TU magazin br. 43

MAGAZIN SPECIJALIZOVAN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO

IZDAVAČ:

Yo Yo Spin d.o.o. Rige od Fere 20 Beograd, Srbija office@tumagazin.rs www.tumagazin.rs

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Petar Vušurović petar@tumagazin.rs

DIZAJN I PRE PRESS: Svetislav Bajić

UREDNIK FOTOGRAFIJE: Edvard Nalbantjan

REDAKCIJA:

Bojana Ilić, Jelena Popović Đorđević, Petar Mesarić

SARADNICI:

Branka Bošnjak, Maja Rogan, Vladimir Đumić

MARKETING I DISTRIBUCIJA:

Usta Nova d.o.o.

ŠTAMPA:

DMD štamparija, Beograd

PERIODIKA:

Tromesečna

Izdavač ne odgovara za sadržaj objavljenih oglasa. Magazin se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je profesionalcima u sektorima turizma i HoReCa.

ISSN 2683-4855 COBISS.SR-ID 281997836

Poštovani čitaoci,

Stigla je još jedna jesen, najlepše godišnje doba (posle zime, proleća i leta), ali ja se, kao i svaki put u ovo doba godine, pitam šta u ovo (ne)vreme reći kao uvodnu reč, kako naruši ti belilo ekrana, “koju posluku porati”?! Eh, što nisam ured nik/ca nekog lajfstajl magazina pa da od samog početka zacvrkućem u sledećem fazonu: “I pored toga što na svetu vlada uvreženo mišljenje da je proleće godišnje doba ljuba vi, jesen je pravo vreme za romantiku. Pogledajte samo te ulice ukrašene kišobranima različitih boja, ispod kojih uvek ima mesta za dvoje...”

Umesto toga, ja se kao svi medvedi i turistički radnici (pošto za razliku od letovanja i zimovanja, ne postoji jesenovanje) bavim pripremama za zimsku sezonu. I da znate, ne muči samo mene taj hronični nedostatak sadržaja. Ima nas još… Jesenopatija, to turobno stanje duha i tela izazvano do laskom jeseni, širi se svim prostorima severne hemisfere. Ona podstiče opadanje lišća, kose, entuzijazma, a zauzvrat nam ostavlja mirise prošlosti, zgaženog lišća i prekršenih obećanja. Za razliku od drugih hroničnih bolesti ne pomažu tu ni narodna medicina, ni alternativa, a naročito treba iz begavati sentimentalnu muziku u kombinaciji sa alkoho lom koji skupa teraju na kung fu ili još gore na druženje sa samim sobom. Ali to je to, bez panike. Proći će sama od sebe, sa prvim snegom, novim doživljajem ili novim puto vanjem, otići će jesen da nas sačeka iza nekog letnjeg ugla, opet.

I tako reč po reč, ne znam ni sam kako, ja sam 43. put uspeo da vas uvedem u TU magazin. Želim vam mnogo sadržaja dok čitate naredne stranice.

JELOVNIK

TARTUFI

FOKUSU

PREPORUKE

KOJU MANJE

PITANJA ZA ŠEFICU

Jedna oblast turizma je poslednjih godina defini tivno uzela primat, a to je solo traveling, odnosno “solo putovanje”. Kako bismo bolje razumeli značaj nekog fenomena, često se “vodimo” brojkama, te nije zgoreg istaći kako je između 2015. i 2017. ovaj trend porastao za čak 42 odsto. Pritom, to je bilo mnogo pre svetske pandemije. Kovid-19 je, potom, dodatno “osnažio” putnike da se sami upuste u avanture po svetu.

U mnogim turističkim člancima danas možete pročitati kako je solo traveling, zapravo, post-kovid trend, ali je činjenica da je krenuo dosta ranije. Solo putnici danas čine 11 odsto ukupnog turističkog trži šta, što je takođe odličan pokazatelj da su niša koja traži i dobija svoje mesto u svetu hotelijerstva i ugo stiteljstva.

Za kompanije koje posluju u turizmu, solo putnici su možda još uvek “nedovoljno istražena” grupa, ali svakako ona koja ima ogroman potencijal. Posebno treba istaći da dobar deo solo putnika čine digitalni nomadi, kojih je danas više od 35 miliona na planeti. Naša sugrađanka, Lela Saković, povremeno je jedna od njih.

- Kad sam prvi put otišla sama u mali hotel u pod nožju jedne planine u Srbiji, svi su mi govorili da ću da se osušim od dosade. Iako sam išla na trodnev ni odmor, ponela sam laptop i prvog dana sam se bukvalno držala za stolicu da ga ne otvorim. Među tim, boravak u prirodi i tišini me je gotovo preporo dio, pa sam nastavila da tražim zanimljiva mesta na kojima mogu da budem sama sa sobom - priča nam Lela, i dalje navodi da destinacije bira u zavi snosti od trenutnog raspoloženja.

Prednosti i mane solo putovanja

Hoteli i vlasnici privatnog smeštaja iz godine u godi nu se trude da unapređuju svoje usluge, vezano za sam enterijer, dodatne aktivnosti i pogodnosti, po nudu hrane i pića, ali oni najmudriji idu korak dalje. Prepoznali su potrebu ljudi za opuštanjem, uživa njem u prirodi, zelenilu. Izolovani prostori, pogodni za rad, intimni SPA centri, apartmani adaptirani za radne potrebe - to je budućnost za mnoge.

- Za odmor ili rad van kuće idem na planinu ili u neki baš mali grad, sa što više zelenila i vodom koja teče, bez gužve i buke. Ponekad mi je dovoljno da samo dva, tri dana gledam u boje, dišem i slušam. Tako donosim najbolje odluke. Ako unapred znam da ne delja neće biti isuviše naporna, a želim da obiđem

Lela Saković

neki grad ili zemlju, već sutradan mogu da krenem, a da ne uzimam odmor. Ukoliko bih da s nekim po pijem kafu – dovoljno je da na mreže postavim sliku iz lokalne poslastičarnice (to mi je prva destinacija) i skoro uvek se ispostavi da neko od mojih konekcija živi tu ili u blizini – ističe Lela.

Prema Lelinim rečima, “kome solo traveling prija, mane ne postoje”, a ono što većina ceni kod ove vrste putovanja - jeste nezavisnost, u svakom po gledu. Ipak, da solo traveling nije uvek bajka, putnici shvate kada treba da plate. Solo putovanje najčešće košta više. Cena za jednu osobu ume da bude ista kao za dve, te u tom smislu i turističke agencije imaju priliku da budu fleksibil nije i ostvare bolji odnos sa svojim klijentima - kroz pristupačnije i atraktivnije ponude. Osim toga, ima putnika koji odbijaju solo putovanja iz straha da će im se nešto dogoditi dok su sami: napad alergije, bolest, pad, krađa. Osiguravajuće kuće bi svakako trebalo da prepoznaju te potrebe. Zasebne polise, kreirane baš za solo putnike, donose razliku u raz mišljanju. - Što se razboljevanja tiče, lekara barem ima svuda, a ako idete u inostranstvo, ponesite polisu putnog zdravstvenog osiguranja i obavezno na polisi zao kružite broj asistentskog centra. U slučaju proble ma, pozovite ih kako bi vam organizovali pomoćističe naša sagovornica, inače zaposlena upravo u oblasti osiguranja.

Četvrtina milenijalaca teži solo putovanju

U nekim zemljama i dalje postoje predrasude o solo putnicima, a moguće su i razne neprijatnosti. Reci mo, poneki ugostitelji odbijaju da usluže one koji bi da ručaju sami, jer je, kako kažu, “najmanji sto koji imaju - predviđen za dvoje”. Upravo to se desilo na šoj sagovornici. Ipak, čini se da Amerikance ni to ne potresa mnogo.

SAD definitivno prednjače u solo travelingu, a istra živanja govore da čak 25 odsto milenijalaca planira da putuje “solo” u narednih 12 meseci. Haštag #solotravel je u ovom momentu povezan sa 7,7 miliona postova na Instagramu, a raste i broj Gugl pretraga o ovoj temi. Oko 26 odsto ispitanih

OD SVIH SOLO PUTNIKA NA SVETU, ČAK 84 ODSTO ČINE ŽENE. U AMERICI, 72 ODSTO DAMA RADIJE IDE NA ODMOR BEZ SAPUTNIKA

solo putnika kaže da “jednostavno žele da budu sami na putovanju i da istražuju nova mesta”. Ipak, ako želite da im ugodite, “spremite se” i za ra zne zahteve. Osim udobnog smeštaja, jakog i brzog interneta, dobre hrane i same atraktivnosti lokacije, sve više solo putnika, a ponajviše milenijalaca, bira eco-friendly objekte, jer se, kako kažu, bolje oseća ju u okruženju za koje znaju da ne rasipa prirodne resurse.

Osim toga, takvi hoteli/apartmani su uglavnom no viji, bez itisona i mebla, sa modernim nameštajem, minimalističkim uređenjem, svedenim bojama. Da, i to je sve deo usluge i nešto što je gostima veoma važno, posebno digitalnim nomadima koji u apar tmanu/hotelu borave duže od “uobičajenih” nekoli ko dana.

Ono što dodatno treba pomenuti, jeste da se solo putnici radije odlučuju za domaći turizam. Ipak, kada odluče da se “izmeste”, top destinacije po njihovom izboru su Italija, Velika Britanija, Španija, Tajland i Australija.

Putovati solo u svom aranžmanu ili preko agencije?

Na samom početku treba razbiti “mit” da organi zacija putovanja preko agencije uvek košta više. Ne nužno. Danas postoji dosta specijalizovanih agen

cija koje nude pogodnosti solo putnicima, upravo zato što prepoznaju rastući trend. To znači da po nekad ne traže razne doplate, poput veće cene za jednokrevetnu sobu, koja može da košta i do 70 odsto više.

Osim toga, u zavisnosti od strukture grupe koja kre će na put, agencije se trude da solo putnicima pro nađu saputnike - ako oni to žele, slične po godištu i afinitetima.

Ivana Kostić za TU magazin kaže da, osim što je studirala turizam, obožava da putuje privatno, te je svako malo na nekoj novoj destinaciji. Kada putuje,

definitivno se vodi mantrom da je “život samo je dan”, jer su njene destinacije neretko udaljene, eg zotične.

- Sada sam u drugoj sferi biznisa, ali kada sam radi la u turizmu, odmore sam mogla da koristim samo van sezone, tj. onda kada bi se moji prijatelji već vra ćali kućama, te sam tako počela da putujem sama. Period za moja putovanja je bio od novembra do kraja februara, što je uslovilo i odabir zemalja u ko jima su vremenski uslovi tada povoljni za razgleda nja, pešačenja - kaže Ivana i dodaje da je u početku sama pravila razne kombinacije. Onda je otkrila put preko agencije.

- Uz avio-prevoz, prva dva, tri dana, tokom kojih su najvažniji bili obilasci značajnih atrakcija, dosta vre mena bih gubila u saobraćajnoj gužvi i tražeći put do istih. Onda bih rezervisala preko agencija i na stavila svojim putem, te bih se sa grupom ponovo susrela na aerodromu, za povratni let. U svakom slučaju, putujući tako i boraveći po hotelima, prilič nu sumu novca je trebalo izdvojiti za jednokrevetnu sobu, jer je doplata bila od 30 do 50 odsto u odnosu na ukupnu cenu – kaže Ivana. Ipak, “trend” obilaženja gradova se kod Ivane nije ustalio, jer je ubrzo shvatila da je mnogo više inte resuje priroda, a da su gradovi počeli da je “guše”.

- Putnicima je prepušteno da sami biraju gde žele da idu i čime da se bave: od obilazaka nacionalnih parkova, trekinga i zip lajna, do raftinga, istraživanja divljih plaža u neistraženim predelima i pronalaže nja smeštaja. U svakom slučaju, kada ste na kruž nom putovanju, nebitno je kakve vam sadržaje nudi skupi hotel sa 4 ili 5 zvezdica, jer svakako nećete imati vremena da u tim sadržajima uživate. Po čitav dan ste van hotela ili već sledećeg dana idete dalje - priča nam Ivana.

Kaže da je, kod ovakvih tura, najviše raduje što za svoj novac može da bira šta želi da poseti, a ne nuž no ono što agencija nudi.

- Imala sam priliku i da se upoznam sa drugim solo putnicama. Spajali su nas u dvokrevetnim sobama i omogućili da uštedimo na doplatama za jednokre vetne sobe. Na jednom od tih putovanja stekla sam prijateljice za čitav život, sa njima od tada često pu tujem, zajedno se dogovaramo i planiramo buduća putovanja, a svaka od nas je na putovanje po Juž noj Americi - krenula sama. Biti solo putnica ima mnoge prednosti, ali ima i mane, naravno. Jedna od njih je osećaj usamljenosti ili nesigurnosti. Zato i bi ram agencije - za slučaj da se nešto nepredviđeno dogodi, niste sami, predstavnik agencije je tu, a tu su i drugi ljudi iz grupe - zaključuje Ivana Kostić iz Beograda.

Tekst: B.Đ.

Ivana Kostić

Beograd

Krajem prošle godine Mišlenov vodič je uvrstio Beograd i Srbiju u svoju selekciju najboljih svetskih restorana. Ovo priznanje lokalnoj kulinarskoj sceni ima poseban značaj, jer se među četrnaest prepo ručenih beogradskih restorana, našao i jedan pravi nacionalni restoran – Bela reka. Sve važniju „održi vost“ koju omogućuje vlasnikova farma smeštena na Homolju, kao i promovisanje lokalnih proizvođa ča, uz afirmaciju tradicionalne srpske kuhinje, pre poznali su ne samo gastronomski stručnjaci već i ljubitelji dobre hrane i pića. Restoran Bela reka se prostire na površini od 1.000 m2 koja uz letnju baštu obezbeđuje više od 500 sedećih mesta. Shodno tome, restoran je u mogućnosti da na kva litetan način odgovori na različite upite i tako zado

volji potrebe i najprobirljivijih gostiju. Obilje svežih namirnica koje su proizvedene i gajene lokalno i u kontrolisanim uslovima, čini da jelovnik restorana Bela reka deluje zaista impresivno. Tradicionalna jela spremljena su na autentičan način i servirana po svim standardima moderne kuhinje, a ako na to dodamo bogatu kartu domaćih vina i rakija, možemo da kažemo da doručak, ručak ili večera u toploj atmosferi Bele reke predstavljaju izuzetan doživljaj i afirmišu srpsku kuhinju na najbolji način. Uostalom, ako do sada niste imali priliku da se uverite u sve ovo, slike u nastavku će vam reći više od hiljadu reči. A onda, pravac Bela reka i prijatno!

Tekst: Petar Vušurović

Meze

Domaća Burrata GRAMINA sa mariniranom cveklom, čeri paradajzom i sosom od bosiljka

KEINPRECHT

Provedite nezaboravne trenutke u jednom od naših Keinprecht hotela, apartmana, brvnara i od marališta.

Hotelima u “Keinprecht Collecti on” upravlja porodica Keinprecht. Svaki smeštaj lično vodi veoma posvećena i brižna osoba sa ve likom strašću i entuzijazmom za posao, u kombinaciji sa intenziv nim iskustvom i najboljom obu kom. I što je najvažnije, sve to uz pomoć motivisanih i posvećenih zaposlenih! Znamo da imamo za vas najbolju ponudu za odmor u regionu Schladming-Dachstein, leti ili zimi. Bilo da je to kratko putovanje u grad Schladming na Svetsko prvenstvo u skijanju, dani uživanja u romantičnim alpskim kolibama, odmor koji ide „od kre veta do snežnih padina“ ili miran, opuštajući odmor koji ćete pro vesti u šetnjama po veličanstve nom planinskom pejzažu. Keinprecht-ov standard kvaliteta:

• Gostoprimstvo: Ako se naši go sti osećaju prijatno kod nas, to nam je najveća pohvala.

• Kvalitet: Visoki zahtevi koje postavljamo pred sebe su naš najveći podsticaj.

• Ljubaznost: Osmeh gradi mo stove, tako da nam je prijatelj stvo važno.

• Savremenost: Konstantno ra zvijamo i održivo integrišemo nove trendove u naše kompa nije.

• Tradicija: Naš krajolik sa svo jom baštinom daje nam snagu i neophodnu osnovu.

Keinprecht Hotels www.keinprecht.com info@keinprecht.com +43 3687 6161060

Vodeći se veoma poučnim uputstvom da je “dobra priprema pola svakog posla” TU magazin je, kao i prošle godine u ovo vreme, okupio profesionalce u turizmu i organizovao izuzetnu radionicu pod nazivom TU Ski&Spa Workshop. U toku priprema za predstojeću zimsku sezonu, na radionici koja je održana 14. septembra u hotelu Radisson Collection u Beogradu, predstavnici hotela, skijališta, destinacija i avio-kompanija, su po već oprobanom receptu prezentovali bajerima iz čitavog regiona svoje ponude u razgovorima jedan na jedan

ODRŽAN JOŠ JEDAN USPEŠAN

TU SKI&SPA WORKSHOP

Osamnaest izlagača iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Italije i Austrije, je kao naj veći benefit održane radionice, podvuklo izuzetan broj plodonosnih sastanaka na kojima je dogovo rena nova ili obnovljena već postojeća saradnja. I ovaj put su izlagači unapred dobili spisak prijavlje nih agencija i kompanija koje su učestvovale kao bajeri, kako bi na najbolji način isplanirali sastanke i ostvarili kontakte.

Na TU Ski&Spa Workshop-u je ovaj put bilo najvi še izlagača iz Srbije. Svoju ponudu predstavili su hoteli sa Kopaonika: Hotel Grand Kopaonik, Gorski Hotel Spa, Viceroy Hotel Kopaonik, Kraljevi čardaci SPA, kao i hoteli Junior i Putnik. Pored njih pred stavili su se i hoteli sa drugih atraktivnih domaćih destinacija poput Hotela Sunce Sokobanja, Zlati bor Mountain Resort & Spa, Zepter hoteli i Prolom Banja. Ovakva brojnost srpskih izlagača pokazuje da su u toku završne pripreme u hotelima za još jednu izuzetnu zimsku turističku sezonu u našoj zemlji.

Iz Slovenije smo već tradicionalno imali više izla gača, a svoju ponudu predstavili su: Hotel i skijaški centar Cerkno, Grand Plaza Hotel & Congress Cen ter, Pohorje Village Wellbeing Resort i Radisson Blu Hotel Plaza.

Iz Crne Gore je veliki broj letova koji povezuju gra dove na prostoru bivše Jugoslavije, predstavila avio-kompanija Air Montenegro, a iz Bosne i Hercegovine je svoju ponudu predstavio Termag Hotel Jahorina, koji može da se pohvali veoma sadržaj nom ponudom za predstojeću sezonu.

Međutim, ono što je posebno u vezi ove radionice su izlagači iz Austrije i Italije, koji su prepoznali mo gućnosti za razvoj ponude na tržištu našeg regiona i prvi put učestvovali na nekom događaju u našoj organizaciji.

Iz Austrije su na TU Ski&Spa Workshop došli The Keinprecht Hotels Collection, porodična kompa nija koja ima najbolju ponudu za odmor u region Schladming-Dachstein, kao i čuveni hotelski lanac Falkensteiner Hotels & Residences.

Pritom, iz Italije su nam se pridružili predstavnici Alpe Cimbra, jedne od najboljih destinacija za poro dični odmor na Alpima.

Takođe treba napomenuti da je više od sedamdeset bajera iz čitavog regiona, imalo sastanke sa pred stavnicima ovih mesta savršeno dizajniranih za zimski odmor, ali i objektima idealnih za organizaci ju team building-a, edukativnih radionica, konferen cija i sastanaka.

Na kraju ne treba zaboraviti da su na ovoj radionici, takođe prvi put, izlagači imali mogućnost da se po

vežu i uspostave saradnju sa najboljim blogerima u regionu.

Utisci sa radionice su bili veoma pozitivni na obe strane, a nakon uspešnog završetka zvaničnog pro grama, TU magazin je bio domaćin na ručku koji je u prijatnom ambijentu hotela Radisson Collection organizovan za sve učesnike.

Ova radionica posvećena skijaškoj sezoni nam je svima dala vetar u leđa povodom predstojećih iza zova i nagovestila sledeće viđenje koje bi u našoj organizaciji trebalo da se održi u februaru sledeće godine.

Tekst: Petar Vušurović

Promocije

Tikveš Bela Voda proglašena za najbolje vino

Na tri vinska renomirana internacionalna takmiče nja koja su u proteklom periodu održana u Nemač koj, Velikoj Britaniji i Austriji, vina „Tikveš” i ,,Tikveš Châteaux & Domainеs” osvojila su 23 medalje i jed nu specijalnu nagradu. Sa novoosvojenim nagra dama, broj medalja i priznanja od početka godine uskoro će biti 100, čime „Tikveš” još jednom potvr đuje lidersku poziciju na tržištu vina i kontinuiranu težnju da potrošačima ponudi najbolje

Velenje Underground

Prelepa Šaleška dolina vas zove na jedinstven ve černji doživljaj. Dođite u Velenje i doživite svim čuli ma najbolje rudarske i gastronomske specijalitete Slovenije

U Muzeju rudarstva Slovenije očekuje vas vodič koji će vas opremiti svetiljkom i kacigom. Nakon skoka preko kože, rudarskog poklona iz kuhinje i rudar skog pozdrava: „Srećno!“, spustite se najstarijim lif tom u Sloveniji u rudnički rov, na jedan od najboga tijih slojeva uglja u svetu. Pogledajte najatraktivnije lokacije podzemlja koje na zapanjujući način pričaju priču o rudarstvu.

Uđite u najdublju trpezariju u Evropi, postavljenu čak 160 m ispod zemljine površine. Tamo će vas ko nobari i kuvari oduševiti originalnim jelima nadah nutim lokalnim sastojcima i rudarskom tradicijom.

Ovu posebnu večeru, takozvanu „Štajgerjevu juž nu“, prate odabrana vina i muzička animacija. Nakon kulinarskog doživljaja očekuje vas uzbudljiva vožnja

Na jednom od najvećih evropskih takmičenja „Mun dus Vini Summer Tasting“, koje se održava u Nemač koj, „Bela Voda white 2021“ osvojila je zlatnu medalju i specijalnu nagradu za najbolje vino iz Makedonije (Best of Show North Macedonia). Zlatne medalje do bila su i vina „Terrasse au Soleil“ iz 2021 i „Barovo red“ iz 2019, dok je „Bela Voda red“ iz berbe 2019 nagra đena srebrnom medaljom. Na takmičenju „Austria Wine Challenge – Vienna 2022“ osvojeno je pet zlat nih medalja za crvena vina „Barovo“, „Bela voda“, „Vra nac Luda Mara“ i „Terrasse à l’Ombre“ iz berbe 2019. kao i belo vino ,,Sauvignon Blanc Barovo“ iz berbe 2021. godine. Srebrne medalje na ovom takmičenju dobila su vina „Domaine Lepovo Chardonnay“, „Bela Voda white“ „Barovo white“ i „Alexandria Cuvée rose“ iz berbe 2021. godine. Na prestižnom „International Wine&Spirit Competition 2022“, koje je održano u Londonu, osvojeno je 10 medalja. Srebrna medalje je dodeljena vinu „Vranac Luda Mara“ iz 2019, a bron zane medalje pripale su crvenim vinima „Alexandria Cuvée“ iz 2020, „Barovo“ iz 2019. „Vase de Pierre“ iz 2018 i „Terrasse à l’Ombre“ iz 2019 godine iz vinarije ,,Château de Gourdon“, „Domaine Lepovo Grand Cu vée“ iz 2019, kao i bela vina „Bela Voda“ iz berbe 2021, „Sauvignon Blanc Barovo“ i roze vino ,,Alexandria Cu vée“ oba iz berbe 2021. godine. „Lozova žolta“ rakija VS takođe je osvojila bronzanu medalju na ovom izu zetnom takmičenju.

podzemnim vozom, povratak na površinu liftom i ulazak u rudarsku crnu garderobu. Čaša penušav ca prati razgovor o utiscima, a suvenir iznenađenja podstaknuće vas da se doživljaja prisetite i sa dru gim ljudima. Zakazani termini ove jedinstvene ture su 25. novembar ili 2. decembar 2022, a trajanje ture je tri sata.

#visitsaleska

#myway

Uz zlatne zrake niskog jesenjeg sunca koje padaju na rumene brežuljke i livade naše najlepše planine, još uvek možete da uživate u toplim danima i prijatnim šetnjama obroncima Kopaonika. Zlatna jesen na planini donosi harmoniju sa samim sobom, daleko od gradske vreve, bilo da se odlučite da dođete tokom radnih dana kada je ponuda nešto pristupačnija ili tokom vikenda.

Ugodite sebi jednom od bogatih masaža kroz 1000 kvadrata rajske zone, prepustite se toplim talasima zatvorenog bazena, finske ili borove saune, kamba la hladnog tuša, ledene fontane, horizontalnog Vi chy tuša ili Thermal Bed Paradisea. Sve je to samo deo prefinjenog spa izbora koji je u toku jesenjih ponuda cenovno dostupniji. Na raspolaganju su i profesionalni maseri koji će vas razmaziti nekim od mnogobrojnih specijalnih tretmana, te otvoreni bazen sa temperaturom vode do 25 stepeni – savr šen za relaksaciju uz Spa bar i pogled na zasnežene vrhove Kopaonika.

Ukoliko ste se odlučili za neku od jesenjih ponuda, nezaobilazna stanica je hotelski restoran La Pista u kojem možete ostvariti 20% popusta na Experien ce menu. Bilo da ste ljubitelj morskih specijaliteta ili da volite divljač, naši vrsni šefovi će spremiti jelo baš po vašem ukusu, dok će vas somelijeri posave tovati šta da odaberete s bogate vinske karte. Itali janski restoran La Pista u ponudi ima à la carte, ali i elegantni fine dining servis, od Gault&Millau vodiča zasluženo ocenjen sa visokim ocenama. Na meni ju restorana La Pista nalazi se šarmantni i ukusom neponovljivi Experience menu od 6 ili 10 sledova, vi soki fine dining koji po idejama, trudu i kvalitetu stoji rame uz rame sa svetskim restoranima. To je pravo gastronomsko putovanje kroz kuhinje Italije i Srbije. Očaravajuće utkan u samo srce Doline Sportova, najlepšeg skijališta i planine u Srbiji, Gorski Hotel&S pa pruža sve što vam je potrebno za idiličan zimski odmor. Raskošan i elegantan, nudi nenadmašan planinski ugođaj obogaćen brojnim sadržajima za opuštanje i uživanje tokom cele godine.

Živopisne staze na proplancima bajkovite Fruške gore na kojima se ukrštaju voćnjaci, vinogradi, manastiri, sela i varošice, oduvek su bili omiljena destinacija ljubiteljima prirode, biciklistima, hodočasnicima. Ovo nekadašnje ostrvo Panonskog mora, a sada jedina planina u Vojvodina, jedan je i od najpoznatijih vinskih regiona u Srbiji

Fruškogorska vinska šetnja

Još od doba Rimljana, tačnije rim skog cara Marka Aurelija Proba iz 3. veka nove ere, na Fruškoj gori postoje vinogradi. Nekada je svaka kuća imala svoje vino, vi nogradarstvo je bilo prisutno i u manastirima, a poslednjih godina nekoliko vinarija sa Fruške gore može se pohvaliti i najvišim oce nama na svetskim sajmovima. Početkom oktobra, Turistička or ganizacija Vojvodine, Pokrajinska vlada, kao i Opštine Irig i Udruže nje fruškogorskih vinara, za me dije su organizovali Fruškogorsku vinsku šetnju – Fruška Walk & Wine, manifestaciju čiji se poče tak planira za 2023. godinu.

Vino i manastiri

Pošli smo sa Ribarskog trga u Iri gu, Fruškogorskom ulicom, kroz spokojna naselja okružena voć njacima i vinogradima i došli do prvog vinskog punkta – paviljo na gde su nas dočekali zakuska i vinarije McC, Deurić i Mačkov podrum, kao i Igor Luković, vinski stručnjak koji je objasnio karakte ristike svih vina na degustaciji. Put kroz šumicu doveo nas je do Novog Hopova, manastira koga je

krajem 15. veka podigao vladika Maksim (despot Đorđe Branko vić), a poznat je i kao mesto gde se zamonašio Dositej Obradović.

Nastavljamo šetnju stazom čija dužina može biti između sedam i 11 kilometara, i stižemo do dru gog vinskog punkta gde nas do čekuju vinarije Molovin, Vinčić i Fruškogorski vinogradi. Kraj vin ske šetnje vodi nas na Savin salaš gde smo brali grožđe u vinogra du i uživali u sremskim delikate sima. Posetu Irigu završili smo u restoranu vinarije Kovačević.

Južni obronci Fruške gore

Nakon noćenja u Gourmet Centru u Vrdniku, multifunkcionalnom objektu u kome se nalazi i mali hotel i kulinarski i edukativni cen tar, put smo nastavili ka manasti rima Jazak i Mala Remeta. Malu Remetu po predanju je osnovao kralj Dragutin Nemanjić, a u njoj se čuvaju i mošti svetog Đorđa Kratovca. Vrlo blizu manastira nalazi se „Fruškogorska lugar nica“, kompleks sa restoranom, smeštajnim jedinicama, vinskim podrumom, otvorenom terasom,

Tokom šetnje obišli smo u Irigu Srednju stručnu školu Borislav Mihajlović Mihiz, jedinu srednju školu u Srbiji sa smerom vinogradar –vinar tehničar. Imali smo priliku da probamo hranu koju su spremila deca sa ugostiteljskog smera, kao i vina i rakije koje se proizvode na školskom imanju.

ograđenim prostorom sa poniji ma, bagremovom šumom… Na ovom velikom imanju vladaju potpuni mir i tišina, a u restoranu je moguće probati lokalne spe cijalitete kao što je gulaš sa me som divljeg vepra i jelena. Mi smo došli na zakusku, pa smo uživali u domaćoj štrudli s makom i u bundevari.

Blizu Male Remete nalazi se vi narija Deurić koja je osnovana 2009. godine, kada su zasadili svoje prve vinograde. Kod njih je moguće doći na degustacije vina, kao i u malu školu vina koja po drazumeva i uparivanje hrane sa vinom.

Poseta Vojvodini ne bi bila pot puna, kad ne bi uključivala i neki veliki salaš, a ovog puta posetili smo Salaš 137 u Čeneju, na kome se održavala pasuljijada, poznati „Bean festival“.

Zahvaljujemo se Turističkoj or ganizaciji Vojvodine i svim našim domaćinima na Fruškoj gori, kao i sveštenstvu SPC na ovom div nom putovanju.

Tekst: Bojana Ilić

Foto: Martin Candir

HOTEL KRALJEVI ČARDACI SPA

Dobrodošli u omiljeni mali grad na Kopaoniku! Veliki kapaciteti, brojni sadržaji i raznovrstan program za sve ukuse i uzraste razlog su da nas posetite i ove zimske sezone

Hotelsko apartmanski kompleks Kraljevi Čardaci SPA sadrži 555 smeštajnih jedinica i nudi brojne sadržaje: a la carte i pansionski re storan, pivnicu i lobby barove, kon gresni centar, Spa&Wellness centar, sportski teren na otvorenom, veli ku tržnicu sa marketom, souvenir shop, apoteku i menjačnicu, kao i frizerski salon. Savremeni kongresni centar (do 500 osoba) opremljen je u skladu sa svim zahtevima modernog kon gresnog turizma, poseduje četiri sale a nudi i mogućnost pregrađi vanja u manje ili veće celine u zavi snosti od postavke. Kamin sala koja se nalazi ispred kongresnog centra savršeno je mesto za koktel zabave. Izdvajamo veliki Wellness&Spa cen tar koji se prostire na 1500 m² a

pored pet bazena i dva đakuzija u ponudi je bogat sauna svet, fitne ss centar, dok se u delu za decu nalaze bazeni sa vodenim anima cijama i toboganom. Organizuje mo celodnevnu animaciju dece, a posedujemo i igraonicu za decu. Kraljevi Čardaci se nalaze na ne punih pet kilometara od centra Kopaonika, a svim gostima orga nizovan je prevoz tokom dana od hotela do centra ili do skijašnice Čardaka koja se nalazi na samoj stazi Malo jezero, gde je mala prodavnica sa ski opremom.

Posedujemo sportski višenamen ski teren sa tribinama sa 120 se dećih mesta. Kompleks poseduje veliku garažu sa video nadzorom i parking na otvorenom.

Kraljevi Čardaci Spa su dobitnici brojnih nagrada, naročito izdava jamo nagradu Najbolje iz Srbije u kategoriji hotela koju nam je 2019. godine dodelila Privredna komo ra Srbije i Ministarstvo turizma, trgovine i telekomunikacije. Na samitu preduzetnika centralne i jugoistočne Evrope održanom u Dubrovniku 2016. godine dobili smo izuzetno priznanje Stvarao ci za stoleća za doprinos razvo ju preduzetništva u ovom delu Evrope. Posebno smo ponosni na Turistički cvet, najprestižniju nagradu za turizam u Srbiji koju dodeljuje Turistička organizaci ja Srbije za značajna ostvarenja u podizanju kvaliteta turističkih usluga, za doprinos u razvoju, unapređenju i promociji turizma, a u kategoriji najboljeg hotela u Srbiji za 2021. godinu. U zimsku sezonu 2022/23 ulazi mo spremni da dočekamo naše stare i nove goste. Akcija ranog bukinga sa 10% je već krenula, a produžićemo je i tokom prve polovine oktobra sa 5% popusta. Pripremili smo brojne pakete na

sedam noćenja: za porodice sa decom kada je besplatan boravak za decu, za skijaše omiljene nede lje sa besplatnim šestodnevnim ski passom, a biće i onih nedelja kada darujemo jednu ili čak dve noći. Trudimo se da svake godine uvedemo nove pakete i uvek pri jatno iznenadimo naše goste.

Samo neka on priča

Sigurno ste nekada bili u društvu osobe koja preuveličava mišljenje o sopstvenim dostignućima. Meni to liči na dete koje veruje onoliko koliko mu odrasli kažu da je dobro, jer u njegovim očima oni najbolje znaju.

Sve je to lepo ide dok ima divljenje i aplauz, ali takve oso be kritiku obično doživljavaju kao odbacivanje i poniženje. Takođe to hvalisanje podseća na reklame u kojoj idealna porodica ne skida osmeh sa lica. Majka sprema ručak sa frizurom kao da je upravo došla od frizera, dok otac otvara vrata automobila koja su izašla is salona, a deca stavljaju poslednju figuru na mostu od Lego kocki. Ako ste u ino stranstvu, inspiracija je tim veća. Onda sledi upoređivanje sa drugima, sa ciljem uveličavanja značaja nacije iz koje po jedinac dolazi. O kompleksu malih nacija u odnosu na velike pisala sam i ranije, nazivajući ih “malim psima koji laju sa razlogom i bez razloga“. Evo kako to izgleda u odnosu iz među Amerikanaca i Kanađana na turi u Srbiji. Šest kolega zajedno obilaze region, zemlje bivše Jugoslavi je i od toga tri dana su u Srbiji.

Prvi dan gost iz Kanade priča:

- Vankuver je idealan grad za život, ne postoji ništa bolje, počevši od položaja grada, klime, načina života...

- Najtraženiji pasoš na svetu je kanadski pasoš.

- Organizacija sistema zdravstva i školstva najbolja je u Kanadi, tačnije u oblasti Britiš Kolumbija. Najobrazovaniji ljudi u Kanadi za vršavaju fakultete baš tamo.

- Najbolji sistem metroa i javnog prevoza je kod nas.

- Najukusnija i najkvalitetnija hrana je u Kanadi i to pokazuju sve statistike, nemamo tako gojazne ljude kao u Americi.

- Najkvalitetnija voda se pije kod nas.

- Naš puter od kikirikija je najbolji na svetu, američki je tek četvrti, neuporediv je sa našim.

Kolege iz Amerike ga slušaju i ništa ne komentarišu.

Drugi dan Kanađanin kaže:

- Najbolji treneri u američkoj košarkaškoj ligi su kanadski treneri.

- Najbolji hokejaši u Americi su kanadski i tako lako prepoznate razliku.

Amerikanci i dalje slušaju sve bez komentara.

Treći dan Kanađanin kaže:

- Najbolji način borbe sa kovidom u ove dve godine bio je u Kanadi. To je bila jako dobra organizacija i uradili smo sve mnogo bolje nego Amerikanci. Nemamo toliko umrlih kao oni. Na to ja dobacujem:

- Vas ima 37 miliona dok je Amerikanaca 10 puta više, ali moram da priznam da je interesantno da vaše kolege nemaju ni jedan komentar na vašu „ljubav“ prema Kanadi i svemu što je kanadsko u ova tri dana.

Amerikanac odgovara:

- Mi smo na njega navikli, on je kao malo dete. Želim da budem pristojan, nije lepo da ga podsećam da najveći ekonomski uticaj dolazi iz Amerike. Samo neka on priča, verovatno se tako bolje oseća.

Konačno su se u naš grad vratili inspirativni turisti o kojima mogu da pišem.

- Na prostoru beogradske tvrđave nalazi se i vojni muzej. Osim u zgradi, deo postavke je i na otvore nom prostoru na Beogradskoj tvrđavi. Ispred ulaza u muzej, kao i u okolnim rovovima, izloženo je oko 100 različitih tipova artiljerijskog oružja i tenkova.

- To znači da je tu nekada bila voda sa krokodilima koji su čuvali vladare

- Ne bih rekla da je bilo baš tako.

- Kod nas u Indiji svi rovovi oko palate vladara bili su napunjeni vodom sa krokodilima koje vladari nisu hranili već su morali sami da se snalaze. To je prava borba za preživljavanje. Vladari se na taj način čuvaju od neprijatelja.

- Mi nismo imali takav slučaj.

- Onda vam džaba rovovi, to bez gladnih krokodila nema smisla?!

Tekst: Maja Rogan

U Novom Sadu su se krajem septembra na dvodnevnoj koferenciji okupili svi oni koji veruju da bicikliranje može postati sastavni deo naših života, da možemo poboljšati kvalitet našeg bivstvovanja i da možemo svi zajedno da izgradimo naše zajednice kao atraktivna okruženja za življenje, bilo da smo u selu, varošici ili u velikom (zagađenom) gradu

Mnogo se promenilo od kada smo poslednji put seli zajedno da razgovaramo o razvoju bicikliranja u Srbiji. Mnogo se promenilo unazad samo 700 dana. Svet se promenio. Ali i mi biciklisti smo se promenili, na mno go načina. Ima nas mnogo više nego 700 dana unazad. Sedamo na naše bicikle sve češće. Bicikliramo sve veće udaljenosti. Bicikliramo na sve više različitih načina. Bi cikli koje vozimo su sve različitiji. Sada nas ima mnogo više iz različitih sredina. MI SMO POSTALI RAZLIČITIJI i upravo ta različitost i jeste naša najveća snaga. I sva kako, što smo više različiti, bićemo sve jači i jači. Ne kao neki pokret ili „sekta“, nego kao društvo, u celini.

Shvatili smo da nam bicikliranje pomaže u shvatanju nejednakosti u našem društvu. Jer mogućnost da bici klirate znači da imate jednake šanse u ovom društvu.

Bicikliranje zaista daje mogućnost ljudima da se razvi jaju, da rastu.

U stvari, naslov bi trebalo da glasi: “Prva nacionalna konferencija o biciklizmu”, ali ovo je prvi put da smo zvanično uveli termin BICIKLIRANJE, pa ću ga i ja nadalje koristiti. Kakva je razlika između bicikliranja i biciklizma?

Bicikliranje je aktivnost korišćenja bicikla kao prevoznog i rekreativnog sredstva, u najopštijem i najsveobuhvatnijem smislu, dok je biciklizam sportska disciplina, takmičenje u vožnji biciklom.

Da postanu prosperitetniji. Da postanu srećniji. Jer svi koji su se okupili na ovoj konferenciji znaju veo ma dobro jednu stvar:

Dok vozimo bicikl – mi smo srećni!

Konferencija je označila upravo početak priče u ko joj ćemo istraživati kako da iskoristimo našu različi tost. Početak priče u kojoj ćemo razmatrati iskustva iz prošlosti, iskustva drugih gradova i zemalja, nove prilike. Ovo je početak priče u kojoj ćemo više raz mišljati kako da naše zajednice, naše gradove, našu zemlju pretvorimo u bolju budućnost za sve nas. To je ono što je sigurno za sve nas, sve ljude koji voze bicikl.

Ali svet oko nas se takođe promenio u poslednjih 700 dana. Mnogima od nas pandemija je otvorila je oči. Postalo nam je savršeno jasno da je sloboda kretanja od neprocenjive važnosti, da je boravak na otvorenom od suštinskog značaja za život. Mno gima od nas kretanje na dva točka je postalo sva kodnevnica. Oni koji do pandemije nisu vozili bicikl tako često ili gotovo nikako, shvatili su da je to je dan zdrav, ekonomičan i zabavan način da stignete od tačke A do tačke B, i na sve to da ne zagađujete okolinu.

Konferenciju je organizovala kancelarija Dunavskog centra za kompetenciju, u okviru projekta Danube Cycle Plans, a uz podršku nove mreže biciklistič kih udruženja pod nazivom Biciklistička unija Srbije (BUS), osnovane pod pokroviteljstvom Vlade Švaj carske u okviru projekta ACT. Mrežu čine Dunavski centar za kompetenciju, Sigurne staze iz Bora, No vosadska biciklistička inicijativa i Ulice za bicikliste iz Beograda. Očekujemo da će se mreža brzo širiti i da će nam se priključiti i druge organizacije koje rade na razvoju održive urbane mobilnosti, razvoju saobraćaja, novih tehnologija.

Na konferenciji je prvi put javno predstavljena Na cionalna strategija za razvoj bicikliranja u čijoj izradi su učestvovale i članice Biciklističke unije Srbije. Po prvi put, ukazano je na značaj uključivanja svih re levantnih ministarstava u izradu i implementaciju ove strategije, sa posebnim osvrtom na to da re sorna ministarstva treba da budu ravnopravni no sioci strategije bicikliranja i da pomognu u njenom sprovođenju.

Nacrt Strategije o razvoju bicikliranja nije samo još jedan strateški dokument u nekoj fioci, u nekoj bro šuri koja negde skuplja prašinu, nego nacrt putanje kojom ćemo se kretati u narednih nekoliko godina.

IZ STRATEGIJE

Vizija

Republika Srbija je bezbedno, infrastrukturno opremljeno, zdravo i atraktivno okruženje u kom je dominantna kultura svakodnevnog i celogodišnjeg korišćenja bicikla u svim kategorijama stanovništva i privrede.

Misija

Misija Republike Srbije je inovativan, koordiniran i proaktivan rad na intenzivnom stvaranju pogodnih uslova i promovisanju mogućnosti za korišćenje bicikla u saobraćajne, sportske i privredne svrhe, korišćenjem raspoloživih resursa, savremenih tehnologija, u skladu sa standardima kvaliteta i bezbednosti na svim nivoima, u skladu sa dobrim praksama i primerima razvijenih zemalja.

Na konferenciji su naglašeni zdravstveni, saobraćajni, rekreativni i turistički aspekti vožnje bicikla, kao i potreba da se unapredi bezbednost biciklista u saobraćaju. Pored predstavljanja nacrta prve Nacionalne strategije razvoja bicikliranja 20222026. predstavljen je i predlog nacionalne mreže biciklističkih staza i njihove poveznice sa postojećim stazama i stazama koje se nastavljaju u zemljama u okruženju.

Ne trudeći se da to bude savršen dokument, Naci onalna Radna grupa za biciklizam (NCWG – NATIO NAL CYCLING WORKING GROUP) prikazala je ozbiljan osvrt na sadašnje stanje u našem društvu i označila skup sjajnih preporuka i ideja kako bi u narednom periodu moglo da izgleda premeštanje fokusa sa četiri na dva točka. Iz više različitih uglova analizi rano je šta to može da znači za naše zajednice, za pojedinca, bio/la on sam/a, u partnerstvu, roditelj, bila ona učiteljica, frizerka, čistačica ili naučnica ili bio on sportista, rekreativac, građevinski radnik ili biznismen u IT sektoru.

Za kraj, treba naglasiti da nam je na ovakvim kon ferencijama potrebno više donosioca odluka. Ad hoc rešenja ima, građanske inicijative postoje, ali to i dalje nije ni blizu nekom sistemskom rešenju koje zaista može pretvoriti bicikliranje u ozbiljan projekat koji svima nama treba da promeni život na bolje. Nadam se da će već sledeća konferencija biti mesto gde će se aktivno razmatrati implementacija strategije i sve mere koje su njen sastavni deo. Ta kođe, verujem da će Biciklistička unija Srbije postati značajna organizacija koja će unaprediti biciklističku krvnu sliku Srbije. Mi koji vozimo bicikl svakodnevno treba da uverimo i sve ostale koji to ne rade, da je to jedan odličan način kako da smanjimo zagađenje, kako da uštedimo novac, kako da budemo zdraviji, bolje raspoloženi, srećniji i slobodniji, na svaki način. Iza nas je Prva Nacionalna konferencija o biciklizmu, a ispred nas je okean dobre energije, ideja i šansi da ovo društvo učinimo barem malo boljim nego što je to danas.

OSNOVNI ZAKLJUČCI

KONFERENCIJE:

1. Tokom više izlaganja je naglašeno da je neophodno da biciklisti dobiju bezbednu i odvojenu infrastrukturu za vožnju, da bi se smanjio broj povređenih, ali i da bi se povećao broj biciklista koji izbegavaju sadašnje uslove u saobraćaju. Više govornika je podvuklo da obavezne kacige za bicikliste ne bi trebalo uvoditi, po ugledu na ostale zemlje EU, već da bi trebalo stvarati bolje i bezbednije uslove za bicikliranje.

2. Neophodno je izmeniti zakonsku regulativu i dozvoliti biciklistima da primene napredna rešenja iz Zapadne Evrope koja bi olakšala korišćenje bicikla kao sredstva transporta.

3. Neophodno je pospešiti saradnju civilnog sektora i državnog sektora na promociji bicikliranja i utvrditi zajedničke ciljeve i vremenske okvire za njihovo postizanje

4. Potrebno je uskladiti propise za projektovanje biciklističke infrastrukture i tako uniformisati njenu izgradnju i kvalitet u celoj zemlji.

5. Neophodno je više raditi na promociji bicikliranja kao zdravog, ekonomičnog i ekološkog oblika transporta u svim segmentima društvenog života.

6. Zaključeno je da je potrebno češće organizovati ovakve konferencije zbog neophodnosti upoznavanja raznih aktera na polju promocije bicikliranja (sport, rekreacija, svakodnevni transport, turizam) i umrežavanja i razmene ideja, ali i pronalaženja potencijalnih finansijera za kvalitetne projekte u ovoj oblasti.

Tekst: Vladimir Đumić

Turnić/ Stoc

U zimskom periodu Alpe Cimbra postaje raj za lju bitelje sporta. Skijalište Alpe Cimbra – Folgaria La varone, ima 100 km alpskih ski staza za sve vrste skijaša, od početnika do nacionalnih skijaških re prezentacija. Zaista, Alpe Cimbra je planina na kojoj treniraju šampioni američkog skijaškog tima, a na kultnim stazama, Salizzona i Agonistica, održavaju se važna takmičenja kao što su Evropski kup i Alpe Cimbra FIS dečji kup. Alpe Cimbra je takođe savrše no skijalište za porodice, a deca će imati mogućnost da nauče skijanje zahvaljujući brojnim instruktorima skijanja. Pored toga, mališani će se družiti u vrtićima u podnožju padina i uživati u zabavi koju za njih or ganizuju porodični hoteli sa programima i animaci jom Family Emotion.

Dva nordijska ski centra – Passo Coe i Millegrobbe nude 80 km uređenih staza. Ova dva ski centra su pravi, neotkriveni raj za ljubitelje nordijskog skijanja. Na širokim i prirodnim pejzažima, svi oni mogu da se upoznaju sa ovim sportom ili da uživaju u ski janju na stazama dugim 80 km. Štaviše, Alpe Cim bra je potpuno dostupan osobama sa invaliditetom koji zaista mogu da skijaju na našim stazama uz podršku obučenih instruktora skijanja. Alpe Cimbra nije samo skijanje, već kombinacija sporta i različitih iskustava: Fat-bike na snegu za ljubitelje biciklizma, hodanje na krpljama, ski planinarske staze na najvi šim vrhovima, jahanje po snegu, penjanje na ledene vodopade i doživljaji koja otkrivaju skrivene tajne ove drevne zemlje. Kultura i tradicija su još uvek veoma živi u Alpe Cimbri, Luserni i mogu se pratiti unazad sve do drevnih korena kimbrijskog jezika i duge isto rije ove teritorije.

Uživanje u hrani, ovde takođe igra važnu ulogu. Lo kalni proizvodi se služe u okviru tradicionalnih jela u brojnim restoranima, kafićima, planinskim i alp skim kolibama. A posle dana sporta i raznih doživ ljaja, nema ništa bolje od opuštajućeg popodneva u sauni uz Aufguss ritual ili revitalizirajuće aktivnosti poput hodanja bosim nogama po snegu. Dobrodošli u Alpe Cimbra!

NEKRETNINE I NJIHOVE CENE U MORSKIM GRADOVIMA PULJE

Poslednjih desetak godina, najjužnija pokrajina Italije – Pulja (Apulija) postaje sve posećenija turistička destinacija. Mnogo je objektivnih razloga, čiste peskovite plaže, jedinstveni gradovi okačeni na litice jadranske obale, izvanredna hrana, mirisi mediteranskih začina, opojno vino, razumne cene

Svedoci smo početka nove svetske ekonomske kri ze u kojoj poslovni ljudi pokušavaju da spasu svoj novac ulažući u nekretnine. Zato je interesantno uporediti cene zakupa stanova, kuća i hotelskih soba, sa cenama nekretnina u ovoj regiji. Vrednost svake nekretnine prvenstveno definiše lokacija, pa njen kvalitet, i na kraju ponuda i potražnja. Lokacija – atraktivnost grada, položaj u gradu (centar, blizi na mora, sprat, blizina turističkih atrakcija). Kvalitet nekretnine – godina izgradnje, nivo opremljenosti, osunčanost, veličina bašte, arhitektonski stil. Itali janski ekonomisti kažu da je potražnja za nekret ninama u većini gradova veća od ponude. Ovo po sebno važi za popularne turističke centre. Pulja to svakako jeste.

GARGANO

Gargano, najseverniji deo Pulje, je zaštićeni prirodni rezervat sa najlepšim plažama na Jadranu. Beli pe ščani sprudovi, kamene skulpture koje izranjaju iz mora, guste borove šume u zaleđu, kamena obala izbušena pećinama u koje se zavlače talasi. Između dugih plaža nižu se ribarski gradići Viesta, Matinata, Monfedonia... To su stara ribarska mesta, kame nih uskih ulica punih turista, koji zatrpavaju brojne restorane. Leti sve vrvi od gostiju, zimi život zamre, pozatvaraju se kafići, opuste plaže i trgovi. Ovo su samo neke cene stanova u starim kamenim kuća ma: Matinata, 110 m2 na 2. spratu sa pogledom na more – 190.000 evra; prizemni stan na samoj obali,

60 m2 – 73.000 evra; kuća 130 m2, sa velikim dvo rištem i 60 ari maslinjaka, 6 soba sa pogledom na more – 290.000 evra; Viesta – stan u staroj kući i centralnoj turističkoj ulici, 1. sprat, 110 m2, 4 sobe –150.000 evra; kuća u gradu, 160 m2, pogled na more – 260.000 evra; Monfedonija – novo naselje, kom pleks dvoetažnih zgrada, 80 m2, 4 sobe – 100.000 evra. Kod analiza cena nekretnina u Italiji treba znati da se oglašena cena može oboriti do 10%, a za „keš kupce“, taj procenat je i veći. Razlog je to što Itali jani kada kupuju na kredit, čekaju i do šest meseci na odobrenje, prodavac mora da blokira prodaju do odgovora banke, a rezultat može biti i negativan. Isplativost investicije meri se cenom mogućeg iz davanja na godišnjem ili dnevnom nivou. Manje je dugoročnih zakupaca u manjim turističkim mesti ma, ali su u ovim gradovima cene dosta visoke. Za stan na dobrom mestu, sa pogledom na more, od 100 m2 – 1400 evra mesečno; stan od 90 m2, pro sečno opremljen – 550 m2; novi stan sa pogledom na more od 50 m2 – 800 evra. U ovom delu Pulje, stanovi se uglavnom izdaju po ceni od 5 do 15 evra/ m2. Zakup stanova u ovim mestima u toku sezone je od 80 do 120 evra za noć. Sezona počinje u junu i završava u septembru. Ovde dolaze turisti koji uži vaju u kupanju i suncu.

BARLETA

Prvi veći grad, idući od Gargana na jug je Barleta –mesto od 100.000 stanovnika, razvijene industrije (kožna, prehrambena, hemijska...) i poljoprivrede (uzgoj maslina, vinove loze, badema, voća). Ovo čini trgovinu nekretninama dosta življom. A evo i nekih cena stanova i kuća: za dobar stan na obali od 55 m2 - 60.000 evra; stan na 1. spratu stare kuće u centralnoj zoni od 95 m2 – 95.000 evra; stan od 130 m2 na 4. spratu nove luksuzne zgrade na zelenom trgu – 300.000 evra; stan od 83 m2, na 1.spratu no vog naselja van grada – 110.000 evra; dok vila od 250 m2, sa baštom, u dobrom kraju iznosi 420.000 evra. Ponuda stanova za izdavanje u Barleti je rela tivno loša i postoji deficit većih stanova. Izdaju se samo mali i srednji stanovi od 40 do 70 m2 i to po ceni od 8 do 15 evra/m2. Iznajmljivanje sličnih stanova u turističkoj sezoni (juni – septembar) za dvosobni apartman (spavaća i dnevna soba) košta od 100 do 120 evra po danu. Van sezone, zakupaca je malo i cene su upola niže.

ITALIJA KOJU MANJE POZNAJETE

MANJE POZNAJETE

TRANI

Idući Jadranskom obalom od Barlete ka Bariju na ilazimo na prelep ribarski grad – Trani. Tri dugač ka doka za koje su vezani ribarski brodovi i tezge na samoj rivi, garantuju da ćete ovde jesti svežu ribu i plodove mora. Dobro vino, mnoštvo resto rana, klubovi puni omladine,čine Trani poznatim turističkim centrom. Cene nekretnina u Traniju: stan od 60 m2 sa 2 sobe, na 2. spratu u staroj kamenoj zgradi u ulici koja vodi na rivu – 100.000 evra; ekstra luksuzan stan od 150 m2 na 7. spratu, koji gleda na ceo grad i luku – 270.000 evra; stan od 85 m2 sa 3 sobe, na drugom spratu u lepoj staroj ulici – 150. 000 evra; stan od 170 m2 sa 5 soba, na 1. spratu, na centralnom trgu uz more, sa visokim lučnim plafonima i gipsarskim rado vima – 320.000 evra; vila na tri sprata, od 220 m2, sa baštom, u dobrom kraju na obodu grada – 350.000 evra; a vila od čak 300 m, uz more sa velikom baštom i bazenom, velnes centrom i 7 soba – 1.300.000 evra; dok ultra moderna vila od 720 m2, sa ogromnim imanjem, 13 soba sa kupatilima, velnesom, fitnesom, spoljnjim i unu trašnjim bazenom košta 3.500.000 evra. Cene iz davanja nekretnina na godišnjem nivou u Traniju su od 8 do 15 evra/m2. U sezoni, stanovi od 40m2 se iznajmljuju za 80 do 150 evra. Veći, luksuzniji stanovi i vile sa bazenom dostižu vrtoglave cene i do 1.000 evra po danu.

MONOPOLI

Južno og Barija, prvi veći turistički primorski grad je Monopoli. Beli grad izgrađen nad zidinama sta rog utvrđenja koga posećuju mahom domaći tu risti. Ima oko 15 kilometara belih peščanih plaža koje nose plavu zastavu – priznanje za čistu, oču vanu prirodu i bistro more. Ovde su nekretnine veoma skupe. Stan u istorijskom centru grada od 50 m2 sa krovnom terasom i pogledom na more košta 230.000 evra; stara kuća od 150 m2, sa više spratova, koju je potrebno restaurirati – 300.000 evra. Cena kamenih kuća u uskim gradskim uli cama su minimum 2.000 evra po m2, a novi sta novi su više od 2.500 evra/m2. Mala je ponuda i potražnja za dugoročno iznajmljivanje. Luksuzni stanovi sa terasama i pogledom na more izdaju se i za 30 evra/m2. U sezoni, dnevni zakup manjih

stanova košta od 160 do 200 evra (juli, avgust), dok se isti ti stanovi u oktobru plaćaju od 60 do 100 evra na dan.

POLINJANO A MARE

Polignano a mare - „grad na moru“. Zovu ga još i „Biser Jadrana“ jer zaista pleni svojom lepotom. Zidine grada srasle su sa vertikalnim stenama koje preko dubokih pećina, uranjaju u more. Ovo je jedno od najluksuznijih letovališta Pulje, te su i cene nekretnina najveće. Stan od 110 m2 sa 3 sobe i velikom krovnom terasom, u novoj luksu znoj zgradi sa pogledom na more, košta 480.000 evra; stan od 100 m2 sa 3 sobe na 2. spratu, nad samom liticom – 235.000 evra; stara kuća od 320 m2 na 4 sprata, kompletno renovirana u savremenom duhu, u ulici koja gleda na more –1.300.000 evra; stare, nesređene kuće od oko 150 m2 – do 600.000 evra, a stara renovirana kuća u istorijskom centru od 300 m2 – 1.050.000 evra; najjeftinije nekretnine koje se mogu kupiti u ovom gradu su mali renovirani stanovi u okviru starih kamenih kuća i za 35 m2 se plaća i do 130.000 evra. Po pravilu, ovi stanovi su jako slabo osvet ljeni kroz uske prozore. Iznajmljivanje stanova na godišnjem nivou je veoma retko. Stan sa po gledom na more za dvoje, u oktobru košta 120 evra na dan, a u julu i avgustu – 260 evra na dan. Vile od 200 m2 sa bazenom mogu se iznajmiti za 7.000 evra mesečno.

Analizom svih podataka zaključujemo da je ula ganje u nekretnina na Jadranskoj obali Pulje, rela tivno unosan posao. Povraćaj novca nije brz zbog kratke sezone koja traje od juna do kraja sep tembra. Oni koji planiraju da izdaju na godišnjem nivou ne mogu očekivati veliko interesovanje –malo je takvih zakupaca. Situacija u velikim luč kim gradovima kao što su Bari i Brindizi, sasvim je drugacija. Tu nema dovljno stanova na tržištu rentiranja. Kažu da se ujutro oglašen stan iznajmi do večeri. Isto važi i za barokom okićeno Leće jer je to studentski centar i potražnja za stanovima svih veličina je ogromna.

ITALIJA

Tekst i foto: Branka Bošnjak

SKIJALIŠTE, TERME I HOTEL CERKNO

IDEALAN ODMOR OVE ZIME

Ne propustite zimu na najboljem i najmodernijem skijalištu u Sloveniji, Skijaškom centru Cerkno. U Hotelu Cerkno, koji je vlastnik skijališta, termi Cerkno, apartmana i restorana Alpska perla, mogu vam pripremiti odlične aranžmane po vašim željama

NAJBOLJE SLOVENAČKO

SKIJALIŠTE

Skijaški centar Cerkno nalazi se na obroncima 1291 m visokog Črnog vrha i spada u najsavre menija, najsigurnija i skijališta sa najbržim napravama u Sloveniji. Skijaški centar Cerkno obuhvata

70 hektara uređenih skijaških po vršina, odnosno 18 km uređenih skijaških staza, koje su u celini pokrivene kompaktnim snegom.

Skijaške pruge su primerene za skijaše svih kategorija, a uređeno je i 5 km trkačkih staza. Odlično uređene skijaške staze, najmo derniji i najsigurniji uređaji, visoki kvalitet ostalih usluga, na čelu sa Alpskom perlom, glavni su razlo zi zbog kojih SC Cerkno, iz godine u godinu, dobija laskavo priznanje najboljeg slovenačkog skijališta. Ovu nagradu u radijskoj kampanji dodeljuju slušaoci iz čitave Slove nije, a u nekoliko navrata SC Cer kno je dobio priznanje i za skija

lište koje je najbolje prilagođeno porodici.

Skijaški centar Cerkno posveću je veliku pažnju porodicama sa malim skijašima. Za decu se u neposrednoj blizini vrha skijališta na raspolaganju nalazi poligon sa pokretnom trakom i vrtuljkom. Najmlađi mogu sa roditeljima uživati na toplom u skijaškom vrtiću, igrati se, crtati, gledati te leviziju... Skijaški centar Cerkno sa svojom školom skijanja sinonim je za učenje skijanja, ne samo na

lokalnom nivou, nego i šire. Uči telji skijanja učiće vas da skijate ili bording na snegu, sa puno str pljenja i profesionalnosti. U školi skijanja dostupna je i pokretna traka koja početnicima omogu ćuje da se oslobode eventualnog straha.

HOTEL CERKNO

Hotel Cerkno smešten je u sredi štu grada, a u elegantno name štenim sobama može da primi do 180 gostiju. Zahvaljujući ra znolikoj ponudi, savršen je izbor za sve koji žele da iskoriste od lične zimske aranžmane, aktivne praznike ili jednostavno žele da se opuste i uživaju u termama. Hotel Cerkno nudi najbolje uslove za skijanje na najboljem skijalištu Cerkno, uz besplatan prevoz ski busom i besplatan ulaz u Terme Cerkno.

TERME CERKNO

U sklopu Hotela Cerkno, smešte ne su jedine slovenačke terme pod okriljem Julijskih Alpa, i pre ma veličini spadaju u manje ter me. Lekoviti učinci energije, koja prodire iz čuvene idrijske prelo mnice, poznati su još od praisto rije. Hemijski bogata termalna voda, koja se crpi iz bušotine du boke 2.000 metara, blagotvorno

deluje na ljudsko telo i zato su Terme Cerkno prikladne za opu štanje, rekreaciju i pripreme pli vačkih klubova, kao i za izvođenje različitih vežbi. Unutrašnji bazen sa temperaturom od 30 °C kom binuje mnoge atrakcije; a opušta nje osiguravaju masažni ležajevi, gejziri, whirlpool i dečji bazen.

Vesti

Gde se jede najbolja hrana na svetu?

Ako volite da putujete, velike su šanse da ste već ko ristili internet stranicu Tripadvisor. Na ovom servisu korisnici rangiraju hotele, restorane i lokalne atrakcije prema karakteristikama kao što su lokacija, čistoća, usluga i vrednost. Svake godine stranica analizira po datke svojih korisnika, sastavljajući liste najboljih za svoje godišnje nagrade Travellers’ Choice Awards

Iako turistička industrija i dalje pati zbog pandemije, podaci Tripadvisor-a otkrivaju da je najveći broj ljudi odlučio da putuje bez neke veće bojazni od zaražava nja. Dobar deo svetskih putnika odlazi na putovanja kako bi istraživao lokalne običaje, kulturu, ali i hranu. Gde se jede najbolja hrana na svetu? Putnicima na raspolaganju stoji objavljena lista Top Destinations for Food Lovers, popis od 25 gradova koje su korisnici stranice rangirali kao gradove u kojima se pripremaju najukusnija jela. Na ovoj listi i nema puno iznenađenja među destinacijama, od kojih su većina veliki grado vi, već dugo poznati po svom doprinosu gastronomiji. Verovatno već znate da su svetske destinacije poput Rima, Londona i Pariza poznate po vrhunskoj hrani, čak i ako niste neki preterani hedonista kad su hra na i piće u pitanju. Upravo ta tri grada se nalaze na vrhu liste kulinarskih destinacija koje morate posetiti u narednoj godini. Što se tiče Rima, Tripadvisor izdvaja svežu pastu, pržene artičoke, gulaš od volovskog repa i espreso kao neke od gurmanskih užitaka u kojima morate obavezno uživati. U Londonu, pivo u lokalnim pabovima je obavezno, u Parizu peciva sa čokoladom i kafa sa mlekom. Od ostalih gradova, na listi se nalaze Madrid, Njujork, Firenca, kao i Marakeš ili hong Kong. Sve ostale destinacije pronađite na zvaničnoj internet stranici.

Najlepša priroda Balkana

Nacionalni park Mavrovo je smešten na jugozapad nom delu Balkana, nedaleko od granice Severne Ma kedonije i Albanije. Osnovne karakteristike ovog parka prirode sadržane su u planinskom lancu i sistemu koji se proteže duž zapadnog ruba Balkanskog poluostr va. Njega ne sputavaju administrativne linije, on sa punim pravom prelazi granice nekoliko zemalja

Najlepša priroda Balkana se nalazi u Nacionalnom par ku Mavrovo, koje je proglašeno nacionalnim parkom 1949. godine, pre svega zbog izuzetne prirodne lepote, ali i zbog njegove naučne i istorijske važnosti. Park je podeljen u tri zone sa različitim nivoima zaštite i to je danas jedno od najvećih zaštićenih područja te vrste u regionu, sa ukupnom površinom od oko 73.088 hek tara. Pored Mavrovskog jezera, koje je inače najveće veštačko jezero u Makedoniji, kroz park prolazi i reka Radika sa pritokama, omiljena kod turista. U samom nacionalnom parku vladaju gotovo idealni klimatski uslovi, pa je zbog toga, i zbog divlje prirode, Mavro vo idealna destinacija za posetu. Osim prirode, koji je i glavni turistički adut, Mavrovo takođe ima i najpozna tiji ski centar u Makedoniji “Zare Lazareski”. Ovaj centar pruža odlične uslove za sve zimske sportove.

PORTOROŽ & PIRAN

JESEN NA MORU

Jesen na moru nudi prijatne temperature i savršena je za uživanje u wellnessu i kulinarskim užicima. Toplo jesenje sunce mamiće vas da prošetate uz more. Duboko udahnite morski vazduh pun negativnih jona i uživajte u opuštajućem pogledu na obalu. A u slučaju lošeg vremena zagrejaće vas odlična ponuda wellness centara.

WELLNESS OAZE U PORTOROŽU

I PIRANU

LifeClass Terme & Wellness cen tar nudi jednu od najsveobuhvat nijih termalnih, zdravstvenih i wellness ponuda u Evropi. Pored programa tipičnih za region, kao što su slana pakovanje od mor skog blata, piling od morske soli i kupke sa slanom vodom, tako đe su dostupni indijski ajurvedski tretmani sertifikovanih terapeuta iz Kerale u Shakti Aiurveda centru i tradicionalne tajlandske masaže u Wai Thai centru. Nekoliko ba zena sa morskom i termomine

ralnom vodom i sveobuhvatan prostor za saune, zaokružuju ce logodišnju ponudu.

Uživajte u verovatno najlepšem pogledu na Jadran sa bazena Paradise Spa na devetom spra tu Grand hotela Bernardin sa pet zvezdica ili uz koktel nakon toga sa velike terase na jedanaestom spratu. Gosti Bernardina mogu uživati i u renoviranom hotelu Histrion sa morskim parkom i wellness prostorima. Hotel pruža direktan pristup morskom vode nom parku Termaris, gde se odra sli mogu mirno opustiti u bazenu,

dok se deca igraju na igralištu ili u bazenu sa vodenim strujama i hi dromasažerima. Wellness Bene dicta nudi svet sauna, slanu sobu i razne istarske tematske masaže i kozmetičke tretmane u kojima možete uživati.

Renomirani sanatorijum i tera pijski centar Thalasso Strunjan nalazi se na samoj obali mora usred zaštićenog pejzažnog par ka. Gosti mogu da uživaju u 2.300 sunčanih sati godišnje i u umiru jućim, lekovitim efektima morske vode, morskog vazduha, blata i soli. U Medico-Wellness progra

mima, medicina i spa ponuda su optimalno kombinovani kako bi se poboljšalo zdravstveno stanje go stiju.

“MICHELIN TANJIRI” KOJI PREDSTAVLJAJU ESENCIJU MEDITERANSKIH UKUSA

Jesen je baš savršena za razna kulinarska iskustva i degustacije, a Slovenačka Istra kombinuje razna nesvakidašnja iskustva koja će im presionirati svakog gurmana. Vr hunska vina, organsko maslinovo ulje, ukusni plodovi mora i mirisni tartufi glavni su aduti ovih priča. Portorož i Piran se mogu pohvaliti odličnom kuhinjom koja se može probati u brojnim restoranima i zadovoljiti i najzahtevnije poznava oce hrane. Portoroški restoran COB (akronim za Cooking Outside the Box) u septembru je postao prvi u Slovenačkoj Istri sa Mišlenovom zvezdicom. COB poslužuje kreacije mladog šefa kuhinje Filipa Matjaža

i nudi jedinstveni meni koji ljubiteljima hrane na neočekivan i inte raktivan način priča priče o tradicionalnim istarskim jelima. Još tri lokalna restorana mogu se pohvaliti sopstvenim “Michelin tanjiri ma”: Stara gostilna, Rizibizi i restoran Sophia u Hotelu Kempinski Palace Portorož.

Iva Ilić direktorka prodaje hotela Hyatt Regency Beograd

Oduvek sam voleo poslovne priče o ljudima koji počinju od samog početka i osnovne pozicije, da bi nakon godina truda, učenja, odricanja, ali i vernosti poslodavcu, uspeli da stignu do samog vrha. Zato je i ovaj intervju sa Ivom Ilić, šarmantnom mladom damom koja odaje utisak da može sve, pa samim tim i da za dvanaest godina od recepcionerke dođe do direktorke prodaje jednog Hyatt-a, odiše nekom lakoćom, elegancijom i balansom koji karakterišu Ivu, ali naravno i hotel Hyatt

TU: Vaša profesionalna karijera u hotelijerstvu je vezana za Hyatt Regency Beograd, šta je presudilo da ostanete u ovom hotelu?

II: Moj put je od prvog trenut ka bio dinamičan i do današ njeg dana se to nije promenilo. Ja sam školski primer kako se neko razvija u kompaniji i uči posao od samog početka. Stigla sam ovde kao praktikant sa fa kulteta i u istoj kompaniji sam i dvanaest godina kasnije. U me đuvremenu sam promenila ne koliko sektora i pozicija, i ne po stoji period tokom moje karijere kada nisam naučila nešto novo, što je za mene izuzetno važno.

Druga stvar koja me veže za ovaj posao je dinamika koja ne prestaje od kada sam ovde kročila. Svaki dan mi nosi nova uzbuđenja, izazove sa kojima se razvijam profesionalno, ali i privatno. Najvažniji od svega je balans koji sam uspela da stvo rim radeći u ovom hotelu. Po red jako odgovornog i zahtev nog posla uspevam da odvojim vreme koje provodim sa svojom porodicom i prijateljima, da pu tujem i uživam punim plućima sa meni dragim osobama. Bez tog balansa ne bih mogla da za mislim svoj život.

TU: Prošli ste kroz čitav sistem u hotelskom menadžmentu, na kojoj poziciji ste bili najzadovoljniji svojim poslom?

II: Počela sam kao recepcioner i posle šest godina, postala sam Front Office Manager. To je de

finitivno bio najintezivniji period u mojoj profesionalnoj karijeri. Postala sam odgovorna za ru kovođenje velikim timom, ali i celokupnom operacijom hotela. Taj period smatram najuzbudlji vijim na poslu jer sam između ostalog osećala i ogromnu sa tisfakciju zbog pružene prilike. Sada, kao direktor prodaje sam svakako najzadovoljnija, jer opet imam priliku da radim sa prediv nim ljudima koji dele istu strast prema poslu i od kojih svaki dan naučim nešto novo.

TU: S obzirom na vaše dugogo dišnje iskustvo u hotelijerstvu, šta je po vašem mišljenju ono zbog čega se gosti stalno vraćaju u neki hotel?

II: U današnje vreme je vrlo po pularno baviti se hoteljerstvom i ima bezbroj izuzetno lepih hote la svuda po svetu, ali će uspešni biti i to ostati samo oni koji se iz dvoje zbog svog odnosa prema klijentima i usluge koju njihovi zaposleni pružaju gostima.

TU: Šta je to što pravi razliku u Hyatt-u u odnosu na ostale beogradske hotele?

II: Hyatt ima 32 godine dugu tra diciju koju neguje iz godine u go dinu. Ima snažnu reputaciju koja je očuvana zahvaljujući lojalnim, vrednim i stručnim ljudima koji su zaposleni u ovom hotelu, ali i standardima koji su propisani Hyatt-ovim pravilnikom i koji se strogo poštuju. Zato nema mnogo prostora za odstupanje što je gostima važno jer znaju da kada dođu u Hyatt u Beogra

du, mogu očekivati istu uslugu kao i u Hyatt-u u Parizu, Londo nu, Njujorku...

TU: Koji drugi hotel je na vas ostavio najjači utisak nakon privatne posete?

II: Mnogo ih je, ali ako moram neke da izdvojim onda Grand Hyatt Njujork, najveći hotel koji sam ikada videla sa više od 1500 soba, zatim Hyatt Andaz u Londonu i Amsterdamu koji su svaki na svoj način umetnička dela arhitekture i dizajna i kao najluskuznji, definitivno Park Hyatt u Beču koji se nalazi u više od sto godina staroj zgradi bivše narodne banke Austrije pa već sama zgrada po sebi ostav lja snažan utisak.

TU: I za kraj, jedno lično pitanje: Cómo estás? Otkud španski jezik, recite nam nešto više o tome.

II: Živela sam nekoliko godina kao dete na Tenerifima sa ro diteljima, pa se valjda tada ro dila ta neraskidiva veza između mene i Španije. Imaju taj balans u načinu života kojem se divim i težim. Umeju da uživaju u hrani, ali u malim zalogajima, vredni su, ali nisu radoholičari, porodič ni su i društveni, tradicionalni, a širokih vidika. Imaju božanstve nu muziku, obožavam njihov jezik, njihovu umetnost. Sve u vezi sa Španijom mi se dopada i rado joj se vraćam, a naročito, za mene, najlepšem gradu na svetu, Madridu.

Tekst: Petar Vušurović

HOTEL ZLATIBOR MOUNTAIN RESORT & SPA

Potreba za odmorom, prirodom i iskrenim prepuštanjem dovešće vas pravo u hotel Zlatibor Mountain Resort & Spa, jedan od najsavremenijih planinskih rizorta u regionu

JESEN U ZNAKU ZLATNOG BORA

Istančani duh velikog domaćina

Sa lakoćom ćete prepoznati gostoprimstvo najboljih domaćina i srdačnost iskrenih prijatelja u svetu podređenom vašim prefi njenim potrebama. Savršen balans opuštajuće atmosfere i im presivne monumentalnosti probudiće osećaj posebnosti u igri prirodnih elemenata, tekstura i boja koje plene čitavim enterije rom. Idealan spoj luksuza i tradicije omogućiće posetiocima ra znovrsno planinsko iskustvo uz posvećen pristup svakom gostu i izlaženje u susret i najistančanijim potrebama. Koncept naših restorana znalački sjedinjuje autentične recepte i tradicionalni ukus vrhunske gastronomije. Kalem by Zak Mo untain Concept će vas impresionirati kulinarskom kreativnošću, dok će pansionski restoran Ruj zavesti vaša nepca svakodnevnim delicijama.

Posebnu ulogu u kreiranju osećaja potpunog uživa nja ima naš Magnesium Wellness & Spa, koncipi ran kao autentični banjski vrt, sa vodom bogatom magnezijumom, kalijumom i kalcijumom. Energija vode i lepota ambijenta upotpunjeni vrhunskim spa sadržajima doprinose potpunom osećaju relaksaci je kojem težite tokom cele godine. Predstavljamo vam dva paketa, brižljivo kreirana prema vašim potrebama:

JESENJA PORODIČNA AVANTURA je paket name njen onima koji dane odmora žele da podele sa svojim najbližima. Nezaboravne zajedničke trenutke sa porodicom provedite u vožnji panoramskim toč kom ili Gold gondolom, a želje najmlađih ispunite porodičnom posetom čuvenom Dino parku ili ce lodnevnom animacijom u dečjem klubu. Obnovite energiju prepuštanjem jedinstvenom Magnesium Wellness & SPA centru ili isprobajte najsavremenije opremljen fitness centar, uživajte u kuglani, bilijar sali i raznim drugim sadržajima koji će vam boravak na ovoj destinaciji učiniti posebnim.

ROMANTIČNI JESENJI BEG namenjen je svima koji uživaju u romantičnom odmoru u dvoje. Predah u ekskluzivnom hotelu sa 5*, smeštenom u srcu Zla tibora biće pravi pogodak za vašu voljenu osobu. Dočekaće vas poklon dobrodošlice i imaćete i pri liku da upoznate Zlatibor iz najlepšeg ugla – vozeći se kvadovima ili Gold gondolom.

Dozvolite da Vam unikatna kombinacija luksuznih sadržaja i aktivnosti u prirodi predstojeću jesen oboji vedrim bojama. Uživajte u jedinstvenim tre nucima koji će postati navika na koju ste ponosni.

Dobrodošli!

Savršen jesenji odmor možete rezervisati putem te lefona:+381 31 31 50 500 ili putem e- maila: info@hotelzlatibor-resort.com

JELENA KOMLENAC

Sve veći upliv posla u slobodno vreme zaposlenih, postaje još jedna „nova normalnost“. Ovo se posebno odnosi na menadžment koji zbog narasle odgovornosti i nedostatka vremena „nosi“ posao kući i poistovećuje ga (pogrešno) sa svojim privatnim životom. Ipak, ovakav obrazac ponašanja, srećom, ima alternativu, a oni najstručniji u odnosima sa ljudima poput Jelene Komlenac, mogu posao da iskoriste kako bi čak i unapredili kvalitet svog života. Recept je jednostavan. Jelena svakodnevno procenjuje ljude, pa je i druga interesovanja i stvari kojima stremi u privatnom životu implementirala u svoj posao. Na taj način je postala uspešna poslovna žena, a u isto vreme joj ostaje dovoljno vremena da se posveti svojoj maloj porodici, ali i ljubavi prema prirodi, putovanjima, biciklizmu, skijanju… Zato, upoznajte Jelenu Komlenac i procenite i vi malo našu harizmatičnu šeficu

TU: Koji savet možete dati mladim poslovnim ljudima?

JK: Često kažem da mi je omiljeni deo posla upravo rad sa mladima, posebno od kada sam u NCR Corporation vodila globalni program zapošljavanja mladih bez iskustva, kroz saradnju sa univerzitetima i studentskim organizacijama. Najvažniji savet mladima je da pronađu nešto u čemu su dobri i šta vole da rade, i da to ne mora da bude povezano sa njihovim formalnim obrazovanjem (ja sam po obrazovanju profesor italijanskog jezika) kao i da se neprestano dodatno edukuju i usavršavaju, kao i da uče strane jezike. Takođe, da imaju strpljenja jer napredak i uspeh često ne dođe onoliko brzo koliko bismo želeli.

TU: Šta za vas predstavlja idealni odmor?

JK: Za mene je idealan odmor onaj koji je i aktivan, i čak i kada su u pitanju destinacije gde drugi turisti ne izlaze iz resorta, ja pronađem izlete na vodopade, kanjone, planine jer mnogo volim prirodu ili aktivnosti poput ronjenja sa bocom ili parasailinga. Volim i skijanje, ali i obilazak novih gradova‚, i to su odmori koji me ispunjavaju novim iskustvima i zadovoljstvom.

TU: Koja je vaša omiljena hrana?

JK: Volim dobru hranu, a na pitanje o omiljenoj kuhinji prvo mi pada na pamet azijska koju bih

mogla da jedem svaki dan, kao i tradicionalne srpske specijalitete poput ajvara. Kada god negde otputujem volim da probam autentičnu lokalnu hranu i uvek se vodim preporukama lokalnog stanovništva. Tako na primer, uvek kada mogu posetim restoran u Istanbulu koji se nalazi na ribljoj pijaci i priprema jela po tradicionalnim receptima iz Anadolije, starim nekoliko vekova.

TU: Šta obično nosite sa sobom na putovanja?

JK: Još uvek na žalost nisam savladala umeće “traveling light” pa i na kratak put nosim mnogo stvari. Pored dokumenata, putnog osiguranja i kartica, tu su naravno telefon i punjač, kozmetika, ali i neka dobra knjiga.

TU: Gde biste voleli da otputujete u nepoznato?

JK: Trenutno maštam o dve dosta različite destinacije, a to su Bali i Dolomiti, jer planinu volim i zimi i leti. Takođe se radujem planiranom putu u Južnu Afriku koji će biti spoj posla i privatnih obilazaka. Iako je pojam “notripophobia” kao strah da nemate nijedno putovanje u planu, šala sa društvenih mreža, kod mene je to realnost, jer uživam i u samom planiranju i iščekivanju svakog putovanja.

Tekst: Petar Vušurović

TRAVEL

STOJANA

Ova mlada agencija sva svoja putovanja gradi iz temelja, poput krojača koji uzima mere za odelo ili kuvara koji priprema omiljeni obrok, sa mnogo pažnje usmerene na želje i detalje. Ništa nije premalo i nikada nije previše. Cloud Nine Premium Travel specijalizovana je za individualne putnike, sa idejom da putovanja kreiraju na zahtev klijenta, uz potpunu i personalizovanu podršku prilikom realizacije putovanja kroz iskustva i doživljaje, po klijentovoj meri

Cloud Nine Premium Travel počela je s radom krajem juna 2021. godine vođena ambicijom da u trenutku kada svetom vlada pandemija, pu tovanja učini jednako udobnim i sigurnim, jer danas putovanja sa sobom nose niz procedura koje moraju da se isprate – pravila, ograničenja, protokole, a sada i vakcinacije.

Inspirisani od putnika

Iako su svoj posao iz snova započeli u sred ve like svetske krize, verni klijenti i njihova želja za putovanjima bili su im najveća inspiracija da istraju u svojoj nameri. Vođeni iskustvom, u sa radnji sa svetski renomiranim tur-operatorima, planiraju sve vrste putovanja u skladu sa potre bama klijenata, ali i njihovim budžetom.

Individualna putovanja, sportske pripreme, letnji kampovi jezika

Specijalizovani su da organizuju idnividualna putovanja na daleke destinacije, ali često imaju i zahteve korporativnih klijenata za biznis pu tovanja po celoj Evropi. Ove godine ostvarili su saradnju i sa nekoliko sportskih klubova i ško lom stranih jezika, te sa velikim zadovoljstvom organizuju sportske pripreme po regionu, kao i letnje đačke kampove jezika.

Severna i Južna Amerika

Ponosni su na organizaciju velike južnoamerič ke ture koja je obuhvatala Peru, Čile i Boliviju i trajala je čak dvadeset sedam dana tokom ko jih su putnici, uz privatne lokalne vodiče, imali mogućnost da iskuse neverovatne lepote ovih destinacija iz potpuno drugačijeg, autentičnog ugla.

Takođe su ovog leta organizovali veliku turu na Islandu, ostrvu spektakularnih prirodnih pejza ža. Rado se prisećaju i prolećne američke avan ture dve porodice koja je počela u Nju Jorku, išla preko Floride i završila se odmorom na rajskom meksičkom ostrvu Holboš – karipskoj oazi.

Ajurveda i velnes na Šri Lanki

S obzirom na to da je Azija bila veoma pogođe na pandemijom i mali broj destinacija bio otvo ren za turiste, iskoristili su otvaranje magične Šri Lanke. Tamo su organizovali nesvakidašnju velnes ajurveda turu usmerenu prema prirodi i zdravlju tela i duha i klijentima približili tradici onalni način života kroz meditaciju i relaksaciju, na ovom biseru Indijskog okeana.

Nezaobilazni Maldivi

U vreme pandemije, međutim, jedna destinacija izdvojila se kao najbezbrižniji i uvek sjajan izbor za sve kategorije putnika. To su nezaobilazni i nezaboravni Maldivi koji su sa svojim koralima, peščanim plažama, izvanrednom klimom i naj lepšom bojom okeana bili pravo utočište paro vima, porodicama, mladima i starijima.

Agencija Cloud Nine Premium Travel svoju ra doznalost i otkrića deli sa svojim putnicima, nije im želja da prodaju pakete i komercijalna isku stva, već da predlozima i preporukama podsta knu ideje kod njih, da ih upoznaju sa novim i za panjujućim načinima da istraže svet, a da svaki detalj putovanja bude isplaniran baš po klijen tovoj meri. Savremeni život je veoma užurban, ljudima je teško da odvoje potrebno vreme za planiranje bekstva iz svakodnevice, preplavljeni su opcijama, pretrpani informacijama i često se pitaju da li su doneli pravu odluku kada tragaju za idealnim putovanjem. Posao agencije jeste da ih oslobodi tog pritiska i da uradi teži deo – planiranje i organizaciju, da sa pravim i pravo vremenim informacijama olakša i upotpuni pu tovanje svojih klijenata, na kojima je onda samo da se prepuste i uživaju, u svakom trenutku ovog iskustva.

Za više informacija posetiti sajt www.cloudninetravel.rs

Zahvaljujemo se Milici Andrejić na pomoći u izradi teksta i uloženom trudu.

Piše: Bojana Ilić

IZMEĐU LEPOTE JADRANA

I POSEBNOSTI SREDNJOVEKOVNOG GRADA

Smešten na samo nekoliko koraka od mora, hotel Iberostar Slavija nalazi se na idealnoj lokaciji za istraživanje starog grada Budve i srednjovekovnih zidina, koje se nalaze na manje od petnaest minuta hoda.

Iberostar Slavija je savršeno me sto za opuštanje u privilegova nom okruženju sa jedinstvenim setom detalja koji kombinuju tra diciju, kulturu i lepotu.

Pored Spa centra, gde gosti mogu da uživaju i opuštaju se uz masa žu, saunu, tretmane tela i lica ili iskuse tradicionalno arapsko ku patilo hamam, hotel ima i potpu no opremljenu salu za fitnes sa trakama za trčanje, biciklima za vežbanje, kros trenažerima i pro stor za trening sa tegovima.

Gosti i posetioci su dobrodošli da iskuse spektakularni rooftop na devetom spratu, sa infiniti baze nom i barom, sa nezaboravnim zalascima sunca i pogledom na celu Budvansku rivijeru.

Hotelski restoran sa švedskim stolom nudi priliku da svakod nevno otkrivate ukuse tradicio nalne crnogorske gastronomije i

najbolje internacionalne kuhinje, u kombinaciji sa bogatom vin skom kartom koja sadrži regio nalna i međunarodna vina.

Hotel Iberostar Slavija u svom poslovanju ne koristi plastiku

za jednokratnu upotrebu. Pored toga, kao deo svoje posvećeno sti da do 2030. godine postane kompanija sa neutralnom emisi jom ugljenika, ovaj hotel je potpu no elektrifikovan.

DOBRODOŠLI U ZAGRLJAJ ZAVEJANIH ŠUMA

Probudite se uz pogled na magično mariborsko Pohorje, odmorite oči na belim krošnjama, udahnite svež, zimski vazduh šume, smirite svoje misli i poklonite sebi opušten i bezbrižan odmor u društvu netaknute prirode. Dobrodošli u Pohorje Wellbeing Village Resort, u srcu Mariborskog Pohorja, najvećeg ski centra u Sloveniji, na samo nekoliko minuta vožnje gondolom od centra Maribora

Pohorje Village Resort nudi smeštaj u Bolfenk Wellness&S pa Hotelu 4* i Bolfenk Family Apartmanima 4* sa kaminima i neposrednim pristupom wellness centru Wellnest, koji nudi vrhunske masaže, bazen sa pohorskom vodom i saune, svim članovima vaše porodice, 365 dana u godini. Takođe, pozivamo vas i u Videc Forest Hotel 3* i Videc Forest Apartmane i depan danse 3*. Svim gostima na raspolaganju je prostor za odlaganje ski opreme, besplatan parking, lokalna radnja unutar naselja i predivan pogled na zavejane šume. U samouslužnom a’la carte restoranu Bolfenk, možete probati štajersku kuhinju, a u resto ranu Videc sa pogledom na šumu, doživite nezaboravno slavlje. Mariborsko Pohorje pruža vam čak 40 km ski staza svih nivoa težine, najdužu osvetljenu ski trasu u Evropi za početnike, kao i za zahtevne skijaše i bordere, noćno skijanje i stazu za sankanje sa tekućom trakom za lakšu vuču sanki do vrha brda, u cilju bez broj spustova i osmeha.

Čekaju vas svi doživljaji u društvu bele zime - ško la skijanja za male i velike, u kojoj možete iznajmiti svu ski opremu, animacijske radionice, šetnja Ener getskom stazom Bolfenk, gde ćete pročistiti svoje čakre i napuniti ih novom energijom ili shopping izleti u okolna mesta. Za pravu romantiku, u Mari bor se spustite gondolom i iz vazduha posmatrajte na hiljade lampica u praznično ukrašenom gradu, posetite najstariju lozu na svetu i nazdravite novim iskustvima kuvanim vinom na romantičnom Lentu, u pratnji muzike. Neka vam ovogodišnja zima bude magična, u našem društvu.

ĐORĐE STOJOVIĆ

pilot avio-kompanije Air Montenegro

Kada bismo morali da biramo zanimanje sa sedam godina, verovatno bi većina zaposlenih muškaraca na planeti bili piloti. Međutim, pilotski poziv iziskuje gvozdenu disciplinu, savršeno zdravlje, visoko obrazovanje i izuzetnu hrabrost. Zato je pilota malo, a ovakvi mladi lavovi poput Đorđa Stojovića, ne mogu se naći ni za lek. Đorđe stalno radi na svom razvoju, bavi se preduzetništvom, uči(magistar političkih nauka) i ceni svaki trenutak svog retkog slobodnog vremena. Fascinantno zar ne? Uostalom, uverite se i sami

TU: Svi mladi lavovi imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor?

ĐS: Nošenje uniforme, a naročito oficirske, sa sobom nosi odgovor nost. Više članova moje porodice je nosilo činove, ali najviše traga i uticaja na mene ostavljaju priče i uspomene na mog dedu Vojisla va, predratnog pukovinika SFRJ. Pored kućnog vaspitanja, u kojem se izričito poštuju porodične vred nosti, jedan od važnijih faktora u formiranju mog životnog uzora jesu osobine koje treba da pose duje svaki čovek, a naročito ako se bavi odgovornim zanimanjem. Te osobine se ogledaju u uspostav ljanju moralnog temelja individue, u hrabrosti, istrajnosti, lojalnos ti kao i požrtvovanosti, što ujed no smatram i važnim osobinama svakog muškarca.

TU: Kako izgleda vaš radni dan? ĐS: Odgovor na ovo pitanje upravo pišem nakon okončanog radnog dana. Da biste se bavili ovim poslom

potrebno je da budete u svakom trenutku od morni i odličnog psiho-fizičkog zdravlja, zbog čega je i fizička aktivnost za mene važan deo slobodnog vremena. Današnji dan sam zapo čeo treningom, a nakon toga su usledile pri preme za letački dan. To podrazumeva stan dardne porcedure i korake, počev od javljanja na dužnost sat vremena pre samog poletanja, kratak brfing sa ostatkom posade i konačno odlazak na avion. Današnja destinacija je Lju bljana. Rutinski let na redovnoj liniji uz dobre meteo uslove omogućava mi povratak kući kroz 4 do 5 sati i ostavlja mi prostora za po podnevne aktivnosti. Ljubitelj sam kinemato grafije pa kada ostane vremena, odgledam ponekad i neki dobar film.

TU: A šta je za vas pravi odmor?

ĐS Zbog poslovnih obaveza koje nosi pro fesija pilota, posebno u letnjoj sezoni, ret ko pronalazim vreme za odmor. Ipak, kada želim da odmorim u pravom smislu te reči, biram mesta gde mogu da se potpuno „is ključim“ i udaljim od svakodnevice. Volim da odmorim uz lepu hranu i dobro društvo, tako da nisam ni tip osobe koja će na putovanjima celi dan provesti šetajući i obilazeći zname nitosti. Svako jutro ipak počinjem na isti na čin, čitanjem novina koje ne propuštam bilo gde da se nalazim.

TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih?

ĐS: Svako u ovom poslu je individua za sebe, a ono što nas spaja jeste velika ljubav prema avijaciji i letenju. Avijacija je, sticajem okol nosti, bila prisutna u mom životu još od ra nog detinjstva iako moram priznati da sam se kasnije, u jednom kratkom periodu dvo umio, između par poziva. Na kraju sam se ipak odlučio za avijaciju i sa šesnaest godina upisao pilotsku akademiju. Na osnovu dosa dašnjeg iskustva i važnih odluka koje sam donosio, mogu reći da su me uvek privla čili poslovi koji sa sobom nose veliku odgo vornost, ali i odricanja. Uvek sam verovao u sebe i još važnije, bio sam spreman na odri canja, uz veru da mogu da odgovorim na sve izazove koji se nađu preda mnom.

TU: Šta je to što, po vama, razlikuje mlađu od starijih generacija poslovnih ljudi?

ĐS: Nažalost, primećujem trend manjka za interesovanosti i inicijative kod mlađih po slovnih ljudi, kao i očekivanja da će uspeh doći preko noći. Takav mentalitet svakako da nije pozitivan na globalnom nivou, a mnogo je manje izražen kod starijih generacija.

TU: Koja je vaša formula uspeha?

ĐS: Formula uspeha je vrlo kompleksan pojam. Pronaći i obavljati posao iz snova, prihvatati izazove i biti prihvaćen od strane kolektiva, obezbediti uslove za život shodno ličnim afinitetima i u svemu naći balans je izuzetno teško i svi zapravo težimo tome. Pored faktora sreće, na koji ne možemo uti cati, pažnju treba usresrediti na uspeh koji se postiže predanim radom i zdravom am bicijom. Smatram takođe da je važan i kon tinuiran rad na sebi, postizanje boljih ličih rezultata, ali istovremeno i doprinos opštem dobru.

TU: Šta biste poručili kao savet mladim la vovima koji tek dolaze?

ĐS: Ako posmatramo moje životno iskustvo kroz moje godine, ne bih dao sebi za pravo da dajem savete, ali svakako mogu podeliti par interesantnih principa koji su mi kroz ži vot pomogli, a kojih se i dalje držim. Prvi se vezuje da sve što radimo, radimo sa vizijom razvoja. Uvek treba imati viziju i posmatrati situaicje i prilike iz perspektive budućnosti, jer one imaju uvek neki razvoj, za razliku od stvari kratkog daha. Pažnju treba kon centrisati i kanalisati, ali takođe treba biti spreman na diverzifikaciju. Nikada ne zna mo kada nam plan B može zatrebati i za to je potrebna određena širina u sagledavanju stvari, ali i spremnost. Vera i emocija treba da prate svaki rad. Jedino ako verujemo u ono što radimo i ako osećamo da smo is pravni i na dobrom putu, onda možemo ra čunati na uspeh.

Tekst: Petar Vušurović

MLADI LAVOVI

Primorje hoteli

Vaša nova inspiracija

Hotel Palma jedinstven je hotel u samom središtu Tivta, nadahnut sinergijom autentičnosti, sklada i elegancije. Besprekorno usaglašen sa arhitekturom tivatske obale, sa predivnim pogledom na tivatski zaliv, idealno je mesto za odmor ili poslovne događaje tokom cele godine.

Elegantno dizajnersko rešenje primenjeno je na 116 soba i apartmana i prilagođeno najrazličitijim po trebama - bilo da planirate odmor ili imate poslovne obaveze. Uređena hotelska peščana plaža do koje stižete u samo par koraka, savršena je za uživanje u pogledu na tivatski zaliv, a kada vam je potreban nešto drugačiji doživljaj, slobodno se prepustite revitalizuju ćem ugođaju wellnes i spa centra.

Za sve vidove poslovnih okupljanja ili događaja tu je naš kongresni centar sa dve multifunkcionalne sale i najsavremenijom audio-video opremom.

PALMON BAY HOTEL

Prepustite se sebi

Palmon Bay Spa je hotel vrhunskog dizajna, smešten na samoj obali Bokokotorskog zaliva. Raskošan, a elegantan prostor, čijim enterijerom dominiraju prirodni materijali, obiluje savreme nim dizajnerskim rešenjima za najviši nivo udob nosti. Prostor je ispunjen prirodnom svetlošću uz atmosferu koja na svakom koraku budi osećaj topline i prijatnosti koju dopunjuje neverovatan pogled na Zaliv.

Kompletno renoviran i otvoren 2015. godine, Pal mon Bay Hotel & Spa jedan je od najprepoznat ljivijih i najprestižnijih kompleksa u Boki. Profe sionalna i personalizovana usluga, koja u svim segmentima uvažava potrebe savremenog go sta, otmena je i posvećena detaljima do najvišeg stepena.

U ponudi je 200 luksuzno opremljenih soba razli čite strukture i 12 apartmana, moderan wellness i spa centar, zatvoreni i otvoreni bazen, kao i sa vremeni kongresni centar. Najraznovrsije gastro nomske užitke pronaći ćete u a la carte restoranu Olive Terrace, na krovnoj terasi hotela sa pogle dom na ulaz u Bokokotorski zaliv. Pored hotelske plaže i velikog otvorenog bazena, relaksacionu oazu hotela upotpunjuje wellnes i spa centar koji se prostire na više od 500 m2 prostora. Ono što ovaj raskošni kompleks izdvaja od ostalih jeste bazen sa lekovitom mineralnom vodom. Kupa nje u bazenu dokazano vraća balans prirodnih minerala i soli u telu, što su brojni gosti hotela prepoznali kao najvredniji deo spa centra. Pored bazena, odmor i relaksaciju gosti mogu da prona đu u parnom kupatilu, finskoj i infrared sauni, hi dromasažnoj kadi, slanoj sobi i centru za masažu. Takođe, na raspolaganju gostima je i kozmetički salon koji pored standardnih kozmetičkih usluga, nudi veliki izbor tretmana za negu i podmlađiva nje lica. Ne propustite da iskoristite ovu sjajnu po nudu i ostvarite popuste na Spa i Beaty tretmane koji su trenutno aktuelni.

VELIKA SEOBA RADNIKA

Kada sam pre četiri godine pisala tekst o zapošljavanju u ugostiteljstvu, bilo je govora o problemima kao što je nedostatak sobarica, o kuvarima koji odlaze u inostranstvo, o migrantima koji se javljaju na posao, ali nemaju kvalifikacije.

U međuvremenu, od 2018. godi ne izgrađeno je još hotela, otvo reno još ugostiteljskih objekata, gradi se i podiže na sve strane, a šta je sa ljudima koji bi tu trebalo da rade i to sve održavaju, odakle su oni? Sezonski radnici iz inostranstva nisu neka novost, ali poslednjih godinu dana u Srbiji su se poja vili konobari, sobarice, pomoćno osoblje, sve iz inostranstva. Prvi put mi se desilo da u Beogradu, svom rodnom gradu, moram da poručujem na engleskom, jer je konobar bio sa Kube. Takođe sam sa kurirom koji mi je dostavio hranu razgovarala na engleskom, jer on je iz Uzbekistana. Došlo ih je dvadesetorica i sviđa im se u Srbiji, bolje je nego u Uzbekista

nu, kako mi je rekao. Jure na bi ciklima sa telefonom u rukama, snalaze se dobro jer znaju ćirilicu i za sada planiraju da ostanu. Ovo nije slučaj samo u Beogradu. Na Fruškoj gori u restoranu može te videti osoblje iz Šri Lanke, na Zlatiboru sa Kube. Naši ljudi idu u inostranstvo, inostrani ljude dola ze kod nas, u toku je jedna velika seoba radne snage.

RADNICI SA KUBE, FILIPINA, IZ ŠRI LANKE, SA TIBETA...

U poslednjih pet godina u Zagrebu posluje firma Pinoy 385 koja se bavi posredovanjem u zapošlja vanju radnika s Filipina. Direktor firme Stjepan Jagodin objašnjava da su do sada uspešno posredo

vali u zapošljavanju Filipinaca na pozicijama kuvara, pomoćnog ku vara, pomoćnog radnika u kuhinji, poslastičara, pekara, sobarice, ko nobara...

– Svi radnici koje smo zaposlili već su radili na istim ili sličnim poslovi ma, te dolaze sa srednjoškolskim ili visokoškolskim obrazovanjem –kaže Stjepan.

Radnici govore engleski jezik, što mnogo olakšava komunikaciju s kolegama i poslodavcem i lako se uklapaju u društvo. Ugovori su na dve godine, a klijentima se daje garancija na selekcijski postupak.

– S obzirom na dugogodišnja iskustva kolega koji učestvuju u selekcijskom postupku, gotovo da nema nezadovoljstva među poslodavcima, niti odustajanja od strane radnika ili poslodavca to kom radnog odnosa – tvrdi Stje pan.

Nemanja Kužet, šef kuhinje u „Smokvici“ u Beogradu, probao je nekoliko puta sa stranim radnici ma. Pre nekoliko godina radio je u saradnji sa jednom nevladinom organizacijom koja se bavila inte gracijom migranata i u lokalu je radilo četvoro migranata.

– To su bili vredni ljudi, bili smo za dovoljni njima, ali oni su ovde bili samo u prolazu, čim im se stvori la prilika da odu u Nemačku, otišli su. Za razliku od njih, Kubanci, koje smo takođe imali, hoće da ostanu u Srbiji, ali kod nas, u „Smokvici“, ni posle četiri meseca nisu uspeli da se prilagode i dobili su otkaz –objašnjava Nemanja.

Po njegovom mišljenju, razlog je bila razlika u mentalitetu, pristupu poslu, radnoj etici uopšte. Možda zato što su sa Kariba, ili iz komuni stičke zemlje, tek, iako su bili odlič no prihvaćeni od kolega, nisu vole li da rade i gledali su da se izvuku kad god su mogli.

STRANI RADNICI –NEMINOVNOST

Ipak, po njegovom mišljenju, zapo šljavanje stranaca je neminovno. – Pre četiri godine bio sam poslov no u Varšavi, u jednom velikom, luksuznom hotelu u kome su mi u kuhinji rekli da već dve godine rade bez šefa kuhinje. Svi šefovi su im otišli u Veliku Britaniju, ili negde drugo na Zapad. Zamislite kad jedna velika Poljska ne može da stvori kadar, kako li je tek u Sr biji. Stranci možda nisu spas na šeg ugostiteljstva, ali jesu nemi novnost, jer mi već zbog sezone u Hrvatskoj imamo problema sa zaposlenima – smatra Nemanja. A sezonu u Hrvatskoj ove godine iznelo je skoro 96.000 stranih radnika, (za razliku od prošle godi ne kad ih je bilo oko 60.000). Inače je ove godine Hrvatska neverovat no prihodovala od stranih turista, u drugom tromesečju 2022. godi ne čak 16 odsto više nego u istom periodu u 2019. godini. – Neki od tradicionalnih izvora iz kojih crpimo strane radnike, po put tržišta Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije, po lako ostaju bez kvalitetne radne snage. Iako geografska blizina omogućava jednostavniju inte graciju u radno okruženje, radni ka na susednim tržištima je sve manje, a navedeni trend dovodi do postupnog oslanjanja na tr žišta radne snage iz Azije, pri čemu ključnu ulogu imaju radni ci s Filipina. Njih je trenutno u Hr vatskoj 4.576 i uglavnom su svi na priveremenom radu – kaže Stjepan.

Inače, proces dolaska radnika sa Filipina traje oko devedeset dana i uključuje razgovor agencije i po slodavca, definisanje konkretnih potreba, odabir kandidata, priku pljanje potrebne dokumentacije...

ŽENE SEBE NE VIDE DUGOROČNO U UGOSTITELJSTVU

Žene zaposlene u ovoj industriji moraju da se nose sa dugim radnim vremenom, smenama, nesigurnom zaradom (ako je zasnovana na bakšišu), lošijim platama od muškaraca, vulgarnim gostima. Dobra plata, socijalno i zdravstveno i dalje su mnogima misaona imenica. U poslu teško može da se napreduje, a žene koje imaju porodicu dodatno se iscrpljuju, pa zato u ugostiteljstvu često viđamo devojke, jer žene napuštaju industriju pošto je ne vide kao stabilno mesto na kome mogu da napreduju (ili da odu na bolovanje). Ugostiteljska industrija i dalje se zasniva na teškom fizičkom radu i dugim smenama, što automatski isključuje polovinu populacije.

Kad radnik doputuje u Hrvatsku i uklopi se u posao, agencija prati njegov rad prvih 100 dana.

– Iz tog razloga, važno je na vre me prepoznati problem nedo statka radne snage i krenuti s pripremama kako bi ceo proces bio što efikasniji. S obzirom da se radi o globalnom nedostatku radne snage gotovo u svim sek torima, smatram da će se ovaj trend još više proširiti. Poslodav ci koji s nama posluju nekoliko godina, svake godine angažuju sve veći i veći broj stranih radni ka – objašnjava Stjepan.

TOKOM PANDEMIJE IMALI VREMENA ZA RAZMIŠLJANJE I ZAKLJUČILI DA SE NE ISPLATI

Morske destinacije oduvek su funkcionisale zahvaljujući sezon skim radnicima, a veliki gradovi kao London isključivo se oslanja ju na radnike iz inostranstva. Od nosno, to je tako bilo dok se nije desila pandemija korona virusom zbog koje su skoro preko noći, zatvoreni hoteli i restorani, zapo sleni poslati kućama, a turistička i ugostiteljska industrija praktično prestali da postoje. Ljudi su se vratili kući, u međuvremenu našli

Nemanja Kužet

Stjepan Jagodin

KO IMA NAJNIŽE PLATE NA SVETU? ZAPOSLENI

UGOSTITELJSTVU

preko Šri Lanke do Australije, neverovatno je da su statistički podaci o platama svuda isti – zaposleni u ugostiteljskoj industriji imaju najniža primanja. I svuda su ta primanja mnogo ispod prosečnog nacionalnog dohotka. U Srbiji, konkretno, „usluge smeštaja i ishrane“ po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz juna 2022. donose primanja od oko 45.000 dinara, s tim da je „delatnost pripremanja i posluživanja hrane i pića“ plaćena oko 42.000 dinara, što je najniža plata od svih delatnosti.

neke druge poslove, možda malo razmislili i zaključili da se rad u ugostiteljstvu ne isplati – posao nije bezbedan, na njega ne može da se raču na, a zarade su najniže. To je globalni problem, jer ljudi u ugostiteljstvu zarađuju naj manje i bukvalno se nalaze na dnu statističkih lestvica svih zemalja.

Po restoranima se uglav nom radi šest dana u nedelji, u smenama od po dvanaest sati. Leti, na moru, svaki dan. Ko to može da izdrži? Mladi ljudi, često muškarci. A koli ko oni mogu tako da potraju? I oni se istroše i odu da rade nešto drugo. I tako se stalno počinje od nule.

– Naše ugostiteljstvo reaguje tek kad se nešto desi, i onda gasi požare. Mi smo u „Smo kvici“ na vreme reagovali, prepoznali smo probleme, predvideli ih i ljudima smo ponudili dva slobodna dana. Plate smo takođe podigli. Od govornost je uvek na poslo davcu. Korona je samo ubrza la pucanje industrije, ljudi su rekli ’gutali smo dovoljno, ne ćemo više’. Mi pazimo da one koji se iskažu, koji su vredni, pošaljemo na neke edukacije, uložimo u njih, da oni vide da se njihov trud vrednuje. Zado voljstvo pojedinca i radnika je na prvom mestu. Sad sa stra nim radnicima popunjavamo rupe, ali opet će za tri godi ne da bude isto, jer će ti neki vredni ljudi otići negde dalje i opet mora sve iz početka. Dok god pojedinac nije na prvom mestu, ugostiteljstvo će biti u problemu – zaključuje Nema nja Kužet.

Piše: Bojana Ilić

Nekada davno, ne sećam se pod čijim uticajem, prihvatio sam da se svi uspešni stvaraoci dele na umetnike i trgovce. Život mi je katkad veoma surovo ukazivao na zablude u procenjivanju istih, zasnovane upravo na ovoj banalnoj podeli, ali mi je zato, kao u nekoj uvrnutoj igri koju igram sam sa sobom, svaki pogodak donosio dosta radosti. Tako sam polako došao do toga da u jednu ili drugu grupu ubacujem čitave profesije, nacije, rase… Ipak, sa vinarima se nikada nisam šalio. Nema smisla. Onaj ko ume da proizvede dobro vino, mora biti i umetnik i trgovac. Zato, ako vas slučajno sledeći redovi posvećeni vinaru Draganu T. Zariću (inače magistru slikarstva) i njegovoj vinariji Vinogradi Hopovo, odvedu na neku stranu, stanite. Uživajte bolje u Zarićevoj divnoj priči, slikama prelepih vinograda, a ako možete natočite sebi i malo njegovog plemenitog vina

Iako sam Zarića prvi put upoznao tek na jednom skorašnjem vinskom događaju, (gde je govorio sve najgore o mojoj ljubičastoj košulji, a ja sve najbo lje o njegovom vinu) na intervju u njegovu vinari ju otišao sam kao da idem kod starog prijatelja ili rođaka. A tako nas je i dočekao „ludi srbski slikar iz Kanade“, kako sam kaže da ga meštani naziva ju. Opušteno, polako, sa čašicom svog armanjaka u ruci, ispričao mi je pre svega kako je uopšte počeo da se bavi vinarstvom.

- Ja živim već trideset godina u Kanadi, tamo sam u Vankuveru imao mali studio u koji su dolazili i naši ljudi. I tako, neki gospodin Z. Marković sa Avale, koji je baš voleo slikarstvo, stalno je svraćao i donosio razna vina da probamo i pričamo uz piće. Jedne go dine, kaže on: „Zašto ti Zariću ne bi proizveo vino u mojoj garaži?“ Ja kažem: „Može, ali da radim po svom!“ Prve godine smo proizveli vino od nekog konzumnog grožđa, ali sam ja debelo zagrizao i počeo sam sve više da mislim o tome. Ubrzo, nale tim ja na nekog tipa iz Kalifornije i kupim od njega smrznuto grožđe, koje sam platio, sećam se, 3.000 dolara. Moja žena ni danas ne zna za to, inače bi mi dobrano zamerila. Tako, napravim ja 2006. nekih 100 litara vina od toga, i mislim se, bilo bi dobro da proizvedem vino samo od sopstvenog grožđa – pri ča Zarić i dodaje da je to bila prekretnica i da je tada verovatno i postao vinar. - U to vreme desilo se da me pozvao scenograf, Mi lenko Kreka Kljaković da dođem u Srbiju i pomo gnem mu oko nekog filma, („Sveti Georgije ubiva aždahu”, prim. aut.). Ja dođem, i na snimanju upo znam glumca Aleksandra Berčeka. U Beloj Crkvi smo snimali neko selo i pošto sam mu pričao da hoću da kupim zemlju, on mi kaže da ima za mene njivu. Ali, bio je mamuran pa me pošalje u irišku prodavnicu da tražim, kako kaže, „Duvanžiju“. Is postavi se da sam ja tamo dobio vizit kartu vinara, Miroslava Kovačevića. Nisam znao za njega do tada, ali nakon nekoliko dana, on me dovede na tu njivu i upozna sa vlasnikom. Bila je to baš lepa livada u Hopovu. Tada tamo nije bilo grožđa, ali su nekada tu bili vinogradi. Dositej Obradović koji je bio isku šenik u Novom Hopovu, je govorio: „Uvek su mi se oči radovale kada sam dolazio u manastir Novo Ho povo, prolazeći ovom „rajnskom dolinom“ i gleda jući vinograde sa leve i desne strane.“ Tako ja opet dođem u Srbiju i 1. oktobra 2007. kupim tu njivu, a već 2009. zasadim ovde najbolju lozu koja se za novce može kupiti – kaže Zarić, prilično uveren u svoju tvrdnju.

Ja mu verujem, jer se vinogradi Hopovo, nalaze na jednoj od najlepših parcela koje sam video u životu, a francuska loza kojoj Zarić tepa i naziva je ljudskim imenima (uglavnom ženskim), se talasa i baškari na fruškogorskom suncu. On smatra da je imao i malo sreće u izgradnji vinograda.

- U to vreme je francuski stručnjak, Anri Bernarde dolazio kod Kovačevića, pa sam mu ja bio prevodi lac. Zamolio sam ga da pogleda moju njivu na pet minuta. On pristane i kad smo stigli na mesto, u „pincgaueru“ nestane nafte. Tako smo proveli tamo skoro sat vremena i on pogleda lepo i kaže da ta zemlja za vinograd ne može biti bolja. Ipak, tada mu priznam da imam i jednu nedoumicu. Pošto su mi svi redovi u vinogradu sever – jug, za razliku od njih imam jedan deo, otprilike jedan hektar koji je istokzapad. Možda da to iskoristim za armanjak?! On mi je rekao da to ima smisla i da ga sve ovo podseća na Gaskonju. I to je bilo to – kaže Zarić i sipa nam njegov izvrsni armanjak, koga po ocu zove Teodor.

- A moja priča o armanjaku je takođe autentična. Još 2005. godine u nekoj kanadskoj prodavnici al kohola, vidim ja boce u staklenoj vitrini, pod klju čem. Na njima piše nešto „Armagnac“ i godine tipa 1905, 1907. Nisam imao pojma šta je to. Kada sam video da prodaju i bocu iz 1960. rešim da kupim jed nu i poklonim je za rođendan svojoj ženi koja je ro đena te godine. Ona se obradovala kao malo dete. Međutim, za nekoliko dana dođe ona i kaže: „Draga ne, sram te bilo, kupio si mi poklon koji si sam po pio!“ To je bilo izuzetno sebično sa moje strane, ali ja sam to piće tada prvi put probao i nisam mogao da stanem. Kao da sam sok od urme i datula pio –priseća se Zarić te impresije.

Inače, armanjak je pored konjaka, najpoznatije fran cusko alkoholno piće. Zona proizvodnje ograničena je na oblast Gaskonj u regiji Armanjak, po kojoj je i dobio ime. Iako je cenjen kao i konjak, armanjak je piće različitog stila. Za razliku od konjaka destiliše se jednom, što ostavlja više aromatskih materija. Za starenje destilata koriste se sudovi od hrasto vine koja obogaćuje destilat i ubrzava njegovo sta renje.

- Armanjak je preteča konjaka, jer knjige kažu da je prvi armanjak destilovan još 1411. godine. Sve to sam imao na umu kada sam rešio da posadim sor te grožđa za armanjak i danas imam 16.500 litara armanjaka koji se zove Teodor. U francuskoj no menklaturi u Gaskonji ima devet sorti koje se ko riste za armanjak. Najčešće su to Ugni Blanc, Folle

Blanche, Colombard, Clairette de Gascogne, Mauzac Blanc. Ima i taj Baco 22A, koga mi je žao što nisam zasadio. Pročitao sam neku studiju da on nije vitis vinifera, već vitis lubricosa odnosno da je neka hi bridna sorta (dobijena ukrštanjem sorti Folle Blan che i Noah, prim. aut.) ali nakon mesec dana sam pročitao neku drugu u kojoj neki francuski kritičar kaže: „Kakve veze ima to što Baco 22A ima hidrok simetilfurfural, kad ćemo ionako svi da umremo od ciroze jetre.“ – citira Zarić dok po divnom sunčanom danu hodamo kroz vinograd.

- Francuska loza zaista ljubi srpsku zemlju, vino grad sam posadio 2009, a već 2011. sam proizveo prvo vino, mada mi je nulta berba realno bila 2012. Imam 5,6 hektara pod vinovom lozom. To su sve francuske sorte i većina je neuobičajena za današ nje srpske vinograde, ali se sjajno pokazala na ovoj zemlji. Vinograd Hopovo se nalazi na pola puta iz među manastira Staro i Novo Hopovo, pa je tako i dobio ime – kaže Zarić i ulazi u skromnu kućicu na kojoj su adresirani svi njegovi dokumenti iz Srbije.

Vina Vinograda Hopovo su proizvedena isključivo od ovog grožđa i odlikuje ih izuzetna voćnost i sort ni karakter. Zarić proizvodi šest različitih vina koja odlikuje potencijal za odležavanje u boci.

- Vino „Jutro“ proizvedeno od merloa, uz dodatak kaberne sovinjona i kaberne frana, „Podne“ je čisti pino noar, dok je vino „Noći Svetog Trifuna“ većinski kaberne sovinjon uz malo merloa i kaberne frana. Roze vino se zove „Prvi poljubac“ i to je kupaža svih crvenih sorti u vinogradu Hopovo (merlo 25% , ka berne sovinjon 40%, kaberne fran 10% i pino noar 25%) – predstavlja Zarić svoja vina od crvenog sor timenta.

Belo vino ima takođe interesantno ime i zove se „Joakim i Ana“ (inače Zarićeva krsna slava, prim. aut.), a predstavlja kupažu belih sorti grožđa koje se nalaze u vinogradu. Čini ga Muscat Blanch a Pe tits Grains 50% uz dodatak grožđa koje se koristi za proizvodnju armanjaka (Folle Blanch, Ugni Blanc, Colombard, Clairette de Gascogne). Takođe, Zarić proizvodi i Bermet, rađen po izvornom Damaskino vom receptu.

I tako, nadam se da vas moj uvod nije odveo u po grešnom pravcu i da sam uspeo da vam koliko to papir dozvoljava, predstavim još jednu lepu vinsku priču. A ako mene pitate šta mislim posle svega, rekao bih: „Kad porastem biću Zarić!“

Tekst: Petar Vušurović

REGIJI

Više od 5000 posetilaca jubilarnog Weekenda opravdalo #samodođi

Završio je jubilarni Weekend Media Festival, koji je po 15. put održan u sjajnoj atmosferi stare Tvornice duhana u Rovinju. Razloga za slavlje ovih je dana u Rovinju bilo mno go, od vrhunskih panela i predavača, do lu dih zabava. Ove se godine vodila rasprava o ljudskim pravima i fake newsu, slušala su se poučna predavanja o najavljivanoj recesiji, Mossadu, raspravljalo se može li se inovativnost naučiti, a sve su zaokružili TV maratonci, prepoznatljiva TV lica regije

„Weekend se pobrinuo da i ove godine okupi prijate lje, kolege i partnere iz cele regije, ali i sveta, a sve s istim ciljem, da učimo, širimo krug poznanstava ali i da u neformalnom okruženju provedemo kraj leta i proslavimo jubilej. Ovogodišnji Weekend je okupio više od pet hiljada posetilaca koji su prostorima stare Tvornice duhana Rovinj širili dobre vibracije.“ izjavio je Tomo Ricov, direktor Festivala i direktor programa. „Weekend je kroz godine postao jedna od najuzbudlji vijih manifestacija koje se događaju u Hrvatskoj. Ovo godišnje, po mnogo čemu jedinstveno izdanje, ostaće upamćeno po atraktivnom sadržaju koje na kvalitetan način pridonosi produženju sezone u prekrasnom Ro vinju. Sjajna sinergija Weekenda, Rovinja, Maistre, od nosno Adris grupe ostvarena je i ove godine, a to uvek rezultira kvalitetnim predavanjima, žurkama do zore i vrhunskom gastro ponudom, sve zaokruženo networ kingom.” rekao je Božo Skoko, član programskog tima iz Millenium promocije, agencije partnera Festivala. Ovogodišnji Weekend okupio je šareni presek preda vanja, panela i razgovora u ugodnoj atmosferi. Pone ku pikanteriju iz sveta tajnih službi, dostojnih filmova

James Bonda, posetiocima je otkrio stručnjak za izraelski Mossad, novinar Yossi Melman. Kreativ ka Ghada Wali na svom je predavanju istakla kako grafički dizajn može promeniti svet. Direktor za glo balni kreativni razvoj u kompaniji Meta, Fabio Seidl postavio je tezu o postojanju tri različite budućnosti, onoj izabranoj, onoj koju nije moguće kontrolisati i onoj realnoj, koja je kombinacija prethodno navede nih.

Na panelu „Smrt činjenica“ na kojem su učestvova li Ognian Zlatev, voditelj predstavništva Evropske komisije u Hrvatskoj, zatim Ksenija Kardum (NOVA TV), Marijana Grbeša (FPZG) i Dražen Klarić (Večer nji list) naglasak je stavljen na tačnost informacija koje su pod naletom fake newsa u velikom proble mu. Panelisti su došli do konsenzusa kako je izu zetno važno da mediji zadrže objektivnost, te da ostane prostor kritičkom promišljanju kvalitetnih i školovanih novinara.

O svom bogatom humanitarnom radu progovorila je Jelena Đoković, dok je ekonomski stručnjak Vuk Vuković podelio ekonomske savete za jesen i zimu. Weekend.15 nam je otkrio pobednika domaćeg Food Tech start-up takmičenja u organizaciji Infobi pa, Maistre i Pepermint agencije, koja je započela na Weekend Food Festivalu. Titulu najboljeg odneo je Moj Gruntek, a dodeli nagrada je prisustvovao i Michael Selden, CEO američke food tech kompanije Finless Foods.

Ovogodišnji Weekend.15 iznedrio je i pobednike Gol den Drum takmičenja, a svečanom dodelom nagra da završeno je ovogodišnje izdanje Golden Drum Festivala

Publiku su u zaključnom panelu atraktivnog naziva Pušiona nasmejali i inspirisali kreativni direktor Bru

keta&Žinić&Grey, Davor Bruketa, direktor Pepermin ta Tomo Ricov, Maria Petrovića te Dimitrija Trbovića, CEO Neostara. Andrija Jarak je svojim briljantnim pi tanjima hirurški secirao neuspešne projekte pane lista i njihove poslovne promašaje potpuno ogolio pred publikom.

Jubilarni Weekend.15 muzički su zaokružili spekta kularnim nastupom Darka Rundeka & Jazz orkestra HRT-a, a usledili su miljenik publike Matija Cvek sa svojim bendom The Funksteins, jedna od najzapa ženijih regionalnih glazbenih atrakcija, Konstrakta & Zemlja Gruva koji su svojim energičnim nastupom prodrmali sve okupljene, baš kao i Marija Mirković (ex Frajle).

Zatvoren je nastupima jedne od najvećih imena do maće hip hop scene Vojka V., a publika je ostala ra splesana tokom celog nastupa novosadskog benda Gift i DJ Ree

KUVAR U

Krsto Radović kreativnost u DNK kodu

Sve je počelo s porodičnim pekarskim poslom porodice Radović. Krsto se i danas seća otvaranja prvih privatnih pekara u Srbiji, prvih kroasana i palačinki koje je njegov otac pravio, pa nije neobično što je već u osnovnoj školi sanjao da ima svoju poslastičarnicu. Danas se poslastičarnice Mandarine nalaze na četiri lokacije u Beogradu, Krsto Radović je prepoznat kao najbolji poslastičar od strane internacionalnog gastronomskog vodiča Gault & Millau za 2022. godinu, a kreativnost i inovativnost su i dalje srž ovog porodičnog biznisa. Sa Krstom smo razgovarali o poslastičarstvu i preduzetništvu, simbiozi koja ima svojih slatkih ali i gorkih strana

TU: Koliko se toga promenilo od samog otvaranja Mandari ne, kako na tržištu, tako i u sa mom poslovanju?

KR: Tržište je totalno drugačije, neprepoznatljivo u odnosu na period od pre sedam godina. Promene su vidljive u segmen tu ponude, posvećenosti poslu, proizvodima, pakovanjima, me dijskom pristupu. Mandarina je u svom dnk kodu razvojni, vizi onarski i kreativni biznis. I to će uvek i biti, tu je naša energija i odatle vučemo inspiraciju za rad. Mandarina sada ima se dam godina, krenula je u ško lu. Uspešno smo izgradili ime, brend i proizvode, postigli nagli rast i sa trenutno pedeset zapo slenih, sada ćemo se detaljnije posvetiti unutrašnjoj strukturi.

TU: Kada je asortiman u pitanju, čemu ste trenutno posvećeni?

KR: Posvećeni smo razvoju sla nog keteringa, a najveći potenci jal za dalje razvijanje asortima na vidimo u segmentu čokolada, poslastica, grickalica... Trenutno istražujemo sve mogućnosti nove veganske Callebaut čoko lade „NXT“. Ovaj proizvod nam je otvorio potpuno novi smer šta

možemo da napravimo sa ve gan čokoladom, posebno sada pred post.

TU: Šta za poslastičarstvo znači dolazak internacionalnih vodiča? Šta za vas znači titula najboljeg poslastičara?

KR: Pažnja prija i lepo je kada te neko pohvali i prepozna, i to neko tog kalibra ko razume ga stronomiju, pristup poslu i trud koji stoji iza svega što radimo. Poslastičarstvo je uvek bilo u senci kuvarstva, što je šteta jer je biti dobar poslastičar dosta

kompleksno. Zato i ima manje poslastičara od drugih profesija u gastronomiji, posebno vrhun skih. Školovanje je dosta teže, napredak je izazovan, a zanat opširniji. Poslastičarstvo je cela jedna nauka, nisu to samo kola či, to su i čokolaterstvo, slado led, poslastičarsko pekarstvo, sve je zanat za sebe. Drago mi je da su nas prepoznali kao zaseb nu kategoriju jer poslastičarstvo to zaslužuje, a i naše srpsko po slastičarstvo se dosta razvilo u poslednjem periodu.

TU: Kako izgleda preduzetništvo u poslastičarstvu?

KR: Ne može svako da bude preduzetnik, mnogo je tu odlu ka izvan osnovne profesije koje treba doneti, od administracije do marketinga. Od malih nogu su me ubacili u porodični posao i na osnovu svog iskustva mislim da je jako važno da mladi ljudi što pre uđu u posao. Talenat je tu da te usmeri, a znanje mora da se pruža, jer ni glavni šef ne

može da napreduje ako ne pre nese deo svog znanja na mlađe generacije. Tehnika se brzo na uči, ali da se vodi tim i sve ono što ide uz to jeste najveći izazov, kao i kako da svaki dan budeš najbolji što možeš. Na kraju, nije sve u kolačima, njih je najlakše napraviti. Teško je biti mentor, uzor, organizovati posao tako da znanje kruži, jer ja iskreno ve rujem da ono uvek mora da kru ži ako želimo da napredujemo. Što si iskusniji to bolje možeš da kontrolišeš šta možeš da uradiš sa sirovinom. A sa druge strane kada imaš biznis, najmanje imaš vremena za kreativnost i istraži vanje. Imamo sjajan tim ljudi, ali i dalje moraš da upravljaš bro dom, i da budeš i kreativan, ali i da motivišeš...

TU: Šta je najvažnije za uspeh u ovom poslu?

KR: Rad na sebi je najvažniji, i mi slim da tu leži tajna uspeha. Naša profesija je jako specifična, treba da budeš i par ruku, ali i organi zator i kreativac, da disciplinuješ i motivišeš, da imaš smisao za bi znis. Kada izađeš iz kuhinje, kada stekneš sopstveni posao, uloga je mnogo kompleksnija, jer pored fokusa na hranu, tu su nabavka, zaposleni, troškovi i mnogo dru gih stvari. Na osnovu mog isku stva, škole na Zapadu upravo rade na tom važnom aspektu – kako da te nauče da svoje znanje prebaciš u biznis, od pravljenja kolača, do menadžmenta i planiranja.

TU: Koliko se način na koji se napreduje u poslastičarstvu promenio?

KR: Instagram je obezbedio da je sve dostupno na klik, da možete da vidite šta rade ljudi širom sve ta. U moje vreme je bilo potreb no da se spakuješ i odeš u svet, radiš besplatno najmanje godinu dana da bi video i naučio zanat, da bi te neko prepoznao i dao šansu da dalje napreduješ. Danas vidim da ima prostora da se mla di više potrude da steknu znanja, između ostalog bi bilo dobro da ostaju duže na pozicijama i da nađu bazu, kako bi više naučili i izgradili se. Trend je trenutno da

se dosta luta, često se menjaju radne pozicije, a mentorstvo je jako važno da se dešava u kon tinuitetu. Stalnim menjanjem poslova, posao se uči površno, a onda se postaje i površni maj stor. Poslastičarstvo je kao zanat zahtevnije od kulinarstva, od ho tela, restorana, poslastičarnice, butik poslastičarnice, keteringa, masovne proizvodnje – u svakoj od ovih grana poslastičarstvo je drugačije. Zadatak naše profesi je je da budemo uvek kreativni i da uvek nešto novo stvaramo. Zato je naša profesija lepa jer uvek može da se nadogradi, uvek možeš da se vratiš nekoj sirovini i nekom starom kolaču da ga do radiš, Uvek imaš prostora da na preduješ i širiš znanje, unaprediš proizvod i biznis.

Tekst: Jelena Popović Đorđević

Krsto Radović, glavni poslastičar i osnivač poslastičarnice „Man darina Cake Shop“, je u Srbiji završio srednju i višu ugostiteljsku školu, a posle više škole je dobio stipendiju u Engleskoj u hotelu „Claridges“ i na univerzitetu „University of West London“ gde je studirao pet godina (pripremna godina, tri redovne godine i master). Magistrirao je kulinarsku umetnost, specijalizirajući na predmetu čokolada, slatka peciva, kolači i torte. Krsto je amba sador „Callebaut“ čokolade za jugoistočnu Evropu.

Kada god imamo promene, turbulencije i pregrupisavanje na tržištu, na terenu mnogi to nazivaju krizom. Samo,kada kriza traje decenijama (mi to na Balkanu najbolje znamo) onda je bespotrebno trošiti energiju na objašnjenje onoga što nam se dešava, već je neophodno da to prihvatimo kao činjenično stanje i da delujemo u okviru postojećeg

Istraživanje nam ukazuje da je samo 14% kriznih situacija iznenadno i neočekivano, a da za 84% si tuacija možemo reći da su neka vrsta tinjajuće krize koja postoji već duže vreme, a koja se samo u da tom momentu manifestuje. Na krizu takođe može mo gledati metaforično kao na veliki reflektor koji mnogo jasnije osvetljava (razotkriva), sve ono što nam se dešava.

Kriza samo razotkriva

• Kriza je ispit lojalnosti svih aktera. Kao što ču veni Njegoš kaže: „U dobru je lako biti dobar, na muci se poznaju junaci.“ Ovo nam samo ukazuje da kriza testira lojalnost svih. Zapravo, to je test za poslodavce. Da li će lako otpustiti radnike jer im je opalo poslovanje, da li će zaposleni zbog lošijih uslova lako napustiti kompaniju tražeći bolje i gledajući samo svoj interes, da li će do bavljači preseći lanac snabdevanja ili tražiti da se plaća avansno, da li će nam klijenti uskratiti poverenje?! Dakle, u ovom slučaju kriza razot kriva stepen lojalnosti (nelojalnosti) i razotkriva stepen međusobnog poverenja svih aktera.

• Kriza je prilika za interna poboljšanja. Efikasni menadžeri znaju da je kriza gotovo uvek pot hranjena nekim našim internim ponašanjem. Takođe, da je sada krajnje vreme da uradimo određene korekcije optimizacije i poboljšamo ili unapredimo sve ono što smo detektovali kao problematično.

• Kriza je prilika za preuzimanje dobrih kadrova. Prosto je neverovatno kako se mnoge kompa nije relativno lako odriču ljudskih resursa u krizi

kao da je to neki „tovar“ koga se treba rešiti. Od govorni mendažeri u krizi čuvaju svoj najveći ka pital – ljude i privlače sve one kvalitetne ljudske resurse kojih se drugi lako odriču.

• Kriza najbolje detektuje naše mane, slabosti, ali i našu vitalnost. Svi smo čuli staru izreku koja kaže: „Gde je tanko tu se kida“ ili da lanac puca tamo gde je najslabija karika. Efikasan menadžer zna da mu kriza razotkriva sve ono na šta nije obraćao pažnju i pokazuje šta treba da promeni. Takođe ukoliko se sa njom dobro nosi to je poka zitelj njegove vitalnosti.

• Kriza je pokazatelj da biznis treba da diverzi fikujemo. Menadžer, kao odgovorna osoba zna da svoj biznis treba da učini raznolikim, da pro širi asortiman i sfere delovanja, jer u određenim situacijama eksterni faktori snažno utiču da za određenim proizvodima opada potražnja pa nam je potrebna alternativa. Time što našem biznisu obezbeđujemo raznovrsnost i različitost, mi mu obezbeđujemo i stabilnije poslovanje i smanjujemo rizik.

• Kriza ima najsnažnije dejstvo ako dođe do tzv. „zamrznutog menadžmenta“. Reč je o situaciji koja bukvalno parališe menadžment koji jedno stavno miruje i ne može da izađe iz stanja šoka. A neke kada i prođe šok, obuzima potreba za ok levanjem i čekanjem da nešto prođe pa da tek onda nastave tamo gde su stali. A istina je da i u toku krize i nakon krize nema povratka na staro i da stvar nikada neće biti ista kao pre, pa je neop hodno brzo delovati.

•

Kriza je reflektor koji bolje osvetljava sve ono što nam se dešava. Efikasan menadžer na kri zu gleda kao na snažni reflektor koji osvetljava greške. Ako stvari postavimo iz pravog ugla „re flektor“ nam osvetljava i novi put ka boljoj bu dućnosti koju sami možemo da kreiramo. Tako se početno „pomračenje“ pretvara u pravi „sveti onik“ koji trasira put našoj viziji.

• Kriza samo ubrzava proces. Ne možemo zadr žati ono što odlazi, niti sprečiti ono što dolazi. Kriza ubrzava proces i sve ono što nema jaku osnovu metastazira, a sve ono što u sebi ima zdravi potencijal dobija novu snagu i ubrzanje za novi let.

Šta činiti u ovakvoj situaciji?

• Napravimo realnu procenu koliko je naš biznis otporan i ranjiv, gde mu je najslabija karika.

Kreiramo finansijski fond koji će nam omogućiti da brzo delujemo i ne zavisimo od banaka

Nemojmo dozvoliti da nas kriza parališe i „priku je“ za trenutnu poziciju već delajmo.

Napravimo objektivnu analizu koliko je naš bi znis diversifikovan da ne zavisi samo od jedne opcije.

Kreirajmo „izlaznu strategiju“, odnosno plan „B“

Naša šansa je ono što je problem naše konku rencije ili klijenata.

Pozabavimo se strahovima svojih ljudi u timu, budimo uvereni da je u vreme krize poverenje najvažnija valuta.

Preispitujemo našu misiju i viziju da li odgovara ju situaciji.

Promenimo nešto u svom poslovanju tako što ćemo pronaći proizvode ili čak biznise koji su uvek aktuelni tzv. „evergreen“ proizvodi (kao i u muzici ) Svakom je jasno da svi proizvodi koji su vezani za pijaću vodu, zdravu hranu, održivu energiju i industriju zdravlja svakako uvek imaju perspektivu.

U zaključku ću citirati Aristotela koji je rekao: „Ne govori ništa, ne radi ništa i bićeš ništa.“

Tekst: D. R. Gilbert (Dragiša Ristovski), poslovni trener, konsultant, pisac i vlasnik D. R. Gilbert Grupe

Većina ljudi iz našeg regiona Sloveniju poznaje kao odličnu jesenju Wellness i Spa destinaciju, a takođe i kao vrhunsku destinaciju za skijanje i zimske sportove. Međutim, da Slovenija ima šta da ponudi i u toplijim mesecima godine uverili smo se zajedno sa influenserima ovog leta, koji su ovu zemlju predstavili našem tržištu

Prvog dana našeg putovanja posetili smo Lipicu, divno mesto nedaleko od primorja i italijanske granice, odakle po tiču čuveni beli konji Lipicaneri. Zajedno sa predstavnicima ergele obišli smo imanje koje je osnovano davne 1580. godine. Interesantno je navesti da se ovi konji rađaju potpuni crni, a vreme nom kako stare postaju sve belji. Tako je tematski organizovan i Lipikum mu zej posvećen konjima, obilazak počinje u potpuno mračnim prostorijama, dok se vremenom boje prostorija ublažava ju i postaju bele na samom kraju.

Domaćini su nam pripremili odmor i pauzu u hotelu Maestoso, gde smo imali priliku da uživamo u vrhunskom fajn dajning iskustvu koje je posluženo u restoranu Gratia. Hotel je vrlo atrakti van, a hrana izvanredna.

Nakon odmora i pauze uputili smo se ka Štanjelu, gde smo se i uverili da je Slovenački Kras izuzetno atraktivna i omiljena regija u Sloveniji. Posetili smo Štanjel, srednjovekovni biser, grad-utvr đenje koje se prvi put pominje još 1402. godine. Grad je u 15. veku podigao zidi ne kao odbranu, dok je vrhunac svog razvoja doživeo u 16. i 17. veku. Poseti oce prvo očarava svojom jedinstvenom panoramom, ali i uskim kamenim uli čicama i predivnim Ferarijevim vrtom.

Oduševljeni Štanjelom, krenuli smo ka Cerknu, gde su nas domaćini dočekali u pivari Zajc. U modernom i autentičnom ambijentu domaćini su nas iznenadili pravim specijalitetima, bavarskim pe recama, zanatskim pivom i domaćom hranom. Ovde smo odmorili i sumirali utiske, pa smo krenuli ka Alpskoj perli na spavanje.

Drugog dana prosto nismo verovali gde smo prespavali, jer smo stigli ka sno uveče. Spavali smo na samom vrhu planine, u pravoj skijaškoj idili na 1.300 metara nadmorske visine, odakle smo imali pogled ka Triglavu i dolini. Nakon pravog planinskog doručka kre nuli smo ka arheološkom nalazištu Di vje babe u mestu Šebrlje. U srcu šume pored reke na oko 250 metara visine se nalazi pećina u kojoj je u arheološ kom iskopavanju 1995. godine otkrive no neverovatno blago. Ovde je iskopan najstariji muzički instrument na svetu, neandertalska frula napravljena od kosti medveda. Domaćini su izuzetno atraktivnim i modernim video projekci jama na zidovima pećine prikazali sve detalje iz iskopavanja i prošlosti. Ovaj deo je nas je posebno oduševio, jer je video koji smo pogledali bio ne samo vrhunski napravljen, već i umetnički perfektan. Ručak nam je organizovan u gostionici Polak.

Nakon predaha naše putovanje se nastavlja u hotelu Ter me Cerkno i njihovom termalnom centru. Pored bazena, ovde smo imali priliku da uživamo u masaži i svim drugi ma spa sadržajima. Večera je bila organizovana u gostio nici Gačnik v Logu.

Trećeg dana smo nakon obilnog doručka krenuli ka Cer knu, gde smo posetili Partizansku bolnicu Franja. U Dru gom svetskom ratu pokret otpora se razvio i u Sloveniji. Odlikovao ga je dobro organizovan zdravstveni sistem, što je uključivalo niz skrivenih partizanskih bolnica. Bol nice su podizane na skrivenim mestima, kakva je i Franja partizanska bolnica.

Ručak je bio u organizovan u skladu sa izletom, iamli smo priliku da budemo gosti putujućeg restorana Klatež. Ru čak u prirodi nam je izuzetno prijao, pa smo raspoloženi krenuli dalje ka Velenju.

U Velenju su nas domaćini dočekali na prelepoj Velenj skoj plaži, odakle smo posetili staro gradsko jezgro Dolga miza manifestaciju. Na centralnom delu gradskog trga je postavljen sto dužine 50 metara na kom se služi domaća testenina. Nakon toga, otišli smo na divnu večeru u Vilu Herberstein. Tu su nam društvo pravili jeleni i košute koji su dolazili iz obližnje šume da pozdrave goste.

Nakon večere dan završavamo u glamping centru Lan gus. Langus je idealno mesto za odmor. U ovom malom kampu možete iskusiti kako je to boraviti u prirodi, ali na poseban i luksuzan način. Ovde niste lišeni udobnosti i komfora civilizacije, ali ste opet pod vedrim nebom, pa smo spavali u luksuzno opremljenim kamp kućicama.

Poslednjeg dana naš boravak nastavili smo u Muzeju ru darstva, gde smo u tradicionalnoj rudarskoj uniformi i sa rudarskom užinom, sišli na 160 metara dubine i imali prili ke da na sat i po vidimo kako je izgledao posao rudara ne kada i kako to izgleda danas. Ovaj sadržaj nas je posebno oduševio, jer je zaista jedinstveno iskustvo.

Odložili smo rudarske šlemove i opremu i krenuli smo dalje ka Lamperček domaćinstvu. Na ovom imanju, osim u neverovatno ukusnoj domaćoj hrani, možete uživati u druženju sa jelenima, košutama i ostalom divnim životi njama.

Put nastavljamo ka Rogli, što je ujedno bila i naša posled nja destinacija. Ovde smo prvo uživali na najlepšem vidi kovcu u ovom delu Evrope u šetnji među krošnjama dr veća. Nakon obilaska hotela i predaha uz čuveni Pohorski lonac, došlo je vreme da se oprostimo sa ovom divnom zemljom.

Zahvaljujemo se Razvojnoj agenciji Krasa i Brkinija, LTO Cerknu, Zavodu za turizem Šaleške doline i LTO Rogla-Zre če koji su nam omogućili da posetimo ovu divnu zemlju.

Tekst: Petar Mesarić

Portorož & Piran jesen na moru

Jesen na moru nudi prijatne temperature i savršena je za uživanje u wellnessu i kulinarskim užicima. Toplo jesenje sunce mamiće vas da prošetate uz more, a u slučaju lošeg vremena zagrejaće vas odlična ponuda wellness centara. Ne propustite kulinarska iskustva u lokalnim gostionicama, restoranima sa Mišlenovom zvezdicom ili čak kod lokalnih proizvođača u selima kod Portoroža i Pirana.

Proveri našu ponudu:

Replika kasnoantičkog rimskog broda „Danuvina Alacris“ sa 27 članova posade plovila je ovog leta Dunavom, od Kelhajma u Nemačkoj, preko Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, kroz Srbiju, do Bugarske da bi put završila u Harsovi u Rumuniji. Ovo je prvi rimski brod koji je uplovio kod Viminaciuma posle 1600 godina, a takođe je i prvi rimski brod koji je prošao kroz Đerdapsku brodsku prevodnicu

Brod je dugačak 18, širok 2,8 metara, prosečne br zine 6 – 9 km na sat, s tim što maksimalno može da postigne 13 km na sat. Napravljen je od istih ma terijala i na isti način kao što bi to Rimljani radili, nisu korišćene moderne tehnologije, a deo je pro jekta „Living Danube Limes/Živi dunavski limes“ čiji je cilj povezivanje zemalja koje se nalaze na toku Dunava, nekadašnjem Dunavskom limesu (granici). Razgovarali smo sa Nemanjom Mrđićem, naučnim saradnikom Arheološkog instituta koji je bio jedan od učesnika ovog zanimljivog projekta, o tome kako je izgledalo veslati na rimskoj galiji, kuda su sve pro lazili i kakvi su planovi za ovaj brod.

TU: Kako to izgleda kad jedan arheolog uzme vesla na rimskoj galiji?

NM: Jedan od ciljeva gradnje broda je i eksperimen talna arheologija. Mi koji se bavimo antičkom mor naricom imali smo priliku da iz prve ruke iskusimo funkcionisanje broda, ponašanje na Dunavu, mane vre i sve ono što čini plovidbu jednog broda na vesla. Veslanje uopšte nije bilo naporno i ne zahteva pro fesionalne ili utrenirane sportiste. Većina veslača su bili dobrovoljci koji nemaju nikakve veze sa sportom ili veslanjem i brod je sasvim solidno funkcionisao samo posle šest sati osnovnog treninga ekipe. Ja sportista nisam, niti moja konfiguracija sa stoma kom liči na sportistu, ali sam bez problema mogao da veslam po sedam sati dnevno u okviru tima, što

je nešto što zaista nisam očekivao. Mislio sam da ću da padnem posle petnaest minuta napora, da će da me gurnu pod neku klupu i iskrcaju prvom prilikom, da ne smetam! A savršeno sam se uklopio u ekipu i bilo je nezaboravno iskustvo.

TU: Opišite nam malo detaljnije tu galiju.

NM: Brod pripada tipu lusoria i to je kasnoantički brod iz 4. veka nove ere. U pitanju je ratni brod sa predviđenom posadom do 27 ljudi, od toga 24 ve slača, boraca i 3 oficira – kapetana. Pokazalo se da zbog veličine i rasporeda klupa, brod najbolje funk cioniše sa dvadeset veslača, a posada se mogla menjati na pozicijama veslača i borca (12 veslača i 12 boraca). Brod na pramcu ima rostrum – šiljak kojim se probijalo korito drugih brodova ispod nivoa vode.

TU: Ko je bio brodograditelj?

NM: Partner u okviru projekta koji je bio direktno nadležan za gradnju broda je Friedrich-Alexan der-Universität Erlangen-Nürnberg iz Nemačke. Oni su pre nekoliko godina već izgradili nešto manji brod istog tipa, tako da su među retkima u Evro pi koji imaju iskustvo u tradicionalnoj brodogradnji. Brod je građen isključivo tradicionalnim tehnikama koje je u prvoj fazi podrazumevalo i izradu replika antičkih alata.

TU: Kako su se prijavljivali ljudi, ko je sve učestvovao, amateri ili profesionalci?

NM: Vodeći partner bio je Dunavski univerzitet Krems, iz Austrije koji je na društvenim mrežama oglašavao poziv veslačima. Uz svaku grupu, na sva koj deonici, u galiji su bili po dva kapetana i dva ili tri instruktora veslanja. Od ostalih učesnika, društvo je bilo šareno. Kod nas su među učesnicima bila tri ar heologa i jedan veslač. Instruktori su istrenirali ceo tim, jer smo morali da veslamo ravnomerno, ne kao na trkama. Prvih dana je bilo haotično, a onda smo se uskladili. Niko se nije žalio da je teško, a trećina učesnika su bile žene. Dnevno smo prelazili između dvadeset pet i 35 kilometara.

TU: Kuda je sve galija pristajala dok je plovila kroz Srbiju?

NM: Preuzeli smo brod kod Iloka, na granici sa Hr vatskom, a u Prahovu ga predali Bugarima. Plovidba kroz Srbiju je trajala dvadeset i jedan dan, a stajali smo u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Starom Slankamenu, Starim Banovcima, Beogradu, Grockoj, Smederevu, Kostolcu, Ramu, Golupcu, Golubinju, Kladovu i Mihajlovcu. Spavali smo po veslačkim klubovima, u šatorima, po školama.

TU: Plovidba je bila u septembru, kako vas je vre me poslužilo?

NM: Do Rama smo imali lepo vreme, ali posle se pokvarilo, međutim tu nema pomoći, kabanica na glavu i veslaj dalje. Gvozdenu kapiju Dunava prošli smo po lošem vremenu, uz jak vetar i kišu. U Đer dapskoj klisuri su inače struje veoma jake, čak i kad je lepo vreme to je zahtevna deonica.

TU: Koliko je posada učestvovalo?

NM: Brod je zamišljen da plovi od Nemačke do Cr nog mora, ali zbog rata u Ukrajini i potencijalnog rizika po dobrovoljce koji su učestvovali u projektu, putovanje je skraćeno do mesta Harsova u Rumu niji. Cela posada ukljujčujući i kapetane menjala se na dvanaest dana, tako da je osam potpuno različi tih posada dalo svoj doprinos, ne samo u promociji, već su dali i svoje iskustvo u upravljanju i funkcio nalnosti broda.

TU: Kakvi su planovi za „Danuvinu Alacris“ sad, kad se završila promotivna plovidba?

NM: Prema projektnom ugovoru, nakon okončanja projekta brod je predviđen da ostane osam godina kod država partnera – po godinu dana kod svakog partnera. Mi planiramo da ga iskoristimo za dodat na promotivna putovanja, snimanje dokumentarnih i poluigranih emisija o rimskom kulturnom nasleđu i da ga stavimo u funkciju promocije turističkih pri staništa na Dunavu kojima upravljaju muzeji, arhe ološki parkovi, tvrđave i slično. Matična luka za to vreme biće Kostolac kojim upravlja Arheološki park Viminacium. Nadamo se da će ovaj brod pomoći da se i kod nas oforme udruženja koja se bave oživlja vanjem istorije – living history grupe s kojima može još aktivnije i bolje da se eksploatišu mogućnosti ovog broda.

Više informacija na Facebook stranici: Living Danube Limes –Interreg Danube Transnational Programme

Tekst: Bojana Ilić

Nemanja Mrđić

Zanimljivosti

Restoran u kom svako veče pada sneg

Danas ljudi u restorane ne idu samo da uživaju dobroj hrani i piću. Oni danas idu u restorane kako bi uživali u nesvakidašnjoj atmosferi i zabavi, što je jedan restoran u Kini podigao na potpuno neverovatan nivo

U Šangaju u Kini postoji restoran u kom svako veče pada sneg. M-MIX je BBQ pizza street food restoran koji gostima nudi potpuno neočekivan provod. U toku večeri se u njemu dešavaju najbizarnije stvari, nešto što nikada ne biste očekivali. Restoran M-Mix se prostire na više od 800 m2, ima ogromne ekra ne na plafonima i zidovima, kao i zvučni sistem i lasere koje možete naći samo na najskupljim kon certima. Glavni za zabavu su poznati DJ-evi koji sva ko veče zabavljaju goste do fajronta. Restoranom kruže i dronovi koji snimaju sva dešavanja. Hrana je takođe neobična, na meniju imate pohovane škam pe zapečene na vatri brenera ili čokoladni karmin za usne kao desert. Piće koje služe su uglavnom kok

teli koje dobijate u najrazličitijim flašama, čašama i posudama. Ipak, glavna atrakcija je sneg koji svako veče pada u restoranu. Pena u formi pahulja pada tri puta za veče, u osam, deset i u ponoć. U ponoć se taj isti sneg pretvara u kišu ružičastih latica, dok go sti sede za svojim stolovima sa kišobranima. Ukoli ko želite da večerate, morate rezervisati unapred, a vreme čekanja je nešto manje od mesec dana.

Italija nudi plaćen odmor turistima

Italija je poznata kao zemlja koju turisti vole, ali i kao zemlja koja zna kako da pri vuče turiste. Mnogi ruralni delovi Italije su prodali napuštena imanja za samo je dan evro u u cilju oživljavanja napuštenih krajeva zemlje. Tamo se danas sve manje čuje lokalni jezik, a neki novi ljudi naselja vaju imanja i kuće. Međutim, zabeležen je i jedan novi i interesantan trend

Italija od sada nudi i plaćen odmor turistima. U cilju promovisanja manje poznatih ruralnih krajeva ze mlje, Italija ima prvu regiju u koju turisti mogu da dođu i provedu besplatno svoj odmor. Na severo istoku zemlje se nalazi Friuli Venecija Đulija, regi on u kom turisti imaju plaćene troškove odmora ukoliko stignu iz bilo kog italijanskog grada vozom. Osim toga, oni mogu dobiti i i besplatne ulaznice za muzeje, ne plaćaju javni prevoz i još mnoge druge troškove. Osnovni uslov je taj da odmor ne sme biti kraći od dve noći. Ova promotivna ponuda traje od oktobra sve do 31. maja 2023. godine. Lokalna tu ristička zajednica PromoTurismoFVG će refundirati troškove svim turistima koji vozom stignu u Trst, Udine ili neki od obližnjih gradova.

TRIESTESPRESSO EXPO 2022

Deseto izdanje TriestEspresso Expo-a, koje orga nizuje Privredna komora regije Venecija Đulija u sa radnji sa Trieste Coffee Association, održaće se od 27. do 29. oktobra 2022. godine u novom izložbe nom centru Trieste Convention Center (Tcc) u ne kadašnjem pristaništu grada - Porto Vecchio. Brojne potvrde učešća već stižu u firmu Aries, koja organizuje događaj za profesionalce iz industrije. I u ovom izdanju, između ostalog, biće organizovan bogat program vođenih degustacija kafe pržioni ca prisutnih na sajmu, recenziranih i nagrađenih u

vodiču „Kameleon vodič kroz kafe i pržionice Itali je“, koji su priredili Andrej Godina i Mauro Ilijano. Na dnevnom redu je takođe predstavljanje i projekcija dokumentarnog filma „Kafa i vino – dva sveta“. Po red toga, planiran je i seminar posvećen ekološkoj održivosti u organizaciji Assocaffe Trieste, Gruppo Italiano Torrefattori caffe i Area Science Park. Tako đe, u saradnji sa Bazzara Espresso, Trieste Coffee Experts će učestvovati u diskusiji na kojoj će se po zabaviti najaktuelnijim pitanjima koja utiču na čitav lanac snabdevanja kafom. Kao i ranijih godina, na

Međunarodna izložba italijanskog espresa ponovo pali motore za događaj pun noviteta i sadržaja

sajmu neće nedostajati takmičenja kao što je „Lever Contest“. Baristi će se kao i uvek truditi da istaknu svoje veštine i interakciju sa aparatom za espreso, dok će Univerzitet za kafu Illicaffe organizovati cilja ne obuke i obrazovne sastanke. Takođe, predviđena je i obuka za HoReCa sektor na kojoj će se predavač suočiti sa inovativnim ugosti teljskim profesionalcem. Tema će biti kako se nositi sa aktuelnim izazovima i promenama, a ponovo će se održati dnevni mini kursevi obuke pod nazivom „Ljudi kafe: foto album“ koji će se kroz vođenu degu staciju, baviti brigom i posvećenošću ljudi koji rade u lancu snabdevanja kafom.

Udruženja dotART i Exhibit Around APS, u saradnji sa firmom Aries, objavila su otvoreni poziv name njen svim fotografima za projekat “TriestEspresso

Photo Days” 2022. Cilj projekta je da se kroz foto grafiju promoviše čitav lanac snabdevanja kafom. Ova kolektivna izložba fotografija koja se bavi kul turom kafe, otvorena je za sve, a ne samo za profe sionalce u sektoru.

Sve dodatne informacije možete naći na www.triestespresso.it.

Ulična hrana

Midye dolma je popularna turska ulična hrana, i radi se o punje nim dagnjama, odnosno školjkama. Fil kojim se pune školjke se sastoji uglavnom od aromatične mešavine pirinča, začinskog bilja i orašastih plodova. Tu se zatim, sreću svi ukusi i snaga Istoka. Koriste se začini kao što su grožđice, pinjoli, šafran, crni biber, cimet, crvena tucana paprika, peršun i kapar. Lokalci če sto kažu da se sreća nalazi ispod njihove ljuske.

Ove školjke su autentična ulična hrana u Istanbulu, koju marljivi mladi ljudi prodaju sa malih štandova na ulicama. Svaki štand ima svoju tradicionalnu lokaciju, obično su poređani na dokovi ma i šetalištima po gradu. Da biste pojeli midye dolmu, gornju ljusku treba nežno slomiti, nakon čega fil obilno zalijete limu novim sokom. Zašto se gornja ljuska pažljivo skida? Zato što se njom i jede, koristi se kao kašika. Midye dolma je vrlo popularna hrana među lokalcima, posebno nakon radnog vremena, kada ovi slani zalogai naročito dolaze do izražaja. Ukoliko ne želite da jedete ovaj specijalitet na ulici, postoje brojni restorani koji pripremaju ovu zdravu I ukusnu hranu.

Tekst: Petar Mesarić

Punjene dagnje su u Turskoj isključivo pitanje zadovoljstva. Svi ljubitelji Midye dolma specijaliteta, dobro poznaju taj osećaj i užitak dok ga jedu, ali ga dosta teško opisuju. Jedno je sigurno, zadovoljstvo uvek pokazuju brojem pojedenih školjki

VAŠ SVET UŽIVANJA

BUDITE DEO GRAND ISKUSTVA KOJE SE PAMTI

Personalizovana usluga, vrhunski komfor i udobnost, kao i najviši kvalitet ponude, potvrda su grandiozne misije da se svaki gost upozna sa najlepšim epizodama svog života.