Данило Бојић
Сnm6oлn
Уметнички центар
Универзитетске библиотеке “ Св е то з ар Марков ић” у Београду од 17. 10. до 17. 11. 2013. Куратори изложбе: Наташа Матовић и Ана Бамбић Костов Савет галерије: Вера Виторовић, Ана Бамбић Костов, Давор Дукић и Селман Тртовац
Приказ изложбе
С
ерија слика Данила Бојића представља омаж одабраним великанима модерне уметности, који садржи јасну визију уметника о непролазности уметности. Бојић је ову серију уља на платну замислио као кохерентну целину која у сваком свом сегменту интерпретира препознатљиве иконичне представе из опуса утицајних артистичких фигура, које историја уметности бележи као иноваторе и револуционаре у уметности прве половине XX века. Док посматрамо Бојићев спектар основних боја модерног уметничког мишљења, пажња нам је првенствено усмерена ка ликовним цитатима из опуса Дишана, Пикаса, Полока, Далија, Маљевича, Ворхола, Матиса, Магрита и антике. Асоцијација на велике ствараоце је директна и недвосмислена. Уметник издваја амблематске елементе редом - Магритову лулу, фонтану Р. Мутт-а, Ворхоловог Микија, Матисов Плави акт, Полокове мрље, Далијеву горућу жирафу и бисту Аполона Белведерског
- али их притом не понавља дословно, већ их интерпретира на посебан начин, чиме овим познатим сликама даје нову вредност, нови израз и претвара их у сопствену верзију датих симбола, који са публиком комуницирају онако како је предвидео интерпретатор. Бојићеви цитати су постали нове аутономне представе, које, као и лула у чувеној, и овде цитираној слици “Варка слика”, више не чине дела која цитирају, већ само њихове представе. Из приступа задатој проблематици, препознаје се ауторова склоност ка концептуалном, премда је неоспорно да је свакој од инспиративних фигура посвећена нарочита пажња како би аутор кроз поступак или преображај симбола истакао конкретне уметничке иновације: магритовско преиспитивање представне вредности, концепт реадyмаде-а, ворхоловску идеју савременог мита, далијевско надреално, ангажовани симболизам “Гернике”, матисовски сведени колористички приступ, полоковски “дрипинг” и као почетак или крај - идеал античке лепоте. Амблематизам сваког од радова је додатно истакнут позадином, која је у
колористичком контрасту са представљеним симболом, а идејно се ослања на претходни рад Данила Бојића. Живо обојени фон сваког платна је саткан од преплетених тела лутки непрепознатљиве физиономије, тмурног симбола који уметник користи да би описао стање човечанства које пролази кроз бурне и често трагичне догађаје у XX веку, али које такође симболишу масовност безличног потрошачког друштва данашњице. Преко сликане хуманоидне масе понете колективном трагедијом, у међуплану рада, видимо разасуте шаховске фигуре, пионе, који представљају људе који су се несвојевољно затекли у кључним животним партијама, и асоцирају на важне историјскоуметничке тренутке XX века. Познато је да су дела великана која Данило Бојић овде обрађује настала паралелно са важним историјским догађајима, или чак као реакција на друштвено-политичке околности. Било да је оригинална представа била реакција на рат или предосећај рата, потпуно нови осврт на уметност у нама далеким, а свакако социјално ригиднијим околностима, нови приступ садржају, форми или обома, уметник их је пажљиво и промишљено изабрао и обележио као неке од најупечатљивијих уметничких достигнућа претходног столећа. Управо ова чињеница истиче поруку Бојићевих радова да уметност, оригинална и смела, истински вредна, превазилази друштвене тешкоће, велике забране и мале подриве и траје упркос пролазности актуелног мишљења, околности, ситуација и самог човека. Можда је права илустрација оваквог закључка рад који цитира античку бисту Аполона Белведерског, познату сваком студенту сликарства, сваком ко је учио о уметности. Биста је смештена у модеран, штампарски оквир од испрекиданих линија, који не нарушава њену естетику, док су уместо шаховских фигура по платну распоређене златне
рибице. Уметник у овом делу обједињује идеју о ванвременском квалитету уметности, а истовремено антику издваја од доба модерности, одложивши је на тихо дно мора, далеко од узбуркане реалности. Технички сјајно изведена, ова серија уља на платну се одликује високом естетском вредношћу, до које је дошао предано следећи сопствени концепт. Слика је идеална представа ауторове идеје, садржајно и формално заокружена и колористички пуна, што уметниковој тежњи да кроз сасвим класичан медиј саопшти сопствено виђење уметничког развоја даје нарочит квалитет. Овим садржајним и слојевитим тумачењем једних од најважнијих резултата експерименталних уметничких пракси прве половине претходног века, уметник, поред тога што је учинио посебан омаж великим именима модерне уметности, направио је и јединствен осврт на фундаменталне уметничке вредности. Кроз комплексну серију радова, разрађеним и пријемчивим сликарским речником Данило Бојић наводи на размишљање о непролазном као супротности свакодневице.
Ана Бамбић Костов
Данило Бојић Биографија
рођен у Београду 1979. године. Дипломирао на Факултету примењених уметности 2004 године, на одсеку зидно сликарство, у класи Професора Слободана Ђуричковића. Од 2004. до 2005. борави у Москви, на усавршавању, на државном факултету “Институт В.И. Сурикова”. Члан УЛУС-а од 2011. године. Члан УЛУПУДС-а од 2012. године. Живи и ради у Београду Самосталне жириране изложбе: 2012. Галерија ИЗБА-Нови Сад, XX векрезултати, Галерија Коларчеве задужбине-Београд 2011. Нова пластика, галерија ДиДи, Санкт Петербург, Русија 2009. Галерија позоришта лутака Пинокио, Београд- пратећа изложба медјународног фестивала монодраме
2008. Галерија Дипломатског Клуба, Београд 2007. Уметничка галерија “Стара Капетанија” и Центар лепих уметности “Гуарнериус”, Београд. Групне жириране изложбе: 2013. Ниш Арт Фоундатион, Изложба младих-Ниш; 12 Соба, Организација СЦАС, Кућа Краља Петра И и Пролећна изложба, УЛУС Павиљон Цвијета Зузорић; 2011. Децембарски салон, Галерија УЛУС, Уметничка галерија “Стара Капетанија”-Пролећна изложба, 12 Соба, Организација СЦАС, Кућа Краља Петра И-Београд.
2010. Уметничка галерија “Стара Капетанија”, Пролећна изложба 2009. Уметничка галерија “Стара Капетанија”, Земунски салон 2008. Ниш Арт Фоундатион, Изложба младих , Београд; 2007. Уметничка галерија “Стара Капетанија”, Земунски салон 2006. Уметничка галерија “Стара Капетанија”, Пролећни салон 2005. Изложбени простор Московског одељења Савеза уметника Русије
Сnm6oлn Данило Бојић Текст Ана Бамбић Костов, Прелом Наташа Матовић
Контакт уметника danilobojic.weebly.com bojic.danilo@gmail.com