Berzansko poslovanje u srbiji by Vijoleta Jovanović Ex Vukšić

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

UVOD Razvoj tržišta kapitala podrazumeva uvođenje novih instrumenata na tržište, novih institucija koji mogu doprineti jačanju tržišne infrastrukture, ali i promene svesti i načina razmišljanja i odlučivanja. Za to je neophodno znanje ali i zakonska regulativa. Sa ciljem da se reguliše ova oblast uspostavljen je novi zakonodavni okvir - Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ( donet 2006. godine, menjan više puta) i novi regulatorni okvirKomisija za hartije od vrednosti. Problem je što propisi o finansijskom tržištu ne sadrže dovoljno precizne odredbe, nekada su komplikovani za primenu i nisu usklađeni sa povezanim sistemskim zakonima. I pored nedovoljne razvijenosti finansijskog tržišta u Srbiji mogu se primetiti pozitivne promene: kontinuirana trgovina akcijama i normalizacija prinosa na tržištu obveznica. Važnu ulogu na tržištu kapitala ima i kastodi funkcija, koju uglavnom obavljaju banke. Berzansko poslovanje u Srbiji trenutno je marginalizovano. Od 100 najvećih kompanija u Srbiji, većina nisu akcionarska društva, a ako jesu - ne kotiraju se na Beogradskoj berzi. Samo šest većih preduzeća se pojavljuje na Berzi i njihovim akcijama se trguje. Trenutno su najvrednije akcije AIK banke i iznose 250 miliona evra. To će se svakako promeniti prodajom kapitala velikih državnih kompanija, npr. Telekoma, a sredinom godine bi trebalo da se akcije NIS-a pojave na Berzi. Nemamo tradiciju akcionarstva (prekinuta je posle II svetskog rata) i nismo edukovani po tom pitanju, što se najbolje videlo prilikom podele besplatnih akcija NIS-a - skoro pet miliona ljudi dobilo je hartije od vrednosti, a uglavnom ne zna šta sa tim. Treći razlog koji utiče na slab promet na Beogradskoj berzi jeste globalna ekonomska kriza, što je smanjilo interes stranih ulagača za tranziciona tržišta. U Srbiji od 2000. godine do danas pojavilo se oko 1000 licenciranih brokera i skoro 70 brokerskih firmi, mada je zbog slabog prometa na berzi mnogo manje aktivno. Berza je zanimljiv segment ekonomije, možda i vrh brega zato što se tu prelamaju makroekonomski, politički i privredni događaji, kao i uticaji svih faktora u jednom društvu. U eri globalizacije sve što se desi u jednom delu sveta, preko Berze se odrazi i na druge delove planete. 1

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Sve ono što se odnosi na berzu, najčešće se objašnjava i poredi sa pijacom. Da li ste se nekada zapitali zašto pijaca? Zato što je onaj ko je ušao na pijacu morao da prođe određene provere kvaliteta robe koju prodaje, da dokaže da je vlasnik robe koju nudi i da ispuni uslove o skladištenju i transportu robe. Slično je i sa berzom, vreme je ukazalo da se korektno trgovanje na tržištu kapitala može obezbediti samo ukoliko je organizovano. U početku se hartijama od vrednosti trgovalo u lukama i u kafanama! Povećanje broja kupaca i prodavaca i porast prometa uslovili su i organizaciju tržišta, što podrazumeva standardizaciju ”robe” kojom se trguje i postavljanje kriterijuma koje treba ispuniti za ulazak na organizovano tržište. Reč je zapravo o kriterijumima za učesnike na berzi i o kriterijumima za “robu” kojom se trguje. Ponovimo još jednom, berza ne garantuje uspeh transakcije, već je ona mesto koje propisuje kriterijume, proverava njihovo ispunjenje u momentu dolaska na berzu, a nikako ne garantuje siguran dobitak. Berza uvek, na tržište “pušta” samo one koji dokažu da ispunjavaju sve uslove za trgovanje i da imaju kvalitetnu robu. Dakle, kao ni pijačna uprava, ni berza ne proverava svaki ponuđeni proizvod ponaosob. Berzin je najvažniji zadatak i prioritetan interes da obezbedi jasan kriterijum i da proveri njegovo ispunjenje, ali ne garantuje za sigurnost dobiti. Berza ne otkupljuje hartije od vrednosti! Ni na pijaci, vlasnik ne prodaje robu pijačnoj upravi, već onome ko želi da kupi. Ukoliko nema zainteresovanih za kupovinu, problem je verovatno u robi, a ne u pijaci. Akcije, obveznice, varanti za kupovinu akcija ili obveznica, depozitne potvrde, finansijski derivati - fjučersi, opcije - sve su to hartije od vrednosti u čijoj se osnovi nalazi neka realna imovina - kapital preduzeća, obrtna sredstva, ušteđevina građana ili roba u skladištu. Sve je to nečija imovina. Svojom imovinom svako može raspolagati slobodno, prodati je i - ili kupiti, kao što na pijaci onaj ko ima višak robe prodaje onome ko želi da je kupi. Slično se dešava i na tržištu kapitala, susreću se tražnja i ponuda kapitala, svako ko je zainteresovan može da izvrši kupovinu odnosno prodaju. Tematika vezana za objašnjavanje postojanja, razvijanja, unapređivanja i usavršavanja berze i njenih funkcija trebalo bi da prikaže koje je mesto, uloga i svrha postojanja i delovanja berze u razvijenim tržišnim uslovima, kao i u našoj privrednoj praksi. Berza sagledana kroz tu prizmu, zapravo prikazuje koliko je ona zastupljenja u trgovanju svih učesnika koji egzistiraju na njoj. Objašnjavajući dalje pomenutu tematiku, može su uočiti koliko sa njenim razvojem dolazi do razvoja finansijskog tržišta, pre svega tržišta kapitala, zatim razvoja finansijskih instrumenata 2

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

kojima se trguje na berzi, sve većeg broja poslova koji se javljaju u vezi trgovanjem berzanskim materijalom...Razvoju berze u savremenim uslovima umnogome doprinosi kompjuterizacija i elektronski sistem komunikacija. Cilj ovakvog izlaganja o berzama je da se približi sam značaj berze u današnjem vremenu i koliko pomaže fleksibilnijem, lakšem i plodotvornijem trgovanju. Upravo zbog tog značaja, kao i zbog zbog svoje posebne uređenosti, berze su istovremeno predstavljaju i svojevrsne javne institucije, čije obrazovanje odobrava država koja ujedno i kontroliše njihov rad.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

PRVI DEO 1.BERZANSKO POSLOVANJE 1.1.Istorijski osvrt

Nastanak pojma berza u literaturi se dovodi u vezu sa prezimenom trgovačke i bankarske porodice Van der Beurse, koja je u belgijskom gradu Bridžu imala kafanu u kojoj su se okupljali trgovci i gde se trgovalo proizvodima poznotih osobina. Kasnije ovaj naziv postaje opšteprihvaćen i u drugim gradovima gde se osnivaju berze. Korene berze kao specificnog oblika tržista moguće je naći još u davnim vremenima kad su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, vašarima i drugim mestim, na kojima je dolazilo do susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima robe. Mnoge države i narodi su doživljavali snažan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. Trgovci su uvek bili skloni inovacijama, pa su tako uveli jednu novinu, kasnije se ispostavilo posebno značajnu za razvoj berzi - donošenje uzorka i mustri umesto robe. 1 Na bazi razgledanja uzorka i mustri, počeli su da zaključuju različite vrste poslova, a isporuka bi usledila kasnije, nakon ugovaranja poslova. Drugi važan momenat za nastanak berzi je vezivanje za određenu lokaciju, odnosno mesto. U početku, trgovci su se okupljali na otvorenom prostoru, pod vedrim nebom.Tako su u kontinentalnoj Evropi već krajem XIV i početkom XV veka, mnogi gradovi stekli jaku tradiciju trgovanja, kao što su: Venecija, Firenca, Bolonja, Đenova, Milano, Marsej, Amsterdam, Pariz, London. Kasnije su nalazili različite prostore, sobe, lokale, a naročito kafane za svoje sastanke. Možda deluje zapanjujuće, ali je istina da su berze u mnogim velikim gradovima nastale upravo u kafanama ili njihovoj blizini, kao što je slučaj u Londonu (Jonathan`s Coffe House) ili u Njujorku (Tontine Coffee). Smatra se da su prve berze imali Antverpen, Lion, Keln i London u periodu od 1530 - 1566. godine.2

1 Analiza berzanskog poslovanja: www. finansije. net/Analiza%20 berzanskog%20poslovanja/.../ ABP-P2.pdf , pristup sajtu 25.07.2011., vreme pristupa 15:45:00.

2 Analiza berzanskog poslovanja: www. finansije. net/Analiza%20 berzanskog%20poslovanja/.../ ABP-P2.pdf , pristup sajtu 25.07.2011., vreme pristupa 15:45:00.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Početkom XVIII veka, primat u međunarodnoj trgovini preuzima Holandija, dok je berza u Amsterdamu postala najznačajnija. Početkom XIX veka glavno mesto pripada londonskoj berzi, što traje sve do Prvog svetskog rata, nakon čega na čelo izbija Njujorška berza. U XX veku dolazi do velikih promena zahvaljujući brojnim inovacijama, tehničkim i informacionionim unapređenjima. U početku su se kupci i prodavci, radi lakšeg i efikasnijeg prometa, sastajali u salama za trgovanje. Međutim, danas one polako nestaju i postaju virtuelne, što se posebno odnosi na uvođenje kompijutera i elektronskih sistema trgovanja, čemu je najviše doprineo NASDAQ. 2006. godine,3 NASDAQ dobija i zvanično odobrenje SEC-a (Securities Exchange Commision) da može da posluje kao berza. Padom Berlinskog zida i ponovnim uspostavljanjem tržišne ekonomije u čijoj je osnovi privatna svojina i akcionarstvo, reosnivaju se berze istočnoevropskih zemalja (Prag, Varšava, Budimpešta, Moskva, Bratislava, Sofija, Bukurešt, Ljubljana...)4 Prva berza na našim prostorima je Beogradska berza, osnovana 1894. godine na osnovu Zakona o berzama iz 1886. godine i radila je do početka Drugog svetskog rata, kada je ukinuta. Rad Beogradske berze je obnovljen 1989. godine. Perfomanse najboljih svetskih tržišta u 2009. godini Berza 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

NYSE Euronext (US) Tokyo Stock Exchange Group NASDAQ OMX (US) NYSE Euronext (Europe) London Stock Exchange Shanghai Stock Exchange Hong Kong Exchanges TMX Group BM&FBOVESPA Bombay SE

USD bil kraj‐2009 11 838 3 306 3 239 2 869 2 796 2 705 2 305 1 608 1 337 1 306

USD bil kraj‐2008 9 209 3 116 2 249 2 102 1 868 1 425 1 329 1 033 592 647

% promena u USD 28.5% 6.1% 44.0% 36.5% 49.7% 89.8% 73.5% 55.6% 69.7% 101.9%

% promena U lokalnoj valuti 28.5% 8.6% 44.0% 32.6% 34.4% 89.9% 73.6% 34.2% 69.7% 93.3%

Tabela 1. Tržišta sa najvećom tržišnom kapitalizacijom u USD na kraju 2009. godine5 3 Analiza berzanskog poslovanja: www. finansije. net/Analiza%20 berzanskog%20poslovanja/.../ ABP-P2.pdf , pristup sajtu 25.07.2011., vreme pristupa 15:45:00. 4Jeremić, Z.,:Praktikum za finansijska tržišta, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2006.,str.1. 5 Izvor: World Federation of Exchange, 2009 Market Highlights

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

1.2.Pojam i razvoj berzi Berza je regulisano i organizovano sekundarno tržište hartija od vrednosti sa strogo utvrđenim pravilima trgovanja, opštim kriterijumuma za prihvatanje hartija od vrednosti kojima će se trgovati, kao i kriterijuma za prijem u članstvo berze. 6 Reč je o instituciji koja organizuje proces trgovanja, standardizuje predmet trgovanja i određuje način trgovanja. Berza ne određuje cenu hartija od vrednosti kojima se na toj berzi trguje, već određuje pravila odvijanja aukcije na kojoj se slobodnim susretanjem ponude i tražnje u određenom trenutku utvrđuje cena hartije od vrednosti. 7 U donošenju pravila trgovanja berza je samostalna, kao i u kontroli njihove primene i sankcionisanju prekršilaca, što je posao posebnih berzanskih sudova. Članovi berze, brokersko - dilerska društva, u vremenu određenom za aukciju, na način propisan pravilima berze, plasiraju naloge za trgovanje (primljene od klijenata ili sopstvene naloge) za hartijama od vrednosti koje su primljene na trgovanje na toj berzi. Berza dobija dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti, koja kontroliše njen rad tokom celog perioda postojanja berze. U širem smislu, berza predstavlja celokupno tržište, dakle, interaktivne odnose svih učesnika u trgovanju, a to su: 1. 2. vrednosti, 3. 4. 5. 6. 7.

izdavaoci hartija od vrednosti, sva fizička i pravna lica kao investitori ili potencijalni investitori u hartije od prateće institucije kao što su razne agencije, knjigovođe, ovlašćeni revizori isl, nadzorni organi, klirinške kuće i registri hartija od vrednosti, posrednici na finansijskom tržištu, medijii i

6 Štimac,M.,: Berze i berzansko poslovanje u Srbiji, Stubovi kulture, Beograd, 1998.str.56. 7 Štimac,M.,: Berze i berzansko poslovanje u Srbiji, Stubovi kulture, Beograd, 1998.str.56.

MASTER RAD U SRBIJI 8.

BERZANSKO POSLOVANJE

sama berza, u užem smislu te reči.

U osnovi, svoje organizacije, berza, koja se nalazi u centru kruga pomenutih učesnika, se najčešće svodi na delovanje organizacionih celina koje ujedno predstavljaju i osnove organizacije berze i to: 1.

listing, koji vrši prijem i razvrstavanje hartija od vrednosti na različite nivoe

tržišta, koja su na toj berzi organizovana, prati stalno izvšenje uslova pod kojima je hartija primljena na berzi kao ispunjenje obaveza koje emitentima propisuje berza. Takođe, u okviru poslova listinga obavljaju se prijem i kontrola rada članova berze. Ukratko, možemo reći da listing vrši odabir i razvrstavanje tržišnog materijala kojim se na berzi trguje, kao i posrednika u trgovanju i tako obezbeđuje kvalitet berze; 2. trgovanje, je organizacioni deo berze u kome se odvija osnovna berzanska aktivnost, a to je organizovanje susretanja ponude i tražnje i formiranje cene tržišnog materijala prema pravilima ugrađenim u modele ili metode trgovanja; 3. informisanje ima osnovnu funkciju da u što kraćem vremenu, na jasan i standardizovan način obavesti celokupnu javnost o stanju na tržištu i rezultatima trgovanja. Važnost i značaj ove funkcije berze je u reakciji okruženja na primljenu informaciju, a ta reakcija se oslikava na uspostavljanje ponude i tražnje na novom ravnotežnom nivou. Osnovni razlog nastanka berzi je potreba da se premosti vremenski period od ulaganja do profitiranja, potrebe prikupljanja kapitala kroz više manjih suma čijom koncentracijom se dobija zadovoljavajući iznos za finansiranje kao i potrebe da se uložena sredstva povrate u svakom trenutku.8 U literaturi nailazimo na veliki broj definicija berze, koje su objašnjene sa više različitih aspekata. Jedan od njih je ekonomski, prema kome se berza posmatra kao specifičan oblik organizovanog tržišta, na kome se obavlja promet robe, novca, deviza i kapitala izraženog u hartijama od vrednosti - finansijskim instrumentima. Prema etimološkom pristupu berza se shvata kao sistem trgovanja. Pravnu definiciju berze daje nam profesor Pravnog fakulteta Dr. Nebojša Jovanović: berze predstavljaju zakonom uređene organizacije, koje se, pod pojačanom 8 Štimac,M.,: Berze i berzansko poslovanje u Srbiji, Stubovi kulture, Beograd, 1998.str.58.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

državnom kontrolom, na određenom prostoru bave organizovanjem pravnog prometa kotiranih predmeta po osnovu vršenja berzanskih pravnih poslova.

1.3.Podela berzi Berza predstavlja organizovani prostor na kome se obavlja kupovina i prodaja određene vrste robe. Kao predmet kupoprodaje na berzama mogu se javiti novac, devize, hartije od vrednosti i roba. Vrste berzi sa stanovišta predmeta poslovanja sve berze se mogu podeliti na: efektne, novčane, devizne i robne, tj. produktne berze. 1.

Efektne berze predstavljaju deo fnansijskog tržišta na kome se nudi i traži

fnansijski kapital, naime, one predstavljaju moderno organiozovan tržišni mehaniza, institucije o kretanju kurseva efekata imaju prvorazredan značaj za vođenje poslovne politike svih subjekata, ali i za vođenje makroekonomske politike. Stabilnost kretanja na ovoj berzi osnova je stabilnosti celokupne ekonomije, i obrnuto. Kontinuitet berze efekata je neophodan radi očuvanja likvidnosti hartija, bez koje bi se teško mogla privući slobodna sredstva investitora. Zahvaljujući ovoj funkciji vlasnici portfelja hartija vrlo brzo mogu da menjaju smer i strukture svoje imovine, uz ostvarenje određenih dobitaka ili gubitaka u zavisnosti od cena efekata na tržištu, kada se vrši njihova kupovina ili prodaja .Osnovne karakteristike berzi efekata su sledeće: a) Berzanski poslovi obavljaju se posredstvom predstavnika i posrednika, ili neposredno među članovima berze: b) Članovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili berzanski posrednici, c)

Berzanski poslovi podležu kontroli berzanskih organa i uprave, kao i nadzoru

države i njenih organa, d) Poslovi su organizovani na najbrži mogući način putem uvođenja elektronskih sistema. Učesnici na berzi efekata su profesinalna lica, koja se bave trgovinom efekata. To mogu biti samo ona lica koja imaju dozvolu od strane nadležnog berzanskog organa. Među berzama efekata postoje određene razlike sa aspekta organizacione forme, koje se odnose pre svega na: formu i način osnivanja, sticanje statusa člana berze, načinu upravljanja i kontrole, ulogu države

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

i centralne banke i načina poslovanja. U skladu sa napred navedenim razlikama iskristalisala su se tri osnovnatipa berzi efekata, i to: Berza efekata anglosaksonskog tipa, koja predstavlja privatnu instituciju osnovanu kao akcionarsko društvo. Broj članova berze je unapred utvrđeni novi članovi se primaju samo na slobodna mesta putem kooptiranja. Berza efekata kontinentalnog tipa ili kako se još naziva i francuski tip berze je javnopravnog karaktera. Osniva se na osnovu posebnih zakona. Broj članova berze nije fksan i njega utvrđuje država. Članove berze imenuje i postavlja, takođe, država. Berza efekta mešovitog tipa predstavljaju mešavinu anglo - saksonskog i kontinentalnog tipa berze. Ove berze osniva država, ali se u ulozi njenih članova mogu javiti samo banke i druge fnansijske organizacije. Broj članova nije ograničen, a prijem novih članova vrše banke. 2.

Novčane berze predstavljaju takve fnansijske organizacije koje natržištu novca

obavljaju kupovinu i prodaju za račun svojih članova. Ponuda i tražnja su koncentrisane na jednom mestu i u isto vreme, tako da je utvrđivanje cene novca, tj. kamate efkasnije i brže nego na drugim tržištima. Na berzi novca vrši se kupoprodaja žiralnog, tj. depozitnog novca i kratkoročnih hartija od vrednosti. 3. Devizne berze su tržišta na kojima se trguje deviznim sredstvima. Na ovom tržištu dolazi do sučeljavanja ponude i tražnje za devizama, tako da se iz tog odnosa formira devizni kurs, kao cena strane valute izražena u domaćem novcu. Na deviznim berzama obavljaju se promptni i terminski poslovi 4.

Produktna ili robna berza je tržište na kome se nude i traže razne vrste roba i

usluga. Obično su specijalizovane, tako da se na njima trguje, ne svim vrstama roba, već tačno naznačenim robama (poljoprivredni proizvodi, metali, koža i krzno, itd.) U zavisnosti od toga koja vrsta poslova preovladava u ukupnim poslovima i ima dominantni karakter, razlikujemo: a)

Promptne berze - imaju za predmet trgovanja promptne berzanske poslove, u

kojima se obaveze iz posla izvršavaju neposredno posle zaključenja posla, i b)

Terminske berze – imaju za predmet trgovanja terminske berzanske poslove, u

kojima se obaveze između kupca i prodavca izvršavaju u nekom unapred utvrđenom kasnijem roku, ili unutar nekog budućeg vremenskog perioda koji je fiksiran krajnjim rokom dospeća.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Sa stanovišta tehnologije i načina rada, kao i sa aspekta tehnološke opremljenosti, sve berze efekata se dele na: 1.

Klasične berze, koje se zasnivaju na postojanju službenog berzanskog prostora,

pri čemu se trgovanje vrši metodom aukcije i izvikivanja, i 2.

Elektronske berze, koje su u potpunosti kompjuterizovane. Prilikom obavljanja

berzanskih transakcija nema uzvikivanja, već se radi u tišini. Ono što je zajedničko za sve berze, bez obzira na njihov tip, je da sve učesnke možemo svrstati u tri osnovne grupe, i to: 1.

Berzanske posrednike i mešetare, koji se na engleskom zovu brokeri, na

nemačkom makleri ili senzali, a na francuskom curtieri, a svi zajedno čine grupu inertnih učesnika na berzi. 2.

Berzanske trgovce, koji se u Americi zovu dilerima, u Engleskoj brokerima, tj.

džoberima, a u Nemačkoj hendlerima, tako da oni čine grupu eksternih učesnika na berzi. Ostali učesnici na berzi efekata, od kojih treba pomenuti bankarske i druge posrednike, ali bez ovlašćenja za trgovinu efektima, novinare i posetioce. Uspešnost ili neuspešnost berze ogleda se u tome koliki je promet kapitala na njoj, kakva je stabilnost cena efekata i uopšte kakva je njena stabilnost. Berza vrlo brzo reaguje na sve promene u privredi, društvu, politici. Ona je veoma osetljiva već i na same nagoveštaje mogućih događanja, i odmah reaguje promenama ponude, tražnje i cene efekata učesnika na berzi. Najprostijim rečnikom berza predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tražnja za tačno određenom robom, na tačno određenom mestu, u tačno određeno vreme. Milko Štimac i Veroljub Dugalić definišu berzu na sličan način, kao mesto na kome ovlašćena lica trguju standardizovanom robom po utvrđenim pravilima. Iz ovih definicija proističu njene osnovne odrednice: mesto trgovanja, predmet trgovanja, pravila trgovanja, i učesnici u berzanskoj trgovini.9 Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata definiše berzu kao pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje ima dozvolu za rad Komisije za hartije 9 Dugalić, V.,Štimac, M.,:Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2007.,str.16.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

od vrednosti i koje obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom i vanberzanskom tržištu. Kao što i sama definicija kaže roba kojom se trguje mora biti standardizovana, čime se postiže da predmet trgovine po svojim osobinama bude potpuno identičan u malim i velikim količinama. Standardizacija je neophodna jer se na berzi trguje na reč, odnosno na poverenje i na težnji ka sigurnosti. Razvitkom trgovine ovo poverenje je institucionalizovano i zamenjeno je mrežom pravila po kojima se trguje. U procesu institucionalizacije razlikujemo dva podprocesa: 1.

Prvi podrazumeva napor onih koji su se udružili u berzu - posrednika, da

osiguraju svoju delatnost i netržišne rizike svedu na minimum. Iz tih razloga stvaraju prateće delatnosti kao što su: provera izdavaoca hartija od vrednosti, kontrola kvaliteta robe, osiguranje i ugrađuju ih u pravila berze. Svi koji žele da posluju preko berze moraju se pridržavati ovih pravila, pa su svi elementi poslovanja (osim cene) unapred poznati, čime se rizici svode na najmanju moguću meru. 2. Drugi podproces vezuje se za aktivnost države prema berzi i donošenje regulative za kontrolu berzanske delatnosti. U SAD ova uloga poverena je Komisiji za hartije od vrednosti, a mnoge nacije su je kasnije preslikale u svoje sisteme. Osnovna podela berzi je podela po vrstama predmeta trgovine na berze hartija od vrednosti i robne berze. Prva transakcijakoja bi se mogla nazvati berzanskom bila je transakcija vezana za hartiju ili znak vrednosti - neka vrsta pisane obaveze o budućoj naplati u robi ili novcu koja je promenila vlasnika pre roka dospeća. Dosta kasnije, umnožavanjem takvih hartija i broja transakcija, nastaju i prve institucije koje se mogu nazvati berzom.

2.BEOGRADSKA BERZA A.D. BEOGRAD Naša najveća berza je Beogradska berza a.d. Beograd koja posluje kao akcionarsko društvo sa 72 člana berze: 15 brokerskih i 57 brokersko - dilerskih kompanija (na dan 10. januar 2006. godine).

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Beogradska berza je prvi put osnovana 1894. godine (na osnovu Zakona o javnim berzama koji je donela Narodna skupšitna 1886. godine), a počela da radi januara 1895. godine. Osnivanje berze u tadašnjoj Srbiji imalo je ekonomski ali i nacionalni značaj, jer je to bilo vreme buđenja nacionalne svesti i stvaranja institucija koje su potvrđivale dobijeni status potpune samostalnosti i državnosti Srbije. Prvi sastanci su održavani u hotelu Bosna na obali Save, gde su se sastajali izvoznici i ugovarali isporuke mesnate slanine, pasulja i suvih šljiva. Između dva svetska rata Beogradska berza je stekla veliki ugled u trgovanju devizama i svrstala se među vodeće evropske berze tog doba. U posleratnoj, socijalističkoj Jugoslaviji finansijska tržišta kapitalističkog tipa proglašena su za nepoželjnu tvorevinu, posebno sekundarno tržište hartija od vrednosti, pa je odlukom vlade Srbije Beogradska berza prestala da postoji 1953. godine. Nakon korenite društvene i privredne reforme koja je počela krajem 80-tih godina prošlog veka, decembra 1989. godine u Beogradu održana je Osnivačka skupština Jugoslovenskog tržišta kapitala u Beogradu, koja je 1992. godine promenila ime i dobila naziv Beogradska berza.10 Današnja Beogradska berza predstavlja neprofitnu instituciju na kojoj se može trgovati raznim berzanskim materijalom: akcijama, dužničkim hartijama od vrednosti, varantima, derivatima, depozitnim potvrdama itd. Trgovina na Beogradskoj berzi se može obavljati berzanskom tržištu (listing A i listing B) i slobodnom berzanskom tržištu.11 Prijem hartija na listinge berzanskog tržišta obavlja se na osnovu akata berze u kojima su strogo propisana pravila koja izdavaoc, odnosno hartija od vrednosti mora ispunjavati da bi bila listirana na berzi. Na listingu Beogradske berze listirane su samo obveznice stare devizne štednje, dok se akcije svih preduzeća i banaka kotiraju na slobodnom berzanskom tržištu. Na berzi mogu trgovati samo članovi berze koji preko svojih brokera mogu davati naloge za kupovinu ili prodaju berzanskog materijala. U daljem tekstu će biti opisak postupak trgovine akcija ili obveznica na Beogradskoj berzi aa.d. Beograd, koje banka ili brokersko dilersko društvo može da obavlja za svoje klijente.

10 Štimac,M.,: Berze i berzansko poslovanje u Srbiji, Stubovi kulture, Beograd, 1998.str.78. 11 Štimac,M.,: Berze i berzansko poslovanje u Srbiji, Stubovi kulture, Beograd, 1998.str.78-79.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

2.1.Mesto, predmet i pravila trgovanja Samo trgovanje na berzi predstavlja najznačajniju berzansku aktivnost. Ostale funkcije berze - listing, informisanje, kliring i saldiranje postepeno su nastajale oko funkcije trgovanja tokom razvoja berzanskog poslovanja. Sam nastanak berzi vezuje se za sastanke trgovaca, koji su se održavali na istom mestu i u isto vreme, a iz kojih su se izrodila i prva pravila berzanske trgovine. Njima su regulisani osnovni odnosi između trgovaca na berzi da bi se tokom istorijskog razvoja berzanskog poslovanja iskristalisali do najsitnijih detalja. Od samih početaka berze pristup trgovini je bio ograničen na određen broj trgovaca koji su ispunjavali zajednički ustanovljene uslove. Ovo pravilo je ostalo i dan danas na modernim berzama, a sve u cilju ostvarivanja maksimalne sigurnosti i poverenja. Jedino ovlašćeni berzanski posrednici koji su ispunili određene uslove i prihvatili berzanska pravila imaju pravo pristupa tzv. berzanskom parketu na kome se obavlja trgovina. Danas, kada preovlađuje elektronsko trgovanje, berzanski parket praktično više ne postoji (osim kao atrakcija na pojedinim berzama) ali je trgovanje i dalje dozvoljeno samo preko berzanskih posrednika. Nastanak najpoznatije berze na svetu, Njujorške berze, vezuje se za dogovor trgovaca na Vol Stritu da će trgovati isključivo između sebe, tako da ostali moraju da trguju preko njih. Tako je i vremenom nastao pojam mesta, što je tradicionalni naziv za pravo trgovanja na Njujorškoj berzi. Broj mesta je ograničen i samo oni koji zakupe mesto imaju pravo neposredne trgovine. Dakle, lica koja trguju na berzi su članovi berze i moraju ispunjavati utvrđene uslove u pogledu oblika organizacije, imovinskog statusa, obaveza prema berzi itd. Ove uslove propisuje ili sama berza ili pak država ili komisija za hartije od vrednosti kroz uspostavljanje zakonske regulative. 12 Svi berzanski posrednici grubo se mogu podeliti na brokere i dilere. Brokeri posluju u ime i za račun klijenata dok dileri mogu poslovati i u svoje ime iza svoj račun. Većina berzi dalje raščlanjuje ove funkcije. Tako, na Njujorškoj berzi, komisioni broker radi kao agent koji kupuje i prodaje hartije od vrednosti za brokerske kuće ali i kao diler za sopstveni račun. Berzanski broker radi kao broker brokera koji deluje po nalogu komisionog brokera na parketu berze, ukoliko ovaj ima veliki obim naloga za izvršavanje. Trejderi, pak, razlikuju se od berzanskih brokera potome što rade isključivo u svoje

12Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima 47/2006, Član 96.World Federation of E xchange, 2009 Market Highlights

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

ime i za svoj račun, koristeći privremene - dnevne oscilacije u ceni. 13 Specijalisti su brokeri, koji izvršavaju naloge klijenata ili komisionih brokera, ili dileri kada kupuju ili prodaju akcije za koje su se specijalizovali za svoj račun i uz preuzimanje rizika. Oni igraju ulogu market mejkera moraju u svakom momentu biti spremni da kupuju ili prodaju hartije od vrednosti kako bi suzbili nagle promene u ceni. Ukoliko cene hartija od vrednosti padaju, njihovom kupovinom specijalisti održavaju kontinuitet stabilnosti cena. Suprotno, ukoliko cene rastu i investitori ne prodaju svoje hartije od vrednosti, specijalisti njihovom prodajom obaraju cenu. Naravno, trgovina hartijama od vrednosti ne obavlja se samo preko organizovanih tržišta tj. berzi. Sekundarna trgovina obavlja se i preko drugih tržišta. OTC je oblik sekundarnog tržišta gde je veliki broj brokerskih i dilerskih kuća povezan mrežom telefonskih, telegrafskih i kompjuterskih sistema preko kojih trguju međusobno i sa klijentima. Tako se cena formira preko komunikacionih veza, spajajući investitore i brokersko - dilerske kuće sa celog tržišta. Istorijski, OTC je dominantno tržište obveznica, dok je trgovina akcijama znatno manja (uglavnom akcije manjih kompanija). Nekim hartijama od vrednosti koje se kotiraju na berzitrguje se preko OTC-a (treće tržište). Treće tržište je deo OTC-a koje se sastoji od brokersko dilerskih kuća koje stvaraju tržište za kupoprodaju pojedinih hartija od vrednosti realizujući i male, pojedinačne naloge ali i velike transakcije. Vremenom, razvilo se i četvrto tržište koje predstavlja komunikacione mreže među institucionalnim investitorima koji trguju velikim blokovima uz minimalne troškove.14 Mesto susretanja ponude i tražnje se dosta promenilo tokom vremena i kretalo se od trgova gradova, preko gostionica i specijalizovanih zgrada, pa sve do globalnog tržišta povezanog savremenim tehnologijama. Do 70 - tih godina berza je bila vezivana isključivo za određenu adresu zgrade u kojoj se odvijala trgovina. Pravilo koje je pratilo berzansku trgovinu bilo je: uvek na istom mestu i u isto vreme. Međutim, razvojem kompjuterske tehnologije ovo pravilo ustupilo je mesto novom: stalno i svuda. Razvijene berze počele su da se povezuju kompjuterima i postalo je moguće trgovanje na bilo kojoj berzi koja je u mreži 24 časa dnevno. Jedna od najpoznatijih mreža je GLOBEX stvorena od strane dve čikaške, jedne pariske i jedne 13Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima 47/2006, Član 96.World Federation of E xchange, 2009 Market Highlights

14Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima 47/2006, Član 96.World Federation of E xchange, 2009 Market Highlights

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

londonske berze, a sam naziv nam govori o smanjivanju značaja određenog mesta za poslovanje berze.15 Sa razvojem trgovine razvijala su se i pravila trgovanja. Pravila trgovanja - berzanske uzanse obuhvataju propise koji pored trgovanja regulišu i učesnike - postupak prikupljanja ponude i tražnje, izdavanje naloga, uparivanja i zaključivanja posla. Pored njih postoje i standardi koji se odnose na predmet trgovanja. Pravila berze treba da propišu: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

uslove za jednak pristup tržištu, profesionalizam posrednika i njihovih zaposlenih, ispunjenje minimalnih zahteva kapitala i solventnosti posrednika, instrumente za obezbeđenje kreditne sposobnosti posrednika, sprovođenje disciplinskih postupaka, rešavanje konflikta interesa među učesnicima na tržištu.16

2.2.Učesnici na berzi Poslove trgovine hartijama od vrednosti na berzi mogu obavljati članovi berze. Izuzetno, ove poslove mogu obavljati Republika i Narodna banka Srbije. Članovi berze su brokerskodilerska društva i ovlašćene banke. Statutom berze propisuju se uslovi za sticanje svojstva člana berze.17 U berzanskim poslovima mogu učestvovati samo ovlašćena lica - berzanski posrednici: brokeri i dileri (razlikuju se prema načinu trgovanja). Oni ne kreiraju svoje finansijske instrumente već posreduju između ostalih učesnika, čime doprinose lakšem odvijanju finansijskih tokova. Berzanski posrednici moraju biti registrovani kod nadležnog državnog organa koji im izdaje dozvolu za rad. Broker je agent koji kupuje i prodaje, odnosno obavlja transakcije za račun svog klijenta (za tuđe ime i za tuđ račun), i za to naplaćuje proviziju, koja je određena aktima brokerskodilerskog društva. 15Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima 47/2006, Član 96.World Federation of E xchange, 2009 Market Highlights 16 Jeremić, Z.,: Finansijska tržišta, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2006. str.42. 17 Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima 47/2006, Član 96.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Diler obavlja posredničke poslove u svoje ime i za svoj račun dok mu je osnovni motiv ostvarenje zarade na osnovu razlike između kupovne i prodajne cene. U Republici Srbiji obaveze, dužnosti i prava brokera i dilera su precizirane Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, regulativom Beogradske berze i drugim aktima.18 Obaveze berzanskih posrednika: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Obaveza da postupa u skladu sa dobijenim nalogom, Obaveza da se stara da izvrši primljeni nalog, Obaveza da se stara o interesima klijenta, Obaveza otvaranja računa, Obaveza da obaveštava klijenta o svim važnim činjenicama, Obaveza da čuva poslovnu tajnu, Obaveza da vodi knjigu naloga, Obaveza da obavesti klijenta o izvršenju naloga.

Na berzanskom tržištu može se trgovati samo hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze. Uslove za listing i kotaciju na berzi propisuje berza, pravilnikom o listingu i kotaciji tih hartija na koji Komisija daje saglasnost.

3.FUNKCIJE BERZE Bitna uloga berze je da obezbedi kontinuelno tržište hartija od vrednosti po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate. Kontinuitet se smatra neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti bez kojih bi se teško mogla privući sredstva investitora koji u njih ulažu. Na ovaj način smanjuje se kolebanje cena hartija od vrednosti što povećava njihovu likvidnost, odnosno mogućnost konverzije u gotovinu putem prodaje. 19 Četiri osnovne funkcije berze su: 1. 2. 3. 4.

listing trgovanje kliring i saldiranje informisanje.

18 Izvor: Beogradska berza, Berzanski pojmovnik 19 Izvor: Beogradska berza, Berzanski pojmovnik

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Listig je prva i suštinska funkcija berze čiji je osnovni cilj obezbeđenje sigurnosti trgovanja i uvođenje odgovornosti. Na zvaničnom tržištu kompanije se listiraju po strogim kriterijuma. Ove kriterijume objavljuje berza i one su dužne da poštuju sve procedure o izloženosti poslovanja, moraju izveštavati javnost o promenama koje mogu imati uticaja na kretanje cene akcija. Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (član 42.) definisano je da su izdavaoci hartija od vrednosti koje se izdaju javnom ponudom dužni da u roku od tri dana od dana upisa hartija od vrednosti u Centralni registar hartija od vrednosti i otvaranja emisionog računa podnesu zahtev za prijem na listing Berze ili zahtev za prijem na vanberzansko tržište. Prijem na vanberzansko tržište obavlja se na osnovu dostavljenog Ugovora o uključenju na vanberzansko tržište, potpisanog od strane izdavaoca, prospekta izdavaoca, kao i druge dokumentacije propisane Pravilima poslovanja Berze. Ne postoje posebni kriterijumi za uključenje akcija na vanberzansko tržište Beogradske berze. U slučaju da izdavalac u skladu sa Zakonom, podzakonskim aktima Komisije za hartije od vrednosti i Pravilima Berze ne podnese zahtev za uključenje akcija na vanberzansko tržište, akcije se uključuju na vanberzansko tržište Berze po zahtevu akcionara izdavaoca, koji je dužan da uz Zahtev (čiju formu propisuje direktor Berze) podnese Berzi i dodatnu dokumentaciju i dokaze propisane pravilima Berze. Za prijem na berzansko tržište (Prime i Standard Market) izdavaoci su obavezni da Berzi dostave dokumentaciju propisanu Pravilnikom o listingu i kotaciji. Ovaj pravilnik propisuje i dodatne uslove za prijem hartija od vrednosti na Prime i Standard Market Beogradske berze.20 Kada govorimo o trgovanju, kao drugoj funkciji berze, ona mora da obezbedi odgovornost prema učesnicima na tržištu kapitala, ali i među njima samima. Prikupljanje naloga ponude i tražnje, uparivanje ponude i tražnje, zaključivanje poslova, obrada, sjedinjavanje i objavljivanje cena i kotacija na tržištu mora biti ravnopravno za sve učesnike. Ovi poslovi moraju biti strogo standardizovani i formalizovani.

20 Izvor: Beogradska berza, Prijem na tržište

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Na berzi se trgovanje odvija promptno i na termin. Kao što i samo ime kaže kod promtnih poslova, plaćanje i isporuka kupljenog berzanskog materijala vrši se odmah ili neposredno posle zaključenja posla, najčešće u roku od pet dana. Kod terminskih poslova, plaćanje i isporuka kupljenog berzanskog materijala se obavlja posle određenog vremena od momenta zaključenja ugovora, nejčešće u roku dužem od pet dana. U poslednje vreme ovi poslovi doživeli su ekspanziju. Osnovni razlog je jer oni omogućavaju zaštitu interesa učesnika u trgovini. Drugi razlog je zbog špekulativnih radnji, usled očekivanih promena cena u odnosu na cene koje važe u momentu zaključivanja nekog berzanskog posla. Kliring i saldiranje su sledeće funkcije berze, koje slede nakon trgovanja, u kojima se vode računi svih učesnika u trgovanju, kao i računi pojedinih predmeta trgovanja. Na ovaj način uspostavlja se dvojno računovodstvo. Berza treba da obezbedi blagovremeno obavljanje kliringa i tačno saldiranje transakcija zaključenih na tržištu. Vlasništvo nad hartijama od vrednosti mora biti eksplicitno sadržano u nacionalnom zakonodavstvu koji mora davati jasne definicije svih sistema. Informisanje kao poslednja funkcija berze ima više dimenzija. Prvo, berza obaveštava javnost o svim aktivnostima, a pre svega o trgovanju. Zatim, postoji sistem informisanja nadležnih institucija koje kontrolišu rad berze. i najzad, sami članovi berze dobijaju podatke koji imaju bitan uticaj na njihovo poslovanje. Berzansko poslovanje karakteriše načelo javnosti. Ona ima obavezu da obaveštava javnost o obimu ponude i taržnje, o obimu zaključenih poslova, o cenama, o kotacijama i dr. Funkcija informisanja od izuzetnog je značaja za investiture, koja im putem transparentnosti omogućava donošenje pravih odluka.

3.1.Osnovne berzanske operacije Osnovne berzanske operacije se uobičajeno nazivaju berzanski proces ili ciklus. Zapravo se radi o standardnom redosledu operacija jedne berzanske transakcije. Ovaj ciklus obuhvata tri faze: 1. 2.

Skup operacija na relaciji broker- ivestitor (klijent brokera); Skup operacija na relaciji broker- berza;

MASTER RAD U SRBIJI 3.

BERZANSKO POSLOVANJE

Skup operacija koje slede trenutak prodaje, a tiču se obračuna i saldiranja

berzanskih operacija.21 Prva faza obuhvata operacije između brokera i investitora koji definišu svoje odnose ugovorom o međusobnim pravima i obavezama. Glavni regulatorni organ je Komisija za harije od vrednosti kao i posrednici svojim etičkim kodeksima i uzansama. Kada dođe do zaključenja ugovora između brokera i investitora, broker je dužan da izvrši nalog po dogovorenoj ceni, u dogovorenom vremenu i po dogovorenim troškovima. U ovoj fazi dolazi i do otvaranja računa hartija od vrednosti i računa novca klijenta. Odeljenje za evidenciju hartija od vrednosti vodi evidenciju hartija koje se nalaze kod brokerske kuće i dužno je da evidentira sve promene po osnovu kupovine i prodaje hartija od vrednosti. Sve promene se moraju videti na dugovnoj i potražnoj strani. Tako da ako je hartija primljena od klijenta, onda račun klijenta potražuje, a račun trezora duguje. Knjigovodstvo brokerske kuće vodi evidenciju dnevnog kretanja novca i hartija. Proces otvaranja računa kupca je sledeći: 1. 2.

Kupac potpisuje ugovor o zastupanju i custoty ugovor sa brokerom; Na osnovu tog ugovora broker otvara račun hartija u klirinškoj kući i račun novca

u banci kao svoje podračune; 3. Prema kupčevom nalogu za prenos sredstava, broker vrši uplatu novca na svoj novčani podračun. Otvaranje računa prodavca je potpuno isto prethodnom postupku, sem što se hartije sa njegovog računa prebacuju na račun hartija od vrednosti kupca koji postoji kao podračun Custody banke u klirinškom sistemu. U ovoj fazi dolazi do izdavanja kupovnih i prodajnih naloga od strane klijenata, i to po sledećem redosledu: a) b)

kupac izdaje nalog saglasno ugovoru sa brokerom; broker unosi kupovni nalog u računarski sistem berze. Berza potvrđuje prijem

c) d)

saglasno ugovoru prodavac izdaje prodajni nalog; broker šalje upit Custody banci, koja potvrđuje da će izvršiti saldiranje;

naloga;

21 Šoškić, D., Živković, B.,:Finansijska tržišta i institucije, Centar za istraživačku delatnost ekonomskog fakulteta, Beograd, 2006, str.533.

MASTER RAD U SRBIJI e)

BERZANSKO POSLOVANJE

broker unosi nalog u računarski sistem berze koja potvrđuje brokeru prijem

naloga. Druga faza je ona koja nastaje na relaciji broker - berza i obuhvata realizaciju naloga i formiranje cene (kotaciju) finansijskog instrumenta. U ovoj fazi berzanski posrednik unosi nalog u sistem koji ga prosleđuje u tzv. knjigu naloga (order book). Kada se nalog prihvati u knjizi, koja je u elektronskoj formi, spreman je za izvršenje nakon otkrivanja cene. Trgovanje na berzi ima sledeće faze: a)

prodajni i kupovni nalozi su međusobnoj interakciji gde dolazi do njihovog

izvršenja; b) c) d)

zaključnica je dokaz izvršene transakcije; zaključnica se dostavlja klirigu i brokerima koji su zaključili tarnsakciju; kliring utvrđuje neto novčane obaveze članova i bruto obaveze klijenata koji

isporučuju prodate hartije; e) brokeri obaveštavaju klijente o izvršenoj trgovini, a klijenti potvrđuju prijem obaveštenja. Treća faza sledi nakon izvršavanja transakcije na berzi i poznata je kao saldiranje i obračun berzanskih transakcija. U ovoj fazi se upoređuju i potvrđuju zaključene kupoprodajne operacije na tržištu i njihovo izvršavanje transferom novca i hartija od vrednosti. Ovu operaciju prate brojne knjigovodstvene promene kao što su registracija transfera vlasništva i priliv i odliv novčanih sredstava. Glavna funkcija ovog procesa je smanjenje transakcionih troškova.

3.1.1.Sklapanje ugovora sa klijentom

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Berzanski posrednik sa klijentom može sklopiti različite vrste ugovora od kojih su najznačajniji: 1. Ugovor o otvaranju o vođenju računa hartija od vrednosti. Na osnovu ovog ugovora berzanski posrednik otvara račune hartija od vrednosti klijentu u Centralnom registru hartija od vrednosti. Ovo još ne znači da klijent može da ispostavlja naloge berzanskom posredniku. 2. Ugovor o prenosu. Kada klijent želi da promeni berzanskog posrednika sa njim sklapa ugovor o gašenju vlasničkog računa hartija od vrednosti odnosno o otvaranju vlasničkog računa hartija od vrednosti kod novog posrednika. 3. Ugovor o posredovanju u berzanskoj trgovini. Ovo je najvažniji ugovor izmežu klijenta i berzanskog posrednika koji klijentu omogućuje trgovanje na berzi preko berzanskog posrednika. Postupak zaključivanja Ugovora o posredovanju u berzanskoj trgovini sa klijentom je skedeći: U razgovoru sa klijentom (potencijalnim kupcem ili prodavcem akcija) berzanski posrednik klijentu predočava sve bitne činjenice koje su klijentu od značaja za ulaza u poslovni odnos sa berzanskim posrednikom.22 U neformalnom kontaku sa klijentom se identifikuju njegove želje, zahtevi i opasnosti koje klijent očekuje od trgovine na berzi. Neizbežne teme su naravno rizici koje klijent preuzima na sebe ulaskom u poslovni odnos sa berzanskim posrednikom, odnos rizika i dobiti, pravila po kojima se odvijaju poslovni odnosi, međusobna prava i obaveze koja klijent i posrednik preuzimaju jedan prema drugom, troškovi koje klijent snosi itd. Nakon toga pristupa se formalizaciji odnosa klijent – posrednik. Od klijenta se traži spisak dokumenata kojim se vrši upoznavanja sapravnom i tekućom finansijskom pozicijom klijenta. Od pravnih lica se npr. traži: a) b) c) d) e) f)

akt o osnivanju, statut, rešenje registarskog suda, godišnji obračuni sa izveštajem o reviziji, podaci o licima sa posebnim ovlašćenjima, dokaz o postojanju sredstava za izvršenje obaveza po poslovima koji se zaključe

sa posrednikom i sl. 22 http://www.belex.rs/, pristup sajtu 28.07.2011., vreme pristupa 21:25:00.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Od fizičkih lica se traži manje obimna dokumentacija i to je obično neki identifikacioni dokument (lična karta ili pasoš), pokriće na novčanom računu i - ili dokaz o vlasništvu nad hartijom od vrednosti. Nakon ovoga sledi potpisivanje Ugovora o psredovanju u berzanskoj trgovini i obično upoznavanje klijenta sa licem koje će pratiti poslovni odnos klijenta sa posrednikom.

3.1.2.Otvaranje odgovarajućih računa klijenta Nakon formalizovanja odnosa klijent - berzanski posrednik sledi otvaranje odgovarajućih računa klijentu koji će mu omogućiti trgovinu hartijama od vrednosti. To su obično sledeći računi:23 1. vlasnički račun hartija od vrednosti klijenta - ukoliko ga klijent nema, u ime klijenta otvara ga berzanski posrednik u korisničkoj web aplikaciji Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, na osnovu prethodno potpisanog Ugovora o otvaranju o vođenju računa hartija od vrednosti između klijenta i berzanskog posrednika. Ukoliko klijent ima već otvoren račun hartija od vrednosti kod drugog berzanskog posrednika, sklapa se Ugovor o prenosu, kojim se taj račun gasi, a otvara račun kod novog berzanskog posrednika. Na vlasničkom računu hartija od vrednosti evidentirane su sve hartije u vlasništvu trgovca. 2. namenski račun za kupovinu hartija od vrednosti - predstavlja novčani, dinarski ili devizni račun za kupovinu hartija od vrednosti - klijent ga otvara kod banke člana Centralnog registra i na njega deponuje sredstva za kupovinu hartija od vrednosti. Svaki ispostavljeni nalog za kupovinu hartija od vrednosti mora da ima pokriće u novcu odmah (pokrivenost 100%). Ukoliko je berzanski posrednik neka brokersko - dilerska kuća potrebno je da klijent sa njom potpiše i odgovarajuće Ovlašćenje za prenos sredstava sa namenskog računa, kojim se klijent obavezuje da ne može povući sredstva deponovana za kupovinu hartija od vrednosti bez saglasnosti brokersko-dilerskog društva u cilju zaštite brokersko - dilerskog društva u slučaju da klijent ispostavli naloge, pa povuče novčana sredstva sa namenskog računa.

23 http://www.belex.rs/, pristup sajtu 28.07.2011., vreme pristupa 21:25:00.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

3. namenski račun za prodaju hartija od vrednosti - predstavlja novčani, dinarski ili devizni račun za prodaju hartija od vrednosti - klijent ga otvara kod banke člana Centralnog registra i na njega se deponuju sredstva nakon prodaje hartija od vrednosti, po završetku kliringa i saldiranja u Centralnom registru.

3.1.3. Otvaranje naloga za kupovinu ili prodaju hartija od vrednosti Način dostavljana naloga za kupovinu ili prodaju hartija od vednosti propisan je ugovorom između klijenta i brokerske kuće, pri čemu važnu meru obezbeđenja predstavlja šifra koja se dodeljuje prilikom sticanja statusa klijenta. Klijent može dati nalog telefonski uz navođenje šifre i ovlašćenog lica radi provere verodostojnosti naloga, a svi nalozi moraju biti naknadno potvrđeni u pisanoj formi i potpisani od ovlašćenog lica. Kod razvijenijih zemalja svi telefonski razgovori sa klijentima se snimaju i čuvaju. U domaćoj praksi je čest slučaj da se klijent sa brokerom dogovori o uslovima naloga, nakon čega broker popunjen obrazac naloga šalje klijentu mailom (skenirano) ili faksom.24 Zatim klijent potpiše nalog i vraća ga posredniku takođe mailom (skenirano) ili faksom. Nalozi za trgovinu mogu biti:25 a)

po vrsti transakcije: kupovni (buy), kada klijent želi da kupi hartiju od vrednosti

ili prodajni (sell), kada klijent želi da proda hartiju od vrednosti; b) po ceni: limitirani (limit) ili tržišni (market). Limitirani nalozi su oni u kojima je tačno naznačena cena da se kupovina neke hartije izvrši po ceni ne višoj od naznačenog limita, odnosno da se prodaja neka hartije izvrši po ceni ne nižoj od naznačenog limita. Za razliku od limitiranog naloga klijent može dati i tržišni nalog (nalog po najpovoljnijim uslovima) koji je obično dnevni i izvršava se odmah; c) po vremenu važenja: dnevni (day), nedeljni (week), mesečni (month) ili do opoziva. Klijent po želji utvrđuje vremensku vrednost naloga, pri čemu nalog do opoziva, po pravilima Beogradske berze ima rok trajanja 90 dana, nakon čega ga broker mora ponovo uneti;

24 http://www.belex.rs/, pristup sajtu 28.07.2011., vreme pristupa 21:25:00. 25 http://www.belex.rs/, pristup sajtu 28.07.2011., vreme pristupa 21:25:00.

MASTER RAD U SRBIJI d)

BERZANSKO POSLOVANJE

po veličini: standardni lot (round lot) ili pojedinačna hartija (odd lot). Trgovanje

hartijama se obično obavlja u lotovima od 10 ili 100 komada, međutim, klijenti ograničenih investicionih mogućnosti izdaju naloge i na pojedinačne hartije.

3.1.4. Izvršenje naloga klijenta, zaključnica i obaveštavanje klijenta Nakon prijema naloga za trgovanje od klijenta ovlašćeni broker unosi nalog u aplikaciju Beogradske berze - BELEX aplikaciju. Aplikaciji se pristupa sa radne stanice na kojoj je ta aplikacija instalirana tako što se prvo u čitač smart kartica ubaci identifikaciona smart kartica ovlašćenog brokera i otkucaju potrebni PIN kodovi. Nakon logovanja na server pojavljuje se glavna tabla na kojoj se mogu videti sve hartije od vrednosti kojima se trenutno trguje i trenutne (real time) karakteristike trgovine. Belex – trgovačka radna stanica GLAVNA TABLA - Pregled svih hartija od vrednosti kojima se trguje dat je na glavnoj tabli. Značenja kolona na glavnoj tabli su sledeća: Simbol - oznaka hartije po kojoj se prepoznaje emitent i vrsta hartija od vrednosti. Na gornjoj tabli je označen red koji u koloni simbol ima oznaku TMKI - što znači da je reč o običnim akcijama preduzeća Toza Marković iz Kikinde. Simboli akcija svih preduzeća mogu se naći na sajtu Beogradske Berze – www.belex.co.yu. Cena - indikativna cena sa prethodnog trgovačkog dana. Ova cena predstavlja referentnu cenu sa prethodnog berzanskog sastanka i na osnovu nje se određuje zona fluktuacije, tj. gornja i donja granica u okviru kojih se mogu kretati cene na ovom berzanskom sastanku. Ova zona za akcije iznosi ±20% od indikativne cene. Bid - označava cenu po kojoj berzanski posrednik želi da kupi hartije od vrednosti, koja je trenutno najviša tj najpovoljnija za prodavca (u označenoj koloni 1.511,00 dinara po akciji). Bid kol. - označava količinu hartija od vrednosti koju berzanski posrednik želi da kupi po bid ceni (u označenoj koloni 18 akcija). Ask - označava cenu po kojoj berzanski posrednik želi da proda hartije od vrednosti, koja je trenutno najniža tj najpovoljnija za kupca (u označenoj koloni 1.570,00 dinara po akciji).

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Ask kol. - označava količinu hartija od vrednosti koju berzanski posrednik želi da proda po ask ceni (u označenoj koloni 557 akcija). Sum bid - predstavlja ukupnu tražnju, odnosno trenutno ukupan broj akcija koji šeli da se kupi. Sum ask - predstavlja ukupnu ponudu, odnosno ukupan broj akcija koji želi da se proda. Kolone Obim (obim trgovanja), Open (cena na otvaranju), High (najviša cena), Low (najniža cena) se popunjavaju nakon zaključenja transakcija odnosno posle odreženih faza u trgovanju.26 Pozicioniranjem na određenu kolonu dobija se dubina tržišta za hartiju od vrednosti, tj. pregled svih važećih naloga za kupovinu ili prodaju te hartije od vrednosti. Na osnovu naloga za kupovinu ili prodaju hartija od vrednosti klijenta, broker proverava da li je taj nalog pokriven 100% (da li na vlasničkom računu klijenta zaista postoji dovoljno hartija koje želi da proda, odnosno da li na namenskom računu postoji dovoljno novčanih sredstava za kupovinu hartija po uslovima iz naloga). Ukoliko je sve u redu, broker pristupa unošenju elemenata naloga u BELEX aplikaciju. Ukoliko dođe do uparivanja naloga sa strane ponude, odnosno tražnje, tj. zaključenja transakcije, nakon završetka trgovačkog dana mogu se elektronski preuzeti zaključnice, odnosno povrde o obavljenom trgovanju. Broker je obavezan da klijentu odmah nakon uspešne transakcije dostavi potvrdu o realizovanom nalogu. Zaključnice Berza u elektronskoj formi šalje u Centralni registar radi postupka kliringa i saldiranja transakcije.

4.BERZANSKO TRGOVANJE HARTIJAMA OD VREDNOSTI Ovlašćene banke ili brokersko - dilerske kuće mogu da kupuju ili prodaju hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi za sebe ili za račun svojih klijenata. Kada banka kupuje akcije za sebe (u svoje ime i za svoj račun - dilerski poslovi) mora da vodi računa o određenim zakonskim ograničenjima kao što je član 34. Zakona o bankama, koji zahteva da ukupna ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva banke nemogu preći 60% kapitala

26 http://www.belex.rs/, pristup sajtu 28.07.2011., vreme pristupa 21:25:00.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

banke (ovim nije obuhvaćeno sticanje akcija radi njihove dalje prodaje u roku od 6 meseci od sticanja tih akcija). Kada banka ili brokersko - dilersko lice (u daljem tekstu berzanski posrednici) trguju hartijama od vrednosti klijenta u ulozi posrednika (tj brokera) postupak trgovine je sledeći: a) b) c) d) e) f)

sklapanje ugovora sa klijentom, otvaranje odgovarajućih računa klijenta, izdavanje naloga za kupovinu ili prodaju hartija od vrednosti, izvršenja naloga klijenta, zaključnica i obaveštavanje klijenta i praćenje kliringa i saldiranja.

5.INDIKATORI PROSEKA I BERZANSKI INDEKSI Najkvalitetniji instrumenti analize kretanja berzanskih tržišta u određenom vremenskom periodu su berzanski proseci i indeksi. Oni služe za analizu istorijskih kretanja na finansijskom tržištu, ali i za prognozu budućih kretanja kako na tržištima tako i u ekonomiji i politici uopšte. Indikatori proseka (Averages) predstavljaju aritmetički prosek određenih akcija kojima se trguje na berzi. Dobija se tako što se cene akcija odabranih kompanija sabiraju i dele sa brojem koji je definisan kao delilac ( broj kompanija čije akcije ulaze u prosek). Ponder svake kompanije definisan je visinom cene konkretne hartije od vrednosti. Tako da, ukoliko je cena neke akcije viša, ona ima veći uticaj na veličinu proseka, bez obzira na obim prodatih akcija i veličinu tržišne kapitalizacije. Drugim rečima, promena cene skuplje akcije više menja vrednost indikatora, nego promena cene jeftinije akcije. Najpoznatiji indikator proseka je Dow Jones Average koji se sastoji od tri podgrupe indikatora: Inustrial Average (DJIA- koji je najpoznatiji i najčešće korišćen), Transportation Average i Utillity Average. On je osnovni indikator stanja i promena cena akcija na najpoznatijij svetskoj berzi - Njujorškoj berzi. Berzanski indeksi (Index) predstavljaju ponderisan prosek cena i obima trgovanja akcija ili obveznica. Izračunavaju se tako što se podeli ukupna tržišna kapitalizacija odabranih kompanija sa liste, sa njihovom tržišnom kapitalizacijom u prethodnom, odnosno baznom periodu.27 Ponder kompanije u indeksu određen je veličinom tržišne kapitalizacije (tržišnom 27 Tržišna kapitalizacija se izračunava tako što se broj emitovanih akcija kompanije množi sa njihovom cenom, i

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

vrednošću realizovanih akcija), tako da kompanija sa većim brojem prodatih akcija i one sa višom cenom, presudno utiču na kretanje indeksa. Najpoznatiji indeksi su: Standard & Poor's 500 (S&P 500 kompozitni index), NASDAQ, London (FT-SE 100), Tokyo (Nikkei) i drugi. Berze su danas potpuno integrisane u dnevne tokove života. Vesti o kretanju indeksa na najpoznatijim berzama, kao i o važnim događajima vezanim za rast ili pad vrednosti akcija, redovno se prate u medijima. Svaki značajni događaj u svetu ostavlja trag i na kretanje berzanskih ineksa. U slučaju velikih političkih i ekonomskih potresa berze reaguju veoma brzo. Razvijena, likvidna tržišta kapitala, kao što su na primer Njujorška berza, Tokijska ili berza u Torontu predstavlja vrstu dnevnog referenduma investitora o vrednosti kompanija kojima se trguje u datom trenutku, ali isto tako predstavljaju i vodeći ekonomski indicator koji pomaže kod predviđanja budućih trendova u ekonomiji.

5.1.Praćenje kliringa i saldiranja Kada Centralni registar dobije potvrde o zaključenim transakcijama na berzi (zaključnice) započinje proces kliringa i saldiranja obaveza i potraživanja u novcu i hartijama od vrednosti. Postupak kliringa i saldiranja se odvija na sledeći način: 1. na osnovu dobijenih zaključnica sa Berze, Centralni registar u svojoj Beoklijent aplikaciji formira upit za saldiranje u vidu elektronske formule swift formata (poruka MT 295) i dostavlja tu poruku članu koji je označen kao depozitar novca ili depozitar hartija od vrednosti da bi je član konfirmirao. Depozitar novca je član Centralnog registra koji je otvorio novčani račun klijentu i koji mu pruža usluge u procesu saldiranja novčanog dela transakcije. Depozitar hartija od vrednosti je član Centralnog registra koji je otvorio račun hartija od vrednosti svom klijentu i pruža mu usluge u procesu kliringa i saldiranja transakcija (deo koji se odnosi na hartije od vrednosti). Konfirmiranjem poruke MT 295 omogućeno je da pre konačng saldiranja članovi još jednom izvrše formalnu proveru tačnosti podataka koji su navedeni u zaključnici, ali i mogućnost da klijent kontroliše rad svog brokera tako što će mu saldiranje transakcija raditi drugo lice (kastodijan) nezavisno od brokerske kuće koja samo zaključuje transakcije; odmah znamo tržišnu vrednost kompanije.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

2. kliring i saldiranje se, po pravilu, obavlja u periodu T+3 - za akcije i obveznice stare devizne štednje, što znači da je klirinški član koji je preuzeo obavezu saldiranja transakcije konfirmirajući primljenu poruku MT 295 dužan da na račun Centralnog registra položi određeni iznos novčanih sredstava najkasnije treći dan od dana trgovanja, kao garanciju da će svoje obaveze blagovremeno ispuniti; 3. na dan saldiranja (treći dan od datuma trgovanja) Centralni registar vrši prenos hartija od vrednosti koje su bile predmet trgovanja sa vlasničkog računa prodavca na vlasnički račun kupca, istovremeno sa prenosom novčanih sredstava sa namenskog računa za kupovinu hartija od vrednosti kupca na namenski račun za prodaju hartija prodavca. Princip istovremenog prenosa hartija i novca (delivery versus payment DVP) danas koriste uglavnom svi Centralni registri jer je na taj način saldiranje najmanje rizično; nedopustivo je da prodavac ostane kako bez hartija tako i bez novca, što važi i za kupca. Kada se koristi DVP princip prenos i plaćanje je istovremen proces i ovo se ne može dogoditi; 4. Posle izvršenog saldiranja Centralni registar obračunava provizije učesnicima u transakciji, tako da banka koja isplaćuje novčana sredstva učesnicima u transakciji može ta sredstva odmah transferisati brokerima, berzi i Centralnom registru hartija od vrednosti. Troškovi koji se trenutno obračunavaju fizičkim licima prilikom trgovine akcijama i obveznicama stare devizne štednje su sledeći troškovi: 1.

Akcije Obveznice stare devizne štednje 0,15% na vrednost transakcije 0,10% na

vrednost transakcije do 0,10% na vrednost 0,10% na vrednost 3,5% na vrednost; 2. Provizija Beogradske berze transakcije Provizija Centralnog registra transakcije Provizija brokerske kuće transakcije Troškovi banke do 2% na vrednost transakcije zavisno od banke; 3.

Porez na kapitalnu dobit - 20% na razliku između kupovne i prodajne cene akcije

0,30% na vrednost transakcije; 4. Porez na promet apsolutnih prava- plaća prodavac.

6.CENTRALNI REGISTAR

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Centralni registri hartija od vrednosti predstavljaju značajne institucije na finansijskim tržištima zemalja u svetu. Osnivaju se kada se pojavila potreba za registrovanjem emitovanih hartija od vrednosti i u početku su se bavile samo ovim poslovima. Vremenom, centralni registri proširuju svoje poslovanje i funkcije, tako da pored registracije emisije i vlasništva nad hartijama od vrednosti, obavljaju kliring i saldiranje. Da bi funkcionisanje centralnih registara za hartije od vrednosti bilo uspešno, potrebno je postojanje zakonske regulative koja je usaglašena sa važećim međunarodnim standardima. Postoje osnovni principi kojih se centralni registri pridržavaju, jer funkcionišu po propisanim međunarodnim standardima. Ovi principi se odnose na poštovanje pravila kliringa i saldiranja hartija od vrednosti, koji su sadržani u preporukama Međunarodne organizacije Komisija za hartije od vrednosti (IOSCO - International Organization of Securities Commission Recommendatins). Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti a.d. Beograd predstavlja instituciju koja vodi jedinstvenu evidenciju o vlasnicima svih hartija od vrednosti koje su emitovane na području Republike Srbije. Centralni registar predstavlja klirinšku kuću koja vrši kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu proisteklih iz procesa trgovanja sa hartijama od vrednosti, odnosno vrši prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa plaćanjem. Nije moguće proknjižavati hartije od vrednosti sa računa prodavca na račun kupca ako sva novčana sredstva nisu preneta sa kupčevog na račun prodavca. O registarciji, kliringu i saldiranju hartija od vrednosti, kao i o drugim činjenicama značajnim za organizovano tržište hartija od vrednosti, Centralni registar podnosi izveštaj Komisiji za hartije od vrednosti. U Centralnom registru se vode sledeći računi: a) b) c)

računi hartija od vrednosti članova Centralnog registra, računi deponovanih hartija od vrednosti, emisioni računi

Zakon o tržištu hartija od vrednosti (čija primena je počela oktobra 2003.) definisao je CR HoV kao nezavisnu instituciju i akcionarsko društvo u kojem treba najmanje 51% akcija da bude u vlasništvu države. U skladu sa navedenim Zakonom, Centralni registar HoV je osnovan kao samostalna institucija i akcionarsko društvo koje je u potpunoj svojini države. CR HoV predstavlja instituciju koja treba da unapredi razvoj finansijskog tržišta u Srbiji. 29

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Njegovo poslovanje obuhvata: a)

registraciju različitih vrsta hartija od vrednosti, u koje spadaju: obveznice, akcije,

blagajnički zapisi, trezorski zapisi, komercijalni zapisi itd. b) otvaranje računa hartija od vrednosti i novčanih računa za fizička i pravna lica, c) prenošenje hartija od vrednosti sa računa prethodnog na račun novog vlasnika, d) registrovanje prava trećih lica na hartijama od vrednosti kao što je npr. pravo zaloge itd., e)

obavljanje poslova kliringa i saldiranja kako hartija od vrednosti tako i novčanih

sredstava. Sistem saldiranja je dizajniran u skladu sa Preporukama IOSCO – Međunarodne organizacije Komisija za hartije od vrednosti (Recommendations for Securities Settlement systems - Committee on Payment and Settlement Systems – CPSS; Technical Committee of the International Organization of Securities Commissions - IOSCO.) CR HoV je član međunarodne organizacije ANNA (Association of National Numbering Agencies) s obzirom da dodeljuje CFI kod 18 i ISIN broj 19 u skladu sa ISO standardima i da predstavlja Numeričku Agenciju za teritoriju Srbije. CR HoV je takođe član međunarodnih organizacija ECSDA (European CSD Association), ISSA (International Securities Services Association) i EACH (European Association of Central Counterparty Clearing Houses). Članovi CR HoV-a mogu biti: Republika Srbija, Narodna banka Srbije, brokerskodilerska društva, banke, berza, društva za upravljanje fondovima i inostrana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti. Danas, CR HoV ima preko 100 svojih članova, banaka i brokersko - dilerskih društva. Ovi članovi mogu otvarati podračune za svoje klijente koji mogu biti fizička i pravna lica. Republika Srbija i Narodna banka Srbije su takođe članovi CR HoV. Pomenuti Zakon o tržištu hartija od vrednosti je ustanovio dematerijalizaciju hartija od vrednosti što predpostavlja elektronski upis hartija na računima njihovih vlasnika. U obavljanju svojih funkcija CR HoV upotrebljava elektronsku razmenu podataka sa svojim članovima kao i drugim učesnicima u procesu trgovanja u zemlji.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Imajući u vidu da CR HoV posluje po medjunarodnim standardima, može se reći da ispunjava uslove u pogledu podobnosti koji se traže od jedne klirinške kuće u razvijenim zemljama i da je u stalnom procesu unapredjivanja svog poslovanja.28

Učesnici

Brokersko –dilerska društva Ovlašćene banke Kastodi banke Društva za upravlajnje investiconim fondovima Investicioni fondovi - otvoreni fonodovi - zatvoreni fondovi Profesionalni investitori Društva za upravljanje penzijskim fondovima Penzijski fondovi Brokeri Portfolio menadžeri Investicioni savetnici Berze Članovi berze Centralni registar za HOV Članovi centralnog registra - banke - banke sa ovlašečnjima brokera - brokersko – dilerska društva Registrovane HOV u Centralnom registru Uknjiženi emitenti HOV u Centralnom registru

30.09.2008 broj 85 19 12 16 17 15 2 1 9 8 1,038 75 19 1 92 1 105 13 18 74 2,506 0

30.09.2009. broj 61 21 13 11 16 13 3 2 9 10 1,085 109 32 1 79 1 95 13 19 63 2,470 4,939

Tabela 2. Pregled učesnika na tržištu hartija od vrednosti U Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na dan 30. jun 2009. godine bio je ukupno registrovano 2.470 hartija od vrednosti. Pregled broja registrovanih učesnika na tržištu hartija od vrednosti u Republici Srbiji na kraju trećeg kvartala 2009. godine prikazan je u tabeli. U posmatranom period smanjen je broj brokersko- dilerskih društava u odnosu na isti period prethodne godine za 24 ili 28,2% (više nego za četvrtinu), dok se broj društava za upravljanje investicionim fondovima smanjio za 5 ili 31,25%. U istom period broj ovlašćenih i kastodi banaka povećan je za 1, što čini neznatnu promenu.

28 Izvor: http://www.crhov.rs/

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Na finansijskom tržištu mnogih zemalja, dosadašnja praksa je ustanovljavanje jedinstvene institucije Centralnog registra hartija od vrednosti. Zbog toga je ova institucija često proglašavana monopolskom, što je delom i istina, zbog postojanja obaveze uknjižavanja svih emitenata i svih hartija od vrednosti. Iz tog razloga mora se viditi računa o iznosu provizija koje se plaćaju od strane korisnika kao naknada za obavljanje usluga Centralnog registra. Provizije moraju biti na niskom nivou, tolikom da pokrivaju njihove osnovne troškove. Zbog činjenice da Centralni registri najčešće predstavljaju neprofitne institucije, smanjivanje provizija ima za glavni cilj da podstakne razvoj finansijskog tržišta povećavajući broj transakcija na dnevnom nivou.

na berzi

van berze

29%

71%

Grafik 1. Struktura izvršenih transakcija januar- septembar 2009.godine

6.1.Komisija za HOV U svim nacionalnim ekonomijama posebna pažnja se posvećuje regulaciji finansijskih tokova na tržištu kapitala, jer njihovo narušavanje dovodi do poremećaja u svim privrednim granama. Regulaciju tokova vodi se preko nosilaca: brokersko - dilerskih kuća i banaka i institucija koje su nastale radi njihovog efikasnijeg odvijanja: berze i registri hartija od vrednosti. 32

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Praksa je pokazala da je najbolji način regulacije tržišta kapitala onaj koji počiva na nezavisnoj ustanovi tipa komisije. Pošto ovakva ustanova stoji po strani vlade kao izvršne vlasti, onda su i šanse od njihovog uplitanja u tržišne tokove minimalne. Jer cilj regulacije nije uticanje na tokove kapitala i novca već obezbeđenje što efikasnijeg prometa, pod jednakim uslovima za sve učesnike. Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije je nezavisna i samostalna organizacija, osnovana 16.februara 1990. godine kao nacionalni regulatorni organ sa ciljem regulisanja, nadzora i unapređenja domaćeg finansiskog tržišta. Komisija je odgovorna za zakonito funkcinisanje tržište hartija od vrednosti, sa ciljem zaštite investitora i obezbeđivanje pravičnosti, efikasnosti i transparentnosti tog tržišta. Komisija vrši nadzor nad primenom: 1. 2. 3.

Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata; Zakona o preuzimanju akcionarskih društava; Zakona o investicionim fondovima.

Jedna od osnovnih nadležnosti Komisije je licenciranje učesnika na finansijskom tržištu. Nakon izdavanja licenci, ona vrši nadzor nad poslovanjem brokersko - dilerskih društava, berzi, investicionih fondova, Centralnog registra, ovlašćenih banaka, kastodi banaka i drugih lica. Zakon propisuje da Komisija ima pet članova, uključujući i predsednika Komisije, koje birai razrešava Narodna Skupština Republike Srbije. Predsednik i članovi Komisije ne mogu obavljati druge poslove koji mogu uticati na njihovu samostalnost, nepristrasnost i društveni ugled.

6.2.Ovlašćenja i odgovornost komisije U okviru svojih nadležnosti Komisija: 1. donosi akte radi sprovođenja gore pomenutih zakona; 2. odobrava: a) izdavanje hartija b) pravnim licima status profesionalnih investitora c) objavljivanje ponude za preuzimanje akcionarskih društava 33

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

3. daje dozvole: a) za rad - organizatoru tržišta b) za obavljanje delatnosti brokerskodilerskog društva i ovlašćenim bankama (za obavljanje poslova kastodi banke) c) za rad društvu za upravljanje a. 4.daje saglasnost: d) na izmene akata e) na statusne promene 4. utvrđuje: a) način čuvanja dokumentacije i kriterijume koje moraju ispuniti učesnici u poslu sa hartijama od vrednosti b) obavezne informacije koje se dostavljaju i javno objavljuju vodi registre: a) javnih društava b) društva za upravljanje c) investicionih fondova d) profesionalnih investitora 5. prati stanje i kretanje na organizovanom tržištu, daje informacije i sprovodi mere za 6. otklanjanje poremećaja na tom tržištu 7. sarađuje sa međunarodnim organizacijama.29 Iz navedenog se vidi da su dužnosti i ovlašćena Komisije brojne i široko definisane. Osnovne funkcije koje ona ima usmerene su ka zaštiti investitora, obezbeđenju efikasnog i poštenog tržišta i smanjenju rizika. Posebno je uočljiva njena nadzorna i zaštitna funkcija koja joj daje pravo pokretanja sporova, što je ujedno i novina kada se poredi sa prethodnom regulativom. Ovlašćena Komisije zadovoljavaju principe IOSCO. Komisija je u maju 2002. godine primljena u IOSCO (Međunarodnu organizaciju regulatora tržišta kapitala). IOSCO je multilateralna internacionalna organizacija, osnovana 1974. godine, koju čine nacionalne komisije za hartije od vrednosti (kao redovni članovi) i berze i druge samoregulatorne organizacije i finansijske organizacije na finansijskom tržištu (kao pridruženi i udruženi članovi). IOSCO je osnovana sa ciljem da njeni članovi sarađuju kako bi promovisali visoke standarde u regulaciji i održavanju stabilnosti tržišta, radi razmene informacija i udruživanja napora u cilju uspostavljanja standarda i radi pružanja uzajamne pomoći.

29 Izvor: http://www.crhov.rs/

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Članstvo u IOSCO je naročito bitno sa aspekta razvoja domaćeg tržišta, jer omogućava pomoć u razmatranju pojedinih pojava i problema i dobijanja instrukcija u cilju razvoja tržišta i poboljšanja regulative. Komisija je dužna da najmanje jednom godišnje, podnese Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj o radu, kao i izveštaj o kretanjima na organizovanom tržištu hartija od vrednosti u Republici. Komisija je dužna da Vladu tromesečno informiše o svom radu i kretanjima na organizovanom tržištu hartija od verdnosti. Na osnovu izveštaja Komisije za hartije od vrednosti za 2009. godinu možemo videti glavni pregled aktivnosti koje je ona obavila u period od januara do septembra 2009. godine, a možemo nabrojati neke od njih: odobravanje izdavanja hartika od vrednosti, kako javnom ponudom tako i bez javne ponude unapred poznatom kupcu, akcionarima i dodela zaposlenima; odobravanje ponuda za preuzimanje- ukupno 68, što je skoro duplo manje u odnosu na prethodnu godinu; odobravanje zastupničkih izjava; izdavanje dozvola; davanje saglasnosti na izmene i dopune opštih akata i odluka o imenovanju uprava i direktora; vršenje nadzora, oduzimanje dozvola za rad, privremeno zabranjivanje obavljanja poslova, podnošenje prijava za privredni prestup i davanje upozorenja; donošenje akata i donošenje mišljenja i zauzimanje stavova.

7.VANBERZANSKO TRGOVANJE Predmet - Načelno, predmet vanberzanske trgovine mogu da budu sve hartije od vrednosti koje nisu primljene u kotaciju ni jedne berze u zemlji o čijem se tržištu radi. Nije značajno da li se njima trguje privatno ili javno, da li se prodaju u emisiji ili nakon nje. Uobičajeno je da se vanberzanski trguje najviše obligacionim hartijama (obveznice i zapisi), i to pretežno državnim papirima. Međutim, i akcije kompanija koje nisu primljene u kotaciju ni jedne barze, predmet su vanberzanske trgovine. 30 Drugi finansijski instrumenti koji nisu vrednosni papiri (finansijski derivati - fjučersi, opcije, svopovi i dr.) u našem pravu mogu da budu predmet samo berzanske trgovine. Izuzetno, njima može da se trguje i van berze, ali samo bez javnog oglašavanja ponude i tražnje, između profesionalnih trgovaca (brokersko dilerska društva, banke, 30 Kidwell S. David, Peterson L. Richard, Blackwell W. David.,:Financial Institutions, Markets and Money, The Dryden Press, Harcourt College Publishers, USA, 2000.str.118

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

društva za upravljanje, penzioni i drugi investicioni fondovi), uključujući i državu pod uslovom da su po prirodi (osobinama) takvi da omogućavaju pouzdanu trgovinu van berze. Uporedno pravo različito uređuje mogućnost da predmet vanberzanske trgovine budu hartije koje su primljene u kotaciju neke berze. Jedne berze potpuno zabranjuju svojim članovima da vanberzanski trguju ne samo hartijama kotiranim u njoj, već i hartijama koje nisu u njoj kotirane. Smatra se da njihovi članovi imaju dovoljno posla u berzi, te da im nisu potrebni dodatni prihodi u vanberzanskoj trgovini. Time bi mogli da naruše svoju odanost berzi, što bi stvaralo mogućnosti za zloupotrebe i urušavanje berze. Druge berze im to dopuštaju, ali samo van svog radnog vremena. Najzad, treće im to dopuštaju i za vreme radnog vremena berze, ali ne u isto vreme kada se odvija berzanska trgovina tim hartijama (npr. ne u aukcijske dane predmetnih hartija).31 Pravila poslovanja Beogradske berze iz 2003. godine ovo pitanje ne uređuju. Zakon o tržištu hartija od vrednosti iz 2002. godine samo zabranjuje javnu trgovinu hartija van organizacionog tržišta. Ako bi se prihvatilo da i vanberzansko tržište može da bude organizovano, onda bi javna trgovina hartijama mogla da bude i vanberzanska. Iz toga se zaključuje da se i berzanski kotiranim hartijama može trgovati van berze, ali samo privatno (nejavno), što znači bez isticanja javne ponude za njihovu prodaju ili kupovinu. Organizovana javna vanberzanska trgovina hartijama, koje su primljene u kotaciju neke berze bila bi, u stvari, kvazi berzanska trgovina, što bi bilo protivno načelu jedinstvene trgovine. 32 Po tom načelu, hartijama određene vrste i klase jednog izdavaoca može da se trguje samo na jednom organizovanom tržištu u zemlji. Način trgovine - Bitna odlika vanberzanskog tržišta je njegova pogodbenost. To znači da se kupoprodaje na njemu zaključuju nagodbom ugovornika, onako kako se nađu i sporazumeju o sastojcima ugovora (vrsta, broj i cena hartija). Zbog toga su cene u mnoštvu vanberzanskih kupoprodaja promenljive. Nasuprot tome, berzanska trgovina je aukcijska, tako da se njom postiže «ravnanje» (ujednačavane) cena na tržištu. Uporedno pravo redovno dopušta da trgovina bude privatna (nejavna) ili javna. Berzanska trgovina je uvek javna, dok vanberzanska trgovina može da bude i nejavna. 31 Kidwell S. David, Peterson L. Richard, Blackwell W. David.,:Financial Institutions, Markets and Money, The Dryden Press, Harcourt College Publishers, USA, 2000.str.118. 32 Kidwell S. David, Peterson L. Richard, Blackwell W. David.,:Financial Institutions, Markets and Money, The Dryden Press, Harcourt College Publishers, USA, 2000.str.119.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Vanberzanska javna trgovine, međutim, može da se odvija samo uz prethodnu dozvolu zvaničnog nadzornog organa i pod njegovim nadzorom. Naše pravo, međutim, bitno ograničava mogućnost vanberzanske javne trgovine, dopuštajući je samo na organizovanom tržištu. Pošto Zakonom o tržištu hartija iz 2002. organizovano tržište nije organičeno samo na berzu, (čl. 5, st.5, čl 52) treba da se prihvati da javna trgovina hartijama može da se odvija i van berze, ali samo na organizovanom vanberzanskom tržištu, a ne i na neorganizovanom (stihijskom) tržištu. Problem je što Zakonom o tržištu hartija nije uređen način uspostavljanja i rada organizovanog vanberzanskog tržišta, tako da je ova mogućnost u praksi skoro isključena. Osim toga, zbog nejasne zakonske definicije moglo bi da se protumači da organizovano tržište može da postoji samo u berzi i to kao berzansko ili slobodno. Najzad, po Zakonu o tržištu hartija (čl. 53), sigurno je da van berze može da se trguje hartijama u četiri slučaja: 1.

nejavna kupoprodaja (tj. bez javnog isticanja ponude za kupovinu ili prodaju

hartija), koju može da obavi svako lice, 2. kad je kupac ili prodavac Narodna banka, bez obzira na javnost ponude, 3. kad se kupoprodaja obavlja između profesionalnih trgovaca uključujući i državu, 4. prodaja hartija u emisiji pokrovitelju, članovima grupe za prodaju i njihovim prvim imaocima (tzv. distribucija) hartija. Pravni režim - Pravni laici često misle da vanberzansko tržište nije pravom uređeno, čim za njega ne važe stroga pravila berzanske trgovine. To je zabluda, jer su gotovo svi poslovi na vanberzanskom tržištu uređeni opštim pravilima tzv. građanskog prava (onog koje uređuje imovinske odnose između ljudi). Kod nas je glavni pravni izvor kupoprodaje i ostalih poslova hartijama Zakon o obligacionim odnosima. Osim toga, organizovano vanberzansko tržište, ako se ikad kod nas bude uspostavilo ima pravo da svojim pravilima dodatno uređuje vanberzansku trgovinu koju organizuje, ali samo strože po trgovce u odnosu na opšta pravna pravila, kako bi ulagači bili bolje zaštićeni. Zakon o tržištu hartija jedino obavezuje prodavca tzv. dužničkih (obligacionih) hartija da obavesti berzu, koja ih je primila u kotaciju, o svakoj njihovoj kupoprodaji u roku od dva radna dana od njenog zaključenja. Berza je dužna da na svojoj internet oglasnoj stranici - web sajtu objavi podatke o vanberzanskoj trgovini i da besplatno omogući svakom licu uvid u njih. Ako se dužničke hartije ne kotiraju ni na jednoj berzi prodavac nema obavezu obaveštavanja berze i preko nje javnosti.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Vanberzansko tržište kod nas. Do sada je kod nas preovlađivala vanberzanska u odnosu na berzansku trgovinu. Radilo se pre svega o primarnom tržištu - emisiji državnih obveznica i komercijalnih zapisa, dok je sekundarno tržište, pogotovo akcija bilo potpuno nerazvijeno. Tek od skora se razvija berzansko tržište, kako u emisiji, tako i u preprodaji, zahvaljujući privatizaciji. Uporedo se razvija i vanberzanska sekundarna trgovina akcijama. U daljem delu rada će biti opisane: - inicijalna javna ponuda, kao oblik primarne vanberzanske trgovine, - javna ponuda za preuzimanje, kao oblik sekundarne vanberzanske trgovine i - postupak sekjuritizacije hipotekarnih kredita, kao aktivnosti koje uz aktivno učešće banka na razvijenim tržištima imaju ogromnu ulogu, a kod nas se njihov razvoj tek očekuje.

7.1.Inicijalna javna ponuda Ako je privatno preduzeće uspešno, vlasnici mogu pribaviti dodatni kapital preko mehanizma primarnog tržišta akcija. Procedura izlaska preduzeća na primarno tržište akcija naziva se procedura otvaranja. Prednosti otvaranja su sledeće: a)

rast: pristup eksternim izvorima finansiranja omogućava preduzeću brži rast, jer je

sposobnost pribavaljanja dodatnog kapitala znatno lakša kada se preduzeće kotira na berzi. b) položaj:33 preduzeće koje izlazi na tržište često stiče položaj koji mu omogućuje da dobije bankarske kredite pod povoljnim uslovima o fleksibilnost; mogućnost da se preduzeće finansira preko tržišta kapitala dozvoljava preduzeću fleksibilnu kapitalnu strukturu. Preduzeće se može lakše menjati finansijsku strukturu, tako što će menjati odnos kredita i stalnog kapitala i na taj način finansirati se na jeftiniji način o likvidnost kapitala. Vlasnici preduzeća mogu prodajom akcija koristiti berzu kako bi realizovali svoj deo imovine. Otvaranje ima i određene nedostatke: a)

izloženost javnosti: obaveza objavljivanja informacija o preduzeću, tržištima,

strukturi kapitala itd.

33 Erić, D.,:Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, 2003, str. 283.

MASTER RAD U SRBIJI b)

BERZANSKO POSLOVANJE

pritisak investitora: pritisak investitora kojima su dostupne razne informacije o

preduzeću može predstavljati bitno ograničenje za preduzeće, c) rizik preuzimanja: kod preduzeća čije su akcije u javnom prometu postoji opasnost od preuzimanja preduzeća, d) odliv poverljivih informacija. Specifičnost prve javne ponude (initial public offering - IPO) jeste u činjenici da akcije ove vrste nemaju ni tržište ni cenu. Zbog tog se početna emisija prodaje sa više od 15% diskonta, što se objašnjava neravnomernim informisanjem, rizikom banke da ne izgubi investitore itd. Za preduzeće koje izdaje početnu emisiju ovaj popust predstavlja način za ulazak na tržište. Svaki sledeći upis neće morati da bude toliko podcenjen, jer će već postojati tržište i formirana cena akcija što će smanjiti rizik. U osnovi, postoje tri glavna načina plasmana akcija: 1. javni plasman - gde se akcije plasiraju velikom broju investitora. Ovakvo funkcionisanje zahteva veliki broj finansijskih institucija. Jedna od njih je investiciona banka koja deluje kao posrednik. Njena osnovna funkcija je da kupuje HoV od preduzeća i prodaje ih investitorima. One vrše i ekspertizu, konsalting, mogu biti i garant uspešnosti, pružati usluge marketinga i što je veoma bitno, poseduju prodajnu organizaciju neophodnu za efikasnu prodaju hartija od vrednosti. Zbog toga što redovno kupuju hartije od vrednosti od preduzeća i prodaju ih investitorina, investicione banke to mogu obaviti sa znatno nižim troškovima nego što to mogu učiniti preduzeća pojedinačno. Postupak inicijalne javne ponude definisan je na domaćem tržištu Zakonom o tržištu hartija od vrednopsti i DFI. Hartije od vrednosti mogu se distribuirati samo javnom ponudom, uz objavljivanje prospekta za distribuciju hartija od vrednosti i upućivanje javnog poziva za upis i uplatu hartija od vrednosti. Lice koje namerava da distribuira hartije od vrednosti dužno je da o tome pripremi prospekt za distribuciju hartija od vrednosti i da ga podnese Komisiji za hartije od vrednosti. Kada distribuciju hartija od vrednosti vrši pokrovitelj emisije na osnovu ugovora sa izdavaocem o otkupu emisije, za pripremu prospekta za distribuciju hartija od vrednosti odgovoran je izdavalac.34 Javna ponuda hartija od vrednosti može se vršiti samo po prethodno 34 Erić, D.,:Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, 2003, str. 287.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

pribavljenom rešenju o odobrenju prospekta za distribuciju hartija od vrednosti, koje donosi Komisija za hartije od vrednosti. Distribucija hartija od vrednosti otpočinje upućivanjem javnog poziva za upis i uplatu hartija od vrednosti i stavljanjem na uvid javnosti prospekta za distribuciju hartija od vrednosti. Upis i uplata hartija od vrednosti vrše se u banci, odnosno ovlašćenoj banci – članu Centralnog registra s kojom je izdavalac zaključio ugovor. Rok za upis i uplatu hartija od vrednosti ne može biti duži od tri meseca od dana označenog u javnom pozivu za otpočinjanje upisa i uplate hartija od vrednosti. Izdavalac je dužan da, u roku od sedam dana od dana prijema rešenja o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti, Centralnom registru podnese zahtev za otvaranje emisionog računa i upis hartija od vrednosti u taj registar. Izdavalac hartija od vrednosti koje se izdaju javnom ponudom dužan je da, u roku od tri dana od dana upisa hartija od vrednosti u Centralni registar i otvaranja emisionog računa - podnese zahtev za prijem na listing berze ili zahtev za prijem na slobodno berzansko tržište. 2. privatni plasman - označava prodaju emisije ograničenom krugu investicionih investitora. Banka ovde deluje samo kao agent i dobija ugovorenu proviziju. Prospekt nije sastavni deo ponude, već se investitorima šalje memorandum o emisiji, jer se smatra da oni mogu oceniti rizik ulaganja i da imaju dovoljno kapitala da ga snose. Na razvijenim tržištima privatnim plasmanom se obično emituju dužničke hartije od vrednosti. Kamatne stope na ovako plasirane obveznice su nešto više od ostalih. Troškovi ovakve emisije niži su od javnog plasmana, jer se izbegava izrada prospekta. Neki emitenti ne žele da javno publikuju sve informacije o svom poslovanju pa se zbog toga odlučuju na ovaj način distribuiranja emisije. 3. Privilegovan plasman. Umesto prodaje akcija investitorima neka preduzeća prvo nude akcije postojećim akcionarima po osnovu prava preče kupovine (premptive right). Ovo je ponekad regulisano statusom preduzeća i služi sprečavanju smanjenja vlasničkog udela postojećih akcionara. Ako neko poseduje 100 akcija preduzeća koje namerava da poveća za 10%, on ima mogućnost da kupi još 10 akcija da bi zadržao svoj srazmerni deo.

7.2.Preuzimanje 40

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Fizičko ili pravno lice koje namerava da stekne kontrolni paket akcija u određenom preduzeću može to učiniti na dva načina. Prvi način je tzv. prikupljanje akcija koje predstavlja sukcesivnu kupovinu akcija određenog preduzeća na berzi. Na taj način akcije se otkupljuju direktno od vlasnika na sekundarnom tržištu. Procenat učešća u vlasništvu koji se stiče ovakvim kupovinama je mali, pošto je obim akcija koje se mogu steći limitiran brojem akcija kojima se trguje na sekundarnom tržištu. Ovaj postupak ima svojih prednosti (izbegava se postupak javne ponude za preuzimanje), ali traje veoma dugo i neizvesno je da li će na ovaj način sticalac uspeti da prikupi dovoljan broj akcija kojima će steći kontrolu nad ciljnim preduzećem. Ovaj način sticanja kontrolnog paketa akcija u praksi se naziva stategija grickianja (nibble). Drugi nači sticanja kontrole nad preduzećem je putem javne ponude za preuzimanje. Naime, pravno ili fizičko lice koje namerava da stekne značajno ili većinsko učešće u kapitalu drugog pravnog lica mora objaviti ponudu za preuzimanje, uz poštovanje procedure propisane zakonom. Javna ponuda je vezana za učešće u kapitalu čiji je procenat propisan zakonom i koji se kreće između 10% i 30 % (u našem pravu taj procenat je 25%).35 Prema Zakonu o tržištu HoV (članovi 67.-83.), kupovina akcija sa pravom glasa određenog akcionarskog društva po osnovu kojih se stiče najmanje 25% akcija tog društva, može se izvršiti samo ponudom za preuzimanje akcija. Ponuda za preuzimanje može se obavljati samo uz rešenje o njenom odobrenju, koje donosi Komisija za hartije od vrednosti. Pre podnošenja ponude za preuzimanje Komisiji ponudilac je dužan da deponuje sredstva kod ovlašćene banke, člana Centralnog registra, u iznosu koji je dovoljan da se kupe sve akcije koje su predmet ponude, ili da obezbedi bankarsku garanciju na isti iznos. 36 Takođe, potrebno je da zaključi sa Centralnim registrom ugovor o otvaranju računa deponovanih hartija od vrednosti na koji akcionari mogu da deponuju akcije. Najkasnije 30 dana po dobijanju Rešenja o odobrenju ponude za preuzimanje, ponudilac mora objaviti ponudu za preuzimanje. Ponuda za preuzimanje se upućuje svim zakonitim imaocima akcija, akcionarskom društvu na čije akcije se odnosi i berzi. Skraćeni tekst ponude se objavljuje javno u dnevnom 35 Vasiljević, B.,:Osnovi finansijskog tržišta, Princip, Beograd, 1999.,str.86. 36 Vasiljević, B.,:Osnovi finansijskog tržišta, Princip, Beograd, 1999.,str.86.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

listu čiji tiraž iznosi bar 50.000 primaraka. Minimalna cena po kojoj se može ponuditi otkup akcija ne može biti niža od tržišne cene, odnosno mora biti bar jednaka najvišoj ceni koju je ta akcija postigla u berzanskom trgovanju u prethodnih 6 meseci. Akcionari prihvataju ponudu za preuzimanje deponovanjem akcija na račun deponovanih hartija od vrednosti otvoren kod Centralnog registra (postupak obavljaju ovlašćene banke ili brokersko-dilerska društva depozitari hartija od vrednosti preko BEOKLIJENT aplikacije Centralnog registra, a po nalogu akcionara).37 Takođe, oni mogu povući deponovane hartije davanjem pismenog naloga svakog radnog dana dok traje ponuda. Po zatvaranju ponude, u roku od tri radna dana od preuzimanja akcija, ponudilac je dužan da ih isplati. Ako je broj akcija deponovanih na posebnom računu kod Centralnog registra veći od onog koji je dat u ponudi ili od onog koji je ponudilac spreman da prihvati, ponudilac je dužan da proporcionalno smanji broj svih deponovanih akcija koje preuzima, čime se poštuje princip jednakog tretmana sih akcionara.

7.3. Sekjuritizacija Razvoj hipotekarnih kredita na razvijenijim finansijskim tržištima doveo je i do novih aktivnosti banaka u cilju njihovog pretvaranja u likvidnije odlike aktive. Sekjuritizacija predstavlja upravo proces pretvaranja takvih oblika dugoročne i nelikvidne aktive u hartije od vrednosti, obično obveznice kojima se aktivno trguje na finansijskom tržištu. Procesom sekjuritizacije hipotekarni zajmodavci dobijaju likvidna sredstva za svoja nelikvidna potraživanja (odobrene kredite), na osnovu kojih mogu da odobravaju nove kredite. Na osnovu pula kredita sličnih karakteristika (ročnost, kamatne stope) emituju se specijalne hartije od vrednosti - hipotekarne obveznice (mortgage backed securities) koje su garantovane prilivima gotovine iz formiranog pula, a služe za finansiranje zajmodavaca kredita. Shvatajući značaj ovakvog finansiranja za razvoj društva i prvrede država je uspostavila kompanije specijalne namene - agencije koje se bave garantovanjem ili emitovanjem ovih hartija.38

37 Vasiljević, B,: Osnovi finansijskog tržišta, Princip, Beograd, 1999.,str.90. 38 Vasiljević, B,:Osnovi finansijskog tržišta, Princip, Beograd, 1999.,str.90.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

U prvom koraku korisnici uzimaju kredite radi kupovine npr. stana ili kuće. Nakon formiranja pula hipotekarnih kredita sa sličnim karakteristikama kompanija za specijalne namene otkupljuje kredite od zajmodavca. Naplata ovih kredita služi kao obezbeđenje buduće emisije obveznica. Potom se angažuju rejting agencije koje daju mišljenje o bonitetu emitenta i investicioni bankari koji pružaju niz pokroviteljskih usluga u vezi pripremama emisije i njihovog garantovanja (underwriting). Pri svemu, može da postoji i garancija druge institucije (države, banke ili druge agencije). Najznačajnije agencije u SAD su: 1.

Federal Home Loan Bank (FHLB), koju je Kongres ustanovio još 1932. godine da

služi kao zajmodavac štednim i kreditnim institucijama, štedionicama i nekim osiguravajućim kućama; 2.

Federal Home Loan Mortgage Corporation, popularno Freddie Mac je

ustanovljen 1970. godine sa ciljem da obezbedi sekundarno tržište klasičnim hipotekarnim kreditima. Danas je akcionarsko društvo; 3. Federal National Mortgage Asociation, popularno Fannie Mae takođe kreira sekundarno tržište za hipoteke koje su osigurane na federalnom nivou. Danas je takođe u privatnom vlasništvu; 4. Farm Credit System sekjuritizuje dugoročne zajmove farmerima za kupovinu nekretnina; 5.

Student Loan Marketing Association, popularno Sallie Mae je akcionarsko

društvo koje je kongres ustanovio još 1972. sa ciljem da se finansira studiranje emisijom raznih dužničkih hartija od vrednosti. Najznačajnije hartije koje nastaju sekjuritizacijom kredita na ovaj način su: 1.

Hipotekarne

obveznice

(mortgage

backed

securities

MBS)

trenutno

predstavljaju instrument kojim se najviše trguje na američkom tržištu kapitala. Mogu imati mesečni, kvartalni, polugodišnji ili godišnji kupon. Umesto roka dospeća ročnost im se iskazuje kroz tzv. prosečan rok trajanja (average life) s obzirom da postoji rizik prevremene otplate glavnice. Emituju ih Freddie Mac i Fannie Mae i prinos im je uvek veći nego na komparatine obveznice trezora; 2. Kolateralizovane hipotekarne obveznice (colateralized mortgage oblligations MBO) predstavljaju sekjuritizaciju hipotekarnih obveznica koje su im u osnovi. Emituju se u 43

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

više klasa (neke daju pravo samo na kamatu MBS, a neke na glavnicu), a emitenti su agencije koje emituju i MBS; 3. Založne obveznice (asset backed securities - ABS) predstavljaju obveznice ili zapise koje kao podlogu imaju aktivu u vidu zaduženja na kreditnim karticama potrošača, kredite za automobile, studentskih kredita itd. Emitovani su prvi put sredinom 80-tih godina, nose atraktivan prinos i diversifikovane ročnosti i kolaterale. Postoje i mnoge druge vrste sličnih hartija: debenture, obveznice kolateralizovane budućim prilivima po osnovu autorskih prava itd. Razvojem hipotekarnog kreditiranja na domaćem finansijskom tržištu stiču se uslovi i za razvoja aktivnosti sekjuritizacije ovih kredita. Uz nešto veću agilnost banaka na domaćem finansijskom tržištu ove aktivnosti bi mogle znatno da doprinesu ne samo efikasnijem upravljanju aktivom i pasivom banaka hipotekarnih kreditora, nego i snažnijem razvoju domaćeg finansijskog tržišta, pre svega tržišta kapitala u Srbiji.

DRUGI DEO 1. KRAH BEOGRADSKE BERZE „Dobra procena rezultat je iskustva, a iskustvo je rezultat loših procena“ Koreni današnje krize datiraju još iz 70-tih godina XX veka, kada su SAD napustile zlatni standard, po kome je zlato bilo pokriće za dolar. Istovremeno, ponudili su svoju valutu kao svetsko papirno zlato. Da podsetimo, pre 40 godina unca zlata vredela je 35 USD, a 2009. godine preko 900 USD. Očigledno je da je uzdrman temelj američke moći, oličen u dolaru, a posledice toga oseća ceo svet.39 Komešanje na svetskom finansijskom tržištu počelo je da se zahuktava 2007. godine. Finansijski cunami se desio u tri faze.

39 Stakić, B.,:Svetska finansijska kriza, Singidunum revija, Vol.5 No.2, Univerzizet Singidunum, Beograd, 2009. str.8.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Prva faza u drugoj polovini 2007. godine, kada dolazi do oštrog pada berzanskih indexa i naglog skoka međunarodnih kamatnih stopa. Druga faza počinje 2008. godine, obelodanjivanjem podataka o gubicima koje su pretrpele najveće svetske finansijske institucije. Banka JP Morgan Chase preuzima krizom pogođenu banku Bear Stearns. Treća faza počinje u trećem kvartalu 2008. godine, kada dolazi do kolapsa četvrte po veličini investicione banke u Njujorku Lehman Brothers. Banci Bank of America pripaja se jedna od najvećih finansijskih kompanija Merrill Lynch. Kriza svoj vrhunac dostiže na kraju trećeg kvartala 2008.godine na berzi kapitala. Međunarodna izloženost kontaminiranim hartijama od vrednosti najviše je pogodila Evropu (39%), Kinu (15%) i Japan (9%). 40 Investitori preispitiju svoj portfolio, ili se povlače sa različitih područja Onima koji se nisu na vreme povukli, gotovo cela imovina je isparila.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Zemlja Island Ukrajina Bugarska Srbija Kipar Rumunija UA Emirati Rusija Slovenija Vijetnam

Indeks OMX PFTS SOFIX BELEX 15 CSE BET DFM RTS SBI 20 Ho Ši Min

Godišnji pad % 96.51 80,59 76.74 75,32 73,64 69,78 66,75 66,74 62,50 62,39

Tabela 1. Najveći gubitnici među berzama akcijau 2008.godini Direktni efekti svetske ekonomske krize ostavljaju duboke posledice na zemlje koje najviše učestvuju u međunarodnim tokovima kapitala i međunarodnoj trgovini. Za razliku od ovih zemalja, zemlje u razvoju i zemlje koje prolaze kroz proces tranzicije osećaju indirektne

40 Podaci iz izveštaja NBS za period I‐IX 2008.godine.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

efekte krize na finansijski sektor, koje se manifestuju kroz pad likvidnosti, otežanu izgradnju i reformu finansijskih institucija, kao i po realan sektor kroz usporavanje privredne aktivnosti. U ovu grupu zemalja spada i Srbija, zemlja koja je u poodmaklom procesu tranzicije i deli sudbinu zemalja Zapadnog Balkana. Postojala su brojna optimistična mišljenja da će kriza zaobići našu zemlju zbog nedovoljne razvijenosti domaćeg tržišta kapitala. Međutim, kako su prokomentarisali cinici: Srbija je ušla u svet modernih finansija, ali samo zato što pati od svetske ekonomske krize kao i najveće svetske berze. Oslonjena u velikoj meri proteklih godina na privatizacione prihode i dotok inostranih sredstava u vidu stranih investicija, srpska privreda počinje da oseća posledice smanjenog dotoka finansijskih resursa. Kako je berza ogledalo ekonomije i najosetljiviji deo finansijskog tržišta, prvi udari krize u Srbiji mogli su se osetiti baš tu. Iz grafika se može videti da početkom 2007 godine, na malom tržištu Srbije još uvek se nisu osećali efekti krize, pojavilo se dosta novih hartija i prvi domaći institucionalni investitori. Nažalost, ovaj trend se ubrzo završio. 2500 2000 1500 1000 500 0 29.12.2006

31.23.2007

31.12.2008

31.12.2009

Grafikon 1. Kretanje indexa Belex15 Beogradske berze posmatrano u periodu od 4 godine41

41 http://www.belex.rs/

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Kretanje berzanskog indexa Belex15 krajem prve polovine 2007. godine jasno pokazuje proces širenja finansijske krize i osetljivost finansijskog tržišta od precenjene vrednosti trgovanih akcija u prvom kvartalu do postepenog ispumpavanja balona u drugom kvartalu.42 Drugi i treći kvartal 2007. godine na Belex 15 karakteriše period mirovanja ili stagnacije. U četvrtom kvartalu 2007. godine stanje na finansijskom tržištu u svetu počelo je da se odražava na berzansko tržište u Srbiji, kada indeks Beogradske berze Belex15 beleži nagli pad. Trend pada vrednosti indeksa Belex 15 nastavljen je i u prvom kvartalu 2008. godine. Uzrok naglog pada vrednosti indeksa je povlačenjem inostranih portfolio investitora sa tržišta Srbije usled očekivanja daljeg pada cena akcija i produbljivanja nastale krize. Drugo tromesečje obeleženo je stagnacijom finansijskog tržišta usled uspostavljene stabilnosti na poltičkoj sceni u Srbiji, koja je usporila odlazak stranih portfolio investitora i podstakla trgovanje čime je povećana likvidnost tržišta.

Godina

Promet

Broj

2010

RSD 12.381.237.012

EUR 122.462.969

transakcija 69.751

2009

41.778.491.982

441.976.426

77.215

2008

71.853.776.130

882.454.957

119.001

2007

164.990.865.95

2.059.769.522

301.210

2006

7 100.583.951.91

1.210.439.480

141.499

BELEX 15

BELEXline

-6.13%

-6.61%

17.44%

9.47%

-75.62%

-68.72%

38.39%

44.12%

58.01%

36.01%

42 http://www.belex.rs/

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Tabela 2. Godišnje statiskike kretanja indexa Belex15 i BelexLine43 Belex 15 najveću vrednost dostigao je 03. maja 2007. godine, kada je vrednost indeksa iznosila 3.335,20 indeksnih poena. BelexLine je u istom periodu takođe ostvario najveću vrednost od 5007,34 indeksnih poena. Prvi ozbiljniji pad vrednosti Belex15 je zabeležen je 20. novembra 2007.godine, a BelexLine 09.maja 2007 godine, kada im je vrednost opala za 4.95%, odnosno 5.24%, na vrednost od 2290.99, odnosno 4528.99 indeksnih poena. U odnosu na 03. maj 2007, u novembru iste godine index Belex15 je izgubio 31.3 % svoje vrednosti, a u maju iste godine BelexLine gubi 10% svoje vrednosti. Najnižu vrednost indeksi Beogradske berze su ostvarili 11.marta 2009, kako je Belex15 vredeo 347.46 indeksnih poena, a BelexLine 841.99 indeksnih poena. 4431 Razlog ovako drastičnom padu indeksa Beogradske berze je činjenica da 50% tražnje za akcijama na domaćem tržištu zavisi od inostrane tražnje. Povlačenje stranih investitora uzrokovali su gubici i kriza koja je zahvatila i njihove matične zemlje. Za strane investitore naše tržište je rizično jer zemlja nema dobar investicioni rejting, a ponuda hartija je oskudna. Nestabilna politička situacija početkom 2008. godine dodatno je povećala neizvesnost investitora i prouzrokovala je veće povlačenje stranog kapitala, što je uticalo na smanjenje likvidnosti tržišta kapitala i nepovoljno je delovalo na buduća dešavanja na Beogradskoj Berzi. Nadzor tržišta podignut je na najviši mogući nivo kako bi se sprečile manipulacije i da se ne bi obustavila trgovina berzanskom robom, jer to ne bi dalo nikakve efekte. Indeksi berze u Beogradu gubili su vrednost mnogo brže nego indeksi na razvijenim tržištima. Početkom 2008. godine, pod uticajem zbivanja na domaćem i velikim svetskim finansijskim tržištima, evidentno je došlo do značajnijeg povlačenja stranih investitora sa tržišta Srbije. Usled lošeg kreditnog rejtinga Srbije i povećanog rizika ulaganja u zemlju, ulazak kapitala iz inostranstva kroz nove portfolio investicije malo je verovatan. Domaći investitori usled straha od budućih dešavanja na berzi i nedovoljne ponude berzanskih proizvoda odlučuju se za štednju u bankama ili za držanje novca u slamaricama. 43 http://www.belex.rs/ 44 Stakić, B.,:Svetska finansijska kriza, Singidunum revija, Vol.5 No.2, Univerzizet Singidunum, Beograd, 2009. str18.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Dakle, radi se o nedostatku poverenju u domaće finansijsko tržište, krhkoj kategoriji čije postojanje podrazumeva kontinuiranu brigu u stvaranju i održavanju poslovnog ambijenta. A glavne crte domaće berze kao što su slaba ponuda hartija, neuređen regulatorni okvir te nepoštovanje postojećih pravila i s njima u vezi slabašna korporativna praksa, svakako su kontinuitet koji vodi u suprotnom smeru. Najveće domaće kompanije ne nalaze se na berzanskom tržištu, štaviše, ohrabruju se u njegovom izbegavanju, uprkos tome što bi njihovo uključivanje na berzansko tržište donelo mnoštvo pozitivnih stvari za domaću ekonomiju. Sa aspekta stranih portfeljnih investitora, berza koja nema reprezentativne predstavnike iz većine najvažnijih sektora teško može biti krajnja destinacija sve probirljivijem kapitalu. A ako, pak, investitor prenebregne skroman asortiman ponude, neuređenost poslovnog ambijenta je ono što ga čeka na sledećem koraku. Pogled na muke većinskog vlasnika NIS-a, koji je prisutan u domaćoj ekonomiji svakako ne samo pukim tržišnim odnosom, najbolje pokazuje čemu se onda mogu nadati portfeljni investori - manjinski akcionari čija prava isključivo zavise od postojanja i valjanosti korporativne regulative. A ona trenutna, ma koliko bila nepotpuna, ostavljena je na milost najmoćnijim akterima na tržištu dok je izostanak izricanja iole ozbiljnijih sankcija prava mera efikasnosti njenog sprovođenja. Ako poredimo rezultate poslovanja berzi u regionu, možemo uvideti da su indeksi Beogradske berze pretrpeli najveći pad, dok su promet i pokazatelji vezani za tržišnu kapitalizaciju na približnom nivou drugih berzi u regionu.

Berza

Zagreb Sarajevo

BELEX 15 BELEXline SBI TOP SBI 20 CROBEX BIFX

Promena (%) –75,62% –68,72% –66,29% –67,49% –67,10% –67,34%

Banja Luka Podgorica Skoplje Prag

SASX–10 BIRS MOSTE MBI–10 PX

–66,52% –59,91% –71,25% –72,92% –52,72%

Beograd Ljubljana

Naziv

Vrednost u mil. € 810,94

Promena (%) –56,45%

Vrednost u mil.€ 10.345,19

Promena (%) –36,37%

1.285,79

–42,26%

15.617,49

–41,86%

4.241,17 243,9

–53,30% –62,56%

24.170,88 3.992,50

–55,10% –49,68%

51,9 76,84 201,5 34.223,00

–82,46% –71,83% –70,32% –15,89%

1.884,40 2.094,45 2.027,30 40.996,00

–52,43% –39,00% –59,72% –40,72%

MASTER RAD U SRBIJI Budimpešta Beč

PX–Glob BUX ATX

BERZANSKO POSLOVANJE –51,66% –53,34% –61,20%

22.944,00 145.106,90

–35,46% –23,88%

57.695,08 71.629,80

–28,39% –67,13%

Tabela 3. Pregled pokazatelja u regionu u 2008. godini 45 Od berzi u regionu indeksi Beogradske berze izgubili su najveći deo svoje vrednosti i to BELEX line 68,72% i BELEX 15 75,62%. Slede indeks berze iz Skoplja (72,92%), indeks berze iz Podgorice (71,25%) i indeksi berze iz Sarajeva (67,34% i 66,52%). Najmanji pad vrednosti indeksa u regionu ostvarila je berza u Banjaluci ĉiji je indeks izgubio 59,91% vrednosti. U pogedu prometa najveći pad u 2008. godini u odnosu na 2007. godinu ostvaren je na berzi u Banjaluci (82,46%), a najmanji pad prometa zabeležen je na berzi u Ljubjani (42,26%). Posmatrano po tržišnoj kapitalizaciji berzi najaveći pad zabeležen je na berzi u Beĉu (67,23%), dok je najmanji pad zabeležen na berzi u Beogradu (36,37%). Vrhunac beznađa investitora na Beogradskoj berzi dostignut je sredinom marta 2009. godine. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, spustio se ispod nivoa od 350 poena, odnosno akcijama kompanija trgovalo se sa diskontom od 80 - 90 % u odnosu na njihove najviše vrednosti zabeležene u proleće 2007. godine. Kao i u svako drugo vreme berzanske depresije, portfeljnih ulagača nije bilo ni u naznakama dok su samo retki, likvidni domaći kapitalisti i većinski vlasnici pokušavali iskoristiti ambijent nalik onome s početka privatizacije. Najznačajniji ekonomsko - politički događaji domaće i svetske scene koji su obeležili ambijent 2009. godine su: 1.

Nastavak krize svetskog finansijskog sistema i ekonomske recesije, pad BDP,

povećanje budžetskog deficita, otežano i skupo zaduživanje, pad investicionih aktivnosti i procena da će kriza i njene posledice potresati svetsku ekonomiju i u narednom periodu; 2. Problemi u poslovanju svetski poznatih kompanija, pad privredne aktivnosti izazvan opštim padom potrošnje; 3. Prodaja 51% kapitala Nis ruskom Gaspromu i dalje odlaganje privatizacije javnih preduzeća; 4. 5.

Podnošenje kandidature za prijem Srbije u EU i puna primena SSP; Značajne promene kursa domaće valute.

45 Makroekonomske analize i trendovi & Konjunkturni barometar, br. 172, februar 2009., Ekonomski institut Beograd

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Oporavak je stigao u mesecima koji su usledili no promet tržišta akcija, glavna mera njegove živosti, ostao je na nivoima koji karakterišu tržišta u odumiranju. Prosečan dnevni promet u prva dva meseca 2010. godine, pri tekućim, znatno višim cenama, nije nadmašio realizacije iz istog perioda 2009, dok je trgovanje najlikvidnijim akcijama dodatno izgubilo na intezitetu. U periodu od početka januara do sredine avgusta 2010. godine, na Beogradskoj berzi je ostvarena ukupna vrednost prometa od 11,6 milijardi dinara, odnosno nešto više od 114,9 miliona evra. Celokupan promet realizovan je kroz 33.439 transakcija. Prosečna dnevna vrednost prometa iznosila je 76,7 miliona dinara (761.020,2 EUR), a prosečna vrednost pojedinačne transakcije 346.531 dinara (3.436,5 EUR). Posmatrano po mesecima, najviša vrednost prometa ostvarena je u martu, u iznosu od 2,0 milijarde dinara (20,5 miliona EUR). Nakon sukcesivnog rasta mesečnog prometa u prvom tromesečju ove godine, period od aprila do juna donosi pad prometa na mesečnom nivou, što predstavlja uobičajeni trend na tržištu več nekoliko godina u nazad. Julski promet uvećan je prvenstveno usled rasta prometa obveznicama Republike Srbije (RS), dok je u prvoj polovini avgusta zabeleženo ponovno usporavanje vrednosti prometa.46 Struktura prometa na Beogradskoj berzi, mart 2010.

46 Mesečni izveštaj Beogradske berze, Avgust 2010, preuzeto sa sajta http://www.belex.rs/

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Grafikon 2. Struktura prometa na Beogradskoj berzi, mart 2010. Godina Više se ne može govoriti o psihološkim faktorima kao uzrocima kolapsa tržišta jer je neugodni, dvogodišnji silazni trend prekinut, već je reč, pre svega, o ozbiljnijim anomalijama ovdašnjeg poslovnog ambijenta koje se, zbog prirode porfeljnih investicija, najpre iskažu na berzi. Veoma je bitno još jednom naglasiti činjenicu da kada se posmatraju promene na nekoj berzi moraju se uzeti u obzir, kako situacija u datoj zemlji tako i globalna ekonomska i politička situacija, jel sva kretanja na svetskom tržištu neminovno pogađaju i berze.

2.BANKARSKI SEKTOR U domaćem bankarskom sistemu učešće banaka sa stranim vlasništvom je visoko, tako da zaduživanje banaka u inostranstvu predstavlja značajan izvor finansiranja domaće kreditne aktivnosti. Izloženost finansijskog sistema deviznom riziku je velika, pa se logično postavlja pitanje u kojoj meri svetska finansijska kriza ugrožava stabilnost domaćeg finansijskog sistema. Svetska finansijska kriza uticala je na usporavanje kreditne aktivnosti u Srbiji. Opšte nepoverenje na svetskom finansijskom tržištu, koje se ogleda u smanjenoj raspoloživosti sredstava finansiranja, rastu kamatnih stopa i rastu premije rizika, ima za posledicu otežan pristup kreditima. Smanjena likvidnost matičnih banaka utiče i na deviznu likvidnost domaćih banaka, budući da je dotok inostranih sredstava finansiranja ograničen. Osim toga, značajan deo finansijskih sredstava povlačen je u zemlje u kojima se nalaze matične banke jer im je ovaj novac potreban za rešavanje nagomilanih problema u njihovim privredama. Do juče je bilo profitabilno unositi novac u istočnu Evropu, danas više nije. U globalnoj oskudici novca, valutni i kreditni rizik su sada veći od dobiti, sigurnost važnija od profita. Takođe, više kamatne stope na svetskom tržištu utiču na to da se preduzeća manje direktno zadužuju u inostranstvu.47 Ugroženo poverenje stanovništva je jedan od najznačajnijih efekata prelivanja globalne finansijske krize na finansijski sistem Srbije. Neminovnu posledicu toga predstavljalo je i smanjenje deviznih štednih depozita stanovništva jednog od najvažnijih izvora za finansiranje 47 http://www.nbs.rs/ , Izveštaj o stanju u finansijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd , pristup sajtu 24.07.2011., vreme pristupa 23:10:00.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

kreditne aktivnosti banaka. Negativno istorijsko nasleđe u vezi sa deviznom štednjom stanovništva svakako je dodatno uticalo na smanjenje devizne štednje. S tim u vezi, Vlada Srbije je donela mere u cilju vraćanja poverenja stanovništva u bankarski sistem, a odnose se na povećanje državne garancije za štednju sa 3.000 na 50.000 evra po jednom štednom ulogu i privremeno ukidanje poreza na kamatu na deviznu štednju počev od 30. januara 2009. godine pa sve do kraja tekuće godine.48 Takođe, do kraja godine je ukinuto i plaćanje poreza na kapitalne dobitke na prihod koji je ostvaren na osnovu prenosa uz naknadu hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica. Veliko smanjenje devizne štednje stanovništva zabeleženo je u poslednjem kvartalu 2008. godine, kada su banke zbog smanjene devizne likvidnosti povećale tražnju za devizama na međubankarskom deviznom tržištu što je uticalo na deprecijaciju domaće valute. Iako Srbija nije izložena direktnom uticaju globalne finansijske krize posledice se osećaju, a to se pre svega odnosi na smanjenje stranih direktnih investicija što se neminovno odražava na poskupljenje izvora finansiranja kreditne aktivnosti, a samim tim i kreditnih plasmana. Zahvaljujući povećanom stepenu restriktivnosti monetarne politike u zemlji, kao i brojnim merama prudencijalnog karaktera, kreditna aktivnost banaka, naročito prema stanovništvu, već je izvesno vreme usporena, a banke su prestale da inostrane izvore sredstava koriste kao dominantan izvor finansiranja kreditne aktivnosti i preorijentisale se na prikupljanje domaće štednje. Istina, radi izbegavanja izdvajanja devizne obavezne rezerve, svoje klijente su usmeravale na direktno zaduživanje u inostranstvu, što se u izvesnoj meri odrazilo na pogoršanje kvaliteta njihove aktive. U poređenju sa zemljama u okruženju, banke u Srbiji su kao izvor finansiranja kreditne aktivnosti najviše koristile dokapitalizaciju, budući da su prudencijalnim merama Narodne banke obavezane na usklađivanje stanja bruto plasmana stanovništvu sa osnovnim kapitalom (prema važećoj regulativi, taj racio iznosi 150%). Iako su ove mere prvenstveno bile usmerene na ograničavanje prekomernog zaduživanja stanovništva, u kriznim uslovima visok nivo kapitala bankama obezbeđuje otpornost na šokove. Zbog toga i ne čudi činjenica što je trenutno jedan od

48 http://www.nbs.rs/ , Izveštaj o stanju u finansijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd , pristup sajtu 24.07.2011., vreme pristupa 23:10:00.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

osnovnih vidova podrške vlada pojedinih država likvidnosti finansijskih institucija upravo kupovina akcija i jačanje kapitalne baze. Najčešći pokazatelj profitabilnosti bankarskog sistema - prinos na kapital (ROE) - u Srbiji se kreće oko proseka za region. To ukazuje da, i pored visoke dokapitalizacije u poslednjih godinu dana, domaći bankarski sistem ostaje profitabilan i da bi, u slučaju daljeg produbljivanja krize i opšte nelikvidnosti, ovo tržište bilo među poslednjim s kojih bi se inostrane banke povukle. Prinos na aktivu - ROA - koji predstavlja merilo efikasnosti upravljanja aktivom, gotovo da je najveći u regionu (2,7%).49 Bankarski sektor predstavlja najznačajniji sektor i nosilac je finansijskog sistema u Srbiji. Struktura izvora sredstava banaka veoma je stabilna i otporna na spoljne uticaje, jer u bilansima banaka, domaći depoziti čine oko 70%, a kapital oko 24% ukupne pasive banaka.50 S obzirom na nedovoljnu razvijenost finansijskog tržišta Srbije, banke dodatna sredstva za finansiranje ktreditne aktivnosti dobijaju kod svojih centrala. Još jedan od indikatora koji je ukazivao na sve ozbiljnije razmere krize jeste rast kamatnih stopa banaka. Razlika između kamatnih stopa pod kojima su banke plasirale svoja sredstva i referentnih kamatnih stopa Evropskih centralnih banaka postala je sve izraženija. Kako se kriza produbljivala i slobodnog kapitala bilo sve manje, uzimanje novih kredita i refinansiranje postojećih obaveza prema bankama je postajalo znatno skuplje. Interesntno je da kamatne stope banaka nisu pratile trend smanjivanja referentnih kamatnih stopa Evropskih centralnih banaka i međubankarske kamatne stope euribor. Iako je zabeležen pad međubankarske kamatne stope na evropskom tržištu, aktivne bankarske kamatne stope u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji, koje u svojoj osnovi imaju euribor, nisu smanjene jer na njihovo formiranje utiču i drugi faktori poput stepena rizika zemlje.51 U skladu sa aktuelnom finansijskom situacijom u svetu, došlo je do povećanog stepena rizičnosti ulaganja u pojedine zemlje, koji kao element ukupnog rizika utiče na povećavanje

49 http://www.nbs.rs/ , Izveštaj o stanju u finansijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd 50 http://www.nbs.rs/ , Izveštaj o stanju u finansijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd 51 http://www.nbs.rs/ , Izveštaj o stanju u finansijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

aktivnih kamatnih stopa banaka. Povećani rizici ulaganja u tranzicione zemlje, kao i nestašica kapitala otežava pristup izvorima finansiranja i povećava njihovu cenu. Što se tiče Republike Srbije, njena kreditna zavisnost od inostranstva je smanjena, ali s obzirom na pad poverenja u bankarski sistem na globalnom nivou, svaka veza sa evropskim bankama koje su doživele gubitke na tržištu ulagajuću u HOV koje su u sebi sadržale subprime hipoteke, mogla je dodatno uticati na prelivanje finansijske krize. Smanjenju uticaja finansijskih šokova na bankarski sistem Srbije najviše su doprinele restriktivne mere NBS i snažna kapitalna baza, koja je kroz pokazatelj adekvatnosti kapitala (kapital u odnosu na rizičnu aktivu banke), Srbiju vrednovala znatno većim prosekom nego druge evropske zemlje. Adekvatnost kapitala u bankarskom sektoru naše zemlje je 27.4%, što je znatno više u odnosu na druge tranzicione zemlje u regionu: Hrvatska 15.9%, Bugarska 14.5%, Rumunija 13% i Mađarska 10.8%. Posledice prelivanja krize na finansijski sektor Srbije ogledaju se u nedostupnosti finansijskih sredstava, povećanom odlivu kapitala iz privrede i izostanku stranih investicija. Zbog manjka kapitala njegova cena raste, finansiranje iz kredita je ograničeno i uslovi za dobijanje su rigorozniji. Nedostatak kapitala, znatno otežava proizvodnju i usporava ekonomski rast.

2.1.Uticaj globalne krize na izvoz Srbije Nedostatak kapitala na globalnom finansijskom tržištu dovodi do otežanog i nepovoljnijeg zaduživanja kompanija i značajno otežava poslovanje srpskih izvoznika. Manjak kapitala i oštriji uslovi zaduživanja samo su neki od teškoća sa kojima se susreću izvoznici u Srbiji. Finansijska kriza osiromašila je građane širom sveta i dovela do gašenja velikog broja kompanija što je za posledicu imalo smanjenje tražnje za skoro svim vrstama roba i usluga. Situaciju pogoršava i činjenica da skoro polovina izvoza Srbije (45,26%) 52 odlazi u samo četiri evropske zemlje: Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Italiju i Nemaĉku192. Takva specijalizacija 52 Republički zavod za statistiku (RZS), saopštenje br 24, statistika spoljne trgovine

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

izvoza pokazuje slabosti u periodima krize zbog nedostatka diversifikacije tržišta na koja bi se plasirali proizvodi. Italija i Nemaĉka, su među onima zemljama koje su najviše pogođene krizom, a u njih odlazi 21,6% izvoza iz Srbije što je znaĉajan udeo u ukupnom izvozu. Pošto je kriza prilično oslabila razvijene zemlje širom sveta razumljivo je zašto izvoz u pomenute dve države opada usled smanjene kupovne moći stanovništva i usporene privredne aktivnosti. Manjak kapitala u razvijenim ekonomijama smanjuje dotok kapitala u manje razvijene zemlje uzrokujući usporavanje privredne aktivnosti. Usporavanje ekonomija Bosne i Hercegovine i Crne Gore dovodi do smanjenja izvoza Srbije, jer u te dve zemlje odlazi 23,7% ukupnog izvoza. Gotovo sav izvoz iz Srbije namenjen je tržištu Evrope, pa shodno tome usporavanje ukupnog izvoza Srbije zavisi od inteziteta krize kojom je Evropa pogođena, a pre svega zemlje Evropske unije. Izvoz Srbije beležio je rast sa manjim sezonskim oscilacijama od januara 2006. do avgusta 2008. godine kada je trend rasta izvoza naglo zaustavjen. Pad u avgustu 2008. godine nije neočekivan pošto se može primetiti pad izvoza u tom mesecu u sve tri godine posmatranog perioda. Prve indicije da pad izvoza nije posledica sezonskih uticaja mogle su se uočiti u septembru 2008. godine, kada se na osnovu trendova iz prethodnih godina očekivao oporavak izvoza, a do kog ipak nije došlo. Rast u oktobru 2008. u odnosu na oktobar 2007.g iznosio je 9,1% (u 2007. u odnosu na 2006. godinu rast je iznosio 30%). U novembru 2008. godine izvoz u odnosu na isti mesec 2007. godine opao je za 17,6%. Novembarski pad spustio je nivo izvoza krajem 2008. gotovo na nivo iz 2006. godine, što je predstavjao jasan pokazatelj da je došlo do prenošenja krize na realni sektor i da je izvoz Srbije na udaru krize.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Nemačka Crna Gora

Italija Četiri zemlje ukupno

Bosna i Hercegovina Evropa

6% 6%

52% 24%

Grafikon 3.Izvoz Srbije po pojedinim zemljama izražen u % ukupnog izvoza zaključno sa decembrom 2008.godine U decembru 2008. godine i ako je zabeležen rast izvoza u odnosu na novembar iste godine od 4,7%, u odnosu na decembar 2007. godine izvoz je smanjen za 11,6%. Pad izvoza nastavjen je i u 2009. godini, kada je u januaru mesečni pad izvoza dostigao 32,8%204, dok je međugodišnji pad izvoza iznosio neverovatnih 30,6%. Iz navedenog se može videti da je izvozna aktivnost Republike Srbije znatno usporena, pod uticajem globalne ekonomske krize. Zbog smanjenja tražnje na svetskom tržištu došlo je i do pada izvoza. Na sreću, ovaj trend se prekida 2010. godine, kada izvoz Srbije beleži rast sa 756.9 u 2009.godini na 826.7 miliona USD (saopštenje se odnosi na period do jula 2010 godine.)37 što predstavlja povećanje od 9.22%.53 Prvobitna optimistična mišljenja da se kriza neće proširiti na ostale delove sveta, pokazala su se kao pogrešna. Bekstvo inostranog kapitala, drastičan pad berzanskih indeksa, 53 Republički zavod za statistiku (RZS), saopštenje br 24, statistika spoljne trgovine

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

nedostatak svežeg kapitala i povećane marže na kredite su ukratko efekti krize kojom je pogođena svetska ekonomija. Drugim talasom krize pogođene su ekonomije zemalja , među ove zemlje spada i Srbija, koje nisu imale direktno učešće u kreiranju krize. Najveću međunarodnu izloženost prema rizičnim hartijama od vrednosti, koje su prouzrokovale krizu, imale su zemlje Evropske unije. Posledice koje trpi Evropska unija su usporavanje privredne aktivnosti i recesija, što sve ima lančanani efekat koji zahvata sve Evropske zemlje. 2009. godinu u Srbiji obeležila je recesija kao rezultat smanjene tražnje na tržištu Evrope, a naš čitav izvoz namenjen je ovom tržištu. Kako iz rasta spoljnotrgovinske razmene proizilazi ekonomski rast, usled smanjenja izvozne tražnje, ekonomije zemalja u razvoju i tranzicionih zemalja, u prethodnom periodu osetile su pad.

3.PREZENTACIJA ČAČANSKE BANKE Tradicija

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

1956

1973

1991

2000

3.1.MISIJA I VIZIJA VIZIJA - U narednom periodu, Čačanska banka će odgovoriti na sve izazove ekonomske krize, povećati tržišno učešće i unaprediti individualni pristup u pružanju usluga mikro klijentima, malim i srednjim preduzećima i stanovništvu. Na ovaj način stvoriće preduslove za ekspanzivan rast u postkriznom periodu. MISIJA - Glavni cilj Čačanske banke je da se pozicionira kao banka sa značajnim tržišnim udelom i atraktivnom pozicijom u regionima zapadne i centralne Srbije. Banka se, pre svega, fokusira na saradnju sa klijentima segmenta malih i srednjih preduzeća, koji ima ključnu ulogu u privrednom razvoju Srbije. Svoje poslovne ciljeve Banka ostvaruje na odgovoran naĉin, uz trajnu brigu o razvoju društvene zajednice i očuvanju životne sredine.

BRZINA USLUGE

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

FOKUSIRANOS T NA USLUGE

ČAČANSKA BANKA

POVERENJ E

VRHUNSKA STRUČNOST

OTVORENOS T

Slika 1. Korporativne vrednosti

3.2.USLUGE 20 p ro iz vo da z a fiz ič ka li ca 18 p ro iz vo da z a pr av na li ca

7 pr oi zv od a za fi zi čk a lic a 4 pr po iz vo da z a pr av na li ca

U z em l ji U i no st ra ns tv u

H oV E ba nk in g BPl ant akne ok osa rtig ceur a nj e

18 p ro iz vo da z a pr av na li ca 20 p ro iz vo da z a fiz ič ka li ca

7 pr oi zv od a za fi zi čk a lic a 4 pr po iz vo da z a pr av na li ca

U z em l ji U i no st ra ns tv u

B a na k o si gu ra n je HP lao Vtn e ka rt ic e E b an k in g

3.3.MREŽA 60

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

3.4.SARADNJA SA MFI 340 Projekata

13,5 Miliona €

290

Projekata

33,0 Miliona € 2.500 61

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE Projekata

68,00

Miliona €

93 Projekata

57,5

Miliona €

150 Projekata

5,0 Miliona €

3.5.BILANSNI PODACI Bilans stanja (u 000 RSD) KAPITAL AKTIVA DEPOZITI PLASMANI

BILANSUSPEHA( u 000 RSD)

31.12.2010.

31.12.2010 4.041.148 28.673.216 15.146.512 21.339.921

31.05.2010.

31.05.2011 4.954.860 27.204.854 13.054.703 18.756.506

31.05.2011.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE NETODOBIT PO OSNOVU KAMATA NETO DOBIT PO OSNOVU NAKNADA OPERATIVNIRASHODI DOBITAK PRE OPOREZIVANJA

1.067.803

453.396

494.684

441.537

166.147

192.029

960.935 95.493

392.574 46.586

382.509 53.248

3.6.AKTIVA 2008

2009

2010

17.784.

22.046.5

28.673.

1,02

1,13

BS EA KN TKOA R 3.7.PLASMANI 2008

2009

2010

11.999.

13.928.8

21.527.

1,08

1,12

1,28 63

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

BS EA KN TKOA R 3.8.DEPOZITI

2008

2009

2010

9.910.8

12.358.1

15.146.5

0,97

0,95

1,01

BS EA KN TKOA R 3.9.AKCIONARI 181.982. OBIČNE AKCIJE

469 AKCIONARA

MFI, DOMAĆA I STRANA PRAVNA I FIZIČKA LICA AKCIONARI IZ 17 DRŽAVA 64

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

NAZIV AKCIONARA REPUBLIKA SRBIJA EBRD –LONDON IFC –WASHINGTON EAST CAPITAL ASSET MANAGEMENT -STOCHOLM BEOGRADSKA BANKA AD U STEČAJU QWEST INVESTMENTS PLCLIMASSOL METALAC AD –GORNJI MILANOVAC ORGANIC FOODS DRINKS -BRISTOL MANDAT DOO -BEOGRAD RAIFFEISENBANK AD BEOGRAD OSTALI –PRAVNA I FIZIČKA LICA UKUPNO

NAZIV

BROJ AKCIJA 51,840 45,494 36,395 6,659

UČEŠĆE (u %)

5,951

3.27

4,892

2.69

3,044

1.67

2,951

1.62

2,334 2,100

1.28 1.15

20,322

11.23

181,982

100.00

28.47 24.98 19.98 3.66

SAIMBOL

Čačanska banka a.d. Čačak, obične akcije sa pravom glasa BELEX CCNB

TRŽIŠTE METOD TRGOVANJA ISIN CFI

BELEX CCNB BELEX CCNB Vanberzansko Metod kontinuiranog trgovanja RSCBCAE56615 ESVUFR

U TGOVANJU OD

23.11.2004

POKAZATELJ (uRSD) NOMINALNA VREDNOST KNJIGOVODSTVENAVREDNOST TRŽIŠNA (KRAJ PERIODA)

TRENUTNA TRŽIŠNA(u RSD) NAJVIŠA –52 NEDELJE NAJNIŢA -52 NEDELJE NAJVIŠA –ISTORIJSKI

2008 10.000 29.013 23.792

2009 10.000 29.553 17.353

14.000 18.000 11.010 109.500

2010 10.000 30.250 14.500

31.05.2011. 10.000 *27.207 14.000

24.06.2011. 04.03.2011. 19.11.2010. 13.08.2007.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE NAJNIลขA -ISTORJSKI

POKAZATELJI P/E P/B EPS(uRSD) ROE ROA

7.500

2008 7,3 0,48 1917,8 6,83% 1,44%

2009 29,03 0,47 482,24 1,65% 0,32%

22.06.2005.

2010 20,09 0,46 696,89 2,30% 0,40%

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

ZAKLJUČAK

Berza je nastala kao neophodno mesto na kome se može trgovati vrednosnim papirima, novcem ili različitim dobrima, koja bi na taj način formirala svoju cenu uzavisnosti od ponude i potražnje, pa je iz tog razloga formirana i berza u Srbiji. Berza ne određuje cenu hartija od vrednosti kojima se na toj berzi trguje, već određuje pravila odvijanja aukcije na kojoj se slobodnim susretanjem ponude i tražnje u određenom trenutku utvrđuje cena hartije od vrednosti. U donošenju pravila trgovanja berza je samostalna, kao i u kontroli njihove primene i sankcionisanju prekršilaca, što je posao posebnih berzanskih sudova. Članovi berze, brokersko - dilerska društva, u vremenu određenom za aukciju, na način propisan pravilima berze, plasiraju naloge za trgovanje (primljene od klijenata ili sopstvene naloge) za hartijama od vrednosti koje su primljene na trgovanje na toj berzi. Berza dobija dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti, koja kontroliše njen rad tokom celog perioda postojanja berze. Osnovni razlog nastanka berzi je potreba da se premosti vremenski period od ulaganja do profitiranja, potrebe prikupljanja kapitala kroz više manjih suma čijom koncentracijom se dobija zadovoljavajući iznos za finansiranje kao i potrebe da se uložena sredstva povrate u svakom trenutku. Osnovna podela berzi je podela po vrstama predmeta trgovine na berze hartija od vrednosti i robne berze. Prva transakcijakoja bi se mogla nazvati berzanskom bila je transakcija vezana za hartiju ili znak vrednosti - neka vrsta pisane obaveze o budućoj naplati u robi ili novcu koja je promenila vlasnika pre roka dospeća. Dosta kasnije, umnožavanjem takvih hartija i broja transakcija, nastaju i prve institucije koje se mogu nazvati berzom. Naša najveća berza je Beogradska berza a.d. Beograd koja posluje kao akcionarsko društvo sa 72 člana berze: 15 brokerskih i 57 brokersko - dilerskih kompanija. Beogradska berza je prvi put osnovana 1894. godine (na osnovu Zakona o javnim berzama koji je donela Narodna skupšitna 1886. godine), a počela da radi januara 1895. godine. Osnivanje berze u tadašnjoj

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Srbiji imalo je ekonomski ali i nacionalni značaj, jer je to bilo vreme buđenja nacionalne svesti i stvaranja institucija koje su potvrđivale dobijeni status potpune samostalnosti i državnosti Srbije. Današnja Beogradska berza predstavlja neprofitnu instituciju na kojoj se može trgovati raznim berzanskim materijalom: akcijama, dužničkim hartijama od vrednosti, varantima, derivatima, depozitnim potvrdama itd. Trgovina na Beogradskoj berzi se može obavljati berzanskom tržištu (listing A i listing B) i slobodnom berzanskom tržištu. Prijem hartija na listinge berzanskog tržišta obavlja se na osnovu akata berze u kojima su strogo propisana pravila koja izdavaoc, odnosno hartija od vrednosti mora ispunjavati da bi bila listirana na berzi. Na listingu Beogradske berze listirane su samo obveznice stare devizne štednje, dok se akcije svih preduzeća i banaka kotiraju na slobodnom berzanskom tržištu. Na berzi mogu trgovati samo članovi berze koji preko svojih brokera mogu davati naloge za kupovinu ili prodaju berzanskog materijala. Poslove trgovine hartijama od vrednosti na berzi mogu obavljati članovi berze. Izuzetno, ove poslove mogu obavljati Republika i Narodna banka Srbije. Članovi berze su brokerskodilerska društva i ovlašćene banke. Statutom berze propisuju se uslovi za sticanje svojstva člana berze. U berzanskim poslovima mogu učestvovati samo ovlašćena lica - berzanski posrednici: brokeri i dileri (razlikuju se prema načinu trgovanja). Oni ne kreiraju svoje finansijske instrumente već posreduju između ostalih učesnika, čime doprinose lakšem odvijanju finansijskih tokova. Berzanski posrednici moraju biti registrovani kod nadležnog državnog organa koji im izdaje dozvolu za rad. Osnovne berzanske operacije se uobičajeno nazivaju berzanski proces ili ciklus. Zapravo se radi o standardnom redosledu operacija jedne berzanske transakcije. Ovaj ciklus obuhvata tri faze: 1. 2. 3.

Skup operacija na relaciji broker- ivestitor (klijent brokera); Skup operacija na relaciji broker- berza; Skup operacija koje slede trenutak prodaje, a tiču se obračuna i saldiranja

berzanskih operacija. Najkvalitetniji instrumenti analize kretanja berzanskih tržišta u određenom vremenskom periodu su berzanski proseci i indeksi. 68

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Berzanski indeksi (Index) predstavljaju ponderisan prosek cena i obima trgovanja akcija ili obveznica. Izračunavaju se tako što se podeli ukupna tržišna kapitalizacija odabranih kompanija sa liste, sa njihovom tržišnom kapitalizacijom u prethodnom, odnosno baznom periodu. Ponder kompanije u indeksu određen je veličinom tržišne kapitalizacije (tržišnom vrednošću realizovanih akcija), tako da kompanija sa većim brojem prodatih akcija i one sa višom cenom, presudno utiču na kretanje indeksa. Centralni registri hartija od vrednosti predstavljaju značajne institucije na finansijskim tržištima zemalja u svetu. Osnivaju se kada se pojavila potreba za registrovanjem emitovanih hartija od vrednosti i u početku su se bavile samo ovim poslovima. Vremenom, centralni registri proširuju svoje poslovanje i funkcije, tako da pored registracije emisije i vlasništva nad hartijama od vrednosti, obavljaju kliring i saldiranje. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti a.d. Beograd predstavlja instituciju koja vodi jedinstvenu evidenciju o vlasnicima svih hartija od vrednosti koje su emitovane na području Republike Srbije. Veliki problem za berzu u Srbiji predstavlja ekonomska kriza, kao i nesigurna politička situacija koja rezultuje stalnim izborima. Ovo čini nesigurnim ulaganje u domaće kompanije, odnosno kupovinu njihovih akcija, zato što se u ovom slučaju novac zapravo ulaže u njihov rast i razvoj, pa od tog procesa zavisi buduća zaradainvestitora. Problem u Srbiji je i mala ponuda vrednosnih papira, koja je neophodnaza kvalitetan izbor ulaganja, a to čini rizik ulaganja još većim. Budući da Srbija nije sigurno tržište, i da ne postoje tendencije za to u sledećih nekoliko godina, dešavaju se velike fluktuacije u vrednosti akcija, tako da sumogući veliki dobici u kraćem vremenskom periodu, ali su i rizici mnogo veći negona drugim berzama. Problem nalazimo i u nedovoljnoj edukaciji gradjana, tako da je samo 0,32%građana Srbije imalo nekog učešća na tržištu kapitala, koje se i inače u narodu ne smatra za povoljnu investiciju. Proces globalizacije koji je zahvatio svetsku ekonomiju donosi značajne promene na finansijskim tržištima koja odražavaju ambijent i stanje tržišne privrede. Berze igraju vitalnu ulogu na finansijskim tržištima, potpuno su integrisane u dnevne tokove života i služe kao svojevrstan barometar dešavanja u društvu. Poznato je da svaki značajan događaj u svetu ostavlja trag na kretanjima na berzi. One omogućavaju brzo i efikasno prikupljanje kapitala, kako za privatne, tako i za institucinalne investitore. 69

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Rastuća globalizacija ekonomske aktivnosti, podstaknuta prednostima tehnologije, ima za posledicu da sve veći broj kompanija želi da prikupi kapital na različitim tržištima hartija od vrednosti. Investitori, takođe i banke traže inegrisana i internacionalna tržišta, a sve u cilju maksimiziranja svojih prihoda i prenosa rizika kapitala. Na međunarodnoj sceni, organizacije koje se bave svim vidovima saradnje i usavršavanja berzanskog poslovanja, kao što su Svetska federacija berzi54, Federacija evropskih berzi i druge regionalne asocijacije berzi, Međunarodna organizacija komisija za hartije od vrednosti i sl. povezuju se i sarađuju sa organizacijama koje imaju slične ciljeve, da bi se ostvarila konkurentna globalna tržišta kapitala. Takođe, ne treba podceniti ni ulogu banaka i drugih finansijskih institucija na finansijskim tržištima bez čijeg učešća ne bi bilo moguće transferisati sredstva od onih koji štede ka onima koji imaju dobre investicione mogućnosti. Kako je u ovom radu obrađena povezanost i poslovanje banke na berzi, može se reći da one podjednako snose pad ili rast finansijskog sistema u kome se nalaze. Berze imaju značajan uticaj na poslovanje banke preko kupovine i prodaje hartija od vrednosti, ali i kastodi poslova preko kojih banke zarađuju i ostvaruju svoje prihode. Na osnovu sveobuhvatnog prikaza usluga koje smo naveli u ovom radu, očigledno je da današnje banke i njihovi finansijski konkurenti nude veoma širok spektar sličnih finansijskih usluga i da se taj spektar postepeno proširuje. Na taj način, u praktičnom smislu se olakšavaju potrebe klijenata, ali i otvara mogućnost za ostvarivanje dodatne zarade. U radu su navedeni razlozi povećanja uloge banaka u poslovima sa hartijama od vrednosti. Međutim, treba imati u vidu i da su ova ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti, u razvijenim tržišnim privredama kod kojih je izgrađeno kvalitetno i likvidno tržište hartija od vrednosti, likvidna gotovo u svakom trenutku, jer se takve hartije od vrednosti mogu lako prodati na berzi. Ovo je pogotovo važno zbog potreba održavanja likvidnosti banaka. U slučaju potreba za sredstvima na računu, hartije se, dakle, iako imaju dugoročna dospeća, prodajom pretvaraju u gotov novac na računu. Sve napred navedeno potvrđuje generalnu hipotezu ovog rada, da je povoljnija uloga banke ukoliko postoji razvijeno sekundarno tržište i likvidnost dugoročnih hartija od vrednosti. Povećanje likvidnosti, uz dalju zakonodavnu i regulatornu reformu, doprinosi smanjivanju rizika investiranja. Istovremeno sa smanjenjem rizika aktiviraju se novi izvori tražnje, što sve doprinosi razvoju finansijskih tržišta i povećanju njegove likvidnosti. 70

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Srbija je proteklih godina ostvarila značajan napredak u konsolidaciji finansijskog sektora. Tokom 2008. i 2009. godine održana je stabilnost finansijskog sistema u uslovima globalne finansijske krize. Rekonstrukcija bankarskog sistema se nalazi u završnoj fazi. Do kraja 2008. godine, konverzijom obaveza prema državi u akcijski kapital u vlasništvu države, čišćenjem bilansa tih banaka i nakon toga prodajom akcija obezbeđena su sredstva za izmirenje obaveza. Takođe, ovim prodajama je promenjena vlasnička struktura bankarskog sistema, izvršen transfer znanja i tehnologija i unapređene finansijske usluge i time dat podsticaj potencijalnim investitorima da ulažu u razvoj privrede Srbije. Međutim, tržište kapitala u Republici Srbiji oseća posledice finansijske krize, koja se odražava, pre svega, na značajan pad privrednih aktivnosti, smanjenje obima trgovanja na berzi, pad vrednosti akcija kojima se trguje, pad vrednosti investicionih jedinica kod investicionih fondova i dr. Tržište je još uvek nedovoljno razvijeno i plitko i može se opisati kao relativno mlado, iako veliki broj pojedinaca i finansijskih institucija učestvuje u kupovini i prodaji hartija od vrednosti. Srbija je sprovela značajna institucionalana i strukturna prilagođavanja, donet je veliki broj zakona kojima se uređuje tržišni sistem, a koji su u značajnoj meri harmonizovani sa propisima Evropske unije. Ovo se pre svega odnosi na Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji je donet sa zakašnjenjem i više puta menjan i na relativno novi regulatorni okvir – Komisiju za hartije od vrednosti. Međutim, propisi koji regulišu finansijsko tržište sadrže neprecizne odredbe i komplikovani su za primenu. Dolazi se do zaključka da postoji nerazvijenost pojedinih institucija koje učestvuju na tržištu, čiji je razvoj neophodan, kao i povećanje broja instrumenata kojima se trguje. Potreba za inovacijama u finansijskoj delatnosti je ogromna. Iako finansijske inovacije mogu biti mač sa dve oštrice, njihovi krajnji efekti moraju biti pozitivni. Istraživanjem u ovom radu dolazi se do zaključka da jedino unapređenjem zakonodavnog okvira koji reguliše oblast tržišta kapitala, odnosno izradom novog zakona, koji u najvećoj mogućoj meri mora biti harmonizovan sa propisima EU, će se obezbediti sigurniji i stabilniji razvoj domaćeg tržišta kapitala. Kako bi se unapredila zaštita investitora potrebno je: detaljnije i adekvatnije regulisanje obaveza pružanja pouzdanih i istinitih informacija o preduzećima čijim akcijama se trguje na berzi, kvalitetnije i transparentnije finansijsko izveštavanje i proširenje

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

mera u nadzoru Komisije za hartije od vrednosti i NBS u postupku primene zakona koji se odnose na finansijska tržišta. Poslednji poremećaji na tržištima prekinuli su pozitivne procese i vratili stvar godinama u nazad. Mnogi smatraju da će se posledice svetske krize tek osetiti. Beogradska berza deli sudbinu svetskih tržišta kapitala. Na njoj se pored obveznica stare devizne štednje listiraju samo akcije sedam preduzeća. Četiri na listingu A, tj. Prime marketu, a to su akcije: Energoprojekta, NIS-a, Soja protein i Tigar; tri na listingu B, tj, Standard marketu: Alfa plam, Komercijalna banka i Metalac, što ukazuje na nedostatak kvalitetnih hartija od vrednosti. Finansijska tržišta moraju da obezbede bolje uslove za kompanije, a ideja o finansiranju s pozitivnim socijalnim efektima tek treba da se ukoreni u glavni tok domaćeg tržišta. Razvoj tržišta zahteva unapređenje zakonske regulative i povećanje kvalitetnih hartija od vrednosti. Jačanje finansijskih tržišta je jedan od najvažnijih ciljeva ekonomije, pre svega jer utiče na stabilnost finansijskog sistema. Nadamo se da će se napori u ovom pravcu isplatiti i odvesti nas ka integrisanoj svetskoj ekonomiji.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

LITERATURA

1.Beogradska berza, Berzanski pojmovnik 2.Beogradska berza, Prijem na tržište 3.Dugalić, V.,Štimac, M.,:Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2007. 4.Frederic, S. M.,: Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta 7. izdanje, Data Status i BBA, Beograd, 2006. 5.Frederic, S. M., Stanley, G. E.,: Finansijska tržišta i institucije, Mate, Zagreb, 2005. 6.Erić, D.,:Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd, 2003. 7.Jeff Madura,: Finansijska tržišta i institucije, Thompson, South-Western, 2003. 8.Jeremić, Z.,:Praktikum za finansijska tržišta, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2006. 9.Jeremić, Z.,: Finansijska tržišta, Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2006. 10.Makroekonomske analize i trendovi & Konjunkturni barometar, br. 172, februar 2009. Ekonomski institut Beograd. 11.John Kenneth Galbraith: Novac, Beograd, 1997. 12. Kidwell S. David, Peterson L. Richard, Blackwell W. David.,:Financial Institutions, Markets and Money, The Dryden Press, Harcourt College Publishers, USA, 2000. 13.Kvrgić, G.,:Finansijska tržišta i berzanski menadžment, VPŠ, Čačak, 2008. 14.Kvrgić, G., Vujović, T.,:Finansijska tržišta i berze, Beograd, 2009. 15.Podaci iz izveštaja NBS za period I‐IX 2008.godine. 16.Savić, J., Vukosavljević, D., Kvrgić G., i Miletić, S.: Monetarna ekonomija, PEP, Beograd, 2009. 17.Savić, J., Vukosavljević, D., Kvrgić G.. i Miletić, S.: Bankarstvo, Visoka PEP, Beograd, 2009. 18.Rose P.S.,Hudgins.S.C.,:Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data Status, Beograd, 2005. 19.Stakić,B.,:Svetska finansijska kriza, Singidunum revija, Vol.5 No.2, Univerzizet Singidunum, Beograd, 2009. 20.Šoškić, D., Živković, B.,:Finansijska tržišta i institucije, Centar za istraživačku delatnost eko nomskog fakulteta, Beograd, 2006. 21.Štimac,M.,: Berze i berzansko poslovanje u Srbiji, Stubovi kulture, Beograd, 1998. 22.Vasiljević, B.,:Osnovi finansijskog tržišta, Princip, Beograd, 1999. 23.Vukosavljević D: Bankarsko poslovanje i platni promet , FIMEK, Novi Sad, 2010. 24.Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima 47/2006, Član 96. World Federation of Exchange, 2009 Market Highlights 25.Živković, B.,: Berzansko poslovanje, Fakultet za menadžment Braća Karić, 1997.

MASTER RAD U SRBIJI

BERZANSKO POSLOVANJE

Internet sajtovi: 26.Analiza berzanskog poslovanja: www. finansije. net/Analiza%20 berzanskog %20poslovanja/.../ ABP-P2.pdf , pristup sajtu 25.07.2011., vreme pristupa 15:45:00. 27.Beogradska berza: http://www.belex.rs/, pristup sajtu 24.07.2011., vreme pristupa 13:05:00. 28.Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti: http://www.crhov.rs/, pristup sajtu 28.07.2011., vreme pristupa 20:10:00. 29.Komisija za hartije od vrednosti: www.sec.gov.rs, pristup sajtu 28.07.2011., vreme pristupa 18:55:00. 30.Ministarstvo finansija Srbije: http://www.mfin.gov.rs/, pristup sajtu 29.07.2011., vreme pristupa 21:55:00. 31.Narodna banka Srbije: http://www.nbs.rs/, pristup sajtu 24.07.2011., vreme pristupa 15:20:00. 32.NASDAQ: www.nasdaq.com, pristup sajtu 24.07.2011., vreme pristupa 12:05:00. 33.Njujorška berza: www.nyse.com, pridtup sajtu 25.07.2011., vreme pristupa 17:30:00. 34.Uduženje banaka Srbije: http://www.ubs-asb.com/, pristup sajtu 25.07.2011., vreme pristupa 22:50:00. 35.World Federation of Exchange: http://www.world-exchanges.org/WFE/home.Asp?nav=ie, pristup sajtu 26.07.2011., vreme pristupa 19:10:00. 36.Republički zavod za statistiku : http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php, pristup sajtu 24.07.2011., vreme pristupa 16:55:00. 37.http://www.crhov.rs/ , pristup sajtu 27.07.2011., vreme pristupa 20:10:00. 38.http://www.belex.rs/, pristup sajtu 28.07.2011., vreme pristupa 21:25:00. 39.http://www.nbs.rs/ , Izveštaj o stanju u finansijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd , pristup sajtu 24.07.2011., vreme pristupa 23:10:00.