,,Човек који је имао такву животну судбину, испуњену страдањима и личним трагедијама, који је преживео скоро све што је било најгоре у страшном 20. веку, био је, у својим позним годинама, када сам га боље упознао, увек ведар и насмејан. Он је, видео сам то дубоко у себи, решио питање смисла. Имао је звање професора универзитета, говорио је неколико језика, био је човек несвакидашње мудрости и личног интегритета, али тражио је да га зовемо ,,деда Жаре''. Био је, једноставно, човек огромног животног искуства и зато оно о чему је говорио није звучало књишки, него проживљено и аутентично.''
Mилош Ковић: Жарко Видовић - човек Завета (БЛАГОДАРЈЕ, март 2019, број 5)
(Благодарје, часопис о васпитању и образовању деце и одраслих)
