Istraţivanje javnog mnenja o korupciji Srbija
Percepcija korupcije na nivou domaćinstva Peti talas, Jun 2012.
Izveštaj pripremljen za: UNDP Srbija
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
SADRŢAJ REZIME .............................................................................................. 3 1. UVOD ............................................................................................. 5 1.1. POZADINA ISTRAŢIVANJA ................................................................................ 5 1.2. METODOLOGIJA ................................................................................................ 5
2. REZULTATI ISTRAŢIVANJA ............................................................ 6 2.1. GENERALNI KONTEKST ..................................................................................... 6 2.1.1. SOCIO-EKONOMSKA SITUACIJA ....................................................................... 6 2.1.2. NAJVAŢNIJI DRUŠTVENI PROBLEMI .................................................................. 7 2.2. ISKUSTVO SA KORUPCIJOM .............................................................................. 8 2.3. OPAŢANJE I UVERENJA U VEZI KORUPCIJE ...................................................... 9 2.3.1. NIVO KORUPCIJE ............................................................................................ 9 2.3.2. OPAŢANJA I UVERENJA U VEZI KORUPCIJE ...................................................... 11 2.3.3. KORUPCIJA PO SEKTORIMA ........................................................................... 13 2.4. MERE U BORBI PROTIV KORUPCIJE ................................................................ 15 2.4.1. BORBA PROTIV KORUPCIJE............................................................................ 15 2.4.2. PREVENCIJA KORUPCIJE................................................................................ 17 2.4.3. INFORMISANJE O KORUPCIJI ......................................................................... 18 2.5. AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ...................................................... 18 2.6. IZBORI I KORUPCIJA ...................................................................................... 19
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
2
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
REZIME 1. Generalni kontekst Građani Srbije su pesimistični što se tiče pravca kretanja zemlje (71%) i mnogi smatraju da je njihova finansijska situacija loša ili nepodnošljiva (58%). Nezaposlenost izaziva najveću zabrinutost i ona je najveći i najznačajniji problem koji danas zabrinjava ljude u Srbiji (40%).
2. Iskustvo sa korupcijom Oko trećine ispitanika (35%) navodi da je neko iz njihovog najbližeg socijalnog okruženja dao mito, a 14% navodi sopstveno iskustvo sa korupcijom tokom poslednja tri meseca. U najvećem broju slučajeva mito je dat doktorima, zatim policajcima i službenicima u državnoj administraciji. Prosečna vrednost mita je 103 eura – najmanje od svih dosadašnjih talasa istraživanja, što ukazuje na porast finansijskih i ekonomskih problema.
3. Opaţanje i uverenja u vezi korupcije Percepcija nivoa korupcije u junu 2012. je slična rezultatima iz novembra 2011. Skoro polovina građana (48%) misli da se nivo korupcije povećao, a 35% veruje da je ostao isti. Očekivanja za sledeću godinu su takođe ostala nepromenjena: oko 40% građana veruje da će nivo korupcije biti veći, 36% da će biti isti i 14% da će se smanjiti. Verovanje da je određeni nivo korupcije očekivan i prihvatljiv je još veće nego u prethodnom talasu istraživanja (48% u prethodnom talasu u poređenju sa 59% u ovom). Takođe, još više građana veruje da je plaćanje mita jedini način da se prevaziđe preobimna birokratija (52% u prethodnom talsu u poređenju sa 62% u ovom). Po mišljanju građana, samo Vlada i državne institucije imaju snagu da se suprotstave korupciji i oni bi trebalo da imaju glavnu ulogu u borbi protiv korupcije. U isto vreme, ove institucije se, takođe, opažaju korumpiranim u velikoj meri. Pripisivanje korumpiranosti različitim sektorima je veće i uopštenije u poređenju sa prethodnim talasima ispitivanja, ukazujući na visoku socio-ekonomsku disfunkcionalnost.
4. Mere u borbi protiv korupcije Prema mišljenju građana Srbije, policija (47%) i Vlada (46%) treba da predvode borbu protiv korupcije. Korupcija je društveni problem u Srbiji i ima sličnu frekventnost kao i u prethodnim talasima (prosečno 10% u prethodnim talasima u odnosu na 9% u ovom talasu). Verovanje da je visoka efikasnost strogih kaznenih mera najefikasnije sredstvo za sprečavanje korupcije je u porastu u odnosu na prethodni talas ispitivanja (sa 66% u novembru 2011. na 71% u junu 2012.). Mediji su najčešći izvor informisanja o korupciji (65%).
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
3
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
5. Agencija za borbu protiv korupcije Prepoznatljivost Agencije za borbu protiv korupcije se povećala – 75% u junu 2012. prema 63% građana koji su čuli za Agenciju u novembru prošle godine. Percepcija doprinosa Agencije u borbi protiv korupcije je slična prethodnim talasima. Kapaciteti Agencije u kontroli finansija političkih stranaka i izbornih kampanja se najčešće percipira kao mali ili srednji.
5. Izbori i korupcija Jedan od svakih pet (18%) građana kaže da mu je ponuđeno mito da bi glasao i 22% zna da su njegovi rođaci ili bliski prijatelji imali slična iskustva u periodu parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora u Srbiji maja 2012.
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
4
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
1. UVOD 1.1. POZADINA ISTRAŢIVANJA Program Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP) pruţa podršku Vladi Srbije i civilnom društvu u unapreĎenju upravljanja, odgovornosti i transparentnosti, kao i u borbi protiv korupcije, kroz nadgledanje i praćenje percepcije i učestalosti korupcije sa stanovišta običnog i prosečnog graĎanina. Istraţivanje treba da pruţi neophodne informacije za buduće programe usmerene na jačanje kapaciteta, kao i edukaciju i podizanju svesti u javnom i privatnom sektoru. TNS Medium Gallup je sproveo inicijalno ispitivanje javnog mnjenja o korupcije u oktobru 2009, drugi talas u martu 2010, treći talas u oktobru 2010. i četvrti talas u novembru 2011. U ovom izveštaju biće predstavljeni rezultati petog kruga ispitivanja, obavljenog u junu 2012. Glavni cilj ispitivanja je istraţivanje percepcije graĎana o nivou korupcije u Srbiji, kao i njihovo iskustvo sa korupcijom.
1.2. METODOLOGIJA Tip istraţivanja: Ad hoc kvantitativno terensko istraţivanje, peti talas Tehnika: Direktan intervju, licem u lice Upitnik: Strukturisani upitnik, trajanja do 30 min, standardna pitanja u svim talasima, neka specifična pitanja dodata u određenim talasima. Period terenskog rada: od 15. – 25. juna 2012. Teritorija i ciljna grupa: Srbija, Populacija punoletnih graĎana Srbije (18+) Više-etapni slučajni uzorak Podaci ponderisani po obrazovanju i uzrastu, prema nacionalnoj statistici
CEO UZORAK
Inicijalno istraţivanje Oktobar 2009.
Drugi talas Mart 2010.
Treći talas Oktobar 2010.
Četvrti talas Novembar 2011.
Peti talas Jun 2011
N= 1014 ispitanika
N= 601 ispitanika
N= 600 ispitanika
N= 604 ispitanika
N= 600 ispitanika
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
5
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
2. REZULTATI ISTRAŢIVANJA 2.1. GENERALNI KONTEKST 2.1.1. SOCIO-EKONOMSKA SITUACIJA Generalni utisak graĎani Srbije što se tiče pravca kretanja zemlje je pesimističan, naročito u poslednja dva talasa ispitivanja. Više od 70% graĎana smatra da Srbija ide u pogrešnom smeru, dok samo 16% misli da ide u pozitivnom pravcu. PoreĎenje sa prethodnim talasima istraţivanja (u proseku) pokazuje da manje ispitanika smatra da se stvari kreću u pravom smeru. Uopšteno gledano, da li mislite da stvari u Srbiji idu u pravom ili u pogrešnom smeru? 25% 19% 22% 14%
U pravom smeru
Okt-09
16%
65% 67% 62%
U pogrešnom smeru
Mar-10 73%
71% 10% 14% 16% 12%
Ne znam/Bez odgovora
Okt-10 Nov-11
13%
Jun-12
Rezultati o finansijskoj situaciji prikazuju najturobniju sliku do sada. U junu 2012, skoro 60% graĎana opisuje svoju finansijsku situaciju kao lošu ili neizdrţivu. Najmanji broj ljudi je izjavilo da ţivi prilično dobro ili dobro od kad se radi ispitivanje. Kako biste ocenili svoju sadašnju materijalnu situaciju? Da li biste rekli da je ona... Izuzetno dobra Okt-09 Mar-10
Uglavnom dobra
11% 10%
Okt-10
14%
Nov-11
12%
Jun-12
9%
Podnošljiva
37% 37% 39%
Loša
Nepodnošljiva
38% 38% 34%
35% 31%
45% 45%
Ne znam / Bez odgovora
11%
1%
13%
1%
10%
3%
6% 14%
1% 1%
Više od polovine ispitanika (58%) kaţe da je njihova finansijska situacija lošija nego pre 12 meseci, dok 36% kaţe da im je ona nepromenjena, dok samo 5% navodi da je bolja. TakoĎe, očekivanja od naredne godine nisu previše optimistična. Polovina ispitanika (48%) očekuje da će njihova finansijska situacija ostati ista, 39% očekuje dalje pogoršanje, dok 13% očekuje poboljšanje. Pozitivniji stav imaju muškarci – 16% njih veruje da će im naredna godina biti finansijski prosperitetnija. Ţene češće veruju da će njihova finansijska situacija ostati ista - 53%.
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
6
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
2.1.2. NAJVAŢNIJI DRUŠTVENI PROBLEMI Nezaposlenost se pokazala kao najveći i najznačajniji problem koji danas brine graĎane Srbije – 40% ispitanika je navelo ovaj problem. TakoĎe, siromaštvo (23%), korupcija (9%) i niske plate (9%) su veliki i često navoĎeni problemi. Nezaposlenost je najčešće spominjana u svim talasima ispitivanja, a naročito u poslednja dva talasa, što ukazuje da je ekonomija glavni problem. Korupcija je ponovo rangirana kao treća. Nedostatak mogućnosti za mlade ljude je najvaţniji društveni problem za 5% populacije u junu 2012. Ostali problemi se reĎe spominju. Koji su, po vašem mišljenju, najvaţniji društveni problemi u Srbiji danas? 29%
35% 32%
Nezaposlenost
41%
40% 23% 21% 23% 21%
Siromaštvo
23%
11% 8% 7% 12%
Korupcija
9%
7% 9% 10% 7%
Niske plate
9%
7% 8% 9% 5%
Nedostatak mogućnosti za mlade ljude
5%
Kriminal i bezbednost
4% 4%
9% 7%
3%
Penzije
3% 3% 4% 2%
3%
Zdravstvo
2% 2% 2% 1%
Okt-09
2%
Kosovo
1% 1% 1% 1%
Mar-10
1%
Loš obrazovni sistem
2% 1% 2% 3%
Okt-10
2% 3% 2% 2%
Nov-11
1%
Slabost i neefikasnost institucija
1%
Odnosi sa Evropom i EU
3% 1% 3% 1%
1%
Jun-12
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
7
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
2.2. ISKUSTVO SA KORUPCIJOM Indirektno iskustvo U junu 2012. 35% ispitanika navodi da je neko iz njihovog najbliţeg socijalnog okruţenja (roĎaci ili bliski prijatelji) dao mito u prethodna tri meseca. To je u proseku uzimajući u obzir sve prethodne talase istraţivanja. U 29% slučajeva mito je ponuĎen radi dobijanja usluge, u 34% je direktno traţen, a u 36% slučajeva ponuĎen je kako bi se izbegli problemi sa nadleţnima. PoreĎnje sa prethodnim talasima pokazuje da su davanje mita radi dobijanja usluge i direktno traţeni mito na nivo proseka prethodnih talasa. Mito ponuĎen kako bi se izbegli problemi sa nadleţnima je donekle niţi nego u prethodnim talasima (prosečno 45% u prethodnim talasima u poreĎenju sa 36% u ovom talasu). Direktno iskustvo Direktna uključenost u korupciju je na sličnom nivou kao i u prethodnim talasima ispitivanja (u proseku 14%). U junu 2012, 14% graĎana navodi da su dali mito (pokloni ili novac), a meĎu njima je većina (74%) koji su to učinili jednom, dok su ostali to učinili više puta u poslednja tri meseca. INDIREKTNO ISKUSTVO: Ukoliko vam je poznato, da li je neko vama blizak (rođaci ili bliski prijatelji) u poslednja tri meseca dao mito u bilo kom obliku (pokloni ili novac)? DIREKTNO ISKUSTVO: A da li ste vi u protekla tri meseca dali nekom mito u bilo kom obliku (pokloni ili novac)?
% odgovora "DA” 39%
38% 33%
34%
35%
15%
Indirektno iskustvo
16%
Okt-09
Mar-10
Nov-11
Jun-12
13%
11%
Okt-10
14%
Direktno iskustvo
Mito je najčešće dato lekarima (61%), zatim policajcima (18%) i zaposlenima u drţavnoj upravi (9%). Doktori se češće spominju nego u novembru 2011. i trend je u porastu meĎu lekarima, dok kod policajaca i zaposlenih u drţavnoj upravi postoji pad. Davanje mita kod drugih delatnosti se reĎe spominje.
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
8
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012. ISPITANICI KOJI SU DALI MITO: Kome ste dali mito? VIŠESTRUKI ODGOVOR
Svi podaci u %
57 61 54 50 44 26 26 23 19 18
19 12 1013 9
64337
Okt-09
53 46 1
56576
Mar-10
Okt-10
5 6344
2
Nov-11
2
7
351
Jun-12
13 11
33
Prosečna vrednost mita je 103 eura – manje od svih dosadašnjih talasa istraţivanja, što ukazuje teţu finansijsku situaciju i ograničenja. U velikom broju slučajeva (84%), to utiče na kućni budţet ispitanika u znatnoj meri ili barem delimično. Oni koji su dali mito su ga najčešće sami ponudili, kako bi izbegli problem sa vlastima ili da bi dobili uslugu (73%), dok 33% graĎana navodi da im je mito traţeno. U ovom talasu ispitivanja primetan je pad direktno trţenog mita u odnosu na prethodni talas (37% u novembru 2011.). Koje su okolnosti pod kojima je vaš rođak, prijatelj / vi dali mito u poslednja tri meseca? VIŠESTRUKI ODGOVOR JUN 2012.
Indirektno iskustvo
Mito je direktno traţen Mito je ponuĎen kako bi se izbegli problemi sa nadleţnima Mito je ponuĎen radi dobijanja usluge
Direktno iskustvo
34% 33% 29% 29% 36% 45%
2.3. OPAŢANJE I UVERENJA U VEZI KORUPCIJE 2.3.1. NIVO KORUPCIJE Percepcija trenutnog stanja Trećina graĎana Srbije opaţa da je nivo korupcije ostao isti u proteklih godinu dana. Ovi rezultati iz junu 2012. su slični rezultatima iz novembra 2011.
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
9
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012. U kojoj meri se nivo korupcije promenio u proteklih godinu dana? Veoma se povećao
Malo se povećao
Ostao je isti
Malo se smanjio
Veoma se smanjio
Ne znam / Bez odgovora
Okt-09
19% 25%
Mar-10 Okt-10
22%
10%
40%
20%
11%
8%
7%
9%
12%
8%
38%
23%
47%
Nov-11
23%
25%
35%
10% 7%
Jun-12
24%
24%
35%
8%
9%
Očekivanja Nivou korupcije koji ispitanici očekuju u sledećoj godini je sličan očekivanjima zabeleţenim u novembru 2011. Iako u ovom talasu više ljudi očekuje porast, sličan broj očekuje pad nivoa korupcije tokom iduće godine. Ipak, procenat graĎana koji očekuju da će nivo korupcije biti isti je sličan prethodnom talasu iz novembra 2011. Da li očekujete da će se nivo korupcije u narednoj godini promeniti? Nivo korupcije će se: Veoma povećati
Malo povećati
Ostaće isti
Malo smanjiti
Veoma smanjiti
Ne znam / Bez odgovora
Okt - 09
14%
18%
Mar -10
14%
19%
Okt-10 Nov-11 Jun-12
8%
17%
16%
19%
41% 45% 43%
21%
21%
16% 12% 17%
38%
36%
13%
12%
9% 10% 14% 11%
9%
GraĎani veruju da korupcija u odreĎenoj meri utiče na sve sfere ţivota. Više od polovine (55%) ispitanika smatra da korupcija utiče na njihov privatni i porodični ţivot, a 70% navodi da utiče na njihovo poslovno okruţenje u velikoj meri ili umereno. Ipak, politički ţivot se opaţa kao oblast gde ima najviše korupcije - 79% ispitanika smatra da je ova sfera u velikoj meri ili umereno zahvaćena korupcijom. Tri najčešća problema, po mišljenju graĎana, su - finansiranje nečije izborne kampanje da bi se zauzvrat dobile povlastice, davanje poklona ili novca profesorima ili medicinskom osoblju i preusmeravanje drţavnog budţeta na svoje izborne jedinice.
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
10
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012. U kojoj meri smatrate da su prisutni sledeći slučajevi korupcije? Grafik prikazuje % odgovora “U velikoj meri"
56%
Finansiranje nečije izborne kampanje, očekujući posebne povlastice u slučaju pobede
66% 62%
61% 60% 55% 58% 58%
Davanje poklona ili novca profesorima ili medicinskom osoblju
56% 55% 53%
Preusmeravanje drţavnog budţeta na svoje izborne jedinice
62% 60%
59% 55% 53%
Sukob interesa (promocija političkih partija ili poslovnih grupa korišćenjem drţavnog poloţaja)
56% 54% 48%
Korišćenje javne pozicije za dobijanje poklona i novca
56%
Mar-10 62%
54% 53% 51%
Korišćenje javne pozicije za pomoć prijateljima i roĎacima (npr. zapošljavanje, davanje dozvola)
Oct-10
58% 58%
56% 52% 38%
Podela poklona tokom izborne kampanje
Oct-09
61% 58%
Nov-11
46% 44%
46% 44%
Jun-12
2.3.2. OPAŢANJA I UVERENJA U VEZI KORUPCIJE GraĎani su praktično navikli na korupciju – 90% se slaţe da je korupcija uobičajena praksa u Srbiji. U poreĎenju sa prethodnim talasima, očekivanje (i prihvatanje) da korupcija postoji i da će postojati na svim nivoima je još češće. Još više graĎana nego u prethodnim talasima se slaţe da je korepcija očekivana (59%) i da je prihvatljiva (40%). Obični ljudi su osećaju ţrtvama korupcije u svakodnevnom ţivotu, dok elitu smatraju zaštićenom i nezainteresovanom za korupciju (85%). Više od polovine ispitanika (55%) smatra da je smanjenje korupcije odgovornost samih graĎana, a 62% smatra da je osoba koja daje mito podjednako odgovorna kao i ona koja ga prima. Molim vas da mi kaţete vaše mišljenje u vezi sa sledećim tvrdnjama? Skala 1 – 4; Tabela prikazuje % odgovora "Delimično se slaţem i “U potpunosti se slaţem“ sa tvrdnjom Korupcija je uobičajena u našoj zemlji Osoba koja daje mito je podjednako odgovorna kao i osoba koja ga prima Elita ne brine mnogo za korupciju na niţem nivou, jer ne utiče na njih. Samo obični ljudi nose teret korupcije u svakodnevnom ţivotu. Smanjivanje korupcije je odgovornost samih graĎana Korupcija je očekivana u izvesnoj meri Korupcija je prihvatljiva na izvesnim nivoima
Okt-09
Mar-10
Okt-10
Nov-11
Jun-12
87%
89%
83%
88%
90%
57%
59%
58%
57%
62%
76%
87%
81%
80%
85%
59% 60% 35%
54% 59% 32%
59% 56% 32%
52% 48% 28%
55% 59% 40%
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
11
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
Ispitanici imaju veoma negativnu percepciju političara i pravosudnih organa. Ljudi smatraju da političari nemaju stvarnu volju da stanu na put korupciji, zbog njihovih privatnih interesa i jer su i sami korumpirani. Ovo je dominantan utisak u svih pet krugova ispitivanja. Uverenje da Vlada/političari nisu u stanju da zaustave korupciju i da bi zbog toga trebalo da budu zamenjeni je još čvršće. Uverenje da je policija previše korumpirana da bi istraţivala slučajeve korupcije je slično kao u prethodnom ispitivanju (74%). Delovanje NVO se vidi kao komplementarno radu drţavnih organa na suzbijanju korupcije. Preko dve trećine ispitanika (73%) smatra da su samo Vladine institucije dovoljno jake da se suprotstave korupciji, pošto NVO-i nemaju dovoljan kapacitet za to. Ipak, 42% ispitanika smatra da NVO-i, imaju značajnu ulogu u borbi protiv korupcije. Molim vas da mi kaţete vaše mišljenje u vezi sa sledećim tvrdnjama? Skala 1 – 4; Tabela prikazuje % odgovora "Delimično se slaţem i “U potpunosti se slaţem“ sa tvrdnjom Političari nemaju stvarnu volju da se bore protiv korupcije, jer mnogi od njih imaju koristi od nje Sudstvo ima vaţnu ulogu, ali je previše korumpirano da bi se bavilo slučajevima korupcije Samo policija (uz posebno data ovlašćenja) moţe da se istraţuje korupciju širokih razmera Policija je previše korumpirana da bi istraţivala slučajeve korupcije Pošto postojeća Vlada/političari nije/nisu u stanju da spreče korupciju, trebalo bi je/ih smeniti Set nedavno donetih zakona o korupciji neće funkcionisati NVO su previše slabe (nemaju dovoljno kapaciteta) da se bore protiv korupcije, samo drţavne institucije mogu da pomognu u borbi protiv korupcije NVO danas imaju značajnu ulogu u borbi protiv korupcije
Okt-09
Mar-10
Okt-10
Nov-11
Jun-12
81%
87%
84%
83%
87%
79%
81%
80%
83%
87%
62%
59%
62%
56%
68%
70%
71%
60%
72%
74%
72%
74%
70%
82%
87%
52%
61%
53%
56%
69%
67%
69%
66%
63%
73%
37%
32%
36%
45%
42%
Mišljenje o javnoj administraciji i drţavnim sluţbenicima je uglavnom lošije nego u novembru 2011. Porastao je procenat onih koji veruje da je plaćanje mita jedini način da se savlada preobimna birokratija (62%). Dominantano je uverenje da su stroge kazne najbolja mera za smanjenje korupcije u javnoj administraciji (82%). Postoji odreĎena vrsta „razumevanja“ za zaposlene u javnom sektoru – 41% ispitanika smatra da je mito jedini način da oni preţive zbog niskih plata. Molim vas da mi kaţete vaše mišljenje u vezi sa sledećim tvrdnjama? Skala 1 – 4; Tabela prikazuje % odgovora "Delimično se slaţem i “U potpunosti se slaţem“ sa tvrdnjom Jedini način da se savlada obimna birokratija je da se plati mito Ponekad davanje mita pomaţe da se prevaziĎu nepravedni propisi Administrativni radnici u opštinama su uglavnom korumpirani Zbog malih plata, za većinu zaposlenih u javnom sektoru, uzimanje mita je jedini način preţivljavanja Što su stroţe kazne za korupciju – to će sluţbenici bolje raditi MlaĎi drţavni sluţbenici su više korumpirani
Okt-09
Mar-10
Okt-10
Nov-11
Jun-12
57%
55%
48%
52%
62%
60%
62%
55%
55%
56%
55%
59%
55%
56%
57%
37%
42%
40%
37%
41%
74%
76%
72%
73%
82%
37%
33%
35%
37%
45%
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
12
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
Preovladava mišljenje da su velike kompanije vaţna karika u lancu korupcije. Više od 70% graĎana smatra da je u interesu velikih kompanija da imaju korumpiranu vladu, kako bi realizovali sopstvene interese. Iako ne tako učestalo, mala i srednja preduzeća se vide kao sektor na koji korupcija ima veoma negativan uticaj. Molim vas da mi kaţete vaše mišljenje u vezi sa sledećim tvrdnjama? Skala 1 – 4; Tabela prikazuje % odgovora "Delimično se slaţem i “U potpunosti se slaţem“ sa tvrdnjom Mala i srednja preduzeća su najviše pogoĎena korupcijom Velika preduzeća ţele da Vlada bude korumpirana, jer imaju koristi od toga
Okt-09
Mar-10
Okt-10
Nov-11
56%
56%
56%
52%
Jun-12
54%
75%
77%
75%
74%
75%
2.3.3. KORUPCIJA PO SEKTORIMA Pripisivanje korumpiranosti različitim sektorima je veće i uopštenije u poreĎenju sa prethodnim talasima ispitivanja i ukazuje na visoku socio-ekonomsku disfunkcionalnost. PoreĎenje sa prosečnim nivoom korupcije za sve sektore uzete zajedno pokazuje da je u ovom talasu najviši nivo percipirane korupcije (55%). Isti sektori su u ovom kontekstu najčešće navoĎeni i u prethodnim talasima. Vlada, sudije, tuţioci i carina imaju lošu reputaciju meĎu graĎanima - dve trećine graĎana ih doţivljava kao prilično ili veoma korumpiranim. Parlament, gradska administracija, policija i advokati su takoĎe u nezavidnom poloţaju, jer ih korumpiranim smatra više od 60% graĎana. Reputacija gradske administracije je dosta opala u poreĎenju sa prethodnim talasima (prosečni nivo percipirane korupcije 54% u ranijim talasima, i porastao je na 64% u junu 2012.). Otprilike polovina graĎana smatra da su obrazovanje, mediji, sektori meĎunarodne pomoći i donatorskih projekata i finansijski sektor korumpirani. Ţene i mlaĎa poulacija (od 18-34 godine) su više nego drugi delovi društva nezadovoljni korupcijom u obrazovanju. Nešto manje od polovine graĎana smatra da postoji visok nivo korupcije u poreskoj upravi, katastru i poslovnom/privatnom sektoru. Percepcija poslovnog/privatnog sektora ima najveće poboljšanje u poreĎenju od novembra 2011. Imidţ Predsednika je na sličnom nivou kao u prethodnom talasu ispitivanja (45% u novembru 2011. prema 47% u junu 2012.). Više od trećine graĎana smatra da postoji visok nivo korupcije u lokalnoj upravi, NVO sektoru i komunalnim sluţbama. U NVO sektoru ovaj procenat se povećao u odnosu na novembar 2011. Vojska i verska tela se smatraju najmanje korumpiranim institucijama, isto kao i u prethodnim talasima.
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
13
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012. U kojoj meri smatrate da su navedne institucije korumpirane u našoj zemlji? Skala 1 – 5; Grafik prikazuje % odgovora " Veoma su korumpirane“ i “Prilično su korumpirane“
Političke partije 76% 80% 74% 76% 77% Zdravstvo 78% 70% 73% 74% 74% Vlada 61% 66% 63% 67% 69% Sudije 70% 70% 68% 67% 69% Tuţioci 65% 66% 67% 64% 67% Carina 72% 62% 63% 63% 66% Parlament/zakonodavstvo 62% 65% 60% 63% 65% Grad/administracija 55% 55% 52% 55% 64% Policija 65% 65% 57% 63% 64% Advokati/Pravnici 66% 68% 67% 63% 62% Obrazovanje 56% 47% 50% 52% 55% Mediji 48% 53% 54% 54% 55% Primena programa meĎunarodne pomoći i donacije 51% 55% 45% 52% 51% Okt-09 Banke, finansijski sektor 39% 48% 37% 49% 50% Poreska uprava 51% 53% 43% 50% 49% Mar-10 Predsednik 43% 44% 36% 45% 47% Katastar 35% 40% 37% 45% 45% Poslovni/privatni sektor 44% 55% 46% 49% 45% Okt-10 Opštinska uprava - usluge izdavanja izvoda i… 37% 40% 37% 41% 42% NVO 39% 38% 40% 36% 42% Nov-11 Komunalne sluţbe (za telefon, struju, vodu) 33% 38% 35% 36% 36% Vojska 23%23%27% 25% 32% Jun-12 Verska tela 25% 28% 22%28% 30%
Najveći procenat graĎana koji smatraju da su političke partije prilično korumpirane su meĎu graĎanima Vojvodine i Jugoistočne Srbije. GraĎani Jugoistočne Srbije smatraju da je zdravstveni sistem prilično korumpiran, značajno više od stanovnika Vojvodine. Sektor Primene programa meĎunarodne pomoći i donacija se posmatra kao više korumpiran u Jugoistočnoj Srbiji nego u Centralno-zapadnoj i, naročito, u odnosu na Vojvodinu. Jugoistočna Srbija sa 42% odgovora „prilično su korumpirani“ ima najlošije mišljenje o finansijskom sektoru. Stanovnici Vojvodine, Centralno-zapadne i Jugoistočne Srbije imaju umerenije stavove prema poreskoj upravi. Katastar je u Vojvodini viĎen kao donekle korumpiran (33%). U Vojvodini i Jugoistočnoj Srbiji imamo značajno više umerenih mišljenja o poslovno/privatnom sektoru, nego u drugim delovima zemlje. Stanovnici Beograda češće imaju ekstremne poglede o korupciji gradske administracije (34%). TakoĎe, stanovnici Vojvodine i Jugoistočne Srbije imaju ekstremnije viĎenje o korupciji meĎu sudijama (oba regiona preko 40%), dok graĎani Centralno–zapadne Srbije imaju umerenija mišljenja (25%). Dodatno, stanovnici Vojvodine i Jugoistočne Srbije imaju ekstremnije poglede o korupciji meĎu tuţiocima (46% i 39%), dok u Vojvodini i Jugoistočnoj Srbiji imaju umerenije poglede o korupciji na carini.
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
14
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
2.4. MERE U BORBI PROTIV KORUPCIJE 2.4.1. BORBA PROTIV KORUPCIJE Prema mišljenju graĎana Srbije, policija (47%) i Vlada (46%) treba da predvode borbu protiv korupcije. Sudstvo se pominje kao treće, a Agenciju za borbu protiv korupcije kao četvrtu navodi 13% graĎana. Samo 11% graĎana veruje da graĎanske organizacije ili pokreti treba da vode borbu protiv korupcije, dok su ostali potencijalni lideri dobili manje od 10% glasova ispitanika. Ko bi trebalo da predvodi u suzbijanju korupcije? VIŠESTRUKI ODGOVOR Policija
47%
Vlada
46%
PravosuĎe
24%
Agencije za borbu protiv korupcije
13%
GraĎani (pokreti)
11%
Specijalne elitne jedinice Predsetnik Parlament Drţavna revizorska institucija Zaštitnik graĎana Poverenik za informacije od javnog značaja i… NVO-i
7% 4% 3%
Jun-12
3% 2% 1% 1%
Agencija za borbu protiv korupcije, Zaštitnik graĎana, Drţavna revizorska institucija i Poverenik za informacije od javnogznačaja i zaštitu podataka o ličnosti su uvršteni kao odgovori u junu 2012.
Ocene efikasnosti sadašnje vlade u borbi protiv korupcije se kreću oko toga da nije uopšte efikasna (35%) ili da je uglavnom neefikasna (23%). Malu efikasnost je primetilo 32% graĎana. Samo 2% je ocenilo delovanje vlade u tom smislu kao veoma efikasno. GraĎani preporučuju novoj Vladi da bude odlučna u istraţivanju slučajeva korupcije (41%), omogući bezbedno prijavljivanje korupcije (14%), pomogne sudovima da efikasnije procesuiraju krivična dela (13%) i zaštiti ljude koji trpe odmazdu zbog prijavljivanja korupcije (10%) ukoliko ţeli uspešno da se bori protiv korupcije. Ostale sugestije se reĎe spominju. Neadekvatan nadzor javnih sluţbi smatra glavnim činiocem koji ometa borbu protiv korupcije (u svim talasima, i naročito u junu 2012.). Uobičajena praksa da se problemi rešavaju pomoću veza mimo zakona i rasprostranjenost korupcije u organima nadleţnim za praćenje korupcije se takoĎe češće pominju.
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
15
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012. Prema vašem mišljenju, koji faktori najviše ometaju suzbijanje korupcije? VIŠESTRUKI ODGOVOR
Neadekvatna kontrola drţavnih sluţbi
38%
Uobičajena praksa da se problemi rešavaju korišćenjem veza mimo zakona
31%
Rasprostranjena korupcija u organima nadleţnim za praćenje korupcije
32%
47%
53%
37% 39% 38%
37% 38% 40% 40%
35%
Odsustvo volje kod političkih lidera da kontrolišu korupciju
27% 30% 32% 25%
Okt-09
26% 25% 25% 29%
Mar-10
33%
Nesavršeno zakonodavstvo ili sankcije protiv korupcije (blage kazne i sl.)
25% 23% 20% 20% 20%
Pasivnost graĎana
21%
16% 13% 14% 17%
Neznanje graĎana ili nedovoljno znanje njihovih prava
14%
Nedovoljan broj mesta za prijavu korupcije
45% 49%
3%
Okt-10
Nov-11
8% 9% 11%
7%
Jun-12
Svaki treći ispitanik ne bi platio mito kada bi mu bio traţen. Za 17% ispitanika je nedostatak novca jedina barijera u plaćanju mita – oni bi platilo ukoliko bi mogli. Oko 11% ispitanika bi ostalo pasivno i sačekalo da se situacija promeni. Postupci poput prijavljivanja korupcije su jako retki: 11% ispitanika bi traţenje mita prijavilo organima za sprovoĎenje zakona, 11% upravnim organima i 7% izjačljuje da bi prijavilo novinarima.
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
16
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012. Ukoliko biste se našli u situaciji da vam drţavni ili privatni sluţbenik direktno traţi mito, šta biste uradili? VIŠESTRUKI ODGOVOR 33% 33% 33%
Ne bih platio/la
37%
33%
30%
Potraţio bih nekoga ko moţe da mi pomogne bez plaćanja mita
30% 29%
26% 20% 18% 15%
Platio/la bih ukoliko bi imao/la novac
17%
Prijavio/la bih upravi
11% 10% 10%
14%
11%
Ništa ne bih učinio/la, samo bih sačekao/la da se situacija promeni
37%
9% 8% 8% 10%
11% 16% 15% 13% 13%
Prijavio/la bih organima za sprovoĎenje zakona
24%
Okt.09 Mar-10 Okt-10 Nov-11 Jun-12
11% 9%
Prijavio/la bih novinarima
5% 6% 8%
7%
2.4.2. PREVENCIJA KORUPCIJE Verovanje u visoku efikasnost strogih kaznenih mera kao najefikasnijeg sredstva za sprečavanje korupcije je u porastu u odnosu na prethodni talas istraţivanja (66% u novembru 2011. prema 71% u junu 2012.). Ispitanici češće veruju da bi podizanje javne svesti i jačanje drţavne kontrole nad javnom administracijom smanjilo nivo korupcije (obe po 47%). Pobiljšanje zakonskih rešenja, jačanje kontrole civilnog društva nad javnom administracijom i povećanje transparentnosti u donošenju administrativnih odluka su takoĎe percipirani kao vaţni faktori prevencije korupcije u više od 40% slučajeva. Povećanje plata sluţbenika u javnom sektoru se smatra manje značajnim za smanjenjem nivoa korupcije.
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
17
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012. U kojoj meri bi po vašem mišljenju sledeće aktivnosti bile efikasne u sprečavanju korupcije?
Skala od 1 - 4 gde 1 znači “Uopšte ne bi" a 4 znači “U velikoj meri bi". Grafik predstavlja % odgovora “U velikoj meri bi"
Stroge kaznene mere
58%
75% 70% 66%
71%
Jačanje javne svesti o korupciji
40%
52% 50% 46%
47%
54% 52% 45% 48%
Jačanje kontrole drţave nad javnom administracijom
47%
Poboljšanje zakonskih mera (novi antikorupcijski zakon, prihvatanje meĎunarodnih konvencija i sl.)
42%
54% 49% 49%
44% 45% 41% 36% 41%
Jačanje kontrole civilnog (nevladinog) sektora nad javnom administracijom
43%
35% 37% 32% 38%
Transparentnost u donošenju administrativnih odluka
Okt-09 Mar-10 Okt-10 Nov-11 Jun-12
40%
22% 25% 21% 30%
Povećanje plata sluţbenika u javnom sektoru
21%
2.4.3. INFORMISANJE O KORUPCIJI Kao i u prethodnim talasima, rezultati u junu 2012. otkrivaju da se ljudi informišu o korupciji uglavnom iz medija (65%), dok su prijatelji/roĎaci (48%) i „od usta do usta“ (41%) drugi i treći najčešći izvor informisanja. Lično iskustvo spominje 28% graĎana.
2.5. AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE Prepoznatljivost Agencije za borbu protiv korupcije je na najvišem nivou od svih talasa – 75% graĎana je čulo za Agenciju za borbu protiv korupcije. Da li ste čuli za Agenciju za borbu protiv korupcije? 60%
65% 63%
Da
Ne Ne znam/Bez odgovora
2% 1% 0%
25%
38% 34% 37%
Mar -10 75%
Oct-10 Nov-11 Jun-12
Percepcija doprinosa Agencije u borbi protiv korupcije je na sličnom nivou kao i u prethodnim talasima ispitivanja. Najviše graĎana veruje da Agencija za borbu protiv
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
18
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
korupcije doprinosi suzbijanju korupcije u maloj meri (38%), dok 20% veruje da Agencija uopšte ne doprinosi, a 19% da doprinosi delimično u suzbijanju korupcije. Agencija za borbu protiv korupcije je samostalan i nezavisan drţavni organ čija je nadleţnost da kroz različite aktivnosti radi na suzbijanju korupcije. U kojoj meri, po vašem mišljenju, ovaj organ doprinosi suzbijanju korupcije u Srbiji? Uopšte ne Mar -10
Malo
Delimično
20%
29%
Okt-10
14%
Nov-11
13%
Jun-12
Znatno
15% 2%
32%
24%
36%
20%
Ne znam / Bez odgovora
3%
22% 38%
33% 28%
2%
19%
27% 3%
20%
Kapacitet Agencije za borbu protiv korupcije da kontroliše finansiranje političkih partija i izbora se najčešće ocenjuje kao mali ili umeren. U kojoj meri smatrate da će Agencija za borbu protiv korupcije uspeti da kontroliše finansiranje političkih stranaka i izbornih kampanja u Srbiji? Uopšte ne
Jun-12
Malo
Delimično
24%
Znatno
39%
Ne znam / Bez odgovora
16%
4%
17%
2.6. IZBORI I KORUPCIJA Jedan od svakih pet (18%) graĎana kaţe da mu je ponuĎeno mito da bi glasao i 22% zna da su njegovi roĎaci ili bliski prijatelji imali slična iskustva u periodu parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora u Srbiji u maju 2012. Da li vam je neko ponudio mito (npr. novac, poklon, uslugu, posao) kako biste glasali za odredjenu političku partiju na ovim izborima? Ne znam/ Bez odgovora 2%
Ne 80%
Da 18%
A da li je neko ponudio mito (npr. novac, poklon, uslugu, posao) vašim rodjacima ili bliskim prijateljima kako bi glasali za odredjenu političku partiju na ovim izborima? Ne znam/ Bez odgovora 11%
Da 22%
Ne 67%
Većina graĎana veruje da su skoro sve vrste korupcije bile prisutne znatno ili delimično tokom izbora u maju 2012. Najčešće su spomenuti pritisci na graĎane da glasaju na odreĎeni način (57%). Najmanje su navodili kraĎu glasova (45%).
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
19
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji, Peti talas, Jun 2012.
Po vašem mišljenju, u kojoj meri su na upravo odrţanim izborima u Srbiji bili prisutni: Skala od 1 do 4, % odgovora „U velikoj meri‟ i “Srednje”
Pritisci na gradjane da glasaju na odredjeni način
57%
PrinuĎivanje javnih preduzeća i ustanova da finansiraju političke kampanje
56%
Nejednaka zastupljenost političkih stranaka u medijima
55%
Reketiranje vlasnika privatnih preduzeća da finansiraju političke kampanje Kradja glasova
52%
45%
Napomena: Izjave u ovom izveštaju su izjave autora i ne odraţavaju nuţno stavove Vlade Srbije ili Programa Ujedinjenih Nacija za razvoj.
20