vesTi

eU priznala kovid serTifikaTe srbije

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je izjavio da je Evropska unija usvojila odluku o priznavanju digitalnih kovid sertifikata izdatih u Srbiji

Ohrabrujuća vest za sve građane naše zemlje stiže iz Evropske unije. Sva putovanja će biti znatno lakša jer će digitalni sertifikat izdat u Srbiji biti priznat od strane unije i zemalja članica. Digitalni kovid sertifikati Srbije o vakcinaciji, testiranju ili preležanom kovidu biće podjednako validan EU zelenim kovid setrifikatima koji omogućavaju slobodno putovanje u i unutar Evropske unije. Uskoro će biti omogućena i mobilna aplikacija, što znači da će građani digitalni zeleni sertifikat moći da preuzmu preko mobilnog telefona, a od 22. novembra na šalterima Pošte će biti moguće podići sertifikat kompatabilan sa EU.

hoTelijeri U aUsTriji zabrinUTi zbog predsTojeće sezone

Austrijski turistički radnici su veoma zabrinuti za zimsku turističku sezonu zbog velikog porasta broja zaraženih od koronavirusa

Zbog porasta novozaraženih od koronavirusa, neke zemlje Evropske unije drastično pooštravaju mere, pa raste zabrinutost zbog mogućih neprilika uoči sezone skijanja, prenosi austrijska javna televizija ORF. Ukoliko zemlje unije uvedu mere upozorenja za putovanje u Austriju, to bi značilo karantin za sve turiste koji se vraćaju sa godišnjeg odmora u Austriji. Prva u nizu bi bila Nemačka, a kasnije bi sledile ostale evropske zemlje, i u tom bi slučaju austrijski hotelijeri mogli da očekuju veliki pad prodaje. Osim toga, mnogi turisti sa nevakcinisanom decom ili decom mlađom od dvanaest godina otkazali bi zimski odmor u Austriji. Hotelijeri su se jasno izjasnili protiv zatvaranja zemlje, što izgleda i nije daleko od realnosti. U Austriji od 6. decembra važi pravilo da je 9 meseci nakon druge doze potrebna i treća doza kako bi se neometano učestvovalo u svim društvenim aktivnostima u zemlji.

upOznavanJe sa Nevestom Jadrana

Do sada smo na sva studijska putovanja išli kombijem, ali ovaj put uz podršku Air montenegra do boke Kotorske smo došli jednog nedeljnog jutra ugodnim letom avionom Embraer 195

Nakon sletanja na tivatski aerodrom naša prva stanica je bio hotel Palma u kojem smo bili smešteni prvu noć i nalazi se na samoj obali mora. Hotel poseduje svoju plažu, sobe su prostrane i komforne, a veliki deo njih gleda na more. Kombijem odlazimo do nautičkog centra Una Montenegro koji u svojoj ponudi turistima nudi i vožnju kvadovima. Kako smo Boku posetili sredinom septrembra vreme je bilo sunčano i savršeno za vožnju. Uživali smo po lepom vremenu na poluostrvu Luštica. Ručak smo imali na seoskom gazdinstvu Pony Art u selu Tići čiji su vlasnici akademski muzičari iz Beograda Žizela i Nenad. Na jednom mestu smo iskusili nevero-

vatne gurmanluke iz njihove kuhinje, ali i dobili puno pozitivne energije koje navedeni par emituje. O Pony Art zaista ne želim puno da pišem, jer ne može da se dočara onolika lepota. Mora da se poseti. Ispunjeni dobrom hranom, ali i pozitivnom energijom, dolazimo u apartmansko naselje Luštica bay i Hotel Chedy. Sve odiše luksuzom i prosto daje drugu dimenziju crnogorskom primorju. Večeru smo imali u restoranu The Spot. Smešten na šetalištu marine sa pogledom na horizont, to je celodnevni restoran u stilu braserije, u kome se služe sveža i zdrava jela. Sutradan nakon šetnje tivatskom rivom, katamaranom se vozimo po tivatskom zalivu i stižemo u Nikki Beach Hotel & Beach Club. Smešten uz sam akvatorijum tivatskog zaliva sa perfektnim pogledom na ostrva Sveti Marko i Gospa od MIlosti, ovaj objekat čine restoran i klub na plaži, čija će ponuda biti fokusirana na identitetu tog brenda. Rizort sa prelepim pogledom na more i planine, sadrži i butik rizort sa 45 soba, teretanu i luksuzni spa centar. Katamaranom se vraćamo za Tivat i uplovljavamo u nautičko naselje Porto Montenegro. Jedan od pionira lukzusnog turizma u Boki je sada već opšte poznat. Ako ste mislili (kao i ja) da je projekat završen, prevarili ste se. Naime, on je tek na 45% realizacije, tako da se očekuje još novih i prelepih objekata. Takođe smo posetili Hotel Regent i imali ručak sa predstavnicima hotela. Otvoren 2014. godine, Regent je za proteklih godinu i po dana dospeo na liste najprestižnijih hotela, top destinacija, a proglašen je “Novim hotelom Evrope” od strane World Luxury Hotel Awards, nagradom koja slovi za “Oskara” u svetu luksuznog ugostiteljstva. Napuštamo Tivatsku opštinu i stižemo u sjajni Blue Kotor Bay. Rizort koji se nalazi na području pod zaštitom UNESCO-a, predstavlja inovativne tipove soba, pa uz standardne i superior kategorije, nudi i nezaboravne deluxe spa sobe sa privatnim hidro-masažnim đakuZahvaljujemo se Danici banjević ispred tO tivat, Jovanu ristiću iz tO Kotor i Daliboru Vukoviću iz tO herceg novi kao i njihovim kolegama na odličnoj organizaciji, ali i srdačnom gostoprimstvu. takođe, zahvaljujemo se Dragani Frantov nikolić i Kseniji Vujošević iz Air montenegro na podršci.

zijem ili deluxe swim up sobe sa privatnim bazenom, dostupnim samo za goste koji su rezervisali taj tip sobe. U njemu smo bili smešteni, a odlični domaćini su nam pripremili neverovatno ukusnu večeru. Ukoliko niste znali, u Kotoru postoji akvarijum koji je otvorio vrata za posetioce juna 2021. Naša grupa je takođe posetila akvarijum i bili smo oduševljeni podvodnim svetom. U prva tri meseca akvarijum je posetilo više od 8.000 posetilaca, a otvaranje izložbe na otvorenom očekuje se do kraja avgusta naredne godine. U Kotorskoj opštini obilazimo prelepi Perast i ostrvo Gospu od Škrpelja. Kada se vozite Bokokotorskim zalivom primetićete puno uzgajivačnica školjki i na jednoj takvoj smo imali degustaciju. Trećeg dana našeg boravka u Boki, posetili smo Stari grad Kotora u pratnji vodiča, a zatim imali workshop sa Bokeljskim ponuđivačima u turizmu koje nismo stigli da posetimo tokom našeg boravka. Navedni workshop, ali i ručak imali smo u hotelu Cattaro koji se nalazi u samom Starom gradu. Nakon sjajnog ručka posetili smo Risan i Rimske mozaike. Ova čuvena znamenitost, koja je sada najstariji arhitektonski spomenik u Crnoj Gori, stara je oko dve hiljade godina. Trenutno muzej predstavlja temelj antičke rimske vile Urbana sa različitim mozaičkim obrascima na podovima u svakoj sobi i atrijumom u sredini. Napuštamo Kotorsku opštinu i smeštamo se u prelepi Lazure hotel & marina. Hotel je otvoren u 2018. i reč je o kompleksu s marinom i lepo obnovljenim hotelom unutar zgrade Lazaret iz 18. veka, znamenitosti Boke Kotorske i nekadašnje Mletačke Republike. Lazure hotel je butik hotel sa ukupno 24 uređene sobe i apartmana. Zgrada u kojoj se hotel nalazi, jedinstvena je kombinacija istorije i moderno opremljenih delova u mediteranskim bojama. Ovog leta, hotel je obogatio svoju ponudu otvaranjem nove rezidencijalne zgrade u kojoj se nalaze još 104 hotelske sobe s pogledom na marinu, vrt i pla-

nine. Tog popodneva, uživali smo na lepo uređenoj hotelskoj plaži. Večera je bila rezervisana za krunu luksuznog turizma u Crnoj Gori i poseti rizorta koji nosi naziv svetski poznatog brenda One&Only. Naši domaćini su nam priredili nezoboravnu večeru. Poslednji dan u Boki nam je počeo obilaskom Titove vile, Galeb u Igalu. Okružena bogatom borovom šumom, pozicionirana je tako da pruža predivan pogled na ulaz u bokokotorski zaliv. Vila je izgrađena 1976. godine i celi proces je trajao samo šest meseci. Nastavljamo obilaskom Hercog Novog u pratnji vodiča, da bi posetili kuću nobelovca Ive Andrića. Put nas dalje vodi na planinu Orjen gde smo oprobali svoje planinarske veštine u avanturističkom parku Vrbanj. Naši domačini su nam organizovali degustaciju domaćih proizvoda u konobi Domestik. Ovaj porodični projekat porodice Palikuća je izrastao u neizostavnu destinaciju koju mora posetiti svaki turista u Herceg Novom. Nastavljamo do manastira Savina. Postoji verovanje da je pred svoje poslednje putovanje kralj Aleksandar Karađorđević nagovestio svoj kraj. Ne znajući, kralj je slučajno uhvatio konopac takozvanog “mrtvačkog” zvona, koje se koristi samo da bi se oglasila nečija smrt. Gori znak pred polazak na put nije se mogao zamisliti. Samo par stotina metara uzbrdo nalazi se Vinarija Savina. Predivna vina, sjajna zakuska i pogled od million dolara na vrata Boke čine ovu vinariju posebnom. Naša poslednja stanica je Hotel Palmon Bay. U njemu smo bili i smešteni, a posle napornog dana bilo je pravo zadovoljstvo relaksirati se u spa centru i uživati u sjajnoj kuhinji. Boka Kotorska je po meni sastavljena od tri srca, a jedne duše. Sva tri srca imaju nešto posebno i za svakog ponešto. Odlični hoteli, zanimljiv prateći sadržaj, dobar odnos cene i kvaliteta i ono što je veoma važno topli i gostoljubivi ljudi. Nije Boka samo leti zanimljiva. Ona je vanvremenska, ona je “Nevjesta Jadrana”. Tekst: Miroslav Mladenović

Rezultati iznad očekivanja za tuttOFOOd i hOstmilanO

Više od 150 hiljada posetilaca upoznalo se sa 2.700 kompanija, te su tako tuttoFood i Fiera milano još jednom potvrdili da su evropski izložbeni centar uz međunarodnu promociju najbooljih italijanskih proizvoda. Ugovor sa Informa markets, jednim od svetskih lidera u sektoru sajmova sa 450 događaja u svom portfelju, povećaće internacionalizaciju italijanskih kompanija koje prisustvuju događajima Fiera milano. Prvi koji sledi je FhAhoreCa u Singapuru

„Rizik koji smo preuzeli da se i fizički vratimo na sajam se isplatio – komentariše Luka Palermo, izvršni direktor i generalni direktor Fiera Milano. „Postojala je velika želja da se posluje uživo, što su pokazali sastanci više od 150.000 posetilaca sa 2.700 kompanija. Zajedno sa novim sporazumima koje je potpisala Fiera Milano, ovakav događaj jača pristup lancu snabdevanja koji je italijanskom poljoprivredno-prehrambenom i ugostiteljskom ekosistemu potreban da se predstavi u inostranstvu na organski način“. Prepuni prolazi i živahne razmene na štandovima jačaju rastuću ulogu Fiera Milano kao evropskog izložbenog centra i pokretača internacionalizacije italijanskih kompanija svih veličina. Takođe treba naglasiti kontinuiranu i organsku strategiju u saradnji sa ICE agencijom, što pokazuje stalni porast međunarodnih kupaca. Što se tiče sporazuma, novo partnerstvo Filiera Italia i Coldiretti promovisaće poljoprivredno-prehrambene proizvode Made in Italy širom sveta na inovativne načine, sa ciljem udvostručavanja vrednosti izvoza. Nedavni ugovor sa Informa Marketom, sa druge strane, jednim od svetskih lidera u sektoru sajmova sa preko 450 događaja u svom portfelju, povezaće kompanije koje učestvuju na manifestacijama Fiera Milano sa strateškim inostranim oblastima. Među prvim događajima te vrste biće učešće italijanskih kompanija na narednim izdanjima FHA-HoReCA, događaja posvećenog hrani i hotelijerstvu u organizaciji Informe u Singapuru. “Saradnja između Fiera Milano i Informa Markets - nastavlja Palermo - počinje od sektora hrane i ugostiteljstva, gde smo međunarodni lideri, a zatim se nastavlja u drugim sektorima. Sigurni smo da ovaj savez može predstavljati dalju priliku za internacionalizaciju koja se nudi kompanijama koje učestvuju na sajmovima. Naša ambicija ostaje nepromenjena: želimo da ojačamo kao evropski centar sposoban da ugosti kongrese i događaje globalnog dometa. Zbog toga smo sve više fokusirani na aktiviranje partnerstava sa velikim međunarodnim igračima”. Ovim izdanjem HostMilano i TUTTOFOOD su se potvrdili kao platforme ne samo za poslovanje, već i za prezentovanje podataka i istraživanja, deljenje znanja, uz međunarodna takmičenja i otkrivanje novih trendova: na programu je stotine događaja. Pročitajte nove informacije o događajima: www.host.fieramilano.it, @HostMilano www.tuttofood.it, @TuttoFoodMilano

vesna kosTadinović

direktorka marketinga „Kraljevi čardaci Spa“

Bračni par iz Kragujevca, Vesna i Milan, dugo je bio opčinjen čarima prirode na Kopaoniku. Međutim, to im svakako nije bilo dovoljno, pa su spojili lepo i korisno, i ljubav prema najatraktivnijoj planini u Srbiji pretvorili u uspešan posao. Za uspeh preko noći, kažu, potrebne su godine, pa su tako i „Kraljevi čardaci Spa“ rasli uz mnogo truda, ali i znanja i lepih ljudskih veština koje Kostadinovići nesumnjivo poseduju, a mi želimo da vidimo u ovoj rubrici. Zato, evo našeg malog razgovora sa „lepšom polovinom“ ovog fascinantnog para

tu: koji savet možete dati mladim poslovnim ljudima?

vk: Moj savet je da budu uporni, istrajni, prilagodljivi, fleksibilni, kreativni, da prihvataju izazove koje posao nameće i da vole to što rade, jer su onda mnogo veće šanse da budu uspešni u svom poslu. Emocija koja je utkana u posao je ključ za uspeh. Ja sam po zanimanju diplomirani pravnik, ali nikada se nisam time bavila. Za vreme školovanja nisam razmišljala o turizmu kao poslu kojim ću se baviti, ali nikada ne znate šta je život spremio za vas. Turizam je pun izazova, zahteva i potrebno je puno fleksibilnosti i prilagodljivosti. Stalno ste na testovima što se pokazalo i ovih godinu i po iza nas. Pored toga hotelijerstvo je osetljiva grana, morate stalno da budete inovativni u kreiranju sadržaja koje hotel nudi, kreiranju paketa... Svaka sezona treba da bude po malo drugačija od prethodne kako zbog zdrave konkurencije, tako i zbog starih gostiju koji se vraćaju i očekuju uvek nešto novo. Ovo nije posao sa striktim radnim vremenom. Ja sam sa svojim saradnicima online po 15 sati dnevno, ako posao tog dana to traži. Ali kada se u poslu prepoznate, sve ovo što sam na početku navela se događa spontano bez nekog napora. Ne kažem da je uvek jednostavno i lako, ali kada pogledate plodove svog prethodnog angažovanja sve što nije dobro u poslu se brzo zaboravi.

tu: Šta za vas predstavlja idealni odmor?

vk: Da li postoji idealno? Ja u to ne verujem. Trudim se da od svakog odmora izvučem maksimalno. Uživam da istražujem destinaciju, njenu kulturu, narod, jela, vina... Ne volim pasivne, a ni duge odmore. Pristalica sam kraćih, a češćih putovanja. Ljudi koji su ozbiljno u turizmu na svakom putovanju svesno, a i nesvesno uče. Kada se vratim sa odmora sa lepim utiscima o destinaciji koju sam posetila, odmorna i bogatija nekim stvarima koje mogu u poslu da iskoristim, to je za mene pravi odmor.

tu: koja je vaša omiljena hrana?

vk: Gurman sam i volim da eksperimentišem sa hranom. Nemam omiljeno jelo, prilagođavam se trenutku. Na putovanjima uglavnom jedem jela svojstvena destinaciji na kojoj sam. Uvek se obradujem maminoj kuhinji i našim tradicionalnim jelima. A ako bi me sada pitali u koji bih restoran večeras otišla izabrala bih tajlandsku ili japansku kuhinju.

tu: Šta obično nosite sa sobom na putovanja?

vk: Knjigu o toj destinaciji kao mali informator, ako je nađem u knjižarama, knjigu za čitanje, par nedeljnika jer ih prelistavam samo na putovanjima i udobnu obuću jer skoro od svakog odmora suprug i ja napravimo aktivan odmor. Računar retko kada nosim, tu je telefon da ga u tim situacijama zameni.

tu: gde biste voleli da otputujete u nepoznato?

vk: Puno je destinacija koje bih volela da obiđem, pa ne bih mogla da izdvojim samo jednu. Volim putovanja u nepoznato. Zbog posla kojim se suprug i ja bavimo teško da možemo unapred da isplaniramo putovanje. Obično to bude na par dana, a nekada i na dan pre polaska. Često se dešava da krenemo na put bez jasnog cilja gde idemo, pa putovanje kreiramo u putu. Samo izaberemo zemlju. Išli smo i na daleka putovanja samo sa avio kartama, a mesto i hotel rezervisali na aerodromima u toku putovanja. Od putovanja u nepoznato napravimo avanturu.

Predstavljamo agenciju

JumBO travel

Beogradska 33, Beograd

Agencija Jumbo travel počela je pre šesnaest godina od prodaje avio-karata. U startu su bili smešteni u garaži u centru beograda, imali su logo, sto, par stolica i veliku želju da klijentima ponude nov, individualan koncept

Prva putnica se zvala Kosovka, već sledećeg jutra sačekana je na aerodromu gde joj je uručena avio karta i ona je, bez dolaska u agenciju, pravo iz Valjeva otputovala u svet. Tako je plavi slon prvi put poleteo zajedno sa svojim putnikom. Danas ova agencija u Beogradu ima četiri poslovnice, dok se za ostala mesta u Srbiji vode strategijom da motivišu lokalne agencije da svojim klijentima pruže kvalitetne usluge, uz podršku Jumbo Travela.

Onlajn prodaja od početka

Kako su počeli s avio-kartama, tako su uvideli značaj onlajn prodaje, sve novine iz te oblasti su prvi prihvatali i postavljali standarde na tržištu Srbije koje su kasnije pratile i ostale agencije. Osluškivali su potrebe klijenata, što rade i danas, i proširili svoju ponudu na smeštaj u proverenim hotelima, transfere do hotela, putno zdravstveno osiguranje, najam vozila, organizaciju skupova, transfere u Beogradu, podršku firmama prilikom poslovnih putovanja, podršku sportskim ekipama na putovanjima i još mnogo toga. Daleke destinacije umesto evropskih gradova

Leto je prošlo u Evropi, a zbog pandemije izostaće jesenja gradska putovanja pa se fokus odmah prebacuje na Egipat i daleke destinacije poput Maldiva, Sejšela i Dominikane. Tropska klima je sve povoljnija iz godine u godinu tako da omogućava boravak u prijatnim uslovima tokom cele godine. Našim turistima Maldivi su najinteresantniji, a ono što naglašavaju u agenciji je-

ste činjenica da se svi vrate zadovoljni i sa željom da putuju ponovo. Šri Lanka je skoro ponovo otvorena za turiste te se uskoro očekuju kombinovana putovanja – nekoliko dana na jednom, a nekoliko dana na drugom ostrvu, po želji putnika. Takva raznolikost kod putnika ostavlja veoma jak utisak i stvara lepe i neizbrisive uspomene. Avioni lete svuda, ali ne i svi putnici

Trenutno je situacija u vezi sa letovima zanimljiva, jer avioni lete svuda, ali ne mogu svi putnici da lete tim avionima. Uslovi za putovanje turista su raznoliki, a vodeću ulogu u postavljanju pravila igraju Svetska zdravstvena organizacija i Eropska unija, mada svaka država ima dodatno svoja pravila za ulazak i boravak. Za većinu država, potrebna dokumenta su: zeleni sertifikat sa podacima o vakcinaciji, ili PCR/antigenski test, ili podaci o preležanom virusu. Rok važenja testova varira, od jednog do 3 dana, a za mnoge države potrebno je obaviti registraciju dolaska. Čak i u takvim uslovima bilo je i po stotinu letova dnevno sa beogradskog aerodroma, i svi su bili puni. na jednom mestu svi pružaoci usluga

Tokom karantina i pandemije, u Jumbo Travelu nisu sedeli skrštenih ruku već su osmišljavali nove mogućnosti poslovanja. Napravili su sistem koji je spojio redovne avio-prevoznike kroz Amadeus sistem, niskotarifne avio-prevoznike, direktne ponude avio-prevoznika, hotelske kompanije, rentakar kompanije, transfere i još mnogo toga. Zahvaljujući tom sistemu, na jednom mestu, moguće je pregledati ponude svih mogućih aktera u pružanju turističkih usluga i odmah izvršiti kupovinu ili rezervaciju. Jumbo Travel naglašava da su jedinstveni po tome što odobravaju plaćanje na osam mesečnih rata i voze putnike sa kućne adrese na aerodrom, pa usluga počinje već ispred kuće gde putnike po obavljenom aranžmanu i vraćaju, srećne i zadovoljne. Agencija je fokusirana na idividualne putnike, bilo da putuju privatno ili poslovno. To su putnici koji im veruju, koji ih preporučuju kod svojih

privatnih ili poslovnih prijatelja jer su zadovoljni uslugom. Bilo da organizuju poslovna putovanja za malu ili veliku kompaniju, bilo da se radi o jednodnevnom smeštaju u Temišvaru ili luksuznoj vili na Mikonosu, poslu se pristupa isto, uvek maksimalno posvećeno i svi rade najbolje što mogu. Protekla godina je bila godina puna velikih izazova. U Jumbo Travelu su uspeli da se prilagode i da zahvaljujući timskom duhu i radu prevaziđu sve prepreke i očuvaju tim ljudi sa kojim su radili pre i sa kojim će raditi i posle svega što nas je zadesilo. više o ponudama na sajtu www.jumbo.rs Piše: Bojana Ilić

predsTavljamo HOTEL PUTNIK KOPAONIK Pravo mesto za odmor iz snova

Idealno pozicioniran u srcu Kopaonika, Hotel Putnik je ušuškan u živopisnoj Sunčanoj dolini. Predstavlja svojevrsni užitak za sva čula, uz stilizovan ambijent sa prijatnom, toplom planinskom atmosferom

Spoj tradicionalnog i modernog ogleda se u kombinaciji drveta, prirodnih boja uz vođenje računa o savremenim trendovima u dizajnu enterijera. Hotel raspolaže sa udobnih 116 smeštajnih jedinica različitih kategorija. Gostima su na raspolaganju: velnes i spa centar, fitnes centar, sale za masažu, skijašnica, ski škola, renta ski opreme, prodaja ski pasa, višenamenski otvoreni teren, pansionski restoran, a la carte resotran Stara Vila, parking, bankomat, dve igraonice za najmađe i tinejdžere. Ono što posebno želimo da napomenemo da hotel ima direktan izlaz na stazu Sunčana dolina 1C, Pored ovoga za sve ski-

jaše imamo obezbeđen prevoz do ski centra i do hotela tokom radnog vremena ski žičare. Kompletan doživljaj nakon ispunjenog i sadržajnog dana, učiniće potpuno prepuštanje blagotvornom dejstvu đakuzija. Za ponovno uspostavljanje balansa, obnavljanje energije ili zasluženom vremenu za sebe, zatvoreni bazen u sklopu centra za odrasle i bazen za decu, predstavlja nezaobilaznu tačku. Ove godine smo pripremili posebnu promociju u okiru našeg a la carte restorana Stara Vila koja se odnosi na angus proizvode, tako da će gosti ove sezone imati bogatiju ponudu i izbor hrane u okviru našeg restorana. Takođe smo kreirali razne akcije i pakete za predstojeću zimsku sezonu za naše goste. Tokom ski openinga gosti će moći da uživaju u produženom radnom vremenu spa centra, popustima na masažu, rani c/i za goste. Za najmlađe smo obezbedili da tokom perioda 23.01.-06.02.2022. deca do 12 godina ne plaćaju smeštaj, a gostima ćemo tokom cele sezone ponuditi u određenim periodima i promo cene-popuste kako bi svi mogli da uživaju tokom zime na našoj najlepšoj planini. Ukoliko maštate o idealnom begu iz grada u prirodu, daleko od užurbane svakodnevnice, opuštanju, aktivnom odmoru ili vikendu za punjenje baterija onda je hotel Putnik Kopaonik pravo mesto za vaš odmor iz snova.

Događaj par excellence koji će nesumnjivo obeležiti ovu sezonu je retrospektivna izložba eminentog slikara i velikana prepoznatog van granica naše zemlje, Vladimira Veličkovića, koju priređuje Muzej savremene umetnosti. Jednu od najboljih muzejskih postavki ponudiće Istorijski muzej Srbije koji izlaže remek dela srpskog slikarstva 19. i 20. veka pod nazivom „Od bidermajera do Mediale“. Izložba obuhvata više od stotinu dela gotovo svih značajnijih umetnika sa naših prostora, Arsenija Petrovića, Paje Jovanovića, Uroša Predića, Stevana Todorovića, Đorđa Krstića, Uroša Kneževića, umetnika grupe „Mediala“ i mnogih drugih. Ne treba propustiti ni izložbu crteža inspirisanih Beogradom u Italijanskom kulturnom centru koje je sa puno ljubavi izradio nagrađivani italijanski umetnik Guljermo Boter, kao ni kolekciju haljina koje je u posebnim prilikama nosila prva dama bivše države, Jovanka Broz, izložene u galeriji RTS-a. Ko dugo nije bio, mogao bi se podsetiti vrhunskih postavki Muzeja Nikole Tesle, ili Narodnog muzeja u koji je ulaz svake nedelje slobodan. Opšte je poznato da Beograđani vole da šetaju. Uz uživanje u blagom jesenjem suncu, šetnje se mogu obogatiti zanimljivim pričama turističkih vodiča koji otkrivaju tajne Podzemnog Beograda, ili velikih ljubavnih istorija utkanih u spomenike, zdanja, parkove i kutke našeg grada pored kojih svakodnevno prolazimo. Nepisano je pravilo da se ove „Ljubavne šetnje Beogradom“ završavaju pečenim kestenjem u fišeku iz Knez Mihailove. Mesto raznih zbivanja, kao nekad Dom sindikata, sada je Kombank dvorana u koju ćemo uveče ići na koncerte, premijere, projekcije. Tu će biti održana kultna revija filmova Slobodna zona, koja zajedno sa Festivalom autorskog filma nudi najbolja ostvarenja evropske i svetske kinematografije. Ljubiteljima sedme umetnosti Kolarčev Art bioskop daje izvrsnu selekciju novije produkcije, dok su čuveni klasici na stalnom repertoaru Jugoslovenske kinoteke. Ako izuzmemo onlajn projekcije, prošlogodišnju pozorišnu sezonu smo propustili, pa je ove jeseni

možemo nadoknaditi u Zvezdara teatru, Teatru na brdu, Ateljeu 212, Madlenijanumu, Beogradskom dramskom ili Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Sve institucije kulture insistiraju na poštovanju propisanih mera zaštite, pa je na nama samo da odaberemo repertoar. Svojevrsno iskustvo muzejskog teatra publika može doževeti u salonskom ambijentu Doma Jevrema Grujića, na predstavama „Dve žene i jedan rat“ i „Mala crna haljina“. Sa emotivnim sloganom „Baš smo vas se uželeli“ Beogradska filharmonija je najavila novu koncertnu sezonu i, kako sami kažu, „koncentraciju bisera klasičnog simfonijskog repertoara i njihovih interpretatora“, obećavši uživanje i za muzičare i za publiku. Establirana gradska manifestacija, Beogradski džez festival dovodi zvučna imena koja će obradovati ljubitelje džez muzike. Sevdalinke ćemo slušati sredinom novembra u izvođenju maestralne Amire Medunjanin, a zakazani su i koncerti drugih domaćih i regionalnih zvezdi. Kako sajam knjiga neće biti održan, vreme je da se obiđu omiljene knjižare u potrazi za pravim štivom, i naslovima u kojima ćemo naći inspiraciju za predstojeće zimske ušuškane večeri. One koji ne žele da ih provode kod kuće čekaju beogradske kafane, od kojih mnoge imaju zaslužen status institucije pa bar i po tome što su ih frekventno posećivale renomirane ličnosti iz kulturnog života. Kafane na jesen imaju poseban šmek. Kafanski svirači čini se da bolje sviraju, pogotovo uz neko tradicionalno jelo i vino koje s prvim hladnim danima postaje sve slađe.

Tekst: Jelena Stanković

kOvid prOpusniCe

Od ponedeljka 8. novembra 2021. godine u Srbiji su u ugostiteljskim objektima posle 20 časova neophodne kovid propusnice za boravak u ugostiteljskim objektima. Ova mera je uvedena ubrzo nakon prvobitne, koja je kovid propusnice zahtevala posle 22 sata, a po informacijama iz kriznog štaba pozitivno uticala na povećanje učestalosti vakcinacije, naročito među mlađom populacijom. Obuhvaćeni su svi ugostiteljski objekti uključujući i kockarnice, s tim što će lokali u kojima svi gosti imaju kovid propusnice moći da rade 24 sata

Kovid propusnice za ulazak u ugostiteljske objekte nakon 20 časova, važe 210 dana od druge ili treće doze vakcine. Digitalni sertifikat i kovid propusnica je isti dokument, jedino što je digitalni sertifikat digitalan – na telefonu, dok je kovid propusnica štampani dokument. Ko nema kovid propusnicu, odnosno potvrdu o vakcinaciji, može priložiti negativan PCR test ne stariji od 72 sata, ili antigenski test ne stariji od 48 sati, a testovi moraju biti urađeni u jednoj od referentnih državnih laboratorija. Za one koji su preležali bolest u prethodnih sedam meseci, a nisu vakcinisani, validan je negativan antigenski test ne stariji od 48 sati. Inspekcija je krenula u kontrolu ugostiteljskih objekata, tako da su konobari od gostiju već počeli da traže kovid propusnice.

evropska Unija

U EU uglavnom važe svuda ista pravila, mada ima odstupanja. U Nemačkoj i Austriji na snazi su tzv. 3G i 2G pravila – 3G su vakcinisani, preboleli bolest, testirani, dok 2G podrazumeva vakcinisane ili one koji su 61

preboleli bolest. Pod vakcinisanima se ne računaju oni koji su vakcinisani kineskom ili ruskom vakcinom. Međutim, u praksi vlada malo konfuzija u vezi sa tim, neki lokali dozvoljavaju gostima koji su vakcinisani ruskom ili kineskom vakcinom da borave u lokalu, dok je za druge lokale validan samo negativan test. Često uz kovid propusnicu nema proveravanja ličnih dokumenata. U Češkoj je od novembra uvedena kovid propusnica za barove i restorane, za sve one koji su vakcinisani, preležali bolest ili da imaju negativan test, pri čemu brzi test važi samo 24 sata, a PCR 3 dana, i moraju da se plate. U Francuskoj priznaju treću dozu nekom od mRNA vakcina kao što je Fajzer, dok u Italiji, Nemačkoj i mnogim drugim evropskim zemljama to nije slučaj, moraju najmanje dve doze da budu mRNA vakcinom. U Italiji, koja je bila prva pogođena epidemijom, vladaju vrlo stroga pravila. Bez kovid propusnice može se otići samo u apoteku ili prodavnicu hrane, dok je za ugostiteljske objekte potrebno pokazati propusnicu čak i za sedenje u bašti lokala. Italijani strogo kontrolišu i lična dokumenta da ne bi bilo varanja sa kovid propusnicama. Ne priznaju se ruska ni kineska vakcina, ali je moguće boraviti u hotelu, restoranu ili muzeju sa negativnim PCR testom. Još uvek. U Grčkoj je situacija slična kao i u drugim evropskim zemljama, s tim što za nevakcinisane važi negativan test ne stariji od 48 sati, ali nije besplatan. Kipar je uglavnom bio zatvoren za svoje stanovnike, mogli su da izađu iz kuće samo jednom dnevno, dok je turistima bilo dozvoljeno da se kreću po ostrvu.

anglo-saksonske zemlje

Zemlje Komonvelta kao što su Kanada i Australija, uvele su obavezno vakcinisanje za sve zaposlene u javnim preduzećima, pa su u relativno kratkom roku došli do visokog procenta vakcinisanih, između 80 i

90 odsto. U Kanadi je moguće dobiti kovid propusnicu za one koji su vakcinisani kineskom ili ruskom, ali su kao treću dozu primili mRNA vakcinu. Australija se posle nekoliko meseci karantina i više od godinu dana potpuno zatvorenih granica priprema za otvaranje jer je više od 85 odsto stanovnika starijih od 12 godina vakcinisano, pa se od decembra 2021. godine očekuje otvaranje lokala čak i za nevakcinisane. U Velikoj Britaniji su na snazi slična pravila, ali u praksi kovid propusnice se ne kontrolišu striktno. U SAD se pravila razlikuju od države do države. Nju Jork, Kalifornija, Havaji, Kolorado, Ilinoj, Nju Džerzi i Luizijana su uveli kovid propusnice za događaje koji okupljaju veći broj ljudi, za restorane, utakmice, teretane, restorane i barove.

konobari na UdarU

Nezahvalan zadatak kontrolisanja gostiju globalno je pao na konobare. Neprijatnosti se dešavaju u svim delovima sveta jer vlade zemalja koje su donele ovakve odluke nisu pripremile ugostitelje kako da rešavaju određene situacije na licu mesta. Nije lako biti ugistitelj, neko ko treba da ugosti, a onda se baviti diskriminacijom. Naročito što je svim ugostiteljima od početka pandemije svaki gost važan, a svaki dinar velik kao kuća. U Kanadi su zabeležene pretnje ugostiteljima, što onlajn, što i direktno, mnogi su se odlučili da zatvore lokale jer nisu sigurni u bezbednost. Konfuziju dodatno pospešuje činjenica da je u mnoge zemlje sveta moguće ući vakcinisan bilo kojom vakcinom, ali je zatim skoro nemoguće kretati se kroz tu istu zemlju. Takav je slučaj sa Austrijom u koju je moguće ući sa kineskom vakcinom, ali zato posle toga ne možete ući ni u restoran, ni u prodavnicu, ni u muzej, a pitanje je i da li će vas hotel primiti. Moguće je biti prvo u karantinu, pa uraditi test što naravno košta, tako da su nekada toliko popularan siti brejk i šoping ture potpuno nestali iz turističke ponude. Kod nas takođe vlada konfuzija među ugostiteljima. Konobari nisu obučeni da čitaju različite sertifikate o vakcinaciji, naročito kad su u pitanju stranci koji žive i rade u Srbiji, a koji su možda drugu ili treću dozu vakcine dobili u nekoj od svojih zemalja. Mnogo je pitanja, nedoumica, komplikacija, ali jedno je izgleda sigurno: ako želimo da ikako vratimo život da bude makar i nalik onom od pre 2020. godine, moraćemo u što većem broju da se vakcinišemo. Što se mora, nije teško, kaže naš narod. Nadajmo se da će to biti dovoljno i da ćemo moći da se okrenemo i nekim lepšim stranama života i ugostiteljstva, da će se gastronomski, vinski i ostali zanimljivi iventi, koncerti, žurke i proslave vratiti u naše živote, na opšte zadovoljstvo i korist. Do tada, moramo se prilagođavati najbolje što možemo ovoj novoj normalnosti, biti strpljivi i trpljivi, pa da bude na kraju strpljen – spasen. Tekst: Bojana Ilić

Iako je letnja turistička sezona završena, boka Kotorska nastavlja da očarava svojom lepotom, ali i zimskom turističkom ponudom. Za mnoge je upravo zimski period vreme kada se odlučuju da vikende iskoriste tako što će napraviti izlet do boke, gde je svakako najbolji izbor, glavna zvezda Jadrana, blue Kotor bay Premium Spa resort

UkUsi sveTa U boki

Gastronomsko iskustvo koje se ne propušta

U skladu sa svojim opredjeljenjem da aktivno učestvuje u promociji destinacije, Blue Kotor Bay će tokom novembra i decembra, u hotelskom restoranu Lighthouse, prirediti gastronomsko iskustvo za pamćenje. Renomirani šefovi kuhinja će gostovati u hotelu Blue Kotor Bay i ljubitelje visoke kuhinje povesti na nezaboravno gastro putovanje od Južne Amerike do Dalekog Istoka. Zamirisaće čarobne arome Mediterana, na tanjirima će se pomešati boje Balkana i Orijenta, a na nepcima zaplesati ukusi Meksika i Španije. Pored upoznavanja i deljenja iskustava i znanja, glavni cilj ovih događaja je da se gostima prezentuju različite kuhinje i kulture iz kojih dolaze. Kroz pažljivo kreirane jelovnike, koji će imati od 6 do 9 gangova, gosti će imati prilike da se informišu o načinu pripreme određenih jela, da prate proces spremanja hrane, kao i da uživaju u pićima karakterističnim za svaki region koji se predstavlja. Prvog vikenda novembra iz Beograda nam dolazi šef Marko Marić, koji će na jedinstven način dočarati modernu azijsku kuhinju. Poslednjih pet godina proveo je kao šef kuhinje čuvenog restorana Zengo, a put ga je vodio od Dubaija i Dohe do Vijetnama, Kambodže i Japana, gde je usavršio veštine pripreme savremenih azijskih jela. Ljubitelji ovih specifičnih ukusa će kroz 9 različitih jela dobiti uvid u posebne namirnice koje se koriste u ovim dalekim zemljama, aromatične začine i kulturu ishrane koja se prilično razlikuje od naše. Dve nedelje nakon toga, ljubitelji tradicionalnih jela srpske kuhinje imaće prilike da probaju specijalitete jednog od najboljih beogradskih restorana Ambar,

čiji nam šef, Vladimir Cvetković dolazi u goste. Njegov moderni pristup kuhinji inspirisan je balkanskom tradicijom, tako da će se na tanjirima naći poznata jela, ali spremljena malo drugačije. Ukusi uz koje smo odrastali, prepoznatljivi mirisi iz kuhinja naših majki i baka, namirnice koje bude sećanja na detinjstvo, selo i slobodu – sve će to doneti šef Vladimir, na samo njemu svojstven način, u modernom i nesvakidašnjem stilu. Decembar ćemo započeti dinamičnim spojem meksičke i španske kuhinje. Prvog vikenda decembra, u Lighthouse-u gostuje master šef Hulio Gomez Fraila. Šef Hulio pomera granice kulinarstva specifičnim spojem mediteranskih namirnica sa meksičkim i španskim uticajem. Njegovo dvadesetogodišnje profesionalno iskustvo, najviše je vezano upravo za Meksiko i Španiju, pa sa sigurnošću možemo reći da će ovaj kreativni šef napraviti jela čiji će ukusi dugo ostati u sećanju. Pre početka novogodišnje praznične euforije, zimsku gastronomsku bajku zaokružićemo ukusima mediteranske kuhinje. Naše kolege iz Istre prirediće nam pravi mediteranski fine dining, sa karakterističnim ukusima koje volimo. Iako bliska našoj, istarska kuhinja ima svoje posebnosti, koje je izdvajaju od ostatka jadranske regije, u šta će nas uveriti jelovnik koji čine birani specijaliteti ovog kraja. Divlja špargla, morski plodovi, manešte i pečene kobasice, kao i nezaobilazni tartufi i vrhunsko maslinovo ulje, čine da nas istarska kuhinja iznova oduševljava svojom raznolikošću i skladom. Cene večera su od 80 do 120 EUR po osobi, a svi gosti će imati prilike ne samo da uživaju u hrani, već i u pratećem zabavnom programu koji će biti prilagođen temi večere. Broj mesta u restoranu Lighthouse je ograničen.

Za više informacija i rezervacije pozovite: 067 103 003

VINOM ŠIRIMO OSMEH

MILANOV PODRUM, VENČAC

Mnogo toga je rečeno o vinorodnoj Župi i u ovom magazinu, ali ipak verujem da lepih pripovesti nikada nije dovoljno. Pogotovo, što je ova vedra, romantična i nekako „organska“ priča započela onako kako se završavaju bajke:“ I onda su se Olja i Milan Aleksić venčali...“ Mladi bračni par je tada rešio da se posveti proizvodnji vina uz jednu novu energiju koja je prodrmala, tradicijom već pomalo uspavanu, vinsku Župu. Ubrzo su Milanovo nesumnjivo poznavanje materije i beskompromisna porodična podrška počeli da daju rezultate, a ovaj mali venčački podrum je svojim autentičnim vinima stekao veliki broj poklonika. I tako, pred vama je razgovor sa Milanom Aleksićem koji smo uradili onako po župski - natenane, uz čašu vina i naravno, osmeh

tu: kada i kako je milanov podrum započeo sa radom?

MA: Živim u vinogradu od kad znam za sebe. Ako ste rođeni u Župi, onda vam je garantovano da vas stariji još od najranijeg uzrasta vode u vinograde a pošto ste još mali da pomognete, ostave vas u hladovini dok oni završe poslove. U našoj porodici se oduvek gajilo grožđe, ali i pored toga mogu da kažem da smo praktično supruga i ja osnovali podum. Od novca koji smo dobili na našoj svadbi kupili smo zemlju 2009. godine i zasadili naš prvi vinograd, a u njemu merlo. Sve vreme radimo sa velikom ljubavlju i entuzijazmom i kada nakon desetak godina pogledamo šta smo sve uradili, imamo puno razloga da budemo zadovoljni.

tu: koje su prednosti teroara vaših vinograda i kolika je površina zasada?

MA: Danas imamo pod vinovom lozom oko dva hektara vinograda i pripremili smo još toliko zemlje za nove vinograde. Najveći deo naše zemlje se nalazi na čuvenom brdu Varina, na pozicijama gde je oduvek uspevalo najbolje grožđe. Južna i jugoistočna ekspozicija terena omogućava da vinova loza dobije sunčeve zrake od samog izlaska sunca i da u punom kapacitetu iskoristi taj prvi i najvažniji deo dana dok su temperature za funkcionisanje biljaka optimalne. To praktično znači da na ovakvim terenima loza uvek ima jedan do dva sata dnevno više za sintezu svih materija koje definišu kvalitet grožđa, a samim tim i vina. Tip zemljišta je gotovo jedinstven, to je rastresito zemljište, srednje dubine koje se karakteriše umerenom plodnošću i prisustvom velikog procenta krečnjačkog minerala - laporca. Ovaj mineral se na površini zemljišta raspada i čini da zemljište izgleda belo, pa ga u Župi zovemo Belobrežina. Bela boja ovog minerala ima izuzetno visok stepen refleksije sunčeve svetlosti, što čini da grožđe upije više toplote i svetlosti, a da sa druge strane zemljište ne bude pregrejano u toplim letnjim danima.

tu: koliki je kapacitet vinarije i gde plasirate vina? MA: U našem podrumu za sada proizvodimo između 5.000 i 10.000 boca godišnje, u zavisnosti od toga kakav je kvalitet grožđa. Nismo pod pritiskom da svake godine moramo da proizvedemo vino. Na primer, Prolog proizvodimo svake neparne godine. Svaki put se nešto desilo, uglavnom sa grožđem,

tih parnih godina, tako da vino nismo ni proizvodili. Sve vreme nam je bio cilj da prikupimo što više znanja i proizvodemo vina koja imaju svoj specifičan, prepoznatljiv karakter. Nismo bili agresivni u marketingu, ali su vina ipak pronašla svoju publiku koja ih rado konzumira.

tu: ko je zadužen za rad u podrumu i selekciju odležalih vina?

MA: Podrum je porodični i svi su uključeni, od najmlađih do najstarijih. Proizvodnja vina je veoma sofisticirana delatnost, zahteva puno znanja, veštine, doslednosti i posvećenosti. Ipak, osobina koju vinarstvo najpre razvija kod čoveka je strpljenje. Možete postati dobar vinar samo ako ste strpljivi, jer za manjak živaca ovde nema mesta. Dakle, najveći deo posla je zajednički, a finalne i škakljive oduke, poput toga koji barici mogu da idu u konačnu kupažu, donosimo supruga i ja kroz brojne i dugotrajne degustacije, kojima ponekad prisustvuju i bliski prijatelji.

tu: koje etikete imate trenutno u ponudi?

MA: Prvo vino koje nosi naziv PROLOG, smo proizveli, u veoma simboličnoj količini 2011. godine 68

i od tada pa do danas se lagano razvijamo. Trenutno je na tržištu Prolog 2017, odležao skoro dve godine u baricima i na poslednjem ocenjivanju vina u Bergamu ocenjen je sa 85,8 bodova. Prolog je naše prvo vino, naše mezimče i vino u koje smo najviše uložili. Prepoznatljivo je svež, veoma dobro se razvija odležavanjem u boci i ima odličan balans hrastovih nota i voćnosti koja dolazi od grožđa. Pored toga, proizvodimo i belo vino pod imenom Lutka, a to je kupaža tamjanike i muskat otonela. Ovo je kupaža dve muskatne sorte koje su dale odličnu sinergiju, vino je vrlo složenog cvetnog mirisa, veoma glatko na ukusu i izuzetno pitko. Vremenom je Lutka postala naše najpopularnije vino. Roze, po imenu Dijalog, je single vineyard vino i predstavlja kupažu prokupca i plovdine. Ove dve sorte su u vekovnom dijalogu u župskim vinogradima i otuda i naziv. Prokupac i plovdina su se uvek sadili zajedno, a mi grožđe i beremo istog dana kako bi proizveli jedno veoma karakteristično i rustično, a opet sveže i moderno vino. Posebnu pažnju smo posvetili prokupcu i u želji da istaknemo veliki potencijal ove srpske autohtone sorte, od nje proizvodimo crveno, roze i belo vino.

tu: da li će uspeh Belog prokupca, pokrenuti proizvodnju još nekog vašeg „posebnog“ vina?

MA: Beli prokupac je svakako egzotično vino i jedan inovacioni potez sa idejom da se da vetar u leđa afirmativnoj kampanji vezanoj za prokupac u poslednjih nekoliko godina. Postali smo prepoznatljivi po Belom Prokupcu. Inače, proizvodnjom ovog vina stvarno se pokazalo da prokupac može da pruži izuzetno zanimljivo i pre svega jedinstveno belo vino. Tehnologija blanc de noir je poznata u svetu, i poznato je da ovom tehnologijom nastaju neka od najskupljih vina, pre svega od pino noara. Uz dosta znanja, preciznosti i veštine, prvi put smo uspeli da proizvedemo ovo zanimljivo vino 2016. godine, zatim to nije bilo moguće 2017. i 2018. godine jer je grožđe imalo previše antocijana za ovakav tip vina, a 2019. je sada na tržištu i budi baš veliko interesovanje kod ljubitelja vina. Beli Prokupac je baš pravo iznenađenje na vinskoj sceni Srbije, i radosni smo što smo uspeli da ponudimo vinskoj publici prvo belo vino od prokupca u Srbiji. Etikete prokupca su nam koncipirane tako da su povezane sa starogrčkim filozofskim tumačenjem da je ceo univerzum stvoren od četiri elementa: zemja, vatra, voda i vazduh. Povlačeći tu paralelu prema prokupcu naše crveno vino predstavlja zemlju, roze je predstavnik vatre, Beli Prokupac je logično voda, i ostaje da vidimo šta ćemo za vazduh.... Sva je prilika da će se ubrzo pojaviti i četvrti element.

tu: kakvi su planovi za budućnost?

MA: Daćemo sve od sebe da sa još većim entuzijazmom ljubiteljima vina darujemo mogućnost za nova uživanja. Mi smo tek na početku i tek nas očekuju dobre berbe i novi izazovi. Što se planova tiče, naučili smo da budemo oprezni, ali jedno je sigurno: držaćemo se lajtmotiva našeg podruma i nastaviti da širimo osmeh.

Tekst: Petar Vušurović

Intervju marko radić

rukovodilac sektora za promociju Turističke organizacije Republike Srpske

Na poziciju rukovodioca sektora za promociju turizma u Turističkoj organizaciji Republike Srpske, Marko Radić došao je u aprilu 2021, sa mesta direktora Turističke organizacije Grada Trebinja na kojoj je proveo skoro pet godina, u periodu kada je trebinjska organizacija dobijala nagrade za aktivnosti širom regiona

tu: U septembru 2021. organizovani su „Dani Srpske u Srbiji“ u jedanaest gradova Srbije, dok je u 7 gradova predstavljen turistički potencijali R. Srpske. Kakvi su utisci sa ove manifestacije? mr: Tokom manifestacije, zajedno sa našim partnerima iz lokalnih organizacija, predstavili smo aktuelnu turističku ponudu za tržište koje se ispostavilo kao najsigurnije za nas, što se potvrdilo i u vremenu pandemije. Stariji posetioci štanda su se interesovali za načine boravka u banjama Srpske, a među mlađima je bilo upita za predstojeću zimsku sezonu na Jahorini. Ta-

kođe, imali smo dosta upita za Trebinje, Višegrad i Banjaluku. tu: Bili ste direktor Turističke organizacije Grada Trebinja od 2016. do početka ove godine, kako je izgledao razvitak tog grada kao turističke destinacije? mr: Nekada je Trebinje bilo tranzitno mesto, gde bi se svratilo na kafu u prolazu na hrvatsko i crnogorsko primorje. Danas je Trebinje destinacija gde se u proseku ostaje tri i više dana. Za popularnost Trebinja u Srbiji najviše „krivimo“ Zdravka Šotru i seriju „Ranjeni orao“, pa je stoga i „Anđelkina kapija“ u Starom gradu mesto gde se turisti iz Srbije najradije fotografišu kada dođu. Trebinje je poznat vinski kraj, tu ćete probati najkvalitetnija vina, a od sorti, žilavka je broj jedan. Takođe, pored svega ostalog izdvojio bih i bogatstvo pravoslavnim svetinjama, a od modernijih i novijih zdanja kompleks „Grad sunca“ gde se nalazi i jedini hotel sa pet zvezdica u Istočnoj Hercegovini. tu: Pred nama je još jedna skijaška sezona i Jahorina se uveliko sprema da primi skijaše. Kakva su iskustva od prošle godine i kakvi su dalji planovi? mr: Zimus je Jahorina bila jedno od retkih otvorenih skijališta u Evropi, gde su dolazili skijaši iz svih krajeva Evrope. Dosta se poslednjih godina radilo na sadržajima kako za zimske uslove, tako i za letnji period. Odnedavno OC Jahorina gazduje Andrićgradom u Višegradu, a plan je da se turisti koji posećuju Jahorinu usmeravaju i tamo, a da se sve to upakuje sa Zaltiborom i Tarom kako bismo dobili jedan turistički prsten koji će svima biti od koristi.

tu: Kad razmišljamo o odmoru u R. Srpskoj, to je uglavnom odmor u prirodi? mr: Da, turistička ponuda se, ako izuzmemo par lokaliteta, uglavnom zasniva na sadržajima gde se koriste prirodni resursi, a pandemija nas je na neki način nagnala da se još više okrenemo prirodi, gde smo postali svesniji bogatstva koje nas okružuje i na kojem ćemo raditi, akcentujući ponudu zasnovanu na održivosti. Imamo reke, planine, jezera, četiri parka prirode, tri nacionalna parka, nekoliko banja, sjajne rafting centre na Tari i Vrbasu. Priroda nam je dala mnogo, na nama je da strateškim pristupom izvučemo maksimum, a da pritom ne narušimo prirodu. Da joj sve ono što uzmemo, vratimo višestruko. Jedino tako sve ima smisla. Ono što bih posebno izdvojio u ovoj vrsti ponude je NP Sutjeska gde se nalazi najviši vrh R. Srpske na planini Maglić, kao i prašumski rezervat Perućica. Tu je reka Tara, a njen kanjon je drugi po dubini u svetu. U sklopu NP se nalazi i memorijalni kompleks „Dolina heroja“ posvećen bici na Sutjesci. Tu, na Tjentištu se svake godine održava i najveći muzički događaj „OK fest“ koji okuplja više hiljada mladih iz regiona koji ga posećuju. Od ove godine Turistička ponuda Republike Srpske bogatija je za via feratu „Sokolov put“, koja je instalirana na području Crvenih stijena na Romaniji. To je put, staza po planini, sa čeličnim pomagalima, sajlama, visećim mostovima, a ono što je najvažnije, bezbedna je i namenjena svima. tu: Banjaluka je glavni grad, ima aerodrom, nalazi se negde na sredini između Beograda i Zagreba, šta još ima da ponudi kao turistička destinacija? mr: Banjaluka ima manifestacioni turizam, u gradu se nalazi tvrđava Kastel, simbol grada je dajak na Vrbasu, dok je reka Ribnik poznata po mušičarenju, tu su i Janjeske otoke, Pecka... U Banjaluci je i jedini aerodrom R. Srpske sa kojeg lete kompanije kao što su Ryanair i Wizz Air. tu: Kakvi su vam planovi za naredni period? mr: Okrenuli smo se digitalnoj transformaciji, uradili smo promotivni film za koji smo dobili 16 nagrada i na taj način smo bili prisutni na tržištu i u vreme potpune obustave aktivnosti. Analiziraćemo situaciju i vršiti promociju na mestima odakle će biti moguće dolaziti. Takođe, nastavićemo da budemo servis svim pozitivnim inicijativama i događajima od značaja.

Tekst: Bojana Ilić

IVAN MILOŠEVIć šef kuhinje hotela 88 Rooms

Mladi kuvar rodom iz Kruševca, Ivan Milošević je veoma rano dobio priliku da radi sa majstorima kulinarstva u hotelima visoke kategorije u Srbiji. Ako tome dodamo i četiri godine rada u hotelu 88 Rooms gde je i „ustoličen“ u šefa kuhinje, onda ne čudi njegovo samopouzdanje i želja da nam, tu na domaćem terenu, pokaže šta zna. A to je, verujte na reč ili proverite sami, zaista dosta

tu: da li se sećaš trenutka kada si odlučio da se profesionalno baviš kulinarstvom?

im: Ne bih mogao da kažem da se sećam određenog trenutka kada se to desilo, ali mi se čini da sam oduvek znao da ću raditi u kuhinji. Još kao dečak sam stalno nešto seckao i igrao se šerpama, loncima, pa i noževima, zbog čega se moja majka ljutila i isterivala me napolje. Zato sam kasnije i upisao školu za kuvare, a onda je sve nekako krenulo svojim tokom.

tu: kako bi predstavio neku svoju filozofiju u kulinarstvu?

im: Smatram da još uvek nisam došao do nekog svog jedinstvenog kuvarskog stila, ali mogu da kažem da sam sklon kreativnom neredu i da ne volim kada je u kuhinji sve pod konac. Sviđa mi se kada mogu da organizujem jelo bez nekih imperativa i kada je hrana pomalo razbacana po tanjiru. Perfektna preciznost i laboratorija u kuhinji su svakako potrebni prilikom izrade kolača i torti, ali moram da priznam da ja vidim pripremanje hrane drugačije. Možda je to i osnovni razlog što se nisam opredelio za poslastičarstvo kada sam birao čemu ću se posvetiti na poslu.

tu: koju nacionalnu kuhinju najviše ceniš, s obzirom da si radio u hotelima sa internacionalnom kuhinjom?

im: Najviše volim francusku kuhinju i mislim da je to najbolja nacionalna kuhinja na svetu. Čini mi se da mi ne bi dosadilo i da svaki dan pripremam takva jela, ali kako su naši gosti ono prema čemu se upravljamo, na jelovniku imamo različita internacionalna jela. Pored tehnike kuvanja, izuzetnog bogatstva namirnica u sastavu francuskih jela i njihovog razumevanja, kao i slaganja sa vinom, mislim da je najveća razlika u posvećenosti detaljima i svakom ukusu pojedinačno. Ljubav sa kojom Francuzi pripremaju hranu je jednostavno nenadmašna.

tu: kakvo je tvoje mišljenje o tradicionalnoj srpskoj kuhinji?

im: Volim da spremam tradicionalna jela naše kuhinje i mislim da je veoma važno da je negujemo i promovišemo. Ipak, čini mi se da je mnogi ne shvataju kako treba i da joj je učinjeno dosta štete od strane nekih naših, nazovi kuvara i restorana. Domaća kuhinja se, čini mi se, nije razvila na pravi način. Zato bi ta tradicionalna kuhinja, čija su mnoga jela prisvojena ili su nastala pod različitim

tuđim uticajima - što je karakterisitčno za čitav Balkan, po meni trebalo da ima mnogo ozbiljniji tretman na našim jelovnicima.

tu: da li imaš neki uzor ili nekog kulinarskog idola?

im: Možda se od mene očekuje da navedem nekog drugog, ali ja bih spomenuo Džejmija Olivera, poznatog engleskog šefa kuhinje kao nekog ko mi je bio uzor, posebno u mlađim danima kada sam ga gledao na televiziji. On mi je na neki način objasnio šta je kuvanje. Njegov opušteni stil i jednostavnost su ono što je uticalo na mene, i negde i odredilo pravce kojima danas i ja idem u kulinarstvu.

tu: da li možeš da istakneš nekog kuvara sa kojim si radio?

im: Sarađivao sam sa brojnim šefovima kuhinja, ali je najveći utisak na mene kao čovek i profesionalac, ostavio beogradski kuvar Branko Kisić. On je sigurno jedan od naših najboljih kuvara i mislim da sam u periodu dok mi je bio šef, zaista puno naučio, tako da bi, iako je teško izdvojiti nekoga, on bio moj izbor.

tu: a šta bi istakao kod sebe? Šta razlikuje ivana miloševića od drugih šefova kuhinje?

im: Takođe je teško pričati o sebi na taj način, ali ako bih morao da kod sebe nešto izdvojim, to bi bio rad sa ljudima. Mislim da je timski rad nekada važniji i od samog kulinarskog umeća. Tamo u kuhinji mi smo ekipa i od svih nas zavisi krajnji rezultat, a to je zadovoljni gost.

tu: kako bi želeo da se razvija tvoja karijera?

im: Moja velika želja je oduvek bila da odem u Francusku na usavršavanje. Već sam rekao koliko cenim francusku kuhinju, a mogućnosti za napredak u okviru posla u nekom restoranu sa najboljim svetskim kuvarima su ogromne i o tome je izlišno govoriti. Međutim, birajući između svega toga i ljubavi i porodice, ja sam izabrao ovo drugo i ostao u Srbiji. Mislim da je u našem poslu izuzetno teško održati zdrave porodične odnose (sa ženom, decom) i brzo napredovati u karijeri. Naravno, to ne znači da sam odustao, jer ko zna, možda se sklope kockice i ipak ostvarim svoju najveću poslovnu želju.

tu: a kako vidiš sebe u hotelu 88 rooms?

im: Ovaj restoran je oduvek dobro radio. Ponuda je bila dobra, a šefovi pre mene izvrsni. Ja nastavljam tu tradiciju i stalno se trudim da stremimo ka višim nivoima. Međutim, već neko vreme zbog ove specifične situacije sa pandemijom, radimo u drugačijim prilikama i imamo puno posla, a pripemamo samo pansionske obroke. Zato bih voleo da se, kada se steknu uslovi, posvetimo a la carte meniju koji bi sigurno još više podigao naš kvalitet i uz ovaj pogled i lokaciju, omogućio da postanemo pravi gradski restoran.

tu: i za kraj, šta skuvati kuvaru? koje je tvoje omiljeno jelo?

im: Ja preferiram meso i uvek bi u restoranu poručio odrezak ili slično, u svakom slučaju neko jelo od mesa. To nekako najviše volim i da kuvam. Svako parče mesa je priča za sebe i iziskuje posebnu pripremu, što je za mene najveći izazov u kulinarstvu.

Tekst: Petar Vušurović

Lionel Royet-Alpe dHuez Tourisme

OtkriJte naJnOviJe vesti iz FranCuskih skiJaliŠta

U utorak, 23. novembra 2021 od 9.00 do 12.00 sati, France montagnes, Udruženje francuskih ski-centara, i ukupno 5 francuskih skijališta organiziraju webinar u saradnji s Atout France, Francuskom nacionalnom turističkom organizacijom. Iskoristite priliku i otkrijte brojne mogućnosti francuskih skijališta online

Sa više od 350 alpskih/nordijskih rezorta, Francuske planine su vodeće zimsko odredište koje svake godine privlači više od 10 miliona turista, od kojih 7 miliona dolazi zbog skijanja. Nakon ovog teškog razdoblja koje smo svi proživeli, ljudi se raduju da ponovo odu na skijanje, da borave u vrhunskom smeštaju na planini, da uživaju u svežem planinskom vazduhu i snežnom pejzažu, kao i da podele kvalitetne trenutke opuštanja sa porodicom i prijateljima. Želite li da budete u stanju da uverite svoje stranke o sanitarnim merama koje se primenjuju na njihovim skijaškim destinacijama za odmor i ispunite njihova očekivanja i potrebe kako bi se mogli radovati svom sledećem boravku u francuskim planinama? Francuska nudi veliki broj izuzetnih skijališta, čak i ako niste sigurni koje skijalište da preporučite svojim strankama, bilo da oni traže veliko skijalište ili da im je prvobitna pristupačnost ili čak aktivnosti u ponudi van skijanja. Zahvaljujući prezentaciji France Montagnes u obliku ovog webinara, bićete u mogućnosti da upoznate nekoliko svetski poznatih francuskih skijališta i da otkrijete najnovije vesti i njihovu ponudu za predstojeću zimsku sezonu 2021/2022. Na webinaru vas očekuju: • France Montagnes • Val d’Isère • Val Thorens • Alpe d’Huez • Les 2 Alpes • Les Menuires Webinar je na engleskom jeziku i skijališta na licu mesta prezentuju posvećeni turistički profesionalci koji vam predstavljaju najvažnije prednosti svojih destinacija: pristup žičarama, položaj najvažnijih smeštaja, usluge i sadržaje za slobodno vreme, sve nove proizvode za sledeću sezonu i još mnogo jednako iznenađujućih i nadahnjujućih informacija. U toku prezentacije, opcija chatboxa će vam omogućiti da postavite pitanja kontakt osobi u skijalištu, koja će vam odgovoriti uživo! Webinar je namenjen turističkim agencijama koje prodaju ski-aranžmane i učešće je besplatno. Jeste li zainteresovani za ovaj webinar ? Kontaktirajte Gordanu Malić na Gordana.malic@atout-france.fr i dobićete e-mejl sa procedurom logovanja na webinar.

©LukaLeroy Powder station 2 Alpes Val d Isère Thinkstock ventdusud

Menuires Vue station-Gilles LANSARD

Fondue SolStock bordr ValdIsere Winter

Val Thorens Thinkstock elisalocc

SEntImEntAlnO PUtOVAnJE

Sa teodorakisom i Domingom “mi alma BalCániCa”

Obojica su na sceni proveli više od 60 godina i nema sumnje da svoj posao rade na najbolji način. Da li su se trudili da rade kako treba ili su tragali za nečim? Ja verujem u ovo drugo. to za čime su tragali, po onome što može da zaključi jedan laik poput mene je magija, i to ona koja koja pokreće život. Posvetivši se magiji života, dodirnuli su duše miliona ljudi, zbog čega ih čitav svet i danas slavi. Konačno i mene su pokrenuli da putujem i stvaram neku svoju priču, da razmišljam o životu i doživljajima umesto savršenosti kao konačnom cilju. Oni su neki od mojih životnih mentora, gospoda mikis Teodorakis i Plasido Domingo

Septembar 2021. ću pamtiti, jer sam se oprostio od jednog, a upoznao drugog velikog svetskog umetnika. Na beogradskom Tašu, 8. septembra je pevao čuveni “El Granado”, Plasido Domingo. Prekrstio se tri puta pre nego što je kročio na scenu i rasuo magiju, za kojom žude najveće svetske scene poslednjih šest decenija. Bio je to i naš zajednički oproštaj od velikog buntovnika, Mikisa Teodorakisa, koji je dan kasnije ispraćen u večnost, u njegovoj Hanji, na Kritu. Radio sam sa obojicom i sakupljao trenutke koji se u našim životima talože kao fragmenti toliko snažni da verodostojno čuvaju sve scene, misli, izrečene reči, ukuse, utiske… Bio je sunčan i blag jesenji dan, godine 1999. Simfonijski orkestar i hor RTS-a počinje sa muzikom iz baletske svite “Zorba”, kojom je dirigovao lično maestro Teodorakis. Svi prozori velike restoranske menze na poslednjem spratu vojne akademije u Solunu bili su otvoreni, a miris mora se kovitlajući mešao sa muzikom orkestra. Počinje baletska scena 12 – “Asteraki”, koju uvode violončelo i gudači, potom drveni duvači i čaroban meco-sopran, kome se pridružuje veliki mešoviti hor. Sedeo sam na krovu zgrade, zagledan u široko morsko plavetnilo Termajskog zaliva, dok je ispod mene sve treperilo od muzike koja se izlivala poput lavine.

Družili smo se i u drugim gradovima gde je orkestar pod njegovom upravom izvodio Zorbu u otvorenim teatrima i antičkim amfiteatrima. Zbog njega sam video mesta koja možda nikada ne bih, poput bazilike Svetog Ahileja na istoimenom ostrvu na jezeru Prespa, antičkog amfiteatra na arheološkom lokalitetu Dion, Epidaurusa…zbog čega ga smatram i mojim najboljim vodičem kroz grčku istoriju. Teodorakis se tokom života pojavljivao na najvažnijim mestima, poput Čilea, Berlina, Kube, Turske sa Zulfu Livanelijem, Beograda, u najtežim trenucima, pozivajući na slobodu, demokratiju, mir i ljubav svirajući svoju muziku. U dva navrata je tokom života bio u zatvoru gde je mučen i iskušavan teškim radom. Uvek je plaćao cenu svojih stavova i ideala, ali je ostao poznat kao anti-fašista i borac za slobodu, koristeći muziku kao svoje oružje. Prvi je poznati strani umetnik koji je stigao u Beograd 1999, u vreme bombardovanja i nakon toga nas poveo sa sobom na nezaboravnu turneju po Grčkoj. Jedan poznati nemački teoretičar muzike rekao je da je Mikis Teodorakis uspeo da u jednoj stvari nadmaši čak i Beotovena. Naime, da bi prepoznali Betovenovu petu simfoniju, potrebno je da čujete 4 tona, a da bi prepoznali Teodorakisovog Zorbu, potrebno je da čujete samo dva. Po teoretičaru Gaju Vagneru, to su ključne tačke zbog kojih su ovi kompozitori dostigli besmrtnost, iako Teodorakisa smatra najvećim muzikantom posle Šuberta, koga po svetu pevaju i oni koji čak ni ne znaju ko je autor. Za nas Balkance, zbog bliskosti etnosa, Teodorakisova muzika je kao esencijalni element života. Njegov odlazak baš u danima kada sam pripremao koncert Plasida Dominga u Beogradu, teško sam prihvatio. Prvo sam pomislio da bih voleo da odem do Krita da mu odam počast, ali sam shvatio da ćemo ga baš ovim koncertom svi zajedno pozdraviti, taj isti orkestar koji je sa njim putovao Odisejevim stazama i ja. I na ovakvom rastanku mi je pred očima bio Zorbin ples za večnost koju je ovaj čovek zaslužio. Nekoliko godina pre grčkih pohoda sa Teodorakisom, dok sam se vozio autobusom, novim državnim putem 95D iz Kuernavake do Akapulka, prolazeći kroz dve savezne meksičke države, Morelos i Gerero, razmišljao sam o svim onim pričama koje sam ranije pročitao ili saznao putem medija o ovoj zemlji. O tome, kako se Elizabet Tejlor venčala u Akapulku, mesto gde je voleo da boravi Sinatra, te

mnogi članovi kraljevskih porodica, o tome kako se Elvis Prisli sklanjao od žamora slave u obližnju Lagunu di Kojoka u kojoj su snimljeni mnogi filmovi poput Ramba i Tarzana. Bio je decembar 1996, okupan suncem u zalivu za koga tvrde da ima 360 sunčanih dana u godini. Pa ipak, kada sam iskoračio iz autobusa u Akapulku, već u vazduhu sam osetio magiju grada. Dok sam kroz prozor hotela jedne večeri, zagledan u blještavi zaliv slušao Taniu Libertad, iznenada se prolomio još “vruć” album Plasida Dominga “De mi alma Latina” (Moje latinske duše), tek nagrađen Gremi nagradom. Tih dana se u Meksiku, uz Asteke, Maje, Dijega Riveru i Fridu Kalo, najviše pominjalo ime slavnog došljaka Dominga, koji ne samo da je proslavio Meksiko muzikom, već je slavljen i zbog svog angažovanja u pomoći brojnim porodicama koje su ostale bez krova nad glavom nakon najsnažnije serije zemljotresa, u istoriji ove zemlje, 1985.godine, kada je stradalo i više članova njegove porodice. Hodao sam ulicama Akapulka, obilazio gradske pijace i navraćao po zalivskim lagunama nadajući se da ću ga slučajno sresti. Sve sam te scenarije razmotavao uz muziku sa albuma “De mi alma latina” koje je bogato orkestarski aranžirao čuveni Bebu Silveti, a na kome su uz Plasida maestralno pevali najlepši glasovi Latinske Amerike, Patricia Sosa, Danijela Romo i Ana Gabriel, između ostalih. Svaki put kada čujem pesmu “Alfonsina y el mar”, duet Plasida i Patricie Sose me natera na suze. I pored mojih napora, naš susret se nije desio tada, već 26 godina kasnije i to u Beogradu. Bio sam jedan od “krivaca” što je došao u Beograd da održi koncert na prepunom stadionu Tašmajdan uz ovacije, redove poštovalaca i veliku pompu koja ga je pratila. Shvatio sam da njegov jednostavan život običnom čoveku deluje kao čarobni lavirint kojim se teško prolazi, jer menjati gradove, koncerte i publiku na svakih četiri-pet dana u svojoj 81. godini života, deluje kao nemoguća misija. U svemu tome ga verno prati njegova supruga Marta Ornelas, šest godina starija, koja mi je ostala u sećanju kao arhetip Meksikanke iz filmova – brza, oštra, a iza čvrste i otresite spoljašnjosti, greje toplina sunčanog Verakruza. Plasido je noćna ptica, koji noću radi ako nije na turneji, kada ga drugi drže budnim do kasnih sati što njemu očito prija. Takođe voli kafu, regularnu koka-kolu, vino i dobro društvo. Kažu da je jednom za svoj rođendan u Njujorku, išao noću ulicama grada pevajući dok su ga pratili Marijači i brojni pri-

jatelji. Jedne večeri u Beogradu je posle izuzetno napornog dana, iscrpljujuće probe i intervjua za televiziju pitao gde bi mogao da ode na večeru i to, sam sa suprugom. Bilo je oko 22:30. Pomislio sam “Maestro, svaka čast”. Nikada mu nisam rekao kako sam ga tražio svih ovih godina, osim da delimo prizore predivnog Akapulka, ali mi je na pitanje kako uspeva da bude tako aktivan u svakom pogledu, rekao uz osmeh – “Aleksandre, ako odmaram, zarđaću” (If I rest, I rust). Poklonio sam se starom šmekeru, jer provesti barem neko vreme sa njim smatram za privilegiju ovog života. Rastali smo se u tri sata posle ponoći, a on je otišao da gleda teniski meč svog prijatelja Novaka Đokovića. Ovi naši životi mogu biti svakojaki. Ja biram onu bržu verziju gde nema mnogo semafora sa crvenim svetlom, jer još uvek učim od ovih šampiona koji voze sa nogom na punom gasu i eto nekako, beskonačno traju.

Tekst i foto: Alekandar Peković

KUlTUrni TUrizam TU MAGAZIN jesen 2021 KUltUrnI tUrIZAm

Izlaz Za svoje slike sa pustim pejzažima. pticama grabljivicama, ljudima osuđenim na beskonačne muke, slike pacova, gavrana, pasa, izobličenih ljudskih glava i bezglavih tela, za to razapeto ljudsko biće i sagorele prostore svojih slika Vladimir Veličković je govorio da su to prostori naše svakodnevice

Vladimir Veličković „Figura kao izraz egzistencije“

muzej savremene umetnosti, beograd

silazak u ad

„Dozvoljavamo da nas mračne grabljivice kljucaju sve više i više bez milosti... Ne pretendujem da budem ni svedok, ni kritičar, ali ako se konfrontiramo, ako se suočimo sa tim i takvim sadržajima, možemo sebi da postavimo pitanje zašto je to tako, šta može sa tim i takvim suočavanjima da se desi u nama samima i da li ono može kao takvo da posluži da se možda malo češće pomisli na ono što smo, i zašto smo ovakvi kakvi jesmo. Moje slikarstvo je samo ilustracija onoga što je čovek u stanju da učini drugom čoveku i insistiram na tome. Mislim da izlaz postoji, ali isključivo ukoliko čovek postane svestan činjenice da bi bilo krajnje vreme da to više ne ponovi i da ne bude više takav kakvog ga znamo. To se tiče svih nas.“

Slikar čovekovog pada

Retrospektivna izložba Vladimira Veličkovića jednog od najvećih umetnika s ovih prostora, u Muzeju savremene umetnosti u Be-

ogradu, obuhvata više od stotinu radova realizovanih u medijima slike i crteža i zauzima svih pet nivoa muzeja. Izložba prati deset tematsko-problemskih celina koje su definisane kao Mladost, Raspeća, Telo u pokretu, Mesta, Gubilišta, Glave, Poreklo, Životinje, Ništavilo i Bez imena. Deo postavke su i fotografije i pisma iz porodične arhive, kao i dokumentarni filmovi i intervjui s umetnikom, među njima i kratak film njegovog sina, takođe umetnika Vuka Veličkovića pod nazivom „Dan posle“ u kome je na vrlo dirljiv način prikazan umetnikov atelje, baš onako kako ga je slikar ostavio. Na izložbi se suočavamo sa umetnošću koja je snažna, izražajna, Veličković vrlo detaljno prikazuje stravu i užas, a taj koncept sledio je celog svog umetničkog života, istraživao, prilagođavao kolorit, način slikanja i crtanja. Još od najranijih dana i prvih izložbi kod njega se javljaju isti motivi – čovek, pacov, gavran, gubilišta, on se iznova i iznova bavi temama čovekovog pada, zlom oko nas, ratnim katastrofama, sputavanjem čoveka... Zašto Veličkovićevi trkači nemaju glavu

Slika „Izlaz“ dominira prvim spratom Muzeja, ona je u stvari i prva Veličkovićeva slika sa kojom se susrećemo, mi pomoću nje ulazimo u njegov mračni, apokaliptični svet. Na slici je predstavljen čovek bez glave, motiv kojem će se Veličković rado vraćati. Čovek nam je okrenut leđima, za njim je ostao krvavi trag, a on ulazi u neki prolaz, ili vrata iza kojih je potpuni mrak, bezdan, ništavilo. Šta se nalazi iza tih vrata, možemo dalje da vidimo kroz izložbu – sakaćenja, trulež, ptice zloslutnice... Veličkovićevo slikarstvo uvek je bilo obeleženo tim i takvim tonom, bojama, simbolima, uvek je bio veran svom početnom interesovanju za to šta je sudbina čoveka, šta je njegovo rađanje, šta je njegov život i šta je njegova smrt. Danilo Kiš je o ovim Veličkovićevim bezglavim figurama u pokretu napisao 1982. esej pod nazivom „Zašto Veličkovićevi Trkači nemaju glavu“ u kome je govorio da su ovi zahuktali Trkači likovne studije pokretâ, traženje ideal Predeo mrtvih ptica

Velika glava

Mrtva ptica

Buba

Vladimir Veličković (1935 – 2019) bio je jedan od najeminentnijih jugoslovenskih i srpskih slikara. Završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu, a od 1966. živeo je i radio u Parizu. Bio je profesor na Visokoj nacionalnoj školi lepih umetnosti – École nationale superieure des Beaux-Arts, član SANU i član Francuske akademije lepih umetnosti. Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem iz oblasti kulture i umetnosti, kao i francuskim Ordenom viteza Legije časti. Od svoje prve samostalne izložbe 1963. izlagao je širom Evrope i za sobom ostavio ogroman opus. Dobitnik je prestižnih nagrada za crtež, slikarstvo i grafiku. nog položaja. „Njima je glava sad nepotrebna, jer za grafičko izvođenje tog zamaha tela – glava je smetnja... Jer Veličkovićevi Trkači jesu trkači na kratku stazu, sprinteri: tu nema taktiziranja. Njegovi bi Skakači da polete u nebo, a ta se ikarovska misao ne misli više od trenutka kada se telo strmeknjuje ka nebeskoj praznini, ka ponoru. Sad postoji samo to sredokraće između neba i zemlje. Na cilju će ponovo pronaći svoju glavu. Ako je usput nisu izgubili.“ Egzekucije bez egzekutora

Đorđe Kadijević, naš poznati likovni kritičar i reditelj kultnih horor filmova „Leptirica“ i „Sveto mesto“ smatrao je da je Veličković bio hrabar u svom odabiru tema, a to je ljudsko zlo i nasilje, vrlo konkretno i destruktivno: „Moguće da je to posledica njegovog preživljavanja Drugog svetskog rata, video je te strahote i imao je razloga da razmišlja i o strahotama drugih ratova koji, zapravo, nikada nisu ni prekidani... On strašno rizikuje i slika ono najstravičnije, čak i na granici vulgarnosti, slika najmonstruoznije torture koje se mogu zamisliti zajedno sa tim strašnim mobilijarom, sečivima i kukama za mučenje, spravama za obezglavljivanje čoveka, odsecanje udova, prosipanje utrobe... Ali nije Vlada Veličković naslikao ništa što se na ovaj ili onaj način zaista nije desilo i to je ono što, u prenosnom smislu, ubija gledoca njegovih slika... Njegova strašna vizija o ljudskom zlu uopšte nije ispolitizirana i kod njega nema nijedne aluzije na ovu ili onu političku stvarnost. Zbog toga je on slikar najvišeg nivoa svesti... Vlada nikada nije slikao samu egzekuciju i egzekutore na koje bi mogla

pasti krivica. Ne, on je uvek slikao samo posledice njihovih dela i to je istinski pogled sa visine.“ Očigledno je Veličković imao stomak da se suoči sa svim tim, kao oni autori što prikupljaju građu za knjige o logorima smrti, kao pesnici koji opisuju ratne strahote i mučenja, kao reditelji koji stvaraju filmove o belom roblju, svi oni imaju jednu zajedničku osobinu – ne plaše se da pogledaju zlu u oči, da ga iseciraju na delove, da ga razobliče u svoj njegovoj odvratnosti i tako ga potpuno demistifikuju.

Ovo nije izložba u kojoj gledalac uživa, ali Veličković se u jednom intervjuu zapitao zašto ljudi od slikarstva uvek zahtevaju da ono bude optimističko, bojeno, lepo i zašto je teško živeti sa ovakvim sadržajima. mada je, kako kaže, tu teškoću potpuno razumeo.

Redovno je izlagao u Srbiji i često naglašavao da u našoj sredini, za razliku od Francuske, njegove poruke nailaze na razumevanje, jer svi smo mi deo ove planete koja u svojoj istoriji ima mnogo događaja, kao što su oni prikazani na njegovim slikama. U Muzeju savremene umetnosti izložena su dela iz zbirki samog muzeja, zatim pariskog Centra Pompidu, zagrebačkog Muzeja suvremene umjetnosti, ljubljanske Moderne galerije, Muzeja savremene umetnosti iz Skoplja, Umjetničke galerije iz Dubrovnika, Muzeja Zepter, Muzeja grada Beograda, Istorijskog muzeja Srbije, Umetničke zbirke SANU i mnogih drugih, kao i iz privatnih kolekcija iz zemlje i inostranstva. Izložba traje do 21. februara 2022. godine. Radno vreme Muzeja je svakim danom, osim utorkom od 12 do 20 časova. Zahvaljujemo se Muzeju savremene umetnosti na saradnji.

Tekst: Bojana Ilić Fotografije: Bojana Janjić, MSUB

Podrum

Podrum

skiguru

TOUR & SCHOOL

Skijaški klub iz rijeke u hrvatskoj nastao je iz želje nekolicine učitelja skijanja da stvore svoju školu skijanja. radili su godinama za hrvatske, ali i strane škole skijanja i skupljali iskustva i utiske, a onda su 2013. odlučili da sami oforme školu i naprave sopstveni program koji bi materijalizovao sva pozitivna iskustva, ali i odgovorio na neke izazove u organizaciji poduke skijanja na koje ostali nisu imali adekvatna rešenja. O svemu tome razgovaramo sa suosnivačima branimirom Paškvanom i bojanom čekadom

tu: Šta ste to želeli da izmenite u vezi sa školama skijanja?

Bp: Prvi problem s kojim smo se suočili je bila nemogućnost pronalaženja partnera među turističkim agencijama u Hrvatskoj kojima bi trebale usluge jednog novog kolektiva skijaških učitelja. Skijanje je tih godina, tačnije 2013, u Hrvatskoj bilo na svom vrhuncu, na tržištu je bilo mnogo agencija i mnogo škola skijanja. Kako nismo našli partnera za svoju školu skijanja, osnovali smo 2014. vlastitu turističku agenciju. BČ: Mi imamo i svoj vlastiti najam skijaške opreme koji primarno koristimo za potrebe škole skijanja jer želimo da naši mali polaznici dobiju adekvatnu i servisiranu opremu. U projektima škole skijanja i najma skijaške opreme učestvuju još dva partnera Tonči Andrijašević i Roberta Dragičević.

tu: da biste napravili školu skijanja po svojoj volji, morali ste da otvorite turističku agenciju?

Bp: S jedne strane trebalo je osnovati turističku agenciju, položiti ispit za vodiča i pribaviti svu potrebnu dokumentaciju, a s druge, trebalo je osnovati udruženje koje će sprovoditi programe obuke skijanja. Najveći izazov bio je okupiti tim učitelja skijanja koji su bili voljni da rizikuju s nama. BČ: Činjenica da smo nastali tako što su se učitelji udružili u projekat iz kojeg je nastala i turistička agencija u najvećoj meri oblikuje i naše poslovanje. To znači da kao škola skijanja nismo na pet, šest skijališta istovremeno već na maksimalno dva, jer želimo da zadržimo visok nivo usluge. Naši učitelji su svi licencirani, grupni rad ograničavamo na broj polaznika (mala deca početnici svega do šestoro po učitelju), naši klinci nemaju obične markere za maglu već smo dizajnirali posebne plašteve koji im daju super moći, a na kraju svakog programa radimo pravo proglašenje uz medalje i diplome za sve učesnike i od toga uvek napravimo poseban događaj jer to klincima izuzetno mnogo znači.

tu: Šta radite leti, kad nema snega?

Bp: Inače smo kao individue usmereni na autdor sportove od treka i trejla, preko biciklizma, do kajakarenja i jedrenja, pa je bilo logično letnju varijantu naših poslovnih avantura usmeriti upravo prema tim sportovima. Od prošle godine otvorili smo zbog toga u Baški na ostrvu Krku naš prvi bajk centar u sklopu kojeg gostima nudimo iznajmljivanje bicikala, uključujući i električne, ali i servisne usluge i vođene ture. BČ: I u našim letnjim programima stavljamo naglasak na klijenta i kvalitet usluge, a za to su najvažniji ljudi s kojima sarađujemo, u našem slučaju to su

bojan čekada

u prvom redu učitelji skijanja i bajk, hajk i kajak vodiči.

tu: kome su namenjene vaše usluge, ko sve može da ide na vaše ture?

Bp: U našim programima nastojimo biti otvoreni prema svim starosnim dobima, pa i onima koji spadaju u grupe sa posebnim potrebama i mogu reći da to u našem slučaju nije samo pro forma, marketinški trik. Još 2016. godine uspeli smo pri našem Ministarstvu nauke i obrazovanja verifikovati program za rad sa predškolskom decom. Od tada do danas planski sarađujemo sa vrtićima iz riječkog prstena čime smo, verujem, uradili mnogo za popularizaciji skijanja u našem kraju. U programima su učestvovala i neka deca sa posebnim potrebama i to je uvek poseban osećaj kada uspemo jedan tako divan, ali i zahtevan sport približiti mališanima kojima je manje-više svaka aktivnost teško dostupna.

tu: kakvi su planovi za ovu zimu i naredno leto?

Bp: Planiramo da nastavimo sa promocijom autdor sportova kroz kvalitetne programe koji su dostupni širem spektru korisnika, od male dece do starijih zaljubljenika u sport i prirodu. Skijaške programe i dalje ćemo sprovoditi na lokalnim malim skijalištima, a kroz aranžmane u inostranstvu dati najbolji odnos kvalitetnog smeštaja i usluge s jedne i pristupačnih cena s druge strane. U letnjem periodu želja nam je da od Krka napravimo pravu sportsku autdor destinaciju i da razvijemo kulturu vođenih tura kako onih biciklima i električnim biciklima tako i hajking i kajak tura. Priroda Krka, a posebno Baške zaista zaslužuje istaknuto mesto na karti mediteranskih destinacija. BČ: Na našim turama ne dobijete samo osobu koja vas vodi manje poznatim stazama, već i saradnika i prijatelja na putu koji će vam pomoći ne samo da putovanje bude sigurno, već i da doživite mnogo više nego što možete bez lokalnog znalca. Ne štedimo na savetima oko vožnje bicikla ili kajaka jer težimo da osposobimo sve klijente za samostalno kretanje u prirodi. Zbog svega rečenoga vrlo su nam bitni naši učitelji i vodiči na koje smo veoma ponosni jer recenzije koje nam klijenti ostavljaju govore u prilog tome da imamo najbolju autdor ekipu na Kvaneru. Za sve dodatne informacije pogledajte sajtove www.skiguru.info i www.bikeguru.info

branimir Paškvan Tekst: Bojana Ilić

I dok se na samom početku jeseni pitamo kakav ćemo vazduh disati narednih meseci, nameću se i sve one druge teme koje nas tište, a tiču se kvaliteta života na ovim prostorima, u gradovima Srbije. Ko sve zagađuje vazduh i da li možemo brzo rešavati ključne probleme poput velikih deponija i ložišta na kruta goriva? Da li možemo da započnemo, čim pre, procese koji će voditi u pravcu suštinskog rešenja ekoloških problema? Verovatno bismo mogli, kada bismo se zaista potrudili, svi zajedno. tek jedan od ovakvih procesa o kome pišem vezan je takođe za zdravlje, zagađenje i životni stil. Da, biciklizam je u pitanju

Poput kamping turizma za koji imamo izuzetne potencijale i biciklizam je u zapećku u odnosu na ostatak Evrope i na rešenja koja su spremni da sprovode (veoma agilno) evropski gradovi i njihovi lideri. Jednom sam čuo veoma pametnu rečenicu o tome šta je potrebno za razvoj turizma u jednoj zemlji. Odgovor je putna infrastruktura i politička volja. Tako je i u slučaju biciklizma, potrebna je infrastruktura i politička volja, ali i opšta svest o potrebi razvijanja alternativnih oblika transporta i kretanja ljudi i roba, kako bismo izbegli da naši gradovi postanu potpuno neatraktivni za život, ili u još gorem slučaju nemogući za život. „Svet se mnogo izmenio. Biciklisti su se izmenili. Ima nas više. Češće vozimo bicikl“. Kaže u uvodnom obraćanju Henk Swarttouw, predsednik ECF-a, prvog dana Velocity konferencije održane u Lisabonu ovog leta, u gradu koji je za poslednje četiri godine značajno izmenio svoju biciklističku „krvnu“ sliku i postao još atraktivniji grad u kome se lako krećete na dva točka. Sjajnom obraćanju Swarttouw-a prethodio je uvod pomoćnika gradonačelnika Lisabona, gospodina Miguela Gaspara.

„Dakle, uzmite prostor od automobila i dajte ga ljudima i oni će koristiti taj prostor. Kaže Gaspar: „Nikad nismo požalili što smo taj prostor uzeli od automobila“. Veoma ohrabrujući uvod pomoćnika gradonačelnika koji je predstavio šta je Lisabon uradio za svoje građane i za sve one koji će to tek postati, otvorio je veoma korisnu konferenciju i ukazao na globalne pravce kretanja. Naravoučenija, sve te poruke sa najvećeg svetskog događaja ove vrste su jasna: hajde da se svi pomeramo napred i da prilagođavamo gradove ljudima, ne automobilima. Pre 20. veka, ljudi su koristili ulice, koristili su gradove. Moramo se vratiti u to vreme i vratiti ulice ljudima, nikako ih ne smemo prepustiti automobilima. Veliki gradovi se guše u automobilima za čijim volanima sedi po jedna osoba. Reklo bi se da smo se baš “razmazili” i da nas baš briga za ovu našu planetu, za sopstveno zdravlje, za sopstvenu sreću. A rešenje je mnogo prostije nego što nam se čini. Svi vole da voze bicikl po gradu, zar ne? Brzo stižeš, nema parkinga, nema nervoze, a lepo je i da se malo prodrmaš. I ne kasniš nikuda i nikada. Ja bih to u stvari rekao ovako: “Započnite da menjate navike“. Uskoro niko više neće moći reći da bicikl nije važan – to je važna promena, za svako društvo, za svaki grad, selo. Gotovo svi gradovi će vrlo skoro dobiti svoje sopstvene strategije urbane mobilnosti. Biciklizam jeste i neophodno je da bude jezgro svake strategije urbane mobilnosti. Da bismo sproveli takvu i slične strategije potrebno je da imamo taktiku sa četiri ključna elementa: MREŽA BICIKLISTIČKIH STAZA

Prvo je potrebno izgraditi sigurnu mrežu (u gradovima) koja se može deliti na ciklo staze i zone 30 km/h gde biciklisti mogu da cirkuliraju i gde će imati realnu percepciju bezbednosti. Bezbedne ulice za bicikliste su ulice sa ograničenjem 30 km/h i preduslov su da ljudi koriste bicikl kao prevozno sredstvo od kuće do škole, fakulteta ili posla i nazad. Gaspar kaže: Ne možemo čekati 7-8 godina za novu liniju metroa, neophodno je početi sa kreiranjem biciklističkih staza odmah! Upravo to i jeste suština, treba ih stvoriti što je brže moguće, preskačući što više administrativno-birokratskih zavrzlama, ali uz poštovanje nekih minimalnih standarda, biciklizma, bezbednosti, jer ne možemo ih ipak samo nacrtati na asfaltu i obojiti nekom drugom bojom. Novi standardi izgradnje moraju da uključe principe održive i humane urbane mobilnosti i „gradnja mora da se opameti“ i omogući pristupačno okruženje svim građanima. Biciklistima, mamama sa kolicima sa decom, ljudima sa posebnim potrebama. Jer i to je jedna vrsta SLOBODE.

PARKING PROSTOR

Potrebno je uložiti u izgradnju i obezbediti parking prostore za bicikle (ispred institucija, velikih kompanija (fabrika), ispred stambenih zgrada (Novi Be-

ograd, Zemun, Centar), ispred studentskih domova, pijaca, tržnih centara, autobuskih i železničkih stanica, gde god postoji potreba. Postoji već veliki broj rešenja, za svačije uslove i džepove. Ovih dana smo svedoci da su sve garaže prepune automobila, parkinzi popunjeni i da je zaista postalo nemoguće pronaći parking za manje od 20 minuta vožnje kroz Beograd, a u nekim slučajevima je potreban i ceo sat. Kada bismo do posla vozili bicikl, umesto automobila, bili bismo zdraviji, raspoloženiji, srećniji. Pariski program „15 minute city“ upravo pokazuje da sve može, ali neophodno je uključenje svih i izgradnja svesti, što znači umesto gomile tričavih reklama, na svakih par minuta iskače priča o tome šta znači voziti bicikl u gradu, koliko ćete biti zdraviji itd. FINANSIJSKA PODRŠKA

Podrška treba da postoji na nacionalnom i gradskom nivou. Jer prosto je potrebna, druge opcije i ne postoje. Npr. Portugal, Lisabon, - podrška Vlade, i podrška grada. U isto vreme. Naravno da će ubrzati „prebacivanje“ građana sa automobila na bicikl. Na kraju balade, to znači da u Lisabonu možete kupiti bicikl od 1000 EUR, uz 700 EUR podrške od Vlade i grada. To je zaista mnogo važno. Jer za šta bi to Vlade trebale da daju novac ako ne za ovakav program. To zasigurno ubrzava „prebacivanje“ građana sa automobila na bicikl. PROMENA PONAŠANJA – možda i ključni element

Ljudima treba dati alate za promene. Dajte im uslove za vožnju bicikla i promena će se desiti, i to vrlo brzo. Jer druge opcije i nema, zagušili smo svoj životni prostor, automobilima. Učite decu - Svako dete bi trebalo da zna da vozi bicikl (npr. Lisabon ima projekat „Lisabon bez pomoćnih točkića“ gde se od najranijeg uzrasta (4 godine) uči vožnja bicikla, u vrtićima, u raznim školicama itd.) Omogućiti dolazak dece u školu biciklom – gde god je to moguće, u ovom trenutku, npr. Novi Sad, Novi Beograd, Zemun. Lisabon je za kratko vreme (4 godine) stigao od 0% do 3-4% udela biciklizma u ukupnom transportu. Ambiciozan cilj za narednih četiri godine je dostići 10%. Novi Sad već sada ima blizu 10% i treba ići dalje. To znači da strategija mora biti i smanjivanje udela automobila, a povećavanje svih drugih oblika kretanja koje ne iziskuje emisiju CO2. Bicikl je deo te strategije i tog cilja. Treba učiti od drugih gradova kroz razmenu priča, šta je realnost upotrebe bicikla u drugim zemljama i gradovima, koje su uspešne priče u drugim zemljama, koje su bile greške u drugim gradovima. Bitno je da te greške podelimo sa ostatkom sveta kako bi nam drugi pomogli i ukazali na to šta je potrebno popraviti. Ako delimo ove misli, mišljenja i ideje – ispunićemo obećanje da ćemo izgraditi bolje gradove za naše naslednike, bolje gradove u kojima ljudi žele da žive, bolje gradove koji su mnogo otporniji i održiviji u budućnosti, gradove koji su atraktivni za život svakog čoveka.Vožnja bicikla pomaže ljudima da se razvijaju, da rastu, da budu prosperitetniji, i da postanu srećniji. Svi smo srećni kada vozimo bicikl! Zato zagovarajte biciklizam, vozite se biciklom, opremajte svoj bicikl i za duže vožnje, smanjite stres, naučite svoju decu i tuđu decu, krećite se bolje i zdravije, izborite se za više slobode jer vreme se troši na stvari koje ne zaslužuju toliku potrošnju vremena, i upravo nedostatak slobode će sve više biti naša stvarnost, a sloboda je nasušna potreba svakog od nas, verovatno kao nikada do sada. Voziti bicikl svaki dan je životni stil, prepun zadovoljstava, zdravlja i istinske sreće.

Tekst: Vladimir Đumić

emilija manojlović

Senior Marketing Manager Worldwide Marketing Services,

Exclusive representative for Karisma Hotels & Resorts

Ona je veoma mlada, izuzetno energična i aktivna, ima izvrsne radne navike jer voli svoj posao, ali uvek nađe vremena za porodicu, partnera i prijatelje. Mnogo voli da putuje, ali se uvek sa velikim zadovoljstvom vraća u Beograd. Ne voli da govori o sebi, ali je samouverena i svesna svojih kvaliteta. Ako vam ovaj uvod zvuči kao opis idealne mlade lavice na papiru, u pravu ste, tako smo je zamišljali kada smo pravili nacrt rubrike. Ipak verujte, Emilija Manojlović je devojka od krvi i mesa, upoznao sam je (i stegao ruku), a sada je predstavljam i vama

tu: sve mlade lavice imaju idole. koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor?

em: Iako se ne bavimo istim poslom, moj uzor su od malena bili moji roditelji, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu. Od njih sam naučila da prema svemu što radim, treba da pristupam savesno i odgovorno, ali i koje su to prave vrednosti u životu i u poslu. Naravno, kroz studiranje, a potom i posao, uticaj na mene je imao i određeni broj ljudi koji su ostvarili uspehe u oblasti kojom se i ja bavim, pa samim tim ih mogu nazvati i uzorima. Mogu reći i da sam imala tu sreću da od samog početka učim od velikih profesionalaca, što je bila motivacija da i sama napredujem.

tu: kako izgleda vaš radni dan u ovim vanrednim uslovima?

em: Od početka pandemije virusa Covid-19 mislim da smo svi morali dosta da prilagodimo svoje radne navike i rutinu. I ja sam kao i većina, radila jedan period od kuće, što je sa sobom donosilo i određena prilagođavanja, pre svega u organizaciji posla. Trenutno radim iz kancelarije, što me veoma raduje. Neko sam ko ceni prvih sat vremena nakon ustajanja, jer imam svoje male jutarnje rituale. Nakon što ustanem, obavezno prvo skuvam čaj, a potom se polako pripremam za nastavak dana. Doručak je obavezan pre izlaska iz kuće, a po dolasku u kancelariju pijem kafu, pregledavam mejlove i pravim plan svega što bi u toku dana trebalo uraditi. S obzirom da se bavim marketingom, svakako odvojim vreme i da pročitam novosti iz poslovnog sveta i pregledam društvene mreže.

tu: a šta je za vas pravi odmor?

em: Svaki izlet, putovanje ili slobodno vreme koje provedem sa porodicom, partnerom ili prijateljima su za mene odmor. Bliski ljudi mi zaista pomožu da „napunim baterije“, te mi je vreme sa njima dragoceno. Putovanja mnogo volim, bilo da je u pitanju inostranstvo ili domaći turizam, pa, bez obira na to da li su ispunjena aktivnostima, ona za mene predstavljaju odmor.

tu: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih?

em: Teško je odgovoriti na ovo pitanje. Svakoga od nas ponešto izdvaja. Ono što za sebe mogu da kažem jeste da sam veoma komunikativna i da volim da radim sa ljudima, kao i da umem veoma dobro da organizujem posao koji imam.

tu: koja je vaša formula uspeha?

em: Mislim da je sve individualno i da jedinstvena formula ne postoji. Ja sam imala svoje ciljeve i planove kojima sam se vodila. Na tom putu se desi i mnogo nepredviđenih okolnosti, kao i pruženih prilika. Svakako da osoba koja želi da postigne neki uspeh, mora da uloži znanje, trud i vreme, ali i da ima radne navike, da ume da prihvati kritiku, kao i da bude spremna da uči od drugih.

tu: Šta biste poručili kao savet mladim lavicama i lavovima koji tek dolaze?

em: Poručila bih im da se svaki trud i rad na kraju isplate. Znam da zvuči kao obična fraza, ali sam kroz posao zaista shvatila da na kraju tako i bude. Takođe, dozvolite sebi da tokom studiranja i početka karijere istražite šta je ono što vas najviše zanima, kako biste znali u kom pravcu želite dalje da razvijate svoje veštine. Znanja nikada dosta i nikada ne znate kada će vam neko znanje ili iskustvo, kao i ljudi, biti od velike pomoći.

Tekst: Petar Vušurović

PLASIDO DOMINgO

španski operski tenor

Maestro Plasido Domingo je održao nezaboravni koncertni spektakl u Beogradu, 8. septembra ove godine na Stadionu Tašmajdan. Bila je to poseta gradu koji voli posle sedam godina. Inače, Maestro Domingo je prvi put u Beograd došao pre gotovo pola veka

Nakon nastupa u Verdijevom “Otelu”, u Bečkoj operi 1991.g, aplauz legendarnom pevaču je trajao neverovatnih 80 minuta tokom kojih je Domingo izašao 101 put na scenu da se pokloni publici, što se smatra najdužim aplauzom u operskom svetu. Evo još jedne zanimljivosti koja nam govori o tome kakva je ličnost, Plasido Domingo. Naime, posle najsnažnije serije od 67 zemljotresa u istoriji Meksika, koji su se dogodili 1985, Plasido Domingo je organizovao pomoć, donacije i držao koncerte po svetu kako bi se izgradili domovi za ljude koji su ostali bez krova nad glavom. U Meksiko Sitiju i Akapulku postoje i kvartovi sa njegovim imenom kao i tipski model kuća koji se gradio za ugroženo stanovništvo.

Plasido Domingo i njegova supruga Marta Ornelas, mnogo vole Beograd i imaju puno prijatelja, poput operskih pevačica Brede Kalef i Radmile Bakočević. Rado se sećaju trenutaka koje su u prošlosti provodili u Beogradu, a naročito jednog omiljenog restorana na Dunavu. Bračni par Domingo je bio oduševljen smeštajem i uslugom hotela “Square Nine” u Beogradu, a supruga Marta Ornelas, je izjavila da joj je to jedan od najlepših hotela u kojem je boravila.

Inače, Plasido Domingo je veliki fan i počasni član FC Real Madrid, pa je odmah posle Beograda otišao u Madrid da bi posmatrao prvu utakmicu na delimično obnovljenom stadionu Santjago Bernabeu.

Tekst: Aleksandar Peković

U IŠČEKIVANJU SAJMA TURIZMA

Najznačajnija turistička manifestacija u zemlji i jugoistočnoj Evropi, 43. međunarodni beogradski sajam turizma, planirana je od 24. do 27. februara 2022. na Beogradskom sajmu

Turizam je privredna grana koja je u poslednje dve godine najviše osetila posledice zdravstvene krize, pa je utoliko želja za povratkom na normalno stanje izraženija. Sa druge strane, turizam je pokazao svoju održivost i pronašao model i mere u kojima će turisti, poštujući preporuke zdravstvene zaštite, moći i dalje da putuju. Sajam turizma biće usmeren ka oporavku i obnovi turističkog ambijenta, kao i promociji trendova i inovacija koje će oblikovati budućnost turističke industrije. Na sajmu će učestvovati najznačajnije turističke agencije, savezi i organizacije, hoteli, turistički centri, vazduhoplovne kompanije, međunarodni tur-operatori koji će po ekskluzivnim sajamskim cenama, premijerno predstaviti first minute ponudu i pakete sa mnoštvom pogodnosti. Ekskluzivne sajamske ponude za putovanja i odmor, najsavremenija oprema za hotelske i ugostiteljske objekate, celodnevna dešavanja i degustacija najboljih vina, rakija i gastronomskih specijaliteta ovog podneblja, ostaju najbolja preporuka za ovaj vanserijski i nezamenljivi događaj – Sajam turizma na Beogradskom sajmu.

predstavlJanJe slOvenaČkOg turizma u BeOgradu

Slovenačka turistička organizacija u saradnji sa redakcijom tU magazina organizovala je još jedan WOrKShOP SlOVEnAčKOG tUrIZmA koji se održao 14. oktobra 2021. u hotelu metropol Palace u beogradu

TU magazin već nekoliko godina organizuje ovakvu vrstu radionica u saradnji sa STO, za koje vlada sve veće interesovanje. Nakon dvogodišnje pauze iz poznatih razloga na Workshopu slovenačkog turizma učestvovalo je 13 hotela i destinacija iz Slovenije, a iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije je došlo 40 pažljivo odabranih turističkih agencija Utisci su već godinama pozitivni na obe strane, slovenačke destinacije na ovaj način imaju priliku da detaljnije predstave svoju ponudu tur-operatorima iz Srbije koji su zainteresovani za saradnju, dok je agencijama iz Srbije ovo prilika da

se ili podsete, ili upoznaju sa turističkom ponudom ove komšijske zemlje, sa destinacijama od Jadranskog mora do Alpa. Workshop je trajao tri sata i sve turističke agencije imale su priliku da se lično upoznaju sa predstavnicima destinacija i hotela i iz prve ruke saznaju sve o turističkim sadržajima i potencijalima Slovenije nakon pandemije koronavirusa. Nakon radionice upriličena je večera za sve učesnike u Restoranu 22 hotela Metropol Palace sa predivnim poglednom na Beograd.