Program za stabilan obrazovni sistem u srbiji

UNIJA SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE Program za stabilan obrazovni sistem u Srbiji april 2010.

Izdava~ Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije Za izdava~a Leonardo Erdeqi, predsednik USPRS Odgovorni urednik Dragan Matijevi}, ~lan tima za obrazovni sistem USPRS Tekstove priredili Leonardo Erdeqi, Miodrag Proti}, Miodrag Skrobowa i Dragan Matijevi} Tehni~ki urednik Dragana Jugovi}, profesor Lektor \or|e Trofim Korice Zoran Jure{ [tampa Grafika JURE[ ^a~ak Tira` 500

SADR@AJ

UVOD ...................................................................................................

5

STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVAWA ......................................

7

DINAMIKA VE]EG IZDVAJAWA IZ BDP ZA OBRAZOVAWE

8

RAZLOZI ZA PROMENU ZAKONA ...............................................

10

RACIONALIZACIJAMRE@E [KOLA ....................................

11

ZARADE I DRUGA PRIMAWA ......................................................

14

POTREBA ZA NOVIM PKU ILI IZMENAMA STAROG .......

16

REFORMA NADZORNI^KE SLU@BE .........................................

17

REFORMA U OBRAZOVAWU – REFORME GIMNAZIJA ........

18

PRAVCI RAZVOJA OBRAZOVAWA I VASPITAWA U REPUBLICI SRBIJI .................................................................

21

PREDLOG DINAMIKE VE]EG IZDVAJAWA SREDSTAVA IZ BDP (tabele) .........................................................

127

PREDLOG IZMENA I DOPUNA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVAW I VASPITAWA .................................

128

KRETAWE BROJA U^ENIKA I ODEQEWA ZA PERIOD 1990-2007. GODINA ..........................................................................

136

ZAPOSLENI U OSNOVNIM I SREDWIM [KOLAMA KOJI U 2009. GODINI STI^U PRAVO NA JUBILARNU NAGRADU (tabele) ..............................................................................

140

IZMENE I DOPUNE POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA .............................................................

141

PREDLOG ZA REFORMU [KOLSKIH UPRAVA ......................

149

IZVE[TAJ KOMISIJE ZA IZMENU NASTAVNOG PLANA U GIMNAZIJI ...................................................................

155

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

UVOD Uprkos mnogim nedoumicama u srpskom obrazovawu, makar jedna stvar je sasvim izvesna- {kolstvo u Srbiji je u dubokoj krizi, koja traje ve} par decenija, i iz godine u godinu se produbquje, tako da nam danas preti potpuno uru{avawe obrazovnog sistema. Ta kriza se ogleda na koncepcijskom, finansijskom, organizacionom, i kadrovskom planu, {to svakako uzrokuje zabriwavaju}i pad kvaliteta obrazovawa na svim nivoima (osnovnom, sredwem i visokom). Da bi se zaustavilo daqe uru{avawe {kolstva i ono se, koliko-toliko, vratilo u regularne okvire, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ukazuje Ministarstvu prosvete i Odboru za prosvetu Skup{tine Srbije na osam kqu~nih problema u obrazovnom sistemu koje treba hitno razre{iti da bi sistem funkcionisao i makar naredna {kolska godina zapo~ela regularno. Pri tom Unija nudi i mogu}a re{ewa za sva navedena pitawa, kao i stru~nu i kadrovsku pomo} ukoliko Ministarstvo prosvete ne mo`e probleme samo da razre{i. Smatramo da je takva pomo} neophodna, jer adekvatna re{ewa se mogu na}i samo uz pomo} qudi iz neposredne prakse. Iskustvo je pokazalo da ukoliko ignori{ete prakti~are, onda samo izazivate sve nove probleme, a stare ne re{avate. Ako Ministarstvo ovo ne u~ini u narednih {est meseci, onda preuzima svu odgovornost i za regularan rad {kola i za daqe propadawe srpske prosvete.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije }e nastaviti da se bori za stabilan obrazovni sistem u Srbiji, jer ima svest o tome da je obrazovawe nose}i stub na kome po~iva svako ozbiqno dru{tvo i da samo obrazovan na5

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

rod ima pravo na budu}nost. Unija ima svest da su ministarstva i ministri prosvete privremeni i prolazni, a da je samo dobra {kola ono {to mora da bude konstanta i da ona predstavqa temeq uspe{ne dr`ave i dru{tva.

Pred Vama se nalazi dokument u kome su istaknuti, po nama, svi kqu~ni problemi u kojima se nalazi obrazovawe u Srbiji. U wemu je opisan zna~aj, karakter i dubina tih problema, ali je istovremeno ponu|en na~in za wihovo razre{ewe, kao i odgovori na mnoga druga pitawa u vezi sa obrazovawem. Po{to ponu|eni tekst ima veoma {irok opseg i po{to je utemeqen na iskustvu qudi iz esnafa obrazovawa, on mo`e da predstavqa i strate{ki dokument oko koga Unija mo`e koncentrisati sve svoje akcije i aktivnosti i u bliskoj i u daqoj budu}nosti. On ujedno mo`e biti i va`na informacija qudima izvan struke - {iroj javnosti, kako bi i ona stekla saznawa o aktuelnom stawu u srpskom obrazovawu i potra`ila na~ine da zajedno sa prosvetnim radnicima takvo stawe pozitivno izmeni, na dobrobit i dru{tva i dr`ave.

Tako|e,ovaj dokument mo`e biti jedan od na~ina da se ministar prosvete i qudi iz ministarstva nateraju da napokon po~nu da rade svoj posao. Smatramo da to {to su ministarstva radila decenijama unazad jeste puko fingirawe posla i da zapravo, nikada nisu imali ni snage, ni `eqe, niti sposobnosti da se suo~e sa najbitnijim problemima u obrazovawu Srbije i da od wega naprave ure|en i kvalitetan sistem. Ponu|eni Program Unije im nudi priliku da zajedno sa prosvetnim radnicima to napokon u~ine.

Sa verom u uspe{nu saradwu na korist svih, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije!

Predsednik USPRS Leonardo Erdeqi 6

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

I STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVAWA Jedan od najve}ih nedostataka obrazovawa u Srbiji i, samim tim, jedan od kqu~nih razloga wegovog dugogodi{weg propadawa je nepostojawe strategije razvoja obrazovawa. Zbog toga u ovoj zemqi niko niti zna, niti naslu}uje odgovore na kqu`na pitawa: Kakav je dru{tveni zna`aj obrazovawa? Kakav je kvalitet obrazovawa? Kakvo obrazovawe `elimo? [ta mu je svrha i ciq? Sa kakvim tehni~kim i intelektualnim potencijalima raspola`emo? Niko ~ak ne zna, ili ne}e da zna, koliko prosvetnih radnika u Srbiji danas ima. Sve u svemu, niti znamo odakle da krenemo, niti gde bi trebalo da stignemo. Zato obrazovawe u Srbiji li~i na slepog i gluvog ~oveka koji tumaraju}i u mraku ne{to slu~ajno i pogodi, ali bez pravog ciqa i puta. Da bi se ova pogubna situacija za obrazovawe izmenila neophodno je doneti Nacionalnu strategiju razvoja obrazovawa u Srbiji kojom bi se definisali kqu~ni ciqevi i magistralni pravci obrazovawa, kao i na~ini realizacije tih ciqeva.

Ma koliko paradoksalno zvu~alo, ovaj posao Ministarstvu prosvete ne}e biti ni malo te`ak, jer je jo{ pre tri godine (2007) ura|en dokument pod nazivom Pravci razvoja obrazovawa u Srbiji. Izradu tog dokumenta inicirao je zajedno sa Unijom sindikata prosvetnih radnika Srbije i Zavod za unapre|ewe obrazovawa. Osnovna vrednost ovog dokumenta je {to su na wegovoj izradi radili qudi iz struke - prakti~ari, tako da je on i teoretski i prakti~no i metodolo{ki utemeqen. Dokument se ve} na7

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

lazio pred Nacionalnim - prosvetnim savetom, bio je i na stolu aktuelnog ministra prosvete i reakcija na wega bila je - ignorisawe. Uz mali trud qudi iz Ministarstva prosvete i sasvim male korekcije ve} postoje}eg teksta Srbija bi mogla da do|e do strate{ki va`nog dokumenta.

U prilogu broj 1: Pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa u Republici Srbiji

II DINAMIKA VE]EG IZDVAJAWA IZ BDP ZA OBRAZOVAWE Izdvajawem iz BDP za prosvetu u 2010. godini od 3,24% i jo{ 0,8% iz sredstava Lokalne samouprave, {to ukupno ~ini 4,04% Srbija je na 60% od proseka zemaqa Evropske unije. Kada se ima u vidu da je BDP tih zemaqa 10 i vi{e puta ve}i od na{eg, onda je jasno da se u zemqama Evropske unije za obrazovawe izdvaja 20 i vi{e puta nego u Srbiji.

Ono {to posebno zabriwava je ~iwenica da 96-98% svih sredstava za obrazovawe odlazi na zarade, dok samo 24% za sve ono {to ~ini standard u obrazovawu. Taj odnos u zemqama Evropske unije je 75-76% za zarade i 24-25% za sve ostalo. Zato u zemqama Evropske unije {kole rade jednosmenski, objekti u kojima se izvodi nastava su novi, moderni, dobro snabdeveni opremom i u~ilima, sa odgovaraju}im kabinetima i objektima za sportske aktivnosti, kao i realizaciju van nastavnih sadr`aja. Nastavnici imaju sve uslove za permanentno i kvalitetno stru~no usavr{avawe i napredovawe u skladu sa postignutim rezultatima rada.

8

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

U Srbiji su {kole u proseku stare preko 40 godina i u lo{em su stawu, {to najboqe ilustruju slede}i statisti~ki podaci. Od 4.612 objekata u kojima se izvodi nastava samo 1.629 je ispravno, za 1893 je potrebna popravka, za 821 rekonstrukcija, 207 su dotrajale, a 62 nedovr{ene. Kada se tome doda da oko 40% {kola nema fiskulturne sale, mnoge ni dvori{ta, kao i veliki broj {kola sa nehigijenskim mokrim ~vorovima, jasno je da se ovo stawe mora hitno promeniti. Rad u {kolama se odvija u 2-3, pa i 4 smene, pa kad se tome doda da deo sredstava koje obezbe|uje lokalna samouprava za materijalne tro{kove, investicije, popravke, putne tro{kove u~enika i zaposlenih ~esto ne sti`u na vreme, nije retkost da {kole ne mogu da funkcioni{u, jer su im ra~uni u blokadi.

Ako se u narednih 5 godina, kada se o~ekuje i ulazak Srbije u Evropsku zajednicu, ne ostvari prose~an rast BDP od najmawe 4% godi{we, uz istovremeno izdvajawe za obrazovawe od najmawe 0,2% BDP vi{e godi{we, obrazovni sistem }e se na}i u bezizlaznoj situaciji. Zato bi bilo neophodno da se ovakvom dinamikom do 2015. godine za obrazovawe izdvaja 4,3% PDB {to bi sa postoje}ih 0,8% iz lokalne samouprave dostiglo blizu 80% od evropskog proseka.

Va`nije od svega bilo bi to {to bi se izvr{ila preraspodela dela sredstava za potrebe standarda obrazovnih institucija i uslova rada na znatno ve}em novou od sada{wih, koji bi mogao biti kao u tabeli prikazanom dinamikom i do tri puta ve}i nego sada.

Time bi se popravio i standard zaposlenih koji je na zabriwavaju}em nivou, obzirom da su prose~ne zarade u obrazovawu trenutno ispod proseka u Republici Srbiji i pored ~iwenice da je stepen obrazovawa zaposlenih daleko najvi{i od svih delatnosti. U prilo`enoj tabeli vidi se kojom bi se dinamikom kretao rast izdvajawa za obra9

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

zovawe, zarade zaposlenih, za standarde u obrazovawu uz odgovaraju}i procenat izdvajawa iz BDP. U prilogu broj 2: Tabela - Predlog dinamike ve}eg izdvajawa sredstava iz BDP

III RAZLOZI ZA PROMENU ZAKONA Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine umesto da ispuni razloge zbog kojih je donet, stvorio je pravi haos u obrazovnom sistemu. Naime, sam tekst Zakona nije do`iveo redigovawe, tekst je neta~an sa mnogo gramati~kih i logi~kih gre{aka i tehni~ki je katastrofalan. No, to nije osnovni razlog za promenu istog ili bar za wegove izmene i dopune po hitnom postupku.

Obrazovni sistem mora odmah da bude oslobo|en politike i ako to `elimo da postignemo, kao prvo, nu`na je promena sastava {kolskih odbora i stroga zabrana lokalnim samoupravama promenu istih u slu~aju promene lokalnih vlasti. Odmah zatim, mora se maksimalno ograni~iti ovla{}ewa direktora koja su ogromna (direktori se pona{aju kao mali carevi, {to upravo sada pokazuje ovo silno zapo{qavawe iako postoji zabrana zapo{qavawa).

No, i pored toga trebalo bi jednom za svagda re{iti status direktora i mandat direktora. Isto tako treba da bude re{en i status sekretara {kola.

Poseban problem u Zakonu je vladawe i ocewivawe u~enika i taj problem odmah mora da bude re{en. A {ta re}i o zapo{qavawu i radno-pravnom statusu zaposlenih u ustanovama obrazovawa. Prvo mora da bude u potpunosti 10

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

definisana obaveza sporazumnog preuzimawa, zatim mora da bude definisan status verou~iteqa, jer je to sada u zakonu jedna od najve}ih nebuloza. Isto tako treba urediti pitawa lekarskih pregleda. Iz Zakona treba izbaciti sve asistente i savetnike, jer je potpuno jasno da za wih u ovom trenutku nema mesta u obrazovnom sistemu.

U Zakonu je i vi{e nego potrebno u potpunosti urediti disciplinski postupak i udaqavawe sa radnog mesta, povodom toga jer ni{ta nije ura|eno, a predstavqa nama veliki problem, a izvanrednu priliku direktorima za raznorazne mahinacije.

I na kraju, ono {to je najslabija karika u obarzovnom sistemu, je - prosvetna inspekcija. Ona zahteva potpuno novu organizaciju, odnosno treba da bude ure|ena na sasvim druga~iji na~in nego {to je to danas Zakonom predvi|eno.

U prilogu broj 3: Predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovawa

IV RACIONALIZACIJA OBRAZOVAWA - MRE@E [KOLA I BROJA ZAPOSLENIH Sa 1.760 {kola, od ~ega je 1.230 osnovnih, 127 gimnazija, 336 sredwih stru~nih {kola, 34 specijalnih, 33 umetni~kih sa skoro istim brojem isturenih odeqewa, posebno na seoskom podru~ju, mre`a {kola je po oceni OEBS i OECD od 2001. godine dobra, jer je obezbe|en obuhvat dece na obavezno osnovno {kolovawe preko 98% uz obezbe|enu nastavu na jezicima nacionalnih mawina, {to je sa stanovi{ta EU u skladu sa wihovim standardima.

11

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Me|utim, kako je zbog velike migracije stanovni{tva ka gradskim sredinama u posledwoj deceniji do{lo do ga{ewa mnogih malih {kola, gde vi{e nema `iteqa ili su ostala samo stara~ka doma}instva bez dece, mre`a {kola mora da se zna~ajno promeni i prilagodi novonastaloj situaciji.

Ovo najboqe ilustruje ~iwenica da je broj u~enika u {kolskoj 1995/96. u osnovnim i sredwim {kolama bio blizu 1.114.000, dok je {kolske 2007-08. bilo svega 930.000 u~enika, {to zna~i da je pre svega zbog negativnog prira{taja stanovni{tva i drugih razloga za posledwih 12 godina sistem izgubio 184.000 u~enika. Koncentracija {kola pokazuje da u 66,2% svih {kola ide samo 9,4% u~enika, dok u ostalih 32,8% ide 90,4% u~enika. Samo u na{a 4 najve}a grada (Beograd, Novi Sad, Ni{ i Kragujevac) ima 47% mati~nih {kola u koje ide 51% u~enika. Kada se tome doda i da u 182 {kole ide od 1-5 u~enika, da u 4.601 odeqewe ide ispod 15 u~enika, jasno je da je sa ekonomskog stanovi{ta ovakva mre`a {kola neodr`iva i za ekonomski sna`nije zemqe od na{e.

Da bi i u Srbiji sve {kole pre{le na jednosmenski rad i time stvorili uslovi za efikasnu realizaciju svih programskih ciqeva, kao i boqe rezultate, potrebno je izgraditi novih 1000 {kola, za{to treba obezbediti sredstva podizawem procenta izdvajawa iz BDP na evropski prosek od 6,5%.

Statisti~ki podaci govore da se u posledwih 15 godina u srpskom obrazovawu doga|aju dva nelogi~na procesa. Sa jedne strane u~enika je sve mawe, dok broja zaposlenih permanentno raste, uz stagnaciju broja odeqewa. Glavni razlog za ovo su negativni prira{taj stanovni{tva, pogre{na i nedovr{ena reforma obrazovnog sistema, lo{ Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, neadekvatan sistem finansirawa, politizacija obrazovnog sistema, velika ovla{}ewa direktora {kola, odsustvo kontrole ministarstva prosvete u procesu prijema radnika, kao i na12

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

stojawe svake nove vlasti da se za vreme wenog mandata iska`e {to ve}e zapo{qavawe, uz obavezno dovo|ewe u sistem svojih partijskih kadrova na mesta saradnika, {kolskih uprava i direktora {kola. Posledica toga je i oko 30% zaposlenih u statusu radnika na odre|eno vreme, radnika sa nepunim radnim vremenom i zabriwavaju}e velikom broju nestru~nih nastavnika. Sve ovo nala`e da se hitno preduzmu mere na ure|ewu sistema, posebno pri prijemu novih radnika i na~inu finansirawa {kola. Zapo~eta racionalizacija broja odeqewa i zaposlenih mora da sadr`i i adekvatan socijalni program, preraspodelu fonda ~asova, penzionisawe onih koji imaju uslov za penziju, preraspore|ivawe jednog broja zaposlenih na rad u odeqewima za obrazovawe odraslih, stru~no zastupawe nastave i dr.

Ovim merama broj zaposlenih bi se do 2015. godine smawio za 7.500, od ~ega oko 1.300 godi{we zbog redovnog odlaska u penzije i 200-300 zbog smawewa broja odeqewa, {to ne iziskuje neka posebna dodatna sredstva.

Obzirom da su prognoze demografa pesimisti~ne i da se i do 2015. o~ekuje daqe smawewe broja u~enika, potrebno je i Zakon o osnovama sistema u tom delu prilagoditi evropskim standardima spu{tawem broja u~enika na 25 po odeqewu. Istovremeno bi rastao broj nastavnika koji bi radili u odeqewima za obrazovawe odraslih i time delimi~no amortizovao vi{ak zaposlenih.

Ako se u ovome ne istraje i sistem ne stabilizuje do {kolske 2014/15. godine, kada se po novom Zakonu o osnvama sistema obrazovawa i vaspitawa prelazi na sistem finansirawa po u~eniku, do}i }e do velikih problema u radu {kola, posebno onih sa malim brojem u~enika i sredwim {kolama sa obrazovnim profilima na kojima se upisuje mali broj u~enika.

U prilogu broj 4: Tabele 13

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

V ZARADE I DRUGA PRIMAWA Kada je re~ o zaradama zaposlenih, statisti~ki podaci govore da je prose~na zarada u obrazovawu u decembru 2009. godine iznosila 36.307 dinara, {to je za 1,3% ni`e od proseka u Republici Srbiji i za ~ak 5.500 dinara mawe od prose~ne potro{a~ke korpe, {to je krajwe poni`avaju}e za srpsku prosvetu. Statistika daqe govori da u obrazovawu zaposleni imaju daleko najvi{i obrazovni nivo zaposlenih, jer ~ak 62% zaposlenih imaju sedmi stepen obrazovawa, {to je ~ak 3 puta vi{e od republi~kog proseka, ali ni to nije bio razlog da zarade u obrazovawu budu pristojnije. Kada se, pak, uporede zarade zaposlenih sa sedmim stepenom stru~nosti u obrazovawu sa drugim delatnostima, one su ni`e za 40-120%.

Upore|ivawem zarada u prosveti Srbije sa zemqama biv{e SRJ, samo je Makedonija neznatno ispod nas, dok su sve druge iznad, posebno Hrvatska sa dvostruko ve}im i Slovenija sa trostruko ve}im prose~nim zaradama.

O zemqama Evropske unije da i ne govorimo, jer tamo su zarade i preko 10 puta ve}e od na{ih ([vajcarska, Nema~ka, Engleska, Holandija), dok su u [paniji, Irskoj, Finskoj, Danskoj, Francuskoj, Austriji, Portugalu, Islandu, Gr~koj, Norve{koj, Italiji i [vedskoj od 5 do 10 puta vi{e od na{ih, dok su u ^e{koj, Poqskoj i Ma|arskoj od 2 do 3 ve}e od na{ih zarada.

Prvi put posle 10 godina plate u Srbiji su zamrznute i to od oktobra 2008. godine i traja}e najverovatnije do marta 2011. godine, {to zna~i permanentno zaostajawe od 2,5 godine. To je ve} dovelo do ozbiqnog pada standarda 14

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

zaposlenih od preko 20%, jer su inflacija od 8,3% i pad kursa dinara od 23% doveli do realnog pada zarada od preko 15%, a obzirom da se ovaj trend nastavqa i u 2010. godini, realan pad zarada bi}e znatno ve}i i mo`e se o~ekivati krajem 2010. godine i blizu 40%.

Tako|e, prvi put nije realizovan, iako potpisan, Protokol o rastu zarada u 2009. godini, kojim je planirano pove}awe zarada od 8%. I da sve bude jo{ crwe, zakonom o buxetu koji Vlada tretira kao zakon nad zakonima, stavqene su van snage pojedine odredbe Zakona o radu Op{teg i posebnog kolektivnog ugovora tako {to su zabrawene isplate jubilarnih i novogodi{wih nagrada. Kako se godi{we za oko 8.000 zaposlenih koji sti`u pravo na jubilarnu nagradu i 127.000 zaposlenih za koje je na ime novogodi{wih nagrada obezbe|ivano od 5 do 8.000 po zaposlenom, trebalo obezbediti oko 1,1 milijardu dinara, to }e u 2011. godini izazvati velike probleme u buxetu za prosvetu jer }e se sakupiti potra`ivawa za tri godine, obzirom da ona ne zastarevaju tri godine.

Unija SPRS }e instistirati da se zarade zaposlenih pove}aju ve} tokom 2010. godine, bez obzira na Zakon o buxetu, jer nadle`ni u ministarstvu prosvete nisu racionalizovali obrazovni sistem, ve} su naprotiv dozvolili nova zapo{qavawa, {to jo{ vi{e pogor{ava stawe, a bilo je mogu}e od u{teda i raspolo`ivih buxetskih sredstava pove}ati zarade zaposlenih u 2010. godini, bar za procenat inflacije.

Na kraju, treba u~initi sve da se {to pre donese Zakon o platama na bazi platnih razreda, kako bi se stvorili uslovi za nagra|ivawe onih koji posti`u boqe retzultate rada i obezbe|ivawe uslova za sticawe zvawa uz odgovaraju}u materijalnu nadoknadu.

U prilo`enoj tabeli vidi se dinamika rasta zarada koja u narednih 5 godina ne sme biti ni`a od 10-15% godi15

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

{we, pod uslovima da inflacija i kursne razlike ne budu ve}e od 10%, jer bi se samo tako obezbedio minimalan rast realnih zarada. Ovim merama bi do 2015. godine zarade zaposlenih u proseku mogle dosti}i nivo od 600 evra, {to bi u odnosu na trenutnih 360 eura bio rast od 67%.

U prilog broj 5: Tabela

VI POTREBA ZA NOVIM PKU ILI IZMENAMA SADA[WEG Poseban kolektivni ugovor za osnovne i sredwe {kole i domove u~enika primewuje se od februara 2009. godine i za ovu godinu dana pokazao je mnoge nedostatke.

Odmah u startu videlo se da to nije tekst koji je usagla{en od strane sva tri sindikata, ve} ga je SOS preradio i dobili smo dosta spornih odredbi. Jo{ vi{e slabosti uo~eno je kada je po~elo pravqewe rang lista usled prestanka potrebe za potpunim ili delimi~nim radom na{ih kolega. To su glavni razlozi za{to je potrebno pri}i izmenama PKU. Me|utim, prilikom dono{ewa novog PKU pro{le godine, bilo je mnogo novih ideja koje su zaslu`ile da se na|u u PKU, ali na{a ministarstva (ministarstvo rada, ministarstvo finansija i ministarstvo prosvete) nisu ni{ta prihvatila. Upravo to je i razlog da se ponudi jedan potpuno novi tekst koji bi zaista bio u interesu na{ih kolega.

Ako govorimo samo o izmenama PKU onda se moraju precizirati kriteriji za utvr|ivawe „tehnolo{kih“ vi{kova, kao i sam na~in bodovawa, moraju se jasno defini16

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

sati neki drugi kriteriji koji sada predstavqaju osnov za manipulaciju. Isto tako, trebali bi definisati visinu otpremnine zaposlenih u obrazovawu, kao i obaveze poslodavca prema sindikatu.

Posebno bi trebalo osmisliti instrumente koji bi obavezivali poslodavca na izvr{avawa obaveza iz PKU, odnosno sankcije u slu~aju nepridr`avawa istih.

U prilogu broj 6: Izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora

VII REFORMA NADZORNI^KE SLU@BE Kao qudi iz struke, prakti~ari, svesni smo zna~aja nadzorni~ke slu`be, odnosno wenog uticaja na kvalitet rada u {kolama, na realizaciju nastavnih programa, te uticaja na formirawe nastavnika i wegove sposobnosti da izvede ceo nastavni proces. Tokom reformi u obrazovawu institucija nadzorni~ke slu`be dobija jo{ vi{e na zna~aju, pa je zbog toga potrebna i reforma we same. Jer, ovako kako je sada koncipirana, ona ne samo {to ne mo`e odgovoriti zahtevima vremena i profesije, ve} sama postaje uzrok pada kvaliteta nastave i ~itavog nastavnog procesa.

Sama ~iwenica da ima slu~ajeva da kolegama ve} petnaestak godina niko nikada nije prisustvovao ~asu (a toliko imaju i radnog sta`a u {koli), niti je iko uzvr{io stru~no pedago{ku analizu wihovog rada, niti je proverio znawe wegovih u~enika, dovoqno govori o opasnostima i eventualnim pogubnim posledicama po nastavni proces. Kadrovi koji vr{e nadzor, wihova profesionalna i stru~na osposobqenost, kriterijum na~ina wiho17

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

vog izbora jo{ su ve}i problem i o wima se na{iroko mo`e raspravqati.

Zato je neophodno izvr{iti temeqnu reformu {kolskih uprava i odrediti novu ulogu nadzorni~ke (savetni~ke) slu`be u obrazovnom sistemu Srbije. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je ministru prosvete jo{ pre godinu dana ponudila mogu}a re{ewa za takve probleme, ali do sada odgovora na to nije bilo. Osnovna ideja predloga je {to bi poslove stru~no - pedago{kog nadzora vr{ili predmetni pedago{ki savetnici, a ne kao sada nadzornici „op{te prakse“ zadu`eni za kontrolu svega i sva~ega. Osim toga, to bi bili veoma iskusni qudi sa 10 i vi{e godina rada u prosveti, koji se isti~u stru~nim i pedago{kim radom u nastavi ili u struci. Wegova politi~ka referenca u ovom poslu ne bi imala nikakvu vrednost.

Jo{ jednom pozivamo ministra prosvete da sa svojim saradnicima razmotri ovaj predlog USPRS, jer ostvarewe na{eg zahteva ministarstvo ne bi ni{ta ko{talo, ali bi zato obrazovawe dobilo vi{estruku korist, pre svega u domenu kvaliteta nastave.

U prilogu broj 7: Predlog za reformu {kolskih uprava

VIII REFORMA U OBRAZOVAWU - REFORME GIMNAZIJA Reforme su sa mawe ili vi{e uspeha i nedoumica zahvatile gotovo sve nivoe obrazovawa u Srbiji - i osnovno i visoko i sredwe - stru~no obrazovawe. Ipak, jedan neobi~no va`an segment obrazovawa ostao je nedodirnut, a to su gimnazije. Iako su dugi niz godina va`ile za elitne 18

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

{kole, zbog svoje spore ili nikakve promene, polako postaju anahrone, dekadentne i pomalo dosadne {kole ~iji ugled i zna~aj sve vi{e bledi. Mada im je prevashodna funkcija priprema u~enika za visoko obrazovawe, one postaju sve mawe interesantne za mlade. Danas gimnazije u Srbiji poha|a 21% sredwo{kolske populacije, dok je evropski prosek izme|u 40 i 50%. Postoji op{teprihva}eno mi{qewe da je stepen zastupqenosti gimnazijskog obrazovawa mera i intelektualnog i dru{tvenog razvoja nekog naroda. Zato je neophodno uraditi ne{to na novom ustrojstvu gimnazija, izmeni wene koncepcije, nastavnih planova i programa, kako bi gimnazije opet postale atraktivne, moderne i tra`ene {kole. Ni ovaj posao ne bi trebalo da bude te`ak za qude iz ministarstva prosvete, jer su veliki deo tog posla ve} odradili drugi.

Naime, jo{ 2005. godine Zajednica gimnazija Srbije i Unija sindikata prosvetnih radnika, nakon opse`ne javne rasprave, sa~inila je dokument pod nazivom „Koncepcija reforme gimnazija u Srbiji“. Dve godine docnije, Zavod za unapre|ewe obrazovawa formirao je komisiju za reformu gimnazija koju su uglavnom sa~iwavali gimnazijski profesori i direktori, me|u wima i ~lanovi Unije.

Rezultat jednogodi{weg rada te komisije i preko 20 sastanaka je kvalitetan dokument pod nazivom „Predlog za izmenu nastavnog plana u gimnazijama“. Po ovom dokumentu ne samo da se su{tinski mewa polo`aj gimnazija u sistemu obrazovawa time {to se dovode u sam wegov centar, ve} i {to donosi ne{to su{tinski novo u domenu same gimnazijske nastave: izborni predmet u 2, 3. i 4. godini, eksterna ili nacionalna matura, jednosmenski rad, vannastavne ativnosti i sl. U ve}ini gimnazija u Srbiji obavqena je javna rasprava o ponu|enom dokumentu i rezultat rasprave bio je veoma povoqan. I ovaj predlog je u vi{e navrata

19

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

bio pred Nacionalnim prosvetnim savetom i na stolu ministra prosvete i – ni{ta!

Uz malo truda, dobre voqe i minimalne korekcije ponu|eni dokument mo`e biti realizovan na dobrobit ne samo gimnazijskog, ve} celokupnog obrazovawa.

U prilogu broj 8: Izve{taj Komisije za izmenu nastavnog plana u gimnaziji

20

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Prilog broj 1

PRAVCI RAZVOJA OBRAZOVAWA I VASPITAWA U REPUBLICI SRBIJI - PRED[KOLSKO, OSNOVNO I SREDWE -

Beograd, 2007.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Predlog dokumenta Pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa u Republici Srbiji pripremila je Komisija u sastavu: 1. Prof. dr Gordana Zindovi}, vanredni profesor pedagogije na Geografskom fakultetu u Beogradu 2. Prof. dr Aleksandar Lipkovski, redovni profesor na Matemati~kom fakultetu u Beogradu 3. Prof. dr Nikola Klem, profesor na Gra|evinskom fakultetu 4. Prof. dr Biqana Trebje{anin, profesor na U~iteqskom fakultetu u Beogradu 5. Dr Milka Andri}, pomo}nik ministra prosvete, Ministarstvo prosvete i sporta 6. Prof. dr Zdravko Milinkovi}, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 7. Sowa @arkovi}, pedagog u {estoj beogradskoj gimnaziji, predsednik Pedago{kog dru{tva Srbije 8. Gordana Zari}, profesor u Matemati~koj gimnaziji 9. Tomislav Radojkovi}, savetnik u Ministarstvu prosvete i sporta 10. Dragan Matijevi}, profesor u Gimnaziji u ^a~ku 11. Mirjana Vasi}, profesor u Medicinskoj {koli u Zrewaninu 12. Zoran Milojevi}, profesor u Tehni~koj {koli za ma{instvo i saobra}aj u Kragujevcu 13. Spomenka Markovi}, profesor razredne nastave u O[ „Josip Pan~i}“ u Beogradu 14. Biqana Dimitrijevi}, rukovodilac Slu`be za stru~no obrazovawe, Privredna komora Srbije 23

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

15. Zvezdana \uri}, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa 16. Mirjana Bogdanovi}, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa 17. Aleksandra \uri~i}, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa

24

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

SADR@AJ 1. Uvod 2. Polazne osnove 2.1. Postoje}i obrazovni sistem 2.2. Zakonska regulativa u obrazovawu i vaspitawu 2.3. Op{ti dru{tveni kontekst i strategije dru{tvenog razvoja 3. Pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa 3.1. Obrazovawe dostupno svima 3.2. Kvalitetno obrazovawe 3.3. Uspostavqawe efikasnog, ekonomi~nog i funkcionalnog sistema obrazovawa 4. Ostvarivawe pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa 4.1. Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe 4.2. Osnovno obrazovawe i vaspitawe 4.3. Sredwe obrazovawe i vaspitawe 4.4. Horizontalna pokretqivost u sredwem obrazovawu 4.5. Poslesredwe obrazovawe 4.6. Upis u~enika u sredwu {kolu 4.7. Obrazovni programi 4.8. Dru{tveni partneri i interesne grupe u sredwem stru~nom obrazovawu 4.9. Obrazovawe i vaspitawe u~enika sa posebnim potrebama

25

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

4.10. Obrazovawe talentovane i darovite dece i u~enika 4.11. Obrazovawe odraslih 5. Nastavni kadar 5.1. Sistem razvoja nastavnog kadra 5.2. Osnovni elementi politike nastavnog kadra 6. Prostor, oprema i nastavna sredstva 7. Zakqu~ak 8. Dinamika ostvarivawa plana aktivnosti 8.1. Zajedni~ki plan aktivnosti za sve nivoe obrazovawa 8.2. Posebne aktivnosti po nivoima obrazovawa 9. Pra}ewe realizacije Pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa 10.Literatura

26

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

1. UVOD Obrazovawe predstavqa jedan od najva`nijih stubova dru{tva i osnovni preduslov za wegov stabilan i dugoro~an razvoj. Stepen razvoja obrazovawa je pokazateq dru{tvenog, kulturnog i ekonomskog razvoja zemqe.

Ulagawe u obrazovawe, kao i razvijawe qudskih potencijala, jesu prioriteti u svim razvijenim zemqama.

Mobilnost radne snage, brzo prilago|avawe dru{tvenim i tehnolo{kim promenama, o~uvawe mira i za{tite `ivotne sredine, samo su neki od izazova savremenog sveta na koje obrazovawe treba da odgovori. Dinamika ekonomskih, dru{tvenih i kulturnih promena uti~e na o~ekivawa da se i obrazovawe br`e mewa, da tim promenama ide u susret i da ih prati.

Na{a zemqa se nalazi u procesu mnogih dru{tvenih i ekonomskih promena. U centru tih procesa je i obrazovawe, kome je odre|ena i nova dru{tvena uloga. Da bi se odgovorilo svim promenama i potrebama pred kojima se nalazimo, razvoj obrazovawa, u svim wegovim segmentima, treba da bude prioritet dr`ave. Investirawe u obrazovawe jeste investirawe u dugoro~an razvoj i budu}nost Srbije.

Garant nacionalnog opstanka, razvoja zemqe i uspe{ne integracije u me|unarodnu zajednicu jeste pismeno, obrazovano i radno osposobqeno stanovni{tvo.

Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, po posledwem popisu iz 2002. godine, na nivou Republike, stanovni{tva starog 10 i vi{e godina ima 6.761.061. Od toga pismenog stanovni{tva ima 6.528.136 (3.231.847 mu{kog i 3.296.289 `enskog), dok nepismenih ima 232.925 (mu{kog 27

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

35.271 i `enskog 197.654). Najve}i procenat nepismenih oba pola je starosti od 65 godina i vi{e - 13,9%.

Podaci prema {kolskoj spremi pokazuju da od 6.321.231 stanovnika starosti 15 i vi{e godina, sa zavr{enim osnovnim obrazovawem ima 1.509.462 stanovnika, sa zavr{enim sredwim obrazovawem 2.596.348, sa vi{im 285.056, a sa visokim obrazovawem 411.944 stanovnika1.

U septembru 2006, prema podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, najvi{i procenat nezaposlenih su nestru~ni radnici. Na primer: sa osposobqeno{}u do jedne godine je 31%, sa trogodi{wim i ~etvorogodi{wim sredwim stru~nim obrazovawem je po 27% nezaposlenih.

Na pad zaposlenosti svakako su uticale i ekonomske i dru{tveno-politi~ke promene, ali je uloga obrazovawa u smawewu nezaposlenosti i siroma{tva veoma zna~ajna.

Podizawem nivoa obrazovawa stanovni{tva obezbe|uje se ve}a prohodnost na tr`i{tu rada i doprinosi re{avawu ovog problema. Zbog toga je neophodan permanentni proces razvoja obrazovawa, ali i ve}e izdvajawe i ulagawe u ovu oblast.

Predlo`eni Pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa odnose se na desetogodi{wi period, od 2006. do 2016. godine, i zasnovani su na Strategiji Ministarstva prosvete i sporta za period 2005-2010, kao i na drugim strategijama i relevantnim dokumentima Vlade Republike Srbije.

U definisawu Pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa po{lo se od postoje}eg stawa, potreba i osnovnih principa na kojima treba da se zasniva jedan sistem obra_________ 1

28

Podacima nije obuhva}eno stanovni{tvo koje nema potpunu osnovnu {kolu. Izvor: Statisti~ki godi{wak Srbije za 2006, Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, str. 76.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

zovawa i vaspitawa: obrazovawe dostupno svima; kvalitetno obrazovawe; efikasan, ekonomi~an i funkcionalan sistem obrazovawa.

Obrazovawe dostupno svima, bez obzira na pol, rasnu, versku, nacionalnu pripadnost, jezik, razli~ite sposobnosti i mogu}nosti, socijalno i kulturno poreklo.

Obrazovni sistem mora da obezbedi: obuhvat dece pred{kolskim vaspitawem i obrazovawem u najve}em procentu, potpuni obuhvat dece osnovnim obrazovawem, potpuni obuhvat dece i u~enika sa smetwama u razvoju, pru`awe druge mogu}nosti za zavr{avawe osnovnog i sredweg obrazovawa, pove}awe broja u~enika sa zavr{enom sredwom {kolom, uspostavqawe razvijenog sistema obrazovawa odraslih, stvarawe uslova za do`ivotno obrazovawe.

Kvalitetno obrazovawe podrazumeva merqive i priznate rezultate obrazovawa, posebno u oblasti opismewavawa, ovladanosti ra~unskim operacijama i osnovnim `ivotnim ve{tinama. Ostvarivawu ovog principa prethodi postojawe standarda znawa i postignu}a po nivoima i vrstama obrazovawa, kao i uspostavqawe sistema evaluacije kvaliteta (indikatori, proces i sredstva).

Efikasan, ekonomi~an i funkcionalan sistem obrazovawa i vaspitawa zahteva strategijsko planirawe razvoja obrazovnog sistema, smawivawe procenta dece koja napu{taju osnovno i sredwe obrazovawe, optimalnu iskori{}enost potencijala nastavnog kadra, iskori{}enost kapaciteta, odnosno optimizacija mre`e obrazovno-vaspitnih ustanova, usagla{avawe kapaciteta obrazovawa sa dru{tvenim potrebama, fleksibilnost obrazovnog sistema i vrednovawe obrazovnog sistema sa aspekta kvaliteta rezultata.

29

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa sadr`e: - Polazne osnove, u kojima se defini{e ciq obrazovawa i vaspitawa, prikazuje postoje}i obrazovnovaspitni sistem i va`e}a zakonska regulativa, nacionalne strategije razvoja zemqe i druga relevantna doma}a i me|unarodna dokumenta, kao i dru{tveni kontekst u okviru koga treba da se razvija obrazovni sistem.

- Pravce razvoja obrazovawa i vaspitawa za period 2006 - 2016. godine, koji obuhvataju razra|ene principe - obrazovawe dostupno svima; kvalitetno obrazovawe; efikasan, ekonomi~an i funkcionalan sistem obrazovawa i vaspitawa.

- Ostvarivawe pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa na svim nivoima i vrstama obrazovawa - pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe, osnovno vaspitawe i obrazovawe, sredwe obrazovawe i vaspitawe, poslesredwe obrazovawe.

- Nastavni kadar kao osnova kvalitetnog obrazovawa i vaspitawa.

- Prostor, opremu i nastavna sredstva - kao preduslov za realizaciju vaspitno-obrazovnog procesa.

- Zakqu~na razmatrawa predlo`enih pravaca razvoja obrazovnog sistema.

- Dinamiku ostvarivawa aktivnosti i mera koje se odnose na predlo`ene pravce razvoja obrazovawa i vaspitawa.

- Pra}ewe realizacije Pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa, kako bi se obezbedili mehanizmi podsticawa razvoja i primene predlo`enih pravaca.

30

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

2. POLAZNE OSNOVE Polaze}i od osnovnih principa, na kojima se zasniva ovaj dokument, zatim razvojnih potreba Republike Srbije i ustavnih na~ela o jednakosti prava na obrazovawe, kao i od potrebe da se obezbedi ujedna~en ekonomski i kulturni razvoj, uz o~uvawe tradicionalnih, kulturnih vrednosti i prirodnih resursa, razvijawe demokratske svesti i svesti o odgovornosti za sopstvenu budu}nost i budu}nost zajednice, ciq pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa jeste: Obrazovano i razvijeno dru{tvo u kojem svaki pojedinac ima jednaka prava i mogu}nosti za ostvarivawe dru{tvenih i individualnih potreba i interesa i kvalitetan `ivot.

Iz op{teg ciqa proizlaze posebni ciqevi obrazovawa i vaspitawa: - sticawe bazi~nih znawa i razvijawe ve{tina; - poznavawe i negovawe srpskog odnosno materweg jezika, nacionalne kulture, tradicije i istorijskog nasle|a i razvijawe estetskih vrednosti u svim oblastima kulture i umetnosti; - ovladavawe stranim jezikom, sticawe informati~ke pismenosti, kori{}ewe savremene informacione i komunikacione tehnologije i razvijawe sposobnosti za prihvatawe inovacija; - sticawe znawa, ve{tina i sposobnosti za ukqu~ivawe u profesionalni `ivot i permanentno usavr{avawe;

31

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- razvijawe pozitivnog odnosa prema obrazovawu, sticawe i razvijawe radnih navika i odgovornosti; - razvijawe strategije u~ewa, samostalnog sticawa novih znawa i ve{tina za nastavak obrazovawa; - razvijawe i izra`avawe kreativnih sposobnosti i konstruktivno kori{}ewe slobodnog vremena; - razvijawe navike o ~uvawu zdravqa i bavqewa sportom; - razvijawe sposobnosti za timski rad, kooperativno pona{awe i re{avawa problema i argumentovano izlagawe svojih stavova; - razvijawe svesti o zna~aju etni~ke, verske, me|uqudske tolerancije i jednakosti polova; - razvijawe svesti o ~uvawu i unapre|ivawu `ivotne sredine; - poznavawe gra|anskih prava i du`nosti i razvijawe kriti~kih stavova o pojavama u dru{tvu; - razvijawe svesti o pripadnosti etni~koj zajednici, Republici Srbiji, regionu Balkana, evropskoj civilizaciji; - razvijawe sposobnosti za razumevawe savremenog sveta.

Ostvarivawe op{teg i posebnih ciqeva utvr|enih u Pravcima razvoja obrazovawa i vaspitawa zavisi, pre svega, od spremnosti dr`ave da izdvaja i ula`e ve}a finansijka sredstva u obrazovawe, kao i da stalno pove}ava ta sredstava, u skladu sa razvojem privrede zemqe.

Predlo`eni pravci razvoja, polaze}i od postoje}eg stawa sistema obrazovawa, stvarnih mogu}nosti i potreba dr`ave, kao i te`we ka integraciji u Evropsku uniju, defini{u smernice u okviru kojih treba da se ostvaruje obrazovawe i vaspitawe.

32

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

2.1. POSTOJE]I OBRAZOVNI SISTEM 2.1.1. Struktura sistema obrazovawa Sistem obrazovawa i vaspitawa, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, obuhvata slede}e nivoe: -

pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe, osnovno obrazovawe i vaspitawe, sredwe obrazovawe i vaspitawe, visoko/univerzitetsko obrazovawe i poslediplomske studije.

2.1.2. Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe

Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe organizovano je za decu od {est meseci do {est i po godina. Ostvaruje se prema Pravilniku o Op{tim osnovama pred{kolskog programa2. U skladu sa uzrastom dece Op{te osnove pred{kolskog programa podeqenu su na tri me|usobno povezane celine: Osnove programa nege i vaspitawa dece uzrasta od {est meseci do tri godine; Osnove programa vaspitawa i obrazovawa od tri godine do ukqu~ivawa u program pripreme za {kolu, odnosno pet i po godina; Pripremni pred{kolski program za decu uzrasta od pet i po do polaska u {kolu ({est i po godina). Pred{kolske ustanove, na osnovu Op{tih osnova pred{kolskog programa, donose sopstveni pred{kolski program. _________ 2

Prosvetni glasnik, br. 14/2006.

33

Program za stabilan obrazovni sistem

Vojne i bogoslovske {kole

USPRS

34

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

2.1.3. Osnovno obrazovawe i vaspitawe Osnovno obrazovawe obuhvata {kolovawe dece uzrasta od {est i po/sedam i po do 15. godine. Realizuje se u osnovnoj {koli. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa (2004) obavezno osnovno obrazovawe ostvaruje se u dva ciklusa: prvi ciklus traje od prvog zavr{no sa ~etvrtim razredom i drugi ciklus od petog do osmog razreda.

Ciq osnovnog obrazovawa i vaspitawa jeste sticawe op{teg obrazovawa i vaspitawa, skladan razvoj li~nosti i priprema za `ivot i za daqe op{te i stru~no obrazovawe.

Osnovna {kola je op{teobrazovna i ima isti nastavni plan i program za sve u~enike. Nastavni plan i program osnovnog obrazovawa od 2004, prema Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, donosi Nacionalni prosvetni savet.

U okviru osnovnog obrazovawa i vaspitawa postoje osnovne muzi~ke {kole i osnovne baletske {kole. Trajawe muzi~kih {kola zavisi od izu~avawa instrumenta. Prema tome, mo`e trajati: dve (solo pevawe), ~etiri (kontrabas, duva~ki instrumenti) ili {est godina (violina, viola, violon~elo, instrumenti sa klavijaturom, gitara). Baletske {kole traju ~etiri godine.

Nastavni planovi osnovnog obrazovawa i vaspitawa sadr`e: obavezne predmete po razredima, izborne predmete po razredima, oblike obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti, godi{wi i nedeqni fond ~asova po predmetima. Nastavni program sadr`i: svrhu, ciqeve i zadatke programa obrazovawa i vaspitawa; obavezne i preporu~ene sadr`aje obaveznih i izbornih predmeta; preporu~ene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu.

35

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Nastavni planovi i programi su osnova za: dono{ewe {kolskog programa u osnovnom obrazovawu i vaspitawu, zatim za dono{ewe programa zavr{nog ispita, kao i za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa. [kolski program sadr`i: obavezni deo; izborni deo; fakultativni deo.

Obavezni deo {kolskog programa sadr`i osnovne predmete i sadr`aje koji su obavezni za sve u~enike osnovnog obrazovawa.

Izborni deo {kolskog programa obuhvata izborne predmete i sadr`aje programa, od kojih u~enik bira jedan ili vi{e predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta je verska nastava ili gra|ansko vaspitawe, koje u~enik zadr`ava do kraja zapo~etog ciklusa obrazovawa.

Fakultativni deo {kolskog programa obuhvata nastavne predmete kojima se zadovoqavaju interesovawa u~enika u skladu sa mogu}nostima {kole, kao i sadr`aje slobodnih aktivnosti (hor, orkestar, nastava u prirodi, ekskurzije...)

Prema zakonskoj regulativi predvi|en je tako|e i na~in prilago|avawa programa muzi~kog i baletskog obrazovawa, obrazovawa odraslih, obrazovawa i vaspitawa u~enika sa smetwama i te{ko}ama u razvoju, obrazovawe u~enika sa posebnim sposobnostima i obrazovawe u~enika pripadnika nacionalnih mawina; op{ti i posebni standardi znawa; i druga pitawa zna~ajna za ostvarivawe nastavnih programa.

U okviru osnovnog obrazovawa postoje specijalne {kole za u~enike sa smetwama u razvoju. Osnovna i sredwa {kola za ove u~enike naj~e{}e je povezana i organizaciono i prostorno.

36

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

2.1.4. Sredwe obrazovawe i vaspitawe U sredwe {kole upisuju se u~enici sa zavr{enom obaveznom osnovnom {kolom. U wima se sti~e sredwe op{te obrazovawe ili sredwe stru~no ili umetni~ko obrazovawe. Regulisano je Zakonom o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa i va`e}im Zakonom o sredwoj {koli.

Sredwe obrazovawe se ostvaruje u: gimnazijama, stru~nim i umetni~kim {kolama.

Nastavni planovi sredweg obrazovawa sadr`e: obavezne predmete po razredima, izborne predmete po razredima, oblike obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni predmeti i godi{wi i nedeqni fond ~asova po predmetima.

Nastavni programi sredweg obrazovawa sadr`e: svrhu, ciqeve i zadatke programa obrazovawa i vaspitawa; obavezne i preporu~ene sadr`aje obaveznih i izbornih predmeta; preporu~ene vrste aktivnosti u obrazovnovaspitnom radu, op{te i posebne standarde znawa.

Gimnazija je op{ta sredwa {kola u kojoj se sti~u znawa neophodna za daqe {kolovawe. Postoje dva tipa gimnazija: op{ti tip i gimnazija sa smerovima - dru{tveno-jezi~kim i prirodno-matemati~kim. Postoje i specijalizovane gimnazije za talentovane u~enike iz odre|enih oblasti: matemati~ka gimnazija, filolo{ka gimnazija.

U 39 gimnazija zapo~et je ogled 2003. godine prema Pravilniku o programu ogleda za gimnazije3. Predvi|eno je da ogled traje do juna 2007. godine.

_________ 3

Slu`beni glasnik RS - Prosvetni glasnik br. 6/2003.

37

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Sredwe stru~no obrazovawe Tokom 1989/90. godine do{lo je do zna~ajnih promena u sistemu sredweg stru~nog obrazovawa i va`ile su za generaciju u~enika upisanih {kolske 1990/91. godine.

Od 1990. godine sredwe stru~no obrazovawe se realizuje na osnovu Zakona o sredwoj {koli4, a od 2003. i na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa.

Zakonom o sredwoj {koli utvr|eno je da se u sredwoj {koli sti~u op{ta i stru~na znawa i sposobnosti za daqe {kolovawe, odnosno za rad, zasnovana na dostignu}ima nauke, tehnologije, kulture i umetnosti.

U sredwim stru~nim {kola sti~e se: -

stru~no osposobqavawe u trajawu do jedne godine, obrazovawe za rad u trajawu od dve godine, sredwe trogodi{we, sredwe ~etvorogodi{we, specijalisti~ko (nakon dve godine rada), u trajawu od jedne godine.

U nastavnim planovima za stru~ne {kole jasno su definisani zajedni~ki op{teobrazovni predmeti posebno za obrazovawe u trajawu od tri godine, odnosno u trajawu od ~etiri godine.

Obrazovni programi u sredwem stru~nom obrazovawu zameweni su nazivom obrazovni profili (1990 godine)5. Podru~ja rada sa oblastima i zanimawima od prve do _________ 4 5

38

Slu`beni glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002.

Obrazovni profil u na{oj obrazovnoj koncepciji predstavqa sublimirani izraz zajedni~kih zahteva znawa, ve{tina i sposobnosti koja treba da savladaju u~enici kako bi se osposobili za obavqawe poslova grupisanih u zanimawima obuhva}enih obrazovnim programom.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

pete kategorije slo`enosti (radne kategorije iz Nomenklature zanimawa) direktno su uneti u sredwe obrazovawe pa su postala isto {to i oblasti obrazovawa. Tako su i kategorije slo`enosti rada izjedna~ene sa nivoima obrazovawa.

U sredwem obrazovawu utvr|eno je 765 obrazovnih profila po svim nivoima, u okviru 15 podru~ja rada koja su ujedno i obrazovna podru~ja6.

Zna~ajnije odstupawe od utvr|enog sistema obrazovawa je u obrazovnim profilima koji se od {kolske 2002/03. godine realizuju kao ogled i to u {est podru~ja rada: poqoprivreda, proizvodwa i prerada hrane, ma{instvo i obrada metala, elektrotehnika, geodezija i gra|evinarstvo, ekonomija, pravo i administracija i zdravstvo i socijalna za{tita. Ogled je nastavqen i u drugim podru~jima rada.

Umetni~ko obrazovawe realizuje se u muzi~kim, baletskim i umetni~kim {kolama likovne oblasti.

Muzi~ke ~etvorogodi{we {kole obrazuju za profile: muzi~ki izvo|a~ (vokalno-instrumentalni, odsek za xez, odsek za ranu muziku) i muzi~ki saradnik (teoretski, odsek za etnomuzikologiju).

Baletske {kole traju ~etiri godine i obrazovawe se sti~e na slede}im odsecima: klasi~ni balet, savremena igra, narodna igra. _________ 6

Podru~a rada u okviru kojih se ostvaruje sredwe stru~no obrazovawe su: Poqoprivreda, proizvodwa i prerada hrane; [umarstvo i obrada drveta; Geologija, rudarstvo i metalurgija; Ma{instvo i obrada metala; Elektrotehnika; Hemija, nemetali i grafi~arstvo; Tekstilstvo i ko`arstvo; Geodezija i gra|evinarstvo; Saobra}aj; Trgovina; ugostiteqstvo i turizam; Ekonomija, pravo i administracija; Prirodno matemati~ko podru~je rada; Kultura, umetnost i javno informisawe; Zdravstvo i socijalna za{tita; Li~ne usluge.

39

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Umetni~ke {kole likovne oblasti obrazuju obrazovne profile u okviru podru~ja rada Kultura, umetnost i javno informisawe.

2.1.5. Upis u sredwe {kole Za upis u sredwe {kole u~enici pola`u kvalifikacioni ispit i prijemni ispit.

Kvalifikacioni ispiti. U okviru ovog ispita proveravaju se znawa iz srpskog (odnosno materwi jezik nacionalne mawine) i matematike. Za upis u sredwe {kole u~enici se rangiraju prema ukupnom broju bodova dobijenih na osnovu op{teg uspeha u 6, 7. i 8. razredu, ukupnom broju bodova na kvalifikacionom ispitu i broju bodova dobijenih na republi~kim takmi~ewima u~enika osmog razreda. Upis se vr{i elektronskim putem, tako da se kompjuterskim putem usagla{avaju `eqe |aka u sredwem obrazovawu i ponude programa u stru~nom obrazovawu.

Prijemni ispiti. Kandidati se upisuju u umetni~ku {kolu (muzi~ka {kola, baletska {kola i umetni~ka {kola likovne oblasti), odnosno za obrazovni profil u oblasti umetnosti, {kolu za u~enike sa posebnim sposobnostima (filolo{ka gimnazija, matemati~ka gimnazija, gimnazija za sportiste i gimnazija za u~enike sa posebnim sposobnostima za fiziku), {kolu u kojoj se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku i {kolu za talentovane u~enike ({kola za muzi~ke talente u ]upriji) polagawem prijemnog ispita. U {kole se upisuju prema redosledu koji se utvr|uje na osnovu uspeha na prijemnom ispitu i uspeha u prethodnom {kolovawu. Prijemni ispit za upis u {kolu pola`e se u odgovaraju}oj sredwoj {koli pre polagawa kvalifikacionog ispita za upis u gimnaziju i stru~nu {kolu u ~etvorogodi{wem obrazovawu.

40

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Na prijemnom ispitu proveravaju se odgovaraju}a znawa ste~ena u prethodnom obrazovawu i posebne sposobnosti kandidata koje su neophodne za odre|enu {kolu, odnosno obrazovni profil.

2.1.6. Obrazovawe pripadnika nacionalnih mawina Obrazovawe pripadnika nacionalnih mawina organizuje se na tri na~ina: (1) na materwem jeziku, (2) dvojezi~no, (3) na srpskom jeziku, uz izu~avawe materweg jezika s elementima nacionalne kulture. Ovi oblici nastave ostvaruju se u posebnim {kolama ili u posebnim odeqewima drugih {kola.

Osnovno obrazovawe ostvaruje se na ma|arskom, rumunskom, rusinskom, slova~kom, turskom i albanskom jeziku. Dvojezi~na nastava ostvaruje se za pripadnike bugarske nacionalne mawine i, u nekim slu~ajevima, za pripadnike ma|arske, slova~ke i rumunske nacionalne mawine. Model dvojezi~ne nastave koji se trenutno sprovodi podrazumeva nastavu jednog broja predmeta na jeziku nacionalne mawine, a ostali se izu~avaju na srpskom jeziku.

Sredwe obrazovawe na jezicima nacionalnih mawina organizuje se u zavisnosti od pedago{kih uslova i opredeqenosti u~enika da se {koluju na materwem jeziku. [kola mo`e da ostvaruje nastavni plan i program na jeziku nacionalne mawine, odnosno dvojezi~no, ako se za to izjasni najmawe 15 u~enika u odeqewu prvog razreda, a i za mawi broj u~enika u odeqewu uz saglasnost ministra prosvete, ako za to postoje osnovni pedago{ki uslovi.

Sredwo{kolsko obrazovawe ostvaruje se na ma|arskom, rumunskom, albanskom, turskom, rusinskom i slova~kom jeziku. Prema `eqama u~enika i roditeqa, sredwe obrazovawe pripadnika bugarske nacionalne mawine orga41

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

nizuje se dvojezi~no, na srpskom jeziku, uz izu~avawe materweg jezika s elementima nacionalne kulture.

Za potrebe nastave na jezicima nacionalnih mawina postoje odgovaraju}i uxbenici i druga nastavna sredstva.

2.1.7. Obrazovawe dece sa posebnim potrebama Obrazovawe dece i omladine sa posebnim potrebama (sa te{ko}ama i smetwama u razvoju) organizovano je u tri osnovna oblika: {kole za u~enike sa smetwama u razvoju, posebna odeqewa pri redovnim {kolama, odeqewa redovnih {kola u kojima se deca sa smetwama i te{ko}ama u razvoju {koluju zajedno sa ostalom decom.

U {kolama za decu sa smetwama i te{ko}ama u razvoju primewuju se posebni planovi i programi koji su po obimu i sadr`aju smaweni u odnosu na redovne planove i programe. Posebni planovi i programi se ostvaruju za u~enike lakomentalno ometene. Plan sadr`i sedam predmeta, a ~as traje 30 minuta. U sredwim „specijalnim“ {kolama planovi i programi se realizuju kroz svega nekoliko podru~ja rada do trogodi{weg nivoa obrazovawa.

U najve}em broju {kola za u~enike sa smetwama i te{ko}ama u razvoju obrazovno-vaspitni rad uglavnom izvode defektolozi, bez obzira da li se nastava izvodi kao razredna, razredno-predmetna ili predmetna. Nastavnim planom i programom je propisano da, ukoliko se nastava izvodi kao razredno-predmetna, predmetna nastava se mo`e organizovati samo iz slede}ih predmeta: muzi~ko vaspitawe, likovno vaspitawe i fizi~ko vaspitawe.

Posledica ovako koncipiranih planova i programa je nedovoqna povezanost redovnih i specijalnih obrazovno-vaspitnih ustanova. Podaci pokazuju da se veliki broj dece i omladine sa smetwama i te{ko}ama u razvoju nala42

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

zi izvan sistema obrazovawa ili se nalaze u redovnim vrti}ima i {kolama, ali bez neophodne podr{ke (7 do 10% dece i u~enika je sa smetwama i te{ko}ama u odnosu na ukupnu u~eni~ku populaciju). Samo 15% u~enika sa smetwama u razvoju poha|a specijalne {kole, {to u odnosu na ukupnu populaciju dece osnovno{kolskog uzrasta predstavqa 1%. Samo 1% dece sa smetwama i te{ko}ama u razvoju obuhva}eno je pred{kolskim vaspitawem i obrazovawem i rehabilitacijom u odnosu na 27% ostale dece pred{kolskog uzrasta. Oko 80% dece i omladine iz romske etni~ke grupe su institucionalno segregirana u specijalnim {kolama za decu sa lak{im mentalnim problemima.

2.1.8. Nastavni kadar Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku7 u osnovnom obrazovawu zaposleno je 45.677 nastavnika, u specijalnim osnovnim {kolama 1.669, a u sredwem obrazovawu zaposleno je 27.298 nastavnika.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovawa (2004) uvedena je dozvola za rad (licenca)8 koja predstavqa uslov za rad nastavnika, vaspita~a i stru~nog saradnika. Nastavnik mo`e da stekne zvawa: _________ 7

8

Statisti~ki godi{wak Srbije, 2006, Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, 2006, str. 349.

Sta`irawe/priprema za rad zapo~iwe od dana kada je nastavnik zapo~eo svoju profesionalnu karijeru odnosno u okviru pripravni~kog perioda.

Savladavawe programa za uvo|ewe u rad nastavnika koja se realizuje uz podr{ku mentora traje najdu`e dve godine. Podr{ku pripravniku daje mentor koga u svakoj {koli odredi direktor. Nakon, obi~no jednogodi{weg pripravni~kog sta`a (koji mo`e da traje do dve godine) mentor pi{e izve{taj a zatim nakon mi{qewa nastavni~kog ve}a pripravnik nastavnik pola`e ispit za licencu koji propisuje ministar.

43

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

pedago{ki savetnik, mentor, instruktor i vi{i pedago{ki savetnik.

Stru~no usavr{avawe podrazumeva svaku aktivnost nastavnika u toku wegovog rada usmerenu na pro{irivawe znawa ste~enih tokom osnovnih studija i/ili sticawe novih koja u tom periodu nisu bila dostupna/aktuelna. Nastavnik ima zakonsku obavezu da se usavr{ava radi uspe{nijeg ostvarivawa i unapre|ivawa obrazovno-vaspitnog rada. Programi stru~nog usavr{avawa uvedeni su preko akreditacije programa za obuku nastavnika, sa kojom se zapo~elo po~etkom 2002.

2. 2. ZAKONSKA REGULATIVA U OBRAZOVAWU I VASPITAWU Va`e}a zakonska regulativa u oblasti obrazovawa i vaspitawa je skup zakona i podzakonskih akata kojima se reguli{e ova oblast i ~ine polazi{te u utvr|ivawu pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa.

Normativnu osnovu sistema obrazovawa u Srbiji ~ine: -

Ustav Republike Srbije; Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa; Zakon o dru{tvenoj brizi o deci; Zakon o osnovnoj {koli; Zakon o sredwoj {koli; Podzakonska akta.

- Op{ta na~ela na kojima po~iva sistem obrazovawa utvr|ena su Ustavom Republike Srbije. Ustav Republike

44

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Srbije9 izla`e kqu~ne principe na kojima se zasniva sistem obrazovawa u Srbiji. ^lan 71. Ustava Republike Srbije glasi: Svako ima pravo na obrazovawe.

Osnovno obrazovawe je obavezno i besplatno, a sredwe obrazovawe je besplatno.

- Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa (Slu`beni glasnik RS, br. 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04.) je okvirni zakon kojim se na jedinstven na~in ure|uju osnove sistema pred{kolskog, osnovnog i sredweg obrazovawa i vaspitawa, koje se odnose na: ciqeve obrazovawa i vaspitawa, na~in i uslove obavqawa delatnosti, vrste programa, osnivawe, rad, finansirawe i nadzor nad radom ustanova u oblasti obrazovawa i vaspitawa, nadle`nost organa upravqawa, rukovo|ewa, stru~nih i savetodavnih organa ustanova, uslovi za rad nastavnika, vaspita~a i stru~nih saradnika i radno-pravni status zaposlenih.

Pred{kolsko, osnovno i sredwe obrazovawe i vaspitawe, ukqu~uju}i muzi~ko i baletsko, obrazovawe dece sa smetwama u razvoju i odraslih, zasiva se na osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa ure|enim ovim zakonom.

Specifi~nosti koje se odnose na pojedine oblasti obrazovawa ure|uju se posebnim zakonima (Zakon o osnovnoj {koli, Zakon o sredwoj {koli i Zakon o dru{tvenoj brizi o deci).

- Zakonom o dru{tvenoj brizi o deci10 ure|uje se sistem dru{tvene brige o deci, koji se zasniva na pravu i du`nosti roditeqa da se staraju o podizawu i vaspitawu svoje dece, pravu deteta na uslove `ivota koji omogu}ava_________ 9 10

Ustav Republike Srbije, Beograd, Slu`beni glasnik RS, br. 98, 2006, str.3.

Zakon o dru{tvenoj brizi o deci, Slu`beni glasnik RS, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96,29/01,16/02, 62/03.

45

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

ju wegov pravilan psihofizi~ki razvoj i obavezi dr`ave da im u tome pru`a pomo}.

- Zakon o osnovnoj {koli11 usvojen je 1992. godine ali je mewan i dopuwavan. Osnovno obrazovawe u Republici Srbiji ure|eno je Zakonom o osnovnoj {koli. Ovim zakonom ure|uju se op{ta pitawa osnovnog obrazovawa, od ciqeva osnovnog obrazovawa i prava gra|ana u ovoj oblasti koja obezbe|uje dr`ava, do osnivawa i funkcionisawa osnovnih {kola, ukqu~uju}i i obrazovawe i vaspitawe odraslih, u~enika ometenih u razvoju i osnovno umetni~ko obrazovawe. Ovim Zakonom ure|uje se i delatnost osnovne {kole i osnovne muzi~ke i baletske {kole.

Ve}ina pitawa, koja proisti~u iz Zakona o osnovnoj {koli, ure|ena su podzakonskim aktima, kao {to su pravilnici, odluke, re{ewa i uputstva koja donose Vlada ili Ministarstvo prosvete i sporta.

- Zakon o sredwoj {koli12 je dopuwavan Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sredwoj {koli. Wime su ure|ena sistemska pitawa i utvr|ena ovla{}ewa nadle`nih organa za dono{ewe i predmet su podzakonskih akata (pravilnika, odluka, re{ewa) koji bli`e ure|uju pojedina pitawa rada sredwe {kole. Sredwa {kola je ustanova za obavqawe delatnosti u oblasti sredweg obrazovawa i vaspitawa. U {koli se sti~u op{ta i stru~na znawa i sposobnosti za daqe {kolovawe, odnosno za rad. [kola mo`e biti osnovana kao gimnazija, umetni~ka i stru~na {kola. _________ 11

12

46

Zakon o osnovnoj {koli, Slu`beni glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/02,62/03, 64/03, 58/04, 62/04.

Zakon o srednjoj {koli, Slu`beni glasnik RS ,br. 50/92, 53/93,67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03, 64/03.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Nastavni planovi i programi za gimnazije, za u~enike sa posebnim sposobnostima definisani su posebnim pravilnicima (matemati~ka gimnazija, filolo{ke gimnazije).

Ve}ina pitawa, koja pristi~u iz Zakona o sredwoj {koli, ure|ena su podzakonskim aktima.

- Zakon o uxbenicima i drugim nastavnim sredstvima13 jedinstven i va`i i za osnovne i za sredwe {kole. Izmene i dopune ovog zakona ukqu~ile su i pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe.

- Podzakonska akta doneta su na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovawa i to su uredbe, odluke i pravilnici kojima se bli`e ure|uju osnovno obrazovawe i vaspitawe i sredwe obrazovawe i vaspitawe.

- Postoje, tako|e, zajedni~ki zakoni i podzakonska akta koji reguli{u i va`e i za pred{kolsko, osnovno i sredwe obrazovawe i vaspitawe.

- Pored navedenih zakona i podzakonskih akata, na ustanove u oblasti obrazovawa primewuju se i odredbe drugih zakona i podzakonskih akata kojima se ure|uju: za{tita prava i sloboda nacionalnih mawina, radni odnosi i za{tita na radu, pravo na {trajk, upotreba jezika i pisma, grba i pe~ata, na~in finansirawa i raspolagawa imovinom, na~in re{avawa u upravnom postupku, ministarstva, bibliote~ka delatnost, op{ti upravni postupak i drugo.

_________ 13

Zakon o uxbenicima i drugim nastavnim sredstvima, Slu`beni glasnik RS,br.29/93, 62/06.

47

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

2.3. OP[TI DRU[TVENI KONTEKST I STRATEGIJE DRU[TVENOG RAZVOJA Republika Srbija nalazi se u procesu tranzicije, {to podrazumeva prelaz na tr`i{nu ekonomiju, globalizaciju, modernizaciju, informaciono i komunikaciono dru{tvo, dru{tvo znawa, mobilnosti radne snage, suzbijawe nezaposlenosti, siroma{tva, ukqu~ivawe u EU, demokratizacija i druga zna~ajna pitawa. U sklopu svih dru{tvenih promena nalazi se i sistem obrazovawa i vaspitawa koji, tako|e, zahteva odre|ene promene, kako bi se ispunili zahtevi i o~ekivawa dru{tvene zajednice. Vlada Republike Srbije donela je niz strategija u kojima se direktno ili indirektno isti~e zna~aj obrazovawa za daqi razvoj dru{tva.

Pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa oslawaju se i na slede}e strategije: - Strategija Ministarstva prosvete i sporta za period 2005 - 2010, (maj 2005) kao osnovni dokument defini{e politiku obrazovawa do 2010. godine koju treba da sprovodi Ministarstvo prosvete i sporta. Na osnovu toga, kao i sagledavawa potreba za razvojem obrazovawa, utvr|uju se i razra|uju pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa u Republici Srbiji.

- Milenijumski ciqevi razvoja - 2002, usvojeni na Milenijumskom samitu Ujediwenih nacija u septembru 2002. godine, predstavqaju skup odre|enih globalnih ciqeva za suzbijawe siroma{tva, gladi, bolesti, nepismenosti, ekolo{kog zaga|ewa i diskriminacije `ena do 2015. godine. Ciq 2 odnosi se na obrazovawe i wime se utvr|uje da do 2015. godine svi de~aci i devoj~ice imaju potpuno osnovno obrazovawe.

- Strategija za smawewe siroma{tva proiza{la je iz Milenijumskih ciqeva (usvojila Vlada Srbije oktobra 48

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

2003) i predstavqa celovit plan aktivnosti koji je usmeren na smawewe glavnih oblika siroma{tva obezbe|ivawem materijalnih i drugih uslova za wihovo eliminisawe. Strategija obavezuje da se i u obrazovawu utvrde aktivnosti kako bi se doprinelo smawewu siroma{tva („Obrazovawe u funkciji smawewa siroma{tva“), a to je: pove}awe dostupnosti i efikasnosti obrazovawa, obrazovawe Roma, iskqu~enih grupa, podsticawe {to ve}e ukqu~enosti u~enika sa posebnim potrebama u redovne {kole, razvoj i primena politike stru~nog obrazovawa u skladu sa potrebama privrede, obavezno pred{kolsko obrazovawe, unapre|ivawe vi{eg obrazovawa, obrazovawe odraslih i drugo.

- Nacionalni plan akcije za decu (NPA) je strate{ki dokument Vlade Republike Srbije u kome se utvr|uje op{ta politika zemqe prema deci za period do 2015. godine.

Aktivnosti navedene u ovom dokumentu odnose se na odre|ene ciqeve u obrazovawu.

- Nacionalna strategija SCG za pristupawe Evropskoj uniji (2005). Uva`avaju}i osnovne reformske principe, daqi razvoj obrazovawa u Srbiji treba da se uskladi i sa slede}im ciqevima razvoja obrazovawa u Evropi do 2010: pove}awe kvaliteta obrazovawa i osposobqavawa, u skladu sa novim zahtevima dru{tva zasnovanog na znawu i modernizaciji nastavnog procesa i procesa u~ewa; obezbe|ivawe lak{e dostupnosti sistemima obrazovawa i osposobqavawa, u skladu sa principima do`ivotnog u~ewa, br`eg zapo{qavawa, razvoja karijere i aktivnog gra|anstva, jednakih mogu}nosti i dru{tvene kohezije, br`e povezivawe rada i dru{tva i odgovora na izazove koji nastaju u procesu globalizacije.

- Nacionalna strategija zapo{qavawa doneta je za period 2005 - 2010. godine, kojom se defini{u pravci i aktivnosti za re{avawe problema i razvoj tr`i{ta rada.

49

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Pored ostalih ciqeva, jedan od prioriteta je i „obezbe|ivawe vi{eg i kvalitetnijeg ulagawa u qudski kapital“ odnosno u obrazovawe. U Strategiji se daqe navodi da u na{oj zemqi „Izdaci za obrazovawe su ispod proseka za zemqe u tranziciji...“ - Strategija razvoja informacionog dru{tva u Republici Srbiji (Slu`beni glasnik, br. 87/06) posvetila je posebno poglavqe obrazovawu (7. E-Obrazovawe), u kome se izme|u ostalog navodi da je jedan od ciqeva „Izgradwa obrazovnog sistema prilago|enog potrebama informacionog dru{tva“. To podrazumeva efektivno i efikasnije obrazovawe u dru{tvenim i tehnolo{kim promenama, a predstavqa i stepen razvijenosti jednog dru{tva.

50

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

3. PRAVCI RAZVOJA OBRAZOVAWA I VASPITAWA Osnovni principi na kojima se zasniva sistem obrazovawa i vaspitawa su: Obrazovawe dostupno svima; Kvalitetno obrazovawe; Efikasan, ekonomi~an i funkcionalan sistem obrazovawa.

3.1. OBRAZOVAWE DOSTUPNO SVIMA 3.1.1. Stvarawe uslova da obrazovawe bude dostupno svima pod jednakim uslovima.

Stvarawe uslova da obrazovawe bude dostupno svima pod jednakim uslovima podrazumeva: - Pove}an obuhvat dece pred{kolskim vaspitawem i obrazovawem. Prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji je pred{kolskim vaspitawem obuhva}eno 39,2% dece na nivou Republike, od ~ega je 37,8% u centralnoj Srbiji i 43% u Vojvodini. Prema Nacionalnom planu akcije za decu planirano je da do 2010. godine bude obuhva}eno 80% dece na nivou Republike.

S obzirom na to da mre`a pred{kolskih ustanova ne prati potrebe roditeqa potrebno je stvoriti uslove za ve}i obuhvat dece pred{kolskim vaspitawem i obrazovawem.

Ciq je da na nivou Republike, najdaqe do 2016. godine, prema potrebama roditeqa, 80% dece bude obuhva}eno pred{kolskim vaspitawem i obrazovawem. Zbog toga je obaveza dr`ave da u skladu sa ovom projekcijom omogu}i adekvatan razvoj mre`e pred{kolskih ustanova.

51

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- Potpuni obuhvat dece osnovnim obrazovawem. Prema podacima za {kolsku 2005/06. godinu, Republi~kog zavoda za statistiku, osnovnim obrazovawem obuhva}eno je 95,6% dece osnovno{kolskog uzrasta na nivou Republike, odnosno 96,9%, na nivou Centralne Srbije i 92,3% na nivou Vojvodine.

Ciq je da do 2016. godine bude postignut potpuni obuhvat dece osnovnim obrazovawem i vaspitawem. Da bi se ovaj ciq ostvario neophodno je uspostaviti mehanizme kojima }e se spre~iti pojava napu{tawa osnovnog obrazovawa. Pored toga, treba obezbediti povratak dece i omladine, koja su prerasla svoju generaciju (do 18. godine), u sistem obrazovawa pru`awem druge mogu}nosti za zavr{avawe osnovnog obrazovawa.

- Stvarawe uslova da sredwe obrazovawe postane obavezno. U Ustavu Republike Srbije nije predvi|eno da sredwe obrazovawe bude obavezno. S obzirom na brze ekonomske i tehnolo{ke promene neophodno je da se u narednom periodu stvore uslovi da i sredwe obrazovawe postane obavezno. Time bi se zadovoqile i potrebe za znawima i ve{tinama koje pru`a sredwe obrazovawe, a koje se tra`e na tr`i{tu rada. Ostvarewem ovog ciqa smawila bi se stopa nezaposlenosti.

- Stvarawe uslova za do`ivotno odnosno trajno obrazovawe razvojem sistema i institucija koje nude raznovrsne programe i forme za pro{irivawe znawa, pove}awe profesionalnih kompetencija, dodatnu obuku, dokvalifikaciju, prekvalifikaciju i lak{u pokretqivost na tr`i{tu rada. U okviru ovog ciqa neophodno je uspostaviti koncept do`ivotnog odnosno trajnog u~ewa, kao i obezbediti stalno ulagawe u razvoj qudskog potencijala i profesionalni razvoj zaposlenih. (Prema Evropskoj strategiji zapo{qavawa u ~etvrtoj smernici je predvi|eno da do 2010. godine prose~an nivo ukqu~enosti u do`ivotno 52

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

obrazovawe zemaqa Evropske unije treba da bude najmawe 12,5% radno sposobnog stanovni{tva starosti od 25 do 65 godina.) U ostvarivawu ovog ciqa neophodno je da u~estvuju Vlada preko svojih ministarstava, lokalna zajednica, Privredna komora, poslodavci i drugi relevantni faktori na tr`i{tu rada.

- Stvarawe uslova za obrazovawe po prilago|enim programima. Neophodno je uva`avawe posebnih obrazovnovaspitnih interesa, potreba i razlika dece sa smetwama i te{ko}ama u razvoju14, dece sa posebnim sposobnostima (darovite i talentovane) i odraslih. U skladu s tim pravcima potrebno je i koncipirati nastavne programe.

- Uspostavqawe obrazovnog sistema koji omogu}ava vertikalnu i horizontalnu prohodnost. Uspostaviti fleksibilan sistem obrazovawa koji treba da obezbedi i horizontalnu i vertikalnu pokretqivost u sredwem obrazovawu.

3. 2. KVALITETNO OBRAZOVAWE Princip kvalitetno obrazovawe podrazumeva utvr|ivawe mera i aktivnosti koje obezbe|uju wegovo ostvarivawe. Aktivnosti treba da obuhvate definisawe i uvo|ewe standarda znawa i postignu}a, stalno osavremewavawe nastavnih programa, stvarawe odgovaraju}ih kadrovskih i materijalnih uslova, uvo|ewe sistema evaluacije i daqi razvoj sistema stru~ne podr{ke i nastavnicima i {kolama. To podrazumeva: _________ 14

Pripremqen je poseban predlog „Pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa dece sa te{ko}ama i smetwama u razvoju“, tako|e za razmatrawe na Nacionalnom prosvetnom savetu.

53

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

3.2.1. Utvr|ivawe standarda znawa i postignu}a po nivoima i vrstama obrazovawa. Standardi obrazovawa predstavqaju stepen i nivo o~ekivanih znawa, sposobnosti i ve{tina na op{tem nivou. Posebni standardi standardi u~eni~kih postignu}a precizno utvr|uju kvantitativne i kvalitativne pokazateqe znawa i ve{tina koje svaki u~enik treba da usvoji na kraju odre|enog razreda, nivoa i vrste obrazovawa i vaspitawa i u okviru svakog predmeta. Standardi su merqiva norma i istovremeno su i pokazateqi uspe{nosti rada nastavnika i {kola. Utvr|ivawe standarda omogu}ava, tako|e, pouzdanije vrednovawe i razvoj kvaliteta i efikasnosti obrazovnog sistema.

3.2.2. Razvoj i osavremewavawe nastavnih programa po nivoima i vrstama obrazovawa u odnosu na utvr|ene standarde. Utvr|enim standardima znawa uti~e se na funkcionalne izmene, dopune i promene nastavnih programa. Standardi treba da obezbede da ciqevi budu definisani tako da se u wima implicite nalaze o~ekivani rezultati. Oni treba da imaju usmeravaju}i karakter, kako u pogledu ciqeva tako i u izboru sadr`aja nastavnih programa. Osavremewavawe nastavnih programa pretpostavqa i promene u sadr`ajima na osnovu nau~nih saznawa radi podsticawa nastavnika na kreativni pristup u obradi nastavnih sadr`aja.

3.2.3. Definisawe politike obrazovawa, usavr{avawa i zapo{qavawa vaspitnog i nastavnog kadra. Nastavni kadar je zna~ajan qudski potencijal od koga zavisi i stepen razvoj sistema obrazovawa. Uspostavqawe sistema inicijalnog obrazovawa nastavnog kadra i stalnog stru~nog usavr{avawa treba da bude u skladu s potrebama i savremenim pravcima razvoja obrazovawa. Pored toga, treba utvrditi strategiju odnosno politiku zapo{qavawa nastavnog kadra, ~ime se obezbe|uje stru~na zastupqenost i kvalitet nastave, kao i efikasno i ekonomi~no ostvari54

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

vawe obrazovawa i vaspitawa. Zbog toga je veoma va`no da se u ovoj oblasti utvrde kriterijumi koji }e pored stru~nosti predvideti i boqi materijalni status zaposlenih u obrazovawu, uslove rada, dru{tveni i profesionalni status, kao i administrativno i pedago{ko rukovo|ewe nastavnim kadrom.

3.2.4. Uspostavqawe sistema vrednovawa kvaliteta obrazovawa. Za razvoj, unapre|ivawe i usavr{avawe sistema obrazovawa i vaspitawa neophodno je uspostaviti sistem vrednovawa (evaluacije) kvaliteta obrazovawa. Evaluacija mo`e biti eksterna, organizuje se na nivou cele populacije u~enika ili na odre|enom uzorku i to na nivou dr`ave - nacionalna testirawa. U ovu kategoriju spadaju i zavr{ni ispiti, op{ta matura i stru~na matura. Ostalim, razli~itim oblicima testirawa proveravaju se postignu}a u odnosu na nivo, vrstu obrazovawa ili {kole ili razreda. Evaluacija mo`e da bude i me|unarodna (npr. PISA).

3.2.5. Osavremewavawe standarda prostora, opreme i nastavnih sredstava. Obezbe|ivawe adekvatnog prostora, savremene opreme i nastavnih sredstava jeste osnovni uslov za kvalitetno realizovawe vaspitno-obrazovnog procesa. Isto tako potrebno je stalno uskla|ivawe standarda prostora, opreme i nastavnih sredstva sa savremenim zahtevima vaspitno-obrazovnog procesa.

3.2.6. Razvijawe sistema stru~ne podr{ke vaspitnoobrazovnim ustanovama. Uspostavqawe sistema stalne stru~ne pomo}i vaspitno-obrazovnim ustanovama i nastavnom kadru u okviru stru~nih institucija kao {to su: Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, fakulteti, instituti i druge relevantne institucije u oblasti obrazovawa. Podizawe kvaliteta nastavnog i vaspitnog rada i stalno usavr{avawe nastavnika, re{avawe pedago{kih problema u svkodnevnom radu sa decom, zahtevaju 55

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

stalno pra}ewe, predlagawe mera za poboq{awe rada i stvarawe uslova za stru~no usavr{avawe nastavnika.

Ovaj sistem treba da se razvija kroz razvoj informati~ke mre`e kao stru~ne podr{ke {kolama - informacioni pedago{ki sistem. Za uspostavqawe informaciono-pedago{kog sistema (IPS) treba formirati informaciono-dokumentacioni centar u okviru Zavoda za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, koji }e omogu}iti brz protok informacija o rezultatima istra`ivawa relevantnim za vaspitawe i obrazovawe, primere uspe{nih pedago{kih postupaka nastavnika i {kola, pru`awe stru~nih saveta za re{avawe problema u praksi, pregled literature iz oblasti obrazovawa i vaspitawa. Pored toga, ova mre`a treba da omogu}i razmenu mi{qewa i uspostavqawe saradwe me|u obrazovno-vaspitnim ustanovama, nastavnicima, stru~nim saradnicima i vaspita~ima, odnosno stru~nim timovima.

3.3. USPOSTAVQAWE EFIKASNOG, EKONOMI^NOG I FUNKCIONALNOG SISTEMA OBRAZOVAWA Ulagawe u obrazovawe je dugoro~na investicija, ali je uslov za daqi razvoj zemqe. Da bi sistem obrazovawa bio funkcionalan, fleksibilan i uskla|en sa stalnim promenama i potrebama dru{tva neophodno je sprovesti odre|ene mere: 3.3.1. Pove}awe izdvajawa za obrazovawe iz bruto dru{tvenog proizvoda, do 2010. godine, na 6%, a do 2016. god. do 9%. Postepeno pove}avawe izdvajawa iz buxeta za obrazovawe u skladu sa razvojem privrede. Povezivawe svih sektora - privrede, poslodavaca, kako bi se na osnovu zajedni~kih interesa pove}alo ulagawe u obrazovni si56

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

stem. Predvideti ve}a ulagawa lokalne zajednice u razvoj obrazovawa.

3.3.2. Strategijsko planirawe razvoja obrazovnog sistema. Uspostaviti strategijsko planirawe razvoja sistema obrazovawa i vaspitawa u skladu sa potrebama i zahtevima dru{tva. Uz racionalna ulagawa treba posti}i maksimalne rezultate da bi se dobrim planirawem i osmi{qenim reformama izbegle negativne posledice.

Obrazovawe, posebno sredwe obrazovawe, treba da prati promene i zahteve tr`i{ta. To podrazumeva i ukqu~ivawe privrede i poslodavaca, kao i drugih sektora, u sredwe obrazovawe. Pored toga treba nastojati da sredwe obrazovawe bude obavezno.

3.3.3. Smawivawe procenta u~enika koji napu{taju obrazovawe. Utvr|ivawe mera za spre~avawe pojave napu{tawa osnovnog obrazovawa. Stvoriti drugu mogu}nost za zavr{avawe osnovnog obrazovawa, posebno dece i omladine koji su prerasli svoju generaciju.

3.3.4. Optimalna anga`ovanost nastavnog kadra.

Planirawe nastavnog kadra u skladu sa demografskim procenama, potrebama obrazovawa i dru{tva u celini.

Uspostavqawe mehanizama za motivisanost nastavnog kadra za daqe obrazovawe i usavr{avawe. Neophodno je tako|e optimalno iskoristiti profesionalni i stru~ni potencijal nasatvnog kadra.

3.3.5. Informatizacija obrazovnog sistema i uvo|ewe novih tehnologija. Podizawe nivoa znawa i ve{tina za kori{}ewe informaciono-komunikacionih i novih tehnologija. Informatizaciju celokupnog obrazovnog sistema mogu}e je ostvariti: - Stvarawem tehni~kih uslova za informatizaciju obrazovnog sistema;

57

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- Obu~avawem rukovode}ih struktura u {kolama za primenu informacionih tehnologija; - Osposobqavawem nastavnog kadra za savremene oblike nastave.

Op{tom informatizacijom celokupnog obrazovnog sistema staraju se uslovi i za uvo|ewe elektronskog u~ewa ~ime se posti`e kvalitetan nastavni proces i dostupnost obrazovawa.

3.3.6. Optimizacija mre`e obrazovno-vaspitnih ustanova. Planirawe optimalne mre`e vaspitno-obrazovanih ustanova kako bi se postigla ekonomi~nost i efikasnost obrazovnog sistema. Pri tome je neophodno po{tovati princip da obrazovawe bude dostupno svima.

Optimizacija mre`e pred{kolskih ustanova. Podaci Republi~kog zavoda za statistiku o broju ro|ene dece (godi{ta od 1999. do 2005. godine) na nivou Republike Srbije, bez AP Kosovo, pokazuju da ima 531 913 dece. Ukupan broj dece na nivou Republike Srbije, bez AP Kosovo, za {kolsku 2005/06. godinu, koja su ukqu~ena u pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe je 167.441. Analiza podataka pokazala je da je te godine obuhvat pred{kolskim vaspitawem i obrazovawem bio samo 31% dece. Iste godine, zbog nedovoqnih kapaciteta, 1,99% (izra`eno brojem iznosi 10 595) dece na nivou Republike nije primqeno u vrti}e.

Na teritoriji Republike Srbije ima 1.873 pred{kolskih ustanova. Vaspitno-obrazovni rad se ostvaruje u zgradama jaslica (42), u zgradama vrti}a (1636), u osnovnim {kolama (180) ili na drugim mestima (15).

U dokumentu Nacionalni plan akcije za decu, koji je usvojila Vlada, (2004) predvi|eno je da do 2010. pred{kolskim vaspitawem i obrazovawem bude obuhva}eno 80% dece (izuzev dece u pripremnom pred{kolskom programu, koji je prema Zakonu o osnovama sistema obrazova58

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

wa i vaspitawa15 obavezan za svu decu i obuhvat mora da bude 100%, od {kolske 2006/07. godine).

Predvi|eni procenat je najoptimalniji pravac kojim treba da se razvija pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe, pre svega sa aspekta omogu}avawa deci da poha|aju pred{kolske ustanove. Osnovni problem u vezi sa predvi|enim obuhvatom, me|utim, predstavqa prostorni kapacitet postoje}ih pred{kolskih ustanova koji ne prati potrebe roditeqa. Na osnovu analize podataka i sagledavawa stvarnog stawa najoptimalnije je da se ovaj procenat dostigne 2015. godine, kako bi se stvorili uslovi za ostvarivawe ovog ciqa i zadovoqewa potreba roditeqa, odnosno da obuhvat dece bude 80%.

Strategijski pravci razvoja mre`e pred{kolskih ustanova su: - uskla|ivawe prostornih kapaciteta sa brojem dece, odnosno roditeqa, - pove}awe i uskla|ivawe broja ustanova sa lokalnim potrebama, - {irewe mre`e izdvojenih grupa16, u skladu sa potrebama i zakonskom regulativom, - razvoj mre`e pred{kolskih ustanova u skladu sa privrednim razvojem i stepenom zaposlenosti roditeqa, - maksimalna iskori{}enost kapaciteta. _________ 15 16

Slu`beni glasnik RS, broj 58/04 i 62/04, ~lan 85. stav 3.

Izdvojena grupa je grupa dece koja naj~e{}e u mawem broju od propisanog, poha|a pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe van mati~ne pred{kolske ustanove.

59

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

S obzirom na to da se od {kolske 2006/07. godine obavezni pripremni pred{kolski program (Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa („Slu`beni glasnik RS“ broj 58/04 i 62/04), realizuje najve}im delom u pred{kolskim ustanovama, neophodno je nakon godinu dana izvr{iti analizu prostornih kapaciteta dr`avnih i privatnih ustanova. Tako se mo`e utvrditi da li kapacitet omogu}ava ostvarivawe Pripremnog pred{kolskog programa.

Optimizacija mre`e osnovnih {kola. Broj u~enika, koji su obuhva}eni osnovnim obrazovawem u {kolskoj 2004/05. godini bio je 659.543, {to u proseku iznosi 82.443 u~enika po generaciji. Najve}i broj u~enika u generaciji bio je u tada{wem sedmom razredu 84.840, a najmawi u prvom razredu 80.219 u~enika.

Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku Srbije (2004. godina), osnovno obrazovawe i vaspitawe realizuje se u 3.579 osnovnih {kola. Od toga, nepotpunih (~etvororazrednih) {kola ima 2.122, potpunih (osmorazrednih) 1.457.

60

17

Osnovne {kole za odrasle

Specijalne osnovne {kole

Potpune (mati~ne {kole i izdvojena odeqewa osmorazrednih {kola)

16

237

1457

2122

Nepotpune (izdvojena odeqewa ~etvororazrednih {kola)

9 - 56,25%

25 - 10,54%

189 - 12,97%

97 - 4,57%

1 - 6,25%

5 - 2,10%

112 - 7,68%

32 - 1,50%

6 - 37,50%

207 - 87,34%

1156 - 79,34%

1993 - 93,92%

3149 - 87,98%

144 - 4,02%

3579

Redovne O[ 286 - 7,99%

Do 1,80m2 do Preko 2,00m2 Ukupan Do 1,80m2 broj mawi prostor 2,00m2 propisan ve}i prostor od propisanog prostor {kola od propisanog

Tip {kole

USPRS Program za stabilan obrazovni sistem

Redovne osnovne {kole prema prose~noj povr{ini svih nastavnih prostorija po jednom u~eniku17

_________

Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku Srbije, 2004.

61

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Analizom podataka (navedenih u tabeli) o {kolskom prostoru u osnovnim {kolama, prema broju, u~enika sti~e se uvid u veli~inu prostora u okviru koga se ostvaruje osnovno obrazovawe i vaspitawe.

Kako je osnovna jedinica {kolskog prostora u~ionica, uzeta je vrednost 1,80 i 2m2 po u~eniku i prema Pravilniku o normativima {kolskog prostora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu {kolu18, analiza je pokazala da: - pribli`no 88% redovnih osnovnih {kola ima vi{ak nastavnog prostora; - pribli`no 94% nepotpunih osnovnih {kola (izdvojena odeqewa do ~etvrtog razreda19) raspola`u vi{kom nastavnog prostora; - pribli`no 80% potpunih {kola (osmorazredne {kole - mati~ne i izdvojena odeqewa osmorazrednih {kola) raspola`u vi{kom nastavnog prostora; - pribli`no 88% specijalnih osnovnih {kola (ukqu~ene {kole i izdvojena odeqewa u redovnim {kolama) raspola`u vi{kom nastavnog prostora; - osnovne {kole za obrazovawe odraslih nemaju adekvatan prostor u 9 od 16 {kola.

Vi{ak nastavnog prostora je razli~it (Tabela 1).

Najvi{e ga ima u nepotpunim odeqewima brdsko-planinskih {kola, koje ina~e imaju mali broj u~enika, dok je 12,97% potpunih {kola koje imaju mawe prostora od pro_________ 18 19

62

Slu`beni glasnik RS, broj 4/90.

Izdvojeno odeqewe je odeqewe koje obrazovno-vaspitni rad ostvaruje izvan mati~ne osnovne {kole.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

pisanog. (Analiza nije obuhvatila kvalitet prostora, funkcionalnost i higijensko-tehni~ke uslove.)

Navedeni podaci ne mogu slu`iti za planirawe sistemskih re{ewa u vezi sa prostorom za realizaciju obrazovawa, odnosno uvo|ewe jednosmenskog rada. Oni, me|utim, mogu poslu`iti kao globalni pokazateq odnosa prostor : u~enik.

Strategijski pravci razvoja mre`e osnovnih {kola su: - uskla|ivawe prostornih kapaciteta {kola sa brojem u~enika, na osnovu kriterijuma za utvr|ivawe mre`e de~jih vrti}a i osnovnih {kola, - izgradwa i adaptacija {kolskog prostora u skladu sa potrebama lokalne sredine, - obezbe|ivawe prostora koji zadovoqava higijenske i savremene uslove za ostvarivawe nastave, - opremawe {kola nastavnim sredstvima u skladu sa savremenim zahtevima i pravcima razvoja obrazovawa, - obezbe|ivawe uslova da se u perspektivi, iz pedago{kih razloga, nastava ostvaruje u jednoj smeni.

Optimizacija mre`e sredwih {kola. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa i Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, delatnost sredweg obrazovawa i vaspitawa se obavqa u: gimnaziji (op{toj i specijalizovanoj), stru~noj {koli, me{ovitoj {koli, umetni~koj {koli, sredwoj {koli za obrazovawe odraslih i sredwoj {koli za u~enike sa smetwama u razvoju.

Danas se u sredwim {kolama obrazuje pribli`no 300.000 u~enika, (prema podacima Republi~kog zavoda za

63

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

statistiku u {kolskoj 2004/05. godini), u sredwim {kolama bilo je 297.708 u~enika. (U okviru sistema nisu registrovane sredwe {kole za obrazovawe odraslih, tako da navedeni broj u~enika nije obuhvatio ovu kategoriju.)

Prema podacima o broju u~enika osnovnih {kola Republi~kog zavoda za statistiku, predvi|a se da }e broj u~enika u sredwim {kolama opadati iz godine u godinu.

Na osnovu projekcije o broju u~enika i analize podataka, mogu se utvrditi strategijski pravci razvoja kapaciteta i mre`e sredwih {kola: - Utvr|ivawe kapaciteta sredweg obrazovawa u Republici; - Utvr|ivawe potrebnih prostornih kapaciteta {kola u odnosu na broj u~enika; - Opremawe {kola nastavnim sredstvima u skladu sa savremenim zahtevima i pravcima razvoja obrazovawa; - Planirawe mre`e sredwih {kola u skladu sa potrebama dru{tvene zajednice, privrednim razvojem Republike i potrebama tr`i{ta rada na nivou Republike i regiona; - Planirawe mre`e gimnazija u skladu sa potrebama Republike; - Planirawe mre`e sredwih stru~nih {kola u skladu sa privrednim razvojem zemqe, zahtevima sveta rada, kao i savremenim kretawima u oblasti privrede; - Planirawe mre`e sredwih stru~nih {kola u skladu sa privrednim razvojem regiona i potrebama tr`i{ta rada.

- Razvijawe me{ovitog tipa {kole u skladu sa potrebama privrednog razvoja regiona i lokalne sredine;

64

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- Obezbe|ivawe uslova za realizaciju jednosmenske nastave; - Razvijawe me{ovitog tipa sredwih {kola20, koje predstavqaju zna~ajno re{ewe u sredini koja je po geografskim karakteristikama prostora specifi~na, a naj~e{}e ima i mali broj u~enika. Takva {kola mo`e brzo da se transformi{e, {to zna~i da uz odeqewe gimnazije u skladu sa potrebama lokalne sredine i razvojem privrede u regionu mo`e brzo da promeni obrazovne programe, pa i podru~ja rada; - Planirawe mre`e {kola za u~enike sa smetwama i te{ko}ama u razvoju i posebnih odeqewa koja treba da budu ravnomerno raspore|ena po regionima Srbije; - Utvr|ivawe broja unikatnih {kola prema slede}im kriterijumima: unikatna {kola je tip {kole koji ostvaruje obrazovawe i vaspitawe dece sa izrazitim sposobnostima, po posebnim nastavnim planovima i programima koji se ne ostvaruje ni u jednoj drugoj {koli. Za upis u~enika u ove {kole potrebni su i posebni uslovi; - Utvr|ivawe broja {kola od posebnog interesa za Republiku prema slede}im kriterijumima: - {kole koje zbog visokih kvaliteta pri ostvarivawu odre|enih nastavnih programa posti`u izuzetne rezultate; - {kole koje obrazuju profile za koje se ne sti~e obrazovawe ni u jednoj drugoj {koli; _________ 20

Me{oviti tip sredwe {kole ostvaruje nastavne planove i programe gimnazije i sredwih {kola odnosno sredwih stru~nih {kola (odre|ena podru~ja rada) koje {kola predlogom plana upisa predvidi.

65

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- {kole u siroma{nim op{tinama sa demografskom i privrednom perspektivom; - {kole koje obrazuju profile za koje nema interesovawa u~enika, a deficitarni su na tr`i{tu rada; - {kole koje obrazuju profile u skladu sa „Planom privrednog razvoja“ Republike Srbije; - {kole koje zbog regionalne nerazvijenosti nemaju osnovne uslove za obrazovawe; - {kole koje obrazovnim programom za zanimawa unapre|uju privredne specifi~nosti kraja u kome se nalaze i odr`avaju tradiciju odre|ene privredne aktivnosti; - {kola koja realizuje program ogleda koji ukqu~uje zna~ajne novine, a po pribavqenom mi{qewu Nacionalnog prosvetnog saveta.

Unikatne {kole i {kole od posebnog interesa za Republiku, zbog svojih specifi~nosti i visokih kvaliteta obrazovawa, imaju podr{ku Republike u dodatnom finansirawu.

U skladu sa postoje}im stawem i pravcima razvoja zemqe neophodno je optimalno utvr|ivawe mre`e obrazovno-vaspitnih ustanova za sve nivoe i vrste obrazovawa i vaspitawa. Pri tome, mre`a treba da prati potrebe i pravce ekonomskog razvoja zemqe, uz uslov da se ne ugrozi princip obrazovawe dostupno svima, odnosno pravo na obrazovawe, koje je zagarantovano Ustavom Republike Srbije. U ostvarivawu ovog ciqa neophodno je u~estvovawe pre svega Republike i lokalne zajednice.

3.3.7. Uspostavqawe minimalnih standarda profesionalnih kompetencija nastavnog kadra. Profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu (podizawe kompetencija zaposlenog nastavnog kadra) zahteva utvr|ivawe sistema 66

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

usavr{avawa. Pod minimalnim standardima profesionalnih kompetencija nastavnog i vaspitnog kadra, podrazumevaju se precizno definisana znawa i pedago{ke ve{tine, kao minimum uslova za rad u obrazovnom sistemu.

Sistem pripremawa i sistem stalnog stru~nog usavr{avawa nastavnika treba da omogu}e postizawe rezultata koji su indenti~ni minimalnim standardima. Zbog toga je va`no definisati standarde stru~nih i pedago{kih znawa i ve{tina i za inicijalno obrazovawe nastavnog kadra za rad u obrazovawu. Utvr|eni standardi treba da budu jedan od kriterijuma za akreditaciju programa visoko{kolskih institucija koje obrazuju budu}e nastavnike, vaspita~e i saradnike. Pored toga, standardi treba da budu osnova za kriterijume selekcije, akreditacije i zapo{qavawa nastavnika, kao i osnova za planirawe daqeg sru~nog usavr{avawe.

Utvr|ivawe minimalnih standarda stru~nih i pedago{kih znawa i ve{tina obrazovno-vaspitnog kadra jeste jedan od kqu~nih uslova i za ostvarivawe principa kvalitetno obrazovawe.

3.3.8. Usagla{avawe sistema obrazovawa sa evropskim uporednim sistemima obrazovawa. Jedan od ciqeva i zadataka obrazovawa i vaspitawa jeste ukqu~ivawe u procese evropskog i me|unarodnog povezivawa u oblasti vaspitawa i obrazovawa. To podrazumeva stalno pra}ewe i analizu razvoja obrazovawa u evropskim zemqama.

Pored strate{kih ciqeva i promena u obrazovnim sistemima u Evropi neophodno je pratiti razvoj obrazovawa i usavr{avawa nastavnog kadra, vaspitno-obrazovnog procesa, obrazovne tehnologije i nastavnih sredstava, kao i svih relevantnih ~inilaca u oblasti obrazovawa.

67

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

4. OSTVARIVAWE PRAVACA RAZVOJA OBRAZOVAWA I VASPITAWA Ostvarivawe pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa podrazumeva aktivnosti i mere koje se odnose na pred{kolsko, osnovno i sredwe obrazovawe.

Strukturu sistema obrazovawa i vaspitawa ~ine: -

Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe; Osnovno obrazovawe i vaspitawe; Sredwe obrazovawe i vaspitawe; Visoko obrazovawe21.

4.1. PRED[KOLSKO VASPITAWE I OBRAZOVAWE

Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe organizuje se za decu od {est meseci do polaska u {kolu.

Ciq pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa jeste da se detetu kao fizi~kom, saznajnom, socijalnom i afektivnom bi}u, koje je aktivno u procesu vaspitawa, pru`i nega, da mu se omogu}i da postane svesno svojih osobenosti, da ih prihvata i razvija samostalno i kroz socijalne odnose sa vr{wacima i odraslima i pripremi za osnovnu {kolu. _________ 21

68

Pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa nisu obuhvatili visoko obrazovawe.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Obavezan upis deteta od 5 do 6 godina u pripremni pred{kolski program

69

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe ostvaruje se na osnovu pred{kolskog programa u skladu sa Op{tim osnovama pred{kolskog programa.

Program pripreme za polazak u osnovnu {kolu (pripremni pred{kolski program) traje jednu godinu. Ostvaruje se za decu uzrasta od pet do {est godina, u okviru pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa kao deo obaveznog obrazovawa i vaspitawa u devetogodi{wem obrazovawu.

Op{tim osnovama pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa obezbe|uju se tri me|usobno povezane celine: Osnove programa nege i vaspitawa dece uzrasta od {est meseci do tri godine; Osnove programa vaspitawa i obrazovawa od tri godine do ukqu~ivawa u program pripreme za {kolu, odnosno pet godina; Pripremni pred{kolski program za decu uzrasta od pet godina do polaska u {kolu.

Pred{kolski program de~jeg vrti}a, zavisno od uzrasta dece, obuhvata program vaspitnog rada i nege sa decom do tri godine, kao i program vaspitno-obrazovnog rada sa decom od tri godine do polaska u osnovnu {kolu, koji ukqu~uje i pripremni pred{kolski program.

U okviru pred{kolskog programa de~jeg vrti}a mogu da se ostvaruju i posebni programi, u skladu sa potrebama i interesovawima dece, roditeqa i lokalne zajednice, a zavisno od prostornih i kadrovskih mogu}nosti de~jeg vrti}a. Posebni programi su: dodatni programi, prigodni i povremeni, programi stru~ne podr{ke porodici, prilago|eni programi za rad sa decom sa smetwama u razvoju, decom sa posebnim sposobnostima i rad u vaspitnoj grupi sa decom iz socio-ekonomskih ili iz drugih razloga ugro`enih sredina (u skladu sa wihovim razvojnim potrebama) i individualizovani programi za rad sa decom u porodici, koja zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga ne poha|aju de~ji vrti}.

70

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Pripremni pred{kolski program sistemski i organizaciono povezuje dva nivoa obrazovawa - pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe i osnovno obrazovawe i vaspitawe i ujedna~ava preduslove za osnovno obrazovawe i vaspitawe. Pored toga, doprinosi i ostvarivawu prava deteta da raste i razvija se u kvalitetnoj vaspitno-obrazovnoj sredini, koja podsti~e wegov ukupan psiho-fizi~ki razvoj; da ubla`i socio-kulturne razlike i obezbe|uju}i uslove za pro{irivawe saznajnog iskustva svoj deci.

Pripremni pred{kolski program traje godinu dana i deo je devetogodi{weg obaveznog obrazovawa.

71

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

4.2. OSNOVNO OBRAZOVAWE I VASPITAWE Osnovno obrazovawe i vaspitawe obuhvata {kolovawe dece uzrasta od {est do petnaeste godine. Osnovno obrazovawe je sastavni deo devetogodi{weg obaveznog obrazovawa.

Ciq osnovnog obrazovawa i vaspitawa je: sticawe op{teg obrazovawa i vaspitawa, skladan razvoj li~nosti i priprema za `ivot i za daqe op{te i stru~no obrazovawe.

Osnovnim obrazovawem ostvaruje se: - sticawe znawa iz srpskog odnosno materweg jezika; negovawe i razvijawe kulture pismenog i usmenog izra`avawa; - sticawe bazi~nih znawa i ve{tina iz matematike; - upoznavawe osnovnih zakonitosti razvoja prirode, dru{tva i qudskog mi{qewa; - sticawe znawa i ve{tina iz stranog jezika; - sticawe informati~kih znawa; - podsticawe i razvijawe fizi~kih i zdravstvenih sposobnosti; - osposobqavawe za primenu ste~enih znawa i umewa i stvarala~kog kori{}ewa slobodnog vremena; - razvijawe intelektualnih sposobnosti, kriti~kog mi{qewa, samostalnosti i zainteresovanosti za nova znawa i daqe obrazovawe; - sticawe i razvijawe svesti o potrebi ~uvawa zdravqa i za{tite prirode i ~ovekove sredine; - razvijawe humanosti, istinoqubivosti, patriotizma i drugih eti~kih svojstava li~nosti; - negovawe i razvijawe potreba za tradicijom, kulturom i o~uvawem kulturnog nasle|a; - razvijawe pozitivnog odnosa prema obrazovawu, sticawe radnih navika i odgovornosti; 72

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- osposobqavawe za `ivot, rad i samoobrazovawe; - vaspitawe za humane i kulturne odnose me|u qudima.

Osnovna {kola je op{teobrazovna i ima isti nastavni plan i program za sve u~enike. Osnovno obrazovawe ostvaruje se u dva ciklusa (4+4). Prvi ciklus je razredna (I-IV), a drugi (V-VIII) predmetna nastava.

U okviru osnovnog obrazovawa i vaspitawa postoje osnovne muzi~ke {kole i osnovne baletske {kole. Trajawe muzi~kih {kola zavisi od izu~avawa instrumenta. Baletske {kole traju ~etiri godine.

U osnovnom obrazovawu, u prvom ciklusu, izvr{ene su promene u nastavnom planu i programu koji se realizuje od 2003/04. {kolske godine. U drugom ciklusu, od petog do osmog razreda, neophodno je izvr{iti promene u nastavnom planu i programu kako bi se uspostavio kontinuitet u obrazovawu u skladu sa prvim ciklusom (prema Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa).

4.2.1. Nastavni plan i program osnovnog obrazovawa i vaspitawa Nastavni plan sadr`i obavezne nastavne predmete i izborne nastavne predmete.

Prvi strani jezik se u~i u oba ciklusa kao obavezni nastavni predmet.

Sadr`aji zdravstvenog vaspitawa izu~avaju se u okviru sadr`aja svih obaveznih i izbornih nastavnih predmeta. Informati~ka pismenost se sti~e u okviru sadr`aja obaveznog nastavnog predmeta u drugom ciklusu.

Izborni deo nastavnog plana ~ine dva dela: lista obaveznih izbornih predmeta i otvorena lista izbornih predmeta.

73

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Listu obaveznih izbornih predmeta ~ine: verska nastava, gra|ansko vaspitawe i drugi strani jezik. U~enik bira jedan obavezni izborni predmet izme|u verske nastave ili gra|anskog vaspitawa i u~i ga do kraja osnovnog obrazovawa. Drugi strani jezik, kao obavezni izborni nastavni predmet, u~i se u drugom ciklusu i u~enik ga bira sa liste ponu|enih stranih jezika.

Otvorenu listu izbornih nastavnih predmeta za oba nastavna ciklusa ~ine predmeti/programi koji su u funkciji profesionalne orijentacije i daqeg obrazovawa, kao i zadovoqewe li~nih interesovawa u~enika. U~enik bira jedan ili vi{e izbornih predmeta u skladu sa fondom ~asova.

Obavezni nastavni predmeti za prvi ciklus su identi~ni kao u postoje}em/va`e}em Nastavnom planu.

Obavezni nastavni predmeti u drugom ciklusu uglavnom su identi~ni postoje}em Nastavnom planu.

Posebnu pa`wu treba posvetiti realizaciji nastavnog plana i programa u izdvojenim odeqewima. U Republici Srbiji, u okviru mre`e obrazovno-vaspitnih ustanova, izdvojena odeqewa postoje uglavnom u brdsko-planinskim podru~jima. Obrazovno-vaspitni proces ostvaruje se u kombinovanim odeqewima u kojima se nalaze u~enici razli~itih razreda. Zbog toga je potreban savremen pristup u organizovawu, planirawu i ostvarivawu nastave.

Na kraju osnovnog obrazovawa u~enici pola`u zavr{ni ispit.

4.2.2. Zavr{ni ispit osnovnog obrazovawa i vaspitawa Posle savladanog programa osnovnog obrazovawa i vaspitawa u~enik pola`e zavr{ni ispit koji mu omogu}a-

74

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

va upis na sredwe obrazovawe bez polagawa kvalifikacionog ispita.

Zavr{nim ispitom proveravaju se znawa i sposobnosti u~enika za upis u sredwu {kolu.

Strukturu zavr{nog ispita ~ine dva dela: prvi, zajedni~ki i jedinstven za sve u~enike i izborni deo.

Zajedni~ki deo zavr{nog ispita ~ine slede}i nastavni predmeti: - srpski jezik, odnosno materwi jezik za nacionalne mawine, - srpski kao slu`beni jezik za nacionalne mawine, po prilago|enom programu, - strani jezik, - matematika.

Izborni deo zavr{nog ispita ~ini jedan nastavni predmet, po izboru u~enika iz grupe dru{tveno-humanisti~kih nauka ili umetnosti ili prirodno-matemati~kih nauka.

Sadr`aj programa nastavnih predmeta zavr{nog ispita je jedinstven za sve u~enike osnovne {kole.

Na~in provera znawa programa zavr{nog ispita zajedni~kog dela vr{i se na nacionalnom nivou. Izborni deo zavr{nog ispita pola`e se na nivou {kole (dva ~lana komisije ~ine nastavnici iz druge osnovne {kole).

Sadr`aj, organizacija, uslovi, komisije, rokovi i sistem vrednovawa polagawa zavr{nog ispita defini{u se posebnim podzakonskim aktom.

U~enik koji savladao program osnovnog obrazovawa i vaspitawa, a nije polagao odnosno polo`io zavr{ni ispit mo`e se upisati na ni`e stru~no obrazovawe.

75

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

4.3. SREDWE OBRAZOVAWE I VASPITAWE Ciq sredweg obrazovawa je: sticawe op{tih i stru~nih znawa, razvijawe ve{tina i sposobnosti, sticawe kvalifikacije za rad i sticawe znawa za daqe obrazovawe.

Sredwe obrazovawe i vaspitawe treba da osposobi u~enike za: - nastavak obrazovawa na visokom obrazovawu za sve vrste studija; - nastavak obrazovawa na visokom obrazovawu za odgovaraju}e osnovne akademske ili osnovne strukovne studije i osposobqavawe za sticawe kvalifikacije za rad; - sticawe kvalifikacije za rad; - sticawe kvalifikacije za rad putem majstorskog, odnosno specijalisti~kog obrazovawa posle odre|enog radnog iskustva.

U okviru ovog nivoa obrazovawa ostvaruje se i ni`e stru~no obrazovawe.

Strukturu sistema sredweg obrazovawa ~ine: -

76

Sredwe op{te obrazovawe, Sredwe umetni~ko obrazovawe, Sredwe stru~no obrazovawe, Ni`e stru~no obrazovawe, Poslesredwe obrazovawe.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

4.3.1. Sredwe op{te obrazovawe Sredwe op{te obrazovawe traje ~etiri godine i wime se sti~e obrazovawe za daqe {kolovawe, odnosno za upis na visoko obrazovawe (osnovne akademske studije ili 77

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

osnovne strukovne studije). Ovo obrazovawe se realizuje u gimnaziji. Gimnazija mo`e biti osnovana kao op{ta i specijalizovana.

U op{toj gimnaziji realizuje se jedinstveni nastavni plan i program za sve u~enike prvog razreda, a od drugog razreda se realizuje i obavezni izborni deo nastavnog plana i programa.

Izborni deo nastavnog plana u~enici biraju prema svojim sklonostima, interesovawima, `eqama, mogu}nostima i projekcijama za nastavak obrazovawa na visoko obrazovawe.

Broj ~asova, za svako izborno podru~je, kre}e se od 14% u drugom razredu do 20% u tre}em i ~etvrtom razredu u odnosu na ukupni nedeqni broj ~asova. Ukoliko je nedeqno optere}ewe u~enika 30 ~asova obavezne nastave, onda je broj ~asova izborne nastave u drugom razredu 4, u tre}em do 6 i u ~etvrtom do 6 ~asova.

U jednoj gimnaziji, broj izbornih podru~ja mo`e biti najvi{e tri. Mogu}a izborna podru~ja su: filolo{ko, dru{tveno, umetni~ko, prirodno-nau~no, matemati~ko, informati~ko i sportsko.

U~enik se opredequje za jedno izborno podru~je ili kombinuje nastavne predmete iz najvi{e dva izborna podru~ja. Nastava jednog izbornog podru~ja mo`e se organizovati ukoliko se za izborno podru~je opredelilo najmawe 10 u~enika.

U specijalizovanim gimnazijama realizuju se posebni nastavni planovi i programi za obdarene i talentovane u~enike.

Posle zavr{enog sredweg op{teg obrazovawa i vaspitawa u gimnaziji u~enik pola`e op{tu maturu koja mu omogu}ava upis na visoko obrazovawe bez polagawa prijemnog ispita.

78

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Op{tom maturom proveravaju se znawa i sposobnosti u~enika za nastavak obrazovawa.

Strukturu op{te mature ~ine dva dela: prvi, zajedni~ki i jedinstven za sve u~enike i izborni deo.

Zajedni~ki deo op{te mature je jedinstven za sve u~enike i obuhvata slede}e nastavne predmete: - srpski jezik i kwi`evnost, odnosno materwi jezik i kwi`evnost za nacionalne mawine, - srpski kao slu`beni jezik za nacionalne mawine, po prilago|enom programu, - strani jezik, - matematika.

Izborni deo op{te mature ~ine slede}i nastavni predmeti: - jedan nastavni predmet iz grupe dru{tveno-humanisti~kih nauka ili umetnosti po izboru u~enika i - jedan nastavni predmet iz grupe prirodno-matemati~kih nauka po izboru u~enika.

Sadr`aj programa nastavnih predmeta op{te mature je jedinstven za sve u~enike gimnazije.

Na~in provera znawa sadr`aja programa op{te mature zajedni~kog dela vr{i se na nacionalnom nivou. Izborni deo op{te mature pola`e se na nivou {kole (dva ~lana komisije ~ine profesori iz druge gimnazije), a u perspektivi obezbediti polagawe ovog dela mature, tako|e, na nivou dr`ave.

Sadr`aj, organizacija, uslovi, komisije, rokovi i sistem vrednovawa polagawa op{te mature defini{u se posebnim podzakonskim aktom (pravilnik).

79

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

4.3.2.Sredwe umetni~ko obrazovawe Sredwe umetni~ko obrazovawe traje ~etiri godine i wime se sti~e obrazovawe za daqe {kolovawe i za rad (sticawe kvalifikacije). Ovo obrazovawe se realizuje u sredwoj umetni~koj {koli. Sredwa umetni~ka {kola mo`e biti osnovana kao: muzi~ka, baletska, primewene umetnosti i dizajn.

Nastavni plan u prvom razredu je oko 60% op{eobrazovni. U drugom, tre}em i ~etvrtom razredu je op{teobrazovni oko 40% i obavezno se izu~avaju, u svim razredima, slede}i nastavni predmeti: srpski jezik, materwi jezik za nacionalne mawine, strani jezik, fizi~ko vaspitawe i matematika. U prvom razredu, pored navedenih obaveznih op{teobrazovnih predmeta, izu~avawe ostalih op{etobrazovnih predmeta je u funkciji zanimawa, odnosno grupe srodnih zanimawa.

Posle zavr{enog ~etvrtog razreda sredweg umetni~kog obrazovawa u~enik pola`e umetni~ku maturu radi nastavka obrazovawa i sticawa kvalifikacije za rad.

Umetni~kom maturom proveravaju se znawa, ve{tine i osposobqenost u~enika za nastavak obrazovawa na odgovaraju}im osnovnim akademskim ili osnovnim strukovnim studijama bez polagawa prijemnog ispita i obavqawe poslova odgovaraju}eg zanimawa.

Strukturu umetni~ke mature ~ine dva dela: prvi, zajedni~ki i jedinstven za sve u~enike i poseban deo.

Zajedni~ki deo ~ine slede}i nastavni predmeti: - srpski jezik i kwi`evnost, odnosno materwi jezik i kwi`evnost za nacionalne mawine, - srpski kao slu`beni jezik za nacionalne mawine, po prilago|enom programu, - strani jezik.

80

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Poseban deo ~ine: - jedan nastavni predmet od zna~aja za upis na odgovaraju}e osnovne akademske ili osnovne strukovne studije (na primer, op{testru~ni predmet zna~ajan za odgovaraju}e zanimawe), - provera znawa iz grupe posebnih stru~nih predmeta zna~ajnih za odgovaraju}e zanimawe putem testa, - prakti~an rad, kojim se proveravaju najmawe dve kompetencije za obavqawe poslova odgovaraju}eg zanimawa - izrada po jednog radnog zadatka iz dveju kompetencija.

Sadr`aj programa zajedni~kog dela umetni~ke mature isti je kao kod op{te mature i jedinstven je za sve u~enike.

Sadr`aj programa nastavnih predmeta posebnog dela umetni~ke mature je isti za obrazovni program odgovaraju}eg zanimawa.

Na~in provere znawa sadr`aja programa zajedni~kog dela umetni~ke mature vr{i se na nacionalnom nivou (ista pitawa u isto vreme).

Na~in provere znawa sadr`aja programa posebnog dela umetni~ke mature pola`e se na nivou {kole uz anga`ovawe spoqweg ~lana - stru~waka iz odgovaraju}e oblasti.

Sadr`aj, organizacija, uslovi, komisije, rokovi i sistem vrednovawa polagawa umetni~ke mature defini{u se posebnim podzakonskim aktom (pravilnik).

U okviru pravaca razvoja stvoriti uslove da se na nacionalnom nivou organizuje polagawe me|unarodne mature.

81

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

4.3.3.Sredwe stru~no obrazovawe Sredwe stru~no obrazovawe traje tri godine, kojim se sti~e obrazovawe za rad (sticawe kvalifikacije) i ~etiri godine, kojim se sti~e obrazovawe za rad (sticawe kvalifikacije) i daqe {kolovawe, odnosno za upis na visoko obrazovawe - odgovaraju}e osnovne akademske ili osnovne strukovne studije.

Sredwe stru~no obrazovawe se realizuje u sredwim stru~nim {kolama.

- U trogodi{wem sredwem stru~nom obrazovawu sti~e se kvalifikacija za rad.

Nastavni plan u prvom razredu je oko 60% op{teobrazovni. U drugom i tre}em razredu je op{teobrazovni oko 30% i obavezno se izu~avaju, u svim razredima, slede}i nastavni predmeti: srpski jezik, materwi jezik za nacionalne mawine, strani jezik, fizi~ko vaspitawe i matematika. U prvom razredu, pored navedenih obaveznih op{teobrazovnih predmeta, izu~avawe ostalih op{teobrazovnih predmeta je u funkciji zanimawa, odnosno grupe srodnih zanimawa.

Za izu~avawe stru~nih predmeta predvi|eno je oko 40% u prvom razredu i po 70% u drugom i tre}em razredu.

Poseban zna~aj ima prakti~no osposobqavawe (ve`be, laboratorijske ve`be, prakti~an rad) i za to treba obezbediti u drugom i tre}em razredu od 50% do 70% ~asova od predvi|enog broja ~asova za stru~ne predmete. U jednom broju podru~ja rada, koje zahteva priroda posla, treba predvideti profesionalnu praksu. U koncepciji i realizaciji programa prakti~nog osposobqavawa u~estvuju dru{tveni partneri (Vlada, komora, sindikat) i interesne grupe, kako na dr`avnom tako i na regionalnom i lokalnom nivou.

82

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Da bi se uspe{no realizovalo prakti~no osposobqavawe utvr|uju se stimulativne mere za preduze}a u kojima se ono ostvaruje i reguli{e se odgovaraju}im zakonskim propisima.

Posle zavr{enog tre}eg razreda sredweg stru~nog obrazovawa u~enik pola`e zavr{ni ispit radi sticawa kvalifikacije za rad. Zavr{nim ispitom proveravaju se znawa, ve{tine i osposobqenost u~enika za obavqawe poslova odgovaraju}eg zanimawa.

Struktura zavr{nog ispita sastoji se iz dva dela: prvi, zajedni~ki i jednstven za sve u~enike i posebnog dela.

Zajedni~ki deo zavr{nog ispita ~ini : - srpski jezik i kwi`evnost odnosno materwi jezik i kwi`evnost za nacionalne mawine, - srpski kao slu`beni jezik za nacionalne mawine, po prilago|enom programu.

Poseban deo ~ine: - provera znawa iz grupe stru~nih predmeta zna~ajnih za odgovaraju}e zanimawe putem testa, - prakti~an rad, kojim se proveravaju najmawe dve kompetencije za obavqawe poslova odgovaraju}eg zanimawa - izrada po jednog radnog zadatka iz dveju kompetencija (izrada prakti~nog zadatka, opis tehni~ko-tehnolo{kog postupka i odbrana).

Zavr{ni ispit se organizuje u {koli. Prakti~an rad iz posebnog dela zavr{nog ispita mo`e da se ostvaruje u {koli, preduze}u, kompaniji odnosno gde su najboqi uslovi za realizaciju. Provera znawa, ve{tina i osposobqenost u~enika za obavqawe poslova odgovaraju}eg zanimawa organizuje se na nivou {kole. Komisiju ~ine profe83

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

sori {kole i jedan stru~wak koga predlo`e poslodavci (obavezan ~lan komisije).

Sadr`aj programa zajedni~kog dela zavr{nog ispita je isti i jedinstven za sve u~enike. Sadr`aji programa posebnog dela zavr{nog ispita je isti za obrazovni program odgovaraju}eg zanimawa.

Sadr`aj, organizacija, uslovi, komisije, rokovi i sistem vrednovawa polagawa zavr{nog ispita defini{u se posebnim podzakonskim aktom (pravilnik).

- U ~etvorogodi{wem sredwem stru~nom obrazovawu sti~e se kvalifikacija za rad i daqe {kolovawe, odnosno za upis na visoko obrazovawe - odgovaraju}e osnovne akademske ili osnovne strukovne studije.

Nastavni plan u prvom razredu je oko 70% op{teobrazovni, a u drugom, tre}em i ~etvrtom razredu op{teobrazovni nastavni predmeti su zastupqeni sa po 40%. U svim razredima obavezno se izu~avaju slede}i nastavni predmeti: srpski jezik, materwi jezik za nacionalne mawine, matematika, strani jezik, fizi~ko vaspitawe. U prvom razredu, pored navedenih obaveznih op{teobrazovnih predmeta, izu~avawe ostalih op{teobrazovnih predmeta je u funkciji zanimawa, odnosno grupe srodnih zanimawa.

Prvi i drugi razred za jedno zanimawe ima isti nastavni plan. Posle zavr{enog drugog razreda jednog zanimawa u~enici se opredequju za polagawe stru~ne mature ili stru~nog ispita. U~enici koji su se opredelili da pola`u stru~nu maturu imaju pove}an fond ~asova nastavnih predmeta koji su zna~ajni za nastavak obrazovawa na visokom obrazovawu za odgovaraju}e osnovne akademske ili osnovne strukovne studije, a u~enici koji su se opredelili za rad imaju pove}an fond ~asova stru~nih predmeta koji im omogu}ava kvalitetnije prakti~no osposobqavawe za rad.

84

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Posle zavr{enog ~etvrtog razreda sredweg stru~nog obrazovawa u~enik pola`e stru~ni ispit, radi sticawa kvalifikacije za rad, ili stru~nu maturu radi nastavka obrazovawa i sticawa kvalifikacije za rad.

Stru~nim ispitom proveravaju se znawa, ve{tine i osposobqenost u~enika za obavqawe poslova odgovaraju}eg zanimawa.

Struktura stru~nog ispita sastoji se iz dva dela: prvi, zajedni~ki i jednstven za sve u~enike i poseban deo.

Zajedni~ki deo: - srpski jezik i kwi`evnost, odnosno materwi jezik i kwi`evnost za nacionalne mawine, - srpski kao slu`beni jezik za nacionalne mawine, po prilago|enom programu.

Poseban deo: - provera znawa iz grupe stru~nih predmeta zna~ajnih za odgovaraju}e zanimawe putem testa, - prakti~an rad, kojim se proveravaju najmawe dve kompetencije za obavqawe poslova odgovaraju}eg zanimawa - izrada po jednog radnog zadatka iz dveju kompetencija (izrada prakti~nog zadatka, opis ili izrada tehni~ko-tehnolo{kog postupka i odbrana).

Sadr`aj programa zajedni~kog dela stru~nog ispita je isti i jedinstven za sve u~enike. Sadr`aji programa posebnog dela stru~nog ispita je isti za obrazovni program odgovaraju}eg zanimawa.

Prakti~an rad iz posebnog dela stru~nog ispita mo`e da se ostvaruje u {koli, preduze}u, kompaniji odnosno gde su najboqi uslovi za realizaciju. Provera znawa, ve{tina i osposobqenosti u~enika za obavqawe poslova 85

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

odgovaraju}eg zanimawa organizuje se na nivou {kole. Komisiju ~ine profesori {kole i jedan stru~wak koga predlo`e poslodavci (obavezan ~lan komisije).

Sadr`aj, organizacija, uslovi, komisije, rokovi i sistem vrednovawa polagawa stru~nog ispita defini{u se posebnim podzakonskim aktom (pravilnik).

Stru~nom maturom proveravaju se znawa, ve{tine i osposobqenost u~enika za nastavak obrazovawa na odgovaraju}im osnovnim akademskim ili osnovnim strukovnim studijama bez polagawa prijemnog ispita i obavqawe poslova odgovaraju}eg zanimawa.

Strukturu stru~ne mature ~ine dva dela: prvi, zajedni~ki i jedinstven za sve u~enike i poseban deo.

Zajedni~ki deo ~ine slede}i nastavni predmeti: - srpski jezik i kwi`evnost, odnosno materwi jezik i kwi`evnost za nacionalne mawine, - srpski kao slu`beni jezik za nacionalne mawine, po prilago|enom programu, - strani jezik, Poseban deo ~ine: - jedan nastavni predmet od zna~aja za upis na odgovaraju}e osnovne akademske ili osnovne strukovne studije, - provera znawa iz grupe stru~nih predmeta zna~ajnih za odgovaraju}e zanimawe putem testa, - prakti~an rad, kojim se proveravaju najmawe dve kompetencije za obavqawe poslova odgovaraju}eg zanimawa - izrada po jednog radnog zadatka iz dveju kompetencija (izrada prakti~nog zadatka, opis ili izrada tehni~ko-tehnolo{kog postupka i odbrana).

86

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Sadr`aj programa zajedni~kog dela isti je kao kod op{te mature, odnosno jedinstven za sve u~enike.

Sadr`aj programa nastavnog predmeta od zna~aja za upis na odgovaraju}e osnovne akademske ili osnovne strukovne studije u okviru posebnog dela stru~ne mature je jedinstven za jedno podru~je rada. U perspektivi treba obezbediti polagawe ovog predmeta, tako|e, na nivou dr`ave.

Ukoliko je matematika nastavni predmet od zna~aja za upis na odgovaraju}e osnovne akademske ili osnovne strukovne studije, sadr`aj programa i na~in polagawa ovog predmeta je isti kao kod zajedni~kog dela op{te mature.

Na~in provere znawa sadr`aja programa zajedni~kog dela stru~ne mature vr{i se na nacionalnom nivou.

Sadr`aji programa posebnog dela stru~ne mature, koji se odnosi na proveru znawa iz grupe zna~ajnih nastavnih predmeta i prakti~an rad, isti je za obrazovni program odgovaraju}eg zanimawa.

Prakti~an rad iz posebnog dela stru~ne mature mo`e da se ostvaruje u {koli, preduze}u, kompaniji odnosno gde su najboqi uslovi za realizaciju. Provera znawa, ve{tina i osposobqenost u~enika za obavqawe poslova odgovaraju}eg zanimawa organizuje se na nivou {kole. Komisiju ~ine profesori {kole i jedan stru~wak koga predlo`e poslodavci (obavezan ~lan komisije).

Sadr`aj, organizacija, uslovi, komisije, rokovi i sistem vrednovawa polagawa stru~ne mature defini{u se posebnim podzakonskim aktom (pravilnik).

Fakultativni deo nastavnog plana, koji je sastavni deo {kolskog programa, za sve nivoe i vrste sredweg obrazovawa, ~ine: fakultativni nastavni predmeti, dodatna nastava, slobodne aktivnosti i ostale aktivnosti u~enika. Ovaj deo nastavnog plana realizuju se zavisno od `eqa i interesovawa u~enika.

87

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Fakultativni nastavni predmeti, u sredwoj stru~noj {koli u ~etvorogodi{wem obrazovawu je i u funkciji pripremawa u~enika za polagawe op{te mature.

4.3.4. Ni`e stru~no obrazovawe Ni`e stru~no obrazovawe traje do jedne, odnosno do dve godine, kojim se sti~e kvalifikacija za razli~ita mawe slo`ena zanimawa, odnosno ni`e kategorije slo`enosti rada (prva i druga kategorija slo`enosti). Naj~e{}e to osposobqavawe za rad traje do jedne godine, za prvu kategoriju slo`enosti rada (obavqawe jednostavnih poslova), a do dve, za drugu kategoriju slo`enosti rada (obavqawe mawe slo`enih poslova).

Ovo obrazovawe se realizuje u sredwoj stru~noj {koli, a prakti~no stru~no osposobqavawe, uglavnom u preduze}u, kompaniji ili kod samostalnog poslodavca.

Nastavni planovi kod ni`eg stru~nog obrazovawa uglavnom se odnose na stru~ne predmete.

Najpogodniji na~in ovog stru~nog osposobqavawa jeste primena modularnih programa (videti deo Poslesredwe obrazovawe). Posle savladanog programa ni`e stru~nog obrazovawa u~enik pola`e ispit stru~ne osposobqenosti radi sticawa kvalifikacije za rad.

Ispit stru~ne osposobqenosti ~ini prakti~ni rad, kojim se proverava stru~na osposobqenost za obavqawe odre|enih poslova odgovaraju}eg zanimawa (izrada prakti~nog zadatka i odbrana).

Sadr`aj, organizacija, uslovi, komisija, rokovi i sistem vrednovawa polagawa ispita stru~ne osposobqenosti defini{u se posebnim podzakonskim aktom (pravilnik).

88

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

4.4. HORIZONTALNA POKRETQIVOST U SREDWEM OBRAZOVAWU Horizontalna pokretqivost u~enika u sredwem obrazovawu mogu}a je posle zavr{enog prvog razreda, a najkasnije posle zavr{ena dva razreda sredwe {kole, i to: - Ukoliko u~enik iz specijalizovane gimnazije `eli da pre|e u drugi ili tre}i razred op{te gimnazije, u obavezi je da polo`i razliku ispita iz nastavnih predmeta koje nije imao u nastavnom planu.

- U~enik op{te ili specijalizovane gimnazije, koji `eli da pre|e u drugi razred sredwe stru~ne {kole, pola`e razliku ispita iz stru~nih predmeta.

- U~enik zavr{enog prvog razreda sredwe stru~ne, odnosno umetni~ke {kole u trajawu od ~etiri godine, za upis u drugi razred op{te gimnazije, pola`e razliku ispita iz nastavnih predmeta koje nije imao u nastavnom planu prvog razreda odgovaraju}eg zanimawa.

- U~enik zavr{enog prvog razreda sredwe stru~ne {kole u trajawu od ~etiri godine, za upis u drugi, odnosno u tre}i razred sredwe stru~ne {kole u trajawu od tri godine, pola`e razliku ispita iz nastavnih predmeta prvog, odnosno drugog razreda, koji su od zna~aja za prakti~no osposobqavawe u~enika za odgovaraju}e zanimawe.

- U~enik zavr{enog prvog razreda sredwe stru~ne {kole u trajawu od tri godine, za upis u drugi razred sredwe stru~ne {kole u trajawu od ~etiri godine, pola`e razliku ispita iz nastavnih predmeta prvog razreda koje nije imao u nastavnom planu prvog razreda odgovaraju}eg zanimawa.

- U~enik zavr{enog ni`eg stru~nog obrazovawa u trajawu od dve godine, za upis u drugi razred sred89

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

weg stru~nog obrazovawa u trajawu od tri godine, pola`e sve op{teobrazovne nastavne predmete i stru~ne predmete, odnosno razliku stru~nih predmeta prvog razreda odgovaraju}eg zanimawa.

4. 5. POSLESREDWE OBRAZOVAWE Na poslesredwe obrazovawe upisuju se u~enici koji imaju zavr{eno sredwe (op{te, umetni~ko, stru~no) obrazovawe. Ciq je da se pru`i mogu}nost nastavka obrazovawa i usavr{avawa odnosno osposobqavawa za pojedine poslove u odgovaraju}im zanimawima. Ovim obrazovawem ostvaruje se oblik do`ivotnog obrazovawa, odnosno prelazak iz sveta rada u obrazovawe i iz obrazovawa u svet rada.

Poslesredwe obrazovawe ima slede}e funkcije: - sticawe kvalifikacije za rad za u~enika sa polo`enom op{tom maturom; - pripremawe u~enika za polagawe op{te, odnosno stru~ne/umetni~ke mature radi nastavka obrazovawa; - pripremawe u~enika sa zavr{enom sredwom stru~nom {kolom za sticawe novih kvalifikacija za rad putem prekvalifikacije, odnosno dokvalifikacije; - realizacija programa majstorskog obrazovawa i polagawe majstorskog ispita; - realizacija programa specijalisti~kog obrazovawa i polagawe specijalisti~kog ispita; - pripremawe razli~itih kurseva radi stru~nog usavr{avawa u odgovaraju}em zanimawu; - pripremawe razli~itih kurseva koji vode osposobqavawu za obavqawe pojedih poslova u odgovaraju}em zanimawu.

90

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Najpogodiniji na~in rada u poslesredwem obrazovawu, radi sticawa kvalifikacije za rad jeste putem modularnih programa, koji su me|usobno povezani tako da uslovqavaju redosled izu~avawa modula.

Modul je skup funkcionalno povezanih znawa, ve{tina i sposobnosti (radne kompetencije) neophodnih za obavqawe odre|enog posla/zadatka odgovaraju}eg zanimawa.

Primena modularnih programa omogu}ava: boqu postupnost u izu~avawu stru~nih programa, dobru korelativnost stru~nih programa, ve}u efikasnost i racionalizaciju stru~nog osposobqavawa - naro~ito kod prekvalifikacija i dokvalifikacija, br`e prilago|avawe potrebama tr`i{ta rada i kvalitetnije zadovoqavawe individualnih potreba u~enika.

4.5.1. Dodatno obrazovawe A. U~enik sa zavr{enim op{tim sredwim obrazovawem (gimnazija) mo`e ste}i kvalifikaciju za rad putem dodatnog obrazovawa. Programi stru~nog osposobqavawa su koncipirani kao set modula koji vode ka odgovaraju}oj kvalifikaciji. Trajawe dodatnog obrazovawa zavisi od slo`enosti zanimawa, odnosno od tri meseca do jedne godine.

Prilikom polagawa stru~nog ili zavr{nog ispita priznaju se polo`eni delovi op{te mature koji se nalaze u strukturi stru~nog ili zavr{nog ispita.

B. U~enik sa zavr{enim sredwim stru~nim, odnosno umetni~kim obrazovawem, ukoliko `eli {ire mogu}nosti za upis na visoko obrazovawe, u obavezi je da putem dodatnog obrazovawa polo`i op{tu maturu: - Sa zavr{enim ~etvorogodi{wim obrazovawem i polo`enom stru~nom, odnosno umetni~kom maturom, u~enik se priprema da pola`e dva do tri nastavna 91

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

predmeta predvi|ena op{tom maturom. Ocene postignute na stru~noj odnosno umetni~koj matur iz nastavnih predmeta: srpski jezik, odnosno materwi jezik za nacionalne mawine, strani jezik, (srpski za nacionalne mawine) i matematika za pojedina podru~ja rada priznaju se i ulaze u op{ti uspeh op{te mature.

- U~enik sa polo`enim stru~nim ispitom priprema se da pola`e op{tu maturu u celini.

- Du`ina trajawa dodatnog obrazovawa za polagawe op{te mature traje od tri do {est meseci za u~enika sa polo`enom stru~nom, odnosno umetni~kom maturom, a jednu godinu za u~enika sa polo`enim stru~nim ispitom.

- U~enik sa zavr{enim sredwim stru~nim obrazovawem u trajawu od tri godine, ukoliko `eli da se upi{e na odgovaraju|e osnovne akademske, odnosno odgovaraju}e osnovne strukovne studije, u obavezi je da putem dodatnog obrazovawa polo`i stru~nu maturu. Ovo dodatno obrazovawe traje od jedne do dve godine.

V. Osposobqavawe za nova zanimawa ostvaruje se prekvalifikacijom, odnosno dokvalifikacijom, putem dodatnog obrazovawa: - Prekvalifikacija predstavqa promenu zanimawa za koje je obrazovawe vremenski isto trajalo.22

_________ 22

92

Na primer: zidar u tesara, bravar u automehani~ara, elektrotehni~ar energetike u elektrotehni~ara procesnog upravqawa, medicinska sestra tehni~ar u laboratorijskog tehni~ara itd.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- Dokvalifikacija predstavqa promenu zanimawa koje je ostvareno u trogodi{wem obrazovawu u zanimawe koje se izu~ava u ~etvorogodi{wem obrazovawu.23 Du`ina trajawa dodatnog obrazovawa za prekvalifikaciju u istom obrazovnom programu (srodna zanimawa) traje od tri do {est meseci, a u razli~itim obrazovnim programima i do jedne godine. Du`ina trajawa dodatnog obrazovawa za dokvalifikaciju u istom podru~ju rada trajala bi jednu godinu, a u razli~itim podru~jima rada i vi{e od jedne godine.

G. Kursevi stru~nog usavr{avawa za obavqawe poslova u odgovaraju}em zanimawu i kursevi koji vode osposobqavawu za obavqawe pojedinih poslova odgovaraju}eg zanimawa realizuju se putem dodatnog obrazovawa. Vreme trajawa kurseva je od jednog do {est meseci.

Predla`e se da se uspe{no zavr{eni kurs verifikuje dobijawem odgovaraju}e javne isprave koja je dru{tveno priznata.

4.5.2. Majstorsko, odnosno specijalisti~ko obrazovawe Majstorsko, odnosno specijalisti~ko obrazovawe, traje jednu godinu i sti~e se posle zavr{enog sredweg stru~nog, odnosno umetni~kog obrazovawa i radnog iskustva na poslovima odgovaraju}eg zanimawa, najmawe dve do ~etiri godine.

_________ 23

Na primer: zidar u gra|evinskog tehni~ara za visokogradwu, bravar u ma{inskog tehni~ara, elektroinstalater u elektrotehni~ara energetike itd.

93

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Nastavni plan i program majstorskog, odnosno specijalisti~kog obrazovawa, sadr`i slede}e oblasti (najpogodnije u modularnom obliku): stru~no-teorijska znawa, prakti~an rad (majstorska, odnosno specijalisti~ka praksa), ekonomika vo|ewa preduze}a i pedago{ko-andrago{ka znawa.

Predava~i majstorskog, odnosno specijalisti~kog programa su stru~waci koji moraju imati visoko obrazovawe i najmawe dve godine radnog iskustva na poslovima u privredi ili odgovaraju}im ustanovama.

Posle savladanog programa majstorskog, odnosno specijalisti~kog obrazovawa, sti~e se uslov za polagawe majstorskog, odnosno specijalisti~kog ispita.

Pravo upisa na specijalisti~ko obrazovawe imaju u~enici sa polo`enim stru~nim ispitom ili polo`enom stru~nom, odnosno umetni~kom maturom.

Majstorskim, odnosno specijalisti~kim ispitom, proveravaju se znawa, ve{tine i osposobqenost u~enika za obavqawe poslova odgovaraju}eg majstorskog, odnosno specijalisti~kog zanimawa.

Struktura majstorskog, odnosno specijalisti~kog ispita, sastoji se iz slede}ih delova: - provera znawa iz ekonomike vo|ewa preduze}a i pedago{ko-andrago{kih znawa, - provera znawa iz grupe zna~ajnih stru~no-teorijskih predmeta odgovaraju}eg majstorskog, odnosno specijalisti~kog zanimawa putem testa, - izrada prakti~nog zadatka, kojim se proveravaju najmawe dve kompetencije za obavqawe poslova odgovaraju}eg majstorskog, odnosno specijalisti~kog zanimawa - izrada po jednog radnog zadatka iz dveju kompetencija (izrada prakti~nog zadatka, opis ili izrada tehni~ko-tehnolo{kog postupka i odbrana).

94

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Proveru znawa, ve{tina i osposobqenosti u~enika za obavqawe poslova odgovaraju}eg majstorskog, odnosno specijalisti~kog zanimawa, vr{i komisija ~ije ~lanove ~ine stru~waci predstavnici privrede ili odgovaraju}ih ustanova, osim predsednika komisije koga predla`e {kola u kojoj se realizuje majstorsko odnosno specijalisti~ko obrazovawe.

Sadr`aj, organizacija, uslovi, komisije, rokovi i sistem vrednovawa polagawa majstorskog, odnosno specijalisti~kog ispita defini{u se posebnim podzakonskim aktom (pravilnik).

Polo`eni majstorski, odnosno specijalisti~ki ispit, mo`e biti uslov za obavqawe slede}ih poslova: - saradnik u nastavi odnosno prakti~noj nastavi u sredwoj stru~noj, odnosno umetni~koj {koli za odgovaraju}e zanimawe u obrazovno-vaspitnoj ustanovi, preduze}u, kompaniji itd; - u~estvovawe u svojstvu ~lana komisije u zavr{nom, odnosno stru~nom delu ispita (prakti~an rad); - posebni stru~ni radovi koji zahtevaju majstorsku, odnosno specijalisti~ku stru~nost; - osnivawe i vo|ewe malih, odnosno sredwih preduze}a; - poslovodnih funkcija unutar javnih i privatnih preduze}a.

4. 6. UPIS U^ENIKA U SREDWU [KOLU Upis u~enika u sredwu {kolu obavqa se posle polo`enog zavr{nog ispita osnovne {kole bez polagawa prijemnog, odnosno kvalifikacionog ispita. U~enici koji

95

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

nisu polo`ili zavr{ni ispit osnovne {kole, ili ga nisu polagali, mogu da upi{u ni`e stru~no obrazovawe.

U~enici koji `ele da upi{u specijalizovanu gimnaziju ili sredwu umetni~ku {kolu, pored polo`enog zavr{nog ispita osnovne {kole, pola`u i ispit za proveru sklonosti i sposobnosti.

Redosled upisa u~enika u sredwu {kolu utvr|uje se na osnovu rezultata postignutih na zavr{nom ispitu osnovne {kole, ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti, postignutog op{teg uspeha u sedmom i osmom razredu osnovne {kole, rezultat postignutog uspeha iz pojedinih nastavnih predmeta u osnovnoj {koli, koji nisu polagani na zavr{nom ispitu, a od zna~aja su za odgovaraju}u sredwu {kolu i drugo.

Uslovi, kriterijumi, organizacija, vreme i sistem vrednovawa pojedinih kriterijuma za upis u sredwu {kolu defini{u se posebnim podzakonskim aktom (pravilnik).

4.7. OBRAZOVNI PROGRAMI Osnov za izradu nastavnog plana i programa u sredwoj stru~noj i umetni~koj {koli je obrazovni program koji sadr`i jedno (izuzetno) ili vi{e srodnih zanimawa.

Obrazovni program za jedno ili vi{e srodnih zanimawa sadr`i: isti nastavni plan i program op{teobrazovnih predmeta, isti nastavni plan i program zajedni~kih stru~nih predmeta (naj~e{}e op{testru~ni predmeti) i posebne nastavne planove i programe stru~nih predmeta za svako zanimawe24. _________ 24

96

Na primer: Obrazovni program u gra|evinarstvu u trogodi{wem obrazovawu mogao bi da bude gra|evinar za slede}a zanimawa: zidar - fasader, tesar, kamenorezac-klesar, izolater - asfalter, kerami~ar - teracer, polaga~ obloga, staklorezac, monter suve gradwe itd.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Preduslov za izradu nastavnog plana i programa jednog obrazovnog programa je jasno definisane strukture standarda zanimawa, odnosno grupe srodnih zanimawa.

Zanimawe predstavqa skup tehnolo{ko-organizaciono srodnih i me|usobno povezanih reprezentativnih poslova i radnih zadataka koje obavqa pojedinac i poseduje odgovaraju}a znawa, ve{tine i sposobnosti, a radi zadovoqewa li~nih i materijalnih potreba.

Radno mesto (posao) je tehnolo{ki i organizaciono zaokru`ena celina poslova i zadataka koje obavqa jedan izvr{ilac.

Kqu~ni elementi odgovaraju}eg zanimawa (grupe srodnih zanimawa) za utvr|ivawe nastavnog plana i programa su: - naziv i kategorija slo`enosti zanimawa; - karakteristi~ni poslovi zanimawa (sa`eti nazivi grupa poslova koji se redovno obavqaju i koji se povremeno obavqaju, a prema tehnolo{kom sledu obavqawa); - sredstva za rad (ma{ine, alati, pribori, instrumenti i sl.); - materijali sa kojima se radi (osnovni i pomo}ni materijali); - dokumentacija i informacije za rad; - opis poslova zanimawa (sadr`aj grupa poslova sa zadacima prema redosledu obavqawa); - potrebna znawa, ve{tine i sposobnosti za obavqa_________________________________________________________________________ U elektrotehnici u trogodi{wem obrazovawu mogao bi da bude jedan obrazovni program elektri~ar za slede}a zanimawa: elektroinstalater, elektromonter mre`a i postrojewa, elektromehani~ar za ma{ine i opremu, elektromehani~ar za termi~ke i rashladne ure|aje itd.

97

USPRS

-

Program za stabilan obrazovni sistem

we poslova i zadataka zanimawa (u odnosu na sredstva, radne postupke, materijale, dokumentaciju, uslove rada i za{titu na radu); posebni zahtevi za obavqawe poslova i zadataka zanimawa (voza~ki ispit, poznavawe stranog jezika, posedovawe atesta za rad i sl.); psihofizi~ke sposobnosti potrebne za obavqawe poslova i zadataka zanimawa (senzorske, mentalne, psihofizi~ke i motori~ke sposobnosti); uslovi rada (uslovi mesta rada i radne okoline, polo`aj tela prilikom rada, ritam rada); mogu}nosti napredovawa.

Kvalifikacija za rad je formalno priznawe da je osoba osposobqena znawima, ve{tinama i sposobnostima za obavqawe poslova i zadataka odgovaraju}eg zanimawa.

Kvalifikacija se dokazuje javnom ispravom koja mu omogu}uje pristup tr`i{tu rada.

4. 8. DRU[TVENI PARTNERI I INTERESNE GRUPE U SREDWEM STRU^NOM OBRAZOVAWU Za razvoj, funkcionisawe, stvarawe uslova za rad i kvalitetno stru~no osposobqavawe u~enika sredweg stru~nog, odnosno umetni~kog obrazovawa odgovorna su dru{tveni partneri: dr`ava Srbije posredstvom Vlade odnosno Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike, Ministarstvo finansija, Ministarstva za nauku i za{titu `ivotne sredine; Privredna komora, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe i sindikati, kao i razli~ite interesne grupe: strukovna udru`ewa, nau~noistra`iva~ke organizacije, visoko{kolske ustanove, obrazovno-vaspitne ustanove i wiho98

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

ve asocijacije, organizacije roditeqa i u~enika, zainteresovanih pojedinaca i u~enika.

U sredwem stru~nom, odnosno umetni~kom obrazovawu, dobar deo nadle`nosti sa dr`ave treba preneti na Privrednu komoru (poslodavce) i sindikat (zaposlene).

Dru{tveni partneri, kako na dr`avnom tako na regionalnom i lokalnom nivou, trebalo bi da budu odgovorni za sve faze razvoja sredweg, stru~nog odnosno umetni~kog obrazovawa. Wihove odnose i funkcije neophodno je regulisati odgovaraju}im zakonskim propisima.

Za kvalitetno, efikasno i racionalno funkcionisawe sredweg stru~nog, odnosno umetni~kog obrazovawa neophodno je realizovati slede}e zna~ajne prioritetne zadatke: - izrada nacionalnog okvira kvalifikacija, - izrada nacionalne jedinstvene nomenklature zanimawa, - definisawe liste obrazovnih programa za jedno, odnosno grupu zanimawa po podru~jima rada.

Dobrom saradwom dru{tvenih partnera, odnosno sistemskim povezivawem sveta obrazovawa i sveta rada sredwe stru~no, odnosno umetni~ko obrazovawe, posta}e efikasnije, fleksibilnije, racionalnije i prilago|eno potrebama i zahtevima savremenog dru{tva u pogledu: -

pripremawa nastavnih planova i programa, opremawa i modernizacije {kola, obezbe|ivawa nastavnih sredstava i u~ila, izbora mesta realizacije programa (objekti u {koli i objekti izvan {kole),

99

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- na~ina realizacije nastavnog plana i programa, - utvr|ivawa mre`e {kola, - politike upisa u sredwu {kolu.

4.9. OBRAZOVAWE I VASPITAWE U^ENIKA SA POSEBNIM POTREBAMA25 Nove smernice u razvijawu obrazovawa dece i u~enika sa smetwama i te{ko}ama u razvoju polaze od osnovnog principa koji je ujedno i ciq ovih pravaca razvoja, a to je kvalitetno i dostupno obrazovawe.

Ciq je da se deci i u~enicima sa smetwama i te{ko}ama u razvoju omogu}i da se obrazuju u uslovima koji odgovaraju wihovim potrebama tako da mogu da ostvare svoje vizije, sposobnosti i kvalitete i aktivno u~estvuju u zajednici, da sti~u i usvajaju ve{tine i znawa potrebna za svakodnevni `ivot u ciqu wihovog proaktivnijeg ukqu~ivawa u zajednicu koja zajedno sa {kolom treba da postane otvorena za sve ~lanove dru{tva.

U vaspitno-obrazovnom radu inkluzija je pedago{ki stav i opredeqewe da je neophodno mewati vrti} i {kolu kako bi svako dete (obdarenih, prose~nih sposobnosti ili sa smetwama i te{ko}ama u razvoju bilo kog porekla - organskog ili socijalnog) moglo da napreduje prema svojim mogu}nostima. To jasno ukazuje na to da kada god je to u interesu deteta i u~enika sa smetwama i te{ko}ama u razvoju, dete/u~enik treba da poha|a vrti}/{kolu zajedno sa _________ 25

100

Paralelno sa ovim Pravcima razvoja obrazovawa i vaspitawa pripremqeni su posebni Pravci razvoja obrazovawa dece i u~enika sa smetwama i te{ko}ama u razvoju, koje tako|e razmatra Nacionalni prosvetni savet.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

svojim vr{wacima, a samo izuzetno bude upu}eno u specijalni vrti}/{kolu.

Op{ti model inkluzije Republika Srbija treba da prilago|ava svojim sociokulturnim prilikama, kako bi se izvr{ile promene u vrednosno-stavovskim orijentacijama. Dinamika promena }e biti usagla{en sa kadrovskim i materijalnim mogu}nostima dru{tva.

Osnovni principi na kojima se oslawaju Pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa dece i u~enika sa posebnim potrebama su: - Izrada individualnog nastavnog plana u skladu sa o~uvanim sposobnostima, emocionalnim i socijalnim karakteristikama deteta; - Pru`awe pomo}i detetu u okviru zajedni~kih aktivnosti u odeqewu, kad god je mogu}e, a izuzetno individualno; - Aktivno u~estvovawe roditeqa kao partnera {kole u planirawu i pra}ewu razvoja svog deteta; - Razvijawe i negovawe prijatne i tolerantne atmosfere u odeqewu je nu`na pretpostavka za ostvarewe obrazovnih i vaspitnih ciqeva u radu sa u~enikom koji ima smetwe u razvoju.

Na temequ izlo`enih sistemskih promena, u okviru Pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa dece i u~enika sa smetwama i te{ko}ama u razvoju predla`u se slede}i modeli obrazovawa: inkluzivno obrazovawe, delim~no inkluzivno i novo specijalno obrazovawe. _________ 25

Paralelno sa ovim Pravcima razvoja obrazovawa i vaspitawa pripremqeni su posebni Pravci razvoja obrazovawa dece i u~enika sa smetwama i te{ko}ama u razvoju, koje tako|e razmatra Nacionalni prosvetni savet.

101

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

4.10. OBRAZOVAWE TALENTOVANE I DAROVITE DECE I U^ENIKA26 Obrazovni sistem predvi|a razli~ite mogu}nosti podr{ke darovitim i talentovanim u~enicima i to kroz oboga}ivawe, ubrzavawe, izdvajawe i diferencirawe rada. Ove mogu}nosti, me|utim, delom su nepovezane, nepotpune i me|usobno neusagla{ene.

Veoma je va`no za daqi razvoj zemqe opredeqewe dru{tva za poboq{awem kvaliteta obrazovne podr{ke za ovu kategoriju dece i u~enika. Pre svega to zna~i razviti sistem obrazovawa talentovane i darovite dece. Obaveza je dr`ave da razvije mehanizme kojima }e se finansirati i podsticati deca sa posebnim sposobnostima. Zbog zna~aja ovog segmenta obrazovawa za 2007. godinu je predvi|eno pripremawe posebnih pravaca razvoja obrazovawa dece i u~enika sa posebnim sposobnostima.

4.11. OBRAZOVAWE ODRASLIH U celokupnom razvoju zemqe podizawe obrazovawe odraslih jeste kqu~ni i strategijski ~inilac. Prema statisti~kim podacima najve}i procenat nezaposlenih je me|u stanovni{tvom koje nema nikakvu kvalifikaciju. Zbog toga je i ekonomski i dru{tveni interes dr`ave da uspostavi sistem obrazovawa odraslih koji treba da obuhvati: sticawe osnovnog obrazovawa pru`awem druge mogu}no_________ 26

102

Prema planu rada Zavoda zapo~eta je izrada predloga pravaca razvoja obrazovawa talentovane i darovite dece i u~enika, koji }e biti dostavqeni Ministarstvu prosvete i sporta odnosno Nacionalnom prosvetnom savetu na razmatrawe.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

sti; sticawe odre|ene kvalifikacije za rad, prekvalifikacija, dokvalifikacija, organizovawe kurseva za osposobqavawe ili stru~no usavr{avawe (videti poglavqe Poslesredwe obrazovawe). Osnovno obrazovawe odraslih treba da se organizuje u akreditovanim obrazovnim ustanovama. Sticawe sredweg obrazovawa za podru~ja rada treba da se realizuje u odgovaraju}a sredwim {kolama. U finansirawu obrazovawa odraslih treba da u~estvuju i dru{tveni partneri, poslodavci i drugi subjekti. Pored toga, Vlada treba da osnuje poseban fond za finansirawe obrazovawa odraslih, posebno za osnovno obrazovawe.

103

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

5. NASTAVNI KADAR27 U sredi{tu svih dru{tveno-ekonomskih promena koje se reflektuju i na obrazovawe i wegovu novu dru{tvenu poziciju, kqu~nu ulogu imaju nastavnici. Oni su osnova za kvalitetno obrazovawe i vaspitawe i predstavqaju veliki intelektualni potencijal zemqe.

5.1. SISTEM RAZVOJA NASTAVNOG KADRA S obzirom na veliku odgovornost i obaveze, kao i zna~aj profesije za razvoj dru{tva neophodan je sistem razvoja nastavnog kadra, koji treba da obuhvati inicijalno obrazovawe, stru~no usavr{avawe i napredovawe u profesiji.

Sistem razvoja nastavnog kadra podrazumeva: - Strategijsko planirawe potreba nastavnog kadra po nivoima i vrstama obrazovawa, uzimaju}i u obzir inicijalno obrazovawe i stalno stru~no usavr{avawe, administrativno i pedago{ko vo|ewe, kao i uslove rada.

Planirawe treba da se zasniva na projekcijama daqeg razvoja obrazovawa, demografskim projekcijama, ekonomskim pokazateqima, proceni realnih mogu}nosti za ulagawa u obrazovawe, te`wi za kvalitetnim obrazova_________ 27

104

Pod nastavnim kadrom u daqem tekstu podrazumeva se vaspita~e, nastavnike, stru~ne saradnike, nastavnike prakti~ne obuke, i sve one koji rade sa decom u vaspitno-obrazovnom sistemu.

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

wem i obrazovawem dostupnim svima, kao i na podacima o starosnoj strukturi nastavnog kadra.

- Inicijalno i stru~no usavr{avawe svih zaposlenih u sistemu vaspitawa i obrazovawa, ima presudnu ulogu u razvoju i podizawu kvaliteta sistema obrazovawa, ali i razvoja zemqe. Sistemom pripremawa i stru~nog usavr{avawa ovog kadra treba precizno definisati slede}e segmente: profesionalne uslove rada u obrazovnom sistemu, neophodnie standarde znawa i ve{tina, na~in povezivawa inicijalnog obrazovawa i stru~nog usavr{avawa i profesionalni i dru{tveni status nastavnog kadra. Inicijalno pripremawe nastavnog kadra za kvalitetno obrazovawe pretpostavqa da sistem podrazumeva i obezbe|ivawe odgovaraju}ih izvora za stalno usavr{avawe (seminari, kwige, ~asopisi, edukativni sajtovi, elektronski priru~nici), mere podsticawa i evaluaciju. Sistem pretpostavqa definisane profesionalne kompetencije, po kategorijama nastavnika i saradnika, kao i definisane kompetencije onih koji {koluju vaspitno-obrazovni kadar i organizuju usavr{avawe, pra}ewe i vrednovawe.

- Pedago{ko vo|ewe odnosi se na vaspita~ku i nastavnu praksu. Pored definisawa minimalnih standarda kao osnove, potreban je funkcionalan sistem pra}ewa rada nastavnika, vrednovawa, usavr{avawa i ukqu~ivawa u nove i razvojne programe i projekte. Kori{}ewe intelektualnih potencijala nastavnog kadra sa ciqem ukupnog kulturnog i dru{tvenog razvoja, tako|e spada u domen pedago{kog vo|ewa.

- Obezbe|ivawe uslova rada nastavnog osobqa odnosi se, pre svega, na materijalni polo`aj i uslove za izvo|ewe nastavnog i vaspitnog rada (higijenske i zdravstvene uslove, posebno one koji uti~u na pove}an nivo stresa). Pored toga veoma su zna~ajni i uslovi za profesionalno organizovawe nastavnika za dru{tveni dijalog, 105

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

dostupnost potrebnim informacijama i pravo na usavr{avawe i napredovawe u slu`bi.

5.2. OSNOVNI ELEMENTI POLITIKE NASTAVNOG KADRA 5.2.1. Projekcije potreba nastavnog kadra Uspostaviti strategijsko planirawe potreba za nastavnim kadrom, po nivoima i vrstama obrazovawa, za period deset do petnaest godina. Osnovni elementi koje treba uzeti u obzir su: - Nastavnici: vrsta i stepen stru~ne spreme, zastupqenost po nastavnim predmetima i oblicima vaspitnog rada, starosna struktura, struktura po polu, optere}enost fondom ~asova, odnosno ukupna anga`ovanost. Uspostavqawe baze podataka o nastavnom kadru, strukturi, stru~noj zastupqenosti po svim nivoima i vrstama obrazovawa.

- U~enici: demografski pokazateqi o o~ekivanom broju u~enika u istom periodu i po nivoima obrazovawa.

- Mre`a vaspitno-obrazovnih ustanova kao pokazateq o broju vaspitno-obrazovnih ustanova po nivoima i vrstama obrazovawa - Ekonomski razvoj: pokazateqi o planiranom i o~ekivanom ekonomskom razvoju i polo`aju zemqe.

5.2.2.Utvr|ivawe standarda znawa i profesionalnih ve{tina nastavnika Efikasnost sistema obrazovawa, usavr{avawa, akreditacije i anga`ovawa nastavnika uslovqen je defi106

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

nisawem minimalnih standarda stru~nih znawa i pedago{kih ve{tina u skladu sa nivoom i vrstom obrazovawa.

Ovi standardi treba da postanu smernica za efikasno ure|ewe sistema pripremawa i usavr{avawa nastavnika na svim nivoima. Pored toga, oni doprinose i kvalitetnijoj i efikasnijoj proceni kandidata za rad u obrazovawu i vaspitawu (akreditacija), kao i racionalnijem planirawu stru~nog usavr{avawa i anga`ovawa na pojedinim poslovima u prosveti.

Standardi znawa i ve{tina nastavnika obuhvataju slede}a podru~ja: stru~no znawe - ovladanost neophodnim znawima za odre|eni nivo i vrstu obrazovawa i vaspitawa; psiholo{ka znawa neophodna za razumevawe razvojih problema dece i adolescenata; pedago{ke ve{tine za rad u nastavi i drugim oblicima vaspitno-obrazovnog rada i inkluziju dece sa posebnim potrebama; ve{tine komunikacije i timskog rada; poznavawe efikasnih metoda vrednovawa i samovrednovawa i sposobnost za kreativne pristupe vaspitno-obrazovnom radu.

5.2.3.Uspostavqawe efikasnog sistema pripremawa (inicijalno obrazovawe) i usavr{avawa nastavnika Inicijalno obrazovawe i sistem stalnog stru~nog usavr{avawa treba da postanu jedinstven sistem profesionalnog razvoja nastavnog kadra.

Neophodno je da se incijalno obrazovawe nastavnika unapredi uvo|ewem programa intenzivnije pripreme za nastavni~ki poziv, shodno utvr|enim standardima znawa i ve{tina, za sve one koji se opredequju za rad u prosveti.

Normativima nastavnog kadra treba jasno definisati, pored u`e stru~nih kompetencija, specifi~ne nastavni~ke kompetencije koje obuhvataju neophodna pedago{ka i 107

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

pisholo{ka znawa, komunikacione ve{tine i ovladanost informacionim i komunikacionim tehnologijama.

Sistem stalnog stru~nog usavr{avawa treba da predstavqa nadgradwu inicijalnog obrazovawa nastavnog kadra, kao i mogu}nost za daqe obrazovawe, individualno usavr{avawe ili usavr{avawe u okviru sistema ponu|enih programa seminara, kurseva i prakse.

U ovakvom sistemu, stru~ne institucije, instituti i zavodi imaju koordiniraju}u, savetodavnu ulogu, kao i pru`awe ekspertskih usluga. To je posebno zna~ajano na poqu evaluacije kvaliteta i planirawa potreba, kao i vrsti stru~ne spreme nastavnog kadra.

5.2.4. Razvoj sistema rukovo|ewa qudskim potencijalima U na{oj zemqi postoji utvr|eni sistem rukovo|ewa prosvetnom delatno{}u, kontrola po{tovawa zakona i ispuwavawa predvi|enih pedago{kih normi.

Neophodno je da se taj sistem usavr{i uvo|ewem vi{e programskih ponuda i unapre|ivawem sistema davawa dozvole za obavqawe slede}ih poslova: - Rukovo|ewe obrazovnim i vaspitnim ustanovama (vrti}i, {kole, domovi u~enika i tako daqe); - Nadzorni~ki rad u vrednovawu rada nastavnika; - Savetodavni rad u pedago{kom vo|ewu nastavnika; - Rad u stru~nim institucijama koje se bave planirawem i programirawem razvoja obrazovawa i vaspitawa.

108

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

5.2.5. Uspostavqawe normi za regulisawe statusa nastavnika i uslove rada Normama za regulisawe statusa nastavnika treba obezbediti efikasan, pravi~an i stru~no pouzdan sistem socijalne i profesionalne promocije, koji se ne}e zasnivati samo na stru~nom usavr{avawu, odnosno na broju sati koji se tom usavr{avawu posve}uju. Potrebno je unapre|ivawe prava nastavnika za profesionalno organizovawe i delawe u va`nim pitawima razvoja obrazovawa i za{tite wihovog fizi~kog i psihi~kog integriteta.

Socijalni status nastavnika, odnosno wihov ugled u dru{tvu treba poboq{ati ve}im nadoknadama i boqim uslovima za rad. To }e ujedno i uticati na ve}u zainteresovanost kvalitetnog kadra za rad u obrazovawu.

Pored toga, treba ustanoviti eti~ki kodeks nastavnika s obzirom na zna~aj ove profesije za celokupno dru{tvo.

5.2.6. Uvo|ewe sistema eksterne evaluacije nastavnika Sistem eksterne evaluacije nastavnika treba razviti i povezati sa eksternom evaluacijom u~enika i rada {kola odnosno obrazovno-vaspitnih ustanova, uz pomo} odgovaraju}ih stru~nih institucija. Na osnovu rezultata koje deca i u~enici posti`u u obrazovno-vaspitnom sistemu, i uz uva`avawe svih standarda, mogu se utvrditi kriterijumi za vrednovawe rada nastavnog i vaspitnog kadra.

109

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

6. PROSTOR, OPREMA I NASTAVNA SREDSTVA Prostor u okviru koga se realizuje obrazovno-vaspitni proces treba da ispuni odre|ene uslove prema standardima utvr|enim normativom o prostoru, opremi i nastavnim sredstvima. Strategijsko opredeqewe dr`ave treba da bude obezbe|ivawe uslova za rad u jednoj smeni, zbog kvalitetnog ostvarivawa nastavno-vaspitnog procesa.

Brz tehni~ko-tehnolo{ki razvoj odra`ava se i na obrazovawe. Novi sadr`aji programa zahtevaju i uvo|ewe novih savremenih nastavnih sredstava. Informacione tehnologije u{le su u sve delatnosti, pa i u obrazovawe.

Vlada Republike Srbije je donela Strategiju razvoja informacionog dru{tva u Republici Srbiji (Slu`beni glasnik, br. 87/06). U skladu s tim treba obezbediti, za sve vaspitno-obrazovne ustanove, ra~unarsku opremu i weno odr`avawe, kao i obu~avawe nastavnog kadra. Pored toga, potrebno je uvo|ewe svih savremenih tehnologija i opreme u sve obrazovno-vaspitnu ustanove (pred{koolske ustanove, osnovne i sredwe {kole).

Doprinos i u~estvovawe dr`ave u opremawu obrazovno-vaspitnih ustanova treba da bude najve}i u nerazvijenim regionima, brdsko-planinskim podru~jima i u sredinama gde lokalna zajednica nema finansijskih mogu}nosti.

Neophodno je inovirawe normativa prostora, opreme i nastavnih sredstava.

110

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

7. ZAKQU^AK Sistem obrazovawa i vaspitawa u Srbiji prolazio je kroz razli~ite faze. Sve promene koje su se de{avale u pro{losti, na dru{tvenom, politi~kom i ekonomskom poqu, odra`avale su se i na ovu oblast: od ideolo{kih, politi~kih do socijalnih i ekonomskih uticija.

U skladu sa svim kretawima i promenama i obrazovawe je te`ilo ka stalnom razvoju kako bi omogu}ilo sticawe znawa, ve{tina i sposobnosti, koje su potrebne pojedincu radi zadovoqewa li~nih potreba, kao i dru{tvenoj zajednici radi dru{tvenog i ekonomskog razvoja.

Pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa utvr|uju aktivnosti i mere koje treba realizovati u desetogodi{wem periodu i to: 7.1. Dono{ewe i uskla|ivawe zakonske regulative.

Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa obezbe|uje okvir za sve nivoe obrazovawa i vaspitawa a koje treba uskladiti sa ovim dokumentom. Daqe aktivnosti name}i potrebu, u skladu sa Pravcima razvoja obrazovawa i vaspitawa u Republici Srbiji, dono{ewe Zakona o pred{kolskom vaspitawu i obrazovawu, novog Zakona o osnovnom obrazovawu, Zakon o sredwem obrazovawu. Pored toga, neophodno je doneti nova podzakonska akta, kao i dopuniti i uskladiti odre|ene pravilnike.

7.2. Ostvarivawe ciqa podrazumeva posebne aktivnosti i mere, kao i dinamika za wihovu realizaciju U ostvarivawu Pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa

111

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

zna~ajnu ulogu imaju odgovorne institucije, strukovna udru`ewa i stru~na dru{tva.

Pravci razvoja obrazovawa i vaspitawa treba da se ostvaruju na: nivou ~itave dr`ave, na nivou stru~nih institucija i na regionalnom i lokalnom nivou. Na nivou dr`ave odgovorni su za realizaciju i sprovo|ewe mera i aktivnosti: Vlada, Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa. Na regionalnom i lokalnom nivou odgovorna je lokalna samouprava i vaspitno-obrazovne ustanove.

112

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

8. DINAMIKA OSTVARIVAWA PLANA AKTIVNOSTI 8. 1. ZAJEDNI^KI PLAN AKTIVNOSTI ZA SVE NIVOE OBRAZOVAWA 8.1.1. Obrazovawe dostupno svima - Obuhvat dece pred{kolskim vaspitawem i obrazovawem 80% - do 2016. godine.

- Potpuni obuhvat dece osnovnim obrazovawem i vaspitawem - do 2008.

- Stvarawe uslova da sredwe obrazovawe postane obavezno - do 2016.

- Stvarawe uslova za do`ivotno obrazovawe - kontinuirano.

- Stvarawe uslova za obrazovawe po prilago|enim programima - do 2008.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa.

8.1.2. Kvalitetno obrazovawe - Utvr|ivawe standarda znawa i postignu}a po nivoima i vrstama obrazovawa i vaspitawa - do kraja 2007.

- Razvoj i osavremewavawe nastavnih planova i programa po nivoima i vrstama obrazovawa i vaspitawa kontinuirano.

113

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- Definisawe politike inicijalnog obrazovawa, usavr{avawa i zapo{qavawa nastavnog kadra - do 2010.

- Uspostavqawe sistema vrednovawa kvaliteta obrazovawa i vaspitawa - do 2008.

- Obezbe|ivawe adekvatnog prostora i osavremewavawe opreme i nastavnih sredstava - kontinuirano.

- Razvijawe sistema stru~ne podr{ke vaspitno-obrazovnim ustanovama - kontinuirano.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, instituti i fakulteti.

8.1.3. Uspostavqawe efikasnog, ekonomi~nog i funkcionalnog sistema obrazovawa - Izdvajawe za obrazovawe iz bruto dru{tvenog proizvoda u iznosu od 6% - do 2010. godine, a 9% do 2016.

- Strategijsko planirawe razvoja obrazovnog sistema - kontinuirano.

Odgovorne institucije: Vlada, Ministarstvo finansija, Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa.

- Smawivawe procenta u~enika koji napu{taju obrazovawe (osnovno i sredwe) - stalna aktivnost.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, lokalna samouprava.

114

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- Optimalno anga`ovawe nastavnog kadra - do 2016.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, lokalna samouprava.

- Optimizacija mre`e vaspitno-obrazovnih ustanova - do 2010.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, lokalna samouprava.

- Uspostavqawe minimalnih standarda profesionalnih kompetencija nastavnog kadra - kontinuirano.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, fakulteti, instituti.

- Usagla{avawe sistema obrazovawa sa evropskim uporednim sistemima obrazovawa - kontinuirano Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa.

8.1.4. Nastavni kadar - Projekcije potreba nastavnog kadra: - za pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe - do kraja 2007.

115

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- za osnovno obrazovawe i vaspitawe - do kraja 2008. godine.

- za sredwe obrazovawe i vaspitawe - do kraja 2009. godine.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe, Ministarstvo za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku, Republi~ki zavod za statistiku.

- Utvr|ivawe minimalnih standarda znawa i profesionalnih ve{tina nastavnika - do 2008. godine.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, fakulteti, Nacionalni prosvetni savet.

- Uspostavqawe efikasnog sistema inicijalnog obrazovawa nastavnog kadra - do 2012. godine.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, fakulteti, instituti, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Nacionalni prosvetni savet.

- Usavr{avawa nastavnika: - dono{ewe izmena i dopuna podzakonskih akata o stru~nom usavr{avawu i napredovawu nastavnika, stru~nih saradnika i vaspita~a - do kraja 2007, 116

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- dono{ewe podzakonskog akta o polagawu ispita za dozvolu za rad direktora obrazovno-vaspitnih ustanova i programa stru~nog usavr{avawa - do kraja aprila 2007.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa., - Razvoj sistema pedago{kog upravqawa qudskim potencijalima - Dono{ewe podzakonskog akta o instruktivnopedago{kom nadzoru do kraja 2007.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Nacionalni prosvetni savet.

- Poboq{awe materijalnog statusa i uslova rada nastavnika - kontinuirano Odgovorne institucije: Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo prosvete i sporta.

- Uvo|ewe sistema eksterne evaluacije nastavnika - kontinuirano Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa.

117

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- Uvo|ewe sistema vrednovawa rada obrazovnovaspitnih institucija.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa.

8.1.5. Prostor, nastavna oprema i sredstva - Inovirawe standarda za prostor, opremu i nastavna sredstva: - pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe - do kraja 2007.

- osnovno obrazovawe i vaspitawe - do kraja 2008.

- sredwe obrazovawe i vaspitawe (za sve vrste i nivoe obrazovawa) - do kraja 2009, - obezbediti uslove da se u perspektivi obezbedi prostor za jednosmenski rad u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, lokalna samouprava, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa.

8.1.6. Izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa - do kraja aprila 2007.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i

118

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

vaspitawa, Nacionalni prosvetni savet, Vlada, Skup{tina RS. 8.2. POSEBNE AKTIVNOSTI PO NIVOIMA OBRAZOVAWA 8.2.1.Pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe - Dono{we zakona o pred{kolskom vaspitawu i obrazovawu - do kraja maja 2007.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Vlada, Skup{tina RS. - Dono{ewe podzakonskih akata u skladu sa zakonom o pred{kolskom vaspitawu i obrazovawu - do kraja 2007. godine.

Odgovorne institucije: Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Nacionalni prosvetni savet, Ministarstvo prosvete i sporta.

8.2.2.Osnovno obrazovawe i vaspitawe - Dono{we posebnog zakona o osnovnom obrazovawu i vaspitawu - do kraja 2007.

Odgovorne institucije: Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Ministarstvo prosvete i sporta, Nacionalni prosvetni savet, Vlada RS i Skup{tina RS.

119

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- Dono{ewe podzakonskih akata u skladu sa zakonom o osnovnom obrazovawu i vaspitawa - do kraja 2007.

Odgovorne institucije: Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Ministarstvo prosvete i sporta, Nacionalni prosvetni savet.

- Dono{ewe nastavnog plana za drugi ciklus osnovnog obrazovawa i vaspitawa i nastavnog programa za peti razred drugog ciklusa - do kraja februara 2007.

Odgovorne institucije: Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Ministarstvo prosvete i sporta, Nacionalni prosvetni savet.

- Dono{ewe nastavnog programa za {esti razred do kraja 2007.

- Dono{ewe nastavnog programa za sedmi i osmi razred - do kraja maja 2008.

- Dono{ewe programa zavr{nog ispita za osnovno obrazovawe i vaspitawe - do kraja 2008.

Odgovorne institucije: Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Ministarstvo prosvete i sporta, Nacionalni prosvetni savet.

8.2.3.Sredwe obrazovawe i vaspitawe - Dono{we posebnog zakona o sredwem obrazovawu i vaspitawu - do kraja 2007.

Odgovorne institucije: Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Ministarstvo pro120

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

svete i sporta, Nacionalni prosvetni savet, Vlada RS i Skup{tina RS .

- Dono{ewe podzakonskih akata u skladu sa zakona o sredwem obrazovawu i vaspitawa - do kraja 2008.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Nacionalni prosvetni savet.

- Dono{ewe nacionalnog okvira kvalifikacija do kraja 2007. godine.

Odgovorne institucije: Vlada formira komisiju koju ~ine predstavnici relevantnih institucija i ministarstava i Skup{tina RS. - Dono{ewe nacionalne nomenklature zanimawa kraj septembra 2008.

Odgovorne institucije: Vlada formira komisiju koju ~ine predstavnici relevantnih institucija i ministarstava i Skup{tina RS. - Dono{ewe liste obrazovnih programa za zanimawa - do kraja 2008.

Odgovorne institucije: Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Ministarstvo prosvete i sporta, Nacionalni prosvetni savet.

- Dono{ewe nastavnih planova i programa za sredwe obrazovawe i vaspitawe (za sve vrste i nivoe obrazovawa) - do kraja septembra 2009.

121

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- Dono{ewe nastavnog plana i programa za ni`e stru~no obrazovawe - do kraja septembra 2009.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Nacionalni prosvetni savet.

- Dono{ewe programa op{te mature, umetni~ke i stru~ne mature, stru~nog ispita, zavr{nog ispita i ispita stru~ne osposobqenosti - do kraja 2009.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Nacionalni prosvetni savet.

- Dono{ewe nastavnog plana i programa za majstorsko i specijalisti~ko obrazovawe - do kraja septembra 2009.

- Dono{ewe programa majstorskog i specijalisti~kog ispita - do kraja 2009.

Odgovorne institucije: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Nacionalni prosvetni savet, Privredna komora.

122

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

9. PRA]EWE REALIZACIJE PRAVACA RAZVOJA OBRAZOVAWA I VASPITAWA Radi pra}ewa realizacije pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa formira se komisija. ~lanove komisije ~ine predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta, Ministarstva prosvete i sporta, Zavoda za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa, Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, predstavnici svih nivoa obrazovawa (pred{kolsko, osnovno, sredwe) i predstavnici dru{tvenih partnera. Komisija je obavezna da jednom godi{we podnese izve{taj o realizaciji pravaca razvoja obrazovawa i vaspitawa Ministarstvu prosvete i sporta i Nacionalnom prosvetnom savetu.

123

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

10. LITERATURA 1. Ustav Republike Srbije, Beograd, Slu`beni glasnik RS, br. 98, 2006, str.3 2. Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, Slu`beni glasnik RS, br. 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04.

3. Zakon o dru{tvenoj brizi o deci, Beograd, Slu`beni glasnik RS, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96,29/01,16/02, 62/03.

4. Zakon o osnovnoj {koli, Beograd, Slu`beni glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/02, 62/03, 64/03, 58/04, 62/04.

5. Zakon o sredwoj {koli, Beograd, Slu`beni glasnik RS ,br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03, 64/03.

6. Zakon o uxbenicima i drugim nastavnim sredstvima, Beograd, Slu`beni glasnik RS,br. 29/93, 62/06.

7. Strategija Ministarstva prosvete i sporta za period od 2005. do 2010, Beograd, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2005.

8. Strategija za smawewe siroma{tva, Beograd, Vlada RS, 2003.

9. Nacionalni plan akcije za decu, Beograd, Vlada, RS, 2004.

10. Nacionalna strategija zapo{qavawa za period 20052010, Beograd, Vlada RS, 2005.

11. Nacionalna strategija Srbije za pristupawe EU, Vlada RS, 2005.

12. Strategija razvoja informacionog dru{tva u Republici Srbiji, Beograd, Slu`beni glasnik RS, br. 87, 2006.

124

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

13. Poveqe o qudskim i mawinskim pravima i gra|anskim slobodama, Beograd, Slu`beni list SCG br. 6, 2003.

14. Konvencija o pravima deteta, UN, UNICEF, 1989.

15. Milenijumski ciqevi razvoja, Beograd, Vlada RS, 2002.

16. Svetska deklaracija „Obrazovawa za sve“, Jomtijen (Tajland), 1990, u: Dakarski okvir delovawa, Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2002.

17. Statisti~ki godi{wak Srbije, 2006, Beograd, Republi~ki zavod za statistiku, 2006, str. 349.

18. Me|unarodna standardna klasifikacija obrazovawa, Beograd, Ministarstvo prosvete i sporta, 2002.

19. Delor, @ak, Obrazovawe - skrivena riznica (Unesco: Izve{taj Me|unarodne komisije o obrazovawu za XXI vek), Beograd, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 1996.

20. Dakarski okvir delovawa, (Dakar Senegal, 2000), Obrazovawe za sve: ispuwavawe na{ih zajedni~kih obaveza, Beograd, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2002.

21. Deset godina reformi obaveznog obrazovawa u evropskim zemqama, Beograd, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2001.

22. Sveobuhvatna analiza sistema osnovnog obrazovawa u RJ, Beograd, UNICEF, 2001.

23. Reforma sredweg stru~nog obrazovawa: od razgovora ka realizaciji, Beograd, Ministarstvo prosvete i sporta, 2002.

24. Kvalitetno obrazovawe za sve - put ka razvijenom dru{tvu, Beograd, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2002.

125

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

25. Evropska komisija (SOCRATES: Thematic Network on Teacher Education in Europe): Zelena kwiga obrazovawa nastavnika u Evropi, prema http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/green_book-oth-srb-t02.pdf.

26. Institutional Approaches toTeacher Education within Higher Education in Europe: Current Models and Development, Unesco, CEPES, 2003.

126

121.500 118.216.346.000 24.200.654.000 120.000 128.723.400.000 27.935.300.000 118.500 140.143.432.500 32.181.137.500

3.712.052.200.000 142.417.000.000

3.860.533.248.000 156.658.700.000

4.014.954.578.000 172.324.570.000

2013.

2014.

2015.

UKUPNO

+21,66% -6%

123.000 108.549.099.000 20.920.901.000

3.569.280.000.000 129.470.000.000

2012.

+61,05%

124.500

3.432.000.000.000 117.700.000.000

+45,98%

+292,56%

99.659.137.500 18.040.862.500

96.000.000.000 11.000.000.000

2011.

BDP +4% GOD.

126.000

GOD.

3.300.000.000.000 107.000.000.000

+32,41%

4,29%

4,06%

3,84%

3,63%

3,43%

3,24%

PROCENAT SREDSTVA ZA OSTALE BDP ZA NAMENE PROSVETU

2010.

BUXET ZA ZARADE ZAPOSLENIH +10% GOD.

BROJ ZAPOSLENIH

BUXET ZA PROSVETU +10% GOD.

USPRS Program za stabilan obrazovni sistem

Prilog broj 2

Predlog dinamike ve}eg izdvajawa sredstava iz BDP

127

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Prilog broj 3

PREDLOG IZMENA I DOPUNA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVAW I VASPITAWA ^lan 5.

U ustanovama obrazovno-vaspitni rad obavqaju: nastavnik, vaspita~, stru~ni saradnik, pomo}ni nastavnik i drugo lice, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Lica iz stava 1. ovog ~lana, kao i drugi zaposleni u ustanovi du`ni su da svojim radom i ukupnim pona{awem, doprinose ostvarivawu ciqeva obrazovawa i vaspitawa.

Zaposleni u ustanovi ostvaruju svoja prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ovim zakonom, zakonom o radu, kao i posebnim kolektivnim ugovorom.

Zaposleni u ustanovama obrazovawu imaju status slu`benog lica i ostvaruju sva prava kao i ostala slu`bena lica zaposlena u drugim delatnostima. ^lan 44. ^lan 44. se mewa i glasi: Zabrana diskriminacije U ustanovi su zabrawene aktivnosti kojima se ugro`avaju, omalova`avaju, diskrimini{u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni~-

128

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

ke, jezi~ke, verske ili polne pripadnosti, fizi~kih i psihi~kih svojstava, smetwi u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stawa, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stawa, odnosno politi~kog opredeqewa i podsticawe ili nespre~avawe takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr|enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven na~in, iskqu~ivawe ili ograni~avawe prava i sloboda, nejednako postupawe ili propu{tawe ~iwewa, odnosno neopravdano pravqewe razlika povla|ivawem ili davawem prvenstva.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizawa pune ravnopravnosti, za{tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo`aju. ^lan 45. ^lan 45. se mewa i glasi: Zabrana nasiqa, zlostavqawa i zanemarivawa U ustanovi je zabraweno: fizi~ko, psihi~ko i socijalno nasiqe; zlostavqawe i zanemarivawe dece i u~enika; fizi~ko ka`wavawe i vre|awe li~nosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i u~enika ili zaposlenih. Pod nasiqem i zlostavqawem podrazumeva se svaki oblik jedanput u~iwenog ili ponavqanog verbalnog ili neverbalnog pona{awa koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugro`avawe zdravqa, razvoja i dostojanstva li~nosti deteta i u~enika ili zaposlenog.

Zanemarivawe i nemarno postupawe predstavqa propu{tawe ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove

129

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

za pravilan razvoj deteta i u~enika. Ustanova je du`na da odmah podnese prijavu nadle`nom organu ako se kod deteta ili u~enika primete znaci nasiqa, zlostavqawa ili zanemarivawa.

Pod fizi~kim nasiqem smatra se: fizi~ko ka`wavawe dece i u~enika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba; svako pona{awe koje mo`e da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povre|ivawa deteta, u~enika ili zaposlenog; nasilno pona{awe zaposlenog prema deci, u~enicima ili drugim zaposlenim, kao i u~enika prema drugim u~enicima ili zaposlenim.

Pod psihi~kim nasiqem smatra se pona{awe koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugro`avawa psihi~kog i emocionalnog zdravqa i dostojanstva deteta i u~enika ili zaposlenog.

Pod socijalnim nasiqem smatra se iskqu~ivawe deteta i u~enika iz grupe vr{waka i razli~itih oblika socijalnih aktivnosti ustanove.

U ustanovi je zabrawen svaki oblik nasiqa i zlostavqawa od strane u~enika, wegovog roditeqa, odnosno starateqa ili odraslog, nad nastavnikom, vaspita~em, stru~nim saradnikom i drugim zaposlenim.

Zbog povrede zabrane iz stava 8. ovog ~lana protiv roditeqa, odnosno starateqa deteta ili u~enika pokre}e se prekr{ajni, odnosno krivi~ni postupak. ^lan 54.

U ~lanu 54. stav 3. se mewa i glasi: „Organ upravqawa ustanove ~ini 5 predstavnika zaposlenih u ustanovi i po dva predstavnika iz reda roditeqa odnosno jedinice lokalne samouprave“.

130

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

^lan 59.

U ~lanu 59. posle stava 12. dodaju se stavvovi 13. i stav 14. koji glasi: „Kandidatu izabranom na funkciju direktora ustanove miruje radni odnos za vreme obavqawa te funkcije.“ Mandat izabranog kandidate traje ~etiri godine. ^lan 60.

U ~lanu 60. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: „Ukoliko organ upravqawa prilikom izbora direktora ustanove ne prihvati mi{qewe zaposlenih du`an je pismeno obrazlo`iti svoju odluku“. ^lan 61.

U ~lanu 61. stav 3. se mewa i glasi: „Za vr{ioca du`nosti direktora ustanove ne mo`e biti postavqeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobio saglasnost, kao ni drugi u~esnici konkursa“. ^lan 62.

U ~lanu 62. stav 3. ta~ka 16. bri{e se u celosti. ^lan 63.

U ~lanu 63. stav 2. dodaje se nova ta~ka 11. koja glasi: „Ukoliko zasnuje radni odnos sa novim radnikom, a da pre toga nije izvr{io sporazumno preuzimawe neraspore|enog radnika iz druge ustanove suprotno odredbama ~lana 130. i 131. ovog zakona“.

131

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

^lan 68.

Stav 1. mewa se i glasi: „Upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u ustanovi obavqa sekretar“, U ~lanu 68. stav 6. se mewa i glasi: „Sekretar koji ima polo`en pravosudni ili stru~ni ispit za zaposlene u organima dr`avne uprave ili dr`avni stru~ni ispit pre prijema u radni odnos, uvodi se u posao ali ne pola`e stru~ni ispit za sekretara“. ^lan 109.

U ~lanu 109. mewaju se stavovi jedan i dna i glase: „Vladawe u~enika od prvog do petog razreda osnovnog obrazovawa i vaspitawa ocewuje se opisnom ocenom koja ne uti~e na op{ti uspeh u~enika.

Vladawe u~enika od {estog razreda osnovnog obrazovawa i vaspitawa i u~enika svih razreda sredweg obrazovawa i vaspitawa ocewuje se opisno u toku polugodi{ta, a broj~ano na kraju prvog i drugog polugod{ta i uti~e na op{ti uspeh“. ^lan 113. ^lan 113. se mewa u potpunosti, tako da glasi: U~enik mo`e da odgovara za lak{u povredu obaveze utvr|enu op{tim aktom {kole, za te`u povredu obaveze i za povredu zabrane iz ~l. 44. i 45. Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa.

Te`e povrede obaveza u~enika jesu: 1) uni{tewe, o{te}ewe, skrivawe, izno{ewe, prepravka ili dopisivawe podataka u evidenciji KOJU vodi {kola ili druga organizacija, odnosno organ; 132

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

2) prepravka ili dopisivawe podataka u javnoj ispravi koju izdaje {kola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija; 3) uni{tewe ili kra|a imovine {kole, privrednog dru{tva, preduzetnika, u~enika ili zaposlenog; 4) podstrekavawe, pomagawe, davawe u~eniku i upotreba alkohola, duvana, narkoti~kog sredstva ili psihoaktivne supstance; 5) uno{ewe u {kolu ili drugu organizaciju oru`ja ili drugog predmeta kojim mo`e da ugrozi ili povredi drugo lice; 6) svesno nepridr`avawe pravila i mera bezbednosti u~enika; 7) upotreba mobilnog telefona, elektronskog ure|aja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugro`avaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocewivawa; 8) neopravdano izostajawe sa nastave najmawe 25 ~asova i u~estalo ~iwewe lak{ih povreda obaveza. ^lan 117.

U ~lanu 117, stav 3. brisati odnosno ukinuti postojawe pedago{kog asistenta. ^lan 124. ^lan 124. treba bristati u celosti ^lan 130.

U ~lanu 130. stav 1. se mewa i glasi: Direktor ustanove raspisuje konkurs i vr{i izbor kandidata za prijem u radni odnos, pod uslovom da se prtethodno radni odnos nije mogao zasnovati preuzimawem 133

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

zaposlenog iz druge obrazovne ustanove, a za ~ijim je radom u potpunosti ili delimi~no prestala potreba, a sa liste zaposlenih koju je utvrdila {kolska uprava.

Stavovi 3. i 4. se bri{u. ^lan 131.

U ~lanu 131. stav 2. se mewa i glasi: „Sporazumno preuzimawe ostvaruje se u toku {kolske godine, a samo u slu~aju da ne postoji mogu}nost sporazumnog preuzimawa mo`e se raspisati konkurs za prijem novog radnika“. ^lan 132. ^lan 132. stav 4. se mewa i glasi: „Za izvo|ewe verske nastave nastavnik sa {kolom u koju je upu}en zakqu~uje ugovor o radu za svaku {kolsku godinu“. ^lan 136.

U ~lanu 136. dodati novi stav 4. koji glasi: „Ako {kola ne mo`e da obezbedi stru~no lice za najvi{e {est ~asova nastave sedmi~no iz odre|enog predmeta, mo`e da rasporedi ove ~asove nastavnicima tog predmeta do kraja {kolske godine“. ^lan 141.

U ~lanu 141. stav 1. ta~ku 8. terba brisati u celosti.

134

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

^lan 147.

U ~lanu 147. u stavu 3. ta~ka 1.

Posle re~i re~i akata dodaju se re~i: „i posebnih kolektivnih ugovora“. ^lan 150.

U ~lanu 150. stav 1. ta~ka 2. bri{e se u celosti. ^lan 153. ^lan 153. bristati u celosti.

Ovo treba urediti podzakonskim aktom ^lan 155.

U ~lanu 155. tekst staav 1. se mewa i glasi: „Sredstva za finansirawe delatnosti ustanova utvr|uju se na osnovu ekonomske cene za ostvarivawe programa obrazovawa i vaspitawa“. ^lan 174. ^lan 174. u stavu 1. umesto re~i „dve godine“ treba da stoje re~i „godinu dana“. ^lan 183.

U ~lanu 183. stav 6. mewa se i glasi: „Nastavnik, vaspita~ i stru~ni saradnik koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i koji je polo`io stru~ni ispit u oblasti obrazovawa do 25. juna 2005. godine, smatra se da ima licencu“.

135

136 24,83 22,66 21,86 21,41 21,25 20,92 20,70

2000/01 31.414 711.954

2002/03 31.131 680.440

2003/04 31.174 667.570

2004/05 31.032 659.543

2005/06 30.669 641.612

2006/07 30.077 622.562

29,53 30,86 30,21 28,75 27,88 27,34 26,80 26,60

-17.544 10.332 318.809 -82.710 10.708 323.490 -31.514 10.789 310.235 -12.870 10.856 302.612 -8.027 10.891 297.708 -17.931 10.959 293.711 -19.050 10.917 290.387

-3.324

-3.997

-4.904

-7.623

912.949 -22.374

935.323 -21.928

957.251 -12.931

970.182 -20.493

-13.255 990.675 -44.769

+4.681 1.035.444 -78.029

+24.489 1.113.473 +6.935

1.106.538

Prosek Razli- Ukupno Razlio.{. i ka po ka s.{. odeq.

9.966 294.320

Broj u~.

SREDWE [KOLE

Prosek Razli- Broj odeq. po ka odeq.

1995/96 31.998 794.664

Broj u~..

25,35

Broj odeq.

1990/91 32.039 812.218

[k. god

OSNOVNE [KOLE

USPRS Program za stabilan obrazovni sistem

Prilog broj 4

KRETAWE BROJA U^ENIKA I ODEQEWA ZA PERIOD 1990-2007. GODINA

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

U ovom periodu iz osnovnih {kola nestalo je189.656 u~enika, a u sredwim 3.933, {to ukupno iznosi 193.589, dok je broj odeqewa u osnovnim {kolama pao za 1.962, a u sredwim se pove}ao za 951 odeqewe.Tako je prosek po u~eniku pao u O.[. sa 25,35 na 20,70, a u S.[. sa 29,53 na 26,60.

PREGLED BROJA USTANOVA U^ENIKA, STUDENATA I ZAPOSLENIH I

PRED[KOLSKE USTANOVE - broj ustanova - broj dr`avnih - broj privatnih

II

1.873 1.861 12

18.000 167.000 9,28

OSNOVNE [KOLE SA ISTURENIM ODEQEWIMA - br. red. {kola 3.578 - br. spec. {kola 249 - br. {k. za odrasle 16 - br. priv. {kola 5 - br. nastavnika 47.569 - br. u~enika 656.000

III

- broj zaposlenih - broj dece - prosek po zaposl.

- prosek u~. po nast.

13,79 - broj odeqewa 30.077 - prosek u~. po odeq.

21,81 - broj zaposlenih 70.236 - prosek u~. po zap.

9,34 - nenastavni radn.

32,27%

SREDWE [KOLE - broj {kola - broj dr`. {kola - broj priv. {kola - broj stru~n. {k.

- broj stru~. priv.

- broj gimnazija

548 528 20 332 12 119

- baletske {kole 2 - specijalne {kole 28 - broj u~enika 301.200 - broj nastavnika 27.300 - prosek u~. po nast.

11,03 - broj odeqewa 10.917

137

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- broj priv. gimnazija 8 - me{.-stru~. gim.

32 - me{.-stru~ne umet.

9 - muzi~kih 26

IV

- prosek u~.po odeq.

27,59 - broj zaposlenih 31.845 - prosek u~ po zap.

9,46 - nenastavni radn.

14,27%

VISOKO[KOLSKE USTANOVE - br. dr`. univer.

7 - br. dr`. fakult.

86 - br. priv. univer.

7 - br. priv. fakult.

44 - br. dr`. fak.van un.

2 - br. priv.fak.van un.

5 - br. ust. sa akredit. 49

V

- broj priv. sa akredit.

7 - broj nast. i sarad. 12.500 - broj studenata 230.000 - prosek st. po nast.

18,40 - broj zaposlenih 19.726 - prosek stud.po zap.

11,66 - nenastavni radn.

36,63%

USTANOVE ZA OBRAZOVAWE ODRASLIH - broj {kola - broj odeqewa - broj polaznika

VI

19 188 2.653

- pros. pol. po odeq.

14,11 - br.pol. preko slu`be za zapo{qavawe 12.100

OBRAZOVNI NIVO STANOVNI[TVA -POPIS 2002.

- bez {k. spreme - 1-3 razreda osn. {k.

- 4-7 razreda osn. {k.

- osn. obrazovawe - sredwe obrazovawe - vi{e obrazovawe - visoko obrazovawe - nepoznato

138

357.522 126.127 896.847 1.509.462 2.596.348 285.056 411.944 137.895

5,6% 2,0% 14,2% 23,9% 41,1% 4,5% 6,5% 2,2%

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Sa ovakvim novoom obrazovawa stanovni{tva Srbija je na samom dnu Evrope. Neophodno je doneti strategiju za podizawe obrazovnog nivoa stanovni{tva, ~ime se pove}avaju mogu}nosti zapo{qavawa. Tako bi se re{io i vi{ak zaposlenih u obrazovnom sistemu na op{tu korist ~itave dr`ave.

139

140

577 82 89 237 132 98 223 268 350 153 31 155 120 131 41 106 269

3.062

Beograd ^a~ak K.Mitrov.

Kragujevac Kraqevo Kru{evac Leskovac Ni{ Novi Sad Po`arevac Ranilug Sombor U`ice [abac Vaqevo Zaje~ar Zrewanin

Ukupno

2.748

544 91 80 225 100 100 156 199 317 125 21 156 114 135 37 93 255 2.304

508 52 63 221 94 65 150 184 254 84 12 117 89 98 28 93 192 8.114

1.629 225 232 683 326 263 529 651 921 362 64 428 323 364 106 292 716

19.170.560 3.206.840 2.819.200 7.929.000 3.524.000 3.524.000 5.497.440 7.012.760 11.171.080 4.405.000 740.040 5.497.440 4.017.360 4.757.400 1.303.880 3.277.320 8.986.200

26.852.880 1.748.720 3.330.180 11.682.060 4.968.840 3.435.900 7.929.000 9.726.240 13.426.440 4.440.248 634.320 6.184.620 4.704.540 5.180.280 1.480.080 4.915.980 10.149.120

56.190.180 7.400.400 7.717.560 23.787.000 10.818.680 8.686.660 17.355.700 21.461.160 30.764.520 11.941.100 1.920.580 14.413.160 10.836.300 12.245.900 3.506.380 10.061.020 23.875.100

Ukupno

53.952.440 96.839.520 121.789.440 272.581.400

10.166.740 1.444.840 1.568.180 4.175.940 2.325.840 1.726.760 3.929.260 4.722.160 6.167.000 2.695.860 546.220 2.731.100 2.114.400 2.308.220 722.420 1.867.720 4.439.780

Iznos sa Iznos sa Iznos sa 10 god. 20god. 30 god. sta`a sta`a sta`a Ukupno 10 godina 20 godina 30 godina

USPRS Program za stabilan obrazovni sistem

Prilog broj 5

ZAPOSLENI U OSNOVNIM I SREDWIM [KOLAMA KOJI U 2009. GODINI STI^U PRAVO NA JUBILARNU NAGRADU

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Prilog broj 6

IZMENE I DOPUNE Posebnog kolektivnog ugovora ^lan 1. ^lan 5. mewa se i glasi: Pre po~etka {kolske godine ministar prosvete i pokrajinski sekretar za obrazovawe, aktivi direktora i reprezentativni sindikati zajedni~ki utvr|uju listu zaposlenih za ~ijim radom je u potpunosti ili delimi~no prestala potreba u toj {kolskoj godini.

Izbor i prijem lica u radni odnos, na osnovu konkursa, vr{i poslodavac, pod uslovom da se prethodno preuzimawem nije mogao zasnovati radni odnos sa licem koje je evidentirano u smislu stava 1. ovog ~lana, a ispuwava uslove utvr|ene aktom o organizsciji i sistematizaciji radnih mesta.

Pre raspisivawa konkursa direktor je du`an pribaviti mi{qewe reprezentativnog sindikata o potrebi raspisivawa konkursa. ^lan 2.

U ~lanu 7. mewa se prvi stav i glasi: Pravo je i obaveza zaposlenog da se, u toku radnog odnosa, stalno stru~no osposobqava i usavr{ava.

Poslodavac je obavezan da utvrdi na~in stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa zaposlenog, u skladu sa 141

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

programima nadle`nog ministarstva i sredstvima obezbe|enim u buxetu jedinice lokalne samouprve.

Ukoliko poslodavac ne obezbedi upu}ivawe zaposlenog na stru~no osposobqavawe i usavr{avawe, zaposleni ne mo`e snositi posledice po ovom osnovu.

4.2. Godi{wi odmor ^lan 3.

U ~lanu 14. treba mewati alternativne odredbe, te on glasi: U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godi{wi odmor, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.

Du`ina godi{weg odmora utvr|uje se tako {to se zakonski minimum od 20 radnih dana uve}ava po slede}im osnovama: a) doprinos na radu -za ostvarene izuzetne rezultate . . . . . . . . . . .4 radna dana -za vrlo uspe{ne rezultate . . . . . . . . . . . . . . . .3 radna dana -za uspe{ne rezultate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 radna dana b) uslovi rada -rad sa skra}enim radnim vremenom . . . . .3 radna dana -redovan rad subotom, nedeqom i rad no}u . .2 radna dana -rad u dve i vi{e ustanova . . . . . . . . . . . . . . . .2 radna dana v) radno iskustvo - od 5 do 10 godina rada . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 radna dana - od 10 do 20 godina rada . . . . . . . . . . . . . . . . .3 radna dana - od 20 do 30 godina rada . . . . . . . . . . . . . . . . .4 radna dana - preko 30 godina rada . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 radnih dana

142

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

g) stru~na sprema - VII stepen stru~ne spreme . . . . . . . . . . . . .4 radna dana - VI stepen stru~ne spreme . . . . . . . . . . . . . .3 radna dana - V i IV stepen stru~ne spreme . . . . . . . . . .2 radna dana - III, II i I stepen stru~ne spreme . . . . . . . . .1 radni dan d) socijalni uslovi - roditequ, usvojitequ, staratequ ili hranitequ sa jednim maloletnim detetom . . . . . . . . .2 radna dana - roditequ, usvojitequ, staratequ ili hranitequ za svako naredno maloletno dete po . . . . .1 radni dan - roditequ, usvojitequ, staratequ ili hranitequ sa detetom koje ima pote{k}e u razvoju . .3 radna dana - samohranom roditequ sa detetom do 14 godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 radna dana - invalidu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 radna dana.

Doprinos na radu utvr|uje se op{tim aktom ustanove.

4. Dodatak na platu ^lan 4. ^lan 22. mewa se i glasi: Zaposleni ima pravo na dodatak na platu u slede}im slu~ajevima: - za rad na dan praznika koji je neradan dan 120% od osnovice; - za rad no}u i rad u smenama 30% od osnovice; - za prekovremeni rad 26% od osnovice; - po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu do 25 godina 0,5% od osnovice, a za svaku narednu godinu dodatnih

143

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

0,5%; - za realizaciju 3 ili vi{e programa - za zvawe pedago{kog savetnika - za zvawe samostalnog pedago{kog savetnika - za zvawe vi{eg pedago{kog savetnika - za zvawe visokog pedago{kog savetnika

3%; 9%; 12%; 15%; 18%.

U slu~ajevima zamene odsutnog nastavnika ili vaspita~a, plata se uve}ava po ~asu, a vrednost ~asa se izra~unava tako {to se ukupna plata zaposlenog podeli sa mese~nim brojem ~asova u redovnoj, neposrednoj nastavi.

IV PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH 1. Kriterijumi za utvr|ivawe zaposlenih za ~ijim je radom prestala potreba ^lan 5. ^lan 33. mewa se i glasi: Kriterijumi za utvr|ivawe zaposlenih za ~ijim je radom prestala potreba, sa punim ili nepunim radnim vremenom, vrednuju se u bodovima i to: 1. Radni sta` - za svaku godinu rada ostverenog u radnom odnosu - za svaku godinu rada ostverenog u radnom odnosu u ustanovi obrazovawa

0,35 boda

2. Stru~na sprema - za sedmi stepen stru~ne spreme

20 bodova

144

1 bod

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- za {esti stepen stru~ne spreme - za peti stepen stru~ne spreme - za tre}i i ~etvrti stepen stru~ne spreme

15 bodova 10 bodova 5 bodova

3. Rezultati rada - odnos prema radnim obavezama i poslovima (realizacija programa i zadataka, dolazak na posao, odnos prema drugim zaposlenima, roditeqima i u~enicima) 3 boda - za ostvarene rezultate (I, II ili III mesto) na op{tinskim i regionalnim takmi~ewima (ako zaposleni ima ostvarene rezultate vi{e godina dobija bodove za svaku godinu posebno) 4 boda - za ostvarene rezultate (I, II ili III mesto) na pokrajinskim i republi~kim takmi~ewima (za svaku godinu posebno) 6 bodova - doprinosi u pedago{kom radu (samo ono {to je odobreno re{ewem ministarstva prosvete - objavqeni radovi, stru~ni radovi, izdavawe uxbenika s tim da se svaki rad ili uxbenik boduje posebno) 7 bodova 4. Imovno stawe - ako su ukupna primawa doma}instva po ~lanu na nivou republi~kog proseka - ako su ukupna primawa doma}instva po ~lanu od 50 - 70% republi~kog proseka - ako su ukupna primawa doma}instva po ~lanu ispod 50% republi~kog proseka

2 boda 3 boda 5 bodova

5. Zdravstveno stawe na osnovu nalaza nadle`ne zdravstvene ustanove: - invalid druge kategorije 5 bodova 145

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- hroni~ni i te{ki bolesnik - zaposleni koji boluje od profesionalne bolesti

3 boda 2 boda

6. Broj dece pred{kolskog uzrasta odnosno na {kolovawu do 26 godina starosti: - ako zaposleni ima jedno pred{kolkso dete ili jedno dete na {kolovawu 1 bod - ako zaposleni ima dvoje dece bilo pred{kolske bilo na {kolovawu 3 boda - ako zaposleni ima troje i vi{e dece bilo pre{kolske bilo na {kolovawu 5 bodova. ^lan 6. ^lan 37. mewa se i glasi: Radni odnos zaposlenom za ~ijim je radom prestala potreba ne mo`e prestati: - zaposlenoj za vreme trudno}e ili sa detetom do dve godine starosti; - zaposlenom samohranom roditequ; Samohranim roditeqem smatra se: (1) Jedan roditeq sam vr{i roditeqsko pravo kada je drugi roditeq nepoznat, ili je umro, ili je potpuno li{en roditeqskog prava odnosno poslovne sposobnosti.

(2) Jedan roditeq sam vr{i roditeqsko pravo kada samo on `ivi sa detetom, a sud jo{ nije doneo odluku o vr{ewu roditeqskog prava.

(3) Jedan roditeq sam vr{i roditeqsko pravo na osnovu odluke suda kada roditeqi ne vode zajedni~ki `ivot, a nisu zakqu~ili sporazum o vr{ewu roditeqskog prava.

(4) Jedan roditeq sam vr{i roditeqsko pravo na osnovu odluke suda kada roditeqi ne vode zajedni~ki `ivot, a 146

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

zakqu~ili su sporazum o zajedni~kom ili samostalnom vr{ewu roditeqskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboqem interesu deteta.

(5) Jedan roditeq sam vr{i roditeqsko pravo na osnovu odluke suda kada roditeqi ne vode zajedni~ki `ivot ako zakqu~e sporazum o samostalnom vr{ewu roditeqskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboqem interesu deteta.

Roditeq }e se smatrati samohranim i u slu~aju: 1) kada je drugi roditeq postao potpuno i trajno nesposoban za privre|ivawe, a nije stekao pravo na penziju; 2) kada se drugi roditeq nalazi na odslu`ewu vojnog roka; 3) kada se drugi roditeq nalazi na izdr`avawu kazne zatvora du`e od {est meseci - zaposlenom ~ije dete ima te{ki invaliditet; - ako oba bra~na druga rade u istoj ustanovi, jednom od bra~nih drugova i - zaposlenom mu{karcu koji ima najmawe 35 godina sta`a osiugurawa i zaposlenoj `eni koja ima najmawe 30 godina sta`a osigurawa, bez wihove saglasnosti.

Zaposleni iz stava 1. ovog ~lana se ne boduju po kriterijima iz ~lana 33. ovog ugovora.

U slu~aju da su svi zaposleni u aktivu u kom je do{lo do smawewa ili gubitka norme, a svi spadaju u za{ti}ene kategorije vr{i se redovno bodovawe. ^lan 7.

U ~lanu 51. dodaje se nova alineja koja glasi: Poslodavac je du`an da ~lanu sindikata bez nakna-

147

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

de, posredstvom slu`bi ustanove: - odbije iznos sindikalne ~lanarine i uplati je na odgovaraju}i ra~un sindikalne organizacije, kao i na ra~une vi{ih organa sindikata kome ~lan pripada prema statutu sindikata; - vr{i uplatu na ra~un fondova koje sindikat osniva ({trajka~ki fond, Fond solidarnosti i sl.); - izradi zavr{ni ra~un; - vr{i obradu podataka o uplati ~lanarine i daje na uvid sindikalnom rukovodstvu. ^lan 8. ^lan 59. mewa se i glasi: Poslodavac ne mo`e doneti re{ewe o prestanku radnog odnosa predstavniku zaposlenih, niti na drugi na~in da stavi u nepovoqan polo`aj predstavnika zaposlenih za vreme obavqawa funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom i to: - predsedniku sindikata kod poslodavca - imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku u vi{e organe sindikata na lokalnom ili Republi~kom nivou u skladu sa op{tim aktima sindikata.

Ova lica se uop{te ne boduju i ne idu na listu radnika za ~ijim radom je delomi}no ili potpuno prestala potreba.

148

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Prilog broj 7

PREDLOG ZA REFORMU [KOLSKIH UPRAVA I NOVU ULOGU PROSVETNIH SAVETNIKA U OBRAZOVNOM SISTEMU SRBIJE UVODNA NAZNAKA Kao qudi iz struke,prakti~ari, svesni smo zna~aja nadzorni~ke slu`be, odnosno wenog uticaja na kvalitet rada u {kolama, na realizaciju nastavnih programa, te uticaja na formirawe nastavnika koji mogu da iznesu ceo nastavni proces.

U procesu reformi u obrazovawu institucija nadzorni~ke slu`be dobija jo{ vi{e na zna~aju, pa je zbog toga neophodna i reforma we same, jer ovako kako je sada koncipirana, ona ne mo`e odgovoriti zahtevima vremena i profesije.

ANALIZA TRENUTNOG STAWA Nekada{wi ministar prosvete gospodin Danilo @.

Markovi} je 1991. godine ugasio prosvetno - pedago{ke zavode i pretvorio ih u Odeqewa nadzorni~ke slu`be Ministarstva prosvete. Ovim preimenovawem su{tinski su promeweni ciqevi i zadaci te slu`be. Naime, umesto da prosvetni savetnici kao najistaknutiji ptakti~ari kroz razli~ite oblike potsti~u mlade nastavnike da postanu 149

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

vrsni pedagozi i stru~waci u svojoj oblasti, oni postaju ~inovnici koji ponajvi{e rade upravno - pravne poslove nadzora {kole.

Tako|e danas imamo situaciju da kolegama koji su pre 15-tak godina zapo~eli rad u {koli niko nikada nije prisustvovao ~asu i izvr{io stru~no pedago{ku analizu odr`anog ~asa niti je proverio nivo znawa u~enika. Zato je realno o~ekivati da nastavnik nema objektivnu sliku o sebi kao prosvetnom radniku niti ima kome da se obrati za pomo} kada nai|e na probleme u realizaciji nastavnih planova i programa.

Ovakav odnos Ministarstva prosvete prema stru~nom i didakti~ko-metodi~kom delu nadzora u prosveti je nedopustiv i ima}e za posledicu dugogodi{wi pad u kvalitetu rada, pogotovu mla|ih nastavnika.

Slede}i bitan nedostatak postoje}ih odeqewa Ministarstva prosvete su kadrovi. Za na~elnike i nadzornike izabrani su uglavnom anonimni prosvetni radnici (~ast pojedincima) ~iji je osnovni kvalitet bio politi~ka podobnost partiji na vlasti. Da je ova konstatacija ta~na mo`emo se uveriti preko ~iwenice o broju odr`anih stru~nih seminara tih nadzornika, o broju wihovih objavqenih stru~niih radova, te broju wihovih predavawa na republi~kim seminarima. Podaci o tome su po slu`bu porazni.

Zato moramo zapitati kakav je kriterijum takvih nadzornika kada ocewuju rad svojih kolega ili proveravaju znawe u~enika. Zbog svega ovoga kod ve}ine iskusnih i dokazanih nastavnika, prakti~ara, javqa se odbojnost prema toj slu`bi, tako da vi{e ne postoji neophodna korelacija izme|u {kole i nadzora, koja je nekada postojala.

Nadzornik bez dovoqno autoritata i validnih stru~nih kvaliteta nije u stawu da formira i osmisli dobar rad

150

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

stru~nih timova i aktiva na nivou op{tine ili okruga; nije u stawu da koordinira wihov rad, da inicira izmene u nastavnim planovima i programima, da osmi{qava sadr`aje za stru~ne seminare, da predla`e i bira nastavnike za vi{a zvawa. Zbog svega navedenog smatramo da je nu`no promeniti ne samo ciqeve i zadatke nadzora u {kolama, ve} i samu organizaciju nadzorni~ke slu`be.

NA[ PREDLOG Odeqewa Ministarstva prosvete su po zakonu republi~ki organi koji vr{e upravni i stru~no - pedago{ki nadzor nadradom ustanova ({kola, domova u~enika, radni~kih univerziteta) Pod nadzorom se podrazumeva 1) Zakonitost rada ustanova (na osnovi va`e}ih zakonskih propisa i wihove primene) 2) Zakonitost internih akata ustanove i wihova primena u praksi 3) Stru~no pedago{ki nadzor kvaliteta rada i realizacija planova i programa rada date ustanove propisanih zakonom.

Zadaci koji proisti~u iz 1) i 2) pripadaju poslovima inspekcijskog nadzora, a za realizaciju istih bili bi zadu`eni prosvetni inspektori. To trenutno nije domen na{eg interesovawa.

Poslove stru~no - pedago{kog nadzora vr{ili bi pedago{ki savetnici, {to jeste prevashodni domen na{eg interesovawa.

151

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Pedago{ki savetnik - zadaci 1. Proverava i vrednuje kvalitet rada ustanove ({kola, dom u~enika, vrti}, radni~ki univerzitet, {kole za strane jezike itd.) na osnovu validnih instrumenata provere znawa i umewa u~enika definisanih u realizaciji razvojnih planova i programa obrazovawa i vaspitawadate ustanove.

2. Ostvaruje neposredan uvid u rad nastavnika, stru~nih saradnika, vaspita~a i direktora (prisustvom realizaciji odre|enom broju ~asova nastave, odr`avawu ispita i drugih oblika rada ustanove) i vr{i odgovaraju}u savetodavnu i stru~nu pomo} nala`u}i izve{tajem {ta treba uraditi za zadati period na poboq{awu rada.

3. Organizuje rad op{tinskih i okru`niih aktiva nastavnika, date nastavne oblasti, organizuje i prati verifikovana takmi~ewa u~enika 4. Organizuje na tim nivoima stru~na usavr{avawa nastavnika, dr`i ugledna predavawa ili obuku nastavnika za rad sa novim nastavnim u~ilima ili na organizaciji labor. ve`bi; procewuje kvalitet rada nastavnika, anga`uje ih u realizaciji stru~nog usavr{avawa nastavnika i zajedno sa aktivima predla`e ih za sticawe zvawa pedago{kog savetnika, mentora i drugo.

5. Procewuje sa aktivom predlog ogleda u datoj nastavnoj oblasti, pa uz dobijawe saglasnosti odgovaraju}ih organa Ministarstva prosvete u~estvuje u wihovoj realizaciji i vrednovawu.

6. Za nastavnu oblast koju prati, na nivou aktiva organizuje datoteku uglednih ~asova nastavnika, testova objektivnog tipa za proveru znawa u~enika na osno152

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

vu predloga iskusnih prakti~ara u nastavi, formira u zavodu stru~no pedago{ku biblioteku, za potrebe nastavnika, i oglednu laboratoriju za okru`no stru~no usavr{avawe nastavnika (ili to radi u nekoj ustanovi - {koli) 7. Organizuje i sintetizuje stru~ne rasprave kod oglednih nastavnih planova i programa ili reformi pojedinih tipova {kola na podru~ju delatnosti odeqewa.

8. Predal`e nadle`nim organima Ministarstva prosvete, ministru prosvete, i ustanovi mere za otklawawe uo~enih nedostataka i nepravilnosti kao i mere za unapre|ewe obrazovno - vaspitnog rada i napredovawe nastavnika gde bi isti trebalo da rade.

Op{ti uslovi za zvawe prosvetnog savetnika Poslove prosvetnog savetnika mo`e da obavqa lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe i koje 1) Ima va`e}u licencu za rad u prosveti za datu nastavnu oblast 2) Radi 10 i vi{e godina u prosveti 3) Ima objavqene stru~ne radove ili je bio predava~ na republi~kim seminarima iz date nastavne oblasti 4) Isti~e se kako stru~no tako i pedago{kim radom u nastavi ili struci Posebni uslovi za zvawe prosvetnog savetnika 1. Lice koje se bira za poslove prosvetnog savetnika mora najmawe 1/3 a najvi{e 2/3 radnog vremena ostati u ustanovi iz koje dolazi, zbog neophodne konti153

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

nuiranosti u obavqawu zadataka nastavnika i realnom sagledavawu mogu}nosti u~enika za ostvarivawem `eqenih rezultata u obrazovno - vaspitnom procesu 2. Lice koje se bira za poslove prosvetnog savetnika mora imati pozitivno mi{qewe stru~nog organa date ustanove iz koje dolazi i okru`nog stru~nog aktiva da je podoban da radi poslove prosvetnog savetnika. (Npr. ~lanovi okru`nog aktiva tajnim glasawem navedu, uz potkrepqeno stru~no obrazlo`ewe 5 osoba koji mogu da rade te poslove da se onda jedan od wih postavqa na to mesto) 3. Lice koje se postavqa na mesto prosvetnog savetnika du`an je da u zakonski predvi|enom roku polo`i stru~ni ispit za prosvetnog savetnika 4. Prosvetni savetnik se bira na 4 godin i za to vreme mu miruje radni odnos u mati~noj ustanovi.

P.S. Ostvarewe ove reforme Ministarstvo prosvete ne bi ni{ta ko{talo ili bi ulagawe bilo minimalno, ali bi zato obrazovawu u Srbiji donelo vi{estruku korist, pre svega, u domenu kvaliteta nastave. Ukoliko ovaj projekat smatrate umesnim mo`ete zakazati razgovor o wemu sa predstavnicima Unije kako bi Vam neposredno objasnili sve detaqe koji nadilaze okvir ovog teksta.

154

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

Prilog broj 8 IZVE[TAJ KOMISIJE ZA IZMENU NASTAVNOG PLANA U GIMNAZIJI Shodno Strategiji Minisrarstva prosvete u kojoj je kao jedna od prioritetnih aktivnosti istaknuta i reforma gimnazija Zavoda za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa Republike Srbije je 26.09.2007. god. oformio Komisiju za izmenu nastavnog plana u gimnazijama.

Komisija je sa~iwena od stru~waka iz raznih oblasti i broji devet ~lanova i to: 1. Qiqana Zlatanovi}, direktor gimnazije „Bora Stankovi}“ iz Ni{a, 2. Olga Dragojlovi}, direktor gimnazije „Svetozar Markovi}“ iz Ni{a, 3. Danilo Beodranski, nastavnik fizike, Gimnazija ^a~ak, 4. Zorica Blagojevi}, Ministarstvo prosvete, 5. Dragan Matijevi}, nastavnik filozofije, Gimnazija ^a~ak, 6. Prof. dr Aleksandar Lipkovski, Ministarstvo prosvete, pomo}nik ministra i profesor na Prirodno matemati~kom fakultetu u Beogradu, 7. Radivoje Stojkovi}, direktor gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ iz Novog Sada i predsednik Zajednice gimnazija 8. Milorad Milenkovi}, Ministarstvo prosvete, po-

155

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

mo}nik ministra, 9. Ivan Peri}, Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa.

U radu komisije su u~estvovali i saradnici koje je komisija pozivala na svoje sastanke.

U proteklom periodu je odr`an 21 sastanak gde je izvr{ena analiza postoje}ih planova u sredwem op{tem obrazovawu - gimnaziji i sa~iwen je predlog novog nastavnog plana za gimnaziju.

U radu na dono{ewu predloga u~estvovala je i Skup{tina Zajednice Gimnazija Srbije na zajedni~kim sastancima sa Komisijom.

O predlogu Komisije se pozitivno izjasnila i Komisija za sredwe obrazovawe Nacionalnog prosvetnog saveta Srbije na na{em zajedni~kom sastanku.

Komisija je koristila i Analizu gimnazijskog obrazovawa u dr`avama:Francuska, ^e{ka, Slovenija, Makedonija, Hrvatska, [vajcarska, Finska i Irska koja je ura|ena za Ministarstvo prosvete Republike Srbije.

Reformu gimnazija u Srbiji treba staviti u navedeni kontekst. Zahtevi za ozbiqnom reformom gimnazija u Srbiji dolazili su sa raznih strana u prethodnom periodu. Kritika je uglavnom usmerena na kvalitet efekata gimnazijskog obrazovawa. Rezultati istra`ivawa o studijama na nekim dru{tvenim fakultetima pokazuju negativnu ocenu univerzitetskih nastavnika o nivou op{teg znawa novoupisanih studenata i kapaciteta za nastavak _________ 28

156

Obuhva}eno je devet dru{tvenih i privatnih fakulteta a kori{}eni su intervjui sa nastavnicima i fokus grupe sa studentima. U fokusu analize bile su katedre za medijske studije i novinarstvo pa su zato i anketirani urednici medija. Me|utim, rezultati ankete pokazuju da nivo op{tih

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

tercijarnog obrazovawa28.

Neke osnove za reformu gimnazija postavqene su u regulativnom okviru i strate{kim dokumentima29 u prethodnom periodu: Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa30 (ukqu~uju}i izmene zakona31) i Zakon o sredwoj {koli. Reforma gimnazija je definisana kao jedan od strate{kih ciqeva u dokumentu Strategija reforme Ministarstva prosvete i sporta za period 2005 - 2010. Tako|e su va`ni novi zakoni i strate{ki dokumenti koji su indirektno povezani sa gimnazijskim obrazovawem Zakon o visokom obrazovawu, Strategijarazvoja stru~nog obrazovawa u Republici Srbiji, Strategija razvoja obrazovawa odraslih.

U prethodnom periodu su predlagani razni modeli reformisawa gimnazijskog obrazovawa (Koncepcija gimnazijskog obrazovawa u Srbiji32). Neki parcijalni reformski zahvati predstavqali su iskorak u uvo|ewu pravcu transformacije ovog dela sistema (Priprema gimnazija za reformu - ogledno rastere}ewe programa).

Osnovne zamerke na postoje}i sistem gimnazijskog obrazovawa jeste sve ve}a optere}enost u~enika pro{iri_________________________________________________________________________

29

30

31

32

(i stru~nih kompetenci) studenata ne dosti`e nivo koji zahteva tr`i}te rada tokom studija. Urednici su ocenili negativno kvalitet opšteg o brazovanja i specifi~nih znawa mladih diplomiranih novinara (Mati}, J. Igwatovi}, S. Pavlovi}, Z. Panti}, D. Milo{evi}, M.(2007) Studije novinarstva. Beograd: Institut društvenih nauka).

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije (2004) Kvalitetno obrazovawe za sve - izazovi reforme obrazovawa u Srbiji.

Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, Slu`beni glasnik RS, 62/03, 64/03 Zakon o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, Slu`beni glasnik RS, br. 58/04, 62/04.

Zajednica gimnazija Srbije (2005) Koncepcija gimnazijskog obrazovawa u Srbiji - prednacrt, Vaqevo.

157

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

vawem nastavnog programa i uvo|ewem novih predmeta, a pri tome u~enici bivaju relativno mawe zainteresovani za gimnaziju, s jedne strane zbog male profilisanosti za nastavak {kolovawa, a sa druge strane zbog su`enih mogu}nosti zaposlewa posle zavr{etka gimnazije.

Prema postoje}em zakonu nedeqni fond ~asova je 30 za sve ~etiri godine gimnazijskog obrazovawa, me|utim zbog objektivnih problema po {kolama i organizacije nastave iz predmeta informatika i ra~unarstvo, naj~e{}e se nastava iz tog predmeta ne odvija po blokovima kako je predvi|eno za pojedine razrede, ve} se stavqa u redovan raspored, tako da realno nedeqno optere}ewe u~enika ide do 33 ~asa.

Tako|e, usled takve optere}enosti u~enika, a naro~ito {to gotovo sve gimnazije u Srbiji rade u dve smene, nema mogu}nosti za organizaciju svih ostalih obaveznih oblika nastave osim redovne, tako da se ~asovi dopunske i dodatne nastave samo povremeno izvode ili se uop{te ne izvode, a jo{ problemati~nije je sa ostalim vannastavnim aktivnostima.

Na osnovu tendencija u obrazovnim sistemima zemaqa u Evropi i svetu mo`e se videti da sve {kole ili rade ili imaju te`wu da pre|u na jednosmenski rad. Tako|e gotovo svuda postoji pored redovnog oblika i izborna nastava koja omogu}ava u~enicima da se samostalno usmeravaju prema svojim afinitetima i `eqama za daqi nastavak obrazovawa.

Maturski ispit u sada{wem na{em gimnazijskom sistemu predstavqa samo formalnu obavezu bez ikakvog vidqivog razloga za u~enike i nastavnike, jer ne proverava pravo ste~eno znawe u gimnaziji niti ima ikakvog uticaja na daqe {kolovawe u~enika.

Treba te`iti u skladu sa svetskim tendencijama da maturski ispit bude organizovan na nivou dr`ave uz sa158

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

glasnost i u~e{}e fakulteta, kako bi bio priznat od wihove strane i kako bi zamenio dodatno polagawe prijemnih ispita na fakultetima.

Komisija je kao polaznu osnovu u svom radu imala predlog Zajednice gimnazija Srbije i u toku samog rada su predlozi Komisije razmatrani na Predsedni{tvu i Skup{tini Zajednice gimnazija tako da se mo`e smatrati da je ovo zajedni~ki predlog Komisije i Zajednice.

Zakqu~ak Komisije za izmenu nastavnog plana u gimnazijama je slede}i: - Gimnazije su op{te - obrazovne institucije; - Treba da se te`i da sve gimnazije pre|u na jednosmenski rad kako bi se omogu}ilo ostvarewe svih obrazovno - vaspitnih sadr`aja i potrebnih vannastavnih aktivnosti; Potrebno je uvesti polagawe eksterne mature, koja bi omogu}avala direktan upis na fakultete, osim za specifi~ne fakultete kod kojih je neophodno polagawe prijemnih ispita; - Nedeqni fond ~asova iznosi 32 ~asa; - Prvi razred je zajedni~ki za sve u~enike;

159

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

1. RAZRED PREDMETI 1. SRPSKI JEZIK I KWI@EVNOST

4

2. PRVI STRANI JEZIK

3

3. DRUGI STRANI JEZIK

2

4. LATINSKI JEZIK

2

5. ISTORIJA

2

6. GEOGRAFIJA

2

7. BIOLOGIJA

2

8. MATEMATIKA

5

9. FIZIKA

2

10. HEMIJA

2

11. PRIMENA RA^UNARA

2

12. PROGRAMIRAWE I PROGRAMSKI JEZICI 13. MUZI^KA KULTURA

1

14. LIKOVNA KULTURA

1

15. FIZI^KO VASPITAWE

2

16. PSIHOLOGIJA 17. FILOZOFIJA UKUPNO

160

32

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- U drugom razredu se u~enici opredequju izme|u prirodno - matemati~kog ili dru{tveno - jezi~kog smera; - [kola odre|uje broj odeqewa po smerovima, a na osnovu uspeha u~enika i wihovog afiniteta pravi rang liste za popunu odeqewa po smerovima; - U tre}em razredu u~enici biraju ~etiri ~asa od ponu|ene liste izbornih predmeta; - U ~etvrtom razredu u~enici biraju osam ~asova od ponu|ene liste izbornih predmeta; - [kola odre|uje odeqewa po izbornim predmetima na osnovu broja prijavqenih u~enika i wihovog uspeha; - Predlog nastavnog plana za prirodno - matemati~ki i dru{tveno - jezi~ki smer je slede}i:

161

162

1. SRPSKI JEZIK I KWI@EVNOST 2. PRVI STRANI JEZIK 3. DRUGI STRANI JEZIK 4. LATINSKI JEZIK 5. ISTORIJA 6. GEOGRAFIJA 7. BIOLOGIJA 8. MATEMATIKA 9. FIZIKA 10. HEMIJA 11. PRIMENA RA^UNARA 12. PROGRAMIRAWE I PROGRAMSKI JEZICI 13. MUZI^KA KULTURA 14. LIKOVNA KULTURA 15. FIZI^KO VASPITAWE 16. PSIHOLOGIJA 17. FILOZOFIJA UKUPNO

PREDMETI

PRIRODNO MATEMATI^KI SMER

1 1 2 2 32

1 1 2

32

2 24 2 28

2 5 3 2

2 2 8 2 4 116

9 8 2 6 6 8 20 11 10 2 2

2 2

2

2 2 2 5 3 3

2 2 2 5 3 3

14

4

2

2 2

2 2

3 2 2 2 2 2 5 2 2 2 2

3

3

4

1. RAZRED 2. RAZRED 3. RAZRED 4. RAZRED UKUPNO

USPRS Program za stabilan obrazovni sistem

11.

12.

13.

14.

10.

9.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

BIOLOGIJA FIZIKA HEMIJA DISKRETNA MATEMATIKA NUMERI^KA MATEMATIKA NACRTNA GEOMETRIJA ASTRONOMIJA FILOZOFIJA PRIRODNIH NAUKA PROGRAMIRAWE I PROGRAMSKI JEZICI OPERATIVNI SISTEM I RA^UNARSKE MRE@E MODELI I BAZE PODATAKA SOCIOLOGIJA VERONAUKA GRA\ANSKO VASPITAWE UKUPNO U PONUDI UKUPNO SE BIRA

IZBORNI PREDMETI

2 14 4

2

2

2

2 2 2

20 8

2 2 2

2

1 1

2 2 2 2 2

4 2 2 2 34 12

2

2

4 4 4 2 2 2 1 1

1. RAZRED 2. RAZRED 3.RAZRED 4. RAZRED UKUPNO

USPRS Program za stabilan obrazovni sistem

163

164

1. SRPSKI JEZIK I KWI@EVNOST 2. PRVI STRANI JEZIK 3. DRUGI STRANI JEZIK 4. LATINSKI JEZIK 5. ISTORIJA 6. GEOGRAFIJA 7. BIOLOGIJA 8. MATEMATIKA 9. FIZIKA 10. HEMIJA 11. PRIMENA RA^UNARA 12. MUZI^KA KULTURA 13. LIKOVNA KULTURA 14. FIZI^KO VASPITAWE 15. SOCIOLOGIJA 16. PSIHOLOGIJA 17. FILOZOFIJA UKUPNO

PREDMETI

DRU[TVENO - JEZI^KI SMER

32

4 2 2 2 2 2 3 2 2

3 2 2 2 2 2 5 2 2 2 1 1 2

32

2

1 1 2

5

4

2

2 2 2 3 2

2 28

1 1 2

14 8 4 8 6 6 15 6 4 2 4 4 8 2 2 4 116 3 2

4 2

2 24

1 1 2 2

4

19

5

5

1. RAZRED 2. RAZRED 3. RAZRED 4. RAZRED UKUPNO

USPRS Program za stabilan obrazovni sistem

9.

10.

11.

12.

13.

14.

7.

8.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

PRVI STRANI JEZIK DRUGI STRANI JEZIK TRE]I STRANI JEZIK ISTORIJA ISTORIJA CIVILIZACIJE FILOZOFIJA (ISTORIJA FILOZOFIJE) FILOZOFIJA (ETIKA) FILOZOFIJA PRIRODNIH NAUKA PEDAGOGIJA SOCIOLOGIJA SOCIOLOGIJA RELIGIJE VERONAUKA GRA\ANSKO VASPITAWE MODELI I BAZE PODATAKA UKUPNO U PONUDI UKUPNO SE BIRA

IZBORNI PREDMETI

2 2 14 4

2

2

1 2 2 1

2 20 8

2

2 1 2 2 2 4 34 12

2 1 2 1

1

3 4 6 2 2 1 2 2 4 1 2 1

1. RAZRED 2. RAZRED 3.RAZRED 4. RAZRED UKUPNO

USPRS Program za stabilan obrazovni sistem

165

USPRS

Program za stabilan obrazovni sistem

- Nastava se izvodi u {koli i izvan {kole; - Najmawi broj u~enika za koji mo`e da se organizuje nastava je 15.

Komisija je tako|e mi{qewa da treba sa~uvati specijalizovane gimnazije: matemati~ku i filolo{ku, a za sportiste u kojoj god gimnaziji postoje prostorne mogu}nosti i zainteresovanost 30 u~enika mo`e se organizovati odeqewe sportista.

Predla`emo da Nacionalni prosvetni savet razmotri ovaj predlog i da ga stavi na javnu raspravu.

166