Извјештај о стању животне средине у БиХ 2012 by UNDP in BiH

Босна и Херцеговина Министарство спољне трговине и економских односа

ИЗВЈЕШТАЈ О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У

БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

2012

ИЗВЈЕШТАЈ О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 2012.

IMPRESSUM

Наручилац: Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине Припремљено уз подршку: Фонда за достизање миленијумских развојних циљева Програма Уједињених нација за животна средина (UNEP) Тематска експертна група: Анђа Хаџиабдић Есена Купусовић Фетхи Силајџић Иван Брлек Laurent Mesbah Martin Tais Мехмед Церо Михајло Марковић Милена Козомара Семра Чаваљуга Сенад Опрашић Тања Трубајић Тони Николић Wilhelm Vogel Звјездан Караџин Консултант: Енова д.о.о. Сарајево Umweltbundesamt GmbH (Аустријска агенција за заштиту животне средине) Лектор: Марија Ковачић Шмалцељ Графички дизајн: Тарик Хоџић Аутор фотографија: Александар Трифуновић

Босна и Херцеговина Министарство спољне трговине и економских односа

ИЗВЈЕШТАЈ О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 2012.

ФОНД ЗА ДОСТИЗАЊЕ МИЛЕНИЈУМСКИХ РАЗВОЈНИХ ЦИЉЕВА

САДРЖАЈ

Предговор

Акроними и скраћенице

Захвале

Припрема Извјештаја о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Сврха Извјештаја о стању животне средине

Методологија израде Извјештаја и доступност података

Важност околинских показатеља и стратегија њиховог избора

Процес израде Извјештаја

Форма Извјештаја и садржај

Резиме

Кратак преглед стања животне средине

Околински показатељи који недостају дјелимично или у потпуности

Препоруке за побољшање стања животне средине и кључни задаци

1 УВОДНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

1.1 ГЕОГРАФИЈА

1.2 КЛИМА

1.3 ИСТОРИЈСКА И ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА

1.4 КУЛТУРНО НАСЛИЈЕЂЕ

2 ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ ПОКРЕТАЧИ И ПРИТИСЦИ

2.1 ДЕМОГРАФИЈА И ПОПУЛАЦИОНИ ТРЕНДОВИ

2.2 СИРОМАШТВО КАО ПОКРЕТАЧ ДЕГРАДАЦИЈЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

2.3 ПРЕГЛЕД СТАЊА И ТРЕНДОВА У ЕКОНОМИЈИ

2.4 ПОКРЕТАЧИ И ПРИТИСЦИ ПО СЕКТОРИМА

2.4.1 Пољопривреда

2.4.1.1 Проценат земље који је покривен пољопривредним земљиштем

2.4.1.2 Пољопривредна и сточарска производња

2.4.1.3 Емисије гасова са ефектом стаклене баште

2.4.1.4 Потрошња воде за наводњавање

2.4.1.5 Закључци и препоруке

2.4.2 Енергетика

2.4.2.1 Потрошња финалне енергије по секторима

2.4.2.2 Укупни енергетски интензитет

2.4.2.4 Потрошња енергије из обновљивих извора

2.4.2.5 Потрошња електричне енергије из обновљивих извора

2.4.2.6 Закључци и препоруке

САДРЖАЈ

2.4.3 Индустрија

2.4.3.1 Емисије CO2, CH4 и N2O из индустрије

2.4.3.2 Потрошња енергије у индустрији

2.4.3.3 Број индустријских предузећа која се налазе у систему управљања околином

2.4.3.4 Закључци и препоруке

2.4.4 Рибарство и аквакултура

2.4.4.1 Производња конзумне рибе

2.4.4.2 Број и структура рибогојилишта

2.4.4.3 Закључци и препоруке

2.4.5 Рударство

2.4.5.1 Депоновање и обрада отпадних материјала и околински аспекти рударских активности

2.4.5.2 Рудници угља у БиХ

2.4.5.3 Производња у рудницима угља у БиХ

2.4.5.4 Рудници метала и неметала

2.4.5.5 Закључци и препоруке

2.4.6 Транспорт и инфраструктура

2.4.6.1 Цестовни и жељезнички саобраћај

2.4.6.2 Ваздушни саобраћај

2.4.6.3 Водени транспорт и инфраструктура

2.4.6.4 Закључци и препоруке

2.4.7 Туризам

2.4.7.1 Број туристичких долазака

2.4.7.2 Број туристичких ноћења

2.4.7.3 Закључци и препоруке

2.4.8 Просторно уређење и урбанизам

100

2.4.8.1 Урбани развој

102

2.4.8.2 Услови становања

103

2.4.8.3 Закључци и препоруке

104

2.5 УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ 2.5.1 Комунални отпад

105 105

2.5.1.1 Производња комуналног отпада

105

2.5.1.2 Прикупљање комуналног отпада и покривеност услугом

107

2.5.1.3 Обрада комуналног отпада

108

2.5.1.4 Број регистрованих одлагалишта комуналног отпада

108

2.5.1.5 Број нелегалних одлагалишта отпада

109

2.5.1.6 Степен успоставе регионалних санитарних одлагалишта

109

2.5.1.7 Производња и рециклажа амбалажног отпада

111

2.5.2 Неопасни производни отпад

112

2.5.3 Опасни производни отпад

113

САДРЖАЈ

2.5.4 Медицински отпад

114

2.5.5 Посебне категорије отпада

114

2.5.6 Прекогранични промет опасног отпада

116

2.5.7 Закључци и препоруке

118

3 СТАЊЕ И ТРЕНДОВИ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ 3.1 ШУМСКИ РЕСУРСИ

120 121

3.1.1 Најзаступљеније врсте дрвећа

121

3.1.2 Површина шумског покривача и власништво

121

3.1.3 Шумске залихе

122

3.1.4 Сјеча шума

123

3.1.5 Пошумљавање

124

3.1.6 Здравље шума

124

3.1.7 Присутност мина

124

3.1.8 Закључци и препоруке

125

3.2 РЕСУРСИ ЗЕМЉИШТА И ТЛА

125

3.2.1 Земљиште по категоријама употребе

125

3.2.2 Антропогена и посебна деградација тла

126

3.2.3 Структура земљишта

128

3.2.4 Промјена намјене коришћења земљишта

130

3.2.5 Структура власништва над земљом

131

3.2.6 Земљишни типови и квалитет тла

132

3.2.7 Закључци и препоруке

133

3.3 РЕСУРСИ ПОВРШИНСКИХ И ПОДЗЕМНИХ ВОДА 3.3.1 Количина површинских вода 3.3.1.1 Коришћење слатководних ресурса 3.3.2 Квалитет површинских вода

134 135 135 137

3.3.2.1 Материје које троше кисеоник у ријекама

138

3.3.2.2 Нутријенти у слатким водама

140

3.3.2.3 Квалитет воде за купање

142

3.3.2.4 Пречишћавање отпадних вода из система јавне одводње

143

3.3.3 Подземне воде

146

3.3.4 Закључци и препоруке

146

3.4 МИНЕРАЛНИ РЕСУРСИ

147

3.4.1 Налазишта угља

147

3.4.2 Налазишта руда метала

150

2.4.3 Налазишта руда неметала

153

3.4.4 Налазишта камена

155

3.4.5 Претходна процјена геотермалних потенцијала

156

САДРЖАЈ

3.4.6 Закључци и препоруке

3.5

БИОЛОШКА И ПЕЈЗАЖНА РАЗНОЛИКОСТ

157

158

3.5.1 Стање биолошке и пејзажне разноликости

158

3.5.2 Притисци на биолошку разноликост и пријетње

161

3.5.3 Угрожене и заштићене врсте

162

3.5.4 Инвазивне врсте

162

3.5.5 Заштићена подручја

162

3.5.6 Рамсарска подручја

164

3.5.7 Промјене у разноликости изазване климатским промјенама

165

3.5.8 Закључци и препоруке

166

3.6 ЗАГАЂЕНОСТ ВАЗДУХА И ОШТЕЋЕЊЕ ОЗОНСКОГ ОМОТАЧА

167

3.6.1 Загађеност ваздуха

167

3.6.2 Киселост падавина

171

3.6.3 Радиоактивност атмосфере

172

3.6.4 Емисије прекурсора озона

172

3.6.5 Производња супстанци које оштећују озонски омотач

174

3.6.6 Закључци и препоруке

174

3.7 КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ

176

3.7.1 Запажања климатских промјена у БиХ

177

3.7.2 Трендови падавина

177

3.7.3 Температурни трендови

178

3.7.4 Емисије гасова са ефектом стаклене баште

180

3.7.5 Утицај климатских промјена на екосистеме

182

3.7.6 Мјере ублажавања и адаптације на климатске промјене

184

3.7.7 Међународни правни оквир за климатске промјене

186

3.7.8 Закључци и препоруке

187

4 БЕЗБЈЕДНОСТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗДРАВЉЕ ЉУДИ

190

4.1 ХЕМИКАЛИЈЕ И ШТЕТНЕ СУПСТАНЦЕ

191

4.2 ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ И КАТАСТРОФЕ ИЗАЗВАНЕ ЉУДСКИМ ДЈЕЛОВАЊЕМ

194

4.2.1 Шумски пожари

194

4.2.2 Поплаве

195

4.2.3 Земљотреси

197

4.3 ПОСТКОНФЛИКТНА ПИТАЊА

202

4.4 ПРЕКОГРАНИЧНА ПИТАЊА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

203

4.5 УТИЦАЈИ НА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ

205

4.5.1 Веза животне средине и здравља људи

205

4.5.2 Систем обавјештавања о заразним болестима у БиХ

207

4.5.3 Болести које се преносе водом и храном

207

САДРЖАЈ

4.5.4 Болести које преносе вектори

210

4.5.5 Туберкулоза

211

4.5.6 Респираторне болести узроковане загађеним ваздухом

212

4.5.7 Болести узроковане радијацијом или било којим другим ризико-фактором животне средине

212

4.5.8 Закључци и препоруке

213

5 ОДГОВОРИ ПОЛИТИКА

214

5.1 ИНСТИТУЦИЈЕ ЗА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ, ДРЖАВНА ПОЛИТИКА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАЋЕЊЕ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 215 5.1.1 Институционална структура

216

5.1.2 Државна политика животне средине

218

5.1.2.1 Законски прописи о заштити животне средине

218

5.1.2.2 Пут ка интеграцији у ЕУ

219

5.1.2.3 Финансијски механизми за заштиту животне средине

219

5.1.3 Праћење стања животне средине

5.2 ОБРАЗОВАЊЕ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ, ПОДИЗАЊЕ СВИЈЕСТИ ЈАВНОСТИ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ И УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ

224

228

5.2.1 Образовање о животној средини

228

5.2.2 Подизање јавне свијести о животној средини и подстицање учешћа јавности

229

6 ЗАКЉУЧЦИ И ПУТ КА БУДУЋНОСТИ

232

6.1 ДОСАДАШЊИ НАПОРИ У ПРОВОЂЕЊУ РЕФОРМИ У СЕКТОРУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

233

6.2 ЕФИКАСНОСТ ФУНКЦИОНИСАЊА СИСТЕМА

235

6.3 РАСПОЛОЖИВОСТ ПОДАТАКА И ПРОЦЕДУРЕ ИЗВЈЕШТАВАЊА

235

6.4 ПУТ КА БУДУЋНОСТИ

237

6.4.1 Израда наредних извјештаја о стању животне средине

237

6.4.2 Препоруке за побољшање стања и кључни задаци

238

7 ЛИТЕРАРТУРА

244

8 ПРИЛОЗИ

252

ПРИЛОГ I

252

ПРИЛОГ II

265

ПРИЛОГ III

266

ПРИЛОГ IV

274

Списак слика

Слика 1: ДПСИР методологија

Слика 2: Топографска карта БиХ

Слика 3: Клима БиХ

Слика 4: Административна организација БиХ према Дејтонском мировном споразуму

Слика 5: Примјери културног наслијеђа БиХ

Слика 6: Стање архитектонске баштине прије рата

Слика 7: Број уништених историјских споменика

Слика 8: Разноликост традиционалне умјетности и заната БиХ

Слика 9: Број становника БиХ према попису становништва из 1991. и према процјенама од 1996. до 2010.

Слика 10: Становништво у БиХ према старосним групама 2009. године

Слика 11: Укупна стопа фертилитета у БиХ

Слика 12: Сиромашна домаћинства у БиХ по географском подручју у 2007. години

Слика 13: Величина сиромаштва у БиХ по полу носиоца домаћинства у 2007. години

Слика 14: БДП за БиХ за период 2005-2010. по тренутним цијенама, изражен у 1.000 КМ

Слика 15: БДП по глави становника у БиХ за период 2005-2010, у КМ

Слика 16: Индекс потрошачких цијена у БиХ према COICOP одјељцима у 2010. години

Слика 17: Спољњи дуг сектора владе – изражено у 1.000 КМ

Слика 18: Спољњи дуг сектора владе као проценат БДП-а

Слика 19: Ораничне површине према начину коришћења у БиХ

Слика 20: Пожњевена површина за период 2008-2010, изражена у 1.000 ha

Слика 21: Укупан број стоке (домаћих животиња)

Слика 22: Укупан број перади у БиХ

Слика 23: Потрошња енергије у БиХ

Слика 24: Укупни енергетски интензитет у БиХ за период 1997-2008. (индекс 1997=100)

Слика 25: Енергетски интензитет у БиХ и земљама Западног Балкана (1997=100)

Слика 26: Просјечна годишња стопа раста потрошње за разна горива у БиХ

Слика 27: Потрошња енергије из обновљивих извора у односу на укупну потрошњу енергије у БиХ, период 1995-2008.

Слика 28: Потрошња енергије из обновљивих извора по енергетским изворима у БиХ, у процентима за 2008. годину

Слика 29: Укупна производња електричне енергије у БиХ свих обновљивих нових извора за период 2012-2020.

Слика 30: Редовна индустријска производња у БиХ у периоду 2005-2010.

Слика 31: Скраћени извјештај о емисијама еквивалентног CO2, CH4 и N2O у БиХ за 1990. годину

Слика 32: Удио потрошње електричне енергије, топлотне енергије, природног гаса и угља у индустрији БиХ у 2009. години

Слика 33: Потрошња угља и кокса у индустрији у БиХ у 2009. години

Слика 34: Производња конзумне рибе у БиХ

Слика 35: Производња конзумне рибе у БиХ по врстама

Слика 36: Локације рудника угља и термоелектрана у БиХ

Слика 37: Производња угља у БиХ

Слика 38: Годишњи број превезених путника на цестама у периоду 2006-2011.

Списак слика

Слика 39: Количина транспортоване робе (у тонама) на цестама у периоду 2006-2011.

Слика 40: Количина транспортоване робе жељезницом у периоду 2006-2011.

Слика 41: Цестовна моторна возила према врсти горива у 2011. години

Слика 42: Еколошке одлике регистрованих моторних возила у 2011. години

Слика 43: Структура регистрованих возила у БиХ у 2011. години

Слика 44: Регистрована путничка возила према старости у 2011. години

Слика 45: Годишњи број саобраћајних несрећа и број озлијеђених или смртно страдалих у цестовном транспорту

Слика 46: Број путника који су користили авионски превоз у периоду 2006-2011.

Слика 47: Количина робе транспортоване авионом у периоду 2008-2011. у тонама

Слика 48: Број туристичких долазака

Слика 49: Укупна количина снијега у периоду децембар-фебруар – метеоролошка станица Соколац

Слика 50: Број ноћења туриста

Слика 51: Број ноћења туриста по мјесецима

Слика 52: Број ноћења туриста према земљи пребивалишта

Слика 53: Производња комуналног отпада у БиХ

106

Слика 54: Процијењена просјечна количина произведеног комуналног отпада по становнику у БиХ

107

Слика 55: Број регистрованих одлагалишта у 2010. години

108

Слика 56: Успостављање регионалних одлагалишта отпада у БиХ

110

Слика 57: Процијењена годишња количина произведеног амбалажног отпадa у БиХ по становнику

111

Слика 58: Количине генерисаног неопасног производног отпада у БиХ

112

Слика 59: Удио генерисаног неопасног производног отпада у 2009. години према врсти производне дјелатности 113 Слика 60: Количине генерисаног опасног производног отпада у БиХ

113

Слика 61: Удио генерисаног опасног производног отпада у 2009. години према врсти производне дјелатности 113 Слика 62: Извоз опасног отпада, 2001-2009. у тонама

117

Слика 63: Структура извезеног опасног отпада у 2009. години

117

Слика 64: Државе увознице опасног отпада из БиХ у 2009. години

117

Слика 65: Карта шумског покривача у БиХ

122

Слика 66: Експлоатација шума у БиХ

123

Слика 67: Сјеча по главним врстама дрвећа између 2005. и 2009. у БиХ

124

Слика 68: Пошумљавање у БиХ

124

Слика 69: Земљишни покривач у БиХ 2006. године [% од укупне шуме]

129

Слика 70: Карта вјештачких подручја у БиХ

129

Слика 71: Вјештачке површине 2006. године [%од укупног подручја]

130

Слика 72: Величина земљишних посједа у БиХ (NEAP БиХ, 2003)

131

Слика 73: Карта тла (Инвентура послијератног стања земљишних ресурса у БиХ)

132

Слика 74: Главни ријечни сливови у БиХ

134

Списак слика

136

Слика 76: Захватање воде за јавне системе водоснабдијевања, снабдијевање по врсти корисника и губици (1.000 m³/годишње) у периоду 1990-2010.

136

Слика 77: Захваћене воде за јавне системе водоснабдијевања, испоручене количине и губици (1000 m /год.) у периоду 1990-2010.

136

Слика 78: Вриједности BPK5 (мг О2/l) у ријекама у БиХ

138

Слика 79: Просјечне вриједности BPK5 (мг О2/l) у ријекама у БиХ

139

Слика 80: Вриједности амонијума (мг NH4+-N/l) у ријекама у БиХ

139

Слика 81: Просјечне вриједности амонијума (мг NH4+-N/l) у ријекама у БиХ

139

Слика 82: Амонијум и BPK5 на ушћу ријеке Спрече у Босну, те просјечне вриједности амонијума и BPK5 у ријекама у БиХ

140

Слика 83: Вриједности нитрата (мг NO3-- N/l у ријекама у БиХ

140

Слика 84: Просјечне вриједности нитрата (мг NO3-- N /l ) у ријекама у БиХ

141

Слика 85: Нитрати на ушћу ријеке Спрече у Босну, те просјечна вриједности нитрата у ријекама у БиХ

141

Слика 86: Укупно нитрогена и фосфора у језерима Бочац и Јабланичко, 2004-2009.

141

Слика 87: Квалитет обалних вода за купање, стопа усклађености с препорученим и обавезним вриједностима, период 2001-2008. 143 Слика 88: Укупна дужина канализационе мреже и број канализационих прикључака, период 2003-2010.

144

Слика 89: Количине отпадних вода у периоду 2003-2010.

144

Слика 90: Количине отпадних вода: укупне и пречишћене, период 2003-2010.

144

Слика 91: Резерве угља у БиХ

150

Слика 92: Резерве руде гвожђа у БиХ, у тонама

151

Слика 93: Налазишта мангана (лијево) и антимона (десно) у БиХ

151

Слика 94: Локације налазишта бакра (лијево) и живе (десно) у БиХ

152

Слика 95: Налазишта боксита у БиХ

154

Слика 96: Налазишта еруптивца у БиХ

155

Слика 97: Потенцијали геотермалне топлотне снаге у БиХ, изражено у MWt

156

Слика 98: Потенцијали геотермалне топлотне снаге у БиХ, изражено у ТЈ/год

157

Слика 99: Кањон ријеке Уне, Штрбачки бук

160

Слика 100: Планина Прењ – високопланински пејзаж

161

Слика 101: Заштићена подручја у БиХ по ентитетима

164

Слика 102: Заштићена подручја у БиХ по категоријама заштите

164

Слика 103: Површина заштићених подручја у БиХ у ha

164

Слика 104: Високе планинске зоне у БиХ које су најосјетљивије на климатске промјене

165

Слика 105: Просјечна годишња концентрација SO2 и дима у Сарајеву у периоду 1975-2010.

168

Слика 106: Просјечне годишње вриједности концентрација SO2, NO, NO2, NOX, O3 у Сарајеву (1-час вриједност) у периоду 2002-2010.

169

Списак слика

Слика 107: Просјечне годишње концентрације SO2, NO, NO2, NOx, O3 у станицама у Сарајеву: Бјелаве и Алипашина за 2010. годину

169

Слика 108: Просјечне годишње концентрације SO2 и дима за периоде 1990-1991. и 2002-2010.

169

Слика 109: Просјечна годишња концентрација SO2, NO, NO2, NOX, CO, O3 и PM10 у Бањој Луци у периоду 2005-2010.

170

Слика 110: Изложеност градског становништва SO2 у БиХ

170

Слика 111: Изложеност градског становништва NO2 у БиХ у 2004. години

171

Слика 112: Учесталост појава киселих падавина у Сарајеву у периоду 1996-2010.

171

Слика 113: Учесталост појава киселих падавина у Бањој Луци од 2005. до 2010.

172

Слика 114: Годишња апсорбована доза јонизирајућег зрачења за период 2004-2011.

172

Слика 115: Емисије прекурсора у 1990. и 2004. години

173

Слика 116: Емисије прекурсора озона за 1990. и 2004. годину по секторима

173

Слика 117: Потрошња SOOO-и у БиХ у периоду 1995-2008. (ODP потенцијал у тонама/година)

174

Слика 118: Трендови у броју љетњих дана (>25ºС) и појава хладних и топлотних таласа

176

Слика 119: Просторна расподјела годишњег повећања/смањења обима кише у посљедњој деценији (1999-2008) у поређењу с референтним периодом између 1961. и 1990. 177 Слика 120: Просјечна годишња температура у Сарајеву од 1888. до 2010. године изражена у ºС

178

Слика 121: Просјечна годишња температура у Бањој Луци у периоду 1950-2010. изражена у ºС

178

Слика 122: Температурни прагови испод 5, 10 и 15ºС, поређење периода 1961-1990. с периодом 2001-2010.

179

Слика 123: Температурни прагови изнад 5, 10 и 15ºC, поређење периода 1961-1990. с периодом 2001-2010.

179

Слика 124: Просјечна дужина вегетационког периода за 5, 10 и 15ºС, поређење периода 1961-1990. с периодом 2001-2010.

179

Слика 125: Антропогене емисије у БиХ

181

Слика 126: Број дана у години са сњежним покривачем од 10 cm и више у Сарајеву у периоду 1951-2010.

183

Слика 127: Број дана по сезонама са сњежним покривачем од 10 cm и више у Сарајеву у периоду 1951/1952-2010/2011.

183

Слика 128: Број дана у години са сњежним покривачем од 10 cm и више у Бањој Луци у периоду 1983-2011.

184

Слика 129: Површина опожарених подручја и оборена стабла као штета узрокована шумским пожарима у БиХ 195 Слика 130: Епицентри најјачих земљотреса и главни сеизмотектонски расцјепи на територији БиХ

196

Слика 131: Најактивнија сеизмичка подручја у наредних стотину година на територији БиХ

197

Слика 132: Карта стабилности терена у ФБиХ

198

Слика 133: Карта клизишта у РС

198

Слика 134: Број активних клизишта у БиХ

200

Слика 135: Клизиште у Суљаковићима (2010) у близини Маглаја, које је у потпуности уништило инфраструктуру и нарушило животну средину

200

Слика 136: Велико клизиште у Богатићима (2010) које је уништило хидроелектрану и дио шуме

200

Слика 137: Клизишта у Кантону Сарајево (означена црвеним) у бази података ESRI ArcGIS 9.3.

201

Слика 138: Минска ситуација у БиХ

202

Списак слика

Слика 139: Епидемиолошко тројство болести – природно поријекло болести

205

Слика 140: Епидемиолошки подаци о обољењима чији је узрок/пут преношења храна

209

Слика 141: Различити облици дијареје према години и облику

210

Слика 142: Број случајева салмонеле, дизентерије, хепатитиса А и лептоспирозе у БиХ према болести и години од 2006. до 2010.

210

Слика 143: Број случајева лајмске борелиозе у БиХ од 2006. до 2010. године

211

Слика 144: Број случајева туберкулозе према години и према БК налазу у БиХ од 1985. до 2010. године

212

Слика 145: Институционална структура у области заштите животне средине у БиХ

215

Слика 146: Ток донаторске помоћи у сектору пољопривреде и шумарства, 2009-2010, само бесповратна средства (у милионима евра)

220

Слика 147: Подјела бесповратних средстава-кредита (лијево) и ток помоћи (десно) у сектору пољопривреде и шумарства у периоду 2009-2010.

221

Слика 148: Прилив донаторске помоћи у сектору заштите животне средине 2009-2010. (у милионима евра)

221

Слика 149: Прилив помоћи донатора/IFI у сектору заштите животне средине 2009-2010.

221

Слика 150: Средства из фондова ФБиХ и РС усмјерена на пројекте заштите животне средине у БиХ

224

Слика 151: Број НВО-а из области животне средине у БиХ

230

Слика 152: Израда извјештаја о стању животне средине у оквиру постојећег институционалног устроја

238

Списак табела

Табела 1: Хронолошки и стилски класификовано градитељско наслијеђе у БиХ

Табела 2: Додата вриједност на базне цијене по огранцима, 2005-2010, у %

Табела 3: Индекс потрошачких цијена према COICOP одјељцима у БиХ

Табела 4: Употреба земљишта у БиХ

Табела 5: Укупан број стоке (домаћих животиња) у БиХ 1990, 2010. и 2011.

Табела 6: Емисије стакленичких гасова из сектора пољопривреде

Табела 7: Укупни енергетски интензитет у БиХ, 1997-2008. (Индекс 1997=100)

68-69

Табела 8: Поређење енергетског интензитета у БиХ са земљама Западног Балкана, 1997-2008. (индекс 1997=100)

68-69

Табела 9: Укупна потрошња енергије по енергентима у БиХ (ktoe) у периоду 1995-2008.

70-71

Табела 10: Структура објеката у експлоатацији у БиХ у 2011.

Табела 11: Корисна водена површина маринских рибљих фарми у Неуму

Табела 12: Производња угља по рудницима у БиХ у тонама

84-85

Табела 13: Преглед планиране и остварене производње у рудницима угља у ФБиХ и продаје у периоду I-XII 2010. године и остварена производња у периоду I-XII 2009. године 86-87 Табела 14: Производња, квалитет угља, радна снага и продуктивност – укупне будуће процјене за руднике угља у БиХ 86 Табела 15: Подаци о цестовном саобраћају

Табела 16: Жељезничка и цестовна инфраструктура у БиХ, у km

Табела 17: Преглед планова просторног уређења и урбанизма прописани законима у ФБиХ, РС и БД

101

Табела 18: Домаћинства у БиХ

103

Табела 19: Главне стамбене јединице по типу изградње и географском подручју, 2007. године (вриједности у хиљадама и структура у процентима)

103

Табела 20: Број соба и просјечна површина главне стамбене јединице (вриједности у хиљадама и структура у процентима)

104

Табела 21: Количина произведеног и одложеног комуналног отпада у БиХ у 2010.

106

Табела 22: Производња комуналног отпада у БиХ у периоду 2008-2010.

106

Табела 23: Процјена произведене количине амбалажног отпада у БиХ, 2010.

111

Табела 24: Процијењени годишњи раст шума у БиХ

123

Табела 25: Преглед коришћења земљишта у БиХ

126

Табела 26: Најчешћи узроци губитка пољопривредног земљишта у БиХ

127

Табела 27: Земљишни покривач у БиХ 2006. године

128

Табела 28: Вјештачке површине 2006. године

130

Табела 29: CORINE промјене на нивоу 1 2000-2006. (ha)

131

Табела 30: Заузимање површина и њихово претварање у вјештачке [ha/годишње, % од првобитног стања]

131

Табела 31: Класификација бонитета земљишта у БиХ

133

Табела 32: Коришћење воде у индустрији БиХ

137

Табела 33: Број испитиваних профила/водених тијела за водотоке

137

Списак табела

Табела 34: Статус изграђених и планираних постројења за третман урбаних отпадних вода у БиХ Табела 35: Резерве угља у БиХ

145 148-149

Табела 36: Релевантни стратешки документи који су извор информација о биолошкој разноликости у БиХ

158

Табела 37: Фауна кичмењака у БиХ

159

Табела 38: Таксономска разноврсност виших биљака

159

Табела 39: Подручја која су службено заштићена у БиХ до октобра 2012.

163

Табела 40: Списак показатеља биолошке разноликости и њихов статус

166

Табела 41: Прогноза емисија стакленичких гасова у БиХ

180

Табела 42: Рашчлањивање емисије стакленичких гасова, укључујући енергетски сектор у БиХ

180-181

Табела 43: Резултати лабораторијских анализа хране у БиХ у периоду 2009-2011.

192

Табела 44: Поређење региона Тузле с просјечним концентрацијама живе у ваздуху у загађеним подручјима у односу на незагађена подручја свијета

194

Табела 45: Резултати лабораторијских анализа воде за пиће у БиХ у периоду 2009-2011.

209

Табела 46: Одговорности институција у области заштите животне средине на државном нивоу

216

Табела 47: Одговорности институција у области заштите животне средине на нивоу ФБиХ

217

Табела 48: Одговорности институција у области заштите животне средине на нивоу РС

217

Табела 49: Одговорности институција у области заштите животне средине на нивоу БД

217

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Предговор Пред вама се налази први Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини припремљен уз подршку Фонда за достизање миленијумских развојних циљева и Програма Уједињених нација за животну средину. Тим који је био задужен за његову израду имао је захтјеван задатак: прикупити све расположиве податке о стању медија о животној средини, анализирати их, истражити досадашњи одговор друштва, те понудити адекватна рјешења која ће помоћи у очувању природног блага ове земље. Босна и Херцеговина, као и све друге земље, жели да своје обавезе усклади с потребама друштва, те да у међународној размјени информација буде представљена на реалан и коректан начин, како би могла да крене у реализацију дефинисаних приоритета. Познавати при томе стање животне средине представља добру основу свих будућих активности. Ово је први извјештај који свеобухватно анализира стање животне средине у Босни и Херцеговини, засновано на великом броју података који су прикупљени од кључних институција које се баве мониторингом и заштитом животне средине на свим нивоима. У његову израду је био укључен велики број стручњака из цијеле БиХ, академска заједница и невладин сектор, чиме су верификовани напори да се произведе докуменат који ће сажети сва расположива знања и понудити најбоља рјешења. Извјештај уводи систематски приступ рјешавању питања животне средине кроз планирање политика којима ће се моћи одговорити потребама друштва, те даје драгоцјен допринос успостављању сталног система праћења података о животној средини и одговарајућег система планирања побољшања животне средине базираног на чињеницама. Извјештај има за циљ да обезбиједи релевантне, поуздане и корисне информације те повећа свијест о питањима заштите животне средине доносиоцима одлука и широј јавности, подржи што потпуније уврштавање питања животне средине у опште економске и секторске процесе доношења одлука које воде ка одрживијем коришћењу и дјелотворнијем очувању наших природних ресурса, те идентификује проблеме које треба ријешити кроз политике животне средине. Обезбјеђивање поузданих информација о тренутном стању животне средине биће од помоћи државним и ентитетским владама и министарствима, творцима политика и осталим доносиоцима одлука при утврђивању приоритета у процесима доношења управљачких одлука које ће допринијети побољшању постојећег стања животне средине у БиХ. Све ово за Босну и Херцеговину представља значајан искорак у напорима да се управљање околином приближи европским праксама и усклади с њима, те на тај начин убрза процес приступања Европској унији. Такође, желим да овај Извјештај служи својој намјени, да се инкорпорира у све друге секторске политике, планове, програме и пројекте, те да, као такав, постане главна полуга у постизању циљева зелене економије и одрживог развоја нашег друштва.

МИНИСТАР Мирко Шаровић

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Акроними и скраћенице БД - Брчко дистрикт БДП - Бруто домаћи производ (Gross Domestic Product) БиХ – Босна и Херцеговина BPK5 - Биохемијска потрошња кисеоник (Biochemical Oxygen Demand) CARDS - Помоћ заједници за реконструкцију, развој и стабилизацију (Community Assistance, Development and Stabilisation) CBD - Конвенција о биолошкој разноликости (Convention on Biological Diversity) CDM - Механизам чистог развоја (Clean Development Mechanism) CFC - Хлорофлуороугљениководици (Chlorofluorocarbons) CORINAIR - Главни инвентар емисија у атмосферу (Core Inventory of Air Emissions) CORINE - Координација информација о животној средини (Coordination of Information on the Environment) CPI - Индекс потрошачких цијена (Consumer Price Index) CSD - Комисија за одрживи развој (Commission on Sustainable Development) CSI – Core Set показатељи (Core Set of Indicators) CTC - Угљен тетрахлориди (Carbon tetrachloride) DCF - Форум за координацију донатора (Donors Coordination Forum) DDE - Дихлор-дифенил-дихлоретилен (Dichlorodiphenyldichloroethylene) DDT - Дихлор-дифенил-трихлоретан (Dichlorodiphenyltrichloroethane) DIKTAS - Динарски крашки систем аквифера (Dinaric Karst Aquifer System) DNA - Именовано национално тијело (Designated National Authority) EBRD - Европска банка за реконструкцију и развој (European Bank for Reconstruction and Development) EC – Европска комисија (European Commission) ЕЕА - Европска агенција за животна средина (European Environment Agency) EIA - Процјена утицаја на животну средину (Environmental Impact Assessment) EIONET - Европска мрежа за информације о животној средини и праћење стања животне средине (European Environment Information and Observation Network) EPA - Споразум о европском партнерству (European Partnership Agreement) EPR - Преглед стања животне средине (Environmental Performance Review) EQS – Стандарди квалитета животне средине (Environmental Quality Standards) ERDF - Европски регионални развојни фонд (European Regional Development Fund) ESPOO - Конвенција о процјени утицаја на животну средину у прекограничном контексту (Convention on Environmental Impact Assessment in a Transboundary Context) ЕУ – Европска унија (European Union) ЕUR - Евро FAO - Организација за храну и пољопривреду при УН-у (Food and Agriculture Organisation) ФБиХ – Федерација Босне и Херцеговине FC - Фекални колиформи (Faecal Coliforms) ФХМЗ БиХ – Федерални хидрометеоролошки завод БиХ (Federal Hydrometeorological Institute) FLIS - Антиципативне информације и услуге (Forward-Looking Information and Services)

Акроними и скраћенице

ФМЕРИ – Федерално министарство енергетике, рударства и индустрије ФМОИТ – Федерално министарство животне средине и туризма ФМПУ - Федерално министарство просторног уређења ФМПУО – Федерално министарство просторног уређења и животне средине 1 ФМПВС - Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства FS - Фекалне стрептококе (Faecal Streptococci) GAINS - Интеракције и синергије гасова са ефектом стаклене баште и загађења ваздуха (Greenhouse Gas-Air pollution Interactions and Synergies) GEF - Фонд за глобалну животну средину (Global Environment Facility) GHG - Гас са ефектом стаклене баште (Greenhouse Gas) GIS - Географски информациони систем (Geographic Information System) GMO - Генетички модификовани организми (Genetically modified organisms) HCFC - Хидрохлорофлуороугљеници (Hydrochlorofluorocarbons) HFC - Хидрофлуороугљеници (Hydrofluorocarbons) HPI - Индекс људског сиромаштва (Human Poverty Index) IA - Привремени споразум (Interim Agreement) ICT - Информациона и комуникациона технологија (Information and communication technology) IDA - Међународна развојна асоцијација (International Development Association) IESCE - Међуентитетски управни одбор за животну средину (Inter-Entity Steering Committee for the Environment) IFC - Међународна финансијска корпорација (International Finanse Corporation) IFI – Међународна финансијска институција (International Finansial Institution) IMF - Међународни монетарни фонд (International Monetary Fund) INC - Први национални извјештај (Initial National Communication) IPA - Инструмент претприступне помоћи (Instrument for Pre-Accession Assistance) IPCC - Међународни панел о промјени климе (International Panel on Climate Change) IPPC - Интегриcана превенција и контрола загађења (Integrated Pollution Prevention and Control) ISO - Међународна организација за стандардизацију (International Standards Organization) IUCN - Међународна унија за заштиту природе и природних ресурса (International Union for Conservation of Nature and Natural Resources) JICA – Јапанска агенција за међународну сарадњу (Japan International Cooperation Agency) KFW - Њемачка развојна банка (Kreditanstalt Für Wiederaufbau) КМ - Конвертибилна марка MAC - Центар за разминирање (Mine Action Center) МБО - Механичко-биолошка обрада МCSD - Медитеранска комисија за одрживи развој (Mediterranean Commission on Sustainable Development) MDG - Миленијумски развојни циљеви (Millennium Development Goals) МЕА - Миленијумска процјена екосистема (Millennium Ecosystem Assessment) МЕА - Мултилатерални споразум о заштити животне средине (Multilateral Environmental 1

Федерално министарство просторног уређења и околиша је сада трансформисано у два министарства: Федерално министарство просторног уређења и Федерално министарство околиша и туризма.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Agreement) МFC - Метил хлороформ (Mmethl chromform) MHRR BiH - Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине (Ministry for Human Rights and Refugees of BiH) МИЕРРС - Министарство индустрије, енергетике и рударства Републике Српске MIFF - Вишегодишњи индикативни финансијски оквир (Multi-annual Indicative Finansial Framework) MIPD - Вишегодишњи индикативни плански докуменат (Multi-annual Indicative Planning Document) МКБ - Међународна класификација болести MLF - Мултилатерални фонд (Multilateral Fund) МПСВРС - Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске МПУГЕРС - Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије Републике Српске МСТЕО БиХ - Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине NAP - Национални акциони програм за борбу против дезертификације/деградације земљишта (National Action Programme) NBSAP - Национална стратегија за биолошку разноликост и акциони план (National Biodiversity Strategy and Action Plan) NCB - Национални комитетски одбор (National Committee Board)) NEAP BiH - Акциони план за заштиту животне средине Босне и Херцеговине (National Environmental Action Plan of BiH) NFP - Национална контакт тачка (National Focal Point) NMVOC - Неметански хлапиви органски спојеви (Non-Methane Volatile Organic Compounds) NSCESD - Национални управни одбор за животна средина и одрживи развој (National Steering Committee for Environment and Sustainable Development NTFP - Недрвни шумски производи (Non-timber Forest Products) НВО - Невладина организација ОА - Званична помоћ (Official Aid) OCP - Органохлорни пестициди (Organochlorine Pesticides) ODP - Потенцијал оштећења озона (Ozone Depleting Potential) OECD - Организација за економску сарадњу и развој (Organisation for Economic Cooperation and Development) PCB - Полихлорисани бифенили (Polychlorinated Biphenyls) PFC - Перфлуороугљеници (Perfluorocarbons) PHARE - Пољска и Мађарска помоћ за програм економске реконструкције (Pologne Hongarie Assistance à la Reconstruction des Economies) PM – Лебдећа честица (Particulate matter) POP - Трајни органски загађивачи (Persistent Organic Pollutants) PRTR - Регистар испуштања и преноса загађења (Pollutant Release and Transfer Register) RAPPAM - Брза процјена и приоритизација управљања заштићеним подручјима (Rapid Assessment and Prioritization of Protected Areas Management) RDB – Црвена књига (Red Data Book)

Акроними и скраћенице

REC BiH - Регионални центар за животну средину за Босну и Херцеговину (Regional Environmental Center for BiH) РХМЗ РС – Републички хидрометеоролошки завод РС (Republic Hydrometeorological Service) РС - Република Српска SDC – Швајцарска агенција за развој и сарадњу (Swiss Agency for Development and Cooperation) SEA – Стратешка процјена животне средине (Strategic Environmental Assessment) SEE - Југоисточна Европа (South East Europe) SEIS - Дијељени информациони систем за животну средину (Shared Environmental Information System) SIDA - Шведска развојна агенција (Swedish Development Agency) SIS - Информациони систем за тло/земљиште (Soil/Land Information System) SOOO - Супстанце које оштећују озонски омотач (Ozone Depleting Substances) ССП - Споразум о стабилизацији и придруживању TC - Укупни колиформи (Total Coliforms) ТЕ - Термоелектрана УН – Уједињене нације (Organization of United Nations) UNCCD - УН конвенција о борби против дезертификације (United Nations Convention to Combat Desertification) UNDAF - Оквир Уједињених нација за помоћ у развоју (United Nations Development Assistance Framework) UNDP – Развојни програм УН-а (United Nations Development Programme) UNECE - УН Економска комисија за Европу (United Nations Economic Commission for Europe) UNEP - Програм УН за заштиту животне средине (United Nations Environment Programme) UNESCO - УН организација за образовање, науку и културу (United Nations Education, Science and Culture Organization) UNFCCC - Оквирна УН конвенција о климатским промјенама (United Nations Framework Convention on Climate Change) UNICEF – УН Фонд за дјецу (United Nations Children’s Fund) UNV – Програм волонтера УН-а (United Nations Volunteers) UNWTO – УН Свјетска туристичка организација (United Nations World Tourism Organisation) USAID – Агенција за међународни развој Сједињених Америчких Држава (United States Agency for International Development) USEPA – Агенција за заштиту животне средине САД (US Environmental Protection Agency) WB - Свјетска банка (World Bank) WFD - Оквирна директива за воде (Water Framework Directive) WHO - Свјетска здравствена организација (World Health Organisation) WQМ - Праћење квалитета воде (Water Quality Monitoring) WТО - Свјетска трговинска организација (World Trade Organization) WWF - Свјетски фонд за природу (World Wide Fund for Nature)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Захвале Захваљујемо се доље наведеним институцијама које су подржале израду Извјештаја о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012. обезбјеђивањем података, учествовањем на радионицама, те доставом коментара: Агенција за статистику Босне и Херцеговине Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине Агенција за воде обласног ријечног слива Саве – Бијељина Агенција за воде обласног ријечног слива Требишњице – Требиње Агенција за водно подручје Јадранског мора - Мостар Агенција за водно подручје ријеке Саве – Сарајево БХMAC БИХАМК – Босанскохерцеговачки ауто-мото клуб Централна банка Босне и Херцеговине Дирекција цеста Федерације Босне и Херцеговине Федерална управа за геодетске и имовинско-правне послове Федерална управа за инспекцијске послове Федерални хидрометеоролошки завод БиХ Федерални завод за агропедологију Федерални завод за пољопривреду Сарајево Федерални завод за статистику Федерално министарство енергије, рударства и индустрије Федерално министарство околиша и туризма Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства Федерално министарство просторног уређења Фонд за заштиту околиша Федерације Босне и Херцеговине Фонд за заштиту животне средине Републике Српске Food and Agriculture Organisation – регионална канцеларија за Европу и Централну Азију

Захвале

Институт за хидротехнику Грађевинског факултета у Сарајеву Институт за јавно здравство Републике Српске Институт за стандардизацију Босне и Херцеговине Министарство индустрије, енергетике и рударства Републике Српске Министарство комуникација и саобраћаја Босне и Херцеговине Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Министарство безбједности Босне и Херцеговине Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине Министарство за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске Невладине организације (Центар за животну средину Бања Лука, Еко акција, Heinrich Böll Фондација Босна и Херцеговина) Пољопривредни институт Републике Српске Републичка управа за инспекцијске послове Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске Републички завод за статистику Републике Српске Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Републике Српске United Nations Development Programme - Bosnia and Herzegovina Управа Босне и Херцеговине за заштиту биља Канцеларија за ветеринарство Босне и Херцеговине Завод за изградњу Кантона Сарајево Завод за јавно здравство Федерације Босне и Херцеговине Земаљски музеј Босне и Херцеговине Захваљујемо и осталим институцијама и појединцима који нису наведени, а који су такође дали допринос коначном обликовању овог извјештаја.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Припрема Извјештаја о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

ивотна средина је сложени природни и друштвени појам за подручје Земље који су обликовали и садржајно испунили сложени природни и друштвени процеси. Животну средину чине природно окружење, тло, ваздух, вода, биосфера и изграђена (вјештачка) животна средина који је настала као резултат активности људског фактора. Закони о заштити животне средине Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ), Републике Српске (РС) и Брчко дистрикта 2 (БД) Босне и Херцеговине, као и закони о водама, 3 су основни законски акти који дефинишу и утврђују циљеве, принципе, мјере, одговорности, документе, финансирање и надзор заштите животне средине у Босни и Херцеговини (БиХ), те прописују обавезу надлежних министарстава да успоставе систем информисања о животној средини и омогуће мониторинг стања животне средине. Извјештај о стању животне средине у БиХ 2012. (Извјештај) је први извјештај о стању животне средине у држави БиХ који представља један од основних докумената заштите животне средине у БиХ. С обзиром да ће у процесу приближавања и приступања БиХ Европској унији животна средина постати једно од приоритетних подручја, Извјештај ће сигурно бити један од најважнијих показатеља приликом процјене стања животне средине у будућим преговорима БиХ за приступ у чланство ЕУ.

Сврха Извјештаја о стању животне средине Сврха овог извјештаја је да се прикажу кључни подаци о стању животне средине у БиХ. Извјештај представља обиман преглед стања животне средине и трендова, притисака и њиховог утицаја на животну средину, покретача тих притисака, те постојећих иницијатива за рјешавање питања животне средине. Осим оцјене укупног стања животне средине, Извјештај даје процјену ефикасности мјера које су примијењене да би се заштитила животна средина, те идентификује кључна питања о заштити и побољшању стања животне средине. Будући да садржи и доказну основу за развој стратешког приступа заштити и побољшању животне средине у БиХ, Извјештај је значајан за творце политика и доносиоце одлука. Користећи резултате анализа, процјена и прорачуна индикатора животне средине који су проведени у протеклом периоду на основу доступних података, Извјештај доноси преглед стања до 2011. године и представља основ за процјену стања у наредном периоду. Извјештај има за циљ:  Да обезбиједи доносиоцима одлука и широј јавности релевантне, поуздане и корисне информације о питањима у вези с околином;  Да повећа међу доносиоцима одлука и у јавности свијест о проблемима у вези са заштитом животне средине;  Да подржи да се разматрање питања о животној средини што потпуније уврсти у опште економске и секторске процесе приликом доношења одлука које воде ка одрживијем коришћењу и ефикаснијем очувању наших природних ресурса;  Да идентификује проблеме којима се треба бавити кроз политике животне средине с циљем да се повећа ефикасност политика, те боље дефинишу приоритети, мјере и активности. Поуздане информације о тренутном стању животне средине помоћи ће државним и ентитетским владама, као и министарствима, творцима политика и осталим доносиоцима одлука при утврђивању приоритета, формулисању политика и доношењу управљачких одлука којима ће се побољшати постојеће стање животне средине у БиХ. 2

Закон о заштити околиша (Службене новине ФБиХ, бр. 33/03 и 38/09), Закон о заштити животне средине (Службени гласник РС, бр. 28/07, 41/08, 29/10), Закон о заштити животног околиша (Службени гласник БД, бр. 24/04, 1/05, 19/07, 9/09).

Закон о водама (Службене новине ФБиХ, број 70/06), Закон о водама (Службени гласник РС, бр. 50/06, 92/09), Закон о заштити вода у БД (Службени гласник БД, бр. 25/04, 1/05, 19/07).

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Врло важна улога у подржавању и покретању промјена у животној средини припада заједници. Извјештај, стога, обезбјеђује и широј јавности, укључујући пословне челнике, запосленике, студенте и сл., јасне и приступачне информације о стању животне средине. Подизањем свијести, односно ширењем информација, превасходно се жели постићи боље разумијевање проблема животне средине унутар контекста одрживог развоја, допринијети формирању мишљења о питањима животне средине, промијенити понашање друштва које би водило ка одрживости, те појачати учешће јавности у активностима повезаним са животном средином и доношењем одлука.

Методологија израде Извјештаја и доступност података Примијењена методологија израде Извјештаја одређена је, у првом реду, карактеристикама проблематике којом се бави – заштитом животне средине, те нивоом успостављености система заштите животне средине у БиХ. Приступ израде заснива се на међународно прихваћеном оквиру за извјештавање о стању животне средине – ДПСИР методологији. Овај оквир претпоставља узрочно-посљедичне везе међусобно повезаних компоненти друштвених и економских система, те животне средине. Он препознаје ланац покретачких механизама појединих притисака на животну средину, посљедице тих притисака, тј. Слика 1: ДПСИР методологија

ПОКТРЕАЧКЕ СНАГЕ (Д) Које су кључне активности и процеси који стварају или ублажавају притиске на животну средину?

ПРИТИСЦИ (П) Који су притисци које људске активности и процеси стварају на животну средину?

СТАЊЕ (С) Какво је постојеће стање животне средине?

УТИЦАЈ (И) Који су кључни утицаји притисака на животну средину и здравље људи?

ОДГОВОР (Р) На који начин друштво може одговорити и побољшати постојеће стање животне средине?

И Р

Припрема Извјештаја о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

стања животне средине, што има директан утицај на еколошки систем, те узрокује низ индиректних утицаја. Сви ови негативни утицаји за посљедицу имају одговор друштва који низом мјера дјелује на све карике ланца (Слика 1). Према ДПСИР методологији, показатељи који квантификују информације о животној средини и помажу бољем разумијевању сложених проблема животне средине, припадају једној од сљедећих категорија:  Покретачке снаге, тј. Driving forces (D) – основни покретачки механизми негативних утицаја (нпр. демографија, економски развој, пољопривреда, енергетика, индустрија, транспорт, туризам и др.);  Притисци, тј. Pressures (P) – посљедице дјеловања покретачких снага (нпр. урбанизам, производња отпада, прекомјерна употреба ресурса, емисије у ваздух, воду и тло и др.);  Стање, тј. State (S) – тренутно стање животне средине, као посљедица притисака, представља комбинацију физичких, хемијских и биолошких услова (нпр. стање квалитета ваздуха, воде и тла, стање екосистема и др.);  Утицај, тј. Impact (I) - промјене стања могу имати околински или економски утицај на функционисање екосистема, људско здравље те на економску и социјалну ефикасност друштва;  Одговор, тј. Response (R) - мјере и инструменти које друштво/држава проводи или планира да проводи с циљем да побољша стање животне средине (политике, законодавства, економске мјере, техничке мјере и др.). Извјештај је структуриран тако да с једне стране даје приказ узрока, притисака и посљедица онечишћења, а с друге стране даје одговоре политика које су израђене с циљем да се смање негативни утицаји људских активности на животну средину, те показује ефикасност њиховог спровођења. Извјештај се заснива на подацима који су доступни из разних извора, на прорачунима који су изведени из прикупљених података и на професионалним анализама. Квалитет овог извјештаја у директној је вези с квалитетом доступних података и информација. Постоји велики несразмјер у доступности података између појединих области. С једне стране, подаци о животној средини се знатно боље прате у неким подручјима, мјерења се проводе системски те се подаци прикупљају током година, док у другима није тако. С друге стране, дио потребних података до сада није био препознат као важан за проблематику заштите животне средине, па у неким областима подаци дјелимично или у потпуности изостају. Основни проблеми у вези с евалуацијом података који су коришћени у овом извјештају су недостатак системског мјерења, непостојање законске обавезе да се прикупљају подаци, расцјепканост одређених података по различитим изворима (агенције, институције, управе, компаније) и непостојање свих потребних података. У појединим случајевима проблем је представљала неусклађеност службених података БиХ с подацима из других извора (студија, планова, или података прикупљених од „власника“ података), међутим, у тим случајевима, у овом извјештају су коришћени подаци који имају званични статус. У недостатку званичних података, за поједина подручја су коришћени подаци доступни у литератури, те релевантна стратешка, планска и студијска документа.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Важност околинских показатеља и стратегија њиховог избора С циљем да се информације што једноставније размијене и користе у цјелокупном процесу планирања и развоја сектора животне средине, стање животне средине презентовано у овом извјештају је одређено коришћењем индикаторског приступа. Околински показатељи (индикатори) су јако користан алат за квантификовање физичких показатеља стања животне средине, те праћење статуса и промјена у животној средини. Исправно одабрани показатељи могу да укажу на кључне развојне трендове, помогну при описивању узрока и ефеката околинских услова, те прате и процјењују спровођење политика и стратегија животне средине. Показатељи претварају сложене податке у информације које се користе за анализу постојећих података и трендова, политичко доношење одговарајућих рјешења и одлука за управљање на основу доказа, као и за потребе истраживања и шире јавности. Показатељи у овом извјештају су одабрани на основу доступности, важности за оцјену стања у ком се налази релевантно подручје и на основу тога да ли се налазе на списку основних показатеља Европске агенције за животну средину (ЕЕА), односно тзв. CSI листи.4 Одабрани показатељи су заправо тренутно доступни показатељи битни за основне проблеме животне средине, а њихов основни задатак је да потпомогну будуће поређење вриједности показатеља из различитих циклуса процеса развоја сектора животне средине и мјерења у нашој промјенљивој животној средини. С обзиром да је ово први извјештај о стању животне средине БиХ, он представља „нулто стање“ које ће бити основ за праћење и оцјену напретка у подручју заштите животне средине у сљедећим периодима.

Процес израде Извјештаја Процес израде Извјештаја одвија се у склопу трогодишњег програма Фонда за миленијумске развојне циљеве (енг. Millenium Development Goals Fund - MDG-F) под називом „Интегрисање управљања околином: Повезивање активности на локалном и државном нивоу у БиХ”, који заједнички проводи пет УН агенција (UNDP, UNEP, UNESCO, FAO, UNV). Извјештај је израђен на основу детаљне анализе, уз коришћење методологије коју је препоручила Европска агенција за животну средину (ДПСИР) чији оквир обезбјеђује праћење и планирање сектора животне средине на цикличкој основи. Извјештај се израђује за сваки од циклуса с циљем да се оцијени стање животне средине за дати циклус, што уједно представља референтне вриједности околинских показатеља за наредни циклус који, у процесу развоја сектора животне средине, има за циљ да поправи референтне вриједности показатеља из претходног циклуса. Најбоље доступне информације су, колико је то било могуће, коришћене с циљем да се одаберу компоненте процјене, те да се одреде стања и трендови са што је могуће већом прецизношћу. Коришћени су подаци из широког спектра извора података (наведени у Извјештају) и уз обимне консултације са стручњацима из разних научних дисциплина. Осим тога, процес израде извјештаја проведен је уз поштовање принципа партиципативног планирања, односно принципа учествовања свих заинтересованих страна у сектору животне средине. На тај начин је, учествовањем представника релевантних институција из свих сегмената животне средине, те примјеном интерсекторског приступа, обезбијеђено коришћење актуелних доступних података о животној средини. 4

CSI – Core Set of Indicators (Основни сет индикатора)

Припрема Извјештаја о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

С обзиром да у БиХ не постоји јединствен информациони систем мониторинга животне средине, до података се морало доћи анализом, а у неким сегментима и примјеном претпоставки и процјена. Обезбјеђивање доступности и квалитета података неопходних за системско праћење стања животне средине зависи од успостављања свеобухватног система мониторинга, што представља врло захтјеван задатак, али и један од приоритетних циљева у наредном периоду. Израда и усвајање листе околинских показатеља на нивоу БиХ један је од предуслова за дефинисање спровођења мониторинга, успостављања мрежа мјерних станица, као и самог информационог система мониторинга стања животне средине. Други важан сегмент информисања о животној средини свакако представља процес размјене података, па је један од примарних задатака и успостављање система обавеза и одговорности за достављање података о животној средини између релевантних ентитетских органа и органа БД који су надлежни за поједине компоненте животне средине.

Форма Извјештаја и садржај При изради Извјештаја коришћен је уобичајен приступ израде сличних извјештаја већине држава ЕУ. С обзиром да овај извјештај представља „нулто стање“ на основу ког ће се у наредним периодима вршити праћење и оцјена напретка у подручју заштите животне средине, оно је по обиму нешто шире, како би се на једном мјесту приказало и обрадило што више података. Структура разраде поглавља 2, 3 и дијелом поглавља 4 је иста и обухвата кратак увод у подручје, оцјену стања приказану на основу показатеља, закључке и препоруке за побољшавање процеса мониторинга и извјештавања, као и стања животне средине генерално.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

САДРЖАЈ ИЗВЈЕШТАЈА Извјештај се састоји од шест главних поглавља:

Уводне информације о БиХ дају преглед географских и климатских својстава, историјске и политичке позадине те културног наслијеђа.

Друштвено-економски покретачи и притисци – је поглавље које се бави покретачким снагама и притисцима којима друштвено-економске активности дјелују на животну средину.

Стање и трендови у животној средини је поглавље које даје процјену стања и трендова који су резултат притисака на животну средину за седам области: шумски ресурси, ресурси земљишта и тла, ресурси површинских и подземних вода, минерални ресурси, биолошка и пејзажна разноликост, загађеност ваздуха и оштећење озонског омотача, те климатске промјене.

Безбједност животне средине и здравље људи је поглавље које даје приказ природних и катастрофа изазваних људским дјеловањем, обрађује постконфликтна питања и прекограничне утицаје на животну средину, те анализира како стање у ком је животна средина утиче на људско здравље.

Одговори политика се односе на управљање животном средином, политику животне средине, праћење промјена, образовање о животној средини, подизање свијести јавности о животној средини, те на учешће јавности у очувању животнр средине у БиХ.

Закључци и пут ка будућности је поглавље које даје главне закључке Извјештаја с обзиром на стање у области животне средине, расположивост података и процедуре извјештавања, те будуће препоруке за извјештавање о животној средини.

Припрема Извјештаја о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Резиме Ниво друштвених и економских притисака на животну средину у Босни и Херцеговини (БиХ) у посљедње двије деценије условљен је развојем земље који је био обиљежен посљедицама ратних догађања, процесом транзиције те почетком увођења европских стандарда неопходних за процес придруживања Европској унији (ЕУ). БиХ се, као земља у транзицији, у послијератном периоду суочава с великим бројем друштвених, економских и других проблема, међу којима се као један од кључних истиче проблем заштите животне средине, а чије рјешавање представља велики изазов. Као центар тешке индустрије, те сировинска и енергетска база бивше Југославије, БиХ је у предратном периоду била изложена озбиљним загађењима својих базних природних ресурса – воде, тла и ваздуха. У ратном периоду, од 1992. до 1996. године, у БиХ дошло је до пада привредних активности у свим секторима, а држава је из рата изашла с потпуно девастираном инфраструктуром и индустријом, те разореном економијом. Рат је као посљедицу оставио велики број минираних подручја, велике количине различитих врста отпада, хиљаде хектара посјечене или уништене шуме, итд. Иако у послијератном периоду, усмјереном на оживљавање привредних активности, заштита животне средине није била један од приоритета развоја, процес прикључивања БиХ чланству у ЕУ је придонио унапређењу политике заштите животне средине. Имајући у виду значај животне средине за економски развој, здравље људи и друштвену уравнотеженост, БиХ је у протеклој деценији предузела низ активности за рјешавање главних питања животне средине. У оквиру Акционог плана за заштиту животне средине БиХ (NEAP БиХ) из 2003. године дефинисана су приоритетна подручја, главни циљеви политике заштите животне средине, те је разрађен низ мјера за постизање постављених циљева, а циљеви који су до сада остварени разликују се у појединим секторима.

Кратак преглед стања животне средине Становништво и урбанизација Простор БиХ обиљежава изузетна природна, пејзажна и архитектонска разноликост. Разноликост простора и процеса у њему била је под утицајем низа историјских околности. На раскршћу између Истока и Запада, БиХ је одувијек била мјесто сусрета разних култура, нација и цивилизација. Тренутно у БиХ живи око 3,9 милиона људи. Службени попис није обављен од 1991. године, што представља препреку за планирање у многим другим областима. Све информације уз које се спомиње појам „по становнику“ су заправо процјене, а не стварно измјерени подаци. Становништво у БиХ стари. Стопе фертилитета су ниске, а стопа незапослености радно способног становништва је 27,2%, што може да има негативне импликације за будућу економску стабилност. Неравномјеран развој урбаних и руралних средина, те висока стопа сиромаштва, битне су покретачке снаге деградације животне средине. Урбана подручја стално су у порасту, па се, упркос опадању укупног броја становништва, у тим подручјима и саобраћајним коридорима који их повезују, наставља тренд концентрације становништва. У погледу просторног уређења, у БиХ још увијек недостаје велики број просторних и урбанистичких планова. РС је усвојила просторни план (Просторни план РС 2008-2015), док је Нацрт Просторног плана ФБиХ 2008-2028. још увијек у процедури усвајања. Бесправна градња представља велики проблем у цијелој БиХ, што је резултат недостатка механизама планирања, спровођења и контроле, као и значајних друштвено-економских фактора, те расељавања људи током рата.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Енергетика, рударство и индустрија Енергетски сектор у БиХ је један од кључних елемената привреде. Главни домаћи извори енергије су угаљ и хидропотенцијал, док се природни гас и нафта увозе. У периоду од 1995. до 2008. године у БиХ је забиљежен раст потрошње енергије, и то годишњом стопом од 3,14%. Потрошња финалне енергије по становнику у 2008. години износила је 0,62 ktoe, што је ниже од истог просјека у Европској унији (2,23 ktoe /стан). Потрошња енергије из обновљивих извора у истој години износила је 575 ktoe, што је 9,59% укупне потрошње енергије, док највећи дио отпада на фосилна горива (угаљ 64,47%, нафта 22,42%, гас 5,89%). Већина обновљивих извора заснива се на хидропотенцијалу и биомаси, док су потенцијал сунца, вјетра и геотермални потенцијал недовољно истражени и не користе се у довољној мјери. Ипак, потребно је нагласити да је у периоду 1995-2008. годишњи раст потрошње енергије из обновљивих извора износио 1,32%. Овај тренд пораста је охрабрујући знак, будући да је ово кључно подручје у које морају да се уложе додатни напори како би се смањила потрошња фосилних горива и побољшала заштита животне средине. Индустријски сектор у БиХ одликује се ниском продуктивношћу и слабом конкуренцијом. Оваква ситуација босанскохерцеговачке индустрије је узрокована, с једне стране, разарањима током рата и губитком пријератних тржишта, док с друге стане не могу да се занемаре посљедице пријашњег модела развоја привреде који се заснивао на искоришћавању природних ресурса. Енергетика и индустрија су сектори с великим утицајем на животну средину. Један од глобално прихваћених показатеља негативних утицаја ових сектора на животну средину је емисија гасова са ефектом стаклене баште, посебно CO2, који је најзаступљенији. Укупна емисија еквивалентног CO2 је у БиХ 1990. године износила 34 милиона тона, међутим још увијек нема новијих података о емисијама гасова са ефектом стаклене баште на нивоу БиХ. Рудници угља су важан дио енергетског сектора, међутим, због изузетно мале пажње која се придаје том сектору, као и недостатка финансијских средстава, рударство у БиХ се суочава с озбиљним околинским проблемима. Угаљ у БиХ вади се на површини од 18.000 ha, док се отпадни материјали одлажу на површини од скоро 6.000 ha. На тим локацијама углавном су уништене ливаде, обрадиво земљиште и шуме. Иако се код већине рудника технолошке отпадне воде обрађују у таложницама, у одређеном броју рудника ове воде се не пречишћавају прије него што се испусте у водене токове, већ се испуштају директно у канализацију или септичке јаме. Само један рудник има постројење за обраду отпадних вода.

Пољопривреда, рибарство и аквакултура У односу на укупну површину пољопривредног земљишта у БиХ површина обрадивог земљишта се смањује, док се површина неискоришћеног и необрађеног земљишта повећала између 45 и 49% у односу на укупну површину обрадивог земљишта. Наводњава се само 1% обрадивог земљишта, што је безначајно у поређењу с већином земаља ЕУ. Производња житарица, поврћа, индустријског и крмног биља је прилично смањена у односу на предратни период. Иако органска производња није распрострањена, постепено се повећава сваке године. Утицај пољопривреде на животну средину огледа се у онечишћењу тла и вода, те у доприносу глобалном загријавању због емисије гасова са ефектом стаклене баште. Емисије гасова са ефектом стаклене баште из сектора пољопривреде у периоду 2005-2010. имају тренд лаганог раста, но још увијек нису близу нивоа емисија из 1990. године. С обзиром да пољопривреду БиХ одликују мала и подијељена имања, лоша техничка опрема на имањима, слабо коришћење аграрних инпута, процјењује се да тренутни утицаји овог сектора на животну средину нису велики у поређењу с неким другим секторима.

Припрема Извјештаја о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Рибља фауна је релативно добро истражена у БиХ. Аквакултура у БиХ највећим дијелом обухвата узгој слатководне рибе врсте Salmonidae (калифорнијска пастрмка, поточна пастрмка и поточна златовчица), као и врсте Cyprinidae (шаран, амур, бијели толстолобик и сом). Најчешће морске врсте су бранцин, комарча и шкољке (дагње и каменице). Иако доста пријератних капацитета није у функцији, узгој рибе у БиХ, углавном слатководне, биљежи стални раст.

Транспорт и инфраструктура Транспорт робе и путника у БиХ у константном је порасту. Најважнији облици транспорта у БиХ су цестовни и жељезнички. Транспорт путника одвија се углавном кроз цестовни саобраћај, док се добар дио транспорта робе одвија жељезничким саобраћајем. Водени транспорт је слабо развијен и нема велик утицај на укупни транспорт људи и робе. Ваздушни транспорт је такође недовољно развијен, мада се напредак остварује уз мале помаке. Негативан утицај саобраћаја на животну средину огледа се у сталном повећању емисија штетних материја у ваздух, што је посљедица сталног пораста броја моторних возила, тј. потрошње моторних горива, те акцидената при превозу. Моторна возила су међу највећим загађивачима ваздуха у већим урбаним центрима, чему увелико доприноси велики број старих возила. Већина регистрованих возила у БиХ (74%) је старија од 10 година. Иако ће се изградњом аутопута Коридор Vc, која ће се интензивирати у наредном периоду, значајно побољшати услови цестовног саобраћаја унутар државе и обезбиједити боља повезаност БиХ с другим европским државама, овим захватима неминовно долази до смањивања и пресијецања природних станишта. С друге стране, побољшањем цестовних услова, смањиће се број саобраћајних несрећа и њихов утицај на људски живот и здравље, као и број мањих и већих материјалних штета. Иако је у периоду 2006-2008. забиљежен тренд повећања саобраћајних несрећа, иза 2008. године, упркос константном повећању интензитета саобраћаја, биљежи се константан пад броја несрећа, поготово оних са смртним исходом.

Туризам Туризам је једна од дјелатности које најбрже расту на свијету, а у БиХ представља важну одредницу развоја. Упркос томе, нису остварени систематско вредновање и заштита свих туристичких потенцијала и ресурса. Пораст туристичког саобраћаја и градња нових смјештајних капацитета, која није праћена одговарајућом инфраструктуром, разлог су све већих притисака на животну средину. Многи боравци туриста у БиХ се не пријављују, а пошто је систем регистрације долазака врло компликован и није прилагођен туристима који се кратко задржавају, они бораве у приватном смјештају. Стога, расположиви статистички подаци не осликавају стварно стање туризма у БиХ, те се сматра да је број туриста много већи од оног који је приказан у званичним подацима. Као туристичко одредиште, БиХ биљежи годишњи пораст у броју долазака страних туриста током протеклих година за 4-6%. Ипак, број туриста на планинама током зиме задњих година је био знатно смањен због високих температура и недостатка снијега.

Управљање отпадом Отпад је генерално један од највећих проблема животне средине у БиХ. Од 2003. године, произведени комунални отпад у БиХ је у сталном порасту, а у 2010. је износио 332 кг по становнику. Степен покривености услугама збрињавања отпада износи 68%. Прикупљање отпада већином врше комунална предузећа која су у пуном или дјелимичном власништву државе, те у мањем броју приватне компаније које имају уговор с општинама. Поуздани статистички подаци о производњи амбалажног отпада у БиХ не постоје, али се процјењује да годишња количина амбалажног отпада износи око 240.000 тона. Осим када је ријеч о отпаду гвоздених и негвоздених материјала,

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

садашњи ниво рециклаже у БиХ је низак у поређењу с развијеним земљама. Од укупне количине комуналног отпада издваја се мање од 5% материјала који се рециклира, док се 95% мијешаног комуналног отпада одлаже на одлагалиштима. У 2010. години у БиХ је било регистровано 91 општинско одлагалиште отпада. Нити једна спалионица или МБО постројење у БиХ није у функцији, тако да је одлагање и даље главна опција збрињавања комуналног отпада. Међутим, због ограничених капацитета за одлагање и ниске јавне свијести о адекватном управљању отпадом, у БиХ је присутан велики број нелегалних одлагалишта. Осим неколико успостављених регионалних одлагалишта, отпад се већином одлаже на неадекватан начин и представља ризик по животну средину и здравље људи. Стратешки документи и планови из области управљања отпадом захтијевају да се успоставе регионална санитарна одлагалишта, те да се санирају и затворе постојећа општинска одлагалишта отпада. Међутим, у многим регионима БиХ то питање још увијек није ријешено. Због недостатка адекватних постројења за обраду и одлагање, неопасни и опасни отпад из производних дјелатности, као и медицински отпад, врло често заврше на постојећим општинским одлагалиштима отпада. Стога је велик дио опасног производног отпада и осталих посебних категорија опасног отпада усмјерен на извоз. Количина извезеног опасног отпада у 2009. години износила је 4.870 тона, а главне извозне дестинације су Аустрија, Француска и Словенија. Према законодавству које регулише област управљања отпадом, увоз опасног отпада у БиХ ради одлагања је забрањен.

Шумски ресурси Шуме су важан природни ресурс у БиХ и 80% шума, или 2,18 милиона хектара, је у државној својини. Шумски покривач протеже се на 50% укупне територије БиХ и једнако је распрострањен на оба ентитета. Већина шумских подручја су класификована као високе шуме. Прва инвентура шума у БиХ проведена је у периоду између 1964. и 1968. године. Нова инвентура шума започета је 2006. године и тренутно је у завршној фази. Очекује се да ће подаци који ће проистећи из нове инвентуре шума послужити као солидан основ за праћење стања шума у наредном периоду. БиХ има дугу традицију коришћења дрвних ресурса. Прије рата, годишња количина посјеченог дрвета износила је између 5,5 и 6,5 милиона m³, док се данас креће око 4,5 милиона m³ годишње. Осим шумских пожара који су највећа пријетња шумама и биолошкој разноликости генерално, негативан утицај на управљање шумским ресурсима представља и присутност мина. Због неприступачности појединих подручја, мале су могућности да се на њима третирају и санирају шуме како би се одржавало здравље стабала или их се заштитило од пожара.

Ресурси земљишта и тла Деградација тла је у порасту, а промјене у коришћењу земљишта и губици пољопривредног земљишта изазвани су наглом урбанизацијом, индустријализацијом и промјенама у комерцијалном развоју. Површински копови или површинска експлоатација минералних руда оставили су око 15.000 ha оштећеног земљишта у БиХ, док одложени лебдећи пепео и шљака заузимају површину од око 250 ha. Отпад се одлаже на великим подручјима плодног пољопривредног земљишта, чиме се искључује могућност пољопривредне производње. Главне особине земљишта у БиХ су низак садржај хумуса и храњивих ђубрива, тла су углавном плитка, а на око 14% територије постоји вишак воде. Кисела тла заузимају 1/3 земљишта у БиХ. Будући да више од 80% БиХ чине терени с нагибом већим од 13%, ерозија изазвана водом је све присутнији проблем. С обзиром да не постоје посебни законски прописи који директно регулишу ову област, у БиХ не постоји систематско праћење квалитета тла. Један од најважнијих проблема је однос друштва према земљишту, односно недовољно развијена свијест о значају тла, што доводи до недовољног броја развијених политика за заштиту тла. Доношење

Припрема Извјештаја о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

одговарајуће законске регулативе постављено је као један од основних предуслова за остваривање циљева који би ублажили наведене неповољне трендове, но оно се споро одвија.

Водени ресурси БиХ спада у државе које располажу с доста водених ресурса који се у великој мјери прихрањују из изворишта, с густом ријечном мрежом у сливном подручју ријеке Саве и мање развијеном мрежом у сливу Јадранског мора, те са значајним подземним крашким токовима. БиХ је земља богата водама, међутим укупна количина воде није једнако распоређена ни у просторном ни у временском погледу. Када је у питању квалитет површинских вода, стање ријека у БиХ генерално је добро с обзиром на садржај кисеоника у води, иако је ријека Босна загађенија од осталих ријека. Према просјечним вриједностима, концентрација нитрата у ријекама у БиХ у периоду 20002008. није велика, што је углавном резултат спорог развоја пољопривреде и индустрије. Међутим, ријеке које се налазе у регионима с развијенијом индустријом, попут ријеке Спрече, биљеже високе концентрације нитрата. Укупно годишње захватање воде за јавно водоснабдијевање износи око 1% годишњих обновљивих ресурса воде. Подземне воде и извори су посебно важни, јер се они углавном користе за снабдијевање питком водом (89%), док 10,2% воде долази из ријека, а 0,8% из језера и вјештачких акумулација. Постотак броја становника БиХ који су прикључени на јавно водоснабдијевање износи 58%. Губици у водоводној мрежи процјењују се на 30% до 50%, а стопа ненаплаћене воде креће се од 25% до 75%. Према процјенама из стратешких докумената, само 33% становништва је прикључено на систем јавне канализације, док само неколико општина у ФБиХ и једна у РС имају оперативне погоне за обраду отпадних вода. Остатак се испушта директно у водна тијела. Праћење квалитета копнених и обалних вода за купање не обавља се систематски, већ према тренутним потребама и расположивим финансијским средствима, док се систематско праћење квалитета подземних вода не обавља на задовољавајући начин.

Минерални ресурси Већина важнијих базена угља у БиХ откривена је прије више од стотину година и углавном су сви добро истражени. У некима се процес експлоатације угља одвија преко стотину година. Укупне геолошке резерве угља у БиХ процјењују се на 5,647 милијарди тона. Најзначајније резерве мрког угља налазе се у централној БиХ, Бановићима, Угљевику, Миљевини и Каменграду, а лигнита у Креки, Гацку, Станарима, Бугојну, Ливну и Дувну (Томиславград). Ови базени представљају постојеће и будуће потенцијале за производњу термалне енергије. У БиХ постоји велики број лежишта руде гвожђа, чије се резерве процјењују на 450 милиона тона. Истражене резерве соли износе 370 милиона тона, док су резерве за експлоатацију процијењене на 54,72 милиона тона. Осим ових налазишта, у БиХ су присутна и налазишта других врста руда метала (олово, цинк, сребро, манган, антимон, бакар, жива) и неметала (магнезит, барит, боксит). Бројна су и налазишта камена, с добром перспективом да се значајно повећа постојећа производња и прерада камена. Геотермални потенцијали у БиХ још увијек нису довољно истражени, али се процјењује да укупни инсталирани капацитет геотермалних извора на 44 локације износи 9,25 MWt ако се посматра само могућност гријања простора, односно 90,2 MWt ако се посматра као геотермална енергија за гријање простора, те рекреативне и балнеолошке потребе.

Биолошка и пејзажна разноликост Богатство живог свијета у БиХ резултат је еколошке хетерогености простора, геоморфолошке и хидролошке разноликости, посебне геолошке прошлости и климатске

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

разноликости. Одликује га висок степен ендемичних и реликтних облика живих организама. У БиХ је идентификовано више од 5.000 врста и подврста васкуларних биљака, више од 100 врста риба, те преко 320 врста птица и других елемената биолошке разноликости. Међутим, подаци о биолошкој разноликости БиХ су оскудни, а централно или координационо тијело одговорно за праћење стања биолошке разноликости још увијек не постоји. Такође, не постоје подаци о већини општеприхваћених показатеља за праћење стања биолошке разноликости. Територија на којој се налазе заштићена подручја у БиХ је релативно мала, а процентуални удио такве територије у односу на укупну територију БиХ је јако низак и далеко испод европског просјека.

Квалитет ваздуха Хидрометеоролошки заводи у ФБиХ (Сарајево) и у РС-у (Бања Лука) редовно врше праћење квалитета ваздуха. Заводи утврђују квалитативне и квантитативне особине ваздуха у основној мрежи метеоролошких станица (Сарајево, Иван-седло, Тузла, Зеница, Мостар и Бања Лука), иако је она недовољна да се добије права слика о стању квалитета ваздуха за читаву БиХ. У посљедње вријеме је дошло до значајног напретка у праћењу и извјештавању о квалитету ваздуха (уградње станица за on-line праћење и редовно извјештавање EIONET мрежи унутар Европске агенције за животну средину), међутим, да би се добила потпунија слика о стању квалитета ваздуха у БиХ, потребно је да се прикупи и анализира више података с више различитих станица у држави. Загађење ваздуха у БиХ углавном потиче од индустријских активности и саобраћаја. Емисије из индустријских процеса су се смањиле у односу на пријератни период, а с обзиром да до сада није достигнут пријератни ниво производње, стање квалитета ваздуха у БиХ је повољније него прије деведесетих година. Међутим, константним повећањем саобраћаја повећава се и емисија издувних гасова, што је најизражајније у већим урбаним центрима. Због специфичних климатских услова и топлотних инверзија, загађење ваздуха знатно је више у зимским мјесецима, и то у многим већим градским центрима у БиХ, а посебно у градовима који су смјештени у долинама гдје загађење бива „заробљено“ дужи временски период. Осјетан напредак остварен је кроз смањење и укидање потрошње супстанци које оштећују озонски омотач (SOOO). Потенцијал оштећења озона у БиХ смањио се за преко 90% између 2002. и 2008. године, због спровођења Монтреалског протокола.

Климатске промјене Глобалне климатске промјене огледају се у порасту средњих годишњих температура, с једне стране, те истодобном смањењу оборина, с друге. Климатски подаци за БиХ, који су представљени у Првом националном извјештају о климатским промјенама у БиХ, указују на промјене уочене око Медитеранског мора и на Балкану. Модел који је коришћен у извјештају прогнозира да ће БиХ и даље погађати глобално загријавање с просјечним повећањем од 0,7 до 1,6°C по 1°C глобалног повећања, те да ће се количина падавина у региону смањити, посебно у љетном периоду, што ће довести до повећаних суша. Због релативно ниске укупне производње и потрошње енергије, као и ниске производње и потрошње енергије по становнику, БиХ је и даље мали емитер GHG-а с укупно 24,14 Mt CO2 еq у 2005. Упркос томе, држава треба да пронађе начин да ублажи емисије и адаптира се на садашње климатске промјене и њихове посљедице у кључним секторима: пољопривреди, шумарству, индустрији, транспорту и енергетици.

Безбједност животне средине и здравље људи Здрава животна средина је основни предуслов за квалитетно живљење и очување здравља људи. Постотак покривености становништва јавним водоснабдијевањем је висок (88,8% домаћинстава у БиХ има питку воду доступну у објекту), а постотак неисправних

Припрема Извјештаја о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

узорака воде за пиће у периоду 2009-2011. с физичко-хемијског аспекта варира од 10 до 18%, а с микробиолошког од 8 до 12%. Болести код којих је узрочник пренесен водом за пиће ограничене су и догађају се углавном у мањим системима водоснабдијевања који нису под сталним надзором јавноздравствених служби. Здравствена исправност намирница у производњи и саобраћају у БиХ прати се континуирано, и само се повремено појављују ограничени случајеви заразе. Укупан број обољелих гдје је храна потврђена као узрок/пут преноса је у 2009. износио 1.169, а у 2011. тај се број повећао на 1.472. Јавно здравље је, с аспекта животне средине, у БиХ још увијек прилично неистражено поље. Јавне здравствене установе саопштавају епидемиолошке податке, али не постоје подаци о директној вези околинских фактора и здравља људи (загађење ваздуха, топлотни валови љети итд.). Осјећа се недостатак циљаних истраживања у случајевима специфичних загађења животне средине и посљедица које та загађења имају за људско здравље. Иако још увијек не постоји систематско извјештавање о опасним хемикалијама и супстанцама у свим сегментима животне средине, постоје извори информација у којима се јасно наводи да вода, тло и храна у БиХ садрже одређене концентрације штетних супстанци. Главни извори еко-токсичних супстанци у животној средини су неадекватно одлагање комуналног отпада и отпада из индустрије, рудника, болница, недостатак постројења за пречишћавање отпадних вода, те канализација која се директно излива у отворена водена тијела. Врше се мјерења концентрација токсичних супстанци, али извјештавање о налазима у већини случајева није усклађено. Углавном се узимају узорци хране који се анализирају на садржај токсичних супстанци, али нема много проведених еко-токсиколошких студија. У БиХ систематско извјештавање о контаминантима у храни, које је у потпуности усклађено с прописима о храни, врши Агенција за безбједност хране БиХ према Савјету министара БиХ. С аспекта безбједности животне средине и људи, клизишта, шумски пожари и поплаве представљају проблем у БиХ. Осим тога, процјењује се да је још увијек 1.443 km² покривено минама што је посљедица ратних догађања, а то је 2,8% укупне површине БиХ. Постконфликтна политичка и економска питања и даље у великој мјери утичу на опоравак, што има директне импликације на сектор животне средине.

Одговор политика У БиХ постоји фрагментирани низ околинских институција које се налазе на четири управна нивоа: државном, ентитетском, кантоналном и општинском. Према Уставу, политике животне средине и коришћење природних ресурса спадају у одговорности ентитетских влада и Владе БД, које регулишу питања животне средине својим законима, прописима и стандардима. Међутим, доношењем Закона о министарствима и другим управним органима БиХ у марту 2003. године, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ добило је надлежност да се на државном нивоу бави дефинисањем политика и основних принципа, те координацијом дјелатности и усклађивањем планова ентитетских тијела, власти и институција на међународном плану у подручјима пољопривреде, енергетике, заштите животне средине, развоја и коришћења природних ресурса и туризма. Иако у овако комплексној административној структури велики проблем представља недостатак вертикалне (ентитетска/кантонална/општинска) и хоризонталне (међуентитетска/међуминистарска/међуопштинска) сарадње, видљив је помак у спровођењу реформи у сектору животне средине. Процес придруживања БиХ Европској унији један је од главних покретача реформи у области животне средине, што се у највећој мјери односи на хармонизацију домаћег законодавства с ЕУ acquis. У том смислу у периоду од 2002. до 2004. године у ФБиХ, РС и БД усвојен је сет закона о животној средини који представља основ за доношење проведбених прописа о животној средини на свим нивоима. Упркос постигнутом до сада, поједина подручја још увијек нису уређена прописима, што свакако представља посебан изазов за наредни период и у постојећим

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

околностима. Поред усвојене законске легислативе, проведбених прописа, правила и процедура, те ратификације многих међународних споразума, у периоду 2000-2012. израђен је и велики број стратешких докумената, који представљају основ континуираног рада БиХ на остварењу реформи у сектору животне средине. Осим институција власти, важну улогу у заштити животне средине имају државне и ентитетске агенције и заводи, научноистраживачке институције, струковна и/или пословна удружења, удружења грађана или невладина удружења. У задњих десетак година примјетан је тренд раста броја институција и организација, како државних тако и невладиних, што је посљедица повећања јавне свијести о потреби очувања животне средине. Упркос до сада постигнутом успјеху у појединим подручјима, БиХ се сусреће с великим изазовима када је у питању испуњавање зацртаних циљева у заштити животне средине. Непостојање координационог механизма с јасним овлашћењима, те јасног разграничења одговорности и обавеза између државе, ентитета, кантона и општина, непостојање усаглашене методологије прикупљања и обраде података, односно домаћих стандарда у складу с ЕУ нормама, недостатак подзаконских аката те недостатак средстава за финансирање неких важних мјера за спровођење политике заштите животне средине, могу да се препознају као основне препреке које могу да успоре спровођење околинских реформи.

Околински показатељи који недостају дјелимично или у потпуности Извјештај о стању животне средине у БиХ 2012. израђен је на основу постојећих доступних података о секторским притисцима и стању животне средине, прикупљаних из свих релевантних постојећих извора. Посебан изазов за припрему Извјештаја представљао је недостатак великог броја података и показатеља да би се створила свеобухватна слика о стању животне средине у БиХ. У документу је дат преглед података и показатеља по секторима или областима који су током припреме Извјештаја недостајали дјелимично или у потпуности. У наредном периоду потребно је да се посвети посебна пажња изградњи капацитета за прикупљање података о стању животне средине који тренутно недостају, како бисмо били у могућности да свеобухватно сагледамо стање животне средине у БиХ.

Препоруке за побољшање стања животне средине и кључни задаци Успостављање координационог механизма с јасним овлашћењима, као и јасно разграничење одговорности и обавеза између државе, ентитета, кантона и општина, основни је предуслов за ефикасно функционисање информационих система за животну средину у ФБиХ, РС и БД, базираних на поузданим и правовременим подацима и информацијама. Осим тога, врло је важно да се успоставе функционалне хоризонталне и вертикалне везе на свим нивоима државне и ентитетске администрације, што ће придонијети њеној већој ефикасности, те правовременом и усаглашеном дјеловању на заштиту животне средине. Дугорочну заштиту животне средине на државном нивоу обезбиједиће укључивање захтјева, потреба и циљева заштите животне средине у планске и развојне документе свих сектора који су извори притиска на животну средину. Опште препоруке које могу да послуже као помоћ при осмишљавању квалитетног процеса израде наредних извјештаја о стању животне средине су сљедеће:  Препорука 1 – Ојачати постојећи правни и институционални оквир који ће омогућити ентитетима и држави да побољшају приступ информацијама о животној средини, обликују основ за процесе доношења одлука и испуне своје обавезе извјештавања о животној средини;

Припрема Извјештаја о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

 Препорука 2 – Унапређење праћења стања животне средине. Државне и ентитетске власти треба да успоставе етапни програм за праћење животне средине који би био уско повезан с информационим системима за животну средину и који би омогућио бољу контролу над околином;  Препорука 3 – Јачање и унапређење статистике у области животне средине у сталну активност у оквиру рада органа задужених за статистику на нивоу државе и ентитета;  Препорука 4 – Унапређивање система управљања информацијама о животној средини дефинисаним кроз ЕУ CARDS RANSMO пројекат;  Препорука 5 – Израда сета околинских показатеља животне средине у складу с међународним методологијама и њихово усвајање у Парламенту БиХ;  Препорука 6 - Унапређивање регистара испуштања и преноса загађења (Pollution Release and Transfer Register – PRTR);  Препорука 7 – Јачање извјештавања EIONET европске мреже за околинске информације и праћење стања животне средине;  Препорука 8 – Почетак успостављања базе знања за Антиципативне информације и услуге (Forward-Looking Information and Services - FLIS) и за Дијељени информациони систем за животну средину (Shared Environmental Information System – SEIS);  Препорука 9 – Јачање образовања о животној средини - планско, формално и неформално образовање на различитим нивоима и у различитим секторима.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

1 УВОДНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ 1.1

ГЕОГРАФИЈА

1.2

КЛИМА

1.3

ИСТОРИЈСКА И ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА

1.4

КУЛТУРНО НАСЛИЈЕЂЕ

Уводне информације

ржава Босна и Херцеговина (БиХ) уређена је Дејтонским споразумом (потписан 14.12.1995. године) и састоји се од три одвојене административне јединице: Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ), Републике Српске (РС) и Брчко дистрикта (БД) Босне и Херцеговине. Званични језици су босански, српски и хрватски. Према попису становништва из 1991. године, БиХ је имала 4,4 милиона становника, док се тренутни број становништва, према подацима Агенције за статистику БиХ, процјењује на 3,8 милиона.

1.1 ГЕОГРАФИЈА БиХ се налази на Балканском полуострву, а граничи с Републиком Хрватском (931 km) на сјеверу, сјеверозападу и југу, те Републиком Србијом (375 km) и Републиком Црном Гором (249 km) на истоку. Површина БиХ износи 51.209,2km², од чега је 51.197 km² копнене, а 12,2 km² морске површине. На сјеверу БиХ има приступ ријеци Сави, а на југу, у Неуму, излази на Јадранско море. Према свом географском положају, БиХ припада јадранској и црноморској долини. Слика 2: Топографска карта БиХ

БиХ је претежно планинска земља прекривена шумама (Слика 2). Просјечна надморска висина је 500 метара, а највиши врх је планина Маглић (2.387 m). Од укупног копненог подручја 42% чине планине, 24% брда, 29% крашко подручје и 5% низије. БиХ посједује високу вриједност водених ресурса на Балканском полуострву, јер се на њеној површини налазе многи површински и подземни токови воде. У БиХ је седам главних ријечних сливова (Уна, Врбас, Дрина, Босна, Сава, Неретва, Требишњица и Цетина), од којих 75,5% припада сливу Црног мора, а 24,5% сливу Јадранског мора. БиХ такође обилује

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

термалним, минералним и термално-минералним извориштима, од којих се само мањи проценат користи у медицинске и рекреативне сврхе. (Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном конвенцијом Уједињених нација о климатским промјенама, 2009.)

1.2 КЛИМА Иако релативно мала земља, захваљујући шароликој топографији, флори и географској локацији, БиХ има много варијација три главне климе. На сјеверу земље превладава умјерено континентална клима с хладним зимама и топлим љетима. Просјечна температура у јануару варира између +1 и -2°С, док су у јулу просјечне температуре између 18,7 и 22,6°С. Просјечна годишња температура је између 9 и 12°С, иако ове вриједности варирају из године у годину. Годишња количина кишних падавина је између 700 mm у источним дијеловима и 1.300 mm у западним дијеловима земље. За централне дијелове БиХ карактеристична је планинско-континентална клима, те алпска клима у подручјима на надморској висини већој од 1.700 m (Слика 3). Главне одлике ове климе су јаке и хладне зиме с благим и кратким љетом. Просјек температуре у јануару варира између -3,5 и 6,8°С, а у јулу између 14,8 и 16,9°С. За долине у овом подручју је карактеристична и термичка инверзија с честим маглама. Региони у којима влада ова клима имају релативно обилне кишне и сњежне падавине. У југозападном дијелу земље превладава медитеранска клима (ушће ријеке Неретве), али у зависности од надморске висине, на неким дијеловима влада и медитеранска клима с утицајем планинске климе. Због Јадранског мора зиме су у овим предјелима умјерене (просјечна јануарска температура износи 4°С), а љета су врућа. Просјечна годишња температура је између 13 и 16°С. Ова подручја обилују кишним падавинама током зима, док су љета врло сува. Слика 3: Клима БиХ (Извор: Федерални хидрометеоролошки завод БиХ)

 Умјерено континентална  Претпланинска умјерено континентална  Планинска  Претпланинска средоземна  Измијењена средоземна  Средоземна

Уводне информације

1.3 ИСТОРИЈСКА И ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА Политичка и законска еволуција БиХ сеже, без прекида, преко хиљаду година уназад, од раног европског и јужнословенског средњовјековног периода до данас. Главне одлике овог континуитета огледају се кроз трајање и постојање територије и имена БиХ, као и кроз административно и политичко јединство. У БиХ су се вјековима смјењивали разни друштвени и политички системи, од феудалне државе, преко османске, аустроугарске и југословенске управе, па до Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. Сви ови системи, и сваки на свој начин, успостављали су сопствене управне и политичке структуре, али БиХ је у сваком задржала и очувала територијални интегритет. Устав БиХ је Анекс Општег оквирног споразума за мир у БиХ (Дејтонски мировни споразум) који је 21.11.1995. парафиран у Дејтону, а 14.12.1995. године потписан у Паризу. Ово је јединствен случај устава који никада није службено објављен на званичним језицима државе, него је уговорен и објављен на страном, тј. на енглеском језику. Уставом је потврђен наставак законског постојања БиХ као државе, док је њена унутрашња структура промијењена. У складу с Уставом, БиХ се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске. Дејтонски мировни споразум није успио да ријеши питање међуентитетске линије разграничења на подручју око Брчког, па су се стране сложиле на обавезујућу арбитражу о том питању (Анекс 2, члан 5 Дејтонског мировног споразума). На основу Арбитражне одлуке која је донесена 5.3.1999. године, оформљен је Брчко дистрикт Босне и Херцеговине, под ексклузивним суверенитетом Државе.

Посавски кантон

БРЧКО ДИСТРИКТ

Унско-сански кантон

РЕПУБЛИКА СРПСКА Тузлански кантон

Средњобосански кантон

Зеничко-добојски кантон

ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Кантон 10 Кантон Сарајево Херцеговачконеретвански кантон Западнохерцеговачки кантон

РЕПУБЛИКА СРПСКА Босанскоподрињски кантон

Слика 4: Административна организација БиХ према Дејтонском мировном споразуму

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

У Преамбули Устава Бошњаци, Хрвати и Срби су описани као „конститутивни народи“. На нивоу државе је уведена расподјела власти, због чега није могуће да се усвоји било која одлука против воље представника било ког „конститутивног народа“, укључујући и вето у случају повреде виталног интереса, ентитетски вето, дводомни систем (Дом народа који се састоји од пет Бошњака и исто толико Хрвата из ФБиХ и пет Срба из РС), као и заједничко Предсједништво које се састоји од три члана гдје бошњачки и хрватски члан долазе из ФБиХ, а српски члан из РС-а. БиХ има комплексну административну структуру. Централна власт на нивоу државе БиХ добила је ограничена овлашћења у складу с Дејтонским мировним споразумом из 1995. године, будући да све владине функције и овлашћења која овим уставом нису изричито додијељена институцијама БиХ припадају ентитетима. Међутим, утицај и овлашћења државе су лимитирани и ограничени на координацију међународне сарадње и сличне обавезе, па тренутно најважније активности на изради политика у БиХ припадају ентитетима. У БиХ је сложено и управљање на локалном нивоу. ФБиХ се састоји од 10 кантона од којих сваки има своју владу и усваја сопствене законе (који су у складу са законским прописима ФБиХ). Општине у оба ентитета, ФБиХ и РС, обично извршавају своје надлежности кроз разне општинске одјеле. ФБиХ је подијељена на 79 општина, РС на 62, а град Брчко је одвојена административна јединица – дистрикт. Иако је адекватно функционисање система битно за спровођење националних и међународних политика, постоји недостатак вертикалне (Федерација/кантони/ општине) и хоризонталне (између ентитета/између министарстава/између заједница) сарадње између наведених институција.

1.4 КУЛТУРНО НАСЛИЈЕЂЕ На раскршћу између Истока и Запада, БиХ је одувијек била мјесто сусрета разних култура, нација и цивилизација. Од јединствених средњовјековних надгробних споменика, стећака, римских грађевина и мозаика, османске и аустроугарске архитектуре, па до древних католичких и православних украса, културно наслијеђе ове државе одликује се богатством и разноврсношћу.

Слика 5: Примјери културног наслијеђа БиХ

БиХ посједује богато архитектонско и археолошко наслијеђе које су иза себе оставиле многе владавине још од палеолитског доба. Историјски периоди БиХ су: палеолит, мезолит, неолит и енеолит, Остроготи, период сеобе Словена, Средњовјековна Босна, владавина Османског царства, владавина Аустроугарске, Држава Срба, Хрвата и Словенаца, СФР Југославија и период међународно признате државе БиХ.

Уводне информације

Слика 6: Стање архитектонске баштине прије рата (Извор: Комисија за очување националних споменика у БиХ, 2010)

 Комплекси / групе (укупне површине 272 ha)

30%

70%  Индивидуални споменици

Архитектонска баштина БиХ је систематски уништавана током рата који се одвијао од 1992. до 1995. године. Анекс 8 Општег оквирног споразума за мир у БиХ означио је ново доба континуиране заштите наслијеђа у земљи. Историјски период

Укупан број споменика

Историјске руралне цјелине

814

Палеолитски и мезолитски период

Неолитски период

Период калколитика и енеолитика

Период металног доба – бронзано и гвоздено доба (утврде)

161

Римско доба 284-480. н.е.

Рано средњовјековно доба/Остроготска држава, 490-535. н.е. (23 базилике и 5 некропола)

Ранословенски период од 7. до 9. вијека

Средњовјековни период, од 13. до 15. вијека (172 утврде, 95 некропола са стећцима)

267

Османски период, 1463-1878. (60 урбано-руралних цјелина, 58 џамија и текија, 40 цркви и манастира, 2 синагоге, 44 некрополе и турбета (маузолеји), 14 јавних објеката, 24 образовне установе, 3 куле, 11 сахаткула, 20 мостова, 19 стамбених објеката, 4 јавна здања у еклектичном стилу)

299

Аустроугарско доба (27 урбаних цјелина, 47 појединачних споменика)

Табела 1: Хронолошки и стилски класификовано градитељско наслијеђе у БиХ (Извор: Комисија за очување националних споменика у БиХ, 2010)

Слика 7 приказује број историјских споменика који су или оштећени или уништени од новембра 1995. године.

 Запаљен / неупотребљив (554)

 Потпуно уништен (713)

Слика 7: Број уништених историјских споменика (Извор: Комисија за очување националних споменика у БиХ, 2010)

14% 18% 68%  Дјелимично уништен или оштећен историјски споменик (2.771)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

У складу с овлашћењима која су јој додијељена Анексом 8, Комисија за очување националних споменика БиХ (у даљем тексту: Комисија) је до краја децембра 2009. године укупно 569 добара прогласила националним споменицима БиХ. Поред богатог архитектонског и археолошког наслијеђа, БиХ има врло лијеп и богат избор традиционалне културе, умјетности и заната који су се, историјски гледано, развијали у зависности од различитих природних средина у којима су живјели људи у БиХ. На примјер, многе заједнице које су се настаниле у планинским предјелима, и које су углавном живјеле од сточарства, развиле су јединствену умјетност и занате у којима се користе вуна и кожа. Љепота ових ручно рађених предмета лежи у сталном мијењању узорака и боја. Данас се традиционални узорци понављају, али постоји и тенденција да се измишљају нови (Heyl and Gregorin, 2003). Захваљујући богатству локалних рудника, занатлије у БиХ су увијек били познати по производњи и раду на металним предметима. Према Marianu Wenzelu, који је био један од најважнијих познавалаца умјетности и рукотворина у БиХ, стилизовани прикази сцена лова, коњаника и плесача или симболи из природног свијета који се налазе на познатим средњовјековним споменицима – стећцима, потичу од узорака који су клесани или гравирани на посудама од сребра или од неких других племенитих или полуплеменитих метала који су некада били дио погребних предмета. БиХ обилује прелијепим умјетничким предметима који су израђени од различитих тканина, коже, метала, дрвета, затим грнчаријом, клесаним каменим предметима, религијском умјетношћу и другим предметима од којих су неки приказани на сљедећој слици (Слика 8).

Уводне информације

Слика 8: Разноликост традиционалне умјетности и заната БиХ (Извор: Heyl i Gregorin, 2003)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

2 ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ ПОКРЕТАЧИ И ПРИТИСЦИ 2.1

ДЕМОГРАФИЈА И ПОПУЛАЦИОНИ ТРЕНДОВИ

2.2

СИРОМАШТВО КАО ПОКРЕТАЧ ДЕГРАДАЦИЈЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

2.3

ПРЕГЛЕД СТАЊА И ТРЕНДОВА У ЕКОНОМИЈИ

2.4

ПОКРЕТАЧИ И ПРИТИСЦИ ПО СЕКТОРИМА

2.5

УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ

Друштвено-економски покретачи и притисци

удске активности су главни покретач промјена у животној средини. Коришћењем природних ресурса и простора, те задовољавањем својих личних, привредних и друштвених потреба, човјек дјелује на животну средину, те утиче на доступност природних ресурса, промјену стања животне средине и појединих екосистема, те понекад директно на безбједност и здравље људи. Неке од привредних активности, као што су транспорт, индустрија, рударство, те енергетика, лако је препознати као покретаче притисака на животну средину. Међутим, неке привредне гране, попут пољопривреде, шумарства, аквакултуре или туризма, иако стварају притиске на животну средину, и саме зависе од те исте животне средине. Отпад, као један од притисака на животну средину, настаје као посљедица свих људских активности и у свим привредним дјелатностима, па може да се каже да је отпад посљедица човјекове егзистенције. Потреба да се сагледа како поједини сектори утичу на животну средину произилази из потребе да се планирају и израде секторски стратешки развојни документи који се заснивају на одрживом развоју. Одрживи развој представља основ економског и за животну средину прихватљивог развоја у коме главну корист остварује друштво.

2.1 ДЕМОГРАФИЈА И ПОПУЛАЦИОНИ ТРЕНДОВИ Посљедњи попис становништва у БиХ проведен је 1991. године, те не постоје тачни подаци о броју становника и о демографским статистикама. Међутим, постоје процјене статистичких канцеларија у БиХ које су добијене на основу истраживања и демографских прорачуна. У прошлости су се подаци о становништву и домаћинствима прикупљали у процесу пописа становништва сваких 10 година, а на основу јединствене методологије у БиХ. У посљедњем попису становништва, 4.377.000 особа пописано је као стални становници у мјестима гдје су им живјеле и породице, а према процјенама из 2010. године, број сталног становништва био је око 3.843.000, што јасно показује да је БиХ претрпјела велике промјене од 1991. до 2012. године (Слика 9). Година

Број становника у хиљадама

2009 2007 2005 2003 2001 1999 1997 1991 0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

4,500

5,000

БиХ, једна од шест република бивше Југославије, постала је 1992. године независна држава након чега је убрзо почео и рат који је трајао до 1995. и који је проузроковао масовна разарања и губитак живота. Рат је оставио значајне посљедице на држави, те узроковао промјене у структури становништва. Поред физичког уништења и губитка живота, довео је и до значајних друштвених немира и пада животног стандарда. Период између 1992. и 1995. карактеристичан је по ратним миграцијама. Поред оних који су отишли током рата, процјењује се да се након рата још близу 110.000 грађана иселило из БиХ и да их је око 43.000 трајно промијенило држављанство.5 5

Агенција за статистику БиХ не посједује податке током периода рата.

Слика 9: Број становника БиХ према попису становништва из 1991. и према процјенама од 1996. до 2010.5 (Извор: Агенција за статистику БиХ, Демографија 2010, Тематски билтен ТБ 02, 2011)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Недостатак поузданих и свеобухватних демографских података представља један од изазова, не само за планирани развој државе, већ и за било које прорачуне по глави становника у држави, због чега је већина података о животној средини само процјена. Дом народа Парламентарне скупштине БиХ усвојио је Закон о попису становништва, домаћинстава и станова у БиХ за 2013. Попис становништва требало би да се обави од 1. до 15. априла 2013. године, према стању на дан 31. марта те године, што се сматра референтним датумом пописа. Циљ Пописа је да се установи број становника, укупно за цијелу државу и по свим територијалним нивоима: насељима, општинама, градовима и кантонима. Осим броја и просторног распореда, попис становништва обезбјеђује податке о демографским, етничким, образовним, економским, миграционим и другим обиљежјима становника, броју домаћинстава, породица и њиховим карактеристикама, као и податке о стамбеном фонду и његовим карактеристикама. Слика 10: Становништво у БиХ према старосним групама 2009. године (Извор: Агенција за статистику БиХ, БиХ у бројевима 2011)

Број становника

Старосна група (године)

1.800.000 1.600.000 1.400.000 1.200.000 1.000.000 800.000 600.000

ЖЕНЕ МУШКАРЦИ

400.000 200.000

УКУПНО

0 0-5

6 -17

18-34

65 и више

35-64

БиХ има већи проценат старије популације с ниском стопом фертилитета, што може да има озбиљне посљедице на будућност економске одрживости. Просјечна старосна доб становништва у БиХ је 38,3 године. У просјеку, мушкарци су млађи од жена (37,2 године). Разлика између полова повећава се када се у обзир узме медијан: 50% мушкараца има мање од 37 година у односу на 40 година за жене. Највећи број становника у БиХ припада старосној групи између 35 и 64 (39,5%). Млађа популација (17 година) чини 21,6% укупног броја становништва. Старије одрасле особе (особе са 65 година или више) чине 15,1% укупног броја становника, а од 100 старијих људи, 57 су жене. Проценат жена које су старије од 65 година је 16,8%, а исти тај проценат за мушкарце износи 13,3%. Стопа зависности, тј. проценат неактивне (особе млађе од 15 и старије од 65 година) и активне популације (између 15 и 64) у БиХ је 48,3%, што значи да на сваких 100 активних особа има 48 неактивних. БиХ се одликује ниском стопом фертилитета. На 100 жена доби између 15 и 49 година дође око 18 дјеце млађе од 5 година. Слика 11: Укупна стопа фертилитета у БиХ (Извор: Агенција за статистику БиХ, Демографија 2010, Тематски билтен ТБ 02, 2011)

1.684000 1.647000

1.558000 1.40000

1.362000

1.215000

1.30000

1.20000

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

1.217000

2003

2004

1.303000 1.258000 1.285000 1.266000 1.176000

1.20000

2005

2006

2007

2008

2009

2010

Животни вијек при рођењу је 74 године (72,1 за мушкарце и 77,3 за жене). Смртност дјеце (0-5) је 15% од 1.000 живорођене дјеце. Радно способно становништво су све оне

Друштвено-економски покретачи и притисци

особе које имају 15 година или више. Према званичним процјенама за 2010. годину, 2.597.000 од укупног броја становника (3.843.126) спада у категорију радно способног становништва, а 1.158.000 спада у категорију радне снаге. Од укупног броја радне снаге само су 843.000 особе запослене. Према стандардима Међународне организације рада (енг. International Labour Organisation - ILO) радно способно становништво су она лица која имају 15 година или више, а дијели се у двије категорије: радна снага (економски активна) и популација која је економски (радно) неактивна. Радна снага или активна популација састоји се од запослених и незапослених лица. У радно неактивну популацију спадају све оне особе које имају 15 година или више и нису запослене нити предузимају мјере с циљем да пронађу запослење. Према наведеним ILO стандардним подјелама, стопа незапослености код радно способног становништва је у 2010. години била 27,2%, док је 41% становништва било неактивно. Укупно, у БиХ је регистровано 1.439.000 радно неактивних лица. Још једно демографско питање, које има утицај на животну средину, је неравномјеран развој урбаних и руралних средина. У БиХ, као земљи у транзицији, становништво напушта мање развијене дијелове државе и сели се у урбаније средине. Присутна је популациона доминација већих урбаних центара (Сарајево, Тузла, Бања Лука, итд.), који су уједно и најразвијенија подручја. С обзиром на процес глобалне урбанизације који је присутан и у БиХ, просторни планови у БиХ предвиђају даљње повећање степена урбанизованости, међутим, за пројекције детаљне структуре урбаности и руралности у БиХ нема информационе основе.

2.2 СИРОМАШТВО КАО ПОКРЕТАЧ ДЕГРАДАЦИЈЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Сиромаштво се огледа на различите начине, између којих су недостатак дохотка и средстава потребних да се обезбиједи одржива егзистенција; глад и неухрањеност, слабо здравље, недоступност или ограничена доступност образовању и другим основним услугама; повећана смртност, укључујући смртност од болести; бескућништво и неодговарајући стамбени услови; несигурно окружење, друштвена дискриминација и изолација. Битно обиљежје негације људских права такође је неучествовање у одлучивању и у грађанском, друштвеном и културном животу заједнице. Вишедимензионалност сиромаштва огледа се у стању које обиљежава дуготрајна или стална ускраћеност ресурса, способности, могућности избора, безбједности и моћи које су неопходне за одговарајући животни стандард и остварење других грађанских, економских, политичких, културних и социјалних права (Бејаковић, 2005). Сиромаштво се обично дијели на доходовно – без могућности да се задовоље минималне животне потребе, и недоходовно – које обухвата и нека друга животно важна обиљежја, најчешће повезана с нивоом образовања, здравља и сл. У разматрање недоходовног сиромаштва укључују се здравствено стање, показатељи о прехрани и писмености становништва. Ипак, генерално се већа пажња придаје апсолутном и релативном доходовном сиромаштву. Свјетска банка утврђује да је особа сиромашна ако је њен доходак недовољан да задовољи ниво примарних потреба. Ниво тих потреба мијења се током времена и у различитим друштвима, у складу са степеном развоја, друштвеним нормама и вриједностима. Према методологији Еуростата, сиромаштво се дефинише у релативном смислу и заснива се на израчуну тзв. релативне линије сиромаштва. Она се дефинише као износ од 60% медијане потрошње по члану домаћинства, с тим да се величина домаћинства прилагођава према OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) скали, док се према методи Свјетске банке сиромаштво дефинише као апсолутно сиромаштво

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

и израчунава на основу тзв. апсолутне линије сиромаштва. У оквиру ове методологије разликују се двије линије сиромаштва: екстремна линија сиромаштва (general poverty line) и генерална линија сиромаштва (food poverty line). Да би се ове линије утврдиле, најприје се одређују потребне минималне калоријске вриједности прехране, а преко њих се утврђују издаци за потрошњу. Животна средина утиче на сиромаштво на три различита начина: обезбјеђује изворе егзистенције за сиромашне особе, утиче на њихово здравље и на њихову рањивост. С друге стране, сиромаштво такође утиче на животну средину на различите начине: приморава сиромашне особе да уништавају животну средину, охрабрује државе да промовишу економски раст науштрб животне средине, подстиче сиромашна друштва да умањују важност питања животне средине, те доводи до безуспјешног усмјеравања ресурса за рјешавање тих проблема. У руралним подручјима, сиромашни људи имају јачи утицај и контролу над природним ресурсима. За сиромашне људе из урбаних средина приступ чистој животној средини је веома важан и представља приоритет. Шта је приоритет кад је у питању животна средина, варира у односу на различите друштвене групе, те у односу на пол. На примјер, сиромашне жене, чија је примарна улога вођење домаћинства, могу да сматрају да је приоритет сигурно снабдијевање чистом водом, канализација и неограничена испорука електричне енергије као кључне аспекте добробити. Прорачуни на основу података који су прикупљени током спровођења Анкете мјерења животног стандарда (Living Standards Measurement Study - LSMS) 2001, 2005. и 2007. године показују да је сиромаштво које се дефинише као недостатак потрошње знатно заступљено, те погађа сваког петог становника БиХ. У просјеку, укупна годишња потрошња домаћинства у 2007. износила је до 18.497,14 КМ. Највише је потрошено на храну и становање (31,92% и 22,15% редом). Просјечна нето плата по глави становника у БиХ износи 798,00 КМ. Годишњи приход по глави становника је израчунат према просјечној нето плати по глави и износи 9.576,00 КМ. Из ових података може да се закључи да се остатак плате утроши на „остале“ трошкове (одјећа, образовање, становање и режије, превоз итд.). У 2007. години, 60% медијане мјесечних издатака за потрошњу у БиХ износи 385,71 КМ. Ова вриједност представља релативну линију сиромаштва (или стандардну линију сиромаштва) за једночлано одрасло домаћинство која се користи за рачунање стопе сиромаштва за ентитете и за државу као цјелину. У 2007. години, 193.692 домаћинства (18,4% од укупног броја домаћинстава) или 627.903 становника у БиХ (18,2% од укупног броја становника) живјело је у релативном сиромаштву. Овај податак је резултат различитих услова живота у три географска подручја у земљи. Од 100 сиромашних домаћинстава, 55,4% их живи у ФБиХ гдје скоро свако шесто домаћинство живи у оскудици, док је у РС сиромашно скоро свако пето, а у БД скоро свако четврто домаћинство (Агенција за статистику БиХ, АПД 2007). Слика 12: Сиромашна домаћинства у БиХ по географском подручју у 2007. години (Извор: Агенција за статистику БиХ, Анкета о потрошњи домаћинстава у БиХ – сиромаштво и услови живота, 2007)

 БД

 РС

42% 55%  ФБиХ

Друштвено-економски покретачи и притисци

Пол носиоца домаћинства има извјестан утицај на релативно сиромаштво. На нивоу БиХ стопа сиромаштва домаћинстава с носиоцем женског пола је 22,4%, насупрот 17,3% код домаћинстава гдје је носилац мушкарац. Разлика је најизраженија у РС-у гдје су те стопе 28,6%, односно 19,8%, док су у осталим географским подручјима те разлике мање изражене. Слика 13: Величина сиромаштва у БиХ по полу носиоца домаћинства у 2007. години (Извор: Агенција за статистику БиХ, Анкета о потрошњи домаћинстава у БиХ 2007)

35% 30% 25% 20% 15% 10% 05%

ЖЕНЕ МУШКАРЦИ ФБиХ

РС

БД

БиХ

Стопа сиромаштва према општој линији сиромаштва је око 21%. Сиромаштво је више заступљено у руралним насељима (17,8%) него у урбаним срединама (8,7%) (Агенција за статистику БиХ, АПД 2007). У БиХ, упркос постконфликтној ситуацији и ниском званично измјереном БДП-у, не постоје случајеви екстремног сиромаштва. Случајеви сиромаштва без забиљеженог прихода такође нису регистровани у екстремним размјерама. Истовремено, анализа по основи ЛСМС података је приказала значајну ускраћеност у аспектима сиромаштва која се не односе на приходе:  27% одраслих у БиХ може да се сматра „образовно осиромашенима“;  16% популације погођено је здравственим сиромаштвом;  Услови за становање су испод стандарда сиромаштва за 11% становништва;  29% становништва може да се окарактерише као „осиромашени у правима“, будући да живе у домаћинствима а да немају утврђено право својине на смјештај у ком се налазе. Ускраћивање других људских права, као што је физичка заштићеност од насиља и злочина, такође је значајан проблем. Будући да различите димензије сиромаштва утичу на различите људе, 72% свих одраслих у БиХ су сиромашни у барем једном кључном аспекту доброг стања, тј. у погледу материјалне потрошње, образовања, здравља, становања, запослења или права на својину. Веза између сиромаштва, лошег економског стања и деградације животне средине у БиХ огледа се превасходно у неадекватној одводњи и третману отпадних вода, неадекватном управљању отпадом (неадекватном одлагању комуналног отпада и отпада из индустријских постројења), утицајима старих напуштених одлагалишта индустријског отпада из ранијих периода која нису санирана, онечишћењу ваздуха емисијама из саобраћаја и индустријских постројења са застарјелим технолошким процесима, дефорестацији узрокованој комерцијалном експлоатацијом и сјечом дрва за огрев и сл.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

2.3 ПРЕГЛЕД СТАЊА И ТРЕНДОВА У ЕКОНОМИЈИ У посљедњих двадесет година економија у БиХ је обиљежена постратним периодом и периодом транзиције из социјализма у тржишну економију. Привреда БиХ базирана је на природним ресурсима, и као таква често је по животну средину неодржива. Загађење водених ресурса, ваздуха и земљишта, сјеча шума и неодрживо рударство, резултат су такве привреде и коришћења нечистих технологија. Главни изазови с којима се сусреће БиХ, а који неминовно утичу на одрживу производњу и потрошњу, су: висока незапосленост, неразвијен приватни сектор, нестабилне и недостајуће институције, неразвијена инфраструктура - нарочито транспортна, недовољна улагања у истраживање и развој, образовни систем неприлагођен потребама тржишта, те нерационално коришћење енергије. Иако је у неким подручјима остварен напредак, неопходно је да се уложе додатни напори у процесу ка чланству у Европској унији. У задњих неколико година развијене земље свијета све се више окрећу преласку на зелену економију. Зелена економија се дефинише као она која ефикасно користи природне ресурсе и екосистемске услуге, социјално је инклузивна, енергетски је ефикасна и значајно смањује ризике по животну средину. Таквим преласком се жели обезбиједити поштена тржишна конкуренција за зелене производе, и то постепеним укидањем штетних субвенција, реформом политика и подстицаја, јачањем тржишне инфраструктуре, увођењем нових тржишних механизама, преусмјеравањем јавних улагања и „озелењавањем“ јавне набавке (Програм УН за заштиту животне средине, 2010). Европска агенција за животну средину6 је направила сажетак процјене животне средине у БиХ, али у БиХ још увијек нема преласка на зелену економију. Опоравак од негативних економских трендова забиљежен је у 2010. години у смислу повећане индустријске производње, раста извоза, донекле повећане зараде у продаји на мало, стабилизације нивоа страних текућих резерви. Међутим, опоравак је и даље спор и нису остварене промјене на тржишту рада. Спољна неравнотежа је била много мања у 2010. него у претходним годинама, углавном због повољније равнотеже у спољној трговини, али је прилив новца (не рачунајући новчану помоћ) био много мањи. Уз помоћ тренутног stand-by аранжмана контрола над државним финансијама је била много боља, па је било за очекивати да фискални дефицит буде мањи него у 2009. години, док, с друге стране, у надолазећем периоду мора да се спроведе озбиљна фискална консолидација. Номинални бруто домаћи производ (БДП) по глави становника је у 2009. био 24.004.000 КМ по тренутним цијенама, што је за 3% мање него у 2008. У 2010. номинални БДП по глави становника износио је 24.486.000 КМ (Агенција за статистику БиХ, БиХ у бројкама 2011). Слика 14: БДП за БиХ за период 2005-2010. по тренутним цијенама, изражен у 1.000 КМ (Извор: Агенција за статистику БиХ, БиХ у бројкама 2011)

У хиљадама КМ 30.000.000 25.000.000 20.000.000

17.156.728

19.271.903

21.778.384

24.717.581

24.003.713

2008

2009

24.485.549

15.000.000 10.000.000 5.000.000 0 2005

2006

EEA – European Environment Agency.

2007

2010

Друштвено-економски покретачи и притисци

6.371

2010

6.244

2009

6.430

2008

Слика 15: БДП по глави становника у БиХ за период 20052010, у КМ (Извор: Агенција за статистику БиХ, БиХ у бројкама 2011)

5.664

2007

5.010

2006

4.457

2005 0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

Бруто домаћи производ је у производном методу финални резултат континуираних активности које врше резидентне производне јединице. БДП је, према тренутним цијенама, збир бруто додате вриједности свих резидентних јединица по базним цијенама, плус нето порези на производе и услуге. Грана индустрије

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

Пољопривреда, лов, шумарство, риболов (А+Б)

10,12

10,26

9,75

8,90

8,59

8,36

Строго индустријске активности (Ц+Д+Е)

20,41

20,12

20,40

20,98

20,16

20,89

Грађевинарство (Ф)

5,23

5,26

5,92

6,44

6,16

5,20

Услуге (од Г до О)

64,24

64,35

63,92

63,68

65,09

65,55

Додата вриједност

100,00

Табела 2: Додата вриједност на базне цијене по огранцима, 2005-2010, у% (Извор: Агенција за статистику БиХ, БиХ у бројкама 2011)

Састав Индекса потрошачких цијена показао је да су цијене у децембру 2010. године, на годишњем нивоу, одређене повећањем у цијенама робе и услуга. Наиме, цијене робе су нарасле за 3,5%, а цијене услуга за 2,6%. На мјесечном нивоу цијене у БиХ су биле за 0,8% веће у децембру 2010. године него у претходном мјесецу те године, те 3,1% веће у поређењу с децембром 2009. године. Просјечна годишња инфлација у БиХ 2010. износила је 2,1%. У четвртом кварталу забиљежени пораст цијена износио је 2,0% у односу на трећи квартал 2010. године. COICOP ОДЈЕЉЦИ

Ø2010/ Ø2005.

Ø2010/ Ø2009.

Укупно

117,7

102,1

Храна и безалкохолна пића

122,8

99,3

Алкохолна пића и дувански производи

133,9

120,2

Одјећа и обућа

86,3

95,4

Становање, вода, електрична енергија, гас и друга горива

134,6

103,1

Намјештај, кућанска опрема и редовно одржавање

104,7

100,1

Здравствена њега

113,5

101,8

Транспорт

113,1

107,1

Комуникације

131,6

106,9

Рекреација и култура

115,0

100,7

Образовање

111,6

102,6

Ресторани и хотели

121,3

101,1

Остала роба и услуге

108,0

100,7

Табела 3: Индекс потрошачких цијена према COICOP одјељцима у БиХ (Извор: Агенција за статистику БиХ, Индекс потрошачких цијена, Тематски билтен ТБ 09, 2010)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Индекс потрошачких цијена у БиХ рачуна се на основу главног списка производа (620 производа у 2010. години). Сваког мјесеца се прикупи 21.000 цијена на унапријед одређеним центрима за узимање узорака на 12 географских локација (5 градова у ФБиХ, 6 градова у РС и у БД). Просјечни ниво цијена у БиХ за 2010. годину био је већи за 2,1% у поређењу с просјеком из 2009. године, што је резултат повећања просјечних цијена алкохолних пића и дуванских производа (20,2%), транспорта (7,1%), комуникација (6,9%), становања, воде, електричне енергије, гаса и осталих горива (3,1%), образовања (2,6%), те хотелских и ресторанских услуга (1,1%). Слика 16: Индекс потрошачких цијена у БиХ према COICOP одјељцима у 2010. години (Извор: Агенција за статистику, БиХ у бројкама 2011)

Остала роба и услуге

8,0

Ресторани и хотели

21,3

Образованје

11,6

Рекреација и култура

15,0

Комуникације

31,6

Транспорт

13,1

Здравствена њега

13,5

Намјештај, кућанска опрема и редовно одржавање

4,7

Становање, вода, електрична енергија, гас и друга горива

34,6

Одјећа и обућа

-13,4

Алкохолна пића и дувански производи

33,9

Храна и безалкохолна пића

22,8

Укупно Ø2010 / Ø2009

Ø2010 / Ø2005

17,7 80

100

110

120

130

140

Према административним подацима, расподјела запослених по секторима показала је да је производна индустрија запошљавала 19,3% радника у децембру 2010. године, а да су сектори продаје на велико и мало, поправке моторних возила и мотоцикла, те сектор личних и кућанских производа упошљавали 18,4%. Укупни удио производне индустрије у броју запослених остао је непромијењен у поређењу са стањем из септембра 2010. године, док се удио у трговинском сектору повећао за 24 базна поена. Након тога, слиједи сектор јавне управе и одбране, као и обавезно социјално осигурање, и то 10,5%, и образовање 8,7% од укупног броја запослених. Ови сектори запошљавају 57% запослених у БиХ. У другим секторима је запослено од 0,1% (риболов) до 7,2% (транспорт, складиштење и комуникације). Током првих шест мјесеци 2011. године, нето директних страних улагања у БиХ износио је 181 милион КМ. Према активностима у 2011. години, сљедеће гране привреде су забиљежиле највећи прилив директних страних улагања: трговина на велико (70 милиона КМ), некретнине (50 милиона КМ), финансијско посредовање, осим осигурања и пензионих фондова (37 милиона КМ) и производња хране и пића (12 милиона КМ). Велик одлив директних страних улагања забиљежен је у производњи базних метала (67 милиона КМ), док је мањи одлив забиљежен у производњи моторних возила (7 милиона КМ) и хемијских производа (2 милиона КМ). Када је ријеч о директним страним инвеститорима у 2011. години, Русија је уложила највише директних страних улагања у вриједности од 77 милиона КМ, док је Швајцарска забиљежила највећи одлив у износу од 40 милиона КМ. Спољни дуг је збир свих дугова БиХ и правних лица према иностраним субјектима. Спољни дуг се често односи на новац посуђен од међународних организација, као што су Међународни монетарни фонд и Свјетска банка. Државе се одлучују на спољни дуг како би добиле свјежи капитал за нове инвестиције, или како би отплатиле пријашњи дуг с каматама, или попуниле дефицит у буџету. Међутим, то постаје проблем када се новац троши ненамјенски и неефикасно.

Друштвено-економски покретачи и притисци

На крају трећег квартала 2011. укупно стање јавног спољњег дуга износило је 6,49 милијарди КМ, што је за 199,4 милиона КМ, или 3,2% више него крајем 2010. Од укупног спољњег дуга, дуг Свјетској банци – IDA износио је 1,75 милијарди КМ, или 26,9%, што је највећи удио дуга. Поред тога, дуг Paris Clubu (дуг направљен прије 1992) је 825,1 милион КМ или 12,7%, а Међународном монетарном фонду 765,0 милиона КМ или 11,8%. Укупно стање спољњег дуга не укључује износ од 1,85 милијарди КМ који се односи на уговорена, али неисплаћена средства од којих је највећи дио, односно 30,3%, од Европске банке за обнову и развој, а 26,6% од Европске инвестиционе банке. Из укупног стања спољњег дуга такође се искључују средства у вези с гаранцијом државе БиХ за кредит јавним предузећима у износу од 11,3 милиона КМ. У 2011. години је 367,8 милиона КМ издвојено за сервисирање спољњег дуга, од чега је 256,6 милиона КМ, односно 69,8%, намијењено за главницу, а 111,3 милиона КМ или 30,2% за камате. У првих девет мјесеци 2011. страни дуг је сервисиран с 211.1 милион КМ, од чега је главница износила 68%, а камате 32%. Слика 17: Спољњи дуг сектора владе – изражено у 1.000 КМ (Извор: Централна банка БиХ, 2011)

7.000.000 6.000.000 5.000.000 4.000.000 3.000.000 2.000.000 1.000.000 0 2007

% БДП-а 30

2008

2009

2010

2011

27,3 25,3

25,3

21,1

25,6

2010

2011

21,8 18,2

17,2

2007

2008

15 10 5 0 2003

2004

2005

2006

2009

Према Министарству финансија и трезора, БиХ се сматра једном од држава с умјереном спољном задуженошћу.

2.4 ПОКРЕТАЧИ И ПРИТИСЦИ ПО СЕКТОРИМА 2.4.1 Пољопривреда Пољопривреда може да има позитиван и негативан утицај на животну средину. Одржива пољопривреда помаже код очувања тла, заштите од поплава и код апсорпције угљендиоксида из атмосфере. Неодржива пољопривреда доводи до деградације тла, губитка биолошке разноликости, те загађености ваздуха и воде. Пољопривреда је један од највећих потрошача воде. Продирање храњивих материја, пестицида и сточног отпада, као и отицање воде с тла, доводи до онечишћавања подземних вода. Загађеност нитратима из пољопривреде је међу најозбиљнијим проблемима који утичу

Слика 18: Спољњи дуг сектора владе као проценат БДП-а (Извор: Централна банка БиХ, 2011)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

на подземне воде и с којима се суочавају земље чланице OECD7 (Организација за економску сарадњу и развој, 2001). Деградација тла (ерозија тла водом, збијање, салинизација, закисељавање и губитак органских материја) која је изазвана неодрживом пољопривредом (монокултуре, прекомјерна испаша, рјеђе и краће ротације, дубока обрада земљишта) додатно се убрзава климом и технологијом (сузбијање тла тешком машинеријом). Сузбијање такође доводи до губитка плодности земље јер ограничава проток и доводи до задржавања воде и храњивих материја. Губитак природних станишта, монокултуре и употреба хемикалија утичу на смањење биолошке разноликости. Усјеви и стока испуштају амонијак који загађује ваздух (Програм УН за заштиту животне средине/GRID Arendal, 2002). Иако је пољопривреда једна од најбитнијих грана у босанскохерцеговачкој привреди, овај сектор пролази кроз јако слаб опоравак у постконфликтном периоду.

2.4.1.1 Проценат земље који је покривен пољопривредним земљиштем БиХ заузима површину од 5.112.879 хектара, од чега се на подручју ФБиХ налази 2.607.579 хектара, а на подручју РС 2.505.300 хектара. Око 52% (2.600.000) укупне површине погодно је за пољопривредне активности, док је остатак покривен шумама (Табела 4). Од укупне пољопривредне површине, 40% налази се на 500 метара надморске висине, 35% је на надморској висини између 500 и 1.000 метара, а 25% је смјештено на надморској висини вишој од 1.000 метара. 68% укупне пољопривредне површине у БиХ је обрадиво, а 32% су ливаде. Плодне низије чине 16% укупног пољопривредног тла БиХ, 62% сачињавају мање плодна брдовито-планинска подручја, а удио јадранског подручја је 22% (МСТЕО БиХ,8 2002). Табела 4: Употреба земљишта у БиХ (Извор: Први национални извјештај о спровођењу УН конвенције о сузбијању дезертификације/ деградације тла (UNCCD) у БиХ, 2007)

Врста површине

БиХ

ФБиХ (ha)

РС(ha)

ФБиХ (%)

РС (%)

Укупна површина

5.112.879

2.607.579

2.505.300

51,0

49,0

Пољопривредно тло

2.557.415

1.258.796

1.298.619

49,2

50,8

Пољопривредне културе

1.077.908

461.360

616.548

42,8

57,2

Воћњаци

95.753

41.395

54.358

43,2

56,8

Виногради

6.000

5.307

693

88,5

11,5

Ливаде

485.213

248.291

236.922

51,2

48,8

Пашњаци

861.177

502.442

358.734

58,3

41,7

2.4.1.2 Пољопривредна и сточарска производња Проценат усјева Пољопривредна производња у БиХ није интензивна и карактерише је прилично слаба продуктивност. Упркос томе што су повољни услови за развој пољопривредне производње, подаци који су доступни Агенцији за статистику БиХ показују да сваке године 45% обрадивог тла остане неискоришћено. Према статистичком извјештају Агенције за статистику БиХ за 2010. годину, ораничне површине су према начину коришћења износиле 1.007.000 ha, од чега засијане површине чине 512.000 ha, угари и необрађене оранице 492.000 ha, расадници и остала обрадива површина 3.000 ha. 7

OECD - Organisation for Economic Co-operation and Development (Организација за економску сарадњу и развој).

Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине.

Друштвено-економски покретачи и притисци

 Поврће

 Крмно биље

 Индустријско биље

 Пашњаци

1% 13%

29%

 Житарице

Слика 19: Ораничне површине према начину коришћења у БиХ (Извор: МСТЕО БиХ, Извјештај из области пољопривреде за БиХ 2007. година; FOCUS, Национални извјештај по државама о органској производњи на основу библиографије и прикупљених података, 2010)

48%  Угар

Слика 19 јасно показује да се највећи постотак усјева односи на житарице, након чега слиједи крмно биље, затим поврће и на крају индустријско биље. Такође, расадници који су заступљени у врло малом проценту могу да буду основ за веће улагање у то подручје. Површине засијане житарицама у 2010. години износиле су 293.000 ha, крмним биљем 133.107 ha, поврћем 71.642 ha и индустријским биљем 7.000 ha. Ови резултати јасно показују да највећи проценат земљишта још увијек није искоришћен – угари, као и необрађене и напуштене оранице (око 48% од укупно обрадивог тла).

2008

250

205 200

2009

2010

189 189

150 100

65 68

51 43 43

40 37 36

37 33 34

Дјетелина

Кромпир

Луцерка

24 22 19

0 Кукуруз

Пшеница

Јечам

Кукуруз за крму

Увоз житарица, мале засијане површине, мали број фарми и лоша производна технологија разлози су због којих је данашња производња много мања од пријератне. Као што приказује Слика 20, производња кукуруза, пшенице, дјетелине, кромпира и јечма, има тенденцију слабог пада од 2008. до 2010. године. Значајно смањење ораничних површина, као и повећан увоз житарица, кукуруза, поврћа, индустријског и крмног биља, недостатак производних погона и технологија, те чињеница да велики број становништва напушта рурална подручја, само су неки показатељи смањења пољопривредне производње у БиХ данас у поређењу с пријератним периодом (1990). Након рата промијенила се и структура искоришћености земљишта, тако да је више површина неискоришћено. Даље, велика подручја су уништена, обрадиве површине су напуштене, минска поља су још увијек присутна, а пожари су посљедњих година уништили хиљаде хектара пољопривредних површина и шума (УН Економска комисија за Европу,9 2004).

UNECE - United Nations Economic Commission for Europe.

Слика 20: Пожњевена површина за период 2008-2010, изражена у 1.000 ha (Извор: Агенција за статистику БиХ, БиХ у бројкама 2009, 2010, 2011)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Органска производња Органске пољопривредне површине у БиХ прекривају 262 ha (2009). Према најновијим подацима за 2009. годину, забиљежено је повећање од 17% површина за органску производњу. Упркос наглом порасту, органски сектор је још увијек врло мали и покрива тек 0,02% обрадиве површине. Просјечна величина органских фарми у БиХ је мала, само 1,2 ha ораничне површине по фарми. Подручје органске производње за период 20032007. је показало да органска производња биљежи нагли пораст (МСТЕО БиХ, 2010). Органска пољопривреда је у БиХ започета 2000. године. Органско тржиште у БиХ има годишњи раст између 10% и 20%. Удио органских производа на ЕУ тржишту 2007. године је био 5%, што је близу 1,5 милион евра. Дивље ароматично љековито биље има удио од 80% у извозу. Широк спектар производа узгаја се на сличним парцелама: хељда, кукуруз, пшеница, јечам, раж, зоб, кромпир, мрква, зелена салата, лук, цвекла, паприка, краставци, јагоде, малине, трешње, грожђе, смокве и кајсије. Производњом органске хране бави се око 600 произвођача. У БиХ постоји 14 фарми које су регистроване као произвођачи органске хране, односно млијечних и месних производа (МСТЕО БиХ, 2007).

Врсте стоке и перади Узгој животиња може да има негативан утицај на животну средину због нутријената који отичу из депонија животињског отпада или због неке друге неадекватне употребе животињског отпада (тачкасти и нетачкасти извор загађености). Удио стоке у укупној пољопривредној производњи процјењује се на 50%. Укупан број стоке у БиХ је углавном много мањи него раније и могао би да се доведе на пријератни ниво ако се узму у обзир предуслови за узгој стоке. До повећања је дошло само у узгоју перади и свиња. Прије рата, у БиХ је било 873.605 грла стоке која су била у својини државе и чувана су на државним фармама. Табела 5 приказује укупан број стоке у БиХ у 2010. и 2011. години. Табела 5: Укупан број стоке (домаћих животиња) у БиХ 1990, 2010. и 2011. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Пољопривреда, Бројно стање стоке и перади и сточна производња у 2010. и 2011)

Стока и перад

Бројно стање (1990)

Бројно стање (2010)

Бројно стање (2011)

Свиње

499.460

590.431

577.000

Говеда

873.605

462.368

455.000

1.319.000

1.046.035

1.021.000

Кунићи

21.654

18.941

Коњи

99.803

19.261

19.000

Кошнице пчела

74.901

366.571

382.000

8.544.000

21.802.235

18.703.000

Овце

Перад

Слика 21: Укупан број стоке (домаћих животиња) Слика 22: Укупан број перади у БиХ (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Пољопривреда, Бројно стање стоке и перади и сточна производња у 2010. и 2011; МСТЕО БиХ)

1.400.000

СТОКА

1990

2010

ПЕРАД

2011 25.000.000

1.200.000

20.000.000

1.000.000

15.000.000

800.000 600.000

10.000.000

400.000 5.000.000

200.000 0

0 Свиње

Говеда

Овце

Кунићи

Коњи

Кошнице пчела

1990

2010

2011

Друштвено-економски покретачи и притисци

Број грла стоке константно опада. У 2010. години број грла стоке смањио се за 411.237 у односу на 1990. годину, а у 2011. за 418.605 грла. Ово се догодило због великог смањења броја становника у рурално-планинским предјелима током рата и након њега. То је директно утицало на производњу млијека и меса. Како би се прекинуо овај негативни тренд, неопходно је да се понуде боље субвенције и мјере подршке за произвођаче млијека и млијечних производа. Број коња драстично се смањио у поређењу с 1990. годином, што је узроковано чињеницом да се коњи више не користе као превозно средство или за потребе пољопривреде као што су се користили у пријератном периоду. Због раста популације и веће потрошње меса, те због тога што је цијена бијелог меса нижа од цијене црвеног меса, забиљежен је значајан пораст у производњи перади у 2010. години у поређењу с 1990. годином. Због смањеног узгоја стоке, што директно узрокује мању производњу органског отпада и ђубрива, ризици по животну средину у БиХ тренутно нису толико високи. Производња тренутно не представља проблем, јер је просјечан број животиња по фарми (или подручју) врло низак. Али, ако се овај сектор буде развијао и дође до пораста броја животиња, то би онда могло да постане дугорочна пријетња коју би требало уредити пољопривредно-околинским законским прописима.

2.4.1.3 Емисије гасова са ефектом стаклене баште Гасови са ефектом стаклене баште су атмосферски гасови који придоносе ефекту стакленика апсорпцијом инфрацрвеног зрачења које производи соларно загријавање Земљине површине. Они укључују угљендиоксид (CO2), метан (CH4), азотни диоксид (NO2) и водену пару. Табела 6 приказује стање емисије гасова са ефектом стаклене баште у сектору пољопривреде. Из табеле је видљиво да су укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште у периоду 2005-2010. у лаганом порасту, но још увијек нису близу нивоа емисија из 1990. године.

Сточарство - унутрашња ферментација Управљање органским ђубривом Пољопривредно земљиште Спаљивање пољопривредних остатака Укупно GHG

1990.*

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

CH4

1.548

1.069

1.098

1.075

1.056

1.062

1.057

CH4

285

140

143

135

131

134

136

N2O

397

228

235

234

231

235

236

N2O

2.378

1.578

1.643

2.043

1.876

1.771

1.913

CH4

N2O

4.608

3.033

3.137

3.502

3.312

3.220

3.357

* Извор: Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном конвенцијом УН о климатским промјенама

2.4.1.4 Потрошња воде за наводњавање Пољопривредна дјелатност захтијева велике количине воде. У развијеним земљама је наводњавање земљишта у порасту, а праксе одрживог наводњавања су ријеткост. У свијету се, због оштећених цијеви и неефикасних система наводњавања, губи скоро половина произведене воде у систему наводњавања (Организација за економску сарадњу и развој, 2001).

Табела 6: Емисије стакленичких гасова из сектора пољопривреде (Извор: Агенција за статистику БиХ, Околиш, енергија, транспорт 2011, ТБ13)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Недостатак воде током вегетативне сезоне је кључни фактор који ограничава развој пољопривреде, посебно у јужним дијеловима БиХ, у региону који је близу Јадранског мора. Ако се узму у обзир и климатске промјене, ово подручје би могло да претрпи највећу штету током сушних периода и неопходно је да се започне реконструкција система наводњавања и резервоара за воду. Само 4.630 hа у овом подручју се наводњава, а потенцијално подручје које би могло да се наводњава простире се на 74.000 hа (Регионални центар за животну средину, 2000). У БиХ је у 1990. години наводњавано 11.660 ha. Данас тек неколико подручја има функционалне системе за наводњавање. Системи за наводњавање су оштећени због ратних догађања и лошег одржавања у постратном периоду. Неопходно је да се обезбиједе значајна финансијска средства за обнову постојећих система и за изградњу нових и модерних система за наводњавање. У свијету се наводњава око 15% обрадивог земљишта, а у БиХ само 1% (у недостатку пољопривредног пописа могуће је да се, само уз употребу података из појединих студија и извјештаја, процијени који је постотак површине која се наводњава). Тренутно неки пољопривредници користе воду из слатководних извора без икаквог система за контролу квалитета и квантитета воде. Неадекватно наводњавање може да изазове значајно загађење животне средине. Неопходно је да се успостави добар законодавни систем који би обезбиједио спровођење контролних механизама и теренских инспекција (УН Економска комисија за Европу, 2004). Тренутни подаци указују на то да пољопривреда није имала велик негативан утицај на животну средину, што је углавном резултат неинтензивне производње, али би овакво стање могло брзо да се промијени развојем пољопривредног сектора који би се, кроз наредних неколико година, оријентисао на производњу. С обзиром да не постоји успостављен систем праћења пољопривреде, свака анализа тренутне ситуације заснива се на процјенама. У главним производним подручјима и долинама ријека пријетња се налази у прекомјерној употреби минералних ђубрива и пестицида. Нитрати из ђубрива су топиви, те могу врло лако да продру у земљиште и директно онечисте водоносник (аквифер). Површинска отицања воде могу да онечисте ријеке и друге слатководне токове. Аграрни инпути се не тестирају како би се провјерило да ли садрже неке потенцијално отровне материје (Први национални извјештај о спровођењу УН конвенције о сузбијању дезертификације/ деградације тла у БиХ, Бања Лука, 2007).

2.4.1.5 Закључци и препоруке Пољопривреда у БиХ представља врло битан дио привреде, будући да обезбјеђује храну значајном броју становника у руралним, али и урбаним срединама. Знатан дио радне снаге у руралним подручјима је везан за пољопривреду, и као такав игра врло битну улогу у животима људи из тих предјела. У поређењу с другим секторима, пољопривреда се врло споро опоравља након завршетка ратних дјеловања. Генерално, пољопривреда у БиХ одликује се малим и подијељеним добрима, на фармама се користи лоша техничка опрема (углавном су у употребни старе предратне технологије), аграрни инпути се слабо користе, те због свега наведеног може да се процијени да тренутни утицаји пољопривреде на животну средину нису посебно штетни. Међутим, збир пољопривредно-околинских података у земљи је тренутно врло лош. Не постоје званични подаци о потрошњи и саставу ђубрива, коришћеним пестицидима, омјеру заступљености азота, еколошкој ефикасности и коришћењу енергије, као ни други подаци о животној средини везани за пољопривреду, због чега је тешко да се оцијени стварни утицај пољопривреде на животну средину. Позитиван тренд је пораст органске производње, иако је, због веома малих фарми (0,51,2 ha), проценат површине за органску производњу и даље врло мали у поређењу с

Друштвено-економски покретачи и притисци

остатком пољопривредног земљишта. Треба да се нагласи да БиХ има добар потенцијал за органску пољопривреду, а прелазак с конвенционалне на органску производњу смањио би штетне утицаје на животну средину и обезбиједио би одржив извор хране. Према томе, доносиоци одлука би требало да се фокусирају на давање бољих субвенција произвођачима органске производње. Податке из области пољопривреде спорадично објављују разне институције, те нису увијек засновани на стварним мјерењима, већ на процјенама. Релевантни подаци и показатељи који тренутно нису доступни:  Годишњи просјек конверзије тла у пољопривредне површине,  Потрошња и састав ђубрива/пестицида,  Омјер заступљености азота,  Еко-ефикасност,  Емисије узроковане пољопривредним активностима,  Примарне врсте потрошње енергије у пољопривреди. Успостављање система за пољопривредне информације и мониторинг, као и спровођење пољопривредног пописа, кључно је за добијање добрих и квалитетних података који би омогућили прикладно доношење будућих управних одлука за развој. Додатне препоруке за област пољопривреде у БиХ су:  Оснажити одрживу пољопривредну производњу, тачније: - Подстицати ефикасност у коришћењу ресурса; - Субвенцијама награђивати пољопривреднике који брину о животној средини, што би значило подстицаје пољопривредницима да се служе праксама које су корисне за животну средину, као што је органски узгој;  Оснажити сиромашне пољопривреднике који производе највише пољопривредних производа;  Успоставити нову пољопривредну савјетодавну службу која би промовисала принципе добрих пољопривредних пракси, као што је правилна употреба ђубрива, пестицида и воде за наводњавање, те одлагање животињског отпада;  Јачати пољопривредне институције за истраживање како би могли да се прате утицаји пољопривредних активности на животну средину;  Побољшати постојеће законске прописе о пољопривреди и животној средини и ускладити их с релевантним директивама ЕУ, те усвојити нове.

2.4.2 Енергетика Енергетски сектор је један од кључних сектора када је ријеч о могућности утицаја на животну средину. Развојем енергетског сектора и повећањем потрошње енергије расту и емисије гасова са ефектом стаклене баште и друге онечишћене материје. Неопходно је да земље у развоју и земље које располажу значајним енергетским ресурсима, попут БиХ, посвете посебну пажњу рационалном коришћењу енергије и одабиру будућих енергетских извора како би се минимизирале штете по животну средину. Одабиром високоефикасних технологија у енергетском објекту и врсте расположивог горива може знатно да се утиче на ниво емисија. Према томе, изазов је да се обезбиједи дугорочни развој енергетике уз минимизирање нежељеног утицаја на животну средину, те је неопходно да се тежи коришћењу обновљивих извора енергије, односно извора којима се умањује укупна емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Главни домаћи извори енергије у БиХ су угаљ и хидропотенцијал, док се природни гас и нафта увозе. Процијењени хидропотенцијал је близу 6.800 МW, али од тога се користи 35% капацитета што је најнижа стопа експлоатације у Европи. Биланс резерви угља износи близу 4,0 милијарде тона. Потрошња енергије и утицај енергетског сектора на животну средину у БиХ је у порасту, иако још није постигнут ниво из 1990. године. Потрошња примарне енергије у БиХ (енг. Total Primary Energy Supply - TPES) 1990. године је износила око 7,8 Mtое (милиона тона еквивалентне нафте), а 2005. године око 5,1 Mtое (ФМЕРИ,10 2009). Процес транзиције и ратна дешавања довели су до смањења раста физичког обима индустријске производње, смањеног извоза електричне енергије, а самим тим и до смањене потрошње енергије. У 2009. години укупна примарна потрошња (TPES) је износила 1,49 toe (тона еквивалентне нафте) по глави становника. Глобална TPES по глави становника износи 1,82 toe, а у земљама чланицама OECD -а 4,64 toe по глави становника. Због лоших услова у индустрији, потрошња природног гаса знатно је мања него што је била 1990. године. Неповољна комбинација потрошње (релативно висок проценат потрошње на гријање и потрошња у домаћинствима), као и динамика потрошње (много већа потрошња током зимског периода), довели су до високе цијене природног гаса. Поред тога, користи се само један гасовод за транспорт природног гаса, а на тржишту је и само један увозник, што додатно доводи у питање стабилност снабдијевања. Додатним гасоводима и убрзаном гасификацијом БиХ омогућило би се шире коришћење гаса у домаћинствима и производњи електричне и топлотне енергије. Може да се очекује да ће то утицати на смањење стопе раста емисија CO2 (Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном конвенцијом Уједињених нација о климатским промјенама, 2009). У БиХ превладава употреба дрвета као огрева, посебно код становништва с лошијим економским приликама. Већина домаћинстава је прикључена на електродистрибутивну мрежу и највиши постотак потрошње електричне енергије отпада на домаћинства, углавном због гријања (топла вода, кување), слиједе освјетљење и електрични уређаји (Студија енергетског сектора у БиХ, 2008). Главни индикатори енергије у БиХ заснивају се на кључном сету индикатора Европске агенције за животну средину, а они су:  CSI 027 Потрошња финалне енергије по секторима,  CSI 028 Укупни енергетски интензитет,  CSI 029 Укупна потрошња енергије по енергентима,  CSI 030 Потрошња енергије из обновљивих извора,  CSI 031 Потрошња електричне енергије из обновљивих извора. Ове показатеље развила је Европска агенција за животну средину и узимају се као процјене. Агенција за статистику БиХ је 2008. године почела да обрађује статистичке податке о енергији у складу с прописима ЕУ.

2.4.2.1 Потрошња финалне енергије по секторима Потрошња финалне енергије је алгебарски збир енергије потрошене по свим секторима: индустрија, саобраћај, домаћинства, пољопривреда и остали потрошачи. Након драстичног пада потрошње енергије почетком деведесетих због ратних дешавања у БиХ, у периоду од 1995. до 2008. године забиљежен је раст потрошње енергије, и то годишњом стопом од 3,14% (Слика 23). У 2008. години финална потрошња енергије у БиХ износила је 2,37 Mtое, а повећана је у односу на 2007. годину за 2,20%.

Федерално министарство енергетике, рударства и индустрије.

Друштвено-економски покретачи и притисци

Слика 23: Потрошња енергије у БиХ (Извор: Европска агенција за животну средину, Финална потрошња енергије по секторима, 2010)

Mtoe 3,50 3,00 2,50 2,00 1,50 1,00 0,50 0,00 1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

Потрошња финалне енергије у БиХ 2008. године износила је 0,62 toe/глави становника, док је потрошња финалне енергије у земљама Западног Балкана износила 1,10 toe/ глави становника, и то: Албанија 0,56 toe/глави становника, Хрватска 1,64 toe/глави становника, Македонија 0,87 toe/глави становника и Србија 1,31 toe/глави становника. У земљама Европске уније, финална потрошња енергије у 2008. била је 2,23 toe/глави становника (Европска агенција за животну средину, Финална потрошња енергије по секторима, 2010). С обзиром да Агенција за статистику БиХ и Европска агенција за животну средину не посједују податке о потрошњи финалне енергије по сваком засебном сектору, у документу ћемо презентирати податке Агенције за статистику БиХ о финалној потрошњи електричне и топлотне енергије по секторима.

Потрошња финалне електричне енергије Потрошња финалне електричне енергије у 2010. години износила је 10.347 GWh, од чега су домаћинства имала удио од 43,9%, затим индустрија 35,7%, а остали потрошачи, укључујући грађевинарство, саобраћај и пољопривреду 20,4%. Највећи потрошач електричне енергије у индустрији у 2010. години била је индустрија производње метала без гвожђа с удјелом од 51%, док је индустрија гвожђа и челика у потрошњи учествовала са 16%. Између 2008. и 2010. године потрошња електричне енергије расла је за 1,17% годишње. Највећи раст у овом периоду забиљежен је у пољопривредном сектору (13,48%), затим слиједе саобраћај (10,29%), грађевинарство (8,66%), домаћинства (1,52%) и индустрија (0,37%) (Агенција за статистику БиХ, Животна средина и енергија, 2010).

Потрошња финалне топлотне енергије Потрошња финалне топлотне енергије у 2010. години износила је 5.396 ТЈ. Највећи удио потрошње био је у домаћинствима са 74,6%, затим слиједе индустрија и остали потрошачи с 25,4%. У периоду 2008. до 2010. године потрошња топлотне енергије је расла годишњом стопом од 2,91%. Највећи годишњи раст у овом периоду забиљежен је у осталим потрошачима, 11,41%, док је у домаћинствима 1,97% (Агенција за статистику БиХ, Животна средина и енергија, 2010).

2.4.2.2 Укупни енергетски интензитет Укупни енергетски интензитет представља омјер између укупне потрошње енергије (примарна енергија) и бруто домаћег производа (БДП) који се обрачунава сваке календарске године.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 24: Укупни енергетски интензитет у БиХ за период 1997-2008. (индекс 1997=100) (Извор: Европска агенција за животна средина, Укупни енергетски интензитет, 2010)

Индекс 1997=100

Укупна примарна потрошња енергије

БДП (2000 УСД (1997=100))

Енергетски интензитет

250% 200% 150% 100% 50% 0% 1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

У посматраном периоду од 1997. до 2008. године укупна потрошња примарне енергије расла је просјечном годишњом стопом од 4,52%, док је БДП растао просјечном годишњом стопом од 4,24%. Међутим, укупни енергетски интензитет у БиХ имао је годишњу стопу раста од 0,56%, како приказује Слика 24. Економски раст пратио је и раст потрошње укупне примарне енергије, дакле није дошло до раздвајања (decoupling) функције укупне потрошње примарне енергије и функције БДП-а, што значи да је забиљежен раст укупног енергетског интензитета. Слика 24 показује да је енергетски интензитет између 2002. и 2008. године константан, док БДП у периоду од 1997. до 2008. расте линеарно, али недовољно да би дошло до раздвајања (decoupling) функција БДП и укупне потрошње примарне енергије чиме би опадао енергетски интензитет. Поређење енергетског интензитета у БиХ и другим земљама Западног Балкана показује сљедеће резултате: укупна потрошња примарне енергије у земљама Западног Балкана је расла просјечном годишњом стопом од 1,02% у периоду од 1997. до 2008, док је раст у БиХ износио 4,52%, што је 4,43 пута више него у другим земљама Западног Балкана (Европска агенција за животну средину, Укупни енергетски интензитет 2010). Треба да се нагласи да је 1991. године потрошња енергије по јединици БДП-а у БиХ била 2,5 пута већа него у неким другим земљама Западног Балкана попут Хрватске

Држава

БиХ

1997.

1998.

1999.

2000.

Укупна потрошња примарне енергија (ktoe)

2744

3402

3367

4018

БДП (константа 2000 УСД) (мил.)

3993

4616

5059

5338

Енергетска интензивност

0,687

0,737

0,665

0,753

Укупна потрошња примарне енергије (1997=100)

100%

124%

123%

146%

БДП (константа 2.000 УСД (1997=100)

100%

116%

127%

134%

Енергетска интензивност (1997=100)

100%

107%

97%

110%

Држава

1997.

1998.

1999.

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

Албанија

100%

99%

120%

76%

72%

78%

77%

71%

БиХ

100%

107%

97%

110%

112%

104%

106%

104%

Хрватска

100%

101%

95%

94%

92%

94%

90%

Македонија

100%

99%

90%

85%

84%

82%

Србија

100%

97%

85%

88%

92%

94%

96%

Регион Западног Балкана

100%

99%

88%

90%

89%

90%

Друштвено-економски покретачи и притисци

и Македоније. Један од узрока тако високог енергетског интензитета био би извоз електричне енергије по ниским цијенама у друге регионалне републике (МСТЕО БиХ, 2002). Индекс (1997=100)

Босна и Херцеговина

земље Западног Балкана

120% 110% 100% 90% 80%

Слика 25: Енергетски интензитет у БиХ и земљама Западног Балкана (1997=100) (Извор: Европска агенција за животну средину, Укупни енергетски интензитет, 2010)

70% 1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

БиХ биљежи висок енергетски интензитет, стога први задатак за одрживи развој енергетског сектора у БиХ треба да буде смањење енергетског интензитета у цијелом циклусу, од примарне енергије, прераде сирових материјала до производње. Ово подразумијева и коришћење топлотне енергије која настаје од отпада у индустријским постројењима и у пољопривреди, као и постепени прелазак на неконвенционалне енергетске изворе (коришћење биомасе, когенерације и тригенерације, коришћење соларне енергије, боље искоришћавање хидропотенцијала нпр. коришћење малих ХЕ итд.) (МСТЕО БиХ, 2002). Табела 7 приказује тренд укупног енергетског интензитета у БиХ у периоду од 1997. до 2008, док Табела 8 даје поређење енергетског интензитета у БиХ и енергетског интензитета у земљама Западног Балкана.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

4291

4191

4426

4635

4963

5395

5598

5990

5572

5868

6102

6475

6798

7220

7714

8132

0,770

0,714

0,725

0,716

0,730

0,747

0,726

0,737

156%

153%

161%

169%

181%

197%

204%

218%

140%

147%

153%

162%

170%

181%

193%

204%

112%

104%

106%

104%

106%

109%

106%

107%

2005.

2006.

2007.

2008.

Промјена у годишњем просјеку, 1995-2008. (%)

Енергетска интензивност у 2008. (toe /цап)

77%

66%

63%

57%

-5,39

0,66

106%

109%

106%

107%

0,56%

1,56

87%

84%

83%

79%

-1,93%

2,05

80%

81%

80%

78%

-2,00%

1,52

86%

76%

71%

72%

-2,83%

2,19

85%

80%

77%

75%

-2,35%

1,74

Табела 7: Укупни енергетски интензитет у БиХ, 19972008. (Индекс 1997=100) (Извор: Европска агенција за животну средину, Укупни енергетски интензитет, 2010)

Табела 8: Поређење енергетског интензитета у БиХ са земљама Западног Балкана, 1997-2008. (индекс 1997=100) (Извор: Европска агенција за животна средина, Укупни енергетски интензитет, 2010)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

2.4.2.3 Укупна потрошња енергије по енергентима Укупна потрошња енергије по енергентима (CSI 029) представља количину енергије која је потребна да се задовољи потрошња енергије у земљи. У периоду од 1995. до 2008. године у БиХ су коришћени сљедећи енергенти: нафта, гас, угаљ, електрична и обновљива енергија, укључујући и дрвну биомасу. Период између 1995. и 2008. одликује се порастом укупне потрошње енергије (Табела 9). Између 1995. и 2008. године укупна потрошња енергије по енергентима расла је просјечном стопом од 5,30%. Значајан пораст у потрошњи енергије (10,84% годишње), који је везан за постратни опоравак, догодио се у периоду између 1995. и 2005. Између 2001. и 2008. године годишња стопа раста је била 3,66%. Табела 9: Укупна потрошња енергије по енергентима у БиХ (ktoe) у периоду 1995-2008. (Извор: Европска агенција за животну средину, Укупна потрошња енергије по енергентима, 2010)

Енергент

1995.

1996.

1997.

1998.

1999.

2000.

Обновљиви извори енергије

469

603

565

562

651

618

Електрична енергија

-132

-154

-80

-147

-92

Угаљ

348

506

1581

2014

1964

2318

Гас

123

206

124

141

144

232

Нафта

592

610

628

764

756

942

Укупно

1541

1794

2744

3402

3367

4018

Укупна потрошња енергије по енергентима у 2008. порасла је за 3,27% у односу на претходну годину. У структури потрошње примарне енергије у 2008. години, на првом мјесту су била фосилна горива с 92,77% (угаљ 64,47%, нафта 22,42%, гас 5,89%), а обновљиви извори су имали удио од 9,59%. С обзиром да БиХ извози електричну енергију, укупна потрошња у 2008. години смањена је за 2,31%, односно за 142 ktoe. У периоду од 1995. до 2008. године забиљежен је раст извоза електричне енергије у износу од 7,60%. У поређењу са земљама Западног Балкана, БиХ је једина земља у којој је забиљежен извоз електричне енергије. Удио угља у потрошњи укупне енергије у 2008. износио је 64,47%, и у порасту је за 4,53% у односу на 2007. годину, док је у периоду 1995-2008. годишњи пораст угља износио 6,50%. У 2008. години удио природног гаса у укупној потрошњи енергије био је 5,89%, те је у поређењу с 2007. порастао за 2,41%. Годишњи пораст у потрошњи гаса између 1995. и 2008. године је био 4,65%. У 2008. години удио нафте био је 22,41%, што је 2,53% више него у 2007. Између 1995. и 2008. године потрошња нафте порасла је за 3,99% (Европска агенција за животну средину, Укупна потрошња енергије по енергентима, 2010). Слика 26: Просјечна годишња стопа раста потрошње за разна горива у БиХ (Извор: Европска агенција за животну средину, Укупна потрошња енергије по енергентима, 2010)

Нафта

Гас

Угаљ

Електрична енергија Обновљиви извори енергије 0,00%

2007-2008 1995-2008 5,00%

10,00%

15,00%

20,00%

25,00%

30,00%

35,00%

У 2008. години удио обновљиве енергије у потрошњи био је 9,59%, што је за 4,09% више него у поређењу с претходном годином. У периоду 1995-2008. годишњи раст је

Друштвено-економски покретачи и притисци

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

628

636

648

690

652

688

528

575

-94

-96

-99

-179

-121

-181

-52

-142

2534

2363

2527

2622

2747

3364

3512

3862

242

255

266

311

366

318

336

353

981

1033

1084

1192

1319

1206

1274

1342

4291

4191

4426

4635

4963

5395

5598

5990

био 1,32%. Пораст у потрошњи енергије из обновљивих извора је охрабрујући, будући да је ово кључно подручје у које морају да се уложе додатни напори како би се смањила потрошња фосилних горива и побољшала заштита животне средине.

2.4.2.4 Потрошња енергије из обновљивих извора Потрошња енергије из обновљивих извора (CSI 030) представља потрошену количину енергије из обновљивих извора у односу на укупну потрошњу енергије. У складу са Законом о електричној енергији ФБиХ (Службене новине ФБиХ, број 41/02) и Законом о електричној енергији РС (Службени гласник РС, број 08/08), обновљиви извори енергије означавају изворе енергије који стално постоје у природи и који се обнављају у цијелости или дјелимично, посебно енергија водотокова, вјетра, биомасе, биогаса, геотермалне и неакумулиране соларне енергије. Потрошња енергије из обновљивих извора у 2008. години износила је 575 ktoe, што је 9,59% од укупне потрошње енергије, и у односу на претходну годину, у којој је потрошња износила 528 ktoe што је 9,42% од укупне потрошње енергије, забиљежен је пораст потрошње енергије из обновљивих извора у износу од 4,09% (Европска агенција за животну средину, Потрошња енергије из обновљивих извора 2010). Потрошња енергије из обновљивих извора у овом периоду је порасла, између осталог, због бољих хидролошких услова и смањене потрошње енергије из фосилних горива (угаљ, нафта и гас). Смањена експлоатација угља и затварање неких рудника угља, као и висока цијена нафте, допринијели су смањењу потрошње фосилних горива у 2008. години. Потрошњу енергије из обновљивих извора у односу на укупну потрошњу енергије у БиХ између 1995. и 2008. године приказује Слика 27, на којој се јасно види пад у потрошњи енергије из обновљивих извора у односу на укупну потрошњу енергије. Потрошња енергије из обновљивих извора је у 1995. години износила 30,40% од укупне потрошње енергије у БиХ (ради се о методологији израчунавања циљева која не узима у обзир огревно дрво), односно 468,52 ktoe од 1541 ktoe, док је тај постотак опао на 9,59% у 2008. години, односно 575 ktoe од 5990 ktoe.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 27: Потрошња енергије из обновљивих извора у односу на укупну потрошњу енергије у БиХ, период 1995-2008. (Извор: Европска агенција за животну средину, Потрошња енергије из обновљивих извора, 2010)

Индекс 40% 35% 30% 25% 20% 15% 10% 5% 0% 1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

Смањење потрошње обновљиве енергије у односу на укупну потрошњу енергије је утицало на раст потрошње енергије из других извора (термоелектране) који су били уништени или оштећени током рата. У постратном периоду реализован је обиман план инвестиција. Међу најзначајнијим су санација и модернизација блока 3, 100 МW и блока 4, 200 МW ТЕ Тузла, те реконструкција и модернизација блока 5, 110 МW ТЕ Какањ. Ако се потрошња енергије из обновљивих извора у БиХ не посматра у односу на укупну потрошњу енергије у периоду 1995-2008, очигледно је да потрошња обновљиве енергије биљежи годишњу стопу раста од 1,32%. Битно је споменути да је БиХ забиљежила највећи пораст у потрошњи обновљиве енергије, од 1,32%, у поређењу с осталим земљама Западног Балкана за период 1995-2008. Хрватска прати БиХ са забиљеженим годишњим порастом од 0,6%. Друге земље Западног Балкана су забиљежиле пад у потрошњи енергије из обновљивих извора (Албанија -1,68%, Македонија -0,45% и Србија -0,26% на годишњој основи) (Европска агенција за животну средину, Потрошња енергије из обновљивих извора, 2010). Проценат потрошње енергије из обновљивих извора у БиХ приказује Слика 28 на којој се јасно види да је удио хидроенергије 51,8%, док је потрошња енергије из биомасе 48,1%. Потрошња геотермалне енергије у 2008. години има мали удио – 0,04% од укупне потрошње енергије из обновљивих извора (SYNENERGY пројекат, CRES, 2010).

Слика 28: Потрошња енергије из обновљивих извора по енергетским изворима у БиХ, у процентима за 2008. годину (Извор: SYNENERGY пројекат, CRES, 2010)

 Биомаса

48,14%

0,04%

 Геотермална

51,82%  Хидро

Одрживост региона или заједнице постиже се очувањем економских, еколошких и социјалних вриједности, а развој и коришћење обновљивих извора енергије управо нуди потенцијал за економски развој, смањење емисија, заштиту животне средине, коришћење еколошких извора, развој туризма и руралних подручја у смислу запошљавања локалног становништва, изградње саобраћајница и приступних путева, сигурнијег снабдијевања енергијом, те додатних туристичких садржаја у околини такве електране.

Друштвено-економски покретачи и притисци

Потенцијал тржишта за пројекте обновљивих извора енергије у БиХ је велик и у сталном је порасту. Неопходно је да у будућности сектор обновљиве енергије буде један од кључних сектора који чине подршку континуираном развоју државе.

2.4.2.5 Потрошња електричне енергије из обновљивих извора Потрошња електричне енергије из обновљивих извора (CSI 031) представља количину потрошене електричне енергије која је произведена из обновљивих извора у односу на укупну потрошњу електричне енергије. ХЕ представљају главни извор обновљиве енергије у БиХ, и то углавном велике ХЕ (инсталирана снага већа од 10 МW у складу с Уредбом о коришћењу обновљивих извора енергије и когенерације), које се такође сматрају обновљивим изворима енергије. Удио обновљиве електричне енергије, углавном из ХЕ, у укупној потрошњи електричне енергије у БиХ у 2010. години износио је 46,90%, док је у периоду 2008-2010. године потрошња електричне енергије расла годишњом стопом 4,48%, а потрошња електричне енергије из обновљивих извора расла је годишњом стопом од 13,12%. Узрок оваквог пораста потрошње електричне енергије из обновљивих извора лежи у повољним хидролошким условима, као и у изградњи нове ХЕ Мостарско блато која је у тестном погону у 2010. години произвела 41 GWh електричне енергије (Агенција за статистику БиХ, Статистика енергије за 2008, 2009. и 2010; Неовисни оператер система у БиХ, 2010). Важно је истакнути да велике ХЕ, сходно површини коју плаве, морају да буду околински прихватиљиве и да задовољавају критеријуме одрживости због утицаја на екологију ријеке, хидрогеологију и микроклиму.Укупни инсталирани капацитет малих ХЕ у ФБиХ износи 23,7 МW (Енергија и животна средина у БиХ, 2011), а у РС у 2012. Години износи 22,1 МW (МИЕРРС). Осим великих ХЕ, штетан утицај на локалну флору и фауну (миграције и негативан утицај на рибе, квалитет воде низводно и слично) могу да имају и МХЕ. Међутим, у поређењу с ТЕ и великим ХЕ, ове штете су знатно мање (Ушчуплић, 2007). БиХ располаже значајним ресурсима за производњу енергије из обновљивих извора. Теоретски, хидропотенцијал у БиХ износи сса. 99.256 GWh/годишње, а технички сса. 23.395 GWh/годишње. Енергетски потенцијал малих ХЕ у БиХ износи 3,520 GWh годишње. Биомаса, поријеклом из шумарства (огревно дрво, шумски отпад и дрвни отпад из дрвне индустрије) и пољопривреде, има највећи економски потенцијал, нуди највећу могућност запошљавања и смањења емисија емисија гасова са ефектом стаклене баште. Укупни технички потенцијал енергије из биомасе у БиХ износи сса 33,518 PJ. БиХ има значајну соларну ирадијацију, која се креће од 1.240 kWh/m² на сјеверу до 1.600 kWh/m² на југу, и у просјеку годишње има 1.840,9 сунчаних часова. Теоретски, потенцијал сунчеве енергије у БиХ износи 67,2 PWh, што прелази укупну потрошњу енергије у држави. Тренутно у БиХ нема изграђених вјетроелектрана, које су прикључене на високонапонску мрежу. Међутим, између 1999. и 2012. године идентификоване су потенцијалне локације за изградњу вјетроелектрана у БиХ. Тренутно постоји 16 макролокација у ФБиХ, укупне снаге сса. 1400 МW, и 13 макролокација у РС, укупне снаге 640 МW, које су означене као пожељне за изградњу вјетроелектрана (Стратешки план и програм развоја енергетског сектора ФБиХ, 2009; Стратегија развоја енергетике РС, 2012), што је технички могућ искористив потенцијал, а за подстицање електричне енергије у вјетроелектранама дефинисано је 100 МW планираног искористивог капацитета до 2020. године Уредбом о производњи и потрошњи енергије из обновљивих избора и когенерације РС. Према препорукама Европске заједнице о обавезујућим циљевима за БиХ, а полазећи од података који су утврђени за базну 2009. год., дефинисано је да стартни удио обновљивих извора енергије износи: фиксна стопа удјела 5,5%, додатно повећање удјела на базни БДП по становнику 1,6% и циљано учешће обновљивих извора у 2020. год. 40% (ради се о методологији израчунавања циљева која не узима у обзир огрјевно

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

дрво). Индикативним планом развоја производње 2011-2020. утврђен је укупни план производње електричне енергије из обновљивих извора за БиХ до 2020. године (Слика 29). Слика 29: Укупна производња електричне енергије у БиХ свих обновљивих нових извора за период 2012-2020. (Извор: Неовисни оператер система у БиХ, Индикативни план развоја производње 2011-2020, јуни, 2010)

Нове ХЕ укупно

GWh

Нове ВЕ укупно

Нове електране на биомасу укупно

9000 8000 7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0 2012

2013

2014

2015

2016

2017

2018

2019

2020

С циљем да се подстакне коришћење обновљивих извора енергије усвојене су одлуке о методологији утврђивања нивоа откупних цијена електричне енергије из обновљивих извора енергије у ФБиХ и РС, које су покренуле процес инвестиција и у будућности могу да се очекују веће инвестиције.

2.4.2.6 Закључци и препоруке Као и у другим секторима, у области енергетике неопходан је сет индикатора за извјештавање, који би пратио енергетски сектор и предузимао одговарајуће мјере. Тренутно се у БиХ извјештава само о потрошњи електричне и топлотне енергије, и од изузетног значаја је да се наведени CSI показатељи Европске агенције за животну средину укључе у извјештај Агенције за статистику БиХ. Подаци који недостају за мониторинг сектора енергетике:  Не постоје уредни извјештаји о CSI показатељима (CSI 027 Финална потрошња енергије по секторима, CSI 028 Укупна енергетска интензивност, CSI 029 Примарна потрошња горива по врстама, CSI 030 Примарна потрошња обновљиве енергије, CSI 031 Електрична енергија из обновљивих извора),  Зависност од увоза фосилних горива (ЕНЕР 012),  Енергетска ефикасност и потрошња у сектору транспорта (ЕНЕР 023),  Енергетска ефикасност и потрошња у сектору становања (ЕНЕР 022),  Енергетска интензивност у услужном сектору,  Емисије одређених честица у вези с енергијом (ЕНЕР 007),  Емисије закисељавајућих супстанци у вези с енергијом (ЕНЕР 006),  Емисија прекурсора озона у вези с енергијом (ЕН 05),  Емисије CO2 у производњи електричне енергије,  Апсолутна и релативна потрошња енергије према БДП-у, и  Мониторинг производње отпада из енергетских постројења. Најбитнији пут ка будућности у овом сектору је: развијање енергетских стратегија, смањење енергетског интензитета и коришћење обновљивих извора енергије, те примјена најбоље расположиве технике (енг. Best Available Techniques - BAT).

Друштвено-економски покретачи и притисци

Да би се постигло смањење енергетског интензитета, неопходно је:  Дјеловати у привреди, у сарадњи с привредним коморама ФБиХ и РС;  Успоставити савјетовалишта за енергију;  Увести систем означавања енергетске ефикасности техничких производа;  Донијети прописе за енергетску ефикасност у зградарству, те увести систем означавања енергетске ефикасности зграда;  Увести систем стимуланса и дестимуланса за повећање енергетске ефикасности у домаћинствима и привреди, као и стимулисати замјену увозних фосилних горива домаћим горивима из обновљивих извора, и  Увести систем енергетског аудита у привреди (добровољни механизам). Да би се подстакло на коришћење обновљивих извора енергије, неопходно је:  Користити и преферирати пројекте из система Механизма чистог развоја (енг. Clean Development Mechanism - CDM) и користити флексибилне механизме иностране подршке за имплементацију Механизма чистог развоја у БиХ,  Развијати политике за подстицање производње и коришћење енергије из обновљивих извора уз међународну подршку, и  Увести стимулативне мјере за термоенергију како би се постојећи термоблокови довели у законске оквире како је регулисано прописима ЕУ.

2.4.3 Индустрија Индустријски сектор у БиХ тренутно се одликује ниском продуктивношћу и слабом конкуренцијом. Главни проблем налази се у подручју инфраструктуре и финансијских тржишта који су такође недовољно развијени и неефикасни. Низак ниво технолошког развоја и заостајање у пољу пословне стратегије и управљања квалитетом такође доприносе ниском нивоу продуктивности. Трендови ниске продуктивности и конкурентности одражавају се у високом државном дефициту текућег рачуна. Слаба конкурентност и продуктивност недовољни су да би омогућили финансијском сектору да пружи већу подршку индустрији (Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном УН конвенцијом о климатским промјенама, 2009). Ова тешка ситуација бх. индустрије узрокована је разарањима током рата и губитком пријератних тржишта, али не смију да се занемаре ни посљедице пријашњег модела развоја. Индустријски развој у БиХ седамдесетих година прошлог вијека донио је краткорочан просперитет, међутим индустрија је зависила од великих улагања у војноодбрамбену индустрију током временског периода након краја Другог свјетског рата. Прије распада СФРЈ, више од 55% одбрамбене индустрије било је смјештено у БиХ. Након завршетка рата, главна предратна индустријска предузећа се нису опоравила.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 30: Редовна индустријска производња у БиХ у периоду 2005-2010. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Индустријска производња 2010, Тематски билтен ТБ 05)

Вриједност у молионима КМ 10.000,0 9.000,0 8.000,0 7.000,0 6.000,0 5.000,0 4.000,0 3.000,0 2.000,0 1.000,0 0,0 Ц - Вађење руда и камена Д - Прерађивачка индустрија Е** - Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом Укупно

2005

2006

2007

2008

2009

2010

468,5

520,0

578,2

655,0

604,0

611,9

4.504,6

5.338,4

6.120,2

7.093,5

5.650,6

6.618,0

876,2

899,8

895,2

1.113,8

1.168,5

1.263,9

5.849,3

6.758,2

7.593,6

8.862,3

7.423,1

8.493,8

** Искључени подаци за дистрибуцију и продају електричне енергије

2.4.3.1 Емисије CO2 , CH4 и N2O из индустрије Подаци о економским активностима, тј. производњи или потрошњи одређених индустријских процеса су узети из годишњих извјештаја Завода за статистику Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине за 1990. годину, будући да не постоје на државном нивоу подаци о емисијама по сектору (Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном УН конвенцијом о климатским промјенама, 2009). Како приказује Слика 31, укупна емисија еквивалентног CO2 у БиХ је 1990. године износила 34 милиона тона. Највећи проценат емисија припадао је енергетском сектору (74%), затим пољопривреди с 12%, индустријским процесима с 11% и сектору отпада с 3%. У БиХ су главни извори метана пољопривреда (87 хиљада тона), неконтролисане емисије из рудника угља (75 хиљада тона) и одлагање отпада (47 хиљада тона). Метан се формира као директни производ метаболизма животиња биљоједа (унутрашња ферментација) и као резултат органског распадања животињског отпада (руковање ђубривима). Најважнији извор N2O у БиХ је такође пољопривреда. Ђубрива и други пољопривредни производи користе велике количине азота, што утиче на емисије N2O (Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном УН конвенцијом о климатским промјенама, 2009).

Слика 31: Скраћени извјештај о емисијама еквивалентног CO2, CH4 и N2O у БиХ за 1990. годину (Извор: Први национални извјештај БиХ у складу са Оквирном УН конвенцијом о климатским промјенама, 2009)

Емисије (t)

Емисије GHG

10.000

x104

8.000 6.000 4.000

x104

2.000 0 CO2

CH4

Енергија

Индустријски процеси

N2O

Пољопривреда

Отпад

2.4.3.2 Потрошња енергије у индустрији Не постоје тачни подаци о потрошњи енергије у секундарном сектору. Слика 32 приказује потрошњу енергије по разним секторима у 2009. години.

Друштвено-економски покретачи и притисци

Индустрија

Грађевинарство

Транспорт

Домаћинства

Пољопривреда

Остало

90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20%

Слика 32: Удио потрошње електричне енергије, топлотне енергије, природног гаса и угља у индустрији БиХ у 2009. години (Извор: Агенција за статистику БиХ, Статистика енергије 2010)

10% 0% Електрична ен.

Толотна ен.

Природни гас

Угаљ

Електрична енергија, потрошена у индустрији 2009. године, била је 3033 GWh што представља 32% укупне потрошње електричне енергије у БиХ. Ова количина електричне енергије потрошене у индустрији мања је него у претходним годинама. Ово је вјероватно изазвано економском кризом која је утицала на домаћу производњу с индиректним утицајем на потрошњу енергије у индустрији. Потрошња топлотне енергије у индустрији је ниска, само 59 ТЈ, док је у 2009. години укупна потрошња топлотне енергије у БиХ била 5015 ТЈ. Већина топлотне енергије утроши се у домаћинствима, док је удио потрошње овог енергента у индустрији само 1%. Други битни извори енергије који се користе у индустрији су природни гас и угаљ. У 2009. години секундарни сектор је потрошио 82.138.000 m³ природног гаса, што представља 51% од укупне потрошње овог енергента. Удио потрошње угља у индустрији у БиХ у 2009. години је мањи од удјела потрошње природног гаса. Удио потрошње угља у индустрији је 31%, док се већина угља (51%) користи у домаћинствима (Слика 32). Слика 33 приказује потрошњу угља и кокса за индустријске намјене у БиХ.  Кокс

12%  Мрки угаљ

49%

17%

 Камени угаљ

22%  Лигнит

2.4.3.3 Број индустријских предузећа која се налазе у систему управљања околином У БиХ постоје 82 компаније (Институт за стандардизацију БиХ, 2010) с ISO 14001 цертификатима, а ниједна није дио EMAS-a (енг. Eco-Management and Audit Scheme) Плана за еко-менаџмент и ревизију учинака на животна средина, будући да се EMAS уредба односи на 27 држава чланица ЕУ, три државе чланице Европског економског простора и земље приступнице ЕУ.

2.4.3.4 Закључци и препоруке Показатељи и подаци који недостају за редовно извјештавање и праћење емисија из индустријских постројења у БиХ:

Слика 33: Потрошња угља и кокса у индустрији у БиХ у 2009. години (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Статистика енергије: Угаљ, кокс, бр. 1 од 22. 12. 2010)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

 Емисије у атмосферу из индустрије,  Потрошња енергије у индустрији,  Укупне материјалне потребе,  Број индустријских предузећа која се налазе у систему управљања околином,  Еко-ефикасност у индустрији,  Напредак у управљању и санацији контаминираних локација. Застарјеле технологије доводе до загађености ваздуха и других облика онечишћења животне средине, и то је један од најважнијих проблема у индустријском сектору БиХ. БиХ је остварила значајан напредак код спровођења ЕУ Директиве 2008/1/EC о интегрисаном спречавању и контроли загађења (енг. Integrated Pollution Prevention and Control – IPPC), посебно када је у питању издавање околинских дозвола у индустрији. Регистар загађивача и домет загађења (PRTR) уведен је у БиХ, али се још увијек налази у почетној фази, и један од битних корака ка будућности је да индустријски сектор адекватно и исправно сваке године попуњава регистар загађивача.

2.4.4 Рибарство и аквакултура Рибља фауна је у БиХ релативно добро истражена. Постоји укупно 119 врста риба. Најчешће врсте слатководних риба које се узгајају у БиХ су врсте Salmonidae (калифорнијска пастрмка, поточна пастрмка и поточна златовчица) и Cyprinidae (шаран, амур, бијели толстолобик и сом), а најчешће морске врсте су бранцин, комарча и шкољке (дагње и каменице). У ратним дешавањима између 1992. и 1995. године већина рибогојилишта и постројења за прераду рибе у потпуности су уништени. Иако проблеми још увијек нису ријешени, узгој рибе (углавном слатководне) је у сталном порасту. Обрада рибе је значајно побољшана између 1999. и 2003. године захваљујући доступности висококвалитетне хране за рибе, новим технологијама и ширењу удружења произвођача (Четврти извјештај БиХ за Конвенцију о биолошкој разноликости, 2010). У овом сектору, слично као и у осталима, већина проблема је повезана с начином организације државе, која отежава прикупљање поузданих података о узгоју риба.

2.4.4.1 Производња конзумне рибе Подаци о производњи конзумне рибе у 2010. и 2011. години не могу да се пореде с претходним годинама због измјена у Методологији прикупљања података. Како би се задовољиле потребе ЕУ Регулативе No. 762/2008. измијењена је дефиниција према којој се под производњом у аквакултури подразумијева излаз из аквакултуре при првој продаји. Риба, рибља млађ, икра и шкољкаши који се преносе у наредну годину нису производња за ту референтну годину. Слика 34: Производња конзумне рибе у БиХ (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Аквакултура, Годишњи извјештај о аквакултури 2011)

Производнја у тонама 7.000 6.000 5.000 4.000 3.000 2.000 1.000 0 2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

Подаци о производњи конзумне рибе и шкољкаша, рибље млађи и рибљих јаја добијени су спајањем података годишњих статистичких истраживања статистика ФБиХ и РС, те статистике БД. Укупна производња конзумне рибе у 2011. години мања је за 8,3%

Друштвено-економски покретачи и притисци

у односу на 2010. годину. Производња шарана мања је за 32%, док је производња пастрмке већа за 5% у односу на 2010. годину. Од укупне количине произведене конзумне рибе 21,9% односило се на шарана, 72,2% на пастрмку и 5,9% на остале врсте риба. У остале врсте риба спадају амур, толстолобик, сом, смуђ, лињак, лубин, орада итд. 2010

3.500 3.000

2.901

2011

3.053

2.500 2.000

1.356

1.500

926

1.000

355

500 0

Пастрмка

Шаран

Слика 35: Производња конзумне рибе у БиХ по врстама (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Аквакултура, Годишњи извјештај о аквакултури 2011)

250

Остале рибе

2.4.4.2 Број и структура рибогојилишта Рибогојилишта су у БиХ углавном распоређена у три главна региона. У сјеверној Босни, на подручју РС-а, тренутно се налази шест ципринидних рибогојилишта. У сливовима ријека Неретве и Врбаса налази се око 40 бетонских салмонидних рибогојилишта и кавеза (плутајући кавези) (Извјештај о рибарству, FAO,11 2005). Постоје и два морска рибогојилишта у Неуму, у којима се узгајају бранцин и комарча (Агенција за статистику БиХ, 2011). Величина објекта Врста објекта 2010.

2011.

Рибњаци пастрмки, m2

92.901,0

91.026,0

Рибњаци шарана, ha

2.458,7

2.278,0

127.106,0

117.581,0

Кавези, m3

Табела 10: Структура објеката у експлоатацији у БиХ у 2011. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Аквакултура, Годишњи извјештај о аквакултури 2011)

У БиХ постоје четири постројења за прераду рибе: „Тропик“ у Бањој Луци, „Лакс“ и „Norfish“ у Мостару и „Жувела“ у Стоцу (Агенција за статистику БиХ, 2011). Већина рибогојилишта нема уграђене филтере или неку другу опрему за прочишћавање воде, као ни прописане локације за одлагање угинуле рибе. Због ових пропуста, рибогојилишта могу да имају негативан утицај на квалитет површинских и подземних вода.

Назив рибогојилишта

Корисна површина, m2

„Karaka maricultura“ Неум

1.500

„Ancor comerc“ Неум

2.100

Укупно

3.600

2.4.4.3 Закључци и препоруке Будући да је БиХ изнимно богата слатководним ресурсима високог квалитета, аквакултура има велик потенцијал за развој. Међутим, постоји неколико препрека које морају најприје да се савладају, а то су: организација производње и продаје у слатководној аквакултури, усвајање адекватних закона и прописа за сектор, сарадња између научног сектора и 11

Food and Agriculture Organization (прев. Организација за храну и пољопривреду).

Табела 11: Корисна водена површина маринских рибљих фарми у Неуму (Извор: Јачање капацитета за примјену интегралне превенције и контроле загађивања у БиХ, 2008)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

сектора за намјенска истраживања, успостављање дугорочног плана развоја сектора аквакултуре и слатководног рибарства, те уграђивање активности у склопу аквакултуре и слатководног рибарства у друштвено-економске и политичке системе у држави. Прије него што се остваре услови за реализацију неке од горе наведених ставки, мора да се направи добар систем за прикупљање и обраду података. Под тим се подразумијева и боље прикупљање података и размјена података између министарстава и статистичких тијела у држави. Показатељи и подаци који недостају у сектору рибарства у БиХ су сљедећи:  CSI 033 – Производња у аквакултури (укупна и по врстама) у цијелој држави;  CSI 034 – Капацитет рибарске флоте;  Статус залиха морске рибе – битно за Неум ради бољег планирања одрживог риболова. Треба га, такође, узети у обзир и за слатководне рибе;  Аквакултура захваћена сусједним водама;  Еко-ефикасност у риболову;  Утицај производње на слатководне и морске екосистеме;  Количина употријебљене хране за рибе;  Потрошња увозних према домаћим производима.

2.4.5 Рударство Рударство у БиХ суочава се с озбиљним проблемима у животној средини. Нажалост, већина тих проблема је у вези с хроничним недостатком средстава која треба да буду обезбијеђена за постепено и систематско рјешавање питања животне средине. Проведено је врло мало истраживања о утицају рударства на животну средину. Најважнија питања су у вези са штетом која настаје због рударских радова и утицаја рударских подручја на нека станишта. Стога, не постоје свеобухватне мјере за заштиту и адекватно праћење могућих утицаја на животну средину. Процеси рекултивисања земљишта и санације подручја на рудницима на којима је завршена експлоатација се, углавном, нису проводили у складу са законским прописима. На тржишту БиХ тренутно постоји потражња за угљем који се користи као гориво у производњи енергије.

2.4.5.1 Депоновање и обрада отпадних материјала и околински аспекти рударских активности Рудници угља врло су битан дио енергетског сектора у БиХ, гдје постоји 12 активних рудника од којих се девет налази у ФБиХ, а три у РС-у. У рудницима се користе методи површинске и дубинске експлоатације. Врши се експлоатација мрког угља и лигнита. Закони о рударству у ФБиХ и РС-у прописују обавезну санацију нарушених и деградираних подручја, а план рекултивисања земљишта мора да буде уграђен у рударске пројекте. У БиХ се угаљ експлоатише на подручју површине 18.000 ha, док подручје за дефинисање отпадног материјала заузима скоро 6.000 ha (Студија енергетског сектора у БиХ, 2008). Према расположивим подацима, подручја која су највише деградирана су ливаде, затим обрадиве површине и шуме. Неки од рудника који су у функцији још увијек немају припремљене планове о рекултивисању земљишта и намјеравају да их припреме након завршетка рударских активности. У већини случајева, рекултивисање земљишта проводи се употребом техничких и биолошких мјера након чега исцрпљена подручја могу да се користе за пољопривреду или шумарство.

Друштвено-економски покретачи и притисци

Стандардизовани систем заштите животне средине, ISO 14001:2004, уведен је у само један рудник (рудник угља Станари – Добој), док је у току припрема спровођења система управљања квалитетом за још један рудник. Неколико рудника прати емисије загађивача, што је углавном повезано с емисијама у атмосферу и контролом отпадних вода. На основу расположивих података, извјештавање одговорних институција о питањима животне средине обавеза је само за неке руднике, док та иста обавеза није наметнута и осталим рудницима, тј. нису обавезни да прате дешавања у животној средини. Управљање отпадом разликује се од рудника до рудника. Код већине рудника отпадни материјали сврставају се у технолошки и комунални отпад. Већина рудника није дефинисана као извор опасног отпада, што није потпуно у складу с Правилником о категоријама отпада с листама (Службене новине ФБиХ, број 9/05), нити с Правилником о категоријама отпада с каталогом (Службени гласник РС, број 39/05), јер постоји вјероватноћа да рудници производе одређене количине отпадних уља и мазива које према наведеним правилницима спадају у категорију опасног отпада. Код већине рудника технолошке отпадне воде обрађују се у таложницама прије него што их се испусти у оближње водене токове, док се у неким рудницима технолошке отпадне воде не прочишћавају прије испуштања у водене токове, тако да се директно пуштају у канализацију или септичке јаме. Постројење за обраду отпадних вода постоји код само једног рудника. Само неколико рудника проводи непрекидну контролу квалитета отпадних вода, док остали рудници контролу проводе неколико пута или једном годишње, или чак немају никакву контролу отпадних вода. Према Закону о заштити животне средине у ФБиХ и РС-у, тј. Правилником о погонима и постројењима који могу да буду изграђени и пуштени у рад само ако имају околинску дозволу, само они рудници који производе више од 50.000 тона годишње, или који заузимају површину већу од пет хектара, обавезни су да имају околинску дозволу. Уз околинске дозволе за индивидуална постројења мора да постоји и учесталост праћења емисија и извјештавање одговорним институцијама (Студија енергетског сектора у БиХ, 2008).

Околински аспекти рударских активности Закони о заштити животне средине у ФБиХ и РС прописују обавезу спровођења Стратегијске процјене утицаја на животну средину у сврху урбанизма, као и процјену утицаја на животну средину на нивоу пројеката. Процедура процјене утицаја на животну средину и садржај Студије утицаја на животну средину су дефинисани у Правилнику о погонима и постројењима за које је обавезна процјена утицаја на животну средину и погонима и постројењима који могу да буду израђени и пуштени у рад само ако имају околинску дозволу (Службене новине ФБиХ, број 19/04) и Уредби о пројектима за које се проводи процјена утицаја на животну средину и критеријуми за одлучивање о обавези спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину (Службени гласник РС, број 7/06). Закон о заштити животне средине дефинише процјену утицаја на животну средину као обавезан предуслов за добијање околинске дозволе, према томе и урбанистичке дозволе, заједно с другим дозволама које су неопходне за изградњу нових енергетских постројења и рудника. Даље, законским прописима намеће се постојећим рудницима да припреме планове активности с мјерама и условима за потпуно смањење емисија, тј. загађености, и да се ускладе с најбољим доступним техникама (енг. Best Available Techniques – BAT) које подразумијевају и обавезне планове за управљање отпадом, што је један од предуслова за добијање околинске дозволе. Планови за управљање отпадом морају да се израде и за нове погоне и постројења.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Ако се узме у обзир горе наведено, јасно је да ће ускоро сви рудници у БиХ бити обавезни да проведу одређене мјере како би се смањио њихов утицај на животну средину, узимајући у обзир аспект управљања отпадом заједно с обавезним праћењем емисија које загађују околину, те ће о резултатима праћења извјештавати одговорне институције.

2.4.5.2 Рудници угља у БиХ Угаљ је један од најважнијих енергетских извора у БиХ. Велике резерве мрког угља и лигнита распоређене су по цијелој ФБиХ и РС-у. Већина постојећих рудника угља снабдијева ТЕ у оба ентитета. Рудници угља који се налазе на сјеверозападу и у централној БиХ снабдијевају ТЕ Какањ и ТЕ Тузла, којима управља Јавно предузеће Електропривреда БиХ (ЈП ЕП БиХ), а рудници Угљевик и Гацко снабдијевају ТЕ Угљевик и ТЕ Гацко које су под управом Електропривреде РС (ЕРС), (Слика 36).

Слика 36: Локације рудника угља и термоелектрана у БиХ (Извор: Студија енергетског сектора у БиХ, 2008)

Друштвено-економски покретачи и притисци

Рудници угља у ФБиХ

Рудници угља у РС-у

 Бановићи (мрки угаљ) - површински копови

 Угљевик (мрки угаљ) - површински копови

Чубрић, Турија и Гривице; подземни рудник Омазићи

 Ђурђевик (мрки угаљ) - површински коп Вишћа

Богутово Село и ТЕ Угљевик

 Миљевина (мрки угаљ) - површински коп и подземни рудник

II и подземни рудник Ђурђевик

 Какањ (мрки угаљ) - површински коп

 Гацко (лигнит) - дубински копови Грачаница и ТЕ Гацко

Вртлиште и подземни рудник Хаљиници

 Зеница (мрки угаљ) - подземни рудници Стара

 Станари (лигнит) - дубински коп Рашковац

јама, Распоточје и Страњани

 Бреза (мрки угаљ) - подземни рудници Сретно и Каменице

 Била (мрки угаљ) - подземни рудник и површински коп Граховчићи

 Крека (лигнит) - површински копови Шикуље и Дубраве; подземни рудници Мрамор и Букиње

 Сански Мост (мрки угаљ) - површински коп Каменград

 Ливно (лигнит) - површински коп Тушница  Грачаница, Г. Вакуф/Ускопље (лигнит) - површински коп Димњаче

Потенцијална лежишта угља у ФБиХ

Потенцијална лежишта угља у РС-у



Површински коп Конгора за снабдијевање термоелектране Дувно



Површински коп Угљевик Исток за снабдијевање постојеће и нове јединице термоелектране Угљевик



Површински коп Котези за снабдијевање термоелектране Бугојно



Површински коп Гацко за снабдијевање постојеће и нове јединице термоелектране Гацко

2.4.5.3 Производња у рудницима угља у БиХ Побољшање рада и модернизација рудника угља пресудни су за производњу енергије по ниским цијенама, тј. за обезбјеђивање одрживог и исплативог раста. Постоје значајне разлике између рудника угља у БиХ, али су слични када се ради о геолошким и технолошким условима. У ФБиХ постоје и површински копови и подземни рудници из којих се експлоатишу мрки угаљ и лигнит, док су у РС-у заступљени само површински копови. Површински копови налазе се на разним земљиштима, од равних до брдовитих подручја, те се угаљ вади из релативно благо нагнутих, до стрмо нагнутих, лежишта уз коришћење технологије за континуирану (роторни багери) или дисконтинуирану експлоатацију (багери и камиони) лигнита и мрког угља, те за уклањање откривке. Угаљ из БиХ има два главна тржишта. Дио угља потребан је за рад четири ТЕ у систему ЈП ЕП БиХ и ЕРС, а дио се користи у разним индустријама, те за гријање домаћинстава у БиХ и у сусједним земљама. Према томе, планирани капацитети заснивају се на потребама ових тржишта.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Међутим, подаци о производњи углавном зависе од најважнијег сегмента – производње електричне енергије. Будући раст комерцијалне потражње за угљем зависиће, између осталог, и од оперативних планова појединачних рудника који су разасути на бројним локацијама. Због комплексности обједињавања на стотине појединачних планова, немогуће је предвидјети било што осим будућег тренда потражње угља. Међутим, будуће прогнозе зависиће значајно, без сумње, од будућих планова великих индустријских потрошача.

Табела 12 приказује податке о производњи угља по рудницима у БиХ у тонама за период 2000-2006. Преглед планиране и остварене производње у рудницима угља у ФБиХ и продаје у периоду I-XII 2010. године, те остварене производње у периоду I-XII 2009. године приказује Табела 13.

Табела 12: Производња угља по рудницима у БиХ у тонама (Извор: Енергетски институт Хрвоје Пожар et al., Студија енергетског сектора у БиХ, 2008)

Година Рудник

1990.

2000.

2001.

2002.

18.317.755

7.440.139

7.350.720

7.842.859

Крека (Л*)

4.892.509

1.499.917

1.488.743

1.701.464

Бановићи (М**)

2.280.027

1.002.430

1.001.154

1.234.370

Ђурђевик (М)

1.483.291

231.529

323.302

382.582

Какањ (М)

2.017.717

766.567

747.465

942.544

Бреза (М)

490.867

391.468

253.119

291.255

Зеница (М)

920.214

353.197

344.027

318.960

Била (М)

116.195

50.752

46.652

59.631

Грачаница (Л)

683.981

80.050

94.942

128.687

Ливно (Л и М)

81.400

35.941

36.310

31.845

Каменград (М)

134.600

Мостар (М)

200.000

13.300.801

4.411.851

4.335.714

5.091.338

Гацко (Л)

2.382.555

1.763.472

1.797.825

1.420.970

Угљевик (М)

1.826.890

1.186.549

1.168.486

1.226.378

Станари (Л)

641.223

51.795

48.695

104.173

Миљевина (М)

166.286

26.472

5.016.954

3.028.288

3.015.006

2.751.521

БиХ УКУПНО БиХ ФБиХ

УКУПНО ФБиХ РС

УКУПНО РС

Л – лигнит;

М – мрки угаљ

Друштвено-економски покретачи и притисци

Производња у тонама

ФБиХ

Укупно БиХ

РС

20.000.000 18.000.000 16.000.000 14.000.000 12.000.000 10.000.000 8.000.000 6.000.000 4.000.000 2.000.000 0 1990

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2003.

2004.

2005.

2006.

8.858.271

8.746.424

9.113.373

9.900.177

1.979.369

2.087.266

2.000.282

2.021.038

1.327.596

1.328.169

1.445.668

1.383.302

438.428

461.555

503.334

486.913

903.012

967.850

996.735

1.114.746

308.237

282.545

171.733

221.951

221.039

278.357

289.657

280.903

61.093

69.190

71.842

76.941

139.142

153.695

196.272

230.346

31.703

30.432

49.808

58.859

5.409.619

5.659.059

5.725.331

5.874.999

1.982.563

1.743.216

2.044.445

1.979.575

1.313.281

1.145.929

1.073.702

1.533.488

152.808

198.220

269.895

512.115

3.448.652

3.087.365

3.388.042

4.025.178

2006

Слика 37: Производња угља у БиХ (Извор: Енергетски институт Хрвоје Пожар et al., Студија енергетског сектора у БиХ, 2008)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Табела 13: Преглед планиране и остварене производње у рудницима угља у ФБиХ и продаје у периоду I-XII 2010. године и остварена производња у периоду I-XII 2009. године (Извор: Федерално министарство енергије, рударства и индустрије)

План производње Остварена производња I-XII 2009.

По енергетској биланси

Остварена производња (t)

Уговорене количине за ТЕ (t)

За ТЕ (t)

Какањ

1.173.893

1.100.000

1.074.826

1.010.000

1.040.553

Зеница

307.810

290.000

198.166

195.000

41.859

Бреза

400.064

403.763

429.213

385.000

387.698

“А.Л.” Била

92.405

95.000

95.657

80.000

82.052

Грачаница

268.132

240.000

253.219

175.000

185.820

2.507.172

2.600.000

2.317.219

2.260.000

2.079.998

Ђурђевик

445.705

558.328

523.003

436.800

420.944

Бановићи

1.450.622

1.500.000

1.460.963

1.000.000

927.696

Тушница

63.900

30.000

Каменград

160.000

6.645.803

7.010.991

6.352.266

5.571.800

5.166.620

РУДНИК

Крека

Укупно

Откривка/јаловина у рудницима угља Површински копови имају дефинисани коефицијент откривке – тачније, омјер између количине извађеног угља и откопане откривке (јаловине), који се изражава у кубним метрима (m³) по тони угља. На примјер, рудник Бановићи ради са 9 m³/t, Ђурђевик има до 10 m³/t, Крека до 4.942 m³/t, а Угљевик до 7.14 m³/t. Јаловина из подземних рудника углавном долази од јалових прослојака из угљеног слоја који се одвајају у процесу сепарације у погонима за прераду угља (Студија енергетског сектора у БиХ, 2008, Документација ЈП ЕП БиХ, ТЕ Тузла, рудници угља: Угљевик, Гацко, Крека, Бановићи, Какањ, Бугојно, Ливно, Станари итд., Рударски институт Тузла, Студија предизводљивости о изградњи термоелектрана Станари, Конгора и Бугојно). Табела 14: Производња, квалитет угља, радна снага и продуктивност – укупне будуће процјене за руднике угља у БиХ

ПОКАЗАТЕЉ Годишња производња (000 тона)

2005.

2010.

2015.

2020.

Лигнит

4.532,8

5.570,0

10.820,0

11.550,0

Мрки угаљ

4.621,4

6.166,0

7.148,0

7.311,0

Лигнит

9.129,0

9.263,0

9.195,0

9.242,0

Мрки угаљ

13.677,0

13.798,0

13.799,0

13.806,0

Лигнит

33.965,2

36.807,0

42.977,0

43.929,0

Мрки угаљ

67.930,4

73.614,0

85.954,0

87.858,0

Лигнит

842,0

1.232,0

2.626,0

2.803,0

Мрки угаљ

464,0

712,0

850,0

874,0

Квалитет угља (kЈ/kg)

Радна снага

Продуктивност (тона по човјеку годишње)

Друштвено-економски покретачи и притисци

Продаја угља Индустрија и шир. потрошња (t)

Извоз (t)

34.273

% 4:2

% 4:3

% 6 :4

% 6:5

% 7:4

% 8:4

91,56

97,11

96,81

103,02

31,89

0,00

156.527

64,37

68,33

21,23

21,46

78,99

0,00

54.937

107,29

106,30

90,33

100,70

12,80

0,00

11.268

103,52

100,69

85,78

102,56

11,78

0,00

62.426

94.43

105,50

73,30

106,06

24,65

2,96

237.220

92.42

89,12

89,76

92,04

10,23

0,00

65.800

41.060

117.34

93,67

80,49

96,36

12.58

7,85

385.675

147.591

100,71

97,40

63,49

92,77

26,42

10,10

0,00

1.008.126

188.726

95,58

90,60

81,34

92,73

15,87

2,97

2.4.5.4 Рудници метала и неметала Тренутно се у БиХ налази 9 рудника метала и неметала, а то су: 1. Веовача - рудник олова, цинка, барита Овај рудник налази се на простору општине Вареш и радио је од 1981. до 1988. године, када је затворен због тога што се у руди налазила велика количина живе. Планирани капацитет у површинском копу Веовача био је 400.000 тона ровне руде која је уклањана дисконтинуираном технологијом за површински коп процесом бушења и минирања. Спољашње одлагалиште јаловине близу рудника коришћено је за дефинисање јаловине, а налазило се у долини покрај потока Јегленац. У обради руде коришћена је флотација, која је провођена у погону за флотацију који је био смјештен у селу Тисовац, 4-5 километара западно од површинског копа. Флотациони муљ, односно отпадни материјал од флотације, депонован је у седиментацијском резервоару који је направљен у долини потока Јегленац са земљаном браном и водом – непропусним слојем глине. Рубни јарак направљен је како би се спријечило продирање површинских вода. Многи реагенси коришћени су да би се добила тешка и течна смјеса потребна за процес флотације, а то су: Na2 CO3, CuSO4, борово уље, амилксантат итд. Нагло затварање рудника изазвало је велике проблеме за животну средину. Комплетан погон и сва опрема у флотационом постројењу Тисовац напуштени су без рекултивисања, чишћења и заштите. Такође, одређена количина руде остављена је у складишту (концентрати олова, цинка и барита). Укупна површина подручја које је уништено и под утицајем радова на површинском копу процјењује се на 515.500 m². У случају правилног затварања рудника, треба да се предузму сљедећи кораци:  Инспекција цијеле зоне,  План за алтернативну употребу преосталих зграда и погона,  Чишћење и рекултивисање погођеног подручја,  Техничко и биолошко рекултивисање земљишта с фокусом на заштити воде.

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

2. Олово – рудник олова Производња церузита – оловне руде PbCO3 окончана је 1992. Будући да рудник није имао погон за прераду, нису постојали ни ризици за животну средину у виду депонованих јаловинских стијена. Производња није никада обновљена, јер нису постојали стратешки партнери. 3. Бужим – рудник мангана затворен је 1992. године, а производња није обновљена. 4. Вареш – производња гвожђа. Производња је обустављена 1992. године. Након обнове производње, Федерално министарство енергије, рударства и индустрије донијело је одлуку да се поново обустави производња у 1999. години. Велика подручја рудника нису прошла кроз процес рекултивисања. 5. Рудници боксита у функцији:  Рудник Јајце – Јајце,  Рудник Читлук – Читлук,  Рудник Посушје – Посушје,  Рудник Широки Бријег - Широки Бријег,  Рудник Босанска Крупа - Босанска Крупа.

2.4.5.5 Закључци и препоруке Постоји знатан недостатак знања на пољу спречавања и минимизирања утицаја рударства на животну средину које је врло комплексно и захтијева озбиљан приступ. Подаци који недостају у сектору рударства у БиХ су:  Информације о рудницима метала и неметала у РС-у, укључујући и минералне ресурсе (Министарство индустрије, енергетике и рударства РС),  Информације о инспекцијама у РС-у (Министарство индустрије, енергетике и рударства РС),  Околински подаци о рудницима. Рудници метала, углавном уништени у рату, нису били предмет интереса домаћих и страних инвеститора, због чега је већина њих ван функције. Многи нису адекватно затворени, па је неопходан попис инвентара напуштених рудника метала како би се дефинисала жаришта, опасности по животну средину и ризици, као и сет приоритета за санацију. Такође, има само седам инспектора за рударство, геологију и електротехнику у ФБиХ, док за РС ова информација није позната. Неопходно је да се укључе не само слиједници имовине рудника, већ и представници власти, локалне заједнице и других интересних група. Према обавезама које су прописане наведеним законима о заштити животне средине и управљању отпадом у ФБиХ и РС-у, а с циљем да се заштити животна средина, у рудницима треба да се предузму сљедеће мјере:  Идентификовати све локације на којима се ствара отпад, затим направити детаљне листе с врстама и количином произведеног отпада у складу с каталогом и шифрама отпада;  Процијенити поновну употребу отпада и могућности његове рециклаже;  Развити план управљања отпадом који ће садржавати: методе прикупљања отпада, методе дефинисања, дефинисана мјеста сакупљања и одговорна лица чија је дужност да управљају катастром отпада;

Друштвено-економски покретачи и притисци

 Обезбиједити адекватну инфраструктуру за привремено одлагање отпада, посебно опасног отпада, чиме би се обезбиједило дефинисање отпада у складу са законским прописима и условима;  Обучити одговорна лица о свим правним обавезама у вези с управљањем отпадом и спровођењем плана за управљање отпадом;  Провести тренинг за све који су запослени на спровођењу плана управљања отпадом, а посебна пажња треба да се посвети едукацији запослених на одржавању и ремонту постројења;  Обавити процјену ризика за животну средину и људске несреће у вези с рударством;  Дефинисати мјере за минимизирање нивоа ризика;  Развити унутрашње планове интервенције у случају околинских несрећа и сходно томе информисати и обучити запослене, те одредити особе одговорне за спровођење ових планова.

2.4.6 Транспорт и инфраструктура Транспорт робе и путника у БиХ је у константном порасту, што омогућава да се остварују приватне и пословне везе, као и привредни развој државе. У току је изградња аутопута Коридор Vc, који ће значајно побољшати услове цестовног транспорта унутар државе и обезбиједити бољу повезаност с европским државама. Најважнији облици транспорта у БиХ су цестовни и жељезнички. Транспорт путника је углавном везан за цестовни саобраћај, али се добар дио транспорта робе одвија жељезничким саобраћајем. Постојећа цестовна инфраструктура стално се обнавља кроз пројекте реконструкције и рехабилитације цеста. Изградња аутопута Коридор Vc се убрзава, а аутопут Бања Лука–Босанска Градишка изграђен је и пуштен у саобраћај у дужини од 35 км. План је да се изгради аутопут Тузла-Орашје, брза цеста од Сарајева до Доњег Вакуфа, аутопут Неум-Столац и други путеви. Саобраћај возова се знатно смањио. Реконструкција жељезничке инфраструктуре врло је спора и главни жељезнички правци су: Врпоље-Добој-Зеница-Сарајево-Мостар-Плоче; Добој-Бања Лука-Босански Нови; Добој-Тузла-Зворник и Унска пруга. Водени транспорт је у БиХ слабо развијен и нема великог утицаја на укупни транспорт људи и робе. Ваздушни транспорт је, такође, недовољно развијен, мада се уз мале помаке остварује напредак. Транспорт и транспортна инфраструктура позитивно утичу на повезивање људи, те укупни развој државе, али могу и негативно утицати на животну средину. Изградња цестовне и жељезничке инфраструктуре заузима земљиште и дијели подручја на два дијела раздвајајући природна станишта, повећава емисије буке, те утиче на онечишћење водотокова, ваздуха, тла, флоре и фауне. Цестовни транспорт загађује ваздух нуспроизводима сагоријевања фосилних горива, петролеја и производа од петролеја, што га чини локалним и глобалним загађивачем. Овај вид транспорта битно утиче на животну средину због повећане емисије гасова са ефектом стаклене баште. Ризик за животну средину представља и транспорт опасних супстанци. Упркос свим мјерама безбједности с времена на вријеме се дешавају несреће, којом приликом се одређене количине опасних супстанци ослобађају у животну средину, што може да има врло штетне посљедице. Влада ФБиХ формирала је радну групу за припрему Нацрта Закона о превозу опасних материја на нивоу ФБиХ. У РС-у је на снази Закон о превозу опасних материја (Службени гласник РС, број 1/08), а припремљен је и Нацрт о измјенама и допунама овог закона који је дјелимично усклађен с acquisом. Транспорт опасних материја у БД је регулисан Законом о промету експлозивних материја и запаљивих течности и гасова (Службени гласник БД, број 27/07) и Законом о превозу у друмском саобраћају БД (Службени гласник БД, бр. 10/06, 19/07, 23/08 и 04/11), а у току је израда преосталих правилника према овом закону. На државном нивоу је формирана радна

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

група која би обезбиједила да приликом израде закона о превозу опасних материја на нижим нивоима буду примијењени исти стандарди, да се узму у обзир сва три вида транспорта (цестовни, жељезнички и водени), као и сви прописи ЕУ који регулишу предметну област, те да прописи и стандарди ЕУ буду транспоновани и примјењивани у цијелој држави. Радну групу чине представници надлежних институција на државном нивоу, те представници надлежних институција ФБиХ и РС, те БД. Због важности и растућег утицаја транспорта и транспортне инфраструктуре на животну средину и друштвено-привредни развој државе овим питањима се придаје све више важности, посебно због изградње аутопута Коридор Vc и стратегије за развој цестовне инфраструктуре у ФБиХ и РС.

2.4.6.1 Цестовни и жељезнички саобраћај Транспорт путника у цестовном и жељезничком саобраћају У периоду од 2006. до 2011. године транспорт путника је био прилично уједначен. Значајан дио цестовног транспорта одвијао се у приватним превозним средствима која нису дио статистичке анализе. Транспорт путника жељезницом је 2005. имао удио од 1,7%, а у 2009. је порастао на 2,2%. Генерално говорећи, превоз путника жељезницом нема велик утицај на животну средину. Табела 15: Подаци о цестовном саобраћају (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење: Транспорт, бр. 1, 2010; Статистика саобраћаја бр. 5, 2011; Саобраћај: Цестовни, жељезнички, ваздушни и поштански саобраћај, бр. 1, 2012)

Слика 38: Годишњи број превезених путника на цестама у периоду 2006-2011. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење: Транспорт, бр. 1, 2010; Статистика саобраћаја бр. 5, 2011; Саобраћај: Цестовни, жељезнички, ваздушни и поштански саобраћај, бр. 1, 2012)

Транспорт путника и робе

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

Годишњи број превезених путника (x10³)

29.268

30.418

29.204

27.669

28.669

29.303

Путнички километри (x10³)

1.873.598

2.043.895

2.113.943

1.959.227

1.864.471

1.926.212

Транспортована роба у тонама (x10³)

3.302

4.943

5.714

5.068

4.837

4.857

Тонски километри (ткм) (x10³)

1.283.892

1.763.827

1.873.598

1.711.575

2.038.731

2.308.690

Годишњи број транспортованих путника (x103) 31.000 30.500 30.000 29.500 29.000 28.500 28.000 27.500 27.000 26.500 26.000

30.418 29.268

29.303

29.204 28.669 27.669

2006

2007

2008

2009

2010

2011

Транспорт робе у цестовном и жељезничком саобраћају Транспорт робе цестовним саобраћајем је у сталном порасту. Велик скок забиљежен је у 2008. години. Од 2009. забиљежен је лагани пад у цестовном транспорту робе (Слика 39). Транспорт робе жељезницом још увијек је врло битан, посебно због транспорта руда, угља, петролеја и производа од петролеја итд. Након благог пада у 2009. години, у задње двије године биљежи се лагани пораст у количини превезене робе, па је у 2011. години ова количина износила 14,2 милиона тона. Велик дио транспортоване робе, око 40%, односи се на међународни транспорт.

Друштвено-економски покретачи и притисци

Када је ријеч о животној средини, на њу највећи утицај има цестовни транспорт робе због ризика од несрећа и пролијевања фосилних горива. Повећање цестовног транспорта робе доводи до веће емисије издувних гасова и онечишћења животне средине, а негативан утицај на животну средину свакако представља и транспорт опасних супстанци. Количина транспортоване робе у тонама (x103) 6.000

4.943

5.714

5.068

4.837

4.857

2009

2010

2011

5.000 4.000

3.302

3.000 2.000 1.000 0 2006

2007

2008

Количина транспортоване робе у тонама (x103) 15.000

14.224 13.204

14.000 13.000

11.904

12.882

12.237

12.000

11.117

11.000 10.000 9.000 8.000 2006

2007

2008

2009

2010

2011

Слика 39: Количина транспортоване робе (у тонама) на цестама у периоду 2 006-2011. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење: Транспорт, бр. 1, 2010; Статистика саобраћаја бр. 5, 2011; Саобраћај: Цестовни, жељезнички, ваздушни и поштански саобраћај, бр. 1, 2012)

Слика 40: Количина транспортоване робе жељезницом у периоду 2006-2011. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење: Транспорт, бр. 1, 2010; Статистика саобраћаја бр. 5, 2011; Саобраћај: Цестовни, жељезнички, ваздушни и поштански саобраћај, бр. 1, 2012)

Потрошња горива Према подацима за подручје БиХ, у периоду 2000-2005. потрошња бензина и дизел горива била је прилично уједначена. Загађеност животне средине оловом из бензина знатно је смањена након што је уведен БАС ЕН 228 стандард и донесена Одлука о квалитету течних горива. Нажалост, оловни бензин произведен у БиХ могао је да се користи у БиХ до 30. 8. 2010. Регистрована цестовна моторна возила према врсти коришћеног горива у 2011. години, као и њихове еколошке одлике, приказане су на сљедећим сликама (Слика 41, Слика 42).

 Остало

 Бензин

39%

 Дизел

58%

Слика 41: Цестовна моторна возила према врсти горива у 2011. години (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Саобраћај: Регистрована цестовна моторна возила за 2011. годину)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 42: Еколошке одлике регистрованих моторних возила у 2011. години (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Саобраћај: Регистрована цестовна моторна возила за 2011. годину)

 Остало  Евро 6

0% 12% 3%

 Евро 5

 Евро 4

38%

 Конвенционална

20% 11% 7%

 Евро 3

 Евро 1  Евро 2

Регистрована моторна возила и њихова структура Подаци о укупном броју возила у БиХ између 2003. и 2011. године показују раст у броју регистрованих моторних возила. У 2003. било је 646.658 регистрованих возила, у 2004. тај број био је 695.828 возила, у 2005. било је 705.828 возила, а у 2011. број регистрованих возила попео се на 854.078. Количина регистрованих возила биљежи тренд сталног пораста. Структура регистрованих моторних возила у 2011. години је приказана на сљедећој слици. Највећи проценат регистрованих возила отпада на путничка возила. Слика 43: Структура регистрованих возила у БиХ у 2011. години (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Саобраћај: Регистрована цестовна моторна возила за 2011. годину)

6.387

 Остало

4.078

 Мопеди

7.715

 Мотоцикли

21.683 74.956

 Прикључна возила  Теретна возила  Аутобуси

3.992

735.258  Путничка возила

Стара возила су међу главним загађивачима ваздуха у већим градовима. Већина регистрованих возила (74%) старија је од 10 година (Слика 44). Слика 44: Регистрована путничка возила према старости у 2011. години (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Саобраћај: Регистрована цестовна моторна возила за 2011. годину)

 ≤ 2 год.

 3 - 5 год.

2% 6%

 6 - 10 год.

18%  > 10 год.

74%

Друштвено-економски покретачи и притисци

Капацитет саобраћајне инфраструктуре БиХ је у 2010. години имала 40,7 km аутопута, 3.801 km магистралних путева и 4.685 km регионалних путева. Укупна дужина жељезничке мреже износила је 1.027 km. Најоптерећенији путеви су они који иду ка већим урбаним центрима. Просјечни годишњи дневни саобраћај (ПГДС) на овим путевима варира између 10.000 и 15.000. Овакве врсте путева с јаким саобраћајем опасне су с аспекта безбједности у саобраћају и заштите животне средине, с обзиром да јачи саобраћај значи и веће онечишћење животне средине. Дужина инфраструктурне мреже

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

Дужина жељезнице

1.024

1.017

1.027

Електрификоване линије

771

Друге линије

253

246

256

Дужина путева

8.656

8.646

8.592

8.521

8.527

Главни

3.771

3.808

3.801

Регионални

4.865

4.810

4.763

4.685

Аутопут

Табела 16: Жељезничка и цестовна инфраструктура у БиХ, у km (Извор: Агенција за статистику БиХ, Животна средина, енергија, саобраћај 2011, Тематски билтен ТБ 13)

Саобраћајне несреће Повећањем интензитета саобраћаја повећава се и број саобраћајних несрећа и њихов утицај на људски живот и здравље, као и број мањих и већих материјалних штета. Слика 45 приказује годишњи број саобраћајних несрећа и број озлијеђених или смртно страдалих у цестовном транспорту. У просјеку, сваки дан се догоди 110 саобраћајних несрећа. Интересантно је што, упркос повећању броја возила, долази до смањења саобраћајних несрећа. 45.000 40.000

40.043

39.494

39.460

38.238

35.637

35.000 30.000 25.000 20.000 15.000

10.406

12.070

11.894

11.181

10.099

10.000 5.000 0 2006

2007

2008

Број саобраћајних несрећа

2009

2010

Број озлијеђени или смртно страдалих

2.4.6.2 Ваздушни саобраћај У БиХ, као потенцијалном кандидату за чланство у ЕУ, недовољно је развијен авиосаобраћај, а напредак се остварује уз мале помаке. Слика 46 приказује годишњи број путника који је користио авионски превоз у периоду 2006-2011. Пораст броја путника је евидентан из године у годину, што говори о потреби да се овај вид саобраћаја развија. BHDCA (енг. Bosnia and Herzegovina Directorate for Civil Aviation), која се налази у саставу Министарства комуникација и транспорта БиХ као кровна институција која је надлежна за све аспекте ваздухопловства у БиХ, усваја позитивне извјештаје из године у годину што говори о напретку у овом виду транспорта.

Слика 45: Годишњи број саобраћајних несрећа и број озлијеђених или смртно страдалих у цестовном транспорту (Извор: Агенција за статистику БиХ, Околиш, енергија, саобраћај 2011, Тематски билтен ТБ 13)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 46: Број путника који су користили авионски превоз у периоду 2006-2011. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење: Транспорт, бр. 1, 2010; Статистика саобраћаја бр. 5, 2011; Саобраћај: Цестовни, жељезнички, ваздушни и поштански саобраћај, бр. 1, 2012)

Слика 47: Количина робе транспортоване авионом у периоду 2008-2011. у тонама (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Ваздушни саобраћај, бр. 1, 2012; Саобраћај: Цестовни, жељезнички, ваздушни и поштански саобраћај, бр. 1, 2012)

Број транспортованих путника 700.000 600.000

486.089

513.636

531.712

549.170

2006

2007

2008

2009

591.335

649.686

500.000 400.000 300.000 200.000 100.000 0 2010

2011

Транспортована роба у тонама 2.150 2.100

2.090

2.052

2.050 2.000 1.950

1.883

1.900

1.845

1.850 1.800 1.750 1.700 2008

2009

2010

2011

Слика 47 приказује количину робе транспортоване авионима између 2008. и 2011. године. Пажњу привлачи мали, али спори пад у количини транспортоване робе. У БиХ постоје четири аеродрома отворена за међународни комерцијални саобраћај, у Бањој Луци, Мостару, Сарајеву и Тузли. Међународни аеродром „Сарајево“ је ACI вијеће у Минхену 2005. прогласило за један од најбољих европских аеродрома у његовој категорији (до један милион путника). Укупно 9 компанија одржава најважније везе с европским пријестолницама, као што су Беч, Минхен, Истамбул, Београд, Загреб, Љубљана, Цирих, итд., повезујући Сарајево с остатком свијета. Број тачака повезивања је у сталном порасту, још од његовог отварања. Сарајевски аеродром јесте и остаће главна улазна тачка за међународне посјетиоце БиХ. Међутим, потребно је да се развијају и остали аеродроми у БиХ, као и сам сарајевски аеродром, како би се повећао капацитет и број директних летова, као и број присутних авиокомпанија.

2.4.6.3 Водени транспорт и инфраструктура12 У БиХ је пловна ријека Сава која је и граница између БиХ, с једне стране, и Хрватске и Србије, с друге стране. Како је Сава притока Дунава, то је и водени транспорт Савом повезан с Дунавом - који се третира као VII трансевропски транспортни коридор. На тај начин БиХ је укључена у мрежу европских водених путева, чиме се и у овом виду транспорта валоризује геосаобраћајни положај БиХ. Ријека Сава учествује у дунавској транспортној мрежи унутрашњих пловних путева с 594 km пловног пута, од Београда до Сиска, а границом БиХ на дужини од сса 333 km пружа бројне могућности за развој различитих врста транспорта, туризма и рекреације дуж цијелог водотока. У предратном периоду биле су оперативне двије бх. луке на Сави: Брчко и Босански Шамац/Шамац. БиХ нема поморских лука, већ се на Јадрану користе хрватске луке. Распад бивше државе и економски пад у осамдесетим и деведесетим годинама прошлог вијека резултирао је великим опадањем транспорта и пловидбе на ријеци Сави. Од 12 Извор података Министарство комуникација и транспорта БиХ.

Друштвено-економски покретачи и притисци

тада се, због великих оштећења, те недостатка одржавања и инвестиција, ријека Сава скоро уопште не користи за ријечни транспорт. Услови за пловидбу су неповољни због ограниченог газа у току дужих периода, ограничене ширине пловног пута и висине испод мостова, као и недовољног обиљежавања. Превоз ријеком Савом ограничен је само на одређене дионице ријеке и на врло ниском је нивоу, док је прије 1990. године ниво превоза био отприлике 15 милиона тона терета годишње. Током претходних година, за које је карактеристичан недостатак одржавања, ширина и дубина пловног пута ријеке Саве су смањени, а пловидба је због ограничених димензија постала несигурна. Ово је резултирало краћим периодима пловидбе током године и врло ограниченим интересом за превоз. С друге стране, у осталим дијеловима Европе транспорт унутрашњим пловним путевима показао се као конкурентан облик транспорта, који је прихватљив за животну средину и који смањује загушење цестовног саобраћаја. Четири земље слива ријеке Саве – БиХ, Савезна Република Југославија (касније Србија и Црна Гора, а затим Република Србија), Република Хрватска и Република Словенија, ушле су у процес преговора, с примарним циљем да се успостави одговарајући оквир за прекограничну сарадњу, с циљем да се обезбиједи одрживо коришћење, заштита и управљање воденим ресурсима у сливу ријеке Саве, чиме ће се омогућити бољи услови за живот и повећати стандард становништва у региону. Као кључна прекретница у процесу, израђен је Оквирни споразум о сливу ријеке Саве (Оквирни споразум), као јединствен међународни уговор који интегрише све аспекте управљања воденим ресурсима и којим се успоставља Међународна комисија за слив ријеке Саве с правним статусом међународне организације (Савска комисија), а с циљем да се спроведе Оквирни споразум, а њено сједиште налази се у Загребу. У оквиру спровођења Оквирног споразума и Протокола о режиму пловидбе уз Оквирни споразум, учињени су напори да се обезбиједе услови који су неопходни да би ријека Сава постала важна повезница, прихватљива за животну средину и безбједна за пловидбу у смислу транспорта унутрашњим воденим путевима, а предузете активности су резултирале низом постигнућа:  Административни и правни оквир ојачан је израдом скупа правила и других докумената који се односе на техничка питања и безбједност пловидбе, а који су усклађени с одговарајућом регулативом Европске уније (ЕУ) и Економске комисије Уједињених нација за Европу (UNECE);  Проведене су активности на обнови и успостављању система обиљежавања, те је систем обиљежавања пловног пута поново у потпуности успостављен послије 20 година. На основу постојеће и/или планиране изградње саобраћајне инфраструктуре која повезује ријеку Саву с неколико лука на Јадрану, и на основу постојања лучке инфраструктуре на ријеци Сави као и везама с Дунавом, ријека Сава пружа предности за интензивирање даљњег развоја водног промета, и јасно је да је обнова превоза воденим путем ријеке Саве изузетно важна, јер представља еколошки повољан и одржив облик транспорта с изузетним потенцијалом. Ово је постало нарочито изражено послије потписивања и ратификовања Оквирног споразума и усвајања Протокола о режиму пловидбе уз Оквирни споразум, према којима је пловидба слободна за пловила свих држава.

2.4.6.4 Закључци и препоруке Развој глобалног тржишта захтијева и огромна повећања у транспорту робе и људи што, с друге стране, врши притисак на животну средину. Статистичко праћење транспорта (број возила, количина транспортоване робе и остали горе наведени показатељи) показује да се негативан утицај на животну средину повећава. Због лоше цестовне инфраструктуре у БиХ долази до загушења саобраћаја, што директно утиче на квалитет

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

ваздуха, поготово у већим урбаним центрима. Не постоји статистичко праћење стања животне средине у сектору транспорта у БиХ, као на примјер загађење ваздуха, воде и тла под утицајем транспорта, због чега су подаци о утицају на животну средину само приближне процјене. Препоруке за побољшање праћења утицаја транспорта на животну средину, као и смањење негативног утицаја сектора транспорта на животну средину, су сљедеће:  Поставити станице за праћење квалитета ваздуха и мјерење нивоа буке на путеве на којима је просјечни годишњи дневни саобраћај већи од 8.000 возила;  Унаприједити и повећати учесталост контроле квалитета бензина;  Развити сет посебних саобраћајних мјера током периода када загађеност ваздуха премашује граничне вриједности;  Успоставити и проводити критеријуме енергетске ефикасности код набавке возила и за тијела ширег јавног сектора која пружају услуге транспорта;  Провести обуку и едукацију за побољшање ефикасности транспорта у вези с енергетском потрошњом;  Проводити енергетску ревизију предузећа која се баве јавним превозом;  Давати повољне кредите за побољшање ефикасности транспорта у вези с енергетском потрошњом;  Промовисати чишће облике превоза, нпр. коришћење јавног превоза, ходање, вожња бицикла итд.;  Промовисати веће коришћење жељезница за међуградска путовања;  Израдити правилник с детаљним појединостима за спровођење захтјева из Закона о просторном уређењу и градњи у сврху ЕЕ студије, као дио техничке документације за све грађевине укључујући и превоз;  Изградити заобилазнице како би се заобилазили централни дијелови града;  Улагати у адекватне пројекте урбане инфраструктуре као што су бициклистичке стазе, паркинзи, боље програмирани семафори, јавни превоз и станице итд.;  Побољшати квалитет постојеће инфраструктуре.

2.4.7 Туризам БиХ је, без сумње, интересантно туристичко одредиште. Земља има дугу и богату историју, културно наслијеђе које је мјешавина различитих утицаја, а привлачна је због свог географског положаја, невјероватне љепоте, те погодних климатских услова. БиХ је мјесто гдје се већ вјековима сусрећу разне културе, религије и традиције. Захваљујући свим овим особинама, БиХ има велики број прилика за развој различитих врста туризма. Туризам игра врло битну улогу у подстицању развоја и у борби против сиромаштва. Најновији трендови показују да путовања у земље у развоју и у најмање развијене земље добијају на популарности у развијеном свијету. Туризам је један од најважнијих привредних сектора за земље у развоју и у већини њих примарни извор девизних прихода (УН Свјетска туристичка организација, 2010).

Друштвено-економски покретачи и притисци

2.4.7.1 Број туристичких долазака Расположиви званични статистички подаци не осликавају стварно стање туризма у БиХ. Сматра се да је број туриста много већи од оног који је приказан у званичним подацима. Многи боравци се не пријаве, а систем регистрације долазака је врло компликован и није прилагођен онима који у држави, у неком граду, остају тек неколико дана, и то углавном у приватном смјештају. 680.000

Слика 48: Број туристичких долазака (Извор: Агенција за статистику БиХ, Статистика туризма 2009)

656.333

660.000 640.000

610.817

620.000

583.742

600.000

572.634

580.000 560.000 540.000 520.000 2007

2008

2009

2010

БиХ је, као туристичко одредиште, забиљежила годишњи пораст од 4 до 6% у броју долазака страних туриста током протеклих година. Број туриста на планинама током зиме био је знатно смањен због високих температура и недостатка снијега. Не постоје процјене о утицају климатских промјена на туристичку дјелатност у БиХ, стога, нема расположивих података о смањењу зимског туризма. У посљедњим годинама температурне промјене на глобалном нивоу довеле су до низа поремећаја у погледу снијежних падавина, те се не може са прецизношћу утврдити хоће ли доћи до смањивања количине падавина, или до њихове прерасподјеле. Због пораста температуре у нашем региону дошло је до пада укупне количине сњежног покривача, па према томе и броја дана са снијегом. Слика 49 приказује укупну количину снијега за зимску сезону (децембар, јануар, фебруар) измјерену на метеоролошкој станици Соколац. Ипак, већа одступања јављају се у екстремним висинама сњежног покривача, као и у расподјели сњежних падавина. Постоји тренд да се сњежне падавине смањују у децембру и јануару, а да се чешће јављају у фебруару. Такође, често се дешавају године с малом количином снијега, али и године када падају велике количине снијега (као нпр. 2012. год.). Туризам би требало прилагодити том тренду „помјерања“ сњежног покривача ка крају зиме, као и искористити године када се јаве екстреми, тј. да се у складу с могућим великим количинама снијега крајем зиме и почетком прољећа по потреби продужи скијашка сезона.

Слика 49: Укупна количина снијега у периоду децембарфебруар – метеоролошка станица Соколац (Извор: Републички хидрометеоролошки завод РС – РХМЗ РС)

(cm) 4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500

2010/2011

2009/2010

2008/2009

2007/2008

2006/2007

2005/2006

2004/2005

2003/2004

2002/2003

2001/2002

2000/2001

1999/2000

1998/1999

1997/1998

1996/1997

1995/1996

1994/1995

1993/1994

1992/1993

1991/1992

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

2.4.7.2 Број туристичких ноћења Број туристичких ноћења у децембру 2011. био је 88.749, што је за око 7,2% мање него у новембру 2011. и 10,8% више у поређењу с децембром 2010. Стварни број боравака је вјероватно већи него што је забиљежено у званичној статистици. Домаћи туристи су у 2011. у просјеку боравили 2,3 ноћи, а страни 2,1 ноћи (Агенција за статистику БиХ, Туризам 2011). У 2007. години је у БиХ омјер туристичке потрошње према БДП-у био 5,3%, према извозу 18,8%, а омјер према извозу услуга 59,9% (Турска развојна банка, 2010). Туризам у БиХ препознат је као сектор који има невјероватан потенцијал за унапређење државне економије, будући да земља има неискоришћене туристичке потенцијале. Према предвиђањима Свјетске туристичке организације,13 БиХ је једна од водећих земаља у свијету у погледу очекиваног пораста туризма до 2015. године. Не постоје званични подаци о укупном броју запослених у туристичком сектору нити о заради која је остварена у туризму. Расположиви подаци постоје само о зарадама у хотелима и ресторанима. У БиХ је у 2008. години остварен приход од услуга смјештаја и ресторана у износу од 69,4 милиона евра, од чега 62% отпада на приход од хотела и мотела, 21% је приход од ресторанске услуге, а 17% прихода је остварено кроз остале услуге (кафићи, барови). У сектору хотелијерства и ресторантерства запослено је укупно 4,7% запослених. БиХ привлачи велик број туриста због своје понуде у активностима попут рафтинга, кајакарења, планинарења, скијања, параглајдинга, јахања и брдског бициклизма. Заштићена подручја су углавном врло корисна за развој туризма. У БиХ, туристичке активности у заштићеним подручјима нису на задовољавајућем нивоу због нефункционалних заштићених подручја. Према принципу одрживости, развој туризма у заштићеним подручјима требао би да буде приоритет. У периоду од јануара до децембра 2011. године број туриста повећао се за 4,5% у поређењу с истим временским периодом у 2010. Број ноћења порастао је за 6,2%, те је забиљежен укупан број ноћења од 1.504.205 (Слика 50).

Слика 50: Број ноћења туриста (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Туризам 2011: Статистика туризма за децембар 2011)

1.550.000

1.504.205 1.500.000 1.450.000 1.400.000

1.416.691

1.396.485

1.350.000 1.300.000

1.268.173

1.250.000 1.200.000 1.150.000 2008

2009

13 UNWTO - United Nations World Tourism Organization.

2010

2011

Друштвено-економски покретачи и притисци

Домаћи туристи

Укупно

Страни туристи

220.000 200.000 180.000 160.000 140.000

Слика 51: Број ноћења туриста по мјесецима (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Туризам 2011: Статистика туризма за децембар 2011)

120.000 100.000 80.000 60.000 40.000 20.000

Децембар

Новембар

Октобар

Септембар

Август

Јули

Јуни

Мај

Април

Март

Фебруар

Јануар

У погледу заступљености страних туриста у ноћењима, од 79,40%, 19,87% их је било из Србије, 22,63% из Хрватске, 12,15% из Словеније, 6,53% из Њемачке, 9,46% из Италије и 8,75% из Турске. Остали туристи (20,6%) су из других земаља (Слика 52). 130.326

Хрватска

114.424

Србија

69.960

Словенија

65.853

Пољска

54.485

Италија

50.410

Турска

37.627

Њемачка

27.885

Аустрија

24.882

Француска 0

20.000

40.000

60.000

80.000

100.000

120.000

140.000

2.4.7.3 Закључци и препоруке Глобализација туристичке индустрије повећава број запослених, директно и индиректно, али такође има и негативан утицај на животну средину. БиХ нема стварне статистичке показатеље туристичке активности у држави. Сматра се да је број туриста пуно већи од онога што је представљено у доступним званичним подацима. Званичне институције које управљају туристичким активностима морају да уложе велике напоре како би побољшале и ажурирале статистичке податке о туризму у складу с међународним процедурама и стандардима. Већина података недостаје због тога што се у институцијама које су директно или индиректно везане за туризам не воде евиденције. Подаци који недостају у сектору туризма и рекреације у БиХ:  Количина отпада који настаје због туризма;  Број посјетилаца у заштићеним подручјима;

Слика 52: Број ноћења туриста према земљи пребивалишта (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Туризам 2011: Статистика туризма за децембар 2011)

100

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

 Стварање отпада у градовима због туризма;  Околинска ефикасност туризма;  Доласци туриста и потрошња електричне енергије у смјештајним капацитетима;  Укупан број запослених у туристичком сектору и приходи који настају кроз туризам;  Утицај климатских промјена на туризам у БиХ. Екотуризам је дио сектора туризма који у БиХ има велики потенцијал за развој. То је врста туризма који се заснива на природним љепотама, и у посљедње вријеме је добио на важности. Међутим, без статистичких показатеља о броју посјетилаца у заштићеним подручјима, еко сеоским господарствима, еко селима и сл., тешко је утврдити трендове у развоју екотуризма, потребе за оваквом врстом услуге, те поставити дугорочне циљеве развоја. Још увијек је отворено питање одговорног одлагања отпада од туризма. Отпад који настаје у туристичкој дјелатности по својим својствима и структури сличан је отпаду из домаћинстава. Процјена количина отпада од туризма важна је за ефикасно планирање његовог одлагања. Како би се омогућиле што прецизније процјене, потребно је побољшати евиденције туристичких долазака и ноћења. С циљем да се побољша стање у сектору туризма и смање негативни утицаји које ова дјелатност може да има на животну средину, потребно је да се предузму одређени кораци. Неке од препорука везане за околински аспект туризма су:  Вођење евиденције у институцијама које су директно или индиректно повезане с туризмом;  Вођење евиденције о посјетама заштићених подручја;  Вођење евиденције о броју моторних возила у заштићеним зонама како би се израчунао ниво загађености ваздуха;  Израчунавање бројног капацитета заштићених подручја – максимални број посјетилаца који могу да уђу у заштићена подручја, а да их не угрозе;  Ажурирање свих информација у сарадњи са статистичким заводима;  Промовисање алтернативних облика туризма (екотуризам, сеоски туризам, здравствени туризам) који су доступни просјечним грађанима;  Редовна едукација и обука туристичких и угоститељских кадрова везана уз развој туризма прихватљивог за животну средину, као и обавјештавање туриста о важности очувања животне средине, посебно од пожара;  Улагања у вертикалну сигнализацију за пјешаке и бициклисте у природним подручјима;  Јачање улоге невладиних организација и цивилних друштава у управљању и развоју екотуризма у заштићеним подручјима кроз пројекте и програме.

2.4.8 Просторно уређење и урбанизам На нивоу државе БиХ не постоји тијело које је одговорно за просторно уређење. Међутим, ФБиХ, РС и БД имају овлашћења за развој и спровођење законских прописа у овом сектору, као и усвојене законе који уређују питања просторног уређења и урбанизма на овим територијама.14 Врсте планова прописане у овим законима су:

Закон о просторном планирању и кориштењу земљишта у ФБиХ (Службене новине ФБиХ, број 02/06), Закон о уређењу простора и грађењу у РС (Службени гласник РС, број 55/10), Закон о просторном планирању и грађењу у БД (Службени гласник БД, број 29/08).

101

Друштвено-економски покретачи и притисци

ФБиХ * Просторни планови се усвајају на период од 20 година

Просторни план  Просторни план ФБиХ – одређује дугорочне циљеве у складу с планираним развојем; у посљедњој фази усвајања.  Просторни план кантона – израђен на основу просторног плана ФБиХ, успоставља основна правила, циљеве просторног уређења за сва подручја кантона (градско и сеоско), намијењено коришћење земљишта, мјере заштите животне средине и грађевинске намјене објеката.  Просторни план за подручја од значаја за ФБиХ – ради се за „подручја од значаја за ФБиХ“, прије свега за просторе за изградњу великих хидроенергетских постројења, подручја за снабдијевање водом, међународне саобраћајне правце итд.  Просторни план кантона за подручја од значаја – ради се за подручја са заштићеним природним ресурсима, термалне, минералне и друге изворе воде, шуме и пољопривредно земљиште и подручја за рекреацију.  Просторни планови општина (осим општина у Сарајеву и Мостару на које се односе урбанистички планови) – израђује се на основу и у складу с кантоналним просторним плановима. Урбанистички план - Израђује се на основу кантоналних и општинских просторних планова. У њему је дефинисано коришћење земљишта и сврха, заштита културног наслијеђа, мјере заштите животне средине, заштитне зоне итд. Детаљни регулациони план - Дефинише детаљно коришћење земљишта, услове изградње, начине припреме грађевинског земљишта (одредбе за инфраструктуру као што су путеви, телекомуникација, вода, канализација итд.). Детаљни планови су:  Регулациони планови – израђују се на основу урбанистичких планова и регулишу планирање за градска подручја на којима је замишљена интензивнија изградња.  Урбанистички пројекти – израђују се за грађевинске радове који се обављају у дијеловима градских подручја који су изграђени из једног дијела или су само дјелимично изграђени

РС * Стратегије се усвајају на 10 година, а планови просторног уређења и урбанизма на 20 година

Стратегија просторног развоја РС и Стратегија просторног развоја подручја с посебном намјеном Стратешки и развојни документи који дефинишу циљеве и принципе просторног развоја:  Просторни план РС – дефинише дугорочне циљеве и мјере просторног развоја. Такође дефинише политике коришћења земљишта и развој свих функција и активности на територији РС-а (упутства за развој пољопривреде, шумарства, за коришћење природних ресурса итд.).  Просторни план за подручја с посебном намјеном – главна просторна организација подручја, мјерења за употребу, регулација и заштита подручја, заштита животне средине итд.  Просторни план општине – главна употреба земљишта, градски и сеоски систем насеља и њихова повезаност, ширење градских подручја, инфраструктура, јавне грађевине, заштита животне средине итд. Урбанистички план - Детаљно регулише упутства из просторног плана општина, а прије свега: детаљну употребу земљишта, регулисање градње, пољопривредних и шумских простора, грађевинске услове, земљиште и подручја под заштитом, транспорт, воде, енергетску и комуналну инфраструктуру итд. План зонирања - Дефинише специфичну намјену земљишта, пројектовање и изградњу нових, као и услове за реконструкцију старих зграда. Регулациони план - Овим планом дефинише се коришћење парцела, намјена и величина зграда, густоћа насељености у градовима и регулација, грађевинске границе, димензије добара, инфраструктура итд. Урбанистички пројекти - Садрже детаљно описано коришћење подручја, величину и намјену зграда, пројекат зграда, план регулације и нивелације, услове просторног уређења, идејна рјешења за транспорт, комуналну и енергетску инфраструктуру, идејна рјешења за планиране објекте. План парцелације - Овај план садржи план просторне организације, план транспорта, инфраструктурни план за енергију, воду и комуникације, величину, облик и локацију парцела, могућност да им се приступи итд.

БД * Стратегија просторног развоја усваја се на 20 година; просторни и урбанистички планови се усвајају на период од 10 до 15 година

Стратегија просторног уређења - Дефинише дугорочне циљеве просторног уређења. Састоји се од принципа и циљева развоја простора и подручја, организације подручја, коришћења и заштите подручја итд. Просторни план - Иста сврха и примјена као и у ФБиХ и у РС. Урбанистички план - Иста сврха и примјена као и у ФБиХ и у РС. Детаљни план спровођења  План зонирања – дефинише намјену подручја и услове за изградњу, као и за реконструкцију постојећих објеката.  Регулациони план - иста сврха и примјена као и у ФБиХ и у РС.  Урбанистички пројекти - иста сврха и примјена као и у ФБиХ и у РС.  План парцелације – план се усваја за градска подручја гдје се може одобрити нова изградња. Њиме се успостављају: намјена површине, регулација и грађевинске границе, градски и технички услови израде пројекта, димензије земљишних парцела за грађење, подаци о статусу власништва над земљиштем и слично.

Табела 17: Преглед планова просторног уређења и урбанизма прописани законима у ФБиХ, РС и БД

102

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

РС је усвојила Просторни план (Просторни план РС 2008-2015), док је усвајање истог документа у ФБиХ још увијек у току. С обзиром да ови стратешки документи управљају коришћењем и заштитом земљишта, непостојање таквог плана у ФБиХ је велики проблем. Четири кантона од укупно десет у ФБиХ израдили су и усвојили просторне планове. Подаци о броју просторних и урбанистичких планова у ФБиХ нису расположиви. Крајем 2000. године, 22 општине РС нису имале ни просторни ни урбанистички план, у 32 општине није постојао просторни план, а 30 општина није имало урбанистички план. Ситуација се није посебно поправила од 2000. године јер, судећи по новијим подацима, скоро 80% општина у РС-у нема адекватну планску документацију или је она застарјела те није у складу с постојећим просторним планом. Бесправна изградња је још увијек велики проблем у цијелој БиХ, што је резултат недостатка механизама планирања и спровођења, као и значајних друштвено-економских фактора те расељавања људи током рата. Званична статистика у вези с овом тематиком ријетка је и спорадична. Међутим, постојеће информације свједоче о јачини и значају притисака које ова појава има на коришћење земље и других ресурса. Улога и функција просторних и урбанистичких планова је да обезбиједе смјернице за развој, а заштита животне средине је битан дио тог процеса. Кроз постављање принципа и циљева за развој и коришћење земљишта, те кроз постављање правила изградње у планским документима, постиже се заштита животне средине. Резултат непостојања планских докумената има озбиљан утицај на животну средину, јер се локације и врсте развоја не одабиру кроз процес планирања већ насумично. Непостојање планских докумената на свим нивоима власти у БиХ ствара додатни притисак на природне ресурсе и омогућава бесправну изградњу и неконтролисан развој. Даље, не постоји контрола простора са забиљеженим активностима које проузрокују загађеност, нити се контролишу активности које користе природне ресурсе, стварају отпад и ометају природни свијет, као ни активности на просторима који су осјетљиви на загађеност. Број објеката који су бесправно изграђени на простору Кантона Сарајево се, према подацима из Министарства просторног уређења и заштите животне средине Кантона Сарајево, процјењује на 26.000. Процјењује се да у Херцеговачко-неретванском кантону има око 3.000 бесправно изграђених објеката, а већина их се налази у граду Мостару. Подаци из РС-а показују да на подручју РС има између 74.000 и 86.000 бесправно изграђених објеката (Независне новине, 2011). Бесправна градња са собом доноси многе проблеме од којих већина највише утиче на животну средину, а то су: неприкладно коришћење земљишта, клизишта, крчење шума, неадекватно одлагање отпада итд.

2.4.8.1 Урбани развој ФБиХ је административно подијељена на 10 кантона, који се даље дијеле на општине. У ФБиХ постоји 79 општина, док је РС административно подијељена на 62 општине. Град Брчко је одвојена административна јединица – дистрикт. Највећи градови у БиХ су Сарајево, Тузла, Бања Лука, Зеница и Мостар. Густоћа насељености становништва у БиХ је 2008. године била 73,69 стан/km². Број градског становништва за исту годину је процијењен на 1.789.958 или 47,44%, док је годишњи пораст броја градског становништва био 1.09%. Број руралног становништва у БиХ за 2008. години процјењује се на 1.983.141 односно 52,56%. Пораст броја руралног становништва у 2008. износио је -1,24 (Свјетска банка, 2011). Нема расположивих тачних података о броју домаћинстава у БиХ, постоје само процјене на основу Анкете о потрошњи домаћинстава и Анкете у животном стандарду у домаћинствима које је провела Агенција за статистику БиХ. Према овом извору података, процјењује се да је у 2007. години у БиХ било близу 1.504.613 домаћинстава (Табела 18), а просјечна величина домаћинства је 3,27 члана.

103

Друштвено-економски покретачи и притисци

Број домаћинстава у БиХ

БиХ

ФБиХ

РС

БД

1.504.613

657.984

374.715

21.914

100%

62,4%

35,5%

2,1%

Број домаћинстава у БиХ (%)

Табела 18: Домаћинства у БиХ (Извор: Агенција за статистику БиХ, Анкета о потрошњи домаћинстава 2007)

Неки други показатељи који су битни за урбани развој, према подацима Свјетске банке (2011), су:  52,3% путева је асфалтирано,  Од 100 људи, њих 34,7 има приступ интернету, али на 100 људи само 4,99 има фиксну претплату на широкопојасни (broadband) Интернет,  Од 100 људи, 84 има претплату на мобилну телефонију,  Од 100 људи, 27,3 има телефонску линију.

2.4.8.2 Услови становања Од око 1,1 милион стамбених јединица, које су у БиХ регистроване у попису становништва из 1991. године, према подацима Министарства за људска права и избјеглице БиХ, близу 453.000 стамбених јединица, односно 42% предратног стамбеног фонда, је уништено или оштећено у рату од 1992. до 1995. године. До сада је обновљено 317.000 стамбених јединица, односно 68%. Према подацима с терена, око 150.000 стамбених јединица у БиХ још увијек није обновљено, што је заправо 32% од укупно оштећеног или уништеног стамбеног фонда. Већина тих стамбених јединица је претрпјела велика разарања, скоро до тачке потпуног уништења (Министарство за људска права и избјеглице, 2010). Како би се довршио процес повратка расељених лица мора да се обнови додатних 45.000 стамбених јединица, што је приближно једна трећина преосталих уништених или оштећених стамбених јединица у БиХ. Међутим, подаци показују да у укупном броју уништених и оштећених стамбених јединица има и 450 стамбених зграда у 64 општине с близу 2.500 станова који још увијек нису у потпуности обновљени или нису условни за живот. Стандард становања процјењује се упоређујући структуру стамбеног фонда по броју соба с бројем чланова домаћинстава. Скоро 3/4 домаћинстава у БиХ живи у посебним кућама, а мање од 1/5 у стамбеним зградама. Веома је низак проценат „осталих“ типова изградње („ламела/блок“, „кућа/дуплекс“, „монтажне куће“, „остало“) гдје живи 2,0% укупних домаћинстава, док 7,4% домаћинстава живи у једном дијелу куће. Ако посматрамо по географским подручјима, уочљиво је да највећи проценат домаћинстава живи у посебним кућама (Агенција за статистику БиХ, АПД 2007). Тип изградње стамбене јединице Географско подручје

Стамбена зграда

Посебна кућа

Дио куће

Остало

Укупно (=100%)

ФБиХ

22,4

66,0

9,7

2,0

658

РС

15,2

79,1

3,6

2,0

375

БД

(8,8)

86,7

БиХ

19,6

71,1

7,4

2,0

1.055

Стамбена зграда

Посебна кућа

Дио куће

Остало

Укупно

ФБиХ

71,4

57,9

81,5

62,3

62,4

РС

27,7

39,5

17,5

36,8

35,5

БД

(0,9)

2,5

2,1

БиХ (=100%)

206

750

1.055

Географско подручје

Табела 19: Главне стамбене јединице по типу изградње и географском подручју, 2007. године (вриједности у хиљадама и структура у процентима) (Извор: Агенција за статистику БиХ, Анкета о потрошњи домаћинстава 2007)

104

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Већина домаћинстава (41,7%) живи у стамбеној јединици с три собе, затим слиједе домаћинства која живе у стамбеној јединици с четири собе (23,5%). Мали је проценат домаћинстава која живе у једној соби или у стамбеној јединици која има више од пет соба. Просјечна површина главне стамбене јединице у БиХ је 73 m2. Овај показатељ је према Попису 1991. године био 60,45 m2. Поред самачких домаћинстава, самохрани родитељи и брачни парови без дјеце живе у релативно мањим стамбеним јединицама. У највећим стамбеним јединицама живе домаћинства с удруженим члановима или брачни парови с троје или више дјеце. Табела 20. Број соба и просјечна површина главне стамбене јединице (вриједности у хиљадама и структура у процентима) (Извор: Агенција за статистику БиХ, Анкета о потрошњи домаћинстава 2007)

Географско подручје ФБиХ Број соба

РС

БД БиХ

БиХ

Просјечна Просјечна Просјечна Просјечна Структура Структура Структура Структура површина површина површина површина % % % % 2 2 2 m m m m2

1,8

37,94

1,9

28,2

1,8

34,57

15,8

49,65

19,0

46,48

31,0

52,76

17,3

48,51

40,4

63,96

44,1

63,15

38,5

81,97

41,7

64,0

24,0

83,98

23,1

84,31

15,7

97,71

23,5

84,29

10,9

101,48

7,0

102,16

7,2

116,7

9,5

101,90

6 и више

7,1

123,15

5,0

130,29

6,3

125,49

Укупно (=100%)

657

74,32

374

70,25

79,44

1053

72,98

Иако је прошло више од десет година од завршетка рата, у БиХ још увијек има расељених лица која живе у разним врстама смјештаја. Ова привремена рјешења су углавном колективни смјештаји и могу да буду сабирни центри, прилагођене бивше школе, домови културе, војне бараке итд. или објекти који се изнајмљују за потребе колективног смјештаја попут хотела или складишта фирми. Стандард становања избјеглица и расељених лица у овим објектима је изузетно низак. Процјењује се да око 3.000 породица, односно 8.500 особа, још увијек живи у разним врстама колективног смјештаја (Министарство за људска права и избјеглице, 2010).

2.4.8.3 Закључци и препоруке Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику и Републички завод за статистику РС најрелевантнији су извори података. С обзиром да БиХ тек треба да проведе попис становништва, постојећи подаци из ових извора су застарјели, посебно они који се односе на демографију, домаћинства и стамбени фонд. Министарства на нивоу ФБиХ и РС, која су задужена за просторно уређење и урбанизам, морају да се побрину да буду расположиви подаци о броју и врсти планова, те подаци о бесправној градњи. У сврху израде Извјештаја о стању животне средине БиХ, подаци у овом поглављу узети су из секундарних, боље ажурираних извора. Међутим, када се проведе попис становништва, државна и ентитетска статистика биће најрелевантнији извор података.

Друштвено-економски покретачи и притисци

2.5 УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ Отпад настаје као посљедица људских активности, а представља губитак материјала и енергије. Пораст производње отпада повезан је с привредним растом и повећањем потрошње. Отпад и начин на који се њиме управља узрокују емисије у воде, ваздух и тло, које могу да утичу на здравље људи и животну средину. Величина тог утицаја зависи од количине и својстава отпада, те од начина на који се с њим поступа. Како би се смањили притисци на животну средину друштво треба да обезбиједи његово адекватно сакупљање, транспорт и одговарајуће збрињавање, што изискује висока новчана средства.

2.5.1 Комунални отпад Чврсти комунални отпад обухвата отпад из домаћинстава као и друге сличне врсте отпада из индустријске производње и услужних дјелатности. Комунални отпад се обично одлаже на одлагалиштима, уређеним или неуређеним. На већини подручја која су обухваћена услугама прикупљања отпада не постоји организовано одвајање отпада на извору, јер су капацитети у БиХ за одвојено сакупљање и рециклажу и даље недовољни. Прикупљање података, праћење и извјештавање у сектору отпада заостаје у односу на друге секторе, попут сектора за воду и ваздух. Активности на прекограничном извјештавању углавном се заснивају на обавезама из неколико међународних конвенција и споразума. Расположиви подаци о индустријском и комуналном отпаду, укључујући опасни отпад, заснивају се на процјенама које су или непотпуне или непоуздане. Очекује се да ће у сљедећих неколико година законски прописи о животној средини, који су израђени у складу са сродним директивама ЕУ, олакшати прикупљање свеобухватних информација о отпаду. Задњи напор у прикупљању података о индустријском и комуналном отпаду предузела је 2008. године Агенција за статистику БиХ. Агенција је увела статистику отпада у складу са Законом о статистици и условима ЕУ, законима о управљању отпадом у ФБиХ, РС и БД и каталогом отпада. Агенција обрађује податке које добија статистичким истраживањима под називом „Годишњи извјештај о сакупљеном комуналном отпаду“ и „Годишњи извјештај о одложеном отпаду“ (КОМ 6аS и КОМ 6аD). Извјештаје подносе јавна комунална предузећа и друга предузећа која се баве прикупљањем и одлагањем отпада, као и предузећа која управљају одлагалиштима отпада. Подаци о статистици отпада за период 2003-2007. заснивају се на резултатима релевантних студија и процјена.

2.5.1.1 Производња комуналног отпада Количина произведеног комуналног отпада по становнику у БиХ је у порасту. Очекује се да ће се тај тренд наставити, с обзиром на предвиђени развој туризма и привреде, као и због промјене потрошачких навика. Удио становништва који је обухваћен организованим прикупљањем и одвозом отпада на одлагалишта износи 68%. Нити једна спалионица или МБО постројење у БиХ није у функцији, тако да је одлагање отпада на одлагалишта и даље главна опција за збрињавање комуналног отпада. Посљедњих година законски прописи у развијеним земљама прате интензиван развој концепције интегралног управљања отпадом, с нагласком на смањењу количина одложеног отпада. ЕУ директивама о отпаду тражи се од држава чланица да смање производњу отпада, а да повећају праксе његове рециклаже и обраде. Подаци о производњи комуналног отпада (показатељ CSI 016) представљају основне информације за адекватно планирање управљања отпадом. У БиХ је потребно да се прецизније одреде количине насталог комуналног отпада како би се избјегли потенцијални проблеми у развоју система управљања отпадом на свим нивоима.

105

106

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Табела 21: Количина произведеног и одложеног комуналног отпада у БиХ у 2010. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Статистика околиша – Јавни одвоз и одлагање комуналног отпада у

Подаци о отпаду

Количина (t/годишње)

Произведени комунални отпад

1.275.918

Количина отпада прикупљена јавним одвозом

1.057.768

Одложени отпад

1.102.032

Расположиви подаци о производњи комуналног отпада у БиХ у периоду од 2008. до 2010. године приказани су у наставку (Табела 22, Слика 53). Табела 22: Производња комуналног отпада у БиХ у периоду 2008-2010. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Статистика околиша – Јавни одвоз и одлагање комуналног отпада у 2008, 2009. и 2010) Слика 53: Производња комуналног отпада у БиХ (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Статистика oколишa – Јавни одвоз и одлагање комуналног отпада у 2008, 2009. и 2010)

Година

Произведени комунални отпад (t/годишње)

Годишња количина произведеног отпада по становнику (kg)

Дневна количина произведеног отпада по становнику (kg)

2008.

1.367.097

356

0,98

2009.

1.493.060

389

1,08

2010.

1.275.918

332

0,9

(t) 1.600.000

1.493.060

1.500.000 1.400.000

1.367.097 1.275.918

1.300.000 1.200.000 1.100.000 1.000.000 2008

2009

2010

Према процјени Агенције за статистику БиХ из 2011. године, просјечна произведена количина комуналног отпада у држави је у 2010. години износила 396 kg по становнику (односно 1.521.898 тона). Међутим, Агенција је у јануару 2013. године објавила кориговане податке који су значајно нижи од претходно објављених. Према тим подацима, процијењена количина произведеног отпада у 2010. износила је 1.275.918 тона, односно 332 kg по становнику. Исправка саопштења Агенције за статистику БиХ узрокована је корекцијом од стране Федералног завода за статистику. Показатељ просјечне количине произведеног комуналног отпада одређен је на основу укупне количине произведеног комуналног отпада и укупног броја становника за референтну годину (Слика 54 – период 2008-2010). С друге стране, остале расположиве индикативне информације о произведеном комуналном отпаду указују на друге цифре. Стратегија заштите животне средине ФБиХ 2008-2018. процјењује просјечно 269 kg по становнику у 2007. години (тај податак је прихваћен у Извјештају о стању животне средине у ФБиХ за 2010. годину), док Федерални план управљања отпадом 2012-2017. даје процјену од 316 kg у 2009. години. Слика 54 приказује просјечну количину произведеног комуналног отпада по становнику у периоду 2003-2010. Подаци за период 2003-2008. заснивају се на резултатима релевантних студија и процјена.

107

Друштвено-економски покретачи и притисци

(kg/год) 450

389

400

356

300 250

332

317

350

236

254

262

255

2004

2005

2006

200 150 100 50 0 2003

2007

2008

2009

2010

Количина произведеног комуналног отпада у БиХ је од 2003. године у порасту. Узимајући у обзир да се просјечна годишња количина произведеног комуналног отпада по становнику на Западном Балкану (Албанија, Хрватска, Србија) креће између 334 и 367 kg, првобитно процијењена годишња количина у БиХ у износу од 396 kg по становнику је била надпросјечна. У 2010. години Албанија је извијестила да годишња количина произведеног отпада по глави становника износи 334 kg (Агенција за oколиш и шумарство Албаније), док је у Србији ова количина износила 360 kg по становнику (Агенција за заштиту животне средине Р Србије), а у Хрватској 367 kg по становнику (Агенција за заштиту животне средине Р Хрватске). Ако се упореде БДП и обрасци потрошње у земљама Западног Балкана, кориговани податак о годишњој количини произведеног комуналног отпада у БиХ од 332 kg по становнику је реалнији. С друге стране, у поређењу с просјеком ЕУ27 који износи више од 522 kg по становнику (ЕЕА, септембар 2010), цифре за БиХ су значајно ниже, што је углавном посљедица нижег БДП-а и различитих потрошачких навика.

Квалитет података Према подацима Агенције за статистику, само је неколико пословних субјеката доставило податке о количинама отпада који су добијени мјерењем. Већина процјена није провјерена систематским вагањем, јер само ограничен број одлагалишта у БиХ има опрему за вагање. Што се тиче прикупљања података, комунална предузећа још увијек не примјењују јединствену методологију или дефиниције отпада. Недостатак прецизности при одређивању количине комуналног отпада може да узрокује потешкоће приликом планирања система управљања отпадом на нижим нивоима. Унапређење тачности података о комуналном отпаду и успостављање поузданог система прикупљања података и извјештавања је један од кључних изазова. Први предуслов за постизање тог циља је уградња опреме за вагање на што већем броју одлагалишта. Други предуслов је пуно спровођење јединствених пракси прикупљања података. Подаци о комуналном отпаду могу да се унаприједе једино ако се испуне та два услова.

2.5.1.2 Прикупљање комуналног отпада и покривеност услугом Системи прикупљања комуналног отпада у БиХ у градским и дјелимично у сеоским подручјима заснивају се на седмичном прикупљању отпада из домаћинстава испред кућа. Домаћинства углавном не врше примарно одвајање отпада. Прикупљање углавном врше комунална предузећа (која су у пуној или дјелимичној својини државе), те у мањем броју приватне компаније које имају уговор с општинама. Накнаде за одвоз отпада су у неким случајевима укључене у заједнички рачун скупа с накнадама за воду и канализацију, док су у осталим случајевима ове накнаде одвојене. У појединим општинама, исто предузеће које управља одлагалиштем врши прикупљање и одвоз отпада.

Слика 54: Процијењена просјечна количина произведеног комуналног отпада по становнику у БиХ (Извор: (i) За период 2003-2007. – Европска агенција за животна средина, CSI 016 Производња комуналног отпада „Листа чињеница – регион Западног Балкана/ отпад“ 2010, (ii) за период 2008-2010. – Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Статистика oколишa – Јавни одвоз и одлагање комуналног отпада у 2008, 2009. и 2010)

108

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

У многим општинама прикупљање кабастог отпада уопште није регулисано и обично се такав отпад одлаже на локалним одлагалиштима на основу појединачних договора, као и на бројним другим непримјереним локацијама, попут поља, подручја уз цесте и обала ријека. Као посљедица тога, диљем земље може да се примијети огромна количина одбаченог намјештаја, растављених аута, старих фрижидера и разних других врста отпада. Накнада за збрињавање отпада варира од града до града, али генерално може да се каже да је недовољна. Општинска комунална предузећа такође прикупљају медицински отпад и одређене врсте индустријског отпада, који затим одлажу на локална одлагалишта. Медитеранска комисија за одрживи развој (МCSD) је дефинисала показатељ степена покривености услугом прикупљања отпада (МCSD-109-Р). Због значајног проблема нелегалног одлагања у земљама у развоју, као и у неразвијеним регионима Европе, уведено је праћење овог показатеља, јер се сматра да је покривеност услугама прикупљања и одлагања отпада елементарна цивилизацијска тековина, једнака као приступ водоснабдијевању и системима отпадних вода (ФМОИТ, 2010). У БиХ покривеност овим услугама у великој мјери варира. Према најновијим подацима Агенције за статистику БиХ (2011), просјечни ниво покривености услугом одвоза и одлагања отпада је у 2010. години износио 68%.

2.5.1.3 Обрада комуналног отпада У БиХ није у функцији нити једна спалионица или МБО (механичко-биолошка обрада) постројење. Од укупне количине комуналног отпада мање од 5% материјала који могу да се рециклирају одваја се од укупног мијешаног комуналног отпада, док се најмање 95% мијешаног комуналног отпада одлаже на несанитарним одлагалиштима (процјена из Стратегије заштите животне средине ФБиХ 2008-2018). Главна опција за збрињавање комуналног отпада и даље је одлагање на одлагалиштима (Табела 21), која су у већини случајева неадекватна.

2.5.1.4 Број регистрованих одлагалишта комуналног отпада Одлагалишта комуналног отпада углавном су отвореног типа и налазе се на подручјима која нису уређена по принципима хигијенско-санитарних депонија, тј. не постоје заштитни системи за очување тла, воде и ваздуха. На великој већини одлагалишта комуналног отпада не контролише се цурење воде и гасова. Отпад се, помоћу багера, повремено прекрива инертним материјалима. Слика 55 приказује број регистрованих одлагалишта отпада која су била у функцији 2010. године. Слика 55: Број регистрованих одлагалишта у 2010. години (Извор: (i) Федерални завод за статистику, Саопштење, Прикупљени и одложени комунални отпад у 2010, (ii) Републички завод за статистику РС, Годишње саопштење, Статистика животне средине - Произведени, прикупљени и одложени отпад у 2010. и (iii) Стратегија развоја БД 2008-2017)

БиХ

БД

РС

ФБиХ

100

Одређени број некадашњих општинских одлагалишта више није у функцији, а с обзиром да напуштена одлагалишта углавном нису санирана и затворена на адекватан начин, данас могу да се сматрају дивљим одлагалиштима.

Друштвено-економски покретачи и притисци

Само неколико одлагалишта може да се сврста у категорију контролисаних одлагалишта, међу која у ФБиХ спадају Уборак у Мостару, Тешањ, Крупа (Криводол). На тим одлагалиштима се дјелимично користи систем изолације с вишеструким баријерама и систем за прикупљање и одводњу процједних вода. Те локације су ограђене, надзиру се и имају управу. Санитарна одлагалишта изграђена су само у Сарајеву, Зеници и Тузли у ФБиХ, те у Бањој Луци и Бијељини у РС-у. На одлагалишту Смиљевићи (Кантон Сарајево) постројење за прочишћавање отпадних вода је већ дуже вријеме у фази пробног рада и тестирања. На већину постојећих одлагалишта (осим претходно споменутих) пристижу разне врсте опасног и неопасног отпада из домаћинстава, укључујући кабасти отпад, медицински отпад, индустријски отпад итд. Нема примарне селекције отпада према врсти и поријеклу отпада, као ни одвајања биоразградивог отпада. Животињски отпад одлаже се на постојећим одлагалиштима, али и на нелегалним одлагалиштима. Потребно је да се под хитно настави изградња регионалних санитарних одлагалишта како би се иницирала санација и затварање постојећих општинских одлагалишта отпада.

2.5.1.5 Број нелегалних одлагалишта отпада Недавно је широм БиХ затворено између 10 и 15% нелегалних (дивљих) одлагалишта отпада, иако се процјењује да се и даље користи око 1.100 оваквих локација. Ти подаци се често истичу у владиним документима. Не постоји јединствени регистар нелегалних одлагалишта. Према подацима Фонда за заштиту животне средине РС, у РС-у је регистровано 250 нелегалних одлагалишта. У ФБиХ постоји отприлике 340 нелегалних одлагалишта (Федерални план управљања отпадом 2012-2017). Међутим, тај би број у стварности могао да буде много већи, с обзиром на чињеницу да многе такве локације нису регистроване. Понекад комунална предузећа уклоне мања дивља одлагалишта, али након тога се појаве друга дивља одлагалишта на другим локацијама.

2.5.1.6 Степен успоставе регионалних санитарних одлагалишта У Стратегији управљања отпадом, израђеној у оквиру ЕУ PHARE пројекта (AEA TEchnology, 2000), која није службено усвојена у ФБиХ, предложен је концепт регионалног управљања комуналним отпадом којим је, као облик коначног збрињавања, предвиђена изградња регионалних санитарних одлагалишта. Свјетска банка је подржала тај концепт давањем кредита за изградњу регионалних одлагалишта. Предложени регионални концепт је прихваћен у Стратегији заштите животне средине ФБиХ 2008-2018. Међутим, у пракси се до сада показало да је концепт регионалног управљања отпадом превасходно фокусиран на изградњу регионалних одлагалишта, умјесто да се увиди шири концепт збрињавања отпада. До сада су у ФБиХ регионална одлагалишта изграђена само у Сарајеву (одлагалиште Смиљевићи) и Зеници (одлагалиште Мошчаница), те у РС-у у Бањој Луци (одлагалиште Рамићи) и у Бијељини (одлагалиште Бријесница). Иако су у претходном периоду искоришћена значајна финансијска средства Свјетске банке намијењена за успостављање регионалног одлагалишта у Тузланском кантону, до изградње није дошло због евидентног NIMBY синдрома (енг. „Not in my back yard“ – „Не у мом дворишту“). Исти сценарио одиграо се с предложеним локацијама у Бихаћу и Грудама. За потребе одлагања отпада општине Тузла адаптирано је старо одлагалиште Десетине, које сада задовољава све услове санитарног одлагања. То одлагалиште је општинско, а не регионално. У септембру 2010. године на том одлагалишту је отворено постројење за рециклажу отпада. На локацији у близини старог одлагалишта Уборак у Мостару у току је изградња новог регионалног одлагалишта. Изградња одлагалишта, која је ушла у задњу фазу, финансирана је из средстава Свјетске банке. Очекује се да ће бити стављено у функцију крајем 2012. године. Општине Купрес, Томиславград и Прозор-Рама потписале су споразум и тренутно су у фази избора локације и израде студије изводљивости за регионално одлагалиште

109

110

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

комуналног отпада. Три општине у Кантону 10 (Гламоч, Ливно и Босанско Грахово) такође су потписале споразум о успостављању јавног предузећа за управљање отпадом. Сада су у току активности на избору локације и израде студије изводљивости. Општине у Унско-санском кантону недавно су потписале међуопштински споразум за наставак активности на успостављању регионалног санитарног одлагалишта у региону ГрабежДреново Тијесно, али до сада те даље активности нису предузете. Четири општине у региону Горњи Врбас (Горњи и Доњи Вакуф, Јајце и Бугојно) потписале су споразум о управљању отпадом у том региону, а у току је одабир локације и израда студије изводљивости. Иако је у протекле двије године постојала иницијатива да се изгради заједничко регионално одлагалиште за регион Горњег Подриња (у РС-у), укључујући три општине из ФБиХ (Горажде, Фоча-Устиколина и Пале-Прача), те постигнут принципијелни споразум, представници Министарства из РС-а искључили су ту могућност. Стога су споменуте три општине у ФБиХ одлучиле да самостално предузму даље активности на успостављању санитарног одлагалишта. Припреме за изградњу регионалне санитарне депоније у Зворнику ушле су у посљедњу фазу. Општине Зворник, Осмаци, Милићи, Сребреница, Братунац, Власеница, Шековићи (РС), те Калесија и Сапна (ФБиХ), одлагаће комунални отпад на тој депонији. Преговори за изградњу регионалног одлагалишта у Добоју започети су 2005. године, али до сада није постигнут резултат. Корист од регионалне депоније у Добоју имале би општине Добој, Модрича, Дервента, Брод, Петрово, Теслић, Вукосавље (РС), као и општине Добој Југ, Добој Исток, Тешањ, Усора, Оџак и Маглај (ФБиХ). Очекује се да ће у 2012. години започети процес одабира локације и израда студије изводљивости. Општине Шамац, Орашје, Градачац, Сребреник, Грачаница, Доњи Жабар и Пелагићево биле су започеле преговоре о успостављању регионалног одлагалишта, међутим даље од овог се није дошло. Представници Источног Сарајева и шест градских општина постигли

Слика 56: Успостављање регионалних одлагалишта отпада у БиХ

Бијељина

Бања Лука

Тузла

Зеница

Сарајево

Мостар

Успостављена регионална санитарна одлагалишта Успостављена општинска санитарна одлагалишта Регионална санитарна одлагалишта у фази израде

111

Друштвено-економски покретачи и притисци

су споразум о изради студије за одабир најбоље потенцијалне локације за регионално одлагалиште отпада на том подручју. У другој фази пројекта Свјетске банке (која је започела у новембру 2008. године и која је у току) обезбиједиће се БиХ 40 милиона америчких долара кредита како би се побољшала инфраструктура и услуге управљања отпадом у држави. Очекује се да ће тај пројекат бити завршен у фебруару 2014. године. Највећи изазов при рјешавању овог проблема је одабир локација за регионалне депоније и добијање сагласности локалног становништва, јер је још увијек у великој мјери присутан NIMBY ефекат.

2.5.1.7 Производња и рециклажа амбалажног отпада Не постоје поуздани статистички подаци о производњи амбалажног отпада у БиХ. То је углавном узроковано недостатком редовне и тачне статистике за тај показатељ. Један од разлога је недостатак примарних законских прописа о амбалажи и амбалажном отпаду. Систем за управљање амбалажом и амбалажним отпадом још увијек није уведен у БиХ, а предуслови за то обезбиједиће се спровођењем идентичних функционалних правилника о управљању амбалажом и амбалажним отпадом на нивоу ФБиХ и РС-а. Међутим, могу да се дају грубе процјене производње амбалажног отпада. На основу резултата анализе морфолошког састава отпада који је одложен на регионалном одлагалишту Мошчаница (Зеница, 2010. године), одлагалишту Уборак (Мостар, 2007. године), одлагалиштима у Кантону Сарајево и општини Тузла, те узимајући у обзир цјелокупне процијењене годишње количине комуналног отпада у БиХ, процијењена је годишња произведена количина амбалажног отпада на нивоу БиХ (Табела 23). Врста амбалажног отпада

Произведена количина (t/годишње)

Пластична амбалажа (ПЕТ и пластика велике густоће)

70.127

Метална амбалажа (алуминијум и остало)

15.420

Стаклена амбалажа

49.878

Хартија и картон

104.548

Укупно:

239.972

Табела 23: Процјена произведене количине амбалажног отпада у БиХ, 2010.

Процјене су засноване на основу морфолошког састава отпада и произведеног комуналног отпада на годишњем нивоу На основу горе споменуте анализе, годишња количина амбалажног отпада износи 239.972 тоне што је једнако годишњој количини од 62 kg по становнику. Слика 57 приказује процијењену просјечну годишњу количину произведеног амбалажног отпада у БиХ по становнику, према врсти амбалаже. Слика 57:

(kg/год) 30

Процијењена годишња количина произведеног амбалажног отпадa у БиХ по становник 15

25 20 15 10 5 0 Пластика

Метал

Стакло

Хартија, картон

112

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

У поређењу с развијеним земљама, садашњи обим рециклаже у БиХ је низак. Разлози за то су високи транспортни трошкови, недостатак селекције отпада на извору, недостатак система за прикупљање и одговарајућег тржишта за рециклажу у цијелој држави, недостатак субвенција и подстицаја, као и недовољно развијена јавна свијест.15 У БиХ још увијек није широко распрострањено одвојено прикупљање и обрада амбалажног отпада. Постоји искуство, али оно се заснива на пројектима ограниченог обима. Од укупне количине произведеног амбалажног отпада, количине добијене системом одвојеног прикупљања су врло мале. Неки градови су увели контејнере за одвојено прикупљање у градским центрима, али примарна селекција је присутна само кроз спровођење пилот пројеката у појединим подручјима.

2.5.2 Неопасни производни отпад Због високог удјела отпадне шљаке и пепела из великих индустријских пећи и котлова, јаловине, технолошког отпада из индустрије соде, али и многих других материјала попут отпадног пијеска из постројења за лијевање метала, отпадног метала итд., који у складу с Правилником о категоријама отпада с листама (Службене новине ФБиХ, број 19/05; Службени гласник РС, број 39/05) спадају у категорију неопасног отпада, највећи удио (око 97%) у укупној производњи отпада из индустрије у садашњим условима има неопасни отпад. Према подацима Агенције за статистику БиХ, укупна количина произведеног неопасног производног отпада је у 2009. години износила 54.405.793 тона. Обједињени подаци се заснивају на извјештајима фирми које имају 10 или више запослених, а које су регистроване у сљедећим секторима (према NACE Рев. 1.1 Класификацији дјелатности): C - Вађење руде и камена, D – Прерађивачка индустрија и Е – Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и водом. Агенција за статистику БиХ је први пут 2008. године објавила податке о количинама, врстама и току произведеног отпада из производних активности. Слика 58 приказује укупну количину неопасног отпада из производних активности. Слика 58: Количине генерисаног неопасног производног отпада у БиХ (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Oколиш – Отпад из производних дјелатности у 2008. и 2009)

(t) 60.000.000 50.000.000 40.000.000 30.000.000 20.000.000 10.000.000 0 2008

2009

Већина неопасног отпада (50.767.510 тона у 2009. години) потиче од активности вађења руда и камена. У поређењу с тим, активности које се односе на производњу и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и водом генерисале су мање количине неопасног отпада (прерађивачка индустрија – 3.011.982 тона; производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и водом – 626.301 тона). Слика 59 приказује удио неопасног отпада који потиче од сваке производне дјелатно

15 Процјене се заснивају на процјенама произведеног амбалажног отпада и укупном броју становника за референтну годину.

113

Друштвено-економски покретачи и притисци

 Прерађивачка индустрија

 Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и водом

 Вађење руде и камена

Слика 59: Удио генерисаног неопасног производног отпада у 2009. години према врсти производне дјелатности (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Околиш отпад из производних активности у 2009)

93%

2.5.3 Опасни производни отпад С изузетком отпадних уља, старих акумулатора и електронског отпада из индустријске употребе, у саопштењима Агенције за статистику БиХ наводи се да је количина произведеног опасног отпада у 2009. години износила 1.018.035 тона. Обједињени подаци такође се заснивају на извјештајима фирми које имају 10 или више запослених, а које су регистроване у сљедећим секторима (према NACE Рев. 1.1 Класификацији дјелатности): C- Вађење руде и камена, D – Прерађивачка индустрија и Е – Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и водом. (t)

Слика 60: Количине генерисаног опасног производног отпада у БиХ (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Околиш – Отпад из производних дјелатности у 2008. и 2009)

1.200.000 1.000.000 800.000 600.000 400.000 200.000 0 2008

2009

Иако је количина опасног отпада знатно мања од количине неопасног отпада (око 1,8%), управо та врста отпада може да узрокује највише негативних утицаја на животну средину ако се не одложи примјерено. Већина опасног отпада потиче од дјелатности које се односе на производњу и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и водом (937.313 тона у 2009. години), те од прерађивачке индустрије (конкретно од производње основних метала и фабричких металних производа који су 2009. износили 59.032 тона).

 Вађење руде и камена

 Прерађивачка индустрија

6%  Производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и водом

92%

Слика 61: Удио генерисаног опасног производног отпада у 2009. години према врсти производне дјелатности (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Околиш Отпад из производних дјелатности у 2009)

114

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

2.5.4 Медицински отпад Не постоје поуздани статистички подаци о производњи медицинског отпада, јер ФБиХ и РС немају систем за регистровање произведеног медицинског отпада. На основу просјечне количине отпада коју произведу здравствене установе (Cheng et al., 2009), а која се креће између 2,41 и 3,26 kg/кревет/дан (од чега између 0,19 и 0,88 kg/кревет/ дан отпада на произведени инфективни отпад),те података оброју дана хоспитализације, може да се процијени годишња произведена количина медицинског отпада. Узимајући у обзир број дана хоспитализације у 2009. години, који је износио 3.259,977, те претходно споменуту просјечну количину произведеног отпада, процијењена количина отпада из здравствених установа је у 2009. износила 8.150 тона, од чега је 650 тона отпадало на инфективни отпад. Правилници о управљању медицинским отпадом у ФБиХ и РС-у (Службене новине ФБиХ, број 77/09 и Службени гласник РС, број 90/06) обавезују здравствене установе да именују тијело одговорно за третирање медицинског отпада, израде планове управљања медицинским отпадом, одвајају отпад, инфективни отпад третирају топлотном или хемијском стерилизацијом на лицу мјеста (УН Економска комисија за Европу, 2011). Међутим, ти прописи се још увијек веома споро спроводе. Истраживање које је обављено у склопу израде плана управљања отпадом 2012-2017. у Федерацији, указује на то да се медицински отпад у ФБиХ дијелом стерилизује, топи и спаљује, те предаје фирмама које су овлашћене за одлагање опасног отпада или га, у најгорем случају, прикупљају комунална предузећа. Неопасни медицински отпад углавном се предаје комуналним предузећима заједно с мијешаним комуналним отпадом, док се мањи дио стерилизује или аутоклавира. Одређен број здравствених установа у БиХ врши контролисано спаљивање медицинског отпада. Иако су главне клинике у Сарајеву и Бањој Луци оствариле напредак ка сигурнијем управљању медицинским отпадом, још увијек постоји значајан ризик по здравље људи на нивоу државе. Агенција и заводи за статистику у БиХ на годишњем нивоу објављују податке о отпаду који настаје код заштите здравља људи и животиња и/или сродних истраживања (као дио укупно произведеног отпада из производних активности (C, D и Е) према Европском каталогу отпада), али ти подаци нису репрезентативни. Агенција за статистику БиХ саопштила је да је укупно 14 t отпада произведено у здравственом сектору, од чега ниједан дио не отпада на опасан отпад. Недостатак статистичких података је углавном посљедица непостојања регистра произведеног медицинског отпада.

2.5.5 Посебне категорије отпада Отпад и нуспроизводи животињског поријекла У БиХ не постоје статистички подаци о произведеном животињском отпаду, јер Агенција и заводи за статистику још увијек не прате ту врсту података. Међутим, могу да се донесу грубе процјене на основу статистичких података о укупном броју грла стоке у БиХ, те о клању стоке и перади у клаоницама. Укупна процијењена количина отпада/нуспроизвода животињског поријекла у БиХ је у 2011. години износила око 34.400 t. Животињски отпад у 2011. износио је отприлике 14.237 t. Та количина процијењена је на основу расположивих података о укупном броју грла стоке у БиХ (Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Пољопривреда – Бројно стање стоке и перади и сточна производња у 2011), те на основу просјечне смртности здраве стоке као и смрти због разних болести.

Друштвено-економски покретачи и притисци

Нуспроизводи животињског поријекла су цијели животињски трупови или дијелови трупова, или производи животињског поријекла који нису намијењени за исхрану људи, укључујући јајне ћелије, ембрионе и сјеме за осјемењавање животиња (Одлука о нуспроизводима животињског поријекла и њиховим производима који нису намијењени исхрани људи, Службени гласник БиХ, број 19/11). На основу података о клању стоке и перади у клаоницама (Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Пољопривреда – Клање стоке и перади у клаоницама у 2011), те података о произведеном отпаду у постројењима за производњу и прераду меса (на основу „Референтног документа о најбољим расположивим техникама у индустрији хране, пића и млијека“, август 2006. год.), процијењена количина произведених животињских нуспроизвода износила је око 20.162 t у 2011. години. У БиХ још увијек не постоји организован систем за управљање отпадом/нуспроизводима животињског поријекла - не постоје кафилерије за нешкодљиво уклањање животињског отпада, изузев једне у приватној својини, као ни сабирни центри с хладњачама за прикупљање ове врсте отпада. Постоји неколико мањих спалионица отпада животињског поријекла које спорадично врше спаљивање животињског отпада. Неке од њих су инсталиране у оквиру индустријских постројења и врше спаљивање само за своје потребе. Начин збрињавања нуспроизвода животињског поријекла/отпада у БиХ дефинисан је сљедећим прописима:  Одлука о нуспроизводима животињског поријекла и њиховим производима који нису намијењени исхрани људи (Службени гласник БиХ, број 19/11) - предмет усклађивања с прописом Европске уније - Уредба број 1069/2009/ЕЗ Европског парламента и Савјета од 21. октобра 2009. којом се успостављају здравствена правила у вези с нуспроизводима животињског поријекла и њиховим производима који нису намијењени исхрани људи и којом се укида Уредба број 1774/2002/ЕЗ.  Правилник о утврђивању ветеринарско-здравствених услова за одлагање, коришћење, сакупљање, превоз, идентификацију и сљедивост, регистрацију и одобравање погона, стављање на тржиште, увоз, транзит и извоз нуспроизвода животињског поријекла и њихових производа који нису намијењени исхрани људи (Службени гласник БиХ, број 30/12) - предмет усклађивања с Уредбом Комисије (ЕУ) бр. 142/2011, од 25. фебруара 2011. о спровођењу Уредбе (ЕЗ) бр. 1069/2009 Европског парламента и Савјета којом се утврђују здравствена правила о питању нуспроизвода животињског поријекла и производа добијених од њих који нису намијењени за исхрану људи, те којом се проводи Директива Савјета 97/78/ЕЗ о питању одређених узорака и предмета који су ослобођени ветеринарских прегледа на граници у складу с наведеном Директивом. У току је активност израде приједлога збрињавања животињског отпада у оквиру државног програма помоћи IPA 2012-2013. (Канцеларија за ветеринарство БиХ, надлежни ветеринарски органи ФБиХ и РС). Отпадна уља (из индустрије и транспорта) Годишња потрошња мазива у БиХ износи око 22.000-23.000 t (ФМПУО,16 2006). Ти подаци обухватају потрошњу у свим подручјима индустријске примјене и у сектору транспорта. Од те количине, око 50% или 11.000-11.500 t/годишње може да се прикупи након употребе, док се остатак испушта у oколину због испаравања лаких фракција, цурења, капања итд. Отпадна возила Не постоје прецизни подаци о броју возила која су ван употребе у БиХ. На многим отвореним локацијама диљем БиХ постоје привремени ауто отпади за таква возила, али 16

Федерално министарство просторног уређења и околиша (ово министарство је трансформисано у два нова министарства).

115

116

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

тренутно није могуће да се одреди њихов број. У БиХ ниједно постројење за прераду старих возила сјечењем или за одвајање одређених материјала није у функцији. На основу искуствених података, стара возила садрже: 64% гвожђа, 6% алуминијума, 9% пластике, 2,9% гуме, а остатак отпада на разне друге материјале. Отпадна возила се убрајају у неопасан отпад, под условом да су уклоњена сва уља, течности, уљни филтери, акумулатори, ваздушни јастуци, жива и елементи који садрже PCB као и кочионе површине које садрже азбест. Отпадне гуме (из индустрије и транспорта) Процјена количине старих гума у БиХ креће се између 5.000 и 12.000 тона/годишње (Свјетска банка, 2006), од чега се већина одлаже на неадекватан начин, спаљује или дугорочно складишти. Старе гуме се убрајају у неопасан отпад. Одређен број се рециклира тзв. протектирањем, али према грубим процјенама, то је случај само с највише 5% укупне количине старих гума.

Отпадни акумулатори (из индустрије и транспорта) Тренутно не постоји поуздан број или статистички подаци о количини отпадних акумулатора. Међутим, на основу документа „CARDS Пилот пројекат рециклаже, 2004-2006“ (Свјетска банка, 2006), процјењује се да годишња количина отпадних акумулатора износи око 6.500 тона. Због недостатка адекватних локалних капацитета, прикупљени акумулатори су се протеклих година углавном извозили вани, и то претежно у Словенију, ради рециклаже. Акумулатори садрже тешке метале (олово, никл, кадмијум) и електролите (киселине, базе), па се стога убрајају у опасан отпад. Електрични и електронски отпад (ЕЕО) Први извјештај о спровођењу директиве о електричном и електронском отпаду (IFC, 2008) указује на то да годишња произведена количина ЕЕО по становнику у државама ЕУ27 износи од 5 kg (Бугарска) до 30 kg (В. Британија). Годишња количина тог отпада у БиХ износи 5-6 kg по особи, што на државном нивоу достиже износ од 23.000 тона годишње, од чега:  6.000 тона отпада на кућанске и канцеларијске уређаје (ТВ, компјутери, мобилни телефони итд.), те  17.000 тона отпада на бијелу технику. Претпоставља се да се збрињавање тог отпада своди на ријетке појединачне иницијативе, које обухватају мање од 5% насталог отпада. Електронски отпад, који садржи PCB , HCFC, HFC, тешке метале (кадмијум, хром, жива, никл и сл.), слободни азбест или друге опасне супстанце, сматра се опасним.

2.5.6 Прекогранични промет опасног отпада Агенција за статистику БиХ објављује податке о прекограничном промету опасног отпада. Количина опасног отпада током 2009. године је за 55% већа у односу на 2008. годину, те је досегла ниво из 2007. године. Без обзира на пораст извоза опасног отпада у 2009. години у односу на 2008. годину, прекогранични промет опасним отпадом у периоду 2003-2009. је у благом паду.

117

Друштвено-економски покретачи и притисци

(t)

Слика 62: Извоз опасног отпада, 2001-2009. у тонама (Извор: Агенција за статистику БиХ, Околиш, енергија, саобраћај 2011, Тематски билтен ТБ 13)

8000 7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0 2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

У периоду од 2001. до 2009. године није било већих промјена у броју компанија које су се бавиле дјелатношћу извоза опасног отпада. То је десетак компанија које посједују рјешење за извоз опасног отпада од надлежних министарстава у ФБиХ и РС-у. Неке од компанија нису никада реализовале извоз.  Отпад који садржи халогениране органске раствараче  Отпад који садржи живу

0,4%

 Отпад који садржи шестовалентне спојеве хрома

1,0%

2,1%

 Отпадни фармацеутски производи, препарати и лијекови Отпадна нафта неупотребљива за намјеравану примјену

8,2% 16,4%  Отпад који садржи олово, спојеве олова

4,1%

 Отпадне материје које садрже ПЦБ, односно ПЦТ, односно ПББ

Слика 63: Структура извезеног опасног отпада у 2009. години (Извор: Агенција за статистику БиХ, Околиш, енергија, саобраћај 2011, Тематски билтен ТБ 13)

 Остаци настали при одлагању индустријског отпада

65,7%

Главне извозне дестинације су Аустрија, Француска и Словенија (Слика 64). У Словенију су се на обраду углавном извозиле отпадне батерије и акумулатори, као и отпад који садржи спојеве олова. Отпад који садржи еколошки токсичне материје, као и грађевински материјал који садржи азбест, извожен је у Француску, на одлагање. Остале врсте отпада извожене су у Аустрију на обраду и одлагање.  Аустрија

18%  Словенија

16% 66%

 Француска

Слика 64: Државе увознице опасног отпада из БиХ у 2009. години (Извор: Агенција за статистику БиХ, Околиш, енергија, саобраћај 2011, Тематски билтен ТБ 13)

118

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Агенција за статистику не објављује податке о увозу опасног отпада у БиХ. Према законодавству које регулише област управљања отпадом у ФБиХ, РС и БД, увоз опасног отпада у БиХ ради одлагања је забрањен.

2.5.7 Закључци и препоруке Након дуге празнине у прикупљању података о животној средини, Агенција за статистику БиХ је 2008. године, у сарадњи с Федералним заводом за статистику и Републичким заводом за статистику РС, започела с радом на бази података о комуналном и производном отпаду на нивоу цијеле државе. Иако је примјетан помак на том пољу, још увијек има простора да се побољшају садржај, квалитет и ваљаност израђених база података, те да се унаприједи блиска сарадња између свих тијела која примају податке о отпаду од комуналних предузећа, фирми и других. То се посебно односи на државну агенцију и ентитетске заводе за статистику, релевантна ентитетска и кантонална министарства и тијела, те Владу БД. У БиХ постоји велики број нелегалних одлагалишта, углавном због ограничених капацитета за одлагање отпада и ниске јавне свијести о адекватном управљању отпадом. Потребно је да се проблему великог броја нелегалних одлагалишта приступи системски. Најбољи приступ рјешавању тог проблема је да се планирају и проведу мјере за спречавање поновног настајања таквих одлагалишта, као нпр.: постављање видљивих знакова о забрани одлагања отпада на угроженим локацијама, побољшано праћење, увођење служби за надзор, интензивирање санкција итд. Међутим, поред репресивних мјера, на одређеним подручјима је потребно да се побољша ниво покривености услугом збрињавања отпада. Системски приступ том проблему захтијева директну сарадњу између комуналних предузећа, општинских институција, комуналних редара и инспекција. Поред тога, једна од кључних активности за спречавање нелегалног одлагања је образовање и спровођење кампања за подизање јавне свијести о адекватном управљању отпадом, одвојеном прикупљању отпада, рециклажи и негативном утицају дивљих одлагалишта на здравље људи и животну средину. С циљем да се унаприједи мониторинг, те комплетно постојеће стање у области управљања отпадом, потребно је да се у што скоријем року предузму одређени кораци. Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику, Републички завод за статистику РС, Федерално министарство околиша и туризма, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, Влада БД и релевантна кантонална министарства треба да побољшају прикупљање података о свим врстама отпада, у смислу њиховог садржаја, квалитета и валидности, како би обезбиједили релевантне основне информације о производњи отпада и праксама управљања отпадом, као и тачност и досљедност прикупљених података. Федерално министарство околиша и туризма, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, Влада БД и релевантна кантонална министарства, заједно с општинама и комуналним предузећима, треба да убрзају одабир адекватних локација за депоније и да пронађу начин да те локације прихвате локалне заједнице. Кантони и општине треба да израде планове управљања отпадом и смјернице за успостављање услуга које су прихватљиве за околинско управљање отпадом, које су одрживе с друштвеног и финансијског аспекта. Стога је, осим самог успостављања регионалних одлагалишта, потребно да се размотри и успостављање додатних инфраструктурних објеката у систему управљања отпадом, попут претоварних станица, да би се смањили транспортни трошкови и да би удаљене општине биле обухваћене тим услугама. С циљем да се смање негативни утицаји одлагања комуналног отпада на животну средину, поред успостављања регионалних одлагалишта, ентитетске, кантоналне и општинске власти треба да уложе више напора да би осигурале боље спровођење постојећих законских прописа о управљању отпадом, те да би се затворила постојећа

Друштвено-економски покретачи и притисци

неконтролисана општинска и дивља одлагалишта. Да би се умањило нелегално одлагање, а убрзало успостављање регионалних одлагалишта, релевантна ентитетска и кантонална министарства, заједно с општинама и осталим партнерима, морају да раде на подизању јавне свијести и промоцији за животну средину прихватљивих пракси управљања отпадом (укључујући одвајање отпада, рециклажу и поновну употребу). Федерално министарство околиша и туризма, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС-а и Влада БД треба да усвоје подзаконске акте, који су потребни за успостављање система управљања отпадом који се убраја у посебне категорије (акумулатори, отпадна уља, отпадни аутомобили, ЕЕО итд.). Поред израде законских прописа, релевантна ентитетска и кантонална министарства требало би да раде на подизању индустријске свијести о могућностима поновне употребе и рециклаже, те на промоцији повраћаја материјала и енергије из отпада. Релевантна ентитетска и кантонална министарства треба да раде на изради студија изводљивости за испитивање економских аспеката и потенцијалног тржишта за организовање одвојеног прикупљања комуналног отпада и за изградњу постројења за рециклажу. Програм рециклаже на нивоу државе, који би се провео у партнерству с општинским/кантоналним комуналним предузећима (контејнери за отпадну хартију, камиони итд.), могао би значајно да побољша повраћај материјала.

119

120

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

3 СТАЊЕ И ТРЕНДОВИ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ 3.1

ШУМСКИ РЕСУРСИ

3.2

РЕСУРСИ ЗЕМЉИШТА И ТЛА

3.3

РЕСУРСИ ПОВРШИНСКИХ И ПОДЗЕМНИХ ВОДА

3.4

МИНЕРАЛНИ РЕСУРСИ

3.5

БИОЛОШКА И ПЕЈЗАЖНА РАЗНОЛИКОСТ

3.6

ЗАГАЂЕНОСТ ВАЗДУХА И ОШТЕЋЕЊЕ ОЗОНСКОГ ОМОТАЧА

3.7

КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ

Стање и трендови у животној средини

тање животне средине, која представља комбинацију физичких, хемијских и биолошких услова, погођено је притисцима које друштвено-економске активности на њу стављају. Занемаривање питања животне средине у корист привредног и друштвеног развоја довело је до лошег стања животне средине у појединим областима. Климатске промјене, губитак биолошке разноликости, промјене у коришћењу земљишта, оштећење озонског омотача, онечишћење вода, ваздуха и тла, те други проблеми и ситуације с којима се сусрећемо, јасно показују у ком смјеру се крећемо. У данашње доба постало је јасно да овакав тренд не може да се настави, стога се човјекова активност све више окреће одрживом развоју. Одрживи развој је процес промјена вриједности који почиње од сваког појединца, а наставља се преношењем тих промјена на сва подручја човјековог дјеловања. Концепт одрживог развоја заснива се на економски ефикасном развоју, социјалној праведности и одрживости животне средине. Овакав развој могућ је само ако се води брига о свим компонентама животне средине, те ако се њихова заштита проводи континуирано и координирано.

3.1 ШУМСКИ РЕСУРСИ Шуме су врло битан природни ресурс БиХ. Шумски прекривач се протеже на 50% њене укупне територије и скоро једнако прекрива ФБиХ и РС. Тренутно се не воде статистички подаци о стању шумских ресурса на државном нивоу. Прва инвентура шума у БиХ је проведена у периоду између 1964. и 1968. године. Након тога није урађена поновна инвентура шума све до нове државне инвентуре која је започета 2006. године и тренутно је у завршној фази. Очекује се да ће објављени подаци, који ће проистећи из нове инвентуре шума, обезбиједити релевантније информације о стању шумских ресурса за интересне групе на нивоу државе и ентитета. Подаци који се прикупљају током инвентуре служиће, такође, као основа за праћење стања шума и шумског земљишта, као и свих других ресурса везаних за шуме. Такође, ови подаци биће од великог значаја за припрему стратегије управљања шумским ресурсима (нпр. Национални шумарски програм и Шумарска стратегија), као и за дефинисање приоритета за истраживање и развој шумских ресурса. Потребно је нагласити да стање шума може да се сагледа не само на основу државне инвентуре шума, већ и на основу шумско-привредних основа које се припремају на нивоу јединица за управљање шумама у ФБиХ и РС-у. Значајан проблем у сектору шумарства је велика распрострањеност мина у шумама, као резултат ратних дјеловања у деведесетим годинама прошлог вијека.

3.1.1 Најзаступљеније врсте дрвећа Шуме у БиХ, генерално, могу да се класификују као високе и изданачке шуме четинарског и листопадног дрвећа. Шумска подручја већином су класификована као високе шуме у којима превладава листопадно дрвеће. Најраспрострањенија врста листопадног дрвећа је буква (Fagus spp.), која чини готово 40% од укупне распрострањености свих врста, док на храст (Quercusspp.) отпада око 20%. Смрча и јела, које се иначе налазе на вишим надморским висинама и расту на стрмој подлози, чине додатних 20% шумског покривача БиХ.

3.1.2 Површина шумског покривача и власништво У БиХ је 80% шума, које прекривају 2,18 милиона хектара, у јавном власништву. Шуме у ФБиХ заузимају површину од 1,52 милиона хектара, од чега је 1.24 милион хектара, односно 81,8%, у јавном власништву. У ФБиХ у приватном власништву је 0,28 милиона

121

122

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 65: Карта шумског покривача у БиХ (Извор: Акциони план за заштиту животне средине БиХ (NEAP БиХ), 2003)

 Шумске голети  Лисићарске шуме  Четинарске шуме  Необрасло шумско земљиште Државна граница Ентитетска линија разграниченја

хектара, од чега је половина изданачких шума (УС Агенција за међународни развој,17 2006). У РС укупни шумски прекривач износи 1,04 милион хектара, од чега је 0,75 милиона хектара у јавном, а 0.29 хектара у приватном власништву.

3.1.3 Шумске залихе Будући да подаци нове инвентуре шума још нису доступни, подаци о процијењеном годишњем прирасту и шумским залихама у БиХ варирају у зависности од извора који се користе. Шуме и шумска земљишта у ФБиХ (према структури површина из важећих шумскогосподарских основа за државне и приватне шуме) се простиру на површини од око 1,452.630,8 ha или 55,71% укупне површине ФБиХ, од чега су у државном власништву око 1.293.590,7 ha или 89,05%, а у приватном власништву и власништву других правних лица око 159.040,1 ha или 10,95% од укупне површине свих шума и шумских земљишта у ФБиХ. Шумска залиха у ФБиХ је 165.714.380 m³ или 197,37 m³/ha. Укупни годишњи прираст је 4.396.944m³/годинађ, односно, 5,7 m³/ha/година (Просторна основа за Просторни план Федерације Босне и Херцеговине за период 2008-2028. година). Према подацима Катастра шума и шумског земљишта у РС (стање 31.12.2011.), укупне шумске залихе у РС-у износе 228.171.218 m³, односно, 230 m³/ha. Годишњи прираст износи 5.179.187 m³/година за шуме у јавном власништву и 1.272.507 m³/година у приватним шумама (односно, 7,17 m³/ha/година у државним шумама и 4,71 m³/ha/годишње у приватним шумама).

USAID - United States Agency for International Development.

123

Стање и трендови у животној средини

3.1.4 Сјеча шума БиХ има дугу традицију коришћења дрвних ресурса. Прије рата, годишња количина посјеченог дрвета износила је између 5.5 и 6.5 милиона m³. Данас је та количина пала на 4.5 милиона m³/година (УС Агенција за међународни развој, 2006) и скоро једнако је распоређена између ФБиХ и РС. Посјечено дрво користи се за огрев, али и као материјал за различите намјене у дрвној индустрији. Процијењена употреба шумских ресурса је 1,4% у односу на укупне шумске залихе. Просјечни годишњи етат за све категорије шума је 4,5 m³/ha (око 65% годишњег прираста). Процијењени интензитет коришћења је у РС-у између 49% и 58% у државним шумама, а од 30% до 35% у приватним. Годишњи етат од 1.347.299 m³ је у ФБиХ мањи од процијењеног годишњег прираста и представља 68.4% годишњег прираста. Укупна сјеча у ФБиХ у 2009. години износила је 2.110.101 m³, од чега на четинаре отпада 958.738 m³, а на листопадно дрвеће 1.151.363 m³. У ФБиХ дозвољени етат није до краја искоришћен. Доступни подаци показују да су шуме у солидном стању (Табела 24).

БиХ

ФБиХ

Група врста

РС

m³

Четинари

4.435.000

2.373.000

2.062.000

Лишћари

6.365.000

3.202.000

3.163.000

Све врсте

10.800.000

5.575.000

5.225.000

Табела 24: Процијењени годишњи раст шума у БиХ (Извор: УС Агенција за међународни развој, Преглед шумског и дрвног сектора БиХ – Брзи преглед шумских ресурса, политика, законодавства, институција и индустрије прераде дрвета, 2006)

Информације о производњи шумских сортимената сакупљају се на нивоу јединица за управљање шумама и просљеђују се, ради даље обраде и презентације, ентитетима, кантонима и приватним компанијама у дрвном сектору. Ове информације се у виду извјештаја шаљу заводима за статистику у ФБиХ и РС-у, као и Агенцији за статистику БиХ. Производња шумских сортимената у БиХ се у 2010. години повећала за 5,42% у поређењу с 2009. Производња четинарских сортимената порасла је за 13,05%, док је производња листопадних сортимената порасла за само 0,19%. Укупна производња сортимената у БиХ у 2010. досегла је 3.614.899 m³, од чега је 1.577.825 m³ четинарских, а 2.037.074 m³ листопадних сортимената. Најзначајнији пораст забиљежен је у производњи обловине четинара 61,77%, обловине лишћара 33,98%, осталог дугог дрвета лишћара 24,85% и рудничког дрвета четинара 22,00%.

(m3) 5.400.000 5.200.000 5.000.000 4.800.000 4.600.000 4.400.000 4.200.000 4.000.000 2005

2006

2007

2008

2009

Експлоатација шума смањила се у 2009. години због пада производње у дрвној индустрији и извоза на домаћа и страна тржишта за 25% (ФМПВШ,18 2010). Укупна експлоатација 18

Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства.

Слика 66: Експлоатација шума у БиХ (Извор: (i) Републички завод за статистику РС, Статистички годишњак 2010; (ii) Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства (2010): Информације о газдовању шумама у Федерацији у 2009. години и планови газдовања шумама за 2010. годину)

124

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

шума у РС-у је у 2009. години била 2.543.000 m³ дрвета, укључујући приватне (218.000 m³) и државне шуме (2.325.000 m³). Слика 67: Сјеча по главним врстама дрвећа између 2005. и 2009. у БиХ (Извор: (i) Републички завод за статистику, Статистички годишњак 2010; (ii) Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства (2010): Информације о газдовању шумама у Федерацији у 2009. години и планови газдовања шумама за 2010. годину)

(m3)

Лишићари

Четинари

3.500.000 3.000.000 2.500.000 2.000.000 1.500.000 1.000.000 500.000 0 2005

2006

2007

2008

2009

3.1.5 Пошумљавање У ФБиХ пошумљавање је у 2009. години проведено на укупно 835.9 ha. У РС-у је у 2009. години пошумљено 1.108 ha земље. У РС-у је такође у периоду од 2003. до 2008. пошумљено 9.086 ha земљишта. Ова мјера се углавном проводи у шумама и на земљишту у државној својини, док на земљишту и у шумама које су у приватној својини није обављено значајније пошумљавање. Слика 68: Пошумљавање у БиХ (Извор: (i) Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства (2010): Информације о газдовању шумама у Федерацији у 2009. години и планови газдовања шумама за 2010. годину; (ii) Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење: производња, продаја и залихе шумских производа у БиХ према асортиману у 2010. години)

(ha) 3.900,00 3.800,00

3.771,03

3.759,52

3.700,00 3.600,00

3.491,38

3.500,00

3.330,30

3.400,00

3.247,80

3.300,00 3.200,00 3.100.00 3.000,00 2.900,00 2005

2006

2007

2008

2009

3.1.6 Здравље шума Постоји неколико извјештаја о општем здрављу шума. Нема расположивих података у вези са здрављем шума на основу индикатора о дефолијацији код главних врста дрвећа. Према расположивим подацима, болести шума и штете изазване инсектима су унутар прихватљивих граница. Висок ризик за будуће здравствено стање шума у ФБиХ и РС узрокован је присуством мина. Будући да су шумска подручја у минским пољима неприступачна, могућности лијечења обољелог дрвећа или стављања под контролу навале инсеката су јако мале.

3.1.7 Присутност мина Према стручним процјенама, скоро 10% шума у РС-у и ФБиХ прекривено је минама. Центар за разминирање (енг. Mine Action Center – MAC) надлежан је за прикупљање и континуирано ажурирање података о минама. Уклањање мина је дуг и врло скуп процес. Шумска подручја често нису приоритет за уклањање мина (насељена и градска

Стање и трендови у животној средини

подручја су већи приоритет), те је ту врло мало урађено. Према томе, очекује се да ће мине остати дугорочан и релевантан проблем у управљању шумама у БиХ.

3.1.8 Закључци и препоруке Подаци који су добијени проведеном инвентуром шума на државном нивоу даће прецизну и реалну слику стања шумских ресурса у БиХ. Тренутно постоји велики број података о стању и коришћењу шумских ресурса на нивоу ентитета. Усаглашавање методологије за прикупљање података у ФБиХ и РС би у великој мјери олакшало компилацију и презентацију података на нивоу државе, што је у већини случајева захтјев међународних конвенција и ЕУ у погледу мониторинга и извјештавања. Присуство мина представља потенцијалну пријетњу шумама БиХ. Због њих су поједина подручја недоступна, тако да не може да се врши правилно третирање и санација шума како би се одржало здравље стабала (нпр. заштита од поткорњака). Иако не постоје подаци о нивоу илегалних сјеча, за претпоставити је да их има, те стога постоји потреба да се прати стање и проводе активности с циљем да се те сјече сузбију.

3.2 РЕСУРСИ ЗЕМЉИШТА И ТЛА Ресурси земљишта и тла су међу најважнијим природним ресурсима у БиХ и њихове примарне функције су производња хране и сировина. С будућим коришћењем ресурса, те порастом и развојем популације, друштву ће бити неопходне веће количине хране интензивнија пољопривреда, изградња нових насеља и индустрија, цеста и транспорта, експлоатација разних сировина, итд., што потенцијално значи повећање притисака на тло. Један од најважнијих проблема у БиХ је однос друштва према земљишту, односно недовољно развијена свијест о значају тла, што доводи до недовољног броја развијених политика за заштиту тла. Неопходно је нагласити да тренутно не постоје одређене мјере за заштиту тла. Постоји могућност да се примијене такве мјере, али постоји и доза бриге да ће доћи до губитка доброг - квалитетног тла. При томе је могуће да се хармонизују односи између великог броја различитих притисака на земљишне ресурсе.

3.2.1 Земљиште по категоријама употребе БиХ заузима површину од 5.112.879 хектара, близу 52% (2.600.000 ha) укупног земљишта је погодно за пољопривредне активности, а остатак је прекривен шумама. Иако је укупно пољопривредно земљиште скоро једнако за ФБиХ и РС, када се у обзир узме број становника сваког ентитета (2.250.000 у ФБиХ и 1.450.000 у РС), расподјела пољопривредног земљишта по становнику је у ФБиХ 0,56 ha, а у РС је ј 0,90 ha. Даље, када се у обзир узму плодне оранице и баште, стање у ФБиХ пада још ниже, на 0,23 ha по становнику, а то је упола мање него у РС-у (0,46 ha), што је приказано и у Првом државном извјештају о спровођењу УН конвенције за борбу против дезертификације/ деградације земљиштa19 у БиХ из 2007. године.

UNCCD - UN Convention to Combat Desertification/Land Degradation.

125

126

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Табела 25: Преглед коришћења земљишта у БиХ Просторна основа за Просторни план ФБиХ за период 2008-2028. године; Просторни план РС до 2015. године; Први државни извјештај о спровођењу УН Конвенције за борбу против дезертификације/ деградације земљишта у БиХ, 2007; Основа заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта РС као компоненте процеса планирања коришђења земљишта, 2009)

Укупна површина ФБих[ha]

РС [ha]

БД [ha]

БиХ [ha]

2.608.587

2.466.746

49.300

5.124.633

ФБиХ Категорија земљишта Шуме и огољено земљиште

РС Површина [ha]

Површина [ha]

Шуме и огољено земљиште

1.372.003

1.285.172 a)

Пољопривредно земљиште

1.047.899

Оранице и баште

469.518

Укупна обрадива површина

Воћњаци

42.701

Виногради

5.009

Пољопривредно земљиште

1.452.631

Категорија земљишта

472.013 b)

Ливаде

294.931

Ливаде

251.099

Пашњаци

460.409

Пашњаци

324.787

Рибњаци, баре, трстици

2.638

Пољопривредно земљиште по становнику c)

0,56

Пољопривредно земљиште по становнику c)

0,72

Оранице и вртови по становнику c)

0,23

Оранице и вртови по становнику c)

0,32

a) У истом извору (Просторна основа за Просторни план ФБиХ за период 2008-2028. године) на истој страни се наводе различити подаци о укупној површини под пољопривредним земљиштем у ФБиХ (999.489 ха и 1.285.172 ха као и самој структури тог земљишта) што потврђује чињеницу о неуређености система информација о земљишту. b) У „Основи заштите, кориштења и уређења пољопривредног земљишта РС као компоненте процеса планирања кориштења земљишта“ 472.013 је укупно обрадива површина у РС, од чега је 353.614 ха обрађено, 115.364 ха запуштено и 3.035 ха су рибњаци (од резултата добивених на основу креирања дигиталне карте стања кориштења земљишта и земљишног покривача (ЗП/НК) за 2007. годину (Табела 15 Основе). Према том податку је у 472.013 садржана и површина под воћњацима и виноградима, те оранице и баште, што у Основи није посебно издвојено. У Основи се истиче све већа појава напуштеног земљишта, што се прогресивно дешава у цијелој БиХ. c) Подаци о броју становника у ФБиХ и РС су узети из Просторне основе за Просторни план ФБиХ и Просторног плана РС – процјене броја становника за 2008. годину.

3.2.2 Антропогена и посебна деградација тла Деградација тла је у порасту, како у БиХ, тако и у цијелом свијету. Присутни су бројни узроци деградације тла у БиХ, а то су: површинска експлоатација разних сировина, изградња насеља на обрадивим површинама, депоније, водне акумулације, изградња инфраструктуре (путеви, жељезнице, итд.), индустријска постројења, настанак ерозије и клизишта под утицајем воде, присуство мина и суша.

Физички губитак тла Не постоје званични подаци о распрострањености земљишних површина које су заувијек изгубљене из пољопривредне производње и шумарства због физичких губитака тла. Најновија литература која обрађује ово питање у БиХ (1983) приказује да је годишњи губитак тла изван сфере пољопривредне производње 3.000 ha (Ресуловић, 1983). Најчешћи узроци губитка тла који смањују расположиво пољопривредно земљиште су наведени у доњој табели (Табела 26).

127

Стање и трендови у животној средини

Изгубљено земљиште (hа/годишње)

Изгубљено подручје (%)

Површинска експлоатација руде (површински копови)

900

Депоније

300

Стамбене зоне

600

Водне акумулације

300

Саобраћајнице

300

Индустријска постројења

300

Ерозије, клизишта итд.

300

3.000

100

Узрок губитка пољопривредног тла

Укупно

Уништавање тла због експлоатације сировина Површински копови или површинска експлоатација минералних руда (угаљ, гвоздена руда, боксит и глина) оставили су око 15.000 ha оштећеног земљишта у БиХ. Главна посљедица овакве експлоатације није само директни губитак тла због вађења руде, већ и додатни губитак земљишта узрокован одлагањем отпада на површинским коповима. Највећа рударска подручја су у општинама Тузла, Угљевик, Гацко, Какањ, Станари и Приједор.

Депоније Отпад се одлаже на великим подручјима плодног пољопривредног земљишта, чиме се искључује могућност пољопривредне производње. Према подацима Првог државног извјештаја о спровођењу УН конвенције за борбу против дезертификације/деградације земљишта у БиХ, посебно је забрињавајући индустријски отпад у који спадају:  Пијесак и пепео из термоелектрана (четири депоније – у Лукавцу, Какњу, Угљевику и Гацку), које заузимају површину више од 500 ha;  Црвени муљ из погона за прераду глинице (Мостар, Зворник);  Депоније јаловине око рудника.

Мелиорација земљишта деградираног површинском експлоатацијом руда Укупна површина тла које је деградирано због експлоатације руде у површинским коповима је око 15.000 ha. Ове штете су видљиве на подручју појединих мјеста (Тузла, Угљевик, Какањ, Гацко) у којима се велика подручја обрадивог земљишта не користе. Мјере рекултивисања се односе на подручје површине од око 1.500 хa на којима су засађени воћњаци, ратарске културе, пашњаци и шуме. Нека рекултивисана подручја су стара и више од 50 година. Материјал од ког је сачињена јаловина је углавном лапор (иловасти и глиновити) којi се претежно налази у предјелима гдје се одвијала површинска експлоатација угља (лигнита). На једном дијелу истражене су промјене у особинама тла настале због рекултивисања, упоредо с редовним истраживањем физичких и хемијских особина. На овим подручјима је обављено потпуно рекултивисање током ког су коришћене техничке, агротехничке и биолошке мјере (Чустовић, 2005).

Рекултивисање одложеног лебдећег пепела Одложени лебдећи пепео и шљака заузимају површину од око 250 ha. Рекултивисање је проведено на једном дијелу ове површине (на нешто више од 5 ha) на коју је нанесено 20 cm тла да би се могли да се засију усјеви попут кукуруза и житарица.

Табела 26: Најчешћи узроци губитка пољопривредног земљишта у БиХ (Извор: Ресуловић, 1983)

128

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Рекултивисање површина с комуналним отпадом Иако је у БиХ рекултивисање земљишта донекле заступљено, не постоји званична база података о овим активностима. Такође, не постоје тачни подаци о киселости тла, иако се претпоставља да се у посљедњих неколико деценија киселост тла значајно повећала. Закисељавање (и природно и оно изазвано емисијама) такође деградира друге особине тла, што има штетан утицај на биљни покривач (смањена производња пољопривредних усјева и уништавање шумског покривача). Ово је највише заступљено у подручјима која су близу термоелектрана (Тузла, Какањ, Угљевик, Гацко) и у индустријски развијеним центрима (посебно у онима гдје је заступљена хемијска индустрија) гдје су забиљежене јаке емисије SO2, CO2, NOx и других гасова који проузрокују киселе кише и закисељавање тла. Ерозија, клизишта и крчење шума Брдовит терен и релативно велика количина падавина у БиХ значи да је превелик дио државе изложен воденој ерозији. Ова појава је најзаступљенија у централним и јужним дијеловима државе, гдје годишња количина падавина достиже и до 2.000 mm. Будући да су у БиХ више од 80% терени с нагибом већим од 13%, ерозија изазвана водом је све присутнији проблем, посебно када дође до уклањања земљишног покривача због неконтролисане експлоатације дрвета (Први државни извјештај о спровођењу УН конвенције за борбу против дезертификације/деградације земљишта у БиХ, 2007).

3.2.3 Структура земљишта Структура укупног земљишта Имајући на уму да БиХ нема пољопривредни попис, не постоје тачни званични подаци о вјештачким подручјима, обрадивом земљишту и трајним усјевима, пашњацима и мјешовитим пејзажима, земљишту прекривеном шумама, полуприродној вегетацији, огољеним предјелима и голетима, мочварама и површинама под водом од 1990. За 2006. годину постоје релевантни подаци из пројекта CORINE картирања земљишног покривача (2006) који су приказани у наставку (Табела 27 и Слика 69). Табела 27: Земљишни покривач у БиХ 2006. године (Извор: Европска агенција за животну средину, CORINE картирање земљишног покривача - БиХ, 2006)

Подручје

Површина (ha)

Вјештачка подручја

76.865

Обрадиво земљиште и трајни усјеви

120.006

Пашњаци и мјешовити пејзажи

1.755.116

Земљиште прекривено шумама

2.717.931

Полуприродна вегетација

349.210

Огољени предјели и голети

68.824

Мочваре

5.030

Површине под водом

33.095

Не постоје званични подаци о структури укупног земљишног покривача. Овдје су коришћени подаци из CLC2006 (енг. Corine Land Cover - CORINE картирање земљишног покривача), упркос томе што и ови подаци морају да се ажурирају помоћу новог CLC2010 и других корисних техника. Из CLC2006 може да се примијети да је висок проценат бх. територије прекривен шумама и полуприродном вегетацијом, а да јако мали проценат територије отпада на обрадиво земљиште и трајне усјеве. Информације о трендовима нису расположиве, будући да не постоје подаци за период 1990-2010.

129

Стање и трендови у животној средини

 Површине под водом

0,66%

 Огољени предјели и голети

1,34%

 Полуприродна вегетација

6,80%

0,10%

 Мочваре

1,50%

 Вјештачка подручја

2,34%

 Обрадиво земљиште и трајни усјеви

Слика 69: Земљишни покривач у БиХ 2006. године [проценат од укупне шуме] (Извор: Европска агенција за животна средина, CORINE картирање земљишног покривача - БиХ, 2006)

34,24%  Пашњаци и мјешовити пејзажи

 Пашњаци и мјешовити пејзажи

53,02%

Структура урбанизованог земљишта Промјене у коришћењу земљишта и губици пољопривредног земљишта изазвани су наглом урбанизацијом, индустријализацијом и промјенама у комерцијалном развоју који укључује и увођење нових технологија. Слика 70 приказује вјештачка подручја која настају ширењем градова.

Слика 70: Карта вјештачких подручја у БиХ (Извор: Европска агенција за животну средину, CORINE картирање земљишног покривача - БиХ, 2006)

САРАЈЕВО

Вјештачка подручја

 1-5%  5-10%  Више од 10%  Вјештачке површине Зелени пејзаж

 70% пашњака, шумских и природних подручја у радијусу од 5km

130

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Учесталост ширења насеља је једна од најважнијих одлика вјештачких подручја у БиХ. Три четвртине вјештачког земљишта у БиХ сачињено је од насеља, а битан удио имају и рудници, каменоломи и депоније (14%). Заузимање земљишних површина и њихово претварање у вјештачке, што се углавном одвија око већих градова је, прије свега, изазвано ширењем стамбених насеља (75%). Поред ширења насеља, ширење рудника и каменолома има значајан удио (13%) у укупно заузетом подручју. Земљиште које је заузето вјештачким ширењем током овог периода се углавном састојало од обрадивих пољопривредних површина с великим процентом пашњака и мјешовитих пејзажа (70%), обрадивог земљишта (18%), а и 9% земљишта прекривеног шумама које је претворено у вјештачко. Током изградње стамбених, индустријских и других постројења, због неодговорног доношења одлука, већина инфраструктуре (насеља, цесте, аеродроми, резервоари за воду) изграђена је на плодном пољопривредном земљишту, што је узроковало трајне посљедице по животну околину у БиХ. Табела 28 и Слика 71 приказују најважније и најчешће узроке смањења расположивог пољопривредног земљишта. Табела 28: Вјештачке површине 2006. године (Извор: Европска агенција за животну средину, CORINE картирање земљишног покривача - БиХ, 2006)

Слика 71: Вјештачке површине 2006. године [%од укупног подручја] (Извор: Европска агенција за животну средину, CORINE картирање земљишног покривача - БиХ, 2006)

Вјештачке површине

Земљишни покривач 2006 [ha]

Становање, услуге, рекреација

57.676

Индустријске и комерцијалне јединице, изградња

6.869

Мреже транспорта, инфраструктура

1.283

Рудници, каменоломи, депоније

11.037

 Рудници, каменоломи, депоније  Мреже транспорта, инфраструктура  Индустријске и комерцијалне јединице, изградња

14% 2% 9%

 Становање, услуге, рекреација

75%

3.2.4 Промјена намјене коришћења земљишта На промјену коришћења земљишта у БиХ снажно утичу неадекватно и нерационално планирање ресурса. Губитак пољопривредног земљишта у већини случајева је резултат непланске градње стамбених и индустријских објеката и инфраструктуре, нерационалне експлоатације минералних сировина и прекомјерне ерозије која је изазвана крчењем шума и неправилним третманом површина с нагибима. Будући да БиХ нема званичне податке о промјени намјене коришћења земљишта, једини извор података је CORINE Пројекат картирања земљишног покривача. У периоду између 2000. и 2006. године 48.226 ha земљишта је промијенило категорију, што је 0,94% од укупне територије државе (Табела 30).

131

Стање и трендови у животној средини

CORINE категорије земљишног покривача

CLC2006

CLC2000

Промјене

75.887

68.989

6898

Пољопривредне површине

1.879.384

1.884.906

-5522

Шумска вегетација и остала природна подручја

3.126.317

3.127.456

-1139

Мочварна земљишта

5.023

5.301

-278

Водене површине

34.712

34.671

5.121.323

Вјештачке површине

Укупно

Табела 29: CORINE промјене на нивоу 1 2000-2006. (ha) (Извор: Европска агенција за животну средину, CORINE картирање земљишног покривача - БиХ, 2006)

У складу с CLC2006, укупно заузимање површина и њихово претварање у вјештачке површине у БиХ износи 1.021 ha (Табела 29), што је мање у поређењу с пријашњим, горе споменутим, подацима из литературе (Табела 26). Ширење вјештачког земљишта у БиХ током овог периода одликује се релативно високим процентом стварања вјештачких површина (1.48%) у односу на укупно првобитно вјештачко подручје (Табела 29 и Табела 30).

Заузимање површина и њихово претварање у вјештачке у периоду 2000-2006. Заузимање површина и њихово претварање у вјештачке

1.021 ha /годишње

Проценат заузимања површина и њиховог претварања у вјештачке од првобитне године

1,48 %

Према добијеним подацима може да се закључи да су се вјештачке површине значајно повећале, док су се пољопривредна земљишта, земљишта прекривена шумама и остале природне површине смањиле (Талетовић et al., 2011).

Табела 30: Заузимање површина и њихово претварање у вјештачке [ha/годишње, % од првобитног стања] (Извор: Европска агенција за животна средина, CORINE картирање земљишног покривача - БиХ, 2006)

3.2.5 Структура власништва над земљом Према процјенама, 1990. године је око 95% земљишта било у приватном, а 5% у државном власништву. Иако не постоје званични подаци о приватизацији, очигледно је да се процес приватизације државног земљишта увелике одвијао, што значи да се количина земљишта у приватноj својини знатно повећала у поређењу са стањем из 1990. године. Треба нагласити и величину приватних земљишних посједа која је у БиХ врло мала - 54% посједа су површином мања од 2 ha (Слика 72). С повећањем величине приватних посједа повећава се и просјечни приход по домаћинству.

 8-10 ha

3,1%

2,9%

Слика 72: Величина земљишних посједа у БиХ (NEAP БиХ, 2003)

 >10 ha

 5-8 ha

10,5%  3-5 ha

16,0% 13,5%

 2-3 ha

34,5%  <1 ha

19,5% 1-2 ha

132

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Довољно снабдијевање храном, главни резултат преживљавања и један од индикатора нивоа доброг стања у домаћинствима, посебно у сиромашним заједницама које зависе од фарми, углавном се одређује величином обрађене земље. Утицај величине земљишта јасно се види и по приходима у домаћинству. Величина посједа и прихода у домаћинствима су у позитивној корелацији.

3.2.6 Земљишни типови и квалитет тла Анализа класа земљишта показује да је тло у БиХ врло хетерогено. Аутоморфна тла заузимају 86% од укупне површине, а осталих 14% су хидроморфна тла (Слика 73). Садржај хумуса у пољопривредним земљиштима је око 50% мањи него у земљиштима која су прекривена шумском вегетацијом. Због пољопривредне производње и метода које се при томе користе, садржај хумуса у пољопривредним земљиштима има тенденцију даљег пада. Семберија, Посавина и Крајина на сјеверу БиХ имају нешто боље услове за пољопривредну производњу, уз напомену да у тим подручјима превладавају хидроморфна тла на равним и умјерено брежуљкастим теренима у долини ријеке Саве и њених притока. У централном дијелу БиХ превладавају углавном брдовити и планински терени с много стрмих или нагнутих терена. Ово подручје је углавном прекривено дистричним камбисолом, те смеђим кречњачким земљиштем и црницом који прекривају кречњаке и доломите, као и лесивираним тлом и дилувијалним земљиштем које је углавном прекривено шумама и пашњацима. Само мали проценат овог подручја погодан је за пољопривреду, те се одликује подјелама на врло мала поља. У јужним дијеловима БиХ превладавају супстрати од кречњака и доломита који су прекривени плићим слојевима земљишта, с ријетком вегетацијом и голетима (Слика 73).20 Слика 73: Карта тла (Инвентура послијератног стања земљишних ресурса у БиХ) (Извор: Организација за храну и пољопривреду - FAO20 CGP/BIH/002/ITA)

Гвожђевита вриштинска тла  Хумусна вриштинска тла  Кречњачка смјеша тла  Хромична смеђа земљишта  Дистрична смеђа тла  Еутрична смеђа тла  Оглејена смеђа тла  Црвеница (terra rossa)  Хумусна смеђа тла Вертична смеђа тла  Карбонатна алувијална тла  Еутрична алувијална тла  Еутрична глејна тла  Карбонатна глејна тла  Молична глејна тла  Умбрична глејна тла  Гвожђевита тесетна тла  Дистрични ранкер  Еутрични ранкер  Рендзине  Молична црница  Камењар  Регосол  Гвожђевито илимеризовано тло  Илимеризовано тло  Псеудооглејено илимеризовано тло  Вертично илимеризовано тло  Хромично илимеризовано тло  Псеудооглејено тло  Еутрична смоница  Карбонатна смоница  Језеро 

20 FAO Пројекат под називом: „Inventory of the Post-War Situation of Land Resources in Bosnia and Herzegovina” рађен у сарадњи с Федералним заводом за агропедологију из Сарајева, Пољопривредним институтом Републике Српске из Бање Луке и Федералним агромедитеранским заводом из Мостара.

133

Стање и трендови у животној средини

Укратко, главне особине земљишта у БиХ су: кисела тла заузимају 1/3 земље, садржај хумуса је низак, садржај најважнијих храњивих ђубрива је низак, тла су углавном плитка, на око 14% територије постоји вишак воде, неадекватна је брига о побољшању плодности тла, индивидуални земљишни посједи су мали и фрагментирани, ерозија представља велики проблем посебно на нагнутим теренима (Чустовић, 2005). Према класификацији бонитета земљишта, у БиХ су дефинисане (од класе I до VIII), четири главне зоне (А, B, C и D) (Табела 31).

Зоне и бонитетне категорије

774.907

15,16

B – Земљишта умјереног квалитета категорије IVа и IVб, која могу да се користе у друге сврхе

1.126.520

22,03

C – Земљишта ниског квалитета V и VI категорије која могу да се користе за екстензивну пољопривредну производњу, као и ван сектора пољопривреде и шумарства

1.654.616

32,36

D – Земљишта врло лошег квалитета VII и VIII категорије која могу да се користе за неколико намјена, али уз строга ограничења

1.556.857

30,45

УКУПНО

5.112.900

100,00

А – Земљишта високог квалитета I, II и III категорије која су прикладна за интензивну пољопривредну производњу

3.2.7 Закључци и препоруке Главни проблеми који негативно утичу на земљишне ресурсе у БиХ су: недостатак систематског праћења тла, недостатак информационог система за тло/земљиште (енг. Soil/Land Information System – SIS), недостатак националног акционог програма за борбу против дезертификације/деградације земљишта (енг. National Action Programme – NAP), недостатак детаљних информација о контаминацији тла/земљишта да би се обезбиједила производња здраве хране, недостатак адекватног система за земљишне процјене (класификација бонитета земљишта), недостатак јединственог пописа земљишта (одвојени регистар и извадак из земљишних књига), недостатак спровођења мјера рехабилитације и ремедијације (санације контаминираних земљишта), слабо развијена свијест о значају тла и земљишта за одрживи развој и опстанак човјечанства, низак ниво планирања намјене земљишта, те недостатак земљишних (педолошких) карата у крупнијим размјерама које би могле да буду корисне у планирању намјене земљишта. Неопходно је да се успостави систематско праћење земљишта и тла са свих аспеката квалитета тла у складу с ЕУ стандардима и процедурама, као и да се успостави информациони систем за тло (SIS) на нивоу ФБиХ и РС, те на нивоу државе који би био доступан јавности. Официјелни подаци у сектору земљишних ресурса БиХ који тренутно нису расположиви за извјештавање су:  Рекултивисање земљишта,  Земљиште под утицајем дезертификације/деградације,  Промјена намјене коришћења земљишта,  Осјетљивост тла,  Киселост тла,  Бруто равнотежа нутријената у тлу,  Равнотежа азота (нпр. kg азота на један хектар земљишта),  Контаминација тла тешким металима и осталим хемијским агенсима,  Сабијање (компакција) тла,  Здраво стање тла.

Табела 31: Класификација бонитета земљишта у БиХ (Извор: Први државни извјештај о спровођењу УН конвенције за борбу против дезертификације/ деградације земљишта у БиХ, 2007)

134

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Како би се у БиХ ријешили проблеми који негативно утичу на земљишне ресурсе, неопходно је да се у што краћем року предузму одређени кораци. Израда Националног акционог програма за борбу против дезертификације/деградације земљишта (NAP), успостављање адекватног система за земљишне процјене (класификација бонитета земљишта), побољшање постојећих и усвајање нових земљишно-околинских законских прописа, као и усклађивање с релевантним ЕУ директивама, те израда пољопривредног пописа, само су неке од битних препорука за унапређење стања у области земљишних ресурса.

3.3 РЕСУРСИ ПОВРШИНСКИХ И ПОДЗЕМНИХ ВОДА У БиХ укупни годишњи ресурси воде из падавина21 износе 63,9 km3, док унутрашњи обновљиви водени ресурси износе 36,4 km3/годишње. Ако се узме у обзир количина воде која дотиче из других земаља (ријекама Савом и Дрином), укупни годишњи обновљиви водени ресурси износе 64,5 km3/годишње. Укупни унутрашњи обновљиви водени ресурси по глави становника у БиХ су 9,279 m3/год (популација БиХ се процјењује на 3.839.737 становникa22). Према наведеним подацима, БиХ спада међу државе које имају добру расположивост водених ресурса који се у великој мјери прихрањују из изворишта, с густом ријечном мрежом у сливном подручју ријеке Саве и мање развијеном мрежом у сливу Јадранског мора, те са значајним подземним крашким токовима. Слика 74: Главни ријечни сливови у БиХ (Извор: Федерални хидрометеоролошки завод БиХ (ФХМЗ БиХ), 2010)

21 Прорачуни се темеље на просјечним кишним падавинама на подручју БиХ P=1250 l/m 2 22

Агенција за статистику БиХ: Годишњи индикатори – процјена од 30. 6. 2011.

Стање и трендови у животној средини

Због различитих геолошких карактеристика, топографије и климе, укупна количина воде није једнако распоређена ни у просторном ни у временском погледу. Велике разлике у количини падавина између подручја на западу и оних на истоку државе доводе до редовних или честих поплава у неким мјестима, док се друга подручја суочавају с недостатком воде и сушама.

3.3.1 Количина површинских вода 3.3.1.1 Коришћење слатководних ресурса БиХ је земља богата водама, али проблем представља неравномјерна просторна и временска доступност воде. У систему водоснабдијевања за домаћинства, постотак ненаплаћене воде креће се од 25% до 75% по различитим јавним предузећима за водоснабдијевање. Због старости инфраструктуре физички губици воде из водоводних инсталација централних водовода за јавно водоснабдијевање процјењују се на 30% до 50%. Губици воде су већи у постратном периоду и имају тренд лаганог раста (Слика 76) на што утиче и ситуација с високим процентом ненаплаћене воде. Током периода 2003-2009. дошло је до одређеног повећања снабдијевања домаћинстава водом из јавног система водоснабдијевања. Централним општинским системима за водоснабдијевање у БиХ управља више од 120 комуналних предузећа, која су обично организована као јавна предузећа у власништву општина, кантона или градова. Проценат броја становника БиХ који је прикључен на јавно водоснабдијевање износи 58% (у ФБиХ 60%, у РС 57%, те у БД 37%). Становништво које није обухваћено централним општинским системом за водоснабдијевање ослања се на системе водоснабдијевања у својим локалним заједницама или на индивидуална врела. Генерално може да се каже да је стање водоводне инфраструктуре у БиХ незадовољавајуће, и то превасходно када је питању степен покривености јавним водоводним системима, висине губитака, стања водоводних објеката, те посебно по питању висине тарифа и степена наплате што не може да покрије редован рад и одржавање, а посебно не развој.23 Укупно годишње захватање воде за потребе јавног водоснабдијевања износи око 1% годишњих обновљивих ресурса воде. Водоснабдијевање се углавном заснива на употреби подземних вода и извора (89%), 10,2% воде долази из ријека, а 0,8% из језера и вјештачких акумулација. Између 2003. и 2010. године просјечно годишње захватање подземних и површинских вода за потребе јавног водоснабдијевања у БиХ је било између 320 и 330 милиона m³, док је количина воде испоручене домаћинствима, пољопривредном сектору, индустријском сектору, осталим дјелатностима, те другим водоводним системима износила између 157 и 165 милиона m³, а остатак се статистички препознаје под ставком „губици воде“ (Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Околиш и енергија: Скупљање и дистрибуција воде 2006, 2008, 2009, 2010). Енормно велики губици су једним дијелом резултат тога што се не проводе мјерења испоручене количине воде, недовољних капацитета изворишта или неодговарајућих објеката за транспорт, акумулирање и дистрибуцију воде с високим процентом техничких губитака или, што је нажалост најчешћи случај, комбинација свих наведених разлога (Водна политика у БиХ, 2011). Укупна количина захваћене воде у 1990. години, скоро 390 милиона m³ (Оквирна водопривредна основа БиХ, 1994), је мало већа од укупне годишње количине захваћене воде у периоду од 2003. до 2010. године. Ово може да се објасни умањеним захватањем воде за потребе индустрије у периоду послије рата, јер многи индустријски потрошачи воде не раде.

23 Водна политика у БиХ, 2011. - докуменат још није прошао процедуру усвајања (мај 2012. године).

135

136

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 75: Захватање воде за јавне системе водоснабдијевања (укупна количина и количине које су захваћене из подземља, с извора, из ријека, акумулација и језера, те количине воде преузете из других водоводних система (1000 m³/ годишње) у периоду 1990-2010. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Околиш и енергија: Скупљање и дистрибуција воде 2006, 2008, 2009, 2010)

Слика 76: Захватање воде за јавне системе водоснабдијевања, снабдијевање по врсти корисника и губици (1.000 m³/годишње) у периоду 1990-2010. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Околиш и енергија: Скупљање и дистрибуција воде 2006, 2008, 2009, 2010)

.000 m3 450000 400000 350000 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 1990

2003

УКУПНО ЗАХВАТАЊЕ

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

Преузето из других водоводних система Језера

Подземне воде Извори Водотоци

Акумулације

.000 m3 450000 400000 350000 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 1990

ЗАХВАЋЕНО (укупно)

Слика 77: Захваћене воде за јавне системе водоснабдијевања, испоручене количине и губици (1000 m3/год.) у периоду 1990-2010. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Околиш и енергија: Скупљање и дистрибуција воде 2006, 2008, 2009, 2010)

2003

2004

2005

2006

2007

Испоручено пољопривреди, шумарству и рибарству Испоручено осталим дјелатностима

2008

2009

2010

Испоручено домаћинствима Испоручено индустрији Губици воде

.000 m3 450000 400000 350000 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 1990

2003

2004

2005

2006

Захваћено

2007

2008

Губици воде

2009

2010

Испоручено

Као што је већ назначено, сви наведени подаци су везани за јавне системе водоснабдијевања. Међутим, укупне количине захваћене воде сигурно су веће, посебно за велике индустријске потрошаче. Од 2009. године, подаци о укупној количини воде која се утроши у индустрији доступни су у Агенцији за статистику БиХ.24 У 2009. години 24 Годишњи извјештај о коришћењу и заштити вода од индустријских онечишћења. Извјештајем су обухваћена предузећа чије су главне активности према Класификацији активности сврстане у сљедеће секторе: рударство и каменоломи, производња и струја, снабдијевање гасом и водом, те она која користе и испуштају воде, без обзира на сакупљање воде и примаоца отпадних вода. Индустријске јединице неиндустријских предузећа су такође обухваћене.

137

Стање и трендови у животној средини

укупна количина воде која је испоручена компанијама износила је 14.826.948.000 m3, од тога 0,1% рударству и каменоломима, 0,4% производној индустрији, а 99,5% предузећима за производњу и снабдијевање струјом, гасом и водом. Према поријеклу воде утрошене у индустрији, из ријека је узето 0,3% од укупне количине, из акумулација 99,5%, а преосталих 0,2% из јавних система водоснабдијевања, других система, подземних вода, вода с извора (Табела 32). У 2010. години укупна количина воде која је испоручена компанијама износила је 18.482.680.000 m3, а омјери поријекла воде утрошене у индустрији остали су углавном исти. Количина воде утрошене у индустрији у 1000 m3 Из властитих залиха воде

Година

Укупно

Из Из јавног водо- Из других снабдијевања система подземних Из извора вода

Из ријека

Из акумулација

2009

14.826.948

25.177

3.337

9.312

2.054

38.064

14.749.004

2010

18.482.680

23.581

2.997

10.649

1.326

39.504

18.404.623

Табела 32: Коришћење воде у индустрији БиХ (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Околиш и енергија: Коришћење вода и заштита вода од загађивања у индустрији 2009. и 2010)

Ако се у обзир узме укупна количина воде која се користи у индустрији, као што приказује Табела 32, укупно годишње захватање воде износи више од 40% годишњих обновљивих ресурса воде. Ако у обзир не узмемо количину која се захвати из акумулација (количине воде које се углавном користе за производњу хидроенергије), укупно годишње захватање из других система и из сопствених залиха воде даје релативно малу крајњу количину воде. Према томе, укупно годишње захватање воде у БиХ, заједно с јавним водоснабдијевањем и индустријом (осим производње хидроенергије), износи око 1,1% годишњих обновљивих ресурса воде.

3.3.2 Квалитет површинских вода Праћење квалитета (мониторинг) површинских вода у БиХ успостављено је у шездесетим годинама прошлог вијека, али је прекинуто и у потпуности заустављено током деведесетих. Поновно успостављање редовних осматрања квалитета почело је 2000. године, али не на свим ријекама у БиХ, и не истом динамиком. На већем дијелу сливног подручја Саве у БиХ, на дијеловима гдје је ријечна мрежа врло развијена, редовно праћење је поново успостављено 2007. године (Табела 33). Мониторинг је у надлежности агенција за воде:25  Агенција за водно подручје ријеке Саве – Сарајево (ФБиХ),  Агенција за водно подручје Јадранског мора - Мостар (ФБиХ),  Агенција за воде обласног ријечног слива Саве – Бијељина (РС),  Агенција за воде обласног ријечног слива Требишњице – Требиње (РС). Слив / Година РС – обласни ријечни слив Саве и обласни ријечни слив Требишњице

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

121

ФБиХ –водно подручје Саве ФБиХ – водно подручје Јадранског мора

БиХ УКУПНО

209

131

132

131

25 О постојећем систему управљања водама у БиХ детаљније у поглављу 5.

Табела 33: Број испитиваних профила/водених тијела за водотоке (Извор: Агенције за воде из ФБиХ и РС)

138

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Генерално, може да се каже да је мониторинг вода у БиХ веома напредовао у посљедњих десет година и да се и даље развија и усклађује. Од 2001. године редовно се извјештава Европска агенција за животну средину, али још увијек постоје одређене потешкоће при сакупљању података за цијелу БиХ. У сврху бољег поређења података за период 2000-2009, одабрано је шест мјерних профила за шест великих ријека у БиХ ради анализе трендова уз коришћење истих критеријума.26 Све водомјерне станице налазе се у доњим дијеловима водотока, низводно од великих загађивача: Козарска Дубица (ријека Уна), Делибашино Село низводно од Бање Луке (ријека Врбас), мјерни профил Добој низводно - град (ријека Босна), мјерни профил Бадовинци (ријека Дрина), низводно од Мостара (ријека Неретва) и Требиње (ријека Требишњица). Анализирани су трендови годишњих просјека и медијана.

3.3.2.1 Материје које троше кисеоник у ријекама Током периода 2000-2009. нису забиљежене веће промјене у концентрацији органских материја у ријекама, што показују и нивои BPK5 и амонијума (NH4). Ове вриједности показују да је стање ријека у БиХ генерално добро с обзиром на садржај кисеоника у води и засићеност (сатурацију) воде кисеоником. Међутим, ријека Босна је много загађенија од осталих ријека. Биохемијска потрошња кисеоника BPK5 (енг. Biochemical oxygen demand - BOD5) означава петодневну биохемијску потрошњу кисеоника који је потребан за биолошку разградњу органске материје. Висок ниво BPK5 указује на органску загађеност која доводи до смањења концентрације кисеоника и штетних утицаја на водене екосистеме. Генерално, главни узроци настајања органског загађења су нетретиране комуналне и индустријске отпадне воде. Од 2000. до 2009. године аритметичке средње вриједности указују на мали пораст нивоа BPK5 и амонијума уз флуктуације, а медијана показује благи тренд пораста. Медијана просјечних годишњих вриједности концентрације BPK5 који је измјерен у ријекама износи између 1,5 и 2,8 мг О2/l (Слика 78), док се вриједност медијане просјечних годишњих вриједности концентрације амонијума креће између 0,03 и 0,09 мг NH4+-N/l (Слика 80). Просјечне годишње вриједности параметара за сваку велику ријеку приказане су засебно (Слика 79 и Слика 81). Јасно се види да је ријека Босна знатно загађенија од осталих ријека. Слика 82 приказује просјечне годишње концентрације амонијума и BPK5 ријеке Спрече на ушћу у Босну, те просјечне вриједности истих параметара за горе наведених шест профила на шест великих ријека у БиХ.27

Слика 78: Вриједности BPK5 (мг О2/l) у ријекама у БиХ (Извор: Резултати мониторинга површинских водотока који проводе агенције за воде у БиХ)27

BPK5 mgO2 /L

Аритметички просјек

Медијана

0 2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

26 С обзиром на то да је низ података за период након 2006. недовољне дужине за анализу тренда, и будући да недостају подаци о горњем и средњем току ријеке Босне (највеће сливно подручје у БиХ), постојала је дилема око избора станица за анализу тренда у склопу овог извјештаја: користити све расположиве податке за неједнако распоређене станице, или одабрати одређени број станица под истим критеријумима. 27

Агенција за водно подручје ријеке Саве – Сарајево (ФБиХ). Агенција за водно подручје Јадранског мора - Мостар (ФБиХ). Агенција за воде обласног ријечног слива Саве – Бијељина (РС). Агенција за воде обласног ријечног слива Требишњице – Требиње (РС).

139

Стање и трендови у животној средини

BPK5 mgO2 /l

Слика 79: Просјечне вриједности BPK5 (мг О2/l) у ријекама у БиХ – одвојено (Извор: Резултати мониторинга површинских водотока који проводе Агенције за воде у БиХ)

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

Козарска Дубица

Бања Лука низводно

Добој низводно

Бадовинци

Мостар низводно

Требиње

Амонијум (mgN/l)

2009

ПРОСЈЕК

Просјек

Медијана

0,40 0,35 0,30 0,25 0,20

Слика 80: Вриједности амонијума (мг NH4+-N/l) у ријекама у БиХ (Извор: Резултати мониторинга површинских водотока који проводе Агенције за воде у БиХ)

0,15 0,10 0,05 0,00 2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

Амонијум (mgN/I)

Слика 81: Просјечне вриједности амонијума (мг NH4+N/l) у ријекама у БиХ – одвојено (Извор: Резултати мониторинга површинских водотока који проводе Агенције за воде у БиХ)

1,8 1,7 1,6 1,5 1,4 1,3 1,2 1,1 1,0 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0,0 2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

Козарска Дубица

Бања Лука низводно

Добој низводно

Бадовинци

Мостар низводно

Требиње

2008

2009

ПРОСЈЕК

140

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 82: Амонијум и BPK5 на ушћу ријеке Спрече у Босну, те просјечне вриједности амонијума и BPK5 у ријекама у БиХ (Извор: Резултати мониторинга површинских водотока који проводе Агенције за воде у БиХ)

BPK5 (mgO2 /l)

Амонијум (mgN/l) 1,20

7 1,00 6 0,80 5

0,60

3 0,40 2 0,20 1

0,00

0 2000

2001

2002

BPK5 Спреча

2003

2004

2005

BPK5 ПРОСЈЕК

2006

2007

Амонијум Спреча

2008

2009

Амонијум ПРОСЈЕК

3.3.2.2 Нутријенти у слатким водама Уз одређене осцилације, линеарни тренд показује мали пораст концентрације нитрата у ријекама у БиХ током периода 2000-2009. Ове вриједности показују да је стање у ријекама БиХ добро с обзиром на садржај нитрата у води. На основу мониторинга квалитета воде у акумулацијама, може да се закључи да су акумулације осјетљиве на повећану концентрацију фосфора и подложне процесу еутрофикације, док трендови не могу да се установе због кратке серије података.

Слика 83: Вриједности нитрата (мг NO3-- N/l у ријекама у БиХ (Извор: Резултати мониторинга површинских водотока који проводе Агенције за воде у БиХ)

NO3 (mgN/l)

Аритметички просјек

Медијана

1,2 1 0,8 0,6 0,4 0,2 0

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

Према просјечним вриједностима, концентрација нитрата у ријекама у БиХ у периоду 2000-2008. није велика, што је углавном резултат спорог развоја пољопривреде и индустрије. Медијана просјечних годишњих вриједности концентрације нитрата у ријекама БиХ је била између 0,27 и 0,48 мг NO3--N/l. Међутим, ријеке које се налазе у регионима с развијенијом индустријом биљеже високе концентрације нитрата, попут ријеке Спрече (подручје ријеке Саве), гдје је просјечна концентрација нитрата у 2008. години била 5,81 мг NO3--N/l (на бази осам узорака током године дана). Слика 84 приказује просјечне годишње вриједности нитрата за главне ријеке у БиХ.

141

Стање и трендови у животној средини

Нитрат (mgN/l)

Слика 84: Просјечне вриједности нитрата (мг NO3-N /l ) у ријекама у БиХ – одвојено (Извор: Резултати мониторинга површинских водотока који проводе Агенције за воде у БиХ)

1,2

1,0

0,8

0,6

0,4

0,2

0,0 2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

Козарска Дубица

Бања Лука низводно

Добој низводно

Бадовинци

Мостар низводно

Требиње

Нитрат (mgN/l)

2008

2009

ПРОСЈЕК

Нитрат Спреча

ПРОСЈЕК

7 6 5 4 3 2 1 0 2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

Слика 85: Нитрати на ушћу ријеке Спрече у Босну, те просјечна вриједности нитрата у ријекама у БиХ (Извор: Резултати мониторинга површинских водотока који проводи Агенција за воде обласног ријечног слива Саве – Бијељина)

2009

Природна језера у БиХ важна су за рекреацију и туризам, али њихове воде немају друге значајније намјене. Плављење крашких подручја изазива повремена језера/мочваре у водном подручју Јадранског мора у укупној количини од око 2,5 милијарди m3. У БиХ има и 28 вјештачких акумулација воде с укупном запремином од око 3,9 милијарди m3. Примарна намјена акумулација је производња електричне енергије, али су битне и код регулације режима водотока. Редовно праћење квалитета воде је успостављено само за неке од њих. Укупно фосфора (mgP/l)

Укупно нитрогена по Кједахлу (mgN/l) 3,0

0,30

2,5

0,25

2,0

0,20

1,5

0,15

1,0

0,10

0,5

0,05

0,0

2004

2005

2006

Акумулација Бочац - укупно нитрогена по Кјелдахлу

2007

2008

2009

Акумулација Бочац - укупно фосфора Акумулација Јабланица - укупно фосфора

0,00

Слика 86: Укупно нитрогена и фосфора у језерима Бочац и Јабланичко, 2004-2009. (Извор: Резултати мониторинга површинских водотока који проводи Агенција за воде обласног ријечног слива Саве – Бијељина, и Агенција за водно подручје Јадранског мора - Мостар)

142

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

3.3.2.3 Квалитет воде за купање С обзиром да не постоји одговарајући законски оквир, контрола квалитета копнених и обалних вода за купање се не обавља систематски, већ према тренутним потребама и расположивим финансијским средствима. Према подацима о праћењу квалитета воде у Јадранском мору на обали Неума, која је провођена током љетних мјесеци од 2001. године, стање воде за купање је било „задовољавајуће“. Надлежност за праћење квалитета воде за купање припада сектору јавног здравства, те је у надлежности министарстава здравства ФБиХ и РС. Према Закону о водамa28 површинска водна тијела намијењена рекреацији, укључујући и подручја одређена за купање, представљају одређену врсту заштићених подручја. Ова подручја треба заштитити одредбама јавног здравства. Према Закону, купалиште као подручје за јавну рекреацију на води проглашава општински орган управе надлежан за воде. Међутим, у пракси купалишта још увијек нису утврђена нити регистрована као јавна купалишта, већ се ради о мјестима на којима се врши традиционално купање. Анализе и контрола квалитета воде за купање врши се по потреби и према расположивим средствима, а проводе је агенције за воде у оквиру свог годишњег мониторинга и заводи/ институти за јавно здравство на захтјев општинских здравствено-санитарних инспекција. У недостатку одговарајуће регулативе, на снази су још увијек стари државни стандарди из 1980. године (Службени гласник СРБиХ, број 19/80) који се односе на воде за рекреацију. Према њима, једини микробиолошки критеријум базиран је на горњим лимитима од 500 укупних колиформа на 100 ml (500 TC/100 mj) за приобалне воде, те 2000 укупних колиформа на 100 ml (2000 TC/100 ml) за копнене воде. Иако транспозиција Директиве о водама није у потпуности завршена у легислативи БиХ, Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока у РС (Службени гласник РС, број 42/01) чланом 26 је одређено да воде друге класе могу да се користе за купање, а чланом 14 за санитарне микробиолошке параметре су дате вриједности за другу класу вода. Агенција за водно подручје Јадранског мора од 2001. године врши анализе квалитета обалне воде за купање на Јадранском мору током љетне туристичке сезоне, и то на три плаже у Неуму. Контролишу се укупни колиформи (енг. Total Coliform - TC), фекални колиформи (енг. Faecal Coliforms – FC) и фекалне стрептококе (енг. Faecal Streptococci – FS). Усклађеност с ЕУ директивама за воде за купање се још увијек заснива на подгрупи параметара који су одређени ЕУ директивом о квалитету воде за купање 76/160/ЕEC.29 Међу параметрима су и TC, FC и FS и могуће је анализирати усклађеност с ЕУ захтјевима за воде за купање у вези с Директивом о квалитету воде за купање 76/160/ЕEC. Стопа усклађености с препорученим вриједностима за FS (100 FS/100 ml)30 варирала је од 8,3% у 2004. години до 83,3% у 2002, док је усклађеност с обавезним вриједностима за фекалне колиформе била 100% (2000 FC/100 ml), осим за 2001. годину када је стопа усклађености била 75% (Слика 87). Из приказаних података може да се закључи да постоји усклађеност с обавезним вриједностима, али не и с препорученим вриједностима.

28 Закон о водама (Службене новине ФБиХ, бр. 70/06), Закон о водама (Службени гласник РС, бр. 50/06, 92/09), Закон о заштити вода у БД (Службени гласник БД, бр. 25/04, 1/05, 19/07).. 29 Нова Директива о квалитету вода за купање (директива 2006/7/EC) успоставља микробиолошке стандарде за два нова параметра, цријевни ентерококи и ешерихија коли, који се користе за класификацију квалитета вода за купање као „лош“, „довољан“, „добар“ и „одличан“. Међутим, подаци о параметрима за цријевне ентерококе и ешерихију коли се морају конвертирати да би се могли оцијенити по правилима директиве 76/160/EEC (EEA/ADS/06/001 – Water: Methodology for bathing water qualitytransitional assessment -2008). 30 Litsky метод. Бројање колонија према највјероватнијем броју или филтрација на мембрани. Гајење на одговарајућој подлози.

143

Стање и трендови у животној средини

Слика 87: Квалитет обалних вода за купање, стопа усклађености с препорученим и обавезним вриједностима, период 2001-2008. (Извор: Агенција за водно подручје Јадранског мора – Мостар)

Вода за купање (% од укупног броја узорака) 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 2001

2002

2003

2004

Усклађеност са препорученим вриједностима FS

2005

2006

2007

2008

Усклађеност са препорученим вриједностима FC Усклађеност са обавезујућим вриједностима FC

3.3.2.4 Пречишћавање отпадних вода из система јавне одводње Иако је опште стање одводње и пречишћавања отпадних вода из система јавне одводње у БиХ на незадовољавајућем нивоу, мали напредак остварен је у повећању броја прикључака на систем јавне канализације и врло мали напредак у погледу односа између годишње количине пречишћене воде и укупне количине отпадних вода. У 1991. години 38% укупног становништва у БиХ било је прикључено на систем јавне канализације (Оквирна водопривредна основа БиХ, 1994). Према процјенама из стратешких докумената ФБиХ (Стратегија управљања водама у ФБиХ 2010-2022) и РС-а (Оквирни план развоја водопривреде РС, 2006), овај постотак је мањи, те износи 33% у ФБиХ и 32% у РС. Највећи постотак укупне количине отпадних вода чине отпадне воде из домаћинстава (Слика 89). Број људи који су прикључени на систем канализације је већи у градским подручјима. Постотак становништва које живи у агломерацијама (>2000 EBS) које је прикључено на систем канализације процјењује се на 46% на државном нивоу (Водна политика у БиХ, 201131 ). Процјене указују да 45% становништва са слива ријеке Саве живи у подсливу ријеке Босне. Имајући у виду да просјечно годишње отицање с подслива ријеке Босне износи 163 m3/s, произилази да просјечно отицање у подсливу ријеке Босне износи 0,1 L/s/стан, што индиректно указује да су многи водопривредни проблеми у подсливу ријеке Босне и најизраженији у БиХ. Када се овим квантитативним показатељима дода и чињеница да у подсливу ријеке Босне егзистирају и највећи индустријски корисници у БиХ, онда засигурно може да се тврди да је ријека Босна најугроженија у погледу уноса урбаних и индустријских отпадних вода (Водна политика БиХ, 201132). Као што приказује Слика 88, од 2003. године укупна дужина канализационе мреже и број прикључака биљежи благи раст.

31 Докуменaт још није прошао процедуру усвајања (мај 2012. године). 32 Докуменат још није прошао процедуру усвајања (мај 2012. године).

144

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 88: Укупна дужина канализационе мреже и број канализационих прикључака, период 2003-2010. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Околиш и енергија: Јавна одводња 2006, 2008, 2009, 2010)

Број прикључака на канализациони систем

Укупна дуљина канализационе мреже (km)

300000

8000 7000

250000

6000

200000

5000 4000

150000

3000

100000

2000

50000

1000 0

0 2003

2004

2005

2006

2007

Број прикључака на канализациони систем

Слика 89: Количине отпадних вода у периоду 2003-2010. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Околиш и енергија: Јавна одводња 2006, 2008, 2009, 2010)

Отпадне воде (.000 m3)

2008

2009

2010

Укупна дужина канализационе мреже

Отпадна вода укупно

Отпадна вода из домаћинстава

140000 120000 100000 80000 60000 40000 20000 0 2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

У БиХ је изражен проблем неадекватног испуштања отпадних вода. Само неколико општина у Федерацији (Градачац, Жепче, Оџак, Трново и Сребреник у сливу ријеке Саве; Љубушки, Читлук, Груде и Неум у сливу Јадранског мора) и двије у РС-у (Требиње и Билећа у сливу Јадранског мора) имају оперативне погоне за пречишћавање канализационих вода. Табела 34 презентују статус изграђених и планираних постројења за третман урбаних отпадних вода у БиХ. У анализираном периоду (2003-2010) је остварен одређени напредак ако се узме у обзир однос количине воде која се пречисти годишње према укупној количини отпадних вода. У 2009. години настављен је позитивни тренд пораста квалитета пречишћавања, чему свједочи и пораст удјела биолошких метода пречишћавања, док је у 2010. дошло до благог пада (Слика 90).

Слика 90: Количине отпадних вода: укупне и пречишћене, период 2003-2010. (Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење, Околиш и енергија: Јавна одводња 2006, 2008, 2009, 2010)

Укупнаколичина отпадне воде (.000 m3)

Укупна количина пречишћене отпадне воде (.000 m3)

140000

14000

120000

12000

100000

10000

80000

8000

60000

6000

40000

4000

20000

2000 0

0 2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

Укупна количина отпадних вода

Укупна количина пречишћене отпадне воде

Физичка обрада

Биолошка обрада

Комбинована обрада

145

Стање и трендови у животној средини

Бр.

Општина/Кантон

ЕС/ПЕ

Степен третмана

Статус/Напомена

А/Изграђена/Реконструисана постројења 1

Сарајево

600.000

(III степен планиран за сљедећу фазу)

Није у функцији, у припреми тендер за реконструкцију објеката за II степен третмана

Градачац

30 000

У функцији

Сребреник

12.000

У функцији

Трново

5.000

У функцији

Жепче

10.000

У функцији, ради умањеним капацитетом

Оџак

10.000

У функцији

Неум

5.000 *

*У функцији, планиран је регионални систем за дио БиХ и Р Хрватске капацитета 30.000 ЕС

Читлук (+Међугорје)

7.000+7000

III

У функцији, уговарање проширења за Међугорје

Груде

2.500

У функцији

Љубушки

5.000 + 1000*

У функцији, *уговарање за повећање на 6.000

Широки Бријег

5.000

Није у функцији, недостаје опрема

Босанско Грахово

3.000

Није у функцији, постројење девастирано

Требиње

30.000

У функцији 60 % уређаја

Билећа

15.000

II/III

Табела 34: Статус изграђених и планираних постројења за третман урбаних отпадних вода у БиХ

У функцији I фаза од 5.000 ЕС

Б/У изградњи/уговорена 1

Живинице

25.000

III

I степен у изградњи, а очекује се тендер - комплетирање II/III степена третмана

Мостар

100.000

III

Изградња постројења (дио или комплет) - уговорено

Бихаћ

60.000

III

Уговарање у поступку

Б/У припреми (потписан кредит или грант) 1

Коњиц (GEF)

III

У току припрема прве фазе за 5.000 ЕС

14-45.000

*Тендерска процедура у поступку, ЕБС према локацији из текуће FS, према обзбијеђеним средствима из студије изводљивости, према локацији и расположивог буџета за канализацију и постројење за прочишћавање

15.000

Цазин (EBRD)

Велика Кладуша (ЕИБ)

15.000

Тендер у припреми

Босански Петровац (ЕИБ)

6.000

Тендер у припреми

Томиславград (ЕИБ)

8.000

Тендер у припреми

Орашје (ЕИБ)

10.000

Тендер у припреми

У поступку одобрење и потписивање кредитних уговора с ЕИБ-ом за изградњу I фазе постројења за Тешањ, Добој Југ, Јајце (десна обала, низводно од града), Прозор-Рама, Столац, Купрес и 4 насеља око Коњица (компактни уређаји)

ЛЕГЕНДА: I (примарни третман): физикални и/или хемијски предтретман/таложење до 50% сусп. материје;

Бијељина

80.000

II.

I фаза - У припреми пројектна документација и уговарање за 60.000 ЕС

Вишеград

10.000

II.

У току припрема прве фазе пројектне документације за 5.000 ЕС

II.

Идејно рјешење за прву фазу 5.000 ЕС

Власеница

15.000

II (секундарни третман): биолошко пречишћавање и таложење; III (терцијарни третман): додатно уклањање „Н“ и „П“.

146

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

3.3.3 Подземне воде Систематско праћење квалитета подземних вода не обавља се на задовољавајући начин, изузев када се ради о изворишту за јавно водоснабдијевање, па се сирова вода контролише у складу с правилницима о контроли хигијенске исправности воде за пиће у оквиру годишњег мониторинга предвиђеног према броју еквивалентних становника (ЕС). Осматрања се спроводе у сјевероисточном дијелу БиХ и у сливу Јадранског мора. Тренутно се спроводе припремне активности за развој студија које ће бити основа за успостављање систематског праћења подземних вода у складу с Оквирном директивом о водама ЕУ. Информације о квалитету ресурса подземних вода могу да се извуку из података о квалитету подземних вода које се користе у јавном водоснабдијевању. Према овим подацима, може да се закључи да је квалитет ресурса подземних вода још увијек углавном добар. Водама које се користе за јавно водоснабдијевање углавном не треба пречишћавање, осим обавезне дезинфекције. У складу с квалитетом подземне воде примјењују се одговарајући технолошки поступци припреме и прераде сирове воде у воду за пиће. Ове воде понекад могу да буду оптерећене већим концентрацијама мангана и гвожђа или других врста контаминаната који захтијевају допуну уобичајеног процеса пречишћавања базираног на аерацији, седиментацији, филтрацији и дезинфекцији. Расположиви подаци показују само неколико случајева контаминације подземних вода. Међутим, недостатак поузданих података о квалитету ресурса подземних вода у БиХ је запањујући, тако да је могуће да је контаминација подземних вода много више раширена. Ако одмах не почну да се проводе мјере, може да дође до деградације квалитета подземних вода (Стратегија управљања водама ФБиХ 2010-2022; Оквирни план развоја водопривреде РС, 2006).

3.3.4 Закључци и препоруке Приказани показатељи указују на више од четрдесет тема/питања која су тренутно најочигледнија у сектору вода у БиХ (Водна политика у БиХ, 2011). Међу техничке проблеме засигурно могу да се сврстају одводња и пречишћавање отпадних вода из система јавне одводње и индустрије, загађење ријека низводно од урбаних агломерација и индустријских подручја, велики губици воде у систему јавног водоснабдијевања, незадовољавајући мониторинг подземних и обалских морских вода итд. Установљени административни проблеми су: недостатак и/или недовољан рад надлежних тијела на државном нивоу на спровођењу координације активности у вези с управљањем ресурсима вода, неадекватне тарифне политике за комунална предузећа које је наметнула локална влада, директна зависност управе комуналних предузећа од локалних нивоа политичке власти, слабост инспекција за заштиту површинских и подземних вода, недостатак прецизности у управљању обалним морским подручјем и други. За поједине индикаторе стања водених ресурса у БиХ подаци недостају дјелимично или у потпуности. Неки подаци се не мјере и не прикупљају, док неких података попут неких показатеља из области снабдијевања становништва водом, заштите воде, коришћења воде и заштите од поплава, нема јединствено за цијелу БиХ. Из наведених разлога, а најчешће због неуређености података на јединствен начин за цијелу БиХ, подаци и показатељи на пољу ресурса воде који нису били на располагању током израде овог извјештаја су:  Снабдијевање становништва водом: - потрошња воде у домаћинствима по глави становника, - стопа наплате;  Заштита квалитета воде - број и учесталост комбинованих канализационих система у градским подручјима, - коришћење рециклиране воде, - ниво седиментације у водотоцима,

Стање и трендови у животној средини

- контаминирани седименти;  Коришћење воде - наводњавање за потребе пољопривреде;  Заштита од поплава - процјене економских губитака због поплава и суша, - јавна улагања у заштиту од поплава;  Нутријенти у обалним водама (CSI 021), трендови у концентрацији нитрата и фосфата у зимским мјесецима и омјер Н/П у Јадранском мору у БиХ;  Хлорофил у обалним водама (CSI 023) – средња концентрација хлорофила на површини током љетних мјесеци (mg/L) у Јадранском мору у БиХ;  Бруто биланс нутријената (CSI 025) - (а) количина азота која се уноси минералним ђубривима и шталским ђубривом, као и азотна фиксација легуминоза, таложења из ваздуха и други мањи извори; (б) производња азота из усјева, траве или усјева које поједе стока. Како би се остварили неопходни предуслови за ефикасно спровођење ЕУ директива у вези са сектором вода, неопходно је да власти у кратком року (1-3 године)33 предузму сљедеће активности:  Припрема општих планова за водоснабдијевање, канализацију и пречишћавање отпадних вода у БиХ;  Припрема карактеризације ријечних сливова као први корак у развијању планова за управљање ријечним сливовима;  Унапређење фискалне дисциплине код корисника ресурса воде како би се постигло ефикасније сакупљање корисничких дуговања која су дефинисана у постојећим законским прописима;  Унапређење координације и усклађивање на нивоу државе, укључујући и унапређивање статистике у подручју животне средине као сталне активности у склопу рада ентитетских и државних тијела која су задужена за статистику.

3.4 МИНЕРАЛНИ РЕСУРСИ 3.4.1 Налазишта угља БиХ је богата налазиштима угља. Угаљ је настао у разним ерама историјско-геолошког развоја Земље, и то на многобројним локацијама у БиХ (више од 100). У ово спадају и резерве каменог угља, које немају велики економски значај, а садржане су у седиментним комплексима млађег палеозоика (у близини Власенице), у тријасним и јурским формацијама (у близини Босанског Грахова), у еоценским формацијама у Херцеговини (Ластва), те у планинама Мајевица и Козара у БиХ. У неким дијеловима централне и источне Мајевице (Веселиновац, Гњица и Рожањ) недавно су пронађене економски исплативе резерве каменог угља (око 30 милиона тона). Економски значајна налазишта угља су се углавном формирала у неогенском добу. Највише налазишта мрког угља настало је у доњем и средњем миоцену, а налазишта лигнита у горњем миоцену и доњем плиоцену. Налазишта мрког угља су тектонски поремећена и неуједначеног квалитета. Налазишта лигнита су најчешћа у маринским (Крека, Станари) и језерским седиментима (Гацко, Бугојно, Ливно, Дувно). 33 Водна политика БиХ, 2011.

147

148

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Важнији базени угља у БиХ откривени су прије више од 100 година и углавном су добро геолошки истражени. У некима се процес експлоатације угља одвија преко стотину година. Укупне геолошке резерве угља у БиХ процјењују се на 5,647 милијарди тона, од чега је 2,540 билансних резерви (1,438 милијарди тона лигнита и 1,103 милијарди тона мрког угља). На билансне резерве отпада само 45%, на ванбилансне 11%, а 44% су потенцијалне резерве. Потребна су огромна финансијска средства да би се кроз додатна геолошка истраживања потенцијалне резерве превеле у билансне. Најбитније резерве мрког угља налазе се у сљедећим базенима: централна БиХ (налазишта: Какањ, Зеница, Бреза и Била), Бановићи (Сеона, централни базен, Ђурђевик), Угљевик (Богутово село, Угљевик Исток, Глиње, Мезграја, Тобут-Пељаве), Миљевина и Каменград. Базени лигнита: Крека, Гацко, Станари, Бугојно, Ливно и Табела 35: Резерве угља у БиХ (Извор: Енергетски институт Хрвоје Пожар et al., Студија енергетског сектора у БиХ, 2008)

Р Е З Е Р В Е (000 т) Бр.

НАЗИВ РУДНИКА И ВРСТА УГЉА

Избалансиране (А+Б+Ц1)

Ванбилансне (А+Б+Ц1)

Потенцијалне (Ц2+Д1+Д2)

Укупно лигнита у БиХ

1.437.635

412.103

1.386.653

Укупно мрког угља у БиХ

1.102.718

206.834

1.101.689

УКУПНО У БиХ

2.540.353

618.937

2.488.342

БиХ

ФБиХ 1

Крека (Л)

743.954

322.833

59.407

Бановићи (М)

194.085

13.935

Ђурђевик (М)

60.183

4.963

Какањ (М)

256.536

56.525

127.604

Бреза (М)

49.244

23.928

Зеница (М)

179.843

59.931

721.369

Била (М)

26.808

10.373

25.354

Грачаница (Л)

10.657

(Л)

76.201

1.111

Тушница (М)

16.274

1.865

Каменград (М)

112.001

3.722

120.000

Бугојно (Л)*

14.651

1.280.105

Конгора (Л)*

206.411

Укупно лигнита у ФБиХ

1.051.874

323.944

1.339.512

894.974

173.377

996.192

1.946.848

497.321

2.335.704

Укупно мрког угља у ФБиХ УКУПНО У ФБиХ РС 1

Угљевик (М)

186.544

17.657

65.397

Станари (Л)

107.221

31.842

9.761

Гацко (Л)

278.540

56.317

37.380

Миљевина (М)

21.200

15.800

40.100

Укупно лигнита у РС

385.761

88.159

47.141

Укупно мрког угља у РС

207.744

33.457

105.497

УКУПНО У РС

593.505

121.616

152.638

149

Стање и трендови у животној средини

Дувно (Томиславград). Ови базени представљају постојеће и будуће потенцијале за производњу термалне енергије. Остали базени угља (Мостар, Тушница, Котор Варош, Љешљански, Теслић, Жепче-Шехер, Месићи, Дрвар, Цазин и други) заузимају само 5% билансних резерви, односно, 6,3% укупних резерви угља. У базену Крека налази се 52,6% билансних резерви лигнита, а 19,7% у базену Гацко итд. Потенцијалне резерве су распоређене у неколико базена и нису довољно истражене. Значајне потенцијалне резерве мрког угља су регистроване у Угљевику и базену Каменград. Треба нагласити да су потенцијална налазишта угља у базенима Бугојно, Ливно и Дувно врло интересантна у смислу производње термалне енергије (документација ЈП ЕП БиХ, ТЕ Тузла, рудници угља: Угљевик, Гацко, Крека, Бановићи, Какањ, Бугојно, Ливно, Станари, 2011).

Хд (ГЈ/t)

Влага (%)

Пепео (%)

Укупно сумпора (%)

456.008

11,31

38,70

13,06

0,61

208.020

162.429

16,18

16,09

24,14

1,74

65.146

54.524

17,95

9,42

25,77

2,30

440.665

204.839

12,5-16,07

5,7-9,16

35,49-42,75

1,4-3,85

73.172

28.098

14,43

6,61

30,99

2,54

961.143

131.800

17,62

12,58

22,32

3,65

62.535

16.091

14,50

15,84

24,65

4,69

10.657

10,75

32,43

17,06

2,95

77.312

68.528

11,00

39,00

13,00

2,23

18.139

11.433

15,00

16,50

18,00

4,00

235.723

68.671

13,00

22,60

24,19

4,08

1.294.756

12.893

11,36

32,88

19,43

206.411

129.765

7,38

35,06

27,50

1,25

2.715.330

677.851

2.064.543

677.885

4.779.873

1.355.736

269.598

72.874

12,287

32,1

18,07

4,08

148.824

73.271

9,646

50,75

5,74

0,17

372.237

253.471

10,174

37,97

15,68

1,55

77.100

19.080

11,7-14,8

24,9

24,83

2,2

521.061

326.742

346.698

91.954

867.759

418.696

Укупно геолошких

Експлотационе (А+Б+Ц1)

3.236.391

1.004.593

2.411.241

769.839

5.647.632

1.774.432

1.126.194

* потенцијална лежишта угља; Л – лигнит, М - мрки угаљ; Експлоатационе резерве – Билансне резерве минус експлоатациони губици

150

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 91: Резерве угља у БиХ (Извор: Студија енергетског сектора у БиХ, 2008)

Резерве (000 t) 6.000.000 5.000.000 4.000.000 3.000.000 2.000.000

Укупно лигнита у БиХ

1.000.000

Укупно мрког угља у БиХ Укупно у БиХ

0 Избалансиране Ванбилансне (A+Б+Ц1) (A+Б+Ц1)

Потенцијалне (Ц2+Д1+Д2)

Укупно Експлатационе геолошких (A+Б+Ц1)

3.4.2 Налазишта руда метала Налазишта олова, цинка, сребра Олово и цинк обично се јављају заједно, у истим налазиштима, и то често уз руду сребра. Те руде се ваде још од староримског периода и многа мјеста су названа по њима (на примјер – Аргентариа – подручје источне БиХ – Tomaschek, 1895. године). Аустроугарски геолози су дали непроцјењив допринос у истраживању налазишта тих руда (E. Mojsisovics et al. 1879/80; B.Walter 1887, F. Katzer, 1900-1910). Главна налазишта руда олова и цинка у БиХ забиљежена су на подручју Вареша, Олова, Љубије и Сребренице (Куртановић, 2000).

Гвожђе На подручју бивше Југославије, БиХ се налази на првом мјесту по обиљу налазишта руде гвожђа с удјелом од 89% (преко 2 милиона тона годишње) у укупној производњи Југославије шездесетих година 20. вијека. Руда гвожђа се вади још од староримског периода па све до данас. Аустријски истраживачи су, на челу с Fridrichom Katzerom, почетком 20. вијека извршили прва значајнија истраживања на овом пољу. Налазишта руде гвожђа присутна су на сљедећим подручјима: Вареш, Коњиц-Јабланица-Прозор, Радуша планина-Јајце-Мркоњић Град, централна Босна, Сана-Уна, источна и југоисточна Босна и подручје Завидовићи-Теслић. Укупне резерве за споменута налазишта руда приказује Слика 92. Слика 92: Резерве руде гвожђа у БиХ, у тонама (Извор: Куртановић, 2000)

(t) 500.000.000 450.000.000 400.000.000 350.000.000

А - Отворена истражена лежишта

300.000.000 250.000.000

Б - Истражена са манјим степеном сигурности

200.000.000 150.000.000

Ц1 - Висока могућност грешке у процјени

100.000.000

Ц2 - Потенцијалне резерве

50.000.000 0

Категорија резерви руде

26.669.192

222.721.672

Ц1+Ц2 202.814.296

Укупно 452.205.560

151

Стање и трендови у животној средини

На основу проведених истраживања (Радомир Јовановић) у БиХ постоји око стотину налазишта и појава руде гвожђа разних састава. Многа су добро истражена, али ипак постоје и налазишта која су само забиљежена, али нису проведена истраживања како би се прописно дефинисала.

Манган Вулканогено-седиментна налазишта мангана су најважнија и најраспрострањенија. Цјелокупна производња мангана у БиХ заснива се на таквим налазиштима. Једно од најважнијих налазишта мангана у БиХ, с истраженим резервама које достижу више стотина тона, налази се на подручју Варошке ријеке у близини града Бужима. Руда је вађена методом површинске експлоатације. Јаловина је одлагана на спољашњу депонију у близини површинског копа. Слика 93: Налазишта мангана (лијево) и антимона (десно) у БиХ (Извор: Куртановић, 2000)

САНСКИ МОСТ

на

БАЊА ЛУКА

ј е

ТУЗЛА

ЈАЈЦЕ

ић Влаш ТРАВНИК

7 ВАРЕШ 8

Ј а в о р

СРЕБРЕНИЦА

5 2

4 2

ФОЈНИЦА КИСЕЉАК САРАЈЕВО КРЕШЕВО

Ја

хо

ри 3

ица

ПРАЧА 3

на

Чврсн

ЗЕНИЦА

р е њ

Ѕе

МОСТАР

Ви

ду ш

ле

нг

ор

6 3

ФОЧА

ва

ос

ет

ер

на

ва

с ба

Са

К о з а р а

ри

ЉУБИЈА 11

БОС. НОВИ

ЧАЈНИЧЕ

152

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Антимон У БиХ су идентификована три типа руде антимона: кварц-антимон, барит-антимон и антимон-полиметалне руде. Крајем 18. вијека антимон је вађен у Чемерници у близини Фојнице. Руда антимон је шездесетих година прошлог вијека интензивно истраживана и експлоатисана на налазишту Рудиште, поред регионалног пута Горажде – Чајниче. Садржај антимона у налазишту Чемерница варирао је између 3 и 15%, садржај цинка између 2 и 10%, док је садржај сребра варирао између 50 и 100 грама по тони. Истражни радови су довршени крајем 1963. до када је идентификовано 200.000 тона руде антимона, од чега је више десетина хиљада тона руде садржавало од 3 до 4% антимона.

Бакар Истраживања обављена у БиХ указивала су на постојање више стотина налазишта руде бакра. Осим монометалне руде, постоји и више форми руда оксида (куприт, тенорит), сулфида (халкопирит, ковелин и халкозин), сулфата (тетраедрит, борнонит, енаргит, станине, кубанит), те често карбоната (малахит и азурит). Може да се издвоји око 20 различитих појава или типова налазишта руде бакра. Анализа постојећег стања генезе, те морфолошких и привредних типова налазишта бакра у БиХ наводи на сљедећи закључак: главне резерве се доводе у везу с тријасним подручјем у близини Вареша и Прозора, дијабаз-порфирним и вулканогено-седиментним подручјима у зони планина Козара-Озрен-Коњух. Осим тога, не треба да се занемари металогенезно подручје Коњух-Криваја-Теслић-Чавка.

на

12 БАЊА ЛУКА

М 23

22 МРКОЊИЋ ГРАД

а ј е в 26 и ц ТУЗЛА а

на

ос

21 ЈАЈЦЕ

ић Влаш ТРАВНИК

ЗЕНИЦА

ВАРЕШ

Ј а в о р

ФОЈНИЦА КИСЕЉАК САРАЈЕВО КРЕШЕВО 9

Ја

16 15

хо

ЈАБЛАНИЦА

ница

ри

Чврс

е њ

Ѕе

МОСТАР

ва

ри

САНСКИ МОСТ м

рб

ле

нг

ор

Ви

ду ш

СРЕБРЕНИЦА 24

ПРАЧА 3

на

ГОРАЖДЕ

1 5 ФОЧА 4

ЧАЈНИЧЕ

ет

ва

ас

ер

Са

К 27 БОС.НОВИ о з а р а 11 ЉУБИЈА 10

Слика 94: Локације налазишта бакра (лијево) и живе (десно) у БиХ (Извор: Куртановић, 2000)

153

Стање и трендови у животној средини

Жива Широм БиХ забиљежено је неколико стотина налазишта руде живе, и то углавном цинабарита и тетраедрита, а ријетко метацинабарита. Жива је вађена још од староримског периода па све до шездесетих година прошлог вијека на различитим локацијама (Слика 94).

2.4.3 Налазишта руда неметала „Тетима“ налазиште камене соли на планини Мајевици је замјенски капацитет за раније вађење соли у Тузли и активирано је, прије свега, да би се смањио значајан утицај који је експлоатација соли у Тузли имала на животну средину. Слана вода, као главни производ који настаје испирањем соли, може да загади тло и водене токове те постоји могућност да се у бушотинама појави H2S, како је и забиљежено у фази истраживања. Флуиди који се користе приликом бушења су врло отровни и потенцијално опасни по животна средина. Цјевоводи за слану воду, који од рудника воде до творнице соли у Тузли, дуги су 20 км и постоји потенцијални ризик од пуцања цијеви и излијевања слане воде. Садржај присутних гасова: CO2, H2S, NH3, метан, етан, етилен, н-пропан, пропилен, н-бутан и пентан у износу до 20, 68 cm3/kg соли, стога се ради о гасовитом налазишту (Хрустић, 2009). Рудник је оперативан од 2002. Истражене резерве соли су сљедеће:  Резерве соли- 375 милиона тона  Вишак резерви - 342 милиона тона  Фактор експлоатације - 0,16 милиона тона  Искористиве резерве - 54,72 милиона тона

БАЊА ЛУКА

ј е

ТУЗЛА

ЈАЈЦЕ

ић Влаш ТРАВНИК

ЗЕНИЦА Ј а в о р

ВАРЕШ

СРЕБРЕНИЦА

ФОЈНИЦА КИСЕЉАК САРАЈЕВО КРЕШЕВО Ја

ПРАЧА хо

ЈАБЛАНИЦА

ница

ри

на

ГОРАЖДЕ

Чврс

ЧАЈНИЧЕ

е њ

Ѕе

МОСТАР ва

МРКОЊИЋ ГРАД

ет

на

САНСКИ МОСТ м

ос

ер

рб

ри

ва

ас

Са

К БОС.НОВИ о з а р а ЉУБИЈА

Ви

ду ш

ФОЧА

ле

нг

ор

154

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Магнезит Руда магнезита вађена је на подручју Кладња. Доводи се у везу с кривајско-коњушким ултрамафитним масивом који се протеже од долине ријеке Босне на западу до магистралног пута Сарајево-Тузла на истоку (сјеверно од Олова). Граничи с планином Звијездом (сјеверно од Вареша) на југу, те са Рибницом и Бановићима на сјеверу. Ријека Криваја дијели налазиште на два платоа, плато западно од Криваје и плато источно од Коњуха. На основу Студије о класификацији, категоризацији и обрачуну резерви са стањем на 31. децембар 1985, процијењено је да билансне геолошке резерве износе 1.678.000 t (сектор Миљевица 801.000 t и сектор Зеничица 877.000 t), (Рударски институт Тузла, 2009).

Барит Бројна налазишта барита су раштркана диљем БиХ. Ради се о мономинералним и комплексним налазиштима барита. Квалитет мономинералних налазишта барита у БиХ је истражен и експлоатација је вршена у близини Крешева и Велике Кладуше, али је прекинута 1991. Методе површинске и подземне експлоатације коришћене су приликом вађења барита. Подземна експлоатација вршена је на примарним налазиштима, док је на преосталим налазиштима вршена површинска експлоатација. Процијењено је да резерве руде барита у налазишту Коливоји (5 km од Крешева) износе више десетина тона. Остала налазишта у том подручју могу да се класификују као недовољно истражена. Боксит (бијели боксит као руда неметала и црвени боксит као руда метала) Бијели боксит се јавља на разним подручјима богатим бокситом као горњи слој седимената у налазиштима црвеног боксита. Ова руда се у индустрији заштите од

Слика 95: Налазишта боксита у БиХ (Извор: Куртановић, 2000)

 Бокситносни регион Херцеговине (бос.)  Бокситносни регион Бос. Крајине (бос.)  Бокситносни регион Јајце - Бања Лука (бос.)  Бокситносни регион Источне Босне (Власеница - Сребреница)

155

Стање и трендови у животној средини

пожара, због високог садржаја гвожђа, користи у производњи висококвалитетних цигли и бокситног праха. Бијели боксити, са садржајем Fe2O3 од преко 5% користе се у производњи брзовезујућих и посебних цемената. Црвени боксит с високим процентом Al2O3 класификован је као црвени боксит који се користи у производњи алуминијума. Бивши рудници у којима је вађена руда боксита налазе се у трокуту Босанска КрупаЛушци Паланка-Босански Петровац. За вађење боксита коришћене су и подземне и површинске методе експлоатације. Руда боксита је камионима транспортована до жељезничке станице у Босанској Крупи, одакле је допремана потрошачима. Постројења за обогаћивање и прераду нису била саставни дио тих активности. Површинска експлоатација је узроковала ерозију тла, стога је потребно да се спроведе техничко и биолошко рекултивисање земљишта. И на подручју Стоца вршена је површинска експлоатација боксита. Као и у претходним случајевима, постројење за прераду није било инсталирано на тој локацији. Мора се извршити техничко и биолошко рекултивисање земљишта на тој локацији, док објекти и постројења који припадају комплексу рудника морају да се санирају и потенцијално искористе у друге сврхе.

3.4.4 Налазишта камена На геолошком подручју БиХ постоје практично неограничене резерве еруптивца, уз добру перспективу за будуће вађење и прераду како би се задовољили домаћи захтјеви, али и захтјеви за извоз. Појединачна налазишта архитектонског декоративног камена такође се узимају у обзир за будуће вађење и прераду.

Слика 96: Налазишта еруптивца у БиХ (Извор: Трубеља и Хрватовић, 2004)

Сански Мост

Бања Лука

Тузла Јајце Н.Травник Купрес

Вареш

Сребреница

Фојница Сарајево Јабланица

Вишеград

Мостар

 Јурски мегаматизам  Тријани мегаматизам  Терцијални мегаматизам

Требинје

156

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

У ФБиХ су тренутно оперативни сљедећи каменоломи:  архитектонски декоративни камен: у Јабланици (габро), Новом Травнику (габродиорит) и у Варешу (амфиболит);  технички камен: у Рибници (дијабаз), Варешу (спилит), Фојници (кварцкератофир) и у Подградцима (дијабаз). Налазишта доломита и кречњака раштркана су диљем БиХ. Херцеговина је посебно богата налазиштима осталог камена, попут габра, дијабаза, сиге, техничког камена и сл.

3.4.5 Претходна процјена геотермалних потенцијала Потенцијали геотермалне енергије у БиХ још увијек нису довољно истражени. Дефинисане су 74 локације геотермалних извора с укупном потенцијалном топлотном снагом. Укупно је избушено око 30 дубинских бушотина у цијелој држави, а само су у неколико случајева истражени топлотни параметри флуида у бушотинама, док топлотне карактеристике стијена нису нигдје испитане (Студија енергетског сектора у БиХ, 2008). Процјена коришћења геотермалне енергије у БиХ могућа је у неколико области, и то:  пољопривреди за производњу хране,  комуналној сфери за гријање,  здравственој индустрији и индустрији за његу људског тијела - балнеотерапија,  у туристичке сврхе, и  производњу електричне енергије путем мини-електрана. Укупни могући инсталирани капацитет геотермалних извора с 44 локације на којима је према постављеним критеријумима могућа топлотна експлоатација у БиХ износи 9,24 MWt ако се посматра само могућност гријања простора (смањење температуре до 50ºС), односно 90,2 MWt ако се посматра геотермална енергија за гријање простора и рекреативне и балнеолошке потребе (купање) (смањење температуре до 20ºС). Укупни инсталирани капацитети топлотне снаге геотермалних извора у ФБиХ с 28 локација и 16 локација у РС приказује Слика 97. Слика 97: Потенцијали геотермалне топлотне снаге у БиХ, изражено у MWt (Извор: Студија енергетског сектора у БиХ, 2008)

Топлотна снага (MWt) 100,00

90,2

90,00 80,00 70,00

57,1

60,00 50,00 40,00

33,1

30,00 20,00 10,00

БиХ 9,2

7,3

ФБиХ

2.1

РС

,00 до 50°C

до 20°C

Уколико је фактор коришћења споменутих извора 0,5, онда у БиХ може да се произведе отприлике 145,75 ТЈ енергије за гријање просторија, тј. укупно 1.421,75 ТЈ енергије за потребе гријања и топлица (Слика 98).

157

Стање и трендови у животној средини

Слика 98: Потенцијали геотермалне топлотне снаге у БиХ, изражено у ТЈ/год (Извор: Студија енергетског сектора у БиХ, 2008)

Топлотна енергија (TJ/год) 1600,00

1421,8

1400,00 1200,00 1000,00

899,8

800,00

522

600,00 400,00 200,00

БиХ 145,8

112,8

ФБиХ

РС

,00 до 50°C

до 20°C

Добијени резултати су обећавајући, међутим без адекватних репрезентативних параметара који могу да се добију једино дубинским бушењем немогуће је реално говорити о геотермалним изворима. Ако имамо на уму значајне инвестиције које су потребне за истраживање бушотине, као и степен небезбједности који прати таква истраживања, у том сектору без подршке државне и ентитетских власти или међународне заједнице не могу реално да се очекују инвестиције (Студија енергетског сектора у БиХ, 2008).

3.4.6 Закључци и препоруке Већина важнијих базена угља у БиХ откривени су прије више од стотину година, и с геолошког аспекта добро су истражени. БиХ има значајне резерве мрког угља које се процјењују на 5,647 милијарди тона, од чега је 2,540 билансних резерви (1,438 милијарди тона лигнита и 1,103 милијарди тона мрког угља). Удио билансних резерви је само 45%, ванбилансних 11%, а 44% су потенцијалне резерве. Када се користи овај ресурс потребно је да се обрати посебна пажња на његов утицај на животну средину. Потребна су огромна финансијска средства да би се провела додатна геолошка истраживања и да би се потенцијалне резерве превеле у билансне. Питања животне средине у вези с рудницима угља који су у погону обрађена су у поглављу под називом „Рударство“. Као што је наведено, врло мало истраживања је обављено у вези с утицајем рударства на животну средину. Углавном, истраживања су се односила на питања оштећења због рударских радова и утицаја рударства на одређена насељена мјеста. Стога, нису дефинисане свеобухватне заштитне мјере и адекватно праћење могућих утицаја на животну средину. Процеси рекултивисања земљишта и санације подручја на откопаним рудничким подручјима углавном нису проведени у складу са законским прописима. Подаци и показатељи о рудницима метала и неметала у РС-у, укључујући минералне ресурсе, нису били расположиви током израде овог Извјештаја. Ти подаци су дјелимично прикупљени из других извора. Рудници метала, који су углавном девастирани у рату те их је стога већина ван функције, нису били у фокусу ни домаћих и страних инвеститора. Многи нису прописно затворени и због тога је потребно да се направи инвентура напуштених рудника метала како би се идентификовала критична мјеста, хазарди и ризици по животну средину, те како би се одредили приоритети у смислу санације. За ово је потребан ангажман не само правних слиједника рудника, већ и представника власти, локалне заједнице као и свих других интересних страна.

158

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

3.5 БИОЛОШКА И ПЕЈЗАЖНА РАЗНОЛИКОСТ Биолошка разноликост (биодиверзитет) потцртава постојање и важност разноликости свих облика живота и њихових станишта на читавој планети. Подразумијева разноврсност живих организама копнених, слатководних и морских екосистема, као и еколошке системе чији су интегрални дио живи организми (УН Конвенција о биолошкој разноликости,34 1992). Пејзажна разноликост подразумијева разноликост групе геолошких формација и типова вегетације уз различито коришћење простора. Стога можемо да кажемо да група различитих екосистема чини пејзаж. Сматра се да је БиХ богата врстама и стаништима. Богатство живог свијета у БиХ је резултат еколошке хетерогености простора, геоморфолошке и хидролошке разноликости, посебне геолошке прошлости и климатске разноликости. Живи свијет БиХ одликује велика бројност ендемичних и реликтних облика живих организама. У БиХ је идентификовано више од 5.000 врста и подврста васкуларних биљака, више од 100 врста риба и преко 320 врста птица и других елемената биолошке разноликости (Четврти национални извјештај БиХ за Конвенцију о биолошкој разноликости УН, 2010). Живи свијет БиХ тренутно је слабо истражен. Текући подаци о укупном броју идентификованих врста флоре, фауне и фунгиа садржани су у Четвртом извјештају БиХ у складу с Конвенцијом о биолошкој разноликости. Међутим, подаци о биолошкој разноликости БиХ оскудни су и БиХ још увијек нема институцију чији је задатак да прати стања биолошке разноврсности. Не постоје подаци о већини општеприхваћених показатеља за праћење стања биолошке разноликости БиХ (види табелу с показатељима на крају поглавља).

3.5.1 Стање биолошке и пејзажне разноликости БиХ тренутно има слабе капацитете за прикупљање и објављивање поузданих статистичких података у складу с европским стандардима. Прикупљање статистичких података о животној средини и биолошкој разноликости још увијек није дио ентитетских/ државних система прикупљања статистичких података. Управо због тога се већина података о биолошкој разноликости налази у истраживачким радовима и публикацијама које припремају разне институције. Као што је раније споменуто, не постоји централно тијело или тијело за координацију које је одговорно за прикупљање, биљежење и анализу података о биолошкој разноликости на ентитетском и државном нивоу. Посљедњи Национални извјештај БиХ у складу с Конвенцијом о биолошкој разноликости садржи детаљне информације о разноликости врста, екосистема и пејзажа. Више стратешких докумената у којима су дате информације о стању биолошке разноликости припремљено је на нивоу БиХ и нивоу ФБиХ и РС (Табела 36). Табела 36: Релевантни стратешки документи који су извор информација о биолошкој разноликости у БиХ

2003.

Национални акциони план за животну средину БиХ (NEAP БиХ)

2004.

Преглед стања животне средине који објављују Уједињене нације

2007. 2008.

Стратегије за заштиту природе и животне средине у ФБиХ и РС

2010.

Четврти извјештај БиХ за Конвенцију о биолошкој разноликости УН

2010.

UNECE-ов Извјештај о прегледу стања животне средине

2010.

ФБиХ Извјештај о стању животне средине у ФБиХ

2011.

Стратегија и акциони план за заштиту биолошке и пејзажне разноликости БиХ 2008-2015.

CBD - Convention on Biological Diversity.

159

Стање и трендови у животној средини

Црвена књига и листа биљака, животиња и гљива за БиХ (у даљен тексту: Црвене књиге и листе), израђене у складу с методологијом IUCN-а,35 тренутно не постоје. Међутим, доступни су подаци у истраживачким радовима који садрже информације о врстама и који могу да послуже као полазна тачка за припремање Црвене књиге. У РС-у је у априлу 2012. године завршен докуменат „Таксономска и географска процјена врста у циљу састављања Црвене листе флоре и фауне Републике Српске“ који претходи састављању Црвене листе на нивоу РС-а. Тренутно је у процесу израда Црвене листе на нивоу ФБиХ.

Флора Чињеница да је у БиХ идентификовано 5.134 различитих биљних врста свједочи о значајној разноврсности биљних врста. Велики број тих врста (1.859) припада класи cyanophyta и алги, док остатак спада у класу маховина (bryophyta), папратњача (pteridophyta) и сјемењача (spermatophyta).

Фауна Фауна риба је релативно добро истражена и идентификовано је 199 врста риба. Разноликост водених животиња обиљежава седам редова, 21 врста и 22 подврсте. Рептили настањују слатководне екосистеме, мочваре, мочварна станишта и скоро све копнене екосистеме (посебно станишта с екстремним животним условима попут стјеновитих ливада) и разврстани су у 40 врста и 45 подврста које су дио 12 породица. Највећа разноврсност рептила идентификована је у медитеранском региону и у супрамедитеранском појасу. Фауна птица обухвата 326 врста које припадају у 60 породица. Већина тих врста су хибернатори, док се миграционе птице јављају само у одређеним годишњим добима, и то обично на мочварним стаништима (нпр. Бушко блато, Бардача, Хутово блато) и у ријечним токовима (нпр. доњи ток ријеке Дрине). Идентификовано је 85 врста сисара. Већина настањује копнена станишта.

Гљиве Гљиве настањују копнене и морске екосистеме. Процјењује се да у БиХ тренутно има између 15.000 и 20.000 врста гљива. Међутим, идентификоване су само 552 врсте из реда виших гљива. Група животиња

Број породица

Укупан број врста

Угрожене врсте у БиХ

Ендемске врсте

Рибе

119

Водене животиње

Рептили

Птице

326

Сисари

85 (+2?)

Укупно

125

588 (2?)

135

Породица

Ред

Врста

Подврста

Укупно

Bryo-phyta

187

565

Pterido-phyta

Spermato-phyta

161

858

3.256

1.078

4.498

Укупно

227

1.071

3.882

1.086

5.134

35 IUCN - International Union for Conservation of Nature and Natural Resources (Међународна унија за заштиту природе и природних ресурса).

Табела 37: Фауна кичмењака у БиХ (Извор: Четврти национални извјештај БиХ за УН Конвенцију о биолошкој разноликости, 2010)

Табела 38: Таксономска разноврсност виших биљака (Извор: Четврти национални извјештај БиХ за УН Конвенцију о биолошкој разноликости, 2010)

160

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Станишта и пејзажи Пејзажна разноликост БиХ је посљедица географске позиције, климатских, геолошких, геоморфолошких, еколошких, хидролошких, антропогених и других фактора. Динарски планински ланац протеже се од Посавине на сјеверу, с благо валовитим брдима, све до Јадранског слива на југу с правцем пружања од сјеверозапада до југоистока. Осим орогених набора, Динарским планинским системом доминирају високи платои. Тектонска помјерања су створила долине и крашка поља. Веће ријечне долине су Сарајево-Зеница у долини ријеке Босне, Ускопљанска и Бањалучка у долини ријеке Врбас, Бихаћка у долини ријеке Уне, Тузланска у долини ријеке Спрече, Мостарска у долини ријеке Неретве као и многе друге. На формирање крашких поља утицали су многи фактори. Дно крашких поља је прекривено кварцним седиментима, док су стране уоквирене карбонатном масом. На ивицама крашких поља обично се сусрећу слатководни извори из којих вода отиче у вртаче и у крашко подземље. Рељеф БиХ чине подземни крашки облици смјештени у карбонатним стијенама, што га сврстава у један од најбогатијих региона холокарста у свијету. БиХ је држава богата многим откривеним и неоткривеним пећинама и јамама, од којих су најпознатије: пећина Вјетреница у Поповом пољу, Главачанска пећина поред Фоче, Мрачна пећина у долини Праче, Бијамбарска пећина у Нишићима и Орловача поред Сумбуловца. Богатство пејзажне разноликости у БиХ најбоље може да се објасни према географским зонама, које дају предуслове за различите екосистеме и пејзаже. Пејзажи који превладавају од југа према сјеверу су сљедећи (Четврти национални извјештај БиХ за Конвенцију о биолошкој разноликости УН, 2010):  Медитерански пејзажи;  Супра-медитерански пејзажи;  Медитеранско-монтани пејзажи;  Горски пејзажи;  Брдски пејзажи;  Перипанонски пејзажи;  Панонски пејзажи. Слика 99: Кањон ријеке Уне, Штрбачки бук

161

Стање и трендови у животној средини

3.5.2 Притисци на биолошку разноликост и пријетње за њен опстанак У Четвртом извјештају у складу с УН Конвенцијом о биолошкој разноликости, стање биолошке разноликости процијењено је на основу анализе трендова и интензитета идентификованих притисака на биолошку разноликост. Резултати су показали да су конверзија станишта, претјерана експлоатација ресурса и загађење узроковали најинтензивније притиске на биолошку разноликост. Група екосистема која је изложена највећим притисцима због интензивног процеса конверзије станишта управо је она у коју спадају екосистеми карактеристични за БиХ. Загађење представља карактеристичан притисак на животну средину која се налази у близини и око градских средина и насељених мјеста. Сматра се да инвазивне врсте такође представљају значајан притисак на биолошку разноликост БиХ. Резултати који су доступни у UNECE-овом Прегледу стања животне средине представљају синтезу закључака из кључних извјештаја и стратегија које су до сада припремљене за БиХ. Одражавају главне проблеме и пријетње по биолошку разноликост. Пријетње по биолошку разноликост су сљедеће:  Конверзија станишта уз претјерану експлоатацију природних ресурса;  Развој енергетског сектора заснованог на хидроелектранама уз бројне утицаје (нпр. уништавање кањона ријека с високим степеном биолошке разноликости и ендемизма, уништавање станишта измјеном хидролошког режима, еутрофикација итд.);  Загађење;  Инвазивне стране врсте;  Неконтролисан лов и трговина дивљачи. Главни притисци који су присутни на свим врстама пејзажа и у свим екосистемима су:  Неконтролисана урбанизација, изградња цеста и остале инфраструктуре што доводи до деградације и фрагментације станишта;  Конверзија станишта (посебно крашких) у пољопривредно земљиште као и опште ширење пољопривредних подручја (прије свега експанзија монокултура);

Слика 100: Планина Прењ – високопланински пејзаж

162

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

 Преусмјеравање водотокова ради изградње хидроакумулационих објеката заједно с лошим управљањем водама;  Контаминација вода различитим индустријским и пољопривредним загађивачима;  Глобалне климатске промјене и закисељавање станишта;  Шумски пожари узроковани недостатком пажње и немаром;  Неконтролисано одлагање отпада;  Неадекватно управљање шумама;  Претјерана експлоатација љековитог биља и гљива;  Интензивна конверзија и фрагментација шумских станишта узрокована отвореним типовима каменолома и градилиштима;  Небалансиран лов и риболов;  Инвазија инвазивних врста и генетских модификованих организама.

3.5.3 Угрожене и заштићене врсте Као што је и претходно споменуто, до краја 2012. године, црвене листе или листе које садрже методологије IUCN-а за очување врста нису биле расположиве. У Гласнику Земаљског музеја у Сарајеву налази се списак биљака који може да послужи као основ за израду Националне црвене листе (Шилић, 1992-1995; 1996).

3.5.4 Инвазивне врсте На основу постојећих информација и података о инвазивним врстама, на десетке инвазивних врста је регистровано у БиХ (Четврти национални извјештај БиХ за УН Конвенцију о биолошкој разноликости, 2010). У категорију хортикултурних биљака које су измакле људској контроли у БиХ спадају представници: Ailanthus altissima (Mill) pajasen, Helianthus tuberosus L. (чичока), Solidago gigantea Aiton, Amorpha fruticosa L. (амфора), Robinia pseudacacia L. (багрем), Phytolacca americana L., Reynoutria japonica Houtt., Impatiens glandulifera Arn. итд. Најинвазивније су: Ambrosia artemisiifolia, Bidens bipinnata L., Bidens frondosus L., Bidens subalternans DC. i Echinocystis lobata (Michx.) Torr. & A. Gray. Стране морске врсте су најучесталији тип риба које пристижу у слободне воде рибогојилишта или се спонтано јављају из сусједних ријека и језера. Кркуша (Gobio gobio) је једна од најинвазивнијих врста риба у нашој држави. Још увијек недостају подаци о броју и дистрибуцији инвазивних врста.

3.5.5 Заштићена подручја Територија на којој се налазе заштићена подручја у БиХ је релативно мала, а процентуални удио такве територије у односу на укупну територију БиХ је јако низак и далеко испод европског просјека. 2011. године проценат заштићених подручја у БиХ је износио 2% (Табела 39). Проценат заштићених подручја порастао је у протеклих девет година проглашењем Националног парка „Уна“ 2008. године и сличним активностима. Међутим, тај проценат је још увијек испод нивоа заштите који се предвиђа у бројним стратешким документима.36 Тренутно у БиХ постоје три национална парка: Национални парк „Козара“ и Национални парк „Сутјеска“ у РС, те Национални парк „Уна“ у ФБиХ. Успостављање тих националних паркова и управљање њима је у складу с II категоријом IUCN-а, с тим да је потребно да се нагласи да је Национални парк „Уна“ проглашен националним парком у складу с оваквом IUCN категоризацијом, док су национални паркови „Сутјеска“ и „Козара“ проглашени за вријеме постојања бивше Југославије. Поступак доношења Закона 36

NEAP предвиђа заштиту 15% - 20% територије у БиХ.

163

Стање и трендови у животној средини

о НП „Козара“ и Закона о НП „Сутјеска“ завршен је у децембру 2012. године. Ови законски акти такође су усклађени с IUCN категоризацијом. Постојећи национални паркови покривају 39.759,9 ha. Десет подручја проглашено је споменицима природе (III категорија IUCN-а), од чега се четири локације налазе у ФБиХ, а шест у РС. Ту спадају: Скакавац, Прокошко језеро, Врело Босне и Тајан у ФБиХ, те Пећина Љубачево, Жута Буква, Пећина Орловача, Пећина Растуша, Јама Дедана и Ваганска пећина у РС. Поред тога, два заштићена подручја проглашена су парковима природе (Блидиње и Хутово блато), али та категорија није предвиђена у Закону о заштити природе у ФБиХ.37 153 подручја у БиХ уживају неки степен заштите од 1954. године. Ту обично спадају заштићени пејзажи, споменици природе или заштићена станишта (нпр. шумске сјеменске састојине). Међутим, класификација и регистрација тих подручја још увијек није усклађена с новим законским прописима. Није разјашњен статус одлука о заштити које су донесене на основу Закона о природном, културном и историјском насљеђу СРБиХ,38 због чега не може да се сматра да су та подручја службено заштићена. Након доношења новог закона о заштити природе у ФБиХ предвиђена је ревизија заштићених подручја која су проглашена до 2003. године. Категорија према Закону о заштити природе у РС-у и ФБиХ

Заштићена природна подручја

Национални парк

Категорија IUCN-а

I.а и I.b

Површина Површина (ha) (ha)

Посебни резерват природе Лисина

560,6

РС

Посебни резерват природе Громижељ

831,3

РС

Строги резерват природе Прашума Јањ

295,0

РС

НП Сутјеска

16.052,34

РС

НП Козара

3.907,54

РС

НП Уна

19.800,0

ФБиХ

Парк природе Блидиње

35.800,0

ФБиХ

Парк природе Хутово блато

7.411,0

ФБиХ

II.

Парк природе (само кантонални прописи)

Споменик природе

Име природног добра

СП Пећина Љубачево

45,45

РС

СП Скакавац

1.430,7

ФБиХ

СП Прокошко језеро

2.225,0

ФБиХ

СП Врело Босне

603,0

ФБиХ

СП Тајан

3.510,0

ФБиХ

СП Жута Буква

0,5

РС

СП Пећина Орловача

27,01

РС

СП Пећина Растуша

11,39

РС

СП Јама Дедана

28,26

РС

СП Ваганска пећина

12,0

РС

III.

Подручје управљања стаништем (само у РС-у)

IV.

Заштићени пејзаж

Заштићени пејзаж Бијамбаре

497,0

ФБиХ

Заштићени пејзаж Коњух

8.016,61

ФБиХ

Подручје за управљање ресурсима „Универзитетски град“

27,38

РС

Заштићена подручја за управљање ресурсима (само у РС-у)

IV.

Укупно

101.541,45

Укупни број локација

Напомена: Подаци о површини заштићених подручја преузети су из законских аката којима се та подручја проглашавају заштићеним, публикација објављених на wеб страници ФМОИТ или података Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС. 37

Службене новине Федерације БиХ, бр. 33/03.

38 Службени лист СРБиХ, број 4/1965.

Табела 39: Подручја која су службено заштићена у БиХ до децембра 2012.

164

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 101: Заштићена подручја у БиХ по ентитетима

 РС

21,6%

78,4%  ФБиХ

Слика 102: Заштићена подручја у БиХ по категоријама заштите

 Заштићена подручја за управљање ресурсима  Заштићени пејзаж

 Заштићена природна подручја

0% 2%

 Споменик природе

8% 39%

 Парк природе

 Национални парк

43%

Слика 103: Површина заштићених подручја у БиХ у ha

(ha) 50000 45000 40000 35000 30000 25000 20000 15000 10000 5000 0 Заштићена природна подручја

Национални парк

Парк природе

Споменик природе

Заштићени пејзаж

Заштићена подручја за управљање ресурсима

3.5.6 Рамсарска подручја У БиХ су идентификована три рамсарска подручја: Хутово блато, Бардача и Ливањско поље. Хутово блато је 1995. проглашено парком природе. Због значаја који има за миграцију великог броја мочварних птица, уврштено је у листу Посебно заштићених подручја од медитеранског интереса у складу с Барселонском конвенцијом о заштити Средоземног мора од онечишћења. Међународно вијеће за заштиту птица (ICPB)

165

Стање и трендови у животној средини

уврстило је Хутово блато у листу међународно признатих подручја од значаја за птице (1998). Од 2002. године Хутово блато се налази на попису мочварних станишта од међународне важности према Рамсарској конвенцији о барским и мочварним подручјима од међународног значаја, посебно стаништима водотокова. Бардача, друго рамсарско подручје у БиХ (идентификовано 2007), налази се на сјеверу земље у алувијалној равници ријеке Саве. Трећа међународно призната локација од значаја за птице је Ливањско поље, које је 2008. године проглашено рамсарском локацијом. Тренутно неколико других локација пролази кроз поступак проглашавања (УС Агенција за међународни развој, 2011).

3.5.7 Промјене у разноликости изазване климатским промјенама Према глобалном моделу EH50M, предвиђа се да ће температура порасти од 0,7 до 1,6°С за сваки 1°С повећања на глобалном нивоу од 2031. до 2060. (Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном конвенцијом УН о климатским промјенама, 2009). Расположиви подаци и анализе указују на то да ће климатске промјене угрозити сва три макро подручја у БиХ. Што се тиче пријетњи биолошкој разноликости, највише погођена подручја су алпско-нордијско и медитеранско подручје. Подручје Динарида, као јако важан центар на Балкану богат ендемским врстама, биће посебно погођено. Овај планински ланац посједује посебне биолошке и геоморфолошке вриједности. Ријеке на крашким подручјима и екосистеми који су се развили дуж ријека такође могу да буду у великој опасности. Очекује се да ће климатске промјене увелике утицати на биљке са стаништима у планинским подручјима БиХ. Очекује се да ће се број зељастих биљака уске еколошке валенце смањити на највишим планинским подручјима, јер неће моћи довољно брзо да се прилагоде новим стаништима. Слика 104: Високе планинске зоне у БиХ које су најосјетљивије на климатске промјене (Извор: Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном конвенцијом УН о климатским промјенама, 2009)

166

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Климатске промјене и кретање вегетације могу значајно да поремете будућу расподјелу, број и опстанак животиња. Брзина промјена заједно с урбаним и пољопривредним баријерама може да утиче и на способност многих врста да се крећу према зонама које им боље одговарају у смислу климе и екологије (Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном конвенцијом УН о климатским промјенама, 2009).

3.5.8 Закључци и препоруке Праћење биолошке разноликости. У БиХ нису расположиви подаци за већину општепризнатих показатеља за праћење стања биолошке разноликости. Систематско прикупљање и анализа података о биолошкој разноликости су скоро непостојећи. На државном нивоу, те нивоу ФБиХ, РС и БД не постоје стручне институције чији је задатак да прикупљају податке о биолошкој разноликости, те не постоје базе података. Табела 40: Списак показатеља биолошке разноликости и њихов статус

Показатељ

Објашњење

Стање

CSI 007

Угрожене и заштићене врсте – број врста

Подаци нису расположиви/непотпуни подаци

CSI 008

Подручја која уживају неку врсту заштите – различити трендови у зависности од промјена у величини подручја

Неки подаци су расположиви, али нису компатибилни јер су при прикупљању података и израчуну показатеља коришћене различите методологије. Подаци презентовани у тексту

CSI 009

Разноврсност врста – трендови промјене расподјеле одређених група врста

Подаци нису расположиви

SEBI 004

Покривеност екосистемима – промјене у категорији тла у односу на врсте екосистема у Европи

Подаци нису расположиви

SEBI 013

Фрагментација природних и полуприродних подручја

Подаци нису расположиви

SEBI 025

Финансирање управљања биолошком разноврсности

Подаци нису расположиви

SEBI 026

Јавна свијест – мишљења јавности о одређеним аспектима биолошке разноликости

Подаци нису расположиви

CLIM 021

Биолошка разноврсност слатководних екосистема и квалитет воде

Подаци нису расположиви

CLIM 022

Расподјела биљних врста – утицај климатских промјена

Подаци нису расположиви/непотпуни подаци

CLIM 024

Расподјела животињских врста - утицај климатских промјена

Подаци нису расположиви

Прикупљање података и праћење трендова биолошке разноликости је неопходно ради ефикасног управљања природним биолошким ресурсима, што захтијева брз и адекватан одговор. Статус заштићених подручја. Прије спровођења Закона о заштити природе у ФБиХ, РС и БД, заштићена подручја била су у потпуности запостављена с обзиром на њихов статус подручја од посебног интереса. Међутим, усвајање тих закона није значајно утицало на ситуацију у којој су се налазила постојећа заштићена подручја, јер закон није предвидио да се поново испитају и преображаји у нове категорије које су овдје представљене, а поред тога, многа подручја нису ушла у законски оквир. Намјена простора/урбанизам. Због недостатка, односно недосљедне примјене просторно-планске документације, омогућено је да се заштићена подручја користе и уреде за различите сврхе попут изградње брана за хидроелектране, изградње малих хидроелектрана, отварања каменолома, те изградње цестовне инфраструктуре, сјече шуме и других активности које придоносе конверзији примарних станишта. То је за

Стање и трендови у животној средини

посљедицу имало губитак биолошке разноликости и, посебно, губитак облика који су аутентични за БиХ. Усклађивање законских прописа. Неусклађеност законских прописа на кантоналном и федералном нивоу представља један од проблема заштите природе на територији ФБиХ. Ти законски прописи су у неким кантонима потпуно независни од федералних, што се прије свега огледа у неусклађености заштићених категорија. То спречава пуно спровођење Закона о заштити природе који је у овом случају кровни закон ФБиХ. Додатни проблеми односе се на неусклађеност законодавства између ФБиХ, РС и БД. Резултат те неусклађености је немогућност успостављања оперативних база података на нивоу БиХ. Та ситуација довела је до неадекватног извјештавања Европској агенцији за животну средину, те је онемогућено планирање јединствене заштите биолошке разноликости на државном нивоу. Натура 2000. Озбиљност постојећих проблема на које се наилази код проглашавања заштићених подручја или заштите биолошке разноликости на државном нивоу представља неповољан основ за покретање Натуре 2000, иако је она важна за европске интеграције. Уредба о Натури 2000 усвојена је у ФБиХ, те су покренуте активности за увођење Натуре 2000 ради заштите локалитета. Изградња цеста. Изградња Коридора Vc може значајно да утиче на биолошку разноликост. Коридор Vc је дио трансевропске мреже и повезује централни дио Јадранског мора с Будимпештом. Главни циљ изградње аутопута на Коридору је повезивање БиХ с главним саобраћајним чвориштима. То подразумијева изградњу 330 км цеста у БиХ. Сматра се да нека заштићена подручја могу да буду нарочито погођена изградњом Коридора. То се посебно односи на Парк природе Хутово блато и подручје Прењ-Чврсница-Чабуља-Вран, које ће се евентуално заштитити. Мјере за ублажавање негативног утицаја изградње Коридора дефинисане су у Процјени утицаја на животну средину (EBRD, 2007). Примјеном тих мјера допринијело би се смањењу притиска на биолошку разноликост у том подручју.

3.6 ЗАГАЂЕНОСТ ВАЗДУХА И ОШТЕЋЕЊЕ ОЗОНСКОГ ОМОТАЧА 3.6.1 Загађеност ваздуха Загађеност ваздуха може да утиче на наше здравље на много начина. Бројне научне студије довеле су загађеност ваздуха у везу с разним здравственим проблемима, укључујући: погоршање респираторних и кардиоваскуларних болести, смањење функције плућа, повећану учесталост и интензитет респираторних симптома попут тешког дисања и кашља, повећану осјетљивост на респираторне инфекције, утицај на нервни систем, укључујући мозак, попут губитка IQ-а и утицај на учење, памћење и понашање, рак и прерану смрт. Чини се да неким осјетљивим појединцима пријети већи ризик од утицаја загађеног ваздуха на здравље, и у ту категорију спадају на примјер старије особе и дјеца, појединци који већ имају дијабетес, болести срца и плућа (нпр. отказивање срца/исхемијске болести срца, астму, емфизем и хронични бронхитис). У 2008. години око 127 милиона људи живјело је у државама у којима су премашени национални стандарди за квалитет ваздуха. Загађење ваздуха такође штетно дјелује на нашу животну средину. Озон може да оштети вегетацију и да штетно дјелује на раст биљака и дрвећа. Ти утицаји могу да смање способност биљака да апсорбују CO2 из атмосфере и посредно да дјелују на читаве екосистеме. Честице у ваздуху које распршавају и апсорбују свјетлост смањују видљивост – што је уобичајен проблем у градовима БиХ који се налазе у долинама.

167

168

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Прилог II садржи даље поједностављене демонстрације негативних утицаја загађеног ваздуха на здравље људи и животну средину. Већина загађивача ваздуха у БиХ потиче од индустријских активности, али значајна количина такође потиче од саобраћаја. Прије рата индустрија је била најважнији загађивач, и то: индустрија челика у Зеници, термоелектране у Какњу, Тузли, Угљевику и Гацку, фабрике цемента у Какњу и Тузли, индустрија обраде дрвета у Добоју и Маглају, фабрика ацетилена, хлора и хлорне киселине у Јајцу, хемијска индустрија, те индустрије детерџената и ђубрива у Тузли, као и многе друге. Међутим, прије рата су постојала и 122 постројења за прочишћавање индустријских отпадних вода, од којих је 40% радило исправно. Тренутно нити једно такво постројење није у функцији. У току рата велики број производних индустријских погона био је оштећен и девастиран, па ни до сада није достигнут предратни ниво производње. Стога је загађење много мање сада него прије рата. Тренутно је дио загађења посљедица даљинског преноса загађивача ваздушним масама које потичу ван државних граница. Већи дио емитованог загађења води поријекло од сагоријевања фосилних горива која се користе у производњи енергије и транспорту. У складу с европским конвенцијама, хидрометеоролошки заводи у БиХ користе европски софтвер DEM за емисије ради анализе статистичких података о загађености ваздуха. На тај начин се Европска агенција за животну средину извјештава о подацима који су добијени и који су доступни на њиховој wеб страници. Федерални хидрометеоролошки завод БиХ (ФХМЗ БиХ) користи методологију CORINAIR, док Републички хидрометеоролошки завод РС (РХМЗ РС) користи методологију IPCC за потребе извјештавања и провјере компатибилности података. Сљедећи софтвери који се користе су: Collector, Reporter, Importer, Copert i Selma GIS. Станице у Сарајеву, Тузли и Бањој Луци прате квалитет ваздуха.

Квалитет ваздуха у Сарајеву Федерални хидрометеоролошки завод БиХ (бивши завод БиХ) од 1967. године континуирано прати квалитет ваздуха. У првим деценијама од када се врше мјерења, просјечне годишње вриједности добијене анализом двадесетчетверочасовних узорака од 1975. до 1991. указивале су на знатно виши степен загађености у односу на посљедњих 17 година (Слика 105). Тај тренд може да се објасни смањењем индустријске активности због ратних дејстава, али и гасификацијом сарајевских котловница након рата. Од 1995. до 2011. (након ратног периода) долази до постепеног пораста концентрација SO2 и дима. У 2001. години забиљежен је пад концентрација због повољних метеоролошких услова (дуги периоди без температурних инверзија, веће просјечне температуре што је утицало на смањену потражњу енергије и смањење емисије у атмосферу).

Станица: Бјелаве, Сарајрво

SO2 (µg/m3)

Дим (µg/m3)

250 200 150 100 50

2010

2009

2008

2007

2006

2005

2004

2003

2002

2001

2000

1999

1998

1997

1996

1995

1992

1991

1990

1989

1988

1987

1986

1985

1984

1983

1982

1981

1980

1979

1978

1977

1976

0 1975

Слика 105: Просјечна годишња концентрација SO2 и дима у Сарајеву у периоду 1975-2010. (Извор: ФХМЗ БиХ, 2011)

Подаци с метеоролошке станице Бјелаве у Сарајеву показују да су концентрације SO2, NO, NO2, NOx, CO и O3 ниже од граничних вриједности из Правилника о граничним вриједностима квалитета ваздуха (Службене новине ФБиХ, број 12/05) (Слика 106).

169

Стање и трендови у животној средини

µg/m3

Станица: Бјелаве, Сарајрво

60 50 40

Слика 106: Просјечне годишње вриједности концентрација SO2, NO, NO2, NOX, O3 у Сарајеву (1-час вриједност) у периоду 2002-2010. (Извор: ФХМЗ БиХ, 2010)

30 20 10 0 SO2

2002

2003

NO2

2004

2005

NOx 2006

2007

O3 2008

2009

2010

Слика 107 приказује податке који су добијени из двије метеоролошке станице (Бјелаве – 100 м изнад града и Алипашина улица – центар града). Најуочљивије разлике се односе на емисије NO, NO2 i NOx. Концентрације измјерене на аутоматској станици у Алипашиној улици су неколико пута веће од оних које су измјерене на метеоролошкој станици Бјелаве, што је у првом реду посљедица емисије из саобраћаја (Алипашина улица је једна од најфреквентнијих у Сарајеву). (µg/m3)

СА - Бјелаве

СА - Алипашина

140 120 100 80

Слика 107: Просјечне годишње концентрације SO2, NO, NO2, NOX, O3 у станицама у Сарајеву: Бјелаве и Алипашина за 2010. годину (Извор: ФХМЗ, 2011)

60 40 20 0 NO

SO2

NO2

NOx

Квалитет ваздуха у Тузли Праћење концентрација сумпордиоксида и дима у ваздуху града Тузле није вршено у првих 10 година након рата и поново је почело 2002. године. Ако упоредимо резултате мјерења двадесетчетверочасовних узорака у периоду од 2002. до 2011. године с мјерењима из периода 1990-1991, очигледно је да је концентрација сумпордиоксида нешто нижа, док је концентрација дима већа и прелази граничне вриједности (ГВ) (Слика 108). Станица: Тузла

SO2 (µg/m3)

Дим (µg/m3)

60 50 40 30 20 10 0 1990

1991

2002

2003

2004

2005

2007

2008

2009

2010

Слика 108: Просјечне годишње концентрације SO2 и дима за периоде 19901991. и 2002-2010. (Извор: ФХМЗ БиХ, 2011)

170

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Квалитет ваздуха у Бањој Луци Слично као у Сарајеву, квалитет ваздуха у Бањој Луци погоршава се у зимском периоду због емисија из стационарних извора (малих пећи) и покретних извора (возила у саобраћају), међутим, загађивачи не прелазе граничне вриједности из Правилника. Може да се каже да се загађивачи попут PM10 приближавају граничној вриједности (100 µg/m³ у 24 часа). То је узроковано лошим енергентима који се користе за гријање или лошим квалитетом бензина у саобраћају. Слика 109: Просјечна годишња концентрација SO2, NO, NO2, NOX, CO, O3 и PM10 у Бањој Луци у периоду 2005-2010. (Извор: РХМЗ РС, 2011)

µg/m3 100 90 80 70

2005

2006

50 40

2007

2008

2009

2010

0 SO2

NO2

NOX

CO (mg/m3)

PM10

Осим тога, резултати о квалитету ваздуха у Бањој Луци заснивају се на подацима из само једне станице која се налази у прометној улици и која је окружена бројним појединачним и заједничким пећима, па стога приказани резултати представљају најгори сценарио и нису репрезентативни за квалитет ваздуха у читавој Бањој Луци.

Прекорачење граничних вриједности квалитете ваздуха у градским подручјима (Мостар, Бања Лука и Сарајево) Највећа емисија SO2 потиче од сагоријевања фосилних горива која имају високу концентрацију сумпора. Због тога што су многи градови у БиХ смјештени у долинама, смог и загађеност ваздуха постали су уобичајен проблем за животну средину у зимском периоду када емисије из мањих и већих котловница, саобраћаја и индустрије бивају „заробљене“ у долинама. На сљедећим сликама приказана је изложеност градског становништва SO2 и NO2. Слика 110: Изложеност градског становништва SO2 у БиХ (Извор: ФХМЗ БиХ)

Градско становништво

Средња дневна прекораченја > 125µg/m3

1500000

1000000

> 9 дана 3 - 9 дана

500000

0 - 3 дана 0 дана

0 1990

1995

1997

1999

2001

2003

Слика 111 показује да је од 100% становништва у градским подручјима у 2004. години (Сарајево, Тузла, Мостар и Бања Лука) око 75% становништва изложено између 0 и 26µg/m3 NO2, а остатак становништва (око 25%) је изложено концентрацији NO2 између 26 и 32 µg/m3. С обзиром на то да је гранична вриједност NO2 300 µg/m3, становништво није изложено значајној концентрацији NO2.

171

Стање и трендови у животној средини

Слика 111: Изложеност градског становништва NO2 у БиХ у 2004. години (Извор: ФХМЗ БиХ)

% градског становништва 100% 90%

29%

80% 70% 60% 50% 40%

71%

30% 20%

26-32 µg/m3

10%

0-26 µg/m3

2004. година

3.6.2 Киселост падавина Загађеност у облику киселина и спојева који творе киселине (попут сумпордиоксида и азотних оксида) могу да се таложе на површини земље из атмосфере. Тај кисели талог може да буде сув или мокар. Мокро таложење је познато под називом кисела падавина (кисела киша). Киселе падавине могу да се јаве било гдје, а у неким подручјима киша може да садржи 100 пута већу киселост од киселости природних падавина. Кисели талог може да представља озбиљан регионални проблем, посебно у подручјима која су смјештена низ вјетар од извора емитовања великих количина SO2 i NOx (нпр. постројења за сагоријевање угља, пећи за топљење и фабрике). Кисели талог може на разне начине штетно да дјелује на екологију копна и водених система. Иако кисели талог може непосредно да оштети лишће дрвећа, најчешће штетно дјелује на дрвеће тако што мијења хемијске и физичке карактеристике тла. У језерима кисели талог може да изазове помор рибе и других облика воденог живота. Сектори за животну средину унутар Федералног хидрометеоролошког завода БиХ у Сарајеву и Републичког хидрометеоролошког завода РС у Бањој Луци редовно анализирају киселост падавина. Киселе падавине јављају се током цијеле године, али су ипак интензивније у зимским мјесецима. Како приказује Слика 112, постотак киселих падавина у Сарајеву је у сталном порасту од 1996. до 2006. године, након чега долази до смањења киселих падавина до 2009. године, затим поново долази до повећања 2010. године. Велики постотак киселих падавина може да се припише вјетровима који долазе са сјевера и сјеверозапада Сарајева. Та чињеница је логична, јер се Какањ и Зеница, градови који производе велику количину загађења, налазе сјеверно и сјеверозападно од Сарајева. Поред локалних градова, загађивачи који узрокују киселе кише долазе дијелом из сјеверозападне Европе.

(% киселих узорака)

Станица: Бјелаве, Сарајево

80 70 60 50 40 30 20 10 0 1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

Слика 113 приказује учесталост појаве киселих падавина у Бањој Луци. У поређењу са Сарајевом, Бања Лука има знатно мањи постотак киселих падавина.

Слика 112: Учесталост појава киселих падавина у Сарајеву у периоду 19962010. (Извор: ФХМЗ БиХ, 2011)

172

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 113: Учесталост појава киселих падавина у Бањој Луци од 2005. до 2010. (Извор: РХМЗ РС, 2010)

% узорака киселих падавина 7 6 5 4 3 2 1 0 2005

2006

2007

2008

2009

2010

3.6.3 Радиоактивност атмосфере Захваљујући IAЕA39 из Беча, у БиХ постоји на нивоу ентитета по пет аутоматских станица које врше континуирано мјерење вриједности јонизирајућег зрачења у амбијенталном ваздуху. Извјештавање врше на годишњем нивоу Федерални хидрометеоролошки завод БиХ и Институт за јавно здравство РС, који свакодневно мјере апсорбоване дозе јонизирајућег зрачења. Према расположивим подацима континуираних вишегодишњих мјерења и тестних мјерења на подручју централне БиХ, апсорбована доза јонизирајућег зрачења износи од 0.8 до 1.1 mSv/год. Измјерене вриједности су испод стандардних свјетских норми (имајући на уму да природна радијација Земље износи 1.2 mSv/год, а да природна козмичка радијација износи 0.3 mSv/год. тако да је укупна природна радијација 1.5 mSv/год). Слика 114: Годишња апсорбована доза јонизирајућег зрачења за период 2004-2011. (Извор: ФХМЗ БиХ, 2011)

mSv/g 1,6 1,4 1,2 1 0,8 0,6 0,4 0,2 0

Сарајево 2004.

Бихаћ 2005.

Мостар 2006.

2007.

Тузла 2008.

Ливно 2009.

Јајце 2010.

2011.

Максималана доз. абсор. доза

3.6.4 Емисије прекурсора озона БиХ тренутно има процјене само за индикатор CSI 002 – емисије прекурсора озона за 1990. и 2004. годину, стога је врло тешко да се изведу закључци и покажу прави трендови. Тај индикатор указује на податке о антропогеној емисији прекурсора озона: азотни оксиди, угљенмоноксид, метан и неметански испарљиви органски спојеви 39 International Atomic Energy Agency – Међународна агенција за атомску енергију.

173

Стање и трендови у животној средини

(енг. non-methane volatile organic compunds - NMVOC), од којих је сваки мјерен према потенцијалу за формирање озона у тропосфери. Резултати за све горе споменуте спојеве изражени су као еквиваленти NMVOC (кетони). Слика 115 приказује тренд смањења емисија прекурсора озона у БиХ до износа 63% од 1990. до 2004. године, те су емисије приказане као индексиране до вриједности из 1990. (1990 = 100). До смањења је дошло због ратног конфликта и врло спорог опоравка свих индустријских постројења након тога. Индекс

kтона NMVOC екв. 250

100

200

150

100

1990

2004

kтона NMVOC екв.

213

134

Индекс

100

Слика 115: Емисије прекурсора у 1990. и 2004. години (Извор: Европска агенција за животну средину, 2005)

Слика 116 приказује емисије прекуросора за 1990. и 2004. годину по различитим секторима. Примјетно је да је 1990. године више од пола емисија прекурсора озона потицало из енергетске индустрије (углавном термоелектрана). Иако је 2004. дошло до смањења од 8%, главни емитер прекурсора озона је и даље енергетска индустрија. Важно је да се примијети да су се емисије из транспорта значајно повећале, и то са 24% у 1990. години на 40% у 2004, што је у складу с подацима из поглавља 2.4.6.1 који показују раст броја регистрованих возила, те с раније споменутим подацима о загађености ваздуха у градовима. Све ово указује на потребу да се посвети већа пажња контроли емисија из моторних возила, квалитету увезених аута и стандардима квалитета горива, јер значајно утичу на општу загађеност ваздуха у БиХ.

0,1% 0,9%

Слика 116: Емисије прекурсора озона за 1990. и 2004. годину по секторима (Извор: ФМОИТ, 2010)

1% 1%

24% 40%

2% 2%

1990. god.

2004. god.

62%

54%

3% 0,3% 0,2% Производња енергије

Остали сектори (енергија)

Индустрија (енергија)

Саобраћај

Отпад

Пољопривреда

Индустрија (процес)

174

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

3.6.5 Производња супстанци које оштећују озонски омотач Употреба супстанци које оштећују озонски омотач (SOOO), и то углавном хлорофлуороугљеноводика (енг. chlorofluorocarbons - CFC) била је раширена шездесетих у фрижидерима, расхладним уређајима, спрејевима, растварачима, пјенама и сл. због њихове хемијске стабилности. Двадесет година касније откривено је да се CFC спојеви задржавају у атмосфери дуги низ година, што доводи до оштећења озонског омотача и утицаја на здравље људи и на животну средину. Конвенција из Беча (1985) и Монтреалски протокол (1987) донесени су као међународни одговор на ту пријетњу, а њихов главни циљ је постепено искључивање CFC спојева, халона, угљентетрахлорида (енг. carbon tetrachloride - CTC) и метил хлороформа (енг. methl chromform - MCF) из употребе. У међувремену је уведена прва генерација замјенских хемикалија, тј. хидрохлорофлуороугљеника (енг. hydrochlorofluorocarbons - HCFC), који су много мање погубни од CFC спојева. Међутим, примијећено је да и те хемикалије такође спадају у гасове са ефектом стаклене баште (енг. greenhouse gas GHG), чиме се оштећење озона довело у везу с климатским промјенама. Монтреалским протоколом уведене су мјере за постепено искључивање из употребе прве генерације замјенских хемикалија. Као посљедица тога, на тржиште је ушла друга генерација замјенских хемикалија попут хидрофлуороугљеника (енг. hydrofluorocarbons - HFC) и перфлуороугљеника (енг. perfluorocarbons - PFC). Иако су 100% нешкодљиви за озон, HFC-и и PFC-и су снажни GHG-и и спадају у контролисане супстанце у складу с Протоколом из Кјота о климатским промјенама (1997). Друге алтернативне супстанце попут хидроугљеника (енг. hydrocarbon - HC), амонијака и угљендиоксида разматрани су као одговарајуће замјене и већ дуго су у употреби, посебно у расхладној опреми. Нешкодљиви су за животну средину и климу. Међутим, још увијек нису адекватни за све примјене због токсичних и запаљивих карактеристика. Важно је да се напомене да се потенцијал оштећења озона (ODP потенцијал) (енг. ozone depleting potential - ODP) у БиХ смањио за преко 90% од 2002. до 2008. године због спровођења Монтреалског протокола, али и због тога што се у држави не производе SOOO-и. Слика 117: Потрошња SOOO-и у БиХ у периоду 1995-2008. (ODP потенцијал у тонама/година) (Извор: МСТЕО БиХ Озонска јединица)

ODP потенцијал у тонама

CFC, CTC, MCF

Халони

HCFC

Метил бромид

300

250

200

150

100

0 1995

1996

1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

3.6.6 Закључци и препоруке Праћење квалитета ваздуха у БиХ врши се само у одређеним градовима, и то према различитим методама. Све до 2007. године није била додијељена одговорност за мрежу праћења квалитета ваздуха. Због тога, као и због малог броја станица за праћење у БиХ, приказани подаци о квалитету ваздуха не представљају стање квалитета ваздуха у читавој држави. Мјерења квалитета ваздуха у БиХ врше Федерални хидрометеоролошки завод и надлежни органи кантона у ФБиХ, Републички хидрометеоролошки завод у РС, пододјељење за просторно планирање, урбанизам и заштиту животне средине Владе БД, те у

Стање и трендови у животној средини

одређеним случајевима јединице локалне самоуправе. Подаци и показатељи који недостају у области мониторинга квалитета ваздуха су:  CSI 001 – Емисија закисељавајућих супстанци,  CSI 003 - Емисија примарних честица и секундарних прекурсора честица,  CSI 004 - Прекорачење граничних вриједности параметара квалитета ваздуха у градским подручјима,  CSI 005 - Изложеност екосистема закисељавању, еутрофикацији и приземном озону,  Тешки метали (Cd, Pb, Zn),  Токсични загађивачи ваздуха (нпр. хлорисани испарљиви органски спојеви (VOC -и),  Трендови и предвиђања за податке о квалитету ваздуха. Закључци који могу да се донесу на основу параметара и праћења квалитета ваздуха у БиХ су сљедећи:  Због специфичних климатских услова и топлотних инверзија, загађеност ваздуха је знатно виша у зимским мјесецима у већини градских центара у БиХ, посебно у градовима који су смјештени у долинама гдје загађење бива „заробљено“ дужи временски период;  Загађеност ваздуха у градским подручјима углавном је узрокована емисијама из стационарних извора због сагоријевања горива, те емисијама из саобраћаја и индустријских процеса. Иако су се емисије из индустријских процеса смањиле након ратног конфликта, емисије из саобраћаја су се повећале. Лож уље и угаљ који се користе за гријање углавном су лошег квалитета, што узрокује знатно загађење ваздуха;  Коришћење резултата праћења за планирање квалитета ваздуха је неразвијено;  Не извјештава се о утицајима загађености ваздуха на здравље људи и на животну средину – овај сегмент треба да буде у надлежности завода/института за јавно здравство како би се повезали квалитет ваздуха и здравствено стање популације;  Иако параметри неких загађивача попут дима и SO2 можда не прелазе граничне вриједности, хемијски „коктел“ загађеног ваздуха обично има већи штетан утицај на здравље људи и животну средину, што се обично не узима у обзир приликом извјештавања. Дошло је до значајног напретка у праћењу квалитета ваздуха, попут уградње станица за on-line праћење, и редовног извјештавања EIONET мрежа унутар Европске агенције за животну средину. Законима о заштити животне средине у ФБиХ, РС и БД, Правилником о начину вршења мониторинга квалитета ваздуха и дефинисању врста загађујућих материја, граничних вриједности и других стандарда квалитета ваздуха (Службене новине ФБиХ, бр. 1/12) и Уредбама о условима за мониторинг и вриједностима квалитета ваздуха (Службене гласник РС, бр. 124/12) дефинисана је методологија и процедуре одвијања мониторинга квалитета ваздуха према ЕУ директивама. Међутим, да би се добило комплетније опште стање квалитета ваздуха у БиХ, потребно је да се прикупи и анализира више података из различитих станица у држави. Једна је чињеница итекако очигледна из података о квалитету ваздуха: лош квалитет енергената као што су угаљ, лож уље или бензин, доприноси лошем квалитету ваздуха. Императив за БиХ је да започне с увођењем чистијих извора енергије, као што је биомаса. До сада се биомаса углавном извозила, док се за гријање домова у БиХ користе угаљ и лож уља лошег квалитета. Осим тога, у пракси треба да се појача контрола бензина, технички преглед аута и мониторинг индустријских емитера. Постоје препоруке да се уведу термалне когенерације у градовима као што су Какањ и Зеница, те да се „убрза“ саобраћај у Сарајеву. Већ је израђено неколико околинских студија и студија изводљивости за изградњу аутопута који би повезивао један крај града Сарајева с другим, али та идеја мора и да се проведе, јер је велики дио загађености ваздуха у Сарајеву посљедица спорог одвијања саобраћаја.

175

176

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

3.7 КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ Глобално загријавање оставља посљедице на регионалне климатске обрасце и расподјеле климатских фактора, а самим тим и на економске и друштвене активности људи, те на политичке одлуке. Као што је јасно истакнуто и објашњено у Четвртом извјештају о процјени Међувладиног панела о промјени климе (енг. International Panel on Climate Change – IPCC), издатом 2007. године, по први пут у историји догађа се да су људске активности одговорне за климатске промјене глобалних размјера. У извјештају је, с високим степеном безбједности, указано на чињеницу да је глобално повећање температуре атмосфере узроковано повећаном емисијом антропогених гасова са ефектом стаклене баште. Ти гасови углавном обухватају угљендиоксиде (CO2) који се отпуштају у атмосферу приликом сагоријевања фосилних горива, али исто тако и метан (CH4), азотне оксиде (NOx) и остале јаке антропогене GHG-ове попут PFC-a и SF6. Кроз ефекат стаклене баште, топлота од дневних сунчевих радијација се на природан начин складишти и тако се одржава температура Земље на угодном нивоу, како би могао да опстане живот на Земљи. Ипак, још од индустријске револуције људи све више сагоријевају фосилна горива ради производње енергије, што доводи до повећања ефекта стаклене баште. Када је ријеч о клими и животној средини, крајем седамдесетих и у осамдесетима се показало да емисије халогених супстанци попут хлорофлуороугљеника, који се производе за разне намјене, штетно дјелују на озонски омотач који се обично налази на већим висинама у стратосфери, чиме се ствара озонска рупа и то углавном изнад Антарктика. У многобројним извјештајима UNEP-а се наводи, и широко је признато, да озонска рупа на разне начине битно утиче на животну средину, па и на климу. Након одржавања Монтреалског протокола 1987. забрањени су производња и коришћење супстанци које оштећују озон (SOOO-и), што је до сада резултирало благим трендом стабилизације озонске рупе. Слика 118: Трендови у броју љетњих дана (>25°С) и појава хладних и топлотних таласа (Извор: Европски програм процјене климе, 2010)

Трендови о броју љетних дана Период 1976 - 1999.

y = 1,6461x + 24,1

90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 1975.

1980.

1985.

1990.

1995.

2000.

Просјечна глобална температура површине Земље повећала се у 20. вијеку за 0,6ºС. Та промјена се чини безначајном, али за посљедицу има значајне поремећаје у регионалним и локалним климатских узорцима. Неки региони постају топлији и сувљи, док други региони постају влажнији. Остале посљедице обухваћају раст водостаја мора и топљење поларне ледене капе и глечера, чиме се смањује количина слатких вода на Земљи. Поред тога, алармантан је број и интензитет екстремних временских појава као што су екстремне суше, јаке поплаве, урагани с разарајућим вјетровима и кишне бујице, што све доприноси повећању широког дијапазона значајних економских, друштвених и политичких утицаја на локалном, регионалном и међународном нивоу (Међувладин панел о промјени климе, 2007). Мјерења на нивоу Европе указују на тренд просјечног пораста броја топлих дана у периоду између 1976. и 2000. године. Осим тога, повећан тренд трајања топлотних таласа примијећен је у Европи између 1976. и 1999. године.

177

Стање и трендови у животној средини

3.7.1 Запажања климатских промјена у БиХ Климатски подаци за БиХ, који су представљени у Првом националном извјештају о климатским промјенама у БиХ, указују на промјене уочене око Медитеранског мора и на Балкану. Чак иако предвиђања морају још да се дораде, што ће се и учинити за потребе Другог извјештаја у складу с UNFCC-ом, ипак могу да се предвиде неки општи трендови (Међувладин панел о промјени климе, 2007). Прогнозиране регионалне промјене су у складу с глобалним сценаријем од 2ºС повећања (Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном конвенцијом УН о климатским промјенама, Бања Лука, 2009). Према том климатском моделу, БиХ ће и даље погађати глобално загријавање с просјечним повећањем од 0,7ºС до 1,6ºС по 1ºС глобалног повећања. Исти модел прогнозира да ће се обим падавина у региону смањити, посебно у љетњем периоду, што ће довести до повећаних суша. Прогнозе просторних варијација за температуре и падавине указују на значајне варијације због топографских и микроклиматских услова у БиХ. Стога, општи тренд у БиХ показује просјечан пораст температуре и просјечно смањење обима падавина, што за посљедицу има сувља љета и смањен обим сњежних падавина у зимском периоду.

3.7.2 Трендови падавина Смањење обима падавина више погађа подручја која су ближе Јадрану, и то посебно у љетњим мјесецима (Слика 119). Према истом извору, у Мостару су љета била сувља у периоду између 1982. и 2007. него између 1956. и 1981, док у Сарајеву у истом периоду нису примијећене значајне разлике.

Приједор Бихаћ

Добој

Бања Лука

Бјењина Тузла

Бугојно Зеница Ливно

Соколац

Иван-седло

САРАЈЕВО

14% 12% 10% 8% 6%

Мостар

4% 2%

Гацко

0% -2% -4% -6% -8% -10%

Билећа Требиње

Слика 119: Просторна расподјела годишњег повећања/ смањења обима кише у посљедњој деценији (1999-2008) у поређењу с референтним периодом између 1961. и 1990. (Извор: Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном конвенцијом УН о климатским промјенама, 2009)

178

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

3.7.3 Температурни трендови Показало се да се просјечна температура у БиХ у просјеку повећала за око 0,6ºС у посљедњих стотину година, што је у складу с европским трендом (Мајсторовић, 2008). Редовна мјерења температура у Сарајеву и Бањој Луци потврђују споменути тренд пораста просјечне годишње температуре. Просјечне температуре у оба града постепено се повећавају у посљедњих стотину година. Слика 120 и Слика 121 приказују трендове загријавања од 0,85ºС у Сарајеву и од 2,3ºС у Бањој Луци. Слика 120: Просјечна годишња температура у Сарајеву од 1888. до 2010. године изражена у ºС (Извор: ФХМЗ БиХ)

y = -0.008x + 9.105

2008

2003

1998

1993

1988

1983

1978

1973

1968

1963

1958

1953

1948

1943

1938

1933

1928

1923

1918

1913

1908

1903

1898

1893

1888

Према приказаним подацима (Слика 120), просјечна годишња температура у Сарајеву у посљедњих стотину година показује тренд пораста од 0,85ºС. Анализа цјелокупног периода мјерења у Сарајеву (123 године) указује на то да је просјечна годишња температурa ваздуха у Сарајеву износила 9,0ºС од 1888. до 1897. године, а од 2001. до 2010. године 10,4ºС, што је повећање од 1,4ºС.

T среднја, годишња

Линеар (T среднја, годишња)

13 12

y = -0.238x + 10.224

2010

2007

2004

2001

1998

1995

1992

1989

1986

1983

1980

1977

1974

1971

1968

1965

1962

1959

1956

1953

0 1950

Слика 121: Просјечна годишња температура у Бањој Луци у периоду 1950-2010. изражена у ºС (Извор: РХМЗ РС)

Подаци о температури ваздуха у Бањој Луци прикупљају се од 1892. године, али прва континуирана серија података за период од 10 година односи се на период између 1900. и 1909. године с просјечном годишњом температуром од 10,7ºС. Као што приказује Слика 121, од 1950. до 2010. године просјечна годишња температура у посматраном периоду повећала се за 2,3ºС, што значи да до средине 21. вијека, ако се настави постојећи тренд, може да се очекује да просјечна годишња температура у Бањој Луци достигне 13ºС. У првој деценији посматраног периода, од 1950. до 1959. године, просјечна годишња температура износила је 10,8ºС, док је у посљедњој деценији, од 2001. до 2010. године, просјечна годишња температура износила 12,0ºС, што представља повећање од 1,2ºС.

179

Стање и трендови у животној средини

Подаци су редовно прикупљани од 1950. до 1991. године, али прикупљање података од 1992. до 1997. године није било редовно, па се прибјегло коришћењу приближних вриједности. Од 1998. године подаци се поново прикупљају у континуитету. Стога је примјетан очигледан тренд пораста температуре ваздуха и у Сарајеву и у Бањој Луци, с тим да се повећавање у Бањој Луци одвија мало брже. Постоје и други расположиви подаци који потврђују тренд загријавања у Сарајеву, а заснивају се на бројању броја дана с температурама испод граница од 5, 10 и 15ºС и броја дана с температурама изнад граница од 5, 10 и 15ºС (Слика 122 и Слика 123). Први дан у години

2001-2010

1961-1990

Слика 122: Температурни прагови испод 5, 10 и 15ºС, поређење периода 1961-1990. с периодом 2001-2010. (Извор: ФХМЗ БиХ)

1961-1990

Слика 123: Температурни прагови изнад 5, 10 и 15ºC, поређење периода 1961-1990. с периодом 2001-2010. (Извор: ФХМЗ БиХ)

200

100

142,9

134,7

150

108,6

99,8 71,3

64,5

50 0 5

Задњи дан у години

2001-2010

400 350

325,6

320,9

300

293,8

290,6

257,3

257,1

250 200 150 100 50 0 5

Приказани подаци потврђују општи тренд загријавања у БиХ, уз смањење броја хладних дана (краћи хладни период) и повећање бројa топлих дана у години. Тај тренд загријавања узрокује дужи период раста. Дужина сезоне раста је још један показатељ тренда загријавања, због чега прољеће почиње раније, а зима касније. Прекорачење температурних граница (Слика 122 и Слика 123) показује да се дужина сезоне раста у БиХ повећала у периоду од 2001. до 2010. године у односу на период од 1961. до 1990, како приказује Слика 124. Узастопни дани у години

2001-2010

1961-1990

400 350 300

261

249,7

250

194

200

182,1 122

150

114,4

100 50 0 5

Слика 124: Просјечна дужина вегетационког периода за 5, 10 и 15ºС, поређење периода 1961-1990. с периодом 2001-2010. (Извор: ФХМЗ БиХ)

180

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Подаци о показатељима аграрне фенологије (временски циклус пољопривредних усјева - CLIM 031), које користи Европска агенција за животну средину (ЕЕА), нису расположиви за БиХ. Тај показатељ није битан само ради приказивања климатских промјена, већ може да допринесе бољем прилагођавању пољопривредних пракси климатским промјенама. Приказани подаци (Слика 124) показују да сијање у просјеку може да се обави раније, као и жетва. Ако сезона траје дуже, онда могу да се произведу додатни усјеви, што значајно утиче на пољопривредну производњу. Слика 124 је само индикација, јер подаци о могућој промјени датума сијања и жетве усјева нису расположиви. Примјетан је утицај високих температура на стање површинских водотока, када у периоду ниских вода долази до експанзије биомасе и цвјетања алги и потенцијалне контаминације токсинима цијанобактерија који су нефротоксични, неуротоксични и хепатоксични или других алги, попут пламеноцрвених алги, које значајно нарушавају квалитет вода намијењених водоснабдијевању или рекреацији.

3.7.4 Емисије гасова са ефектом стаклене баште Због релативно ниске укупне производње и потрошње енергије, као и ниске производње и потрошње енергије по становнику, БиХ је и даље мали емитер GHG-а, с укупно 24,14 Mt еквивалента CO2 у 2005. години. Узимајући у обзир укупну приказану емисију (Табела 41) и процијењени број становника од 3,84 милиона, као и прорачун из GAINS модела (Greenhouse Gas-Air pollution Interactions and Synergies),40 емисија по глави становника у БиХ за 2005. годину износи 6,36 тона еквивалента CO2 (УН Економска комисија за Европу, 2011). Прогнозе показују да ће убудуће доћи до благог повећања све до 2030, као што приказује и Табела 41. Табела 41: Прогноза емисија гасова стаклене баште у БиХ (Извор: УН Економска комисија за Европу, 2011)

Година

2005.

2010.

2015.

2020.

2025.

2030.

Укупнол GHG-и (Mt екв. CO2)

24,14

25,24

25,75

26,87

28,32

31,27

CO2 (Mt)

19,51

20,32

21,14

22,00

23,51

26,41

CH4 (Mt)

0,11

0,12

0,10

0,11

0,10

1.000 тона еквивалента CO2 2000.

2001.

2002.

Сектор ФБиХ

РС

ФБиХ

РС

ФБиХ

Укупно

8.469

4.705

9.154

4.405

9.701

Производња струје

4.058

2.760

4.686

2.805

5.136

196

299

217

206

210

Неиндустријска производња енергије

1.401

239

1.419

240

1.495

Индустрија и пољопривреда

715

482

781

231

782

Вађење угља

549

505

521

1.283

745

1.301

743

1.319

267

125

245

127

238

Трансформација енергије

Транспорт Други мобилни извори

прев. Интеракције и синергије стакленичких гасова и загађења ваздуха.

181

Стање и трендови у животној средини

Заправо, чак и ако се очекује благи тренд пораста, антропогене емисије GHG-а у БиХ су се смањиле у 2004. години у односу на предратне нивое, као што приказује Слика 125. Мања емисија гасова са ефектом стаклене баште посљедица је смањене индустријске активности, и то прије свега у енергетском сектору у ком је производња струје, заснована на угљу, смањена у поређењу с предратним нивоима. Због нерасположивости података о емисијама гасова стаклене баште (подаци само за 1990. и 2004) није приказан тренд на годишњој основи, али јасно је да су се емисије GHG-а смањиле због разарања индустрије у рату, те због спорог напретка након рата (Слика 125). Као што је раније назначено, садашње емисије GHG-а од око 25 Mt еквивалента CO2 су више него у 2004, али су ипак ниже у односу на предратне нивое (око 30 Mt еквивалента CO2).

Индекс

Милион тона еквивалента CO2

120

100

Слика 125: Антропогене емисије у БиХ (Извор: ФХМЗ БиХ)

20 60 15 40

20 0

1990. god.

2004. god.

Индекс

100

Милион тона еквивалента CO2

Емисије гасова са ефектом стаклене баште у БиХ су већим дијелом посљедица производње струје, неиндустријске производње енергије и транспорта, но чини се да су се емисије стабилизовале од 2000. године, као што може да се види из сљедеће табеле (Табела 42).

2003.

2004.

2005.

РС

ФБиХ

РС

ФБиХ

РС

ФБиХ

РС

4.194

9.043

4.773

9.795

4.750

10.135

4.957

2.600

4.831

3.159

5.178

2.791

4.979

3.022

233

217

180

396

264

528

157

259

1.305

270

1.389

282

1.597

278

188

562

228

636

477

841

562

550

577

561

742

1.338

740

1.357

738

1.376

737

124

240

135

262

144

253

141

Табела 42: Рашчлањивање емисије гасова са ефектом стаклене баште, укључујући енергетски сектор у БиХ (Извор: УН Економска комисија за Европу, 2011)

182

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Рашчлањени подаци о емисији гасова са ефектом стаклене баште у БиХ указују на то да је главни извор емисије GHG-а производња електричне енергије чији је тренд стабилан од 2000. до 2007. године. Електрична енергија се већим дијелом производи сагоријевањем угља у термоелектранама у којима је, по количини ослобођене енергије, управо сагоријевање угља најјачи емитер гасова са ефектом стаклене баште. У 2004. години су укупне емисије GHG-а из енергетског сектора у БиХ износиле 14 Mt еквивалената CO2, што представља главнину (скоро 80%) од укупно 18 Mt еквивалената CO2 колико је емитовано у БиХ у 2004. Преостали дио емисија GHG-а долази из транспорта, индустрије, пољопривреде, вађења угља и сл.

3.7.5 Утицај климатских промјена на екосистеме Климатске промјене утичу на разне екосистеме у држави који обухватају црногоричне планинске шуме, континенталне шуме и медитеранске екосистеме који се доводе у везу с потклиматским условима. Екосистеме одликују добро избалансиране и посебне интеракције биљних и животињских заједница, тла и климе. Биолошка разноликост екосистема резултат је милиона година еволуције кроз коју су врсте у великој мјери постале зависне једна од друге, као и од локалних климатских услова попут температуре и падавина. С друге стране, богата биолошка разноликост дијелом одржава климу стабилном (Конвенција о биолошкој разноликости, 2007) тако што доприноси регулацији воденог и карбонског циклуса. Све више и више се препознају добробити којима биолошка разноликост и екосистеми придоносе човјечанству, а које би требало економски валоризовати (Међувладин панел о промјени климе 2007, Европска комисија 2011, Миленијумска процјена екосистема 2005, Mesbah 2009), као и да климатске промјене увелике утичу на њихову стабилност (Међувладин панел о промјени климе 2007, Миленијумска процјена екосистема 2005, USEPA 2011). Показало се да климатске промјене представљају озбиљну пријетњу биолошкој разноликости биљака у Европи (Thuiller et al., 2004). Неке врсте су осјетљивије на промјене, а неке су већ угрожене, што се посебно односи на ендемске врсте које могу да постану угрожене као посљедица климатских промјена. На примјер, неке биљне и животињске врсте могу да буду присиљене да се селе на веће висине у потрази за истим условима, у смислу температуре и влажности. Неке биљне врсте могу да измјесте потомке на друге локације, тако што ће вјетар или птице пренијети њихове ситне сјеменке на удаљена мјеста, али друге врсте, укључујући многе биљке, не могу нужно да се преселе на нова станишта, а посебно не на веће висине. У Извјештају Организације за храну и пољопривреду (FAO) за 2010. годину о шумама и климатским промјенама, који обухвата поглавље о БиХ, забиљежено је сљедеће: “Ако узмемо у обзир прогнозе о промјенама температуре, онда ће највећи притисак претрпјети храстове шуме и то подједнако храст плутњак и лужњак. У БиХ шуме храста китњака спадају шуме које се налазе на најнижим тачкама с висинским распоном од 280 до 860 м.н.в. (оптимална висина је 580 м.н.в., што је доста ниска тачка). Миграција храста китњака и лужњака није могућа због крупног сјемена. Осим тога, сваки пораст температуре прати повећана суша, због чега се шумски отпад спорије разграђује.“ Ако се смањи годишња количина киша, може да дође до смањења резерви површинских вода као и токова подземних вода. Приступ води може да се смањи, што може негативно да утиче на економске, као и друштвене активности. Промјене температуре и обрасца падавина утичу на шумарство и пољопривреду. Климатске промјене непосредно највише погађају пољопривреду и шумарство, јер њихова производња суштински зависи од климе, и то углавном од падавина и распона температура. Као што је раније назначено, чини се да се сезона раста продужава у БиХ. Дужа сезона раста може да утиче на биолошку разноликост различитих екосистема. Обим утицаја дуже сезоне раста варира у зависности од екосистема и врста. Неке врсте ће се прилагодити и успјети, док ће друге сносити посљедице ако не буду могле да мигрирају.

183

Стање и трендови у животној средини

Недоступност воде утицаће директно на производњу електричне енергије у хидроелектранама. Несташица воде би додатно оптеретила доносиоце одлука на локалном и регионалном нивоу у смислу начина на који ће се поставити приоритети у вези с приступом води у ситуацији када одлуке морају да се донесу за пољопривредни, енергетски и индустријски сектор, те домаћинства. Приступ води непосредно или посредно утиче на већи дио привредног сектора, као што је и раније објашњено, али привреду нарочито погађају екстремне временске прилике попут екстремних суша и поплава, које би у скоријој будућности могле да постану учесталије. Туристичка индустрија би исто тако могла да буде погођена због смањивања сњежног покривача за зимске спортове у скијашким центрима. Слика 126 и Слика 127 приказују број дана у години у Сарајеву са сњежним покривачем од 10 cm и више. Из слика се, за период од 1951. до 2010. године, јасно види тренд смањења броја дана у години с више од 10 cm сњежног покривача. То смањење је у већој мјери наглашено на слици (Слика 127) на којој је дат број дана у години с више од 10 cm снијега по сезони (јесен, зима и прољеће). Оба дијаграма потврђују тренд загријавања, пошто је број дана с више од 10 cm снијега битан показатељ температуре. Смањење броја дана (од 10 до 13 дана мање) са сњежним покривачем је још један показатељ да је температура ваздуха у Сарајеву у порасту у посљедњих 60 година. Поред тога, због мањег сњежног покривача на планинама, смањена је количина ускладиштене воде која се топи и у прољеће и љето испушта у ријечне сливове, те пуни резерве подземних вода.

y = 0,105x + 32,10

70 60 50

Слика 126: Број дана у години са сњежним покривачем од 10 cm и више у Сарајеву у периоду 1951-2010. (Извор: ФХМЗ БиХ)

40 30 20 10 2008

2005

2002

1999

1996

1993

1990

1987

1984

1981

1978

1975

1972

1969

1966

1963

1960

1957

1954

1951

Слика 127: Број дана по сезонама са сњежним покривачем од 10 cm и више у Сарајеву у периоду 1951/19522010/2011. (Извор: ФХМЗ БиХ)

80 70

y = 0,129x + 33,05

60 50 40 30 20 10

08/09

05/06

02/03

99/00

96/97

93/94

90/91

87/88

84/84

81/82

78/79

75/76

72/73

69/70

66/67

63-64

60/01

57/58

54/55

51/52

Слика 128 приказује број дана са сњежним покривачем од 10 cm и више у Бањој Луци. Из слике се види да је појава ове количине сњежног покривача врло неравномјерна, промјењива и неизвјесна.

184

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

80 70 60 50

y = -0.236x + 22.781

40 30 20 10

2011

2010

2009

2008

2007

2006

2005

2004

2003

2002

2001

2000

1999

1998

1997

1996

1995

1994

1993

1992

1991

1990

1989

1988

1987

1986

1985

1984

0 1983

Слика 128: Број дана у години са сњежним покривачем од 10 cm и више у Бањој Луци у периоду 1983-2011. (Извор: РХМЗ РС)

3.7.6 Мјере ублажавања и адаптације на климатске промјене У Четвртом извјештају IPCC-а о процјенама препоручује се свим интересним странама, тј. владама, индустрији и потрошачима да нађу начин да смање емисију гасова са ефектом стаклене баште или да ублаже садашњи тренд климатских промјена и да се прилагоде предстојећим промјенама које се одигравају. У интересу сваке државе је да се што боље припреми за адаптацију на непосредне и посредне посљедице климатских промјена. БиХ је уврштена у регионални акциони план за Климатске промјене у Југоисточној Европи, чиме је направљена важна прекретница. Такав акциони план је итекако потребан на нивоу државе, посебно у контексту комплексне, фрагментиране и бирократске структуре власти у којој институције нису једнако опремљене за адаптацију на промјене. Сценарији климатских промјена пружају важне елементе информација који могу да буду водиља доносиоцима одлука при одређивању дугорочних државних стратегија. Мјере ублажавања и адаптације на климатске промјене у БиХ обухватају: очување и уштеду воде, уштеду енергије и раширеније коришћење обновљивих извора енергије, одрживе праксе у шумарству и пољопривреди.

Уштеда воде Значајна количина воде у БиХ губи се у систему водоснабдијевања (Агенција за статистику БиХ, Околиш и енергија 2011). Већина отпадних вода у градским подручјима се не прочишћава, већ се директно испушта у ријеке и загађује воде које би у супротном могле да се доведу до других корисника (УН Економска комисија за Европу, 2011).41 С већом несташицом воде рашће потражња, посебно у ситуацији када вода за пољопривреду углавном потиче од падавина, које се, како је раније приказано, у неким регионима смањују из године у годину. Алтернативни приступи, попут наводњавања, развиће се ради осигурања воде за производњу хране. Несташица воде диктираће већу ефикасност у коришћењу воде и смањењу отпадних вода. Планински шумски екосистеми имају важну улогу у очувању воде у БиХ и треба их одржавати као важне резервоаре природне воде (Организација за храну и пољопривреду, 2010).

Прилагођавање повећаним сушама и температури у посљедњим годинама Посљедња два љета, 2011. и 2012, карактеришу повећане температуре и суше на подручју Балкана, с температурама до 47°С у Херцеговини,42 с губицима преко једне милијарде америчких долара у БиХ у пољопривредној производњи током посљедњег 41 Наведено и у документима из пројекта “Подршка политици вода у БиХ”, те у ентитетским стратешким и планским документима из области вода. 42 Агенција Reuters: http://www.reuters.com/article/2012/08/21/us-balkans-drought-idUSBRE87J0MX20120821

Стање и трендови у животној средини

љета 2012. Недостатак доступне воде због сушног времена у посљедњих 40 година такође резултира у смањеном капацитету за производњу електричне енергије из ХЕ.43 БиХ је чланица Конвенције УН за борбу против дезертификације, и свој први извјештај на државном нивоу доставила је UNCCD-у 2007. године. У овом извјештају дате су мјере за рехабилитацију деградираног земљишта и система раног упозорења ради ублажавања посљедица суше. На регионалном нивоу, у оквиру Вијећа за регионалну сарадњу, у новембру 2008. министри одговорни за животну средину из Републике Албаније, Босне и Херцеговине, бивше Југословенске Републике Македоније, Црне Горе и Републике Србије дали су Заједничку изјаву о борби против климатских промјена у Југоисточној Европи. Ова недавна, изразито сушна љета 2011. и 2012, треба да служе као подсјетник колико је важно да се имплементирају мјере прилагођавања и ублажавања климатских промјена у БиХ и на Балкану. Адаптација и мјере ублажавања у пољопривреди и шумарству Да би се адаптирало на промјене, морају да се измијене пољопривредне праксе. Неки фактори, попут дуже сезоне раста, могли би позитивно да утичу на пољопривреду, међутим, с обзиром да други битни фактори, попут доступности воде и квалитета земљишта, нису ограничени, очекује се да би климатске промјене могле да имају негативан утицај на пољопривредну производњу. Производња усјева у БиХ тренутно, ради одржавања потребне влажности тла, углавном зависи од падавина. Потребно је да се развије пракса наводњавања и обезбиједи доступност резервоарима с водом (тренутно се наводњава мање од 2% обрадивог земљишта). Друга могућност је да се промијене сорте усјева и да се уведу зимски усјеви или други вишегодишњи усјеви, јер је покривеност тла кључна за очување воде. Поред тога, што су боље за животну средину и сигурније за здравље људи, органске пољопривредне праксе генерално омогућавају већи отпор климатским промјенама. Органском пољопривредом дугорочно се одржава плодност и влажност тла, спречавају се ерозије и поплаве, те се одржава биолошка разноликост као и разноврсност усјева. Органска пољопривреда поспјешује енергетску ефикасност и смањује емисије GHG-а, и управо из тих разлога се све више и више препоручује развијеним и земљама у развоју. Традиционалне пољопривредне праксе у БиХ треба да се комбинују с модерним научним сазнањима и технологијама, с циљем да се оствари интегрисана и одржива пољопривреда. Велики дио БиХ покривен је шумама, које су веома значајне за локалне климатске услове, водени циклус, апсорпцију гасова са ефектом стаклене баште и отпуштање кисеоника, ублажавање температурних промјена и одржавање влажности тла (Организација за храну и пољопривреду, 2010). Стога је за БиХ кључно да одржи садашњи шумски покривач, па чак и да га евентуално повећа. Уз одрживо управљање шумама ти циљеви би могли да се остваре; привредне дјелатности биле би снабдијеване дрвним и недрвним производима, док би туристички сектор могао да понуди рекреативне активности (Међувладин панел о промјени климе 2007, Европска комисија 2011, Миленијумска процјена екосистема 2005, Mesbah 2009).

Побољшање енергетске ефикасности и развијање обновљивих извора енергије Побољшање енергетске ефикасности омогућава смањење утрошка енергије и емисије GHG-а по становнику. Примјери енергетске ефикасности укључују бољу изолацију у зградама, али исто тако и когенерацију, тј. истовремену производњу електричне и топлотне енергије за котловнице. Развијањем обновљивих извора енергије смањује се овисност о фосилним горивима, као и емисије GHG-а. Хидроенергија је у БиХ добро развијена, с производњом електричне енергије око 40% од укупне производње енергије, или 7183 GWh на годишњем нивоу. Још увијек постоји добар потенцијал за даљи развој, 43 Агенција Reuters :http://www.reuters.com/article/2012/09/07/us-balkans-drought-energy-idUSBRE8860F020120907

185

186

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

посебно из малих хидроелектрана, али опасност за биолошку разноликост је значајна. Коришћење енергије вјетра је у БиХ и даље маргинално, с изузетком плана за изградњу вјетроелектрана у Подвележју и Ливањском пољу, а детаљна истраживања се воде и на пет локација на подручју источне Херцеговине у РС-у. Геотермална енергија с идентификованим термалним изворима с температурама од 20 до 100 степени има значајан потенцијал, који није развијен. Неке процјене потенцијала соларне енергије указују на производни капацитет у износу од 33 GWh електричне енергије, док постојећи ниво биомасе одговара износу од 4.200 GWh (Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном конвенцијом УН-а о климатским промјенама, 2009).

3.7.7 Међународни правни оквир за климатске промјене из перспективе БиХ БиХ је 2000. године ратификовала Оквирну конвенцију УН-а о климатским промјенама и 2007. Протокол из Kјota. БиХ се убраја међу државе које нису чланице Анекса 1 Конвенције. За државе које нису чланице Анекса 1 не постоје рестрикције за емисије GHG-а, јер се сматра да нису велики емитери по становнику. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС-а је контакт тачка за Конвенцију у име БиХ. У складу с UNFCCC-ом, БиХ, као земља која није чланица Анекса 1, има право на трансфер бројних финансијских механизама, знања и технологије. БиХ је 2009. године израдила Први национални извјештај у складу с Оквирном конвенцијом Уједињених нација о климатским промјенама. У току је израда Другог националног извјештаја уз подршку UNDP-а. Механизам чистог развоја (CDM44) према Kјotо протоколу Конвенције о климатским промјенама омогућава суфинансирање одређених пројеката у БиХ путем трговине угљем, након што је у БиХ довршен процес именовања (УН Економска комисија за Европу, 2011) Овлашћеног тијела DNA (Designated National Authority), тако што је одржан први састанак Извршног одбора DNA (29. септембар 2011, Министарство спољне трговине и економских односа). Ти пројекти обухватају енергетску ефикасност, коришћење обновљиве енергије или пројекте који се односе на одрживу пољопривреду или одрживо управљање шумама. У току је израда три пројекта у вези са смањењем NO2 (индустрија кокса), CH4 (рударство), SF6 (термоелектране) и CO2 (мале хидроелектране) (Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном конвенцијом УН о климатским промјенама, 2009). Извршни одбор DNA је на састанку указао на то да БиХ и остали пројекти могу да имају користи од Механизма чистог развоја путем:  Даљњег развоја тржишта за енергетску ефикасност и извора обновљиве енергије;  Приступа модерним технологијама; • Привлачења директних страних инвестиција кроз низ пројеката који су нешкодљиви за животну средину свих интересних страна;  Обезбјеђења развоја инфраструктуре, повећања БДП-а и запослености;  Побољшања квалитета ваздуха и животне средине и нуђења разноврсних извора енергије да би се смањила овисност о набавкама фосилних горива. Кроз развој потенцијалних пројеката у склопу Механизма чистог развоја и презентовањем тих пројеката интересним странама, БиХ је такође у могућности да смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште (GHG-а) на глобалном нивоу, те да са започињањем тих активности испуни један од приоритета Споразума о стабилизацији и придруживању у које спада спровођење Кјото протокола. Неки од потенцијала за смањење емисија GHG-а у БиХ су:  Повећање енергетске ефикасности, јер БиХ има већи енергетски интензитет од сусједних земаља,  Коришћење биомасе, годишња сјеча око 5 милиона m³, 44

CDM - Clean Development Mechanism.

Стање и трендови у животној средини

 Добијање енергије гасификацијом отпада (нпр. из депоније у Сарајеву),  Коришћење енергије вјетра,  Коришћење енергије термалних вода.

3.7.8 Закључци и препоруке Недвосмислено је приказано да су глобалне климатске промјене узроковане антропогеним емисијама гасова са ефектом стаклене баште. Иако БиХ није главни емитер GHG-а, свеједно мора да пронађе начине да допринесе и ублажи емисије и да се адаптира на садашње климатске промјене и њихове посљедице. Средњорочне и дугорочне државне стратегије морају да обухвате мјере ублажавања и адаптације у кључним секторима, укључујући пољопривреду, шумарство, индустрију, транспорт и енергију. У постојеће стратешке документе, попут Националног акционог плана за заштиту животне средине или предстојеће Енергетске стратегије, морају као елеменат да се уврсте и климатске промјене. БиХ мора у потпуности да искористи разне могућности које су јој пружене у складу с међународним механизмима попут оних који су утврђени Кјото протоколом UNFCCC. Те могућности укључују стране инвестиције и трансфере технологија у области обновљивих извора, енергетске ефикасности, пољопривреде, шумарства и очувања биолошке разноликости. Климатске промјене представљају пријетњу локалној привреди, што важи и за БиХ, али такође пружају изврсну прилику да се убрза транзиција према одрживој економији (Извјештај о зеленој економији, UNEP 2011), чиме се повећава употреба обновљиве енергије, а смањује загађење, укључујући емисију стакленичких гасова. Прикупљање и анализа података у БиХ морају даље да се развијају, посебно у области климатских промјена. Осим података који су представљени у овом извјештају, многи подаци још увијек недостају због слабог прикупљања и обраде података о животној средини. За поједине индикаторе климатских промјена у БиХ подаци недостају дјелимично или у потпуности. Један проблем представља чињеница да се неки подаци не мјере и не прикупљају, а други проблем је што се одређени подаци адекватно не обрађују, не дистрибуирају, нити објављују. Индикатори климатских промјена у БиХ за које подаци потпуно или дјелимично недостају су:  Температура вода (CLIM 019),  Задржавање воде (CLIM 029),  Потреба за водом (CLIM 033),  Вријеме јављања циклуса пољопривредних усјева (аграрна фенологија) (CLIM 031),  Однос између врста и екосистема (CLIM 026),  Ерозија тла узрокована водом (CLIM 028),  Водоток ријека (CLIM 016),  Плављење ријека (CLIM 017),  Смањење водотока ријека због суша (CLIM 018),  Фенологија биљака (CLIM 023),  Нормализација показатеља губитака узрокованих плављењем ријека (CLIM 040),  Врућине и здравље (CLIM 036),  Сезона раста пољопривредних усјева (CLIM 030),  Биолошка разноврсност слатких вода и квалитет воде (CLIM 021),

187

188

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

 Раст шума (CLIM 034),  Опасност од шумских пожара (CLIM 035),  Расподјела биљних врста (CLIM 022),  Расподјела животињских врста (CLIM 024),  Директни губици због катастрофа узрокованих временским приликама (CLIM 039),  Промјењивост приноса усјева (CLIM 032),  Фенологија животиња (CLIM 025),  Пољопривреда и шумарство (CLIM 042). Показатељи који су битни за животну средину и даље су повезани с многим другим околинским показатељима. С циљем да се адекватно прикупљају подаци о климатским промјенама, доста је важна координација између релевантних агенција попут хидрометеоролошких завода, шумарских и пољопривредних завода, те институција које врше мониторинг квалитета воде и ваздуха. Ова мјерења би требало да прикупљају и обрађују релевантне агенције. Имајући у виду да је власт у БиХ врло фрагментована, прагматичан приступ би био да се ојачају капацитети постојећих агенција за прикупљање, потврђивање и обједињавање података о околинским показатељима и климатским промјенама. Приоритет треба да буду околински показатељи који спадају у показатеље из кључне групе (CSI) који су наведени у овом извјештају. Важна је иницијатива за повећање свијести политике и јавности о тим показатељима. Овај извјештај о стању животне средине у БиХ биће важан алат за постизање тог циља. Поред тога, универзитети и факултети који им припадају су у позицији да у неким случајевима израде и/или прикупе податке за одређен број тих показатеља. Ти подаци су обично дио научних публикација, али такође би могли систематски да се достављају заводима за статистику у ФБиХ и РС или Агенцији за статистику БиХ. Према дефиницији, наука о животној средини је мултидисциплинарна наука. Потребни подаци морају да дођу из различитих извора, који се односе на различита министарства и различите агенције. Разноврсност извора информација још једном потцртава неопходност координације унутар ентитета, али и између њих, како би се добили подаци на нивоу државе. Неки подаци о животној средини имају изражен друштвени или економски карактер, као што су подаци о јавном мнијењу или трендовима тржишта. Ти подаци обично се добијају анкетама и истраживањем. Јавне и приватне агенције или медији могу да врше те анкете и истраживања. Неки подаци такође могу да се добију из приватног сектора. Релевантни подаци који потичу из приватних компанија директно се презентују јавности путем медија или се достављају јавним институцијама које затим објављују податке како би били доступни јавности. БиХ је чланица UNECE-ове Архус конвенције, а извјештај о имплементацији споменуте Конвенције израдила је 2010. године (Архус конвенција). У фокусу Конвенције, која је 1998. одржана у Архусу у Данској, је приступ информацијама, учествовање јавности у процесу доношења одлука и приступ правди када је ријеч о питањима животне средине. Слично Закону о слободном приступу информацијама, у ком се генерално спомињу јавне информације, у складу с том конвенцијом јавност има право да за своје добро тражи информације које су битне за животну средину. Након спровођења једног EU/CARD пројекта 2007. године, ФБиХ и РС су усвојилe правилнике о регистру постројења и загађивача, а од 2008. предузећа морају да извјештавају о подацима, док околински инспектори имају право да казне компаније које се не придржавају законских прописа. Извјештавање о подацима обухвата емисије у атмосферу, испуштање отпадних вода, одлагање чврстог отпада, карактеристике постројења и појединости о дозволама. За потребе било ког великог пројекта инфраструктуре, мора најприје да се изради Студија о процјени утицаја на друштво и животну средину (NEAP БиХ, 2003).

Стање и трендови у животној средини

189

190

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

4 БЕЗБЈЕДНОСТ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗДРАВЉЕ ЉУДИ 4.1

ХЕМИКАЛИЈЕ И ШТЕТНЕ СУПСТАНЦЕ

4.2

ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ И КАТАСТРОФЕ ИЗАЗВАНЕ

ЉУДСКИМ ДЈЕЛОВАЊЕМ

4.3

ПОСТКОНФЛИКТНА ПИТАЊА

4.4

ПРЕКОГРАНИЧНА ПИТАЊА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

4.5

УТИЦАЈИ НА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ

Безбједност животне средине и здравље људи

ромјене у физичком, хемијском или биолошком стању животне средине одређују квалитет екосистема и добробит човјека. Промјене стања могу да имају околински или економски утицај на функционисање екосистема, на људско здравље и безбједност, те на економску и социјалну ефикасност друштва. Животна средина је специфичан медиј у ком се одражавају посљедице свих људских активности. Безбједност животне средине, а самим тиме и безбједност људи, може да буде угрожена природним и људским дјеловањем (нпр. појава клизишта, шумски пожари, миниране површине, итд.). Физикални утицаји животне средине могу да изазову разне сметње по људско здравље у виду разних болести. Иако постоји низ индикација о могућим утицајима животне средине на здравље људи врло је тешко да се покаже, а посебно докаже, њихова директна повезаност.

4.1 ХЕМИКАЛИЈЕ И ШТЕТНЕ СУПСТАНЦЕ Према подацима ЕУ Бијеле књиге – Стратегије за будуће политике управљања хемикалијама (engl. White Paper – Strategy for a Future Chemicals Policy), у периоду између 1930. и 2000. године свјетска производња вјештачких хемикалија повећавала се од 1 милион до 400 милиона тона. Иако не може да се порекне да је друштво имало значајну корист од употребе неких хемикалија, нпр. у здравственој заштити, нажалост многе хемикалије штетно дјелују на природни свијет и људе, а још увијек не знамо које су дугорочне посљедице њихове употребе. Све већи број научних истраживања о контаминацији животне средине хемикалијама почиње да нам отвара очи. На које год подручје се научници усредоточе, било да су то тропска подручја, морски системи, индустријске региона или Арктик, проналазе трагове токсичних хемикалија. У БиХ надлежност у области управљања хемикалијама имају Федерално министарство здравља у ФБиХ, Министарство здравља и социјалне заштите у РС, те у БД Одјељење за здравство и остале услуге Владе БД. У питањима заштите животне средине у области хемикалија ове институције уско сарађују са министарствима надлежним за заштиту животне средине.

Тијела за праћење и извјештавање Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства сваке године изради анализу увезених количина пестицида на основу издатих дозвола. Према Закону о хемикалијама (Сл. гласник РС, бр. 25/09) прописано је да Министарство здравља и социјалне заштите РС води Интегрални инвентар хемикалија који се састоји од Инвентара хемикалија, Инвентара биоцида и Инвентара средстава за заштиту биља. Агенција за безбједност хране БиХ, према одредбама Закона о храни (Службени гласник БиХ, број 50/04), редовно врши прикупљање, обраду и анализу података резултата лабораторијских анализа хране које достављају лабораторије за контролу хране на подручју БиХ, а који се односе на присутност физичких, хемијских и микробиолошких хазарда у храни, у складу с важећим прописима у БиХ. Агенција има успостављену сарадњу са свим лабораторијама које врше контролу хране у БиХ, и тренутно су у завршним фазама припреме да се дају посебна овлашћења лабораторијама које ће обављати службену контролу хране, у складу с важећим прописима у БиХ. Агенција редовно доставља податке из области безбједности хране за подручје БиХ надлежним институцијама у БиХ на увид и мишљење, а „Информације о процјени ризика поријеклом из хране у БиХ“, које обухватају све податке из области безбједности хране за БиХ, редовно од 2009. године доставља на усвајање Савјету министара. До сада је Савјет министара разматрао и усвојио укупно пет оваквих извјештаја. Табела 43 приказује податке о резултатима лабораторијских анализа хране за период 2009-2011, које су доставиле лабораторије за контролу хране у БиХ.

191

192

Табела 43: Резултати лабораторијских анализа хране у БиХ у периоду 2009-2011. (Извор: Агенција за безбједност хране БиХ, 2012)

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Врста контаминанта

Број анализа

2009.

2010.

2011.

Број и % Број неодговаанализа рајућих анализа

Број и % неодговарајућих анализа

Број анализа

Број и % неодговарајућих анализа

Тешки метали

13.525

366 (2,71%)

6934

5 (0,07%)

6.280

36 (0,57%)

Микотоксини

786

6 (0,76%)

136

2 (1,47%)

2.594

2 (0,08%)

1180

9 (0,76%)

1.514

10 (0,66%)

Резидуе пестицида

Министарство спољне трговине и економских односа - Канцеларија за ветеринарство БиХ редовно прати резидуе ветеринарских лијекова, затим пестициде и контаминате у живим животињама и производима животињског поријекла (месо, млијеко, јаја, мед), као и у животињској храни. Годишњи план за праћење резидуа усваја се у складу с Одлуком о праћењу резидуа одређених материја у живим животињама и производима животињског поријекла (Службени гласник БиХ, бр. 01/04, 40/09 и 44/11) и с Одлуком о усвајању плана праћења и контроле резидуа за 2011. (Службени гласник БиХ, број 25/11). Разни узорци испитују се у зависности од тога која се хемикалија провјерава. Обично се узимају узорци урина, крви, мишића, бубрега, јетре или јаја. Инспектори у ФБиХ, РС и БД узимају узорке који се потом анализирају у овлашћеним лабораторијама. У 2010. години испитана је присутност разних опасних хемикалија на 1.022 узорка, од којих су два била позитивна (два узорка су била позитивна на двије различите врсте антибиотика). У БиХ постоје четири агенције за праћење стања површинских вода, двије у Федерацији и двије у РС-у. Агенције врше мониторинг квалитета вода, али не постоји систематично извјештавање на државном нивоу (осим за EIONET гдје је то урађено преко државне фокалне тачке – енг. „National Focal Point“). Агенције користе различите облике извјештавања, па је због тога компликовано сагледати стање токсичних загађивача у површинским водама у БиХ. Институт „Кемал Капетановић“ из Зенице прати садржај тешких метала у ваздуху. Није познато да постоје извјештаји о утицају загађености ваздуха, посебно тешких метала, на здравље људи и животне средине. Разне институције, попут Федералног завода за агропедологију, Федералног завода за пољопривреду и Пољопривредног института РС-а, прате садржај токсичних загађивача у тлу. Све три институције мјере токсичне загађиваче, али подаци нису јавни и извјештаји се не објављују досљедно. Завод за јавно здравство ФБиХ и Институт за јавно здравство РС објављују годишње извјештаје о општем здравственом стању становништва у ФБиХ и РС. Дио тог извјештаја чини и „животна средина и здравље“, у ком се наводи утицај квалитета ваздуха, тла и воде, као и утицај буке на здравље. Иако у тим извјештајима нису дати подаци или мјерења, исказана је бојазан у погледу загађености ваздуха у неким градовима која редовно прелази граничне вриједности (посебно у зимским мјесецима), потенцијалних загађивача воде који заврше у систему водоснабдијевања и проблема с управљањем отпадом. У извјештајима је проблем нелегалних депонија представљен као водећи проблем животне средине који утиче на здравље. То посебно вриједи за медицински и индустријски отпад који није адекватно одложен, тј. који је одложен на нелегалне депоније или заједно с комуналним отпадом. Завод за јавно здравство ФБиХ наводи да се 60% инфективног отпада прикупља заједно с комуналним отпадом. Завод за јавно здравство ФБиХ и Институт за јавно здравство РС такође наводе да у држави таква ситуација с отпадом представља још већи ризик по квалитет подземних вода, који се не прати редовно. Институт за акредитовање БиХ редовно објављује и ажурира листу свих акредитованих лабораторија које се баве испитивањем кемикалија, као и других испитивања везаних за област заштите животне средине. Лабораторије са ове листе врше хемијска испитивања

Безбједност животне средине и здравље људи

земљишта, затим сирове, површинске, подземне и отпадне воде те воде за пиће, пољопровредних и животињских производа, те хране. Министарство спољне трговине и економских односа је државна контактна тачкa45 (извршно тијело) за све конвенције о заштити животне средине које држава потписује и ратификује. БиХ је потписница Стокхолмске конвенције о трајним органским загађивачима, која је ратификована 30. марта 2010. године. Почетак пројекта „Омогућавање предузимања активности у БиХ за спровођење Стокхолмске конвенције о трајним органским загађивачима“ у мају 2011. даје наду да ће се разјаснити неки аспекти стања POPs-а у држави, јер је инвентура POPs-а у БиХ једна од активности пројекта. Основни циљ пројекта је да се ојача национални капацитет и омогући припрема Националног плана спровођења за управљање POPs-има и његове специфичне стратегије и акционих планова.

Независна истраживања У склопу Универзитета у Сарајеву постоји неколико истраживача на Фармацеутском факултету, Медицинском факултету и Природно-математичком факултету, који су објављивали радове о концентрацијама POPs-а у ријеци Неретви, PCB-а у тлу у Кантону Сарајево и о концентрацијама живе у атмосфери у Тузли. За вријеме посљедњег ратног конфликта у БиХ уништене су бројне трансформаторске станице, што је узроковало значајно излијевање трансформаторског уља које садржи полихлорисане бифениле (PCB). Неколико таквих станица налази се у близини Сарајева, и то у непосредној близини изворишта за водоснабдијевање. Аналитички узорци тла који су узети на тим подручјима показали су да је у само 9 од укупно 42 појединачна узорка укупна концентрација PCB-а била изнад 0,5 ppb (граница детекције имунохемијске методе), а највећа концентрација која је нађена износила је 1.53 ppb. То је за 3-4 реда величине мање од концентрација које су нађене у сличним околностима, тако да са сигурношћу може да се каже да запажене количине не представљају ризик за контаминацију воде. Али, разлог за забринутост је да су чак и дубљи слојеви тла (50 cm) садржавали исту количину PCB-а као површински слојеви (5 cm), што указује на континуирану контаминацију (Марјановић et al., 2007). У другој публикацији анализирани су нивои POPs-а у ријеци Неретви (Ђеђибеговић et al., 2010). Увидом у наведени рад може да се закључи да су резултати испитивања на POPs-ове показали да ријека Неретва у том смислу није загађена. У Табели 2 наведеног рада види се да је концентрација DDT испод границе квантификације, а квантификован је само његов метаболит DDE. С обзиром на постављене средње годишње концентрације у околинским стандардима квалитета за приоритетне и друге супстанце, у складу с постојећом домаћом и ЕУ легислативом (Директива 2008/105/ EC), граница допуштене средње годишње концентрације за копнене воде за укупни DDT је 0,025 µg/L, док је измјерена концентрација п.п –DDE 14 pg/L, што је око 1.800 пута мање од допуштене концентрације. Како се наводи у самом раду, укупна измјерена концентрација органохлорних пестицида (OCP) је 140 pg/L што може да се сматра позадинским концентрацијама. У студији се наводи закључак да нивои DDT-а и главног метаболита DDT-а указују на скору употребу тог инсектицида. Пошто DDT није увезен у БиХ у посљедњих 15 година, скора употреба наводи на закључак да постоји залиха која би требала да се истражи. У раду се такође наводи да се јављају контаминанти попут PBDE које би требало да се прати. Агенција за водно подручје Јадранског мора Мостар проводи редовне анализе пестицида из групе органохлорних пестицида на ријеци Неретви (мјерни профил Драчево и Житомислићи) и до сада нису забиљежене вриједности које прелазе EQS стандард у складу с Директивом 2008/105/EC, односно вриједностима прописаним у прилогу 1. у Уредби о условима за испуштање отпадних вода у природне реципијенте и систем јавне канализације (Службене новине ФБиХ, број 4/12). 45

NFP – National Focal Point.

193

194

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Тузла је један од најзагађенијих градова у БиХ. Публикација под називом „Дистрибуција живе у ваздуху на подручју града Тузла“ показује да у граду, због хлор-алкалне фабрике, постоји значајна концентрација живе у ваздуху (између 1 и 251 ng/m³), те се наводи да се највеће концентрације јављају око фабрике (Хуремовић et al., 2008). Табела 44: Поређење региона Тузле с просјечним концентрацијама живе у ваздуху у загађеним подручјима у односу на незагађена подручја свијета (Извор: Хуремовић et al., 2008)

Концентрација живе у ваздуху (ng/m3) Незагађена подручја у свијету

Загађена подручја у свијету

Концентрација живе у ваздуху у Тузли и околном подручју

≤0,04/2

26,7

Минимум

0,01

≤0,09

Максимум

0,06 (3.4)

251

Просјек

Иако још увијек не постоји систематично извјештавање о опасним хемикалијама и супстанцама у свим сегментима животне средине, постоје извори информација у којима се јасно наводи да вода, тло и храна у БиХ садрже одређене концентрације штетних хемикалија и супстанци. Главни извори екотоксичних хемикалија и супстанци су слични широм свијета, а БиХ није изузетак – неадекватно одлагање комуналног отпада и отпада из индустрије, рудника, болница, недостатак постројења за пречишћавање отпадних вода, те канализација која се директно изљева у отворена водна тијела. У БиХ се врше мјерења концентрација токсичних супстанци, али извјештавање о налазима у већини случајева није усклађено. Углавном се узимају узорци хране који се анализирају на садржај токсичних супстанци, али нема много проведених екотоксиколошких студија. Први корак ка изради извјештаја о стању опасних хемикалија у БиХ је успостављање боље сарадње и размјене информација између релевантних институција. Осим тога, потребно је да се унаприједи, усклади и ојача законски, институционални, технички и финансиски основи, те механизми и мјере за безбједно управљање хемикалијама и мониторинг њиховог утицаја на животну средину.

4.2 ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ И КАТАСТРОФЕ ИЗАЗВАНЕ ЉУДСКИМ ДЈЕЛОВАЊЕМ 4.2.1 Шумски пожари Шумски пожари су највећа пријетња шумама и, генерално, биолошкој разноликости. Они уништавају екосистеме и утичу на опстанак животињских и биљних врста. Штавише, повећавају ризик од ерозије тако што уништавају вегетацију тла. Најчешће захватају крашка подручја херцеговачког региона због географске позиције и климе коју у љетњем периоду одликују високе температуре са сувим земљиштем. Генерално, низак ниво влаге и високе температуре сматрају се факторима који значајно повећавају ризик од шумских пожара. Према информацијама Агенције за статистику БиХ, о узроцима шумских пожара подаци се не прикупљају, али на слици испод приказани су расположиви подаци о укупној површини опожарених подручја и оборених стабала као штете узроковане шумским пожарима.

195

Безбједност животне средине и здравље људи

Слика 129: Површина опожарених подручја и оборена стабла као штета узрокована шумским пожарима у БиХ (Извор: Агенција за статистику БиХ, 2011)

120.000 100.000 80.000 60.000 40.000

Опожарена подручја у ha

20.000

Оборена стабла због штета узрокованих шумским пожарима у m³

0 2005

2006

2007

2008

2009

4.2.2 Поплаве Поплаве на ширем простору БиХ условљене су неравномјерношћу и неравнотежом бројних природних фактора (водног режима, климатских, геолошких, топографских и људских дјелатности). Недостају тачни подаци о поплављеним подручјима и штетама на годишњем нивоу у БиХ, јер Агенција за статистику БиХ не прикупља ту врсту података. Четири агенције за воде (двије у ФБиХ и двије у РС) врше мониторинг површинских водотока, те анализирају податке о поплавним подручјима, свака у оквиру своје области, те припремају планове за спречавање и смањење штетних утицаја проузрокованих поплавама. С циљем да се што потпуније сагледа хидрографска мрежа у БиХ, даје се преглед основних територијалних (планских) јединица за управљање водама, па тиме и ризиком од поплава. Према одредбама ентитетских закона о водама у БиХ, основна територијална (планска) јединица за управљање водама је водно подручје (обласни ријечни слив) и то: 1. Водно подручје ријеке Саве и 2. Водно подручје Јадранског мора. Водно подручје ријеке Саве обухвата дио међународног ријечног базена (слива) Дунава, односно дио међународног подбазена-подслива ријеке Саве на територији БиХ, а које припада црноморском сливу. Водно подручје Јадранског мора обухвата дијелове међународних ријечних базена (сливова) Неретве с Требишњицом, те Цетином и Крком на територији БиХ. Наведена два водна подручја, посматрана кроз аспект управљања ризиком од поплава, су утицајно независна, али су, истовремено, у јакој међузависности дијелови који припадају истом водном подручју у оба ентитета. Осим тога, Водно подручје ријеке Саве у БиХ директно се „наслања“ на међудржавне водотоке: Уну, Корану, Саву и Дрину, док је Водно подручје Јадранског мора у директној утицајној вези с дијеловима међудржавних водотока Неретве и Цетине (и још неких мањих) који се налазе у Хрватској. Поплавама су најчешће изложена сљедећа подручја:  У горњим токовима притока Саве: Дрвар (ријека Унац), Тузла (ријека Јала), Олово (ријека Криваја), долине ријека Спрече, Усоре, Миљацке, Жељезнице и др.;  У средњим и доњим токовима притока ријеке Саве: Кулен Вакуф, Бихаћ, Босанка Крупа (ријека Уна), Нови Град, Приједор, Сански Мост (ријека Сана), Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф (ријека Врбас), Челинац (ријека Врбања) Сарајевско поље, Зеница, Маглај, Добој (ријека Босна), Фоча, Горажде, Зворник, Јања (ријека Дрина);  У долини ријеке Саве поплавама су често била изложена насеља: Дубица, Градишка, Србац, Брод, Дервента (Укрина), Шамац, Орашје и Брчко;

196

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

 У долини Неретве: Чапљинско поље, Габела поље, Вишићи, Свитава, Хутово блато, плато Бротњо, Расток-Језерац, долина Неретве (дио Чапљина-Буна), Вир-Посушје, Љубушко-Витинско поље (ријека Требижат), Бијело и Бишће поље (ријека Буна);  У крашким пољима: Имотско-бекијско поље, Мостарско блато, Ливањско поље, Купрешко поље, Дувањско поље са Шујичким пољем, подручје око Босанског Грахова, Гатачко поље, Невесињско поље, Дабарско поље, Фатничко поље, Билећко поље, Требињско (Мокро) поље, Љубомирско поље, Љубињско поље и Попово поље. Поплаве у БиХ су пријетња за подручје укупне површине 250.000 ha, што представља 4% укупне територије (УН Економска комисија за Европу, 2004). Градњом заштитних водних објеката у великој мјери се смањује ризик од поплава, али још увијек не постоји довољна заштита. Посљедице поплава знатно утичу и на здравствено стање становништва тако што се загађују ресурси питке воде. Поплаве представљају и пријетњу ресурсима подземних вода у тлу међугрануларне структуре (33% ресурса воде који се користе за водоснабдијевање становништва), јер се налазе на ријечним наносима. Посебан проблем представља загађење животне средине због поплава, као и могућа токсична контаминација. Поплаве узрокују огромне штете на усјевима, приватној имовини и инфраструктури, те доводе до ерозије обрадивог земљишта. Протеклих година неадекватна урбанизација је додатно искомпликовала спровођење заштитних мјера за области изложене поплавама попут ријечних долина и подручја у близини ријечних обала. У складу ЕУ законодавства и домаће легислативе, у ФБиХ је почела израда Процјене ризика с циљем да се изради План управљања ризицима од поплава. Такође, Републичка управа цивилне заштите покренула је процес израде Процјене угрожености РС од природних и других несрећа, што је прва фаза у процесу израде Плана цивилне заштите РС. За потребе извјештавања о животној средини, потребно је да Агенција за статистику БиХ прикупља податке о поплављеним подручјима и штетама на годишњем нивоу.

Слика 130: Епицентри најјачих земљотреса и главни сеизмотектонски расцјепи на територији БиХ (Извор: ФХМЗ БиХ, Центар за сеизмологију, Сарајево, 2010)

197

Безбједност животне средине и здравље људи

4.2.3 Земљотреси Као дио медитеранске зоне алпско-хималајског сеизмичког појаса, регионални тектонски положај БиХ обухвата неколико засебних геотектонских јединица: Панонски базен, Источне Алпе, Динариде и прелазну зону између Динарида и Јадранске платформе. На сеизмичност прије свега утиче колизија Јадранске платформе и Динарида. Панонски базен се одликује ријетким појавама великих догађаја, што је типично за сеизмичке активности унутар плоче. Регионална сеизмичка активност БиХ одликује се појавом земљотреса на добро познатим подручјима епицентара, као што може да се види на карти епицентара (Слика 130). Оно што је значајно за БиХ је да је садашња сеизмичка активност јача у централном и југоисточном дијелу земље, док је слабија у сјеверозападним регионима. Иако је врло тешко да се предвиде сеизмички догађаји на било којој територији на основу снимања инструмената (каталог земљотреса), те математичких и физичких модела, ипак могу да се предвиде неки будући сеизмички догађаји. Очекује се да у наредних 50 година земљотреси у региону неће бити јачи од 7 степени по Mercalli-Cancani-Siebergovoj (MCS) скали. Међутим, у наредних 100 година очекују се јачи земљотреси у јужном и сјеверозападном дијелу земље (Слика 131). Земљотреси могу да имају врло негативан утицај на животну средину и друштво. Они могу да поремете укупно стање равнотеже околинских фактора и да нанесу озбиљне штете екосистемима попут шума, вегетације, формација стијена, као и биолошкој разноликости животиња и биљака, те могу да се покрену клизишта и одрони блата. Осим наведеног, велику пријетњу животној средини, као посљедица земљотреса, представља ширење чврстог и течног отпада и индустријских хемикалија, затим загађење воде и уништавање канализационих колектора и постројења за прочишћавање. БиХ располаже знатним водним потенцијалом на ком је изграђен велики број брана које би могле у изнимним ситуацијама да покрену земљотрес сопственом тежином или

Слика 131: Најактивнија сеизмичка подручја у наредних стотину година на територији БиХ (Извор: Балкан пројекат, 1972)

198

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 132: Карта стабилности терена у ФБиХ (Извор: ФХМЗ БиХ)

 Стабилан терен  Условно стабилан терен  Нестабилан терен

Слика 133: Карта клизишта у РС (Извор: Геолошко истраживање у РС, Зворник, 2010)

 Бања Лука, Лопаре, Зворник, Гацко Општине са највише активних клизишта

 Општине са највише регистрованих клизишта

Безбједност животне средине и здравље људи

тежином воде у акумулацији. То се дешава када се акумулације налазе у близини два велика расједа која могу да се покрену због промјена нивоа воде, што може да узрокује клизишта, одроне блата и настанак пукотина на површини. Један од главних проблема који се доводе у везу са земљотресима је контаминација слатких вода сланим водама, као и продор отпадних вода и стварање талога на обрадивом земљишту. Земљотреси могу да узрокују смрт биљака и важних микроорганизама у тлу. У БиХ постоје законски прописи и институционалне мјере које проводе грађевинске фирме како би се смањио ризик од сеизмичких активности, затим постоје прописи о сеизмичкој изолацији зграда као мјере приправности и заштите грађана, што спада у надлежности Цивилне заштите. Претпоставља се да јак земљотрес може да узрокује огромну штету за привреду, животну средину и друштво у цјелини, тако да је заштита од земљотреса и ублажавање њихових посљедица саставни дио планова за привредни и друштвени развој.

4.2.4 Клизишта Клизишта представљају озбиљну геолошку опасност. На клизиште утичу многи фактори попут повећаног нагиба косине, промјене тока подземних вода, смањене дебљине косине итд. Ти фактори могу да буду изазвани природним и људским дјеловањем. Нагиб косине може да се промијени: ерозијом, промјеном тока ријеке, присуством тешких материјала на косини (зграда) и сл. Један од главних узрока за покретање клизишта је промјена тока подземних вода, што је узроковано повећаним водостајем, промјенама у вегетацији (сјеча шуме, конверзија у пољопривредно или градско подручје), јаким кишама, дугим сушним периодима итд. Значајан проблем представља нелегална градња, што додатно оптерећује косине и узрокује њихово помицање. У остале људске активности које негативно утичу на покретање клизишта спадају: прекомјерна сјеча стабала, смањење зелених површина, неисправно пројектовање и изградња дренажних система, као и неконтролисано оцјеђивање воде с косина. Стабилност терена у БиХ је различита, с разним врстама геолошке стратиграфије, те постојеће јединице датирају из периода палеозоика па све до периода квартара. У БиХ су присутни седименти различитих литолошких карактеристика, метаморфне и магматске стијене, чије карактеристике дају општи увид у физичко-механичке особине и тектонску деформабилност. Због различитих физичко-механичких својстава који су наведени у чланцима о литологији, клизишта се јављају у много различитих облика. Федерални хидрометеоролошки завод БиХ је 2009. године, у оквиру израде Студије рањивости простора ФБиХ, израдио карту рањивости простора за подручје ФБиХ с аспекта клизишта (Слика 132). На карти је представљена површина под утицајем клизишта на три различита нивоа: стабилна, нестабилна и условно стабилна површина. У стабилним зонама ризик од клизишта је мањи од 3,5%, на нестабилним површинама је већи од 10%, а на условно стабилним површинама се креће између 3,5 и 10%. Због огромних економских и друштвених посљедица од клизишта, неопходно је да се врши систематично праћење и праве детаљне карте и то посебно нестабилних зона. Слика 133 приказује клизишта у РС-у, плавом бојом су означене општине за које се сматра да су најактивнија подручја, а ружичастом бојом су означене општине с највећим бројем регистрованих клизишта. Процес регистровања клизишта и израде карте још увијек је у току, што представља проблем, јер се не може уградити систем за праћење прије него што се изради карта за цијело подручје. Према тренутно расположивим подацима у БиХ је регистровано близу 1.800 активних клизишта (Слика 134).

199

200

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 134: Број активних клизишта у БиХ (Извор: Процјена угрожености БиХ од природних или других несрећа, 2011)

2000 1800

1797

1600 1400 1200

1000

754

800 600 400 200

0 BiH

FBiH

У оквиру израде Процјене угрожености БиХ од природних или других несрећа, основни критеријум за процјену угрожености од клизишта био је процјена извршена на основу већ насталих клизишта, односно анализе посљедица које је посматрани догађај имао на људе, имовину, инфраструктуру и околину. Стога су идентификовани хазарди и креирана сљедећа листа репрезентативних клизишта у БиХ:  Клизиште Суљаковићи – Маглај,  Клизиште Мала брода – Зеница,  Клизиште Богатићи – Трново,  Клизиште Чемерно – Гацко,  Клизиште Лопаре,  Клизиште Зворник,  Клизиште Бања. Неки од примјера клизишта и насталих штета приказани су у наставку.

Слика 135 приказује клизиште (површине 70.000 m2) у близини Маглаја гдје је животна средина у потпуности нарушена. Клизиште је углавном посљедица дугог периода јаких киша. Слика 136: Велико клизиште у Богатићима (2010) које је уништило хидроелектрану и дио шуме

201

Безбједност животне средине и здравље људи

Слика 136 приказује клизиште површине 250.000 m² у Богатићима које је узроковало огромну штету у животној средини и на објектима. Површински ток ријеке Жељезнице је измијењен, потпуно је уништена хидроелектрана, као и неки објекти. Поред тога, уништена је велика површина шуме, што је штетно дјеловало на животиње и отјерало их са станишта. Иако је проблем локализован 2010, ништа није учињено на санацији подручја и спречавању будућих штета. Осим директног утицаја које клизишта имају на животну средину и друштво, клизишта такође утичу и на прикључке (гас, струја, нафтоводи, дренажа за бујичне токове, канализација и водоснабдијевање), који пак утичу на животну средину. Азбест из старих објеката, дим и честице могу штетно да дјелују на квалитет ваздуха. Опасни материјали као и шут могу да контаминирају водне ресурсе и околни пејзаж. У зависности од климатских прилика у БиХ, годишње се јавља више од 1.000 клизишта, од којих су нека позната од раније и поново су се активирала, док су нека нова. Ови бројеви су значајно увећани у посљедњих 20 година и потребно је напоменути да су клизишта један од приоритетних проблема животне средине у БиХ. У 2010. години 30 клизишта се појавило у Бањој Луци, 41 у Лопарама, 50 у Зворнику. Само у Кантону Сарајево регистрована су 763 клизишта, што представља огроман проблем по људски живот и животну средину. Геолошка својства ових подручја су природно погодна за клизишта, стога и најмања људска активност може да проузрокује велику штету. Клизишта могу да угрозе животе, објекте и животну средину, а ризик од њиховог настанка може да се смањи превенцијом, санацијом и стабилизацијом. Слика 137 приказује стање клизишта у Кантону Сарајево. С обзиром да карта клизишта за цијело подручје БиХ не постоји, неопходно је да се израде детаљне карте за цијелу државу. На тај би се начин одређена подручја дефинисала као приоритетна, те створили предуслови за израду стратегија санације. Слика 137: Клизишта у Кантону Сарајево (означена црвеним) у бази података ESRI ArcGIS 9.3. (Извор: Завод за изградњу Кантона Сарајево, 2009)

202

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

4.3 ПОСТКОНФЛИКТНА ПИТАЊА Проблем животне средине у регионима који су прошли кроз конфликт сматра се, нажалост, проблемом од секундарне важности. Утицај конфликта на животну средину у региону је супротан: иако је узрокована и у насљеђе остављена велика штета, конфликт је пружио прилику за кратак предах од штете коју је наносила недовољно регулисана област индустријске инфраструктуре, чије се стање у много погледа погоршавало, што никако није било корисно у смислу процјене утицаја на животну средину (Stoett, 2005). Иронија лежи у томе што се озбиљан проблем с опасним отпадом појавио као резултат хуманитарних напора за вријеме конфликта, јер „донација из ратног периода у облику најмање 50.000 тона лијекова којима је истекао рок трајања представља посебан проблем када је ријеч о збрињавању отпада“ (Stoett, 2005). Ратишта су прекривена муницијом, али оно што је алармантно је осиромашени уран. То је постала бојазност у БиХ, јер је осиромашени уран коришћен у чахурама на око 11 локација 1994. и 1995. године. Контаминација ураном је посебно изражена на три локације: постројење за поправак тенкова у Хаџићима, складиште за муницију у Хаџићима и бараке у Хан Пијеску. У обимном истраживању UNEP-а откривено је да су подземне воде контаминиране осиромашеним ураном, што је први такав случај икад забиљежен. Иако налази радне групе UNEP-а указују на минималну контаминацију, строго се препоручује да се предузму мјере опреза и да се ради на подизању јавне свијести (Програм УН за заштиту животне средине, 2003). Локалитет постројења за поправак тенкова у Хаџићима је, према предложеним

Слика 138: Минска ситуација у БиХ (Извор: БХMAC, 2012)

Безбједност животне средине и здравље људи

препорукама UNEP-а, очишћен од контаминације чиме је смањена радиоактивност на површини угроженог подручја, док су веће количине радиоактивне муниције и њених дијелова остали дубоко у земљи. Из тог разлога, Завод за јавно здравство ФБиХ је водио трогодишњи пројекат под називом „Мониторинг радиоактивности животне средине подручја Хаџићи“ с посебним освртом на осиромашени уран (у периоду 2007-2009). У том периоду су рађени узорци земље, воде (површинске воде, воде за пиће и техничке воде), траве, воћа и поврћа. У наведеном периоду ни у једном узорку није утврђена присутност осиромашеног урана. Наведени пројекат је замијењен истраживачким пројектом под називом „Примјена GIS алата на претходно одређене уранове изотопе у подземним и површинским водама рејона Хаџића“ који је трајао у периоду 2010-2011, а ког је реализовао Завод за јавно здравство ФБиХ, у оквиру научно-техничке сарадње с Институтом „Јожеф Стефан“ из Словеније (Процјена угрожености БиХ од природних или других несрећа, 2011). Могло би да се тврди да права пријетња по безбједност животне средине не потиче од ратне штете, већ од недостатка регулаторних закона и поступака у постконфликтном периоду. Кад би једна ријеч могла да опише садашње неповољно стање животне средине у БиХ, онда би та ријеч била „отпад“. Тај термин може да се односи на многобројне аспекте. Вриједно пољопривредно земљиште је неискоришћено због присутности мина. Када је ријеч о одлагању чврстог и опасног отпада ситуација је лоша, што утиче и на стање екосистема и на здравље људи, те одузима драгоцјено вријеме за израду политике. Доста садашњих проблема је посљедица оштећења инфраструктуре у рату, међутим ни у послијератном периоду инвестиције и средства уложена у обнову и одржавање инфраструктуре нису довољна, па је пракса расипања такође дио проблема (нпр. процјењује се да се због дотрајале инфраструктуре водоснабдијевања губи невјеројатних 70% укупне количине воде за пиће). Ситуација је слична и с онечишћењем ваздуха, јер су стандарди и даље недостижни у многим градским подручјима, попут Какња гдје се налази термоелектрана на угаљ. За вријеме конфликта у БиХ у директним акцијама је уништено око 6.000 ha земљишта. Поред тога, на територији БиХ има између 15.000 и 20.000 мина, те преко 1 милион осталих експлозивних направа, које покривају површину од 420.000 ha или 8% укупне територије БиХ. Процјењује се да је тренутно 1.443 km2 покривено минама, што је 2,8% укупне површине БиХ (Слика 138).

4.4 ПРЕКОГРАНИЧНА ПИТАЊА И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ БиХ је, као и сусједне државе, потписница ESPO конвенције. Обавеза потписника ESPO конвенције је да израде Студију о процјени утицаја на животну средину за све пројекте који могу да изазову прекограничне проблеме животне средине. Главне активности или планирани пројекти, актуелни у посљедњем периоду, које имају или би могли да имају негативан прекогранични утицај на животну средину, наведени су у наставку. „Рафинерија нафте“ а.д. Брод (бивша Рафинерија нафте „Босански Брод“) налази се у Броду, у близини границе с Републиком Хрватском. У рафинерији још увијек није успостављен систем управљања околином. Према законским прописима о животној средини у БиХ, обавеза рафинерије је да информише надлежно министарство о емисијама у животну средину, укључујући емисије у ваздух и воду. Међутим, у протеклом периоду рафинерија није радила у континуитету, па стога ни праћење није вршено редовно (Студија енергетског сектору у БиХ, Модул 13 – Околиш, 2008). Рафинерија већ неко вријеме представља проблем и предмет је разговора између релевантних представника БиХ и Републике Хрватске, с циљем да се спријечи негативан утицај рафинерије у Броду на квалитет ваздуха у Славонском Броду (Р Хрватска).

203

204

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Успостављање Центра за газдовање отпадом (ЦГО) у Дубровачко-неретванској жупанији у Републици Хрватској планирано је на локацији Лучино раздоље, у непосредној близини границе с БиХ. Изградња главног елемента инфраструктуре ЦГО-а, одлагалишта, могла би да угрози пећину Вјетреницу (на Поповом пољу), коју је БиХ кандидовала за уврштавање на UNESCO-ов попис свјетске баштине. План је да се одлагалиште смјести источно од села (ИПЗ унипројект, 2010), тј. три километра ваздушне линије од ивице Поповог поља на висини од око 150 m изнад Поповог поља. Због екстремне пропустљивости тла и бројних подземних веза које се протежу од Поповог поља до обалне зоне тачно испод предвиђене локације одлагалишта, постоји опасност од негативног утицаја на екосистем Поповог поља и његову изузетно угрожену и богату подземну фауну. Као сувласник нуклеарне електране „Кршко“ Република Хрватска је, у складу са споразумом с Републиком Словенијом из 2001. године, преузела обавезу да одлаже својих 50% нуклеарног отпада. Република Хрватска још увијек није одлучила хоће ли своју половину отпада збринути на свом одлагалишту, на 13 km удаљеном, али много скупљем словенском одлагалишту или ће га извести у треће земље, што увијек представља проблем. Ако се одлучи за прву опцију, потенцијална локација за одлагање отпада из нуклеарне електране „Кршко“ је Трговска гора, која је само 10 км удаљена од границе с БиХ. Република Хрватска је затражила кредит од Европске банке за обнову и развој за пројекат изградње прве подземне хидроелектране „Омбла“. Према пројекту, планирана локација за електрану је ријека Омбла, која је удаљена око два километра од Дубровника и која се налази на граници с БиХ. Иако је за потребе тог пројекта израђена Студија о утицају на животну средину, хрватски еколози и хидролози су указали на пропусте у Студији. Према њиховим процјенама пројекат би могао да угрози крашки систем на том подручју, као и богати природни свијет, прије свега колоније шишмиша које настањују пећину Вилина, која се налази на планинском масиву изнад ријеке Омбле. С друге стране, ушће ријеке Омбле се само дијелом налази на територији Р Хрватске, док се већи дио налази на територији БиХ. Власти у БиХ нису информисане о детаљима тог пројекта, а због могућег негативног утицаја на животну средину на територији БиХ, требало би да се проведу додатна истраживања. Еколози из БиХ су нагласили чињеницу да се водоносник који ће бити претворен у подземну акумулацију налази готово у цијелости на територији БиХ и да ће све негативне посљедице на природу највише утицати на подручје БиХ. Пројектом „Горњи хоризонти“ у источној Херцеговини (РС) планирају се превести воде из Гатачког, Невесињског, Дабарског и Фатничког поља преко Билећког језера и акумулације ХЕ Требишњица, према ХЕ Дубровник и регулацијом дуж Поповог поља до ПХЕ Чапљина (Студија угрожености-рањивости простора Херцеговачко-неретванског кантона, 2009). Еколози из Хрватске и из БиХ упозоравају да би тиме велике количине вода које се подземним крашким каналима мањих ријека природно уливају у Неретву, биле преусмјерене у сливно подручје Требишњице, чиме би ријека Неретва губила знатан дио свог хидропотенцијала. Ипак, за овај пројекат је урађено више студија и експертиза којима је анализиран утицај вода Горњих хоризоната из једног у други слив и које су констатовале да превођење воде нема утицаја на мале воде Буне, Бунице и Брегаве. Студија утицаја изградње ХЕ Дабар је прошла јавну расправу и њоме је доказано да су утицаји од превођења вода из Невесињског поља, које у природним условима отичу према Буни и Буници, у акумулацију Билећа и даље према акумулацији ХЕ Дубровник и ПХЕ Чапљина, незнатан, јер се тиме смањују негативне посљедице великих вода (поплаве), а превазилазе проблеми малих вода (суше), с обзиром да на мале воде може да се интервенише акумулираном водом у акумулацији Пошћење. Ипак, овај пројекат је још увијек предмет расправе различитих интересних група из БиХ и Хрватске.

205

Безбједност животне средине и здравље људи

4.5 УТИЦАЈИ НА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ Болести су резултат интеракције три основна фактора: домаћина (особе), агенса (бактерије, вируси, гљивице, али и алергени, па чак и под одређеним околностима храна – изразито дијетална храна, затим хемијски агенси – токсини, прашина, физички агенси – врућина, зрачење, хладноћа и у одређеној мјери друштвени и психосоцијални стресори) и животна средина. Посљедњи фактор на разне начине утиче на вјероватност и околности контакта између домаћина и агенса. Многи епидемиолози широм свијета додају векторе као четврти фактор који је спона за многе болести. Наведена три фактора која описују природни ток болести позната су под називом епидемиолошко тројство, како приказује Слика 139. Слика 139: Епидемиолошко тројство болести – природно поријекло болести

ДОМАЋИН

ВЕКТОР

АГЕНС

ЖИВОТНА СРЕДИНА

Добро познавање природног тока болести је неизбјежно да би могле да се одреде превентивне методе. Иако су многе инфективне болести узроковане преносом с човјека на човјека, постоје и разни други узроци, попут микроорганизама који живе у спољашњој средини. Научници из разних области, укључујући област медицине, морају да раде заједно да би одговорили на изазове које пред њих постављају ти околински патогени. Околински патогени су микроорганизми који значајан дио свог животног циклуса проводе ван људског домаћина, али када пређу на људе онда узрокују болести чија је учесталост мјерљива. Преносе се водом, тлом, ваздухом, храном и другим дијеловима животне средине, те могу да погоде скоро сваког појединца на Земљи. У патогене животне средине убрајају се legionella pneumophila (узрочник легионарске болести, која се често налази у расхладним уређајима), вирус западног Нила (лат. Encephalitis Nili occidentalis) и cryptosporidium parvum (паразит који се налази у храни, води за пиће и водама за рекреацију).

4.5.1 Веза животне средине и здравља људи Свјетска здравствена организација (СЗО) је 2006. године навела у извјештају „Спречавање болести кроз здраву животну средину“ да је чак 24% болести у свијету узроковано изложености утицајима из животне средине који би могли да се избјегну. У Извјештају се наводи да би добро усмјереним интервенцијама могао да се предуприједи ризик који долази из животне средине. Даље, у извјештају се процјењује да је више од 33% болести дјеце млађе од пет година узроковано утицајима из животне средине. Ако би се предуприједили ризико-фактори животне средине, могли би да се спасу животи четири милиона дјеце, која већином потичу из земаља у развоју. У Извјештају се процјењује да је више од 13 милиона смртних случајева годишње узроковано болестима које су могле да се спријече. Скоро сваки трећи смртни случај и болест у најнеразвијенијим регионима узроковани су утицајима из животне средине. Преко 40% смртних случајева од маларије и око 94% смртних случајева од дијареје, болести које су највеће убице дјеце у свијету, могло би да се спријечи бољим управљањем околином.

206

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

СЗО дефинише животну средину као збир свих физичких, хемијских и биолошких фактора који се налазе у спољашњој средини, као и свих припадајућих реакција. У овој дефиницији искључују се реакције које се не односе на животну средину, као и реакције које спадају у друштвену и културну сферу, те генетика. Четири главне болести које се јављају у сиромашним срединама су дијареја, упале доњих дисајних путева, маларија и разни облици ненамјерних озљеда. Мјере које би могле одмах да се предузму да би се смањиле болести које су узроковане факторима из животне средине су промоција сигурног складиштења воде у домаћинствима и боља хигијена, затим употреба чистијих и сигурнијих горива, сигурнија градња, разумнија употреба и управљање токсичним супстанцама у домаћинствима и на радним мјестима, као и боље управљање ресурсима воде. Болести које су узроковане факторима из животне средине и које на годишњем нивоу свеукупно представљају највећи здравствени терет када је ријеч о смрти, обољењима и неспособности или годинама живота коригованим у односу на неспособност (енг. Disability Adjusted Life Years - DALYs) су: дијареја, упале доњих дисајних путева, маларија, повреде у саобраћајним несрећама, ненамјерне повреде које нису узроковане саобраћајним несрећама, хронична опструктивна плућна болест, те стања у перинаталном периоду. Већина болести које су узроковане утицајима из околине истовремено су и највеће убице, иако се према смртности рангирају у различите категорије. Болести које узрокују највећи апсолутни број смртних случајева годишње због промјенљивих фактора из животне средине (то су сви дијелови животне средине који су подложни промјенама због коришћења расположивих технологија, политика, превентивних мјера и мјера за очување здравља становништва) су: кардиоваскуларне болести, дијареја, упала доњих дисајних путева, рак, хроничне опструктивне плућне болести, саобраћајне несреће, те ненамјерне повреде. Извјештај СЗО (2006) показује да животна средина значајно утиче на више од 80% наведених болести. Штавише, чини се да су квантификоване само оне околинске опасности које могу да се измијене, тј. оне опасности које су подложне промјенама кроз политике или технологије које већ постоје. У извјештају се такође наводи колико болести, које се доводе у везу с околином, може да се спријечи. Одлучним дјеловањем и постављањем приоритета с циљем да се донесу мјере којима би наведене болести могле да се контролишу, сваке године би се могли да се спријече милиони смртних случајева. Сарадња с енергетским, транспортним, пољопривредним и индустријским секторима је од кључне важности кад је ријеч о побољшавању основних фактора из животне средине који су узроци лошег здравственог стања. Климатске промјене су веома битан фактор који доприноси промјенама у животној средини које узрокују болести. Екстремни временски догађаји постају све интензивнији и постаће вјероватно и учесталији како се буде мијењала клима у свијету (Albritton et al., 2001, Houghton et al. 2001, Epstein, 2002, Woodrof et al., 2002). За епидемиологе је један од најважнијих аспеката тог тренда утицај на инфективне болести. Све је већи број студија (McMichael et al., 2001) у којима се истражује утицај временских прилика на инфективне болести. Од средине седамдесетих година прошлог вијека широм свијета је дошло до појаве, поновног избијања и прерасподјеле инфективних болести (СЗО, 1996). Иако постоји више узрока за ширење инфективних болести (Rothman, 1976), глобалне климатске промјене такође могу у великој мјери да допринесу томе. Временске прилике и клима могу да утичу на одбрану домаћина, векторе, патогене и станиште. Да би могли да се проуче климатски утицаји потребно је да се интегришу информације из много извора. На примјер, мапирањем вишеструких сетова података кроз географски информациони систем (GIS), истраживачи могу да опазе обрасце који настају, а затим споне између простора и времена могу да доведу до нових претпоставки о узроцима. Климатске промјене могу да утичу на промјене у дистрибуцији и карактеристикама

Безбједност животне средине и здравље људи

инфективних векторских болести – болести чији се узрочник преноси преко вектора крпеља, комараца и сл. Поред тога, екстремни временски догађаји могу да се доведу у везу с „кластерима“ болести које се преносе преко вектора, глодара и хране (Martens et al., 1997). Бујичне поплаве остављају за собом тло погодно за размножавање комараца, истјерују глодаре из јазбина, те контаминирају водотокове токсичним хемикалијама, микроорганизмима (попут e. coli, cryptosporidium и vibrio cholerae) и нутријентима, што може да узрокује црвене плиме. Посебно екстремни серијски догађаји могу да узрокују дестабилизацију. Под утицајем суша смањује се број предатора, док јаке кише доприносе повећању хране за њихов опортунистички плијен. Остале бојазни које расту када је ријеч о нарушавању здравља због утицаја климе, а које је потребно даље истражити, су: улога све веће варијабилности у смртности због врућине и хладноће, синергије са загађеним ваздухом, укључујући CO2 фертилизацију, полен амброзије и астму, затим опасности на путовањима због нестабилних зимских временских прилика, те промјене у генетици зглавкара због загријавања.

4.5.2 Систем обавјештавања о заразним болестима у БиХ Систем обавјештавања о заразним болестима регулисан је јавно здравственим системима у ФБиХ, РС и БД и проводи се у складу с 10. ревизијом Међународне класификације болести (МКБ 10). За туберкулозу се од краја деведесетих стриктно примјењује дефиниција случаја (СЗО), те проводи систем надзора и обавјештавања. Што се тиче осталих болести, оне се надгледају у БиХ и издају се обавјештења у складу с клиничким знаковима и симптомима. Иако не постоје званично усвојене дефиниције случаја заразних болести, доктори медицине у ФБиХ и РС врше пријављивање заразних болести на темељу дефиниција случаја препоручених од стране надлежних институција за јавно здравство, као што је случај са обољењима сличним грипи или акутним респираторним инфекцијама, као и особама инфицираним ХИВ-ом. За све заразне болести за које доктор медицине који успоставља дијагнозу сматра потребним је, осим клиничких знакова, потребна и потврда лабораторије.Извјештавање о отприлике 80 заразних болести је обавезно – број се разликује у ентитетима, јер на нивоу БиХ за ову област не постоје законски прописи. За потребе израде овог извјештаја болести су подијељене у сљедеће категорије:  Болести које се преносе водом и храном,  Болести које преносе вектори,  Болести узроковане климатским промјенама,  Туберкулоза,  Болести узроковане радијацијом или било којим другим ризико-фактором животне средине. На основу расположивих службених података, које су прикупили Завод за јавно здравство ФБиХ и Институт за заштиту здравља РС, при томе се придржавајући главних препорука СЗО, како је раније споменуто, те на основу наше категоризације, дошло се до налаза приказаних у наставку.

4.5.3 Болести које се преносе водом и храном СЗО (2006) наводи да је 88% свих случајева дијареје у свијету узроковано водом, санитацијом и хигијеном. Утврђени ризико-фактори су „вода за пиће, санитација и хигијена“, као и аспекти безбједности хране који се односе на воду, санитацију и хигијену (тј. контаминација хране због коришћења несигурне воде за пиће или недостатка хигијене у домаћинству). Болест је само у ограниченом броју случајева пренесена другим путевима, који не подразумијевају воду, санитацију, хигијену или храну (нпр. пренос путем ваздуха), те се отприлике 94% свих случајева дијареје у свијету доводи у везу с околином, што

207

208

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

за посљедицу има преко 1,5 милиона смртних случајева годишње и то углавном дјеце. Процјена за развијене земље (90%) била је нешто нижа због мањег броја случајева инфективне дијареје, мада је на неинфективну дијареју отпадао релативно велики дио свих случајева дијареје. Вода, санитација и хигијена су веома битни фактори који утичу на потхрањеност (спомиње се у Извјештају под „Потхрањеност“). На случајеве дијареје, који могу да се припишу води и санитацији, отпада 5,3% смртних случајева и 3,5% DALYs европске дјеце између 0 и 14 година. Кључне климатске варијабле, посебно падавине и температура, утичу на болести које се преносе водом за пиће, храном, те на проблеме с квалитетом приобалних вода (за ову категорију болести не постоје расположиви подаци, иако БиХ има неколико километара обале). Снабдијевање становништва питком водом један је од главних предуслова за високи ниво здравственог стања у било којој популацији. Свјетска здравствена организација је међу дванаест великих здравствених показатеља за земље укључила мјерење квалитета воде за пиће, наглашавајући њен значај за здравствено стање становништва. То је главни разлог зашто стручњаци СЗО стално раде на побољшању стандарда и препорука за рјешавање овог питања. Један од приоритета сваког јавног здравственог система је превенција гастроентеритисних болести које се преносе водом, а које могу да се повежу с непрекидним снабдијевањем питком водом. Показатељи за праћење које је предложила СЗО су: болести које се преносе водом, снабдијевање питком водом и приступ извориштима питке воде, те третман канализационих отпадних вода. Подаци о снабдијевању водом за БиХ су приказани у UNICEF-овом кластер Истраживању вишеструких показатеља из 2013. године, које је рађено у оквиру пројекта “Истраживање здравственог и социјалног стања дјеце и жена у БиХ“. Резултати који се односе на приступ питкој води су сљедећи:  Готово комплетно становништво у БиХ (у ФБиХ 99,6%, у РС 99,5% и у БД 99,4%) користи побољшани извор воде за пиће,46 са скоро подједнаким омјером у градским и у сеоским срединама;  Према резултатима, врло мало чланова домаћинстава (5%)47 користи одговарајуће методе за прочишћавање воде у кући (прекувавање, додавање хлора, коришћење филтера или коришћење соларне дезинфекције). Остали чланови домаћинстава као методу прочишћавања воде у једнакој мјери (око 2%) користе прекувавање и додавање хлора;  94% домаћинства у БиХ, тачније 94,2% домаћинстава у ФБиХ, 96,5% у РС-у и 46,1% у БД, имају питку воду доступну у објекту.48 Питка вода доступна је у објектима у 94,7% урбаних домаћинстава и 93,8% руралних домаћинстава;  За 2% чланова домаћинстава која користе побољшане изворе воде за пиће је потребно 30 или више минута да дођу до извора воде, узму воду и врате се до стамбеног објекта. Према истом истраживању, на нивоу БиХ већина домаћинстава има санитарне чворове, и то око 99,7% домаћинстава у градским и 98,1% у руралним подручјима. Око 99,0% становништва ФБиХ, 97,9% становника РС-а и 100% становника БД живи у домаћинствима с побољшаним санитарним објектима. Разлика између урбаних и руралних подручја углавном се огледа у типу WС-а. У урбаним подручјима БиХ најчешће се користе санитарни чворови који су прикључени на канализациони систем (83,3%), а у руралним подручјима најчешће су септичке јаме (58%). 46 Термин „побољшани извор воде за пиће“ односи се на сљедеће врсте водоснабдијевања: вода из славине (у објекту, у дворишту или на земљишту), јавна славина/хидрант, упојни бунар, заштићени бунар или извориште, прикупљање кишнице. Флаширана вода се сматра побољшаним извором воде само у случају да домаћинство користи побољшани извор воде за друге сврхе, нпр. прање руку и кување. 47 Подаци се односе на сва домаћинства, она која користе побољшани извор воде за пиће и она која користе непобољшани извор воде за пиће. 48 Вода доступна у објекту односи се на све врсте водоснадбијевања: јавно водоснабдијевање (централне општинске водоопскрбне системе), локалне системе, бунаре, чатрње и сл.

209

Безбједност животне средине и здравље људи

Податке о здравственој исправности воде за пиће у ФБиХ посједују Завод за јавно здравство ФБиХ и кантонални заводи за јавно здравство, у РС Институт за јавно здравство, те у БД Одјел за здравство и остале услуге Владе БД који исте прикупљају и обрађују у складу са релевантним правилницима о хигијенској исправности воде за пиће. Осим институција јавног здравства, податке о анализама воде за пиће посједује и Агенција за безбједност хране БиХ. Табела 45 приказује податке о резултатима лабораторијских анализа воде за пиће за период од 2009. до 2011. године, које су доставиле лабораторије за контролу хране у БиХ. 2009. Врста анализе

2010.

2011.

Број анализа

Број и % неодговарајућих анализа

Број анализа

Број и % Број и % Број неодговарајућих неодговарајућих анализа анализа анализа

Физичкохемијске анализе

14.666

2.056 (14,02%)

12.997

2.318 (17,83%)

14.283

1.363 (9,54%)

Микробиолошке анализе

18.306

2.245 (12,26%)

22.324

2.433 (10,90%)

18.981

1.482 (7,81%)

Табела 45: Резултати лабораторијских анализа воде за пиће у БиХ у периоду 2009-2011. (Извор: Агенција за безбједност хране БиХ, 2012)

Агенција за безбједност хране БиХ прикупља и анализира податке о обољењима чији је узрок/пут преношења храна, на основу података које редовно достављају релевантне институције из области јавног здравства. Слика 140 приказује податке о обољењима у БиХ чији је узрок/пут преношења хране за период од 2009. до 2011. 1600 1400 1200

Слика 140: Епидемиолошки подаци о обољењима чији је узрок/ пут преношења храна* (Извор: Агенција за безбједност хране БиХ, 2012. - *подаци се односе на обољења гдје је храна потврђена као узрок/пут преношења)

1472 1293 1169

1000 800 600 400

Укупан број обољелих (спорадични+епидемијски случајеви оболијевања)

248

224

200

2009

2010

Број епидемија 16

Број обољелих у епидемијама

2011

Очигледна је спона између воде и хране, јер микробни агенси из воде (нпр. вируси, бактерије, протозое) могу да контаминирају храну. На примјер, било је случајева када је свјеже воће и поврће контаминирано водом за наводњавање. Институције које дјелују у оквиру здравственог сектора у ФБиХ, РС и БД нису провеле анализе односа између болести које се преносе храном и водом и ризицима из животне средине и климатским промјенама. Од типичних болести које се преносе водом и храном, а које се свакако доводе у везу с околином и климом, најфаталнија је колера, али у БиХ ниједан случај није пријављен скоро читав вијек. Гиардијаза се јавља спорадично – у периоду од 2006. до 2010. пријављено је само 11 случајева (2006. шест; 2007. три; 2009. два; 2010. ниједан). У склопу здравственог система у БиХ не дијагностицирају се и не пријављују болести које се преносе водом и храном, а које узрокују различите облике дијареје попут криптоспоридиозе и оне коју изазива cyclospora (која се не пријављује ни у ЕУ), док шистозомијаза и трипаносомијаза нису присутне у држави.

210

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Не врши се рутинско дијагностицирање ентеричних вируса, те се већина ентеричних болести, чија етологија није утврђена, у систему извјештавања класификује у складу с МКБ 10 као: Остале бактеријске цријевне инфекције (Infectiones intestinales bacteria aliae - A04), Алиментарне интоксикације (Intoxicationes alimentaris bacteriae aliae - A05) и Дијареја и гастроентеритис за које се претпоставља да су инфекционог поријекла (Diarrhoea and gastroenterocolitis causa infectionis suspecta - A09). Слика 141 приказује укупан број случајева све три болести у периоду од 2006. до 2010, па је унутар тог прегледа дата расподјела према дијагнози за сваку годину мјерења. Број пријављених случајева варира из године у годину, мада се креће између 4.853 и 9.432. Слика 141: Различити облици дијареје према години и облику (Извор: Подаци из билтена Завода за јавно здравство ФБиХ и Института за јавно здравство РС, преузето из билтена EUFOR -а о заразним болестима)

Број случајева 10000 9000

2494

8000 7000 6000 5000

2000 1227

643

4444

6042

4254

4842

940

4000

3452

3000 2000 1000

2494

2000 1227

226

461

2009

2010

0 2006

2007

Остале бактеријске цријевне инфекције (А04)

2008 Алиментарне интоксикације (А05)

Дијареја и гастроентеритис инфекциозног подријетла (А09)

Слика 142 приказује број пријављених случајева салмонеле, дизентерије, хепатитиса А и лептоспирозе: ризико-фактори животне средине и климатске промјене могу да утичу на све те болести, због начина на који се преносе – фекално-орално. У периоду који је предмет анализе нема значајних промјена. Слика 142: Број случајева салмонеле, дизентерије, хепатитиса А и лептоспирозе у БиХ према болести и години од 2006. до 2010. (Извор: Подаци из билтена Завода за јавно здравство ФБиХ и Института за јавно здравство РС, преузето из билтена EUFOR-а о заразним болестима)

Број случајева 700 600 500 400 300 200 100 0

2006

2007

2008

2009

2010

414

621

593

479

454

Дизентерија, узрочник Shigellae (A03)

Хепатитис А (Б15)

108

104

Лептоспироза (А27)

Друге инфекције узроковане салмонелама (А02)

4.5.4 Болести које преносе вектори С биолошког аспекта, оправдано је да се очекује да би климатске промјене могле да имају кључну улогу у одређивању фактора који доприносе ширењу болести које преносе вектори. Најчешће болести које преносе вектори су маларија и dengue грозница. У БиХ није присутна ниједна од те двије болести. Сматра се да је маларија искоријењена у БиХ

211

Безбједност животне средине и здравље људи

крајем седамдесетих 20. вијека, с обзиром на то да је посљедњи аутохтони случај пријављен 1964, док је 1968. пријављена поновна појава болести. Међутим, имајући на уму прилике у животној средини, посебно климатске промјене, постоји вјероватност да ће се маларија поново појавити. Случај dengue грознице никад није пријављен у БиХ, јер њен вектор није присутан у БиХ, тј. не може да опстане у садашњим климатским условима, али као што је случај и с маларијом, могла би да се појави ако дође до значајних климатских промјена. Међутим, у протеклим деценијама је забиљежено неколико битних случајева обје болести чији су носиоци били странци који су привремено боравили у БиХ. Случајеви осталих болести које преносе вектори, попут крпељног менингоенцефалитиса, жуте грознице, chikungunya грознице, грознице долине Рифт, грознице ријеке Рос, енцефалитиса долине Murray и енцефалитиса St. Louisa нису пријављени у БиХ. Разлог је, можда, географски положај државе, или неуспостављање дијагнозе и неоткривање тих болести, јер доктори с њима нису упознати, те се у лабораторијама узорци не тестирају на те болести. Вриједи споменути и лајмску борелиозу. Број пријављених случајева је у порасту у протеклим годинама, како приказује Слика 143. У случају ове болести нема могућности заштите цијепљењем, но постоји успјешно лијечење које спречава тешке генерализиране облике болести. У избјегавању и превенцији болести које преносе крпељи нагласак је на сталној едукацији становништва, те на брзом дијагностицирању болести и интервенцији. Број случајева

80 70

50 40 30 20

10 0 2006

2007

2008

2009

2010

4.5.5 Туберкулоза Туберкулоза је болест која се у БиХ прати према стандардима СЗО је туберкулоза. СЗО је дала дефиницију случаја 1995. године. Управо због тога детаљни подаци о туберкулози могу да се наведу и анализирају за дужи период него за било коју другу заразну болест. Све до 1991. године у БиХ је годишње пријављивано око 4.000 нових случајева. Број случајева је значајно пао у периоду од 1992. до 1996, што је посљедица смањеног обима извјештавања током ратног периода од 1992. до 1995. Исто вриједи и за друге болести, а не само за туберкулозу. Од 1995. године пријављивање нових случајева заснива се на стандардима СЗО-а, али је било потребно неколико година да се тај систем успостави. Иако се укупни број нових случајева након 2002. године креће око 2.000, битно је напоменути да је број БК (Koch’s bacillus) позитивних налаза у сталном опадању. Осим тога, нема непознатих/неодређених случајева. Висок број случајева прије може да се повеже с економским положајем становништва, него с факторима животне средине.

Слика 143: Број случајева лајмске борелиозе у БиХ од 2006. до 2010. године (Извор: Подаци из билтена Завода за јавно здравство ФБиХ и Института за јавно здравство РС, преузето из билтена EUFOR -а о заразним болестима)

212

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Број случајева

5000 4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500

2010

2009

2008

2007

2006

2005

2004

2003

2002

2001

2000

1999

1998

1997

1996

1995

1994

1993

1992

1991

1990

1989

1988

1987

1986

Слика 144: Број случајева туберкулозе према години и према БК налазу у БиХ од 1985. до 2010. године (Извор: СЗО, Подаци за БиХ, 2012)

Укупно Новообољели плућни БК позитивни

Новообољели плућни БК негативни

Новообољели са непознтим/неутврђеним БК налазом

Новообољели са ванплућним ТБ-ом

Остали нови случајеви

4.5.6 Респираторне болести узроковане загађеним ваздухом Иако се загађеност ваздуха прати дуги низ година, корелација између претпостављеног повећања броја обољелих и повећане загађености ваздуха (пораст вриједности SO2, NO2 и дима у ваздуху, посебно у три најзагађенија града у Босни – Сарајеву, Тузли и Зеници) није израчуната. Главни разлог за то су непоуздани статистички подаци о броју обољелих и о угроженој популацији. Стандардна дијагностичка класификација болести које се надгледају врши се у све три административне јединице у БиХ према законским прописима о борби против заразних болести (не постоје јединствени прописи на нивоу БиХ), што значи да се у извјештајима о јавном здрављу прате све друге болести и стања. Мрежа система прикупљања података о јавном здрављу није довољно функционална, тако да је често прикупљање релевантних података отежано или подаци уопште не могу да се добију како би их нека административна јединица у држави анализирала. Умјесто тога могу да се дају само процјене. Стога тренутно загађивачи ваздуха, као узрочни агенс, не могу да се доведу у везу с респираторним болестима, иако многи фактори указују да је број таквих случајева велик.

4.5.7 Болести узроковане радијацијом или било којим другим ризико-фактором животне средине Нажалост, здравствени систем не препознаје болести или стања која би могла да се подведу под ову групу. Регистар малигних обољења је непотпун, јер се води само у РС, док се у ФБиХ тек успоставља. Међутим, чак и да регистар постоји, било би доста компликовано да се докаже промјена учесталости у односу на предратни период (до 1992) због три основне чињенице:  Међународна класификација болести и узрока смрти измијењена је почетком деведесетих (МКБ 10 је замијенио МКБ 9), а 10. ревизија користи се у БиХ од 1995;  У БиХ су се одиграли значајни процеси миграције – имиграција, расељеност унутар државе и емиграција значајно су измијенили све демографске категорије;  Посљедњи попис становништва у БиХ обављен је 1991, након тога пописа није било.

Безбједност животне средине и здравље људи

4.5.8 Закључци и препоруке У законима о здравственој заштити ФБиХ, РС и БД, као једна од дјелатности јавног здравства идентификована је потреба праћења хигијенско-епидемиолошке ситуације у животној и радној околини, анализирања и оцјене утицаја животне средине на здравље људи, сузбијање фактора ризика за настанак болести и повреда, те фактора ризика из животне средине, као и провођења специфичних активности на заштити и очувању животне средине. Ове одредбе нису довољно добро пропраћене прописима ни одговарајућим финансиским инструментима, а регистри обољења за поједине врсте болести су непотпуни или не постоје. Упркос томе, поједине врсте обољења се прате према стандардима СЗО, док се остала обољења пријављују на темељу дефиниција случаја болести препоручених од стране надлежних институција за јавно здравство у ФБиХ, РС и БД. Након сагледавања свих чињеница, идентификована је потреба ефективнијег праћења патогена у животној средини како би истраживачи могли боље да разумију појаву и опстанак патогена у подручјима која се сматрају ризичним у смислу појаве болести због утицаја животне средине. У смислу ефективнијег праћења болести повезаних с околином, потребно је да се ојача мрежа јавног здравства и здравствене екологије кроз институције јавног здравства у ФБиХ, РС и БД, те да се ради на успостави информационих система јавног здравства који ће омогућити брзу размјену информација и података о здравственој исправности намирница, воде за пиће, те предмета опште употребе. Због уске повезаности фактора животне средине и здраља људи, прикупљање и обраду података у будућности је потребно проширити на све релевантне податке о стању животне средине које утиче на здравље људи, за шта је неопходно повезивање информационих система јавног здравства са информационим системима за заштиту животне средине у ФБиХ, РС и БД. Осим тога, како би могла да се дају боља предвиђања о томе како животна средина може да утиче на учесталост болести које су узроковане утицајима животне средине, морају да се подстичу мултидисциплинарна истраживања.

213

214

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

5 ОДГОВОРИ ПОЛИТИКА 5.1

ИНСТИТУЦИЈЕ ЗА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ, ДРЖАВНА ПОЛИТИКА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАЋЕЊЕ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

5.2

ОБРАЗОВАЊЕ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ, ПОДИЗАЊЕ СВИЈЕСТИ ЈАВНОСТИ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ И УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ

215

Одговори политика

омпоненте друштвених, економских и околинских система међусобно су повезане узрочно-посљедичним везама, па животна средина као медиј у ком се рефлектују посљедице свих људских активности треба да се посматра у оквиру ширег друштвеног контекста. Стање животне средине и ефикасност примијењених мјера заштите животне средине може да се анализира само у оквиру укупне политичке, привредне и друштвене ситуације у држави. Одговори политика које су израђене с циљем да се смање негативни утицаји људских активности на животну средину односе се на управљање околином, политику животне средине, праћење, образовање о животној средини, подизање свијести јавности о животној средини, те на јавно учешће у БиХ. Синергија свих тих инструмената одражава реакције друштва с циљем да се обезбиједи балансирани развој друштва у цјелини.

5.1 ИНСТИТУЦИЈЕ ЗА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ, ДРЖАВНА ПОЛИТИКА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАЋЕЊЕ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Напори који су учињени да би се спровеле реформе у сектору животне средине у БиХ подстакнути су могућим чланством у ЕУ, те усвајањем и преузимањем правне стечевине ЕУ. У том погледу, усвајање околинских правних стечевина захтијева обимне измјене у постојећем систему управљања околином, политици животне средине, праћењу животне средине и активностима.

Слика 145: Институционална структура у области заштите животне средине у БиХ

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Предсједништво

Агенција за безбједност хране БиХ

Парламентарна скупштина

БРЧКО ДИСТРИКТ

Савјет министара

Агенција за статистику БиХ Министарство спољне трговине и економских односа БиХ

ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Фонд за заштиту околиша ФБиХ Остале федералне управе и управне организације : - Федерални завод за статистику -Федерални хидрометеоролошки завод -Завод за јавно здравство ФБиХ -Федерални завод за агропедологију -Федерални завод за пољопривреду -Федерални завод за геологију -Федерални агромедитерански завод

Парламент БД Влада БД

РЕПУБЛИКА СРПСКА

Парламент ФБиХ Влада ФБиХ

Парламент РС Влада РС

Министарства у Федерацији БиХ Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства

Агенција за водно подручје Јадранског мора Агенција за водно подручје ријеке Саве

Федерално министарство околиша и туризма

Федерално министарство здравства

Општине

Републичке управне организације :

Министарства у РС Министарство здравља и социјалне заштите

Међуентитески одбор за животну средину Кантонална министарства

Одјел за просторно планирање и имовинскоправне послове

Кантонални Парламент Кантонална Влада

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

- Републички завод за статистику - Републички завод за геолошка истраживања

Институт за јавно здравство РС

Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС

Општине

Републички хидрометеоролошки завод РС

Агенција за воде обласног ријечног слива Саве Агенција за воде обласног ријечног слива Требишњице

216

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

5.1.1 Институционална структура У БиХ постоји фрагментирани низ околинских институција које се налазе на четири управна нивоа: државном, ентитетском, кантоналном и општинском (Слика 145). Институције у области заштите животне средине наведене у наставку имају одређене одговорности на државном, односно ентитетском нивоу (Табела 46 - Табела 49). Табела 46: Одговорности институција у области заштите животне средине на државном нивоу

Институција/сектор/одјел Министарство спољне трговине и економских односа БиХ (Сектор за природне ресурсе, енергетику и заштиту околине/животне средине) Агенција за статистику БиХ (Федерални завод за статистику и Републички завод за статистику РС)

Одговорности Дефинисање политика, основних принципа, координација дјелатности и усклађивање планова ентитетских тијела, власти и институција на међународном плану у подручјима пољопривреде, енергетике, заштите животне средине, развоја и коришћења природних ресурса и туризма 49 Развој статистичког истраживања, одржавање статистичког ИТ система, размјена информација с другим земљама и међународним организацијама у вези с билатералним споразумима и другим међународним договорима

Агенција за безбједност хране БиХ

Пружање научних савјета, те научна и техничка подршка законодавству и политици БиХ у подручју безбједности хране и хране за животиње, прикупљање и анализа података, контакт тачка за активности у комисији Codex Alimentarius, и системима за брзо узбуњивање за храну и храну за животиње (RASFF, INFOSAN), тражење, поређење, анализа и сумирање научних и техничких података у подручјима безбједности хране

Међуентитетски одбор за животну средину

Координација и хармонизација Закона о животној средини и политика односа између два ентитета, промоција ратификације међународних конвенција, спровођење пројеката ЕУ

На нивоу БиХ постоје уставне одредбе које дефинишу питања животне средине, нпр. члан IVа), а у ФБиХ, РС и БД ова област се уставно уређује на сљедећи начин:  Према Уставу ФБиХ,50 глава III, члан 2 алинеја ц), политика заштите човјекове околине је у заједничкој надлежности ФБиХ и кантона. У Уставу ФБиХ не постоји експлицитна одредба која дефинише надлежност за одрживи развој, већ се као релевантно у глави III, члан 1 алинеје д) и и), као искључива надлежност ФБиХ наводи утврђивање економске и енергетске политике;  Устав РС51 дефинише да РС уређује и обезбјеђује заштиту животне средине (Амандман XXXII, тачка 13), односно систем заштите и унапређивања животне средине (Амандман 32 став 1 тачка 13 на члан 68), штити и подстиче рационално коришћење природних богатстава с циљем да се заштити и побољша квалитет живота, као и заштити и обнови средина (члан 64), а човјек има право на здраву животну средину и свако је, у складу са законом, дужан да у оквиру својих могућности штити и унапређује животну средину (члан 35). Уставом је дефинисано да се законом уређују заштита, коришћење и управљање добрима од општег интереса, као и плаћање накнаде за коришћење добара од општег интереса и градског грађевинског земљишта;  Чланом 8 Статута БД БиХ52 дефинисана је надлежност БД за област заштите животне средине.

49 Члан 9 Закона о министарствима и другим тијелима БиХ (Службени гласник БиХ, бр. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09 и 103/09). 50

Службене новине ФБиХ, бр. 1/94, 13/97, 16/02, 22/02, 52/02, 63/03, 9/04, 20/04, 33/04, 71/05, 72/05 и 88/08.

Службени гласник РС, бр. 21/92 – пречишћени текст, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96,16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05 и 117/05.

Службени гласник БД БиХ, бр. 17/08 и 39/09.

217

Одговори политика

Институција/сектор/одјел

Одговорности

Министарство околиша и туризма

Административни и стручни задаци у вези са заштитом ваздуха, воде и тла, праћење и стандарди животне средине, израда стратегије и политика животне средине, развој туризма

Министарство просторног планирања

Просторно планирање и коришћење земљишта

Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства

Управни, стручни и други послови из области пољопривреде, водопривреде, шумарства и ветеринарства, управљање водним подручјима (водно подручје Јадранског мора и водно подручје ријеке Саве)

Министарство здравства

Управни, стручни и други послови који се односе на надлежности ФБиХ у области здравства

Савјетодавни одбор за животну средину

Научна и професионална подршка Министарству и Влади ФБиХ, ревизија и давање коментара о стратешким и планским документима, успостављање боље координације између федералног и кантоналног нивоа

Управа за инспекцијске службе

Провођење прописа и контрола на пољу заштите животне средине

Фонд за заштиту околиша ФБиХ

Прикупљање и дистрибуција финансијских средстава за заштиту животне средине на територији Федерације, подстицање и финансирање припреме, спровођења и развоја програма, пројеката и сличних активности у подручју очувања, одрживог коришћења, заштите и унапређења стања животне средине и коришћења обновљених извора енергије

Институција/сектор/одјел

Одговорности

Министарство за просторно планирање, грађевинарство и екологију

Заштита животне средине (тло, ваздух и вода), управљање отпадом (чврсти и опасни), правни послови и биодиверзитет

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Управни, стручни и други послови из области пољопривреде, водопривреде, шумарства и ветеринарства, управљање двама ријечним сливовима (обласни ријечни слив Саве и обласни ријечни слив Требишњице)

Министарство трговине и туризма

Управни и други послови у области трговине, туризма и угоститељства

Министарство здравља и социјалне заштите

Управни и други стручни послови који се односе на област здравствене и социјалне заштите

Републичка управа за инспекцијске послове Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС

Табела 48: Одговорности институција у области заштите животне средине на нивоу РС

Надзор над спровођењем управних аката Прикупљање средстава, финансирање припреме, спровођења и развоја програма, пројеката и сличних активности у области очувања, одрживог коришћења, заштите и унапређивање животне средине, те у области енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије

Институција/сектор/одјел

Одговорности

Одјељење за урбанизам и имовинско-правна питања

Заштита животне средине

Одјељење за пољопривреду, шумарство и водопривреду

Питања у вези с водом (издавање дозвола за коришћење воде, испуштање воде и инфраструктура за заштиту од поплава)

Одјељење за здравство и остале услуге

Стручне, административне и остале дужности из области здравствене и социјалне заштите

Инспекција

Табела 47: Одговорности институција у области заштите животне средине на нивоу ФБиХ

Провођење прописа и контрола на пољу заштите животне средине

Остале институције и јавна предузећа која су одговорна за области ваздуха, воде, пољопривреде и сл. наведена су у поглављу „Праћење стања животне средине“. Између свих наведених институција недостаје вертикална (ентитетска/ кантонална/ општинска) и хоризонтална (међуентитетска/међуминистарска/ међуопштинска) сарадња. Поред тога, власти често не могу да се носе с међународним обавезама и

Табела 49: Одговорности институција у области заштите животне средине на нивоу БД

218

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

бројним околинским споразумима (нпр. испуњавање обавеза у вези с извјештавањем, именовањем националних фокалних тачака (извршних тијела) и извршавање дужности у погледу праћења). Комплексна јавна управа доводи до слабог идентификовања одговорности, удвостручавања задатака и неефикасности.

5.1.2 Државна политика животне средине На државном нивоу циљеви и приоритети у смислу праћења стања животне средине, управљања информацијама и обуком из области животне средине представљени су у Акционом плану за заштиту животне средине БиХ (NEAP БиХ) за период од 2003. до 2008. који су владе и парламенти ФБиХ и РС усвојили 2003. године. У Стратегији за смањење сиромаштва, коју је Савјет министара БиХ усвојио 2004. године, предвиђене су посебне мјере за унапређење праћења ваздуха, воде, тла и земљишта, шума, отпада и биолошке разноликости. У Средњорочној развојној стратегији (СРС) за период од 2004. до 2007, приоритети животне средине нису адекватно третирани нити су ефикасно проведени. На примјер, само 0,6% службене помоћи за развој (енг. Official Development Assistance - ODA) (износ од 2,7 милиона евра) искоришћено је за заштиту животне средине (Министарство финансија и трезора БиХ, Извјештај о списку донатора 2009-2010). Савјет Европе је 2008. усвојио нови Споразум о европском партнерству (енг. European Partnership Agreement - EPA) између ЕУ и БиХ (2008/211/EC, Одлука Савјета од 18. фебруара 2008) у ком се тражи усвајање Закона о заштити животне средине на државном нивоу као и успостављање државне агенције за животну средину. Тим Уједињених нација за БиХ је, уз консултације са Савјетом министара БиХ, довршио Оквир Уједињених нација за помоћ у развоју (енг. United Nations Development Assistance Framework - UNDAF) за период од 2010. до 2014. с циљем да пружи помоћ у овом периоду. У Оквиру се наводи да је потребно да се ојача правни оквир, унаприједи капацитет за одрживо управљање ресурсима и учествује у планирању одрживог развоја на локалном нивоу, те да се проведу механизми за локалне акционе планове за животну средину. На ентитетском нивоу околинске политике израђују се у оквиру ентитетских закона, но сви закони нису ефективно проведени, а неки чак нису ни у потпуности припремљени.

5.1.2.1 Законски прописи о заштити животне средине Као што је и наведено у Споразуму о европском партнерству, Закон о заштити животне средине на државном нивоу није финализиран и усвојен. Тај процес, који утиче на финансијску подршку страних организација за заштиту животне средине, траје још од 2006. године. На нивоу ФБиХ и РС донесени су закони који се односе на животну средину (у РС усвојени 2002, а у ФБиХ 2003) - Закон о заштити животне средине, Закон о заштити ваздуха, Закон о управљању отпадом, Закон о заштити природе и Закон о фонду за заштиту животне средине. Поред тога, у БД (2004) су усвојени слични закони с изузетком Закона о фонду за заштиту животне средине. Питање управљања и заштите вода обухваћено је Законом о водама (Службене новине ФБиХ, број 70/06, Службени гласник РС, бр. 50/06, 92/09) те Законом о заштити вода у БД (Службени гласник БД, бр. 25/04, 1/05, 19/07). У Прилогу I је дат попис споменутих закона на свим нивоима власти, као и попис битних Уредби о животној средини које су усвојене у посљедњих 10 година. Свеукупно гледано, недостају подзаконски акти чије је усвајање прописано одређеним законима. У ФБиХ је, од 23 подзаконска акта чије је усвајање прописано Законом о заштити животне средине, до сада усвојено само шест, без обзира на чињеницу што је рок за њихово усвајање истекао. У РС-у је усвојен велики број прописа и секундарних законских прописа у складу с оквирним законима, али њихова имплементација и даље

Одговори политика

представља изазов. Осим тога, постојећи законски прописи нису усклађени вертикално (због бројних празнина између закона на ентитетском нивоу и кантоналном нивоу између кантона и ФБиХ) и хоризонтално - законски прописи о заштити животне средине разликују се у ФБиХ и РС-у, те сви релевантни закони нису усвојени и у ФБиХ, и РС-у, и БД (УН Економска комисија за Европу, 2011).

Мултилатерални споразуми у области животне средине БиХ је постала Уговорна страна у више међународних конвенција и споразума. Међународне конвенције и споразуми које је БиХ ратификовала у складу с државним Законом о поступку закључивања и извршавања међународних споразума (Службени гласник БиХ, број 29/00) наведени су у Прилогу I.

5.1.2.2 Пут ка интеграцији у ЕУ ЕУ и БиХ су 16. јуна 2008. потписале Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) (енг. Stabilization and Association Agreement - SAA), који ће ступити на снагу када поступак ратификације буде довршен. Привремени споразум (енг. Interim Agreement - IA) између Европске уније и БиХ ступио је на снагу 1. јула 2008. године. Споразумом се успјешно ствара слободно тржиште, док се постепено отвара тржиште БиХ олакшавајући привредни и друштвени развој. Уговорне стране су 16. јуна у Луксембургу потписале Споразум о стабилизацији и придруживању, као и Привремени споразум. Док се не доврши поступак ратификације, одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању, које се односе на трговину, примјењиваће се путем Привременог споразума. Споразумом о стабилизацији и придруживању ствара се оквир за сарадњу ЕУ и БиХ, а Споразум је од кључне важности за реформу политике, привреде, трговине и људских права у држави. „Осмислиће се политике и друге мјере којима ће се довести до одрживог економског и социјалног развоја БиХ; те политике би требале осигурати да се и питања животне средине од самог почетка у потпуности укључе и повежу са захтјевима складног друштвеног развоја“ (Члан 86, став 2 СПП-у). Савјет министара БиХ оформио је 2009. године осам радних група ради интеграције у ЕУ и усклађивања домаћих закона с правном стечевином ЕУ. Једна од тих група је Радна група за транспорт, животну средину, енергију и регионални развој, која броји 25 чланова које именују разне институције на државном и ентитетском нивоу. Напредак који је остварен у смислу интеграције у ЕУ приказан је Прилогу I. Свеукупно гледано, Комисија ЕУ сваке године објављује детаљан извјештај о праћењу процеса преузимања и спровођења околинске правне стечевине у БиХ. Тренутно је процес праћења дио пројекта Регионалне мреже за приступање (енг. Regional Network for Association). Резултати показују да се приближавање захтјевима ЕУ понекад одвија споро, али да стабилно напредује и у ФБиХ и у РС-у.

5.1.2.3 Финансијски механизми за заштиту животне средине На међународном нивоу постоји велики број финансијских механизама у области животне средине који пружају помоћ БиХ у рјешавању проблема животне средине и побољшању заштите животне средине. Кроз Програм Европске заједнице за обнову, развој и стабилизацију (енг. Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization - CARDS) у периоду од 2001. до 2006. пружена је подршка у јачању капацитета у области животне средине, али и у развоју инфраструктуре, јачању капацитета институција и прекограничној сарадњи. Инструменат претприступне помоћи (енг. Instrument for Pre-Accession Assistance - IPA)

219

220

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

за период од 2007. до 2013. пружио је подршку БиХ у процесу интеграције у ЕУ (нпр. транзиција и јачање капацитета институција, прекогранична сарадња, привредни, друштвени и регионални развој). Тренутни пројекти који се финансирају кроз IPA инструменте и који се односе на животну средину наведени су у Прилогу I. Вишегодишњи индикативни плански докуменaт (енг. Multi-annual Indicative Planning Document – MIPD) за период од 2007. до 2009. је стратешки плански докуменaт који је пружио помоћ БиХ у оквиру IPA-е, а чији обим финансија је износио 226 милиона евра. Наредни период, од 2009. до 2011, обухватао је неколико резултата и показатеља у вези с околином да би национална стратегија за животну средину могла да се усвоји и проведе, затим да би инструменти суфинансирања инфраструктуре животне средине могли да се генеришу и унаприједе, да би се иницирали алати за заштиту животне средине, да би се инвестирало у инфраструктуру животне средине и да би се сектор задужен за околинску правну стечевину унаприједио и ускладио. Вишегодишњи индикативни финансијски оквир (енг. Multi-annual Indicative Finansial Framework - MIFF) за период од 2009. до 2011. износио је 303,2 милиона евра за БиХ. Страна службена помоћ за развој (енг. Official Development Assistance - ODA) животне средине у БиХ обухватала је различите програме и активности у периоду 2009-2010. у сектору пољопривреде и шумарства, као и сектору заштите животне средине.

Сектор пољопривреде и шумарства Помоћ која је пружена сектору пољопривреде и шумарства обухвата разне пројекте од подржавања институционалног развоја и побољшања ефикасности те конкурентности пољопривредника у БиХ па до примјене нових технологија и стандарда. У Прилогу II је дат приказ расподјеле главних пројеката, те вриједности донаторске помоћи и пројеката у овом сектору. У 2009. активни чланови DCF-а (енг. Donors Coordination Forum – Форум за координацију донатора) у сектору пољопривреде и шумарства су били Шведска/Sida, EC, САД/USAID, Италија/IC, Норвешка, Швајцарска/SDC/SECO, Јапан/JICA, Холандија, EBRD и Свјетска банка. У 2010. години Јапан/JICA, Холандија и EBRD нису додијелили средства овом сектору. Пројекти везани за EC 2010. (вриједности 1,3 милиона евра) још увијек нису уговорени (Слика 146).

Слика 146: Ток донаторске помоћи у сектору пољопривреде и шумарства, 20092010, само бесповратна средства (у милионима евра) (Извор: Министарство финансија и трезора БиХ, Извјештај о списку донатора 2009-2010)

2009

У милионима € 6

2010

5 4 3 2 1 0

ве

а/

к дс

SID

пс

ро

Ев

ја

си

ми

о ак

ја

ли

а Ит

/ IC

ка ка

с ар

ви

еш

рв

Но

н/

а ап

JIC

ија

нд

ла

Хо

Године 2009. чланови DCF-а су сектору пољопривреде и шумарства додијелили укупно 46,61 милиона евра, укључујући 32,15 милиона евра у кредитима (28,7 милиона евра од EBRD-а и 3,45 милиона евра од Свјетске банке) и 14,46 милиона евра бесповратних средстава. Године 2010. донатори су дали допринос од 13,10 милиона евра, укључујући пројекте EC за 2010. у износу од 1,3 милиона евра и кредит Свјетске банке у вриједности 4,26 милиона евра (Слика 147).

221

Одговори политика

Кредити

милиони €

Грантови

2010

2009

милиони € 35

50 45

14,46

28,7

35 30

32,15

20 15

7,54

4,26

2009

Слика 147: Подјела бесповратних средстава-кредита (лијево) и ток помоћи (десно) у сектору пољопривреде и шумарства у периоду 2009-2010. (Извор: Министарство финансија и трезора БиХ, Извјештај о списку донатора 2009-2010)

3,45 4,26

2010

Европска банка за обнову и развој

Свјетска банка

Сектор заштите животне средине Помоћ која је пружена сектору заштите животне средине обухвата разне пројекте који су наведени у Прилогу I. Околински програми повезани су с другим секторима попут сектора за инфраструктуру, енергију, пољопривреду и шумарство, повратак и реинтеграцију, локалну управу и питања полова (gender). Главни донатори и финансијске институције у области заштите животне средине су: ЕК, Свјетска банка, Италија/IC, Норвешка, Холандија, Шведска/SIDA, UNDP (путем MDG-а и GEF-а) и Мађарска. Водећи донатори у овом сектору у 2009. години били су EC и Свјетска банка, затим Норвешка, Холандија и Италија/IC. Мађарска је постала нови донатор 2010, док је Јапан/JICA изразио интерес за овај сектор. Водећи донатори су били Свјетска банка, UNDP и Шведска/SIDA (Слика 148).

У милионима €

2009

2010

16 14 12 10 8 6 4

Слика 148: Прилив донаторске помоћи у сектору заштите животне средине 2009-2010. (у милионима евра) (Извор: Министарство финансија и трезора БиХ, Извјештај о списку донатора 2009-2010)

2 0

ија

ск

оп

р Ев

ка

ан

ис

м ко

јет

Св

б ка

ка

еш

в ор

ија

нд

а ол

ја

и ал

Ит

/ IC дс

ве

/ ка

SID

ск

ар

ђ Ма

Слика 149 показује да су доприноси донатора у овом сектору били значајно виши у 2009. години (19,45 милиона евра бесповратних средстава) него у 2007. (4,29 милиона евра) и 2008. (3,50 милиона евра). У 2010. години донатори су додијелили 11,40 милиона евра, искључујући EC 2010.

2010

11,4

2009 2008 2007

19,45 3,5 4,29

5 10 15 25 ФБиХ и0 РС су додијелиле одређене задатке, који се односе на животну 20 средину, управним милиони € јединицама на нижем нивоу (кантонима и општинама), али њихови трошкови који се

Слика 149: Прилив помоћи донатора/IFI у сектору заштите животне средине 2009-2010. (Извор: Министарство финансија и трезора БиХ, Извјештај о списку донатора 2009-2010)

222

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

односе на животну средину нису приказани у буџетима ентитета. На примјер, РС је у 2009. години утрошила 0,2% буџета и 0,1 % БДП на заштиту животне средине, док је Федерално министарство околиша и туризма за исте трошкове издвојило око 0,9% буџета (УН Економска комисија за Европу, 2011). Поред тога, и ФБиХ и РС имају фонд за заштиту животне средине. Детаљан опис фондова дат је у наставку.

Фонд за заштиту oколишa ФБиХ Фонд за заштиту oколишa ФБиХ има својство правног лица с правима, обавезама и одговорностима прописаним Законом о фонду за заштиту животне средине ФБиХ (Службене новине ФБиХ, бр. 33/03) и Статутом. Фонд је непрофитабилна јавна установа. Оснивач Фонда је Федерација Босне и Херцеговине, а оснивачка права и дужности у име Федерације обавља Влада ФБиХ. Фондом управља Управни одбор Фонда. Управни одбор има седам чланова које именује и разрјешава Влада ФБиХ. У Управни одбор се именују представници надлежних органа управе, стручњаци из подручја заштите животне средине и привреде, те представници научних институција и невладиних удружења. Контролу над радом Фонда врши Надзорни одбор. Надзорни одбор има три члана које именује Влада ФБиХ на приједлог федералног министра животне средине и туризма. Чланови Надзорног одбора именују се од представника научних и стручних институција и невладиних организација. Фондом руководи директор који представља и заступа Фонд. Директора Фонда именује и разрјешава Управни одбор уз сагласност Владе ФБиХ. Дјелатност Фонда је прикупљање и дистрибуција финансијских средстава за заштиту животне средине на територији ФБиХ, подстицање и финансирање припреме, провођења и развоја програма, пројеката и сличних активности у подручју очувања, одрживог коришћења, заштите и унапређења стања животне средине, те и коришћења обновљених извора енергије, посебно:  Вођење стручних и других послова у вези с прибављањем, управљањем и коришћењем средстава Фонда;  Посредовање у вези с финансирањем заштите животне средине из средстава страних држава, међународних финансијских институција и тијела те домаћих и страних правних и физичких лица;  Пружање стручних услуга у вези с финансирањем заштите животне средине;  Вођење базе података о програмима, пројектима и сличним активностима у подручју заштите животне средине, те потребним и расположивим финансијским средствима за њихово остваривање;  Подстицање, успостављање и остваривање сарадње с међународним и домаћим финансијским институцијама и другим правним и физичким лицима ради финансирања заштите животне средине, плановима заштите животне средине донесеним на основу Статута, међународним уговорима чија је чланица Босна и Херцеговина те другим програмима и актима у подручју заштите животне средине;  Друге послове у вези с подстицајем и финансирањем заштите животне средине утврђених Статутом. Средства за финансирање Фонда обезбјеђују се из:  накнада загађивача животне средине,  накнада корисника животне средине,  посебних накнада за животну средину које се плаћају при свакој регистрацији моторних возила,

Одговори политика

 средстава остварених међународном билатералном и мултилатералном сарадњом, те сарадњом у земљи на заједничким програмима, пројектима и сличним активностима у подручју заштите животне средине,  буџета ФБиХ,  кредита банака,  средстава из зајмова и позајмица других правних лица и финансијских институција,  донаторских средстава и других видова подршке,  пословања Фонда (накнада за обављање услуга, отплате главнице, камата и др.), те  других извора средстава одређених посебним законом, другим прописима или уговором. Фонд за заштиту oколишa ФБиХ је из акумулираних средстава и средстава која су прикупљена у периоду оперативног дјеловања (2010-2012) за пројекте заштите животне средине до сада уложио око 40 милиона КМ. Пројекти који су финансирани средствима Фонда за заштиту oколишa ФБиХ и детаљније су, према областима, наведени у Прилогу I.

Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС основан је као правно лице с јавним овлашћењима, чија су права, обавезе и одговорности утврђене Законом о Фонду (Службени гласник РС, број 01-626/02) и финансирању заштите животне средине РС, Статутом Фонда и другим прописима. Оснивач Фонда је Република Српска, оснивачка права и дужности у име Републике врши Влада РС-а, а надзор над радом Фонда врши министарство надлежно за заштиту животне средине. Фондом управља Управни одбор. Управни одбор има седам чланова, које именује и разрјешава Влада РС. Чланове Управног одбора чине по један представник из министарства надлежног за заштиту животне средине, министарства надлежног за послове енергетике, министарства надлежног за водопривреду, министарства надлежног за финансије, Економско-социјалног савјета РС-а, Привредне коморе РС-а, те представник научних и стручних организација на приједлог министарства надлежног за науку. Руководилац пословања Фонда је директор, кога именује и разрјешава Влада РС-а по поступку јавне конкуренције. Дјелатност Фонда обухвата послове у вези с прикупљањем средстава, као и финансирањем припреме, спровођења и развоја програма, пројеката и сличних активности у подручју очувања, одрживог коришћења, заштите и унапређивања животне средине, те у области енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије утврђене Законом о Фонду. Фонд својим средствима, у обављању своје дјелатности, обезбјеђује финансијску подршку за остваривање циљева и начела заштите животне средине и унапређења енергетске ефикасности, дефинисаних републичким стратешким документима и локалним еколошким акционим плановима јединица локалне самоуправе, ради подизања квалитета системског и цјеловитог очувања животне средине, очувања природних заједница и рационалног коришћења природних добара и енергије, као основних услова одрживог развоја, те остваривања човјековог права на здраву животну средину. Средства за финансирање Фонда, заштиту животне средине, енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије, у складу са Законом о Фонду, обезбјеђују се из намјенских средстава, и то:  накнада коју плаћају загађивачи животне средине,  накнада за оптерећивање животне средине отпадом,

223

224

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

 накнада за заштиту вода коју плаћају власници транспортних средстава која користе нафту или нафтне деривате у складу са Законом о водама (Службени гласник РС, бр. 50/06 и 92/09),  средстава остварених по основу међународних програма, пројеката и других активности у области заштите животне средине, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије,  прилога, донација, поклона и помоћи и  из других извора у складу са законом. Средства за финансирање Фонда обезбјеђују се тренутно само по основу члана 194 став 2 Закона о водама (Службени гласник РС, бр. 50/06 и 92/09), односно Фонд путем рачуна посебне намјене за заштиту животне средине у РС-у прима 15% средстава од укупних прихода који се прикупе у РС-у на име накнада за заштиту вода (члан 189 став 1, тачка в) подт. 1, 2 и 3 Закона о водама). У периоду од протекле четири године Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС усмјерио је око пет милиона КМ на пројекте заштите животне средине у РС.

Слика 150: Средства из фондова ФБиХ и РС усмјерена на пројекте заштите животне средине у БиХ (Извор: Фонд за заштиту oколишa ФБиХ и Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС)

(KM)

Фонд за заштиту околиша ФБиХ

Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС

45.000.000 40.000.000 35.000.000 30.000.000 25.000.000 20.000.000 15.000.000 10.000.000 5.000.000 0 2010-2012

2009-2012

5.1.3 Праћење стања животне средине Квалитет ваздуха Два хидрометеоролошка завода (Федерални хидрометеоролошки завод БиХ и Републички хидрометеоролошки завод РС) одговорна су за праћење квалитета ваздуха. Оба завода прикупљају податке из бројних станица које су постављене у држави и управљају њима. На основу података виде се прошли трендови у концентрацијама и просторна расподјела концентрација у неколико градских подручја (нпр. у Сарајеву, Бањој Луци, Мостару, Тузли, Зеници итд.). Мрежа станица којима се прати квалитет ваздуха приказана је у Прилогу I. Потребни улазни подаци унесени су на основу предратне ситуације или директним контактима с „познатим“ загађивачима. Анализа се проводи у складу с методологијом CORINAIR-а (енг. Core Inventory of Air Emissions – Кључни инвентар емисија у ваздух) и уз помоћ алата који су израђени за те потребе. У складу с Конвенцијом о далекосежном прекограничном загађењу ваздуха и за потребе Програма сарадње за праћење и процјену далекосежне трансмисије загађивача ваздуха (енг. Cooperative Programme for Monitoring and Evaluation of the Long-range Transmission of Air Pollutants in Europe), једна аутоматска станица је од 2006. године у функцији на Иван-седлу.

Одговори политика

У складу са законима о заштити животне средине у ФБиХ, РС и БД, обавеза министарстава надлежних за животну средину је да воде регистар постројења и загађивача. Оператери постројења за које је издата околинска дозвола морају редовно да обавјештавају надлежно министарство о резултатима праћења емисија.

Квалитет воде Квалитет воде у ријекама БиХ се систематично прати од друге половине шездесетих, када је редовно праћење квалитета воде успостављено на 58 станица. Током деведесетих праћење је прекинуто због рата. Према одредбама Дејтонског мировног споразума, управљање водама је одговорност ФБиХ, РС и БД. Управљање водама у БиХ спада у надлежности Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и Одјељења за пољопривреду, шумарство и водопривреду Владе БД. Такође, мониторинг површинских вода је у надлежности два хидрометеоролошка завода (Федерални хидрометеоролошки завод БиХ и Републички хидрометеоролошки завод РС). Министарство спољне трговине и економских односа БиХ одговорно је за координацију активности и усклађивање планова између тијела ентитетских влада. У организационом смислу, ради спровођења задатака управљања водама а у складу са Законом о водама у ФБиХ и РС (Службене новине ФБиХ, бр. 70/06, Службени гласник РС, бр. 50/06, 92/09), основане су сљедеће агенције за воде: Агенција за водно подручје ријеке Саве (са сједиштем у Сарајеву), Агенција за водно подручје Јадранског мора (са сједиштем у Мостару), Агенција за воде обласног ријечног слива Саве (са сједиштем у Бијељини) и Агенција за воде обласног ријечног слива Требишњице (са сједиштем у Требињу). Релевантни законски прописи који се односе на управљање водама у БиХ садржани су у два закона о водама, један за ФБиХ и други за РС, који су већим дијелом усклађени међусобно, као и с Оквирном директивом ЕУ о водама. Према законима о водама, праћење вода спада у одговорности агенција за воде. Системи праћења су међусобно доста усклађени, али постоје одређене разлике у односу на почетак запажања, избор параметара и учесталост узимања узорака. Те разлике су често посљедица разноврсности природних особина два главна водна подручја, као и разлика у динамици активности повезаних с праћењем, нпр. идентификација водних тијела. Након прекида у запажањима током деведесетих, редовно праћење квалитета поново је започето 2000. године, али не и на ријекама у свим дијеловима БиХ и не с истом динамиком. Тек 2006. године успостављен је систем праћења квалитета воде у ријекама на читавој територији БиХ. Генерално може да се каже да је праћење вода у БиХ значајно напредовало у посљедњих десет година, те се још увијек развија и усклађује. Међутим, још увијек има потешкоћа у обједињавању података за читаву државу. Системом статистике управљања водама у БиХ руководе три надлежне институције које су одговорне за прикупљање, организовање, обраду и објављивање података у вези с воденим ресурсима: Агенција за статистику БиХ на државном нивоу, те Федерални завод за статистику и Републички завод за статистику РС на ентитетском нивоу. Начин на који све три институције прикупљају и обрађују податке скоро је у потпуности усклађен. Ипак, остаје проблем питања вјеродостојности појединих података (проблем начина на који прикупљају поједине податке институције за статистику и Агенција за воде), те могуће размјене података између разних ентитетских институција.

Квалитет тла Тренутно не постоје адекватни закони о квалитету тла, заштити или праћењу тла. Институције које су задужене за земљишне ресурсе су Федерални завод за агропедологију Сарајево, Пољопривредни институт РС Бања Лука и Федерални агромедитерански завод Мостар, чије дјеловање је у вези с пројектима, валоризацијама, студијама и осталим

225

226

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

активностима ограничено. У склопу пројекта Организације за храну и пољопривреду (енг. Food and Agriculture Organization) 2007. године је направљена инвентура стања земљишних ресурса након рата. Пољопривредни институт РС-а је провео пилот пројекат у неколико општина у РС-у с циљем да идентификује параметре за праћење парцела и загађивача тла. Пошто се цјелокупно праћење тла у држави своди на уговоре (о изградњи цеста и сл.) и на потребе студија/пројеката, не постоји потпуна, па чак ни дјелимична, база података.

Биолошка разноликост и шумарство Истраживачке институције које су одговорне за биолошку разноликост су природноматематички факултети у Бањој Луци и Сарајеву, пољопривредни факултети у Бањој Луци, Мостару и Сарајеву, шумарски факултети у Бањој Луци и Сарајеву, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа, те Земаљски музеј у Сарајеву. Савјет министара је, на приједлог Агенције за безбједност хране, основао Савјет за GMO, те је овластио четири лабораторије за GMO у БиХ. Агенција је склопила Протокол о сарадњи с референтном лабораторијом за GMO у Италији, те је кроз пројекат Свјетске банке омогућила да се опреме двије лабораторије за GMO у БиХ. На основу Закона о заштити природе у ФБиХ и РС (Службене новине ФБиХ, број 33/03, Службени гласник РС, број 113/08), обавеза министарстава задужених за питања животне средине је да успоставе систем информисања о животној средини и пруже институциони основ за његово праћење. Израђена су четири национална извјештаја у складу с Конвенцијом о биолошкој разноликости, која обухватају детаљне информације о разноликости врста, екосистема и пејзажа. Појединци и истраживачке институције су провели многе студије и истраживања како би обезбиједили податке за потребе тих извјештаја. Прва инвентура шума у БиХ обављена је између 1964. и 1968. године, док друга државна инвентура шума траје од 2006. и обухвата све продуктивне и непродуктивне шуме, шумско земљиште као и друга подручја. Иако разне институције (управна тијела, музеји, истраживачки институти, НВО итд.) посједују много података о биолошкој разноликости, у БиХ не постоји систем праћења биолошке разноврсности. Подаци нису доступни и провјерени. Попис предложених заштићених подручја још увијек није усклађен нити су категорије још увијек ревидиране. Не постоје институције, на ентитетском или државном нивоу, задужене за прикупљање, регистровање и анализирање података о биолошкој разноликости и заштићеним подручјима.

Отпад Закони о управљању отпадом ФБиХ, РС и БД садрже опште услове за праћење који се односе на произвођача, оператера постројења за отпад и оператера одлагалишта. Произвођачи отпада и оператери постројења за отпад дужни су да проводе програм контроле и праћења, воде евиденцију о дозволама и другим релевантним подацима, те морају једном годишње или више пута, у складу с дозволом, да шаљу извјештај надлежном тијелу. Праћење производње и збрињавања отпада, које врше Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику и Републички завод за статистику РС, засновано је на статистичком обрасцу који испуњавају комунална предузећа. Подаци углавном представљају процјене, јер се отпад не прати често и обично се квантификује визуелно, а не мјерењем. Посљедица тога је пријављена укупна количина произведеног и одложеног отпада која је упитна. Остварен је слаб напредак у систему рециклаже (већина пилот

Одговори политика

пројеката проведена је у градским подручјима). Разне врсте отпада, почевши од комуналног, комерцијалног, индустријског па све до животињског и медицинског, одлажу се на одлагалиштима. Још увијек постоји велики број нелегалних одлагалишта широм државе. Податке о количинама, врстама и токовима произведеног отпада из индустрија, заната и осталих процеса (прерађивачка индустрија, вађење руда и камена, те производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и водом) објављује Агенција за статистику БиХ. Статистички подаци о произведеном медицинском отпаду у БиХ не постоје.

Систем/управљање информацијама о животној средини и извјештавање о животној средини Тренутно на државном нивоу не постоји централна база података за животну средину, нити постоји информациони систем заштите животне средине који је проведен и имплементиран. Разне институције прате, прикупљају и обрађују податке без адекватне вертикалне или хоризонталне комуникације. Регистри испуштања и трансфера загађења (PRTR) израђени су у министарствима задуженим за животну средину у ФБиХ и РС-у, а путем EU/CARDs пројекта 2007. године обезбијеђен је хардвер и софтвер. ФБиХ и РС су усвојиле правилнике о регистрацији постројења и загађивача. Предузећа су од 2008. године дужна да објављују податке, док инспектори за животну средину имају право да казне фирме и њихове управе ако се не придржавају прописа. Неколико радионица организовано је за све интересне стране, укључујући НВО сектор. У извјештајима које предузећа подносе релевантним тијелима задуженим за животну средину обично недостаје значајан дио података. Иако Европска агенција за животну средину (ЕЕА) и Европска мрежа за информације о животној средини и праћење стања животне средине (енг. European Environment Information and Observation Network - EIONET) сарађују с БиХ, на државном нивоу још увијек не постоји тијело које би било задужено да интегрише информациони систем животне средине. БиХ предаје око 65% тражених података Европској агенцији за животну средину (УН Економска комисија за Европу, 2011). У складу са законима о заштити животне средине у ФБиХ, РС и БД, сва регулаторна тијела и јавне власти дужне су да објављују своје информације о животној средини у штампаном и електронском облику, у форматима који су лако доступни јавности. Први извјештај о процјени стања животне средине на основу показатеља објављен је 2009. године у ФБиХ. Међутим, у РС-у није припремљен ниједан извјештај о процјени стања животне средине као ни трендови показатеља стања животне средине. Агенција за статистику БиХ унаприједила је податке о статистици животне средине, који се објављују у националним статистичким годишњацима. Ова институција тренутно ради на развоју статистичког обрасца за прикупљање података о трошковима, приходима и инвестицијама у заштити животне средине.

227

228

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

5.2 ОБРАЗОВАЊЕ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ, ПОДИЗАЊЕ СВИЈЕСТИ ЈАВНОСТИ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ И УЧЕШЋЕ ЈАВНОСТИ 5.2.1 Образовање о животној средини У БиХ је остварен напредак у образовању о животној средини тако што су теме из области животне средине уврштене у предшколске и школске планове и програме у складу с неколико закона: Оквирни закон о основном и средњем образовању у БиХ из 2003, Оквирни закон о предшколском одгоју и образовању у БиХ из 2007, Оквирни закон о средњем стручном образовању и обуци у БиХ из 2008, те Стратешки правци развоја образовања у БиХ, које је усвојио Савјет министара БиХ 2008. године за период од 2008. до 2015, Стратегија развоја стручног образовања и обуке у БиХ за период од 2007. до 2013, и Стратешки правци развоја предшколског васпитања и образовања у БиХ из 2004. године. Развијање свијести о значају заштите и очувању природног окружења су аспекти садржани у плановима и програмима предшколских установа, као и само укључивање дјеце у активностима очувања животне средине. У основним школама прве теме из животне средине обрађују се у склопу предмета Моја околина, а касније и у другим предметима (нпр. Природа, Биологија, Физичко и здравствено васпитање, и сл.) у којима дјеца стичу знање о формирању става о личној хигијени и очувању околине, хигијени исхране, околинским проблемима, указивању важности личног доприноса околини, екологији, развијању свијести о животној средини, организовању акција с циљем заштите животне средине и сл. С друге стране, теме из области екологије и заштите животне средине заступљене су у средњим школама (различитим струкама и занимањима као нпр. електротехника, економија, саобраћај, геодезија и грађевинарство, угоститељство и туризам, и сл.) док су у гимназијама дио часова биологије. На високошколским установама постоје различити програми за екологију и заштиту животне средине помоћу којих се стичу академске титуле у сљедећим градовима:  Сарајево – Природно-математички факултет (одсјек за биологију – програм за екологију; одсјек за географију – програм за туризам и заштиту животне средине); Машински факултет (одсјек за енергетику процесну технику и околинско инжењерство – програм за околинско инжењерство);  Бања Лука – Универзитет за пословне студије (Факултет за екологију); Независни универзитет (Еколошки факултет); Природно-математички факултет (програм за екологију и заштиту животне средине); Технолошки факултет (програм за Еколошко инжењерство);  Тузла – Технолошки факултет (одсјек за инжењерство заштите околине);  Травник – Интернационални универзитет (Еколошки факултет);  Зворник – Технолошки факултет (програм за Еколошко инжењерство). Што се тиче јавних институција, власти у ФБиХ и РС свом особљу, службеницима, представницима предузетника, НВО сектору и одговарајућем особљу предузећа нуде неколико стручних обука о питањима животне средине. Регионални центар за околиш/животну средину за Средњу и Источну Европу проводи програм „Образовање за одрживи развој (ESD) на Западном Балкану“. Овај програм има за циљ да пружи подршку спровођењу реформи у сектору образовања и стратегију

Одговори политика

за образовање за одрживи развој на Западном Балкану путем израде, спровођења и ширења идеја о одрживој школи на нивоу основне школе. Свеукупни дугорочни циљ програма је да ESD буде саставни дио основног образовања на Западом Балкану, те да се ефикасно распореде школе у њиховим заједницама, како би се максимално искористили потенцијали за постизање одрживог развоја. Као приоритети за овај програм одређене су сљедеће области:  Образовање наставника (Обука о суштини ESD-а прије запошљавања и током радног односа);  Израда наставног плана, укључујући ваннаставне активности и израду образовних материјала;  Кампање за подизање свијести јавности о образовању везаном за животну средину/ одрживост;  Побољшање умрежености и сарадња с циљем да се размијене искустава и дефинишу добре праксе и приступи код образовања везаног за животну средину/одрживост. Сврха овог програма је да се унаприједе праксе за одрживи развој у школама и заједницама у подручју слива ријеке Дрине (БиХ, Црна Гора и Србија) и најширем подручју Западног Балкана. Регионални центар за околиш/животну средину за Средњу и Источну Европу је 2000. године, у сарадњи с фирмом „Тојота“, реализовао едукације о животној средини и едукације за одрживи развој под називом GREEN PACK – „Зелени пакет“ за школе у БиХ. Тренутно је почела трећа фаза имплементације овог пројекта. Остале интересне стране, попут НВО-а који се баве околином, такође су активне у промовисању образовања о животној средини у основним и средњим школама. Међутим, медији су показали веома мало интереса за тематику образовања о животној средини.

5.2.2 Подизање јавне свијести о животној средини и подстицање учешћа јавности У законима о заштити животне средине ФБиХ, РС и БД наводи се да сваки појединац и организација имају могућност да учествују у процесу доношења одлука. Регулаторна тијела и власти дужни су да подстичу јавну свијест и учешће, помажу у приступању информацијама, судским и управним поступцима као и регистрима постројења и загађивача у будућности. У овом закону се такође тражи да се оснују савјетодавна вијећа за животну средину ради пружања подршке министарствима која су задужена за животну средину и ентитетским владама у евалуацији стратешких процјена животне средине, околинских планова и програма. Од различитих интересних страна очекује се да буду чланице вијећа (нпр. удружења, организације и институције за животну средину). Међутим, до сада напредак није остварен. Конвенција UNECE-а о приступу информацијама, учешћу јавности у процесу одлучивања и приступу правосудним органима из области животне средине потписана је у јуну 1998. године у Архусу, у Данској. БиХ је недавно (2008. године) приступила Архуској конвенцији. У 2011. години урађен је Први национални извјештај о спровођењу Архуске конвенције у БиХ који је урадило МСТЕО, а у чијој изради је учествовала и Агенција за безбједност хране БиХ, те остале институције учеснице (НВО-и, министарства и др.). На нивоу државе, ентитета и кантона, јавна тијела задужена за животну средину предузимају активности на подизању јавне свијести о проблемима животне средине и правима грађана на заштиту животне средине. То се, на примјер, односи на усвајање програма о обиљежавању битних датума у вези с људским правима у БиХ у 2010. години у складу с одлуком Савјета министара БиХ од 20. априла 2010. године (05-07-011279-31/10). Јавна тијела задужена за животну средину објавила су бројне промотивне материјале за Свјетски дан воде, Свјетски дан планете Земље, Свјетски дан заштите животне средине и Свјетски дан заштите озонског омотача.

229

230

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Невладине организације (НВО) из области животне средине Регистрација и активности НВО-а регулисани су у складу с државним и ентитетским законима о удружењима и фондацијама, којима се НВО-у даје широк спектар права: НВО-и из једног ентитета могу да дјелују у другом ентитету (нпр. локално или регионално); дефинишу се као организације или удружења која окупљају стручњаке из области животне средине; имају правни статус који им даје могућност да покрену судске поступке. Многе активности НВО-а укључују подизање свијести јавности и образовање. Учешће НВО-а у активностима државних радних група на формулацији и спровођењу политике животне средине је на ниском нивоу. Исто тако не учествују на састанцима Међуентитетског тијела за животну средину нити у надзорним одборима фондова за заштиту животне средине на ентитетском нивоу. НВО-и имају приступ финансијској подршци ентитетских јавних тијела надлежних за животну средину (УН Економска комисија за Европу, 2011). У БиХ НВО-и редовно учествују у јавним расправама током израда студија утицаја на животну средину (нпр. за потребе изградње саобраћајница, хидроелектрана и сл.). Министарства задужена за животну средину организују јавне расправе заједно с инвеститорима. Кратки прегледи студија процјене утицаја на животну средину су обично доступни јавности (УН Економска комисија за Европу, 2011). Канцеларија Регионалног центра за животну средину (REC) БиХ има важну улогу у одржавању директорија НВО-а из области животне средине, промоцији учешћа НВО-а у процесу доношења одлука у вези с околином и подизању јавне свијести о животној средини. Према директорију из 2006. године постоји 87 регистрованих и једна нерегистрована непрофитна организација из области животне средине с укупно 54.628 чланова у БиХ, од чега су 222 члана ангажована на пуно или пола радног времена. Годишњи буџет НВО-а из области животне средине у БиХ износио је 1.761.000 евра (Регионални центар за животну средину БиХ, 2006). Извори финансирања и главне активности НВО-а приказане су у Прилогу I. Директориј НВО-а из области животне средине није објављен од 2006. године. Добар показатељ је да интерес јавности за природу и очување животне средине расте, те је све већа подршка активним НВО-има, као и њихов број (Слика 151). Међутим, покрет НВО-а из области животне средине је још увијек у раној фази развоја, па су стога спољна подршка и помоћ од велике важности. Већини НВО-а је потребна основна подршка попут обуке о писању приједлога, управљања пројектом и финансијама, као и подршка у виду канцеларијске и техничке опреме. Али, прије свега су им потребна финансијска средства за реализацију пројеката у области животне средине.

Слика 151: Број НВО-а из области животне средине у БиХ (Извор: Регионални центар за животну средину за БиХ, 2006)

Број НВО-а из области животне средине 60

50 40

30 20 10

< 1990

1991-1995

1996-2000

> 2000

Одговори политика

Питања о животној средини у медијима Медији придају јако мало пажње животној средини и не показују довољно интереса за њену заштиту. Без обзира да ли је ријеч о штампаним или електронским медијима (дневним или седмичним), информације о животној средини ограничене су и често се потискују устрану ако су питања супротна интересима животне средине (нпр. питања загађености, отпада и сл.). Међутим, може да се нађе неколико добрих примјера у радио и ТВ програмима, тематским чланцима у писаним и електронским медијима као и у напорима неких НВО-а и појединаца који су аутори респектабилних публикација на локалним језицима. Медији су дијелом слободни, али различите политичке странке стварају притисак новинарима да објављују већином политичке теме. Тренутно у БиХ постоји неколико медија који повремено објављују информације о питањима животне средине, као што је приказано у Прилогу I.

231

232

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

6 ЗАКЉУЧЦИ И ПУТ КА БУДУЋНОСТИ 6.1

ДОСАДАШЊИ НАПОРИ У ПРОВОЂЕЊУ РЕФОРМИ У СЕКТОРУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

6.2

ЕФИКАСНОСТ ФУНКЦИОНИСАЊА СИСТЕМА

6.3

РАСПОЛОЖИВОСТ ПОДАТАКА И ПРОЦЕДУРЕ ИЗВЈЕШТАВАЊА

6.4

ПУТ КА БУДУЋНОСТИ

Закључци и пут ка будућности

звјештај о стању животне средине БиХ 2012. даје слику стања у ком се налази животна средина у БиХ, засновану на подацима прикупљеним из различитих доступних извора, анализи тих података те, у случајевима недостатка квалитетних података или података генерално, на стручним претпоставкама и процјенама. Извјештај даје слику стања појединих компоненти животне средине (вода, тло, ваздух, биосфера, итд.), те обрађује главне друштвено-економске секторе с циљем да идентификује и оцијени њихове притиске на животну средину. Извјештај је израђен на основу одабраних показатеља (индикатора) који квантификују информације о животној средини и помажу бољем разумијевању сложених проблема животне средине у БиХ. Примјена индикаторског приступа омогућава квантификовање и праћење физичких показатеља стања животне средине, праћење напретка и ефикасности примијењених мјера у појединим областима, те обезбјеђује ефикасно поређење вриједности показатеља из различитих циклуса процеса развоја сектора животне средине. Овај приступ је одабран због компатибилности информација које су намијењене међународној размјени података, која у првом реду иде преко Европске агенције за животну средину. Приказ стања животне средине преко показатеља је начин на који и многе земље ЕУ такође прате стање животне средине, па се тиме омогућава и поређење стања животне средине у БиХ са стањем у другим европским државама.

6.1 ДОСАДАШЊИ НАПОРИ У ПРОВОЂЕЊУ РЕФОРМИ У СЕКТОРУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Процес придруживања БиХ Европској унији је један од главних покретача реформи у сектору животне средине. То се у највећој мјери односи на хармонизацију домаћег законодавства с ЕУ acquis, с обзиром да се законодавство ЕУ сматра једним од најпрогресивнијих, јер настоји да достигне циљеве заштите животне средине и природних ресурса, развоја економије засноване на знању, те социјалне укључености. У периоду од 2002. до 2004. године у ФБиХ, РС и БД усвојен је сет основних околинских закона који се односе на заштиту животне средине, заштиту ваздуха, управљање отпадом, заштиту природе и фонд за заштиту животне средине.53 Питање управљања и заштите вода је обухваћено законима о водама у ФБиХ и РС који су усвојени 2006. године, док је у БД на снази Закон о заштити вода у БД из 2004. године. БиХ је потписница и многих других мултилатералних споразума у области заштите животне средине. У периоду од 2000. до 2002. године БиХ је ратификовала три главне УН конвенције: Конвенцију о биолошкој разноликости (ратификована 2002. године), Оквирну конвенцију о климатским промјенама (ратификована 2000. године), те Конвенцију о борби против дезертификације у земљама с великим сушама и/или дезертификацијом (ратификована 2002. године). Осим ове три главне конвенције, поред других међународних споразума, 2001. године је ратификована Базелска конвенција о контроли прекограничног кретања опасног отпада и његовог одлагања, 2006. године је ратификована Дунавска конвенција, а у току 2008. године су ратификоване: Архуска, Бернска и CITES конвенција, те Картагена и Кјото протокол. У 2009. години је ратификована ESPO конвенција, почетком 2010. године Стокхолмска конвенција о персистентним органским полутантима, док је 2011. године ратификован и Пекиншки амандман Монтреалског протокола Бечке конвенције о заштити озонског омотача. Држава БиХ је актом о сукцесији низ међународних обавеза, које се односе на област животне средине, унијела у свој правни систем, а међу њима је и Барселонска конвенција о заштити Средоземног мора од онечишћења. У наредном периоду се очекује, с обзиром да су већ покренути процеси, ратификација још неколико међународних конвенција, 53 У БД је усвојен сличан сет закона као у ентитетима с изузетком закона о фонду за заштиту живтне средине.

233

234

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

протокола и споразума, стога БиХ очекује интензивна активност на имплементацији преузетих међународних обавеза. Након доношења првих прописа о животној средини у складу с ЕУ законодавством у првој половици прошлог десетљећа, остварен је одређени помак у легислативном смислу. Донесен је одређени број нових закона, уредби и правилника који се односе за заштиту појединих подручја животне средине или на секторе који својим активностима утичу на квалитет компоненти животне средине, међутим потребно је да се уложи још доста напора да се БиХ у законодавном смислу приближи земљама ЕУ. Упркос постигнутом, поједина подручја још увијек нису уређена прописима, што свакако представља посебан изазов за наредни период и у постојећим околностима. Поред законске легислативе, спровођењем прописа, правила и процедура, те међународних докумената, у периоду од 2000. до 2012. израђен је и велики број стратешких докумената, који представљају основ континуираног рада БиХ на остварењу реформи у сектору животне средине: Стратегија управљања чврстим отпадом (2002), Акциони план заштите животне средине БиХ – NEAP БиХ (2003), UNECE EPR1 – Први преглед стања животне средине (2004), Први државни извјештај о спровођењу УН конвенције за борбу против дезертификације/деградације земљишта у БиХ (2007), Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном УН конвенцијом о климатским промјенама (2009), I, II, III и IV извјештај БиХ за УН Конвенцију о биолошкој разноликости (2005-2010), Стратегија биолошке разноликости с акционим планом (2010), UNECE EPR2 – Други преглед стања животне средине (2011), Извјештај NCSA (Самостална процјена националних капацитета, 2012), „Босна и Херцеговина у процесу Рио +20“ - извјештај БиХ за УН Конвенцију о одрживом развоју (UNSDC) која је од 20. до 22. јуна 2012. одржана Рио де Жанеиру, Водна политика у БиХ (2011, у процесу усвајања), а у току је израда Другог националног извјештаја БиХ у складу с Оквирном УН конвенцијом о климатским промјенама. Неки од најзначајнијих докумената у области животне средине у ФБиХ и РС израђени у периоду од 2000. до 2012. су: Стратегија заштите околиша ФБиХ 2008. до 2018. (2008), Стратегија управљања водама ФБиХ од 2010. до 2022. (2012), Федерални план управљања отпадом од 2012. до 2017. (2011), Стратегија заштите природе РС (2011), Нацрт стратегије интегралног управљања водама РС до 2024. године (нацрт стратегије-прва итерација, 2012), Оквирни план развоја водопривреде РС (2006), итд. У том свјетлу, Извјештај о стању животне средине у БиХ 2012. представља основни докуменат заштите животне средине у БиХ. Осим приказа укупног стања животне средине и оцјене ефикасности примијењених мјера заштите, Извјештај идентификује кључна питања за заштиту и побољшање постојећег стања животне средине. Израда Извјештаја заснивала се на свеобухватном процесу прикупљања података који је у БиХ проведен по први пут и који је укључио велики број релевантних институција и других заинтересованих страна. Ипак, рад на овом документу указао је да су изузетно мали људски и технички капацитети да би могле да се испуне обавезе према животној средини, како у БиХ, тако и у међународној заједници и ЕУ. Међутим, и поред тога што много података недостаје или су непотпуни, интензивним радом и сарадњом свих интересних група које су укључене у процес израде Извјештаја прикупљен је значајан дио и информација о животној средини и показатеља који се сада објављују и који могу да буду подлога за даљње сличне активности. Извјештај о стању животне средине у БиХ 2012. важан је алат у планирању политике заштите животне средине, али и показатељ да је неопходно да се угради обавеза заштите животне средине у све развојне и стратешке документе других сектора. Осим што ће бити једна од битних подлога за процјену стања животне средине у будућим преговорима БиХ за приступ у чланство ЕУ, Извјештај ће служити као препорука у доношењу одлука за одрживо управљање околином у БиХ и допринијети доношењу одлука које ће се заснивати на научним методама. Очекује се да овај докуменат олакша сарадњу између различитих органа власти и значајно побољша будуће спровођење политика животне средине.

Закључци и пут ка будућности

6.2 ЕФИКАСНОСТ ФУНКЦИОНИСАЊА СИСТЕМА Упркос до сада постигнутом успјеху у појединим подручјима, БиХ се сусреће с великим изазовима у погледу испуњавања зацртаних циљева у заштити животне средине. Има доста мањкавости у спровођењу заштите животне средине које ће бити потребно ријешити у наредном периоду. Један од засигурно највећих недостатака је што нема јасног разграничења одговорности и обавеза између државе, ентитета, кантона и општина, те што не постоји координациони механизам на државном нивоу с јасним овлашћењима. Нетранспарентност обавеза и одговорности, законодавна неусклађеност те недостатак финансијских средстава, главне су запреке ефикаснијем спровођењу стратешких околинских докумената. Расподјела надлежности над појединим компонентама животне средине међу институцијама на ентитетском, кантоналном и општинском нивоу, не доприноси ефикасном праћењу стања животне средине, као ни планирању његове заштите. Недостатак спровођења прописа, недовољно ефикасно надгледање над спровођењем прописа који су на снази, те неодговарајуће санкције, такође представљају велику запреку остваривању зацртаних циљева.

6.3 РАСПОЛОЖИВОСТ ПОДАТАКА И ПРОЦЕДУРЕ ИЗВЈЕШТАВАЊА Због нејасног разграничења одговорности и обавеза између државе, ентитета, кантона и општина, у БиХ не постоји систематично праћење животне средине и систем извјештавања. Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику и Републички завод за статистику РС прикупљају и обрађују одређене податке из области животне средине, сагласно Статистичком програму, односно Плану рада. Подаци се анализирају и публикују према роковима који се утврђују Планом рада. Ипак, легислатива која би обавезала државу да припрема извјештаје о стању животне средине на државном нивоу или да извјештава Европску мрежу за информације о животној средини и прати стање животне средине (EIONET) у БиХ још увијек није потпуно успостављена и усклађена. Према Закону о заштити животне средине у ФБиХ (Службене новине ФБиХ, бр. 33/03, 38/09) Федерално министарство околиша и туризма дужно је да успостави систем информисања о животној средини и да наложи мониторинг стања животне средине, активности мјерења, прикупљања, обраде и евидентирања података о коришћењу и оптерећењу животне средине. Систем информисања успоставља се и организује на основу територијалне густоће насељености и интензитета коришћења животне средине, као периодични извјештај о стању животне средине, тако да се утврде квантитативне и квалитативне промјене стања животне средине које су настале као резултат коришћења, и упореде на међународном нивоу тако да се процјењују заједно са социјалним и економским подацима, као и с аспекта утицаја на здравље становништва, да се утврде узроци утицаја на животну средину са задовољавајућом тачношћу укључујући и детаљне приказе који су потребни за одређивање узрочно-посљедичне везе у односу на штету, да се што је могуће прије може предвидјети опасност по животну средину и предузимати мјере предвиђене прописима и друге мјере од надлежних органа, те да се користи у сврху планирања. Федерални органи надлежни за област управљања водама, метеорологију, педологију, геологију, заштиту природе, статистику и друге управне организације дужни су да обезбиједе прикупљање, обраду и евидентирање одговарајућих података и информација, посебно о коришћењу и оптерећењу животне средине из своје надлежности и да их доставе Министарству, као и другим надлежним органима на државном нивоу, те међународним институцијама.

235

236

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

У РС-у је у мјесецу јулу 2012. године донесен нови Закон о заштити животне средине (Службени гласник РС, број 71/12) којим се предвиђа израда извјештаја о стању животне средине на двогодишњем нивоу. Извјештај треба да садржи податке о стању животне средине у РС-у, податке о утицају појединих дјелатности на животну средину, податке о неповољним утицајима на животну средину, стање притисака на животну средину, оцјену проведених мјера и њихову ефикасност, преглед остваривања циљева Стратегије, оцјену о коришћењу финансијских средстава за заштиту животне средине, процјену потребе израде нових или измјене и допуне постојећих докумената и друге важне податке за заштиту животне средине. Влада БД је, према Закону о заштити животне средине (Службени гласник БД, бр. 24/04, 1/05, 19/07, 9/09) обавезна да подзаконским актом успостави систем информисања о животној средини и омогући спровођење мониторинга стања животне средине, као и активности мјерења, прикупљања, обраде и евидентирања података о коришћењу и оптерећењу. Као и у случају ФБиХ, систем информисања у БД се успоставља и организује на основу територијалне густоће насељености тако да је могуће да се утврде квантитативне и квалитативне промјене стања животне средине, да узроци утицаја на животну средину буду утврђени са задовољавајућом тачношћу, да је могуће да се што прије предвиди опасност по животну средину и предузму мјере предвиђене прописима, те да се користи у сврху планирања. Праћење стања животне средине у БиХ није систематично, нити потпуно усклађено и координирано. У неким областима подаци о животној средини се знатно боље прате него у другим. На примјер, агенције за воду (двије у ФБиХ и двије у РС-у) редовно прате различите околинске параметре површинских вода и редовно припремају извјештаје о квалитету површинских вода, међутим то није случај с подземним водама. Хидрометеоролошки заводи такође редовно мјере загађеност ваздуха у Сарајеву и Бањој Луци, те припремају годишње извјештаје, но у БиХ не постоји довољан број станица да би се утврдило стање квалитета ваздуха у читавој држави. С друге стране, неки подаци о животној средини недостају у потпуности или дјелимично, попут података о биолошкој разноликости, климатским промјенама, земљишним ресурсима и утицајима покретачких снага привреде (пољопривреда, индустрија, рударство, туризам, просторно уређење и урбанизам) на животну средину. То је узроковано недостатком правних прописа у неким од наведених области, неодговарајућим механизмима преноса и координације података, те недостатком службене и институционализоване сарадње између сектора који се баве питањима животне средине. У већини случајева прикупљање и обрада података се не врше у складу са смјерницама ЕУ и подаци су често недосљедни (исти подаци који се прикупљају у два ентитета често не могу да се упореде) или непотпуни (мјерење емисија за само једну годину). Иако су Регистри испуштања и трансфера загађења (енг. Pollution Release and Transfer Register - PRTR) успостављени у надлежним министарствима у ФБиХ и РС-у, слаб напредак је остварен у развијању свеобухватног система праћења, интегралног система просторних информација или информационог система животне средине, укључујући централну базу података. Горе споменути проблеми представљали су главну препреку при изради овог извјештаја. Наведени проблеми мораће се ријешити у наредном периоду како би у БиХ убудуће могли да се прате стање и трендови у животној средини те да се врши извјештавање ЕУ. Без података и приказа стања и трендова у животној средини на основу показатеља, тешко је да се да потпун преглед стања животне средине, те да се донесу адекватне и функционалне одлуке о управљању околином које би допринијеле рјешавању постојећих проблема животне средине.

Закључци и пут ка будућности

6.4 ПУТ КА БУДУЋНОСТИ Исправно управљање питањима животне средине и ризицима захтијева доношење одлука које се заснивају на науци. Извјештавање о животној средини премошћује јаз између научних истраживања и употребе науке у процесу доношења одлука у области заштите и управљања околином. Но да би се у БиХ, као предуслов израде цјеловитих извјештаја о стању животне средине, побољшало прикупљање и кориштење података о животној средини који треба да буду базирани на поузданим и правовременим подацима и информацијама, потребно је да се обезбиједи прикладан правни и институционални оквир. Због ситуације у којој се БиХ налази, увођење редовног система извјештавања о животној средини треба да буде базирано на могућа рјешења у постојећим законским и институционалним оквирима. Осим успостављања координационог механизма на државном нивоу с јасним овлашћењима, врло је важно да се успоставе функционалне хоризонталне и вертикалне везе на свим нивоима државне и ентитетске администрације, што ће придонијети њеној већој ефикасности, те правовременом и усаглашеном дјеловању на заштити животне средине. Дугорочну заштиту животне средине на државном нивоу обезбиједиће укључивање захтјева, потреба и циљева да се заштити животна средина у планске документе свих сектора који су извори притиска на животну средину.

6.4.1 Израда наредних извјештаја о стању животне средине У постојећем институционалном оквиру најпрактичније и најефикасније рјешење за успостављање редовног извјештавања о животној средини могло би да буде Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, које би могло да преузме активности око израде периодичних извјештаја о стању животне средине, с тим да Агенција за статистику БиХ обезбиједи јаку подршку у виду доприноса у прикупљању и обради података и показатеља. Међутим, постојећа организациона структура Министарства нема довољан капацитет нити подршку за спровођење ових активности. С тим у вези потребно је да се постојећи Одјел за заштиту животне средине Министарства спољне трговине и економских односа БиХ унаприједи у нови сектор унутар Министарства, у оквиру ког би требало да постоји и одвојен одјел одговоран за израду извјештаја о стању животне средине и друге с тим повезане задатке. Кроз адекватну и транспарентну размјену информација и података, релевантна ентитетска министарства надлежна за животну средину (Федерално министарство околиша и туризма, Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије РС), ентитетска министарства надлежна за воде (Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС), Влада БД (Одјељење за просторно планирање и имовинско-правне послове и Одјељење за пољопривреду, шумарство и водопривреду), заводи за статистику и друга управна тијела која се баве питањима животне средине, треба да обезбиједе неопходну подршку у изради извјештаја о стању животне средине. Слика 152 схематски приказује процес израде извјештаја о стању животне средине у БиХ у складу с постојећим институционалним устројем.

237

238

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Слика 152: Израда извјештаја о стању животне средине у оквиру постојећег институционалног оквира

Извјештаји о стању животне средине

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ (Одјел за извјештавање о животној средини)

Релевантна министарства, институције и агенције у Федерацији БиХ која се баве питањима заштите животне средине и вода

Влада Брчко дистрикта БиХ (Одјељења надлежна за питања заштите животне средине и вода)

Релевантна министарства, институције и агенције у Републици Српској која се баве питањима заштите животне средине и вода

Агенција за статистику БиХ

Федерални завод за статистику

Захтјеви: - Транспарентна размјена података на свим нивоима - Јака хоризонтална и вертикална комуникација - Информациони систем за животну средину је потребно имплементирати и мора функционисати на свим нивоима

Републички завод за статистику

Остале релевантне институције и агенције које врше праћење и прикупљају податке о животној средини

6.4.2 Препоруке за побољшање стања и кључни задаци Опште препоруке које могу да послуже као помоћ при осмишљавању доброг и квалитетног процеса израде наредних извјештаја о стању животне средине наведене су у наставку.

Препорука 1 – Ојачати постојећи правни и институционални оквир С циљем да се побољша прикупљање и кориштење података о животној средини који треба да буду поуздани и правовремени , што је предуслов за израду цјеловитих извјештаја о стању животне средине те даљњег планирања и спровођења мјера заштите животне средине, потребно је да се ојача постојећи правни и институционални оквир који ће омогућити ентитетима и држави да:  Побољшају приступ информацијама о животној средини;  Обликују основ за процесе доношења одлука;  Испуне своје обавезе извјештавања о животној средини.

Препорука 2 – Унаприједити праћење стања животне средине Једна од главних потешкоћа која је била присутна за вријеме израде овог документа је недостатак података о животној средини, као и недостатак система представљања и преноса наведених података. Као што је раније споменуто, у неким секторима подаци о животној средини постоје, док у другим у потпуности недостају. Државне и ентитетске власти треба да успоставе етапни програм за праћење животне средине који би био уско повезан с информационим системима за животну средину у ФБиХ, РС и БД и који би омогућио бољу контролу над околином. Највећа препрека за прикупљање података о животној средини је недовољан број прикладно опремљених лабораторија, недостатак обученог особља и средстава за праћење на редовном основу. Постоје двије врсте праћења које морају да се ојачају: праћење усклађености и праћење утицаја на животну средину. Сврха праћења усклађености је да се провјери да квалитет и квантитет компоненти животне средине нису претрпјели промјене због људске активности, те да не излазе ван оквира утврђеног стандарда регулационог нивоа. Добар

Закључци и пут ка будућности

примјер праћења усклађености је програм за узимање узорака који проводи или нека индустријска грана или влада како би се утврдило да концентрације контамината у животној средини не прелазе дозвољени ниво. Праћење утицаја на животну средину је понављајуће и систематско мјерење одлика компоненти животне средине с циљем да се тестирају одређене претпоставке о утицају људске активноти на животну средину. Праћење животне средине се прије свега проводи с циљем да се одреди утицај људских активности на животну средину, те да би се побољшало схватање везе узрок-посљедица која влада између људских активности и промјена у животној средини.

Препорука 3 – Унаприједити област статистике у држави Неопходно је да се ојача и унаприједи статистика у области животне средине у сталну активност у оквиру рада тијела задужених за статистику на нивоу државе и ентитета. Статистичко јачање укључује и припрему групе показатеља за сегмент животне средине, а у складу с међународним методологијама и унапређењем информационих система за животну средину. Агенција за статистику БиХ (Одјел за транспорт, животну средину и енергетику) координира рад ентитетских завода за статистику (Федералног завода за статистику и Републичког завода за статистику), те активно обезбјеђује статистичке податке о животној средини. Међутим, ни државна агенција, нити ентитетски заводи за статистику немају довољно капацитета нити финансијских ресурса да би унаприједили постојећи систем прикупљања, обраде и извјештавања података. У том смислу, врло је битно да све три статистичке институције (Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику и Републички завод за статистику) адекватно функционишу како би на тај начин БиХ могла да припреми добре и квалитетне извјештаје о животној средини.

Препорука 4 – Унаприједити систем управљања информацијама о животној средини Иако сваки ентитет има Закон о заштити животне средине и Закон о водама којима се регулаторна тијела и органи управе обавезују да информације о животној средини учине доступнима, ипак је потребно да се систем управљања информацијама значајно унаприједи. Постоји тек неколико формалних механизама за пренос података и информација међу институцијама које се баве питањима животне средине у држави. Институције које посједују неки вид хомогености у прикупљању, обради и представљању података су ентитетски заводи за статистику и Агенција за статистику БиХ. Меморандумом о разумијевању из 2004. године (Меморандум о разумијевању о узајамној сарадњи и подршци у успостављању и раду државног система праћења животне средине, који је потписан између Савјета министара БиХ, Владе ФБиХ и Владе РС) прецизно су дефинисани кораци ка успостављању функционалног информационог система за животну средину. У складу с Меморандумом, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ је, у сарадњи с Међуентитетским одбором за животну средину и Међуентитетском комисијом за воде, те релевантним институцијама у БД, предузело одређене кораке ка интеграцији система праћења у БиХ. Међутим, у наредном периоду потребно је да се дефинишу координационе мјере између државе, ентитета и БД којим би се убрзао процес успостављања система извјештавања дефинисан кроз ЕУ CARDS RANSMO пројекат (Развој државног система праћења животне средине у БиХ), на чије се закључке позива и Меморандум. RANSMO пројекат служи као основ за развој система праћења животне средине у БиХ, као алат за помоћ у одлучивању о животној средини, у складу с релевантним директивама ЕУ и Европском мрежом за информације о животној средини и праћење стања животне средине (EIONET).

Препорука 5 - Сет показатеља животне средине који треба да се изради и усвоји у Парламенту БиХ

239

240

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Околински показатељи су кључни алат за праћење напретка стања животне средине, пружање подршке процјени политика и за информисање јавности. Сваки извјештај о стању животне средине треба да се заснива на прецизним околинским показатељима. Ови показатељи се редовно прате и представљају базу за постојеће стање и трендове у животној средини. Државе које редовно припремају извјештаје о животној средини имају сет показатеља који владе тих држава углавном усвајају. Министарство спољне трговине и економских односа БиХ треба да изради, заједно с ентитетским министарствима надлежним за животну средину (Федерално министарство околиша и туризма, Министарство просторног уређења, грађевинарства и екологије РС), ентитетским министарствима надлежним за воде (Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС), Одјељењем за просторно планирање и имовинско-правне послове и Одјељењем за пољопривреду, шумарство и водопривреду Владе БД, те Агенцијом за статистику БиХ (која координира рад завода за статистику у ФБиХ и РС), нацрт сета показатеља на ком ће се заснивати будући извјештаји о стању животне средине. Тај сет показатеља треба да садржи показатеље из кључне групе показатеља које користи Европска агенција за животну средину (CSI листа), те с државне листе показатеља која би била специфична за БиХ. Извјештај о стању животне средине у БиХ 2012, који се већим дијелом заснива на конкретним околинским показатељима, треба да послужи као јак основ за успостављање кључних околинских показатеља, као и за будуће извјештавање о животној средини. Сви показатељи и индикатори који су планирани за усвајање треба да буду упућени званичним путем на мишљење и сагласност надлежним институцијама.

Препорука 6 - Унаприједити Регистре испуштања и преноса загађења (енг. Pollution Release and Transfer Register – PRTR) У складу с одредбама PRTR прописа, оператери постројења на које се овај пропис односи морају да подносе извјештаје о одређеним подацима надлежним органима власти унутар министарстава која се баве питањима животне средине у ентитетима. Надлежни органи власти потом преносе податке надлежнима на државном нивоу (Министарство спољне трговине и економских односа БиХ), који морају да обезбиједе јавност тих података и то кроз електронску базу података која се шаље ЕУ/ЕЕА. Иако су Регистри испуштања и преноса загађења (PRTR) инсталирани у ентитетским министарствима, остварен је мали напредак у изради свеобухватног система праћења, укључујући и базу података. Практично спровођење развоја PRTR-а суочено је с низом изазова, посебно у виду недовољно обученог особља у предузећима и органима власти за животну средину.

Препорука 7 - EIONET – Извјештавање Европска мрежа за информације о животној средини и праћење стања животне средине (енг. European Environment Information and Observation Network - EIONET) је партнерска мрежа Европске агенције за животну средину и њених партнера, као и земаља с којима сарађује. Укључујући ЕЕА и специјализоване европске тематске центре, ову мрежу сачињавају стручњаци из 39 земаља из више од 350 националних агенција за животну средину и других тијела која се баве подацима о животној средини и која дјелују као Националне контакт тачке (енг. National Focal Point – NFP) и Национални референтни центри (НРЦ). БиХ је такође једна од држава у сарадњи. EIONET пружа квалитетне податке и информације, као и експертизу при процјењивању стања животне средине у Европи, укључујући и БиХ као чланицу мреже. Након одређивања притисака, ове информације побољшавају процес доношења одлука и политика за заштиту животне средине, те прате ефикасност проведених политика и мјера. Приоритет EIONET-а је да проток податка унутар ове мреже буде сет утврђених, стабилних и дефинисаних циљева који земљама које су у процесу успостављања процедура за

Закључци и пут ка будућности

редовно извјештавање дају подручја на која треба да се фокусирају. Главни циљ овог протока података је да се земље охрабре на путу према бољој ефикасности кроз поређење земаља, те да се фокусирају на позитивно препознавање постигнућа, а не само на неуспјехе. Такође, БиХ као дио ове европске мреже томе даје свој допринос. Када је ријеч о извјештавању о животној средини према EIONET-у, између 2000. и 2010. године је примијећен позитиван тренд. Међутим, ове године је примијећен благи пад, што би за БиХ као земљу која сарађује с ЕЕА могао да буде подстицај да опет оствари претходни позитивни развој и да се приближи просјечним резултатима већине земаља чланица ЕЕА унутар ЕУ (између 65% и 70% до сада), те да покаже да је посвећена приближавању ЕУ око напора на заштити животне средине.

Препорука 8 - Антиципативне информације и услуге и Дијељени информациони систем за животну средину Антиципативне информације и услуге (енг. Forward-Looking Information and Services – FLIS) Друштво се суочава с невјероватно комплексним изазовима и несигурностима. Ако друштво у БиХ жели да им се прилагоди и да се креће према одрживом развоју, онда постоји јасна потреба за бољим разумијевањем ових изазова и њихових дугорочних импликација. Спремност и правовремено дјеловање захтијевају информације о могућим будућим путевима за БиХ. Одговор ЕЕА на ове изазове је почетак успостављања базе знања за Антиципативне информације и услуге (FLIS). На овај начин се жели омогућити укључење у дугорочне перспективе и спремности за доношење одлука и израду политика животне средине. Процјене будућих перспектива за БиХ могу да:  Уоквире политике кроз идентификацију нових питања и приоритетних сигнала за упозорење;  Осврну се на разне могућности за будуће дјеловање;  Идентификују покретачке снаге и несигурности;  Провјере да ли и како могу да се испуне циљеви;  Припреме снажне мјере и акције предострожности;  Анализирају однос узрок-утицај;  Предвиде могућа изненађења, прекиде и шокове;  Омогуће краткорочно и дугорочно размишљање на структуралан начин. Да би се олакшала размјена искустава у напредним процјенама, неопходно је да се: 1. Припреми перспектива у процесима извјештавања БиХ о животној средини; 2. Прилагоди систем података како би могле редовније да се биљеже антиципативне перспективе и нова питања у БиХ; 3. Повећа стручно знање о антиципативним процјенама у држави; 4. Подстиче сарадња БиХ с другим земљама и међународним организацијама. У име ЕЕА, FLIS проводи ове активности са шест постојећих компоненти: покретачи и трендови, показатељи, сценарији, методе и алати, изградња мрежа и капацитета, као и антиципативне процјене. У будућности, постоји могућност да се додају нове компоненте, као на примјер праћење хоризонта и сигнализација за рано упозорење. Укључујући и додатне антиципативне информације у будућим државним извјештајима о стању животне средине у БиХ, извјештаји треба да садрже припремљене и састављене

241

242

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

информације о животној средини доносиоцима одлука на такав начин да вјеродостојне краткорочне и дугорочне политике животне средине могу да добију подршку. Оваква погодност би оправдала јачу преданост релевантних интересних група у БиХ овом новом алату политика. Дијељени информациони систем за животну средину (енг. Shared Environmental Information System - SEIS) – Будућност извјештавања у Европској заједници Како се ухватити укоштац с данашњим изазовима у животној средини, као што су прилагођавање климатским промјенама, управљање екосистемима и природним ресурсима на одржив начин, заштита биолошке разноврсности, спречавање и управљање природним несрећама (поплаве, шумски пожари и недостатак воде) увелике зависи од процјене података из разних сектора и извора. Због тога је од велике важности за ЕУ да има информациони систем који ће се заснивати на најновијој информационој и комуникационој технологији (енг. Information and communication technology – ICT) која ће доносиоцима одлука на свим нивоима (од локалних до европских) омогућити приступ тренутним подацима о животној средини и на тај начин им помоћи да доносе хитне одлуке које чине разлику између живота и смрти. Да би се у потпуности препознали напори које БиХ улаже у информисање јавности о стању животне средине и како би се успјешно повезали информациони системи за животну средину у ФБиХ, РС и БД с паневропским информацијама, побољшање прикупљања, кориштења и размјене података је неопходно ради учествовања у иницијативи ЕЕА о Дијељеном информационом систему за животну средину. Интензивније учешће у овој иницијативи би БиХ обезбиједило приступ релевантним достигнућима у постојећим и будућим европским извјештавањима и информационим системима за животну средину.

Препорука 9 – Јачање образовања о животној средини Управљање околином захтијева одговарајућу организациону и стручну оспособљеност. Васпитање и образовање о животној средини је дугорочан процес који захтијева континуирани програм рада и подршке. Најбољи резултати остварују се онда када су образовна политика и пратећи пројекти сједињени у заједничке планове који се проводе, надгледају, вреднују те редовно усклађују. С обзиром на велики недостатак кадрова у БиХ који су едуцирани о животној средини, потребно је да се врши планско, формално и неформално образовање на различитим нивоима и у различитим секторима. Као приоритетни циљеви у овоме подручју издвајају се:  Развијање и јачање свијести јавности о животној средини и одрживом развоју;  Израда и усклађивање програма образовања о животној средини на различитим нивоима и у различитим секторима;  Оспособљавање кадрова за управљање околином и контролу утицаја на животну средину;  Јачање цивилног друштва. Стратешка усмјерења за испуњење наведених циљева укључују спровођење образовања о животној средини и одрживом развоју кроз наставне програме школа и факултета, развој образовних програма о животној средини и одрживом развоју за различите друштвене групе, а посебно за доносиоце одлука, јачање капацитета привредних оператера у области управљања животном средином, подстицање свих дијелова друштва укључујући владине организације, привреду, школство, удружења и медије на одговарајуће учествовање у заштити животне средине, те подстицање развоја заједничких пројеката различитих сектора о животној средини (привреда, научне установе, управна тијела, удружења и сл.).

Закључци и пут ка будућности

243

244

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

7 ЛИТЕРАРТУРА AEA Technology (2000): Стратегија управљања отпадом у Босни и Херцеговини, ЕУ PHARE Project. Агенција за статистику БиХ (2007): Саопштење, Околиш и енергија: Скупљање и дистрибуција воде 2006, бр. 1, Сарајево, 14.12.2007. Агенција за статистику БиХ (2007): Саопштење, Околиш и енергија: Јавна одводња 2006, бр. 1, Сарајево, 14.12.2007. Агенција за статистику БиХ (2009): Босна и Херцеговина у бројевима 2009, Сарајево. Агенција за статистику БиХ (2009): Саопштење, Околиш и енергија: Статистика енергије у 2008, бр. 1, Сарајево 20.11.2009. Агенција за статистику БиХ (2009): Саопштење, Околиш и енергија: Скупљање и дистрибуција воде 2008, бр. 3, Сарајево, 14.09.2009. Агенција за статистику БиХ (2009): Саопштење, Околиш и енергија: Јавна одводња 2008, бр. 3, Сарајево, 14.09.2009. Агенција за статистику БиХ (2009): Саопштење, Статистика oколишa – Јавни одвоз и одлагање комуналног отпада у 2008, бр. 1, Сарајево, 20.12.2009. Агенција за статистику БиХ (2010): Босна и Херцеговина у бројевима 2010, ISSN 1986-8510, Сарајево. Агенција за статистику БиХ (2010): Индекс потрошачких цијена, Тематски билтен ТБ 09, Сарајево, 2010. Агенција за статистику БиХ (2010): Индустријска производња 2010, Тематски билтен ТБ 05, Сарајево. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Околиш и енергија: Статистика енергије у 2009, бр. 2, Сарајево 29.10.2010. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Околиш и енергија: Скупљање и дистрибуција воде 2009, бр. 4, Сарајево, 21.09.2010. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Околиш и енергија: Коришћење вода и заштита вода од загађивања у индустрији 2009, бр. 2, Сарајево, 21.09.2010. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Околиш и енергија: Јавна одводња 2009, бр. 4, Сарајево, 21.09.2010. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Пољопривреда: Пожњевена површина и производња по усјевима 2010, бр. 2, Сарајево, 25.01.2011. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Статистика енергије: Електрична енергија и топлотна енергија, бр. 2, Сарајево, 29.10.2010. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Статистика енергије: Природни гас, бр. 1, Сарајево, 10.11.2010. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Статистика енергије: Угаљ, Кокс, бр. 1, Сарајево, 22.12.2010. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Статистика oколишa – Јавни одвоз и одлагање комуналног отпада у 2009, бр. 2, Сарајево, 28.01.2010. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Транспорт, бр. 1, Сарајево 28.06.2010. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Туризам 2009: Статистика туризма за децембар 2009, бр. 12, Сарајево 19.02.2010. Агенција за статистику БиХ (2010): Саопштење, Производња, продаја и залихе шумских производа у БиХ према асортиману у 2010. години, бр. 1, Сарајево, 22.03.2011. Агенција за статистику БиХ (2011): Босна и Херцеговина у бројевима 2011, ISSN 1986-8510, Сарајево.

Литерартура

Агенција за статистику БиХ (2011): Демографија 2010, Тематски билтен ТБ 02, Сарајево. Агенција за статистику БиХ (2011): Околиш, енергија, саобраћај 2011, Тематски билтен ТБ 13, ISSN 1840-104X, Сарајево, децембар/просинац 2011. Агенција за статистику БиХ (2011): Саопштење, Околиш – Отпад из производних дјелатности у 2008, бр. 1, Сарајево 24.01.2011. Агенција за статистику БиХ (2011): Саопштење, Околиш – Отпад из производних дјелатности у 2009, бр. 2, Сарајево 25.01.2011. Агенција за статистику БиХ (2011): Саопштење, Околиш и енергија: Статистика енергије у 2010, бр. 3, Сарајево 05.12.2011. Агенција за статистику БиХ (2011): Саопштење, Околиш и енергија: Скупљање и дистрибуција воде 2010, бр. 1, Сарајево, 30.09.2011. Агенција за статистику БиХ (2011): Саопштење, Околиш и енергија: Коришћење вода и заштита вода од загађивања у индустрији 2010, бр. 1, Сарајево 30.09.2011. Агенција за статистику БиХ (2011): Саопштење, Околиш и енергија: Јавна одводња 2010, бр. 1, Сарајево, 30.09.2011. Агенција за статистику БиХ (2011): Саопштење, Пољопривреда: Бројно стање стоке и перади и сточна производња у 2010, бр. 6, Сарајево, 26.04.2011. Агенција за статистику БиХ (2011): Саопштење, Саобраћај: Ваздушни саобраћај, бр. 1, Сарајево 25.05.2012. Агенција за статистику БиХ (2011): Саопштење, Статистика oколишa – Јавни одвоз и одлагање комуналног отпада у 2010, бр. 1, Сарајево, 25.10.2011. Агенција за статистику БиХ (2011): Саопштење, Статистика саобраћаја, бр. 5, Сарајево, 26.04.2011. Агенција за статистику БиХ (2011): Саопштење, Туризам 2010: Статистика туризма за децембар 2010, бр. 12, Сарајево, 25.02.2011. Агенција за статистику БиХ (2012): Саопштење, Аквакултура, Годишњи извјештај о аквакултури 2011, бр. 1, Сарајево, 23.05.2012. Агенција за статистику БиХ (2012): Саопштење, Пољопривреда – Клање стоке и перади у клаоницама у 2011, бр. 10, Сарајево, 28.03.2012. Агенција за статистику БиХ (2012): Саопштење, Пољопривреда: Бројно стање стоке и перади и сточна производња у 2011, бр. 7, Сарајево, 28.03.2012. Агенција за статистику БиХ (2012): Саопштење, Саобраћај: Цестовни, жељезнички, ваздушни и поштански саобраћај, бр. 1, Сарајево, 22.06.2012. Агенција за статистику БиХ (2012): Саопштење, Саобраћај: Регистрована цестовна моторна возила за 2011. годину, бр. 1, Сарајево, 28.02.2012. Агенција за статистику БиХ (2012): Саопштење, Туризам 2011: Статистика туризма за децембар 2011, бр. 12, Сарајево, 24.02.2012. Агенција за статистику БиХ (2013): Саопштење, Животна средина – Јавни одвоз и одлагање комуналног отпада, бр. 1, Сарајево, 07.01.2013. Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику и Републички завод за статистику РС (2007): Анкета о потрошњи домаћинстава у БиХ 2007 – коначни резултати. Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику и Републички завод за статистику РС (2007): Анкета о потрошњи домаћинстава у БиХ 2007 – сиромаштво и услови живота.

245

246

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Агенција за статистику БиХ, Федерално министарство здравства, Министарство здравља и социјалне заштите РС и Завод за јавно здравство ФБиХ (2013): Истраживање вишеструких показатеља (MICS) за Босну и Херцеговину 2011-2012: Завршни извјештај. Сарајево: UNICEF. Albritton D. L., Allen M. R., Baede A. P. M., et al. (2001): Климатске промјене 2001: Знанствена основа. Међувладин панел о климатским промјенама (енг. Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC)) Радна група сажетак за доносиоце одлука, 3. Извјештај о процјени. Њујорк: Cambridge University Press, 2001. Бејаковић П. (2005): Сиромаштво, часопис Финансијска теорија и пракса, вол. 29 (бр. 1), Институт за јавне финансије, Загреб, 135-138. Bodik I., Ridderstolpe P. Одржива санитација у Централној и Источној Европи. Рјешавање потреба малих и средњих насеља. Глобално партнертсво вода Централне и Источне Европе (енг. Global Water Partnership Central and Eastern Europe), прво издање, 2007, ISBN 978-80-969745-0-4, [доступно на: http://www.eea.evropa.eu/themes/ regions/pan-European/the-belgrade-ministerial-conference/fourth-assessment, приступљено 08.06.2012.] Босна и Херцеговина (2007): Први национални извјештај о спровођењу УН конвенције о сузбијању дезертификације/деградације тла (UNCCD) у Босни и Херцеговини, Бања Лука, 2007. [доступно на: http://www. UNCCD.int/main.php] Брчко дистрикт БиХ (2009): Стратегија развоја Брчко дистрикта 2008-2017, Брчко, јуни/липањ 2009. Централна банка БиХ (2011): Годишње uзвјешће 2011, ISSN 1840-0035. Cheng Y.W., Sung F.C., Yang Y., Lo Y.H., Chung Y.Т. Li К.C. (2009): Производња медицинског отпада у болницама и везани фактори, Waste Management 29 (1), 440–444. Чићић, С., Миошић, Н. (1986): Геотермална енергија у Босни и Херцеговини, Геоинжињеринг Сарајево. Чустовић, Х. (2005): Преглед општих водних услова земљишта и тла, Ресурси тла у Европи, II. издање, Луксембург: Заједнички истраживачки центар Европске комисије, Истраживачки извјештај европског уреда за тло, бр. стр. 9. Ђеђибеговић, Ј., Маријановић, А., Шобер, М., Скрбо, А., Синановић, K., Larssen, T., Grung, M., Fjeld, E., Rognerud, S. (2010): Нивои постојаних органских полутаната у ријеци Неретви (Босна и Херцеговина) одређени распоредом полупропусних мембранских уређаја, Journal of Environmental Science and Health, дио Б, 45:2, 128-136. Енергетски институт „Хрвоје Пожар“, Економски институт из Бање Луке, Рударски институт из Тузле и Soluciona Шпанија (2008): Студија енергетског сектора у БиХ - Модул 13 (Околиш), март/ожујак 2008. Енергетски институт „Хрвоје Пожар“, Економски институт из Бање Луке, Рударски институт из Тузле и Soluciona Шпанија (2008): Студија енергетског сектора у БиХ - Модул 8 (Рудници угља), март/ожујак 2008. Енергетски институт „Хрвоје Пожар“, Економски институт из Бање Луке, Рударски институт из Тузле и Soluciona Шпанија (2008): Студија енергетског сектора у БиХ - Модул 12 (Управљање потрошњом, штедња енергије и обновљиви извори енергије), март/ожујак 2008. Epstein, P. R., Diaz, H. F., Elias, S., et al. (2002): Биолошки и физички знакови климатских промјена: фокус на комарца – преносиве болести. Bull Am Meteorological Soc 1998; 78: 409-417. Европска агенција за животна средина - ЕЕА (2010): Укупни енергетски интензитет 2010. Европска агенција за животну средину – ЕЕА (2006): CORINE картирање земљишног покривача 2006. (Босна и Херцеговина), CLC2006. Европска агенција за животну средину - ЕЕА (2010): Укупна потрошња енергије по енергентима 2010. Европска агенција за животну средину - ЕЕА (2010): CSI 016 Производња комуналног отпада „Листа чињеница – регион Западног Балкана/отпад“. Европска агенција за животну средину – ЕЕА (2010): Финална потрошња енергије по секторима 2010. Европска агенција за животну средину – ЕЕА (2010): Потрошња енергије из обновљивих извора 2010.

Литерартура

Европска агенција за животну средину (2010): Производња и потрошња материја које оштећују озонски омотач. Европска комисија (2006): Референтни документ о најбољим расположивим техникама у индустрији хране, пића и млијека, август/коловоз 2006. Европска комисија LIFE програм за земље трећег свијета (енг. EC LIFE Third Countries program) (2008): Техничке упуте: Узгој рибе, пројекат „Јачање капацитета за примјену интегралне превенције и контроле загађивања у БиХ“, Сарајево, јули/српањ 2008. Федерални хидрометеоролошки завод БиХ (2010): Извјештај о квалитету ваздуха за 2010. годину. Федерални хидрометеоролошки завод БиХ (2011): Извјештај о квалитету ваздуха за 2011. годину [доступно на: http://www.fhmzbih.gov.ba/TEKSTOVI/ZRAK/kvalitet%20zraka%202011.pdf] Федерални завод за статистику (2010): Саопштење, Околиш: Скупљање, пречишћавање и дистрибуција воде у 2010, бр. 20.1.1, Сарајево 30.06 2010. Федерални завод за статистику (2011): Саопштење, Прикупљени и одложени комунални отпад у 2010, бр. 20.5.1, Сарајево, 20.07.2011. Федерално министарство енергије, рударства и индустрије (2009): Стратешки план и програм развоја енергетског сектора Федерације БиХ, Сарајево, март/ожујак 2009. Федерално министарство околиша и туризма (2008): Стратегија околиша Федерације Босне и Херцеговине 2008-2018, Сарајево, 2008. Федерално министарство околиша и туризма (2010): Стање околиша за Федерацију Босне и Херцеговине, COBISS.BH-ID 17837062, Сарајево, 2010. Федерално министарство околиша и туризма (2011): Федерални план управљања отпадом 2012-2017, Сарајево, децембар/просинац 2011. Федерално министарство околиша и туризма (2009): Четврти извјештај Босне и Херцеговине за Конвенцију о биолошкој разноликости – Процјена националних циљева за биодиверзитет 2010 (Нацрт извјештаја), октобар/ листопад 2009 [доступно на: http://www.fmoit.gov.ba/ba/page/63/bh-chm] Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства (2010): Информације о господарењу шумама у Федерацији у 2009. години и планови господарења шумама за 2010. годину. Сарајево, мај 2010. Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства, Агенција за водно подручје ријеке Саве – Сарајево, Агенција за водно подручје Јадранског мора - Мостар (2012): Стратегија управљања водама Федерације БиХ 2010-2022, Сарајево, март/ожујак 2012. Федерално министарство просторног уређења (2010): Просторни план Федерације Босне и Херцеговине за период 2008-2018. године – Просторна основа. Сарајево, Мостар, јули 2010. Федерално министарство просторног уређења и околиша (2006): Уводне анализе за развој и успостављање система управљања мазивим уљима, Сарајево, 2006. Федерално министарство просторног уређења и околиша, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС: Акциони план за заштиту околиша БиХ, ожујак 2003, [доступно на: http://www. rec.org.ba/neap.htm] FOCUS Знаност о храни потрошача на Балкану (2010): Национални извјештај по државама о органској производњи на основу библиографије и прикупљених података, FP7 Програм сарадње, Тема 2 – Храна, пољопривреда и рибарство и биотехнологија, Активност 2; FP7 KBBE 2007 2.1-02, јуни/липањ 2010. Геоинжињеринг Сарајево (1979): Сирови минерали у Босни и Херцеговини, Други том, Налазишта необојених и обојених метала, Сарајево, 1979. Грађани за Европу (2011): Енергија и животна средина у БиХ – Препоруке цивилног друштва за бржи пут према ЕУ, Иницијатива „Грађани за Европу“ под покровитељством Специјалног представника Европске уније у БиХ/ Шефа Делегације Европске уније у БиХ, уз финансијску подршку Шведске Агенције за међународни развој (SIDA)

247

248

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

и у сарадњи са Дирекцијом за европске интеграције БиХ. Септембар 2011. Haines A., McMichael A., Epstein PR. (2001): Глобалне климатске промјене и здравље. CMAJ 2001; 163: 729–734. Херцеговачко-неретванска жупанија/кантон (2009): Студија угрожености-рањивости простора Херцеговачконеретванске жупаније/кантона, Мостар, 2009. Heyl N., Gregorin C. (2003): Традиционалне умјетности и занати у Босни и Херцеговини, UNESCO публикација, ISBN 88-902157-04. Houghton J. T., Ding Y., Griggs D.J., et al. (2001): Климатске промјене 2001: Знанствена основа. Међувладин панел о климатским промјенама (енг. Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC)) Радна група 3. Извјештај о процјени. Њујорк: Cambridge University Press, 2001. Хрустић, И. Х. (2009): Процјена грађевинских алтернатива у зони дјеловања екстракције соли у Тузланској солани, Тузла, 2009. Хуремовић, Ј., Хорват, М., Котник, Ј., Коцман, Д. (2008): Дистрибуција живе у ваздуху на подручју града Тузле, Босна и Херцеговина, UDK 504.3.054. ИПЗ Унипројект MCF (2010): Студија о процјени утицаја на животна средина за потребе изградње Центра за господарење отпадом у Дубровачко-неретванској жупанији на локацији Лучино раздоље, Загреб, 2010. Јавно предузеће шумарства „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац (2011): Катастар шума и шумског земљишта у Републици Српској – стање 31. децембра 2011. године Јавно водопривредно предузеће „Водопривреда Босне и Херцеговине“ Сарајево и Завод за водопривреду Сарајево: Оквирна водопривредна основа Босне и Херцеговине 1994, Сарајево, издато 1998. Комисија за очување националних споменика БиХ (2010): Извјештај о стању архитектонског и археолошког наслијеђа, АТ03 132 рев. Куртановић, Р. (2000): Налазишта неметалних минералних сировина у Босни и Херцеговини, Зеница, 2000. Маријановић, А., Шобер, М., Скендеровић, Е., Ђеђибеговић, Ј., Кучук, М. (2008): Одређивање полихлорисаних бифенила у земљишту у Кантону Сарајево, УДК (632.15) 628.194:628.11. Martens W. J. M., Jetten T. H., Focks D. (1997): Осјетљивост маларије, schistosome и денге (тропске грознице) према глобалном загријавању. Climate Change 1997; 35:145-156. McMichael AJ, Githeko A, Confalonieri U, et al. Допринос радне групе II трећем извјештају процјене Међувладиног панела о климатским промјенама (IPCC) у: JJ McCarthy, Canziani OF, Leary NA, et al. Климатске промјене 2001: утицаји, прилагођавање и угроженост, Њујорк: Cambridge University Press, 2001. Међународна финансијска корпорација – IFC (2008): Иницијално извјешће о проведби Директиве о електричном и електроничком отпаду, март/ожујак 2008. Међувладина комисија о климатским промјенама – IPCC (2007): Климатске промјене 2007, Синтеза извјешћа, Допринос I, II. и III. Радне групе Четвртом извјештају о процјени Међувладине комисије о климатским промјенама, Женева, Швајцарска, ISBN 92-9169-122-4 [доступно на: http://www.IPCC.ch/publications_and_data/publications_ IPCC_fourth_assessment_report_synthesis_report.htm] Mesbah L. (2009): Услуге екосистема за одрживи развој у Босни и Херцеговини и на Балкану, UNEP/University of Geneva 2009 [доступно на: http://www.unige.ch/formcont/environmentaldiplomacy/TheseMesbahLaurent] Миленијумска процјена екосистема (2005): Екосистеми и људска добробит: Синтеза, Island Press, Washington, DC, USA [доступно на: http://www.maweb.org/documents/document.356.aspx.pdf] Миливојевић, М., Мартиновић, М. (2005): Геотермални ресурси Републике Српске: један од кључних фактора у развоју производње органске хране, туристичког и енергетског сектора, Зборник радова са скупа, 2005.

Литерартура

Министарство финансија и трезора БиХ, Форум за координацију донатора Босне и Херцеговине: Извјештај о списку донатора 2009-2010. [доступно на: www.donormapping.ba/pdf/DMR-Report-Eng-2010.pdf] Министарство индустрије, енергетике и рударства РС (2012): Стратегија развоја енергетике РС до 2030. године, Бања Лука, 2012. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС (2009): Основа заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта Републике Српске као компоненте процеса планирања коришћења земљишта, Бања Лука, октобар 2009. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС (2010): Стратегија развоја шумарства за период 2011-2012. (Нацрт), Бања Лука, мај/свибањ 2011. Министарство за људска права и избјеглице БиХ (2010): Ревидирана стратегија Босне и Херцеговине за спровођење Анекса VII Дејтонског мировног споразума, Сарајево, јуни/липањ 2010. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС (2008): Просторни план Републике Српске до 2015. године, април 2008. Министарство спољне трговине и економских односа БиХ (2002): Процјена одрживог развоја у Босни и Херцеговини, Извјештај БиХ за Свјетски самит о одрживом развоју, Сарајево, Бања Лука, Мостар, 2002. Министарство спољне трговине и економских односа БиХ (2007): Извјештај из области пољопривреде за Босну и Херцеговину 2007. године, Годишњи извјештај о стању у сектору пољопривреде, прехране и руралног развоја БиХ. Министарство спољне трговине и економских односа БиХ (2010): Извјештај из области пољопривреде за Босну и Херцеговину за 2010. годину, Годишњи извјештај о стању у сектору пољопривреде, исхране и руралног развоја БиХ. Министарство спољне трговине и економских односа БиХ (2011): Нацрт водне политике у БиХ, октобар 2011. Министарство спољне трговине и економских односа БиХ (МСТЕО БиХ), Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске (МПУГЕРС), Федерално министарство околиша и туризма (ФМОИТ), Развојни програм УН (UNDP) (2009): Први национални извјештај Босне и Херцеговине у складу с Оквирном конвенцијом Уједињених нација о климатским промјенама, Бања Лука, октобар 2009. Неовисни оператер система у БиХ (2010): Индикативни план развоја производње 2011- 2020, јуни, 2010. Неовисни оператер система у БиХ (2010): Извјештај о електроенергетским трендовима у преносним мрежама у БиХ за 2010. Николић, Т., Касуповић, И., (2010): Инжењерскогеолошка својства клизишта Суљаковићи код Маглаја, Рударско-геолошки билтен, Хрватско геолошко-рударство друштво Мостар, Томиславград/БиХ, ISSN 18400299, No. 14, стр. 41-49. Организација за економску сарадњу и развој - OECD (2001): Околишни индикатори за пољопривреду, Свезак 3: Методе и резултати, СБН 92-64-18614-X – Бр. 51293 2001, Париз. Организација за храну и пољопривреду - FAO (2005): Стање рибарства и аквакултуре у БиХ, Извјештај о рибарству, 2005. Организација за храну и пољопривреду – FAO (2010): Извјештај о шумама и климатским промјенама (Босна и Херцеговина), стр. 45 [доступно на: http://www.fao.org/forestry/23346-0d04б1403а9feб56935с2ф98с8е22ceee. pdf#page=49] Организација за храну и пољопривреду - FAO: Инвентура постратне ситуације земљишних ресурса у БиХ (FAO GCP/BIH/002/ITA). [доступно на: http://www.agrowebcee.net/agroweb-bih/fao/] Програм УН за заштиту животне средине - UNEP (2003): Осиромашени уран у Босни и Херцеговини (Ревидирани извјештај), мај/свибањ 2003, [доступно на: http://postconflict.UNEP.ch/publications/BiH_DU_report.pdf.]

249

250

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Програм УН за заштиту животне средине - UNEP (2011): Према зеленој економији: Путови ка одрживом развоју и искорјењивању сиромаштва, ISBN: 978-92-807-3143-9. Програм УН за заштиту животне средине (UNEP) (2010): Нова знаност и развој у промјенљивом околишу, UNEP Годишњак 2010. Програм УН за заштиту животне средине (UNEP) (2011): Преглед правног и институционалног оквира за заштиту животне средине у Босни и Херцеговини (Финални нацрт), Босна и Херцеговина, април 2011. Програм УН за заштиту животне средине (UNEP) /GRID Arendal (2002): Околиш Босне и Херцеговине, Центар за промоцију цивилног друштва, ISBN 9958-9532-2-6, Сарајево. Регионални центар за животна средина за Босну и Херцеговину – REC БиХ (2006): НВО Директориј – Босна и Херцеговина (БиХ), Директориј и истраживање бх. околишних организација цивилног друштва (OCD), новембар/ студени, 2006. ISBN 978-963-9638-26-6. Публикација REC за Централну и Источну Европу, Szentendre, Мађарска. Републичка директива за воде Бијељина (2006): Оквирни план развоја водопривреде Републике Српске, Бијељина, септембар 2006. Републички хидрометеоролошки завод РС (2010): Извјештај о квалитету ваздуха за 2010. годину. Републички завод за статистику РС (2010): Статистички годишњак Републике Српске, ISSN 2232-7312, Бања Лука, децембар 2010. Републички завод за статистику РС (2011): Годишње саопштење, Статистика животне средине - Произведени, прикупљени и одложени отпад у 2010, бр. 169/11, Бања Лука, 01.09.2011. Републички завод за статистику РС (2011): Годишње саопштење, Статистика заштите животне средине: Јавни водовод 2010, бр. 167/11, Бања Лука, 01.09.2011. Ресуловић, Х. (1983): Губици и деградација пољопривредног земљишта у СР Босни и Херцеговини, Савјетовање о теми: Земљиште у просторном плану СРБиХ, стр. 61-63. Rothman K.J. (1976): Causes, American Journal of Epidemiology; vol 104, no. 2: 587-592. Електропривреда БиХ (1997): Потребна енергија за гријање и количина угља за дугорочну производњу електричне енергије, баланса електричне енергије за Федерацију Босне и Херцеговине, период 1998-2030, Одјел за научно истраживање ЕП БиХ, Сарајево, 1997. Рударски институт Тузла (1980): Главни рударски пројект експлоатације олова, цинка и барита и површински коп „Веовача“, Тузла, 1980. Stoett, P. (2005): Околишна безбједност у постдејтонској Босни и Херцеговини. Годишњи састанак канадског политолошког друштва. Свеучилиште Concordia, 2005. Свјетска банка (2006): CARDS: Пилот пројект рециклаже у БиХ, 2004-2006. Свјетска банка (2011): Е-атлас глобалног развоја, Онлине база података [доступно на: http://www.app. collinsindicate.com/worldbankatlas-global/en-us] Свјетска здравствена организација – WHO (1999): “Здравље 21”: здравље за све оквирне политике Свјетске здравствене организације (WHO) Европског региона, Европско здравство за све серије, No. 6, Свјетска здравствена организације (WHO) Регионална канцеларија за Европу, ISBN 92 890 1349 4, ISSN 1012-7356, Копенхаген, 1999. Свјетска здравствена организација – WHO (2001): Вода за здравље: водећа одговорност, Женева, 2001. Свјетска здравствена организација – WHO (2006): Спречавање болести кроз здрав животна средина, доступно на: http://www.who.int/quantifying_ehimpacts/publications/preventingdisease/en/index.html [приступљено: 9 мај/ свибањ 2011]

Литерартура

Свјетска здравствена организација – WHO (2008): Смјернице за квалитет воде за пиће [електронски извор]: инкорпорирана 1. и 2. допуна, Вол. 1, Препоруке – 3. издање, Женева, 2008. ISBN 978 92 4 154761 1. (доступно на: http://www.who.int/water_sanitation_health/dwq/gdwq3rev/en/) Свјетска здравствена организација – WHO: Подаци за БиХ. доступно на: http://www.who.int/tb/country/data/ download/en/index.html [приступљено: 11 јули/српањ 2012] Шилић, Ч. (1992-1995): Списак биљних врста (Pteridophyta и Spermatophyta) за црвену књигу Босне и Херцеговине. ГЗМ (ПН) Н.С. св. 31: 323-367. Шилић, Ч. (1996): Списак биљних врста (Pteridophyta и Spermatophyta) за црвену књигу Босне и Херцеговине. ГЗМ (ПН) Нс. св. 31 1992_1995, 323-367, Сарајево. Талетовић, Ј., Љуша, М., Војниковић, С., Ђузо, Ф., Чустовић, Х., (2011): Анализа промјена начина коришћења пољопривредног и шумског земљишта у БиХ, презентовано на XXI научно-стручној конференцији пољопривреде и прехрамбене индустрије, Неум 2010, објављено у: Радови пољопривредно-прехрамбеног факултета у Сарајеву. Thuiller W. Lavorel. S, Araujo. M, Sykes. M, Prentice. C. (2004): Пријетње климатских промјена на биљне разноликости у Европи. ПНАС јуни/липањ, 2005, вол. 102, бр. 23, 8245-8250. Турска развојна банка (2010): Извјештаји по секторима за Босну и Херцеговину: Сектор туризма, Анкара, јануар 2010. УН Економска комисија за Европу - UNECE (2004): Преглед стања животне средине БиХ, ISBN 92-1-116915-1, Њујорк и Женева, 2004. УН Економска комисија за Европу – UNECE (2011): Прегледи стања животне средине БиХ - Други преглед, ECE/CEP/162, ISSN 1020-4563. Публикација УН-а: Њујорк и Женева. [доступно на: http://www.unece.org/env/epr/ epr_studieс/bosnia_and_herzegovina%20II.pdf ] УН Фонд за дјецу (UNICEF) и Свјетска здравствена организација (WHO) (2006): Сусрећући се са Миленијумским циљевима развоја воде за пиће и санитације. Урбани и рурални изазов деценије. Женева, Свјетска здравствена организације (WHO) и Њујорк, УН Фонд за дјецу (UNICEF), 2006 (доступно на: http://www.who.int/water_sanitation_ health/monitoring/jmp2006/en/index.html)[приступљено08.06.2012] УН Конвенција о биолошкој разноликости – УНCBD (1992) [доступно на: http://www.cbd.int/] (приступљено: 6 јуни/липањ, 2011) УН Свјетска туристичка организација (2010): Годишњи извјештај, Година опоравка – 2010, Мадрид. УС Агенција за међународни развој - USAID (2011): Ажурирање анализе биодиверзитета за Босну и Херцеговину, Сарајево, мај 2011. УС Агенција за међународни развој – USAID (2006): Преглед сектора шума и дрва – Босна и Херцеговина: Брзи преглед шумских ресурса, политика, законодавства, институција и индустрија за прераду дрвета, јануар/сијечањ 2006. Ушчуплић, М. (2007): Извјештај о текућој употреби шумских и водних ресурса за потрошњу електричне енергије у мини хидроелектранама, Сарајево, 2007. Савјет министара Босне и Херцеговине (2011): Процјена угрожености Босне и Херцеговине од природних или других несрећа, Сарајево, март/ожујак 2011. Woodruff R.E., Guest C.S., Garner M.G., et al. (2002): Предвиђање епидемије вируса у Рос ријеци кроз регионалне временске податке. Epidemiology 2002; 13: 384–393.

251

252

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

8 ПРИЛОЗИ ПРИЛОГ I Политика животне средине, споразуми, невладине организације Списак кантоналних министарстава надлежних за животну средину и воде у ФБиХ Име кантона

Назив министарства надлежног за животну средину

Назив министарства надлежног за воде

Унско-сански кантон

Министарство за грађење, просторно уређење и заштиту околине

Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства

Посавски кантон

Министарство промета, веза, туризма и заштите околиша

Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства

Тузлански кантон

Министарство просторног уређења и заштиту околице

Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства

Зеничко-добојски кантон

Министарство за просторно уређење, саобраћај и комуникације и заштиту околине

Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду

Босанко-подрињски кантон

Министарство за урбанизам, просторно уређење и заштиту околине

Министарство за привреду

Средњобосански кантон

Министарство просторног уређења, обнове и повратка

Министарство шумарства, водопривреде и пољопривреде

Херцеговачконеретвански кантон

Министарство трговине, туризма и заштите околиша

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Западнохерцеговачки кантон

Министарство просторног уређења, градитељства, и заштите околиша

Министарство привреде

Кантон Сарајево

Министарство просторног уређења и заштите околиша

Министарство привреде

Кантон 10

Министарство градитељства, обнове, просторног уређења и заштите околиша

Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства

Бр.

Закони о животној средини у БиХ БиХ Пуни назив закона

Службени гласник БиХ бр.

Закон о концесијама

32/02

 Закон о измјени Закона о концесијама

56/04

Закон о ветеринарству БиХ

34/02

Закон о заштити здравља биља

23/03

Закон о генетски модификованим организмима

23/09

Закон о заштити добробити животиња

25/09

Закон о пољопривреди, прехрани и руралном развоју БиХ

50/08

Закон о радијацијској и нуклеарној безбједности

88/07

Закон о храни

50/04

253

ПРИЛОЗИ

Закони о животној средини у ФБиХ FBiH Пуни назив закона

Службене новине ФБиХ бр.

Закон о условима, начину обављања дјелатности резања дрвета

27/97

 Закон о измјенама и допунама Закона о условима, начину обављања дјелатности резања дрвета

25/06

Закон о водама

70/06

Закон о заштити од јонизирајућих зрачења и радијационој безбједности

15/99

Закон о ветеринарству

46/00

Закон о шумама

20/02

 Закон о измјенама и допунама Закона о шумама

32/03, 37/04

Закон о концесијама

40/02

 Закон о допунама Закона о концесијама

61/06

Закон о управљању отпадом

33/03

 Закон о измјенама и допунама Закона о управљању отпадом

72/09

Закон о заштити ваздуха

33/03

 Закон о измјенама и допунама Закона о заштити ваздуха

4/10

Закон о заштити животне средине

33/03

 Закон о измјенама и допунама Закона о заштити животне средине

38/09

Закон о заштити природе

33/03

Закон о фонду за заштиту oколишa ФБиХ

33/03

Закон о слатководном рибарству

64/04

Закон о инспекцијама у ФБиХ

69/05

Закон о просторном планирању и коришћењу земљишта на нивоу ФБиХ

2/06

 Закон о измјенама и допунама Закона о просторном планирању и коришћењу земљишта на нивоу ФБиХ

72/07, 32/08, 4/10, 13/10

Закон о ловству

4/06

 Закон о измјенама и допунама Закона о ловству

8/10

Закон о пољопривреди

88/07

 Закон о измјенама и допунама Закона о пољопривреди

4/10

Закон о Националном парку „Уна“

44/08

Закон о пољопривредном земљишту

52/09

Закон о геолошким истраживањима ФБиХ

9/10

Закон о рударству

26/10

Закон о заштити од буке

110/12

254

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Закони о животној средини у РС РС Пуни назив закона

Службени гласник РС бр.

Закон о заштити животне средине

71/12

Закон о заштити природе

113/08

Закон о заштити ваздуха

124/11

Закон о управљању отпадом

53/02

 Закон о измјенама и допунама Закона о управљању отпадом

65/08

Закон о фонду и финансирању заштите животне средине РС

117/11

Закон о ловству

60/09

Закон о концесији

25/02

 Закон о измјенама и допунама Закона о концесијама

91/06, 92/09

Закон о националним парковима

75/10

Закон о органској производњи хране

75/04

 Закон о измјенама и допунама Закона о органској производњи хране

71/09

Закон о геолошким истраживањима

51/04

 Закон о измјенама и допунама Закона о геолошким истраживањима

75/10

Закон о рударству

59/12

Закон о заштити од нејонизирајућих зрачења

2/05

Закон о водама

50/06

 Закон о измјенама и допунама Закона о водама

92/09

Закон о пољопривреди

70/06

 Закон о допунама Закона о пољопривреди

20/07

 Закон о измјени Закона о пољопривреди

86/07

 Закон о измјенама и допунама Закона о пољопривреди

71/09

Закон о пољопривредном земљишту

93/06

 Закон о допунама Закона о пољопривредном земљишту

86/07

 Закон о измјенама и допунама Закона о пољопривредном земљишту

14/10

Закон о ветеринарству у РС

42/08

Закон о шумама

75/08

Закон о генетички модификованим организмима

103/08

Закон о заштити и добробити животиња

111/08

Закон о хемикалијама

25/09

Закон о заштити здравља биља у РС

25/09

Закон о биоцидима

37/09

Закон о енергетици

49/09

Закон о рибарству

72/12

Закон о средствима за заштиту биља

52/10

Закон о пчеларству

52/10

Закон о уређењу простора и грађењу

55/10

Закон о Националном парку „Козара“

121/12

Закон о Националном парку „Сутјеска“

121/12

255

ПРИЛОЗИ

Закони о животној средини у БД БД Пуни назив закона

Службени гласник БД бр.

Закон о заштити ваздуха

25/04

 Закон о измјенама Закона о заштити ваздуха

19/07

 Закон о измјенама и допунама Закона о заштити ваздуха

1/05, 9/09 24/04

Закон о заштити природе  Закон о измјенама Закона о заштити природе

1/05, 19/07

 Закон о измјенама и допунама Закона о заштити ваздуха

1/05, 9/09 41/06

Закон о концесијама  Закон о измјенама и допунама Закона о концесијама

19/07, 2/08 25/04

Закон о заштити вода у БД  Закон о измјенама и допунама Закона о заштити вода у БД

1/05, 19/07

Закон о просторном планирању и грађењу

29/08

Закон о слатководном рибарству

35/05

 Закон о измјенама и допунама Закона о слатководном рибарству

19/07

Закон о шумама БД БиХ

14/10

Закон о управљању отпадом

25/04

 Закон о измјенама Закона о управљању отпадом

19/07

 Закон о измјенама и допунама Закона о управљању отпадом

1/05, 2/08, 9/09

Закон о заштити животне средине

24/04

 Закон о измјенама Закона о заштити животне средине

19/07

 Закон о измјенама и допунама Закона о заштити животне средине

1/05, 9/09 32/04

Закон о пољопривредном земљишту  Закон о измјенама Закона о пољопривредном земљишту

20/06, 19/07

Уредбе о животној средини у ФБиХ ФБиХ Пуни назив уредбе

Службене новине ФБиХ бр.

Уредба о класификацији водотока

(Службени лист СРБиХ бр. 19/80)

Уредба о категоризацији водотока

(Службени лист СРБиХ бр. 42/67)

Уредба о јединственој методологији за израду докумената просторног уређења

63/04

Уредба о штетним и опасним тварима у водама

43/07

Уредба о селективном прикупљању, паковању и означавању отпада

38/06

Уредба о грађевинама и захватима од значаја за Федерацију Босне и Херцеговине и грађевинама, дјелатностима и захватима који могу у знатној мјери да утичу на oколиш, живот и здравље људи Федерације Босне и Херцеговине и шире, за коју урбанистичку сагласност издаје Федерално министарство просторног уређења

85/07

 Уредба о измјенама и допунама Уредбе о грађевинама и захватима од значаја за Федерацију Босне и Херцеговине и грађевинама, дјелатностима и захватима који могу у знатној мјери да утичу на oколиш, живот и здравље људи Федерације Босне и Херцеговине, за коју урбанистичку сагласност издаје Федерално министарство просторног уређења

29/08

Уредба о врстама, садржају и квалитети биогорива у горивима за моторна возила

26/08

256

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Уредбе о животној средини у ФБиХ НАСТАВАК ФБиХ Уредба о шумама

83/09

Уредба о врстама и садржају планова заштите од штетнога дјеловања вода

26/09

 Уредба о измјенама и допунама Уредбе о шумама

26/10, 38/10

Уредба о коришћењу обновљивих извора енергије когенерације

36/10

Уредба о условима испуштања отпадних вода у природне реципијенте и систем јавне канализације

4/12

Уредбе о животној средини у РС RS Пуни назив уредбе

Службени гласник РС бр.

Уредба о класификацији вода и категоризацији водотока

42/01

Уредба о граничним вриједностима емисије загађујућих материја у ваздух

39/05

Уредба о постепеном искључивању супстанци које оштећују озонски омотач

94/05

Уредба о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријуми за одлучивање о обавези спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину

7/06

Уредба о постројењима која могу да буду изграђена и пуштена у рад само уколико имају еколошку дозволу

7/06

Уредба о шумама

83/09

 Уредба о измјенама и допунама Уредбе о шумама

26/10, 38/10

Уредба о коришћењу обновљивих извора енергије когенерације

36/10

Уредба о црвеној листи заштићених врста флоре и фауне Републике Српске

124/12

Уредба о условима за мониторинг квалитета ваздуха

124/12

Уредба о вриједностима квалитета ваздуха

124/12

Уредба о успостављању републичке мреже мјерних станица и мјерних мјеста

124/12

Уредба о одређивању зоне и агломерација

100/12

Мултилатерални уговори у области животне средине које је БиХ ратификовала сукцесијом МЈЕСТО И ГОДИНА УСВАЈАЊА

ДАТУМ РАТИФИКАЦИЈЕ (сукцесијом)

Конвенција о барским и мочварним подручјима од међународног значаја, посебно стаништима водотокова

Рамсар, 1971.

1. март 1992.

Конвенција о далекосежном прекограничном загађењу ваздуха

Женева, 1979.

1. септембар 1993.

 Протокол о дугорочном финансирању програма сарадње за праћење и процјену далекосежне трансмисије загађивача ваздуха у Европи (ЕМЕР)

Женева, 1984.

1. септембар 1993.

Конвенција о међународној поморској организацији

Женева, 1948.

16. јула 1993.

Конвенција о међународној цивилној авијацији, анекс 16 - авионска бука

Чикаго, 1944.

13. јануар 1993.

Беч, 1985.

1. септембар 1993.

МУЛТИЛАТЕРАЛНИ УГОВОРИ У ОБЛАСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Конвенција о заштити озонског омотача

257

ПРИЛОЗИ

Мултилатерални уговори у области животне средине које је БиХ ратификовала сукцесијом НАСТАВАК МЈЕСТО И ГОДИНА УСВАЈАЊА

ДАТУМ РАТИФИКАЦИЈЕ (сукцесијом)

Монтреал, 1987.

1. септембар 1993.

 Амандмани Монтреалском протоколу према договору Уговорних страна с другог састанка

Лондон, 1990.

11. август 2003.

 Амандмани на Монтреалски протокол према договору Уговорних страна с четвртог састанка

Копенхаген, 1992.

11. август 2003.

 Амандмани на Монтреалски протокол према договору Уговорних страна с деветог састанка

Монтреал, 1997.

11. август 2003.

 Амандмани на Монтреалски протокол према договору Уговорних страна с једанаестог састанка

Пекинг, 1999.

Није усвојено

Залив Монтего, 1982.

12. јануар 1994.

Конвенција о заштити Средоземног мора од загађења

Барселона, 1976.

1. март 1992.

 Протокол о спречавању загађења Средоземног мора потапањем отпада из бродова и авиона

Барселона, 1976.

1. март 1992.

 Протокол о сарадњи у борби против загађивања Средоземног мора нафтом и осталим штетним материјама у случају несреће

Кувајт, 1978.

1. март 1992.

 Протокол о заштити Средоземног мора од загађења из копнених извора (LBS)

Атина, 1980.

22. октобар 1994.

 Протокол о посебно заштићеним подручјима и биолошкој разноврсности Средоземног мора

Женева, 1982.

22. октобар 1994.

 Протокол о посебно заштићеним подручјима и биолошкој разноврсности Средоземног мора Медитерана

Барселона, 1995.

12. децембар 1999.

Конвенција о заштити свјетске културне и природне баштине

Париз, 1972.

12. јули 1993.

Конвенција о коришћењу бијелог олова у бојама

Женева, 1921.

2. јуни 1993.

Европски споразум о међународном превозу опасне робе цестом (ADP)

Женева, 1957.

1. септембар 1993.

 Протокол о измјени члана (14) Европског споразума о међународном превозу опасне робе цестом (ADP)

Њујорк, 1975.

1. септембар 1993.

Беч, 1979.

30. јуни 1998.

Конвенција о риболову и о очувању биолошких богатстава отвореног мора

Женева, 1958.

12. јануар 1994.

Конвенција о територијалном мору и спољашњeм појасу

Женева, 1958.

1. септембар 1993.

Конвенција о континенталном гребену

Женева, 1958.

12. јануар 1994.

Конвенција о отвореном мору

Женева, 1958.

1. септембар 1993.

Конвенција о заштити радника од професионалних ризика у радном окружењу узрокованих загађењем ваздуха, буком и вибрацијама

Женева, 1977.

2. јуни 1993.

Уговор о забрани смјештаја нуклеарног оружја и осталог оружја за масовно уништење на дно мора и океана и у њихово подземље

Лондон, Москва, Вашингтон Д.Ц., 1971.

15. август 1994.

Њујорк, 1968.

15. август 1994.

Конвенција о раној дојави нуклеарне несреће

Беч, 1986.

30. јуни 1998.

Конвенција о помоћи у случају нуклеарне несреће или радиолошког опасности

Беч, 1986.

30. јуни 1998.

Лондон, Москва, Вашингтон Д.Ц., 1972.

15. август 1994.

МУЛТИЛАТЕРАЛНИ УГОВОРИ У ОБЛАСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

 Протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач

Конвенција УН-а о праву мора

Конвенција о физичкој заштити нуклеарног материјала

Уговор о непрофилацији нуклеарног оружја

Конвенција о забрани развоја, производње и складиштења бактериолошког (биолошког) и токсичног оружја и њихово уништењу

Извор: Програм УН за заштиту животне средине, Преглед правног и институционалног оквира за заштиту животне средине у БиХ, 2011.

258

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Мултилатерални уговори у области животне средине који су ратификовани у БиХ МЈЕСТО И ГОДИНА УСВАЈАЊА

ДАТУМ РАТИФИКАЦИЈЕ у БиХ

Рио де Жанеиро, 1992.

2000.

 Кјото протокол

Кјото, 1997.

2007.

Међународна конвенција за заштиту биљака

Рим, 1951.

2003.

Базел, 1989.

2001.

Рио де Жанеиро, 1992.

2002.

Картагина, 2000.

2009.

Конвенција УН о борби против дезертификације у земљама с великим сушама и/или дезертификацијом, посебно у Африци

Париз, 1994.

2002.

Конвенција о сарадњи ради заштите и одрживог коришћења ријеке Дунав

Софија, 1994.

2005.

Конвенција о успостављању европске и средоземне организације за заштиту биљака

Париз, 1955.

2005.

Конвенција UNECE-а о приступу информацијама, учешћу јавности у процесу одлучивања и приступу правосудним органима из области животне средине

Архус, 1998.

2008.

 Протокол о регистру загађивача и домету загађења (PRTR)

Кијев, 2003.

2003.

Стокхолм, 2001.

2010.

Вашингтон Д.Ц., 1973.

2009.

Конвенција о процјени прекограничног утицаја на животну средину

ESPO, 1991.

2009.

 Протокол о стратешкој процјени животне средине

Кијев, 2003.

2003.

Конвенција о очувању европских природних врста и природних станишта

Берн, 1979.

2008.

Крањска гора, 2002.

2003.

Конвенција о заштити и коришћењу прекограничних водотока и међународних језера

Хелсинки, 1992.

2009.

 Измјене чланова 25 и 26 Конвенција о заштити и коришћењу прекограничних водотока и међународних језера

Мадрид, 2003.

2010.

Хелсинки, 1992.

Није усвојен

 Протокол о грађанској одговорности и компензацији за штету узроковану прекограничним утицајима индустријских несрећа на прекограничне воде, Конвенцији из 1992. о заштити и коришћењу прекограничних водотока и међународних језера и Конвенцији из 1992. о прекограничним утицајима индустријских инцидената

Кијев, 2003.

2003.

Оквирна конвенција Савјета Европе о вриједности културне баштине за друштво

Фаро, 2005.

2009.

Уговор о енергетској повељи

Лисабон, 1994.

2001.

 Енергетска повеља – Протокол о енергетској ефикасности и припадајућим аспектима животне средине

Лисабон, 1994.

2001.

Конвенција о безбједности и здрављу у рудницима

Женева, 1995.

2010.

Конвенција о безбједности и здрављу у пољопривреди

Женева, 2001.

2010.

Конвенција о раду у сектору рибарства

Женева, 2007.

2010.

МУЛТИЛАТЕРАЛНИ УГОВОРИ У ОБЛАСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Оквирна конвенција УН о климатским промјенама

Конвенција о контроли прекограничног кретања опасног отпада и његовог одлагања Конвенција УН о биолошкој разноврсности  Протокол из Картагине о биолошкој безбједности

Конвенција о персистентним органским полутантима Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне (CITES)

Оквирни споразум о сливу ријеке Саве

Конвенција о прекограничним утицајима индустријских инцидената

259

ПРИЛОЗИ

Мултилатерални уговори у области животне средине који су ратификовани у БиХ НАСТАВАК МЈЕСТО И ГОДИНА УСВАЈАЊА

ДАТУМ РАТИФИКАЦИЈЕ у БиХ

Конвенција о спречавању великих индустријских несрећа

Женева, 1993.

2010.

Европска конвенција о крајолику

Фиренца, 2000.

2010.

Осло, 1997.

1998.

Ротердам, 1998.

2007.

Вашингтон Д.Ц, 1973.

2009.

Бон, 1979.

2009.

Мадрид, 1980.

2008.

Берн, 1980.

1996.

МУЛТИЛАТЕРАЛНИ УГОВОРИ У ОБЛАСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Конвенција о забрани коришћења, складиштења, производње и превозу противпјешадијских мина и о њиховом уништењу Конвенција о претходно информисаној сагласности процедура за одређене опасне хемикалије и пестициде у међународном саобраћају Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне  Амандман Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне (члан XI) Европски оквир конвенције о прекограничној сарадњи између територијалних заједница и власти Конвенција о међународном превозу робе жељезницом

Временски ток интеграције БиХ у ЕУ (Дирекција за европске интеграције, 2011) Напредак

Година

Односи БиХ и Европске уније почињу да се развијају међународним признавањем РБиХ као независне и суверене државе.

1992.

Дејтонски (Париски) мировни споразум је зауставио рат.

1995.

Регионални приступ. Савјет министара ЕУ успоставља политичке и економске услове за развој билатералних односа. БиХ добија аутономне трговачке повластице и помоћ кроз PHARE и Обнову програма од 1996.

1997.

Декларација ЕУ. Успостављање ЕУ/БиХ Консултантске радне групе (енг. Consultative Task Force - CFT), која је заједничко средство за техничке и стручне савјете из области управе, регулаторног оквира и политика

1998.

Процес стабилизације и придруживања (САП). САП нуди јасан поглед на интеграције БиХ и још четири земље из региона у структуре ЕУ.

1999.

Постигнут је договор за Пакт стабилности, који представља политички докуменат чији је стратешки циљ стабилизација Југоисточне Европе приближавањем земаља региона евроатлантским интеграцијама и јачањем регионалне сарадње.

1999.

Објављивање Мапе пута ЕУ. У овом документу је наведено 18 суштинских корака које БиХ треба да предузме прије почетка рада на студији изводљивости за отварање преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању.

2000.

Савјет Европе усваја Пропис 2666/2000 о Помоћи заједнице у обнови, развоју и стабилизацији (енг. Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization - CARDS), што је намијењено за државе САП-а: Албанију, БиХ, Хрватску, Македонију, Србију и Црну Гору.

2000.

Савјет Европе изјавио је да су све државе које су дио САП-а потенцијални кандидати за чланство у ЕУ. Продужен бесцарински приступ производа из БиХ унутрашњем тржишту Европске уније.

2000.

Усвајање стратешког документа за државу за период 2002-2006.

2001.

Европска комисија најављује да је већина смјерница из Мапе пута ЕУ испуњена.

2002.

Европска комисија усваја приједлог за Извјештај о спремности БиХ да покрене преговоре с Европском унијом о Споразуму о стабилизацији и придруживању.

2003.

Прво европско партнерство БиХ.

2004.

260

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Временски ток интеграције БиХ у ЕУ (Дирекција за европске интеграције, 2011) НАСТАВАК Напредак

Година

Преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању службено започињу у Сарајеву 25. новембра.

2005.

Први састанак Процеса праћења реформи (енг. Reform Process Monitoring - RPM), који је замјена за Консултантску радну групу (енг. Consultative Task Force –CFT).

2006.

Увођење Инструмента претприступне помоћи (IPA), који је израђен за све претприступне активности и који финансира Европска комисија.

2007.

Технички преговори о финализирању САА. САА је парафиран 4. децембра.

2007.

Оквирни споразум о правилима сарадње која се односи на финансијску помоћ Европске комисије БиХ у оквиру имплементације помоћи путем IPA.

2008.

Споразум о стабилизацији и придруживању потписан је 16. јуна. Привремени споразум ступа на снагу у јулу.

2008.

2009-2011. усвојен је Вишегодишњи индикативни плански докуменат (ВИПД) за БиХ.

2009.

Европска комисија је земљи додијелила 89.1 милиона евра у склопу програма Инструмента претприступне помоћи (IPA).

2009.

БиХ је приступила првом програму Заједнице – Седми оквирни програм за истраживање, технолошки развој и демонстративне активности (FP7).

2009.

БиХ је предузела имплементацију Мапе пута за визну либерализацију.

2010.

Савјет је одлучио да укине визе за краткорочни боравак у земљама Шенгена.

2010.

Пројекти из области животне средине у БиХ који су директно финансирани из IPA Назив пројекта

Период

Милиони евра

Подршка политици вода у БиХ

2008-2010.

1,0

Подршка у спровођењу IPPC директиве

2008-2010.

1,5

Изградња постројења за прочишћавање отпадних вода у Живиницама

2008-2011.

1,5

Јачање околинских институција у БиХ и припрема за коришћење претприступних фондова за подршку инфраструктуре животне средине

2008-2011.

4,0

Реконструкција и изградња водоводне и канализационе инфраструктуре у БиХ

2008-2011.

16,5

Реконструкција и изградња водоводне инфраструктуре, постројења за прочишћавање отпадних вода и одлагање чврстог отпада

2010-2014.

40,0

Извор: Министарство финансија и трезора БиХ: Извјештај о списку донатора 2009-2010.

Главни пројекти у сектору пољопривреде и шумарства у 2009-2010. години Донатор/финансијске институције

Вриједност пројекта (милиони евра)

EBRD

Свјетска банка/Шведска/SIDA

19,07

Развојне интервенције за брзо напредовање на тржишту – ФИРМА (бесповратна средства)

Шведска/SIDA, САД/USAID

11,50

Пројекат развоја тржишне пољопривреде – ФАРМА (бесповратна средства)

Шведска/SIDA, САД/USAID

10,01

Пројекат развоја мале комерцијалне пољопривреде (кредит)

Свјетска банка

9,22

Пројекат развоја и очувања шума (кредит)

Свјетска банка

5,30

Назив пројекта Конзум БиХ (кредит) Пројекат на пољу пољопривредног и сеоског развоја

261

ПРИЛОЗИ

Главни пројекти у сектору пољопривреде и шумарства у 2009-2010. години НАСТАВАК Донатор/финансијске институције

Вриједност пројекта (милиони евра)

Шведска/SIDA

2,50

Швајцарска/SDC/СECО

2,49

EBRD

2,40

Норвешка

2,40

EBRD

1,30

Јачање и усклађивање информационог система сектора пољопривреде и сеоског сектора БиХ (бесповратна средства)

1,28

Пројекат изградње повјерења кроз развој пољопривредних и сеоских предузећа у општини Сребреница (бесповратна средства)

Јапан/JICA

1,13

Заштита и валоризовање висококвалитетних традиционалних херцеговачких производа (бесповратна средства)

Италија/Италијанска кооперација

1,10

Пилот активности на пољу интегрисаног сеоског развоја и ревитализација земљишта у БиХ (бесповратна средства)

Италија/Италијанска кооперација

0,95

Оживљавање долине: интегрисане активности на пољу узгоја органске хране, одрживог туризма и социоекономске укључености у долини ријеке Уне (бесповратна средства)

Италија/Италијанска кооперација

0,55

Назив пројекта Борба против бруцелозе (кредит) Швајцарски пројекат на пољу пољопривреде у региону Мостара (СППОМ) (бесповратна средства) Бимал (кредит) Развој пољопривреде (бесповратна средства) ВФ Комерц (кредит)

Извор: Министарство финансија и трезора БиХ: Извјештај о списку донатора 2009-2010.

Главни пројекти у сектору заштите животне средине у 2009-2010. години Донатор/финансијске институције

Вриједност пројекта (милиони евра)

ЕК

12.0

Програм управљања чврстим комуналним отпадом

Шведска/SIDA

10.0

Глобални фонд за животну средину (GEF) – заштита квалитета воде

Свјетска банка

6.32

Глобални фонд за животну средину (GEF) – пројекат управљања водама Неретве и Требишњице

Свјетска банка

4.24

Јачање управљања околином: повезивање мјесних и државних активности у БиХ (у разматрању)

UNDP

4.26

Осигурање приступа води кроз институционални развој (финансира MDG-F)

UNDP

3.05

Свјетска банка

2.40

Јачање капацитета у БиХ на пољу рјешавања проблема у вези с околином рјешавањем „кризних тачака“

Холандија

1.57

Биолошка разноврсност и управљање водама

Норвешка

1.32

ЕК

1.29

Име пројекта Обнова и изградња инфраструктуре водоснабдијевања и отпада у ФБиХ (бесповратна средства)

Глобални фонд за животну средину (GEF) – Заштићена шумска и планинска подручја

Изградња постројења за прочишћавање отпадних вода у Живиницама

262

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Главни пројекти у сектору заштите животне средине у 2009-2010. години НАСТАВАК Донатор/финансијске институције

Вриједност пројекта (милиони евра)

Италија/Италијанска кооперација

1.18

Подршка спровођењу директиве ЕУ о интегрисаној превенцији и контроли загађења (бесповратна средства за техничку помоћ и набавку опреме)

ЕК

1.20

Подршка спровођењу политике рада на пољу управљања водама БиХ (бесповратна средства за техничку помоћ)

ЕК

1.0

Енергија биомасе на пољу запошљавања и енергетске безбједности

GEF/UNDP

0.73

Интегрисање смјерница за заштиту крашких тресетишта у кључне економске секторе

GEF/UNDP

0.73

Италија/Италијанска кооперација

0.28

Име пројекта Подршка у креирању и промовисању планова на пољу животне средине и одрживог туризма у БиХ

Систем управљања индустријским отпадом који је изједначен с отпадом градских зона

Извор: Министарство финансија и трезора БиХ: Извјештај о списку донатора 2009-2010.

Пројекти финансирани средствима Фонда за заштиту околиша ФБиХ у периоду 2010-2012. Област

Вриједност пројеката (милиони КМ)

Управљање отпадним водама

18.182.400,00

Заштита вода и изворишта

11.091.847,55

Уређење водотока

3.276.864,25

Област рјешавања проблема у водоснабдијевању

2.978.000,00

Област смањења емисија штетних гасова од саобраћаја

250.000,00

Побољшање, очување и мониторинг квалитета ваздуха

2.505.000,00

Област научноистраживачког рада и јачања свијести јавности

1.449.000,00

Интервентна средства УКУПНО

400.000,00 40.133.111,80

263

ПРИЛОЗИ

Мрежа станица за праћење квалитета ваздуха у БиХ Станице Институције

Мјерени параметри Број

Тип

Локација

Федерални хидрометеоролошки завод БиХ

Аутоматска

Сарајево Иван-седло

SO2, CO, NOx, O3, PM10

ФБиХ Дирекција за заштиту oколишa Тузланског кантона

Аутоматска

Тузла

SO2, CO, NOx, честице, O3, NMVOC i PM2.5

ФБиХ Металуршки институт Зеница

Мануелна

Зеница

SO2, честице, NOx

ФБиХ Кантонални завод за јавно здравство Зеница

Аутоматска

Зеница

SO2, CO,честице, NOx

5 мануелних 3 аутоматских (3 фиксне и 1 мобилна)

Сарајево

SO2, црни дим, CO, честице, NOx

ФБиХ Кантонални завод за јавно здравство Сарајево

ФБиХ Кантонални завод за јавно здравство Мостар

Мануелна

Мостар

SO2, црни дим

Републички хидрометеоролошки завод РС

Аутоматска

Бања Лука

SO2, CO, NOx, O3, PM10

Институт заштите, екологије и информатике РС

Мануелна

Бања Лука, Градишка и друге општине

SO2, црни дим

Влада Брчко дистрикта

Аутоматска

БД

SO2, CO, NOx, честице, црни дим

Фабрика цемента Какањ

Аутоматска

Какањ

SO2, CO, NOx, честице

Електродистрибуција БиХ

Аутоматска

Какањ, Тузла

SO2, CO, NOx, честице

Електродистрибуција РС

Аутоматска

Угљевик, Гацко

SO2, CO, NOx, честице,

Фармацеутска фирма “Босналијек” (путем подуговора с фирмом Двокут)

Аутоматска

Сарајево

SO2, CO, NOx, честице

Извор: УН Економска комисија за Европу: Прегледи стања животне средине БиХ Други преглед, 2011.

264

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Главне активности НВО-а из области животне средине у 2006. години Три главна извора финансирања

Удио (%)

Бесповратна средства или донације локалне владе/јавног сектора

70%

Бесповратна средства и донације међународних институција

52%

Чланство

50%

Пет приоритетних поља у којима дјелују НВО-и из области животне средине

Удио (%)

Образовање у пољу заштите животне средине

92%

Заштита природе

82%

Управљање отпадом

78%

Одрживи развој

61%

Законски прописи о заштити животне средине

58%

Три главне активности НВО-а из области животне средине

Удио (%)

Подизање јавне свијести о животној средини

93.2%

Конференције, састанци

73.9%

Јавно учешће

72.7%

Извор: REC БиХ: НВО Директориј – БиХ, 2006.

Медији у БиХ Извор медија Назив

Пресс

Телевизија

Радио

Новинске агенције

Ослобођење

ТВ БиХ

Радио БиХ

Фена

Дневни аваз

Федерална ТВ (ФТВ)

Радио ФБиХ

СРНА

Независне новине

ТВ РС (РТРС)

РС Радио (РТРС)

Онаса

Глас Српске

Хаjат мрежа Плус

Радио Херцег-Босна

Дневни лист

ОБН

Дани

Пинк БиХ

Босанска радио мрежа (БОРАМ)

Слободна Босна

БМ Радио

Нови репортер

Радио Стари Град (РСГ)

Фондеко Свијет

265

ПРИЛОЗИ

ПРИЛОГ II Утицај загађености ваздуха на здравље, животну средину и климу Утицај загађености ваздуха на здравље, животну средину и климу Загађивач

Утицаји на здравље

Утицаји на животну средину и климу

Приземни озон (O3)

Умањује функцију плућа и узрокује респираторне симптоме попут кашља и осјећаја недостатка ваздуха, погоршава астму и остале плућне болести, што повећава употребу лијекова, одласке у болницу, посјете хитној служби и прерану смрт.

Узрокује видљиву штету на вегетацији, смањује фотосинтезу, штетно дјелује на репродукцију и раст, те смањује принос усјева. Штета коју приземни озон наноси биљкама може да измијени структуру екосистема, смањи биолошку разноврсност и моћ апсорпције CO2 у биљкама. Приземни озон је стакленички гас који доприноси загријавању атмосфере.

Честичне материје (PM)

Краткорочно излагање може да погорша срчане или плућне болести, те да изазове симптоме, повећа употребу лијекова, посјете хитној служби и прерану смрт. Дугорочно излагање може да доведе до срчане или плућне болести и преране смрти.

Умањује видљивост, штетно дјелује на процесе у екосистему, те оштећује и/или прља објекте и имовину. Утицаји на климу су различити у зависности од типа честице. Већина честица је рефлектујућа и има нето учинак хлађења, док друге (посебно различите форме угљеника „black carbon“) апсорбују енергију и доводе до загријавања. Остали утицаји укључују промјену времена и локације типичних образаца кишних падавина.

Олово (Pb)

Оштећује нервни систем у развоју, што доводи до губитка IQ-а и утиче на учење, памћење и понашање код дјеце. Код одраслих утиче на срце и бубреге и ране посљедице анемије.

Штети биљкама и природном свијету, акумулира се у тлу и штетно дјелује на копнене и водне системе.

Сумпорни оксид (SOx)

Погоршава астму, узрокује тешко дисање, стезање у грудима и осјећај недостатка ваздуха, повећава употребу лијекова, пријеме у болницу, посјете хитној служби, а веома високи нивои могу да узрокују респираторне симптоме код људи који немају плућне болести.

Доприноси закисељавању тла и површинских вода и метилацији живе у мочварним подручјима. Узрокује штету на вегетацији и губитак локалних врста у воденим и копненим системима. Доприноси формирању честица уз пратеће утицаје на животну средину. Честице сулфата доприносе хлађењу атмосфере.

Азотни оксид (NOx)

Погоршава плућне болести и узрокује респираторне симптоме, одласке у болницу, посјете хитној служби, повећава осјетљивост на респираторне инфекције.

Доприноси закисељавању и обогаћењу тла и површинских вода нутријентима (еутрофикација, засићеност азотом). Доводи до губитка биолошке разноврсности. Утиче на нивое озона, честица и метана уз пратеће посљедице по животну средину и климу.

Угљенмоноксид (CO)

Смањује количину кисеоникa која долази до органа и ткива; погоршава срчане болести, узрокује болове у грудима и друге симптоме, због чега је потребан пријем у болницу и посјета хитној служби.

Доприноси формирању CO2 и озона, гасова са ефектом стаклене баште који загријавају атмосферу.

Амонијак (NH3)

Доприноси формирању честица уз пратеће посљедице по здравље.

Доприноси еутрофикацији површинских вода и контаминацији подземних вода нутријентима. Доприноси формирању честица азота и сулфата уз пратеће посљедице по животну средину и климу.

Испарљиви органски спојеви (VOCs)

Неки токсични загађивачи ваздуха узрокују рак и озбиљне здравствене проблеме. Доприносе формирању озона уз пратеће посљедице по здравље.

Доприносе формирању озона уз пратеће посљедице по животну средину и климу. Доприносе формирању CO2 и озона, гасова са ефектом стаклене баште који загријавају атмосферу.

Жива (Hg)

Узрокује оштећење јетре, бубрега и мозга, као и неуролошка оштећења и оштећења у развоју.

Таложи се у ријекама, језерима и океанима гдје се акумулира у рибама, и тако доводи до угрожавања људи и природног свијета.

Други токсични загађивачи ваздуха

Узрокују рак, оштећење имунолошког система, неуролошке, репродуктивне, развојне, респираторне и друге здравствене проблеме. Неки токсични загађивачи ваздуха доприносе загађењу које потиче од озона и честица уз пратеће посљедице по здравље.

Штете природном свијету и стоци. Неки токсични загађивачи ваздуха акумулирају се у ланцу исхране. Неки токсични загађивачи ваздуха доприносе загађењу које потиче од озона и честица уз пратеће посљедице по животну средину и климу.

266

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

ПРИЛОГ III Извори расположивих показатеља и података Врста података / показатељ

Извор података Демографија и становништво

Број становника у БиХ према попису из 1991. и према процјенама за период 1996-2010.

Агенција за статистику БиХ

Процјена становништва у БиХ у 2009. према старосним групама и омјеру полова Укупна стопа фертилитета Радна снага Градска и сеоска подручја

Грујић, Л.: Околиш у Босни и Херцеговини 2002; Центар за промоцију цивилних друштава; Сарајево; 2002.

Сиромаштво

Агенција за статистику БиХ

Потрошња у домаћинству

(Федерални завод за статистику, Републички завод за статистику РС)

Потрошња у домаћинству према мјесецима Сиромашна домаћинстава у БиХ према географским подручјима Величина сиромаштва у БиХ по полу носиоца домаћинства Стопа сиромаштва према општој линији сиромаштва

Економски преглед и најновији трендови Номинални БДП по становнику

Агенција за статистику БиХ

БДП за БиХ за период 2005-2010. по тренутним цијенама БДП за по глави становника у БиХ за период 2005-2010. Додата вриједност на базне цијене по огранцима, 2005- 2010. Индекс потрошачких цијена према COICOP одјељцима у БиХ Индекс потрошачких цијена у БиХ према COICOP одјељцима у 2010. години Запослени по секторима Спољашњи дуг сектора владе

Централна банка БиХ

Спољашњи дуг сектора владе као постотак БДП Пољопривреда Проценат земље који је покривен пољопривредним земљиштем

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ извјештаји о пољопривреди, види литературу Литература: Први национални извјештај о спровођењу УН конвенције о сузбијању дезертификације/деградације тла (UNCCD) у БиХ, 2007.

Усјеви

Агенција за статистику БиХ

Постотак усјева

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ - извјештаји о пољопривреди, види литературу

Житарице и поврће Индустријски усјеви и саднице Органска производња Стока и перад

267

ПРИЛОЗИ

Врста података / показатељ

Извор података

Емисије GHG из пољопривреде

Агенција за статистику БиХ

Потрошња воде за наводњавање

Литература:

Наводњавано земљиште

УН Економска комисија за Европу, 2004.

Стање система за наводњавање

Први национални извјештај о спровођењу УН конвенције за сузбијање дезертификације/деградације тла (UNCCD) у БиХ, 2007.

Потенцијална подручја за наводњавање

Индустрија Редовна индустријска производња у БиХ од 2005. до 2009.

Агенција за статистику БиХ

Подаци о емисије загађења из индустрије на нивоу државе од 1990.

Литература:

Потрошња струје у индустрији за 2009.

Агенција за статистику БиХ

Први национални извјештај БиХ у склопу Оквирне УН конвенције о климатским промјенама (UNFCCC), 2009.

Потрошња гријања у индустрији за 2009. Удио индустрије у потрошњи природног гаса за 2009. Удио индустрије у потрошњи угља за 2009. Број организација са ISO 14001 цертификатом

Институт за стандардизацију БиХ Енергетика

Процјена хидро потенцијала и билансе резерви угља

Литература: Федерално министарство енергије, рударства и индустрије, 2009.

Укупна примарна потрошња (TPES)

Литература: Први национални извјештај БиХ у складу са Оквирном конвенцијом Уједињених нација о климатским промјенама UNFCCC, 2009.

CSI 027 Финална потрошња енергије по секторима

Европска агенција за животну средину

Финална потрошња електричне и топлотне енергије у 2008, 2009. и 2010.

Агенција за статистику БиХ

Потрошња енергије по јединици БДП у 1991. години

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ

CSI 028 Укупни енергетски интензитет

Европска агенција за животну средину

CSI 029 Укупна потрошња енергије по енергентима CSI 030 Потрошња енергије из обновљивих извора Потрошња енергије из обновљивих извора по енергетским изворима енергије у БиХ, 2006-2008. (%)

SYNENERGY пројекат, CRES 2010.

Бруто производња електричне енергије у БиХ

Агенција за статистику БиХ

Производња и потрошња електричне енергије

Неовисни оператер система у БиХ, види литературу

Укупни инсталирани капацитети хидроелектрана у БиХ

Литература:

Потенцијал обновљиве електричне енергије у БиХ

Литература:

Стратешки план и програм развоја енергетског сектора у ФБиХ, Сарајево, 2009.

Ушчуплић, М., 2007. CSI 031 Електрична енергија из обновљивих извора

Агенција за статистику БиХ

268

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Врста података / показатељ

Извор података Рибарство

CSI 031 - Производња у аквакултури

Агенција за статистику БиХ

Производња конзумне рибе Број и структура рибогојилишта Рударство и производња Рудници угља – налазишта и третман отпадних материјала

Федерално министарство енергије, рударства и индустрије

Околински аспекат активности вађења угља Производња угља у БиХ

Литература:

Производња јаловине у рудницима угља

Студија енергетског сектора у БиХ - Модул 13 (Oколиш), Модул 8 (Рудници угља), 2008.

Рудници метала и неметала у ФБиХ

Рударски институт Тузла, Студија предизводљивости о изградњи термоелектрана Станари, Конгора и Бугојно

Производња угља у ФБиХ

Федерално министарство енергије, рударства и индустрије Транспорт и инфраструктура

Цестовни саобраћај

Агенција за статистику БиХ

Годишњи број путника у цестовном и жељезничком саобраћају Количина робе која се транспортује у цестовном и жељезничком саобраћају Потрошња горива Број регистрованих моторних возила Еколошке одлике регистрованих моторних возила Регистрована моторна возила и њихова структура Дужина жељезничке и цестовне инфраструктуре Број саобраћајних несрећа на годишњем нивоу Годишњи број путника у ваздушном саобраћају Водени транспорт и инфраструктура

Министарство комуникација и транспорта БиХ Туризам и рекреација

Број туристичких долазака

Агенција за статистику БиХ

Укупна количина снијега у зимској сезони (децембар – фебруар) – метеоролошка станица Соколац

Републички хидрометеоролошки завод РС

Број туристичких ноћења

Агенција за статистику БиХ

Туристичка ноћења према мјесецима Туристичка ноћења према земљи пребивалишта Просторно уређење и урбанизам Демографија (густоћа насељености становништва, сеоско наспрам градског становништва) Домаћинства у БиХ

Агенција за статистику БиХ (Федерални завод за статистику, Републички завод за статистику РС)

269

ПРИЛОЗИ

Врста података / показатељ

Извор података

Главне стамбене јединице по типу изградње и географском подручју

Агенција за статистику БиХ

Број соба и просјечна површина главне стамбене јединице Шумски ресурси Шумски покривач у БиХ

Литература: Национални акциони план за околиш (NEAP) БиХ

Годишњи раст шума

Агенција за статистику БиХ

Сјеча шума

Федерално министарство околиша и туризма

Експлоатација шума

Републички завод за статистику РС

Сјеча по главним врстама дрвећа

Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства

Пошумљавање

Литература: УС Агенција за међународни развој, 2006. Ресурси земљишта и тла Земљиште по категоријама употребе

Литература:

Физички губитак тла

Уништавање земљишта узроковано експлоатацијом сирових материјала Депоније Рекултивисање тла Амелиорација тла које је деградирано због површинске експлоатације руде

Ресуловић, Х., 1983. Национални акциони план за околиш (NEAP) БиХ Ћустовић, Х., 2005.

Рекултивисање одлагалишта летећег пепела Рекултивисање комуналног отпада Структура земљишта Структура урбанизованог тла Вјештачке површине Промјена намјене коришћења земљишта Структура власништва над земљиштем

Европска агенција за животну средину: Corine картирање земљишног покрова 2006. (БиХ), CLC2006. Литература: Талетовић et al., 2011.

Агенција за статистику БиХ Литература: Национални акциони план за околиш (NEAP) БиХ

Ерозија, клизишта и крчење шума

Литература:

Класификација бонитета тла

Земљишни типови и квалитет тла

Литература: Чустовић, Х. 2005. Инвентура постратне ситуације земљишних ресурса у БиХ (FAO GCP/BIH/002/ITA)

270

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Врста података / показатељ

Извор података

Ресурси површинских и подземних вода Јавно водоснабдијевање

Агенција за статистику БиХ

Количине захваћене воде

Федерални завод за статистику

Укупна количина воде

Републички завод за статистику РС

Извори и корисници воде Коришћење воде у индустрији Број испитиваних профила/водених тијела за водотоке

Агенција за воде

CSI 024 Прочишћавање отпадних вода из система јавне одводње

Агенција за статистику БиХ

Укупна дужина канализационе мреже и број канализационих прикључака

Европска агенција за животну средину, Eionet – Wise база података за БиХ

Количине отпадних вода у периоду 2003-2009. Количине отпадних вода: укупне и пречишћене Статус изграђених и планираних постројења за третман урбаних отпадних вода у БиХ CSI 019 – Материје које троше кисеоник у ријекама

Агенција за водно подручје ријеке Саве – Сарајево

CSI 020 - Нутријенти у слатким водама

Агенција за водно подручје Јадранског мора - Мостар Агенција за воде обласног ријечног слива Саве – Бијељина Агенција за воде обласног ријечног слива Требишњица – Требиње Европска агенција за животну средину, Eionet – Wise база података за БиХ

CSI 022 Квалитет воде за купање

Агенција за водно подручје Јадранског мора – Мостар Европска агенција за животну средину, Eionet – Wise база података за БиХ Минерални ресурси

Налазишта угља

Литература:

Резерве угља

Студија енергетског сектора у БиХ - Модул 13 (Околиш), Модул 8 (Рудници угља), 2008. Куртановић, 2000.

Налазишта руда метала

Литература: Рударски институт Тузла, 1980. Геоинжињеринг Сарајево, 1979. Куртановић, 2000.

Руде неметала

Литература: Куртановић, 2000. Хрустић, 2009.

Налазишта камена

Литература: Трубеља и Хрватовић, 2004.

Процјена геотермалних потенцијала

Литература: Миливојевић, Мартиновић, 2005. Чићић и Миошић, 1986. Студија енергетског сектора у БиХ, Модул 12 - Управљање потрошњом, штедња енергије и обновљиви извори енергије, 2008.

271

ПРИЛОЗИ

Врста података / показатељ

Извор података

Биолошка и пејзажна разноликост CSI 008 – Подручја која уживају неку врсту заштите

Службене wеб странице заштићених подручја и паркова Литература: Федерално министарство околиша и туризма, публикације Национални акциони план за животна средина (NEAP ) БиХ

Разноликост флоре и фауне (дјелимични подаци)

Литература:

Пејзажна разноликост

УН Економска комисија за Европу: Преглед стања животне средине, 2004. и 2010.

Притисци на и ризици по биолошку и пејзажну разноликости

Ентитетски стратешки документи о заштити животне средине

Угрожене и заштићене врсте

Четврти извјештај БиХ за Конвенцију о биолошкој разноликости УН 2010.

Заштићена подручја

Национална процјена циљева биолошке разноликости

Рамсарска подручја

Загађеност ваздуха и оштећење озона Федерални хидрометеоролошки завод БиХ

Просјечне годишње концентрације SO2 и дима у Сарајеву Просјечне годишње концентрације SO2, NO, NO2, NOX, O3 у Сарајеву Просјечне годишње концентрације SO2 и дима у Тузли Постотак киселих падавина у Сарајеву Годишња апсорбована доза јонизирајућег зрачења Изложеност градског становништва SO2 и NO2 у БиХ

Федерални хидрометеоролошки завод БиХ

Просјечне годишње концентрације SO2, NO, NO2, NOX, CO, O3 i PM10 у Бањој Луци

Републички хидрометеоролошки завод РС

Постотак киселих киша у Бањој Луци CSI 002 - Емисије прекусора озона у 1990. и 2004.

Европска агенција за животну средину

Емисије прекусора озона у 1990. и 2004.

Федерално министарство околиша и туризма

CSI 006 - Потрошња SOOO у БиХ, 1995-2008.

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ (Озонска јединица) Климатске промјене

Трендови у броју љетњих дана (>25 ºС) и појава хладних и топлотних валова

Еуропски програм процјене климе

Просторна расподјела годишњег повећања/смањења обима кише у посљедњој деценији

Литература:

Просјечна годишња температура у Сарајеву 18882008.

Федерални хидрометеоролошки завод БиХ

Просјечна годишња температура у Бањој Луци 19492010. Просјечне годишње температуре Температурни прагови Дуљина вегетационог периода

Међувладин панел о промјени климе (IPCC), Четврти извјештај о процјени, 2007.

Први национални извјештај БиХ у складу с Оквирном конвенцијом Уједињених нација о климатским промјенама, 2009.

Републички хидрометеоролошки завод РС

272

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Врста података / показатељ

Извор података

Емисије и уклањање гасова са ефектом стаклене баште – дјелимично доступно (CSI 010) Трендови емисије гасова са ефектом стаклене баште (CSI 010)

Федерални хидрометеоролошки завод БиХ Литература: УН Економска комисија за Европу, 2011.

Прогнозе емисија и уклањања гасова са ефектом стаклене баште, политике и мјере (CSI 011) дјелимично доступно Антропогене емисије - Концентрације гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери за 1990. и 2004. (CSI 013) Сњежни покривач (CLIM 008) - Број дана у години са сњежним покривачем 10 cm и више у Сарајеву

Федерални хидрометеоролошки завод БиХ

Сњежни покривач (CLIM 008) - Број дана у години са сњежним покривачем 10 cm и више у Бањој Луци

Републички хидрометеоролошки завод РС

Отпад и управљање отпадом CSI 016 – Производња комуналног отпада

Агенција за статистику БиХ Литература: Европска агенција за животну средину - CSI 016 Производња комуналног отпада, 2010.

Прикупљање комуналног и покривеност услугом (МCSD- 109- Р) П

Агенција за статистику БиХ

Обрада комуналног отпада

Литература: Федерално министарство околиша и туризма, 2008.

Број регистрованих одлагалишта комуналног отпада

Федерални завод за статистику Републички завод за статистику РС Литература: Развојна стратегија БД 2008-2017.

Број нелегалних депонија

Фонд за заштиту животне средине РС Литература: Федерално министарство околиша и туризма, 2011.

Степен успостављања регионалних санитарних депонија

Енова д.о.о. истраживање

CSI 017 – Производња и рециклажа амбалажног отпада

Процјене аутора на основу доступних података

Производња неопасног производног отпада

Агенција за статистику БиХ

Производња опасног производног отпада

Агенција за статистику БиХ

Медицински отпад

Процјена на основу просјечне производње отпада у медицинским установама Литература: Cheng et al., 2009. Федерално министарство околиша и туризма, 2011.

273

ПРИЛОЗИ

Врста података / показатељ Посебне категорије отпада

Извор података Процјена на основу расположивих података Агенција за статистику БиХ Литература: Европска комисија, 2006. Федерално министарство просторног уређења и околиша, 2006. Свјетска банка, 2006. Међународна финансијска корпорација, 2008.

Прекогранични промет опасног отпада

Агенција за статистику БиХ

Безбједност животне средине и здравље људи Шумски пожари

Агенција за статистику БиХ

Поплаве

Федерални хидрометеоролошки завод БиХ, Центар за сеизмологију

Земљотреси

Литература: УН Економска комисија за Европу, 2004. Балкан пројекат, 1972. Клизишта

Федерални завод за геологију Федерални хидрометеоролошки завод БиХ Завод за изградњу Кантона Сарајево Литература: Савјет министара БиХ, 2011.

Мине

БХMAC, 2011.

Болести које се преносе водом

Свјетска здравствена организација, Подаци за БиХ

Болести које преносе вектори Туберкулоза

Билтен EUFOR-а о заразним болестима који се заснива на подацима из билтена Завода за јавно здравство ФБиХ и Института за јавно здравство РС

Контаминанти у храни

Агенција за безбједност хране БиХ

Здравствена исправност воде за пиће Обољења која се преносе храном

274

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

ПРИЛОГ IV Показатељи о животној средини који недостају дјелимично или у потпуности Област или сектор

Показатељи о животној средини

Енергетика

 Уредни извјештаји о CSI показатељима (CSI 027 Финална потрошња енергије по секторима, CSI 028 Укупна енергeтска интензивност, CSI 029 Примарна потрошња горива по врстама, CSI 030 Примарна потрошња обновљиве енергије, CSI 031 Електрична енергија из обновљивих извора)  Зависност од увоза фосилних горива (ЕНЕР 012)  Енергетска ефикасност и потрошња у сектору транспорта (ЕНЕР 023)  Енергетска ефикасност и потрошња у сектору становања (ЕНЕР 022)  Енергетска интензивност у услужном сектору  Емисије одређених честица у вези с енергијом (ЕНЕР 007)  Емисије закисељавајућих супстанци у вези са енергијом (ЕНЕР 006)  Емисија прекурсора озона у вези са енергијом (ЕН 05)  Емисије CO2 у производњи електричне енергије  Апсолутна и релативна потрошња енергије према БДП-у

Индустрија

 Емисије у атмосферу из индустрије  Потрошња енергије у индустрији  Укупне материјалне потребе  Број индустријских предузећа која се налазе у систему управљања околином  Еколошка ефикасност у индустрији  Напредак у управљању и санацији контаминираних локација

Рударство

 Информације о рудницима метала и неметала у РС укључујући и минералне ресурсе  Информације о инспекцијама рудника у РС-у  Околински подаци о рудницима

Пољопривреда

 Годишњи просјек конверзије тла у пољопривредне површине  Потрошња и састав ђубрива/пестицида  Омјер заступљености азота  Еколошка ефикасност  Емисије узроковане пољопривредним активностима  Примарне врсте потрошње енергије у пољопривреди

Рибарство и аквакултура

 CSI 033 - Производња у аквакултури (укупна и по врстама) у цијелој држави  CSI 034 - Капацитет рибарске флоте  Статус залиха морске рибе - битно за Неум у сврху бољег планирања одрживог риболова  Аквакултура захваћена сусједним водама  Еколошка ефикасност у риболову  Утицај производње на слатководне и морске екосистеме  Количина употребљене хране за рибе  Потрошња увозних наспрам домаћих производа

Транспорт и инфраструктура

Не постоји статистичко праћење стања животне средине у сектору транспорта у БиХ, нпр. загађење ваздуха, воде и тла под утицајем транспорта због чега су подаци о утицају на животну средину само приближне процјене.

275

ПРИЛОЗИ

Област или сектор

Показатељи о животној средини

Туризам и рекреација

 Количина отпада који настаје због туристичких дјелатности  Број посјетилаца у заштићеним подручјима  Стварање отпада у градовима због туризма  Околинска ефикасност туризма  Доласци туриста и потрошња електричне енергије у смјештајним капацитетима  Укупан број запослених у туристичком сектору и приходи који настају кроз туризам  Утицај климатских промјена на туризам у БиХ

Просторно уређење и урбанизам Управљање отпадом

С обзиром да БиХ тек треба да проведе попис становништва, постојећи подаци из ових извора су застарјели, посебно они који се односе на демографију, домаћинства и стамбени фонд.

 Производња амбалажног отпада (CSI 017)  Производња медицинског отпада  Производња посебних категорија отпада – тачни подаци

Шумски ресурси

 Подаци о илегалним сјечама Усаглашавање методологије за прикупљање података у оба ентитета би у великој мјери олакшало компилацију и презентацију података на нивоу државе, што је у већини случајева захтјев међународних конвенција и захтјев ЕУ у погледу мониторинга и извјештавања.

Ресурси земљишта и тла

 Рекултивисање земљишта  Земљиште под утицајем дезертификације/деградације  Промјена намјене коришћења земљишта  Осјетљивост тла  Киселост тла  Бруто равнотежа нутријената у тлу  Равнотежа азота (нпр. kg азота на један хектар земљишта)  Контаминација тла тешким металима и осталим хемијским агенсима  Сабијање тла  Здраво стање тла

Водени ресурси

 Потрошња воде у домаћинствима по глави становника  Стопа наплате услуга водоснабдијевања  Број и учесталост комбинираних канализационих система у градским подручјима  Коришћење рециклиране воде  Ниво седиментације у водотоцима  Контаминирани седименти  Наводњавање за потребе пољопривреде  Процјене економских губитака због поплава и суша  Јавна улагања у заштиту од поплава  CSI 021 - Нутријенти у обалним водама, трендови у концентрацији нитрата и фосфата у зимским мјесецима и омјер Н/П у Јадранском мору у БиХ  CSI 023 - Хлорофил у обалним водама – средња концентрација хлорофила на површини током љетњих мјесеци (mg/L) у Јадранском мору у БиХ  CSI 025 - Бруто биланс нутријената - (а) количина азота која се уноси путем минералних ђубрива и шталског ђубрива, као и азотна фиксација легуминоза, таложења из ваздуха и други мањи извори; (б) производња азота из усјева, траве или усјева које поједе стока

Минерални ресурси

Подаци и показатељи о рудницима метала и неметала у РС-у укључујући минералне ресурсе нису били расположиви током израде овог Извјештаја. Ти подаци су дјелимично прикупљени из других извора.

276

Извјештај о стању животне средине у Босни и Херцеговини 2012.

Област или сектор

Показатељи о животној средини

Биолошка и пејзажна разноликост

 CSI 009 Разноликост врста – трендови промјене расподјеле одређених група врста  SEBI 004 Покривеност екосистемима – промјене у категорији тла у односу на врсте екосистемау Европи  SEBI 013 Фрагментација природних и полуприродних подручја  SEBI 025 Финансирање управљања биолошком разноликошћу  SEBI 026 Јавна свијест – мишљења јавности о одређеним аспектима биолошке разноликости  CLIM 021 Биолошка разноликост слатководних екосистема и квалитета воде  CLIM 022 Расподјела биљних врста – утицај климатских промјена  CLIM 024 Расподјела животињских врста - утицај климатских промјена  CSI 007 Угрожене и заштићене врсте – број врста Подаци расположиви, али нису компатибилни јер су различите методологије коришћене при прикупљању података и израчуну показатеља:  CSI 008 Подручја која уживају неку врсту заштите – различити трендови у зависности од промјена у величини подручја

Квалитета ваздуха

 CSI 001 – Емисија закисељавајућих супстанци  CSI 003 - Емисија примарних честица и секундарних прекурсора честица  CSI 00 -Прекорачење граничних вриједности параметара квалитета ваздуха у градским подручјима  CSI 005 - Изложеност екосистема закисељавању, еутрофикацији и приземном озону  Тешки метали (Cd, Pb, Zn)  Токсични загађивачи ваздуха (нпр. хлорисани испарљиви органски спојеви (VOC -и))  Трендови и предвиђања за податке о квалитету ваздуха

Климатске промјене

 CLIM 019 Температура вода  CLIM 029 Задржавање воде  CLIM 033 Потреба за водом  CLIM 031 Вријеме јављања циклуса пољопривредних усјева (аграрна фенологија)  CLIM 026 Однос између врста и екосистема  CLIM 028 Ерозија тла узрокована водом  CLIM 016 Водоток ријека  CLIM 017 Плављење ријека  CLIM 018 Смањење водотока ријека због суша  CLIM 023 Фенологија биљака  CLIM 040 Нормализација показатеља губитака узрокованих плављењем ријека  CLIM 036 Врућине и здравље  CLIM 030 Сезона раста пољопривредних усјева  CLIM 021 Биолошка разноликост слатких вода и квалитета воде  CLIM 034 Раст шума  CLIM 035 Опасност од шумских пожара  CLIM 022 Расподјела биљних врста  CLIM 024 Расподјела животињских врста  CLIM 039 Директни губици због катастрофа узрокованих временским приликама  CLIM 032 Промјенљивост приноса усјева  CLIM 025 Фенологија животиња  CLIM 042 Пољопривреда и шумарство

ПРИЛОЗИ

277