, ali si bolja nego sinoć.“ Klimnula sam glavom i peškirom obrisala znoj sa lica. Sa treninzima kod Parkera počela sam samo da bih imala intenzivniju alternativu za uobičajene posete teretani, ali sam sinoć shvatila da je lična bezbednost ipak više od prikladne dobre strane.

Tetovaže tribala na njegovim bicepsima raširile su se dok je prinosio flašu vode ka ustima.

Levoruk je i jednostavna zlatna burma mu je zasijala na svetlu i zapala mi za oko. Setila sam se vereničkog prstena na svojoj desnoj ruci i pogledala sam u njega. Setila sam se kada mi ga je Gidion poklonio i kako mi je rekao da dijamantska slova X oko uvijenog zlata predstavljaju njega „kako se drži mene“. Pitala sam se da li i dalje to misli; da li i dalje misli da je sve ovo vredno pokušaja. Bog mi je svedok da ja tako mislim. „Spremna?“, upita Parker bacajući praznu flašicu vode u kantu za smeće. ,,Navali.“ Nasmeja se. „Evo je.“ Parker me je i dalje savlađivao, ali to nije zato što se ne trudim dovoljno. Potpuno sam se predala, izbacujući frustraciju kroz dobro, zdravo vežbanje. Nekoliko pobeda koje sam uspela da osvojim podstaklo je moju rešenost da se borim i za svoju klimavu vezu. Voljna sam da uložim vreme i trud da budem tu za Gidiona, da budem bolja i jača osoba da bismo zajedno prebrodili probleme. I kazaću mu to bez obzira na to da li želi da čuje ili ne.

Kad mi se čas završio, istuširala sam se i pozdravila ostale polaznike, a zatim se probila kroz izlaz i zakoračila na i dalje topao noćni vazduh. Klensi je već dovezao auto do vrata, naslonjen na branik u pozi za koju bi samo moron pomislio da je nehajna. Uprkos vrućini, na sebi je imao jaknu koja mu je pokrivala oružje. „Situacija napreduje?“, ispravio se da mi otvori vrata. Otkako ga poznajem, tamnoplava kosa mu je vojnički podšišana. To je još više odavalo koliko je mračan lik. „Radim na tome.“ Uvukla sam se na zadnje sedište i rekla Klensiju da me ostavi kod Gidiona.

Imam ključ i spremna sam da ga upotrebim.

Na putu do njegovog stana, pitala sam se da li je Gidion otišao kod doktora Pitersena ili je

zabušavao. Složio se da ode na individualnu terapiju samo zbog mene. Ako ja više nisam deo jednačine, možda ne vidi razlog da se trudi.

Ušla sam u potcenjeno, elegantno predvorje Gidionove zgrade i prijavila se na recepciji. Tek kada sam ušla u njegov privatni lift, živci su mi proradili. Nekoliko nedelja ranije stavio me je na listu ljudi koji smeju da mu uđu u stan, što mnogo više znači meni i njemu nego ostalima, jer on stan smatra svojim utočištem i malo njih ima tu privilegiju da ga poseti.

Ja sam jedina ljubavnica sa kojom se tu viđao i jedina osoba koja, osim osoblja za održavanje, ima ključ. Do juče ne bih sumnjala da sam dobrodošla, ali sada...

Izašla sam u mali foaje ukrašen kariranim mermernim pločicama i antičkim stolom na kome ima dosta belih kala. Pre nego što sam otključala vrata, duboko sam uzdahnula, čeličeći sebe u slučaju da ga zateknem u bilo kom stanju. Prošli put kada me je napao u snu, to ga je raznelo.

Nisam mogla a da ne strepim od toga šta se desiio posle ovog drugog puta. Plašim se da njegova parasomnija može biti kamen razdora među nama.

Ali čim sam ušla u stan, znala sam da nije tu.

Energije kojom odiše dok je tu upečatljivo nije bilo.

Svetla su se aktivirala čim sam ušla u prostranu dnevnu sobu i naterala sam se da se smestim kao da tu pripadam. Moja soba je niz hodnik i otišla sam do nje, zaustavljajući se na pragu da upijem nelagodu što vidim duplikat svoje spavaće sobe kod Gidiona. Sličnost je nepogrešiva, od boje na zidovima, preko nameštaja do tkanine, ali me je to dosta uznemirilo.

Gidion ju je sredio kao moju sigurnu sobu, mesto gde ću pobeći kad mi treba prostora.

Pretpostavljam da, na neki način, sada bežim u nju, umesto da odem u njegovu.

Ostavila sam torbu sa stvarima za trening i tašnu na krevet, istuširala se i obukla majicu sa logom „Kros indastriza“ koju mi je Gidion ostavio. Pokušavala sam da ne razmišljam o tome zašto ga još nema u stanu. Taman sam sipala čašu vina i uključila televizor u dnevnoj sobi kada mi je smartfon zazvonio. „Halo?“, javih se na nepoznat broj. „Evo? Šona ovde.“ „O, hej Šona.“ Pokušavala sam da ne zvučim razočarano. „Nadam se da ne zovem kasno.“ Pogledala sam u ekran na telefonu i videla da je skoro devet. Ljubomora mi se pomešala sa brigom. Gde je? „Nema frke. Samo gledam televiziju.“ „Izvini što sam propustila tvoj poziv sinoč. Znam da je s neba pa u rebra, ali sam htela da vidim da li si raspoložena da odemo na koncert Šest devetina u petak.“ „Kakav koncert?“ „Šest devetina. Nisi čula za njih? Do kraja prošle godine su svirali indi rok. Već izvesno vreme ih pratim i odabrali su prve sa imejl liste, tako da sam osvojila karte. Problem je što svi koje poznajem slušaju hip-hop ili dens pop. Ne bih da ti kažem da si mi poslednja nada, ali... pa, ti si mi poslednja nada. Kaži mi da voliš alternativni rok.“ „Volim alternativni rok.“ Telefon mi je zapištao. Kad sam videla da je Keri, prebacila sam ga na govornu poštu. Mislirn da neću još dugo razgovarati sa Šonom, pa ću ga posle pozvati. „Kako sam znala?“ Nasmejala se. „Imam četiri karte, ako želiš da povedeš nekog. Da se nađemo u šest? Prvo pojedemo nešto? Koncert poćinje u devet.“ Gidion je ušao baš kad sam rekla: ,,Dogovoreno.“ Stajao je u dovratku, sakoa prebačenog preko ruke, gornje dugme na košulji bilo mu je otkopčano i držao je aktovku. Maska mu je bila na mestu, nije pokazivao nikakve emocije što me je zatekao opruženu na kauču u majici sa čašom vina na stolu i uključenim televizorom. Odmerio me

je od glave do pete, ali mu ništa nije zatreperilo u prelepim očima. Iznenada se osetih nelagodno i nepoželjno. „Javiću ti za drugu kartu“, rekoh Šoni, lagano se pridižući da mi gaćice ne bi sevnule. „Hvala što si mislila na mene.“ ,,Ma drago mi je da dolaziš! Super ćemo se provesti.“ Dogovorile smo se da se čujemo narednog dana i prekinule vezu. U međuvremenu, Gidion je spustio aktovku i prebacio sako preko pozlaćene stolice, dodirujući ivicu staklenog stočića za kafu. „Koliko dugo si ovde?“, upita, olabavljujući kravatu.

Ustala sam. Dlanovi su mi se preznojili od pomisli da bi mogao da me izbaci. „Nisam dugo.“ „Jesi li jela?“ Odmahnula sam glavom. Nisam mogla baš nešto da jedem čitavog dana. Preživela sam uz proteinski napitak koji mi je Parker dao za vreme ručka. „Naruči nešto.“ Prošao je pored mene i otišao ka hodniku. „Meni je na kuhinjskoj fioci pored frižidera. Ja ću da se istuširam na brzaka.“ „Hoćeš i ti nešto?“, upitala sam ga s leđa.

Nije stao da me pogleda. „Da. Ni ja nisam jeo.“ Konačno sam se odlučila za osvežavajuću organsku čorbu od paradajza iz lokalne radnje i sveže bagete - mislila sam da stomak to može da podnese - kada mi je telefon opet zazvonio. „Hej Keri“, javila sam se, poželevši da sam u stanu s njim, a ne ovde suočena s bolnim raskidom. „Hej, Kros je malopre dolazio da te traži. Rekao sam mu da ide dođavola i ostane tamo.“ „Keri.“ Uzdahnula sam. Ne mogu da ga krivim; i ja bih isto uradila za njega. „Hvala što si mi javio.“ „Gde si?“ „Kod njega, čekala sam ga. Upravo je stigao. Verovatno ću biti kod kuće pre nego što sam mislila.“ „Šutnućeš ga?“ „Mislim da mu je to na dnevnom redu.“ Glasno je izdahnuo. „Znam da nisi spremna za to, ali je tako najbolje. Treba da zoveš doktora Travisa što pre. Da porazgovarate o tome. On će ti pomoći da se središ.“ Progutala sam knedlu. ,,Ja... Aha. Možda." „Si okej?“ „Raskidanje oči u oči je barem dostojanstveno. I to je nešto.“ Telefon mi bi izvučen iz ruke.

Gidion me je gledao u oči dok je govorio: „Doviđenja, Keri“, a onda mi je isključio telefon i stavio ga na radnu površinu. Kosa mu je vlažna i na sebi ima donji deo crne pidžame koja mu visi na kukovima. Taj prizor me je jako pogodio i podsetio na sve što ću izgubiti s njim - strepnju i želju koja oduzima dah, udobnost i intimnost, prolazni osećaj ispravnosti koji je sve činio vrednim pokušaja. ,,S kim izlaziš?“, upita on. ,,A? Aha. Šona - Markova svastika - ima karte za koncert u petak.“ „Jesi li smislila šta ćeš da jedeš?“ Klimnula sam glavom i povukla rub majice na kukove jer sam postala svesna sebe. „Sipaj mi čašu toga što piješ.“ Prošao je rukom pored mene i uzeo jelovnik koji sam stavila na radnu površinu. ,,Ja ću da naručim. Šta hoćeš?“ Laknulo mi je kad sam otišla do police sa vinskim čašama. „Čorbu. Hrskav hleb.“ Dok sam otvarala flašu merloa koju sam ostavila na radnoj površini, čula sam kako zove

radnju i govori onim čvrstim, hrapavim glasom koji volim otkako sam ga prvi put čula. Naručio je čorbu od paradajza i knedle od piletine i mene bolno steže u grudima. lako mu nisam ništa rekla, naručio je ono što želim. To je još jedna u nizu slučajnosti zbog koje sam uvek osećala da nam je suđeno da završimo na istom mestu, zajedno, ako uspemo da doguramo toliko daleko.

Dodala sarn mu čašu vina i posmatrala ga kako pije. Deluje umorno i zapitala sam se da li je bdeo cele noći kao i ja.

Spusto je čašu i olizao tragove vina sa usana. „Išao sam kod tebe da te vidim. Pretpostavljam da ti je Keri rekao.“ Protrljala sam bolne grudi. „Izvini... za ovo i,..“ Pokazala sam na svoju odeću. „Dođavola.

Nisam ovo dobro isplanirala.“ Naslonio se na radnu površinu i skrstio članke na nogama. ,,Nastavi.“ „Mislila sam da si kod kuće. Trebalo je prvo da pozovem. Kad te nisam zatekla, trebalo je da ostavim za drugi put, a ne da se udobno smestim." Protrljala sam oči koje su me pekle. ,,Ja sam... zbunjena u vezi sa ovim što se dešava. Ne razmišljam razumno.“ Grudi su mu se raširile od dubokog udaha. wAko me čekaš da bih raskinuo sa tobom, možeš da prestaneš sa tim.“ Uhvatila sam se za kuhinjski sto da se smirim. To je to? To je kraj? ,,Ne mogu to da uradim“, reče on ujednačenim tonom. ,,Ne mogu ni da kažem da ću te pustiti da odeš, ako si zbog toga ovde.“ Šta? Zbunjeno sam se namrštila. „Ostavio si ključ kod mene.“ „Želim ga nazad.“ „Gidione.“ Zažmurila sam i suze su mi potekle niz obraze. „Ti si kreten.“ Udaljila sam se i krenula ka spavaćoj sobi brzim, pomalo krivudavim korakom koji nema veze sa malom količinom vina koje sam popila.

Jedva da sam prošla kroz vrata sobe kada me je uhvatio za lakat. „Neću krenuti za tobom unutra“, reče smrknuto, spuštajući glavu da bi mi govorio u uvo. ,,To sam ti obećao. Ali ti tražim da ostaneš da porazgovaramo. Barem da me saslušaš. Prešla si toliki put...“ „Imam nešto za tebe.“ Jedva sam pričala koliko mi se steglo u grlu.

Pustio me je i ja požurih do tašne. Kada sam došla do njega, upitala sam: „Jesi li raskidao sa mnom kada si ostavio ključ kod mene?

Ispunio je dovratak. Ruke je raširio iznad ramena, a čukljevi su mu pobeleli od siline kojom je stezao okvir, kao da se fizički suzdržava da ne krene za mnom. U tom položaju, telo mu je bilo prelepo, svaki mišić se ocrtavao i labavi struk trenerke mu se zategnuo na kukovima. Želela sam ga sa svakim udahom. „Nisam toliko unapred razmišljao“, priznade on. „Samo sam hteo da se osećaš bezbedno.“ Stegla sam ono što sam držala u ruci. „Gidione, iščupao si mi srce. Nemaš pojma šta sam doživela kada sam videla ključ. Koliko me je to povredilo. Nemaš pojma.“ Čvrsto je zatvorio oči i pognuo glavu. „Nisam mogao jasno da razmišljam. Mislio sam da radim pravu stvar...“ „Zajebi to. Zajebi svoje prokleto viteštvo ili šta god da, dođavola, misliš da radiš. Nemoj da ti se ponovi.“ Ton mi je postao oštriji. „Sada ti kažem i mislim ozbiljno kao nikada pre - ako mi još jednom budeš vratio ključeve, završili smo. Nema povratka. Da li me razumeš?“ „Da. Nisam siguran da ti razumeš.“ Drhtavo sam izdahnula. Prišla sam mu. „Daj mi ruku.“ Levu ruku je ostavio na dovratku, ali je desnu spustio i pružio mi je. „Nikada ti nisam dala ključ od svog stana; sam si ga uzeo.“ Stavila sam mu ruku među svoje i položila mu poklon na dlan. „Sada ti ga dajem.“ Udaljila sam se i posmatrala ga dok je gledao svetlucavi lanac sa monogramom na kom je

visio ključ mog stana. To je najbolji način koji sam smislila da bih mu pokazala da pripada njemu i da sam mu ga dala svojom voljom.

Stegao je ruku. Posle dugog trenutka, pogledao me je i videla sam mu suze na licu. ,,Ne“, prošaputah jer mi se srce još više slamalo. Uzela sam mu lice u ruke i palčevima prešla preko jagodica. „Molim te... nemoj.“ Gidion me je uhvatio i pritisnuo usne na moje. „Ne znam kako da odem od tebe.“ „Psst. “ „Povrediću te. Več jesam. Zaslužuješ bolje...“ „Gidione, umukni.“ Skočila sam mu u naručje i nogama ga obuhvatila oko struka. „Keri mi je rekao kako si izgledala...“ Divljački je počeo da se trese. „Ne vidiš šta ti radim.

Slamam te, Evo...“ ,,To nije istina.“ Pao je na kolena, čvrsto me držeći. „Namamio sam te u ovu zamku. Ne vidiš to sada, ali si znala od početka... Znala si šta ću ti uraditi, ali te neću pustiti da bežiš.“ ,,Ne bežim više. Ti si me učinio jačom. Ti si mi dao razlog da se više trudim." ,,Bože.“ Oči su mu bile avetinjske. Seo je, ispružio noge i privukao me bliže. „Tako smo sjebani i ja sam sve pogrešno uradio. Ubićemo jedno drugo ovim. Raznećemo se dok ništa ne ostane od nas.“ „Umukni. Neću više da slušam ta sranja. Jesi li bio kod doktora Pitersena?“ Naslonio je glavu na zid i zažmurio. ,,Da, dodavola." „Jesi li mu ispričao za sinoć?“ ,,Da.“ Vilica mu se stegla. ,,I rekao je isto ono što i prošle nedelje. Da smo duboko zaglibili.

Da davimo jedno drugo. On misli da treba da stanemo na kočnicu, imamo platonsku vezu, spavamo odvojeno, provodimo više vremena zajedno sa drugima, a manje sami.“ To bi bilo bolje, pomislih. Bolje za naše zdravlje, bolje šanse imamo. „Nadam se da ima plan B.“ Gidion otvori oči i pogleda me namršteno. ,,To sam mu i ja rekao. Ponovo.“ „Znači, sjebani smo. Pa svaka veza ima probleme.“ Frknuo je. „Ozbiljno“, insistirala sam. „Spavaćemo odvojeno. Tu sam otišao predaleko.“ „Odvojeni kreveti ili odvojeni stanovi?“ „Kreveti. Samo toliko mogu da podnesem “ ,,U redu.“ Uzdahnula sam i stavila mu glavu na rame, toliko zahvalna što mi je ponovo u naručju i što smo zajedno. „Mogu na to da pristanem. Zasad.“ Teško je progutao knedlu. „Kada sam se vratio i zatekao te ovde...“ Stegnuo me je rukama. „Bože, Evo. Mislio sam da me Keri laže da nisi kod kuće, da samo nećeš da me vidiš. Onda sam pomislio da si možda izašla... da si krenula dalje.“ „Gidione, tebe nije tako lako preboleti.“ Mislim da ga nikada ne bih prebolela. On mi je u krvi. Ispravila sam se da može da mi vidi lice.

Stavio je ruku na srce, onu ruku u kojoj su bili ključevi. „Hvala ti za ovo.“ „Nemoj da ih puštaš“, ponovo sam ga upozorila. „Nemoj da zažališ što si mi ih dala.“ Pritisnuo je čelo uz moje.

Osetila sam toplinu njegovog daha na koži i pomislila da je prošaptao nešto, ali nisam razumela šta i da jeste.

Nije ni bitno. Zajedno smo. Posle dugog, užasnog dana, ništa drugo nije važno.

8 Zvuk vrata spavaće sobe prekinulo mi je san koji sam brzo zaboravila, ali me je predivan miris kafe stvarno probudio. Protegla sam se zatvorenih očiju jer sam htela da iščekivanje bude još veće.

Gidion je seo na ivicu dušeka i trenutak kasnije prstima mi je išao po obrazu. „Kako si spavala?“ „Nedostajao si mi. Jesam li to namirisala kafu za mene?“ „Ako budeš bila dobra.“ Otvorila sam oči. „Ali ti voliš da sam zločesta.“ Njegov osmeh me izluđuje. Već je bio u jednom od svojih seksi odela i izgledao je mnogo bolje nego sinoć. „Volim da si zločesta sa mnom.

Pričaj mi o tom koncertu u petak.“ „Bend se zove Šest devetina. To je sve što znam. Hoćeš s nama? “ „Nije pitanje da li želim sa vama. Ako ti ideš, idem i ja.“ Podigoh obrve. „Je 1’ tako? A šta da te nisam pozvala?"

Uze me za ruku i nežno mi zavrte verenički prsten. „Onda ni ti ne bi išla.“ „Molim?“ Povukla sam kosu nazad. Primetivši ozbiljan izraz na njegovom licu, pridigla sam se u sedeći položaj. „Daj mi tu kafu. Hoću da se napucam kofeinom pre nego što te izudaram.“ Gidion se nasmeja i dade mi šolju. „Nemoj tako da me gledaš“, upozorih ga. „Ozbiljno nisam srećna kada mi govoriš da ne mogu da idem negde.“ „Govorimo samo za rok koncert i nisam rekao da ne možeš da ideš, samo da ne možeš da ideš bez mene. Žao mi je što ti se to ne sviđa, ali je tako kako je.“ „Ko kaže da je rok u pitanju? Možda je klasična muzika. Ili keltska. Ili pop.“ „Šest devetina su potpisali ugovor sa Vidal rekordsom.“ „O.“ Vidal rekords drži Gidionov očuh Kristofer Vidal Stariji, ali Gidion ima većinsko vlasništvo. Pitam se kako je dečak odlučio da preuzme porodični posao svog očuha. Koji god da su razlozi, shvatam i zašto Gidiona do koske mrzi polubrat Kristofer Mlađi. „Gledao sam snimke koncerata kada su svirali indi“, reče on oporo. „Neću da rizikujem da te pustim samu u tu gužvu.“ Uzela sam veliki gutljaj kafe. „Kapiram, ali ne možeš da mi naređuješ.“ „Ne mogu? Psst.“ Stavio mi je prst na usne. „Ne raspravljaj se. Ja nisam tiranin. Možda povremeno brinem, a ti ćeš biti dovoljno razumna da to ceniš.“ Sklonila sam mu ruku. „Razumna znači ono što ti odlučiš da je najbolje?" ,,Naravno.“ „To je sranje.“ Ustao je. „Nećemo da se svađamo oko hipotetičke situacije. Pitala si me da idem sa tobom na koncert u petak uveče i ja sam rekao da. Tu nema šta da se raspravlja."

Stavila sam kafu na noćni stočić, odgurnula posteljinu i izvukla se iz kreveta. „Gidione, moram da budem sposobna da živim svoj život. I dalje moram da budem ja ili ovo neće uspeti.“ „A ja moram da budem ja. Nisam ja jedini koji treba da pravi kompromise.“

To me je baš pogodilo. Ne greši - imam pravo da očekujem da mi pruži prostora, ali i on ima pravo da ga shvatim onakvog kakav jeste. Moram da se pomirim i s tim da on ima okidače. „Šta kad poželim izlazak sa prijateljicama u klub?“ Uhvatio mi je vilicu obema rukama i poljubio me u čelo. ,,Možeš da uzmeš limuzinu i držiš se klubova koji su u mom vlasništvu.“ ,,Da ljudi iz tvog obezbeđenja mogu da me špijuniraju?“ ,,Da te drže na oku“, ispravi me on, klizeći mi usnama po obrvi. „Anđele, da li je to toliko loše? Da li je neoprostivo što mrzim da skinem pogled sa tebe?“ „Nemoj da izvrćeš ovo.“ Pomerio mi je glavu unazad i pogledao me prodorno i odlučno. „Treba da shvatiš da čak i ako uzmeš limuzinu i držiš se mojih klubova, i dalje ću izludeti dok se ne vratiš kući. Ako to znači da pomalo ludiš od mojih mera predostrožnosti, zar to nije deo onog uzimanja i davanja?“ Prostenjala sam. „Kako učiniš da nešto tako nerazumno zvuči razumno?“ „Talenat.“ Uhvatila sam ga za finu, zategnutu zadnjicu i stegla je. „Treba mi još kafe da izađem na kraj sa tvojim talentom, šampionu.“ Za Marka, njegovog partnera Stivena i mene postala je neka vrsta običaja da sredom idemo zajedno na ručak. Kada smo se Mark i ja pojavili u malom italijanskom restoranu koji je odabrao i zatekli Stivena sa Šonom, zaista sam bila ganuta. Mark i ja imamo veoma profesionalan odnos, ali on na neki način uspeva da ga učini ličnim i to mi mnogo znači. „Tako ti zavidim na boji“, reče Šona, koja je izgledala opušteno i slatko u farmerkama, ukrašenoj majici i tankoj ešarpi. ,,Ja od sunca samo pocrvenim i još više mi izađu pegice.“ ,Ali ti imaš tu divnu kosu kojom možeš da se pohvališ“, istakla sam, diveći se njenoj tamnocrvenoj nijansi.

Stiven prođe rukom kroz kosu identične boje kao sestrina i nasmeja se. „Šta sve čovek mora da žrtvuje da bi bio seksi.“ „Odakle ti znaš?“, Šona ga udari u rame uz osmeh, što njenog brata nije nimalo pomaklo. Ona je vitka kao grana, a Stiven je visok i kršan. Mark mi je pričao daje njegov partner dosta posvećen svom građevinskom poslu, što objašnjava i njegovu veličinu i grube ruke. Čim smo ušli u restoran, dobili smo mesta zahvaljujući rezervaciji koju sam napravila kada me je Mark pozvao na ručak. Reč je o malom mestu, ali vrlo šarmantnom. Sunce se probijalo kroz prozore duž čitavog zida, a miris hrane je toliko opojan da mi je krenula voda na usta. „Tako sam uzbuđena zbog petka.“ Šonine svetloplave oči bile su pune iščekivanja. „Aha, vodi tebe“, reče mi Stiven oporo, ,,a ne svog starijeg brata.“ ,,To taaako nije tvoj fazon“, uzvrati ona. „Mrziš gužvu.“ „Samo mi treba lični prostor, to je sve.“ Šona prevrnu očima. ,,Ne možeš svuda da se goropadiš.“ Priča o gužvi me podseti na Gidiona i njegovu zaštitničku crtu. „Mogu da povedem momka sa kojim se viđam?“, upitah. „Ili je to problem?“ „Nije uopšte. Je 1’ ima nekog prijatelja da krene s nama?“ „Šona.“ Mark je očigledno bio u šoku. Nije se slagao. „Šta je sa Dagom?“ „Šta s njim? Nisi me pustio da završim.“ Pogledaia me je i objasnila: „Dag je moj momak.

Provodi leto na Siciliji, upisao je kurs kuiinarstva. On je kuvar." „Lepo“, rekoh. „Ja padam na momke koji znaju da kuvaju.“ „O da.“ Nasmešiia se, a onda sevnula očima na Marka. ,,On je za ozbiijnu vezu i ja to znam, tako da ako tvoj momak ima prijatelja koji bi da popuni prazno mesto, ali bez muvanja, povedi ga.“ Odmah sam pomistila na Kerija i nasmejala se.

Ali kasnije istog dana, kada smo Gidion i ja proveli kvalitetno vreme sa ličnim trenerima i vratili se u stan da prespavamo, promenila sam mišljenje. Ustala sam sa kauča na kom sam bezuspešno pokušavala da čitam knjigu i otišla sam hodnikom do njegove radne sobe.

Zatekla sam ga namrštenog nad poslom, šta god da je radio, dok su mu prsti leteli preko tastature. Monitor i lampa, jedini izvori svetlosti, obasjali su foto-kolaž na zidu, dok je ostatak prostorije bio u senci. Sedeo je u polutami, golih grudi i prelep, sam i moćno povučen. Kao i uvek kad radi, delovao je usamljeno i nedostižno. Osećala sam se usamljeno od samog pogleda na njega.

Kombinacija fizičke distance zbog menstruacije i Gidionova razumljiva odluka da odvojeno spavamo samo mi je pokrenula najdublje nesigurnosti i naterala da poželim da se više zakačim i trudim da mu pažnja bude na meni.

Ne bi trebalo da me muči to što radi, a ne provodi vreme sa mnom - znam koliko je zauzet — ali je tako. Osećam se napušteno i zahtevno, što mi govori da se vraćam dobro poznatim lošim navikama. Jednostavno, Gidion i ja smo najbolja i najgora stvar koja nam se desila.

Podigao je pogled i prikovao me njime. Gledala sam kako mu pažnja prelazi s posla na mene. ,,Da li te zanemarujem, anđele?“, upita on i zavali se u stolicu. Pocrvenela sam, poželevši da me ne čita toliko dobro. „Izvini što te prekidam." „Uvek treba da dođeš kod mene ako ti treba nešto.“ Uvukao je tastaturu, lupnuo o prazno mesto na stolu pred sobom i okrenuo se u stolici. „Dođi, sedi.“ Uzbuđenje mi je prostrujalo telom. Požurila sam, i ne pokušavajući da sakrijem koliko sam ga željna. Skočila sam na sto pred njim i široko se osmehnula kada se okrenuo u stolici i došao mi između nogu.

Obavio mi je rukama kukove i rekao: „Trebalo je da ti objasnim da pokušavam da obavim što više planiranog da možemo da budemo zajedno za vikend.“ „Stvarno?“ Zagnjurila sam mu prste u kosu. „Želim te samo za sebe neko vreme. I stvarno, stvarno mi treba da te tucam neko vreme.

Možda i sve vreme.“ Zažmurio je od mog dodira. „Nedostaje mi da budem u tebi.“ „Ti si uvek u meni“, prošaputah.

Usne mu se izviše polako u bezobrazan osmeh i otvori oči. „Diže mi se od tebe.“ „Šta je još novo?“ ,,Sve.“ Namrštih se. ,,I to će doći na red“, reče. „Zasad mi kaži zašto si došla.“ Oklevala sam i dalje razmišljajući o njegovom nejasnom komentaru. ,,Evo.“ Njegov odlučan ton me je povratio. „Šta ti treba?“ „Par za Šonu. Uh... ne baš par. Šona ima momka, ali je van zemlje. Bilo bi bolje da nas je četvoro.“ „Nećeš da zoveš Kerija?“ „Prvo mi je on pao na pamet, ali je Šona moja prijateljica. Mislila sam da bi voleo da povedeš nekoga koga ti poznaješ. Znaš, da bude podjednako dinamično.“ ,,U redu. Videću ko je slobodan.“ Tada sam shvatila da nisam zaista očekivala da prihvati moju ponudu.

Mora da mi se nešto od toga videlo na licu, jer je upitao: „Ima još nešto?“ ,,Ja...“ Kako da mu kažem šta sam razmišljala a da ne ispadnem kreten? Odmahnula sam glavom. „Ne. Ništa.“ „Evo.“ Glas mu je bio ozbiljan. „Kaži mi.“

„Glupo je.“ ,,To nije bio zahtev.“ Kroz mene prođe peckanje kao i uvek kad ima taj komandujući ton. „Samo sam mislila da imaš jedino poslovne partnere i povremene kres varijante.“ „Mislila si da nemam prijatelje?“, upita on, očigledno se zabavljajući. „Nikada me ni sa kim nisi upoznao", potišteno rekoh, čupkajući obod majice. „Ah...“ Još više mu je bilo zabavno i oči su mu sijale od smeha. ,,Ti si moja mala seksi tajna.

Moram da se zapitam na šta li sam mislio kada sam se pobrinuo da nas fotografišu kako se ljubimo na javnom mestu.“ ,,Pa.“ Pogled mi je otišao do kolaža na zidu gde se baš ta fotografija nalazi, ona koja se danima provlačila kroz tračerske blogove. „Kad tako kažeš...“ Gidion se nasmejao i njegov osmeh prođe kroz mene u talasu vreline od zadovoljstva. „Upoznao sam te sa nekoliko svojih prijatelja kada smo izašli." ,,O.“ Ja sam pretpostavila da su svi ljudi koje sam upoznala na javnim dogadajima poslovni saradnici. ,Ali nije ti loša ideja da te čuvam samo za sebe.“ Prostrelila sam ga pogledom i ponovo razmislila o onome kada smo se raspravljali što idem u Vegas, a ne u Finiks. „Zašto ne bi ti bio taj koji će samo da leži i čeka da ga tucaju?“ „Šta tu ima zanimljivo?“ Udarila sam ga u ramena i on me povuče u krilo, smejući se. Nisam verovala koliko je dobro raspoložen i pitala sam se šta li je uzrok tome. Kada sam mu bacila pogled na monitor, videla sam samo stranicu od koje su mi se ukrstile oči i napola napisan imejl. Ali je nešto drugačije kod njega. I dopada mi se. „Bilo bi mi zadovoljstvo“, mrmljao je s usnama na mom vratu, ,,da se izležavam, a da mi je dignut i da me ti zajašeš kad god ti dođe.“ Ženskost mi se stegla od slike u glavi. „Pališ me.“ „Dobro. Volim kad si takva.“ „I“, sanjarila sam, ,,ako je moja fantazija da mi čitavog dana pružaš usluge pastuva...“ „Meni to zvuči kao realnost.“ Gricnula sam ga za vilicu.

Zarežao je. „Hoćeš grubu igru, andele?“ „Hoću da znam koja je tvoja fantazija.“ Gidion me namesti da mu budem prebačena preko krila. ,,Ti.“ „Bolje bi ti bilo.“ Nasmejao se. ,,U ljuljašci.“ „A?“ „Ljuljaška za seks, Evo. Tvoja predivna guza na sedištu, stopala u stremenima, noge raširene, tvoja savršena pica vlažna i u iščekivanju.“ Počeo je zavodničld da pravi krugove pri dnu mojih leđa. „Skroz prepuštena meni na milost i da ne možeš ništa da uradiš osim da primiš svu spermu kojom mogu da te napunim. Obožavala bi to.“ Zamislila sam ga kako mi stoji između nogu, nag i sjajan od znoja, bicepsi i mišići na grudima mu se pomeraju dok me ljulja napred-nazad, dok klizim po njegovom prelepom kurcu. „Hoćeš da budem bespomoćna." „Hoću da te vežem. I to ne spolja. Da određujem koliko ulazim.“ ,,Gidione...“ „Nikada ne bih otišao više nego što možeš da podneseš“, obeća on dok su mu oči užareno svetlucale na slabom osvetljenju. „Ali bih te doveo do ivice.“

Zgrčila sam se, i uzbuđena i uznemirena od pomisli na to da se odreknem toliko kontrole. „Zašto?“ „Zato što želiš da budeš moja, a ja želim da te posedujem. I to će doći na red.“ Ruka mu je kliznula pod moju majicu i uhvatio me je za dojku, dodirivao i vukao me za bradavicu, potpaljivao mi telo. „Jesi li to već radio?“, upitali bez daha. „To sa ljuljaskom?“ Lice mu se uozbiljilo. „Nemoj da mi postavljaš takva pitanja.“ O bože. „Samo sam...“ Zatvorio mi je usne svojima. Ugrizao me je za donju usnu, a onda mi gurnuo jezik u usta, držeći me onako kako želi sa pesnicom u mojoj kosi. Dominantnost tog čina je bila nepogrešiva.

Kroz mene je prošla glad, potreba za njim koju ne mogu da kontrolišem ili da joj se oduprem.

Zacvilela sam jer su me grudi bolele od pomisli na njega kako ulaže toliko vremena i napora da doživi zadovoljstvo od neke druge.

Gidion mi je stavio ruku među noge i uhvatio me za ženskost. Trgla sam se, iznenađena od takve agresivnosti. Oteo mu se tih zvuk kojim me je umirio i počeo je da me masira, trlja moju nežnu kožu besprekornom spretnošću na koju sam se toliko navukla.

Prekinuo je poljubac, pomerajući ruku da bi mi izvio leđa i podigao mi dojku do usana.

Gricnuo mi je bradavicu preko pamuka, a zatim mi obubvatio usnama bolno mesto i tako jako počeo da sisa da sam osetila odjek u utrobi.

Našla sam se pod opsadom, došlo je do kratkog spoja u mojoj glavi dok me je želja ispunjavala. Prsti su mu skliznuli pod rub mojih gaćica da dodirnu klitoris, a taj dodir kože o kožu bio mi je potreban. „Gidione.“ Podigao je glavu i posmatrao me tamnim očima dok svršavam za njega. Viknula sam kad mi je kroz telo prošlo drhtanje, oslobađanje tenzije posle toliko dana uzdržavanja koje sam jedva podnosila.

Ali me nije pustio. Mazio me je dole dok ponovo nisam svršila, sve dok mi divljački drhtaji nisu iscrpli telo i dok nisam stisla noge da zaustavim napad.

Kada je sklonio ruku, opustila sam se, omlitavela i teškog daha. Sklupčala sam se do njega, zagnjurila mu lice u vrat i rukama ga zagrlila oko vrata. Imala sam osećaj da mi je srce oteklo u grudima. Preplavilo me je sve što osećam prema njemu, sva muka i ljubav. Grčevito sam se uhvatila, pokušavajući da se približim. ,,Psst.“ Čvršće me je privio uz sebe sve dok nisam ostala bez daha. ,,Ti sve preispituješ i izluđuješ se.“ „Mrzim ovo“, prošaptah. „Ne bi trebalo da si mi toliko mnogo potreban. Nije zdravo.“ „Tu grešiš.“ Srce mu je jako tuklo pod mojim uvom. ,,I ja preuzimam odgovornost za to. Ja sam inicirao neke stvari i dao ti ih uz ostale. To te je učinilo zbunjenom i zabrinutom. Žao mi je zbog toga, anđele. Biće lakše ići napred.“ Nagnula sam se da mu pogledam u lice. Dah mi je zastao kad su nam se pogledi srell i on me je gledao ne ustuknuvši. Tada sam shvatila u čemu je razlika - bio je odlučno spokojan. To je i mene umirilo. Dah mi se usporio i ujednačio; uznemirenost se smanjila. „Tako je bolje.“ Poljubio me je u čelo. „Hteo sam da sačekam vikend da porazgovaramo o ovome, ali je i sada u redu. Sklopićemo dogovor. Kad to uradimo, nema povratka. Razumeš?“ Teško sam progutala. „Pokušavam." ,,Ti znaš kakav sam. Videla si me u najgorem izdanju. Sinoć si rekla da me želiš bez obzira na to.“ Sačekao je da klimnem glavom. ,,Tu sam ja sjebao. Nisam imao poverenja u tebe da doneseš tu odluku, a trebalo je. Zato što nisam, bio sam previše oprezan. Evo, tvoja prošlost me plaši.“ Pomisao na Nejtana koji indirektno odvlači Gidiona od mene bila je toliko bolna da sam još više privila kolena na grudi. ,,Nemoj da mu daješ toliku moć.“

„Neću. A ti moraš da shvatiš da ne postoji samo jedan odgovor na sva pitanja. Ko kaže da sam ti potreban previše? Ko kaže da to nije zdravo? Ne ti. Ti si nesrećna zato što se suzdržavaš.“ „Muškarci ne...“ „Zajebi to. Ni ti ni ja nismo tipični. I to je okej. Isključi taj glas u glavi koji te zajebava. Veruj mi da znam šta ti treba, čak i kad misliš da grešim. A ja ću verovati tvojoj odluci da budeš sa mnom uprkos mojim manama. Kapiraš?“ Ugrizla sam se za donju usnu da sakrijem koliko drhti i klimnula glavom. ,,Ne deluješ ubeđeno“, reče on blago. „Bojim se da ću se izgubiti u tebi, Gidione. Bojim se da ću izgubiti deo sebe koji sam velikom mukom povratila.“ „Nikada to neću dozvoliti“, čvrsto mi obeća. ,,Ja želim da oboje budemo bezbedni. To što ti i ja imamo ne bi trebalo toliko da nas iscrpljuje. Trebalo bi da bude jedna čvrsta stvar na koju oboje računamo.“ Oči su me zapekle od suza kada sam pomislila na to. „Želim to“, prošaputah. „Mnogo.“ „Ja ću ti to dati, anđele.“ Gidion sagnu tamnokosu glavu i ovlaš me dodirnu usnama. „Daću nam oboma. A ti ćeš mi dozvoliti.“ „Izgleda da je situacija bolja ove nedelje“, reče doktor Pitersen kada smo Gidion i ja stigli u zakazano vreme u četvrtak uveče.

Ovoga puta smo seli jedno do drugoga i držali se za ruke. Gidion mi je palcem mazio zglobove, a ja sam ga gledala i smešila se jer me je taj kontakt smirio.

Doktor Pitersen je skinuo zaštitni omotač s tablet računara i udobnije se smestio. ,,Da li želite da razgovaramo o nečemu posebnom?“ „Utorak je bio težak“, rekoh tiho. „Mogu da zamislim. Hajde da razgovaramo o ponedetjku uveče. Evo, da li možeš da mi kažeš šta se desilo?“ Ispričala sam mu kako sam se probudila iz svoje noćne more, a zatekla se uhvaćena u Gidionovu. Rekla sam mu sve što se desilo te noći i sutradan. „Znači, sada odvojeno spavate?“ ,,Da.“ „Tvoje noćne more“, pogleda u mene, „koliko ih često imaš?“ „Retko. Pre nego što sam počela da se viđam sa Gidionom, prošlo je skoro dve godine od poslednje.“ Videla sam kako spušta pisaljku i brzo počinje da kuca. Uznemirila me je njegova smrknutost. „Volim ga“, izlete mi.

Giđion se ukoči pored mene.

Doktor Pitersen podiže glavu i stade da me proučava. Pogledao je u Gidiona, pa opet u mene. „Ne sumnjam. Evo, šta te je navelo da to kažeš?“ Nelagodno sam slegnula ramenima, previše svesna Gidionovog pogleda. „Ona želi vaše odobravanje“, natmureno reče Gidion.

Njegove reči su me očešale kao šmirgla. ,,Da li je to istina?“, upita me doktor Pitersen. „Ne.“ „Đavola ne.“ Gidionov glas je bio naglašeno promukao. ,,Ne“, počeh da se raspravljam, mada mi je bilo potrebno da to kaže naglas da bih shvatila. ,,Ja samo... To je jednostavno tačno. Tako se osećam.“ Pogledah doktora Pitersena. „Ovo mora da nam uspe. Uspeće nam“, naglasila sam. „Samo želim da znam da ste na našoj strani. Potrebno mi je da znam da razumete da neuspeh nije opcija.“

„Evo.“ Ljubazno se nasmeši. „Ti i Gidion morate da poradite na dosta stvari, ali to ne znači da su nepremostive.“ Uzdahnula sam jer mi je laknulo. „Volim ga“, ponovih i odlučno klimnuh glavom.

Gidion ustade i jako me stegnu za ruku. „Doktore, izvinite nas na trenutak.“ Zbunjena i pomalo zabrinuta, ustala sam i krenula za njim do prazne sobe za prijem.

Pomoćnica doktora Pitersena već je otišla kući, a mi smo bili poslednji pacijenti togdana. Zbog majke sam znala da se za ove kasne posete dodatno plaća. Zahvalna sam što je Gidion voljan da ih plaća ne jednom, već dva puta nedeljno.

Vrata se zatvoriše za nama i ja ga pogledah. „Gidione, kunem se da ne...“ ,,Ćuti.“ Uzeo mi je lice u obe ruke i poljubio me, nežno, ali užurbano.

Zapanjena time, trebalo mi je nekoliko trenutaka da mu stavim ruke pod sako i uhvatim ga oko vitkog struka. Kada mi je ušao jezikom duboko u usta, otelo mi se tiho ječanje.

Odvojio se od mene i ja ga pogledah, i videh istog onog predivnog biznismena u tamnom odelu kao kada sam ga prvi put ugledala, ali pogled u njegovim očima...

Grlo je počelo da me peče.

Moć i žarki intenzitet, glad i potreba. Vrhovima prstiju prešao mi je preko slepoočnica, obraza i do vrata. Podigao mi je glavu i nežno pritisnuo usne uz moje. Nije ništa rekao, ali nije ni morao.

Shvatila sam.

Isprepletali smo prste i poveo me je nazad u ordinaciju.

9 Požurila sam kroz rotaciona vrata Krosfajera i nasmejala se kad sam ugledala Kerija, koji me je čekao u predvorju. „Hej ti“, pozdravih ga, diveći se kako mu uspeva da iznošene farmerke i majica sa ve-izrezom deluju skupo kad ih nosi. „Hej neznanko.“ Ispružio mi je ruku i izašli smo iz zgrade kroz bočna vrata držeći se za ruke. „Izgledaš srećno.“ Podne me je udarilo kao fizička barijera. „Uh. Vruće je kao u paklu. Hajde da idemo negde blizu. Jesi li za takose?“ „Nego šta.“ Odvela sam ga u mali meksički restoran koji mi je Megumi pokazala i pokušavala da ne primeti kako osećam grižu savesti zbog njegovog pozdrava. Nisam bila kod kuće dva dana i Gidion je planirao put za vikend, što znači da će proći još nekoliko dana pre nego što ponovo budem sa Kerijem. Laknulo mi je kad je pristao da se nađemo za ručak. Nisam htela da prođe previše vremena pre nego što proverim kako je i uverim se da je dobro. „Imaš planove za večeras?“, upitah kada sam naručila za oboje. „Jedan od fotografa sa kojim sam radio pravi rođendansku žurku večeras. Odlučio sam da skoknem i vidim kako je.“ Zanjihao se na petama dok smo čekali takose i mešane devičanske margarite. ,,I dalje planiraš da izađeš sa sestrom svog šefa? Hoćete da svratite?“ „Svastika“, ispravih ga. „I ima karte za koncert. Rekla je da sam joj poslednja nada, ali čak i da nisam, mislim da će biti zabavno. Barem se nadam. Nikada nisam čula za bend, pa se nadam da nisu loši.“ „Koji bend?“ „Šest devetina. Znaš ko su?“ On razrogači oči. „Šest devetind?. Stvarno? Dobri su. Svideće ti se.“ Uzela sam piće s pulta, a njemu ostavila da ponese poslužavnik s hranom. ,,Ti si čuo za njih, a Šona je veliki obožavatelj.

Gde ja živim?“ „Ispod Krosa i njegovog tvrdog drugara. Vodiš i njega?“ „Da.“ Požurila sam da zauzmem sto kada su dva biznismena ustala.

Nisam rekla Keriju da je Gidion izjavio da ne mogu da idem bez njega. Znam da Keri to neće dobro prihvatiti i zapitala sam se zašto je kod mene prošlo tako Iako. Keri i ja se uglavnom slažemo oko tih stvari. „Ne mogu da zamislim da Kros voli alt rok.“ Keri se udobno smesti u stolicu prekoputa mene. „Da li zna koliko ga ti voliš? Posebno muzičare koji se bave njime?“ Isplazih mu se. „Ne mogu da verujem da si to spomenuo. To je bilo pre sto godina.“ „Pa? Bret je seksi. Je 1’ misliš nekada na njega?“ „Da, potajno.“ Uzela sam jedan karne asada takos. „Tako da pokušavam da ne mislim.“ ,,On je pristojan momak", reče Keri, a onda uze veliki gutljaj pića sa ukusom margarite.

,,Ne kažem da nije. Samo što nije bio za mene.“ Samo kad pomisiim na taj period zivota, dođe mi da se zgrčim od sramote.

Bret Klajn je seksi i ima glas od kog ovlažim čim ga čujem, ali je takođe i jedan od najboljih primera nesrećnog izbora u mom prošlom jadnom ijubavnom životu. „Idem dalje... Jesi li razgovarao sa Trejom u skorije vreme?“ Keriju nestade osmeh. ,,Jutros.“ Strpljivo sam čekala.

Konačno je uzdahnuo. „Nedostaje mi. Nedostaje mi da pričam s njim. On je tako jebeno pametan, znaš? Kao ti. Ide večeras sa mnom na žurku.“ „Idete kao prijatelji? Ili kao par?“ „Stvarno su dobri.“ Uzeo je zalogaj takosa pre nego što je odgovorio. „Treba da idemo kao prijatelji, ali znaš da ću sigurno to da sjebem i tucam ga. Zamolio sam ga da se nađemo tamo i da odatle krenemo kući da ne bismo ostajali sami, ali uvek mogu da ga kresnem u toaletu iii prokletoj prostoriji za održavanje. Nemam snagu volje, a on ne može da me odbije.“ Srce me je zabolelo od njegovog potištenog tona. „Znam kako je“, biago ga podsetih. Kao ja nekada. Očajnički sam želela da osetim povezanost s nekim. „Zašto... znaš... ne središ to pre toga. Možda će ti pomoći.“ Preko lepog lica mu pređe lagan, obešenjački osmeh. „Možeš li da mi snimiš to za poruku na govornoj pošti?“ Bacila sam zgužvanu salvetu na njega.

Uhvatio ju je uz smeh. „Tako se praviš pametna nekad. Volim to.“ ,,Ja volim tebe. I želim da budeš srećan."

Podigao mi je ruku do svojih usana i poljubio je. „Radim na tome, devojčice.“ „Tu sam ako ti zatrebam, čak i kad nisam kod kuće.“ „Znam.“ Stegnuo mi je ruku, a onda je pustio. „Biću dosta kod kuće sledeće nedelje. Treba da se spremim za tatinu posetu.“ Zagrizla sam takos i presrećno zaigrala stopalom koliko je ukusan. „Htela sam da te zamolim za petak. Imam posla, pa ako si tamo, hoćeš da ga paziš? Doneću mu hranu koju voli i ostaviti mu neke mape grada, ali...“ „Nema probIema.“ Keri namignu lepoj plavuši koja je prolazila. „Biće u dobrim rukama.“ „Hoćeš da odeš sa nama na predstavu dok je u gradu?“ „Evo, dušo, ja sam uvek za kad je posredi druženje s tobom. Samo mi javi gde i kada i ja ću naći vremena koliko mogu.“ ,,O!“ Brzo sam sažvakala i progutala. „Mama mi reče da je videla tvoju lepu pozadinu na autobusu pre neki dan.“ Nasmeja se. „Znam. Prosledila mi je fotografiju koju je uslikala telefonom. Strava, zar ne?“ ,,I više od toga. Treba da proslavimo“, rekoh, ukravši mu rečenicu po kojoj je poznat. „Nego šta.“ ,,Vau!“ Šona zastade na trotoaru ispred svog stana u Bruklinu i otvori usta dok je gledala u limuzinu na ulici. „Dala si sve od sebe.“ „Nisam ja“, oporo rekoh gledajući u njen uski crveni šorts i strateški našivene proreze u obliku šest devetina na njenoj majici. Njena svetla kosa bila je natapirana unazad, a usne je nakarminisala istom bojom koje jc i šorts. Delovala je seksi i spremna za provod, a i ja nisam zaostajala u ultrakratkoj kožnoj crnoj suknji na falte, uzanoj rebrastoj beloj majicl i višnja-crvenim martinkama.

Gidion, koji nam je leđima bio okrenut dok je pričao sa Angusom, okrenuo se ka nama i ja ostadoh bez teksta kao kada sam ga onaj put videla posle tuširanja i kada se presvukao. Nosio je

široke crne farmerke i običnu crnu majicu, kao i teške crne čizme, i ta izuzetno opuštena kombinacija delovala je na njemu tako jebeno seksi da sam htela da ga zaskočim. Mračan i Opasan u odelu, sada je još više takav spreman za provod. Izgledao je mlađe i krenula mi je voda na usta koliko je lep. „Jebote, kaži mi da je ovaj za mene“, prošapta Šona, stežući me za zglobove. „Hej, ti imaš svog. Onaj je moj.“ I mnogo me je uzbudilo što to kažem. Moj je, imam pravo na njega, da ga diram, da ga ljubim. A kasnije i da ga tucam do iznemoglosti. O da...

Nasmejala se kad sam se zanjihala na petama od iščekivanja. ,,U redu. Zadovoljiću se upoznavanjem.“ Učinila sam joj tu čast i sačekala da prva uđe u limuzinu. Taman sam krenula za njom kada sam osetila kako Gidionova ruka ide pod moju suknju i hvata me za guzu.

Prislonio mi se uz leđa i prošaptao mi u uvo: „Pobrini se da stojim iza tebe kada se sagneš, anđele, ili ću ti isprašiti tu lepu guzu.“ Okrenula sam glavu i naslonila obraz na njegov. „Nemam više menstruaciju.“ Zarežao je i zario mi prste u butinu. „Zašto mi to ranije nisi rekla?“ „Odloženo zadovoljstvo, šampionu“, rekoh, koristeći rečenicu kojom me je on jednom mučio.

Nasmejala sam se na njegovu psovku kada sam se smestila pored Šone.

Angus sede za volan i krenuli smo, otvarajući flašu armand de brinjaka usput. Dok smo stigli do „Tabloa jedan“, fantastičnog novog bistroa ispred kog je bio pozamašni red, a vesela muzika čula se do ulice, počelo je da mi se vrti od kombinacije šampanjca i Gidionovog seksi pogleda na skoro nepristojan rub moje suknje. Šona je kliznula u sedište i razrogačenih očiju gledala kroz zatamnjene prozore. „Pre nego što je otputovao, Dag je jednom pokušao da nas uvede, ali je lista čekanja duga dva meseca. Možeš da se popneš, ali se čeka satima i niko ti ne garantuje da ćeš sesti.“ Vrata limuzine su se otvorila i Angus joj je pomogao da izađe, a zatim i meni.

Gidion nam se pridružio, uzeo me za ruku kao da smo se obukli za gala veče, a ne rok koncert. Ušli smo vrlo brzo. Menadžer je bio toliko ushićen i pun dobrodošlice da sam pogledala Gidiona i usnama sročila Jedan od tvojih? „Da, u partnerstvu.“ Samo sam uzdahnula, pomirena sa neizbežnim. „Hoće li nam se tvoj prijatelj pridružiti na večeri?“ Gidion lagano pokaza bradom. ,,On je već ovde.“ Pratila sam mu pogled do privlačnog muškarca u plavim farmerkama i majici Šest devetina.

Gospodin se ponašao kao da je u centru pažnje i koristio priliku da se fotografiše pored dve lepe žene sa obe strane. Široko se osmehnuo osobi koja je uključila kameru na smartfonu, a onda mahnuo Gidionu i izvinio se. „O moj bože.“ Šona poskoči. ,,To je Arnoldo Riči! On je vlasnik. I ima svoj šou na Fud netvorku!“ Gidion me pustio da se rukuje sa Arnoldom i na poznati način se potapše po leđima kao što to rade bliski muški prijatelji. ,,Arnoldo, moja devojka - Eva Tramil.“ Ispružih ruku i Arnoldo je zgrabi, privuče me bliže i poljubi me pravo u usta. ,,Odbij“, brecnu se Gidion i povuče me iza sebe.

Arnoldo se nasmeja i tamne oči mu blesnuše veselo. ,Ako je ovo snoviđenje?“, upita, okrenu se ka Šoni i primače joj ruku usnama. „Šona, ovo če biti tvoj pratilac, Arnoldo Riči, ako uspe da preživi večeru.“ Gidion uputi prijatelju upozoravajući pogled. ,,Arnoldo, Šona Elison.“

Ona je bukvalno sijala. „Moj momak je vaš veliki obožavatelj. I ja sam. Jednom je napravio lazanje po vašem receptu i bile su. Da. Umreš.“ „Gidion mi je rekao da ti je momak sada na Siciliji.“ Arnoldov govor je vrveo od finog akcenta. „Nadam se da ćeš naći vremena da ga posetiš.“ Pogledom sam prostrelila Gidiona jer sam prokleto dobro znala da mu nikada nisam dala toliko informacija o Šoninom momku. On me je pogledao uz nevini, podrugljiv izraz i maltene neprimetan smešak.

Odmahnula sam glavom ogorčeno, ali ne mogu da poreknem da će ovo biti noć koju Šona nikada neće zaboraviti.

Sledeći sat je prošao u izmaglici izvrsne hrane i finog vina. Tamanila sam izvanredan sabajon sa malinama kada sam primetila da me Arnoldo posmatra uz širok osmeh. „Bellissima“, pohvalio me je. „Uvek je zadovoljstvo videti ženu koja ima zdrav apetit.“ Pocrvenela sam, pomalo postiđena. Ne mogu da se suzdržim; obožavam da jedem.

Gidion je stavio ruku na moju stolicu i igrao se kosom na mom potiljku. Drugom rukom je podigao čašu crnog vina do usana, a kada se oblizao, znala sam da zamišlja kako kuša mene.

Njegova želja je ispunila vazduh. Tokom čitave večere me je opčinjavala.

Ispod stolnjaka sam mu stegla penis preko farmerki. Odmah je prešao iz polutvrdog u dignut, ali ni na jedan drugi način nije pokazao da se uzbudio.

Nisam mogla a da to ne shvatim kao izazov.

Počela sam prstima da mu idem po krutom penisu, vodeći računa da mi pokreti budu spori i da se ne primete. Na moje oduševljenje, Gidion je nastavio razgovor bez promene u glasu ili izrazu lica. Njegova kontrola me je uzbuđivala, činila me smelijom. Uhvatila sam ga za šlic jer sam se napalila od pomisli da ga otkopčam i osetim ga na svojoj koži.

Gidion opušteno uze još jedan gutljaj, a zatim spusti čašu vina. „Samo ti, Arnoldo“, oporo reče kao odgovor na nešto što mu je prijatelj rekao.

Uhvatio me je za zglob baš kad sam se uhvatila za prvo dugme na farmerkama. Podigao mi je ruku do svojih usana u odsutnom gestu naklonosd. Nakratko me je gricnuo za vrh prsta, od čega sam se iznenadila i prodahtala, Arnoldo se nasmejao; bio je to dobro poznat i pomalo podrugljiv osmeh koji jedan neženja upućuje drugom kada ga uhvati sa ženom. Rekao je nešto na italijanskom. Gidion odgovori uz tečan i seksi izgovor, pomalo drugačijim tonom. Arnoldo zabaci svoju tamnokosu glavu i poče da se smeje.

Promeškoljila sam se na stolici. Volim da vidim Gidiona ovako opuštenog i kad uživa.

Pogledao je u moj prazan tanjir sa desertom, a zatim u mene. „Spremna za pokret?“ „O da.“ Umirala sam od želje da vidim kako će proteći ostatak večeri, koliko ću još Gidionovih strana otkriti. Jer volim ovu njegovu stranu kao što volim i moćnog biznismena u odelu i dominantnog ljubavnika u krevetu i slomljeno dete koje ne može da sakrije suze i nežnog partnera koji me drži dok plačem.

Toliko je složen, a i dalje za mene predstavlja veliku misteriju. Jedva da sam zagrebala po površini onoga što on jeste. Što me nije zaustavilo da se zaglibim preduboko. „Ovi momci su dobri!“, viknu Šona kada je predgrupa vrtoglavo uletela u petu pesmu.

Napustili smo sedišta posle treće i probili se kroz gužvu do ograde koja je odvajala sedišta od fan pita ispred bine. Gidion me je opkolio i stavio obe ruke oko mene, stežući ogradu. Publika se stisla oko nas, svi su se gurali, ali je mene čuvalo njegovo telo, kao što je pored nas Šonu čuvao Arnoldo.

Sigurna sam da bi nam Gidion nabavio bolja mesta, ali nisam morala da mu objašnjavam da način na koji je Šona dobila karte i činjenica da je ona pozvala nas znače da su nam njena sedišta jedina opcija. Volim ga što to razume i što se prilagodio.

Okrenula sam glavu i pogledala ga. ,Je 1’ i ovaj bend u Vidalu?“ ,,Ne. Ali mi se dopadaju.“ Pokrenulo me je što uživa u svirci. Podigla sam ruke, vrisnula, energija gužve i zvuka me je vodila. Igrala sam u Gidionovim rukama, telo mi se natopilo od znoja i krv mi je divljala.

Kada je predgrupa završila, odmah su počeli da sklanjaju instrumente sa bine i pripremaju je za Šest devetina. Zahvalna na ovoj noći, radosti, lepoti divljanja sa čovekom kog volim, okrenula sam se i zagrlila Gidiona oko vrata, prislonivši svoje usne na njegove.

Podigao me je i obavila sam mu noge oko struka, a on me je silovito ljubio. Ukrutio se i pritiskao ga je uz mene, terajući me da se trljam o njega. Oko nas su ljudi zviždali i vikali svašta, od „Uzmite sobu“ do „Jebi je, čoveče!“, ali mi nije bilo bitno, kao ni Gidionu, koji je isto kao i ja bio zanesen senzualnim ludilom. Jednom rukom na zadnjici me je trljao o svoj ud, a drugom me je držao za kosu, onako kako želi, dok me je ljubio kao da ne može da prestane, kao da umire da me oseti.

Naše otvorene usne su očajnički klizile jedne preko drugih. Gurao mi je jezik duboko i brzo, tucao mi usta, vodio ljubav sa njima. Upijala sam ga, lizala i kušala, ječala od njegove nezasite želje. Usisao mi je jezik, klizeći usnama niz njega. Bilo je previše. Bila sam klizava, žudela za njegovim kurcem, skoro pomahnitala od potrebe da osetim kako me ispunjava. „Nateraćeš me da svršim“, zarežao je, a onda mi povukao donju usnu zubima.

Toliko sam se predala njemu i divljini njegove strasti da sam jedva primetila da je bend Šest devetina počeo da svira. Tek kad se začuo glas pevača, vratila sam se u stvarnost.

Ukočila sam se, um mi se probijao kroz maglu želje da bi obradio to što čujem. Znam pesmu.

Otvorila sam oči kada se Gidion povukao. Preko ramena sam mu videla parole dignute visoko.

Bret Klajn je MOJ! I, Kresni me, Brete! I meni lično omiljena, BRETE, kresala bih se sa tobom kao BES BOGOVA! Dođavola. Koje su šanse?

A Keri je, naravno, znao. Znao je i nije me upozorio. Verovatno je mislio da će biti urnebesno smešno ako slučajno saznam.

Noge su mi popustile stisak oko Gidionovog struka i on me je spustio, štiteći me od pomahnitalih fanova svojim telom. Okrenula sam se ka bini i osetila kako mi u stomaku ludački dobuje. Sasvim sigurno, to je Bret Klajn za mikrofonom, sa svojim dubokim, moćnim, jebeno seksi glasom za hiljade onih koji su došli da ga vide na delu.

Kratka kosa mu je bila u šiijcima, platinasta na vrhovima, vitko telo u maslinastozelenim vojničkim pantalonama i crnoj majici. Nisam mogla da vidim odatle gde stojim, ali znam da su mu oči smaragdnozelene, lice opasno lepo, a ubitačni osmeh otkriva rupicu na obrazu koja izluđuje žene.

Sklanjajući pogied s njega, pogledala sam ostale članove benda i sve ih prepoznala. U San Dijegu se nisu zvaii Šest devetina. Tada su bili Zarobljena duša i zapitala sam se zašto li su promenili ime. „Dobri su, jelda?“, upita Gidion prislanjajući mi usne na uvo da bih ga čula. Jedna ruka mu je bila na ogradi, a druga oko mog struka, držeći me čvrsto uz sebe dok se pomerao u ritmu muzike.

Moj već divljački seksualni nagon je poludeo od kombinacije njegovog tela i Bretovog giasa.

Zatvorila sam oči, usredsredila se na čoveka iza sebe i jedinstveni naboj koji sam uvek osećala dok slušam Breta kako peva. Muzika mi je dobovala kroz vene, vraćala sećanja - i dobra i loša. Njihala sam se u Gidionovom naručju, želja je pulsirala kroz mene. Bolno sam bila svesna njegove požude. Izbijala je iz njega u vrelim talasima, tonula u mene, terala me da žudim za njim sve dok fizička distanca između nas nije postala bolna.

Uhvatila sam ga za ruku koju mu je pritisnuo na stomak i povukla je nadole.

,,Evo.“ Glas mu je bio oštar od požude. Cele noći ga izazivam, od trenutka kada sam mu rekla da nemam više menstruaciju, preko ruke ispod stoia u restoranu, do užarenog poljupca za vreme predgrupe. Uhvatio me je za golu butinu i stisnuo je. ,,Raširi.“ Stavila sam levo stopalo na donji deo ograde. Glava mi je pala na njegovo rame i ubrzo mu je ruka bila pod mojom suknjom. Jezikom mi je išao po uvu, disao je teško i brzo. Osetila sam ga i čula kako stenje kada je video koliko sam vlažna.

Pesme su se stapale jedna u drugu. Gidion mi je trljao međunožje preko bokserica, išao ukrug, pa vertikalno kroz procep. Kukovi su mi pratili njegov dodir, utroba mi se stezala, guzom sam se nabijala na njegov ukrućeni ud. Svršiću baš tu, na nekoliko centimetara od gomile Ijudi, jer mi Gidion to radi. Toliko me ludački pali. Ništa nije bitno kada su mu ruke na meni, kada kompletno usmeri pažnju na mene. „Tako je, anđele.“ Prstima mi je pomerio bokserice i sa dva ušao u mene. „Danima ću da tucam ovu predivnu pičkicu."

Uz tela nagomilana pored nas, dok je muzika dobovala, a privatnost dozvoljena samo odvajanjem, Gidion mi je gumuo prste duboko u vlažnu ženskost i ostavio ih tu. Jaka penetracija bez pomeranja me je izludela. Nabila sam mu kukove na ruku, pomerajući se ka orgazmu koji mi je tako očajnički potreban.

Pesma se završila i svetla se pogasila. Publika je urlikala u tami. Pritislo ih je iščekivanje koje se pojačavalo sve dok ga nisu prekinuli zvuci gitare. Počeli su da viču, a onda su se svetla zatreperila i uključila se nakratko, pretvarajući more ljudi u hiljade svitaca.

Reflektor je uperen u binu i pojavio se Bret na barskoj stolici, bez majice, sijao je od znoja.

Grudi su mu čvrste i oblikovane, stomak mišićav. Spustio je mikrofon i od tih pokreta su mu zasvetlucali pirsinzi na bradavicama. Zene u publici su počele da vrište, kao i Šona, koja je skakala u mestu i vrlo glasno zviznula.

Skroz sam to shvatala. Tu gde sedi, sa nogama na prečagama stolice i mišićavim rukama punim crnih i sivih tetovaža, Bret je izgledao ludački seksi i krajnje jebozovno. Pre skoro četiri godine, šest meseci sam se ponižavala da ga skinem svaki put kad mi se ukaže prilika, toliko opčinjena njime i očajno želeći da budem voljena da sam skupljala mrvice koje mi je davao.

Gidion poče da prstima klizi iz mene i u mene. Začuo se bas. Bret je počeo da peva pesmu koju nikada nisam čula, niskog i emotivnog glasa, reči kristalno jasnih. Imao je glas palog anđela.

Glas koji hipnotiše. Zavodi. A lice i telo pojačali su izazov.

Zlatna devojko, tu si.

Pevam za publiku, muzika je glasna. Živim svoj san, veoma sam srećan, Ali te vidim tu, sa suncem u kosi, I spreman sam da krenem, očajan da poletim.

Zlatna devojko, tu si.

Igraš za publiku, muzika je glasna.

Tako te jako želim. Ne mogu da odvratim pogled.

Kasnije ćeš pasti na kolena. Molićeš me.

A onda ćeš otići, ja samo tvoje telo znam.

Zlatna devojko, gde si otišla?

Nisi tu, sa suncem u kosi.

Mogu da te imam u baru ili pozadi u kolima, Ali nikada i tvoje srce. Raspadam se.

Pašću na kolena, moliću te. Molim te.

Molim te, ne idi. Toliko toga još želim da znam.

Evo, molim te. Na kolenima sam.

Zlatna devojko, gde si otišla?

Pevam za publiku, muzika je glasna.

A ti nisi tu, sa suncem u kosi.

Evo, molim te. Na kolenima sam.

Reflektor se ugasio. Dug trenutak je prošao i muzika se utišala. Onda su se svetia upalila, a bubnjevi eksplodirali od zvuka. Reflektor je zatreperio i publika je podivljala.

Ali sam se ja izgubila u dobovanju u svojim ušima, od grudi koje su me stezale i zbunjenosti koja je počela da me preplavljuje. ,,Ta pesma“, zareža mi Gidion u uvo, žestoko me tucajući prstima, „podseća me na tebe.“ Pritisnuo mi je dlan na klitoris i počeo da ga masira i doživela sam vrhunac koji me je zahvatio kao oluja. Suze su mi krenule. Viknula sam dok sam mu se tresla u rukama. Uhvatila sam se za ogradu ispred sebe i pustila da nezaustavljivo zadovoljstvo pulsira kroz mene.

Kada se koncert završio, samo sam mislila o tome kako da dođem do telefona i pozovem Kerija. Dok smo čekali da se gužva smanji, svom težinom sam se naslonila na Gidiona, tražeći podršku u njegovom jakom zagrljaju. ,,Si okej?“, upita on, mazeći mi leđa. „Dobro sam“, slagah. Iskreno, ne znam kako se osećam. Ne bi trebalo da mi je bitno što je Bret napisao pesmu o meni koja je bacala u potpunosti drugačije svetlo na našu kres-prošlost. Ja sam zaljubljena u drugog. ,,I ja hoću da idem“, promrmlja on. „Umirem da uđem u tebe, anđele. Jedva da mogu trezveno da razmišljam.“ Stavila sam mu ruke pozadi u džepove farmerki. „Hajdemo onda odavde.“ „Imam propusnice za bekstejdž.“ Poljubi me u vrh nosa kada sam ga pogledala. „Ne moramo da im kažemo ako bi više volela da odmah idemo.”

Na trenutak sam ozbiljno razmišljala o tome. Naposletku, veče je bilo divno, zahvaljujući Gidionu. Ali znam da bi me kasnije mučilo da Šoni i Arnoldu - koji je takode obožavatelj Šest devetina - uskratim nešto čega će se sećati do kraja života. A i lagala bih sebe kad ne bih priznala da želim da bacim pogled na Breta izbliza. Ne želim da me vidi, ali ja želim da vidim njega. „Ne. Hajde da ih odvedemo.“ Gidion me uhvati za ruku i obrati se našim prijateljima, i taman sam imala izgovor da sam to uradila samo za njih kada sam videla koliko su uzbuđeni. Krenuli smo ka bini, pa sa strane, a onda se Gidion obratio kršnom čoveku koji je ličio na obezbeđenje. Kada je čovek rekao nešto u svoju bubicu, Gidion izvadi mobilni i reče Angusu da doveze limuzinu iza. Dok je razgovarao, pogledi su nam se sreli. Vrelina u njima i obećanje zadovoljstva oduzeli su mi dah. „Tvoj čovek je pravi“, reče Šona gledajući Gidiona maltene uz duboko poštovanje. Nije to bio predatorski pogled, samo pogled pun poštovanja. ,,Ne mogu da verujem kakvo je veče bilo. Debelo ti dugujem za ovo.“ Povukla me je i brzo i snažno zagrlila. „Hvala ti.“ „Hvala tebi što si me pozvala.“ Visok, vitak čovek sa plavim pramenovima u kosi i modernim naočarima crnih okvira nam je prišao. „Gospodine Kros“, pozdravi Gidiona, pruživši mu ruku. „Nisam znao da dolazite večeras.“ Gidion se rukova s njim. „Nisam vam rekao“, glatko odgovori on i ispruži drugu ruku ka meni.

Uhvatila sam je i povukao me je napred, a onda upoznao sa Robertom Filipsom, menadžerom Šest devetina. Posle je upoznao i Šonu i Arnolda; onda nas je poveo kroz krilo koje je bilo prepuno i gde su šetkale grupi devojke.

Odjednom nisam htela ni da bacim pogled na Breta. Tako sam lako zaboravila kako je bilo sa nama dok sam ga slušala kako peva. Tako sam lako želela da zaboravim kad sam čula pesmu koju je napisao. Ali uopšte nisam ponosna na taj period svoje prošlosti. „Bend je ovde“, reče Robert, pokazujući na otvorena vrata odakle se čula muzika i promukli smeh. „Biće im drago da vas upoznaju.“ Odjednom sam se ukopala u mestu i Gidion je stao, namršteno me pogledavši.

Popela sam se na prste i prošaptaia: ,,Ja nisam baš toliko zainteresovana da ih upoznam. Ako nemaš ništa protiv, idem do toaleta ovde u bekstejdžu, pa ću pravo u limuzinu.“ „Možeš li da sačekaš nekoliko minuta, pa ću sa tobom?“ „Biću okej. Ne brini za mene.“ Dodirnuo mi je čelo. „Jesi li dobro? Izgledaš kao da goriš.“ „Odlično se osećam. Pokazaću ti tačno koliko odlićno čim stignemo kući.“ To je upalilo. Više se nije mrštio i usne mu se izviše u osmeh. „Onda ću požuriti.“ Pogledao je u Roberta Filipsa i pokazao na Šonu i Arnolda. „Možete li da ih uvedete? Ja ću za minut.“ „Gidione, stvarno... “, pobunih se. „Ispratiću te.“ Poznajem taj ton. Pustila sam ga da me otprati šest metara do toaleta. „Mogu sama odavde, šampionu." „Sačekaću te.“ „Onda nikada nećemo izaći odavde. Idi radi svoje. Biću dobro.“ Pogledao me je strpljivo. „Evo, ne ostavljam te samu.“ „Snaći ću se. Ozbiljno. Izlaz je tamo.“ Pokazala sam na otvorena dupla vrata niz hodnik ispod svetlećeg natpisa za izlaz. Fizikalci koji putuju sa bendom već su iznosili opremu. „Angus je ispred, zar ne?“ Gidion nasloni rame na zid i skrsti ruke.

Podigla sam ruke. „Okej, dobro. Neka bude po tvom.“ ,,Učiš, anđele“, reče uz osmeh.

Promrmljala sam sebi u bradu, ušla u toalet i sredila se. Dok sam prala ruke, pogledala sam se u ogledalo i ustuknula. Oči su mi bile kao u rakuna od tolikog znojenja, a zenice tamne i proširene. „Šta on vidi u tebi?“, ironično upitah samu sebe, razmišljajući o tome kako on i dalje odlično izgleda. Tako vreo i znojav, izgleda isto, dok sam ja sva otekla i istopila se. Ali sam više razmišljala o ličnim neuspesima nego o spoljašnjem izgledu. Ne mogu da pobegnem od njih. Ne dok je Bret u istoj zgradi u kojoj smo i mi.

Istrljala sam se navlaženim papirom ispod očiju da skinem crne mrlje, a zatim krenula ka hodniku. Gidion me je čekao malo dalje, razgovarao je sa Robertom, taćnije, slušao ga je. Bilo je očigledno da je menadžer benda uzbuđen zbog nečega.

Gidion me je primetio i podigao ruku da mi da znak da sačekam minut, ali nisam htela da rizikujem. Pokazala sam rukom ka izlazu, a onda se okrenula i pošla u tom pravcu pre nego što me zaustavi. Požurila sam pored vrata zelene sobe, bacajući brzo pogled unutra i videla sam Šonu kako se smeje sa pivom u ruci. Prostorija je bila prepuna, bučna, a ona je delovala kao da se odlično zabavlja.

Pobegla sam uz uzdah olakšanja i čim sam izašla, osetila sam se deset puta lakše. Videla sam Angusa pored Gidionove limuzine na parkingu, mahnula mu i krenula ka njemu. Vraćajući se u mislima na ovo veče, zapanjilo me je kako je Gidion bio nesputan. Sasvim sigurno nije bio čovek

koji koristi spajanje i akvizicije kao izgovor da me odvuče u krevet. Jedva sam čekala da ga vidim nagog.

Zapanjio me je plamen u tami. Stala sam i ugledala Breta Klajna kako podiže šibicu do cigarete u usnama. Dok je stajao u senci pored izlaza, treperavi plamen mu je milovao lice i jedan dug trenutak me vratio u prošlo vreme.

Podigao je pogled, uočio me i skamenio se. Zurili smo jedno u drugo. Srce je počelo ludački da mi udara, od mešavine uzbuđenja i straha. On odjednom opsova, tresući šibicu jer mu je opekia prste.

Ja sam krenula, boreći se da normalno hodam dok sam išla najkraćim putem do Angusa i limuzine. „Hej! Stani“, povika Bret. Čula sam kako trči za mnom i osetila sam nalet adrenalina.

Fizikalac je gurao kamion sa platformom pun teške opreme i ja sam ga obišla, koristeći ga kao zaklon da bih se sagnula između dva autobusa. Pritisnula sam leđa na jedan i stala između dva otvorena gepeka. Skupila sam se u senci, osećajući se kao kukavica, ali znam da nemam šta da kažem Bretu. Ja više nisam ona devojka koju je poznavao.

Gledala sam ga kako žuri. Odlučila sam da sačekam, dam mu vremena da me potraži i odustane. Izuzetno sam bila svesna da vreme prolazi i da će me Gidion uskoro potražiti. ,,Evo.“ Skočila sam na pomen svog imena. Okrenula sam glavu i videla da mi Bret dolazi s druge strane. Ja sam gledala desno, a on je došao sleva. ,,Ti si“, reče grubo. Bacio je cigaretu na zemlju i zgazio je čizmom. Čula sam sebe kako izgovaram poznatu rečenicu. „Treba da ih ostaviš.“ „Stalno mi to govoriš.“ Oprezno mi je prišao. „Gledala si koncert?“ Klimnula sam glavom i udaljila se od vozila, povlačeći se. »Strava je bilo. Stvarno zvučite odlično. Srećna sam zbog tebe.“ Sa svakim mojim korakom unazad, on je pravio jedan napred. „Nadao sam se da ću te zateći ovako, posle nekog koncerta. Imao sam na stotine ideja u glavi kako će proteći susret ako te vidim.“ Nisam znala šta da kažem na to. Tenzija između nas je toliko jaka da se jedva diše.

Privlačnost i dalje postoji.

Nema nimalo sličnosti sa onim što osećam prema Gidionu. Samo senka te ljubavi, ali postoji.

Povukla sam se na otvoreno, gde prolaze ljudi. „Zašto bežiš?“, upita on. Na svetlosti sijalice sa parkinga, jasno sam ga videla. Čak i bolje izgleda nego pre. ,,Ne mogu...“ Progutah. „Nema šta da se priča.“ ,,Sranje.“ Jačina njegovog pogleda me je sagorela. „Prestala si da dolaziš. Ni reč nisi rekla, samo si prestala da se pojavljuješ. Zašto?“ Protrljala sam stomak koji se vezao u čvor. Šta da kažem? Konačno sam skupila muda i odlučila da zaslužujem bolje od toga da sam ti samo jedna od riba koje tucas po toaletima između svirki? „Zašto, Evo? Imali smo nešto, a ti si samo jebeno nestala.“ Okrenula sam glavu da vidim gde su Gidion i Angus. Nijedan od njih dvojice nije bio na vidiku. Limuzina je stajala sama. „To je bilo davno.“ Bret se bacio napred i uhvatio me za ruke, zapanjivši me i nakratko uplašivši tim iznenadnim agresivnim pokretom. Da nismo toliko blizu ljudi, možda bi me uhvatila panika. „Duguješ mi objašnjenje“, procedi on. „Nije...“

Poljubio me je. Imao je najmekše usne, pritisnuo ih uz moje i poljubio me. Dok sam shvatila šta se dešava, još jače me je uhvatio za ruke i nisam mogla da se pomerim.

Nisam mogla da ga odgumem.

A nakratko nisam ni želela. Čak sam mu i uzvratila poljubac, jer privlačnost i dalje postoji i umiruje neki bol u meni kad pomislim da za njega možda nisam bila samo parče dobrog mesa. Imao je ukus cigarete, zavodnički mirisao kao fizikalac i uzimao mi je usne svom strasću svoje kreativne duše. Bio mi je poznat na veoma intimne načine.

Ali na kraju krajeva, nije bitno što je došao do mene. Nije bitno što imamo prošlost, za mene bolnu. Nije bitno što me reči njegove pesme dotiču i laskaju mi, što sam, gledajući ga šest meseci kako uživa u drugim ženama dok mene kreše svuda gde mogu da se zaključaju vrata, ja ta o kojoj je razmišljao dok je sa bine zavodio žene koje vrište.

Ništa od toga nije bitno jer ludo volim Gidiona Krosa i on mi je potreban.

Cimnula sam se uz uzdah... ...i videla Gidiona kako trči kao lud, nekontrolisanom brzinom skačući na Breta i oborivši ga na zemlju.

10 Zateturala sam se od napada i maltene pala. Njih dvojica su se srušili na asfalt uz mučni udarac. Neko je viknuo. Žena je vrisnula. Ja ništa nisam mogla da uradim. Stajala sam ćutke i skamenjena, dok su se emocije mahnito preplitale u meni.

Gidion je uhvauo Breta za gušu i nemilosrdno počeo da ga udara u rebra. Bio je kao mašina, tih i nezaustavljiv.

Bret je brektao od svakog brutalnog udarca i borio se da se oslobodi. „Krose! Dio mio.“ Jecala sam kad se Arnoldo pojavio. Skočio je napred, ka Gidionu, ali se povukao kada se Bret cimnuo u stranu i njih dvojica otkotrljala. Članovi Bretovog benda probili su se kroz sve veću gužvu ispred autobusa, spremni da uskoče... a onda su videli s kim se Bret tuče - sa čovekom čiji je novac uložen u njihov album. „Klajne, kretenu!“ Darin, bubnjar, zario je sebi ruke u kosu. „Sta radiš, koji đavo?“ Bret se oslobodi, pope se na noge i nabi Gidiona u autobus. Gidion ukrsti ruke i udari Breta u leđa, od čega je posrnuo unazad. Koristeći prednost, Gidion se okrenu i šutnu ga, a zatim ga lagano udari u stomak. Bret se zaljuljao i zamahnuo moćnim bicepsom i pesnicom, ali se Gidion vešto sagnuo i uzvratio mu aperkatom od kog se Bretu glava cimnula unazad.

Isuse.

Gidion ni glasa nije pustio, ni kada je udarao ni kada ga je Bret udario direktno u vilicu. Tiha jačina njegovog besa ledila je krv u žilama. Osećala sam kako bes izbija iz njega, videla mu u očima, ali je ostao koncentrisan i jezivo metodičan. Na neki način se odvojio, povukao na mesto gde nepristrasno može da posmatra svoje telo kako nanosi ozbiijne povrede nekom drugom.

Ja sam uzrok tome. Pretvorila sam toplog, opako veselog čoveka koji me je očaravao čitave večeri u hladnog, ubilačkog borca pred sobom. „Gospođice Tramil.“ Angus me je uhvatio za lakat.

Očajnički sam ga pogledala. „Moraš da ga zaustaviš.“ „Molim vas, vratite se u limuzinu.“ „Šta?“ Pogledala sam i videla da Bretu curi krv iz nosa. Niko se nije umešao. „Jesi li poludeo?“ „Treba da odvezemo gospođicu Elison kući. Ona je vaš gost; morate da se pobrinete za nju.“ Bret se okrenu, a kada ga je Gidion napao sa strane, Bret krenu drugom pesnicom, udari Gidiona u rame i odbaci ga nekoliko koraka. Zgrabila sam Angusa za ruke. „Šta je sa tobom?!

Razdvoj ih!“ Njegove svetloplave oči su smekšale. „Evo, on zna kad da stane.“ „Zajebavaš me?“ On pogleda preko mog ramena. „Gospodine Riči, molim vas.“ Sledeće što znam jeste da me je Arnoldo prebacio preko ramena i krenuo ka limuzini. Podigla sam glavu i videla da mi krug posmatrača koji se stvorio na mestu gde sam stajala zaklanja pogled.

Vrisnula sam od frustracije i počela da udaram Arnolda u leđa, ali ga to nije dotaklo. Uskočio je pozadi u limuzinu sa mnom, a kada je Šona trenutak kasnije ušla, Angus zatvori vrata kao da je sve jebeno u normali. „Šta, kog đavola, radiš?“, brecnuh se na Arnolda, hvatajući se za bravu limuzine kada je polako krenula.

Nije se otvarala i šta god da radim, neće se otključati. ,,On ti je prijatelj! Ostavićeš ga tako?“ ,,On ti je momak.“ Smirena bezizražajnost u Arnoldovom tonu duboko me je presekla. „I ti si ta koja ga je tako ostavila."

Zavalila sam se u sedište dok mi je stomak zavijao, a dlanovi se znojili. Gidione... ,,Ti si Eva iz pesme Zlatna, jelda?“, tiho upita Šona prekoputa mene.

Arnoldo se trže, očigledno iznenađen tom vezom. „Pitam se da li Gidion...“ Uzdahnu. „Naravno da zna.“ ,,To je bilo davno!“, odbrambeno rekoh. „Očigledno ne dovoljno davno“, naglasi on.

Očajnički želeći da dodem do Gidiona, nisam mogla mirno da sedim. Lupala sam stopalima, a telo mi se borilo sa toliko jakim nemirom da sam imala osećaj da mi izbija po koži.

Povredila sam čoveka kog volim, a preko njega sam povredila čoveka koji je samo bio ono što jeste. I nemam dobro objašnjenje za to. Vraćajući se u mislima, nemam pojma šta me je spopalo.

Zašto se ranije nisam odmakla? Zašto sam uzvratila Bretu poljubac? I šta će Gidion da uradi povodom toga?

Pomisao na to da će raskinuti pokrenula je u meni paniku koja me je preplavila. Bilo mi je muka od brige. Da li je povređen? Bože... Pomisao na Gidiona koji prolazi kroz bol me je izjedaia kao kiselina. Da li je u nevolji?

Napao je Breta. Dlanovi su mi se preznojili kada sam se setila da Kerijev drugar sa orgije takođe želi da podnese tužbu.

Gidionov život se otima kontroli - zbog mene. U jednom trenutku će shvatiti da nisam vredna tolike nevolje.

Pogledah Šonu. Ona je zamišljeno gledala kroz prozor. Uništila sam joj strava veče. 1 Arnoldu. „Izvini.“ Jadno sam uzdahnula. „Sve sam sjebala.“ Ona me pogleda i slegnu ramenima, a onda mi uputi saosećajan osmeh od kog me je zapeklo grlo. „Nije strašno. Super sam se provela. Nadam se da ćete vas dvoje izaći na kraj sa ovim na najbolji način.“ Najbolje za mene je Gidion. Da li sam to upropastila? Da li sam odbacila najvažniju stvar u svom životu zbog uvrnutog, neobjašnjivog tripa u svojoj glavi?

I dalje sam osećala Bretove usne na svojima. Protrljah ih, poželevši da isto tako lako izbrišem poslednjih pola sata svog života.

Od uznemirenosti mi se činilo da nam je potrebna večnost da odvezemo Šonu kući. Izašla sam i zagrlila je na trotoaru ispred njene zgrade. „Izvini“, ponovila sam, i za ono ranije i sada, jer sam umirala da dođem do Gidiona - gde god da je - i bojala sam se da mi se nestrpljenje vidi. Nisam sigurna da ću ikada oprostiti Angusu i Arnoldu što su me onako odvukli u onom trenutku.

Amoldo zagrli Šonu i reče joj da ona i Dag imaju rezervacije za stajanje u „Tablou jedan“ kad god požele. Malo sam smekšala prema njemu. Čitave večeri je vodio računa o njoj.

Ušli smo u limuzinu i krenuli ka restoranu. Sklupčala sam se u mračan ćošak na sedištu i bez glasa plakala, ne mogavši da zadržim bujicu očaja koja me je preplavila. Kada smo stigli do restorana, majicom sam obrisala lice. Arnoldo me je sprečio da izađem.

„Budi nežna s njim“, prekori me, gledajući me u oči. „Nikada ga nisam video da se ponaša kao sa tobom. Ne mogu da kažem da si ga vredna, ali možeš da ga usrećiš. To sam video. Uradi tako ili idi. Ne jebi ga u mozak.“ Nisam mogla da pričam od knedle u grlu, te sam klimnula glavom, nadajući se da u očima može da vidi šta mi Gidion znači. Sve. Arnoldo uđe u restoran. Pre nego što je Angus zatvorio vrata, kliznula sam napred. „Gde je?

Moram da ga vidim. Molim te „Zvao je.“ Angusovo lice je bilo ljubazno i od toga opet počeh da plačem. „Vodim vas kod njega." ,,Da li je okej?“ ,,Ne znam.“ Zavalila sam se u sedište; osećala sam se fizički loše. Jedva da sam obratila pažnju na to gde idemo, jedino sam mislila o tome kako moram sve da objasnim. Moram da kažem Gidionu da ga volim, da ga nikad neću ostaviti ako me i dalje želi, da je on jedini muškarac kojeg hoću, jedini od kojeg mi krv provri.

Konačno je limuzina usporila i ja pogledah napolje, shvatajući da smo se vratili do arene. Dok sam virila kroz prozor, tražeći ga, vrata iza mene su se otvorila, iznenadivši me, i ja se pomerih kad se Gidion uvukao i seo prekoputa mene.

Krenula sam ka njemu. ,,Gidione...“ ,,Nemoj.“ Glas mu je vrveo od besa i ja se skupih i vratih na sedište. Limuzina je krenula, od čega sam poskočila.

Dok sam plakala, posmatrala sam ga kako sipa sebi neki alkohol tamnožute boje za šankom i iskapljuje ga. Čekala sam na podu, dok mi je stomak ključao od straha i tuge. Ponovo je napunio čašu, a onda zatvorio bar i vratio se na sedište. Htela sam da ga pitam kako je Bret i koliko je povređen. Htela sam da pitam Gidiona kako je, da li je povređen ili je dobro. Ali nisam mogla.

Nisam znala da li bi pogrešno shvatio pitanje i pretpostavio da to što brinem za Breta znači mnogo više nego što u stvari jeste.

Lice mu je bilo bezizražajno, oči tvrde kao safiri. „Šta je on tebi?“ Obrisala sam suze sa lica. ,,Greška.“ „Tada? Ili sada?“ ,,I tada i sada.“ Podrugljivo se nasmešio. „Uvek ljubiš greške na onaj način?“ Grudi su mi se nadigle dok sam pokušavala da se suzdržim od jecanja. Žestoko sam odmahnula glavom. „Želiš ga?“, napeto upita, a onda uze drugo piće. ,,Ne“, prošaptah. „Želim samo tebe. Volim tebe, Gidione. Toliko da boli.“ On zatvori oči i zabaci glavu unazad. Iskorisdla sam priliku da se približim, bilo mi je potrebno da premostim fizičku distancu među nama, barem toliko. „Da li si svršila zbog mene kada su mi prsti bili u tebi, Evo? Ili zbog njegove proklete pesme?“ O moj bože... Kako može da sumnja?

Ja sam ga navela da posumnja. Ja sam to uradila. „Tebe. Ti si jedini koji može da dopre do mene na taj način. Da zaboravim gde sam. Da me baš bude briga ko je pored nas i šta se dešava sve dok me dodiruješ.“ „Zar se to nije desilo kad te je poljubio?“ Gidion otvori oči i usredsredi pogled na mene. „Njegov kurac je bio u tebi. Tucao te je... praznio se u tebe.“

Zgrčila sam se od užasne gorčine u njegovom tonu, pokvarene prljavštine. Znam tačno kako se oseća. Kako gadno mogu da bole slike u glavi i da te potkopavaju dok ne osetiš da ludiš. U mojoj glavi, on i Korin su se tucali na desetine puta dok sam ja posmatrala bolesno, ljubomomo besna.

Iznenada se ispravio i nagnuo se da mi palcem pređe preko usana. „Imao je tvoja usta.“ Uzela sam mu čašu i iskapila ostatak, mrzela sam oštar ukus i vrelinu koja me je presekla.

Progutala sam samo snagom volje. Stomak mi se pobunio i zgrčio. Vrelina alkohola proširila se mojom utrobom.

Gidion se zavali u sedište i stavi ruke preko lica. Znala sam da me i dalje vidi kako se ljubim sa Bretom. Znala sam da ga to izjeda.

Spustila sam čašu na pod, smestila mu se između nogu i počela da mu otkopčavam šlic.

Uhvatio me je jako za prste, ali je oči i dalje prekrivao podlakticom. „Šta radiš, koji đavo?“ „Svrši mi u usta“, molila sam. „Isperi to.“ Nastala je duga pauza. Sedeo je krajnje mirno; jedino su mu se grudi teško dizale i spuštale. „Gidione, molim te.“ Promrmljao je psovku, pustio me i ruka mu je mlitavo pala sa strane. „Uradi to.“ Pohitala sam ka njemu, puls mi je udarao pri pomisli da će se možda predomisliti i odbiti me... da će moida odlučiti da je završio sa mnom. Jedino mi je pomogao tako što je odmah podigao kukove da mogu da mu povučem farmerke i bokserice.

Onda se njegov veliki, prelep kurac našao u mojim rukama. Mojim ustima. Zaječala sam kad sam mu osetila ukus, toplinu i satensku mekoću kože, njegov miris. Pomazila sam ga obrazom po preponama i jajima, želela sam njegov miris svuda po sebi, da me njime obeleži kao svoju. Jezikom sam pratila debele vene niz njegov ud, lizala ga gore-dole. Čula sam kako steže zube dok sam ga sisala dugo ga uvlačeći, ječeći u znak izvinjenja i blaženstva koji su mi pulsirali u grlu. Slamalo mi je srce što ćuti, moj glasni ljubavnik koji uvek govori bezobrazne reči. Uvek mi priča šta želi i šta mu treba... kako se dobro oseća dok vodimo ljubav. Suzdržavao se, lišavao me uveravanja da sam ga zadovoljila.

Stežući mu debeo koren rukom, muzla sam ga, sisala plišani glavić, terajući ga da izbaci iz sebe tečnost pre nego što ejakulira da mogu da je poližem brzim zamasima jezika. Skupio je kukove, počeo žestoko da dahće. Osećala sam kako se steže i uvija i poludela sam, počela da mu drkam obema rukama, ustima sam tako radila da me je vilica bolela. Kičma mu se ispravila, glavu je nakratko podigao sa sedišta, pa mu je opet pala nazad kada mi je prvi mlaz guste sperme eksplodirao u ustima.

Zacvilela sam, njegov ukus mi je potpalio čula, poželela sam ga još više. Grčevito sam progutala, trljajući i vukući mu penis rukama da bih osetila još guste, kremaste sperme na jeziku.

Telo mu se treslo dok je nekoliko minuta svršavao, puneći mi usta dok nije počelo da mi se prosipa po uglovima usana. Nije ispuštao nikakve zvuke, neprirodno tih kao što je bio i za vreme tuče.

Sisala bih mu satima. Želela sam, ali mi je obe ruke stavio na ramena i sklonio me. Pogledala sam mu u srceparajuće lepo lice, videla da mu oči sijaju u polutami. Dodirnuo mi je usne palcem, razmazujući mi spermu po otečenim uglovima. „Nasadi svoju usku pičku na mene“, promuklo mi naredi. „Imam još da ti dam.“ Drhteći uplašena od njegove oštre distance, izvukla sam se iz bokserica. „Sve skini. Sve osim čizama.“ Tako sam i uradila, telo mi se ubrzalo od njegovih zapovesti. Uradila bih sve što želi.

Dokazala bih mu da sam njegova i samo njegova. Iskupila bih se kako god hoće da mu pokažem da ga volim. Otkopčala sam suknju i skinula je, a zatim i majicu preko glave i bacila je na sedište preko puta. Zatim i grudnjak.

Kada sam ga opkoračila, Gidion me uhvati za kukove i pogleda. „Jesi li vlažna?“ ,,Da.“

„Pali te kad mi pušiš kurac.“ Bradavice mi se još više ukrutiše. Uzbuduje me i direktan, sirov način na koji priča o seksu. „Uvek." „Zašto si ga poljubila?“ Iznenadna promena teme me je pomerila s mesta. Donja usna mi je zadrhtala. ,,Ne znam.“ Pustio me je, dižući ruke da se uhvati za uzglavlje. Bicepsi su mu se izbočili u tom položaju.

Prizor me je uzbudio, kao i sve ostalo u vezi s njim. Želela sam da vidim kako mu nage grudi sijaju od znoja, stomačni mišići se zatežu i opuštaju dok me puni kurcem.

Oblizala sam se, osećajući njegov ukus. „Skini majicu.“ Skupio je oči. „Ovo nije za tebe.“ Zaustavila sam se dok mi je srce tuklo u grudima. Koristi seks protiv mene. U limuzini gde smo prvi put vodili ljubav, u istom položaju u kojem sam ga prvi put uzela... „Kažnjavaš me.“ „Zaslužila si.“ Nije bitno što je u pravu. Ako sam ja zaslužila, i on je.

Uhvatila sam se pozadi za sedište da bih povratila ravnotežu, a prste druge ruke sam mu sklopila oko kurca. I dalje je bio tvrd, i dalje je pulsirao. Mišić na vratu mu se trgao kada sam počela da ga gladim, potpaljujem ga. Stavila sam širok glavić između svojih usmina, trljala njime napred-nazad, premazivala ga vlažnošću svoje želje.

Sve vreme sam ga gledala u oči. Posmatrala sam ga dok sam nas oboje izazivala, tražila sam neki znak strastvenog ljubavnika kog obožavam. Nisam ga našla. Besni neznanac me je streljao pogledom, čikao me, podsmevao mi se svojom otudenošću.

Pustila sam da gurne prvih nekoliko debelih centimetara u mene, da me otvori. Zatim sam udarila kukovima nadole i viknula kada me je duboko probio i skoro nepodnošljivo raširio. „Isuse. Jebote“, procedi, tresući se. „Dođavola.“ Taj nekontrolisani izliv me je podstakao. Zarila sam kolena u sedište, stavila ruke sa obe strane njegovog sedišta i podigla se, sklanjajući se sa njega, dok mi se drhtava ženskost čvrsto držala. Ponovo sam sela, sada sam kliznula lakše jer je bio vlažan od mene. Kada sam mu zadnjicom udarila o kukove, osetih da su mu mišići tvrdi kao kamen, telo je odavalo da laže - nije indiferentan.

Opet sam se podigla, polako, tako da oboje osetimo svaki prelaz sočnog trenja. Kada sam se spustila, pokušala sam da budem ravnodušna kao on, ali osećaj ispunjenosti, vrele povezanosti, bio je toliko izvanredan da bih se suzdržala. Zaječala sam i on se nemirno pomerio, kukovi su mu se sočno kretali u malim krugovima pre nego što je stigao da se zaustavi. „Tako si dobar“, prošaptah, mazeći mu podivljali kurac željnom, žudnom ženskošću. Klizila sam gore-dole. „Gidione, ti si sve što mi treba. Sve što želim. Stvoren si za mene.“ „Zaboravila si to“, procedi on, zglobova belih od držanja za sedište.

Pitala sam se da li se samo suzdržava ili fizički povlači da me ne dotakne. „Nikada. Nikada ne bih mogla da zaboravim. Ti si deo mene.“ „Kaži mi zašto si ga poljubila.“ ,,Ne znam.“ Stavila sam svoje mokro čelo na njegovo, osetivši suze kako me peku u očima. „Bože, Gidione. Kunem se da ne znam.“ „Onda umukni i nateraj me da svršim."

Da me je ošamario, ne bi me toliko šokirao. Ispravila sam se i udaljila od njega. „Jebi se.“ „Sad več počinješ da kapiraš.“ Vrele suze mi krenuše niz Iice. „Ne tretiraj me kao kurvu.“ „Evo.“ Glas mu je bio tih i hrapav, pun upozorenja, ali su mu oči bile mračne i snuždene. Pune bola isto kao i moje. „Ako hoćeš da stanemo, znaš šta treba da kažeš.“

Krosfajer. Jednom rečju mogu nepogrešivo, neosporno da prekinem ovu agoniju. Ali ne mogu sada da je upotrebim. Sama činjenica da je pomenuo moju bezbednu reč govorila mi je da me testira. Pritiska me. On nešto smera, i ako sada odustanem, nikada neću saznati šta.

Pomerila sam ruke iza sebe i stavila ih na njegova kolena. Izvila sam leđa i povukla natopljenu ženskost uz njegov ukrućeni kurac, a onda se spustila. Podesila sam ugao, podizala se i opet spuštala, dahtala od toga što ga osećam. Bez obzira na to što je besan kao ris, moje telo obožava njegovo. Obožava da ga oseti, da oseti osećaj ispravnosti koji je tu uprkos besu i bolu.

Uz svaki pokret mojih kukova, dah mu je napuštao pluća. Telo mu je bilo vrelo, tako vrelo, isijavalo je vrelinu kao užarena peć. Pokretala sam kukove. Gore. Dole. Uzimala zadovoljstvo koje odbija da mi pruži. Butine, zadnjica, stomak i utroba su se stezali pri svakom podizanju, zatezala sam ga od korena do vrha. Opuštali su se kad bih se nabila, puštajući ga da uroni duboko.

Tucala sam ga svime što imam, nabijala mu se na kurac. Dah mu je prolazio kroz stisnute zube. Zatim je počeo jako da svršava, prskao je u mene tako silovito da sam svaki mlaz sperme osećala kao odvojeni nalet. Viknula sam, obožavajući što ga osećam, jureći orgazam koji će me potresti. Tako sam se čvrsto obavila, telo mi je očajnički žudelo da se isprazni posle njegova dva vrhunca.

Ali se on pomerao, uhvatio me za struk i sprečavao mi pokrete, držao ga je duboko dok me je u potpunosti punio. Prigušila sam vrisak kada sam shvatila da me namerno sprečava da svršim. „Kaži mi zašto, Evo“, zarežao je. „Zašto?“ „Ne znam!“, viknula sam, pokušavajući da trljam kukovima o njega, udarajući ga pesnicama u ramena kada me je stegao jače.

Držeći me prikovanu za svoju karlicu i ispunjenu kurcem, Gidion se podigao na noge i sve se promenilo. Izvadio ga je, okrenuo me otpozadi, a zatim me presavio preko sedišta dok su mi kolena bila na podu. Držao me je rukom za donji deo leđa, uhvatio me za ženskost i počeo da trlja, masirajući mi spermu u procep. Razmazivao ju je po meni. Mešala sam kukovima, u potrazi za onim savršenim pritiskom koji će me pokrenuti...

Sprečavao me je. Namerno.

Pulsiranje na klitorisu i željno stezanje moje prazne utrobe su me izluđivali, telo mi je žudelo da se isprazni. Gurnuo je dva prsta u mene i ja zarih nokte u crno kožno sedište. Nehajno me je tucao prstima, lenjo ih uvlačio i izvlačio, držao me na ivici. „Gidione“, zajecala sam, dok mi se osetljivo tkivo iznutra gladno talasalo oko njega. Bila sam natopljena znojem, jedva sam disala. Počela sam da se molim da se automobil zaustavi, da stignemo do odredišta, zadržavala sam dah očajnički iščekujući beg.

Ali se limuzina nije zaustavljala. Vozili smo se i vozili, a ja sam toliko bila prikleštena da nisam mogla dovoljno da se pridignem i vidim gde smo.

On se presavio preko mojih leđa, kurac mu je ležao na rubu mog čmara. „Evo, kaži mi zašto“, promumlao mi je u uvo. „Znala si da ću krenuti za toborn... da ću te zateći...“ Jako sam zatvorila oči i ruke su mi se stegle u njegovim pesnicama. ,,Ne. Znam. Proklet bio!

Ne znam, jebote!“ Izvadio je prste i gurnuo mi kurac. Zenskost mi se zgrčila oko sočne ukrućenosti, uvlačeći ga dublje. Čula sam kako hvata vazduh u prigušenom stenjanju, a onda me je uzeo.

Viknula sam od zadovoljstva, čitavo telo mi je drhtalo od ushićenja dok me je temeljno tucao, širokim glavićem predivnog penisa trljao i kidao moje fine, preterano stimulisane nerve. Pritsak je rastao i rastao, spremao se kao oluja... „Da“, prodahtala sam i istegla se u iščekivanju.

Izvukao ga je pri prvom stisku moje ženskosti i ponovo me ostavio da na ivici provalije.

Vrisnula sam frustrirano, boreći se da ustanem i skionim se od Ijubavnika koji je postao izvor nepodnošljive torture.

Prošaptao mi je u uvo kao sam đavo: „Kaži mi zašto, Evo. Da li sada misliš na njega? Da li bi volela da je njegov kurac u tebi? Da njegov kurac tuca tvoju savršenu pičkicu?“ Ponovo sam vrisnula. „Mrzim te! Ti si sadistički, sebični kučkin...“ Ponovo je bio u meni, ispunjavao me, u ritmu ulazio u moju drhtavu utrobu.

Ne mogavši ni minut više da izdržim, pokušavala sam da prstima dođem do klitorisa jer sam znala da ću od jednog dodira žestoko da svršim. „Ne.“ Gidion me je uhvatio za zglobove i zarobio ruke na sedištu, sa kukovima između mojih, držao mi noge raširene da bi dublje uronio. Iznova i iznova. Tempo kojim je navaljivao bio je nepokolebljiv i nemilosrdan.

Bacakala sam se, vrištala, gubila razum. Može da me natera da svršim samo kurcem, da doživim jak vaginalni orgazam samo ako me jaše pod pravim uglom, dok mi debelim glavićem iznova trlja gde god treba, nasumično mesto u meni koje on instinktivno pronalazi uvek kada me uzima. „Mrzim te“, projecala sam dok su mi suze od frustracije klizile niz lice i na sedište pod obrazom.

Nagnuo se preko mene i prodahtao mi u uvo: „Kaži mi zašto, Evo.“ U meni je proključao bes i počeo da se preliva. „Zato što si zaslužio! Zato što treba da znaš kakav je osećaj! Kako jako boli, samoživi kretenu!“ Zaustavio se. Osećala sam kako izbacuje vazduh. Krv mi je dobovala u ušima tako jako da sam isprva pomislila da u delirijumu zamišljam kako mu se glas smekšao sav od nežnosti. „Andele.“ Usnama mi je prešao preko lopatice na ramenu, pustio mi zglobove i stavio ruke ispod mene, a onda me uhvatio za pune, teške grudi. „Moj tvrdoglavi, prelepi anđele. Konačno smo došli do istine.“ Gidion me je podigao i ispravio. Iscrpljena, navalila sam mu glavu na rame dok su mi suze tekle na njegove grudi. Nisam više miala čime da se borim, jedva da sam uspela da zacvilim kada mi je protrljao bolnu bradavicu vrhovima prstiju i krenuo između mojih raširenih nogu. Počeo je da pomera kukovima, ulazeći kurcem u mene dok je usmine stegao oko mog pulsirajućeg klitorisa i počeo da trlja.

Svršila sam promuklo ga dozivajući, čitavo telo mi se grčilo od žestokih drhtaja kada sam uz olakšanje eksplodirala. Orgazam je trajao čitavu večnost, a Gidion je bio neumoran, produžavao mi je zadovoljstvo savršenim nasrtajima koje sam tako pomahnitalo želela pre toga.

Kada sam mu se konačno srušila na ruke, dahćući, natopljena znojem, pažljivo me je skinuo sa sebe i stavio me poprečno da legnem na sedište. Slomljena, prekrila sam lice rukama, nemoćna da ga zaustavim kada mi je razmaknuo butine i stavio usne na mene. Bila sam natopljena njegovom spermom, ali nije mario, dirao je jezikom i sisao mi klitoris dok opet nisam svršila. I opet.

Leđa su mi se izvijala od svakog orgazma, disanje hučalo u plućima. Ne znam koliko puta sam svršila kada su orgazmi poćeli da idu jedan za drugim, dižući se i nestajući kao plima. Pokušala sam da se sklonim od njega, ali se on samo ispravio i skinuo majicu, penjući se na mene jednim kolenom na sedištu, dok je drugu nogu ispružio na pod. Stavio je ruke na prozor iznad moje glave, izložio telo onako kako do maločas nije hteo.

Zarila sam se u njega. „Dosta više! Ne mogu više da podnesem. ,,Znam.“ Stomačni mišići su mu se zategli kada je kliznuo u mene, posmatrajući mi lice dok je pažljivo gurao kroz natečeno tkivo. „Samo želim da budem u tebi.“ Vrat mi se izvio kada je kliznuo dublje i oteo mi se tih zvuk jer je osećaj bio taaako dobar.

Iako iznurena i preterano nadražena, žudela sam da ga posedujem i da me on poseduje. Znam da će uvek biti tako.

Savio je glavu i pritisnuo mi usne na čelo. ,,Ti si sve što želim, Evo. Ne postoji niko drugi.

Nikada neće postojati neko drugi.“

„Gidione.“ Shvatao je, kao i ja, da se veče raspalo zbog moje ljubomore i duboko usađene potrebe da ga nateram da je i on oseti.

Nežno me je poljubio, uz duboko poštovanje, i izbrisao svako sećanje tuđih usana na mojim. „Anđele.“ Gidionov glas, toplo hrapav u mom uvu. „Budi se.“ Zaječala sam, još više stegla oči i zarila mu lice još dublje u vrat. „Ostavi me na miru, seksualni zlotvore.“ Njegov tihi smeh me je protresao. Jako me je poljubio u čelo i izmigoljio se ispod mene. „Stigli smo.“ Otvorila sam jedno oko i videla da oblači majicu.

Nije ni skidao farmerke. Shvatila sam da je sunce izašlo. Pridigla sam se i pogledala kroz prozor, uzdahnuvši kada sam ugledala okean.

Jednom smo se zaustavili da uzmemo gorivo, ali nisam uspela da se saberem i shvatim gde smo. Gidion je odbio da mi odgovori kada sam ga pitala, rekao je da je to iznenađenje. „Gde smo?“, prodahtala sam, uzbuđena prizorom sunca koje se izdizalo iznad vode. Mora da je već uveliko jutro. Možda čak i na pola puta do podneva. „Severna Karolina. Podigni ruke.“ Automatski sam ga poslušala i on mi navuče majicu preko glave. „Treba mi brus“, promrmljah kad sam opet mogla da ga vidim. „Ovde te niko neće videti osim mene i idemo pravo u kadu.“ Opet sam pogledala u oronulu građevinu od šljunka pored koje smo se parkirali. Ima najmanje tri sprata, obavijena krovovima i balkonima spreda i sa strane, a tu je i čudan ulaz otpozadi. Stoji na šipovima na obali, tako blizu vode da sam jednostavno znala da je dotiču plima i oseka. „Koliko dugo smo se vozili?“ „Skoro deset sati.“ Gidion mi povuče suknju uz noge i ja ustadoh, dozvolivši mu da je ispravi i zakopča je. ,,Idemo.“ Prvi je izašao, a onda mi pružio ruku. Omamljujući, slani vazduh me je udario u lice i probudio me. Ritmično talasanje okeana vratilo me je u trenutak i zadržalo na mestu gde se nalazimo. Angusa nije bilo na vidiku i laknulo mi je zbog toga, jer sam vrlo svesna da nemarn donji veš. „Angus je vozio cele noči?“ „Promenili smo vozače kada smo stali po gorivo.“ Pogledala sam Gidiona i puls mi se poremetio od nežnog, prodornog načina na koji me je gledao. Na vilici je imao senku modrice i ja je dodirnuh, a grudi su me zabolele kada mi se ušuškao u dlan. „Jesi li još negde povređen?“, upitah, emotivno vrlo rovita posle ove duge noči.

Uhvatio me je za zglob i povukao mi ruku na srce. ,,Ovde.“ Ljubav moja... I njemu je teško. „Mnogo mi je žao.“ „I meni." Poljubio mi je vrhove prstiju, a onda smo se uhvatili za ruke i poveo me je do kuće.

Vrata nisu bila zaključana i odmah je ušao. Baš kod vrata, na pultu je bila žičana korpa u kojoj se nalazila flaša vina i dve čaše vezane trakom. Dok je Gidion zatvarao vrata jakim pokretom, ja sam izvadila kovertu na kojoj je pisalo Dobro došli i otvorila je. Na dlan mi je pao ključ. ,,To nam neće biti potrebno.“ Uzeo mi je ključ i stavio ga na pult. „Sledeća dva dana, zajedno ćemo živeti kao pustinjaci.“ Iznutra mi je prostrujao osećaj topline, uz više nego malo strahopoštovanja prema tome da čovek kakav je Gidion Kros može da uživa u mom društvu toliko da mu ostali nisu potrebni. „Hajde“, reče on i povuče me ka stepenicama. „Kasnije ćemo se baciti na to vino.“ ,Aha. Prvo kafa.“ Upijala sam dekor kuće. Spolja je rustična, a unutra moderno sređena. Zidovi sa drvenom oplatom su ofarbani u belu boju i ukrašeni ogromnim crno-belim fotografijama školjki. Nameštaj je sav u beloj boji, a većina pomoćnih stvari je od stakla i metala. Bilo bi uštogljeno da nema predivnog pogleda na okean i boje u tepisima na podu od tvrdog drveta, kao i kolekcije knjiga u tvrdom povezu na ugrađenim policama.

Kada smo stigli na poslednji sprat, osetila sam talas sreće. Glavna soba je skroz otvorena, drže je samo dva potporna stuba. Buketi belih ruža, belih lala i belih kala bili su maltene svuda, čak i na podu precizno raspoređeni. Krevet je ogroman, u belom satenu, i to me podseti na mladinu sobu, a utisak mi se pojača pri pogledu na crno-belu fotografiju prozirne ešarpe ili vela koji leprša na povetarcu baš iznad uzglavlja.

Pogledah u Gidiona. „Jesi li bio ovde nekada?“ On podiže ruku i oslobodi me sada već nakrivijenog konjskog repa. „Ne. Koji bih razlog imao da dolazim ovde?“ Tačno. Žene nije vodio nigde osim u svoj hotelski jebarnik - koji očigledno još uvek ima.

Iscrpljeno sam zažmurila dok mi je prolazio prstima kroz raspuštene pramenove kose. Nisam imala snage da se bakćem s tim. „Skini se, anđele. Ja ću napuniti kadu.“ Povukao se. Otvorila sam oči i uhvatila ga za majicu. Nisam znala šta da kažem; jednostavno nisam želela da ode.

Shvatio je jer me je uhvatio. „Ne idem nigde, Evo.“ Gidion mi uze vilicu u ruke i zagleda mi se u oči, pokazujući mi jačinu i laserski fokus kojim me je od početka zarobio. ,,I da želiš njega, meni ne bi bilo dovoljno da te pustim. Previše te žeiim. Želim te uz sebe, u svom životu, krevetu. Ako to ne mogu da imam, ništa mi drugo nije bitno. Nisam previše ponosan da ne uzmem koliko mogu da dobijem."

Nagnula sam se na njega, privučena njegovom opsesivnom i nezasitom sirovom potrebom za mnom koja je odraz moje potrebe za njim. Stegla sam mu ruku na majici. ,,Anđele“, prodahta on i spusti glavu kako bi pritisnuo obraz uz moj. ,,Ni ti mene ne možeš da pustiš.“ Uzeo me je u naručje i odneo do kupatila.

11 Naslonila sam se zatvorenih očiju, leđa na Gidionovim grudima, i slušala zvuk prskanja vode dok je lenjo prelazio rukama po meni u kadi.

Oprao mi je kosu, a zarim i telo, ugađao mi, razmazio. Znala sam da se iskupljuje za proteklu noć i metodu koju je koristio da bi iz mene izvukao istinu - istinu koju je očigledno znao, ali mu je bilo potrebno da je i ja shvatim.

Kako me tako dobro poznaje... bolje nego ja samu sebe? „Pričaj mi o njemu“, promrmlja, obuhvatajući me rukama oko struka.

Duboko sam udahnuia. Čekala sam kad će pitati za Breta. I ja Gidiona dobro poznajem. „Prvo mi reci da li je okej.“ Nastala je pauza pre nego što je odgovorio. „Nema trajnih oštećenja. Da li bi brinula da ima?“ „Naravno da bih brinula.“ Čula sam kad je zaškripao zubima. „Hoću da saznam više o vama“, napeto je zahtevao. „Ne.“ ,,Evo...“ „Gidione, nemoj tim tonom sa mnom. Dosadilo mi je da za tebe budem otvorena knjiga dok ti gomilaš svoje tajne.“ Okrenula sam glavu na stranu tako da mu prislonim obraz na mokre grudi. „Ako od tebe dobijem samo telo, prihvatam. Ali ne mogu zauzvrat da pružim više.“ „Misliš, nećeš. Budimo...“ ,,Ne mogu.“ Sklonila sam se od njega da mogu da ga pogledam. „Vidi šta mi radiš time!

Povredila sam te sinoć. Namerno. Čak nisam to ni shvatila, jer me prezir izjeda i dok ubedujem sebe da mogu da živim sa svim tim stvarima koje mi ne govoriš.“ Pridigao se u sedeći položaj i raširio ruke. „Otvoren sam za tebe, Evo! Zvučiš kao da me ne poznaješ... da je sve što imamo seks... a poznaješ me bolje od bilo koga.“ „Hajde da pričamo o onome što ne znam. Zašto poseduješ toliki deo Vidal rekordsa? Zašto mrziš porodičnu kuću? Zašto si se otuđio od roditelja? Šta se dešava između tebe i doktora Terensa Lukasa? Gde si išao one noći kada sam imala noćne more? Ko stoji iza tvojih noćnih mora?

Zašto...“ „Dosta!“, brecnu se on i prođe rukama kroz mokru kosu. Povukla sam se unazad, posmatrala ga i čekala dok se očigledno borio sam sa sobom. „Trebalo bi da znaš da možeš sve da mi kažeš“, rekoh blago. „Mogu li?“ Streljao me je pogledom. „Zar nema previše toga što već moraš da previdiš?

Koliko još sranja treba da ti napakujem da bi krenula da bežiš koliko te noge nose?“ Stavila sam ruke na ivicu kade, zabacila glavu unazad i zažmurila. „Onda okej. Bićemo samo kres drugari koji drame kod terapeuta jednom nedeljno. Dobro je da znam.“ „Tucao sam je“, ispljunu on. „Eto. Da li se osećaš bolje?“ Skočila sam rako brzo da se voda prelila preko kade. Stomak mi se zgrčio. „Tucao si Korin?“ ,,Ne, dodavola“, procedi on. „Lukasovu ženu.“ Setila sam se fotografije koju sam pronašla na Guglu. „Ona je crvenokosa“, rekoh slabašno.

,,En me je privlačila samo zato što je bila u vezi sa Lukasom.“ Namrštila sam se zbunjeno. „Znači, stvari su bile loše između tebe i doktora Lukasa pre nego što si mu spavao sa ženom? Ili zbog toga?“ Gidion stavi lakat na kadu i protrlja lice. ,,On me je otuđio od porodice. Vratio sam mu uslugu.“ ,,Ti si im rasturio brak?“ ,,Nju sam rasturio.“ Oštro izdahnu. „Ona je meni prišla prilikom fandrejzinga. Odbio sam je dok nisam saznao ko je. Znao sam da će Lukasa ubiti ako sazna da sam je kresnuo, a ona je bila otvorena, pa sam iskoristio. Trebalo je da se desi samo jednom, ali mi se En sutradan javila.

Dozvolio sam da se nastavi jer bi ga još više povredilo da zna da ona ne može da se zasiti. Kada je bila spremna da ga ostavi zbog mene, poslao sam je nazad kod muža.“ Zurila sam u njega i primetila da je prkosno osramoćen. Ponovo bi to uradio, ali se stideo toga što je učinio. „Kaži nešto!“, brecnu se. ,,Da li je mislila da je voliš?“ „Ne. Jebote. Kreten sam što sam nekome kresao ženu, ali joj ništa nisam obećavao. Tucao sam Lukasa preko nje - nisam očekivao da ona postane kolateralna šteta. Da jesam, ne bih dozvolio da toliko daleko ode.“ ,,Gidione.“ Uzdahnula sam i odmahnula glavom. „Šta?“ Maltene je prštao od nemirne, nervozne energije. „Zašto si mi tako izgovorila ime?“ „Zato što si smešno glup za tako pametnog momka. Redovno si spavao sa njom i nisi očekivao da će se zaljubiti u tebe?“ ,,Isuse.“ Glava mu je pala unazad uz stenjanje. ,,Ne opet.“ Onda se iznenada uspravio. „U stvari, znaš šta? Nastavi da misiiš da sam božji dar za žene, anđele. Bolje je za mene ako veruješ da sam najbolje što možeš da dobiješ.“ Poprskala sam ga. Lakoća kojom se odricao svoje privlačnosti je još jedna od stvari koje i ja radim. Poznajemo svoju snagu i igramo na tu kartu. Ali ne možemo da vidimo šta nas to čini dovoljno jedinstvenim da nas neko stvarno voli.

Gidion krenu napred i uhvati me za ruke. „Sada mi reci šta si, jebote, imala sa Bretom Klajnom.“ „Nisi mi rekao šta je to doktor Lukas uradio što te je razbesnelo.“ „Jesam.“ „Nisi detalje“, pobunila sam se. „Sad je na tebe red da se prospeš. Hajde.“ Dugo mi je trebalo da nađem reči. Nijedan muškarac ne želi lečenu drolju za devojku. Ali je Gidion strpljivo čekao. Tvrdoglavo. Znala sam da me neće pustiti iz kade dok mu ne ispričam za Breta. „Za Breta sam bila dobra samo za tucanje“, priznadoh užurbano, jer sam htela da završim s tim, ,,i ja sam to trpela - iskakala iz kože za to - jer je u tom periodu mog života seks bio jedini način da se osetim voljenom." „Napisao ti je ijubavnu pesmu, Evo.“ Skrenula sam pogled. ,,Od istine ne bi bila tako dobra balada, zar ne?“ „Jesi li ga volela?“ „Ja... Ne.“ Pogledaia sam u Gidiona kada je glasno izdahnuo, kao da je zadržavao dah. „Bila sam zaljubljena u njega i način na koji je pevao, ali je to bilo skroz površno. Nikada ga nisam dobro upoznala.“ Celo telo mu se vidljivo opustilo. ,,On je bio deo... faze? Je l’ tako?“

Klimnula sam glavom i pokušala da sklonim ruke od njegovih, želela sam da prevaziđem osećaj sramote. Nisam krivila Breta, niti ostale momke koji su mi proleteli kroz život tada. Nemam koga da krivim osim sebe. ,,Dođi.“ Gidion me je uhvatio za struk i povukao me bliže, ponovo me ušuškavajući na grudi.

Njegov zagrljaj je najlepši osećaj na svetu. Rukama mi je mazio kičmu, krotio me. „Neću da lažem. Želim da razbijem svakoga ko te je imao - budi pametna i drži ih podalje od mene - ali ništa iz tvoje prošlosti ne može da promeni ovo što osećam prema tebi. A bog zna da nisam svetac.“ „Volela bih da sve to prođe“, prošaptah. ,,Ne volim da se sećam devojke kakva sam tada bila.“ Stavio mi je bradu navrh glave. „Razumem. Nebitno koliko dugo sam se tuširao posle En, nikada se nisam osećao dovoljno čistim."

Stegla sam mu ruke oko struka, pružajući mu utehu i prihvatanje. I zahvalno sam prihvatila isto od njega.

Beli svileni bademantil koji sam pronašla u ormaru bio je predivan, opšiven najfinijim frotirom i protkan srebrnim nitima na rukavima. Obožavam ga, što je dobro jer je to, očigledno, jedini komad odeće za mene u čitavoj kući.

Posmatrala sam kako Gidion navlači donji deo crvene, svilene pidžame i vezuje učkur. „Zašto si ti dobio odeću, a ja bademantil?“ Pogledao me je kroz loknu mastiljave kose koja mu je pala preko obrve. „Zato što sam ja sve sredio?" ,,Zlotvore.“ „Samo mi olakšava da izađem na kraj sa tvojim nezasitim seksualnim prohtevima.“ „Mojim nezasitim prohtevima?“ Zaputila sam se u kupatilo da skinem peškir s glave. „Jasno se sećam da sam sinoć molila da me ostaviš na miru. Ili je to bilo jutros, posle celovečernjeg seksa?“ Stao je na dovratak iza mene. „I večeras ćeš me opet moliti. Odoh da stavim kafu.“ U ogledalu sam ga posmatrala kako se okreće i ugledala tamnu modricu. Nalazila se na donjem delu leda gde ranije nisam mogla da je vidim. Okrenula sam se. „Gidione! Povređen si. Daj da vidim.“ „Dobro sam.“ Bio je na pola stepenika pre nego što sam uspela da ga zaustavim. „Nemoj dugo.“ Preplavio me je osećaj krivice i užasan nagon za plakanjem. Ruka mi se tresla dok sam prolazila češljem širokih zubaca kroz vlažnu kosu. U kupatilu su bile moje uobičajene potrepštine, još jednom pokazujući koliko je Gidion brižan i pažljiv, što je samo naglasilo moje nedostatke. Ja njemu pravim pakao od života. Posle svega što je propatio, moji problemi su poslednje sa čime bi trebalo da izlazi na kraj.

Stepenicama sam sišla do prvog sprata i shvatila da nemam snage da se pridružim Gidionu u kuhinji. Minut mi je bio potreban da se priberem i namestim srećan izraz lica. Nisam želela da mu uništim i vikend.

Izašla sam kroz francuska vrata koja su vodila na krov. Šum talasa i oštar mlaz soli su me odmah udarili. Rub bademantila nežno je lepršao na povetarcu sa okeana i hladio me, što me je okrepljivalo.

Duboko sam udahnula, uhvatila se za gelender i zažmurila, pokušavajući da uspostavim mir koji mi je potreban da Gidion ne bi brinuo. Moj problem sam ja i ne želim da ga uznemiravam nečim što ne može da promeni. Samo ja mogu sebe da učinim jačom osobom, i treba to da uradim ako hoću da ga usrećim i pružim mu sigurnost koju toliko očajnički traži od mene.

Vrata iza mene su se otvorila i ja duboko udahnuh pre nego što sam se okrenula ka njemu uz osmeh. Gidion je izašao držeći dve šolje iz kojih se dizala para u jednoj ruci - jednu sa crnom kafom, drugu razblaženu sa pola-pola. Znala sam da će je pripremiti da savršeno odgovara mom ukusu, jer Gidion tačno zna šta volim. Ne zato što sam mu to rekla, već zato što obraća pažnju na sve u vezi sa mnom.

„Prestani da mučiš sebe“, ozbiljno mi naredi i stavi šolje na ogradu.

Uzdahnula sam. Naravno da ne mogu da sakrijem od njega kako sam raspoložena samo osmehom. On me uvek prozre.

Uzeo mi je glavu u ruke i prostrelio me pogledom. „Gotovo je, završeno. Zaboravi na to.“ Vrhovima prstiju sam mu prešla preko modrice koju sam videla. ,,To je trebalo da se desi“, odsečno reče. „Ne. Umukni i saslušaj me. Mislio sam da razumem kako se osećaš zbog Korin, i iskreno, mislio sam da jednostavno ne izlaziš dobro s time na kraj. Ali nisam imao pojma. Bio sam samoživi idiot.“ „Ne izlazim dobro s time na kraj. Mrzim je do bola. Uvek kad mislim na nju, postajem nasilna.“ „Sada kapiram. Pre nisam.“ Snuždeno je iskrivio usta. „Ponekad treba nešto drastično da se desi da bi me protreslo. Na sreću, ti si oduvek dobra u privlačenju moje pažnje.“ „Nemoj da se zezaš s tim, Gidione. Mogao si da budeš ozbiljno povređen zbog mene.“ Uhvatio me je za struk i okrenuo me. ,,Jesam ozbiljno povređen zbog tebe. Kada sam te video u naručju drugog muškarca, kako ga ljubiš...“ Oči su mu postale užarene i tamne. ,,To me je raznelo, Evo. Rasporilo me i ostaviio da krvarim. U samoodbrani sam ga isprebijao.“ „O bože“, prodahtah, razorena njegovom brutalnom iskrenošću. ,,Gidione.“ „Gadim se sam sebe što nisam imao više razumevanja što se tiče Korin. Ako se ja zbog poljupca osećam tako...“ Čvrsto me je obgrlio, jednom rukom oko kukova, drugom preko leđa da bi me uhvatio pozadi za glavu. Zarobio me je. „Ako me ikada prevariš“, reče promuklo, ,,to će me ubiti,“ Okrenula sam glavu i pritisla mu usne na vrat. „Taj glupi poljubac nije ništa značio. I manje od ništa.“ Uhvatio me je za kosu i povukao glavu unazad. ,,Ne razumeš šta tvoji poljupci meni znače, Evo. Da samo tako pokloniš jedan i nazoveš ga glupim...“ Gidion spusti glavu i priljubi svoje usne uz moje. Počelo je meko, slatko i zavodljivo, jezikom mi je gladio donju usnu. Otvorila sam usta i izbacila jezik da dotaknem njegov. Nagnuo je glavu i stavio mi jezik u usta. Lizao je brzo, plitko, što mi je podstaklo uzavrelu želju.

Uronila sam mu prste u vlažnu kosu, podižući se na vrhove prstiju da produbim poljubac.

Zaječala sam kada je počeo da mi sisa jezik i snažno sam se naslonila na njega. Pomerao je usne na mojima, postajale su sve vlažnije i vrelije. Gutali smo jedno drugo, postajali sve više divlji do trenutka kad smo počeli da tucamo jedno drugom usta, da se strastveno parimo usnama, jezicima i sitnim ujedima. Dahtala sam od gladi za njim, usne su mi se naginjale preko njegovih, zvuci požude otimali se iz grla.

Njegovi poljupci su dar. On ljubi svime što ima, uz moć i strast i glad i ljubav. Ništa ne zadržava, daje sve, sve otkriva.

Napetost mu je uhvatila moćnu građu, grubo satenska koža postajala je grozničavo vrela.

Jezik je uranjao u moja usta, preplitao ga sa mojim, ubrzano disanje mešalo se s mojim i punilo mi pluća. Čula su mi se natopila od njega, od njegovog ukusa i mirisa, u glavi mi se vrtelo kada sam je nakrivila u potrazi za dubljim ukusom. Htela sam da dublje ližem, jače sisam. Da proždirem. Želim ga toliko mnogo.

Rukama mi je išao uz leđa i niz njih, drhtavo i nemirno. Prostenjao je, a moja ženskost se zauzvrat stegla. Povukao me je za pojas bademantila, raširio ga i uhvatio me rukama za gole kukove. Vukao mi je donju usnu, zarivao zube u nju, mazio je jezikom. Zacvilela sam jer sam želela više, usta su mi bila natečena i osetljiva.

Bez obzira na to koliko smo blizu jedno drugom, nikada nismo dovoljno blizu.

Gidion me uhvati za oba guza i snažno me povuče na sebe, dok mi je njegova erekcija pržila stomak kao užaren čelik preko tanke svile njegove pidžame. Pustio mi je usnu i opet mi uzeo usta, ispunjavajući me ukusom svoje želje, baršunastim jezikom me mučio zadovoljstvom.

Snažno se zatresao i prostenjao, kružeći usnama. Prste mi je zario u zadnjicu i stenjanje mi je vibriralo na usnama. Osetiia sam kako mu se kurac trza između nas, a onda užarenu vrelinu kako mi se širi po koži. Svršio je uz izmučeno stenjanje i natopio svilu između nas.

Viknula sam, topeći se i od želje, tako ludački uzbuđena saznanjem da mogu da ga nateram da izgubi kontrolu samo kad ga poljubim.

Popustio je stisak dok su mu se pluća podizala. „Tvoji poljupci su moji.“ ,,Da. Gidione...“ Bila sam potresena, ostavljena emodvno rovita i otvorena najerotičnijim trenutkom u svom životu.

Pao je na kolena i jezikom me doveo do vrtoglavog vrhunca.

Istuširali smo se i prespavali jutro. Bilo je tako dobro ponovo spavati pored njega, dok mi je glava na njegovim grudima, ruka prebačena preko njegovog stomaka čvrstog kao kamen, nogu isprepletenih sa njegovima.

Kada smo se probudili malo posle jedan po podne, umirala sam od gladi. Zajedno smo otišli do kuhinje i shvatila sam da mi se dopada ultrasterilan moderan izgled tog prostora. Vrata polica od mlečnog stakla i granit odlično su se uklapali sa tamnim teškim drvetom. Još bolje, ostava je bila potpuno opremljena. Nema potrebe da se izlazi iz kuće iz bilo kog razloga.

Išli smo linijom manjeg otpora i napravili sendviče koje smo poneli u dnevnu sobu i pojeli ih nogu skrštenih na kauču okrenuti jedno ka drugom.

Pojela sam već pola sendviča kada sam uhvatila Gidiona kako me gleda uz osmeh. ,,Šta?“, upitala sam između zalogaja. „Arnoldo je u pravu. Zabavno je gledati te kako jedeš.“ ,,Umukni.“ Još više je razvukao usne u osmeh. Đelovao je tako bezbrižno i srećno da me je srce zabolelo. „Kako si pronašao ovo mesto?“, upitah ga. „Ili, kako ga je Skot pronašao?“ ,,Ja sam ga pronašao.“ Stavio je prženi krompirić u usta i polizao so sa usana, što mi je bilo seksi do bola. „Hteo sam da te odvedem na ostrvo gde niko ne može da nam smeta. Ovo je prilično blizu tome, osim vremena provedenog u putu. Prvo sam planirao da idemo avionom.“ Zamišljeno sam jela, sećajući se duge vožnje. Koliko god da je put bio ludački, ima nečeg uzbudljivog u tome što je izmenio plan samo da bi me bezumno tucao satima, koristeći to koliko mi je potreban da bih se suočila sa istinom koju sam potisnula. Zamišljala sam svu frustraciju i bes koji su mu uticali na planove... kako je misli usredsredio na oslobađanje sve te uzavrele strasti na mom bespomoćnom, željnom telu... „Imaš onaj tucaj-me izraz lica“, primeti on. „A mene nazivaš seksualnim zlotvorom.“ ,,Izvini.“ „Ne žalim se.“ Vratila sam se mislima na početak one večeri. „Arnoldu se više ne dopadam.“ On podiže jednu tamnu obrvu. „Imaš tucaj-me izraz lica, a misliš na Arnolda? Sad moram i njega da isprepucam, je 1’?“ ,,Ne. Pobogu. Rekla sam to da ne bismo mislili na seks i zato što treba da se pomene.“ On slegnu ramenima. „Razgovaraću sa njim.“ „Kako god, mislim da ja treba to da uradim.“ Gidion me je proučavao tim prelepim plavim očima. „Šta ćeš mu reći?“ ,,Da je u pravu. Ne zaslužujem te i debelo sam zajebala stvar. Ali sam ludački zaljubljena u tebe i hoću da dobijem šansu da obojici dokažem da mogu da budem to što ti treba.“ ,Andele, da si mi potrebna više od ovoga, ne bih mogao da funkcionišem.“ Podigao mi je ruke do usana i poljubio mi vrhove prstiju. „I ne zanima me šta drugi misle. Mi imamo svoj ritam i nama odgovara.“

„Da li tebi odgovara?“ Dohvatila sam svoju flašicu ledenog čaja sa stočića za kafu i uzela gutijaj. „Znam da te iscrpijuje. Da li nekada pomisliš da je previše teško ili previše bolno?“ „Shvataš koliko to sugestivno zvuči, je 1’?“ „O bože“, nasmejah se. „Užasan si.“ Oči su mu veselo zasijale. ,,To nije ono što obično govoriš.“ Odmahnula sam glavom i nastavila da jedem. „Anđele, radije ću se svadati sa tobom, nego se smejati sa nekom drugom.“ Isuse. Bio mi je potreban minut da progutam poslednji zalogaj. „Znaš... ludački te volim."

Nasmejao se. „Da, znam.“ Kada smo pospremili posle ručka, bacila sam sunđer u sudoperu i rekla: „Moram da obavim uobičajeni razgovor subotom sa tatom.“ Gidion odmahnu glavom. „Nemoguće. Moraćeš da sačekaš do ponedeljka.“ ,,A? Zašto?“ Prikovao me je za radnu površinu uhvativši je obema rukama. „Nema telefona.“ „Ozbiljan si? Šta je sa mobilnim?“ Ja sam svoj ostavila kod kuće pre koncerta jer sam znala da nemam gde da ga stavim, a ionako nisam planirala da ga koristim. „Otišao je limuzinom za Njujork. Nema ni interneta. Sredio sam da izbace modem i telefon pre nego što stignemo.“ Ostala sam bez teksta. Uz sve obaveze i posao koji ima, tako sebe odseći od sveta za vikend je... neverovatno. „Vau. Kada si poslednji put ovako nestao sa lica Zemlje?“ „Hmm... nikad.“ „Mora da najmanje petoro ljudi ludi što ne može nešto da završi bez tebe.“ On nehajno slegnu jednim ramenom. „Snaći će se.“ Zadovoljstvo mi je prošlo kroz telo. „Imam te samo za sebe?“ ,,Potpuno.“ Usne mu se izviše u vragolast osmeh. „Šta ćeš da radiš sa mnom, anđele?“ Uzvratila sam mu osmeh, ushićena od sreće. „Sigurna sam da ću već smisliti nešto.“ Otišli smo da šetamo po plaži.

Obukla sam donji deo Gidionove pidžame i svoju belu majicu, i izgledala nepristojno jer mi je brus zajedno sa Gidionovim mobilnim telefonom na putu za Njujork „Umro sam i otišao u raj“, reče on posmatrajući mi grudi dok smo išli obalom, „gde je otelotvorenje svakog vlažnog sna, hopa-cupa fantazije iz adolescentskih dana stvarno i skroz moje.“ Udarila sam ramenom o njegovo. „Kako od razarajuće romantičnog pređeš u prostaka u roku od sat vremena?“ ,,To je još jedan od mojih mnogobrojnih talenata.“ Pogled mu je ponovo pao na moje vidljivo izbočene bradavice, tvrde od povetarca sa okeana. Stisnuo mi je ruku i ispustio prenaglašen uzdah od sreće. „Raj sa mojim anđelom. Nema bolje od ovoga.“ Morala sam da se složim. Plaža je prelepa na sumoran, neukrotiv način koji me dosta podseća na čoveka kog držim za ruku. Zvuci talasa i krici galebova ispunjavali su me jedinstvenim osećajem zadovoljstva. Osećala sam hladnu vodu pod bosim stopalima i vetar kako mi nosi kosu na lice.

Davno je bilo otkako sam se osećala ovako dobro i zahvalna sam Gidionu što nam je odvojio vreme da budemo zajedno. Savršeni smo skupa kada smo sami. „Sviđa ti se ovde“, primeti on. „Oduvek sam volela da budem blizu vode. Drugi muž moje majke ima kuću na jezeru. Sećam se da sam šetala obalom isto ovako sa njom i razmišljala kako ću jednog dana sebi kupiti nešto na vodi.“

Pustio mi je ruku, a onda mi je prebacio preko ramena. „Hajde da uradimo tako. Šta kažeš na ovo mesto? Sviđa ti se?“ Pogledala sam ga i dopalo mi se kako mu vetar prolazi kroz kosu. ,,Na prodaju je?“ On pogleda na plažu pred nama. „Sve je na prodaju ako ponudiš pravu cenu.“ ,,Da li se tebi sviđa?“ „Enterijer je malo hladan uz svu onu belu boju, mada mi se glavna soba sviđa onakva kakva je. Sve ostalo možemo da promenimo. Da više liči na nas.“ ,,Nas“, ponovih, pitajući se šta to znači. Sviđa mi se njegov stan sa onom elegancijom starog sveta. Mislim da je i njemu prijatno kod mene gde je više moderno tradicionalno. Kombinacija ta dva... „Veliki korak, ta zajednička kupovina nekretnine.“ „Neizbežan korak“, ispravi me on. „Rekla si doktoru Pitersenu da neuspeh nije jedna od opcija.“ „Aha, jesam.“ Još malo smo odmakli ćutke. Pokušavala sam da shvatim šta osećam u vezi s tim što Gidion želi da između nas napravi još opipljiviju sponu. Takođe sam se pitala zašto to hoće da postigne zajedničkom imovinom. „Znači, i tebi se sviđa?“ „Sviđa mi se plaža.“ Sklonio je kosu sa lica. „Imam fotografiju na kojoj tata i ja pravimo zamak od peska na plaži.“ Čudo je kako se nisam spotakla. Gidion je tako malo govorio o prošlosti, a sada kada se to desilo, maltene je došlo kao zemljotres. „Volela bih da je vidim.“ „Kod majke je.“ Napravili smo još nekoliko koraka, a onda je dodao: „Doneću ti je.“ „Ići ću sa tobom.“ Još uvek mi nije rekao zašto, ali mi je jednom ispričao da je kuća Vidalovih za njega noćna mora. Pretpostavljala sam da uzroci njegove parasomnije leže tamo.

Gidionove grudi se raširiše od dubokog udaha. „Mogu da mi pošalju po kuriru.“ „U redu.“ Okrenula sam glavu da mu poljubim umodričene zglobove koji su mi bili na ramenu. „Ali moja ponuda i dalje važi.“ „Šta misliš o mojoj majci?“, iznenada me upita. „Veoma je lepa. Veoma elegantna. Deluje graciozno.“ Proučavala sam ga i videla da ima mastiljavocrnu kosu i predivne plave oči Elizabet Vidal. ,,I takođe izgleda da te mnogo voli. Videlo joj se u očima dok te je gledala.“ On je i dalje gledao ispred sebe. „Nije me volela dovoljno." Nestalo mi je vazduha u sekundi.

Ne znam od čega ga muče one noćne more, pa sam mislila da ga je možda previše volela. Laknulo mi je kad sam čula da nije tako. Dovoljno je loše što mu je otac izvršio samoubistvo. Da ga i majka izda, možda se nikada ne bi oporavio. „Gidione, koliko je dovoljno?“ Vilica mu se stegla. Grudi mu se raširiše od dubokog udaha. ,,Nije mi verovala.“ Zakopala sam se u mestu i okrenula se ka njemu. „Rekao si joj šta ti se desilo? Rekao si joj i nije ti poverovala?“ On mi je gledao preko glave. „Sada to nije bitno. Davno se završilo.“ „Sranje. Bitno je. Veoma je bitno.“ Bila sam besna zbog njega. Besna što majka nije radila svoj posao i stala uz dete. Besna što je to dete bio Gidion. „Kladim se da jebeno boli.“ Spustio je pogled na moje lice. „Vidi nju, sva besna i uznemirena. Nije trebalo ništa da kažem.“ „Trebalo je ranije da kažeš.“ Napetost u ramenima mu je popustila i snuždeno je iskrivio usne. „Ništa ti nisam rekao.“ „Gidione...“ ,,I naravno da mi veruješ, anđele. Morala si da spavaš sa mnom u krevetu."

Uhvatila sam mu lice rukama i zagledala mu se u oči. „Verujem ti.“ Lice mu se namah izobličilo od bola, a onda me je podigao u medveđi zagrljaj. ,,Evo.“

Obavila sam mu noge oko struka, a ruke oko ramena. „Verujem ti.“ Kada smo se vratili u kuću, Gidion je otišao do kuhinje da otvori vino, a ja sam pregledala police sa knjigama u dnevnoj sobi; nasmejala sam se kada sam naišla na prvu knjigu iz serijala koji sam mu pominjala, onu u kojoj se nalazi lik po kojem sam mu dala nadimak šampion.

Ispružili smo se na kauč i čitala sam mu dok se on odsutno igrao mojom kosom. Postao je zamišljen posle šetnje, videlo se da mu je mozak daleko od mene. Nisam se bunila. U poslednja dva dana smo jedno drugom zadali dosta tema za razmišljanje.

Kada je plima naišla, zaista je otišla ispod kuće, što je zvučalo zapanjujuće, a još lepše izgledalo. Izašli smo na krov i ja sam posmatrala kako se povlači i ide, pretvarajući kuću u ostrvo od talasa. „Hajde da pravimo keksiće sa čokoladom“, rekoh dok sam se naginjala preko ograde sa Gidionom, koji mi je grlio leđa. ,,Na onom pokretnom kaminu u dvorištu."

Zubima mi je uhvatio ušnu resicu i prošaptao: „Hoću da ti ližem topljenu čokoladu sa tela.“ Da, molim te... Začikavala sam ga: „Zar to neće da peče?“ „Ne ako radim dobro.“ Okrenula sam se ka njemu, a on me je podigao i smestio me na široko priručje. Zatim mi je došao među noge i zagrlio me oko kukova. Predivan mir je pratio sumrak i oboje smo utonuli u njega. Prošla sam mu rukama kroz kosu, poput noćnog povetarca. „Jesi li uopšte razgovarao sa Ajerlend?“, upitah, misleći na njegovu polusestru koja je lepa kao i njihova majka. Upoznala sam je na zabavi Vidal rekordsa i prilično brzo je postalo očigledno da je gladna da sazna bilo šta o starijem bratu. ,,Ne.“ „Šta misliš o tome da je pozoveš na večeru kad moj tata dođe?“ Gidion je nakrivio glavu na stranu dok me je posmatrao. „Hoćeš da pozoveš devojku od sedamnaest godina na večeru sa mnom i tvojim tatom.“ „Ne, želim da tvoja porodica upozna moju porodicu.“ „Biće joj dosadno.“ „Otkud znaš?“, izazivala sam ga. ,,U svakom slučaju, mislim da te sestra obožava kao heroja.

Sve dok obraćaš pažnju na nju, sigurna sam da će biu oduševljena.“ ,,Evo.“ Uzdahnuo je, očigledno očajan. „Budi realna. Nemam pojma kako da zabavim tinejdžerku.“ „Ajerlend nije neka tamo devojka, ona je...“ „Što se mene tiče, može i da bude!“ Namrštio mi se.

Onda mi je sinulo. „Ti je se plašiš.“ ,,Ma daj“, rugao mi se. ,,Da. Ona te plaši.“ I sumnjala sam da to ima bilo kakve veze sa godinama njegove sestre ili time što je žensko. „Šta te je spopalo?“, bunio se. „Zapela si za Ajerlend. Pusti je na miru.“ „Gidione, ona je jedina porodica koju imaš “ I bila sam voljna da podržim taj izbor. Njegov polubrat Kristofer je kreten, a njegova majka ne zaslužuje da ga uopšte ima. „Imam tebe!“ ,, Dušo.“ Uzdahnula sam i obavila noge oko njega. ,,Da, imaš mene. Ali u tvom životu ima još mesta za ljude koji te vole.“ „Ona me ne voli“, promrmlja on. ,,Ne poznaje me.“ „Mislim da tu grešiš, ali ako si u pravu, volela bi te kada bi te upoznala, Pusti je da te upozna.“ „Dosta. Hajde da opet pričamo o keksićima.“

Pokušala sam da ga pogledom zadržim, ali je to nemoguće. Kad on reši da je sa nekom temom završeno, nema nastavljanja. Zato sam morala da idem izokola. „Hoćeš da razgovaraš o keksićima, šampionu?“ Prešla sam mu jezikom preko donje usne. „Sva ona istopljena, mljackava čokolada na tvojim prstima.“ Gidion skupi oći.

Raširenim prstima prešla sam mu preko ramena i niz grudi. ,,Možeš da me ubediš da te pustim da mi razmažeš čokoladu po celom telu. Isto tako možeš da me ubediš i da ja razmažem malo po tebi.“ On izvi obrvu. „Ponovo pokušavaš da me podmitiš seksom?“ „Da li sam ja to rekla?“ Nevino sam zatreptala. „Mislim da nisam to rekla.“ „Podrazumevalo se. Hajde da razjasnimo.“ Glas mu je bio opasno tih, oči tamne dok mi je rukom klizio ispod majice i uhvatio me za gole grudi, „Pozvaću Ajerlend na većeru sa tvojim ocem zato što će te to usrećiti, a to mene čini srećnim.“ „Hvala“, rekoh bez daha jer je počeo u ritmu da mi vuče bradavicu, i zacvilela sam od uživanja. „Uradiću šta god mi se prohte sa topljenom čokoladom i tvojim telom jer će me to zadovoljiti, a to tebe zadovoljava. Ja ću reći kada i kako. Ponovi.“ ,,Ti ćeš reći...“ Prodahtala sam kada mi je stavio usne na drugu bradavicu preko rebraste tkanine. „O bože,“ Grickao me je. ,,Završi.“ Čitavo telo mi se steglo, tako brzo reagujući na autoritativan ton. ,,Ti ćeš reći kada. I kako.“ „Postoje stvari sa kojima možeš da trguješ, anđele, ali tvoje telo i seks isto imaju cenu.“ Rukama sam ga stegla za kosu, instinktivna reakcija na neumoljivo, sočno pumpanje moje osetljive bradavice. Odustala sam od pokušaja da shvatim zašto želim da on ima kontrolu.

Jednostavno želim. ,,Sa čime još mogu da trgujem? Imaš sve.“ „Tvoje vreme i pažnja su dve stvari kojima možeš da utičeš. Sve bih uradio za njih.“ Kroz mene prođe drhtaj. „Vlažna sam za tebe“, prošaptah. Gidion se odvoji od ograde i ponese me sa sobom. ,,Zato što te želim takvu.“

12 Gidion i ja smo se vratili na Menhetn malo pre ponoći u nedelju. Prethodnu noć proveli smo spavajući odvojeno, ali smo većinu dana proveli zajedno u krevetu u glavnoj sobi. Ljubili se i dodirivali. Smejali se i šaputali.

Prećutnim dogovorom nismo više razgovarali o bolnim stvarima. Nismo uključivali ni televizor ni radio, jer smo osećali da je pogrešno da delimo vreme s bilo kim. Ponovo smo šetali plažom. Dugo, sporo i lenjo vodili smo ljubav na krovu trećeg sprata. Igrali smo karte i on je uvek pobeđivao. Napunili smo baterije i podsetili se da je ono što smo pronašli jedno uz drugo vredno borbe.

Bio je to najsavršeniji dan mog života.

Vratili smo se u moj stan kada smo došli u grad.

Gidion je otključao ključem koji sam mu poklonila i ušli smo u tamnu prostoriju što tiše da ne bismo probudili Kerija. Gidion me je za laku noć poljubio onim svojim poljupcem od kojeg se istopi duša i otišao u gostinsku sobu, a ja sam se uvukla u krevet koji je delovao tako prazno bez njega. Nedostajao mi je. Pitala sam se koliko ćemo dugo spavati odvojeno. Mesecima? Godinama?

Mrzim da mislim o tome, pa sam zažmurila i počela da tonem u san.

Upalilo se svetlo. „Evo. Ustani.“ Gidion je ušao usobu i otišao pravo do ormara, preturajući mi po odeći.

Zatreptala sam ka njemu i videla da je obukao pantalone i košulju. „Šta nije u redu?“ ,,Keri“, reče smrknuto. ,,U bolnici je.“ Taksi nas je čekao pored ivičnjaka kada smo izašli iz zgrade. Gidion me je uveo i seo pored mene.

Taksi kao da se kretao veoma sporo. Kao da se sve usporilo. Uhvatila sam Gidiona za rukav. „Šta se desilo?“ „Napadnut je u petak uveče.“ „Otkud znaš?“ „I tvoja majka i Stanton su mi ostavili poruke na mobilnom.“ „Moja majka...?“ Belo sam ga gledala. „Zašto nije...?“ Ne, mene nije mogla da zove. Nisam uzela mobilni. Krivica i briga su me preplavile i jedva sam disala. „Evo.“ Stavio mi je ruku preko ramena i stavio mi glavu na njega. „Nemoj da brineš dok ne saznamo više.“ „Prošli su dani, Gidione. A ja nisam bila tu.“ Suze su mi tekle niz lice i nisu prestajale, čak i kada smo stigli u bolnicu. Jedva da sam primetila spoljašnji izgled zgrade, pažnja mi je bila zatupljena od teške uznemirenosti koja je dobovala u meni. Zahvalila sam bogu na Gidionu koji je tako smiren i pribran. Osoblje nam je dalo broj Kerijeve sobe, ali se tu sva pomoć završila. Gidion je obavio dva poziva ,,usred-noći“ i dozvolili su mi da vidim Kerija, mada je vreme za posete davno prošlo. Gidion je veoma velikodušan dobročinitelj i to se ne zaboravlja i ne otpisuje tako lako.

Kada sam ušla u Kerijev apartman i ugledala ga, srce mi se potpuno slomilo, kolena su počela da mi klecaju. Samo me je Gidion zadržao da ne padnem. Čovek koji mi je kao brat, najbolji prijatelj kog sam ikada imala ili ću imati, ležao je bez glasa i ne pomerajući se. Glava mu je bila u zavojima, oči pune modrica. U jednoj ruci imao je intravenozne cevčice, druga je bila u gipsu. Da ne znam ko je, ne bih ga prepoznala.

Svuda je bilo cveće, veseli, raznobojni buketi. Bilo je i balona i nekoliko ćestitki. Znala sam da su neke od moje majke i Stantona, koji sigurno i plaćaju Keriju negu.

Mi smo njegova porodica. I svi su bili tu za njega osim mene.

Gidion me je odveo bliže, držeći me rukom oko struka da bi me pridigao. Jecala sam, tekle su mi velike, vrele suze. Samo to sam mogla da uradim da bih ostala mirna i tiha.

Ali me je Keri čuo ili osetio. Zatreperio je kapcima i otvorio oči. Prelepe plave oči su mu biie krvave i bez fokusa. Bio mu je potreban minut da me uoči. Kada se to konačno dogodilo, trepnuo je nekoliko puta, a onda su niz siepoočnice počele da mu teku suze. ,,Keri.“ Pohitala sam ka njemu i stavila ruke u njegove. ,,Tu sam.“ Tako me je jako stegao da je zabolelo. „Evo.“ „Izvini što je toiiko dugo potrajalo, nisam imala telefon. Nisam imala pojma. Došla bih da sam znala.“ „Okej je. Sada si tu.“ Grlo mu se pomeralo dok je gutao. „Bože... sve me boli.“ „Pozvaću sesrru", reče Gidion, pomazi me po leđima i tiho izađe iz sobe.

Videla sam mali bokal i šolju sa slamčicom na pokretnom stočiću. „Jesi li žedan?“ ,,Mnogo.“ „Smem li da te pridignem? Ili ne?“ Plašila sam se da ne uradim nešto što će ga boleti. ,,Aha.“ Uzela sam daljinski pored njegove ruke i podigla gornji deo kreveta u sedeći položaj. Onda sam mu prinela slamčicu do usana i posmatrala ga kako halapljivo pije.

Opustio se uz uzdah. ,,Ti si melem na ranu, devojčice.“ „Šta se desilo, dođavola?“ Spustila sam praznu šolju i opet ga uhvatila za ruku. „Jebeš me ako znam.“ Glas mu je bio slab, maltene šapat. „Zaskočio me je. Bejzbol palicom.“ „Bejzbol palicom?“ Od same pomisli na to bilo mi je loše. Od takve brutalnosti. Nasilja... ,,Je l’ lud?“ ,,Naravno“, brecnu se on, i između obrva mu se napravi bora od bola.

Povukla sam se pola koraka. „Žao mi je.“ ,,Ne, nemoj. Sranje. Ja sam...“ Zatvorio je oči. „Iscrpljen sam.“ Tada je ušla sestra u medicinskoj uniformi ukrašenoj štapićima kojima se pregleda grlo i animiranim stetoskopima. Bila je mlada, lepa, tamne kose i očiju boje gloginja. Pregledala je Kerija, izmerila mu pritisak, a zatim pritisnula dugme na daljinskom okačenom oko ograde. „Možete sami sebi da ubrizgate na svakih pola sata protiv bolova“, reče mu. „Samo pritisnite ovo dugme. Neće ubrizgati dozu ako nije vreme, tako da ne morate da brinete da ćete previše često pritiskati.“ „Jednom je previše često“, promrmlja on gledajući u mene.

Shvatala sam zašto mu to nije po volji; on je zavisnička ličnost. Zagazio je u drogu nakratko pre nego što sam ga opametila.

Ali mi je laknulo što su mu nestale bore na čelu od bola i što je počeo dublje da diše.

Sestra me je pogledala. „Treba da odmara. Trebalo bi da dođete u vreme posete.“ Keri me je očajnički gledao. „Ne idi.“

,,Ne ide ona nigde“, reče Gidion, koji se vratio u sobu. „Sredio sam da joj noćas ovde donesu krevet.“ Mislila sam da je nemoguće voleti Gidiona još više, ali je on nekako uspevao da me ubedi u suprotno.

Sestra se stidljivo nasmešila Gidionu. „Keriju treba još vode“, rekoh, gledajući je kako nevoljno odvaja pogled od mog momka da bi me pogledala. Uzela je bokal i izašla iz sobe.

Gidion je prišao krevetu i obratio se Keriju. „Kaži mi šta se desilo.“ Keri uzdahnu. „Trej i ja smo izašli u petak, ali je on morao da ode ranije. Pošao sam da ga ispratim do taksija, ali je ispred kluba bio haos, pa smo skrenuli za ugao. Taman je otišao kada me je neko udario u potiljak. Odmah me je oborio i udario me još nekoliko puta. Nisam imao prilike da se branim.“ Ruke su počele da mi se tresu i Keri me je umirujuće pomazio palcem. ,,Hej“, promrmlja on. „To mi je lekcija. Ne guraj kurac u pogrešnu ribu.“ ,,Šta?“ Videla sam kako Keri zatvara oči i trenutak kasnije bilo je očigledno da spava. Bespomoćno sam pogledala u Gidiona preko kreveta. ,,Istražiću“, reče on. „Izađi na minut.“ Krenula sam za njim, ali mi se pogled stalno vraćao na Kerija. Kada su se vrata za nama zatvorila, rekoh: „Bože, Gidione. Užasno izgleda.“ „Dobro je premlaćen“, reče on snuždeno. „Ima prelom lobanje, gadan potres mozga, tri rebra su mu slomljena, kao i ruka.“ Bilo je užasno bolno slušati ga kako nabraja povrede. ,,Ne razumem zašto bi mu neko to uradio."

Privukao me je bliže i pritisnuo mi usne na čelo. „Doktor kaže da je moguće da Kerija puste za dan, dva, tako da ću mu srediti kućnu negu. I javiću kod tebe na posao da ne dolaziš.“ „I u Kerijevoj agenciji treba da znaju.“ „Obaviću i to.“ „Hvala ti.“ Čvrsto sam ga zagrlila. „Šta bih ja bez tebe?“ „Nikada nećeš saznati.“ Majka me je narednog jutra probudila u devet, nabusito je uletela u Kerijevu sobu čim je počela poseta. Izvukla me je na hodnik i privukla pažnju svakoga u neposrednoj blizini. Rano je, ali ona izgleda fantastićno u upadljivim lubuten cipelama crvenih potpetica i haljini bez rukava u boji slonovače. „Evo. Ne mogu da verujem da si otišla na čitav vikend bez mobilnog telefona! O čemu si razmišljala? Šta da je bilo nešto hitno?“ „Bilo je hitno.“ „Baš tako!“ Podigla je ruku, jer je u drugoj imala tašnicu. ,,Ni tebe ni Gidiona niko nije mogao da dobije. Ostavio je poruku da te vodi za vikend, ali niko nije znao gde. Ne mogu da verujem da je toliko neodgovoran! O čemu je razmišljao?“ ,,Hvala“, upala sam joj u reč jer se spetljala i počela da se ponavlja, „što si se pobrinula za Kerija. To mi mnogo znači.“ „Pa, naravno.“ Moja majka je malo spustila loptu. „I mi ga volimo, znaš. Očajna sam što se ovo desilo.“ Donja usna joj je zadrhtala i počela je da kopa po tašnici da nađe uvek spremnu maramicu. ,,Da li policija istražuje?“, upitah. ,,Da, naravno, ali ne znam koliko će to pomoći.“ Obrisala je krajeve očiju. „Mnogo volim Kerija, ali je vucibatina. Sumnjam da može da se seti svih žena i muškaraca sa kojima je bio. Sećaš se dobrotvorne aukcije na kojoj si bila sa Gidionom? Kada sam ti kupila onu divnu crvenu haljinu?“ ,,Da.“ Nikada to neću zaboraviti. Te noći smo Gidion i ja prvi put vodili ljubav.

„Sigurna sam da je Keri spavao sa plavušom sa kojom je plesao te večeri - i to tamo! Nestali su, a kada su se vratili... Pa, znam kako izgleda zadovoljen muškarac. Iznenadilo bi me da uopšte zna kako joj je ime.“ Setila sam se šta je Keri rekao pre nego što je zaspao. „Misliš da napad ima veze sa nekim sa kim je spavao?“ Moja majka trepnu kao da se setila da ja ne znam sve. „Keriju je rečeno da se drži podalje od nje - ko god da je ona. Detektivi će doći kasnije da pokušaju da izvuku neko ime.“ ,,Isuse.“ Protrljala sam oči, oćajnički mi je bilo potrebno da se umijem, a još više da popijem kafu. „Treba da popričaju sa Tatjanom Šerlin.“ „Ko je to?“ „Neko sa kim se Keri viđao. Mislim da bi ona baš uživala u ovome. Kerijev momak ih je zatekao, a ona se baš unela. Obožava da bude povod za dramu.“ Protrljala sam vrat pozadi i shvatila da osećam probadanje iz potpuno drugih razloga.

Pogledala sam preko ramena i videla Gidiona kako nam se približava, dugim nogama smanjujući distancu odmerenim korakom. Obučen u poslovno odelo, sa velikom šoljom kafe u jednoj ruci i malom crnom torbom u drugoj, on je baš ono što mi treba baš kad mi treba. ,,Izvini.“ Krenula sam Gidionu pravo u naručje. „Hej“, pozdravi me on sa usnama u mojoj kosi. „Kako se držiš?“ „Užasno. I nesvesno.“ Oči su me pekle. „Njemu nije bila potrebna još jedna katastrofa u životu. Imao ih je i previše.“ „Kao i ti, a i patiš zajedno sa njim.“ ,,A ti to isto radiš sa mnom." Podigla sam se na prste i poljubila ga u vilicu, pa se odmakla. ,,Hvala.“ Pružio mi je kafu. „Doneo sam ti neke stvari - odeću da se presvučeš, mobilni i tablet računar, stvari za ličnu higijenu.“ Znala sam da za svoju uviđavnost mora da plati cenu - bukvalno.

Posle vikenda van grada, trebalo bi da radi na gomili posla koji vredi milione, a ne da juri okolo i brine se o meni. „Bože. Volim te.“ ,,Evo!“ Majčin uzvik me trže. Ona smatra da reči Volim te treba da sačuvaš za prvu bračnu noć. „Izvini, mama. Ne mogu da se suzdržim.“ Gidion me pomazi prstima toplim od kafe po obrazu. ,,Gidione“, poče moja majka i dođe do nas, „trebalo bi da si dovoljno pametan da ne odvodiš Evu tamo gde ne može da se dozove pomoć. Dovoljno si pametan.“ Očigledno je ciljala na moju prošlost. Nisam sigurna zašto misli da sam toliko krhka da ne mogu sama da funkcionišem. Ona je mnogo krhkija od mene.

Uputih Gidionu saosećajan pogled.

On mi dade torbu koju je doneo uz smiren i samouveren izraz lica koji je odavao potpunu opuštenost u ophođenju sa mojom majkom, pa sam ga pustila. Ja ne mogu da se suočim sa njom bez kofeina.

Ušla sam kod Kerija u sobu i zatekla ga budnog. Sam taj prizor mi je naterao suze na oči i grlo mi se steglo. On je tako jak i energičan čovek, tako pun života i tako nestašan. Najviše boli videti ga ovako slomljenog. ,,Hej“, promrmlja on. „Prestani da roniš suze svaki put kada me vidiŠ. Osećam se kao da ću da umrem ili tako nešto."

Dođavola. U pravu je. Moje suze mu ne pomažu. Naprotiv, meni je samo malo lakše, a njemu su sve veći teret. Treba da sam bolji prijatelj.

,,Ne mogu da se suzdržim“, rekoh, šmrcajući. „Odvratno je. Neko me je pretekao i izlupao te pre mene.“ ,Je l’ tako?“ Prestao je da se mršti. „Šta sam sad skrivio?“ „Nisi mi rekao za Breta i Šest devetina? „O da...“ Malo starog plamena mu se vratilo u pogled. „Kako je izgledao?“ „Dobro. Veoma dobro.“ Veoma seksi, ali sam to zadržala za sebe. „Mada sada verovatno ne izgleda bolje od tebe.“ Ispričala sam mu za poljubac i tuču kao rezultat istog. „Kros ga je napao, a?“ Keri odmahnu glavom, a onda se trže i prestade sa tim. „Treba imati muda da se pokačiš sa Bretom - on je galamdžija koji voli dobru tuču.“ ,,A Gidion je obučen za kombinovane borbene veštine.“ Počela sam da preturam po torbi koju mi je Gidion dao. „Zašto mi nisi rekao da je Zarobljena duša potpisala tako veliki ugovor?“ „Zato što ti nije trebalo da opet upadaš u tu rupu. Ima devojaka koje mogu da se viđaju sa rok zvezdama; ti nisi jedna od njih. Sve to vreme na putu, sve te grupi devojke... I njega i sebe bi izludela.“ Prostrelila sam ga pogledom. ,,U potpunosti se slažem sa tobom. Ali sam uvređena što si mislio da ću mu ponovo potrčati u zagrljaj samo zato što je uspeo.“ ,,Ne zato. Hteo sam da ne čuješ prvi singl ako ne moraš.“ ,,Zlatnu?“ ,Aha...“ Gledao me je dok sam išla ka kupatilu. „I šta misliš?“ „Bolja je nego pesma pod nazivom Ovu sam kresnuo ,,Ha!“ Sačekao je da se vratim umivena i očešljana. „I... poljubila si ga.“ ,,To je početak i kraj te priče“, rekoh suvo. „Jesi li razgovarao sa Trejom od petka?“ ,,Ne. Uzeli su mi telefon. I novčanik. Pretpostavljam. Kada sam se osvestio, bio sam ovde, obučen u ovo“, štipnuo je bolničku odeću, ,,sranje.“ „Doneću ti stvari.“ Vratila sam potrepštine u torbu, a zatim sela na stolicu pored njega sa kafom u ruci. „Gidion će srediti da kod kuće imaš privatnu sestru.“ „Ooo... to mi je fantazija. Možeš li da se pobrineš da sestra bude seksi? I da nema momka?“ Podigoh obrve. Mada mi je iznutra baš laknulo što vidim da izgleda i zvuči kao stari Keri. „Očigledno se osećaš bolje kad si tako razuzdan. Kako je prošlo sa Trejom?“ ,,Dobro.“ Uzdahnuo je. „Plašio sam se da mu zabava neće odgovarati. Zaboravio sam da već poznaje dosta ljudi.“ Keri i Trej su se upoznali za vreme fotografisanja; Keri je bio model, a Trej je pomagao fotografu iza kamere. „Drago mi je da ste se dobro proveli.“ ,,Aha. Skroz se koncentrisao na to da se ne kresnemo." „Znači, pokušao si... a rekao si da nećeš.“ „Ovde pričamo o meni.“ Zakolutao je očima. „Pokusao sam, nego šta. On je seksi i odličan u krevetu...“ „... i zaljubljen u tebe.“ Užurbano je izbacio vazduh koji je zadržavao i trgao se kad su mu se grudi raširile. „Niko nije savršen.“ Morala sam da prigušim smeh. „Keri Tejlore. Voleti tebe nije karakterna mana.“ „Pa, nije baš pametno. Baš sam bio kreten prema njemu“, promrmlja, delujući postiđeno. „Može on i bolje.“ ,,Ti ne treba da odlučuješ umesto njega.“ „Neko mora da odluči.“

,,A ti se dobrovoljno javljaš jer i ti njega voliš.“ Usne mi se izviše u osmeh. „Zar ne misliš da je to suprotno kretenskom ponašanju?“ ,,Ne volim ga dovoljno.“ Svaki trag lakomislenosti mu je nestao sa lica, ostavljajući ranjenog i usamljenog čoveka kog previše dobro poznajem. ,,Ne mogu da budem odan onako kako želi.

Samo on i ja. Dopadaju mi se žene. U stvari, volim ih. Time bih odsekao polovinu onoga što jesam.

Kad samo pomislim na to, počnem da ga prezirem.“ „Ti si se dosta borio da prihvatiš sebe“, rekoh blago, sećajuči se tog vremena uz dosta tuge. „Skroz te razumem i slažem se, ali da si pokušao da porazgovaraš o tome sa Trejom?“ ,,Da, pričao sam o tome s njim. Saslušao me je.“ Protrljao je prstima obrvu. „Kapiram, stvarno. Da je on meni rekao da hoće da kreše nekog drugog lika dok je sa mnom, meni bi to jebeno smetalo.“ „Ali ne ako je reč o ženi?“ ,,Ne. Ne znam. Sranje.“ Molećivo me je gledao krvavim zelenim očima. ,,Da li bi se ti osećala drugačije kada bi Kros kresao drugog muškarca? Ili samo drugu ženu?“ Vrata se otvoriše i Gidion uđe. Giedaia sam ga u oči dok sam govorila: „Da Gidionov kurac pipne bilo šta osim svoje ruke ili mene, završili bismo.“ On podiže obrve. „Onda dobro.“ Slatko se nasmejah i namignuh. „Zdravo, šampionu.“ ,,Anđele.“ Pogleda u Kerija. „Kako se osećaš od jutros?“ Keri iskrivi usne. „Kao da me je udario autobus... ili bejzbol palica.“ „Radimo na tome da te pošaljemo kući. Izgleda da ćemo uspeti do srede.“ „Sa velikim sisama, molim te", reče Keri. „Ili ogromnim mišićima. Šta god od ta dva.“ Gidion me pogleda.

Nasmejah se. „Privatna sestra.“ ,,A.“ ,,Ako je žena“, nastavi Keri, ,,da li možeš da se pobrineš da nosi one bele uniforme medicinske sestre sa rajsferšlusom napred?“ „Mogu samo da zamislim kako bi se mediji pomamili na tu tužbu za seksualno zlostavljanje“, suvo reče Gidion. „Šta kažeš na kolekciju pornića sa nestašnim medicinskim sestrama umesto toga?“ ,,Brate.“ Keri se široko osmehnu i na trenutak je đelovao kao stari on. „Najbolji si.“ Gidion me pogleda. ,,Evo.“ Ustala sam i nagnula se da poljubim Kerija u obraz. „Odmah se vraćam.“ Izašli smo iz sobe i videla sam majku kako priča sa doktorom koji je bio opčinjen njome. „Pričao sam sa Geritijem jutros“, reče Gidion, misleći na Marka, mog šefa. „Tako da ne brineš oko toga.“ Nisam se brinula, jer je rekao da će se pobrinuti za to. „Hvala. Moraću da se pojavim sutra.

Videću da li mogu da kontaktiram Treja, Kerijevog momka. Možda može da svrati dok sam na poslu.“ „Javi mi ako ti zatreba pomoć oko toga.“ Gidion pogleda na sat. „Hoćeš opet noćas da ostaneš?“ ,,Da, ako je moguće. Dok se Keri ne vrati kući.“ Uzeo mi je glavu u ruke i pritsnuo usne na moje. ,,U redu. Čeka me dosta posla. Napuni bateriju na mobilnom da mogu da te dobijem.“ Začula sam tiho zujanje. Gidion se odmakao i iz unutrašnjeg džepa sakoa izvadio mobilni telefon, Pogledao je u ekran, a zatim rekao: „Moram da se javim. Pričaćemo kasnije.“ Onda je otišao brzo kroz hodnik kao što je i došao.

,,On će te oženiti“, reče moja majka prišavši mi. „Znaš to, zar ne?“ Ne znam, ne. I dalje osećam plamičak zahvalnosti svakog jutra kada se probudim i shvatim da smo i dalje zajedno. „Šta te je navelo da to kažeš?“ Majka me je gledala svojim bebiplavim očima. To je jedna od fizičkih crta koje nam nisu zajedničke. „Potpuno te je obuzeo i sve stavio pod kontrolu.“ „Takva mu je priroda.“ „Takva je priroda svih moćnih muškaraca“, reče ona i poče rukom da se igra mojim ozbiljnim konjskim repom. ,,I puštaće ti na volju jer u tebe ulaže. Ti si mu aktiva. Prelepa si, dobro vaspitana i sa dobrim vezama, i nezavisna i bogata. A i voliš ga, a on ne može da skine pogled s tebe. Kladim se da ni ruke ne može da skine.“ „Majko, molim te.“ Baš nisam raspoložena za njeno predavanje o finim taktikama hvatanja i udavanja za bogatog muškarca. „Evo Loren“, prekori me i pogleda me direktno u oči. ,,Ne zanima me da li me slušaš jer sam ti majka i moraš - ili zato što ga voliš i ne želiš da ga izgubiš, ali ćes me saslušati“ „Kao da imam izbora“, promrmljah. „Ti si sada aktiva“, ponovi ona. „Pobrini se da svojim životnim izborima ne pređeš u pasivu.“ „Je 1’ ti to pričaš o Keriju?“ Bes mi je uneo oštrinu u ton. „Pričam o modrici na Gidionovoj vilici. Kaži mi da to nema veze sa tobom.“ Pocrvenela sam.

Ona poče da cokće. „Znala sam. Da, on ti je ljubavnik i vidiš njegovu intimnu stranu koju ne može svako, ali nemoj nikada da zaboraviš da je on Gidion Kros. Imaš sve što treba da budeš savršena žena muškarcu na njegovom nivou, ali nisi nezamenljiva, Evo. Ono što je on stvorio jeste nezamenljivo. Ugrozi mu imperiju, i ostaviće te.“ Stegla sam vilicu. „Jesi li završila?“ Prešla mi je vrhovima prstiju preko obrva, lukavog i procenjivačkog pogleda.

Znala sam da me u sebi sređuje, razmišlja kako da poboljša ono što mi je dala rođenjem. „Ti misliš da sam hladnokrvna sponzoruša, ali moja briga je majčinska, verovala ili ne. Očajnički želim da budeš sa muškarcem koji ima novac i koji će te čuvati svime što ima, da znam da si na sigurnom.

I želim da budeš sa muškarcem kog voliš.“ „Pronašla sam ga.“ „I ne možeš da zamisliš koliko sam oduševljena. Oduševljena sam što je mlad, i dalje otvoren za rizike, pa više može da oprašta i razume tvoje... smicalice. I zna prošapta, a pogled joj je smekšao i postajao suzan. „Samo budi oprezna. Samo to hoću da ti kažem. Nemoj da mu daješ povoda da ti okrene leđa.“ „Da to uradi, to ne bi bila ljubav.“ Ona iskrivi usne i poljubi me u čelo. „Hajde. Ti si moja ćerka. Nisi toliko naivna.“ „Evo!“ Okrenula sam se na zvuk svog imena i osetila talas olakšanja kada sam ugledala Treja kako iuri ka meni. Prosečne je visine i fino mišićav, nemirne plave kose, kestenjastih očiju i pomalo krivog nosa koji je ukazivao da je nekada bio slomljen. Na sebi je imao izbledele, pocepane farmerke i majicu i zaprepastilo me je što nije jedan od uobičajenih nakinđurenih tipova. Barem jednom priviačnost nije bila zasnovana samo na fizičkom izgledu. „Upravo sam saznao“, reče kada je došao do mene. „Detektivi su jutros došli kod mene na posao i ispitivali me. Ne mogu da verujem da se to desilo u petak uveče, a ja sam tek sad saznao.“ Nisam mogla da mu uzmem za zlo taj pomalo optužujući ton. „I ja sam saznala jutros. Nisam bila u gradu.“ Posle kratkog upoznavanja moje majke i Treja, ona se izvinila i otišia kod Kerija, ostavijajući me da razmišljam o informacijama koje jeTrej dobio od detektiva.

Trej je prošao rukama kroz kosu i još više je razbarušio. „Ovo se ne bi desilo da sam ga poveo sa sobom kada sam krenuo.“ ,,Ne možeš sebe da kriviš za ovo.“ „Koga drugog da krivim za to što se jebavao sa devojkom drugog muškarca?“ Uhvatio se pozadi za vrat. ,Ja sam taj koji njemu nije dovoljan. On ima nagon tinejdžera kog udaraju hormoni, a ja radim ili sam u školi sve prokleto vreme.“ Uf. Previše informacija. Borila sam se da ne ustuknem. Ali sam shvatala da Trej verovatno nema nikoga sa kime bi mogao slobodno da razgovara o Keriju. „Trej, on je biseksualac“, blago rekoh i utešno mu stavih ruku na biceps. ,,To ne znači da tebi nešto fali.“ ,,Ne znam kako da živim sa tim.“ „Jesi li razmišljao o savetovanju? Mislim, obojica.“ Gledao me je iznureno minut; zatim mu se ramena skljokaše. ,,Ne znam. Mislim da treba da odlučim da li mogu da živim sa njegovim varanjem. Da li bi ti mogla, Evo? Da li bi mogla da sediš kod kuće, a znaš da ga tvoj muškarac gura negde drugde?“ ,,Ne.“ Ledeni drhtaj me je prošao od samih reči. ,,Ne, ne bih.“ ,,A ne znam ni da li bi Keri pristao na savetovanje. On me stalno gura od sebe. Želi me, pa ne želi. Posveti se, pa me odgurne.

Hoću da doprem do njega, Evo, kao i ti, ali me on stalno odbija.“ „Meni je dugo trebalo da doprem do njega. Pokušao je da me odbije seksom, uvek mi se nabacivao, podsmevao mi se. Mislim da si doneo dobru odluku kada se u petak nije ništa dogodilo između vas. Keri vrednuje svoj izgled i seksepil. Treba da mu pokažeš da ne želiš samo njegovo telo.“ Trej uzdahnu i skrsti ruke. „Tako ste se vas dvoje zbližili? Zato što nisi htela da spavaš sa njim?“ „Između ostalog. Najviše zato što sam u haosu. Sada to nije očigledno kao što je bilo kada smo se upoznali, ali on zna da nisam savršena.“ „Nisam ni ja! Ko jeste?“ ,,On veruje da si bolji od njega, da zaslužuješ boIje.“ Nasmejala sam se. „Ja... pa, kladim se da on delom misli da ga zaslužujem. Da zaslužujemo jedno drugo.“ „Jebeni kreten“, promrmlja on. „On to jeste“, složih se. „Zato ga volimo, zar ne? Da li želiš da uđeš da ga vidiš? Ili ćeš da ideš kući da razmisliš?" „Ne, želim da ga vidim.“ Trej ispravi ramena i podiže bradu. ,,Ne zanima me zbog čega je ovde. Želim da budem sa njim dok prolazi kroz sve ovo.“ „Drago mi je da to čujem.“ Uzela sam ga podruku i povela ga do Kerijeve sobe.

Kada smo ušli, začuli smo treperav, devojački smeh moje majke. Sedela je na ivici kreveta, a Keri joj se sa obožavanjem smeškao. I njemu je majka koliko i meni i on je zbog toga mnogo voli.

Njegova majka ga mrzi, zlostavljala ga je i dozvoljavala drugima da ga zlostavljaju.

Pogledao je u nas i grudi su mi se stegle od emocija koje su mu u tom trenutku preplavile lice. Čula sam kako je Trej uzastao vazduh kada je video u kakvom je stanju Keri. Prekorila sam sebe što mu nisam rekla unapred da ne počne da cmizdri kao ja.

Trej pročisti grlo. „Kraljice drame“, reče hrapavo pun ljubavi. „Ako si hteo cveće, trebalo je samo da mi kažeš. Ovim si otišao u krajnost.“ ,,I neefikasno je, očigledno“, promuklo se uključi Keri, jasno pokušavajući da se sabere. ,,Ne vidim cveće.“ ,Ja vidim na tone.“ Trej nakratko pogleda po sobi, pa opet u Kerija. „Samo sam hteo da vidim kakva je situacija, pa da pobedim konkurenciju.“

Nemoguće je bilo ne primetiti dvojako značenje te izjave. Moja mama ustade sa kreveta.

Nagnula se i poljubila Kerija u obraz. „Vodim Evu na doručak. Vidimo se za nekih sat vremena.“ „Samo sekundu“, rekoh, brzo prošavši pored kreveta, „i ostavljam vas same, momci.“ Uzela sam telefon i punjač iz torbe i uključila ga na punjenje pored prozora. Čim je ekran zatreperio, poslala sam grupnu poruku Šoni i tati, jednostavno napisavši: Zvaću te kasnije. Onda sam isključila ton na telefonu i ostavila ga na prozorskoj dasci. „Spremna?“, upita moja mama. „Kao nikada.“

13 U utorak ujutru morala sam da ustanem pre nego što je svanulo. Ostavila sam poruku Keriju da može odmah da je vidi čim se probudi, a onda izašla da uhvatim taksi do stana. Istuširala sam se, obukla, spremila kafu i pokušala da odvratim sebe od razmišljanja da nešto nije kako treba. Bila sam pod stresom i patila od nedostatka sna, što kod mene uvek dovede do manjih napada depresije.

Rekla sam sebi da to nema veze sa Gidionom, ali je čvor u mom stomaku govorio drugačije.

Pogledala sam na sat i videla da je taman prošlo osam. Uskoro moram da krenem, jer me Gidion nije ni zvao ni poslao poruku da mi kaže da će me povesti. Prošlo je skoro dvadeset četiri sata otkako sam ga videla poslednji put i pričala sa njim kao čovek. Poziv koji sam mu uputila u devet prethodne večeri bio je i više nego kratak. Bio je zauzet nečim i jedva da mi je rekao zdravo i doviđenja.

Znam da ima dosta posla. Znam da ne treba da ga prezirem što mora da plati cenu odsutnosti radeći prekovremeno kako bi sve nadoknadio. Dosta mi je pomogao oko Kerija, više nego što bi iko očekivao. Na meni je da izađem na kraj sa ovim što osećam.

Popila sam kafu, oprala šolju i uzela torbu i tašnicu pre nego što sam izašla. Moja ulica u drvoredu je bila mirna, ali se ostatak Njujorka probudio, neprekidna energija je tutnjala opipljivom silom. Žene u šik kancelarijskoj garderobi i muškarci u odelima pokušavali su da zaustave taksi vozila koja su prolazila, radije izbegavajući prepune autobuse i podzemnu. Štandovi sa cvećem prštali su od jarkih boja, prizor koji me uvek razveseli ujutru, kao i prizor i miris pekare u komšiluku, koja vrvi od mušterija u ovo doba.

Taman sam došla do Brodveja kada mi je telefon zazvonio. Ubrzala sam korak kada mi je blago uzbuđenje prošlo telom, videvši da Gidion zove. „Hej, neznanče." „Gde si, dođavola?“, brecnu se on.

Jeza od nelagode mi je ubila uzbuđenje. ,,Na putu za posao.“ ,,Zašto?“ Obratio se nekome, a onda dodao: „Jesi li u taksiju? „Pešačim. Gospode. Jesi li ustao na levu nogu ili šta?“ „Trebalo je da sačekaš da te pokupim.“ „Nisi mi se javio, a nisam htela da zakasnim jer juče nisam otišla na posao.“ „Mogla si da me pozoveš, a ne samo da kreneš.“ Glas mu je bio tih i ljutit.

I ja sam se naljutila. „Poslednji put kad sam zvala, bio si previše zauzet da mi posvetiš više od minut vremena.“ „Imam obaveze, Evo. O’ladi.“ „Naravno. Šta kažeš na odmah?“ Prekinula sam vezu i spustila telefon u torbu.

Odmah je počeo da zvoni, ali sam ga ignorisala, krv mi je ključala. Kada se bentli zaustavio pored mene nekoliko minuta kasnije, nastavila sam da hodam. Išao je za mnom i otvorio se prozor na suvozačevom mestu.

Angus se nagnu. „Gospođice Tramil, molim vas.“ Stala sam i pogledala ga. „Jesi li sam?“ ,,Da.“

Ušla sam u auto uz uzdah. Telefon mi je i dalje non-stop zvonio, pa sam ga uzela i isključila ton. Jedan blok kasnije, začula sam Gidionov glas preko zvučnika u kolima. „Jesi li je povezao?“ „Da, gospodine“, odgovori Angus.

Veza se prekide. „Šta se, koji đavo, njemu uvuklo u dupe i uginulo?“, upitah, gledajući Angusa u retrovizoru. „Dosta toga mu je na pameti.“ Šta god da je to, sigurno nisam ja. Ne mogu da verujem kakav je kreten. I sinoć je bio odsečan preko telefona, ali ne nepristojan.

Nekoliko minuta posle mog dolaska na posao, Mark mi je prišao. „Žao mi je zbog tvog cimera“, reče i stavi mi svežu kafu na sto. ,,Da li će biti dobro?“ ,,S vremenom da. Keri je jak, izvući će se.“ Ostavila sam stvari u donju fioku i zahvalno uzela šolju iz koje se pušila kafa. „Hvala. Hvala i za juče.“ Tamne oči su mu bile tople od brige. „Iznenađen sam što si došla danas.“ „Moram da radim.“ Uspela sam da se osmehnem, uprkos tome što sam iznutra osećala uvrnutost i bol. U mom svetu ništa ne valja kada ne valja sa Gidionom. „Šta sam propustila?“ Jutro je brzo prošlo. Imala sam listu zadataka od pre nedelju dana, a Mark je imao rok do pola dvanaest da izmeni zahtev za predlog proizvođaču promotivnog materijala.

Dok smo poslali predlog projekta, vratila sam se u kolosek i bila sam voljna da jednostavno zaboravim Gidionovo raspoloženje od jutros. Pitala sam se da li je opet imao noćne more i nije mogao dobro da spava. Odlučila sam da ga nazovem kad dođe vreme za ručak, za svaki slučaj.

A onda sam proverila poruke.

Stranica na Guglu koju sam podesila na Gidionovo ime me je čekala. Otvorila sam imejl u nadi da ću shvatiti na čemu radi. Iskočile su mi reči bivša verenica u nekim naslovima. Čvor koji mi je pre toga bio u stomaku vratio se, još jači.

Kliknula sam na prvi link koji me je odveo do tračerskog bloga sa fotografijama Gidiona i Korin kako večeraju u „Tablou jedan“.

Sedeli su jedno blizu drugog kod prednjeg prozora, njena ruka intimno na njegovoj podlaktici.

On je nosio odelo koje je juče imao u bolnici, ali sam ipak proverila datum, očajnički se nadajući da su fotografije stare. Nisu bile.

Dlanovi su počeli da mi se znoje. Mučila sam sebe kliknuvši na svaki link i proučavajući svaku fotografiju na koju sam naišla. Na nekima se smešio, delovao je izuzetno zadovoljno za čoveka čija je devojka u bolnici uz najboljeg prijatelja pretučenog skoro nasmrt. Dobila sam nagon za povraćanjem. Ili vrištanjem. Ili upadanjem u Gidionovu kancelariju da ga pitam šta se, kog đavola, dešava.

Otkačio me je sinoć kad sam zvala - da ode na večeru sa bivšom.

Skočila sam kad mi je zazvonio telefon u kancelariji. Podigla sam slušalicu i izrecitovala kao drvo: „Kancelarija Marka Geritija. Ovde Eva Tramil.“ ,,Evo.“ Bila je to Megumi sa prijemnog, vrcava kao i uvek. „Neko te traži dole - Bret Klajn.“ Jedan dug minut sam sedela da bi mi se ta informacija urezala u grozničav um. Prosledila sam Gidionu na imejl ono što sam pročitala da bi znao da znam. Zatim sam rekla: „Odmah silazim.“ Ugledala sam Breta u predvorju čim sam prošla kroz rotaciona vrata. Nosio je crne farmerke i majicu Šest devetina. Oči su mu bile sakrivene iza sunčanih naočara, ali je za oko zapadala kosa sa šiljcima i izbeljenim vrhovima, kao i njegovo telo. Bret je visok i mišićav, više nego Gidion, koji je moćan bez tolike mase.

Bret izvadi ruke iz džepova kada me je ugledao i ispravi se. „Hej. Vidi nju.“

Pogledala sam u svoju haljinu sa čamac kragnom i laskavim naborima i shvatila da me on nikada nije video sređenu. „Iznenađena sam što si još u gradu.“ Još više iznenađena što me je potražio, ali to nisam rekla. Drago mi je da jeste, jer sam brinula za njega. „Rasprodali smo karte za koncert u Džouns biču preko vikenda, a onda smo svirali sinoć u Medoulendsu. Otkačio sam momke jer sam želeo da te vidim pre nego što krenemo na jug. Tražio sam te preko interneta, saznao gde radiš i došao.“ Dobri stari Gugl, jadno pomislih. „Vrlo mi je drago što ti je krenulo. Imaš li vremena za ručak?“ „Da.“ Brzo i žestoko je odgovorio, što je za mene bila neka vrsta upozorenja. Bila sam besna, krajnje povređena, i orna da se osvetim Gidionu, ali nisam htela da dajem lažnu nadu Bretu. Ali, opet nisam mogla da odolim da ga odvedem u restoran gde su jednom prilikom uslikali mene i Kerija, u nadi da ću opet naleteti na paparace. Gidion treba da vidi kakav je osećaj.

U taksiju je Bret pitao za Kerija i nije se iznenadio kada sam mu rekla da se moj najbolji prijatelj doselio sa mnom. „Vas dvoje ste oduvek bili nerazdvojni“, reče. „Osim kada se tucao. Pozdravi ga.“ ,,Naravno.“ Nisam pomenula da je Keri u bolnici jer mi je to previše lično da bih delila sa bilo kim.

Tek kad smo seli u restoran, Bret je skinuo naočare i po prvi put sam videla masnicu koja mu se protezala od desne obrve do jagodice. „Isuse“, prodahtala sam, grčeči se. „Izvini.“ On slegnu ramenima. „Šminka je pomogla da se ne vidi na bini. A i videla si me u gorim izdanjima. Osim toga, nekoliko puta sam ga dobro udario, zar ne?“ Setila sam se modrica na Gidionovoj vilici i leđima i klimnula glavom. ,,Jesi.“ Zaćutao je kada je konobar prišao i stavio dve čaše i flašu hladne vode. „Viđaš se sa Gidionom Krosom."

Pitala sam se zašto ovakvo pitanje uvek iskrsne kada nisam sigurna da će veza potrajati sledeći minut. „Viđamo se.“ „Je 1’ ozbiljno?“ „Ponekad tako deluje“, rekoh iskreno. ,,Da li se ti viđaš sa nekim?“ „Trenutno ne.“ Neko vreme smo gledali jelovnik i naručili. Restoran je bio prepun i bučan, muzika u pozadini se jedva čula od žamora i zveckanja tanjira iz obližnje kuhinje. Pogledali smo se preko stola, odmerili se. Osetila sam kako privlačnost pulsira među nama. Kada je ovlažio usne vrhom jezika, znala sam da je i on svestan toga. „Zašto si napisao Zlatnu?“, iznenada upitah jer više nisam mogla da zadržim radoznalost.

Pretvarala sam se kao da nije ništa posebno i ispred Gidiona i ispred Kerija, ali me je izluđivalo.

Bret se zavali u stolicu. „Jer dosta mislim na tebe. U stvari, ne mogu da prestanem da mislim na tebe.“ ,,Ne razumem zašto.“ „Evo, šest meseci smo bili u vezi. To je najduži period koji sam proveo sa nekim.“ ,,Ali mi nismo bili zajedno“, pobunih se. Spustila sam glas. „Osim seksualno.“ On stisnu usne. „Razumem šta sam ja tebi bio, ali to ne znači da nisam povređen.“ Dugo sam gledala u njega, srce mi je jako dobovalo u grudima. „Imam osećaj kao da sam uduvana ili tako nešto. Koliko se ja sećam, nalazili smo se posle svirki, a onda si ti odlazio svojim putem. A kad nisam bila tu da ugasim vatru, koristio si druge.“

On se nagnu napred. „Sranje. Pokušavao sam tebe da nateram da se viđamo. Uvek sam ti tražio da budeš u blizini.“ Dva puta sam brzo i duboko udahnula da se smirim. Jedva da verujem u to da mi se sada, skoro četiri godine prekasno, Bret Klajn obraća onako kako sam nekada želela. Zajedno smo na javnom mestu, jedemo, maltene kao da smo na sastanku. To mi je pravilo zbrku u glavi, a već sam bila zbunjena i potresena zbog Gidiona. „Bret, mnogo sam bila zaljubljena u tebe. Pisala sam tvoje ime sa srcima kao tinejdžerka luda od ljubavi. Očajnički sam želela da ti budem devojka.“ „Zezaš me?“, uhvatio me je za ruku. „Šta se onda, jebote, desilo?“ Pogledala sam u njegovu ruku kojom je odsutno okretao prsten koji mi je Gidion poklonio. „Sećaš se kad smo otišli u bilijar klub?“ „Aha. Kako to da zaboravim?!“ Ugrizao se za donju usnu jer se očigledno setio kako sam ga izbezumljeno tucala na zadnjem sedištu automobila, rešena da mu budem najbolji kres koji je imao da se ne bi zanosio drugim devojkama. „Mislio sam da smo stigli do tačke kada se viđamo van bara, ali si me otkačila čim smo ušli unutra.“ „Otišla sam do toaleta“, rekoh tiho, setivši se bola i sramote kao da se incident upravo desio, ,,a kada sam se vratila, ti i Darin ste stajali kod mašine za sitninu koja vam je bila potrebna za partiju. Bio si mi okrenut leđima i nisi me video. Čula sam vas kako pričate... i smejete se.“ Duboko sam udahnula i povukla ruku od njega.

Na sreću, Bret se pomerio, očigledno postiđen. ,,Ne sećam se tačno šta smo pričali, ali...

Sranje, Evo, imao sam dvadeset jednu. Bend je taman postajao popularan. Ribe su bile svuda.“ ,,Znam“, suvo rekoh, „bila sam jedna od njih.“ „Dotad sam bio s tobom nekoliko puta. To što sam te poveo u bilijar klub pokazalo je momcima da se stvari između nas zagrevaju.“ Protrljao je obrvu poznatim pokretom. „Nisam imao muda da priznam šta osećam prema tebi. Ponašao sam se kao da je samo seks bio posredi, ali to nije bilo tačno.“ Podigla sam čašu i uzela gutljaj, gurajući na silu knedlu u grlu. On spusti ruku na naslon. „Sjebao sam jer sam imao dugačak jezik. Zato si pobegla te noći. Zato više nigde nisi išla sa mnom.“ „Bila sam očajna, Brete“, priznadoh, ,,ali nisam htela da ti pokažem.“ Konobar je doneo hranu. Pitala sam se zašto sam išta naručila - previše sam uznemirena da bih jela.

Bret je počeo da seče šniclu, u stvari, napao ju je. Iznenada je spustio nož i viljušku. „Uprskao sam tada, ali sada svi znaju šta mi se u to vreme motalo po glavi. Zlatna je naš najveći singl. On nam je pomogao da potpišemo sa Vidalom.“ Ovaj završetak priče naterao mi je osmeh na lice. „Pesma je prelepa, a glas ti je divan dok pevaš. Drago mi je da si se pojavio i ponovo me video pre nego što kreneš. Dosta mi znači što smo porazgovarali o ovome.“ „Šta ako ne želim samo da krenem i nastavim dalje?“ Duboko udahnu i izbaci vazduh brzo. „Poslednjih nekoliko godina si moja muza, Evo. Zbog tebe sam napisao najbolje pesme koje je bend ikada imao.“ ,,To je zaista laskavo“, počeh. „Prštali smo od strasti. I dalje je tako. Znam da osećaš. Kako si me poljubila one noći...“ ,,To je bila greška." Stegla sam ruke ispod stola. Ne mogu da izlazim na kraj s još drame. Ne mogu da prođem kroz još jednu noć kakva je bila u petak. ,,A ti treba da misliš na to da Gidion kontroliše tvoje ime. Ne želiš bilo kakav sukob u vezi s tim.“ „Jebe mi se. Šta će da uradi?“ Prstima je dobovao po stolu. „Hoću još jednu šansu s tobom.“ Odmahnula sam glavom i uzela tašnicu. „Nije moguće. Čak i da nemam momka, nisam devojka koja odgovara tvom stilu života, Brete. Ja sam previše zahtevna.“

„Sećam se“, reče on grubo. „O kako se sećam.“ Pocrvenela sam. „Nisam na to mislila.“ ,,A ja ne želim samo to. Mogu da budem tu za tebe. Pogledaj me sada - bend je na putu, ali smo ti i ja zajedno. Mogu da nađem vremena. Želim.“ „Nije baš tako jednostavno.“ Izvadila sam novac iz novčanika i stavila ga na sto. „Ne poznaješ me. Nemaš pojma šta bi značilo biti u vezi sa mnom, koliko tu treba truda.“ „Iskušaj me“, izazivao je. „Zahtevna sam, posesivna i ludački ljubomorna. Izludela bih te u roku od nedelju dana.“ „Uvek si me izludivala. To mi se sviđa.“ Osmeh mu izblede. „Prestani da bežiš, Evo. Pruži mi šansu.“ Pogledala sam ga u oči i nisam sklanjala pogled. „Volim Gidiona.

On podiže obrve. Čak i izubijano, njegovo lice je ostavljalo bez daha. ,,Ne verujem ti.“ „Izvini, moram da idem.“ Ustala sam i krenula da prođem pored njega.

Uhvatio me je za lakat. ,,Evo...“ „Molim te, nemoj da pravtš scenu“, prošaputah i zažalih na ishitrenoj želji da jedem na popularnom mestu. „Nisi jela.“ „Ne mogu. Moram da krenem.“ „Dobro. Ali ne odustajem.“ Pustio me je. „Pravim greške, ali učim na njima.“ Nagnula sam se i odlučno rekla: „Nema šanse. Nikakve.“ Bret zari viljušku u šniclu. ,,Dokaži.“ Bentli je čekao pored ivičnjaka kada sam izašla iz restorana. Angus je izašao i otvorio mi zadnja vrata. „Kako si znao gde sam?“, upitah, uznemirena njegovom neočekivanom pojavom.

Odgovorio mi je tako što se ljubazno nasmejao i dotakao obod šoferske kape. „Anguse, ovo je jezivo“, požalih se dok sam se smeštala na zadnje sedište. „Nije da se ne slažem, gospodiceTramil. Samo radim svoj posao.“ Poslala sani Keriju poruku na putu do Krosfajera: Ručala sa Bretom. Hoće drugu šansu.

Keri je odgovorio: Kad ima, onda se prosipa...

Ceo dan - kraljevski sjeban, kucala sam. Hoću da vratim vreme.

Telefon mi je zazvonio. Keri je zvao. „Devojčice“, odugovlačio je. „Želim da saosećam, zaista, ali ljubavni trouglovi su previše sočni. Odlučna rok zvezda i posesivni milijarder. Rrrr.“ „O bože. Prekidam vezu.“ „Vidimo se večeras?“ „Da. Molim te, nemoj da zažalim." Prekinula sam dok se smejao, potajno uzbuđena što zvuči tako srećno. Trejova poseta mora da je bila čudo.

Angus me je ostavio na ivičnjaku ispred Krosfajera i požurila sam da se sklonim sa vrućine u hladno predvorje. Taman sam ušla u lift kada su se vrata zatvorila. U kabini je bilo još šestoro ljudi, dve grupice su razgovarale. Stajala sam u prednjem ćošku i pokušavala da iz glave izbacim privatni život. Ne mogu s tim da se nosim dok sam na poslu. „Hej, promašili smo sprat“, reče devojka do mene.

Pogledala sam u kazaljku iznad vrata.

Momak najbliži kontrolnoj tabli uporno je pritiskao sve brojeve, ali se nijedan nije uključio... osim onog na poslednjem spratu. „Dugmići ne rade.“

Puls mi se ubrzao. „Upotrebi telefon za hitne slučajeve“, reče druga devojka.

Lift je hitao nagore, a leptirići u mom stomaku bivali su sve gori uz svaki pređeni sprat. Lift se konačno zaustavio na vrhu i vrata su se otvorila.

Gidion je stajao na dovratku, predivnog lica pod maskom bezizražajnosti. Oči su mu bile jarkoplave... i hladne kao led. Prizor mi je oduzeo dah.

Niko u liftu nije rekao ni reč. Ja se nisam pomerila, molila sam se da vrata požure i zatvore se.

Gidion je ušao, uhvatio me za lakat i izvukao napolje. Opirala sam se, previše besna da imam bilo šta sa njim. Vrata iza nas su se zatvorila i on me je pustio. „Tvoje današnje ponašanje je užasno“, zareža on. ,,Moje ponašanje? Šta je sa tvojim?“ Otišla sam do dugmiča i pritisnula donje. Nije htelo da ostane uključeno. „Evo, tebi se obraćam.“ Pogledala sam u sigurnosna vrata „Kros indastriza“ i laknuio mi je što crvenokosa recepcionarka nije tu. ,,Stvarno?“ Okrenula sam se ka njemu i mrzela sam što mi je i dalje tako neodoljivo privlačan kada je tako odvratan. „Interesantno što mi to ne pomaže da saznam bilo šta - kao, na primer, da si sinoć izašao sa Korin.“ ,,Ne bi trebalo da me špijuniraš preko interneta“, procedi on. „Namerno pokušavaš da nađeš nešto zbog čega ćeš se iznervirati.“ „Znači, tvoja dela nisu problem?“, uzvratih, osećajući kako me suze pritiskaju u grlu. „Samo kad saznam za njih?“ On skrsti ruke. „Treba da mi veruješ, Evo.“ ,,Ti to činiš nemogućim! Zašto mi nisi rekao da ideš na večeru sa Korin?“ „Zato što sam znao da ti se neće svideti.“ ,,Ali si ipak to uradio.“ I to boli. Posle svega o čemu smo razgovarali preko vikenda... Posle onoga kada je rekao da zna kako se osećam... ,,A ti si izašla sa Bretom Klajnom znajući da se to meni neće svideti.“ „Šta sam tt rekla? Ti odlučuješ kako izlazim na kraj s bivšima." „Milo za drago? Kakvo izuzetno pokazivanje zrelosti.”

Zateturala sam se od njega. U tom čoveku nije bilo Gidiona koga poznajem. Osećala sam se kao da je čovek koga volim nestao i da preda mnom stoji potpuni neznanac u Gidionovom telu. „Teraš me da te mrzim“, prošaptah. „Prestani.“ Nešto nakratko pređe preko Gidionovog lica, ali je nestalo pre nego što sam uspela da shvatim šta. Pustila sam da njegovo telo govori umesto njega. Stajao je udaljen od mene, ukočenih ramena i stegnute vilice.

Srce mi je krvarilo i spustiia sam pogled. ,,Ne mogu sada da budem u tvojoj blizini. Pusti me da idem.“ Gidion se pomerio pored drugih liftova i pritisnuo dugme. Okrenut leđima, dok mu je pažnja bila usredsređena na strelicu za lift, reče: „Angus će te pokupiti svakog jutra. Čekaj ga. I više bih voleo da ručaš u kancelariji. Trenutno je najbolje da ne jurcaš okolo.“ „Zašto?“ „Imam dosta toga trenutno na glavi...“ „Kao, na primer, večeru sa Korin?“ „...I ne mogu da brinem o tebi“, nastavi on, ignorišući moju upadicu. „Mislim da ne tražim previše.“

Nešto nije u redu. „Gidione, zašto ne pričaš sa mnom?“ Ispružila sam ruku i dodirnula mu rame, ali se on trgnuo kao da sam ga opekla. Više od svega ostalog, odbijanje mog dodira me je duboko ranilo. „Kaži mi šta se dešava. Ako ima problema...“ „Problem je što ne znam gde si polovinu prokletog vremena!“, brecnu se on i okrenu se da bi mi se namrštio kada su se vrata lifta otvorila. „Cimer ti je u bolnici. Tata ti dolazi u posetu. Samo se... usredsredi na to.“ Ušla sam u lift dok su me oči pekle. Osim što me je izvukao iz lifta kada sam došla, Gidion me nije ni takao. Nije mi prešao vrhovima prstiju preko obraza, niti pokušao da me poljubi. I nije pomenuo da želi da me vidi kasnije, odmah je prešao na ostatak dana da mi kaže da će me Angus čekati ujutru.

Nikada nisam bila toliko zbunjena. Nisam mogla da shvatim šta se dešava, čemu ova iznenadna ogromna disranca među nama, zašto je Gidion toliko napet i ljut, zašto izgleda kao da ga ne zanima što sam ručala sa Bretom.

Zašto izgleda kao da ga ništa ne zanima.

Vrata su počela da se zatvaraju. Veruj mi, Evo. Da li je to prodahtao sekundu pre nego što su se vrata zatvorila? Ili sam ja samo želela da jeste? Čim sam ušla u Kerijev apartman, znao je da se pušim od besa. Imala sam težak trening krav mage sa Parkerom, a onda svratila do stana taman da se istuširam i pojedem bezukusni instantramen obrok. Šok od soli i ugljenih hidrata za moj sistem posle čitavog dana bez hrane bio je i više nego dovoljan da me bespovratno iscrpi. „Izgledaš kao govno“, reče on i utiša televizor. „Pazi ko mi kaže“, uzvratih, jer sam bila previše rovita da bih podnela kritiku. „Mene su isprebijali bejzbol palicom. Koji je tvoj izgovor?“ Namestila sam jastuk i hrapavo čebe na svom krevetu, a onda mu ispričala kako mi je dan protekao, od početka do kraja. ,,I otad se nisam čula sa Gidionom“, iznureno završih. „Čak me je i Bret kontaktirao posle ručka. Ostavio je kovertu na sigurnosnom stolu sa brojem telefona u njoj.“ Tu je bio i novac koji sam ostavila u restoranu. „Hoćeš da ga pozoveš?“, upita Keri. ,,Ne želim da razmišljam o Bretu!“ Ispružila sam se na leđa na krevetu i stavila ruke u kosu. „Hoću da znam šta nije u redu sa Gidionom. U poslednjih trideset šest sati potpuno je promenio ličnost!“ „Možda je ovo posredi.“ Podigla sam glavu sa jastuka i videla da pokazuje na nešto na noćnom stočiću. Ustala sam i pogledala - lokalne gej novine. „Trej ih je danas doneo“, reče.

Kerijeva slika je bila na prvoj strani u novinama gde je opisan napad - zajedno sa spekulacijama da je napad možda zločin iz mržnje. Pomenuli su i to da živi sa mnom, kao i moju romantičnu povezanost sa Gidionom, i to, izgleda, samo iz razloga što je sočno. „Nalazi se i na njihovom veb-sajtu“, dodade on tiho. „Pretpostavljam da je neko iz agencije tračario, pa se proširilo i pretvorilo u političko sranje. Iskreno, teško mi je da zamislim da Krosa uopšte boli dupe...“ ,,Za tvoju seksualnu opredeljenost? Nije ga briga. Nije on takav.“

„Možda njegovi ljudi iz Odnosa sa javnošću misle drugačije. Možda zato hoće da te drži na oku. A ako se brine da će neko napasti tebe da bi došao do mene, to objašnjava zašto hoće da te ušuška i drži podalje od ulice.“ „Zašto mi to ne kaže?“ Spustila sam novine. „Zašto je takav kreten? Sve je bilo divno dok smo bili odsutni. On je bio divan. Mislila sam da smo se pomakli. Sve vreme sam mislila da nije uopšte onaj čovek kog sam upoznala, a sada je još gori. Tu je i... Ne znam. Sada je miljama daleko od mene. Ne razumem.“ „Ne treba mene da pitaš, Evo.“ Keri me uze za ruku i stegnu je. ,,On ima odgovore." „U pravu si.“ Otišla sam do tašnice i izvadila telefon. „Odmah se vraćam.“ Otišla sam do malog, zatvorenog balkona van čekaonice za posetioce i pozvala Gidiona.

Telefon je zvonio i zvonio, na kraju se uključila govorna pošta. Pokušala sam da ga dobijem na kućni broj. Posle trećeg zvona, Gidion se javio. ,,Kros“, odsečno reče. ,,Zdravo.“ Nakratko je nastupila tišina, a zatim: „Sačekaj.“ Čula sam kako se vrata otvaraju. Zvuk preko telefona se promenio - sklonio se sa mesta na kojem je bio. ,,Da li je sve u redu?“, upita on. ,,Ne.“ Protrljala sam umorne oči. „Nedostaješ mi.“ On uzdahnu. ,,Ja... Ne mogu sada da pričam, Evo.“ „Zašto? Ne razumem zašto si tako hladan prema meni. Da li sam nešto pogrešila?“ Čula sam mrmljanje i shvatila da je pokrio slušalicu rukom i da priča sa nekim. Grudi su mi se stegle od užasnog osećaja izdaje i jedva sam disala. „Gidione. Ko je to kod tebe?“ „Moram da idem.“ „Kaži mi ko je tamo!“ „Angus će biti ispred bolnice u sedam. Naspavaj se, anđele.“ Veza se prekinula.

Spustila sam ruku i pogledala u telefon, kao da on na neki način može da mi odgovori na pitanje šta se, dođavola, upravo desilo.

Vratila sam se kod Kerija u sobu, osećajući se teško i jadno dok sam otvarala vrata.

Keri baci pogled na mene i uzdahnu. „Izgledaš kao da ti je kuca upravo uginula, devojčice.“ Brana je popustila. Počela sam da plačem.

14 Jedva da sam spavala preko noći. Okretala sam se i prevrtala, I padala u san i budila se.

Takođe me je budila i medidnska sestra koja je često dolazila da obiđe Kerija. Rendgen mozga i izveštaji iz laboratorije bili su dobri i apsolutno nije bilo razloga za brigu, ali ostala je činjenica da nisam bila tu za njega kada je povređen. Osećala sam potrebu da sada budem tu za njega, u snu ili budna.

Malo pre šest, odustala sam i ustala iz kreveta.

Uzela sam svoj tablet računar i bežičnu tastaturu i otišla do restorana na kafu. Izvukla sam stolicu od stola i spremila se da Gidionu napišem pismo. Ono malo vremena koliko sam u poslednja dva dana uspela da ga nahvatam, nije bilo dovoljno da mu kažem šta mislim. Mora da rešenje leži u tome da mu sve napišem. Održavanje konstantne, otvorene komunikacije jedini je način da mi preživimo kao par.

Uzela sam gutljaj kafe i počela da kucam, počevši od zahvaljivanja za divan vikend i koliko mi je to značilo. Napisala sam mu kako sam mislila da smo napravili veliki pomak u vezi za vreme putovanja, i da mi je zbog toga još teže da podnesem ovaj obrt... „Evo. Kakvo prijatno iznenađenje!“ Okrenula sam glavu i ugledaia doktora Terensa Lukasa iza mene sa kafom u ruci, istom koju i ja pijem. Bio je obučen za posao, imao je pantalone, kravatu i beli laboratorijski mantil. ,,Zdravo“, pozdravih ga, nadajući se da sam sakrila obazrivost. ,,Ne smeta ti da se pridružim?“, upita i obiđe me. ,,Nimalo.“ Posmatrala sam ga kad je seo pored mene i osvežila sam sećanje na njegovu pojavu. Kosa mu je bela kao sneg, nimaio sedih, ali mu je lepo lice bez bora. Oči su mu neobične zelene boje, a pogled vrlo inteligentan. Osmeh mu je i utešan i šarmantan. Pretpostavila sam da je popularan kod pacijenata - i njihovih majki. „Mora da imaš poseban razlog“, poče on, ,,što si u bolnici mnogo pre nego što je počela poseta. “ „Cimer mi je ovde.“ Nisam mu dala više informacija, ali je pogodio. „Znači, Gidion Kros je prosuo novac okolo i sredio ti da ostaneš.“ Odmahnuo je glavom i uzeo gutljaj kafe. A ti si zahvalna. Ali koliko će te to koštati?"

Zavalila sam se u stolicu, uvređena umesto Gidiona što se njegova velikodušnost shvata pogrešno, kao da ima neke zadnje namere. „Zašto se vas dvojica toliko ne podnosite?“ U pogledu mu se izgubi blagost. „Povredio je nekog meni veoma bliskog.“ „Vašu ženu. Ispričao mi je.“ Videla sam kako se zapanjio. „Ali to nije uzrok, zar ne? To je posledica.“ „Znaš šta je uradio, a i dalje si sa njim?“ Lukas stavi laktove na sto. „I tebi radi isto. Deluješ iscrpljeno i depresivno. To je za njega deo igre, znaš. On je ekspert da ženu obožava kao da mu je potrebna da bi disao. A onda, odjednom, ne može da podnese da je vidi.“ Ta izjava je uz bolnu preciznost opisala moju trenutnu situaciju sa Gidionom. Puls mi se ubrzao.

On me pogleda u vrat, pa opet u lice. Usne mu se izviše u podrugljiv osmeh nekoga ko zna. „Iskusila si ovo o čemu ti pričam. Nastaviče da se igra sa tobom sve dok ne počneš svoje raspoloženje da udešavaš da zavisi od njegovog. Onda ćeš mu dosaditi i šutnuće te.“ „Šta se desilo između vas dvojice?“, opet upitah, jer sam znala da tu leži odgovor. „Gidion Kros je narcistički sociopata“, nastavi on kao da me nije čuo. „Verujem i da je ženomrzac. Koristi novac da bi zaveo žene, a onda ih prezire što su toliko plitke da ih privlači njegovo bogatstvo. Koristi seks da bi kontrolisao i nikada se ne zna kako će biti raspoložen. To je deo napada - kada se uvek nadaš najgorem, psiha ti oseti olakšanje kada je u najboljem raspoloženju.“ ,,Ne poznajete ga“, glatko rekoh, odbijajući da zagrizem mamac. „A ni vaša žena.“ „A ni ti.“ Zavalio se u stolicu i pio kafu, delovao je mirno kao što sam ja pokušavala da budem. „Niko ga ne poznaje. On je majstor za manipulaciju i lažov. Ne potcenjuj ga. Uvrnut je, opasan čovek, spreman maltene na sve.“ „To što odbijate da objasnite zašto vas prezire tera me da mislim da ste vi krivi.“ ,,Ne treba da praviš pretpostavke. Postoje stvari o kojima ne smem da govorim.“ ,,To vam baš odgovara.“ On uzdahnu. ,,Ja ti nisam neprijatelj, Evo, a Krosu niko nije potreban da bi bio svoje bitke. Ne moraš da mi veruješ. Iskreno, izuzetno sam ogorčen što i ja sebi ne bih poverovao da sam na tvom mestu. Ali ti si prelepa, pametna mlada dama.“ Nisam baš bila u poslednje vreme, ali je na meni da to popravim. Ili odem. „Ako se udaljiš malo“, nastavi on, „i pogledaš šta ti radi, kako se osećaš u vezi sa samom sobom otkako si s njim, i da li te ova veza zaista ispunjava, sama ćeš doći do zaključka.“ Nešto je pisnulo i on izvadi smartfon iz džepa mantila. „A, moj poslednji pacijent je upravo došao na svet.“ Ustao je i pogledao me, a onda mi stavio ruku na rame. ,,Ti ćeš biti ona koja će se izvući.

Drago mi je.“ Gledala sam za njim dok se brzo udaljavao iz restorana i skljokala se u stolicu čim je nestao sa vidika, ispumpavajući se od iscrpljenosti i zbunjenosti. Pogledala sam u ekran tablet računara.

Nisam imala snage da dovršim pismo. Spakovala sam se i otišla da se spremim jer će me Angus čekati. „Jesi li za kinesku hranu?“ Podigla sam pogled sa projekta za kafu sa ukusom borovnice na stolu i ugledala tople, smeđe oči svog šefa. Shvatila sam da je sreda, dan kada ručamo sa Stivenom.

Na trenutak sam razmišljala da se izvučem i jedem u kancelariji jer hoću da usrećim Gidiona.

Ali isto tako brzo, znala sam da ću ga prezirati ako tako postupim. I dalje sam se trudila da izgradim novi život u Njujorku, što uključuje i sklapanje prijateljstava i planove koji nisu vezani za njega. „Uvek sam za kinesku“, rekoh. Prvi put kada sam ručala sa Markom i Stivenom, naručili smo kinesku hranu u kancelariji, one noći kada smo ostali prekovremeno i kada je Stiven svratio da nas nahrani.

Mark i ja smo krenuli u podne i odbijala sam da osećam grižu savesti zbog nečega u čemu toliko uživam. Stiven nas je čekao u restoranu, sedeo je za okruglim stolom na kom je bio lakirani rotirajući stočić za hranu. „Hej ti.“ Pozdravio me je velikim, medveđim zagrljajem, a onda mi izvukao stolicu.

Proučavao me je dok smo se oboje smeštali. „Izgledaš umorno.“ Pretpostavila sam da stvarno izgledam kao govno, jer mi svi to govore. „Imala sam napornu nedelju.“ Konobarica je došla i Stiven je naručio dim-sam za predjelo i isto jelo koje smo uzeli one noći kada smo ostali dokasno - kung pao piletinu i govedinu sa brokolijem. Kada smo ostali sami, Stiven reče: „Nisam znao da ti je cimer gej. Jesi li nam rekla?“

,,U stvari, on je biseksualac.“ Pretpostavila sam da je Stiven, ili neko koga poznaje, video iste novine koje mi je Keri pokazao. ,,Ne verujem da sam pomenula.“ „Kako se oseća?“, upita Mark, koji je delovao iskreno zabrinut. „Bolje. Možda ga danas puste kući.“ A to me muči čitavog jutra, jer me Gidion nije pozvao da potvrdi. „Javi nam ako ti zatreba pomoć“, reče Stiven ozbiljno. ,,Tu smo za tebe.“ „Hvala. Nije zločin iz mržnje“, objasnih. ,,Ne znam odakle to reporteru. Nekada sam poštovala novinare. Sada tako malo njih radi svoj posao, a još manje njih piše objektivno.“ „Verujem da je teško živeti na udaru medija.“ Stiven mi stegnu ruku na stolu. On je društven, veseo momak, ali ispod zabavne spoljašnjosti je jak čovek dobrog srca. „Ali, opet, tako nešto se i očekuje kad žongliraš sa rok zvezdama i milijarderima.“ ,,Stivene“, prekori ga Mark, mršteći se. ,,Uf.“ Nabrah nos. „Šona ti je ispričala.“ „Naravno da jeste“, reče Stiven. „Barem toliko kad me nije pozvala na koncert. Ali, ne brini, ona nije tračara. Neće nikome reći.“ Klimnula sam glavom, uverena u to; Šona je dobra osoba. Ali me je i dalje sramota što moj šef zna da sam poljubila muškarca koji mi nije momak. „Mada nije loše da Kros oseti malo kako je“, promrmlja Stiven.

Namrštila sam se, zbunjena. Onda sam uhvatila Marka kako me saosećajno gleda. Shvatila sam da nisu videli samo vesti u gej novinama. Mora da su videli i fotografije Gidiona i Korin.

Osetila sam kako crvenim od poniženja. „Osetiće“, promrmljah. „Makar mu nabila u grkljan.“ Stiven podiže obrve, a onda se nasmeja i potapša me po ruci. „Samo napred, devojko.“ Jedva da sam stigla do kancelarije kada mi je zazvonio telefon. „Kancelarija Marka Geritija, Eva...“ „Zašto ti je tako prokleto teško da poštuješ naređenja?“, oštro me upita Gidion.

Samo sam sedela i gledala kolaž fotografija koji mi je poklonio, na kojima smo izgledali povezano i zaljubljeno. ,,Evo?“ „Gidione, šta hoćeš od mene?“, tiho upitah.

Nastupio je trenutak tišine, a onda je izdahnuo. „Kerija će odvesti u stan danas po podne uz nadzor lekara i privatne sestre. Trebalo bi da bude tamo kad stigneš kući.“ ,,Hvala.“ Opet tišina, ali nije prekinuo vezu. Na kraju ga upitah: „Jesmo li završili?“ Pitanje je imalo dvojako značenje. Zapitala sam se da li je shvatio i da li ga je uopšte briga. ,Angus će te odvesti kući.“ Jače sam stegla slušalicu. „Doviđenja, Gidione.“ Prekinula sam vezu i vratila se na posao.

Obišla sam Kerija čim sam stigla kući. Krevet mu je pomeren u stranu i poduprt vertikalno uza zid da bi se uneo bolnički krevet na podešavanje. Spavao je kada sam ušla, a sestra je sedela u novoj pokretnoj stolici i čitala elektronsku knjigu. Ista sestra koju sam videla prve noći u bolnici, ona lepa i egzotična koja je jedva skinula pogled sa Gidiona.

Pitala sam se kada je pričao sa njom - da li je sam to obavio ili je poslao nekog - i da li je pristala zbog novca ili Gidiona, ili oba. Činjenica da sam previše umorna da bi me bilo briga dovoljno je govorila koliko sam isključena. Možda tamo negde postoje ljudi čija ljubav sve može da preživi, ali moja je krhka.

Treba da se hrani da bi se razvijala i rasla.

Dugo sam se tuširala vrelom vodom, a onda se uvukla u krevet. Stavila sam tablet računar u krilo i pokušala da završim pismo Gidionu. Želela sam da izrazim svoje misli i ograničenja na zreo i

ubedljiv način. Želela sam da mu olakšam da shvati moje reakcije na neke stvari koje je rekao i uradio, tako da može da ih vidi sa moje tačke gledišta.

Na kraju nisam imala snage.

Više ne razrađujem, umesto toga sam napisala, jer ako tako nastavim, moliću. A ako me nisi upoznao dovoljno dobro dosad da znaš da me povređuješ, pismo nam neće rešiti probleme.

Očajna sam zbog tebe. Jadno se osećam bez tebe. Razmišljam o vikendu, satima koje smo proveli zajedno, i nema šta ne bih uradila da ponovo budeš takav. A ti provodiš vreme sa NJOM dok sam ja već četvrtu noć bez tebe.

Mada znam da si bio s njom, dođe mi da dopuzim na koletiima do tebe i molim za mrvice.

Dodir. Poljubac. Jednu nežnu reč. Ti si me učinio toliko slabom.

Mrzim sebe ovakvu. Mrzim što si mi toliko potreban. Mrzim što sam toliko opsednuta tobom.

Mrzim što te volim.

Eva Priložila sam pismo uz imejl, a u naslovu sam napisala Moje misli - bez cenzure, a onda poslala. ,,Ne boj se.“ Probudile su me te tri reči u potpunoj tami. Dušek se spustio kada je Gidion seo pored mene, nagnuo se nada mnom sa rukama pored mene i ćebadima između nas, čaura i prepreka koje su mi dozvolile da se probudim bez straha. Divan i nepogrešiv miris njegovog sapuna i šampona mešao se sa mirisom njegove kože i tešio me kao i glas. „Anđele.“ Uzeo mi je usne i stavio svoje preko mojih.

Dodirnula sam mu grudi i osetila golu kožu. Prostenjao je i ustao, a onda se nagnuo nad mene usana i dalje priljubljenih na moje dok je sklanjao ćebad.

Onda se smestio na mene, tela golog i vrelog. Njegova uzavrela usta su mi krenula niz vrat, ruke podizale majicu za spavanje da bi došao do grudi. Obavio mi je usne oko bradavice i počeo da sisa, održavajući težinu na podlaktici na dušeku, dok je drugu gurao među moje noge.

Uhvatio me je za ženskost i nežno prstom kliznuo preko satenskog ruba mog procepa.

Zatreperio mi je jezikom po bradavici, od čega se stvrdnula i očvrsnula, a onda je blago zario zube u nju. „Gidione!“ Suze su mi u potočićima tekle niz slepoočnice, zaštitnička nemost koju sam ranije osečala bledela je, ostavljala me otvorenom. Venula sam bez njega, svet oko mene gubio je živost, celo je bolelo što je odvojeno od njegovog. To što je sa mnom... što me dodiruje... bilo je kao kiša posle suše. Duša mi se otvorila za njega, da ga upije.

Tako mnogo ga volim.

Njegova kosa mi je golicala kožu kada mi je otvorenim usnama kliznuo preko dekoltea; grudi su mu se širile dok me je udisao, pripijajući se i naslađujući mojim mirisom. Vrh druge bradavice mi je usisao jako i duboko. Zadovoljstvo mi je prostrujalo telom, odzvanjajući u stezanju moje ženskosti zbog izazivanja vrhom prsta.

Spustio mi se niz trup, ližući i grickajući me preko stomaka, a širina njegovih ramena mi je još više raširila noge dok nisam osetila vreo dah preko vlažnog procepa. Pritisnuo je nos na vlažnu satensku površinu i mazio me. Udahnuo je uz stenjanje. „Evo. Gladan sam te.“ Nestrpljivim prstima, Gidion mi je pomerio gaćice i stavio usne na mene. Držao me je otvorenu palčevima, a jezikom je išao po mom pulsirajućem klitorisu. Leđa su mi se izvila uz uzvik, sva čula su mi bolno gorela od toga šco ne mnogu da ga vidim. Nakrivio je glavu, ušao u moju drhtavu, otvorenu ženskost, tucao me u ritmu, izazivao me plitkim uranjanjem. „O bože!“ Uvijala sam se od zadovoljstva, utroba mi se grčila i opuštala kada su me uhvatili prvi drhtaji orgazma.

Svršila sam brzo i žestoko, koža mi se orosila od znoja, pluća gorela dok sam se borila za vazduh. Usne su mu bile oko mog drhtavog otvora, sisao je, ulazio jezikom. Lizao me je jačinom od koje postajem bespomoćna. Koža između nogu mi je toliko otekla i postala osetljiva, tako ranjiva od njegove proždrljive gladi. Ubrzo sam opet svršavala, noktima grebući posteljinu.

Otvorila sam oči i zaslepela me je tama kada mi je skinuo gaćice i popeo se na mene. Osetila sam mu široki glavić u procepu, a onda je navalio, duboko ulazio u mene uz životinjski urlik. I ja sam viknula, šokirana njegovom agresivnošću, napaljena od nje.

Gidion se podigao, legao na pete, dok su mi butine bile raširene preko njegovih. Uhvatio me je za kukove, podigao ih i namestio pod uglom koji želi. Okretao je kukove, mešao kurcem u meni, povlačio me na sebe dok nisam prodahtala od bola koliko je duboko ušao. Moje usmine su se držale za samu osnovu njegovog penisa, raširile se da prime debeli koren. Imala sam ga celog, svaki centimetar, ispunjena do kraja i obožavala sam to. Bila sam prazna danima, toliko usamljena da je bolelo.

Prostenjao je moje ime i svršio, ispuštajući vrele, debele mlazeve. Kremasta vrelina počela je da se razliva jer nije bilo mesta u meni. Žestoko se tresao, znoj je kapao na mene, preplavljivao me. ,,Za tebe, Evo“, prodahtao je. „Svaka kap.“ Brzo ga je izvukao, okrenuo me na stomak i podigao mi kukove. Uhvatila sam se za uzglavlje i pritisnula mokro lice na jastuk. Čekala sam da ga gurne u mene i zadrhtala kada sam mu osetila dah na zadnjici. Onda sam se žestoko trgla kada je počeo da me liže duž analnog otvora. Išao je po njemu vrhom jezika, stimulisao namreškan otvor moje zadnjice.

Ote mi se slab uzdah. Ja ne upražnjavam analni seks, Evo. Uzani mišić se opustio kada sam se setila tih reči, bespomoćno odgovarajući na nežno lizanje.

U našem krevetu nema ničega osim nas. Ništa nas ne može dotaći dok dodirujemo jedno drugo.

Gidion mi rukama stegnu oba guza i zaustavi me na trenutak. Bila sam otvorena za njega u svakom smislu, potpuno izložena njegovom sočnom, mračnom poljupcu. ,,Oh!“ Sva sam se stegla. Jezik mu je bio u meni, gurao ga je. Čitavo telo je počelo da mi se trese, prsti na nogama da se savijaju, pluća su mi se podizala dok me je posedovao bez stida i ustručavanja. „Ah... Bože.“ Pridigla sam mu se na usta, davala mu se. Privlačnost među nama je brutalna i sirova, skoro nepodnošljiva. Osećala sam kako me njegova želja razara, kako mi koža gori, grudi tresu od jecaja koje nisam mogla da zadržim.

Stavio je ruku ispod mene, pritisnuo prstima bolni klitoris i počeo da trlja, masira. Njegov jezik me je izluđivao.

Orgazam koji je ključao u meni bio je podstaknut saznanjem da za njega više ne postoje granice što se mog tela tiče. Uradio bi sve što poželi - posedovao bi ga, koristio, zadovoljavao.

Zarila sam lice u jastuk i vrisnula kada sam počela da svršavam, ekstaza je bila toliko žestoka da su me noge izdale i srušila sam se na dušek.

Gidion je skliznuo na moja leđa, kolenom mi raširio noge i pokrio mi telo svojim, vlažnim od znoja. Popeo se na mene, gurnuo mi kurac, isprepletao prste sa mojima i prikovao mi ruke za krevet. Bila sam natopljena od njega, a on se ljuljao na meni, klizio unutra i napolje. „Očajna sam zbog tebe“, promuklo reče. Jadno se osećam bez tebe.“ Stegla sam se. ,,Ne rugaj mi se.“ ,,I ti meni isto toliko trebaš.“ Privio mi se u kosu, tucao me polako i lagano. „I ja sam isto opsednut. Zašto ne možeš da mi veruješ?“ Jako sam zatvorila oči jer su počele da mi teku vrele suze. ,,Ne razumem te. Kidaš me na delove.“

Okrenuo je glavu i zario zube u vrh mog ramena. Bolno stenjanje mu je zatutnjalo u grudima i osetila sam kako svršava, kurac mu se trzao dok me je punio uzavrelom spermom. Vilica mu se opustila i pustio me je. Dahtao je, a kukovi su mu se i dalje pomerali. „Tvoje pismo me je pogodilo.“ „Nećeš da pričaš sa mnom... nećeš da slušaš...“ ,,Ne mogu.“ Prostenjao je, čvrsto mi obgrlio ruke svojima tako da sam mu bila potpuno prepuštena na milost. „Samo... Mora tako da bude.“ „Gidione, ne mogu da živim ovako.“ ,,I mene boli, Evo. I mene ubija. Zar ne vidiš?“ ,,Ne.“ Plakala sam, jastuk mi je pod obrazom bio mokar. „Onda prestani previše da razmišljaš i oseti! Oseti mene.“ Noć je prošla u izmaglici. Kaznila sam ga gladnim rukama i zubima, noktima sam mu išla po znojavoj koži i mišićima dok nije počeo da cvrči od zadovoljstva i bola.

Njegova požuda je mahnita i neutoljiva, želja obojena očajem koji me plaši jer deluje beznadežno, Deluje kao zbogom. „Treba mi tvoja ljubav“, prošapta mi u kožu. „Trebaš mi ti.“ Dodirivao me je svuda. Sve vreme je bio u meni, kurcem, prstima ili jezikom.

Bradavice su mi gorele, bile ranjive od sisanja. Ženskost mi je pulsirala i osećala sam se kao da imam modrice od njegove divlje, jake želje. Koža mi je bila izgrebana od bradice na njegovoj vilici. Vilica me je bolela od sisanja njegovog debelog kurca. Poslednje čega se sećam jeste da je bio iza mene, prebacio mi ruku preko struka dok me je punio otpozadi, a oboje smo bili roviti, iscrpljeni i nismo mogli da se zaustavimo. ,,Ne puštaj“, molila sam kad sam se ja zaklela da neću.

Kada me je alarm probudio, njega nije bilo.

15 U četvrtak ujutru zaustavila sam se kod Kerijeve sobe pre nego što sam krenula na posao.

Otvorila sam vrata i provirila. Kada sam videla da spava, pošla sam da izađem. ,,Hej“, promrmlja on i trepnu. ,,Hej.“ Ušla sam. „Kako se osećaš?“ „Drago mi je da sam kod kuće.“ Protrljao je krajeve očiju. „Sve u redu?“ ,Aha... Samo sam htela da vidim kako si pre nego što krenem na posao. Vraćam se oko osam.

Uzeću večeru usput, tako da očekuješ oko sedam poruku da vidim šta ti se jede...“ Prekinula sam sebe zevanjem. „Kakve vitamine uzima Kros?“ ,A?“ „Ja sam uvek napaljen, ali ne mogu da gulim celu noć kao on. Sve vreme sam razmišljao Mora daje sada završio, a on opet počne.“ Pocrvenela sam i pomerila se.

On zagrme od smeha. „Mračno je ovde, ali znam da crveniš.“ „Trebalo je da stavis slušalice", promrmljah. „Ne nerviraj se oko toga. Dobro je što sam shvatio da mi oprema i dalje radi, Nisam uspeo da ga umočim od napada.“ „Fuuj... Grozno, Keri.“ Počela sam da izlazim iz sobe. „Tata mi dolazi večeras. Tehnički sutra. Sleće u pet.“ „Ideš po njega?“ „Naravno.“ Osmeh mu nestade. „Ubićeš sebe ovim tempom. Cele nedelje nisi spavala.“ „Nadoknadiću. Vidimo se.“ „Hej“, pozva me on. „Da li ovo noćas znači da ste ti i Kros ponovo okej?“ Naslonila sam se na dovratak uz uzdah. „Nešto nije u redu, a on ne želi da razgovara o tome.

Napisala sam mu pismo praktično povrativši sve svoje nesigurnosti i neuroze." „Nikada tako nešto ne stavljaj na papir, devojčice.“ „Aha, pa... jedino što sam dobila time jeste da me je tucao maltene nasmrt, a i dalje nemam pojma u čemu je problem. Rekao je da mora da bude ovako. Ne znam ni šta to znači.“ On klimnu glavom. „Ti se ponašaš kao da kapiraš", rekoh. „Mislim da kapiram seks.“ Od toga mi prode jeza kičmom. „Onaj seks izbaci-to-iz-sebe?“ „Moguće je“, složi se on blago.

Zažmurila sam i pustila da to saznanje prode kroz mene. Onda sam se ispravila. „Moram da bežim. Vidimo se kasnije.“

Problem sa noćnim morama je što ne možeš biti spreman za njih. Uvuku se kad si najranjiviji, opustoše te i raznesu kada si potpuno bespomoćan.

I ne dešavaju se uvek samo dok spavaš.

Sedela sam ošamućeno i u agoniji dok su Mark i gospodin Voters prelazili preko finih detalja reklama za votku kingsmen, bolno svesna Gidiona koji je sedeo na čelu stola u crnom odelu, beloj košulji i kravati.

Napadno me je ignorisao od trenutka kada sam ušla u salu za sastanke „Kros indastriza“; samo se kratko rukovao sa mnom i od toga sam postala oprezna, telo mi je odmah prepoznalo njegovo kao ono koje me je čitave noći zadovoljavaio. Gidion kao da uopšte nije registrovao taj kontakt, pogled mu je bio iznad moje glave kada je rekao: „Gospođice Tramil.“ Kontrast u odnosu na poslednji put kada smo bili u sali bio je dubok. Tada nije mogao da skine pogled sa mene. Fokus mu je bio razarajući i razmetljiv, a kada smo izašli iz sale, rekao mi je da želi da me tuca i da će se otarasiti svega što mu stane na put u tom naumu.

Sada je odmah ustao kada se sastanak završio, rukovao se sa Markom i gospodinom Votersom, i izašao bacivši na mene kratak, nedokučiv pogled. Njegove dve direktorke požurile su za njim, obe atraktivne brinete.

Mark mi uputi upitan pogled preko stola. Odmahnula sam glavom.

Vratila sam se za svoj sto. Vredno sam radila do kraja dana. Za vreme pauze za ručak, ostala sam unutra i gledala šta ću raditi sa tatom. Odlučila sam se za tri mogućnosti - Empajer stejtbilding, Kip slobode i predstava na Brodveju, kao i put do Kipa slobode ako stvarno bude želeo da ide.

Inače, rešila sam da možemo da preskočimo trajekt i giedamo Kip samo sa obale. On će kratko biti u gradu i ne želim da ga preopteretim razgledanjem.

Za vreme poslednje pauze tokom radnog vremena, pozvala sam Gidiona u kancelariju. „Zdravo, Skote“, pozdravih njegovog sekretara. ,,Da ii je moguće da na brzaka porazgovaram sa tvojim šefom?“ „Sačekaj minut da proverim.“ Donekle sam očekivala da će mi odbiti poziv, ali dva minuta kasnije, prebacio mi je vezu. ,,Da, Evo?“ Pustila sam sebe da na sekundu uživam u njegovom glasu. ,,Izvini što te ometam. Ovo je verovatno giupo pitanje, uzimajući sve u obzir, ali... da li sutra dolaziš na večeru da se upoznaš sa mojim tatom? „Biću tamo“, reče osorno. ,,Da li dovodiš Ajeriend?" Iznenadila sam se što mi glas ne drhti, s obzirom na to da me je preplavilo oiakšanje.

Nastala je pauza. A zatim: „Da.“ ,,Okej.“ „Večeras kasno imam sastanak, pa ćemo se naći kod doktora Pitersena. Angus će te voziti. Ja ću taksijem.“ ,,U redu.“ Skljokaia sam se u stolici i osetila tračak nade. Nastavlja sa terapijom i upoznaje se sa mojim tatom, to mora da su pozitivni znaci. Gidion i ja se borimo. Aii još nije odustao. „Vidimo se.“ Angus me je ostavio kod doktora Pitersena u petnaest do šest. Ušla sam i doktor Pitersen mi je mahnuo kroz otvorena vrata ordinacije, ustao od stola i rukovao se sa mnom. „Kako si, Evo?“ „Bila sam i bolje.“ Prelazio mi je pogledom preko lica. „Izgledaš umorno.“ „Svi mi to govore“, suvo rekoh.

On mi pogleda preko ramena. „Gde je Gidion?“ „Ima sastanak kasno, pa smo došli odvojeno.“ „U redu.“ Pokazao mi je rukom na sofu. „Ovo nam je fina prilika da popričamo nasamo. Da li bi volela da porazgovaraš o nečemu posebnom pre nego što stigne?“ Sela sam i pustila da sve poteče iz mene, ispričala sam doktoru Pitersenu o fantastičnom putovanju do Severne Karoline, kao i o bizarnoj, neobjašnjivoj nedelji koja je usledila. „Jednostavno ne razumem. Osećam kao da je u nevolji, ali ne mogu da ga nateram da se otvori.

Potpuno me je odsekao u emotivnom smislu. Iskreno, počinje glava da me boli. Takođe se brinem i da je promenio ponašanje zbog Korin. Svaki put kad smo nailazili na ovakav zid, bilo je zbog nje.“ Gledala sam u prste koji su bili isprepletani. To me je podsetilo na majčinu naviku da uvrće maramicu i naterala sam se da opustim ruke. „Maltene deluje kao da ga je uzela pod svoje, a on ne može da se oslobodi, bez obzira na to šta oseća prema meni.“ Doktor Pitersen podiže pogled jer je kucao i poče da me proučava. ,,Da li ti je rekao da neće doći u utorak kad je imao zakazano. „Ne.“ To me je baš pogodilo. „Ništa mi nije rekao.“ „Nije rekao ni meni. Ne bih rekao da je to uobičajeno za njega, je l’?“ Odmahnula sam glavom.

Doktor Pitersen je skrstio ruke na krilu. ,,S vremena na vreme, ti, on ili oboje ćete malo zaostajati. To se očekuje imajući u vidu prirodu vaše veze - vi ne radite na sebi samo kao na paru, već i na individuama da biste mogli da budete par.“ „Ali, ja ipak ne mogu sa ovim da izađem na kraj.“ Duboko sam udahnula. ,,Ne mogu da radim ove jo-jo stvari. To me izluđuje. Pismo koje sam mu poslala... Užasno je. Istinito, ali užasno. Zaista smo proveli dosta divnih trenutaka zajedno. Rekao je neke...“ Morala sam da se zaustavim na trenutak, a kada sam nastavila, glas mi je bio hrapav. „Rekao je neke divne stvari. Ne želim da izgubim ta sećanja zbog gomile ružnih. Stalno se pitam da li treba da se povućem dok sam u prednosti, ali evo me ovde jer sam mu obećala - i sebi - da više neću bežati. Da ću istrpeti i boriti se za ovo. ,,Na tome radiš?“ ,,Da. Jeste. I nije lako. Jer neke stvari koje on radi... Reagujem na načine koje sam naučila da izbegnem. Za svoje dobro! U nekom trenutku moraš da kažeš da si dao sve od sebe i da nije uspelo.

Zar ne?“ Doktor Pitersen nakrivi glavu u stranu. ,,A ako to ne uradiš, šta je najgore što može da se desi?“ „Pitate mene?“ ,,Da. Najgori scenario.“ ,,Pa...“ Raširila sam prste na butinama. „On stalno beži od mene, a ja se od toga sve više kačim i gubim svaki osećaj samopoštovanja. I završimo tako što se on vrati životu na koji je navikao, a ja terapiji pokušavajući opet da se otreznim.“ Nastavio je da me gleda, a nešto u njegovoj strpljivoj budnosti me je podstaklo da nastavim da pričam. „Plašim se da me neće pustiti kad dođe vreme i da neću biti pametna. Da ću se držati za brod koji tone i potonuti sa njim.

Samo bih želela da verujem da će on bid taj koji će staviti tačku, ako do toga dođe.“ „Da li misliš da to mora da se desi?“ „Ne znam. Možda.“ Sklonila sam pogled sa sata na zidu. „Ali, pošto je skoro sedam sati i oboje nas je izradio, mislim da to deluje verovatno. “

Luda mi je bila pomisao što se nisam iznenadila kada sam videla da me bentli čeka ispred stana u petnaest do pet ujutru. Vozač koji je izašao kada sam se pojavila nije mi delovao poznato.

Bio je mnogo mlađi od Angusa; po mojoj proceni, u ranim tridesetim. Delovao je kao Latinoamerikanac, kože boje karamele, tamne kose i očiju. „Hvala“, rekla sam mu kada je došao ispred automobila, „ali ću pozvati taksi.“ Kada je to čuo, noćni čuvar moje zgrade je izašao da mi zaustavi taksi. „Gospodin Kros je rekao da vas ja odvedem do La Gvardije“, reče vozač. „Možeš da kažeš gospodinu Krosu da mi njegove prevozne usluge nisu potrebne ni sada niti ikada.“ Krenula sam ka taksiju koji mi je čuvar zaustavio, ali sam stala i okrenula se. „I kaži mu da se jebe.“ Ušla sam u taksi i naslonila se kad je krenuo.

Priznaću, pristrasno, da se moj tata ističe u gužvi, ali je to ipak tačno.

Dok je izlazio iz zone obezbeđenja, Viktor Rejes je privlačio pažnju. Visok je metar osamdeset tri, u formi i dobro građen, a i odaje autoritativan utisak čoveka koji nosi značku.

Pogledom je prešao po neposrednoj blizini, uvek policajac čak i kad nije na dužnosti. Preko ramena je prebacio putnu torbu, a na sebi je imao farmerke i crnu košulju na kopčanje. Kosa mu je tamna i talasasta, oči olujne i sive, kao i moje. Zaista je zgodan na zamišljen, opasan, opak-momak način i pokušala sam da ga zamislim uz krhku, oholu lepoticu od svoje majke. Nikada ih nisam videia zajedno, čak ni na fotografijama, a zaista sam želela. Makar samo jednom. ,,Tata!“, viknula sam i mahnula.

Lice mu se ozarilo kada me je ugledao i široko se osmehnuo. „Evo moje devojčice.“ Podigao me je u zagrljaj i noge su mi zamlatarale u vazduhu. „Ludački si mi nedostajala."

Počela sam da plačem. Nisam mogla da se suzdržim. To što sam ponovo sa njim bila je poslednja emotivna kap u čaši. ,,Hej.“ Protresao me je. „Čemu suze?“ Čvršće sam ga zagrlila oko vrata, mnogo zahvalna što je tu sa mnom i što znam da će svi problemi u životu otići u zapećak sve dok je tu. ,,I ti si meni ludaćki nedostajao“, rekla sam, šmrkćući.

Odvezli smo se taksijem do mog stana. Za vreme vožnje, tata mi je postavio ista pitanja o Kerijevom napadu koja su i detektivi postavili Keriju u bolnici. Pokušala sam da mu odvučem pažnju od toga kada smo stali ispred zgrade, ali nisam uspela.

Oko sokolovo mog tate upijalo je moderno staklo iznad fasade od cigle na zgradi. Zurio je u vratara Pola, koji je dotaknuo obod kape i otvorio nam vrata. Proučavao je recepciju i pomoćnika, i klatio se na petama dok smo čekali lift.

Nije ništa rekao, lice mu ništa nije odavalo, ali sam znala da razmišlja o tome koliko mi košta kirija u gradu kao što je Njujork. Kada sam ga uvela u stan, obuhvatio je pogledom čitavo mesto.

Ogromni prozori imali su zapanjujući pogled na grad, aTV ravnog ekrana montiran na zidu samo je jedan od najmodernijih aparata koji se vide.

Znao je da sama sebi ne bih mogla da priuštim ovakav stan. Znao je da me majčin suprug izdržava onako kako on nikada nije mogao. I pitala sam se da li misli na moju majku i kako je takođe van njegove moći da joj pruži ono što traži. „Ovde je obezbeđenje baš jako“, rekoh mu u znak objašnjenja. ,,Ne možeš da prođeš recepciju ako nisi na spisku, a ni stanar ne može da garantuje za tebe.“ Moj tata brzo izdahnu. „To je dobro.“ „Aha. Mislim da mama inače ne bi mogla da spava.“ Od toga mu malo popusti napetost u ramenima.

,,Da ti pokažem tvoju sobu.“ Odvela sam ga niz hodnik do gostinskog apartmana. Imao je sopstveno kupatilo i mini-bar sa frižiderom. Videla sam da je sve to primetio pre nego što je spustio torbu na ogroman krevet. „Jesi li umoran?“ On me pogleda. „Znam da ti jesi. A i moraš da radiš danas, je l’? Hajde da odspavamo malo pre nego što dođe vreme za ustajanje?“ Prigušila sam zevanje i klimnula glavom, znajući da bi mi dobro došlo da odspavam još dva sata. „Zvuči dobro.“ „Probudi me kad se i ti probudiš“, reče on i napravi krug ramenima unazad. „Skuvaću kafu dok se budeš spremala.“ „Strava.“ Glas mi je bio promukao od suza koje sam zadržavala. Gidion me je maltene uvek dočekivao ujutru uz kafu kada je ostajao da prespava, jer je ustajao pre mene. Nedostaje mi taj naš mali ritual.

Nekako ću morati da naučim da živim bez toga.

Pridigla sam se na prste i poljubila tatu u obraz. „Stvarno mi je drago što si ovde, tata.“ Zažmurila sam i čvrsto se privila uz njega kada me je zagrlio.

Izašla sam iz male prodavnice noseći u kesama namirnice i namrštila se kada sam videla da me Angus čeka pored ivičnjaka. Odbila sam vožnju ujutru i posle kada sam odlazila iz Krosfajera, a on me je i dalje pratio kao senka. Smešno je. Nisam mogla a da se ne pitam da li me to Gidion više ne želi kao devojku, ali da njegova neurotična požuda za mojim telom znači da ne želi da me neko drugi ima - tačnije, Bret.

Dok sam išla ka stanu, zabavljala sam se zamišljajući da Bret dolazi na večeru i kako Angus zove Gidiona da mu kaže da Bret dolazi kod mene. Bila je to samo brza, osvetnička fantazija, jer ne bih na taj način navlačila Breta, a ionako je na Floridi, ali je upalilo. Korak mi je postao laganiji, a kada sam ušla u stan, po prvi put u nekoliko dana bila sam zaista dobro raspoložena.

Ostavila sam sve namirnice za večeru u kuhinji, a onda otišla da vidim gde je tata. Igrao je igrice u Kerijevoj sobi.

Keri je upravljao kertridžom jednom rukom jer mu je druga bila u gipsu. ,,Ha!“, viknu moj tata. „Gotov si.“ „Treba da vas je sramota“, uzvrati Keri, ,,da iskorišćavate invalida.“ „Samo ti cmizdri.“ Keri me pogleda i namignu mi. Tog trenutka sam ga toliko volela da nisam mogla da se suzdržim da odem do njega i poljubim ga u umodričeno čelo. ,,Hvala“, prošaptah. „Zahvali mi večerom. Umirem od gladi.“ Ispravila sam se. „Imam namirnice za enčilade.“ Tata me je pogledao i nasmešio se jer je znao da će mi njegova pomoć biti potrebna. ,,Da?“ „Kad budeš spreman“, rekoh mu. ,,Ja odoh da se istuširam.“ Četrdeset pet minuta kasnije, tata i ja smo u kuhinji punili sirom i kupljenom piletinom na žaru - moj mali trik da uštedim vreme - masne tortilje od belog kukuruza. U dnevnoj sobi, CD plejer je ubacio sledeći disk i kroz zvučnike se razlegao divan glas Vana Morisona. „O da“, reče moj tata, uhvati me za ruku i povuče od radne površine. „Ham-di-ram, ham-diram, mesečev ples“, pevao je dubokim baritonom i okretao me.

Oduševljeno sam se smejala.

Držeči nadlanicu na mojoj kičmi da me ne bi umastio, povukao me je da plešemo oko stola, zajedno smo pevali i smejali se. Drugi put smo se okretali kada sam primetila dvoje ljudi pored dela za doručak.

Osmeh mi je izbledeo i saplela sam se, a tata me je uhvario da ne padnem. „Imaš dve leve noge?“, našalio se, gledajuči me.

„Eva divno pleše“, ubaci se Gidion, sa onom maskom na licu koju prezirem.

Moj tata se okrenuo i nestao mu je osmeh.

Gidion je obišao bar i ušao u kuhinju. Obukao se za ovu priliku, farmerke i jenki majicu.

Odgovarajući opušten izbor i dobar početak za razgovor jer je moj tata vatreni navijač Padresa. „Nisam znao i da ovako dobro peva. Gidion Kros“, predstavi se i ispruži ruku. „Viktor Rejes.“ Tata mahnu masnim prstima. „Malo sam u haosu.“ ,,Ne mari.“ Slegnuvši ramenima, moj tata se rukova i odmeri ga.

Bacila sam im krpu za sudove i krenula ka Ajerlend, koja je zaista sijala. Ima svetloplave oči, a obrazi su joj rumeni od zadovoljstva. „Tako mi je drago što si došla“, rekoh i pažljivo je zagrlih. „Izgledaš fantastično!“ „I ti!“ Bila je to izmišljotina, ali sam ipak cenila njen trud. Posle tuširanja nisam ništa uradila sa licem i kosom, jer sam znala da tati to nije bitno, a nisam očekivala da naiđe Gidion. Ipak sam se poslednji put čula sa njim kada mi je rekao da ćemo se naći kod doktora Pitersena.

Ona pogleda na radnu površinu gde sam ostavila sve namirnice. „Mogu li da pomognem?“ „Naravno. Samo nemoj da brojiš kalorije u glavi - eksplodiraće ti.“ Upoznala sam je sa tatom, koji je prema njoj bio mnogo srdačniji nego prema Gidionu, a onda sam je odvela do sudopere gde je oprala ruke.

Ukratko, pomogla mi je oko uvijanja nekoliko poslednjih enčilada, a tata je ostavio u frižider već ohlađeni dos ekvis koji je Gidion doneo. Nisam se ni trudila da shvatim kako je Gidion znao da ću za večeru spremati meksičku hranu. Samo sam se pitala zašto je uložio vreme u to kada očigledno ima pametnija posla - kao, na primer, da preskoči zakazanu terapiju.

Tata je otišao u sobu da se sredi. Gidion mi je prišao sa leđa i stavio mi ruke oko struka, a onda mi prešao usnama preko slepoočnice. ,,Evo.“ Ukočila sam se od skoro neodoljive želje da se naslonim na njega. „Nemoj“, prošaptah. „Više bih volela da se ne pretvaramo."

Brzo je izdahnuo vazduh koji sam osetila u kosi. Prsti su mu se stegli na mojim kukovima i na trenutak me je držao. Onda sam osetila da mu telefon vibrira i pustio me je, odmaknuvši se da pogleda u ekran. „Izvinjavam se“, reče snuždeno i izađe iz kuhinje da se javi.

Ajerlend se podbočila i prošaptala: „Hvala ti. Znam da si ga naterala da me povede.“ Uspela sam da joj se osmehnem. „Niko ne može Gidlona da natera da uradi ono što ne želi.“ „Ti možeš,“ Zabacila je glavu i prebacila sjajnu, crnu kosu do struka preko ramena. „Nisi videla kako te je gledao dok si plesala sa tatom. Sijale su mu oči. Mislila sam da će zaplakati. A kad smo išli liftom sada, pokušao je da deluje okej, ali se skroz videlo da je nervozan.“ Gledala sam u konzervu sosa za enčilade u rukama i osetila kako mi se srce još malo slama. „Ljuta si na njega, jelda?“, upita Ajerlend.

Pročistila sam grlo. ,,Za neke ljude bolje je da budu samo prijatelji.“ „Ali rekla si da ga voliš.“ ,,To nije uvek dovoljno.“ Okrenula sam se da uzmem otvarač za konzerve i ugledala Gidiona sa druge strane stola kako me posmatra. Skamenila sam se.

Mišić na vilici mu se trgao pre nego što ju je opustio. „Hoćeš pivo?“, upita snuždeno.

Klimnula sam glavom. I meni treba piće. Možda i nekoliko. „Hoćeš čašu?“ ,,Ne.“

On pogleda u Ajerlend. „Jesi li žedna? Ima sok, voda, mleko.“ „Kako bi bilo da dobijem pivo?“, uzvrati ona i dražesno se osmehnu. „Pokušaj ponovo“, reće on ironično.

Posmatrala sam Ajerlend i videla kako zasija kad Gidion obrati pažnju na nju. Nisam mogla da verujem da ne vidi koliko ga voli.

Možda je trenutno ta ljubav zasnovana na površnim stvarima, ali postoji, i uz malo ohrabrenja će se razviti. Nadam se da će poraditi na tome.

Kada mi jc Gidion dao ohlađeno pivo, prsti su nam se dodirnuli. Zadržao je tako ruku na minut i gledao me u oči. Znala sam da razmišlja o onoj noći.

Sada je to delovalo kao san, kao da nikada i nije bilo te posete. Skoro da sam poverovala da sam sve to izmislila i očajnički obmanula sebe, jer sam toliko bila gladna njegovog dodira i ljubavi da nisam više ni sekundu mogla da izdržim a da ne olakšam sebi od ludila koliko ga želim i žudim za njim. Da nije bilo konstantne osetljivosti duboko u meni, ne bih znala šta se stvarno desilo, a šta je samo lažna nada.

Uzela sam mu pivo iz ruke i okrenula se. Nisam želela da kažem da smo završili, ali je sada sigurno da nam treba pauza. Gidion mora da shvati šta radi, šta traži i da li ja u njegovom životu zauzimam bitno mesto. Jer će me ovaj ringišpil na kojem se nalazimo slomiti, a to ne mogu da dozvolim. Neću. „Da li mogu nešto da pomognem?“, upita on.

Odgovorila sam ne pogledavši ga, jer bi to bilo previše bolno. ,,Da li možeš da pogledaš da li možemo da izvedemo Kerija? U kolicima je.“ „U redu.“ Izašao je iz kuhinje i konačno sam ponovo mogla da dišem duboko.

Ajerlend požuri do mene. „Šta se desilo Keriju?“ „Ispričaću ti dok postavljamo sto.“ Iznenadila sam samu sebe što mogu da jedem. Mislim da me je previše fasciniralo nadmetanje između tate i Gidiona da bih primetila da trpam hranu u usta. Na jednom kraju stola, Keri je šarmirao Ajerlend, koja je prosipala salve smeha, i to mi je izmamilo osmeh. Na drugom kraju, tata je sedeo na čelu stola, Gidion s njegove leve strane, a ja sa desne.

Razgovarali su. Razgovor je počeo sa bejzbolom, kao što sam i očekivala, a onda prešao na golf. Na površini, obojica su delovali opušteno, ali je očigledno između njih bilo naelektrisanja u vazduhu. Primetila sam da Gidion ne nosi svoj skupi sat. Pažljivo je isplanirao da deluje što ,,normalnije“.

Ali ništa od toga što Gidion radi spolja ne može da promeni ono što je iznutra. Nemoguće je da sakrije ko je - dominantan muškarac, kapetan industrije, čovek od privilegije. Sve se to vidi u pokretima, svakoj reči, svakom pogledu.

Tako su moj otac i on bili u poziciji da se bore da saznaju ko će biti alfa, i pretpostavila sam da sam ja ta koja održava ravnotežu. Kao da neko drugi, a ne ja, kontroliše moj život.

Ipak, shvatala sam da je tata imao prilike da mi stvarno bude tata tek u poslednje četiri godine i da nije spreman da se toga odrekne.

Gidion se, međutim, borio za mesto koje više nisam bila spremna da mu pružim.

Ali je nosio prsten koji sam mu poklonila. Pokušavaia sam da u tome ne tražim skriveno značenje, ali sam želela da se nadam. Želela sam da verujem.

Završili smo sa glavnim jelom i ustala sam da sklonim sa stola kako bih napravila mesta za dezert kada je zazvonio interfon. Javila sam se. „Evo? Ovde su detektivi Grejvs i Mišna iz Njujorške policije“, reče devojka sa recepcije.

Pogledala sam Kerija i zapitala se da li su detektivi saznali ko ga je napao. Rekla sam im da se popnu i požurila do trpezarijskog stola.

Keri me je radoznalo posmatrao podignutih obrva. ,,Detektivi“, objasnila sam. „Možda imaju neke novosti.“ Moj tata je odmah prebacio fokus. Izoštrio ga. ,Ja ću im otvorim.

Ajerlend mi je pomogla da pospremim. Taman smo stavile čaše u sudoperu kada se začulo zvono na vratima. Obrisala sam ruke kuhinjskom krpom i otišla u dnevnu sobu.

Dva detektiva koja su ušla nisu oni koje sam očekivala jer nisu isti koji su ispitivali Kerija u ponedeljak u bolnici.

Gidion se pojavio iz hodnika i stavio telefon u džep.

Pitala sam se ko li ga zove čitavo veče. „Eva Tramir, reče detektivka i uđe u stan. Bila je to mršava žena ozbiljnog lica i oštrih, inteligentnih plavih očiju, koje su bile njena najbolja odlika. Kosa joj je smeđa i kovrdžava, lice bez šminke. Nosila je pantalone preko tamnih ravnih cipela, košulju od puplina i lagani sako koji nije sakrivao značku i pištolj za pojasom. „Ja sam detektiv Šeli Grejvs iz Njujorške policije. Ovo je moj partner, detektiv Ričard Mišna. Izvinjavamo se što vas ometamo petkom uveče.“ Mišna je bio stariji, viši i puniji. Kosa mu je sedela na slepoočnicama i proređivala se na temenu, ali je imao čvrsto lice i tamne oči, a pogled mu je lutao po sobi dok je Grejvsova gledala u mene. „Zdravo“, pozdravila sam ih.

Moj otac je zatvorio vrata i način na koji se kretao ili držao privukao je pažnju Mišne. „Radite?“ „U Kaliforniji“, potvrdi moj tata. „U poseti sam kod Eve, ona mi je ćerka. O čemu je reč?“ „Želeli bismo da vam postavimo nekoliko pitanja, gospođice Tramil“, reče Grejvsova.

Pogleda Gidiona. ,,I vama, gospodine Kros.“ „Da li ovo ima veze sa napadom na Kerija?“, upitah.

Ona ga pogleda. „Zašto ne bismo seli?“ Svi smo prešli u dnevnu sobu, ali smo sele samo Ajerlend i ja. Svi ostali su bili na nogama, tata je gurao Kerija u kolicima. „Lepo vam je ovo mesto“, reče Mišna. ,,Hvala.“ Pogledala sam u Kerija i zapitala se sta se, dođavola, dešava. „Koliko ste dugo u gradu?“, upita detektiv mog tatu. „Samo preko vikenda.“ Grejvsova mi se nasmeši. „Idete često u Kaliforniju da posetite tatu?“ „Tek pre dva meseca sam se odselila odatle.“ „Jednom sam išla u Diznilend kada sam bila mala“, reče ona. „Očigledno je bilo davno.

Planirala sam da odem ponovo.“ Namrštila sam se jer nisam shvatala zašto ćaskamo. „Treba da vam postavimo nekoliko pitanja“, reče Mišna i izvadi notes iz unutrašnjeg džepa sakoa. „Ne želimo da vas zadržavamo više nego što je potrebno.“ Grejvsova klimnu glavom, i dalje me gledajuči. „Možete li nam reči da li vam je poznato ime Nejtan Barker, gospođice Tramil?“ Soba mi se zavrtela. Keri je opsovao i nesigurno se zateturao na nogama, a onda došao da sedne do mene. Uhvatio me je za ruku. „Gospodice Tramil?“ Grejvsova je sela na drugi kraj. ,,To joj je bivši polubrat“, brecnu se Keri. „O čemu je ovde reč?“

„Kada ste poslednji put videli Barkera?“, upita Mišna.

U sudnici... Pokušala sam da progutam, ali su mi usta bila suva kao barut. „Pre osam godina“ rekoh promuklo. ,,Da li ste znali da je u Njujorku?“ O bože. Žestoko sam odmahnula glavom. „Kuda ovo vodi?“, upita moj tata.

Bespomočno sam pogledala u Kerija, pa u Gidiona. Moj tata ne zna za Nejtana. Nisam želela da zna.

Keri me je stegnuo za ruku. Gidion nije hteo ni da me pogleda. „Gospodine Kros“, reče Grejvsova. ,,A vi?“ „Šta ja?“ ,,Da li poznajete Nejtana Barkera?“ Pogledom sam preklinjala Gidiona da ništa ne priča pred tatom, ali me on nije gledao. „Ne biste mi postavljali to pitanje“, reče on, ,,da več ne znate odgovor.“ Stomak mi se stegao. Kroz telo mi je prošao žestok drhtaj. Ali me Gidion i dalje nije gledao.

Mozak je pokušavao da shvati šta se dešava... šta to znači... šta se događa... ,,Da li ova pitanja imaju svrhu?“, upita moj otac.

Krv mi je dobovala u ušima. Srce mi je tuklo od užasa. Sama pomisao na to da mi je Nejtan toliko blizu bila je dovoljna da me uhvati panika. Plitko sam disala. Soba mi je igrala pred očima.

Mislila sam da ću se onesvestiti.

Grejvsova me je posmatrala kao soko. „Gospođice Tramil, možete li nam samo reći gde ste bili juče?“ „Gde sam bila?“, ponovih. ,,juče?“ ,,Ne odgovaraj na to“, naredi mi tata. „Ovaj razgovor se neće nastaviti dok ne saznamo o čemu je reč.“ Mišna klimnu glavom, kao da je očekivao da će biti prekinut. „Nejtan Barker je jutros nađen mrtav.“

16 Čim je detektiv Mišna završio rečenicu, moj tata prekide ispitivanje. „Završili smo“, reče smrknuto. „Ako imate još pitanja, možete zakazati da moja ćerka dode sa advokatom.“ ,A vi, gospodine Kros?“ Mišna pogleda Gidiona. ,,Da li biste nam rekli gde ste bili juče?“ Gidion se pomeri sa svog mesta iza kauča. ,,Da popričamo dok vas budem ispraćao?“ Gledala sam ga, ali mi i dalje nije uzvraćao pogled. Šta još ne želi da znam? Šta još krije od mene?

Ajeriend isprepleta prste sa mojima. Keri je sedeo s jedne strane, Ajeriend s druge, a čovek koga voiim stajao je nekoliko metara od mene i nije me pogledao skoro pola sata. Imala sam osećaj kao da mi je stena u stomaku.

Detektivi su uzeli moje brojeve telefona, a onda izašli sa Gidionom. Gledala sam ih sve troje kako odlaze i videla da tata posmatra Gidiona ozbiljno i zamišljeno. „Možda ti je kupovao verenički prsten“, prošapta Ajerlend. ,,I ne žeii da pokvari iznenađenje.“ Stegnula sam joj ruku što je tako siatka i ima tako visoko mišljenje o svom bratu. Nadam se da je nikada neće izdati ili obmanuti. Onako kako sam ja obmanuta. Gidion i ja smo ništa - nemamo ništa zajedničko - ako sa mnom ne može da bude iskren.

Zašto mi nije rekao za Nejtana?

Pustila sam ruke Keri i Ajerlend, ustala i otišia u kuhinju.

Tata je krenuo za mnom. „Hoćeš da me uputiš u to šta se događa?“, upita. „Nemam pojma. Meni je sve ovo novo.“ Naslonio je kuk na radnu površinu i proučavao me. „Kakva je tvoja prošlost sa Nejtanom Barkerom? Čula si njegovo ime i izgledala kao da ćeš se onesvestiti.“ Počela sam da skidam hranu sa sudova i da punim mašinu za pranje. ,,On je bio nasilnik, tata. To je sve. Nije mu se sviđaio što mu se tata opet oženio, a posebno mu se nije sviđalo što mu maćeha ima dete.“ „Sta Gidion ima s njim?“ ,,To je zaista dobro pitanje.“ Uhvatiia sam se za ivicu sudopere, sagnula glavu i zažmurila. To je razdvojilo mene i Gidiona - Nejtan. Znala sam. ,,Evo?“ Tata mi je stavio ruke na ramena i stegao me za napete, bolne mišiće. „Jesi li dobro?“ ,,Ja... umorna sam. Nisam dobro spavala.“ Isključila sam vodu i ostavila ostatak sudova tu gde su. Otišla sam do police gde stoje vitamini i lekovi i uzela dva leka protiv bolova. Htela sam da spavam duboko, bez snova. Treba mi to da bih mogla da se probudim sposobna da razmislim o tome šta da radim.

Pogledala sam u tatu. „Možeš li da se pobrineš za Ajerlend dok se Gidion ne vrati?“ ,,Naravno.“ Poljubio me je u čelo. „Razgovaraćemo ujutru.“ Ajerlend je došla pre nego što sam ja krenula po nju. „Jesi li dobro?“, upita i uđe u kuhinju.

„Malo ću da legnem, ako ti ne smeta. Znam da je nekulturno.“ ,,Ne, okej je.“ „Stvarno, izvini.“ Privukla sam je da je zagrlim. „Ponovićemo ovo. Možda jedan dan samo za nas, devojke? Da odemo do spa centra ili u šoping?“ „Naravno. Zvaćeš me?“ ,,Hoću.“ Pustila sam je i prošla kroz dnevnu sobu da odem do hodnika.

Vrata su se otvorila i ušao je Gidion. Pogledi su nam se sreli i tako ostali. Ništa nisam pročitala u njegovom. Skrenula sam pogled, otišla u svoju sobu i zaključala vrata.

Sledećeg jutra probudila sam se u devet, bila sam mamurna i natmurena, ali više ne toliko umorna. Znala sam da treba da pozovem Stantona i mamu, ali mi je prvo bila potrebna kafa.

Umila sam se, oprala zube i otišla do dnevne sobe. Samo što nisam ušla u kuhinju - izvor prekrasnog mirisa kafe - kada se začulo zvono na vratima. Srce mi je preskočilo. Nisam mogla a da instinktivno ne odreagujem i pomislim da je Gidion, koji je jedan od troje ljudi kojima je dozvoljeno da prođu pored recepcije.

Ali kada sam otvorila vrata, ugledala sam majku. Nadala sam se da ne delujem previše razočarano, mada mislim da nije ni primetila. Proletela je pored mene u haljini boje zelene morske pene koja joj je stajala kao salivena, i koju je nosila onako kako malo žena to ume, nekako je odeća delovala seksi, elegantno i primereno njenim godinama. Naravno, ona izgleda toliko mlado kao da mi je sestra.

Prešla je pogledom preko moje udobne pidžame sa logom univerziteta u San Dijegu i majici pre nego što je rekla: „Evo. Bože. Nemaš pojma...“ „Nejtan je mrtav.“ Zatvorila sam vrata i nervozno pogledala niz hodnik u gostinsku sobu, moleći se da tata i dalje funkcioniše po vremenu sa Zapadne obale i da spava. ,,O.“ Okrenula se ka meni i po prvi put sam je dobro osmotrila. Usne je skupila od brige, plave oči su joj bile iznurene. ,,Da li je policija bila ovde? Od nas samo što su otišli.“ „Dolazili su sinoć.“ Krenula sam u kuhinju, pravo do aparata za kafu. „Zašto nas nisi pozvala? Trebalo je da budemo sa tobom. Barem je advokat trebalo da bude sa tobom.“ ,,Mama, poseta je bila vrlo kratka. Hoćeš?“ Podigla sam bokal. „Ne, hvala. Ne bi trebalo toliko to da piješ. Nije dobro za tebe.“ Spustila sam bokal i otvorila frižider. „Blagi bože, Evo“, promrmlja majka posmatrajući me. „Da li shvataš koliko kalorija ima u pola-pola?“ Spustila sam flašu vode ispred nje i vratila se da razblažim kafu. „Bili su ovde oko pola sata i otišli. Od mene nisu ništa saznali osim da mi je Nejtan bivši polubrat i da ga nisam videla poslednjih osam godina.“ „Hvala bogu da nisi ništa više rekla.“ Otvorila je vodu.

Uzela sam šolju. „Hajdemo u dnevnu sobu.“ „Šta? Zašto? Nikada ne sediš tamo.“ U pravu je, ali to će sprečiti da moji roditelji iznenada nalete jedno na drugo. ,,Ali tebi se sviđa“, istakla sam. Ušle smo kroz moju spavaću sobu i zatvorile vrata, a onda se okrenule da sve upijemo.

Naravno da joj se sviđa; ona ju je sredila. I meni se sviđa, ali nije baš od koristi. Mislila sam da je preuredim u susednu spavaću sobu za Gidiona, ali sada sve može da se promeni. On se povukao, sakrio od mene Nejtana i večeru sa Korin. Htela sam objašnjenje, i u zavisnosti od toga, ili ćemo ponovo krenuti dalje ili ćemo bolnim koracima početi da se udaljavamo jedno od drugog.

Mama je graciozno sela na sofu i pogledala me. „Evo, moraš da budeš veoma obazriva sa policijom. Ako opet budu hteli da razgovaraju sa tobom, javi Ričardu da budu prisutni i njegovi advokati.“ „Zašto? Ne razumem zašto moram da brinem oko toga šta pričam, a šta ne. Nisam uradila ništa loše. Nisam ni znala da je u gradu.“ Videla sam kako skreće pogled i glas mi je postao još odlučniji. „Šta se dešava, mama?“ Uzela je gutljaj pre nego što je progovorila. „Nejtan je došao kod Ričarda u kancelariju prošle nedelje. Tražio je dva i po miliona dolara.“ Odjednom je počelo da mi zuji u ušima. ,,Šta?“ „Hteo je novac“, reče ona kruto. „Mnogo novca.“ „Odakle mu, koji đavo, ideja da će ga dobiti?“ „Ima - imao je - fotografije, Evo.“ Donja usna je počela da joj drhti. „I snimak. Tebe.“ „O bože.“ Ostavila sam kafu drhtavim rukama i sagnula se, stavila glavu između kolena. „O bože, pripašće mi muka.“ A Gidion je video Nejtana - barem toliko je priznao kada je odgovarao na pitanja detektiva.

Ako je video fotografije... zgadio se... to objašnjava zašto se povukao. Zašto je bio toliko izmučen kada mi je došao u krevet. Možda me i dalje želi, ali neće moći da živi sa slikama u glavi.

Mora da bude ovako, rekao je.

Oteo mi se zvuk užasa. Nisam ni mogla da zamislim šta je Nejtan uslikao. Nisam želela.

Nije ni čudo što Gidion ne može ni da me pogleda. Poslednji put kada smo vodili ljubav, bilo je to u potpunom mraku, mogao je da me čuje, oseti i omiriše - ali ne i da me vidi.

Prigušila sam vrisak od bola zagrizavši podlakticu. „Dušo, ne!“ Mama je pala na kolena preda mnom, nežno me skinula sa stolice i stavila na pod da može da me ljulja. „Ššš. Gotovo je. Mrtav je.“ Sklupčala sam joj se u krilo, jecala, shvatala da je stvarno gotovo - izgubila sam Gidiona.

Mrzeće sebe što se okrenuo od mene, ali shvatam zašto ne može da se zaustavi. Ako ga sada, kada me gleda, to podseća na njegovu brutalnu prošlost, kako može da podnese sve to? Kako ja mogu da podnesem?

Mama me je mazila po kosi. Osetila sam da i ona plače. ,,Ššš“, smirivala me je dok joj je glas drhtao. „Ššš, dušo. Tu sam. Vodiću računa o tebi.“ Na kraju više nije ostala nijedna suza. Bila sam prazna, ali je uz tu prazninu došlo i novo saznanje. Ne mogu da promenim ono što se desilo, ali mogu da uradim ono što je neophodno da niko od mojih voljenih ne pati zbog toga.

Ispravila sam se i obrisala oči. ,,Ne treba to da radiš“, prekori me majka. „Dobićeš bore ako tako trljaš oči.“ Iz nekog razloga, ta njena briga o mojim budućim borama bila mi je histerično smešna.

Pokušala sam da se suzdržim, ali sam frknula od smeha. „Evo Loren!“ I njena ozlojeđenost mi je bila smešna. Opet sam počela da se smejem i više nisam mogla da se zaustavim. Smejala sam se sve dok me stomak nije zaboleo i pala sam. „O prestani!“ Gurnula me je u rame. „Nije smešno.“ Smejala sam se dok mi suze nisu opet krenule. „Evo, stvarno!" Ali je i ona počinjala da se smeje.

Smejala sam se dok smeh opet nije prešao u jecanje, bez suza i tiho. Čula sam kako se mama kikoće i to se nekako savršeno uklapalo u moj veliki bol. Nisam mogla to da objasnim, ali koliko god da sam se užasno i bespomoćno osećala, prisustvo majke - zajedno sa njenim sitnim prigovorima i savetima koji me izluđuju - bilo je baš ono što mi je trebalo.

Sa rukama na stomaku koji je bio u grčevima, duboko sam udahnula. ,,Da li je pristao?“, upitah blago.

Njen osmeh nestade. ,,Ko? Ričard? Pristao na šta? Novac? O...“ Čekala sam. ,,Ne!“, pobunila se, ,,Ne bi on to. Ne razmišija on na taj način.“ „Dobro. Samo sam morala da znam.“ Nisam mogla da zamislim Stantona ni kako naručuje ubistvo. Ali Gidiona...

Iz njegovih noćnih mora saznala sam da mu je želja za osvetom obojena nasiljem. I videla sam kako se tukao sa Bretom. Taj prizor mi se urezao u pamćenje. Gidion je sposoban za to, a uz njegovu prošlost... Duboko sam udahnula i izbacila vazduh iz sebe. „Šta policija zna?“ ,,Sve.“ Oči su joj bile blage i vlažne od krivice. „Otvorili su mu dosije kad je umro.“ kako je umro?“ „Nisu rekli.“ „Pretpostavljam da nije bitno. Imamo motiv.“ Prošla sam rukom kroz kosu. „Verovatno nije bitno što mi lično nismo imali prilike. Ti imaš alibi, zar ne? A Stanton?“ ,,Da. I ti?“ ,,Da.“ Ali nisam znala za Gidiona. Nije da je bitno. Niko ne očekuje od ljudi kao što su Gidion i Stanton da prljaju ruke gadovima kao što je Nejtan.

Imamo više od jednog motiva - ucena i osveta za ono što mi je uradio — i sredstva, sredstva su nam pružila priliku.

Ponovo sam se očešljala i umila, sve vreme razmišljajući kako da mama ode iz stana neopaženo. Kada sam je zatekla kako pretura po ormaru u mojoj spavaćoj sobi - kao i uvek zabrinuta za moj stil i izgled - znala sam šta treba da uradim. „Sećaš se one suknje što sam kupila u Mejsiju?“, upitah je. „O da. Veoma lepa.“ „Nisam je nosila jer ne znam uz šta da je uklopim. Hoćeš da mi pomogneš da nađem nešto?“ „Evo", reče ona ojađeno. „Dosad je trebalo da izgradiš svoj stil - a da to ne budu trenerke!“ „Pomozi mi, mama. Odmah se vraćam.“ Uzela sam šolju od kafe da imam razloga da izađem. „Nemoj da ideš nigde.“ „Gde bih išla?“, odgovori ona prigušeno jer se još više uvukla u moj ormar.

Brzo sam proverila dnevnu sobu i kuhinju. Tatu nigde nisam videla, a vrata spavaće sobe su mu bila zatvorena, kao i kod Kerija. Požurila sam u svoju sobu. „Šta kažeš na ovo?“, upita ona držeći svilenu bluzu boje šampanjca. Kombinacija je delovala divno i elegantno. „Super je! Najbolja si! Hvala. Ali sigurna sam da moraš da ideš sada, jelda? Ne želim da te zadržavam.“ Mama mi se namršti. ,,Ne žurim.“ „Šta je sa Stantonom? Ovo mora da ga muči. I subota je - on uvek čuva vikende za tebe.

Treba mu da provede vreme sa tobom.“ I bože, kako je meni bilo užasno zbog njegovog stresa. Stanton je za četiri godine, koliko je u braku sa mojom majkom, uložio dosta vremena i novca u probleme vezane za mene i Nejtana.

Previše je tako nešto tražiti od bilo koga, ali nam je izašao u susret. Do kraja života mu dugujem što moju majku toliko voli. „Ovo i tebe muči“, poče ona da se raspravlja. „Želim da sam ovde za tebe, Evo. Želim da ti pružim podršku. “ Grlo mi se steglo pošto sam shvatila da pokušava da se iskupi za ono što mi se desilo jer ne može da oprosti sebi. ,,U redu je“, rekoh promuklo. „Biću dobro. I iskreno, osećala bih se užasno da te uskratim Stantonu posle svega što je uradio za nas. Ti si njegova nagrada, njegov delić raja na kraju beskrajne radne nedelje.“ Njene usne se izviše u očaravajući osmeh. „Kakve divne reči.“ Da, i ja sam to pomislila onda kada mi je Gidion govorio slične stvari.

Nisam mogla da poverujem da smo, pre nedelju dana, bili u kući na plaži, ludo zaljubljeni, čvrstim, sigurnim koracima koračali u vezi.

Ali je veza pukla i sada znam zašto. Ljuta sam i povređena što je Gidion krio nešto tako veliko kao što je Nejtanov boravak u Njujorku. Besna sam što mi nije rekao šta misli i kako se oseća. Ali sam i shvatala. On je čovek koji je godinama odbijao da govori o ličnim stvarima, a mi nismo bili zajedno dovoljno dugo da se razbije ta dugogodišnja navika. Ne mogu da ga krivim što je ono što jeste, kao što ne mogu da ga krivim ni zbog toga što je odlučio da ne može da živi sa onim što sam ja.

Uz uzdah sam prišla mami i zagrlila je. ,,To što si ovde... to mi je trebalo, mama. Da plačem, smejem se i samo sedim sa tobom. Ništa nije bolje od toga. Hvala.“ ,,Stvarno?“ Čvrsto me je zagrlila, tako mala i krhka u mom naručju, mada smo iste visine, ali je sada na štiklama viša. „Mislila sam da si počela da ludiš.“ Odmaknula sam se i nasmejala. „Mislim da jesam nakratko, ali si me ti povratila. I Stanton je dobar čovek. Zahvalna sam na svemu što je uradio za nas. Molim te da mu to preneseš.“ Isprepletala sam ruke sa njenima, uzela joj torbicu sa kreveta i povela je do vrata. Ponovo me je zagrlila, mazeči me po leđima. „Zovi me večeras i sutra. Hoću da znam da si dobro.“ „U redu.“ Proučavala me je. „I hajde da isplaniramo dan u spa centru sledeće nedelje. Ako doktor ne dozvoli i Keriju da krene, dovešćemo tehničare ovde. Mislim da nam je trenutno svima potrebno malo glancanja i ugađanja.“ „Baš ti je dobar način da mi kažeš da izgledam kao govno.“ Obe izgledamo loše, mada ona to krije bolje od mene.

Nejtan nam i dalje visi nad glavom kao crni oblak, i dalje je u stanju da nam uništi živote i poremeti mir. Ali ćemo se pretvarati da smo bolje nego što jesmo. Mi jednostavno tako fimkcionišemo. ,Ali si u pravu - dobro će nam doći, a Keri će se osećati mnogo bolje, čak i ako može da uradi samo manikir i pedikir.“ „Zakazaću. Jedva čekam!“ Na licu joj blesnu prepoznatljiv megavat osmeh - koji dočeka mog tatu kada sam otvorila ulazna vrata. Stajao je na pragu sa Kerijevim ključevima u ruci, taman je krenuo da ih stavi u bravu. Na sebi je imao šorts za trčanje i patike, a znojavu majicu je nehajno prebacio preko ramena. I dalje dišući ubrzano i sijajući od znoja na preplanuloj koži i mišićima, Viktor Rejes je zaista zgodno parče.

A zurio je u moju mamu skroz nepristojno.

Skrećući pogled sa ozbiljno zgodnog tate na svoju glamuroznu majku, šokirala sam se kada sam videla da i ona gleda tatu na isti način kao i on nju.

Baš sada da shvatim da se moji roditelji vole. Ovaj, sumnjala sam da je tati slomljeno srce zbog mame, ali sam mislila da je njoj neprijatno zbog toga, jer je on velika greška u proceni iz njene prošlosti. ,,Monika.“ Glas mog tate bio je tiši i dublji nego ikada i odgledno se više osećao akcenat. „Viktore. “ Mama je bila bez daha. „Šta radiš ovde?“ On podiže jednu obrvu. „Došao sam kod naše ćerke.“ ,,I mama mora da ide sada“, ubacih se ja, rastrzana između neobićnog osećaja što vidim roditelje zajedno i odanosti prema Stantonu koji je tačno ono što mojoj mami treba. „Zvaću te kasnije, mama.“ Tata se uopšte nije pomakao, prelazio je pogledom preko moje mame od glave do pete i nazad. Onda je duboko udahnuo i pomerio se.

Mama je izašla u hodnik i krenula ka liftu, ali se u poslednjem trenutku okrenula. Stavila je dlan na srce mog tate i pridigla se na prste, a onda ga poljubila u oba obraza.

„Zbogom“, prodahta ona.

Posmatrala sam je kako nesigurno ide ka liftu i pritiska dugme, okrenuta leđima. Tata nije odvratio pogled sve dok se vrata lifta nisu zatvorila za njom.

Brzo je izdahnuo i ušao u stan.

Zatvorila sam vrata. „Kako to da ja nisam znala da ste vas dvoje ludo zaljubljeni jedno u drugo?“ Bilo je bolno posmatrati njegove oči. Sirova agonija je bila kao otvorena rana. „Zato što to ništa ne znači.“ ,,Ne verujem. Ljubav znači sve.“ „Ne pobeđuje sve, kao što kažu.“ Frknuo je. „Možeš li da zamisliš svoju majku kao ženu policajca? “ Ustuknula sam. ,,Da“, reče on oporo i obrisa čelo majicom. „Ponekad ljubav nije dovoljna. A ako nije dovoljna, kakve koristi od toga?“ Gorčina koju sam opazila u njegovim rečima nešto je što i sama vrlo dobro poznajem. Prošla sam pored njega i otišla u kuhinju.

Tata je krenuo za mnom. ,,Da li si ti zaljubljena u Gidiona Krosa?“ „Zar to nije očigledno?“ „Da li je on zaljubljen u tebe?“ Nisam imala energije, pa sam ostavila šolju u sudoperi i uzela nove za tatu i sebe. „Ne znam.

Znam da me želi i ponekad sam mu potrebna. Mislim da bi sve uradio za mene ako bih tražila jer sam mu se pomalo uvukla pod kožu.“ Ali ne može da mi kaže da me voli. Neče da mi priča o prošlosti. I, očigledno, ne može da živi sa dokazima moje prošlosti. „Ti si pametnica.“ Uzela sam svežu kafu iz frižidera. „To je vrlo diskutabilno, tata.“ „Iskrena si prema sebi. To je dobra osobina.“ Napeto mi se osmehnuo kada sam ga pogledala preko ramena. „Uzeo sam tvoj tablet računar da proverim imejl. Bio je na stočiću za kafu. Nadam se da ti ne smeta.“ Odmahnula sam glavom. „Samo izvoli.“ „Pretraživao sam i po internetu. Hteo sam da vidim šta ima o Krosu.“ Srce mi se malo steglo. „Ne dopada ti se.“ „Suzdržavam se od osuđivanja.“ Glas mog tate nestajao je dok je išao ka dnevnoj sobi, a onda sam ga opet čula kada se vratio sa mojim tablet računarom u ruci.

Dok sam mlela kafu, otvorio je računar i lupnuo po ekranu. „Sinoć mi je bilo teško da ga provalim. Samo sam hteo još informacija. Pronašao sam neke fotografije vas dvoje koje deluju obećavajuće.“ Pogled mu je bio na ekranu. „Onda sam pronašao još nešto.“ Okrenuo je računar ka meni. „Možeš li ovo da mi objasniš? Da li je ovo još neka od njegovih sestara?“ Ostavila sam kafu da bih sela, približila sam se, gledajući članak koji je tata pronašao na Strani šest. Bila je to fotografija Gidiona i Korin na nekoj koktel zabavi. Držao ju je rukom oko struka, a govor tela im je bio poznat i intiman. Stajao je vrlo blizu nje, usne su mu maltene dodirivale njenu slepooćnicu. Ona je držala piće i smejala se.

Podigla sam tablet i pročitala tekst: Gidion Kros, predsednik „Kros indastriza“, i Korin Giru napromociji kingsmen votke.

Prsti su mi drhtali dok sam išla ka vrhu da pročitam kratak članak, u potrazi za još informacija. Pretrnula sam kada sam videla da jc promocija bila u četvrtak, od šest do devet, na Gidionovom posedu - koji sam odlično poznavala. Tucao me je tamo, kao i na desetine drugih žena.

Gidion me je izradio za terapiju kod doktora Pitersena da bi vodio Korin u svoj hotelski jebarnik.

To je on hteo da kaže detektivima, a da ja ne čujem: Njegov alibi je veče - možda čak i čitava noć - sa drugom ženom.

Spustila sam tablet pažljivije nego što treba i izdahnula vazduh koji sam zadržavala. „Nije mu to sestra.“ „Tako sam i mislio.“ Pogledala sam ga. „Možeš li da mi učiniš uslugu i dovršiš kafu? Moram da obavim jedan poziv.“ „Naravno. Posle ću da se istuširam.“ Stavio je ruku preko moje. „Hajde da izađemo i izbrišemo ovo jutro. Zvuči dobro?“ „Zvuči savršeno.“ Uzela sam telefon i otišla u spavaću sobu.

Ukucala sam bao biranje za Gidionov broj mobilnog telefona i čekala da se javi. Javio se posle trećeg zvona. ,,Kros“, reče, mada na ekranu treba da mu piše da ja zovem. „Sada zaista ne mogu da razgovaram.“ „Onda samo slušaj. Ograničiću vreme. Na minut. Jedan prokleti minut tvog vremena. Možeš li da izdvojiš toliko?“ ,,Ja stvarno...“ „Da li je Nejtan bio kod tebe sa mojim fotografijama?“ „Ovo nije...“ ,,Da li je?“, brecnuh se. ,,Da“, procedi on. ,,Da li si ih video?“ Duga pauza, a zatim: ,,Da.“ Izdahnula sam vazduh. „Okej. Mislim da si potpuni kreten što si me pustio da sama odem kod doktora Pitersena, a znao si da ne dolaziš jer izlaziš sa drugom ženom. Gidione, to jezaista teritorija za ozbiljne krelce. I još gore, promocija Kingsmena, što bi za tebe trebalo da ima nekni sentimentalni značaj, imajući u vidu da je...“ Čulo se iznenadno škripanje stolice unazad. Požurila sam, očajnički želeći da kažem sve što imam pre nego što prekine. „Mislim da si kukavica što nisi odmah došao da kažeš da smo završili, pogotovo pre nego što počneš da se tucaš sa nekom drugom.“ „Evo. Dođavola.“ ,Ali hoću da znaš da, mada si se ponašao pogrešno i slomio mi srce na milion delova i mada sam izgubila sve poštovanje prema tebi, ne krivim te za to kako se osećaš posle tih fotografija na kojima sam. Razumem te.“ „Prestani.“ Glas mu je bio i više od šapata i zbog toga sam se zapitala da li je Korin i sada sa njim. ,,Ne želim da kriviš sebe, okej? Posle svega što smo prošli - nije da znam kroz šta si ti prošao jer mi nikada ne pričaš - ali opet...“ Uzdahnula sam i ustuknula kako je sve to zvučalo drhtavo. Još gore, kada sam opet otvorila usta, reči su mi bile pune suza. ,,Nemoj sebe da kriviš. Ja te ne krivim.

Samo sam hteia da znaš to.“ ,,Isuse“, prodahta on. ,,Evo, molim te, prestani."

„Gotova sam. Nadam se da ćeš naći..,“ Stegla sam ruku u krilu. „Nije bitno. Zbogom.“ Prekinula sam vezu i spustila telefon na krevet. Skinula sam se na putu do tuša i stavila na radnu površinu prsten koji mi je Gidion poklonio. Pustila sam vodu na najtoplije koliko sam mogla da izdržim i nemo se spustila na pod tuš-kabine.

Ništa mi drugo nije ostalo.

17 Do kraja vikenda, tata i ja smo lunjali po celom gradu. Pobrinula sam se da jede, vodiia ga u Džunior na čizkejk, u Grejs Papaju na hot-dog i u Džons na picu, i sve to smo nosili u stan da podelimo sa Kerijem. Išli smo na vrh Empajer stejt bildinga, a što se tate tiče, to je ispunilo zahtev za Kipom slobode. Uživali smo u matineu na Brodveju. Otišli smo do Tajms skvera koji je bio sparan, prepun ljudi i mirisao je užasno, ali smo videli interesantne - a i poneke polugole - ulične izvođače. Napravila sam fotografije telefonom i poslala ih Keriju da ga nasmejem.

Tatu je impresioniralo koliko policije ima u gradu i svidelo mu se što vidi policajce na konjima, kao i meni. Vozili smo se po Central parku u kočijama koje su vukli konji i zajednički smo hrabro podneli metro. Odvela sam ga do Rokfeler centra, Mejsija i Krosfajera, za koji je priznao da je impresivna zgrada koja se i više nego dobro drži među ostalim impresivnim zgradama. Ali pored svega toga, jednostavno smo se družili. Uglavnom smo šetali, razgovarali i prosto bili zajedno.

Konačno sam saznala kako je upoznao moju mamu. Njenom uglađenom, malom sportskom automobilu pukla je guma i završila je u automehaničarskoj radnji gde je on radio. Njihova priča me je podsetila na stari hit Bilija Džoela Devojka iz grada, i to sam mu i rekla. Tata se smejao i kazao da mu je to jedna od omiljenih pesama. Ispričao mi je kako i dalje može da je zamisli kako se iskobeljala iz svog skupog autiča i poljuljala mu svet. Ona je bila nešto najlepše što je ikada video... sve dok se ja nisam rodila. ,,Da li je prezireš, tata?“ „Nekada jesam.“ Zagrlio me je oko ramena. „Nikada neču da joj oprostim što ti nije dala moje prezime kada si se rodila. Ali više nisam ljut zbog novca. Ja nikada ne bih mogao da je usrećim na duge staze, a ona je dovoljno poznavala sebe i to je shvatila.“ Klimnula sam glavom jer mi je bilo žao svih nas. ,A stvarno...“, uzdahnuo je i na trenutak mi naslonio obraz na teme, „... koliko god da želim da ti pružim sve ono što ti njen muž pruža, jednostavno mi je drago što to dobijaš. Nisam toliko ponosan da ne cenim što ti je život bolji zahvaljujući njenim izborima. I ne smeta mi moja sudbina.

Imam dobar život koji me čini srećnim i ćerku na koju sam prokleto mnogo ponosan. Sebe smatram bogatim čovekom zato što na ovom svetu ne postoji ništa što želim a da to već nemam.“ Zastala sami i zagrlila ga. „Volim te, tata. Tako sam srećna što si ovde.“ Zagrlio me je i pomislila sam da ću s vremenom biti bolje. I mama i tata žive ispunjenim životom bez voljenog bića.

Mogu i ja.

Upala sam u depresiju kada je tata otišao. Sledećih nekoliko dana se vuklo. Svakog dana sam sebi govorila da ne čekam da me Gidion kontaktira, ali kada bih se noću uvukla u krevet, plakala sam sve dok ne zaspim jer je prošao još jedan dan a da mi se nije javio.

Ljudi oko mene su brinuli. Stiven i Mark su bili preterano brižni na ručku u sredu. Otišli smo u meksički restoran gde Šona radi i njih troje su se mnogo trudili da me nasmeju i da uživam. I jesam uživala jer volim da provodim vreme sa njih troje i mrzim da im vidim zabrinute poglede, ali u meni je biia praznina koju ništa nije moglo da ispuni, a i izjedala me je zabrinutost oko istraživanja povodom Nejtanove smrti.

Mama me je zvala svakodnevno, pitala me da li su me opet kontaktiraii iz policije - nisu - i obaveštavala me da li je tog dana policija kontaktirala nju ili Stantona.

Brinula sam se da ne obleću oko Stantona, ali sam verovala da neće ništa naći jer mi je očuh, očigledno, nevin. Opet... pitala sam se da li će ipaik naći nešto. Očito je posredi ubistvo, inače ne bi vršili istragu. Pošto je Nejtan bio nov u gradu, koga je poznavao a da je želeo da ga ubije?

Delićem mozga ipak nisam mogla a da ne mislim da je Gidion to sredio. To mi je otežavalo da ga prebolim jer postoji deo mene - devojčica kakva sam nekada bila - koji je dugo želeo da Nejtan bude mrtav. Koji je želeo da i on bude povređen kao što je mene godinama povređivao. Sa njim sam izgubila nevinost u svakom smisiu. Izgubila sam samopoštovanje i samopouzdanje. I na kraju, izgubila sam dete mučnim pobačajem kada sam i sama bila dete.

Svaki dan sam pregurala minut po minut. Terala sam sebe da idem kod Parkera na krav magu, da gledam televiziju, smešim se i smejem kada je to potrebno - posebno u Kerijevom društvu - i da svakog jutra ustajem i suočim se sa novim danom. Pokušavala sam da ne obraćam pažnju na to kako se iznutra osećam mrtvo. Ništa u meni nije bilo živo osim tupog, konstantnog bola koji je pulsirao kroz mene. Smršala sam i dosta spavala, ali se nisam osećala odmorno.

U četvrtak, Šestog Dana Posle Gidiona: Runda dva, ostavila sam poruku doktoru Pitersenu da Gidion i ja više nećerno dolaziti na terapiju. Te večeri, poslala sam Klensija da prode pored Gidionove zgrade i na recepciji ostavi prsten koji mi je poklonio i ključ od njegovog stana u zatvorenoj koverti. Nisam ostavila poruku jer sam rekla sve što sam imala.

U petak, jedan od mlađih direktora računovodstva dobio je pomoćnika i Mark me je zamolio da pomognem novom radniku da se snađe. Zove se Vil i odmah mi se svideo. Ima tamnu kosu, kovrdžavu, ali kratku. Ima duge zulufe i nosi naočare četvrtastog okvira koje mu odlično stoje. Pije sok umesto kafe i još uvek je u vezi sa devojkom iz srednje škole.

Provela sam veći deo jutra pokazujući mu kancelarije. „Sviđa ti se ovde“, reče on. „Obožavam ovo mesto“, nasmešila sam se.

Vil mi uzvrati osmeh. „Drago mi je. Ja prvo nisam bio siguran. Nisi delovala preterano entuzijastično, čak i kada si pričala o dobrim stranama.“ „Moja greška. Prolazim kroz težak raskid.“ Pokušala sam da delujem kao da nije ništa strašno. „Trenutno mi je teško da se radujem zbog bilo čega, čak i kad je reč o stvarima za kojima sam luda.

A ovaj posao je jedna od tih stvari.“ „Žao mi je zbog raskida“, reče on, tamnih očiju punih saosećanja. „Aha. I meni.“ Keri je izgledao i osećao se bolje do subote. Rebra su mu i dalje bila u zavojima, ruka će neko vreme biti u gipsu, ali je sam hodao i više mu nije bila potrebna medicinska sestra.

Mama je dovela čitavu ekipu za ulepšavanje u naš stan - šest žena u belim laboratorijskim mantilima koje su zauzele dnevnu sobu. Keri je bio u raju. Uopšte nije imao problema sa tim da izađe na kraj sa spa danom. Mama je izgledala umorno, što uopšte ne liči na nju. Znala sam da brine o Stantonu. A možda provodi vreme razmišljajući i o mom tati. Nemoguće mi je da nije tako sada kada ga je videla prvi put posle skoro dvadeset pet godina. Meni je njegova želja za njom vrela i živa; ne mogu da zamislim kako je njoj. Što se mene tiče, bilo je apsolutno divno biti sa dvoje Ijudi koji me vole i dovoljno poznaju da mi ne pominju Gidiona i da me ne maltretiraju što nisam baš fino društvo. Mama mi je donela kutiju omiljenih nipšilt pralina u kojima sam polako uživala. Za to zadovoljstvo mi nikad nije prebacivala. Čak se i ona slaže s tim da žena ima pravo na čokoladu. „Šta će tebi da rade?“, upita me Keri gledajući u crnu masku na mom licu. Njega su ošišali uobičajeno, seksi nehajna frizura, a nokte na nogama su mu sredili da budu savršeno obli.

Polizala sam čokoladu sa prstiju i razmišljala šta da odgovorim. Poslednji put kada smo proveli dan u spa centru, pristala sam na vezu sa Gidionom. Irebalo je da izađemo na prvi sastanak i

znala sam da će biti seksa. Odabrala sam paket tretmana za zavođenje, koža mi je bila meka i aromatična od mirisa sa afrodizijačkim svojstvima.

Sada je sve drugačije. Na neki način, dobila sam još jednu šansu da počnem iznova. Sve nas brine istraga oko Nejtanove smrti, ali me je činjenica da ga nema više zauvek oslobodila na način za koji nisam znala da mi je potreban. Negde u glavi, mora da se skrivao strah. Uvek je postojala mogućnost da ću ga videti sve dok je živ.

Sada sam slobodna.

Takođe imam još jednu šansu da prigrlim Njujork onako kako nisam nikada. Nikome ne moram da polažem račune. Mogu da idem gde hoću s kim god hoću. Ja mogu da budem ko god hoću. Ko je Eva Tramil koja živi na Menhetnu i ima posao iz snova u reklamnoj agenciji? Još uvek ne znam. Dosad, bila sam presađena iz San Dijega i izbaćena u orbiti zagonemog i neverovamo moćnog čoveka.

Takva Eva sam bila Osmog Dana Posle Gidiona: Runda dva sklupčana u ćošku, ližem svoje rane i još dugo ću. Možda i zauvek, jer ne mogu da zamislim da ću ikada voleri nekoga kao Gidiona. U dobru i zlu, on mi je srodna duša. Moja druga polovina. Na mnogo načina, on je moj odraz. ,,Evo?“, navaljivao je Keri proučavajući me. „Hoću sve da uradim“, rekoh odlučno. „Hoću novu frizuru. Nešto kratko, koketno i šik. Hoću da nalakiram nokte u vatrenocrvenu - i na rukama i na nogama. Hoću da budem Nova Eva.“ Keri podiže obrve. „Nokti da. Kosa možda. Ne treba naglo da donosiš odluke kada si sjebana zbog muškarca. Osvetiće ti se to.“ Podigla sam bradu. „Uradiću to, Keri Tejlore. Možeš da mi pomogneš ili umukneš i gledaš.“ ,,Evo!“ Majka je maltene zaskičala. „Izgledaćeš fantastično! Znam tačno šta da uradiš sa kosom. Ima da se zaljubiš u frizuru!“ Keriju se usne trgoše. „Okej, devojdce. Da vidimo kako izgleda Nova Eva.“ Nova Eva je ispala modema, pomalo oštra seksica. Nekada duga, ravna plava kosa sada mi je biia do ramena, ošišana u dugim slojevima, sa platinastim pramenovima koji su padali nasumično, oko lica. Takođe su me i našminkall da vidim šta ide uz novu frizuru i naučila sam da mi odlično stoji tamnosiva senka uz bledoružičasti sjaj za usne.

Na kraju ipak nisam nalakirala nokte u crveno, već u boju čokolade. Stvarno mi se dopalo.

Barem zasad. Bila sam voljna da priznam da možda prolazim kroz fazu. „Okej, povlačim ono što sam rekao“, kazao je Keri i zviznuo. „Očigledno ti dobro stoje raskidi.“ ,,Vidiš?“, likovala je moja majka uz osmeh. „Rekla sam ti! Sada deluješ urbano i sofisticirano.“ „Tako ti to zoveš?" Proučavala sam se u ogledalu, zadivljena transfbrmacijom. Izgledala sam malo starije. Definitivno više doterana. Sigurno više seksi. Podiglo mi je samopouzdanje to što gledam u drugu ženu, ne onu podbulih očiju koju sam gledala skoro već dve nedelje. Nekako su mi tanje lice i tužne oči bolje išli uz hrabriji stil.

Mama je insistirala na tome da odemo na večeru jer svi izgledamo tako dobro. Pozvala je Stantona i rekla mu da se spremi za izlazak, a videla sam po njenom stavu da ga je oduševila svojim devojačkim uzbuđenjem. Njemu je ostavila da odabere mesto i zove da rezerviše, a onda nastavila da me sređuje uzimajući malu crnu haljinu iz mog ormara. Kada sam je obukla, podigla je jednu od mojih koktel haljina u boji slonovače. „Uzmi je“, rekoh, jer mi je bilo zabavno i prilično zapanjujuće što moja majka može da priušti sebi da nosi odeću nekoga ko je skoro dvadeset godina mlađi od nje.

Kad smo se spremile, otišla je kod Kerija u sobu i pomogla mu da se sredi.

Posmatrala sam majku s praga kako se bakće oko njega sve vreme pričajući na onaj njen način koji ne zahteva dvosmernu konverzaciju. Keri je stajao sa slatkim osmehom na licu i pratio je pogledom po sobi uz nešto nalik radosti.

Rukama mu je prešla preko širokih ramena, ispravila materijal na košulji, a onda mu vešto svezala kravatu i odmakla se da vidi svojih ruku delo. Rukav na ruci u gipsu nije bio zakopčan, podvrnula ga je, na licu je i dalje imao žute i ljubičaste modrice, ali to nije umanjilo sveopšti utisak KerijaTejlora obučenog za sportsko elegantni izlazak.

Osmeh moje majke je obasjao sobu. „Božanstveno, Keri. Prosto božanstveno.“ ,,Hvala.“ Primakla se i poljubila ga u obraz. „Skoro isto toliko prelep spolja kao što si i iznutra.“ Videla sam kako je trepnuo i pogledao me, zelenih očiju potpuno zbunjenih. Naslonila sam se na dovratak i rekla: „Neki od nas vide i ono što je u tebi, Keri Tejlore. Taj fantastičan izgled nas ne zavarava. Znamo da imaš veliko, divno srce.“ ,,Hajdemo!“, reče mama i uhvati nas oboje za ruke, a onda nas povuče iz sobe.

Kada smo stigli do predvorja, videli smo da nas čeka Stantonova limuzina. Moj očuh je izašao sa zadnjeg sedišta i zagrlio moju mamu, a onda je nežno poljubio u obraz jer zna da ne voli da joj se razmaže karmin. Stanton je privlačan čovek, snežnobele kose i teksas-plavih očiju. Na licu mu se vide tragovi godina, ali je i dalje veoma privlačan, jedan od onih ljudi koji ostaju zgodni i aktivni. ,,Evo!“ Zagrlio me je i takođe poljubio u obraz. „Izgledaš zanosno.“ Nasmejala sam se jer nisam znala da li ,,zanosno“ znači da ću se zaneti i dograbiti nekog ili čekam da neko to meni uradi.

Stanton se rukovao sa Kerijem i nežno ga potapšao po ramenu. „Drago mi je da te opet vidim na nogama, mladiću. Sve si nas uplašio.“ „Hvala vam. Za sve.“ „Nema potrebe da zahvaljuješ“, reče Stanton i odmahnu rukom. ,,Nikada.“ Mama je duboko udahnula, pa izdahnula. Oči su joj sijale dok je gledala Stantona. Uhvatila me je kako je posmatram i nasmešila mi se smirenim osmehom.

Završili smo u privatnom klubu sa velikim bendom i odličnim pevačem i pevačicom. Tokom večeri su se smenjivali, što je savršeno išlo uz večeru uz sveće posluženu u separeu od somota sa visokim naslonom kao na klasičnoj fotografiji Menhetn društva. Nisam mogla a da ne budem očarana.

Između večere i deserta, Keri me je zamolio za ples. Zajedno smo išli na časove klasičnog plesa, na insistiranje moje majke, ali smo bili pažljivi zbog Kerijevih povreda. Praktično smo se samo njihali u mestu, uživajući u zadovoljstvu što smo srećan dan završili dobrim jelom i sa onima koje volimo. „Pogledaj ih“, reče Keri posmatrajući Stantona kako vešto vodi moju mamu po podijumu za igru. „Lud je za njom.“ „Da. A ona je dobra za njega. Jedno drugom pružaju ono što im treba.“ Pogledao me je. „Misliš na tatu?“ ,,Pomalo.“ Prošla sam mu rukama kroz kosu razmišljajući o dužim i tamnijim pramenovima nalik na debelu svilu. „Nikada nisam za sebe mislila da sam romantična. Mislim, volim romantiku i velike gestove i onaj vrtoglavi osećaj kad ti se neko mnogo sviđa. Ali nikad nisam bila u fazonu one fantazije o Šarmantnom princu i udaji za ljubav svog života.“ „Ti i ja, devojčice, mi smo previše iscrpljeni. Samo želimo fantastičan seks sa nekim ko zna da smo sjebani i to prihvata.“

Usne su mi se iskrivile. „Negde usput, sebe sam zavaravala da Gidion i ja možemo da imamo sve. Da nam je jedino potrebno da se volimo. Valjda zato što nikada nisam ni pomislila da tako mogu da se zaljubim, a tu je čitav onaj mit da kada ti se to desi, treba da živite srećno do kraja života.“ Keri pritisnu usne na moju obrvu. „Žao mi je, Evo. Znam da patiš. Voleo bih da mogu da ti pomognem.“ ,,Ne znam zašto mi nikada nije palo na pamet da jednostavno nađem nekoga sa kim mogu da budem srećna.“ „Šteta što ti i ja ne želimo da se kresnemo. Bili bismo savršeni.“ Nasmejala sam se i naslonila mu obraz na srce.

Kada se pesma završila, razdvojili smo se i krenuli ka stolu. Osetila sam nečije prste oko zgloba i okrenula glavu... Susrela sam se sa pogledom Kristofera Vidala Mlađeg, Gidionovog polubrata. „Voleo bih da dobijem sledeći ples“, reče on i iskrivi usne u dečački osmeh. Ni traga zlobnom čoveku kojeg sam videla na tajnom video-snimku koji je Keri napravio na baštenskoj zabavi u rezidenciji Vidalovih.

Keri mi je prišao, posmatrajući me da vidi o čemu je reč.

U prvi mah sam htela da odbijem Kristofera, ali sam onda pogledala oko sebe. „Jesi li sam?“ „Da li je to bitno?“ Povukao me je u naručje. ,,Ti si ona sa kojom želim da plešem. Držim je“, reče Keriju i povuče me.

Tako smo se i upoznali, kada me je zamolio za ples. To mi je bio prvi sastanak sa Gidionom i tada je sve već krenulo nizbrdo. „Izgledaš fantastično, Evo. Sviđa mi se tvoja frizura.“ Uspela sam da se napeto osmehnem. ,,Hvala.“ „Opusti se“, reče on. „Tako si ukočena. Ne ujedam.“ „Izvini. Samo hoću da budem sigurna da ne uvredim nekoga sa kim si došao.“ ,,Tu su mi samo roditelji i menadžer pevača koji hoće da potpiše za Vidal rekords.“ ,,A.“ Osmeh mi je postao iskreniji. Baš sam se nadala da ću to čuti.

Dok smo plesali, gledala sam po klubu. Kada se pesma završila, a Elizabet Vidal ustala, to sam shvatila kao znak. Ona se izvinila i otišla od stola, a ja sam se izvinila Kristoferu da bih otišla, zbog čega se pobunio. „Moram da se osvežim“, rekla sam mu. ,,U redu. Ali insistiram na tome da te častim pićem kad se vratiš.“ Krenula sam za njegovom majkom, razmišljajući da li da budem otvorena i jednostavno kažem Kristoferu da mislim da je potpuni kreten neviđenih razmera. Nisam znala da li mu je Magdalen rekla za snimak, a ako nije, shvatila sam da verovatno za to ima dobar razlog.

Sačekala sam Elizabet ispred toaleta. Kada je izašla, videla me je na hodniku i nasmešila se.

Gidionova majka je prelepa žena, duge, ravne crne kose i istih zanosnih plavih očiju kao i njen sin i Ajerlend. Mnogo me je bolelo samo to što je gledam. Gidion mi užasno nedostaje. Sat vremena sam se borila sa sobom da ga ne pozovem i uzmem šta god mi pruži. ,,Evo.“ Pozdravila me je poljupcima u vazduhu u oba obraza. „Kristofer mi je rekao da si to ti.

Prvo te nisam prepoznala. Izgledaš sasvim drugačije s tom frizurom. Divna je zaista.“ „Hvala. Moram da razgovaram sa vama. Nasamo.“ ,,O?“ Namrštila se. ,,Je 1’ sve u redu? Je 1’ reč o Gidionu?“ „Hajdemo.“ Pokazala sam rukom dole niz hodnik, ka izlazu u slučaju opasnosti. „O čemu je reč?“ Kada smo se sklonile od toaleta, rekla sam joj. „Sećate se kada je Gidion bio mali i rekao vam da ga zlostavljaju ili siluju?“

Prebledela je. „Ispričao ti je za to?“ ,,Ne. Ali sam bila svedok njegovih noćnih mora. Njegovih užasnih, gadnih, opakih noćnih mora u kojima moli za milost.“ Glas mi je bio tih, ali pun besa. Samo to sam mogla da uradim da bih držala ruke k sebi dok je stajala preda mnom i postiđena i ratoborna. „Vaše je bilo da ga zaštitite i podržite ga!“ Podigla je bradu. ,,Ne znaš...“ „Nije vaša krivica za ono što se desilo pre nego što ste saznali.“ Unela sam joj se u lice i osetila zadovoljstvo kada je ustuknula za korak. „Ali sve što se desilo posle toga kada vam je ispričao - u potpunosti je vaša krivica.“ „Jebi se“, procedi ona. „Nemaš pojma o čemu pričaš. Kako se usuđuješ da mi ovako prilaziš i govoriš te stvari kad pojma nemaš!“ ,,Da, usuđujem se. Vaš sin je ozbiljno oštećen zbog toga što mu se desilo, a milion puta je gore zato što ste odbili da mu poverujete.“ „Misliš da bih tolerisala da mi neko zlostavlja dete?“ U licu je bila crvena od besa, a oči su joj preterano sijale. „Poslala sam Gidiona na pregled kod dva različita pedijatra da vide da li ima... traume. Uradila sam sve što se od mene očekivalo.“ „Osim da mu poverujete. A to je trebalo da uradite kao majka.“ „Ja sam i Kristoferova majka, i on je bio tamo. Kune se da se ništa nije desilo. Kome je trebalo da verujem kad nema dokaza?

Niko nije pronašao ništa što bi potvrdilo Gidionove optužbe.“ ,,On i nije trebalo da vam pruži dokaze. Bio je dete!“ Osećala sam kako kroz mene vibrira bes. Stegla sam pesnice da je ne bih udarila. Ne samo zbog onoga što je Gidion izgubio već zbog onoga što smo zajedno izgubili. „Trebalo je da stanete na njegovu stranu bez obzira na sve.“ „Gidion je bio problematičan dečak, borio se na terapijama posle očeve smrti, očajnički je bio željan pažnje. Ne znaš kakav je tada bio.“ „Znam kakav je sada. Slomljen, povređen i misli da nije vredan ljubavi. A vi ste mu pomogli u tome.“ „Gori u paklu.“ Pohitala je ka klubu. „Več sam u paklu“, viknula sam zanjom. „Kao i vaš sin.“ Celu nedelju sam provela kao Stara Eva. Trej je imao slobodan dan i izveo je Kerija na klopu i film.

Bilo mi je drago što ih vidim zajedno, uzbuđena što se obojica trude.

Keri nije pozvao nikoga ko ga je zvao na mobilni i pitala sam se da li preispituje svoja prijateljstva. Pretpostavljala sam da su mnoga od njih površna - dobra zabava, ali bez suštine.

Imala sam čitav stan samo za sebe i previše sam spavala, jela groznu hranu i uopšte se nisam zamarala time da skidam pidžamu. Plakala sam za Gidionom u privatnosti svoje sobe, gledala u kolaž fotografija koji je nekada bio na mom kancelarijskom stolu. Nedostajala mi je težina njegovog prstena na ruci i zvuk njegovog glasa. Nedostajalo mi je da osetim njegove ruke i usne na sebi i nežno posesivan način na koji se brinuo o meni.

Kada je stigao ponedeljak, izašla sam iz stana kao Nova Eva. Sa sivom senkom, ružičastim usnama i novom lepršavom frizurom, osećala sam da mogu da se na dan pretvaram da sam neko drugi. Neko kome nije slomljeno srce i ko nije izgubljen i ljut.

Kada sam izašla iz zgrade, ugledala sam bentli, ali se Angus nije zamarao time da izađe iz limuzine jer je znao da neću prihvatiti vožnju. Zbunjivalo me je što mu Gidion traći vreme time što visi tako samo u slučaju da hoću da me nekud odveze. Uopšte nema smisla osim ako Gidion ne oseća grižu savesti. Mrzim grižu savesti, mrzim što utiče na tako mnogo ljudi u mom životu. Volela bih da je se jednostavno otresu i nastave dalje. Kao što i ja pokušavam.

Jutro je u „Voters Fild end Limenu“ prošlo brzo jer sam imala svoj redovni posao, a tu je i Vil, novi pomoćnik, koji mi pomaže. Drago mi je što se ne plaši da postavi gomilu pitanja jer me tako sprečava da brojim sekunde, minute i sate otkako sam poslednji put videla Gidiona. ,,Izgledaš dobro, Evo“, reče Mark kada sam došla kod njega u kancelariju. „Jesi li dobro?“ ,,Ne baš. Ali ću biti.“ Nagnuo se napred i stavio laktove na sto. „Stiven i ja smo jednom raskinuli, posle otprilike godinu i po dana veze. Imali smo nekoliko loših nedelja i odlučili da je lakše da prekinemo. Bilo je jebeno užasno“, reče on žestoko. „Mrzeo sam svaki minut. Ustajanje ujutru je bio mega poduhvat, a i njemu je bilo isto. Tako da... ako ti treba nešto...“ „Hvala. Najbolje što sada možeš da mi učiniš jeste da mi daš zaduženja. Samo ne želim da imam vremena da mislim o bilo čemu osim o poslu.“ ,,Može.“ Kada je došlo vreme za ručak, Vil i ja smo pokupili Megumi i otišli do obližnje picerije.

Megumi me je obavestila kako se odvija veza sa momkom sa kojim je imala sastanak naslepo, a Vil nam je ispričao o dogodovštinama u Ikei dok je sa devojkom kupovao nameštaj uradi-sam jer sreduju stan u potkrovlju. Bilo mi je drago da i ja mogu da ispričam o spa danu. „Idemo do Hemptona za vikend“, reče Megumi kada smo se vratili u Krosfajer. „Baba i deda mog momka imaju stan tamo. Zar to nije kul?“ ,,Vrlo.“ Prošla sam kroz rotirajuća vrata pored nje. „Ljubomorna sam što ćeš uspeti da se skloniš od vrućine." „Znam, kaži?“ „Bolje od sklapanja nameštaja“, promrmlja Vil, koji je krenuo za grupom ljudi ka liftu. „Jedva čekam da završimo.“ Vrata su počela da se zatvaraju, a onda su se ponovo otvorila. Gidion je ušao u lift ispred nas.

Poznata, opipljiva energija koje je uvek bilo među nama jako me je pogodila. Svesnost o njemu mi je prošla niz kičmu i pokuljala, od čega sam osetila žmarke po koži. Naježila mi se kosa na potiljku.

Megumi je bacila pogled na mene, i ja sam odmahnula glavom. Nisam toliko glupa da gledam pravo u njega. Nisam sigurna da ne bih uradila nešto ishitreno ili očajno. Žudela sam za njim tako jako, a dugo me nije držao u naručju. Nekada sam imala prava da ga dodirnem, posegnem mu za rukom, naslonim se na njega, prođem mu rukama kroz kosu. Užasno me je bolelo što to više ne smem da radim. Morala sam da se ugrizem za usnu da bih prigušila jecaj od agonije što sam mu ponovo tako blizu.

Glava mi je bila pognuta, ali sam osećala Gidionov pogled na sebi. Nastavila sam da pričam sa kolegama, terajući se da se usredsredim na razgovor o nameštaju i kompromisima koji su neophodni da bi se živelo sa osobom suprotnog pola.

Kako je lift nastavljao da ide nagore i povremeno se zaustavlja, broj ljudi se smanjivao. Vrlo sam bila svesna Gidiona, znala sam da se nikada ne vozi u ovako prepunim liftovima, pretpostavljala sam, nadala se i molila da je samo želeo da me vidi, bude sa mnom, makar i na ovaj užasno bezlični način.

Kada smo došli do dvadesetog sprata, duboko sam udahnula i pripremila se da izađem, mrzeći neizbežno razdvajanje od jedine stvari na svetu zbog koje se osećam zaista živom.

Vrata su se otvorila. ,,Čekaj.“ Zažmurila sam. Zaustavila me je fino promukla zapovest. Znala sam da bi trebalo da jednostavno nastavim kao da ga nisam čula. Znala sam da će još više boleti ako mu dam još sebe, makar i minut svog života. Ali kako, uopšte, da odolim? Nikada to nisam mogla kada je reč o Gidionu.

Sklonila sam se u stranu da kolege mogu da izađu. Vil se namrštio što nisam krenula, zbunjen, ali ga je Megumi izvukla napolje. Vrata su se zatvorila.

Povukla sam se u ćošak dok mi je srce tuklo. Gidion je čekao sa suprotne strane, odišući očekivanjem i zahtevanjem. Dok smo išli ka poslednjem spratu, telo mi je reagovalo na njegovu skoro opipljivu potrebu. Grudi su mi nabrekle i otežale; ženskost mi je otekla i ovlažila. Bila sam ga gladna. Željna. Disanje mi se ubrzalo.

Nije me ni dotakao, a ja sam maltene dahtala od želje.

Lift se zaustavio. Gidion je izvadio kijuč iz džepa i stavio ga u tablu, obustavljajući rad lifta.

Zatim mi je prišao.

Delilo nas je samo nekoliko centimetara. Pognula sam giavu i zurila u njegove izglancane oksfordice. Čula sam kako diše duboko i ubrzano kao i ja. Osetila sam suptilno muževan miris njegove kože i puls mi je podivljao. „Okreni se, Evo.“ Kroz mene je prošao drhtaj od poznatog i voljenog autoritativnog tona. Zatvorila sam oči, okrenula se, a zatim izgubila dah jer mi se odmah privio uz leđa i pritisnuo me uza zid kabine.

Isprepletao je prste sa mojima i podigao mi ruke do ramena. „Prelepa si“, prodahtao je, zagnjurivši mi se u kosu. „Boli me kad te gledam.“ „Gidione. Šta to radiš?“ Osetila sam kako iz njega izbija glad, obuzima me. Moćno telo mu je bilo čvrsto i vrelo, vibriralo je od napetosti. Napalio se, debeo kurac me je jako pritiskao i nisam mogla da se suzdržim od trljanja o njega. Želela sam ga. Želela sam ga u sebi. Da me ispuni. Upotpuni. Tako sam prazna bez njega.

Duboko i drhtavo je udahnuo. Nemirno je opustio prste između mojih kao da želi da me dodiruje po drugim mestima, ali se suzdržava.

Osetila sam kako mi se u kožu zariva prsten koji sam mu poklonila. Okrenula sam glavu da ga pogledam i ukrutila sam se kad sam ga ugledala, zbunjena i u agoniji. „Zašto? “, prošaptah. „Šta hoćeš od mene? Orgazam? Hoćeš da me tucaš, Gidione? Je l’ to?

Da se istreseš u mene?“ Izbacio je vazduh uz šištanje kada sam mu te prostačke reči prosula u lice. ,,Nemoj.“ ,,Da ne nazivam stvari pravim imenom?“ Zažmurila sam. ,,Dobro. Samo napred. Ali nemoj da nosiš prsten i pretvaraš se da je ovo nešto što nije.“ „Nikada ga ne skidam. Neću. Nikada.“ Sklonio je desnu ruku sa mene i stavio je u džep.

Posmatrala sam ga kako mi stavlja prsten koji mi je poklonio, a onda mi podiže ruku do svojih usana. Poljubio ju je, a onda mi pritisnuo usne - brzo, jako, ljutito - na slepoočnicu. ,,Čekaj“, brecnu se.

Onda je izašao. Lift je počeo da se spušta. Desnu ruku sam stegla u pesnicu i odmakla se od zida, teško dišući. Da čekam. Šta?

18 Kada sam izašla iz lifta na dvadesetom spratu, oči su mi bile bez suza, a ja odlučna. Megumi me je propustila kroz sigurnosna vrata i ustala. „Da li je sve u redu?“ Stala sam pored njenog stola. „Nemam jebenog pojma. Taj čovek ima težak trip u glavi.“ Ona podiže obrve. „Obaveštavaj me.“ ,,Ma ja treba da napišem knjigu“, promrmljala sam i nastavila ka svojoj kancelariji, pitajući se zašto su svi, koji đavo, zainteresovani za moj ljubavni život.

Kada sam stigla do stola, spustila sam torbicu u fioku i sela da pozovem Kerija. ,,Hej“, rekoh kada se javio. „Ako ti bude dosadno...“ ,,Ako?“ Frknuo je. „Sećaš se onog foldera sa informacijama o Gidionu koji si napravio? Možeš li da mi uradiš jedan i za doktora Terensa Lukasa?“ „Okej. Da li ga poznajem?” ,,Ne. On je pedijatar.“ Nastupila je pauza, a zatim: „Trudna si?“ „Ne! Bože. A i da jesam, tražila bih akušera.“ „Uf. Dobro. Speluj mi njegovo ime.“ Dala sam Keriju potrebne podatke, a zatim pozvala ordinadju doktora Lukasa da zakažem. ,,Ne treba da popunjavam obrasce za nove pacijente“, rekla sam sestri. „Hoću samo brzu konsultaciju.“ Posle toga sam pozvala Vidal rekords i ostavila poruku Kristoferu da me pozove.

Kada se Mark vratio sa ručka, otišla sam do njega i pokucala na otvorena vrata. „Hej. Treba mi sat vremena slobodno ujutru jer imam nešto zakazano. Da li bi bilo u redu da dođem u deset i ostanem do šest?“ „Odgovara i od deset do pet, Evo.“ Pažljivo me je osmotrio. ,„Sve okej?“ „Svakim danom sve bolje.“ „Dobro." Nasmešio se. „Baš mi je drago da to čujem.“ Bacili smo se na posao, ali mi je stalno na pameti bio Gidion. Sve vreme sam gledala u prsten i setila se šta mi je rekao kada mi ga je poklonio: Krstovi me drže uz tebe.

Da čekam. Njega? Njega da mi se vrati? Zašto? Nisam shvatala zašto me je otkačio tako kako jeste, a sada očekuje da ga prihvatim nazad. Posebno kada je i Korin u svemu ovome.

Ostatak dana provela sam prebirući u glavi po poslednjih nekoliko nedelja, sećajući se razgovora sa Gidionom, stvari koje je rekao ili uradio, tragala sam za odgovorima. Kada sam posle radnog vremena izašla iz Krosfajera, videla sam da me ispred čeka bentli i mahnula sam Angusu, koji mi se zauzvrat nasmešio. Imam probleme sa njegovim šefom, ali nije Angus kriv za to.

Napolju je bilo vrelo i sparno. Jadno, Otišla sam do Duan rida na uglu po flašicu hladne vode da imam za usput, kao i po kutiju mini-čokolada u kojima ću uživati kad mi se završi trening krav mage. Kada sam izašla iz prodavnice, Angus je čekao ispred vrata na pločniku, kao da mi je senka.

Kada sam skrenula ka Krosfajeru na putu do svog stana, ugledala sam Gidiona kako izlazi na ulicu sa Korin. Ruku joj je držao na donjem delu leđa i vodio je ka finom crnom mercedesu dvosedu za koji sam znala da je njegov. Ona se smeškala. Njegov izraz lica bio je nedokučiv.

Od užasa nisam mogla da se pomerim, niti skrenem pogled. Stajala sam tako nasred gužve na trotoaru, stomak mi se grčio od tuge, besa i užasnog osećaja izdaje.

Podigao je pogled i ugledao me, a zatim se skamenio u mestu kao i ja. Vozač Latinoamerikanac kojeg sam srela kada mi je tata doputovao otvorio je zadnja vrata i Korin je ušla u auto. Gidion je i dalje stajao na istom mestu, gledajući me.

Nema šanse da nije video kada sam podigla ruku i pokazala mu srednji prst.

Iznenada mi je nešto palo na pamet.

Okrenula sam leđa Gidionu i pomerila se u stranu, a onda počela da preturam po torbici u potrazi za mobilnim. Kada sam ga pronašla, ukucala sam mamu na brzom biranju, a kada se javila, rekla sam: „Onog dana kad smo išle na ručak sa Megumi, izbezumila si se kad smo došli do Krosfajera. Videla si ga, jelda? Nejtana. Videla si Nejtana kod Krosfajera.“ ,,Da“, priznade ona. „Zato je Ričard odlučio da je najbolje da mu platimo koliko traži. Nejtan je rekao da ćete se kloniti ako bude imao novca da napusti zemlju. Zašto pitaš?“ „Tek sada mi je palo na pamet da si onako reagovala zbog Nejtana.“ Opet sam se okrenula i brzim korakom krenula kući. Mercedes je otišao, ali je moj bes rastao. „Mama, moram da idem.

Zvaću te kasnije.“ „Je l’ sve u ređu?“, upita ona zabrinuto. „Ne još, ali radim na tome,“ „Ako ti zatrebam, tu sam.“ Uzdahnula sam. „Znam. Dobro sam. Volim te.“ Kada sam stigla kući, Keri je sedeo na kauču sa laptopom na butinama i bosih stopala na stočiću za kafu. ,,Hej“, rekao je i dalje gledajući u ekran.

Ostavila sam svoje stvari i skinula cipele. „Znaš šta?“ Pogledao me je kroz uvojak kose koji mu je pao preko očiju. ,,Šta?“ „Mislila sam da je Gidion pobegao zbog Nejtana. Sve je bilo u redu, a onda nije, i to baš posle vesti koje nam je policija donela o Nejtanu. Shvatila sam da je sve povezano jedno s drugim.“ „Ima smisla.“ Namrštio se. ,,Valjda.“ ,Ali Nejtan je bio u Krosfajeru u ponedeljak pre nego što si ti napadnut. Znam da je išao da se vidi sa Gidionom. Znam. Nejtan ne bi došao da se vidi sa mnom. Ne na takvom mestu sa svim onim obezbeđenjem i ljudima koje poznajem."

Zavalio se. „Okej. I šta to znači?“ ,,To znači da je Gidion bio dobro posle Nejtana.“ Podigla sam ruke. „Bio je dobro čitave te nedelje. Bio je i više nego dobro onog vikenda kad smo otputovali. Bio je dobro i u ponedeljak ujutru kad smo se vratili. A onda - bam - izgubio je jebeni razum i obrušio se na mene u ponedeljak uveče.“ „Slušam.“ „Šta se onda desilo u ponedeljak?“ Keri podiže obrve. „Mene pitaš?“ „Grr.“ Stegla sam kosu rukama. „Pitam jebeni univerzum. Boga. Bilo koga. Šta se, koji đavo, desilo sa mojim momkom?” „Mislim da smo se dogovorili da treba njega da pitaš.“ ,,Od njega dobijam samo dva odgovora: Veruj mi i Čekaj. Danas mi je vratio prsten.“ Pokazala sam mu ruku. ,,A i dalje nosi onaj koji sam mu poklonila. Da li imaš pojma koliko to zbunjuje? Nije to samo prstenje, to je obećanje. Oni su simbol posedovanja i obaveze. Zašto i dalje nosi svoj? Zašto mu je toliko bitno da i ja nosim svoj? Da li zaista očekuje da ga čekam dok ne izjebe Korin?“ „Misliš da to radi? Stvarno?“

Zažmurila sam i pustila da mi glava padne nazad. ,,Ne. I ne znam da li sam zbog toga naivna ili se svojom voljom obmanjujem. “ „Je l’ ovaj doktor Lukas ima nekakve veze sa tim?“ ,,Ne.“ Ispravila sam se i sela na kauč do njega. „Jesi li pronašao nešto?“ „Malo mi je teško, devojčice, kad ne znam šta tražim.“ „Samo imam neki osećaj.“ Pogledala sam u ekran. „Šta je to?“ „Zapisi intervjua sa Bretom od juče sa radio-stanice na Floridi.“ „O? Zašto to čitaš?“ „Slušao sam Zlatnu i odlučio da se bacim malo na pretragu, pa sam naišao na ovo.“ Pokušala sam da čitam, ali je ugao bio loš. „Šta kaže?“ „Pitali su ga da li Eva zaista postoji i on je rekao da, postoji, i da je nedavno ponovo stupio u kontakt sa njom i nada se da će uspeti ovog puta.“ „Šta? Nema šanse!“ ,,Ima.“ Keri se nasmejao. „Eto, imaš svog povratnika ako se Kros ne sabere.“ Ustala sam. „Kako god. Gladna sam. Hoćeš nešto?“ ,,Ako ti se apetit vratio, to je dobar znak.“ „Sve se vraća“, rekoh. ,,Uz osvetu.“ Sledećeg jutra sam pored ivičnjaka sačekala Angusa. Zaustavio se i Pol, vratar moje zgrade, otvorio mi je zadnja vrata. „Dobro jutro, Anguse!“, pozdravila sam ga. „Dobro jutro, gospodice Tramil.“ Pogledi su nam se sreli u retrovizoru i nasmešio mi se.

Kada je krenuo, nagnula sam se između dva prednja sedišta. „Da li znaš gde živi Korin Giru?“ Pogledao me je. ,,Da.“ Vratila sam se u sedište. „Tamo želim da idem.“ Korin živi na uglu odmah posle Gidiona. Sigurna sam da to nije slučajnost.

Prijavila sam se na recepciji i čekala dvadeset minuta pre nego što sam dobila dozvolu da odem na deseti sprat. Pozvonila sam na vrata njenog stana i kada su se otvorila, ugledala sam zajapurenu i razbarušenu Korin u crnoj svilenoj kućnoj haljini do poda. Zaista je prelepa sa tom svilenkastom, crnom kosom i očima nalik na akvamarin, i kreće se gipko i graciozno, čemu se divim. Ja sam se upakovala u omiljenu sivu haljinu bez rukava i bilo mi je drago. Ona čini da se osećam skroz ružno. ,,Evo“, reče bez daha. „Kakvo iznenađenje.“ „Izvini što upadam nezvana. Moram samo nešto da te pitam na brzaka.“ ,,O?“ Držala je vrata napola zatvorenim i naslonila se na dovratak. „Smem li da uđem?“, kruto sam upitala. ,,Uh.“ Bacila je pogled preko ramena. „Bolje ne.“ ,,Ne smeta mi ako imaš društvo i obećavam da ću ti oduzeti samo minut.“ ,,Evo.“ Oblizala je usne. „Kako da ti objasnim... ?“ Ruke su mi se tresle, stomak ludački drhtao, u glavi mi se rojile slike Gidiona kako nag stoji iza nje, kako im je tucanje rano ujutru prekinula bivša devojka koja pojma nema ni o čemu. Znala sam koliko voli seks ujutru. Ali i njega dobro poznajem, tačka. Dovoljno dobro da sam rekla: „Korin, prestani sa tim sranjem.“ Razrogačila je oči.

Podrugljivo sam iskrivila usne. „Gidion je zaljubljen u mene. Ne jebava se sa tobom.“ Brzo se pribrala. „Ni sa tobom se ne jebava. Znam to jer sa mnom provodi sve slobodno vreme.“

Dobro. Razgovaraćemo o ovome u hodniku. „Poznajem ga. Ne razumem ga uvek, ali to je druga priča. Znam da ti je odmah rekao da vas dvoje nemate šanse jer neće da te zaviači. Već te je povredio; neće opet to da uradi.“ „Sve ovo je veoma fascinantno. Da li zna da si ovde?“ ,,Ne, ali ćeš mu ti reći. I to je u redu. Samo želim da znam šta si radila u Krosfajeru onda kad si izašla izgledajući sveže pojebana kao i sada.“ Osmeh joj je rezao kao žilet. „Šta misliš da sam radila?“ „Ništa sa Gidionom“, odlučno rekoh, mada sam se ćtitke molila da ne pravim potpunog idiota od sebe. „Videla si me, jelda? Iz predvorja, imala si direktan pogled na ulicu i videla si me da dolazim. Gidion ti je rekao na večeri u Valdorfu da sam ljubomorna. Da li si imala popodnevni seks sa nekim iz kancelarija? Ili si se razbarušila pre nego što si izašla?“ Videla sam joj odgovor na licu. Bio je brz kao munja, pa nestao, ali sam videla. „Obe pretpostavke su apsurdne“, reče ona.

Klimnula sam glavom, uživajući u trenutku dubokog olakšanja i zadovoljstva. „Slušaj. Nikada ga nećeš imati onako kako želiš. A ja znam koliko to boli. Proživljavam to poslednje dve nedelje. Žao mi je zbog tebe, zaista.“ „Jebi se i ti i tvoje sažaljenje“, brecnu se ona. „Sačuvaj ga za sebe. Ja sam ta sa kojom on provodi vreme.“ „I tu ti je prilika da ga spaseš, Korin. Ako obraćaš dovoljno pažnje, znaš da sad pati. Budi mu prijatelj.“ Krenula sam ka liftu i dobacila joj preko ramena: „Želim ti lep dan.“ Zalupila je vratima za mnom.

Kada sam se vratila u bentli, rekla sam Angusu da me vozi u ordinaciju doktora Lukasa. On je zastao dok je zatvarao vrata i pogledao me. „Evo, Gidion će se mnogo ljutiti.“ Klimnula sam glavom jer sam shvatila upozorenje. „Izaći ću na kraj s tim kad bude vreme.“ Zgrada u kojoj je doktor Lukas imao privatnu ordinaciju bila je skromna, ali je unutra bilo privlačno i prijatno. Čekaonica je urađena od tamnog drveta, a na zidovima su kombinacije fotografija beba i dece. Na stolovima i uredno složeni na policama bili su časopisi za roditelje, a deo za igranje dece bio je uredan i pod nadzorom.

Upisala sam se i sela, ali me je sestra odmah prozvala. Odvela me je do ureda doktora Lukasa, ne u ordinaciju, i on je ustao sa stolice kada sam ušla, brzo obilazeći sto. „Evo.“ Ispružio je ruku i ja se rukovah. „Nisi morala da zakazuješ.“ Uspela sam da se osmehnem. „Nisam znala kako drugačije da dođem do vas.“ „Sedi.“ Sela sam, ali je on ostao da stoji, naslonio se na sto i obema rukama se uhvatio za ivicu. Bila je to pozicija moći i zapitala sam se odakle mu potreba da je koristi kod mene. „Šta mogu da učinim za tebe?“, upita on. Bio je smiren, pun samopouzdanja i široko se osmehivao. Uz takav dobar izgled i prijatne manire, sigurna sam da je svaka majka imala poverenja u njegovu stručnost i integritet. „Gidion Kros je bio vaš pacijent, zar ne?“ Lice mu se odmah uozbiljilo i ispravio se. „Nisam u mogućnosti da razgovaram o pacijentima.“ „Kada ste mi rekli u bolnici da ‘ne smete da razgovarate o pacijentima’, nisam shvatila, a trebalo je.“ Prstima sam dobovala o naslon za ruke. „Lagali ste njegovu majku. Zašto?“ Vratio se do drugog kraja stola koji se našao između nas. „Da li ti je on to rekao?“ ,,Ne. Shvatam ovo u hodu. Hipotetički, zašto biste lagali u vezi sa rezultatima ispitivanja?“ „Nisam lagao. Trebalo bi da odeš.“

,,Ma, dajte.“ Zavalila sam se i prekrstila noge. „Očekujem više od vas. Gde su dokazi da je Gidion čudovište bez duše koje iskorišćava žene ovog sveta?“ „Ja sam svoje ispunio i upozorio sam te.“ Pogled mu je bio čvrst, usna izvijena u podrugljiv osmeh. Više nije izgledao onako zgodno. „Ako nastaviš da traćiš svoj život, ja tu ne mogu ništa.“ „Ja ću to da procenim. Samo sam htela da vam vidim izraz lica. Morala sam da se uverim da li sam u pravu.“ „Nisi. Kros nikada nije bio moj pacijent.“ „Semantika - njegova majka vas je konsultovala. I dok vi provodite dane ključajući što se vaša žena zaljubiia u njega, razmislite o tome šta ste uradili detetu kojem je bila potrebna pomoć.“ Glas mi je postao oštar kada je bes krenuo. Nisam mogla da razmišljam o onome šta se desilo Gidionu, a da ne poželim ozbiljno da naudim svakome ko je doprineo njegovom bolu.

Otkrstila sam noge i ustala. „To što se desilo između njega i vaše žene je nešto što se desilo između dvoje ljudi svojom voljom. Ono što mu se desilo kad je bio dete je zločin, a to kako ste doprineli svemu tome je izopačeno.“ ,,Napolje.“ „Sa zadovoljstvom “ Otvorila sam vrata i maltene naletela na Gidiona, koji je bio naslonjen na zidu ispred ureda. Uzeo me je za gornji deo ruke, ali je gledao doktora Lukasa, sleđen od besa i mržnje. „Dalje od nje“, oštro je rekao.

Lukas se zlobno osmehnuo. „Ona je došla kod mene.“ Gidion mu je uzvratio osmeh i zadrhtala sam. „Kađ je vidiš da nailazi, predlažem da bežiš u suprotnom pravcu.“ „Interesantno. I ja sam njoj dao isti savet kad je reč o tebi.“ Pokazala sam dobrom doktoru srednji prst.

Gidion je frknuo, uhvatio me za ruku i povukao niz hodnik. „Šta je to sa tobom i pokazivanjem srednjeg prsta ljudima?“ „Šta? To je klasika.“ „Ne možete tek tako da upadate!“, brecnula se sestra kada smo prošli pored prijemnog.

On je pogleda. „Možete da otkažete poziv obezbeđenju, odlazimo.“ Izašli smo na hodnik. ,,Je l’ me Angus ofirao?“, promrmljala sam, pokušavajući da oslobodim ruku. ,,Ne. Prestani da se vrpoljiš. U svim automobilima ima GPS praćenje.“ ,,Ti si lud. Je l’ znaš?“ Pritisnuo je dugme za lift i prostrelio me pogledom. „Jesam? A ti? Razletela si se svuda. Moja majka. Korin. Prokleti Lukas. Evo, šta, koji davo, radiš?“ ,,Ne tiče te se.“ Podigla sam bradu. „Raskinuli smo, seeaš se?“ Vilica mu se stegla. Stajao je tu u odelu, tako ugladen i urban, a iz njega je izbijala divljačka, grozničava energija. Kontrast između onog što vidim kad ga pogledam i onoga što osećam samo mi je podstakla želju. Volim što sam imala ovog muškarca u odelu. Svaki sočan, neukrotiv delić njega.

Lift je stigao i ušli smo u njega. Kroz mene je strujalo uzbuđenje. Krenuo je za mnom. Od toga sam prokuvala. Stavio je ključ od lifta u komandnu tablu i ja sam prostenjala. „Ima li nešto u Njujorku što nije tvoje?“ U sekundi se našao na meni, jednu ruku mi je stavio u kosu, a drugu na guzu, i poljubio me agresivno. Nije gubio vreme, jezikom mi je razdvajao usne, uranjao ga duboko i jako. Zaječala sam i uhvatila ga za struk, pridižući se na prste da produbim kontakt.

Zario mi je zube u donju usnu toliko da me je zabolelo. „Misliš da možeš da istreseš nekoliko reči i da završimo? Nema kraja, Evo.“

Pritisnuo me je uza zid lifta. Prikleštio me je divljački napaljen muškarac od metar devedeset. „Nedostaješ mi“, prošaptala sam, uhvatila ga za guzu i privukla ga još jače uz sebe.

Gidion je zastenjao, ,,Anđele.“ Ljubio me je dubokim, besramno očajnim poljupcima od kojih su mi se prsti u cipelama zgrčili. „Šta radiš?“, prodahtao je. „Ideš okolo, sve uzburkavaš.“ „Imam dosta slobodnog vremena“, uzvratih isto bez daha, „pošto sam šutnula momka kretena.“ Zarežao je, divljački strastveno, a rukom me je tako vukao za kosu da je bolelo. „Gidione, ne možeš ovo da rešiš poljupcem ili tucanjem. Ovog puta ne.“ Bilo je tako teško pustiti ga; skoro nemoguće posle toliko nedelja koje sam provela bez prilike i prava da ga dodirnem. Bio mi je potreban.

Pritisnuo je čelo uz moje. „Moraš da mi veruješ.“ Stavila sam mu ruke na grudi i odgurnula ga. Pustio me je, pogledom mi prelazeći po licu. ,,Ne ako ne razgovaraš sa mnom.“ Izvadila sam ključ iz komandne table i pružila mu ga. Lift je počeo da se spušta. „Zbog tebe sam prošla kroz pakao. Namerno si to uradio. Naterao me da patim. I ne vidi se kraj svemu tome. Ne znam šta, koji đavo, radiš, šampione, ali ne mogu više da podnesem ovo doktor Džekil i mister Hajd sranje.“ Stavio je ruku u džep, nehajno i kontrolisano, a kao takav je najopasniji. ,,Sa tobom uopšte ne može da se izađe na kraj.“ „Kada sam obučena. Navikni se na to.“ Vrata lifta su se otvorila i ja sam izašla. Stavio mi je ruku na donji deo leđa i kroz mene prođe drhtaj. Taj bezazleni dodir kroz slojeve tkanine još od prvog dana mi je izazivao požudu. „Još jednom ovako stavi ruku na Korinina leđa i slomiću ti prste.“ „Znaš da ne želim nijednu drugu“, promrmlja on. ,,Ne mogu. Opsednut sam željom za tobom.“ I bentli i mercedes čekali su pored ivičnjaka.

Nebo se smračilo dok sam bila unutra, kao da ga muče turobne misli kao i čoveka pored mene. U vazduhu se osećalo napeto iščekivanje, prvi znak letnje oluje.

Stala sam ispod table sa nazivom koja je visila i pogledala u Gidiona. „Neka se voze zajedno. Ti i ja treba da porazgovaramo.“ „Takav je plan.“ Angus je dotakao obod kape i seo za volan. Drugi vozač je došao do Gidiona i dao mu svežanj ključeva. „Gospodice Tramil“, reče u znak pozdrava. „Evo, ovo je Raul.“ „Opet se srećemo“, rekoh. ,,Da li si preneo poruku prošli put?“ Gidion opusti prste koji su mu bili na mojim leđima. ,Jeste.“ Ozarila sam se. „Hvala, Raule.“ Raul je otišao do suvozačkog mesta u bentliju, a Gidion me je poveo do mercedesa, a onda mi otvorio vrata. Osetila sam talas uzbuđenja kada je seo za volan i podesio sedište da smesti dugačke noge. Pokrenuo je motor i ušao u saobraćaj, vešto i samouvereno upravljajući automobilom kroz ludilo njujorških ulica. „Kad te gledam kako voziš, poželim te“, rekoh i primetih kako je stegao volan. ,,Isuse.“ Pogledao me je. „Ti imaš fetiš vezan za prevoz." ,Ja imam fetiš vezan za Gidiona.“ Spustila sam glas. „Prošle su nedelje.“

„I mrzim svaku sekundu. Evo, ovo je za mene mučenje. Ne mogu da se koncentrišem. Ne mogu da spavam. Iznerviram se za najmanju sitnicu. Prolazim kroz pakao bez tebe.“ Nikada nisam želela da pati, ali bih lagala kada bih rekla da mi nije lakše u svoj svojoj bedi kad čujem da i ja njemu nedostajem koliko i on meni.

Okrenula sam se u sedištu da ga pogledam. „Zašto nam ovo radiš?“ „Dobio sam priliku i iskoristio sam je.“ Stegao je vilicu. „Ova odvojenost je cena koju plaćamo. Neće trajati zauvek. Moraš da budeš strpljiva."

Odmahnula sam glavom. ,,Ne, Gidione. Ne mogu. Više ne.“ „Nećeš me ostaviti. Neću ti dozvoliti.“ „Već sam te ostavila. Zar ne vidiš? Živim svoj život, a ti nisi u njemu.“ ,,U njemu sam onoliko koliko to sada mogu da budem.“ „Tako što me Angus prati unaokolo?

Ma daj. To nije veza.“ Naslonila sam obraz na sedište. „Barem ne onakva kakvu želim.“ „Evo.“ Oštro je izbacio vazduh. „Moje ćutanje je manje od dva zla. Osećam da, objasnio ti ili ne, oteraću te od sebe, ali objašnjenje nosi najveći rizik. Misliš da želiš da znaš, ali ako ti budem rekao, zažalićeš.

Veruj mi kad ti kažem da postoje neke moje strane koje ne želiš da vidiš.“ „Moraš da mi daš barem nešto.“ Stavila sam mu ruku na butinu i osetila kako mu se mišić diže, a onda trza od reakcije na moj dodir. „Sada nemam ništa. Prazna sam.“ Stavio je svoju ruku preko moje. „Ti mi veruješ. Uprkos onome što vidiš i što je kontradiktorno, ti veruješ u ono što znaš. A to je bitno, Evo. Za oboje. Za nas, tačka.“ „Nema nas.“ „Prestani to da govoriš.“ „Hteo si da ti slepo verujem i to si i dobio, ali je to jedino što mogu da ti pružim. Toliko si malo stvari rekao o sebi, a ja sam živela sa tim samo zato što si bio moj. A sada ne...“ „Tvoj sam“, pobuni se on. „Ne onako kako meni treba.“ Na čudan način sam slegnula ramenom. „Dao si mi svoje telo i ja sam se ponašala pohlepno prema njemu zato što je to jedini način da mi se otvoriš. A sada to nemam, i kad pogledam ono što imam, to su samo obećanja. To mi nije dovoljno. U tvom odsustvu, imam samo gomilu stvari koje mi nisi ispričao.“ Gledao je ispred sebe i iz profila sam videla da se stegao. Izvukla sam ruku iz njegove i okrenula mu leđa da bih kroz prozor gledala u prepun grad. ,,Ako te izgubim, Evo“, reče on promuklo, „neću imati ništa. Sve što sam radio radio sam da te ne bih izgubio.“ „Treba mi više.“ Naslonila sam čelo na staklo. ,Ako ne mogu da te imam spolja, potrebno mi je da te imam iznutra, ali me ti nikada ne puštaš da uđem.“ Vozili smo se ćutke, vukli se kroz jutarnji saobraćaj. Krupna kap kiše je pala na vetrobran, a onda su usledile i ostale. „Kada mi je tata umro“, reče on blago, „teško sam izlazio na kraj sa promenama. Sećam se da su ga ljudi voleli, voleli su da budu u njegovoj blizini. On ih je sve obogatio, je l’? A onda se odjednom svet okrenuo naglavačke i svi su ga mrzeli. Moja majka, koja je sve vreme bila tako srećna, počela je non-stop da plače. A ona i moj tata su se svađali svakog dana. Toga se najviše sećam - stalno su vikali i vrištali.“ Gledala sam ga, proučavala mu bezizražajni profil, ali nisam ništa govorila iz straha da trenutak ne prođe. „Odmah se preudala. Odselili smo se iz grada. Ona je ostala trudna. Nisam nikada znao kada ću naleteti na nekoga koga je moj tata sjebao i trpeo sam dosta sranja od druge dece. Od njihovih roditelja. Nastavnika. To je bila velika vest. Do dana današnjeg ljudi i dalje pričaju o mom tati i onome što je uradio. Bio sam mnogo ljut. Na sve. Stalno sam imao napade besa. Razbijao sam stvari.“ Stao je na semaforu, teško dišući. „Kada se Kristofer rodio, postalo je još gore, a kada je napunio pet godina, oponašao me je, dobijao napade besa za večerom, bacao tanjire preko stola i na

pod. Moja mama je tada bila trudna sa Ajerlend, pa su ona i Vidal odlućili da je vreme da krenem na terapiju.“ Suze su mi tekle niz lice od ovog opisa njega kada je bio mali - uplašen, povređen, osećao se kao autsajder u novom životu svoje mame. „Došli su kod nas kući - psihijatar i doktor pripravnik kome je ona bila supervizor. Počelo je dobro. Oboje su bili fini, atraktivni, strpljivi. Ali je uskoro žena psihijatar počela da provodi većinu vremena dajući savete mojoj majci koja je imala tešku trudnoću uz dvojicu sinova koji su bili van kontrole. Sve više su me ostavljali samog sa pripravnikom.“ Gidion je zaustavio automobil. Stezao je volan dok mu zglobovi nisu pobeleli, a jabučica mu se pomerala. Dobovanje kiše se stišalo i ostavilo nas sa bolnim istinama. „Ne moraš dalje da mi pričaš“, prošaptala sam, otkopčala pojas za vezivanje i krenula ka njemu. Dodirnula sam mu lice vrhovima prstiju koji su bili vlažni od mojih suza.

Nozdrve su mu se raširile kada je oštro udahnuo vazduh. „Terao me je da svršim. Svaki jebeni put, nije hteo da stane dok ne svršim da bi mogao da kaže da mi se dopalo.“ Skinula sam cipele i povukla mu ruku sa volana da bih mogla da ga opkoračim, sednem mu u krilo i držim ga. Njegov stisak je bio mučno jak, ali se nisam bunila. Stajali smo u nenormalno zakrčenoj ulici, beskrajna kolona automobila je brujala s jedne strane, a s druge su prolazili pešaci, ali ni on ni ja nismo marili za to. On se žestoko tresao, kao da nekontrolisano plače, ali nije pustio ni glasa, ni suzu.

Nebo je plakalo zbog njega, kiša je počela jako i ljutito da pada, zemlja je isparavala.

Držala sam mu glavu u rukama i pritisnula mokro lice na njegovo. „Sššš, dušo. Razumem te.

Znam kakav je osećaj, znam kako te posle zlurado gledaju. I kakvu sramotu, zbunjenost i krivicu osećaš. Nisi ti kriv. Nisi to želeo. Nisi uživao u tome.“ „Isprva sam ga puštao da me dodiruje“, prošapta on. „Rekao je da je reč o mojim godinama... hormonima... da treba da masturbiram i da će me to smiriti. Da ću s vremenom biti sve manje besan. Dodirivao me je, govorio da će mi on pokazati kako se to radi. Da ja to radim pogrešno...“ „Gidione, ne.“ Odmakla sam se da ga pogledam, zamišljajući kako se posle toga sve odvijalo, šta je sve rećeno da bi izgledalo kao da je Gidion podstakao svoje sopstveno silovanje. ,,Ti si bio dete u rukama odraslog čoveka koji je tačno znao šta treba da radi. Oni žele da izgleda kao da smo mi za to krivi tako da oni ne budu odgovorni za zločin, ali to nije istina.“ Oči su mu bile širom otvorene i tamne naspram bledog lica. Nežno sam pritisnula usne na njegove i osetila ukus svojih suza. „Volim te. I verujem ti. I ti nisi kriv ni za šta.“ Gidion mi je stavio ruke u kosu, držeći me mirnu dok mi je razarao usne očajničkim poljupcima. „Nemoj da me ostaviš.“ ,,Da te ostavim? Udaću se za tebe.“ Oštro je uzeo vazduh. Zatim me je privukao bliže, dok je rukama nehajno i grubo išao po meni.

Nestrpljivo kucanje po prozoru nateralo me je da se trgnem od iznenađenja. Kroz prednji, nezatamnjen prozor gledao nas je policajac u kabanici i prsluku, mrštio se na nas ispod kape. „Imate trideset sekundi da se pomerite ili ću vas kazniti za nedolično ponašanje u javnosu.“ Pocrvenela sam, osramoćena, vratila se na svoje sedište i nespretno se opružila. Gidion je sačekao da vežem pojas, a onda upalio automobii. Dodirnuo je obrvu u znak pozdrava policajcu i vratio se na put.

Uzeo mi je ruku, podigao je do usana i poljubio me u vrhove prstiju. „Volim te.“ Sledila sam se dok mi je srce tuklo.

Isprepletali smo prste i stavio nam je ruke na butinu. Brisači su se pomerali preko vetrobrana, ritmični pokreti su se rugali mom pulsu koji je divljao.

Teško sam progutala knedlu i prošaptala: „Ponovi to.“ Usporio je ispred semafora. Okrenuo je glavu i pogledao me. Delovao je iscrpljeno, kao da ga napušta njegova uobičajena živa energija i kao da koristi poslednje atome snage. Ali su mu oči bile tople i sjajne, usne je iskrivio na ljupki način pun nade. „Volim te. Još uvek mi to nije prava reč, ali znam da ti to hoćeš da čuješ.“ „Potrebno mi je da čujem“, tiho sam se složila. „Sve dok razumeš razliku.“ Svetlo na semaforu se promenilo i nastavio je da vozi. „Ljudi prevaziđu ljubav. Mogu da žive bez nje, mogu da krenu dalje. Ljubav može da se izgubi i ponovo nađe. Ali se to meni neće desiti. Tebe neću preživeti, Evo.“ Dah mi je zastao od izraza na njegovom licu kada me je pogledao. „Opsednut sam tobom, anđele. Zavistan od tebe. Ti si sve što sam ikada želeo i što mi je bilo potrebno, sve ono o čemu sam sanjao. Ti si sve. Živim i dišem tebe. Za tebe.“ Stavila sam drugu ruku preko naših. „Toliko toga te čeka tamo negde. Samo što to još ne znaš.“ ,,Ne treba mi ništa drugo. Svako jutro ustajem i suočavam se sa svetom zato što si ti u njemu.“ Skrenuo je i zaustavio se ispred Krosfajera iza bentlija. Ugasio je motor, odvezao pojas i duboko udahnuo. „Zbog tebe svet meni ima smisla onako kako pre nikada nije. Sada imam mesto, sa tobom.“ Iznenada sam shvatila zašto je toliko naporno radio, zašto je tako ludački uspešan tako mlad.

Njega je vodilo to da nađe svoje mesto u svetu, da bude više od autsajdera.

Prešao mi je vrhovima prstiju po obrazu. Toliko mi je nedostajao taj dodir da mi je srce krvarilo kada me je opet dotakao. „Kada mi se vraćaš?“, tiho upitah. „Čim budem mogao.“ Nagnuo se napred i pritisnuo usne na moje. ,,Čekaj.“

19 Kada sam se vratila za svoj sto, sačekala me je poruka na govornoj pošti od Kristofera.

Na trenutak sam razmišljala da li da nastavim sa potragom za istinom. Kristofer nije čovek koga želim da uvlačim dublje u život.

Ali me je progonio izraz na Gidionovom licu kada mi je pričao o prošlosti, i zvuk njegovog glasa, tako promukao od sramote i agonije.

Njegov bol osećala sam kao svoj.

Na kraju nisam imala drugog izbora. Pozvala sam Kristofera na ručak. „Ručak sa prelepom ženom?“ U glasu mu se čuo osmeh. ,Apsolutno.“ ,,Kad god budeš bio slobodan ove nedelje, meni odgovara.“ „Šta kažeš za danas?“, predloži on. „Ponekad me uhvati želja za onim restoranom gde si me vodila.“ „Meni odgovara. Podne?“ Dogovorili smo se oko vremena i taman sam prekinula vezu kada je Vil stao pored mene.

Pogledao me je očima kučenceta i rekao: „Pomagaj.“ Uspela sam da se osmehnem. „Naravno. “ Dva sata su proletela. Kada se primaklo podne, sišla sam i videla da me Kristofer čeka u predvorju. Kestenjasta kosa mu je bila razbarušena u kratkim, nehajnim loknama, a sivkastozelene oči su mu svetlucale. Uz crne pantalone i belu košulju podvijenih rukava, delovao je samouvereno i privlačno. Pozdravio me je uz dečački osmeh i tada mi je sinulo - ne mogu da ga pitam šta je nekada davno rekao majci. I sam je bio dete koje je živelo u nefunkcionalnoj porodici. „Uzbuđen sam što si me pozvala“, reče on. „Ali moram da priznam, radoznao sam da čujem zašto. Pitam se ima li to veze sa tim što se Gidion vratio Korin.“ To je zabolelo. Užasno. Morala sam duboko da udahnem, a onda izbacim svu napetost. Toliko sam pametna. Nemam sumnji. Ali sam dovoljno iskrena da priznam da hoću da Gidion bude u mom vlasništvu. Želim da polažem prava na njega, da ga posedujem, da svi znaju da je moj. „Zašto ga toliko mrziš?“, upitah kada sam krenula ispred njega kroz rotirajuća vrata. Iz daljine se čula grmljavina, ali je vrela, neprekidna kiša prestala i po ulicama je bilo prljavih bara.

Pridružio mi se na trotoaru i stavio mi ruku na donji deo leđa. Kroz telo mi je prošao drhtaj od odvratnosti. „Zašto? Hoćeš da razmenimo beleške?“ „Naravno. Što da ne?“ Kad se ručak završio, imala sam prilično dobru predstavu o tome šta hrani Kristoferovu mržnju. Njemu je bitan samo čovek kojeg vidi u ogledalu. Gidion je zgodniji, bogatiji, moćniji, ima više samopouzdanja... jednostavno svega ima više. A Kristofera očigledno izjeda ljubomora.

Njegova sećanja na Gidiona obojena su verovanjem da je Gidion dobijao svu pažnju kao dete. Što je možda i tačno, imajući u vidu koliko je bio problematičan. Još gore, njihovo rivalstvo prenelo se i na profesionalni život kada je Kros indastri“ dobio većinski deo „Vidal rekordsa“. Sebi sam dala zadatak da kasnije pitam Gidiona zašto je to uradio.

Stali smo ispred Krosfajera da se pozdravimo. Taksi je projurio kroz ogromnu baru i isprskao me penušavom vodom. Opsovala sam sebi u bradu, skočila u stranu i maltene naletela na Kristofera.

„Voleo bih da te izvedem neki put, Evo. Može večera?“ ,,Javiću se“, ogradila sam se. „Cimer mi je zaista bolestan sada i moram da budem sa njim što više.“ „Imaš moj broj.“ Nasmešio se i poljubio me u ruku, za šta sam sigurna da je smatrao šarmantnim. ,,A i ja ću se javiti.“ Prošla sam kroz rotirajuća vrata u Krosfajeru i krenula ka drugim obrtnim vratima.

Jedan od ljudi iz obezbeđenja u crnom odelu pored prijemnog me je zaustavio. „Gospođice Tramil.“ Nasmešio se. „Možete li da pođete sa mnom?“ Radoznalo sam krenula za njim do kancelarije obezbeđenja gde sam na početku dobila propusnicu kada sam se zaposlila. Otvorio mi je vrata, a unutra me je čekao Gidion.

Naslonio se na sto skrštenih ruku i izgledao je prelepo, jebozovno i čudno veselo. Vrata su se zatvorila i on je uzdahnuo, odmahujući glavom. ,,Ima li još ljudi iz mog života koje planiraš da uznemiravaš u moje ime?“, upita. „Opet me špijuniraš?“ „Samo te štitim i držim na oku.“ Podigla sam obrvu. ,A odakle znaš da li sam ga uznemiravala ili ne?“ Osmeh mu je postao širi. „Zato što te poznajem.“ ,,Pa, nisam ga uznemiravala. Stvarno. Nisam“, pobunila sam se kada sam videla da me gleda uz nevericu. „Htela sam, ali nisam. I zašto smo ovde?“ „Jesi li ti na nekom krstaškom pohodu, andele?“ Razgovarali smo tako, a nisam bila sigurna zašto. I nije me bilo briga jer mi je nešto drugo bilo bitnije. ,,Da li shvataš da si mirno reagovao na to što sam ručala sa Kristoferom? Kako i ja reagujem na to što ti provodiš vreme sa Korin? Oboje reagujemo potpuno drugačije nego što smo pre samo mesec dana.“ On je drugačiji. Nasmejao se i bilo je nečeg jedinstvenog u tom toplom pokretu usana. „Imamo poverenja jedno u drugo, Evo. Dobar je osećaj, jelda?“ ,,To što imam poverenja u tebe ne znači da me manje zbunjuje ono što se dešava među nama.

Zašco se krijemo ovde?“ „Prihvatljivo poricanje.“ Gidion se ispravio i prišao mi.

Uzeo mi je lice u ruke, zabacio mi glavu i slatko me poljubio. „Volim te.“ „Postaješ sve bolji u izgovaranju tih reči.“ Prošao mi je prstima kroz nove šiške. „Sećaš se one noći kada si loše sanjala, a ja sam ostao do kasno u gradu? Pitala si se gde sam bio.“ ,,I dalje se pitam.“ „Bio sam u hotelu, raščišćavao onu sobu. Moj jebarnik, kako si ga nazvala. Nije mi delovalo prikladno da ti to objašnjavam dok si onoliko povraćala.“ Zastao mi je dah. Laknulo mi je što znam gde je bio. Još više mi je laknulo što više nema jebamika. Blago me je gledao. „Skroz sam zaboravio na to dok nisi pomenula kod doktora Pitersena.

Oboje znamo da ga više neću koristiti. Moja devojka više voli prevozna sredstva od kreveta. “ Nasmejao se i izašao. Gledala sam za njim.

Radnik obezbeđenja je stao na vrata i ja sam odgurnula misli koje su počele da naviru, ostavljajući ih za kasnije kad budem stvarno imala vremena da shvatim kuda me vode.

Na putu do stana, kupila sam flašicu soka od jabuke umesto šampanjca. S vremena na vreme bih ugledala bentli, pratio me je, uvek spreman da se zaustavi i pokupi me. Nekada me je to iritiralo jer me je to stalno podsećalo i produbljivalo zbunjenost zbog raskida sa Gidionom. Sada sam se smešila što je tu.

Doktor Pitersen je bio u pravu. Apstinencija i prostor su mi razbistrili um. Na neki način, distanca između mene i Gidiona učinila nas je jačima, počeli smo više da cenimo jedno drugo i da se manje uzimamo zdravo za gotovo. Sada ga volim više nego ikada i tako sam se osećala i dok sam planirala kako ću provesti veče sa cimerom, a da nisam imala pojma gde je Gidion, niti sa kime je.

Nije bitno. Znam da sam mu u mislima, u srcu.

Telefon mi je zazvonio i izvadila sam ga iz torbice. Kada sam videla da me mama zove, javila sam se: „Ćao, mama.“ ,,Ne razumem šta traže!“, počela je da se žali, besna i uplakana. „Neće da ostave Ričarda na miru. Danas su bili kod njega u kancelariji i uzeli kopije video-snimaka koji su načinjeni sigurnosnim kamerama." ,,Detektivi?“ „Da. Nemilosrdni su. Šta hoće?“ Skrenula sam za ugao u svoju ulicu. ,,Da uhvate ubicu. Verovatno samo hoće da vide Nejtana kako je došao i otišao. Da provere vreme ili tako nešto.“ „To je smešno!“ „Aha, mada je to samo pretpostavka. Ne brini. Nema šta da nađu jer je Stanton nevin. Sve će biti okej. “ ,,On je tako dobar u svemu ovome, Evo“, reče ona blago. „Tako je dobar prema meni.“ Uzdahnula sam jer sam čula preklinjanje u njenom glasu. „Znam, mama. Shvatam. Tata shvata. Ti si tu gde treba da budeš. Niko te ne osuđuje. Svima nam je to okej.“ Smirila sam je tek kada sam stigla do vrata stana, i sve vreme sam se pitala šta bi detektivi našli da uzmu video-snimke i iz Krosfajera. Može da se napravi hronika o istoriji moje veze sa Gidionom dok sam bila sa njim u predvorju „Kros indastriza“. Prvo me je na tom mestu procenjivao, otvoreno pokazujući svoju želju. Tu me je sabio uza zid čim sam se složila sa time da počnemo da se zabavljamo. I odbio je moj dodir onog užasnog dana kada je počeo da se udaljava od mene. Detektivi bi sve to videli kada bi proveravali unazad, sve te privatne i lične trenutke. „Zovi me ako ti zatrebam“, rekoh dok sam spuštala torbu i tašnicu na trpezarijski sto. „Biću kod kuće večeras.“ Završile smo razgovor i primetila sam nepoznat kaput preko jedne barske stolice. Doviknula sam Keriju: „Dragi, stigla sam!“ Stavila sam sok od jabuke u frižider i krenula niz hodnik do spavaće sobe da se istuširam. Bila sam na pragu svoje sobe kada su se otvorila vrata kod Kerija i iz sobe je izašlaTatjana. Razrogačila sam oči kada sam je videla u seksi kostimu medicinske sestre, sa sve podvezicama i mrežastim čarapama. „Hej draga“, reče ona sva slatka. Neverovatno je bila visoka na štiklama, nadvila se nada mnom. Uspešna manekenkaTatjana Šerlin ima lice i telo koji zaustavljaju saobraćaj. „Pobrini se za njega meni za ljubav.“ Počela sam da trepćem i posmatrala dugonogu plavušu kako odlazi u dnevnu sobu. Malo kasnije sam čula kako su se ulazna vrata zalupila.

Keri se pojavio na pragu, sav razbarušen, zajapuren, samo u boksericama. Naslonio se na dovratak uz lenj, zadovoljni osmeh. ,,Hej.“ „Hej i tebi. Izgleda da si imao dobar dan.“ „Nego šta.“ To me je nasmejalo. „Ne osuđujem te, ali sam mislila da ste ti i Tatjana završena priča.“

„Nikada nisam ni mislio da smo počinjali bilo šta.“ Prošao je rukom kroz kosu i umrsio je. „Onda se danas pojavila sva zabrinuta, izvinjavajući se. Bila je u Pragu i nije čula šta mi se desilo do jutros. Dojurila je onako obučena, kao da mi je pročitala perverzne misli.“ I ja sam se naslonila na dovratak. „Valjda te poznaje.“ „Valjda.“ Slegnuo je ramenima. „Videćemo kako će se stvari odvijati. Zna da jeTrej u mom životu i da se nadam da će i ostati. Ali Trej... znam da se njemu to neće dopasti.“ Saosećala sam sa obojicom. Biće potrebno dosta kompromisa da bi ta veza uspela. „Šta kažeš na to da zaboravimo na naše bolje polovine i napravimo filmski maraton, akcioni filmovi? Kupila sam nam bezalkoholni šampanjac.“ Podigao je obrve. „Šta je tu zabavno?“ „Ne smeš da mešaš lekove i alkohol, znaš“, rekoh oporo. „Nema treninga krav mage večeras?“ „Nadoknadiću sutra. Kulira mi se sa tobom. Hoću da se opruzim na kauču, jedem picu štapićima, a kinesku hranu prstima.“ ,,Ti si buntovnik, devojčice.“ Nasmešio se. ,,I dogovoreno za večeras.“ Parker je udario o strunjaču uz stenjanje i ja sam viknula, uzbuđena svojim uspehom. ,,Da“, rekla sam skupljene pesnice. Nije mala stvar što sam uspela da oborim muškarca teškog kao što je Parker. Pronalaženje prave ravnoteže u borbi verovatno je duže nego što bi trebalo jer mi je bilo teško da se koncentrišem u poslednje dve nedelje.

U mom životu nije bilo ravnoteže kad pođe po zlu sa Gidionom.

Parker se smejao i ispružio ruku da mu pomognem da ustane. Uhvatila sam ga za nadlakticu i podigla na noge. „Dobro. Vrlo dobro“, pohvalio me je. „Večeras radiš na sve cilindre.“ „Hvala. Hoćeš opet?“ „Napravi pauzu od deset minuta i popij vodu“, reče on. ,,Moram da porazgovaram sa Džeremijem pre nego što ode.“ Džeremi je instruktor zajedno sa Parkerom, džin od čoveka i polaznici moraju dosta da vežbaju da bi ga savladali. Tada nisam mogla da zamislim da ću ikada moći da se odbranim od takvog napadaća grdosije, ali sam videla da su neke sitne žene uspevale.

Uzela sam peškir i vodu i krenula ka aluminijumskim tribinama pored zida. Koraci su mi postali nesigurni kada sam ugledala detektivku koja mi je dolazila u stan. Ali detektivka Šeli Grejvs nije bila u uniformi. Na sebi je tmala sportsku majicu i odgovarajući šorts, patike, a tamna, kovrdžava kosa bila joj je pokupljena u rep.

Pošto je tek ulazila, a vrata su pored tribina, išla sam ka njoj. Naterala sam se da delujem opušteno, mada sam se osećala upravo suprotno. „Gospođice Tramil“, pozdravi me ona. „Zamislite da naletim na vas ovde. Da li dugo vežbate sa Parkerom?"

Oko mesec dana. Drago mi je da vas vidim, detekrivko.“ Ne, nije.“ Iskrivila je usne. ,,Ili barem ne mislite tako. Još uvek. Možda nećete ni kada završimo sa ćaskanjem.“ Namrštila sam se zbunjena tom gomilom zbrkanih reči. Ali je jedno bilo jasno. ,,Ne smem da razgovaram sa vama bez prisustva advokata.“ Široko se osmehnula. „Nisam na dužnosti. Ali u svakom slučaju, ne morate ništa da kažete. Ja ću da pričam.“ Grejvsova je pokazala rukom ka tribinama i ja sam sela protiv volje. Imam prokleto dobar razlog što sam oprezna.

„Šta kažete da se pomerimo malo gore?“ Popela se navrh, a ja sam ustala i krenula za njom.

Kad smo se smestile, stavila je nadlaktice na kolena i pogledala dole u polaznike. „Uveče je ovde drugačije. Ja uglavnom dolazim preko dana. Rekla sam sebi da ćemo porazgovarati ako slučajno naletim na vas kada nisam na dužnosti. Mislila sam da su šanse za tako nešto ravne nuli.

Ali gle, evo vas. Mora da je to neki znak.“ Nisam se upecala na to dodatno objašnjenje. „Ne delujete mi kao neko ko veruje u znake.“ „Provalili ste me, ali ću ovog puta napraviti izuzetak.“ Na trenutak je napućila usne kao da ozbiljno razmišlja o nečemu. Onda me je pogledala. „Mislim da je vaš momak ubio Nejtana Barkera.“ Ukočila sam se i glasno izbacila vazduh. „Neću nikada uspeti to da dokažem“, reče ona smrknuto. „Previše je pametan. Previše temeljan. Čitava stvar je precizno osmišljena. Onog trenutka kada je Gidion Kros odlučio da ubije Nejtana Barkera, sve je odlično organizovao.“ Nisam mogla da odlučim da li da odem ili ostanem - šta će biti ishod tih odluka. A u tom trenutku neodlučnosti, ona je nastavila sa pričom. „Mislim da je sve počelo u ponedeljak kada vam je cimer napadnut. Kada smo pretražili sobu u kojoj je Nejtan Barker nađen mrtav, pronašli smo fotografije. Dosta vaših fotografija, ali ja pričam o onima na kojima se nalazi vaš cimer.“ „Keri?“ ,,Da moram da objasnim zašto uzimam nalog za hapšenje, rekla bih da je Nejtan Barker napao Kerija Tejlota da bi zastrašio Gidiona Krosa i pripretio mu. Moja pretpostavka je da Kros nije pristao na Barkerovu ucenu.“ Stegla sam ruke oko peškira. Nisam mogla da podnesem pomisao na to da je Keri onoliko propatio zbog mene.

Grejvsova me je gledala oštro i bezizražajno. Očima policajca. I moj tata ima taj pogled. ,,U tom trenutku, mislim da je Kros verovao da se vi nalazite u smrtnoj opasnosti. I znate šta? Bio je u pravu. Videla sam dokaze koje smo uzeli iz Barkerove sobe - fotografije, detaljne beleške o vašem dnevnom rasporedu, isečke iz novina... čak i vaše smeće. Uglavnom je prekasno kada pronađemo takve stvari.“ „Nejtan me je pratio?“ Od same pomisli na to kroz telo mi je prošao žestok drhtaj. „Uhodio vas je. Ucenjivanje vašeg očuha i Krosa samo je vrhunac. Mislim da vam je Kros postajao previše blizak i Barker je osećao kao da mu vaša veza preti. Verujem da se nadao da će se Kros skloniti ako sazna za vašu prošlost.“ Podigla sam peškir do usta u slučaju da povratim jer mi je pripala muka. „Evo kako ja mislim da se sve odigralo.“ Grejvsova je spojila prste i usmerila pažnju na naporni trening koji se odvijao ispod nas. „Kros vas je otkačio, počeo da se viđa sa bivšom devojkom. I to iz dva razloga — Barker se opustio, a Kros je oduzeo sebi motiv.

Zašto bi ubio čoveka zbog žene koju je ostavio? Sve je to prilično dobro udesio - nije vam ništa rekao. Vi ste učvrstili tu laž iskrenim reakcijama.

Počela je da dobuje i stopalom i prstima, a iz vitkog tela joj je izbijala nemirna energija. „Kros nije unajmio nikoga da obavi posao. To bi bilo glupo. Ne želi da ima novčani trag ili plaćenog ubicu koji bi mogao da ga oda. A i lična stvar je posredi. Vi ste lična stvar. Hoće da ukloni pretnju bez sumnje. Napravio je zabavu u poslednjem trenutku u nekom od svojih mesta za neko votka društvance. I tako ima čvrst alibi. Čak su ga i novinari fotografisali te večeri. A on tačno zna gde ste vi i da takođe imate čvrst alibi.“ Stegla sam prstima peškir. Bože...

Zvuci tela koja udaraju o strunjače, brujanje glasa instruktora i pobednički uzvici polaznika, sve se to gubilo od konstantnog zujanja u mojim ušima. Preda mnom se sve uskomešalo od aktivnosti, a moj mozak to nije mogao da obradi. Imala sam osećaj kao da idem po beskrajnom tunelu dok mi realnost nije stigla do crne tačkice.

Grejvsova je otvorila flašicu vode, uzela veliki gudjaj, a zatim obrisala usta nadlanicom. „Priznajem, zabava me je pomalo omela. Kako da pobiješ takav alibi? Morala sam tri puta da se vratim u hotel pre nego što sam saznala da je te večeri došlo do požara u kuhinji. Ništa strašno, ali su svi bili evakuisani iz hotela na sat vremena. Svi gosti su bili na trotoaru. Kros je ulazio i izlazio iz Hotela, radio je sve ono što vlasnik treba da radi kad su takve okolnosti. Razgovarala sam sa petoro, šestoro radnika koji su ga tada videli ili pričali sa njim, ali niko od njih nije mogao da mi potvrdi tačno vreme. Svi su se složili da je bilo haotično. Ko bi pratio jednog muškarca u svoj toj gunguli?“ Osetila sam kako odmahujem glavom kao da je meni postavila pitanje.

Ona je napravila kružni pokret ramenima unazad. „Merila sam koliko vremena treba od uslužnog ulaza - gde su Krosa videli kako razgovara sa vatrogascima - do Barkerovog hotela nekoliko blokova dalje. Petnaest minuta svaki put. Barker je ubijen jednim ubodom u grudi. Pravo u srce. Za to ne treba više od minut. Nema ranjavanja od odbrane i pronađen je pored vrata. Moja pretpostavka? Otvorio je vrata Krosu i oboren je pre nego što je uspeo da trepne. I pazite ovo... Taj hotel drži filijala „Kros indastriza“. A baš se pogodilo da nije bilo sigurnosnih kamera, bile su na održavanju, a postavljene su tek pre nekoliko meseci.“ „Slučajnost“, rekoh promuklo. Srce mi je dobovalo. Negde u glavi, registrovala sam da je na nekoliko metara od nas desetak ljudi, nastavljaju sa svojim životom nemajući pojma da se jedno ljudsko biće u zgradi suočava sa katastrofalnim dogadajem. „Naravno. Što da ne?“ Grejvsova je slegnula ramenima, ali su je oči odale. Ona zna. Ne može da dokaže, ali zna. „Evo kako stoje stvari: ja mogu da nastavim da kopam i provodim vreme rešavajući ovaj slučaj dok me drugi čekaju na stolu. Ali koja je svrha toga? Kros ne predstavlja opasnost po ljude. Moj partner će vam reći da nikada nije u redu uzeti zakon u svoje ruke. I ja se uglavnom slažem s tim. Ali je Nejtan Barker planirao da vas ubije. Možda ne sledeće nedelje.

Možda ne sledeće godine. Ali jednog dana da.“ Ustala je i ispravila šorts, podigla vodu i peškir, ne obraćajući pažnju na to što ja nekontrolisano jecam. Gidion... Pritisnula sam peškir na lice, preplavljena emocijama. „Spalila sam beleške“, nastavi ona. „Moj partner se slaže da smo došli do ćorsokaka. Nikog ne boli dupe što Nejtan Barker više ne udiše vazduh. Čak mi je i njegov otac rekao da je za njega sin već odavno mrtav.“ Pogledala sam je i počela da trepćem da bih oterala suze koje su mi zamaglile vid. ,,Ne znam šta da kažem.“ ,,Vi ste sa njim raskinuli u subotu posle onoga kada smo vas prekinuli za vreme večere, jelda?“ Klimnula sam glavom, a zatim i ona. „Tada je bio u stanici, dao je izjavu. Izašao je odatle, ali sam ga videla kroz staklo na vratima. Takav bol viđam samo kad moram o smrti da obavestim najbliže rođake. Da budem iskrena, zato sam vam sve ovo ispričala - da možete da mu se vratite.“ ,,Hvala.“ Nikada tu reč nisam izgovorila sa toliko emocija kao tada.

Odmahnula je glavom i krenula niz stepenice, a zatim je stala, okrenula se i pogledala me. ,,Ne treba meni da zahvaljujete.“ Nekako sam se našla kod Gidiona u stanu.

Ne sećam se kako sam izašla iz Parkerove sale, niti da sam rekla Klensiju gde da me vozi: ne sećam se ni da sam se javila na recepciji i vozila liftom. Kada sam se našla ispred Gidionovih vrata u privatnom foajeu, morala sam da stanem na trenutak jer nisam znala kako sam stigla od tribina dovde.

Pozvonila sam i čekala. Kada niko nije otvorio, spustila sam se na pod i naslonila na vrata.

Gidion me je tako zatekao. Vrata lifta su se otvorila i on je izašao, iznenada se zaustavivši kada me je ugledao. Na sebi je imao opremu za trening, a kosa mu je i dalje bila mokra od znoja.

Nikada mi nije delovao tako lepo.

Posmatrao me je, ne mičući se, pa sam objasnila: „Nemam više ključ.“

Nisam ustala jer nisam bila sigurna da ću moći da sc držim na nogama, On je čučnuo. „Evo? Šta nije u redu?“ „Večeras sam srela detektivku Grejvs.“ Progutala sam knedlu. „Neće više raditi na slučaju.“ Grudi su mu se raširile kada je duboko udahnuo.

Od tog zvuka sam znala.

U Gidionovim predivnim očima pojavila se mračna opustošenost. On zna da ja znam. Istina se teško osećala u vazduhu između nas, maltene opipljiva.

Ubio bih za tebe, odrekao se svega zbog tebe... ali neću da se odreknem tebe.

Gidion je pao na kolena na hladan, težak mermer. Pognuo je glavu. Čekao.

Pomerila sam se i kleknula isto kao i on. Podigla sam mu bradu. Dodirnula mu lice rukama i usnama. U lice sam mu prošaptala zahvalnost za ono što mi je poklomo: Hvala... hvala... hvala.

Uhvatio me je i čvrsto obuhvatio rukama. Lice je pritisnuo na moj vrat. „Kuda sada?“ Držala sam ga. „Gde god nas ovo odvede. Zajedno. “