1906 pejić adam fizika u osnovnoj školi sarajevo

Књнжевиа издања учитељског друштва аа град и окружје Сарајево. Кијј/еуиа ш1апја исИеЏбко^ «1ги8(уа /а ^га<1 1 окгн/је Нагајеуо.

•Књига II. Кпјј^а. ■■-

ФИ З И Е А

У ОСНОВНОЈ школи. МЕТОДИЧКИ ПРИРЕДИО

АДАМ ПЕЈИЋ, Ш К О Л С К И У П РА В И Т Е Љ У САРАЈЕВЗГ.

;$0% чистога прихода иамијењеио је фоиду за иомагање учитељске сирочади и удовица. ^

ЦИЈЕИА 1 К (К) х.

Р121КА

11 0 8N0 VN0 Ј 8К01 М ЕТ0В10К1 РК 1И Е 310

АВАМ РЕЈ1С, бК О Ш О 11РНА\ТГЕи 0 ЗАПАЈЕ\ЧЈ.

30% ед«1о^а ргШоЛа паинјеијеио је 1ои(1и га рота&апје иШе1јбке 81госа(Н 1 иДотЈса.

1<1атбка сНопЈска з1 атр ап ја (Изкага) и ЗаЈајоуц.

Књнжевна пздања учитељског друштва «а град и окружје Сарајево. Кпј 1/еуиа 1Ж(1апја иШеТјбко^ (1ги81уа ш §гаЛ 1 окги/је Нагајето. =— — - Књпга II. Кпј1да.

-

-

**»(и|

I 1I I М1М1-М

! ' м џ | II кн

’ 11<11« I

|П

и ц. Г1|н'ПП|1УМИ ИП

||'

' 11|И ИУ И ' ' |>Ц( мшину ,1»

1П1П1Д

и 1ф.

I I■к 1Ч,

|Н)ј УЧ1У

/|с!ги

шкоди.

АДАМ ПЕЛГВ,

• 1 М «Н М 1 Н (1 Г

н

основној

МЕТОДИЧКИ ИРИРЕДИО

фгЛру.|рН 1'|()7.

Ш К О Л С К И У П Г А В И Т Е Љ У САРАЈЕВЗГ.

им ииј Ккн1| ||П |Н||1|Г|1м |г (1пм|||| 0 . I I«! I 'пк| л УЦп

у

ФИЗ ИК А

21.

( 1и ' " Н | 1ч

.1

I * мм>

11г>•ј 1Н М Ч

т

30% чнстога ирихода наинјењепо је фонду за нолагање учитељске сирочади и удовпца. ЦИ.ТЕНА 1 К 60 х.

|н1|и1п1 \/1( М <,1 11«Iм11 | I 11сп гцпушн ;!П |« 1>|иагм 1ИИ7, |г о ’ј Цм1>г М1(пк»' 1 н ||1 ,1 ||(.

П21КА

1Т 0 8N0 VЖ0 Ј 8КОЕ МЕТОВ1СК1 Р В 1Н В 310

Ј ?вт ЈЗ Д

А1)АМ ГЕ.Т1С, 8К01^К1 1Л’КАУ1ТЕи II ВАКАЈЕУЧ.

30% М84оеа ргИ10(1а напијенјено је 1ош1и ха рота&апје игЛ4е1Ј8ке 81гоба«И 1 иЈотЈса. (ТЈТЖА 1 К 00 ћ. чел о --

1н!апжкд (Иопи11т Јкатрппја (Имкпга) и Зтајоуц.

ФИЗИКА у

ОСНОВНОЈ ш к о л н . (РУЧНА КЊИГА ;$А НАСТАВНИКЕ).

С А Р А ЈЕ В О ИС.ЛАМСКА Д И О П И Ч К Л Ш Т Л М П Л Г Н ЈЛ .

1906.

Шј ес ипарлје(1.

8уа јо ибЛсђсуа кпаца и тс1осИ.

Г>Шспге(ј . М ек х1а Ц у п а ), а

је

и

с И је 1 о ш

с1 о т п а зк о јјт о , р о ја у а

као

1ћ

< ]јје к > т

1п<1икт е ( ,о -

рокивииа

12 п ј Ш

1гећа,

е к 8 р с г јш еп 1 а 1 п а

р 0 8 ш а 1, г а п ј е т

р г о п а § јет о

те1ос1от

1 г а к 1 ји б к е

коН ко

[12101

(1а р о т г п т

г а г т т

<1ок 1 е о г е И б п о т

и

(р о к и з п а ,

( е о г е И с п а !с1ес1ик(,1 у п а ) . Е к з р е п т е п Ш п о ш

в р а ја т о

1 и т је 1 п и п

гак оп е и

уес

Ић

р о ја у а .

вк1ас1 р г о п а ^ ј е п е

1гуес1еп е, а р о к и а т а

с1а с Ј о к а ^ е т о

г г у а о -ја и је т

1 иггоке

]г/л ч 6 п о

ее

а 1 и /,п п о

гак оп е, и

1о1Јко,

ргауИ о.

Р п паајкауј зи с1ак1е пи/пе аргауе — арагаН, ва к о јјт а па8[,ауп|к 1гећа с1а гасћ екарепшепИга; јег пав!ауа ћег рокиаа је ј”та за пјоеппа, која бев!о ри1а У1ае ћипј, пеуо ганујје!1јауа. II/ рокизе \ 1<11 ј га/ц1ес1а ибешк еуе, §1о т и ве ргес1аје; рокиа је с1ак1е јесћп1 и в1апји, с1а 1 /пееб ргес1 осМ сЗјебЈје 8Уе, §1о је и рпгосћ гар1е1епо 1 /атгзеп о. Ако и& ш то рокиз, 1о је опс1а 8Уејсч1по, као с1а з т о 1 з а т и б1уаг рокагаћ, 1 с1јеса 1о оис1а 1ако и п и зћ т а ргепези па з а т и 81уаг. Кајћо1ја је, с1ак1е, те!ос1а га 1 /иса\гапје И/Лке опа, ро којој пи рИ ато, а рпго<1а ос1у'о\'ога. В кого у а ^ ја И

8 У1 р о к и з ! ,

р отоси

т о г е

с1а п а р г а у ј

а а т

1гећа пагибШ , п агобИ о И г п је в и /,а

1ако

ћ о 1 је,

з и и о у о ј к п Ј 1/л п а у е с 1 е ш , т о у и

к о је

8е

па1аге

и

зуак ој

п а а 1 ,а л п [ к ћ е / р б т и к е . оп е,

8 к и р 1, с1а 1ћ

зу о ји 8ко1и.

опс1а ј е

81о

81уап,

1Ј к о ј о ј

к о ј1 пе

вкоћ

с1а и а в ћ т п к

к и с 1,

8 а т о

пеке

1 г е ћ а ј и р г 1 п а 8 1 а \п

1)1

то»1а

п ет а 1 пе

зуак а

(1 о М с п Ј ћ

га1аг1

и

1и

о

8е

Ш

12-

к о је

арага1е

е1ек 1п т,

а

ор ста

(1а п а ћ а у ј

п а н 1:ал'1п ћ

8геЉ 1ауа,

1 ек с1 ји .

* 1Ј п а б ј п и 8 (е с е п о г а г п јт ровуе п гн 1а

о ћ г а ^ р у а п ја

т п о ц о ц ч х ћ у п јјт к п дуата ј/у с ч ћ у јт

(јо р г ји јо

уосШ о

гас1от,

1 ћ » 1 :о л л т а , р о к п в јт а

и н р је ћ и

и

1е

а

т е опс1а

а а т

с1о у г 81ш

1 ,ак о

и

р гуоте

гес1и

18к и з 1у о

ћ П јев к е, р о к и р Ц е п е

п а в Ш ја о , оуи

/п а т о п Н о т

к п јјц и ,

с !а 8 1 о како

р г е ( 1 т е 1 ,и .

ро

1а к 81гп 1)1

1ћп<

1

IV 8 пп1

мајћо1јо гпас1еш, Ла с;е вс и кпјјул пасМ роцтјо&ака ргјјо, «1,о ј ( ; о у о шоја ргуа кпј|Ј?а, ра о и на /,а11уа 1 побби ргЈшШ нуаки рпшјеЛђи 1 зуак: ргесНо^, којј ј<1 (< /а И т. с1а »е кпјјц'а роргауј, јег гпје пјзка па 8У1Је1 и ваугбепо.

N^8^1 оуа кпј!^а опака^ 0 (12 1 у, к а к у јт з а т је т а г о т парјнао!

1 о 1лш

А. 1>.

1Ј Загајеуи, вугвеИсот јипа 1906,

«

Ш. разред.

I. ВАЗДУХ. Нрва лекција.

А. Преглед рада. «) Шта хреба аа рад оне лекције? Нода

ј

легену, чаша, мјехур п комад канафе.

,5) рад. а) б) в) г) ј) е)

Ваздух је провпдан. Ва.чдух можемо осјетптп. Каздух сеже у впсину до иекпх 713 км . Ваздух је тпјело. Ваздух је као жптко тијело. Ваздух је опружно тпједо.

Б. Методички поступак.

I. П ази! — Ш та има у овој соби оснм нас и намјештаја?

— Гдје нма јјош ваздуха? — Чему нам је ваздух? — Какав је ваздух добар за дихање? — Какав је ваздух по наше здравље у шумн, а какав у варошима? — Какав је ваздух у соби, у којој спавамо? — Зашто изјутра отварамо прозоре? — Ш та опажате, када ваздух удишете? — Прса се шпре. — Зашто се шпре? Навјештај. — Данас ћемо учитп нешто више о ваздуху, него што сте досад учнлн. П. а) П ази! — Сакри се за таблу — Н.! — Видите ли га, дјецо? — Зашто? — Јер је између нас п њега табла, па га ,је заклоннла. — Изађп пза табле! —■ Видпте ли га сада? — Ш та има између вас и њега? — Какав је дакле ваздух зато, што кроза-њга впдпмо? — Ваздух је провпдан. — Понови! — (Наппшем на таблу: В а з д у х је провндан.) б) И ази даље! — Узмпте чптанке у десну руку и устанпте! — Махппте испред лпца од десна на лпјево! — Ш та осјећате? — Нешта хладно. — Ш та би то могло да буде? — Ш та осјећате, када трчпте? ■ — Осјећамо ваздух с прпједа. Можемо лп дакле ваздух осјетптп ? — Ваздух можемо осјетптп.

- Реци тако! — (Напис: В а з д у х можемо осјети ти .) в) Пази даље! — Ш та удпшемо? — Има ли ваздуха у овој соби? — По чсмусудши? — .Јер га удишемо. — А има ли 1

2 га у ормару? — У чашиУ — Око школеУ — 3' пољу? — А у шумиУ — Тако дс“, дјецо; лаздуха има свагдје: у нама и око нас, у земљп и пад зем.Ђом; а зпајте п то, да га нма-п у водама. у јамама п нисоко иад иама. Понови! — Ваздух сеже у виснну до пекнх 7(> км. Докле сеже ваздух у впспну? — (Нанпс: В азд у х сс ж е у вн сн н у до н е к п х 7(ј км.) Лани даљс! — Ш та видите на етолу? — Поеуду с водом. — А шта је ово? — Чаша. — Ш та пма у овојј чашп? Ваздуха. - Узми чашу, па је окрени дном горе н загњурп у воду! — Сад погледај, иа реци, је ли вода ушла у чашу!? — Јест, али само мало. — Зашто није вода напунила сву чашу?... Не знате. Пазите, одмах ћемо ући томе у траг! Нагнп мало чашу? — Ш та то виднмо? — Видпмо, гдје излазе неки мјехурићи. А шта улази у чашу? — Вода. — Ш та бп могло да буде у оним мјехурићима?... Д а нпје ваздух, што јеТЈио у чашп?

— Јест. — Ш та излази дакле пз чаше у оним мјехурићима?

- А зашто може вода да уђе у чашу? — Зато, јер ваздух нзлази. — Тако је. Д е сада пресудн, па реци, зашто није вода ушла у чашу, кад сп је окренуо дном горе п загњурпо у воду?

— Зато, јср је бно ваздух у чаши, па ннје дао водп унутра. Кад је почела вода улазити у чашу? — Онда, када сам нагнуо чашу. — Нагни још мало! — Ш та опажаш? '— Изађе миого мјехурића. — Зашто? — Јер јс ушло много воде у чашу, па истјерала много ваздуха у оинм мјехурпћнма. Пусти чашу?

- Ш та је сад? — Изађе сав ваздух пз чаше. По чему судиш? >— По томе, што је вода нанунила чашу. — Кад је даклс водн ушла у чашу? — Онда, кад је пзашао ваздух пз чаше. — Је ли вода тпјело? — А је ли н ваздух тијело, када не може вода да уђе у чашу, док је ваздух у чаши? — Јеет. — Ш та смо сада дознали? — Дозналп смо, да је ваздух тпјело. Ш та је дакле ваздух? — Ваздух је тнјело. — (Наппс). д) Л а ш даље! — Махни руком ио овој водн! — Ш та сп урадно? — Макнуо сам воду с једног мјеста, па је с друге страие опет надошла. — Какво је дакле тијело вода? Вода је ж н тк о тп јел о. — Понови! — Махни руком по иаздуху!

нразап; рсцн, зашто? — Јер је ваздух падошао с дру|’о г.трши1. Кшсио је да!сле тпјело ваздух, јер надође е друго стриие? јГиггко /гијсмо. Да ипдпмо! Шти ј<* у чашиУ Нодм.

I

3 Д е излиј ту воду! — Ш та је сад у чашн? ■ — Ваздух. — Кад јје дошао у чашу ? — Онда, када сам пзлпо воду. •— Д е и њега излиј! — Не могу. — Је ли ваздух дакле житко тпјело, које капље као вода? — Нпје. —• Како ћемо дакле рећп; какво је тијело ваздух? — В а з д у х је као ж п т к о тп јело. — (Напнс.) е) Пази даљ е! — Ш та је ово? — Мјјехур. — Има лп ваздуха у овоме мјехуру? — Има, алп врло мало. — Ево ћу га напухатн. Завежи овуда (показујем) том канафом, да ваздух не пзађе! — Је лп пун мјехур ваздуха? — Нпје баш сасвим. Ево ћу га ставити на сто! — Притпснп га руком! — Ш та опажаш? — Опажам, да се мјехур донекле стпснуо. — А је лп се и ваздух у мјехуру донекле стпснуо? — Јест. — Ш та се дакле дало у мјехуру донекле стиснути? — Ваздух. Је ли он сада гушћи, него што је прнје био? — Јест. — Подпгни руку с мјехура! — Ш та је.сад? — Мјехур се раширпо. — Зашто се раширио? — Зато, јер се ваздух у њему раширио. — Је ли он сада густ, као онда, док си држао руку на мјехуру? — Нпје; сад је рјеђи. — Ш та смо дакле дознали притискујућ овај мјехур?

— Дознали смо, да се ваздух даде стпснутп н рашнрнтн. Поновп! — Можемо ли то п друкчије рећи? — Можемо рећп: ваздух се даде опружитп. —- Поновп! — Какво је дакле тпјело ваздух? — В а з д у х је оп р уж н о ти јел о. — (Наппс.) Окрени чашу дном горе и загњурп је у воду! — Је ли ушла вода у чашу? — Јест, али само мало. — А зашто је и то мало воде ушло у чашу, кад је у чашп ваздух? — Зато, јер се ваздух услијед нашега прптпска донекле стиснуо н заузео мањи простор, те је онда вода ушла. — Пустп чашу! — Ш та се догоди? — Чаша се подпже, па се изврну. -— Зашто? — Ко је подпгао чашу? — Онај стиснутп ваздух, јер тежи да се опет рашири? — Какво је дакле тпјело ваздух? — Ваздух је опружно тијело. — (Наппс. В а з д у х је оп р у ж н о тијело.) Ш. Зашто видимо кроз ваздух? — Ш та нам се оппре, када трчпмо? — Зашто не уђе вода у чашу, ако је преокренеш и у воду загњурпш? — Зашто надође ваздух на оно мјесто, одакле га уклоннмо? — Зашто се донекле напухан мјехур опет дпгне, чнм руку с њега уклонимо? -— IV. Ш тајеваздух?— В а з д у х је ти јел о. — Каквоје тијело ваздух? — В а з д у х је пр ови дн о, оп р у ж н о и као ж и т к о тијело. — Зашто је ваздух провндно тнјело? — В а з д у х је зито пр ои н дн о тн јел о. јер вндпм о кроза-њ га. — А зашто је ши»-

4 дух опружио тнјело? — В а з д у х јс за т о оп р у ж н о т п јел о , јер се д а д е с т н с н у т п н р аш и р н тн — с т е г н у т и и р а с т е г н у т п . Докле сеже ваздух у виспну? — В а з д у х се ж е у в и еи н у до н е к и х 76 км.

V. Зашто уђе водау преокренуту чашу, ако јо нагнемо? Зашто се прса шире, кад удпшемо ваздух? — Зашто впдимо кроз в а з д у х V —• Зашто се мјехур стпсне, ако га притиснемо руком? — Ако макнемо ваздух с једног мјеста, зашто надође други? Ш та радпте лоптом? — Ш та се догодп, ако ударнмо лоптом о тле? — Зашто лопта одскочп? —

Друга лекцнја.

А. Преглед рада. а) Шта треба прн наставп ? Пушка од зовпке, неко.шко књпга, двпје чаше с водом, комад папира натега и крпва патега.

Р ) Рад. а) Вавдух

нпје посвуда једнако густ; при земљп је гушћи, а на;;

зем.Ћом је рјеђп.

б) Ваздух прптпскује озгор и оздо. в) Услпјед прптнска ваздуха преноспмо п претачемо воду пз једног суда у другп. г) Што је ваздух гушћп, го му је прптпсак јачп.

Б. Методички постуиак.

I. а) Иази! —• (Овдје се поновп градпво пређашње лекцнје.)

6) Којн је правио пушку од зовике? — Ја, ја .... Хајде кажп, како се прави — Н.! — Ш та радпте с таком пушком?

- Како пуцате? — Је ли којп пио воду кроз сламку? — Чпме вадимо вино из бурета? — Знаде ли којп, зашто искочи чеп пз пушке уз прасак? — Не знате. А знате ли, зашто се диже вода уз сламку?... Не знате ни то. Навјеттај. —Данас ћемо наставитн о ваздуху, па ћете дознатп.

II. а) Пази! — Ш та је око нас на свакоме мјесту, макар гдје мн били? — Ваздух. — Је ли ваздух посвуда једнако густ ?... Дајте мн амо неколпко књига!... Ево ћу пх ставптп све једну иа др угу!... На којој је књпзп највпше терета? — Зашто? — ,1ср јо притнскују оне горње. — Како је оној на средини? \ оиојј ин ирху? — Таковамје, дјецо, н са ваздухом. Ваздухјепрп :м'м. 1.11 тсжи, јор га прнтнскују горњн слојевп. Понови! — А кад ј»' II',|,и до)1>и каздух, ка!сав је још? — Гушћи. — Какав јо 1ш;|ду\, пгсо јо иншо над зсм.ђом? — . 1акшн. — А кад је

г» лакши, какав је још? — Рјеђп. — Да, лакш и је в а зд у х рјеђп , н тезки ,је в а з д у х гуш ћи . Поновп! — (Наппс.) Ш та удпшемо? — Ваздух. — Д е сада пресуди, па реци, дншемо ли једнако брзо у долпнп п на планини? — Не дпшемо једнако брзо. — Гдје дпшемо брже? — На планпнп, гдје је ваздух рјеђп. — Јест, у рјетком ваздуху дпшемо брже, да га плућа добију впше. Поновп! — Зато п не могу људп да остану дуже времена у великој висинп, јер пм срце стане нагло куцати, а кадшто им удари и крн на нос п на уста. Поновп! — ТТретрес. — Зашто је ваздух гугаћп у долини, него на брду? — Зашто дишемо брже на планпни, него у долини? Зашто не могу људп дуго да остану у великој висини? — б) Пази даљс! — Ш та смо реклп; гдје је ваздух гушћп ? — Зашто.? — Јер га прнтпскују горњи слојеви. — Прнтпскује лп дакле ваздух озгор? — Притискује. — А којјп зна рећп; прптискује лн ваздух оздо? — Видим, да не знате; прппазнте мало, одмах ћемо ући томе у траг! Ш та је ово? — Пуна чаша воде. — Изврнн јје! — Ш та се догоди? — Налиј је опвт! — Сад узмп овај комад папира, па је поклопи! — Прптпснп папир руком и преокренп чашу! — Тако. Сад уклони руку пспод паппра! •— Ш та опажаш? — Гдје је вода? — Вода је у чашп, јер папир нпје отпао. — Зашто не отпане папир?... Не знате. Пазите! — Је лп вода тешка? — Јест. — Притискује ли она паппр озгор? — Притискује. — Е па зашто папир не отпане, када га вода притискује?... Још не знате. Ш та је испод паппра? — Ваздух. — Д е сад одговорп; зашто папир не отпане? — Зато, јер га притискује ваздух оздо.

— Тако је. Д е сад пресудн, па рецп, шта је јаче: прптисак воде, плп притисак ваздуха? — Јачи је притисак ваздуха. — По чему судиш? — По томе, што паппр није отпао. — Тако је; јјер да је слабпји притисак ваздуха, папир бп отпао п вода бн исцурила. Ш та смо сада дознали? — Д о зн а л и смо, д а в азд у х п р и т п с к у је оздо. Поновп! — (Напнс.) ТТТта је ово? — Цијев. ‘— Од чега је? — Каква је на крајевпма? — Спусти један крај те цијеви у ову дугачку чашу, која је пупа воде, па је опет извади! — Ш та се догодп ? — Исцури вода. Тури опет цпјев у воду, алп је озгор зачепп прстом! Тако; сад ,је пзвади, да вндимо, хоће ли вода цурптп! — Цури ли вода?

- Зашто не цури! — Подпгни прст! — Зашто сада цурп? ~ Реци, гдје ,је ваздух прптпскивао воду, кад ,је бпла цпјеи ;ш

чепљена? — Оздо. — Зашто дакле нпје вода псцурила? — Зато, ,јер дод није дао паздух. — А гдје је ваздух притискивао воду, кад си подпгао прст? — Озгор и оздо. — Јест, ваздух је притискивао воду озгор п оздо, а сада рецп, гдје је веИма црнтнскивао? — Притискпвао је једнако на оба краја цијевп. — ГГо чему суднш, да јс ваздух пзводио једнак притпсак па оба краја цпјеви? — По томе, што је цијев једнако пгарока. — Врло добро. Д е нам сада рецп, зашто је вода исцурнла? — Захо, јер јје ваздух притискује. — Није потпуно. Који зна, зашто ј<! вода исцурила?... Пазите! — Ако нмаш у џепу два хелера, а два си хелера дужан твоме другу; колико гагаш хелера? — Немам нн јсднога хелера, дер су она два хелера мога друга. — Тако ћемо рећи п за прнтнсак ваздуха. Ако ваздух изводи на воду једнак притнсак озгор и оздо; колики је онда притисак на води? — Нема нпкаква прптиска, дер горњн притисак уништава доњи. — Тако ,је; и сада можете оДговорнтн на оно питање: услијед чега је вода нсцурила? — Вода јо нсцурил« гјрслијед своје тежине. — Да, тако је, драговнћу мојј, тн си погодпо! Зато, дакле, што ваздух нзводи једнак притисак па оба краја, прп чему горњи притисак уништава доњи притнсак, вода цурн услијсд своје тежине. Ш та смо сада дозналн о прптпску ваздуха? Дозналн емо, да в а з д у х п р и т и с к у је о зг о р п оздо. (Напнс.) в) П ази даље! — Ш та видиш овдје иа столу? — Двнје чаше. — Ш та је у чашама? — У једној је вода, а у другој ваздух. — Бисмо ли могли нстјерати ваздух нз ове чаше? — Како? Налићемо воде у њу. — Хајде, пстјерај га! — Како ћеш?

— Прелпћу воду пз пуне чаше. — Добро; али ја бнх рад, ■да је прелпјеш тако, да се не додпрнеш нп једне нн друге чаше; шта велиш на то?... Пазпте, казађу вам! Мп ћемо воду преннјетп; а како ћемо је пренијети, сад Кете видјетп. Узмн ову цијев! — Спусти један крај те цијеви у воду до дна чаше! — Тако. Ш та је сад у цијеви? — Вода. — Је лп пуна цијев воде? — Докле сеже вода у цијеви? — До површнне воде у чаши. — Хајде, пзвуцн ваздух пз те цпјев! — Како ћеш? — Извућу га устима. — Д е, пзвуци г а !... Ш та се догоди? Уђе мн вода у уста. — Одакле та вода ? — Из чаше. — Да, из чаше де, а знадеш лн, зашто се дигла вода пз чаше? — Не зиаш. Прнтискује лп ваздух воду у чаши? — Када се почела вода дизатн? - Онда, када еам почео пзвлачити ваздух. Услпјед чога »ч* дакле дигла вода у цијевн? — Услцјед прн-

тпска ваздуха на воду. — Како ћемо дакле воду пренијетп па јодне чашс у другу? — Пзвућемо ваздух из цијеви, да вода уђе у цпјев. — Ш та ћемо за тпм радпти? — Зачеппћемо цијев прстом, да ваздух не притискује озгор. — Ш та онда? — Онда треба да се цијев наднесе над празну чашу п да се уклони прст, па ће вода псцурпти. — Добро. Хајде, урадп тако! — Зашто цурп вода? — Зато, јер ваздух притискује једнако озгор и оздо, при чему се притпсак упнштава, те вода цури услијед тоиеине. Како кажемо, кад извлачимо ваздух из цијеви зато, да у њу уђе вода? — Кажемо, да каламо или натежемо воду. — Како се по томе зове овака цнјев? — Зове се натега. — Чему нам ,је натега? — Н а т е г а нам је зато, д а п р е н о си м о в о д у из једног с у д а у др у гн . Рецптако — Н.! — Ш та можемо још овако пренпјети нз једног суда у другп? - Вино, ракију, спрћс итд. -П оновп! Даље! — Ш та је овдје па столу? — Чаша с водом. А шта је доље на поду? — Легеи и њему мало воде. — Бисмо лп сада могли пренијети воду из ове чаше у онај леген на поду? — Како? — Да, тако је; могли бисмо де пренпјетн натегом, као што сте видјелп мало прије. А бисмо ли је могли прелити? — Како? — Добро; али ја бих рад, да се не- додирнеш чаше; којн зна? — Не знате. Пазите, показаћу вам! Ш та је ово? — Савијена цијев, у које су крајевн неједнакн. — Спусти краћи крај те цнјеви у воду до дна чаше! __ Ш та опажате? — Има ли воде у цијевп? — Докле сеже вода?

— Д о површпне воде у чаши. — А шта је у цијевп тамо, гдје нема воде? — Ваздух. — Извуци га! — Ш та се догоди? — •\ ђе вода у цијев п ево је, гдје цури. — Поткучп леген, нека у њ цурп! — Услијед чега вода цури ? — Услијед прптнска ваздуха на воду. — Ш та радимо дакле оваком крпвом цијевп?

- Претачемо воду нз једног суда у други. — Јест, алп како треба да стоје ти судовп? — Један треба да стоји впше, а другн нпже. — Је ли и овака цпјев натега? — Како ћемо зватп оваку натегу за разлнку од оне прве — од праве натеге? — Кривом иатегом. — Ш та је крнва натега? — К р и в а је н а т е г а савнјен а ц и јев , у које су к р ајев н н ејед н ак н . — Поиовн! Чему пам је крнва натега? — К р н в а нам је н а т ега зато, да п р ел н јев ам о в о д у плп ш т о ' д р у г о пз п о с у д а , које су впше,. у п о с у д е , које су ниж е. Поновн! — (Напис.) г) П ази даљс! — Ш та је ово? —■ Пушка од аонико. ■ Узмп је, па пукнп! — Сад извадп кундак! — Шта је у цијоии?

8 — Чеп п ваздух. — Гдје је сада ваздух гушћн: у цијепн нлп у собп? — Једнако је густ и у собн и у цнјевн. — Зачепп цијев и с другог краја! — Како кажете, када су чеповп с оба краја? — Кажемо, да је цијев затворена нлп: пушка је набпјена. — ЕГотиснн чеп тпјем кундаком, алп самомало! — Ш та мпслиш, је лн сада ваздух гушћн, него што је прнје бно? — Јест, сад је гушћп. — Зашто? — Јер је у мањем простору. — Потнсни још мало! — Још! — Ш та се догодп? — Искочп чеи уз прасак. — Да, чеп пскочп, а сад рецп, зашто нскочн? — Чујте! У какав је простор дошао ваздух, када сп потнснуо чеп? У тјешњи простор. — Какав је постао ваздух, кад је дошао у тјешњп ваздух? — Гушћи. — Какав је дакле ваздух истјерао чеп ианоље? — Густ ваздух. — А какав га ваздух ипје могао истјерати? — Рјсдак ваздух. — Врло добро. Знамо већ, да ваздух притпскује. Реци мп сад, је ли ваздух изводпо притисак на чеп, док није искочио пз цијеви? — Гдје је изводио прптнсак?

— Споља и нзнутра. — Па зашто не пскочп чеп, ако пушку набнјемо, а не потпснемо кундаком? —■ Зато, јер је притпсак спољашњег ваздуха, једнак притпску унутрашњег ваздуха, па се уништава. Поновп! — Какав је постао ваздух, када си кундаком потиснуо чеп? — Гушћн. Јест, постао је гушћн и рекли смо, да је тај гушћп ваздух пстјерао чеп. Ш та сада дознадосмо?

— Какав је прптисак изводпо гушћп ваздух на чеп? — Јачи прптнсак, него што је прптпсак спољашњег ваздуха. — Кад је дакле искочио чеп? — Чеп је искочпо онда, кад је ваздух у цнјевп постао тако густ, да је нзвео јачи прптпсак на чеп, него гато га изводи спољашњн ваздух. —• Понови! — Ш та из тога разабиремо? — Разабнремо: к ад је в а з д у х гу ш ћ н , он да му је п р п тп са к јачн. — Рецн тако! — (Напис.) Ш . Зашто пскочп чеп из пушке од зовпке, док првп нпје дошао ни до по цпјевп? — Зашто је ваздух у долннама гушћп, а на планинама рјеђп? — Зашто паппр не отпане, ако чашу нзврнеш, па руку испод паппра одмакнеш? — Зашто можемо натегом пренијети воду из једног суда у други? — Зашто цурп вода пз дужег краја криве натеге? — Пспоредн обје натеге!

IV. Гдје јеваздух гуш ћи,а гдје рјеђп? — И а зд у х је при зомЛј П гу ш ћ и , а н а д зем љ ом рјеђн . — К ад је прптисак ваздуха јјачи? К ад је в а з д у х гу ш ћ п , он д а м у је прпт-исак јачп. Ш та је иатега? — П а т ег а је с оба краја отвор ен а цијон, којом пр ен оси м о в оду нз јједног с у д а у

!1 д р у г н . — Ш та је крпва натега? — К р п в а је н а т е г а ц и јев, у које су к р а јев п н ејед н а к и . — Чему нам је крнва натега?

— К р п в а нам је н а т е г а , д а п р етачам о в о д у плп што д р у г о из п о е у д а , к оје су виш е, у п о с у д е , које су ннж е.

V. Зашто је ваздух тежп у долинама, него на планннама?

- А јер је тежи, какав је још? — (Гушћи.) Зашто је лакшп ваздух на планини? — А кад је лакши, какав је још? — (Рјеђп.) Зашто дишемо спорије у долинп, него на планинп? — Зашто је ваздух гушћп у цпјевп, када потнснемо чеи ? —

II. ВАКОМЕТАК. А. Рге^1е(1 гас1а а)

1гећа исНсЈји га га<1 оте 1екс1је ?

Б о ћ аг ћ а г о т е 1 а г 1 јес1ап ујзок ргес1те(;, кој 1 се ка и б е т с ј т а тје гШ .

Џ) КаД. а) ОрЈз ћ аго те1 га. !>) К ако с1је!ије § и §01 \’ах<1ић п а гјуи, а к ако гје§ ј 1 ? с) РасЈапје 2 Јуе и сјјеуј гпаб! оћјбпо т и к п о , рготјеп1ј1уо у п ј е т е ; Љ гапје гјуе и сц еу 1 гпаб! оБЈбпо ћ јеро у п је т е . Л) К акуо п а т у п ј е т е ргеЈвкагији ројесћпј л’је1гоу1. е) В а г о т е 1 г о т ае т је г е р 1 а п т е 1 с1ги^1 У18окЈ ргес1тс11.

В. МекнИсМ розШрак.

I. а) 1'агИ — (0\ч1је зе ропоУ! 8\'е, б1о је исепо о уагЛићи.) />) 8(а паа окпг/ије па зуакогае тјез1и? — Је Н уа/с1ић роалиЈа јес1пако ^ив!? — Је П ргШзак тагПића б\'ис1а јес1пак?

— (Г Ј <1оНш је јаб1, а па Пгс1и је в1аћцк) М огето Н гпаН, коНкЈ је рпНвак уагс!иНа па вуакоте тјев1и? . . . КацјеМај. — М1 т о / е т о /паН ргШвак \’а/с1иНа па вуакоте тјевки 1 1о (,ако, ако 2:а ј г т је п т о . РгШвак уагс1иНа т ј е п т о јеП пот зргауот, која ве гоуе Наготе1аг, 1е си уав с!?пав о п је т и роисШ.

II. а) РагИ — (Р ок а/ет Наготе1аг). 0 \ 7о је ћаготе1аг; пЈ1т е ве т ј е г 1 ргШвак \’а/(1ића, ра_ с е т о §'а с1оћго гаго’1ес1аН. Е у о §’а, ра ^а гаг§1е(1ај1;е! — 1К аг«’1 еП а п ј е). — 81а У1с1Не 1и па с^авкЈ? — 81ак1епи с1јеу. — 1Јгт1 те1аг, ра је 1г т је г 1 ! КоПко је с1и^абка? . . . Ос1 ргШке 85 ст. — К акуајепа ^огпјет кгаји? — Ка ^огпјет је кгаји га!уогепа, — Л па Ј о п јет ? . . . Ро”’1ес1ај оу(1је с1о1је! — Какуа је? — 01\'огеиа. — Л какуоц' је оћПка? — Ма1о је иг\чјепа, 1е јг1агј и Јврирбепи ђобјси.

81а је и сјјеVI? — 7Л\'л. ~ Оок1е 1т а Јјуе! УкШ П јон цч)је

10 гате, озпп и с1јеуГ У — УјсИт па с1опјет кгајп и о у о ј 1ј о 6 1 с ј . — Је И сјј(‘V рипа /луе? — ^ка тЈзНб, је Н кај ргоз1ог ргагап? . . . Кој 1 гпаУ Ра/Ле, наЛ с е т о 1 о т е исГ и 1гац'! — (МаЦ'пет ћаготе1аг, <1а ’>луа с1оцје (1о тгћа с1јеVI.) 8ка 8ке орагШ, <1окI>■ је с1об1а >луаУ — 1)о угћа с 1је V1. — А ћ1 Н опа то»1а с1осЈ с!о \тћа, с1а је пе§1о ћНо и о п о т е ргоз1оги? — N6 ђј. — Тако је; јег цч1је је јес1по 1лје1о, 1и пе т о ^ е <1а ћис1е и 1811 бав Јгиц-о Ије1о. РопоуИ Ооге ј пе в т ц е ћШ уагДића, јег ћћоп ргШбкгуао /луи. — /авГо ш а пе брапе с1о1је с1о 18(е уЈ81пе еа /л у о т и ки§'Нс1? — 2а1о, јег 21уи и ки«ћс1 ргШакије уагЛић, а и сјјеуј је п е т а а!а ргШбк1уа1,1. РопаиГјапје. — Ос1 сеца је паргау1јеп ћаготекаг? — Коћка је 1а сјјеу? — Какуа је 1а сјјеу па кгајеу1т а ? — 8ка је и с1је\1 ?

- А б1а је и С1јеу1 пас! 21Уот?' — !>) Рагг с1а1је! — ><а б е т и је слјеу? — Ма јес1пој с1абсјс'|. б!а унН то јов па с1а8с1с1 ? — Вгојеуе. — Јез1, 1о је т ј е г 1 1 о, (1а гп ато, с1ок1е зе /луа сћ^ћг. Ос1је уагЈић ргШзкије /луи? — 1)о1је па о!уогепот кгаји и опој ћоб1с1! — Кас1а уагс1ић у е с т а ргШбкије /л\и ? — Опс1а, кас! је цинсј. — е1а се ве опс1а с1о^о(1Ш ва 21У от? — 21уа се и ћоб1С1 рас1а11, а и сјјеу! се зе (ћ/аЦ, — Како ргШбкије /луи г ј е § Ј 1 \’агс1ић? — 81аћ1је.

- 81а зе опсћг с1о§а^ја 8а И у о т ? — 1Ј С1ЈеуГ ра(1а, а и ћосЈс1 ве <Н/е. — Кас1а ве сћ>к1е /л\7а и смје\л сћге, а кас1а рас1а? 2 1 у а 8е и с ! ј е у 1 сП2е, каЛ је V а гс!и ћ ^ и з с п , а рас1а к а с1 ј е V а г с1 и ћ г ј е §• ј ј. Рополп ! — (КарЈз!. с) Рагг <1а1је! — Ваготе1аг п а т \лбе ри1а рокагије, как\'о се ћШ ллпјете. Ропоуј ! — А како, зас! се!е бић. ОрагНо зе, с!а је \’1а/ап уа/(1ић, кор с1о1а/л 8 тогвке зкгапе и пазе кгајеуе, рип раге I с1а је гјеугјк Ропоуј ! — Какау т и је опс1а ргШзак? — 81аћјј1. — 81а ћ к а 8а ®$ч>т? — 2луа рас1а и С1јеу1. — Јез1, 1 1о рас1апје г\хе гпасј, (1а је уагс1ић рип раге. А ка<1 је уа/(1ић рип раге, оп(1а 1гећа з а т о јо§ та1о з!и(Јепј, ра е1о к18е. РаЛапје /л\7е и ћаготећпд ха1о /пасл оћ16по тикно, кшоуНо \т1јете. 81а гпабј ра(1апје /л\’е и ћаготекги? Р а (1 а п ј е г 1 V е и ћ а г о т е 1 г и 2 п а 6 1 о ћ 1 б п о т и 1 н о, к ћ 8(.)V1 1о у г ј ј е т е . Ропоу1! — (Хар:8.) Какау је уагс1ић, ако је и п јети т а п је уоДепе раге ? — 0из1 1 зић. — Какау т и је ргШзак? — Јак. — 81а се 8е с1о«0(1 јIл ма >лУот?

21уа се 8е сћгаИ, - Т о ( П г а н ј е г ј \ :е и ћ а г о т е I.ги /.п а бI о М б п о П ј е р о у п ј е т е . Кес! 1ако! -

!I (Кар18.) Тако (о оМбпо ћЈуа, аИ уаш шогага јрак кагаМ, с!а '\ггајепа угегаепа в1ој1 1 га (Ггиукп ихгосипа, ра је \ ’1ае ри1а Пјеро упјегае, с!ок /луа гивко з^ојГ 1 оћгаћш. РопоуП РгеГгез. — Кас1а зе /л\та и сјјеу) <П/е, а ка<3а рас!а? К;1ка\' је уа/Јић. кас1а ае /јуа сП'/.е, а какау, кас!а рас!а? Какуо п а т у гјјет е ргес1ака/ије сН/апје /луе, а какуо рас1апје >луе? — Л) Рагг ЈаГје! — К0Ј1 је лтје1аг 1б1;обпјак, којг /арас1пјак, којј ејеуегпјак, а кој 1 ји/пјак ? — Какау п а т уагс1ић с1опозе зјеуегш 1 18к)сш ује!гоуЈ ? — Оопове оШбпо 8Ш<1еп, вић уагс1ић.

- Какау т и је ргШзак? — 81а је опс1а аа / 1\'о т ? 2Цуа 8е и С1јеу1 сћ/е. — А какуо п а т у п ј е т е ргес1кка/ије ск/апје /луе ?

Јлјеро у п је т е . — Какуо п а т с!ак1е упјегае ргсн1нкагији зјеуегп! 1 1з(,обш ујекгоуј? — б ј е у е п п 1 1 з 1; о 6 п 1 у ј е 1 г о У 1 р г е с Ј з к а г и ј и п а ш о ћ ј б п о Н ј е р о у г ј ј е т е . Ропоу1 ! ЈЈа/је! — 8 које 81:гаие с1о1аге ји/пјак 1 јиуогарасћзјак? — 8 то гзк е 81гапе. — Какау п а т уагсТић с1опо8е? — Тора1, г&1о гјес1ак, а иг 1о у1агап 1 рип раге. — Какау т и је ргШзак ? — 81а1;лј'|. — 8(,а је опс!а за ?луот ? 2луа рас1а. — А какуо п а т упјегае ргеЛбкагије рас1апје /луе? — Ми(по, кјзоуко у п је т е .

- Какуо пага ро 1оте упјегае ргеЉкагији јигп1 1 јицогарасћи \'је1:гоу1 ? — Ј и г п 1 1 ј и ^ о г а р а с 1 п 1 Vј е 1 г о V1 ргес1 з к а г и ј и 11 а т о ћ Г 611 о т и 1 п о , к 1 з о V1 1;о у г 1 ј е т е . Ропоу1! Рагг с1а1је! — Какау је уагс!ић и \чзјп!, а какау и пш ш ? Какау т и је ргШзак и ујзпи, а какау и т г т 1 ? — 81а се зе (Јое;ос1к1 за г1уот ако бе 8 ћаготе1,гот изрјпјето па У18око ћгс1о ? — Рабасе. — Тако је; а с!а зе озујеЛобЈто, и г есе т о ћаготе1аг, ра с е т о 1С1 па зкоМи 1а\ап, аћ с е т о ргјје гаћПјегШ опо тје8(о, §-<Дје је 8ас!а /лугс. /аћПје/л! — Најс1то 8ас]а! . . . Еуо паз па 1,ауапи. СгсХје је 21уа! — 8ра1а је. — Оок1е је зра1а ? Но оуе с1опје сгксе. — 8ра1а је с!ак1е га 1 тт. Ропоу!! КоПко з т о зе ујзоко изреН? . . . Како ћ јзт о то«Н ко ЈогпаИ ? “ Мо§'П ћ1згао сЈогпаИ, ако у1вти 12т ј е п т о . — СЈгае је т о / е т о 12тјегк1 ? 01оуш сот, аћ је капаГа кгаЉа. — КапаГи с е т о пас1о\е/а(]. (Мј е г 1 зе.) 81а с е т о зас1 ? — 8ас1 с е т о капаГи 12тјегШ гаеГгога. — (Мјеге с1уа ибешка). КоНко з т о зе с1ак1е У18око рореИ? — 12 т. — Тако је; г а 12 т и У 1 В1 п и в р а п е г ј у а и ћ а г о т е ( , г и г а 1 тт. Ропоук — (Харјз). Шогдјепје. — Ако зе и з р т је т о па какуи рћиппи, 1огапј, Ш ујзоко с 1 г у о , опс1а ^луа и ћаготе1ги рас1а. Кас1а ?луа зр-те /п

I » т , о1н1н нгпо во инреН о<1 ргШке 12 т У18око. 1*о 1огпо шо>,<мпо 1,'1ми<> ј/шјепИ уичјпе р1агипа 1 <1гиј*Јћ ујвокјћ ргес1ше1а, 1'гг1гсн.

81» ве <1оц'о(П за /луош, ако ве а ћаготекгот иврјијето ма које ћг<1о? — КоИко з т о ве ујзоко изреН ако /луа врапе га 1 т т ? — А коИко, ако арапе /а 2, 4, 8 тт?

III. Хаб1о и сјјеуј ма<1 &1У от п е т а уаа<1ића? — 2а§1;о Згуа п сјјеуј пе 8(,оЈ1 па 1в1ој У181П1 8а 2;1У от па с1бпјет кгаји и ћо<МсЈУ — 2ав1о зе /луа и ћаготеГги пека(1а <П/е, а пека<1а ра<1а? /анк) ?л\а ра<1а, кас1а с1и\'аји ји2ш 1 гарас1п1 ује1го\л ? — /абко 8е /л\'и сП/.е, ка<1а Лиуаји бјеуепп 1 Ј81оспЈ ује1:го\л ? — IV. В а г о т е 1 ; а г ј е 8 р г а у а , к о ј о т 8е т ј е г 1 р г Ш б а к V а г с1и ћ а. — В а г о т е I а г ј е о с1 81 а к 1е п е с 1 ј е V 1, к о ј а ј е о / § о г г а 1 ; у о г е п а , а о гс ! о о 1 у о г е п а 1 8 а у 1 ј е п а и 18 р и р б е п и ћ о б 1 си. Т а ј е с 1 ј е у р г 1 б у г 8 б е п а п а ј е с 1 п о ј Л а 8 к 1, п а к о ј о ј ј е т ј е г а , <1а г п а т о , ^ Д ј е ј е г ^ а . — И с г ј е у ! ј е Зпуа, к а о 1 и о п о ј 18 р и р б е п о ј ћ о б 1 сГ; 8 а т о ј е о п а ј р г о з к о г па<1 4 1 у о т р г а г а п . К а Л ј е р г Ш з а к у а х с 1 и ћ а з 1а ћ 1ј 1, оп<1а&1Уа рас1а. — В а г о т е 1 а г п а т ј е гаГо, <1а т ј е г ј т о р г 1 1; 1 8 а к г г а к а , У18 1п е р г е < 1 т е 1 а , а 0 8 1 т 1о§а ргес18кагије п а т , как уо се ћ И 1 у г ј ј е т е .

V. а) Опфскл рп каг. — 1ЈбНе1ј пасг1а ћаготе1аг па 1аћП, а и бетсј ^а ргесг1аји и 8У0Је ћПјеЗтсе.

1>) ХскЈаса. — Рпро\лјс(1ај. како с е т о ј/тјегШ \ 181пи пеко§' 1огпја! — КоПко је ћг<1о \л8око, ако /л\7а брапе га ' 6, 9 т т ? —

Ш. КАКО ПОСТАЈЕ ТОПЛИНА. А. ГГреглед рада. а) Шта треба за рад? Капафа, бургпја, даска, тестера, хелер. чекпћ, комад жељева, штаппћ и креспво (кремеп. челпк и труд).

Р) 1’ад.

а) б) в) г)

Топлпна Топлпна Топлина Топлпна

се се се се

развпја, развпја, раавпја, развпја,

када таремо тпјело о тггјело. ако ударпмо тпјелом о тпјело. ако тијело горп. ако тпјело гљпје.

Б. Методички иостуиак.

I. Пази! — Када ложимо пећи? — Чему ложпмо? — Ш та радите, када вам руке озебу? — Којп се кадгод епустно низ какав конопац? — Ш та сп оејетпо у рукама? — Ш та осјетпш, када сјсдпш блпзу ватре? — Какав је гној, ако га одгрнеш?

(Врућ.) Ш та се догодп, ако у пласт сложпмо сијено, а није добро сухо? — Јеси лп чуо, да се може осовина од кола упалнти? —- Какав је наковањ, ако дуже времена ударамо чекнћем по њему? — Знате лн, када се осовине од кола упале?__ Навјештај. — Данас ћемо учптп нешто впше о топлини, па ћете и то дознати.

II. а) Н ази! — Тарите руку о руку! — Доста! — Ш та осјећате? — Обје су се руке загријале. — Зашто су се загрнјале? — Зато, јер смо трали руком о руку. Ш та је ово? — Канафа. — Ја ћу је узетн за један крај, а тп држи за другн крај п затегнп! — Повуцп руком нпз канафу! — Ш та сп осјетио? — Рука мп се загрпјала. — (Долазе остали ученпци.) Зашто су вам се руке загрпјале? — Зато, јер смо трали рукама о канафу. Ш та је ово? — Бургија. — Чему је? — Д е провртн ову даску — Н .! — Ошшај бургнју! — Ш та сп осјетпо? — Врућа је. — Како се угријала? — Угријада се тарућп се о дрво. Ш та је ово? — Ппла или тестера. — Препили ову дашчицу!

— Опппај пплу! — Каква је? — Врућа. — Зашто је врућа? Тари овим хелером 'плоштнннце о клупу! — Тари још! — Не могу; хелер је врућ. — Како се загријао? — Узми овај штаппћ, па жуљај њпме о клупу! — Доста! — Ш та то видимо? — Вндпмо дим. — Опипај и штапић п клупу!

— Ш та осјећаш? — Како се појавнла топлота? — Ш та се може догодпти, ако се осовине кола не намажу?

— Осовнне се могу запалпти. — Зашто? — Таре се дрво о дрво. Ш га нам доказују овп опнти? — Д о к а з у ј у нам, да се т о п л п н а р а з в и ј а , ако таремо т п ј ел о о тпјело. —■ Понови! б) Пази даље! — Ш та је ово? — Чекић. — Ударај њпме по овоме комаду жељеза! — Доста! — Опппај жељезо! — Ш та осјећаш? — Вруће је. — Како се загријало? —• Јер смо ударалн чекпћем по њему. — Јесу ли чекић и жељезо тијела? — Јесу. ■ — Како ћемо дакле рећп: како се још развија топлина? — Т о п л п н а се р а зв иј а , ако у д ар а мо т иј ел ом о ти јел о. в) Пази даље! — Ако метнемо дрво на ватру, шта се догоди? — Загрнје се н почне горјетп. — Ш та осјетимо сједећн близу ватре? — Топлину. — Којп је видио, гдје пеку брава на ражњу? — Запгго се брав пспече покрај ватре? Како се дакле још развпја топлпна? — Т о п л п н а се разв нј а, к ада т н је л о горн. — Понови! — (Наппс.)

14 г) Пани даљс! — Ш та смо радилн на гнојншту неки данУ Штн смо онааилн, кадасмо товарили гној на колаУ (Врућ јс.) Којн јо пидно, да о,с пуши стог сијенаУ — Зашто се пуши? Зато, што ннјо било добро сухо, иа је почело гњити. при чему оо рашнгја топлнна. — Понови! — Када се дакло још раивнја тоилина? — Т о н л и н а с е р а з в и ј а , к а д а т и ј е л о гњ н ј о . Ионови! (Напио.1 Ш та нам све даје топлииу? — Свијећа, ламна, ватра. А суице? — И сунце нам даје топлпну. — Јест, с у н ц е г рнј е ц н је л н с в и ј ет и без њега не бп могли о п с т а т и нп л>удп, ни ж п в о т и њ е , ни биљ ке. — Понови! — III. Када се прије угрије чекић: кад њпме ударамо о дрво илн о жељезо? — Када се руке загрнју већма: кад их таремо једиу о другу један минут нлн пб мпнута? — Један врти танку даску, а други стунац: у кога ће се сврдао већма загрнјати? Гдје ,је гној врући: прн дну или на врху? — Када тн се рука већма загрнје или када повучеш низ кратак конопац нлн ннз дугачак? — IV. Т о п л п н а се р а зв п ја , ако се ј е д н о т п ј е л о т ар е о д р у г о т п ј е л о , и л и ако у д а р а м о једн и м т иј ел ом по д р у гоме т н је л у, ил и ако т и ј ел о г ор н , н ли ако т и ј ел о гњије.

—Су н це гр пј е цнјјели с впј ет; без ње га не би м оглп опс т а т п ни љ у д п , ни ж п в о т и њ е , нп биљ ке.

V. Ш та морамо учиннти, кад опазнмо да кола шкрппе? Ш та опазпмо, ако крешемо два комада кремена? -— Који зна; шта је креснво? — (Кремен, челпк и труд.) Ш та се ради креспвом? — Како се то креше; којп зна? — Ево кресива! сад ћете видјети, који то ннјесте видјели. (Најпрпје креше учитељ, а послпје ученнци редом.)

IV. ТОРЕША ВА8ТЕ2Е 'ПЈЕВА. А. Рге^1сч1 гас!а. «) Ки^Пси, кошас! капаГе.

1го1>а иоНеЦ р п на§1;атј Ј — ко1и1, \а1ги, ћ1а(1пи \'0(1и. угиби уос1и,

ба§и,

т јећ и г

^) Ка<1. ч ) Л ко х а ц г јјс т о ки&Нси, п е ргоЈак! кгог 1со1и1, јог је 1орПпи гахкецни. Лко нс киц’Пса оћћнП, р|'о]аи) кгог ко1и1, ј<“г ј<‘ »ЦиЈои к1«'Ц11<'

I

16 !)) Ођјебеп (ша1о иарићап) шјећиг иг угиси рес пасћша зе, парјпје ке; ако зе оЈтакпе о(1 ресј, опс1а ,чр1акпе, с) П1а(1па баЗа риса, ако и пји иПјето уге1е \-о(1е. Тако Јк1о риса угиса 6а5а, ако иПјето ћ1ас1пе \ос1е.

В. МекнИскЈ роакфак.

I. РагП — КоЈ1 је јео кок1оа (кШга)? — Како зе опе ргауе ? '/ћоу беуа 1врисаји кигигпа г т а ? — ОосНја 1111 угисипа, к>рИпа. — 81а т о / е јов с1а 1зриса, кас1а ее идпје? — Кезкеп, 211’.

1је8п1к, огаћ 11с1. — 2ћо§ бе§а зе газрикпи 1е з1уагј ? — /ћ о у 1орНпе. ■— 81а је игасШа Горћпа ос1 Ић 8(;уаг1, с1а ве газрикпи? . . .

N аујеШј. — М1 б е т о еас1а с!а паибјто, §1а је тога1а 1орПпа игасПН, с1а §е 1е в1уап газрикпи.

II. а) РагИ — 6(;а је оуо? — /е1ј1‘2.па кицПса. — Ка б е т и је?--— Ха 1апслби, кој1 је р т е г а п па Пгеки. — А б(а је оуо ? /е1је2П1 ко1и(. — /а«(о п а т 1о (гећа? — РагНе, рокагаси у а т , 2аб(о п а т о у о (гећа. (ОасЈет ки§Иси, с1а је орфаји!. Озјеса(е П (орИпи и (ој кицПО? — Какуа је с1ак1е ки§Пса, а(о уае (лбе (орћпе? — Н1ас1па. — РгоривН је кгог (ај ко1и(! — 8(а У1сП§? — У1(Пт, с1а кицНса рго§'је кгог ко!иI. — То и р а т (Н е! А 8ас1а рагНе, 8(о си гасћН! — (/а р а ћ т 8У1Јеби 1 р1аћо гаугјјет кицПси.Ј 8(а в ат игасПо? — Какуа је мас1а кидИса, 8(о ве (јбе (орћпе? — Ра У1сПто, т о Ј е П ваЛа ргосј кгог ко1и(. — (Рокиз).

— 2а§(о пе т о 2е ргос1 кгог ко1и(? — /а (о , јег 8е и§'пја1а. — 8(а 8 те(а, 8(о 8е и«'пја1а? . . . 1.)е р г о т 18П, ра гесј, јеН оиа 8ас1а уеса!? —• Уеса је, роа(о пе т о г е кгог ко1и(. — 1ЈвНјеН бе§а је ров(а1а уеса; кој! гпа? — ТЈвНјеН (орПпе. — Тако је; а 1П ћ којг гпао гесј, 8(а Ш зто тогаћ 8ас1а иб1пШ, ра Па ки§Нса т о г е оре( с1а рго§'је кгог ко1и(? . . . Е у о §1ес1ај(е! — (Васћп је и ћ1ас1пи тос1и). Ое лНсП 8аН, т о г е Н кгог ко1и(! — Мо2;е. — /ав(о вас1а т о 2е ? — Какуа је с1ак1е роз(а1а, кас1 8е оћ1а(П1а ? — Мапја. — Како ве ро ( о т е \’1а(1а 2е1јего зр гат (орПпе? — А како вргат 8(ис1еп1 ? — У(а С11Н Нак1е (орНпа ос! 2е1јега? — Т о р П п а г а в ( е 4 е 2 е 1ј е 2 о. — 8(а бхпГ в(иНеп оН 2е1јега? — 8 ( и с 1 е п б(еЈ;е 2 е 1 ј е г о . Ропо\а! — }>) Рагг <1а!је! — 8ас1а гп ато, с1а (орПпа ге1јего га8(еге, а 8(и<1еп 8(еге. I )а укНто, како ве \Ии.1а уагс1ић бргат (орћпе 1 вргат 8(ис1еп1. Сиие в т о ЈокагаП, с1а је уагЈић оргигпо Нје1о? — Мјећ игот. — Еуо тјећига, ропоујсето (ај Јокаг! 1та ћ уагс1ића и тјећ и ги ? — В1 П ца то§1о јов в(а(1 ? — 8(а с е т о 1^ т ј(ј, §а ћис1е та1о \чбе? — КариНасето §а. — (Кариве/бС' ј гац<Ље капаГотЈ Је ћ т јећ и г вазујт ши1иуеп, паре(? — 11ајс1е <1а /п§г1јето оуај уаг<1ић, б(о је и тјећиги. Како сетА ц?1 /а^гјјаЦ? /а ц тјјасето §а, ако тјећ и г оћјезћио ћћги ре<Чи-~ 1)е,'о1)је51 да! — 01е<1ај(е, в(а ве сЈо^аЈја' — Мјећиг не па<1шч1је, ијфшјг. /ан(о? — Јег ве уагс1ић и тјећиги гаугџао, |м^1«•/>’ ()<1иен1 тјеПиг па опај ргогог!

8(а ћј? — 8р1шјп№; 1 7мм|у

1(> је аркнпиој' 2а1о, јег зе уагс!ић оћЈасИо, ра зе зкир10, з1е^пио.

81а <5ип <1ак1е 1орћпа ос1 \гагс1ића? — Т о р Н п а г а в 1 е 4 е у агс 1ић . Ропо\ч! — А з1ис1еп? — 8 1ис 1 еп 8 1 е г е у а х Д и ћ . Ропоуј! - (НарГв.) Јеви ћ ’2е1јехо 1 уагДић Ије1а> — 81а б1П1 (1ак1е 1орНпа, а н1а н1лк1(М1 0(1 Ије1а? — Т о р П п а г а з ^ е г е 11 ј е 1а, а 81ис1еп ј ћ 8 1 е 2 е. Ропоу1! — (^ЈарЈз.) с) 1 ‘а гг с1а1је! — 81а је о у о ? — Сава. — Какуа је лосЈа и о у о т е 1опбн5и? — Уге1а. — ^аћси уге1е уо<1е и- оуи ћ1ас1пи (’ам1.

81а зе (ЈоуосН ? — Рибе база. — Најс1е, с!а гаг^1ес1ато, кис1 је рик1а! (К аг ^ 1е с1ап ј е.) 2аб1;о је рик1а? —у2а”пја1а зе. Ра в!а ате1а, а1о зе га§т1ја1а? . . . Сиј1е! — Саза је ћНа ћ1ас!па, зкирИа, б1е"пи1а. Кас1а з а т паНо \'ге1е уо<1е и бази, опс1а зе с1по базе, као 1 пјеги ћоко\а па§1о газЈгШ, с1ок је бава Јхлапа Н1ас1па, 1е аи јој ћоко\'1 зИзпиИ 1 га1о је тога1а рис1. — 2а§1о је с1ак1е баба рик1а? — А в1а ћ! 8е с1о^осН1о, с1а паНјет ћ1ас!пе уоае и угиси баби? — Оре1 ћ1 база рик1а. — 2а81о? — Јег је баба угиса, газт1а, гав1;е§’пи1а. — 1)а; 1 кас1а п аћ јето ћ1ас1пе У0с1еТ опс!а зе с1по базе као I пјеш ћокоУ1 па”1о зкире, с1ок је база 12 лгапа лтиса, 1е зи јој ћоколч газ1ецпи1л, га81гШ, га1о т о г а рисј.

II. 81а 1)1\’а, кас1а зе 1лје1а га&пјеуаји, оћ1а«’јији? — Кос1 којШ 8 т о Ије1а орагШ, како зе зке/л1 1 газ1е'2и? — Које зе ос! Ије1а, з којтла з т о 61пШ рокизе, пајћо1је габ1е^е ? — Уагс1ић. — 2аз1о зе у\'огс1еп 1опас, коЈ1 зе 1ако кгог о!уог 1ип и рес, <1ок је ћ1ас1ап, пе т о г е розћје 1ако јгуисл, кас1а зе гаотце? — 2аз1о база рикпе, ако је зи ујз па /а/агепи рес? — 2аз1о кез1епј рисаји, ка<1 [ћ зкипз па ГегауЈси, ако 1ћ П|јез1 рпје пагегао? — IV. Т о р П п а П ј е 1 а г а б ! ; е 2 е , а а I и (1 е п 1 ћ з 4 е ^ е . У е с т а з е г а з 1 е 2 и 1 з1е2;и уагс 1ића8 1;а 11 ј е 1а, п е § ' о б угб 1 а Пје1а.

IV. а) Скаји 8е I <)с1уо\’агаји рИапја, з1;о 8и рг1 кгаји б1апка.

I)) 2ас1ас:а. — Које је озоћНо з\'ојз(;\'о 1орНпе? — Које је овоћИо зуојз1уо 81ис1еп1? —

V. КАКО СЕ МЈЕРИ ТОПЛОТА. А. Преглед рада. з!) Шта треба наетавник при наставп ? Добар топломјер, посуду, у којој је стуцан лед и посуду, у којој вода кл.уча.

) Рбд. п) Топломјер. — (Огшс.). Како се лијева жпва у топломјер? — Како се нађе ледпнгге, а ^сако вролиште У ч) Подјела фунда.менталног размака. — Реомиров и Целвијев топломјер. в) </Тепени топлоте н степеип анме. ,') Уашто мјоримо топлоту?

17

Б. Методички постуиак.

I. Би лп ова соба била празиа, да у њој нема нн нас, пи школског намјештаја? — Ш та има дакле још у соби? — Ш та је посвуда око нас, макар мн гдтје били? — Је ли ваздух свуда једиако густ? Није, него је негдје рјеђн, а негдје гушћи. Је ли свуда једнако топао? Негдје до тонлији, а негдје хладнијн. Када је ваздух топлнји: љетп пли зими? — Би лн топлота, каква јо сада у овој соби, пријала свакоме човјеку? Не би. Коме би ирнјала, а коме не бп? Људма, који су здрави, као што смо ми, она бп пријала, а слабим и болесним не би пријала. Може ли се топлота у соби удесптн, да буде свакоме по вол>и? То се не може тачно удесити, али се може удеситн тако, да ничијем здрављу не ће наудитн. Како се то може удесити, па да не буде ни већа, нп мања, него баш онака, како здрављу прпја. Може се удесптп, ако се измјери. Чпме се мјери топлота?... Она се не мјери килограмом, метром, литром, а нити чуњаром, него једном справом, која је за то начињена. Та се справа зове т о п л о м ј е р , или по грчком т е р м о м е т а р . Навјештај. термометру.

Данас

ћу

вас

поучпти о топломјеру идп

II. Ево, ово је топломјер! Њпме се мјери свака промјена топлоте. Д а га сада добро разгледамо. а) Ш та је ово? То је дрвена дашчица. А што је на њој ево овдје? На тој дашчнцп припета је стаклена цијевчица. Ногледај је, па реци, јје ли гдје отворена? Она је н на горњем и на дбњем крају затворена. Каква је доље? У доњем крају изашла је у куглицу. Ш то внднте у тој цпјеви? Цнјев је напуњена ашвом. Је ли до врха пуиа жпве? Нпје. — Тако је; онај простор впше живе сасвим је празан, па у њему нема ни ваздуха. Пошто сте већ учили, да ваздух окружује нашу земљу до нек IX 76 км у виснну, то ће вам бптн чудновато, што га ту нема, или како су га пстјералн ван, кад јс све затворено. Само пазпте добро, ја ћу вам то казати. Ова је цпјев бпла празна и на горњем крају отворепа. Сада су узели живу, те загријали и онако врелу — разрнјеђену налпше је у цијев п озгор затворпше. Може лн сад да будо на;| духа у цијевн? Ие може, јер је пуна цпјов жнио. Тако је, јор г,|,јо јје једпо тнјело, ту не може да будо у исто нрнјеме н Д|»у Iч>.

18 ТТТтп 1)0 бнти од живс, кад се охладн? Стегне се и онај простор иад љом Остане п^азан. Нрло добро.

I I I т а с.ам р огсао? — На чему је цијсвчица? — Каква је? Ш та јс у н>ој? — Је лп пупа? Има лп над жнвом ваидухм? Како метнуше жнву у цпјев? Пазн даље! Погледај топломјер, те ми кажп, код кога броја стоји жива? Добро си рекао. Ја ћу тај број забиљежити па табли, да га не заборавимо. Ево, ту имам иосуду н у њој стуцаиа леда. Ја ћу сад ставпти топломјер у лед. Погледајте сад на живу! ПГта сте опазилп? Опазили смо, да Ј е жива пала до ипштице и ту стоји; не мпче ее никуда. Хоће ли вазда тако битн, кад год ставимо топломјер у воду, која се мрзне?— Ш то дакле зиамо о тој тачки? Кад год ставимо топломјер у воду, која сс стаие мрзнутп, вазда ће жнва спасти до тога мјеета и ту остатн. Тако је; т а с с т а ч к а з о в е л е д и ш т е и бнл>ожп с е н и ш т и ц о м . Ш та је ледиште? Сад ставимо тоиломјер полако у воду, која управо ври. Ш то сада впдите? Жива сс уснсла п стоји на једном мјесту. Хоће ли се жпва, ако тоилоту воде не повећамо, још усппн.атп? Не ће. Забнљежимо н ту тачку. Како смо назвалц ону дбњу? А како бпсмо моглн назватн ову горњу?... Т а с е т а ч к а з о в е в р е л п ш т е . Ш та је врелнште? Чујте дал>е! Овај размак од ледишта до врелпшта зове се осиовнн размак. ПГта је осовни размак? Неки учени Француз Реомир рпздије.шо је то растојање на 80 једнакпх дијелова, а почео их је бројити од ништице горе. Којн му је број пао иа врелиште? (80.) Сваки топломјјер, који је тако раздијељен, јест Р е о м и р о в. Сада ћете погодитп, што значп ово ,.Р".

6) 11и.јесу сви топломјери овако раздијол>\_ ни. У некнх има више дијелова. Код свакога топломјера биљежи се ледиштс ништицом, али се врелпште не бпљежи код свију једнако. На иеком топломјеру видјећемо код врелишта 100. Ш то то значи?— У з тај број опазнћемо слово „ Ц и. А зашто то? — Онај паметњаковпћ, којн је тако топломјер разднјелио, звао ее је Целспус. Зашто се дакле уз такав топломјер ставља слово Ц? — А бп ли се топломјер могао још н другојачије раздијелити? Бн. Па има топломјера, којји су и другојачијје раздијељени, алн јје вама доста, да знате ова два. Но нека још н ово знате: о н и д и ј е л о в п , на к о је је о с о в н о р а с т о ј а њ е р а з д и ј е љ е н о , з о в у с е с т е и е н и . Како се зову они дијелови, на које је

н> осовно растајањс разднјељено? — Колико степена има Реомпров топломјер, а колико Целсијев? — Којп су стенени већп, а који мањн? — Зашто? — Гдје су ти степенн забиљезкени? Ондје па дашчпцп. Бп лн онн могли бити и на самој стакленојј цнјевчнцп забпљежени? Би. Дакако да би, па п има таких топломјера. (Ако такав топломјер има при руци, треба га показати.) Алп што мислите, зашто је' већпном топломјер овако на дашчицу припет? Д а се лако не разбије. Понављање. Јесу ли свп топломјерп једнако раздијељени?

— Чиме се биљежи ледиште, а чиме врелиште? — Ш та је осовни размак? — Како је оно раздијељено по Реомиру, а како по Целсиусу? — в) Познато вам је, дјецо, да је љети топлије, а зими студеније. Је ли сада топлнје у собп или вани? — (Отворим прозор, те објесим топломјер на већ закуцан клинац и оставпм га да ондје некоје врпјеме виси, затим га унесем.) ГГогледајте сада топломјер! Ш та сте опазили? Опазили смо, да је сада жива испод ништнце, а мало прије је била изнад нпштице. А видите ли и ту какве степене? — Степену кажемо и ступањ. Како кажемо степену? — Је ли напољу знми вазда овако студено, како је данас? — Може ли бптп и студеније? А може лн бити и топлије?

— Ко би ми умио рећи: када ће жива ниже пасти? — Ш то назначују дакле они ступњеви испод ништице? — Унесем топломјер опет у собу. Ш та сад видите? Сад је жива опет изнад ништице. ГГринесем га пећи. Ш та сад видите? Ж ива се диже. Гдје је топлпје; код прозора или код пећи? — Показује лп то топломјер? — Како? — Како ћемо знатп, кад нам се напнше на пр. 10°, значи ли то студено илп топло?__ Сад ћу вам казати, како се то ппше. Изиад ледишта биљеже се ступњеви овако: -ј-°, а иснод летишта овако: — °. Само још треба назначитп почетно ппсмо, да се зна врста топломјера. На пр. топлота је -|-1 5 0 Ц ; зима је — 5° Р. г) Зашто треба мјернтп топло^у? То већ п сами знате, да ни здрави људи не подносе једнако топлоту, а болесни и слаби још мање. Много их је изгубило живот, што ннјесу пазнли па топлоту у соби. У болестн треба дозвати љекара, да каже, колико топлоте коме треба, те се мора послушати његов савјет. Објеси с.е топломјер у соби болесниконој, тс ■се по љекареву Напутку топлота удешава. Топлота ноде мјерн е<» прп купању. Топлота сс воде мјорн, 1сад сс њом валијена цннје1и*

20 и поврНе. Топлота се мјери у разним творницама и на машинама, у којјима се ложи ватра. А зашто је нама зими топломјер у школи? Д а се у пећи подржава вазда једнака тонлота, па да се соба не прегрпје. Колико ступњена топлоте подржавамо вазда у соби? — На коме је мјесту толико? — Колика је онда топлота блпже пећи? — Чита се чланак из читанке.

III. Јесмо ли прије неколико дана упозналп коју справу, а да је слична топломјеру? — Како се зове? — (Ту се згодним питањпма поновп о барометру!) Д а пспоредимо топломјер и барометар! У чему су једнаки? Оба састоје од стаклене цпјеви, те је она код обају озгор затворена н жпвом напуњена. У оба је цијев сишла доље у куглицу. Оба стоје на дашчици, на којој је мјерило. У чему се разликују? У топломјера је куглица затворена, а у барометра отворена. Зашто је у барометра отворена? Д а може ваздух жпву притискивати. Ш та утјече на жнву у топломјеру? На живу у топломјеру утјече топлота ваздуха. А шта утјече на живу у барометру? На жпву у барометру утјече притисак ваздуха.

IV. Може ли се топлота мјерити? ■— Чпме се мјери? — Ш та је топломјер? — Т о п л о м ј е р је с п р а в а , к о ј о м с е м ј е р и т о п л о т а . Прпповједај, ода шта је п како је удешен? — Н а ч и њ е и је о д с т а к л е н е ц п ј е в и , к о ј а ј е н а о б а к р а ј а з а т в о р е н а , а на д б њ е м к р а ј у п з л а з и у ш у п љ у к у г л и ц у . Ц и ј е в је н а п у њ е н а ж ивом, к о ја с а д р а с т е , с а д пада. К а д је в а з д у х т о п л и ји , ж и в а се р а с т е ж е , т е с е у ц и ј е в и д и ж е , а к а д а је х л а д н и ј п , с т е ж е с е ж и в а и п а д а.

V. а) 0 чему смо учили? — Ш та је топломјер? — Које су главне тачке у топломјеру? Како нађемо ледиште, а како врелиште? — Које топломјере познајеш? ■— У чему се разлиКУЈУ? — Напиши петнаест стуњева студени по Реомиру бројкама и знаком! Нашппи осам ступњева топлпне по Целзију бројком и знаком! Чему служи топломјер и у којим се приликама употребљава? б) Написавши та питања на школској табли: Одговорите писмено на та нптања!

21 V I .

К А К О

К О .Ј Е

Лг О Б 1

Т Т Ј Е Е О

Т О Р Е Ш

Р К О -

Т Ј .

А. Рг姑1ес1 гас1а. «) 81а <;ге)Ја га га<1 Ј Р1е1а<3а ј§1а, с1гуеп §1арЈс, зујјеса, ћакгепа р1обЈса I 1апка с1гуепа с1ахбЈса. На«1.

Р)

а) Ђ) с) Л)

Рк'1аса зе Ју1а ргјје хашчје пас! р 1 а т е п о т вујјесе, пе§о сћ-уеп к1арјс. В акгеп а р1о61са 1 с!гуепа с1абб1са пе р и т а ј и (орИпе јес1пако ћгго. В акгеп а р1о61са 1 с1г\’спа (Јазбјса пе риЈШсји 1орћпе јес1пако ћгго. В о ћ п 1 1о.ч1 ргоуос!тс1 1орНпе. ( Р о и к а ) .

В. Ме1ос11сЈа ро^ирак.

I. а) РагП — СЈте т ј е п т о (ор1о(,и? — 8(а је (орЈотјег? Како п ац јето 1есП8(;е, а како лтеПаке? — Које \'Г8(е (ор1отјега рогпајез? — ТЈ б е т и ве гагПкији? — Ос1је зуе т ј е п т о (ор1о1и? б) СЈ које п а т је ^осПзпје с1оћа пај!орПје, а и које пајМаДпуе? — Какуе ћа1јте оћ1аб1то г т п , а какуе 1јеИ? — ТЈ к ојјт п а т је Па1јјпата 7лпп 1орПје? 1Ј з и к п е п Г т . 2а§1,о?... Ат а^јеШј. Роиекнл уав, габћ) п а т је и викпелпт Па1јтата 1орПје.

II. а) (ТЈЈегет еујјеси.) 81а је оуо? Р1е1;аса 1§-1а. А оуо? Бгуеп брсрје. 1)г/л оуи 1”'1и га јескгп кгај, а с1ги§1 кгај 81а\л пас1 р1атеп ос1 зујјесе!... А Н Јггј оуај б1ар1с — К . ! . . . Тако; зас1 с е т о та.1о рнбекаП__ бСа ве )о с1оуосП1о — N . ? Ја ЈвризНћ 1§1и. А »1а је 8 1;уој 1т в^архсет? Могез П §а јоз сЈггаП? —• б!а 8 т о 8ас! с1огпаП? 1)огпаП в то, с!а 8е §уо4§’је 1н'/е га§пје, пе§о <1гуо. Јеби И §уо2§је 1 Лгуо Пје1а? — Р г 1 т а ј и II с1ак1е И ј е 1 а ј е с З п а к о ћ г г о С о р Н п и ? К е ХЈГ1 т а ј и . })) 81;а в т о те1пиП та1о рпје п.а \гиси рес? Вакгепи р1о&си 1 с1гуепи сЈаббхси. Бес! орјрај с1а8б1си!... 81а овјесав? Ма1о је 1;ор1а. А вас! ор1рај р1о&си!... 81а Н П1? ОрггПл зе; р1об1са је 1ор1а. 81а 8е с1ак1е рпје га§пје Ш с1г\-о Ш Пакаг? — Рпплаји П ро 1 о т Ије1а јес1пако ћгго 1,орПпи? — РопоуП ( Ка р 1 з: Т \ј е 1 а п е р г ј т а ј и 1о р П п е ј е Д п а к о ћ г г о . с) (81апепл 8 рес1 р1ос1си 1 ДаббЈси.) 8ас1 т о г а т о та1о ргћ бекаИ, рак се1е пез(Х) ЈогпаП; а с1о11еп с1ај!е т1 пе81о рГ1<1а!

22 0(1 б е ^ а јс р е с » п аа о ј зо ђ ј? — К а к \ч ћ п п а ј о б р е с ј ? — К а к у а ј е и Ц о јо ј 8оМ ? — А и 1:уојој —

К .? —

К о ја 8е р е с ђ г Г е

2 а § г јје , а к о ја в р о г јје ? — К о ја зе р п ј е оћ1асН, а к о ја р о з ћ је ? — 2 а (1 г Г е 1 1 Ј а к 1 е 1Мј е 1 а ј е Л п а к о (1 и § о 1.0 р 1 1 п и ? N 6 г а Л г г е .

Оц1е(1ајто зас1 опа с!уа Нје1а, §1о в т о јћ зкЈпић 8 ресИ — Орјрај ћакаг — N .1__ 81а овјесав? Н1ас1ап је. Ор1рај ааЛ Л гу о !... Какуо је опо? Опо је јоз 1ор1о. Које је 1лје1о рпје јг^ићНо 1ор1о1и? — 81,а в т о И т е сЈогпаћ? Богпаћ з т о , 'с1а Ије1а пе §иће 1ор1о1е јеЈпако ћгго. РопоуИ — ( М а р18: Т 1 ј е 1а п е § и ћ е 1 о р 1 о 1 е ј е с Ј п а к о ћгго.) Л) К а к у е ћ а 1 ј т е о ћ 1 аб 1 то 211111? 8 и к п е п е . 2аб1о? Ј е г је в и к п о 1,01)1о. Ј о к гпје га(,о. Ма1о 8 т о р п ј е пе«1,о Д о гп аћ ; 8Је1л1,о 8е 1о§-а, р а се1е

ро^осП Ш . . .

Р г Ј т а ј и ћ Ије1а јес!п ако ћ г г о к> р ћ п и ?

Ке

р п т а ј и . — А § и ћ е ћ Ије1а јес1пако ћ г г о 1 о р ћ п и ? К е ц и ћ е . ЈевЈ;, 1ако ј е с1јесо; 1т а Ије1а, р о к о ј т а 8е 1а8по 1 ћ г г о 81п к ф ћ п а . К а к у јћ ј т а Н је1а? К о је § т о 1ако Ије1о у е с а р о т е п и ћ ?

2 е1 јего 1 ћ а к а г. ( Ј р а т Ш е јоб 1 о у а Ије1а: вгећго, г1ак>, ћ а к а г 1 о1оуо. (К арјки ве п а 1аћ1и). К ес1 Ије1а, к го г к о ја »е ћ г г о 81п 1ор1ша! — О б Ј т о \ Јћ Ије1а 1т а јо§ 1 1ак1ћ Ије1а, к о ја з1аћо ргоу о Ј е 1орћпи. Р опоу1! — К о је в т о 1ако Нје1о у е б в р о т е п и П ?

1)гуо. Ј е з !; а г а р а т Ш е јо в 1 о у а Нје1а: р е р е о , 8 1 а т и , 8уНи, р е г је , (Наки, у и п и , 8гпЈ'еу, оћ1аке 1 уагс1ић. (Кар^ви з е г ес 1 о т п а 1аћП). ћ п е п и ј 1јје1а, к о ја з1аћо ргоуо<1е 1,орПпи! — 1 т а , с1јесо, јо § Ије1а, к о ја побко ћо1је ргоуос1е 1орћпи. Р о п о у И — Т а к а 8и Нје1а: к а т е п ј е , б1ак1о 1 рогсеЈап . (Х ар јзи 8е п а 1аћ1и.) К ес11Гје1аТ к о ја пе81о ћо1је ргоуос1е корћпи!

ЈЈ&гдјепје. О п а И ј е1 а , р о к о ј 1 т а ве 1 а б п о 1 ћ г г о § 1 г 1 1 о р Н п а , г о т и з е с ! о ћ г 1 ргоу ос1п1 С1 1 о р П п е . Ропоу1! — (Иар 1 8.) 0 п а 11 ј е 1а , к о ј а б р о г о р г 1 т а ј и 1ор П п и , а 81 а ћ о ј е р г о у о с ! е , г о у и ае 1 о аГ р г о у о < 1 п 1 СЈ 1 о р П п е . Ропоу!! — ( К а р 18.) 1 т а ј о а 11 ј е 1а , к о ј а п е з ^ о ћ о 1 ј е р г о у о Д е 1 о р П п и , п е § о 1081 р г оу о с 1 п 1 с Ј . РопоуР (К а р 1 8.)

1.)е т 1 ба<1 ос1§оуоп п а опо рИапје, га81о п а т је 1ор1о, кас!

8е о ћ и б ето и зикпо!?... Како зикпо ргоуосћ 1орћпи? Иозе. Језк, викпо 1о8е ргоуосН 1орПпи, ра пе ргориб!а опе 1орНпе, §1о 1г1а21 12 па«ец' Ије1а, пего ов!аје и / паае 1пје1о ј п а т а је 1ор1о. 2а§1о п а т је (1ак1е 1ор1о, кас! зе оћ и бето и зикпо?

81а ћ1 зе с1о§о(П1о, <1а 8е и т о 1 а т о п. рг. и геЈјего, МогаН ћ18т о роцмпиИ. 2а11о? Јег је ГеЈјехо с1оћаг ргоуо«1п1к кзрНпе, ра

1)1 зуи ЕорПпи, в(;о Јг1аг1 12 паве^ Пје1а, ћгго рптП о 1 ргоривШо. Тако је; Ије1о М зуи 1ор1о1и ро8(,ерепо 1г«и1зПо 1 пи П1зто т о гаП ро§лпи1л. РопамЦапје. 8(а зи с1оћп ргоуосПпс! 1ор1теУ — А §1а 1о»1 ?

- 1тепиј Поћге, 1о8е ргоуос1пПсе! — Ха§1;о зе оМабиио 211111 и викпепе Па1ј1пе? -— 81;а 1јг 8е с1оц'осИ1о, с1а ве и т о 1 а т о п. рг. и 2е1јего? СНа ве с1апак 12 бНапке.

III. /ан1:о ве пе бтггпи ивјеуј рос1 з т је ^ о т ? — 2а§1о је П1ас1по га ^есће иосј? — /абЈ-о р ок н уато гЈпП зЈ а т о т роугсе 1 с\чјесе? — 2аз1;о ве ћгге га§тјје ге1јегпа рес, пе§о гепПјапа?

— 2а81о п а т је 1је(;! ћ1ас1шје, а глтј 1орПје рос! бкгтпаШи кголго т , ие§-о рос! ћакгеп1т? IV. Опа 11 је 1а, кој а 1абпо р г ј т а ј и 1;орПпи, 1;е је ћ гг о р гоу оЛ е, г о у и 8е с1оћг1 ргоуос1п1с1 1орПпе. К ес1 Игко! Пиепиј с1оћге ргоуос1шке ШрНпе! — б г е ћ г о , ћ а к а г , г1а!о, ^уогагје 1 о1оуо. Опа НјеПг, к ој а врого р г ј т а ј и 1;орПпи, а бр ого ј е 1 ргоуос1е, г о у и 8е 1овЈ ргоуо(1п1С1 1орПпе. РопоуП Хаћгој 1о§е ргоуосћике! - Пгу о, р е р е о , в 1 а т а , зуПа , р е г ј е , (11ака, у и п а , 8пј ј е§’, оћ!ас1 1 уагЛић. Оуа Нје1а р г о у о Ј е певПг ћо1је 1;орПпи: к а т е п ј е 8^ак 1о 1 рогси1ап. Која Нје1а ргоуос1е пеА1о ћо]је к>рПпи?

V. Како з р г е т а т о кгиплрјге га глти? — /ан1,о јћ рокггтато в 1 а то т? — 81а ћј ве (1о^осП1о, Па Шр о к п јет о рјјезкот?

— 2ав1о је поси 1орПје, кас! је оћ1а6по, пе§о кас1 је л’ес1го? 2а8к> је глт! 1;орНје и боћата, каП 1т а ји (1\'081гике ргогоге?

VII. ИСПАРАВАЊЕ. А. Преглед рада. а) Шта треба за рад ? Посуда у којој вода кључа, тан.ур п у њему вода п стаклено ивоио.

Р) Рад. а) Кл>уча ли вода у лоицу, пспарава се. ( И с п а р а в а њ е). б) Вода пзвјетри за пеко врнјеме пз тањура. ( В ј е т р е љ е и л и и сх л а п љ п в а њ е). в) Ваздух прп пзвјесној топлоти нрима само одређелу количину ипрс.

III а р о м 8 а с и ћ е и и в а з д у х).

24 о) Хнллшо со осушо л.отп н >шмп. ( 1 ) р жо — с п о р и ј е ) . ,{) Одикло долшш пара увавдух?

Г). Методички поступак.

I. а) Пним! П1та су добрн проводницн топлине? — Штп су лоши проводппци? — Именуј некоје добре проводнике топлине! — Сад именуј лоше! — А сад оне, који нешто бод>е проводе топлину! б) Каква је цеста иза кише? — А каква јб за неколико дапа? — К уд је отишла вода? И с п а р и л а се. Како се вода испарава?. .. Навјеттај. Учићемо о и с п а р а в а н>у.

II. а) Који је видио кључање воде? Ја, ја. .. Гдје си видио?

- А гдје ти? — Бисте лп ради и овдје видјети? Би. Будите добрп и пажљиви, сад ћете впдјети. (Запалим шпирит под лончићем, у ком је вода). П1та ће се догодити за неко вријеме? Вода ће кључати. Јест; мало ћемо причекати....... Ш та то чујемо? Чујемо неки особити звук. Како кажете, кад то чујете? Кажемо да вода струјн. Кад вода струји? Онда, кад се загрије. Јест, к а д с е в о д а д о н е к л е з а г р и ј е о н д а с т р у ј и , а к а д д о с т н г н е т о п л о т у о д 100°Ц оида в р и ј е , и л и к љ у ч а ? Кад вода кљ уча?— Ш та видите у водп? Мале мјехуриће. Од чега су постали ти мали мјехурићи? Од воде. Како их по том зовемо? В о д е н п м м ј е х у р и ћ и м а . Како су постали ти водени мјехурићи?... Видим да не знате; припазите мало, сад ћете знати. Је ли било тих мјехурића, док је била вода хладна? Ннје. Кад су се појавили? Онда, кад се вода загријала. Д е пресуди, па реци, којн је узрок, да се они појавише? Топлота. Врло добро. К а д в о д а дакле к љ у ч а , с т в а р а ј у с е в о д е н п м ј е х у р и ћ и и п о д и ж у с е г о р е , д а с е с в а в о д а уск о м е ш а . Поновп! — ХПта је у онпм мјехурићима?... Је ли ваздух? Ннје. Зашто није? Јер мјјехурићн оздо долазе, а у водп нема толико ваздуха. Тако је; у м ј е х у р н ћ п м а н и ј е в а з д у х , у њ и м а ј е в о д е н а п а р а . Ш та је у мјехурићима? — Каво постане водена пара? К а д се в о д а з а г р и ј е , п р е т в а р а се у п а р у , т е и з л а з и у м ј е х у р и ћ и м а и з в о д е. Понови! — (Напнс) . Ш та се догоди са мјехурићпма, кад дођу на површипу воде? Распукну се. Куд оде пара пз тнх мјехурнћа? У ваздух. Тако д о . Ј|

*ЈГ) Каквс је боје иара? 1>ез боје, као и ваздух. .1ост, иато је п не ииднмо. Ш та ће се догодити, ако шинрпт непреетано гориУ Претвориће се вода у пару, а пара ће се помијешати с ваздухом. Како још кажемо? П с п а р п ћ е се. Услијед чега се нспари вода? Услијед кључања. Како зовемо овако претварање воде у пару? Зовемо га испаравањем. Ш та је испаравање? П р е т в а рање в о д е у па р у при к љ у ч а њ у зове се и с п ар а ва ње . Поиови! — ( Напис) . Лонављање. Од чега постане водена пара? — Како постане? — Како зовемо претварање воде у пару, кад вода кључа? — Ш та јје нспаравање? б) Скини тањур с ормара — Н .!---- Ш та има у њем? Ништа, празаи је. А шта је бпло у њему прије три даиа? Мало воде. А прије десетак дана? Много воде. Јест, а сад је нема; тањур је празан. Ш та се с њом догодило? Испарила се. Је лп се испарила кључањем, као она у лоицу? Ннје. Него?... Гдје се почеше стварати они мјехурићи у лонцу? При дну лонца. Зашто баш прп дну? Јер се вода при дну лонца најприје загрије. Гдје дакле почпње испаравање при кључању?1) — А гдје ће почети испаравање воде у тањуру, кад воду не гријемо? На површини. Јест, тако је; во да се не п р е т в а р а у п а р у само л р и к љ у ч а њ у , н е го и прп н и ж о ј т о п л о т и , као што смо видјели у тањуру. Тако п р е т в а р а њ е бива на површ ини. Понови! — П р е т в а р а њ е в оде у п а р у с њене п ов р ши н е з ов е се в ј ет р е њ е ил и н с х л а п љ н в а њ е . Понови! — (Напис). Д е сад рецп, како је нестало воде из тањура!? Ваздух је мало по мало прикупљао ситне водене честнце, које се нретварају у невидљиву пару, док није најпоелије сву воду дигао. Д а, вода је постала невидљивом наром. коју нијесмо могли ни видјети, кад је отишла у ваздух. Ирешрес. Зашто буде мање воде у лонцу, ако стојн неко врнјеме на ватри? — Зашто је мање воде у чаши за неколико ,дапа, ако је оставимо на отворену прозору? — Ш та је испаравање, а шта вјетрење? — У чему сс разликује вјстрење од испаравања? в) Кад смо напупили онај тањур водом на ормару? Ш та смо још тада урадили? Напунили смо и онај тањур под 4) Исто тако треба да учптељ у сооскпм ппсолама тумачп пспаравап.е воде П8 лонца, који је прпстављен у з ватру. Мјехурпћп почпњу с предњег к р аја лонца, — ааклопац се често свалп за лоиац.

стмк.ичшм инопом. Хајде га донеси, може бити, да ћемо у њену ниI)и нодо!... Ш та то ВИД1ГМО? Пун тањур воде; није наИЈЈстрн.т. Иидимо дакле сасвнм противно, дер је пзвјетрила нз ■гми.урп И11 ормару. П1та мислите; је ли ту вода вјетрила?... .1(м"с. дј('Ц(), вода је вјетрила, али само до неке мјере, до иске грммицс, јер.да је вјстрила без мјере, без грапнце, нзвјетрила би, 1«ао из оног другог тањура. Ја видим, да ви то нс схваћате, м.ш причекајте мало, одмах ћемо томе ућн у траг.' Кадасмо поставили тањур под стаклено звоно? — Какав јс био ваздух у Собп? Сух и топао. А какав је био под стакленнм звоном? Као п онај у собп. Дакле сух и топао. Је лн ваздух под звоном прикупљао водепу пару из воде? Јест. Докле је он њу прикупљао ? Док јје могао. Како ћемо то друкчије рећн ? . . . Не знате; прггаазите, сад ћете знати.. . Н1та тражиш, кад сн гладан? Јело. Кад добпјеш јело, колико једеш? Једем док ие будем сит. Како ћемо по том рећн за ваздух; докле је он прикупљао водену пару? Д о к се пнје з ас ити о. Изврсно; ти погодп, драги мој! Тако ваља. Д с сад рсцп: кад је прсстало вјетрење воде? Онда, кад се ваздух паром заситио. Да, чим се в а з д у х паром з а с и т п о , п р е с т а л о је в ј е т р е њ е в о д е и зато видпмо воду у тањуру. Зато упамтите: К а д в а з д у х има д о с т а в о д е н е пар е, онда је паром з а с н ћ е н . Понови! (Напнс). Претрес. Зашто извјетри вода пз тањура, ако сс добро не поклопи? Зашто не извјетри вода из тањура под стакленим звоном? Кад је ваздух паром засићен? г) Гдјо стеру праље хаљине, да се брже осуше? На вјетар.. Зашто? Д а се брже осуше. К а к о т о в ј е т а р с у ш п х а љ и н е ? . . . Чујте! Ви већ знате, да ваздух прима пару. Кад је впше прпма? Онда, кад је сух и топао. Добро. НЗта се догодп, кад вјетар донесе сух ваздух до влажнпх хаљпиа? С ух в а з д у х прпмп и е ш т о в о д е н е паре и п о с т а н е влажан. ПГта се догоди с тим влажпим ваздухом, ако вјетар п даље пуше? В је т а р га макне, те при ми че иова с у х а в а з д у х а , који прима в ла ге н т. д. Тако је, н то се понавља док се хаљине не осуше. — Како вјетар сушп хаљине? Осуше ли се хаљпне и без вјетра? Осуше, али спорпје. Зашто? Јер влажан зрак остане око мокрих хаљина, те се без вјетра споро суше. А како се сушс хаљине зими? Споро. Зашто? Јер је ваздух влажаи, пун паре, па је но може много нримати.

Тако је. Ако се ха.вине зими и смрзну, опет се осуше п то некад брже, који зна: кад се брже осуше? Кад вјетар пуше. Кад се опран под собе брже осуши? Кад загријемо пе1> и отворнмо врата. Зашто гријемо пећ? Јер ваздух буде топлији, а по том и већма сух, па прима више паре. А зашто отварамо врата и прозоре. Јер настане промаха, па влажан ваздух излази, а сух улази. Претрес. Зашто се халлпте на вјетру брже осуше? Зашто сух зрак брже сушп хаљине? — Зашто се влажан под брже осуши, кад отворнмо прозоре, па п врата. Д а видпмо, одакле долазп пара у ваздух. — Познато вам је, да је вода из тањура пзвјетрила и да је она пара у ваздуху. Истпм начином вјетрн вода на сваком мјесту, гдје је год има. Оспм тога знајте да п од бпља долази мпого паре у ваздух, као и од људи и жпвотпња, и то које из њих, кад дишу, које кроз њихову кожу. Одакле долази пара у ваздух?

III. ТТТта је узроком, да се цеста брже осушн, кад вјетар пуше? — Због чега се хаљине зпмп спорнје суше? — Ш та је вјетрење, а !та нспаравање? — Испореди испаравање и вјетрење!

IV. И с п а р а в а њ е је п р е т в а р а њ е воде у па р у при к љу ча њу . Б ј е т р е њ е и л и и с х л а п љ п в а њ е је п р е т в а р а њ е в оде у п а р у , и д о г а ђ а се са површпне. П а р а п о с т а ј е од воде; д и ј е л е се од ње с и т н е ч е е т и ц е и д и ж у у в а з д у х . В о д а д о б и ј е о бл пк в а з д у х а , па је не в п д п м о , к ад се д и ж е у в а з д у х . Ако има у в а з д у х у д о с т а п а ре , о и д а је в а з д у х паром засићен.

V. Зашто се јестива укухају, па нду на мање, кад их оетавимо дуго уз ватру? — Јс ли ту иепаравање илн вјетрење?

— Диже ли ее пара у ваздух из бара, локава, мочвара и т. д.?

•— Вјетре лп или се испаравају? - Ш та наступи у соби, кад се отворе прозори? (П ром аха). Ш кодп лп нам промаха нзнад наших глава.

28

УПЈ. Е08А I МЕА2.*) А. Рге$1е<1 га(1а. а) 81а 1,геђа рг1 паз1ат1?

1.оиао з рок1орсеш, бава, \го(1а ! уа4га.

Р) Каа. а) Кас1а уо<1а и 1опси к1јиба, оп(1а зе п а рок1орси р о јау е \го(1епе кар1јјсе. \>) А ко и И јет о ћ1ас1пе уо(1е и баби, огпојј ве, оу1а21 зе. е) А ко ћ и к п е т о п а ргогог, к(;ак1о ве оу1аг1, огпојј. Л) А ко зе \'аж1ић око ргес1те1;а оћ1а(И, г ^ и зп е ве \-о(1епа р ага и зИпе кар1јјсе — и гот . А ко зе гоза к т г а т е , ро«1апе т гаг.

В. Ме1о(Нск1 роз^ирак.

I. Ра'/л! — је 1врагауапје? — А §1а ује1гепје 1Н Јнћ1ар1ј1уапје? — 1Ј б е т и ве гагПкије ујсЧгепје 0(1 јврагауапја? — Кас! уагЛић р п т а \пве уос1епе раге, а кас1 тап је? — Ка(1 је \'аг/(1иП р агот /акјсеп? Тета. §1а 1т а 1је1л 1хји1га ро (галп јха уеЈп ћ пос1? Коза.

84а у1<Нто и језеп 1 8 рго1јеса тјевШ гове? (Мгаг.) Како роа1апе гоза, а како т г а г ? . . .

-ДТтје8Гај. Оапаз би \'а т кагак, како роб1апе гоза, а како тгаг.

II. а) Раг1! У1с1јеН з1е пек! (1ап, како уос!а к1јиба. В 18(;е Н гасН јо§ јес1ап ри! у1с1јеИ? В1бто. (ХараНт 8рт1;рос1 1опб1сет, и к о т е је уоЛа.). . . 81а бије1е? С и јето, како \ч)(1а зкгијј. Кас! уо(1а бкгијј? Кас1 зе робпе §;пјаИ. Јез!. А ка4 се к1јибаИ? КаЈ 8е га§'пје па 100° С. \ЧсП1е Н та1е тјећ и п се. 81а је и пј1та? Уо(1епа рага. Ос1 бе^а је роб1а1а 1а уо(1епа рага? 0(1 уос1е, кас! зе и§:пја1а.

81» 8е Ло^осП 8 И т т је ћ и п с јт а , ка(1а с1оа:ји па угћ уос1е? Казрикпи 8е. Кис1 ос!е \'ос1епа рага \г пјјћ? Ротлјева 8е 8 \;г/с1 и ћ о т 12пас1 УОс1е. Како / о у е т о рге1,уагапје \'ос1е и уос1епи раги, кас1 уо(1а к1јиба? 18 р аг а Vа м ј е. Воћго. 1)ок1е се зе \'ос1а ЈзрагауаМ ?

— I лјеро. Рок1ор1 1опб1с о у јје т рок1орсет! . . . 8а(1 з к т ! рок1орас 1 ргеокгеш ^ а ! . . . 81а У1(Нто па п јет и ? УјсПто кар1ј1се, Ос1ак1е 8и (,е кар1ј1се ? 0(1 \ ’0(1епе раге. Како ви ров1а1е?. . . 1)о бе”'а је <1о81а уос1епа рага, Ио зе сНГе 12. уос1е? Оо П1ас1па рок!орса. 81а ибјпј б1ис1еп ос1 уоЈепе раге? ЗЈе^пе је. Језћ, в(,и(1еп акир1 1 гц-ивпе 81сибпе безИсе раге и кар1ј 1се. 2а&1,о т1 пјШ 8а(1 *) <ј\’ај је (Мапак пајћо1је оћгас!Ш 8 јевепј, ка(1 ве робпи реш 1огШ.

✓

29

унПшо? Јег је оус1је и ка1)јпе1и ћ1ас1по. Ос1 бе§а ви с1ак1е роа1а1е опе кар1ј1се па рок1орси? — Како аи рое1а1е? К а р 1 ј 1 с е па р о к 1 о р с и р о 8 1а 1 е ви ос1 уос1 е п е р а г е , р о з 1;о ве о ћ 1 ас11 1а. Ропоу1 ! — (Лта р 1 8.)

6) Како п а т је и воМ? Т о р 1 о . А па ро1ји? Ш а Л п о . 1Ј ћос1пЈки је па ргогоги ћоса уос1е; <1опе81 је а т о — МПе!.. Какуа је оуа уос1а ро 1ор1оИ ? Н1ас1па. (1гуасНт бави 12 огтага). Ка1об1 — N. ! . . Роц1ес1ај(;е вас1 бази ипаоко1о! . . . (К а г § 1е с1ап ј е.)

81а ораг2а1;е? 2 пој . 0 (1ак1е 1ај г п о ј ? . . . 1т а И и еоћ1 уагДића?

81а 1т а и уагс1ићи? Уос1епе раге. Какуа је бава пнПјес! кца, §1;о з т о иПП и пји ћ1ас1пе УО(1е? — А какуа је опЈа рага око бабе ? I опа је П1ас1па. 81а 1161111 з1ис1еп ос1 уоЛепе раге? 8кир1 је и бНпе кар1ј1се, и гпој. М1 с е т о гес1: рага зе г§-и8пе 1 ргеК’оп и вНпе кар1јјсе, и гпој. 81а је с1ак1е опај гпој око баае? Х^изпика \ 0(1епа рага, в1о ве ргеЧгогПа и карПрсе, и гпој. Ропоуј!

— ШПјес! бе^а 8е Пак1е рага г§-и8пе 1 ргеК оп и кар1ј1се? Р а г а ве и б Н ј е с ! 81;ис1еп1 21§ и 8п е 1 р ге1; уог1 и кар1ј1се. К ес1 1;ако! —■ (Кар1а). РгеГгев. 2а§1о 8е бана огпојј, кас1 и пји иН јето П1ас1пе уос1е? — 81а је опај гпој око базе? — ИЈзНјеД бе§'а зе база огпоЈ1? — Каклги ћ18т о уос!и тогаП и1Ш и бази, с1а зе 1гуапа Пе 02П0Ј1? с) Ба1је! — Б и т — ћикп1 па окпо ргогога! — 81а 8е (10^0(И? 8 1 а к 1 о ве 0 2 1 1 0 Ј1. Како јо§ к агето? О у 1 а г 1 зе. Како 8е з1ак1о огпојПо, оукгПо? 8ро1ја8пјј је ггак П1ас1ап, ра је оћ1асПо 1 з1;ак1о. Боћго. 81;а 8е с1о§0(Н1о, кас! је с1о§1а уоПепа рага (1о ћ!ас1па з1ак1а? Ос1таћ 8е рага 2§'И8пи1а и зјсизпе кар1јГсе, и гпој. М огето Н р18аП ро 1;от гпоји, ро Н т кар1јјсата? — Вес1 пар181 §1;о § о с 1 — N.1 — (Рше ргзИпп). РгобПај, з1о 81 пар18ао!

— 1 т а П 8ас1 гпоја па о п о т тјезШ , §с1је зи ћПа р1зтепа? 0(1 је је опај гпој? — Р о п а у 1 ј а п ј е . 2азк> т о Е е т о р18аН ро у1агпот, огп ојеп от з1ак1и? -— 0у1а/ј П зе т ч јек окпо ргогога, кас! §го(1 (Зипето па пј? — Кас1 зе оу1агј‘, а кас! пе оу1а&? <$} 1. Раг1 с1а1је! — 8(а лпсНто 1гји1;га ро 1га\ч, ро Пвси, катепји, кас! 8и \ге(1ге пос1? Ко8и. Како је роз1а1а?. . . 8(а зе 8уе 1је1Г га§пје? Тгауа, Пзсо, с1г\7ес:е, катеп је 1 1,. (1. 1Ј које је (1оћа (1апа пајугисе? — А како је 1га роДпе? — А и уебег? Оћ1а(1е П ве 1 ргесПиеИ па гет1ј1? — А уагсЈић? — 81а ве ргјје оћ1асН, Ш уагс1и11 Ш оз1,аН ргесНпеН, коЈ1 зи па ггаки? 0П1н(1е 8е ргјје 081аП ргеЈтеП . 2аз1о? .1ег је \аг(1ић 1оз ргоуо^Пик

30 1орНпе. 81а зе опЈа Јо^осП 8 у о Ј еп о т р агот, «1о је и уагЈићи око 11 ћ ргес1те1аУ '/циепе зе 1 пакирј и \чс1и кар]јјса па Паси, па катеп ји I 1. «1. Тако је. Како г о у е т о 1е кар1ј1се? '/о у е т о јћ гобот. Како (1ак1е роз1апе гоза? К аЈ ве о ћ п о с оћ!а(Л у а х Ј и ћ о к о р г е Јт е 1; а, гц ик п е ве \'ос1епа р ага и кар 1ј ј се (гози). РопоуИ (Карјв) 1Ј које с1оћа с1апа 1т а пајујве гове? 1/.ј и!га. Хак1о? Јег је |/ји1,га пајћ1ас1пјје, ра не /ц-изпе пајуље раге. Како опо к а /е т о , кас! у1(Пто гоеи 1/ји 1га? Ра1а ј е гова. Рас1а П гова вуаке носј? Кас1 је оћ1а6по, опс1а п е рас!а. 2аа1о? Јег је оћ1ак 1об ргоуосРпк 1орПпе, ра као к а к а у р о к г ј у а б гаи81ау1ја 1орПпи, (1а ве пе г а г 1§'је. Ропоуј. — ар 18.) Моге П 8е рага рг1 крНпЈ /о-цзтШ? Рг1 1орПп1 ве рага пе т о г е ^"изпиИ 1 ргекуогШ и кар1јјсе. Р о п ст ! — 1а1о 1ако п е т а гозе, кас1 ује^аг рибе; коЈ1 гпа: га§1о; Ј ег ујекаг г а г и е в е уос1епи р а г и ро уагс!ић и. Р о п о у И — (ХТар13.) Рге1гев. 2аз1о п е т а гозе, каД је оћ1абпо? /ан1о је п е т а кас! ује1аг р т ? — 81а је гоза? — Како ро81аие гоза?

2. Кој1 је укПо т г а г? — 1Ј које §-а с1оћа учхПпе ј т а пајуше? — 84а гпаз о п је т и кагаН? — Како р озћ те т г а г ? ........ Какуе зи посм и јецегп I 8 рго1јеса? ШаПпуе, пе§'о 1је1Ј. Носе Н га уесе 81ис1епј розШ1 гоза ос1 уоПепе р а г е ? . . . 2 а у е с е 81ис1 е 1н и ј е в е п! 1 з р г о 1 ј е с а з т г г п е зе г о з а 1 ров!;апе т г а г . К ес 1 4ако! РопоуП - ;Кар18.) Л з1а р озћ те осЈ уос1епе раге га јоз уесе 81ис1еп1, / и и ј ? . . . / а ј о з у е с е зкиПепЈ, а 1о ј е 2 1тгп, р о з ! а п е ос1 у о П е п е раге, каЛ ве з т г г п е , јпје. Рополгј!

—

(К а р Г з ).

РопауГјапје. Ос1 6е«а роз1апе тга г, а ос1 бе§а т је ? — Кас1 роз!апе тга г, а кас! Јпје? — ИзПјес! сец'а ровћше тга г, а изНјеб. бе§а Јпје? бНа 8е бкшак 12 бПапке.

III. 1зрогесП раги, гози, т г а ’, 1 уос1и! — (1ЈбИ;е1ј р ота/е.) Рага, гоза, т г а г ј уос1а јези јеипо 1е Јз1о, з а т о је 8Уако и с1ги§’о т оћПки. Рг1 зуакој 1ор1оћ1 рге(лгага ве \'ос1а и раги \ 1о р п \718ој 1ор1о4Г ћгГе, а рп п1Гој 1ор1о1;; зропје; ?.ко 8е рага оћ1а<Н, рге!уоп зе и гози (уос1и); ако зе зтгги е, роз1апе тгаг, Јпје.

IV. К о з а ј е г§изпи(; а у о в е п а рага, к о ј а ве и^вПј-еЛ з 1 и(1 е 1п рге1;уог1 и ка р1 јј с е. 81а је гоза? Мгаг ј е зт ггп и 1 ;а Г08а.»1пје ј е а т г г п и 1 а уоЗеп.ч рага. 8(,а је т г а /, а з!а т је ?

31 V. а) 2а§1;о ве огпоје ргогоп пазШ 8оћа, ка<1 је па ро1ји бШЈепоУ - Кас1а ве ројауе 1ес1егп сује(,о\и па оксптаУ 81а ви оу1 с у ј е к т ? — С1те рокгмуа угкгг зуоје газИпје, с!а §а т г а г ие орагЈ? б) ХадопеПса. Која је \ос1а пајиЈга 1 пајрНса? (Коза).

IX. МАГЛА 11 ОБЛАЦИ. А. Преглед рада. а) И1та треба ирп наставн? Б ијела боца, вода, шнбице, евијећа п посматрање.

Р) Гад. а) Ваздух у извјесиој топлотп само је одређеном коиичпиом паре заспћеи. ( Д о к а з в о д о м у б и ј е л о ј боцп). б) Водепа нара згуспе «се у водене мјехурпће услпјед студепп при земљи или високо над зсмљом. ( М а г л а — о б л а к ) . џ) Постаље вј етра. (П о у к а). д ) Облпк облака. (II о с м а т р а љ е.)

Б. Методичкм ностуиак.

I. Пази! Ш та је роса? — Ш та је мраз, а шта иње? — Како постане роса? — Како мраз, а како иње? — Реци разлику између росе п мраза! Тема. Чиме су коњи зими опкољепи, кад се трчећп озноје? М а г л о м . Чиме су внше пута застрти горски врховп? О б л а ц и м а . Како постане магла, а како облак?... Навјешшај. Иоучићу вас о магли и облацпма, II. а) Ш та је ово? Бијела боца. Ш та је у њој? Ваздух. (Улијем мало воде у њу.) Ш та сам урадио? — Колико сам улио воде? Толико, да покрива дно боце. Сад ћемо је добро зачепити!... Тако, сад је зачепљена. Однеси је на столицу крај пе1ш II!... Сад ћемо се мало разговарати. Какав је ваздух у соби по топлотп ?

— А у боцп? — Хоће лп вода вјетрити? Хоће. К уд ће се пара дизати? У ваздух, што је у боци. Колико ће паре ваздух примити? Примиће је доста, да буде засићен. Хоће лп вода н даље вјетрити, пошто се ваздух паром заоптм? Пс 1п\

32 Тако је; к а д с е н а з д у х у б о ц п п а р о м з а с п т п , о н д а п р е с т а ј е в ј е т р е њ е . Поновн. — (Наппс). Хајде да рекнемо, да је ваздух у боцп већ паром засићен и да вода не вјетри; мисдим, би ће тако. Однеси боцу на хладно мјесто - Н.! - К уд ћеш је однијети? На прозор; тамо је хладноА тн носн, п отворп вањска крпла, а унутарња затвори!. . . . Сад ваља мало прпчекати!... Дођпте к прозору, да разгледамо бону. ( Р а з г л е д а њ е ) . Ш та вндпте изнутра на боковима боце? Водене капљице. Од чега су посталс те капљице? Од водене паре, што је у боци. Јест, али је та пара била у боци и код пећи, па се ни је претворпла у капљице; шта велиш на т о ? .. . Видим да добро не разумнјете; пазпте, одмах ћете разумјети! Гдје је бно паздух у боцп паром заспћен? Код пећп. Ш та се морало догодптн, кад се ваздух на прозору охладпо?... Је лн и тамо био паром засићен? ... В а з д у х је у б о ц п н а п р о з о р у б п о п а р о м п р е с и ћ е н . Поновн! — Зашто је био паром пресићен? Јер се охладио, па није могао толико паре примити? Врло добро. Може ли он сад, док је боца на прозору, да задржи сву пару, што је у боцн? Не може. Колнко ће паре задржати? Задржаће доста паре, да буде њом заспћен. Ш та ће се догодптп са оном сувишном паром? Одлучпће се у веома ситним мјехурићима, па ће се згуснути у ситне капљице уз бокове хладне боце. Д а; то се и догодпло п за то впдпмо капљице уз бокове боце. Прстрес. Је ли вода вјетрила, док је боца била код пећи?

— Доклен је вјетрпла? — Кад је прес-тало вјетрење? Ш та се догодило у боци на прозору? — Је-ли тамо био ваздух паром засићен? Него? — Б и о је п а р о м п р е с и ћ е н . Зашто?— Ш т а се догодило са сувпшном паром? — А гдје је она пара, што се није згуснула у ситне капљице? Даље! — Однесп опет боцу на столпцу крај пећи!. . . Прнчекајмо мало; још ћешо нешто дознати! . .. Погледајмо боцу! Ш та опажамо на њеним боковима? Капљице се мало по мало губе. Зашто? Јер се ваздух уз пећ загријао, постао већма сух, па прима пару. Јест; с и т п е с е к а п љ и ц е у с у х о м п и т о п л о м в а з д у х у р а с п л и н у о п е т у п а р у . Поновн! Ш та смо тијем дознали?. . . Колико је пута био ваздух у боци паром засићен? Два пута. Гдје то? Код пећи и на прозору. Разумијем, што велпш код пећи, а што велпш на прозору, то мп је мало чудновато. Ш та велиш на то? Велнм. да ее оувншак паре услијед.

8« хладноће згуснуо у ситне канљице, док је у ваздуху остало доста паре и ои је паром засићен. — Изврсно; тагсо ваља! Сад реци, гдје је ваздух имао више паре, пли код пећи или па прозору? — Код пећи. — ЗаштоУ Јср је био топал и већма сух, па је внше прима. Јест; а зашто је имао мање наре на прозору? Јср је бно хладнијп. Тако је. Куда је отишла сувишна пара? Згуснула со у капљице уз бокове хладнс боце. Д е сад прссуди, иа реци, шта разабиремо нз тога свега? Ра за би рс мо , д а в а з д у х само у и з вј е с н о ј т о п л о т и прима само о д р е ђ е н у м и о ж п и у в о д е н е паре. Поновп! Поновп п тп! — Још — Н.! (Напис). По чему се дакле влада м и о ж п н а в о де п е па ре у в а з д у х у ? По топлотп ваздуха. Јест; м н о ж п н а се пар е в л а д а по топ л о т п в а з д у х а . Поновп! — (Напис). К адапо томе ваздух прпма више паре? Опда, када је топлији. А када мање? Онда, када јс хладнији. Лретрес. Куда смо однијелн боцу с прозора? — П1та смо опазили код пећн на боковима боце? — Зашто је нестало оннх капљица? — У што су се прстворпле? — К у д а је отпшла пара?

— Зашто је ваздух' примио пару? — ГПта дозиајемо пз тога? Који је главнн узрок, да ваздух прима некад впше паре, а иекад мање?

6) Докле сеже ваздућ у внсппу? До некпх 76 км. Како зовемо сав простор, којн је напуњен ваздухом? Зрачиште. З р а ч п ш т у кажемо и а т м о с ф е р а . П1та јс атмосфера?—■Понови! Пренос у мислима. Преиесимо у мпслима то, игго научпсмо о ваздуху и пари у флаши, у малом нростору, иа велики простор у нашој атмосфери. Ш та ће се догодптп, ако паром засићеии ваздух, у топлотн за то одређспој. дође у иижу топлоту?... Помислите иа боцу када је бпла на прозору!... Ш та ће се догоднтн? Згуснуће се сувишак водене наре. Хоћемо ли је вндјетп? — Како ћемо је видјети? Јсстс ли видјелн кадгод таке мјехуриће? — Како зовете те водепс мјехуриће? М а г л о м . Јест; ако су водени мјјехурићи близу површиие земље, зовемо нх маглом. Поиови! — Како постаие магла? К а д а се в о д е н а п а р а з г у с н е б л и з у з е м љ с у в о д е л о м ј е х у р п ћ е , о н д а п о с т а и с м а г л а . Поновп! (Н аи ис . ) Ако су водени мјехурићп впсоко иаД земљом,какоихондазовете? <)блаком. Поновп! Како постане облак? К а д а с е в о д е н а п а р а з г у с н с в н с о к о н а д з е м љ о м у в о д е н с м ј е х у р н ћ е , онда и о с т а п с о б л а к . Понови! (Напнс. )

II

34 Ш та се догоди, ако нодени мјехурићн доспију у сух и топал зрак?... Сјетите се боце код иећи!... Ш та се догоди? Расплнну се у нару. Ш га се но томе догодн, ако магладође у сух и топал зрак? 1’асплине се у пару. А облак? Исто тако. М а г л а и о б л а к со р а с н л и п у у иару, ако д о с п п ј у у с у х и т о п а л в а з д у х . Попонн! (Напио). Лрстрес. Како постане магла? — Како облак? — Ш та је магла, а игга облак? — Реци разлику између магле и облака! в) Даље! — (Запалим шпбпцу и усправим је). К уда се диже дим? Горе. Ш та га диже горе? Ваздух. Какав га ваздух диже горе? Угријанп. Гдје се угријао? На пламену од шибице. (Запалим свијећу, отворим врата, и ставпм свијећу прн дну врата). Како се креће пламен? И з в а н а према соби. Зашто? Јер га тјера хладиијп ваздух. (Дигнем свнјећу доврх врата). Куда се сад пламен креће? И з собе напоље. Зашто? Јер га тјера топлији ваздух напоље. Видимо дакле, да собнп ваздух није свуда једнако топал, па кад отворимо врата и прозоре, шта ту настаје? Г и б а њ е и л и с т р у ј а њ е зрака. Како зовемо полагано струјање зрака? Вјетрићем. — Ш та је вјетрић? В ј е т р и ћ је п о л а г а н о с т р у ј а њ е зрака. Понови! (Напис). Ако се зрак јаче заљуља, што постане онда? Вјетар. Ш та јс вјетар? В ј е т а р је јаче с т р у ј а њ е зрака? — Поновн! (Напно). Ш та носи вјетар? Прашину, мјехурпће од сапунице, папирпће, нодене честнце, које чине маглу п облаке. Поновн! Како кажемо, када вјетар носи облаке с једног мјјеста на друго? Кажемо да облаци плове. Гдје се ваздух најприје загрије? При земљи. Куда се диже? У впсину, јер је лакши. А шта долази на његово мјесто? - Ш та онда настаје? — Како по том плове -облаци љети, када је вјетар топлији? — А како зими, када је хладшгјп? Претрес. Ш та је вјетар? — Како постајс вјетар?— Када ■облаци илове високо, а када ниско? — Зашто? г) Хајдемо сад у дворишге, да посматрамо облаке. Какви •су облацп иа источној страни? Би је л и. А какви су они па западној страни? Тамни. Зашто су једни бијели? Јер су ближе нас, па се чине као и магла око нас, а и рјеђи су. Зашто су •они тамни? Јср су гушћи, а и даље су од нас. На што су налик •онн на сјеверу? На мале п а х у љ п ц е и плове осамљено. Ш та впдпмо на јужној страни? Много облака, као н а о л а г а н е гомиле.

-Јест, а тамо даље видпте чнтаве п р о т е г н у т е сл ојев е.

Н5 Прсшрес. Зашто плове облацн иекад внсоко, а нскад инскоУ — Зашто нзгледају једии облаци бијели, а други тамин?

-—- Каквог су облика облацп ? Чита се чланак из читанке. Ш . Зашто су коњи, када зими трче, опко.ђснп маглом? Зашто зими видимо пару пз наших уста? — Када видимо пару над лонцем, у коме вода кључа? — Зашто се у боци на прозору ■одкучн пара п згусне у капљпце? — Зашто се капљпце у боци код пећи расплину у пару? — Реци разлпку пзмеђу магле и ■облака!

IV. В а з д у х прима о д р е ђ е н у м н о ж п н у в о д е н е п а ре само у и з в ј е с н о ј топлотп. М аг л а је в е л ик а м н ож ин а в о д е н и х м ј е х у р и ћ а при :земљи. Обла к је в ел ик а м н о ж ин а в о д е н и х м ј е х у р и ћ а в ис ок о н а д земљом. В о д е н и м ј е х у р и п о с т а ј у з г у шн а ва љем в о д е н е паре, када се зрак д о с т а охл ади .

V. а) Зашто с јесени п у прољеће пма тако често магле?

— Зашто облаци плове некад впсоко, а некад ниско? — Како зовемо ситне водене 'мјехуриће на горскпм врховима? — Како горштаци зову те мјехуриће?

6) Што ми ти је зашто? Нешто иде планином, а стере се јарпном (М агла). Дједо хода преко девет брда, како хода не виде се брда (Облак).

11*

36

Р г\га 1скс1,ја.

А. Рге§1в<1 га(1а, *)

4ге1»а /а гаЛ оге 1екс1је1

Хнј1)о1јс јо оуи 1екс1ји оћгаЈШ г а к а т о ц а рас1апја кјбе.

Р) Ка(1. и) Ка(1а 80 оМак у1бс газМасИ, рпћПге 80 У0<1епј т је ћ и п сј у е б т а » к11ји 8е и кар1јте. (К1Ј5а).

0) КЈхпе 8и кар1јЈсо уесе Ш т а п је (1М ј и з Iа V1 с а — Н ћ а к I ка). с) Кша рас1а и оћћгпјој око ћ сј Ш пас1а1еко. ( б к г о р а с — о р с е II 1 1 а к ј Аа).

13. Ме1о(НскЈ роб1ирак.

I. РагИ 81а је пиш1аУ — А оћ1акУ •—• Како ровкаје та§1а, а како оћ1акУ — Кес1 га/Пки 1/тец'ји та§1е 1 оћ1ака!

— 2ав(;о ае оћ1ак газрНпе, кас1а Јоује и 1ора1 уа/Лић? Тета. 81а опо /еП то , ка<1 је с1и§ЧЈ виба? КЈзи. Како ров1аје кјва?.... .УаојеНај. (ЈсЈсето о кјв1.

II. а) РагИ — 0(1 бец'а вазкоје оП1ас1? 0(1 / ”'изпи1е уо(1епе раге. Како је унПто? УЈсПто је, као вПпе тјећипсе. 8(а је ро 1 оте оћ1ак? — 8(,а ве с1о§осП, кас1а ае оћ1ак јоа ујбе гавШасћ?' Опс1а ве уос1еш т је ћ и п с 1 у е с т а ргЈПН/е 1 вПји и кар1ј1се. Какуе 8и 1е кар]Ј1се ро 1е / т 1 р г е т а уо<1ешт тјећ ип сГ та? Т е/е ви пе§'о уос1еш тјећиг1С1. 81а ее с1о§'осН, кас1а ве уо<1еп1 тјећипс! вНји и кар1јЈсе? Рас1аји па /ет1ји . Какуе ви 1е кар1ј 1се ро 1ор1оН? Н1ас1пе. 81а ке ск)”'ац-ја, кас1а И1а<1пе кар1јјсе ра<1ајис1 рго1а/е кго/ сНчши раги? /уиапјала ве па п јјт а рага 1/ око1по«- уа/с1иПа 1 1ако 1ј1Vај и §уе уесе. Како ка/еЧе, кас1а кар1ј1се рас1аји па /ет1ји ? КЈза рас!а. Како <1ак1е ро8(апе Шза? Кас1а ве о ћ 1 а с 1 Ј 0 8 \ ч 8 е г а 8 ћ 1 а с 1 е , опс1а з е у о с ! е п 1 т ј е ћ и г 1 с 1 у е с т а р г 1 ћ Н / е 1 в П ј и и кар1ј 1 с е, 1, е р а с1а ј и и а / е т 1ј и к а о к 1 8 а. Р о г н т (К а р 1 а).

81а т т гекао? — 81а 8е с1оо'осН, ка<1а 8е оћ1ас1 у е с т а газћ1ас1е? — 2аа1о ае уос1еп1 т јећ и п с! аПји и кар1ј|се? — Како робћте кЈна? — 8ка је кјаа?

I) ЈЈа/је! - РаЈајп П кЈнпе кар1Ј1се јесТпако уеПке? \ е ра(1аји је(1пако уеПке; пека(1 раЈаји кгиршје, а пекас! вјћнје. Хабко раДаји пекаг! кгирп!је?... Ма1о в т о рпје 1о гекН, а еас1 пе /па1е. Р а г Н е ! Какуе ви кар1јјсе ро уеПбЈпЈ и з у о т робеИси? Ма1епе. 81а зе Ло§а§ја, с!ок кар!Ј1се рго1ахе 1а-ог <1туи уос1епи раги? 1’ага зе х^изпјауа па пј јта \г око1по§ уагПиПа 1 1ако розкгји уесе. Тако је; кас1а се ро Нлпе рас1аН кгирпјје кар1јјсе? Опс1а, кас!а р г о 1 а г е к г о г \Мбе УО(1епе р а г е . РопоуП — ( N ^ ^ 18). А кас!а се раДаН бНпЈје кар1јјсе? Оп(1а, к а (1а р г о 1 а г е к г о г т а п ј е уо<1епе р а г е . РопоуИ — (Кар1в).

81а ват гекао? — Ка<1а рас1аји уесе кЈапе кар1ј1се, а ка(1а тап је? — г/ан(,о зи кјзпе каркрсе пекас1а уесе, а пекаЛа тап је?

с) ВаЈје! — Како гоуе1е к1зи, и којој зи кгирпе к1зпе кар1ј1се? Х оуето је р 1ј и з ! а V I с о т . Како јоз к а ге т о ? 1Јс1апо је р 1 ј и з а к . 81а је с1ак1е р1ји81аујса Ш р1јизак? Р 1 ј и з ( ; а у 1 с а ј е к ј з а з а к г и р г н т к а р 1 ј 1 с а т а . РопоуР — (\а р 1 з ). Како гоуе4е кши за зНгнт кар1ј1сата? 2 о у е т о је И П о т к1зот. 81а је Ш т кјза? К 1 з а 8 а . 8 1 1 и 1 т к а р 1 ј 1 с а т а г о у е з е И И а к 1за, РопоуИ — (Кар1з).

81а 8ат гекао? Како г о у е т о кЈни за кгирпјт кар1јјсата?

— А како опи за з Н т т кар1јјсата? — 81а је р1јиз1а\мса, а з1;а Ш т к1за? (Ј) Ј)а1је! 2па1е П, (1а 1ана тоГ е раЈаН за т о и оППгпјој окоПс1? — Која је паза оИПгпја окоПса? — Како гоуек: к1зи, која раДа и оППГпјој окоПс1? Х оуето је з к г о р а с . 81а је вкгорас? б к г о р а с ј е к 18 а, к о ј а р а Д а и о П П & п ј о ј о к о Н с к РопоуИ — а р ј з). Ако к1за раЛа сЈјеПт јеЈпии кгајет, како је гоуе(;е?

V Х о у ет о је о р с е п П о т 1азот. Како јоз?

1 1ај е ^ з к о т . 81» је с1ак1е орсепНа к1за? К гза , к о ј а рас!а с Г ј е П т к г а ј е т , г о у е в е о р с е п Н а к1за. Ропоу1 ! — (Кар 1 з).

8Ш ват гекао? 81» је зкгорас, а з!,а орсепНа к!§а? — Како г о у е т о кши, која раДа з а т о и оППгпјој окоПс1? — А како оии, која рас1а сЈјеНт јес1гит кгајет? ■ СНа 8е ргуа ро1оу1са 61апка 1г бНапке.

III. 1зрогесП бкгорас 1 орсепНи к!зи! — Р1јиз1;ау1си 1 НПи к1зи!

2аз1;о раДаји кшпе кар1ј1се пекаЛа уесе, а пека(1а та п је?

IV. К а 6 а з е оП1ас1 у е с т а газП1а(1е, р г 1 П П 1 е 8е т о Д е П 1 т ј е П и г 1 с 1 1 зП ј и и к а р 1 ј 1 с е , к о ј е к 1 бо т рас1ај и п а х е т 1 ј и . б к г о р а с ј е к 1 з а, к о ј а ра(1а в а т о и о 1»1ј А п ј о ј о к о П с Ј . О р с е п Н а ј е к 1 з а 1 а к у а кјна, к о ј а р т 1 а

38 с Ј ј е П г п ј е (1 п 1 ш к г а ј е т . Р 1 ј и 8 1 а у 1 с а ј е к ј з а за к г и р п 1 т к а р 1ј 1 с а т а . Т 1 ћ а ј е к 1 з а к 1 8а 8а б П п ш к а р 1ј 1с а т а.

V. а) Кас1а ос1 уоЈепШ т је ћ и п с а роз1апе к!ба? — Јее1;е 11 биН, с1а 1јисћ ро оћ1ас1та па§ас?јаји, кас1а се равИ к^за? — Је И 1о то ^ и с е ?

I) Како роб1аје кјаа? — в1а је кЈба? — К;и1а расТаји кјзпе кар1ј1се уебе, а касћх т а п је ? — Како го у е т о кјви за кги рп !т кш пјт кар1Ј1сата? — А како опи 8а вИ;п1т кар1ј1сата? — б!а је орсепПа к1за? КарЈзауаЈ 1а рПапја па 1аћН: О(1”'о\'огће р18т е п о па 1а р11апја, аћ и р ок р и тт гебоп сата! с) 2адопе1ка. Ко р1абе, кас1 випсе вјаУ (Клба).

Оги^а 1ек(чја.

А. Рге§1е(1 гас!а. «) 84а 4геђа ха га<1 оте 1сксј.је Ј I оуи је 1екеци пајћоЦе оћгас1Ш га раЛ апја з о П к е 1 1и6 е .

Р) Ка(1. а) Уо<1еш зе т је ћ и г јс 1 р п уесој 81;ис1ет а т г г п и и зп јјегп е раћи1јјсе. (Зпјје^). />) 8п1јеипе ке раћи1јјсе ро п е к а Ј и 1;орћјЈт 81ојеу1та ггак а о1кгауе 1 парипо У о Ј о т , а розћје зе и ћ1а<1пјјет б1оји г гак а з т г г п и 1 гћ 1ји и вНпа ггпа. ( 8 о П ка). с) Ка<1 ке з т г г п и уесе Ш п е кар1ј Јсе, оп<1а бЈпе ^ин1е т а з е 1сЈа. ( Т и 6 а Ш § г а <1).

В. Ме^осИсЈп розћфак.

I. Рагг! —• Како роб1аје кГва? — Како гагћки јето кЈаи ро уеНбии кар1ј1са? — А како ро 1оте, како рас1а: Ш 8 а то и оћћгпјој окоНсЈ, Ш рак сц еН т к га је т ? Тета. СНте 8е 2гис1а1е г1т1У 8 г п је § 'о т . 8 1 а росип ро ро1ј1та Г \ппо§тасНта уеНки акеки? Т и б а Ш §гас1. Како робкаје 81пјео', а како 1иса Ш §та<1? Какјев1ај. ГТбкЈешо, како роб1,аје агпје«’, а како 1,иба Ш атаск II. а) Рагг! — СИте 8е §гис!а1;е? — 81а еуе §;га<ћ1;е о<1 8шје§а? Ос1 8пјје§а ^тасНто 1јис1е, рес1, кисе, уа1јато <Јгис1е 1 I. с1. Како ров1аје ашјејЈ?.... Сиј1е! — Како роа1;аје И§а? К;к1а 8е

39 уос1ет т је ћ и п с ! 8азу 1т рпћћге, вНји зе и кар1ј1се, које к1аот рас1аји иа гет1ји. Ијјеро. Кас1а се ве уос1еп1 тјећипсГ вазунп ЉћНМ«? 0пс1а, каЛа ве оћ1ас1 у е с т а гааћ1ас1е. ВаЦс! — б П ј и П ее у о с 1 е п 1 т ј е ћ и п с х и кар1јхсе г а у е с е в(;и с1еп 1, као п . р г . г х т ! ? . . . . С и ј 1 е ! 2 а уесе 8 Ш с1е п 1, к а о гппЈ, у о с 1 е п 1 з е т ј е ћ и г х с х р х м је в т г г п и , пе^о вк) ве а ћ ј и и кар1јјсе. Р о п ст! — К а

б1о

1ј 1 с

е. Какуо»

еи

г у је г с Н с е .

паИ к

—

зтггп и И

8и

уос1еп 1

т је ћ и г 1 С 1 ?

о ћ ћ к а 1е р а ћ и 1 јјс е ?

Оћ1бпо

Л 'а зи

т а 1 е

раћи-

8 е з 1 ; о и § ’1 а 8 1 ;е

Ропоу1!

Јез(;, аћ 8и 1 с1ги§о§^ оћћка. Еуо па оуој бћс1 1 т а ујае оћћка 8П1Јегшћ раћи1ј1са, ра Пх х’аг§:1ес1ај(;е! (Каг§1ес1аије). Како гоуе(;е 1е ра ћи1 јјс е? 2 о у е т о Ш 8пЈје§'от. Како с1ак1е ро81аје вшје§'? Кас1а зе уос1еп1 т ј е ћ и г Ј С 1 га у е с е 8(,ис1еп1 (гјтј) з т г г п и и т а 1 е раћи1ј1се, опс1а ро8(;аје в ш је §! — Р о п о у х ! — • (К а р 1 б ).

8Ш ват гекао? — 0<1 се§'а роз(аје кша? — Ос1 бе§-а — К аЈа рое1аје кЈза о«1 уос1еп1ћ тјећигјса, а касЈа 8п1је<??

8П1Је§'?

—

II

к ак уот

оћћки

р а Д а ји

в г п је г п е

р аћ и Ц Јсе?

I) Ва1је! — 81а јов рас1а 1г оћкхка? 8 о П к а 1 1иба. КојЧ је розта(;гао рас1апје воћке? — Кас1а је рас1а1а? — Ос1је је рас1а1а? — КоЈ1 је с1ггао и гиа ггао зоПке? Ја ја... 81а итјјеб о п ј е т и кагаИ? Ма1епо је 1 окги§;1о, а 1 1угс1о. Какуе је ћоје, а какуе 1ор1о1е? В1је1о је 1 1ес1епо. Тако је. Како розћхпе зоПка?.... Сиј(;е! У 18е ве ри(;а с1о§'осП, с1а з п ј ј е г л е ра ћи 1ј 1се с1о§ји и 1орПј1 81 ој уагс!ића, §:с1је ве о кк гау е 1 т о ^ о т п а р и пе , а розПје, кас1а с!о^ји и ћ 1ас1 п 1ј 1 уагс1ић, в т г г п и 8е 1 г ћ ј ј и и бКпа ггпа. То је воИка. ■ — РопоуИ — Р о ш т 1 И N.1 — Јоз — N.1 {К а р 1 8 ).

81а ват гскао? — Ос1 бе§а ро8(аје боћка? — Како роб(аје?

— 1Ј б е т и 8е гагћкије воћка ос1 8гпје§га? с) 81а јоб рас!а 1г оћ1ака? Т и б а Ш §гас1. КоЈ1 је розта!гао кас! је (иса рас1а1а? — Ос1је 81 розта(,гао? 1Ј које с1оћа §осћпе? ЕјеИ. А и које с1оћа с1апа? Вамји. 81а је јоз рас1а1о 12 оћ1ака? К1ва, а иг 1о је 81Је^а1о, §гтН о 1 тје(;аг је сћхуао. Јеб1; 1акооћ1бпоћ1уа, кас1(,иба рас1а. Како гоуе(;е, кас!а к 1 8 а 1 киса рас1а, а иг (;о ујеПхг с1иуа 1е 8Јјета 1 § г т 1 ? 2 о у е т о о 1 и ј о т . ^з1а је о1ија? — РопоуП Какуо§' је оћћка ггпо 1ибе? Окги§1о је 1 уесе 0(1 зоПке. <)<1 бе§а је? Ос1 1ес1а. Јез!, 1 ако §^а с!г218 па гис1, §1а ве <Јо^о<Н? ТаП ее 1 гав1аП. Ос1 бе§с1 је (1ак1е ро81а1о ггпо 1ибе? <)<1 нтг/шНЈП кар1ј1са. Јез!; 1иба ровкапе о <1 уесНћ кар1ј1са, ка<1а «е н т г / п и

40 (^арјз), аП па кој 1 пабЈп, 1о во јо§ <1о <1апаз ргауо пе гпа. Тиба орив1о81 буе ки<1а ра<1а, 1е папезе уеПки б!е1и гет1јега<1п1с1та. &1а тт гскао! Ка<1 оПЈспо ра<1а 1иба? — 8ка јоз раЈа иг 1иби?81а је о1ија? — 0с1 бе§а је ггпо 1ибе? — Какуи п а т н1е1,и папозј 1иба? ( '11а бе <1гиуа ро1оуЈса б1апка 12 бПапке.

III. 2аб1о ос1 уоЛегић т јећ и п са роз1аие иекаЛа 1иба, а пекас1а биЈјеу?

1зрогесП кЈзи ј згије^! — ВоПки 1 1иби!

IV. Л ко бе уос1еш т ј е ћ и г 1С1 га у е с е б1и<Јеп1, као 2 Ј т 1, р п ј е бгаггпи, п е § о б1о бе бПји и кар 1јГсе, роз1апо згије^. Како розкапе бшје§? А ко б п ј ј е г п е р а ћ и 1ј 1се, <1о§ји и 1орНј 1 б 1ој уагс1 ића, §<1је бе о 1к г ау е 1 п а р и п е у о с !о т , ра ве р о вП ј е з т г г п и 1 гћјји и б 11па ггпа, роб1апе зоПка. Како роз1апе боПка? 'Гиса роб1аје о<1 б т г г и и Н ћ кгирпЈћ кГвп 1Н кар1јјса. Ос1 бе§а робкаје 1иба?

V. а) 2аз1о бе \го<1еп1 тјеНигЈсЈ и оћ1аки уагсЗа пе рге!уоге и кЈбпе кар]Ј1се, и бшје§'? — 1чако 0(3 бп1је2пП1 раћи1ј1са ров(аји ггпа зоПке? — 2аз1о 1иса р о б т 1 уеси б!е!и, пе§о зоПка?

1>) Воптса гаЛаса. — Како роз1аје зшје§? — ОсЗ бе§а роб1аје? — 81а бе сЗо§о<ћ, ако згијеГпе раћи1ј1се <Зо§ји и 1орПј| з1ој \аг<1ића? — Ако зе розПје втггпи 1 гћјји и зПпа ггпа, како 1ћ го у е т о ? — 0<1 бе§а зи ггпа 1ибе Ш §гас1а? — З-Сакуи п а т в1е1и папоз1 1иба Ш §гас1 ? с) 81а је 1о? — Мећезка кокозка паугћ киба јаја зп1је1а.

(81пје§.) В|је1е коке в пећа ра1е, паза Vга!а га1гра1е. (8оПка 1 1иба). 1^еН Иса ћег кп1а, саг је ићј ћег з1пје1а, сапса Јгјес1е ћег гића (Мипја, 1 иба 1 г е т1ј а) .

XI. КАКО ПОСТАЈЕ ВРЕЛО. А. Преглед рада. %ј

ш та

треба при паставн?

(■унђер, вода и маховшга.

Р) Рад. а) б) в) е)

Ш етља па извор из друге читаике. ( П о н а в љ а њ е . ) Извор или врело. ( П о с т а њ е \ Тијек воде. ( Поу к а ) . Поплаве и његовање шума. ( Но у к а ) .

Б. Методички поступак.

I. а) И ази! — Ш та се догоди, ако облак досиије у сух и топал зрак? — Када сс облак расплине у пару? — Ш та се догоди, кад облак досппје у хладан зрак? — Како постаје киша? б) Ко зна „ Ш е т њ у н а и з в о р пз II. ч и т а н к е ? ја... Хајде наи прпчај — Н .! — (Прича.) Лијепо. Како је бнло име дјечаку? -— Ш та је ои желио? — Је лп га отац одвео на извор? — У з коју су обалу ишлп? — По чему познајеш десну, а по чему лијеву обалу ријеке? — Тече ли кроз паше мјесто, која рјечпца или ријека? — Гдје дод је извор, а гдје ушће? - Има ли коју приточнцу? Тема. Ш та тражпш, када сн жедан? Тражим воде, да се напијем. Којја је вода најбоља за нпће? Свјежа извор-вода. ‘С ког врела пијеш воду? — А ти — Н.? К уд отјече извор вода? Навјештај. Поучићу вас о постању врела п о тнјеку воде п о том иешто вишо, него што сте учили у II. разреду.

II. а) Па.чи! — Ш та се догоди са кишним капљицама, када кнша пада? Једие падиу у воду, другс иа земљу, а неке па дрвеће, на лпшће, на камење и т. д. Ш та се догоди са онпм капљпцама што падну у воду? Помијешају се с водом. А шта буде од онпх, што падну на земљу? Неке упије земља, а неке појуре одмах к потоку п састану се с водом. Ш та се догодп са оним капљицама, што иадну на дрвсће, на лишће? — Оне надају с гране на грану, с листа на лист, а одавлеи се проспу као бисер па влажну маховпиу, у траву, на прхку шумску земљу. Тако јо. Даље! — Ш та је ту улегену? Вода. Загњури сунђер!.. Сад га лзвадп!.. Ш та је сад у легену? Нншта; сунђер је покупно воду.

Ја,

42 Д е га стисни!... Ш та видимо? Нидимо, да вода цурп. Којије опазиоу шуми нешто слична томе, што сад видјесмо? Ја, ја... Ш та си опазио? Опазио сам, да јс маховипа иупа водс, па када је стиснем, онда иода из и.е цурп. Тако де. Који јс још видио маховину? — Ево комадпк маховпне, па јс разгледајте! ( Р а з г л с д а и . е ) . , Јале! Знате ли, куда доспије толика множина водс, што пада нз облака?.... Ч у ј т е ! Вп већ знате, да земља упија много воде иза кшис, а миого се заустави у маховини п рудпнп у планпнн шумом обраслој. Та се вода мало по мало цпједи у земљу. Ту напђе на коријење разног бпља и напоји га. Остатак те воде проциједи се мало по мало до каменитих горских стијена, те се низ њпх циједи на какво ниже мјесто н ондје излази као п з в о р плн в р е л о. Ш та сам рскао 1 — Ш та се догодп са капљпцама, када киша пада? — Ш та се догоди са онима, што падну у воду? — А шта са онпма, што падну на дрвеће, на лишће н т. д.? — Гдје доспију најпослије те кшпне капљице? — Како постајеизвор или врело? — Ш та је извор или врело? б) Даљс! — Ш та се догоди са извор-водом? Пију је људи н жпвотиње, а некп дно извјетри. А шта се догодп са преосталом водом? Тече до ближњег потока. Куда тече вода потоком? — А ријеком? — Ш та се догађа с водом у мору? В ј е т р и . Гдје још вјетрп вода? Вода вјетри иа свакоме мјесту, гдје год јс пма. Ш та се догоди с паром, што извјетри нз воде, када се охладп? Када се пара охлади, згусне се у водеие мјехурнће. А када се водени мјехурићи још већма охладе и приблпже; шта се онда догоди? Када се водени мјехурићи већма охладе н приблпже, слију се у капљице н падају кншом иа земљу. Тако је; и з в о р - в о д а т е ч е д о п о т о к а , . п о т о к о м у р и ј е к у , а њ о м е ч а к у м о р е. Т у опет, к а о п с в а г д ј е , г д ј е има в о д е , п е п р е с т а н о вјетрп, д п ж е се пар о м у о б л а к е , из к о ј п х о п е т к и ш а п а д а , од, к о ј е п о с т а ј у в р е л а . Т о вам ј е , дјецо, т н ј е к в о д е и то т р а ј е н е п р е с т а н о од п о с т а њ а с в и ј е т а , па до д а н а с. Шта сам рекао? — Куда тече извор вода? — Гдје досппје најпослије? — Гдје све вјетри вода? — Ш та постаје од водене паре, када се охлади? — А од воде? — Рсцн тијек воде! в) Даље! — Познајеш ли гору, која није шумом обрасла? — Како зовемо таке горе? — Има ли тамо дрвећа, лишћа и маховине? Ш та се догодн кишом, особито пљуштавицом, када падне на таку гору? Вода појурп одмах ннзбрдо, те се

прн дну сједини у велик поток. Зашто појури одмах низбрдо? Јер нема шуме ни у њој рудине, нн маховпне да је зауставља. Тако је. Ш та настане у таким горама иза велшсе кнше? Настане нагла вода. Како још кажсмо? Настане б у ј н ц а . Јест, н а с т а н у н а г л е б у ј п ц е , т е с е р у ш е у д о л н н у , в а љ а ј у ћ н п р е д с о б о м м у љ , д р в љ е и к а м е њ е. — Ш та настане у горн, која није шумом обрасла, иза велнке кпше? — Зашто у такнм горама настану нагле бујице? — Таке б у ј п ц е зам уљ е чи тав е л п в а д е п њпве, а п ровале чак и у к у ћ е ; зато је пријека потреба, да ч у в а м о и њ е г у ј е м о ш у м у , ј е р п а с о н а ш т и т и о д п о п л а в е . Поновн! Ш та сам рекао? — Ш та се догоди, ако кпша падне на гору, која није шумом обрасла? — Ш та је бујица? — Која су мјеста сачувана од поплаве? — Требамо ли по томе чувати и његовати шуму?

III. Испореди пзвор н ушће ријеке! — Зашто је рпјека всћа при ушћу, него при извору? — Зашто је највише врела близу гора? — Која су мјеста. често поплављена, а која су сигурна од поплава? — Зашто нас шуме штите од поплава?

IV. Ш та је извор илп врело? М ј е с т о , г д ј е в о д а нзв и р е , з о в е с е и з в о р и л и в р е л о . Рецп тијек воде! — В о д а се д и ж е п а р о м у о б л а к е , из к о ј п х п а д а киша; од к и ш е п о с т а ј у в р е л а , о д а к л е се в о д а о п е т днасе паром у облаке.

V. а) Чпта се чланак из чптанке. б) Ко зна пјесмпцу „ В о д а п р н п о в н ј е д а ш т а ј е с в е из II. читанке? — Д е цам је кажп! — Д ед п тп Н ! Још нека каже — II.! — За будућн сат поновите ту пјесмпцу, јер видим, да су неки заборавпли. в) ЗадаИа. — Ш та је извор или врело? — К уд отјече пзвор-вода? — Одакле све вода вјетри? — Ш та постаје од водене паре, ако се облак расхлади? — Реци тијек воде! г) Ш та је чао? -— Котао . врије, а нико не подјарује.. (И з в о р, в р е л о).

44

XII. УЛХЈК, ООЈЕК. Р гул 1л'кс1јп.

А. Рго§1е(1 га(1а. а) 84а 1гс1»а и а * (а \1мки /а га<1? МаЛсе, уЈоПоа, ди(1а1о, гуопо, ргабјпа, вујга1а, рибка ос! гоујке 1 к апаСа 0(1 20 м.

р) Нас1. а) Х\'ик рок1аје, кж !а сл'гк1о 11јс1о гакгерИ. ( I ) о к а х и ( 1 а г а п ј о т т а б ј с а о б 1о , § и с ! е п ј е т * п а у ј о П п ј 1 и ( 1 а г а п ј е т к 1 а ! .п а и 2 V о п о , к о ј е је р о к г Н о ргабјпот.)

1>) 2уи к ро»1апе 1 опс1а, кас1а ггак 1герИ. ( Б о к а г в у ј г а п ј е т п а 8 У 1 г а 1 и 1 р и с а п ј е т \т. р и б к е ос1 г о у ј к е . с) / \ ’ик ро»1ајо 1 о п Ја, кас!а У0(1егп 1а1ан1 (ге]>1е ( Н и ј а п ј е , § и т , 2 и ћ о г). Л) УагДић ргеповј I а 1а 8 а п ј с т §1аз (1о п азе§ ића. с) 2 у и б т 1а1а81 ргоћије г а 1 з е к и п Ј и 333 т.

В. МеккНскЈ ро§1ирак.

I. Р а г И II 81о опо боћап вујга ко(1 оуаса? — 1Ј вко VI га(1о нујгако? — 81а сије^е, кас! 8У1га(;еУ — 8ка б и јето , кас! пеко ис!ага иг (атћигиУ — 8(а б и јето , ка(1а 1ор рикпе? — А а1а, каЈа т и п ја з т е ? Како розкапи 1;е гагпе уг8(,е гуика?... А Та ^ ј е з 1 а ј . Бапаз с е т о ибШ, како роз1;аје /лгик.

II. а ) Р а г И б1а је о у о ? Маб1се. 0(1 бе^а зи? 0(1 2е1јега. Какуо је 1;о Пје1о? Сугн1о. ((ЈЈапт т а в јс а т а о 8(о, аП уг1о ро1а§сто.) 81а га(1е т а 81се еас1а? Огзси. Како јо.ч ка'2ето? Тгерси. Мо^и П опе ђгге 1герка11 ?. .. (1Ј(1апт јабе т а зс с а т а о зћо.) Тгерси Н ва(1 ћг2е? Тгерси. (Ш а п т т а б јс а т а о вко, с1а с1ас1пи гуик.) §1а бијек? /уи к . А (герси Н та§1се? Тгерси. (Оо1;акпет ве табјса.) Сијеке П 8ас! гуик? — А 1герси П таИ се? — Како с1ак1е роб1аје г у и к ? — РопоуП — (КТа р 18: 2 у и к р о зк а ј е , кас1а Ије1о 1гери). Ва1је! — Како ^исПто па у1оНп1? Ро1;е2;ето ^иЈа1от ро гЛсата. Ј ез! (2ас1гтат /лси, с1а (1јеса \г1с1е 1,гер1апје.) 81а гасП г1са? ТгерН. А б и је т о П је? — Како је ров1;ао Шј г1аб? Тгер1апјет гјса.

1)а1је! — 81а је о у о ? Х у о п о . 2аз1о пе г\‘оп1? — Се кисп!? к1а(,пот (јегјбсот)!... 81а бије1е ? — А У1(Н1;е П, <1а гуопо ћгерсе

\ о \ и1ппо. Како сеш о зе иујегШ, с!а хуопо 1герсе, (1ок хуопј?... Р о зи се т о ца ргавјпот.... Тако. /а«1о ргабјпа пе врд(1пе? Јег гуопо тјгп о У!81, а ргавјпа зе ићуаИа ха гуоио. 1)е кисш к1а1пот!... §1а сије1е? - А в1а ораха1е? 8ра<1а ргабЈпа. 7,ан1о? Јег гуопо 1герсе. б1а је ихгок (1а опо 1герсе? ХаЛгтаП а т о ц;а к1а1пот. Кас1а ве (1ак1е роја\п гуик? Кас1а 80 1гер1апје р о ј а у ј , р о ј а \ ч ае 1 гуик. РоиоуИ — (Марјз). ВаЈје! — Како је ров1ао гуик ос1 /лса па ушПп1? — Како ос1 гуопа? — А како 0(1 таш са? — Тгер1е Н с1је1е та з!се кас! пј јта исЈагато о з1о? — Ха к о т е кгаји пе 1гер1е? — Н осет о П (1ак1е гесј, с!а / уик роз1аје, касЈа Пје1о 1герИ? — Хеу;о, како с е т о гесј? Кас1а т и 1гер1е пек| сПје1олч — бебНсе. К ес1 ро1рипо!

— Р опоуП — (Харјз: / Vик р о з 1а је ом(1а, каЛа б е з Н с е п е к о " Ије1а 1гер1е). б) Гагг Аа1је! — Еуо П 8УЈга1а, ра 8у1гпј !... 81а сије1е? -

0(1ак1еп 1ај у:1аз?... С и ј I е ! — 81а је лагс1иИ? Т1Је1о. Моге П 1 оп га1гер1аИ? — Кас1а се уагЈиП га1гер1а1ј? КаД §'а гасП тато , ис1агипо сПпе. Стле с е т о . уа /а Јгт а Н ? ... 81а 8 т о оио (1ока/аП ри еко т ос1 гоујке? ОокагаП в т о , с1а је ргШвак уа/<1иНа јабј, б(;о је уагс1иН цин<4. Е \о Н ринке, ра рикш!... 81а б изто? Ргазак. Како је роз!ао? Роз1ао је 1ако, <1а зе је уа/ЈиН гас1гтао. Како уеП то јоз? 2а1гер1ао је. Ш?... 2а1а1азао је. Моге П (1ак1е 1 уагс1иН 1гер1аИ? — А т о г е П /л ик роз1аИ 1 ка<1 8е уагс1иН га1ге8е?' Моге. Јез1; 1 зас1 гпа1е, газ1о роз!аје ц1аз и злпгаП. Хаз1о? — Како (1ак1е роз!аје уПгз и з\1гаП? ' Г г е р 1 а п ј е т — 1 а 1 а з а п је т 2гака. Кес! ро1рипо! — Ропоуј! — (Кар1з: Хуик роб1апе 1 опс1а, кас1а г г а к 1герН). с) Рагг Ја/је! — Како је роз1ао /лик ос1 таз!са? — Тгер1апјет. 81а је 1гер(,а1о? — Какуо је Нје1о Ге1јего? Сугз1о. Како је розкао /уик и злчгаП? Тгер1апјет /гака. Какуо је Нје1о /.гак? УагсЗизаз^о. Јез1; а је П коЈ1 сио §1аз ННе уо<1е? — Како §а го^е1е? Ниј апј е . 81а 1и 1герИ? Уос1епе беб Исе . 81а б и јето рокгај Пгге уос!е? 8 и т . А рокгај ро!ока? / . иПог. Како с1ак1е јоз роз1апе /,уик? — РопоуП — (Кар1з: / у и к р о з 1 а п е 1 опс1а, ка<1а уос1епе б е з И с е 1гер1е). с1) ВаГје! — Сије1е П /л оио, ка<1а гуоси? — Како с1о§је ц1аз с1о уазец- иПа? Ргеп081 ца уагс1иП. Како 1о?.... Сиј1е! — Ое киоцј к1а1пот и /уоп о!.... 81а б и је т о 9 — 81а гасП гуопо? ТгерЛе. А з1а га<П уагс1иН, с!ок / \ о п о 1герсе? /а(,а1аза зе. 81,а ига<П окоПит уа/ ЈиНот? /а(,а1аза ^а. Јез1, /.а1,а1аза ца I <1оцје <1о

46 орпе и п аает и1ш. Ое кисш јов!... С и јето И? — 8к> с1ак1е ргепо81 ^1ав с!о паае" ића? УагЈић. Како !Ја ргепоз!? Та1азапјет. Кес1 ро1рипо! Р о п о у ј ! — (N ир 1з : Уагс1ић р г е п о б ! 1а1ав а п ј е т ■•Чаз <1о п а 8е §■ ића.) Како с1ак1е би јето? Ха1;а1а8ап1 гг а к аа!а1а8а ор пи и п а з е т и ћ и 1 т 1 б и ј е т о . Р о ш т !

— (^ар18.) а) РагГ ЛаГје! — &ка ораг1то рпје, каДа к р рикпе: (Пт Ш ргавак? — 81а ор агјто рг1је: ти п ји Ш Ц'гт]јал'Гпи? — Тако је; ћајс1ето вас!а ргес1 бко1и, па опи уеПки пј1уи; 1ато с е т о зе та1о ро1§га1), а рп к>те јоб певк паибШ. (ОсНагак).... Еуо паз, ц-Дје је б18(; уагс1ић. 1Ј гесР... Кике ^оге — вас1!.. Каргес! бкирај! — зас1!... 81ој!.. 8 у1 к т е п 1 — зас1!... (Јгт1 оуи с1авки 1 бек1с, ра ћајс1е с1о опе јаћике I ис1агај Н јет б е И с е т и с1ааки ро то јо ј котапсП!.... 1Јс!аг 1!... Кис! — 81;а 81е ргјје орагШ: кас1 је таћ п и о ги к о т Ш §1аз иДага? — Б е јоа је4ап рик!... Кис ! — 8ас1 ис1агај па т а ћ о у е !... Кис!... Кис!... 1 I. Ј. § 1а орагјзто 8Уак1 ри!, ргјје? Ораг18т о 8Уак1 ри! рпје, кас1 ги к от таћ и е. Боћго. А 81а т^зШе, коПко је оп с1а1еко ос1 паб?... Како Шато Ао то§'ћ с1огпаН? МогаП М зт о 1гтјег111. Јеб1; аћ рагПе, ја си у а т ос1таћ кагаН, а ие си тјегШ . МНе се з а т о јес1ап ри1 киспиП и с1авки, а ја 6и осЈтаћ ро§'ос1Ш, коћко је оп Ла1еко оЛ паз. К и с п Р . . . Кис!.. Оп ј е с1а1еко ос1 паз 066 т . РИасе1е т о , како ја 1о ро§'осПћ. То си у а т 1 кагаН, аћ с е т о ргце 12тјегШ с1а1јти. с1а 8е иујегЈто о т о т габипи. (Мјегј з е к а п а Ј о т ос1 20 т ) .. . . 1 т а т П ја ргауо?

8ас1 рагИе, с1а у а т к а гет, како ја 1о гп а т. 1Јбеп1 8и 1јисН ЛогпаП, с1а гуи б пс 1а1а81 р г ј ј е у ј и и јесЈпој бекипсП 333 т . КоПко рпје§'ји г\тбш 1;а1а81 га 1 векипсШ? Ја кат цкм1ао па ва1 1 (1огпао з а т , с1а је §1ав ис!ага с1обао с1о па8 га 2 векипс!е; а како з а т опс1а 1ггабипао, с1е ргевисП, ра гес1 — N.1 Буа ри!а ро 333 да = 666 т, Уг1о с1оћго. 1)а је г \и к с1обао га 5 зекипсИ; коПко 1ј1 Ш1е 1)10 •с1а1еко? 5 ри1а ро 333 т = 1 6 6 5 т. Тако је. Ооз1а в т о паибШ; ћајс1то вас! и вко1и!...... СНа ве б1апак 12 бИапке. (Ргуа ро1оу1са).

III. 2а§1о сЗаје 1,ор кгиртј1 §'1аб, иеуо рибка? — /а81о рот о с и гуика т о г е т о 1ггабипа1,1 <1а1ј1пи? — 2аз1о би јето, каДа кор риса? — А газ1;о, кас1а ро1ок гићоп? — Кас1а зе гактЈаба орпа и и а з е т ићи? — 2ав1;о риса ћјб, кас1а пјипе паи;1о р гозц ебето ггак?

— 2аб(о 12 с1а1ј 1пе \чсПто, како 8јек 1 га рас!а па с1гуо, ра Ј«1от робПје б и је т о 1ири?

47 IV. 2 у и к ровкаје опЛа, кас1а зе б е з и с е п е к о § Ије1а р о 1 г е з и , ћ г г о 1ашо а т о к г е с и , 1гер!,е, 1а1а8аји. Ропоуј! Ропоуј 1 П — N.1 Јоз — N.1 2 г а к р г е п о 81 1 а 1 а 8 а п ј е т »'1а8 Ј о о р п е и п а з е т ићи. Кес1 1ако! — К ес1 1 1.1 — N.1 — Јо§ пека гекпе — N.1 2а1;а1а8аш ггак 2 а 1а 1аз а о р п и и п а в е т и ћ и 1 т Г б и ј е т о . РопоуП — Јоб — N.1 2 у и б ш 1а1а81 р г 1ј е § ј и га 1 векип(1и 333 т . 2ађ11је2ће к> и ћПјеггпсе!

V. а) Р е роуис! §ис1а1от ро је(1пој 2101!... 81а би јето?

01аб. 8а<1 је та1о га^е^т, ра оре!; га^исШ... Какау је заЈ §1а8? Тапјј. Како к а г ет о јоз 1апјет <’-1а.чи? \Ч81 §1аз. А с1и1>1јет?

N 121. Која 2>са с1аје пјгј 5>’1а8? Ои1ја. 81а т о г а т о игас1Ш, с!а с1оћ јје т о 8 пје У181 §1аз? — Мипја 81ие 1 га ре!; бекипсћ б и јет о цтт1ја\'ти; и којој је с1а1ј 1т § т о т ис1агш? — Коћко је с1а1еко ћгс1о, 8 ко§ рикпе 1ор, ако б и јет о ргазак розћје сћта га 4 8екипс1е? 2ав1о пекас1а У1сћто ти п ји — 81јеуапје, а пе б и јето у т о т а — §тт1јау1пе? б) /мдопеПса. 81а 1с1е ргеко Уос1е, а пе бјгп зјепа? (2 Vи к). Б уа ивПрка рп 8(гат.. ( В у а ића).

1)гица Еексјја. А. Рге^1ес1 га<1а. а) 81а (ге1>а р п пав^ауГ!

1.ор(:а, к а т е п , к а т јб а к , ујкап је р г е т а 21с1и 1 капаГа ос1 20 т . * 1 ;а у 1 ј а в е р г 1 § е 1 п ј 1 — е к з к и г г ј ј ј .

N а-

р) Ка(1. а) А ко и с1апто 1ор1от о 11е, о с11»1ј е 8 е. А ко ћаснпо к а т е п и Уос1и, п а б т е зе у о ( 1 е п 1 1 а 1а з 1 , кој! в е о ( 1 ћ 1 ј и ос1 о ћ а 1 е . Ђ) А ко у јк п е т о р г е т а уј<1и, г у и к з е о (11н ј е. с) 8 1 о 81110 с1а1је 0(1 г И а , , 1о р о п а у 1 ј а ос1 ј е к У 1 §е б 1 о § о у а , б!,о 8 И1 о ћ П г е г М и , 1о т а п ј е . А) А к о ј е с1 а1 ј1 п а ос1 1 2 У о г а г у и к а т а 1 е п а , п е о в ј е 1 ј з е г е П е к ! ; 1 г а п 1 г у и к — о с 1 ј е к , п е^о р а г у и к .

В. Ме1о(Иск1 роаћграк.

I. а) 81а је гуик? — Како роз1аје гуик? — Како б и јет о гуик? — Коћко т рпје§'је гуик га 1 8екипс1и? ћ) К0Ј1 је уП тио в!о §ос1 ћћги гјс1а? — 84а 81 розћје био? <Јио з а т 1810, б1о з а т лакпио. 2ав1о?...

4Х

МаујеШј. 1)апав сеш о ибШ о 1отс\ хааш бије1е ђИги г1(1а иио, м1о з1е уЈкпиП.

II. I’агј! ~ 81азагп \та т оћесао јибег? ~ Јев1;а ровк> је у п ј е т е Пјеро, о(1геЛо з а т , с1а §е1;ато ргеко ро1ја (1о ки1е и N. Ма з1,о1и ни п(‘ке н(,уаг1, које се п а т кеБаН рг1 паб1ау1; пека 8ес1т1баг \’0(Н Нг!ци о к>те, <Ја 1ћ ропсаи. (Ј гес1!... (ОсПагак)

а) (1Ј бе1мјј). 8к)ј! —• 1Ј(1аг1 1 о р к т о 11е — N.1... 81а §е ЈоцосН? — Ое јо§ јес1ап ри!!... Ос1 бе^а ве осШ 1ор1а? — 1Ј гес1!.. 8ас1 с е т о та1о ро котапсН: Каргес1 8 1и-рај!— 81ој!

8(,а је ргес! п ата? УеПка 1окуа. Вас1 к а т еп па згес1 1окуе - К.!.. 81а 8е паб1п1 око опе 1абке, цДје рас!е катеп ? Уос1еп1 ко1иИ. М1 с е т о гес1 1а1аај. Какуј 8и ро уеНбт!? — А ро с1ећ1јпи, јабтј? — УЈсНк Н како опај ргу1 гав1е, како зе роуесауа? Какау ј т а оћПк? — 1)ок1е се газН, роуесауаН ве?... 81а зе опо с1ор‘осП з пј јт? 1Јс1аг1 о оћа1и ра 8е оЛћЈ. 81а Ш 8е с1оуосШо, с1а је 1ок\а у е о т а уеНка?... 8ас1 ћас1 оуај катјбак пазгес! уис1о!... КакУ1 зи 8ас1 1а1аз1? — НосеП зе 1 оп1 ос1 оћа1е 0(1ћШ?... ^ е се; уЈсНк, како ћ1уаји 8уе б1аћф, 1 јоз та1о, ра Ш пе с е т о 111 ргЈтуеПН.... 8(;а је зас1? Та1аз1 зе 12 §ч1 ћ 18е. Јез(;; 12«'ић1зе ае; пе Јоујозе с1о оћа1е, ра зе 1 пе оД Мз е . б) Јези П 1ор(а 1 уос1а Нје1а? — А уагс1ић? — Нобе П зе 1 пје^0У1 1а1а81 0(1ћШ, ако ис1аге о зко 1,угс1о? — Бе, (Ја роки8ато! У1кп! з(,о дос1 р гет а г1с1и, з к је ргес1 п ата, 1вргос1 опе ки1е — К ! . . . б(;а б и зто? — »Нор«, јег з а т к 1 уПтио. Ое У1кп1 I Н б!о §-ос1 — К.!... Јоз пека ујкпе — К .!... 8ка б и з т о зуак1 ри(,? — Ос1 бе»а зе осЊ18е гуибп1 1а1а81? — Тако је; а ос1 беца 1)1 зе то«'П јоз ос1ћШ? 0(1 з и т е , ћпје§;а 1 1. с1. 81а б и јет о с1ак1е, кас1а лпкпето р г ет а глс1и, р г ет а китЈ, ћгјјеци? О с^ је то о с Њ ц е ш гуик. Р о п о у Н — Како г о у е т о 1ај ос!ћ1јепГ гуик? Ос1ћ1јеп1 г у и к г о т е т о о с1 ј е к о т , Р о п о у Н — Ое 1 Н — N.1 — Јоз — N.1 Оа Т1к п ет о па 81гокој ро1јал1 Ш ризПип, па којој п е т а п1 с1г\'с1а, т кисе, ћ ј з т о П биП ос1јек?__ РопизШе па уосЈепе 1а1азе, касЈа ћ асјзто катсбак и уосЈи. 1)ак1е? N0 ћ јз т о биН осЈјека. Јеб1, к а о з1о уос1еп1 1а1азј ћ ј у а ј и 81 аћ 1ј 1, 8(;о ве 0( Јт 1би 0(1 1абке, §с1је ћ а с п п о к а т е п и уосЈи, 1е Ш па ро§1је(,ки 1 пе р п т ј е с и ј е т о , 1ако 18(,о з1аће 1 г у и б т 1а1ав1, б(;о ке <1аIје ос1пнби, ра Јћ па роз1је(;ки 1 пе б и ј е т о . РоиоуИ Јс‘8(е П ораглП, с1а пекас1 т и п ј а 8Јпе, а цгт1јаУ1па зе пе бије? /л1А1о је к)?... Мипј а ј е 81п и 1а Vг 1о (1а1еко, ра ви

49 2 У и6п 1 1 а>1абГ г а з р г о з и г и с ! з е с1а 1ј е 1 с1 а 1 ј е р о 81е р с п о ОбГаћШ, е1ок бе п а ј р о з П ј е пј јеви вМваП. 8 Ш а Н зи 80 (1ак1е рг 1је, п е § о 8*о зи бо&Ц с1о иав, гаЈо 1ћ 1 пе б и ј е ш о . Ропоу1! — РоптЦапје! — 0<1 6е§а зе шоге г\чдк оЈћШ? — Како гоуешо осћнјеш гуик? — 81а је оЈјек? — Како розкапе оДјек? — 2аб1о пе бијешо ос1јека па 81гокој ро1јаги? — 2аа1о пе сијешо ауак! ри! §гоша — §тт1јауше, кас1а зуеуа шипја \г оћкка? с) Н ајЈето с1о г1с1а, м!о је ргеЛ п а т а 1аргес1 опе ки1е!.. .

31 о ј ! — б а Ј а в т о ћћги гГс1а. Р оп оуш ето пев!о 1г §гатаћке. Кес1 пекоћко НјебГ ос1 јсс1по§ а1о§а!... Ос1 с1уа 81о§а!... 8а(1 ос! М &1о§'а!.......... Ос1 об а т в1о§оуа!... Коћко у1о§оуа ј/.^оуогће /,а 1 8екипс1и?... Ке гпа!е. ВЈето ћ 1о т о « ћ ЈогпаИ? — Како? — Јев4, 1ако је; §1е(1асето па 8а1, ра с е т о Логпаћ, коћко с е т о а1о§;оуа 1г§оуопћ га 1 зекипЈи. Ко 1т а 8а1? — Ос1је зе рокагији 8екипс1е? Боћго; вас1 §1е(1ај иа зуој 8а!;, а ја си иа зуој! УИсгп »ћа« — ДО.!.. 8ас1а ујае ри!а игабЈорсе, аћ8уак1 ри(; па"1а81! . . . Коћко је ри!а 1г§оуоп? 4 риГа. 8ас1а ухкт » ћ о ра «! . . . Коћко ри1;а? — 2 ри1;а. 8а(1 »ћора с и р а « ! . . . Коћко ри1;а п ј и ? — 1 р и ! Коћко је 1и 81о§оуа? С е Н н . 2а које у п ј е т е 1г§оуог1то 4&1о§а?

2а 1 зекипс1и? Оа, га 1 векипс1и 1 г § о т о г 1т о ваш т Ијеро п ј е б о (1 бе(;1Г1 б1о§а Ш у И е г д е ^ ј, к о ј е б т е гајес1по бе!,1Г1 81о§а. Ропоу1! Коћко с е т о ро 1 о т 12 § о у о г Н ;1 б1о§оуа, аћ завтт Цјеро, га 2, 4, 6, 8 зекипсИ? — ОЛтог! — (ћ,ор1;апје — р ј е у а п ј е — 1§гапје). Рогог! — 1Ј гес1!... У п је т е је, (1а 1<1ето кис1. Аћ з1апК,е ргуе 1;ако и гес1и за зу јт ћћги г Ма!.. . Ое У1кп1 81о §ос1, с1а б и је т о ос1јек!. . . » Н о р « ! . . . б и з т о ћ о<1јек? — Хабк)?... КаЈа зе роуга!е г у и б т 1а1а81, ако 81оЈ1т о ћк гМа? Опај баз, кас!

12 § о у о г 1шо. М оЗето ћ биИ ос1јек? \ е т о г е т о . Јеек; кас1а 81,ој1то Нк 2 1 с1а,роуга1;е 8е г т и б п ј 1 а 1а з 1 опај ба8, кас1а в1о§ 12§-оуог1то, га1;о 1 п е б и ј е т о ос1јека. — Р о ш т ! 8ас1 с е т о ки<М, аћ биј(;е, <1а у а т рпје пез1;о гекп ет. Р п је пе§о (1о§јето и зко1и, т о г а т о пез(;о паибШ; <1а 1о паибппо т о г а т о па§ ри1 ос1 0У0§а 21<1а тјегШ . Ко уоћ тјегШ ? Ја, ј а . . .

1Ј ко§а је опа капаГа ос! 20 т? — А ћ ћај<1е 8а 8окга1;от рге<1 п а т а 1 т ј е п , а т 1 с е т о ро1а§апо га у а т а ! __ 8 1 о ј ! .. Коћко в т о <1а1еко ос1 гјс1а? — Оу1је капаГе = 40 т. — 0<1т јег ј јо8 <1уа те1га! - Коћко з т о <1а1еко? — 42 т. — 8а<1 с е т о 8кШ и ге<1 1ако, с1а г1с1 ћис1е рге<1 пата. II гес1!... VIкпI

4

50 »ћор« N.1... С и зт о Н б4а? -— С и а т о ос!јек. 1Ј којој с1а1јјп1 б и је т о ос1јек јес1поу:а «1о§а? — II с!а 1ј 1п 1 ос1 42 т б и ј е т о оДјек јес1поца в1о^а. РопоуН 8ас1 „ћора«! то?,е ћШ, с1а с е т о биП ос1јек I ос1 (1уа н1оца. »Нора«!... С и јето Н? С и јето хаЈпЈ!

81оц: »ра«. 1)ак1е в ато 1 к1оц'. Најс1ето јоз па!;га§; р о та к п јт о не /а 42»»! Мјегабј, парг1јес1!... 8 1 о ј ! — КоНко а т о 4а1еко ос1 /лс1а? 84 т.

1Ј гес! р г е т а 21(1и!... \1кп'| »ћора«! С и јето Н осЗјек? КоНко в1о”'оуа ропау1ја ос1јек? — Ц, којој с!а1ј1ш ропау1ја ос1јек пјеб ос1 с1уа 81о^а? И с1а1ј 1 пГ ос1 84 т р опау1ја о Ј ј е к п ј е б ос1 Ј у а е1о^а. Ропоуј! — Ое » ћора с и ра « ! . . .

81а је ос1јекпи1о? Сира. — .Јез(, в ато 2 §1оц'а. — Коћко је ос1јек р0П0У10 з]о§оуа, каЈа з т о з1;ајаН Нк 21с1а? — КоНко и с1а1Ј1П1 ос1 42 т ? —: А и с1а1јјп1 ос1 84 т ? 81а гак1јибијето 12 (.о^а?

2 а к 1 ј и б и ј е т о , с1а ос!јек ро па у 1ј а У1ее з1 о §о у а, §1о е т о Ла1је ос1 2 јс1а. РопоуР •—• Р о т а к ш т о 8е ос1 /лс1а јо§ га 84 т \... КоИко в т о с1а1еко?

168 т. — 81ат1;е и гес1, аН оре! р г ет а 21с1и!... Мкп1 »ћора с и р а « — N.1... 81;а бивто? Н о р а сира. КоНко је б1о§'оуа ос1јекпи1о? — Се1;т. — 8ас1а у1кп1: » ћо ра с и р а ћ о р а « ! . . . 81а је ос1јекпи1о? С и р а ћора. КоНко в!о§оуа? — 4 гас1пја. •— КоИко с!ак1е 81о§оуа ропау1ја ос1јек ис1а1ј1т ос1 168 ж? Ос1јек р о п ау 1 ја 4 в1о§а и с1а 1ј 1п 1 ос1 168 т. Р о п о у П — 0 ( З т а к т т о 8е ос! гјс1а јо§ га 168 т \ .. . КоПко з т о с1а1еко ос1 21с1а? 336 т. II гес! р г е т а глс1и, ра с е т о ујка(;1 озагп зћјцоуа!... Ое — N.1 — §1а сез уЈкпиИ? 1)уа ри!; »тагатш а«. У1кш!... КоНко је 81о§оуа о4јекпи1о? О зат. У1кп1 ј (л — К.!... Јоз — К.!.. . КоНко с1ак1е б1о§оуа ропау1ја ос1јек и с1а1ј5п1 ос1 336 т ?

1Ј с1а1јјп1 ос! 336 т р о п а у 1 ј а осјјек јес1пи Н ј е б о<1 о з а т з 1 о § о у а Ш У1зе гјјебј, к о ј е гајес1по б ј п е о з а т б1о§оуа. Р о п о у ј! КоНко је б1о§оуа о4јекпи1о и с1а1јт1 оЛ 42 т, 84 т, 168 т, 336 т? — 81а 1г 1о§а гак1јибијето? 2 а к 1 ј и б и ј е т о : зЧо з т о с1а1је о<1 г 1 с1а, 1о ос1јек р о п а \ т1ја У1зе 81о§-оуа, з1;о 8ш о ћ П1 е 21с1и, 1о т а п ј е . Р о п о у ј ! —8ас1 с е т о та1о габипаП. КоНко з т о с1а1еко ос! г1с1а? 336 т. А коНко рпјегје гуик га јесЗпи зекипсЈи? 333 т . КоНка је 1;и гагНка ? 3 т. Је Н к> уеНка гагНка? Хјје. 1Ј којој с1а1ј1п1 с!ак!е ропа\Тја ос1јек о за т з1о§оуа? 1Ј с1а 1ј 1 п 1 ос1 333 т. 2 а коНко зе зекипсН роугаИ гуик?... КоНко 1гећа гуики с1о г1с1а? — 1 аекипЗа. А па1га§?

1 8екипс1а. РовНје коНко 8е бије осЗјек? РозНје <1ујје «екип<1е. - ВЈзто Н 8ас1 ро осЈјеки т о о -!! Јггабиоа^! <1а1јти?

В18т о . — К а к о ? ... Кесипо, Ја пе гпашо, с!а је 21(1 ис!а1јеп 333 т; како ћјвгпо 1о ЈггабипаП?. . . 2а коНко зе роугак оДјек? 2а 2 векипсЈе. КоНкЈ ри!; ибјп!? 2 ри1а ро 333 т. А к) је? 600 т. Вак1е (1уоб1гик риН Како себ 8ас1 пасј (1а1јти с1о 21с1а? А ко Дуо8* ги к 1 риГ, з1о § а гу и к р гхје^ је, р г е р о 1 о у 1 т о . Јев!, 1ако је; <1а1ј1пи ро ос!јек и с1ак1е 1г г а б и п а т о , ако <1а1јти (333 т), §1.0 је г у и к рг 1је^ -је и 1 векипсН, и т п о г ј т о за у г е т е п о т ( ћ г о ј е т зекипсП), га к о је зе оЛ јек р оу га И 1 р г е р о 1 о у 1 т о ). РопоуП — В е 1 4х — N .1 Јоз — N .1 •— 0«1јек 8е роугак га 0 зекипсП; коПко је с1а1еко ћг<1о? Ро1оу1пи о<1 6 ри!а ро 330 т. Кабипај!... Л) 8ас1 с е т о кисП! — 1Ј гес!!... ^ ар гес! 81и-ра;7... 81о ј !...

8а<1 з т о рге<1 вко1рт. Р п т а кпј т о зе јов та1о к гхс1и! . . . \'хкпх б1о§.!. . Сивто Н ос!јек? — 2а§1о? Јег а т о уг1о НПги 21<1а, ра ве г у и к р оугаП , 1ек б1о У1к п е т о . НајсНпо и 8ко1и!...

81ап1 иг оуај 21<1 — N .1 ... У1кт в1о§!.. Сије П зе о<1јек? 2аз1о 8е пе бије? Јег ргоНуп! гхс1 п1је с1о81а с1а1еко, <1а 8е гуик роугаИ. ЈебЦ га!о 8е и пазој аоНЈ 1 пе бије о<1јек; аП 1рак 1та пеке гагПке, јег • пе б и јет о је<1пако и 80Н1 1 паро1ји. Сс1је б и јет о § 1а8П1Је; којх гпа? II 8оН1. Ва, и 8оНЈ 8е г у и к р о ја б а у а ; аП и у е с Н т с Ј у о г а п а т а роугаГ е 8е г у и б п 1 1а1абх т а 1 о с1осп1је 1 б и ј е т о в а т о ро81је«1пјх з1о§, §1о п1је ргаУ 1, п е § о кгпј1 ос1јек, којх 8е г о у е р а г у и к .— Р о ш т ! — 81а ват гекао? — 81а је рагуик? — Ос1је ве бије рагуик?

— 2ав1о пе б и јет о о<1јека и т а Н т с1уогапата? — Ос1је б и јето Но1је: и 8оћ1 Ш паро1ји? — СНа 8е б1апак 12 бНапке. (Оги§а ро1оу1са).

III. 2аз1;о б и ј е т о

ос1јек ос1 1 810°» розП је

1 зеки п Је? —

2аб1о п е б и ј е т о осЈјека НПги 21с1а ? — 2а§1о р о п а у Јја ос1јек У1§е з1 о § о у а па у е с о ј с1 а 1ј т 1 ? — 18рогесП г у и к 1 о<1јек! — Ос1јек 1 рагуик! —

IV. б !а је гу и к ? — К ак о г о у е т о о<1Н1јеп1 гуи к ? — 81 а је ос1јек? •— Ка<1а р о п ау1ја ос1јек У1§е б 1 о § о у а ?

— Кас1а т а п ј е ? — С и ј е т о Н ос1јек и т а Н т в о ћ а т а ?

81 а б и ј е т о и у е П к 1т с1уогап ата? —- 81а је р а гу и к ?

V. КоНко у гет еп а 1геНа <1а о<1јекпе је<1ап 81оц’, с1уа,. . . с1ебе(; 81о§оуа? — М к п ето с1уоб1о2пи пјеб 1 б и јето ос1јек; коПко 8 т о <1а1еко о<1 21с1а? 1ггабипај <1а1јхпи, и којој о<1јек ропа\1ја 6, 12, 16 б!о§о\та! —

52

ХШ, МАГНЕТ. А. Иреглед р&да. а) Шха иреба наставник прн настанн! Матчтет, жељеапу пилотипу, кључпћ, пож, магнетовац и магпетску иглу.

Р)

Мд.

а) Магнет пма снагу, којом прпвлачп жељезну пилотпну, а обпчно гвожђе пема. ( Д о к а в м а г н е т о м , ж е љ е в н о м п п л о т п н о м п о ш т р п ц о м од н о ж а ) . б) Магнетовац. ( Н о у к а ) . в ) Крајевп магнета зову се половн. ( С ј е в е р п п н ј у ж н п пол). г) Нрпвлачна гје снага магнета пајјача па половима; на средпнп магнета нема је. ( Д о к а з м а г н е т о м л ж е љ е в н о м п и л о т и п о м ) . е) Једнаки се половп одбијају, а неједнакн привлаче. ( Д о к а з м а г н е т о м п м а г п е т с к о м н глом) . ж) Магпет магпетише обично гвожђе, кад му га прпблпжимо. ( Д о к а в м а г н е т о м , к љ у ч и ћ е м и ж е љ е з н о м пнлотином).

Б. Методички поступак.

I. П ази! — Којји је видно магнет? Ја, ја ... На што је налик? На иоткову. Ш та знаш о њем казати? Привлачи пера. Јест, прнвлачи пера; а знаш ли, зашто их привлачн?... Који зн а?... Не зн а те. Навјештај. Данас ћу вас упознатп са м агнетом , па ћете дознати, зашто привлачи пера.

II. а) П ази! — Ш та је овдје на папнру? Ж ељезна пилотина. А шта ми је у руци? — ‘Нож. Од чога је оштрица ножа? — Пазите, шта ћу радити! (Турпм оштрицу ножа у пнлотину, па је извадпм). Ш та сам урадио? — Има ли шта на оштрици ножа? Нема. Ш та је ово? — Магнет. На што је налик? На потковицу. Ево вам је, па је разгледајте! (Р азгл едањ е). Тури тај магнет у пилотпну — Н .!— Сада га пзвадп!... 1Ита видите на њему? Ж ељезну пилотину. Зашто јс не бп на оштрнцн ножа?... Ч у јт е ! Има и таког челика, који привлачи жељезну пилотину. — Каквог има челика? — Ч ел п к , који п р и вл ач и ж е љ е зн у п и л о т н н у , зове се м агнет. Понови! — (Напис). — Сваки магнет има снагу, којом привлачи жељезну пилотину; та се сн а га у м а гн ет у зов е м агн ети зам . Ш та је магнетпзам? — М агн ети зам је сн а га у м а гн ету , која п р н в л ач и ж е љ е з н у п п л о т и н у . — Поновп! — (Наппс). —

58 ЈЈЈта сам рекао? — Каквог има челика? — Ш та је магнет?

— Ш та је магнетизам? — б) Л ази даље! — Магнет је добио снагу од једне руде; ево је, па је разгледај-те! (Р азгл едањ е). Та је руда нађена у граду М а гн езн ји у М алој А зи ји , (Напис), видите, дјецо, овдје на земљовиду. Зато, што је та руда нађена у Магнезији, зове се м агн етовац . (Напис). — Од чега је магнет добио привлачну снагу? — Гдје је нађена та руда? — Зашто се зове руда, која има привлачну снагу, магнетовац? — Лретрес. — Зашто оштрпца ножа не привуче жељезне пилотине? — Зашто је привлачп магнет? — Како се зове привлачна снага у магнету? -— Од чега је добио магнет ту снагу? — Гдје Л <Г~т~ _ 1. I је Магпезија? — Покажи на земљовиду! — в) Даље! (Покажем магнетску иглу). И ово је магнет, само није налик на потковицу. На што је налик? — Ево је, па је разгледајте! (^ азгледањ е). Каква је на крајевима? ^Ипљаста, каб пгла. Јест, а шта видите на средини игле? — Тако је, п за тб се може поставити на овај м а.т ступчић___ 6 а чему је она сад? Е^а ступчићу. (Окрећем је). Ш та опаЖате? — Може ли се слободно окретати иа ступчићу? — Како ћемо се увјеритп, д# иЛа гфћвлачну бнагу? — Добрб; тури је дакле у пАлотПну!...

6«Д Јс пзвадтЛ. . . Ш та вИдИМз? — 0' чему Шб вс увјер^пли? Увјерили смо со, да магнетска игла има прпвлаЧПву бнагу, да је МагНет. Добро. Реци глатиз страНС свијста — Н.!’ — А ти нх покажтт руком — Н.! — Ли|епо. Мотни магн. пглу опст на етупчпћ!.. Оада Нам ваљ^, прпчекатн, догс сб умирп.__ Како се зову крајевН м а гн етск б итле? З о в у се полбви. ПбНоНи! — Куда су 01ф(чгути ПУЛо&Л? Ј ед а н је ЛоЛ а к р ев у т на сјеПер, а д р у г # На југ. Ио1тови!’ — (МакНе1Л пглу из #лрНОг положаја)... Ш та сЛо сајд бпазнли? Игла ђе оНет наМЈсстпла једни« крајем На бјевбр, а др^гим на Југ. (ОкренеМ сјеверни пол дчагнетске игле на сјевер, а јузШп Нол На }уг).:.. .Ш та сб д-огодп? Магнетска се пгла опет поврати у пријашњи положај. Ш та Из тогз разабнреш? Разабирсмо, да магнетека нгла, док мирно стоји, показује једНим полом па сјевер, а другим на југ. — Поиови! — Ш та самрекао? — Ш та је магнетека пгла? — Ма чему је? — Како се зову крајевп игле? — Куда су окренути полови магнет. игле, кад је у мнрном положај.у? — Како смо дознали, да је магнетнчпа? г) 1Ј.ази да.те! — Узми магиет, па га турн у звол,езпу ни.тотин.у II онет нзвадн — И.!

1’/уе нндимр највншо пи.ш

54 тпнеУ На половнма. — А према оредини? Према средини има мање ннлотние. — А на средини магнета? На с-редини магнета нема пнлотине. Ш та закључујемо из тога? З ак љ уч у јем о, д а је привл&чна с и а га м а гн ета н а јја ч а на половим а, према ср сд и н и је мања н мања, док на ср ед н н и нема п р н в л ач н е сн аге. Понови! — (Напис). Гдје је привлачна снага магнета најјача? Гдје нема прнвлачне с-наге? — Како смо то дознали? — е) П ази даље! — Прпмакни сјеверни пол магнета к јужном полу магнетске и г л е!... Ш та опазисмо? Полови се прпвукоше. Сада прпмакни јужни пол магнета к сјеверном полу магнетске и г л е !... Ш та је сад? Опет се прнвукоше. Ш та разабпремо из тога? Разабиремо, да се неједнаки полови привлаче. — Понови! (Н апис: Н еје д и а к и се половн привлаче). Узми магнет тн — Н .!... Примакни сјеверни пол магиста к сјеверном иолу магнетске игле!... Ш та опазисмо ? Половн се одбнше. — Сад прИмакни јужни пол к јужном!. . . Ш та се догоди? Опет се одбпше. Ш та смо сада дознали? Дозиалн смо, да се једиаки полови одбијају. Поповн! — (Напис: Ј ед н а к и се половп одбијају). Прстрес. — Како ћеш познатп сјеверни пол магнетске игле, ако ннјје означен? — Који се половн одбијају, а који привлаче?

— Како смо то дозиали? — ж) Даље! — Ево тн малн кључић — Н.! — Тури га у пилотнну, иа опет извади!... Ш та оиажамо? Пилотииа ие приања за кључнћ. Прнмакни магнет томе кључићу! . . . Ш та се догоди? Магнст прнвуче кључић. Дедер сад тај кључнћ, док виси на магнету, примакни пилотинп!... Ш та опажамо? Пплотина се прилијепп за кључић. — Ш та закључујемо из тога? Закључујемо, да је кључић магнетичан. Тако је. Магнетише ли дакле магнет и обнчно гвожђе, кад му га приближнмо? — Понови! — (Напис: М агн ет м а гн ети ш е и к ом аде оби ч н ог гв ож ђ а, к ад му и х ириближимо). Претрес. Можемо ли дознати, је ли комад гвожђа магнетнчан? — Како ћемо то дознати? — Зашто кључић привуче инлотину, док виси о магнету? — Чита се чланак пз чнтанке.

III. Може ли сваки челик постати магнетом? — Како? — Како зовемо магнет. којјп смо направили тијем начнном? В ј еш тачки м агнет. — Испореди наравнн и вјештачки магнет! —

Г)Г> IV. Ш т а је м агн ет? — Ш т а је м агн ети зам ? К ак о ее зо в у к р а јев и м агн ета? — К о јп се пол ов и и р и вл ач е, а који о д б и ја ју ? — Ш т а је наравни , а ш та вјеш тачк и магн ет? — Г д је је п р и в л ач н а с н а г а м агн ета н ајјач а? К а д а м агн ет м агн ети ш е оби ч н о гв ож ђ е? V. Зашто се свако зрнце пилотине, које магнет на се привуче, усправи? — Зашто магнет не привлачп жељезне пилотине на срединп? — Зашто се руда, у којој је опажена прнвлачна снага, зове магнетовац? —

XIII. МАОХЕТ8КА К11А. А. Рге§1е(1 гас1а.

1гећа га гМ Ј Ма^пеХзка §јрка 1 Јс о т р а з.

На«1. а ) Ма^пеХвка 1§ 1а. (0 р 1 з). Ђ) М а^пе^вка вјрка пе р о к аги је кос1 пав з је у е г п јт р о 1 о т п а ргауј вјеуег, п е§о зе о1к1апја т а 1 о п а 2 арас 1 , а ји гпп п р о 1 о т па 1з 1 ок. (М а ^ п е Ј з к а с !е к 1 јп а е јја ). с) М а§пе1зка зјр ка п а ^ т ј е к је у е г п јт р о 1 о т к г е т 1 јј па зјеуегпој. гетаЦ в к о ј ро1о\тЈо1, с1ок п а ји гпој ге т а Ц в к о ј ро1оуЈсЈ п а § т ј е ј и г т т р о !о т . (М а ^ п е Х з к а Ј п к П п а с Ј ја ) . Л) К о т р а в . (Р о и к а ).

В. Ме^осИсМ ро^ирак.

I. РагИ — ,81;а з т о ибШ гас!пј1 за!? — Најс1е п а т ргчсај; в!а гпав о та§пе1и — N .1... Бођго. 81а је та§пе1? — 81а је тао-пеН гат? — Како ае гоуи кгајеуј та«'пе1;а?— Кас1а т а § п е ! та&пеШе. оћјбпо §уо4§је? — Како в т о 1о с1огпаП? — А како § т о с1огпа1Ј, с1а је рпу1абпа впа§а та§пе1а пајјаса па ро1оу1та?

— Кој 1 зе ро1оу1 рг1у1а6е, а којј оЉЈјаји? — Како з т о 1о ДогпаП? Тета. Стпе с е т о оргесПје1Ш а1гапе з\чје4а и пос 1 ? М а§п е 1-

вкот

81ркот.

Јез1; с1оћго

81

гекао.

ХакјезШј. Оапаз с е т о ибШ о 1ој т а § п е ! з к о ј 81 рк 1.

II. а) РагИ — Како г о у е т о кгајеуе та§п е!а? — Сти> н то 8е иујегШ, с!а ае јес1пак1 ро1оуЈ осЊЈјаји, а пеје<1пакЈ рг1у1а<’!е? Мацпекнп 1 тацпе18кот бјркот. — .1е8(,; еуо 1е тацио^нке мјрко.

56 К'е<м, н1;о /,пав о пјој!

0(1 бе§а је? 0(1 беИка. КакаУ Јша оћНк? Р1онпа!л је ! н ођв кгаја ЗПјазСа као 1^1а. N8 б е т и з(;ој1 ? N<1 и«ргау|ј<'п(»т 8*ирМа: (Окгебет бјркот). Како зСоЈ1 паз МрШИ?

8*0ј! *ако; (1а нб №о2е зГоћоЗћо окгеШп Како зе гоуи кгЛјелгј та§п е!а? Ро1оуј. Ропт1$Ш)&. 0<! бе§а је тад-пећзка бјрка? — Какуа је на

Оћа кгаја?

N11 б е т и з(ој 1 ? - - Како в!,ој 1 па ^ирбјби? 81;а зи роГоу! та§пе1*1? — }>) Рагг (1а/јс! — (Макпет та§'п. §1рки 12 пје^по«? ро1оХаја, 1е је ризНт, <1а зе итјп ). 81а орага1е? — Како зе патјезШ а та§пе1зка зјрка? — Је<1пЈт ро1от па зјеуег, а <1ги§]т па ји§. Тако је; 1 <1а г а г П к и ј е т о р о1оуе, 1о зе оМ бп о о п а ро1оУ1са, зЈо ј ‘е о к г еп и 1,а к зјеуеН Ј, и р1’а у о оћој1. б у о је, ра га2§1ес1ај(;е! (К аг§е«1апје). Како зе оћ1бпо оћој1 зјеуегпа ро1оУ1са та§пе1зке 31рке? — Окгепе Н зе та§пе!;8ка 81рка ко<1 паз зјеуегп1т ро1от ћаз иргауо па зјеуег? Окгепе. Ке; пјје 1ако: — 6 'и ^ е! З^е^еггн зе ро1 т а § п е 1 з к е зјр к е пе о к г е ћ е ћ аз Л ргауо п4 з ј е у е г , п е § о па з ј е у е г п о ј г е т а Ј ј з к о ј р о 1оУ1С1, с!ак1е к'6а паз, §с1је 1п 1 2 1 V1т о , з к г е с е пез1;о к гар аЛ пој з1гаш . киЈа зкгесе »јеуепн ро1 та ц п ек к е зјрке ко<1 паз? — Тако зе ш1о 1 јигп1 ро1 тацпеЧзке зјрке пе окгепе ћав па ји§, пе§о и па§1т кгајеујта зкгепе та к ) к Гз&обпој з1;га1н:. — Ки<1а зкгесе ји2ш ро! т% п е(зк е М^ке и па§1т кгајеуШа? — Топап/јапјс. 2аа1о зе зјеуепн ро1 та§пе1зке зјрке оМбпо и р1ауо оћој1 ? — Кис1а зкгесе зјеуегп1 ро1 та§'пе1,зке згрке и п азјт кгајеујта? — А ки<1а ји 2 т ро1? — с) ВаЦе! — 1Ј к о т е је роГбЗаји та§пе1зка з1рка? — 1Ј уос1ога\'пот — гагПот! Каг§1ес1ај та1о ћо1је! б М тЈ зе, <1а шјез! ро§о<Ио... Је 11 1о гааН р о М а ј? — №је. Ке§о? — К о јјт ро1от па§1пје к гетћр? бјеуегпгт. 2аб1о ћаз з је у е г п јт ? .. . . Сиј1е! Кагаби у а т . ^ а б а је 2-етГја та§п е1;јбп а, као 1 о у а т а § п е1 ;8 к а З1рка. Р о ж т ! — К о т е з т о ро1и гет1је ћН&е? бјеуегп от. К0Ј1 ро1 гет1је <Гје1ије у е б т а па бјрки?— б је у е г т .— 2'аз1к) ? — Јег је ћН2е, пе§о ји2ш. — Ооћго. В е зас1 Ијеро гесЈ, газк) је та§пе1,зка зјрка па§пи1;а к гет1јј вјеуегпЈт ро1от?

2а1о, је г је з ј е у е г п ! ро1 т а § п е1 ;8 к е з^рке и п а § 1т кгајеу ј т а ћП/л 8 Ј е у е г п о т ро1и 2 е т 1 ј е , 1е § а ја б е р г Н е г е . Ропо VI! ГЈбИЈ з т о о ек\'а(,оги Ш је<1пабИ;е1ји, 81;а је екуа1ог? кс*Ј1 2па? Како зи ис1а1'јеш ро1оуЈ 2ет1је ос! екуа1ога? Какау

57 ћ 1 ро1огај 1 т а 1а та§пе1бка з1рка па екуа!оги? — К аг 11 — у о ( 1 о гауап. 2аз1о? Ј е г је 1и згесПпа г е т Ј ј е 1 п је ш ви ро 16V1 је Л п а к о ис1а1јеп! 0(1 р о !о у а т а » п е 1 ;8 к е 8 1 рке. Какау ђ1 ро1огај гаигггаак та^пекзка 81рка па ји/по} ро1оуип гет1је? — 2аа1о п а" 1пје ј и г т т ро1от к гет1ј1? — Какат се ро!огај гаигеИ та§пе18ка шрка па 8 Ј е у е г п о т ро1и г е т 1 ј е ? О к о тН ; — о зоуап . Којј је ро1 §оге окгепи4? Ј ћ 2 т ј е ро1 § о г е о к г е п и ! А како 8к>јј а р к а па ји гп о т ро1и? О к о т Н о , аП је 8 је у е г п 1 т р о 1 о т § о ге окгеп и ка. Тако је. — РопоуЈ! — КоЈ1 је ро1 та§пе18ке 81рке окгепиГ зјеуегп от ро1и гет1је? 8јеуегп1. — Кој1 8е ро1о^1 рг1у1абе, а којГ осПзЈјаји ? —81а гак1јибијето 12 к>§а, 81о је ји2п1ро1 та§пе1бке бјрке па кјеуегп. ро1и гет1је§'оге ■окгепи!? 2 а к 1 ј и б и је т о , (1а ви ро1оу1 г е т 1 ј е р г о Н у п о т а § пе!,1б 1п о<1 р о 1 о у а т а § п е 1 з к е ЈНрке. —Б оћго,-Р оп оуИ (Карјв). Ропм1јстје. Кесј ро1огај та§пе1зке ајрке па ек^а1оги! — 8аЈа гес1 ро1о2ај {§1е па1 вјеуегпот 1 па ји2;пот ро1и! — Л) Рагг Ла1јс! — ОргесПјеП б!гапе 8\чје(,а — N.1 — Како «1 1ћ орге(Пјећо? (1е пеСт кагИ — А како се8 оргесћјећћ вГгапе 8У1Је1а и 1 а т п о т ро(1гити? Орге(Пјећси јћ р о т о си та^пеГзке 81рке. 2аз1;о? Јег је^п1т кгајет рокагије па 8јеуег, а (1ги§1т па ји§, 1;е је ов1а1е вкгапе 1ако орге<ћје1Ш. — Сћпе тогпагј ос1ге§јији акгапе буцеГа па т о г и ? К о т р а б о т . Еуо котрааа; гагу1ес1ај1е §а! (Ка2§1б(1апје). Оа У1сћто, ос1 бе§а је 8ав1ау1јеп! — §1а ћ је ки рогпаГо? М а§п е18к а 81рка. К а б е т и 81ојЈ? К а 81и р с 1си. — 1Ј б е т и је 1ај 81ирб1с? — 1Ј с1гуепој киН јј. б1а је па с1пи киИје?

•О кги§ао к о т а с П с ћ агИ је, па к о т е 8и п а с г !а п е 81гапе ■8У1Ј е 1 а. А б!а је ог§ог? О г§ о г је в1ак1о. ћцеро. Кас! з!ак 1 о т је јо з о у а г и !а 21са, (1а 81ак1о п е 18рапе. Оуако 2§о1о\’1јепа вргауа гоуе 8е у је1 го у п 1 са Ш к о т р а з . б!а је ује1гоуп1са? — 0(1 бе§а 8а81оЈ1 котраз? — К о т р а з о т т о г е т о орге<Пје1Ш зкгапе 8\мје1а и п ај!атт јој пос1, и пај§и8бој т а § ћ , ћПо 1о па ри1и ро т о г и Ш и гисћпсјта Ш рп 21(1апји (1и§1ћ ро<1гита, ргокора 1 1. (1. — С(1је о<Јге§јиј е т о 81гапе 8\пје1а к о т р а зо т ? — Р о т о с и котраза о1кгчо је Ко1итдо АтегИси, јег, (1ок 8е т ј е гпа1о га та§пе1зки 81рки, тјеаи зе в т јећ 1а§јаг1 ири!Ш па о1уогепо т о г е , пе§о зи ћгосћИ рогес! тогзкјћ оћа1а. РопапЦапје. — 0с1 6е§а за81ој1 котраз? 2аб1о не Ко1итћо з т јо ири!Ш па о1уогепо т о г е ? — Ки<1а ви ћгосШЈ |>«> т о г и ргјје јги т а та§пе1зке вјрке? —

58 III. 1броге(П таупеИсповк гет1је аа та^пеПбпоЗси т а § п . бјрке! — (I гет1ја 1 та§пе1зка бјрка ви таупеП спе. 1’г1у1абпа 1т је 8паца пајјаса па ро1о\т1та, а па вгесИги п ет а ји рг1у1абпе зпа§е. Р об1о ве јес1пак1 ро1оу1 ос1 ћ 1јаји , а пејес1пак1 рг1у1абе, ■к-о зи р о 1 о у 1 т а § п е ! 8 к е 81р к е р г о и у п о т а § п е Н 6 п 1 ос! гет а 1 јб к 1 ћ ро1оуа.)

IV. М а§пе18ка је зГрка 1апка р1озпа1а 81р б 1са 8 оћ а к гаја зПјавГа, као 1§1а. Х а1акпи!,а је па јес!ап и бр гау1јеп 81;ир6Јс, па к о т е ве т о г е б1оћос1по окгеГаН . А ко је б!,аVIтс) и киП ји, и к о јо ј је р п Ј п и к о т а сП с о к ги § 1 е ћагП је, па к о јо ј 8и п асг1ап е вГгапе вуЈјеГа, а о г § о г је 81:ак1оТ 1о је опс!а к о т р а а . К о т р а в о т о р г е с 1 је 1 ји је т о зГгапе 8У1Је!,а.

V. а) СИа ае б1апак 12 бИапке.

1>) '/.'п(1аса. 2а ћис1ис1 8а1 сктевИе ор18 тацпе18ке 81рке ро о\' >те гаврогеДи: 1. ор18 тац п е^ к е 1ц1е, 2. когЈбГ.

IV. разред.

I. ЗРАК ИЛИ ВАЗДУХ. Нрва лекција.

А. Преглед рада. «) Шта треба прп настани? Вода у легену, чаша, мјехур, пушка од зовпке, паппр. двпје посуде за. воду, натега п крива натега.

' Р) Рад. а) 0 ваздуху. ( П о и а в љ а њ е г р а д и в а и з т р е ћ о г а р аз р е д а) . б) Ваздух је п л и н плп гас.

Б. Методички постуиак. Тема. Ево нас опет заједно. Одморилп емо се два пуна мјесеца, па ћемо сад, овако чпли, да наставнмо рад. Будите пажљиви и марљиви! За ово десет мјесеци иаучићемо још много тога, што ће вам данас, сјутра битп од користи.

I. Позор! — Псправитае ред! — П ази! — Којп се сјећа, шта смо учнли о ваздуху у трсћем разреду? — Ја, ја... Хајде нам причај — Н.! — (Ученик прича). Настави ти — Н.! Сада нека настави — Н.! — Чега се још сјећаш •— Н.? — Е, видим, да се доста сјећате. То је знак, да сте прошле године добро училп. Тако треба; тако ваља. Ја се чврсто надам, да ћете н ове године бити пажљпви и марљиви. Навјешшај. — Данас ћемо поновити о ваздуху све, што сте учили у трећем разреду, а онда ћемо даље наставити.

II. а) П ази! Гдје смо сада? — Ш та видпш све у овој соби — Н? — Видпм другове, сто, таблу, ормар, клупе— н т. д. Да, те ствари видимо; а можемо ли опипати те ствари? Можсмо.

— Како зовемо оно, што очима видпмо п рукама пипамо? Опо, што очима видило н рукама пипамо, зовемо тијелом нли стиарју.

60 ,Да у овојј собн нема ннтн нао, пнтн ствари, каква бисте казали ,да јјо ова соба? Казали бисмо, да је иразна. — А би ли она баш била ираина; који зна? — Хајде реци —- Н.! — Не би била празна, јср у н.ој има ваздуха. -— Тако је. — Можемо ли га осјетити? Можомо. Како смо га осјетили, када смо учили о ваздуху у трећем равреду? — Махали смо рукама и књигама исиред лица, па смо га осјетили. — Добро. Устаннте! — Машите десиим рукама испред лица од десна на лнјсво!... Шта! осјећа!те? — ОбјсћаМо, да нам1 нешто смета, када машемо. — Ш та Још? — ОбЏпМд' нешто хладно. — Ш та јо то, што је хладно и што вам смета, када машете рукама? То, ш то нам см ета у махаЈћу и ш то х л а д н о , то је в а зд у х .

— Понови! ■— б) Како смо јоШ до^нали, ДеЈ има вазДуха у овој соби? — Хајде нам кажи — Н ! — ОтворИли омо нрозоро^ па и врата, те се ваздух почео гибати. — Јесмо ли видјоли ваздух, када се почео кретати? —Чиме смо дознали, да се ваздух крећс? — Дозна'Ли' сМо Запаљеном снпјећом. — Бисте ли ради, да и сада запалимо' бвијећу? ■— Бнсмо. — Нр1Нека|те мало, сад ћу је згМал&тЈг!... Ево Ти с'в:ијеће, па је метни при д н у в р а т а !... Ш таопажате; куда се пламен креће? — И зв а ц а у собу.;— Ц1та га тјера у собу? — Ваздух. ТТТта пам дакле ћоказЈује ^о крбЦаЛе тгамена? — Показује нам, дн ваздух улазн, при дн-у врата. — Сад нодпгни свијоћу до врха в р а т а !... Кудн се сада пламен крећо? — Мз собе н аи ољ е. Ш та га фјера иа собе напоље? Ваздух-. Ш та нам показује то кретање пламена? — Показује иам, да ваздух излази из собе налоље. — Пази даље! — Гдје је топлијо;. или на поду, или при таваНицама? — Топлије је прн таваницама. — Зашто? — Јер је топлнји ваздух лакши, те се диже горе. — Лпјспо. — Видим, да сте се у трећом разрсду баш добро учнли. Какав' дакле ваздух тјера пламен од свијеће из ообе напоље?— Топалваздух. — А Какав га ваздух тјера нзваиа у собу? — Хладан ваздух. — Ш та је онда ту настало, када смо отворнлн врата? — Настало је гибање или кретање зрака. — Понови! — Како зовемо полагано кретање зрака?

— П о л а г а н о к р ет а њ е зр ак а зовем о вјетр и ћ ем . — Понови!

— А како зовемо јаче крстање звака? — Јач е к р ет ањ е зр ак а зовем о вјетром. — Понови! — Ш та јјо дакле вјетар? — В јетар је зрак, којн со јако к реће. — Понови! в) Иази даље! — Ш та је овдје на столу? — Вода у легену. — Ш та још? — Чаша. — Ш тасмо тијем стварнма доказали

(>4 у трећем разреду? — Доказалп смо, да је ваздух тијело. Како смо то доказали; који зна? — Знам ја, ја ... Хајде докажи П.!... Добро. — 1-Нта опажамо, дакле, ако преокренуту чашу загњуримо у воду? — Опажамо, да вода само донекле уђе у чашу. — Зашто ?

— Јер је чаша била пуна ваздуха, ра смо га водом прптпснули горе до дна, —• Н-Гга је дакле у чаши изнад воде? — Ваздух. Јест, ваздух јој и не да, да се диже уз чашу. Нагни малочашу!...

■Н1та сада видите? — Видимо, гдје мјехурићи излазе, а вода улази. — Ш та излази у оним мјехурићима? — Ваздух. — Да, зато вода и улази. 0 чему смо се сад увјерили? — У в је р и л и смо се, д а је в а з д у х т и ј е л о . — Нонови! — г) П а т даље! — Гдје има ваздуха? — Ваздуха има у соби, напољу, у подруму, у јамп, у шуми, у води и т. д. — Колико високо над земљом има ваздуха? — До неких -76 км. — Како зовемо сав простор, у коме има ваздуха или зрака? — (Јав н р остор , у коме има в а з д у х а или зрака, зовем о зрачиш те. Понови!

— Зрачишту кажемо и атм осф ера. — Ш та је атмосфера?— Д е сад просуди, па реци, је ли право, кад ми, изишавши из куће И погледавши к небу, кажемо, да је све над нама празно. д) Пази даље! — Ш та смо још учили о ваздуху?---- Учили смо, да је негдје гушћи, а негдје рјеђи. — Гдје је ваздух гушћи?

— Нри земљи. — Зашто је гушћи при земљи? — Зато, јер га притискују горњи слојеви. — Гдјепотоме брже дишемо: или при земљи, или високо над земљом? —- Високо над земљом. — Да, што смо впше над земљом, то брже дишемо, али реци, зашто? — Зато, јер је ваздух рјеђи. па морамо брже дихати, да га плућа више добију. — Лијепо. — Могу лп по томе људп да дуго остану у великој впсинн? — Не могу. — Да, не могу, дер им срце стане нагло куцатн, а кадшто им удари и крв на нос и на уста. — Понови! е) П ази даље! —• Видимо ли један другога кроз ваздух? А видимо ли остлле предмете? — Какав је дакле ваздух, када кроза њ видимо? — В а з д у х је п р ов и дан . — Понови! — ж) П ази даље\ — Ш та смо још учили о ваздуху; који се сјећа? — Рецп! — Учили смо, да је ваздух опружан. — Чнме смо дозпалп, да је ваздух опружан? — Мјехуром. — Ево, то је онај исти мјехур, којим смо доказали, да је ваздух опружан. Који желн, да нам још једноћ докаж е?... Д окаж н!... Ш та опажамо, дакле, када доиекле напухан мјехур притиснеш руком?

— Опаисамо, да се стисне. — А шта јс у мјехуру? — Ваздух.

111тн седакле може донекле стиснути у мјехуру? — Наздух. — Подшчт

62 р ук у!... Ш та је еад? Мјехур се рашприо — опрузкио. — Ш та се по том у мјехуту раширило — опружило? Зрак. — 0 чему смо се сад унјериди? — Увјерпли смо се, да је зр ак оп р уж н о ■тијело. — Понони! — и) Пчзи даљс! — Ш та смо доказали пушком од зовике? Доказалн смо, да ваздух јаче притиекује, кад је гушћи. Јест, овом смо пушком то доказали. Хајде пукни — Н .! . . . Зашто искочи чеп из пушке? — Какав је постао ваддух, када сн га стиснуо у мањи простор.? — Постао је гушћи. — Какав је дакле ваздух пстјерао чеп? — Какву је снагу пмао, кад јо истурио чеп? — Велику снагу. — Кад је добио већу снагу? Онда, када смо га стијеснили у мањп простор, кад је постао гушћи. •— Јест, када се ваздух стисне у мањи простор, постане гушћн н добнје већу снагу, те нстнсне чсп напоље. — Кад је дакле притисак ваздуха јачи? — П р и т и са к је в а з д у х а већн, к ад је в а з д у х гуш ћи. — Понови! — и) Пази даље! — Већ знате, да ваздух притискује озгор; али, који зна: притискује ли ваздух оздо? — Како смо то дознали? — Наточплн смо пуну чашу воде, затпм смо озгор ставнли папир, па смо чашу преокренулп и папир није отпао. Покажп т о ! ... Зашто иапир не отпане?— Зато, јер га притискује ваздух оздо. — Поповп! — ј ) 1. Пази даље! — Ш та је на столу? — Двије чаше. Ш та је у њимаг — У једној је вода, а у другој ваздух. — Бнсмо ли га могли истјератп? — Како ћемо? — Налпћемо воде у чашу. — Добро; ја бпх желпо, да прелијеш ову воду, што је у чаши, али тако, да се не додирнеш ни једне, ни друге чаше. Како ћеш? — Којп зна? — Реци! — Пренпјећемо је н ат егом . Како ћеш је пренијетп. рецп н ам ?!... Спуети дакле натегу у воду! ... Ш та ћеш сад ? —- Оад ћу извућп ваздух на горњи крај натеге, а оида ће вода ућн у натегу. — Зашто ће вода ућн у натегу? — Зато, јер је притискује спољашњи ваздух, а цијев је празна. — Добро. —• Извуци в а зд у х !... Гдје је вода пз чаше? У натези. — Како ће је сад пренијети у другу чашу — нека каже — Н.! — Сад мора прстом зачепити натегу, да не долази ваадух озгор. Ш та ће за тпм радити?«— Наднијеће натегу над праапу чашу, уклоннти прст н вода ће исцурити. — Уради то, игго је II. рсчсао!... Зашто цури вода? — Зато, јер ваздух притпекујо (швс I]) II о8до једнако, те вода усдијсд тсжине цурп. “Чему пам ј('дакдсчштега? Н а т е г а н а м ј с з а то, да пр ен оси м о

в о д у , вино и д р у г о што из је д и о г с у д а у др у ги . — Понони! Поиови и ти — Н.! — Још — нека понови — Н.!

2. Ш та је ово? — К р и в а н а т ега . — Ш та јс крнва натега?

- То је савијена цпјев, у које су крајеви неједнаки. — Зашто нам је крпва натега? — Крпва нам је натега зато, да претачемо' воду, вино, ракију и т.. д. из једног оуда у други. — Ш та смо претакалп у трећем разреду? — Претакали смо воду. — Гдје су стајали судови? — Један на столу, а други на поду. — Како смо претакали? — Метнули смо краћи крај у воду, а дузки смо крај окренулн доље. — Ш та смо оида урадилп? — Извукли смо на доњи крај ваздух из цијеви, па је вода псцурнла у нижу посуду. — Хајде извуци ваздух, да видимо, како ће вода да цури!.. Зашто је вода ушла у цијев? — Јер је спољашњи ваздух својпм притиском натјерао воду у цијев. — А зашто је могла стати у цијев? — Зато, јер смо извукли ваздух, па је остала празна. Зашто нам је дакле крива натега? — К р и в а нам је н а т ег а за то, д а п р етач ем о вино и л и што д р у г о из бур ади , која су више, у б у р а д , која су ниж е. — Понови! — Понови и ти! :— Н.! — Још — нека понбви — Н.! к) Паии даље! — Је лн ваздух чврсто тијело, као н. пр. овај сто? — Ннје. — Тако је; то знамо, али, пазите, треба да још нешто дознамо! Махни руком испред лица — Н .!... Ш та се догодило с ваздухом, што је био пред твојом руком? — Макнуо сам га с његова мјеста. — Је ли онај иростор остао празан? — Ннје, него је падошао други наздух. — Какво је по томе тпјело ваздух? — Ваздух је као житко тијело. — Понови! — Још — Н.! Налиј пуну чашу — Н .!... Можемо ли воду сад излити? — Можемо. — Де, излиј је !. .Ш та је сад у чаши? — В аздух.— Кад је дошао у чагау? — Д е њега излиј!... Не могу. —- Јест, ваздух не можемо пролнти; он не капље као вода. Мало смо прије дозналн, да јо ваздух као жнтко тпјело, а сада дознадосмо, да није тако житко, које капље као вода, него јс много жнткије. Ш та смо дознали? — Лијепо. — Тако тп јел о , које је м н о г о ж и т к и је од в о де, п које не мож емо п р ол и тп , нн оп н п ати , зове се плин или гас. — Понови! — Понови и ти! — Још — Н.! — П л и н дакле није кап љ ев и н а. — Рецн тако! — Чита се прна трећпна чланка из читанке. Ш. Зашто у преокренуту празну чашу не уђе вода до дна? Зашто не отпане иаппр од иреокрснуте чаше, у којо.ј је иода? Зашто видимо кроз ваздух? — Зашто се до полопнио иапу-

6-1 хнн м.јехур рашири, ако га објесимо уз нрућу пећ? — Зашто из пуцаљке искочп чеп, док кундак дојђе до по пушке? — Зашто брже дншемо на брду, него у долини? — IV. Упамтите*! — В а з д у х је пр ов и дн о, оп р у ж н о и к ао ж и тк о тп јел о ; али н и је так о ж и т к о д а кап љ е као в о д а , н его је м ного ж н ђ е од ње, те га не мож емо оп и и ати н и ти п р о л п т п као воду. Т ако се т п јел о зов е пли п или гас. — Какво је тнјело ваздух? — Које тијело зовемо плииЈом или гасом?

V. а) Зашто не прска жнва нз краћег краја цијевп барометрове? — Зашто не истече вода из пуне боце, ако је изврпуту туриш, само отвором у воду? — Зашто из пуна бурета ништа не нстече, ако отвориш чеп, али не извадиш врањ? — Зашто натегом можемо извлачитп воду? — о) Зашто вода не уђе у чашу, кад је преокренемо и осовно загњуримо у воду? — Зашто уђе вода у чашу, ако је нагнеш?

— Кад искочи чеп из пушке од зове ? — Зашто искочи чеп? — Ш та је натега? — Чему нам је? — Ш та је крива натега? — За што је употребљавамо? — Одговорите писмено на та питања!

Друта лекција.

А. Преглед рада. а) Шта треба при пастави ? Тањур, дашчжца, свпјећа, чаша, која јо 10 џ м дубока. бијела флаша, свјежо пареаано лишће, вода, тврд комад папира, стаклепо 8вопо и варезник.

0 Рад. а) чашом и б) в)

У ваздуху има 4 п е т и и е г у ш и к а , а 1 п е т п н а к и с и к а . (Доказ свпјећом). (Произвађање киспка.) 0 к и с и к у п њ е г о в и м с в о ј с т в и м а . (Проиавађање гушпка.) О г у ш п к у и њ е г о в п м с в о ј с т в и м а ,

Б. Методички поступак. !. а) Пави! — Ш та је ваздух? — По чему судиш, да је 1Ш.1ДУх тијс.го? По чему знамо, да је ваздух опружно тнјело? <(дакме закл.учујомо, да је ваздух прп земљп гушћи, а у нменми рјнђл? Како внамо, да ваздух прптнскује озгор? — Како еми днинали, да вавдух притискује оздо? — Ш та је на-

тега? — Чему нам је натега? — Ш та је крива натега? — Зашто употребљавамо крпву натегу? — б) Можемо лп ваздух опипати? — А можемо ли га пролити као воду? — Какво је по томе тијело? — П л и н или гас. Навјештај. — Данас ћемо наставити о ваздуху, па ћете се увјерпти, да ваздух ипје једне врсте плпн, него да су у њему три пл н на п в о д ен а пара.

II. а) П ази! ■— Ш та је ово? — Тањур и у њему вода. — А шта је ово? — Танка дашчица п на њој свијећа. — Положи дашчицу по води у тањуру!... Ш та је ово? — Чаша. — Колико је дубока?. . . Како ћемо дознати, колико је дубока? — Дознаћемо, ако измјеримо. — Пзмјери!... Колпко? — 1 0 цм. — Поклопи њом ону свјећицу на даш чици!... Тако. Уђе ли вода у чашу? — Зашто не уђе? -— Зато, јер је ваздух у њој. — Добро. Сад ћемо запалити свијећу. — Поклопи сад!.. Ш та опажамо?— Опажамо, да је пламен слабпји. — А шта је сад? — Угасп се. — Зашто? — Зато, јер је нестало ваздуха. — Менп се чпни, да не ће бнти тако; погледајте на крај чаше; шта ту видите!? — Ш та се попело уз чашу? — Вода. — Је ли ушла унутра, док је свијећа горјела? — Зашто није? — Јер дод није дао ваздух. — А зашто је послије ушла, кад се свијећица угасила?__ Је лн морало нестати ваздуха, док је вода ушла у чашу? — Јест. — Је лп пмао куда изаћп? — Како га је онда нестало?__ Д а се није потрошпо, кад је свпјећа горјела? — Јест. — Да, потрошио се, кад је свијећа горјела. Хајде, да пзрачунамо, колпко се ваздуха потрошило при горењу. Колико јс чаша дубока? — 10 цм. — Колпко јо воде ушло у чашу? — Измјери!.. Колико? — 2 цм. — Који је то дио од чаше?

— Једна петина. — Колико се по томе ваздула потрошило? — Пети дио. — Добро. Зашто се не диже вода још уз чашу? — Неда јој онај ваздух, што је у чашп. — А зашто свијећа још не гори, кад у чаши има ваздуха?__ Не знате. Ч у јт е ! — У ваздуху пма нешто, што одржава пламен. Сав ваздух не одржава пламен; само пети дпо ваздуха одржава пламен, а она га четирн дијела гасе, дер сте видјели, да се свијећа угасила. Ш та смо сад дознали? — Дознали смо, да ваздух састоји од нечега, што пламсн гасн плп гуши, п од нечега, што пламсн одржапа. — Како бисмо назвали оно, што пламен гуши? — Гушик. — Јест; оио, што плам ен гуш и , зоп е се гуш ик. Поновн! — Колико га има у Г) дијелопа зрака? — Има га 4 дијсла. — Понони!

6

Тако је; а оно, што пл ам ен одр ж ав а, зов е се киспк. Ш та је кпсик? — Колпко га пма у пет дпјелова зрака? — И ма га 1 дно. Понављање. — Ш та одржава пламен у ваздуху? — А шта га гушн — гасп? — Колико је кпспка у ваздуху? — А колико гушпка? — б) Пази даље! — Ш та смо дознали мало прије? — Дозналп смо, да ваздух састоји од кисика и гушпка. .— Тако је; а сад је на реду, да мало побоље упознамо кпсик. (У ч и тел . п р о и зв е д е мало к и си к а овако: Узме се бијела флаша и напуни свјеже нарезаним лишћем и водом, те се устубочп наопачке на тањур, у ком је мало воде, и оставп на сунчано мјесто. Сунце извлачи кнснк, који је лакшн од воде п скупи се на врху при дну боце, а воду нстиене у таљур. Сада се подвуче папир под грло боце, прнтпсне и флаша искрене, те вода пане доље, а кисик, пошто је лакпга, дође на врх у грло боце, гдје му прикучимо запаљен угарчпћ). Је лп пуна боца воде? — Није. — Ш та је овдје прп врху?

— Ваздух. ■— Мени се чини, да не ће бити ваздух. Ми ћемо му сад прикучити овај угарчић, па ако се одмах утаси, хоће ли бити ваздух? — Не ће. — Али, ако брже изгори, него обично, хоће ли онда бити ваздух? — Не ће. — Добро. (Принесем угарчнћ.) Ш та се догоди? — Угарчић за час изгори. — Је ли то био ваздух? — Није. — Оно јс био кисик. Поновн! — Ш та је оно, што пожурујс горсње? — Кисик. Кисик је састојак ваздуха. Колико га има у ваздуху? — Једна петина. — Јесте ли га видјелп? — Нијесмо. — Какве је дакле боје? — Без боје. — К и с и к је д а к л е плп н без боје, а знајте још п то, да нема ни м п р иса нн окуса. Понови!— К ад се кпсик споји с млпјеком, слатким пићем и другим слаткпм стварима, закиселп их. Ш та учини кисик од слатких ствари? — Тако он закисели и сумпор, угаљ п друга тијела, када се споји с њима, па се зато и зове кисик. — Ш та закисели киснк? — Зашто се зове кисик? -— Млијеко, пиво п друге слатке ствари треба зато чувати, да ваздух до њих не допре, а чувају се, ако суд напунпмо и добро зачепнмо. Како ћемо сачуватп млијеко и пиво, да се не закиселе? — Сам кнснк не бп био пробптачан по људе и животпње, јер кад бнсмо га сама уднхалн, нстрошио бн нам се брзо живот, баш онако, као што брзо пзгори онај угарчић. Понови! —

Понавлање. — Ш та је кисик? — Колико га има у ваздуху?

— Какав има мирис, какав окус, а какву боју? — Како ћеио сачувати слатке ствари, да не ускисну? — Какав би био сам кнснк по људе и жнвотињс? — в) Пази даље! — Упозна ли сте кисик, па ћу сад да вам нокажем и другн састојак ваздуха. Ш та је оно угушпло нламен од свпјеће? — Г уш ик. — Колпко га пма у ваздуху? — 4 петнне. — Тако је. Ш та јеово? •— Стаклено звоно. — Кадсмогаупотребљавалп?

— Онда, када смо учили о в јет р ењ у , вода нпје пзвјетрпла под њим. — Врло добро. Ш та је ово ? — Свијећа на дашчици. — Запалнћемо је... А шта је ово у кутији? — Неки зарезник. — Сад ћу метнутп и свијећу и зарезника под стаклено звоно. . . . Погледајте, како 'се буба брзо м нче!,.. А какав је пламсн од свпјеће? — Слабијп. Ш та је сад? — Угасп се. — Ш та то значн? — Значи, да је нестало кпсика, да се потрошпо. •— Којп је плин остао? — Гушик. — Ш та се догодило с бубом? — Угинула је. — Какав је дакле плин гушик? — Гушик је плин, којп гуши. — Јест, зато се тако и зове. Докле је буба живјела? — Живјела је, док је било кисика. Чему нам је дакле кпсик још осим тога, што одржава пламен?

— Кисик одржава још и живот. — Понови! — Коме по томе треба кпснка? — ЈБудпма п животпњама. — Ш та је сада под стакленпм звоном? — Гушик. — Какве је боје? — Без боје, као и кисик. — Подигни звоно!... Д е мало помирнши! — Каква је мприса? — А окуса? — Реци сад све, што знаш о гушику! — Г уш и к је п л и н б ез боје, м и р и са и окус.а. И ма то св ојств о, д а гуш и, за т о се и зов е гуш ик. Поновп! — Поновп п ти —• Н.! — Још —- Н.! — Колико га нма у ваздуху? — У в а з д у х у нма ч е т и р и п е т и н е гуш ика. — Понови! — Какав би био сам гушпк по људе и жпвотиње? — Зашто?

— Јер би се у њему угушили. — Лијепо. Сад смо дознали, да је сам гушнк опасан по наш живот, јср би се у њему угушилн, а мало смо прпје дозналп, да би бпо п сам кисик опасан по људе и жпвотиње, јер би нам се брзо жпвот у њему пстрошио. Зато је драги Бог тако мудро п наредио, те саставио ова два плина, у такој мјерн, да нам нијесу опаснп. Понављање. — Ш та је гушик? — Зашто со зове гушик?

— Какве је боје, каква мириса, а каква окуса? — Какав је гушик по наше здравље? — Колпко је гушика у ваздуху ? — Како смо добили гушик пз ваздуха? — Г>*

08 Чита се друга половпца чланка пз читанке.

III. Реци, што знаш о кисику! — А ти реци, што знаш о гушику — Н.! — Зашто се један плпн зоне киснк, а други гушик? — Зашто је сам кисик опасан по наш жпнот? — А зашто гушнк? — Реци, у чему су та два плина једпака! — А тн рецн, у чему се разликује кисик од гушика! — IV. Д а поиовимо укратко, што смо данас научилп.

1. К н си к је п л и н без боје, м ирпса п ок уса. ■ — К и си к за к и с е л и све с л а т к е ств ар и , за т о се и зов е кисик. У вазд у х у има је д н а п е т п н а ки си ка. — К и с и к о д р ж а в а наш ж ивот и п о ж у р у је горењ е. — Поновп! — 2. Г уп ш к је пли н б ез боје, м и р иса и ок уса. — Т ај пли н гуш и, за т о Се и зов е гуш нк. — У в а з д у х у има ч ети ри п е т и н е гуш ик а. — Поновп! — II к и си к и гуш ик, св ак и на по се, о п асн и су по љ у д е и ж п в оти њ е, али, ако су сп о јен и у ом јер у 1:4, о н д а ни је с у опасни . — Понови! — V. а) Зашто вино у боци ускисне, ако боцу не зачепнмо?

— Ш та би се догодило, да је у ваздуху онолико кисика, колико гушика? — У коме нам омјеру нпјесу та два плпна опасна?

— Како ћемо сачувати слатке стварп да не ускпсиу? — 6) Пошто ученнци одговоре на ова питања, онда: Одговорпте писмено на та иитања!

Трећа лекција.

А. Преглед рада. х) Шта треба при настави! Ж еравпца у мангали, ћумур у корпп, цпјев, сач п боца кпселе воде.

И Рад. а) 1. (Нропзвађање угљпчпо кпселпне.) П о у к а о у г љ п ч н о ј к п с е л п н и п н .еаинн.ч с в о ј с т в п м а .

2. Гдј о се с т в а р а угљнчна кпселина ? — Куда]се т р о ш п угљична кпселпна? б ) (Проппвађања угљикова кпса.) П о у к а о у г љ п к о в у к и с у п њ е г о IIп м с п о ј с т в п м а .

Б. Методичкп поступак.

I. 11ипп 1 0 чему смо учили задњи пут? — О кисику н гушику. Кп.шко је кисика у ваздуху? — Колико гушшса? — Зашто со јсдаи плии зове кпсик, а други гушик? — Каква

бн била та два плина на по се по наше здравље? — У ком омјеру иијесу та два илина опасна по л>уде п жнвотнње? Како добијамо кисик из ваздуха? — Како гушнк ' Ш та бп ее догодило, да је у ваздуху више кисика, него гушика? — Какве је боје кисик, а какве гушик? — Какав имају мирис та два плина? —• Реци све, што знаш о кисику! •— Здравко! — А ти реци све, што знаш о гуш ику! — Славко! — Има ли још шта у ваздуху, осим та два плина; који зна?... Којн је ппо киселе воде? — Каква је тека? — Од чега је вода кисела?... Ш та сте опазили, када се отвори боца киселе воде?

- Опази лп смо, да се дпжу некн мјехурићи. — Ш та је то?... То је у гљ и ч н а к и сел и н а , која се, као што мало прије рекосте, попут мјехурића пење у вис. — А шта је угљична киселина?... Не знате. Навјештај. — Данас ћу вас поучити о угљичној киселини.

II. а) 1. Иази! — Ш та је у корпи? — Неколико комадпћа ћумура. — А шта је у мангали? — Жеравица. — Истреси тај ћумур на жеравицу!... Тако; сад потпири кроз ову цијев, да брже плане!... Ш та видимо? *— Видимо модар пламенчић. — Наднеси се нада њ и помириши!... Ш та осјећаш? — Осјећам, да зау д а р а и киси. — Гдје још тако заудара? —■ У собп, гдје је много људи и дјеце, а прозорн нијесу отворенп. — Гдје још?

— У стаји, гд]е је много марве, а мало прозора. К ад смо још овако иотпалили мало ћумура? ■ — Ш та је остало, кад је ћумур пзгорпо? — Иепео. — Куда је отишао ћумур? — Спојио се с кисиком у угљичну киселину и отишао у ваздух. — Понови! — Јесмо ли видјелн угљнчну кпселпну, кад је одлазила у ваздух? — Нијесмо. — Какве је дакле боје? — Б ез боје, као и гушпк. — Рецп сад све, што знаш, о угљичној киселини! — У г љ и ч н а је к п се л и н а п л п и без боје, али мало за у д а р а и кпси. — Понови! — Угљична је киселина отровна и ваздух, у ком је има превише, није за дихање. — Поновн! — С тога морамо собе, у којнма станујемо, често вјетрити, да се уклони онај ваздух, у коме пма много угљичне киселине због нашег дпхања. — Понови! — Ваља лп дакле сједити пад мангалом?

— Не ваља, јер се из ње дпже угљична киселина. — Понови! Попављање. — Ш та је угљпчна киселпна? — Како постане угљнчна киселина? - - Каква је угљнчиа киселииа ио иаше здравље ? Зашто треба собе, у којима станујемо, често вјетрнтп. Зашто пе ваља сједнти над мангалом? —

70 2. Пази даље! — Одакле долазп угљична киселпна у вазду х ? ... Пазнте! казаћу вам. ЈБуди н жнвотпње удпшу ваздух. у ком пма кисика. Плућа ппју хпспк, што га има у ономе дијелу зрака, који смо удахнули, п када дахнемо из себе, онда у томе ваздуху има гушнка, угљнчне киселнне н водене паре, алн врло мало кнснка.

- Гдје се дакле ствара угљична киселина? — Угљична се киселина ствара у нлућима. — Ш та има у ономе ваздуху, што га дахнемо из себе? — Зашто има мало кисика? — Знајте још и то, да угљпчну киселпну ствара и ватра, када гори, а исто је тако ствара п гњилеж од животиња и биља. — Понови! — Велпка се множина угљичне киселпне иакупи у подруму — ппвницн, гдје шпра (мошт) врпје, ако та пнвнпца нема одушке.

— Рецн тако! -—• Зато се у пивнпцу не пде без запаљене свијеће. Као што човјек или животпња без кисика не може дихати, псто тако ништа не може горјети без њега. — Понови! -— Свијећа се у угљичној киселшш одмах утрне. С тога је најбоље улазнтп у пнвницу са запаљеном свијећом, коју нам ваља нспред еебе држатп. Ако се свијећа угасп, то нам је озбпљна опомена, да се вратнмо, јер ћемо се угушнти. -— Поновп! — Лппављање. — Ш та треба људпма и жпвотпњама за пречишћавање крви? — Ш та нма у ономе ваздуху, што га дахнемо из себе? — Зашто нема кисика у оној мјери, у којој смо га удахнули? — Гдје се дакле ствара угљична киселина? ■ — 1Пта се накуии у пивници, гдје мошт врнје? — Ш та морамо држати пспред себе, кад ндемо у пнвнпцу? — Зашто се свијећа утрне у нивннци, гдје мошт врпје? — И у киселпм водама, н. пр. у оиој водп с Кнсељака, пма угљичне киселине, те вода од ње киси. Ево нмам једну боцу, па ћу је очепитн.... Ш та опажате? — Опажамо неке мјехуриће. — Да, кад отворпмо боцу, у којој је кпсела вода, то се угљнчна киселпна попут мјехурића диже п за неко би вријеме сва исхлапила плп извјетрила. — Би ли онда бнла кисела? — Не би. — Сад ћемо окушати, каква је тека. -— (Пије сваки ученик по мало.) Каква је тека? — Кпсела је п пријатна. — Јест, све су киселе воде пријатне, кад их пијемо, и оне помажу пробаву хране, кријепо нас, п иију се и за лпјек. — Понови, шта сам рекао! Какиа је угл.ична киселнна, када се удише? — К адасе удише отронпа јг. А каква је, ако со пије у води? — Ако се пнје у нодп, ондн је л.оконпта! — Сада знате, да је угљична кнселнна

71 кад је удишемо, отровиа и што је има више у ваздуху, то јо опаснија за наш асивот. Али се драги Бог и зато нобринуо, то је нема много у ваздуху. На 10.000 дијелова ваздуха има само 4 дијела угљичне киселине. -— Понови! — Понављање. — Од чега некоје воде кисе? — Како их по томе зовемо? — Какве су киселе воде по наше здравље? — Каква је угљична киселина по здравље, ако је удишемо? — А каква је, кад је ппјемо у водп? — Колпко је у ваздуху угљичне кпселине? -— Куда се троши толико угљичне киселине, што је толика плућа непрестано творе и што се развија другим начином?__ Пазите! казаћу вам. Људима и жпвотињима треба за дихање ваздух, у ком има доста кпсика. Када дахну из себе, онда у томе ваздуху има врло мало кпспка, а впше угљичне киселине. Код биља је то обратно. Све биљке упијају преко дана угљичну кпселину и хране се њоме, а помоћу сунчане свјетлости излучују кисик, који опет нама треба. Д а нема дакле угљичне киселине у ваздуху, не би могле расти траве, ни дрвеће, те бп се земља скорим претворпла у жалосну пустош, а кад бп нестало бпља, морале би и животиње зло проћи.

— Ето красна доказа Божије премудрости! Ево дивна закона природе! Животиње дају храну бнљу, а бпље чистп ваздух, да могу животиње у њему живјети. Понављање. — Каква је угљична киселина по људе и животпње? — А каква је по биље? — Ш та дају људи и животиње билљкама? — А шта биљке животињама? — Ш та би се догодпло, да нема угљичне кпселине у ваздуху? — б) П ази даље! — Ш та постане од угљена, када гори на зраку? — Угљична киселина. — Д а; доиста је то дивна ствар, како се црнн угљен тако раствори и расплине, да му готово не можемо наћи трага у угљичној киселини. Али знајте, да то бива само онда, кад угљен гори, ако има доста ваздуха и у њему кисика Ако не достаје ваздуха, као ево овдје (запалили смо угаљ и поклопили), то горење не ће битп потпуно и мјесто угљичне киселине постаје неки други плин, у ком има мање кисика, него што га има у угљпчиој киселпнп. Тај се п л и н зове угљ и к ов кис? који је веом а отр ов ан , те гор и (подигне се поклопац — сач п запалп), као што впдите; каквнм пламеиом? — П л ав и ч астн м плам еном . — Поновп! — Јест, гори плавнчастим пламопом. Поновп! — У што се претвара угљик, када горн бон

72 довољна кисикаУ Ако га човјек потегне у се, проузрокује вртоглавпцу, онда главобољу, несвпјестицу п смрт. — Поновп!

- Многпма се већ та1«о занесвпјестпло, и многп су погннулп, јер су у со потеглп угљиков кпс, сједећи у затвореној собн над маигалама, у којима је тпњала' жеравица, нлп затворившп пећ, да иијс имала промахе, прије него што се угаспла жеравпца у њој. — П1та сам рекао! — Понављање. — Ш та постаје, ако угљен горп на зраку? — Ш та постаје, ако угљен горп, а не достаје зрака? — Ш та је угљиков кис? —■ Каквпм пламеном гори? — У што се претвара угљиков кис, када горп? — Ш та се догоди, ако човјек иотегне у се утљиков кис? — Смијемо ли сједити над мангалом у затвореној собн? — Зашто? — Смијемо лп затворити пећ прије, пего што се угасп жеравица у љој? — Чпта се задља трећнна чланка нз читанке.

III. Л ази ! — Како постаје угљична киселина, а како угљпков кис? — Зашто нема у ваздуху превише угљичне киселине ?

- Зашто не смпјемо затворити пећ, прије него што се угаси жеравица у њој? — Зашто смијемо сједитп над мангалом у отвореној соби? — Каква је угљична киселина по наш живот, кад је удишемо? — А каква је, кад је у води пијемо, као лијек? — У чему се слаже угљична киселина са угљпковим кнсомг — У чему се разликује угљична киселина од угљикова киса? — IV. а) Ш таје угљична киселина? — У г љ и ч н а је к п сел п н а пли п бсз боје, али мало за у д а р а и киси. — Како постаје угљична киселпна? — У гљ и ч н а к и сел и н а п остаје, к ад у гљ ен горн иа зраку. — Гдје сествараугљичнакиселипа? — У г љ п ч п а се к и сел и н а ст в а р а у п л ућ и м а љ у д п н ж п в оти њ а. он да је ствар а п ватра, к а д а г о р и , као п гњ п л еж од ж и в оти њ а и биљ а. — Каква је угљична киселина по наше здравље? У г љ и ч н а је к и се л и н а оп асн а по паш е здр ав љ е, јер см ета д и х а њ у , а у киселим је в одам а љ ек ов и та. — Куда се троши угљична киселина пз ваздуха? — Б и љ к е у п и ја ју у гљ и ч н у кП селпну, те се њоме х р а н е . — б) Како постане угљпков кис? — К а д у гљ е п гор п , а не д о с т а је в а з д у х а , о н д а п о с т а н е угљ и к ов кис. — Какав је по наш жпвот? — У гљ и к ов је ки с веома отрован.

V. а) Рецп разлику пзмеђу ваздуха у собп и напољу? — Зашто су горштацн здравдјн, него варошани? — Зашто шгјемо кнселе воде? - - Ш та би сс догодило, да бпљке пс упијају

угљичне киселхше нз ваздуха? — Зашто држимо боце. у којмма је кисела веда, вазда затворене? — Зашто држимо испред себе свијећу, кад ндемо у ннвнпцу, гдје шнра врнје? — Реци што знаш о угљикову кису! — Пошто ученици одговоре на ова питања у потпуним реченицама, онда: 6) Одговорпте код куће на .ова питања! —

II. КАКО 8Е УАТКА &А81. А. Рге§*1ес1 гас!а. а) 81а (гећа рг1 паз^атИ Вујјеба, §ШЈое, геЦ егпа котас1 1и6а.

качПса,

уос1а,

гаг^огеп и^агак,

р ер ео

ј

а) Ропа^1јапје.

1.

2.

3.

4.

0 уагс!ићи. (8ак1ојоЈ уагг!ића.) К ак о ве т ј е п 1ор1о1;а уагс1ића? Р гоуос1п 1о1 1орћпе.

1зрагауапје, гоза 1 т г а г , та§'1а 1 оћ1аоЈ, кј§а 1 зш је^ , зоПка 1 1:и6а.

Ђ) Ма^жЦапје.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Р 1 а т е п зе ос1 зујјебе Р 1 а т е п ве ос! вујјебе А ко у о с !о т р о ћ ј е т о А ко Ш г1то гаг^огеп М аз! зе ^аз! У о Ј о т , К ако ае дазј уа1га и

и§аз1, ако 81а\’1 т о па пј какјки. и^а.31, ако Ј и п е т о па пј. идагак, кој1 ^ о п , и^азј зе. и §агак и ререо, и§аз1 зе. а пе рере1от. сћ т п јак и , а како и росЈгити?

В. Ме1о(Иск1 роз1;ирак.

1. 1. Рагг! — 81а је уахс1аћ? — Вокагј, с1а је уагс1ић Ије1о!

— Је Ц у:’гс1ић сугв1:о Ије1о Ш гИко Ије1о? — Кјје; уагс!ић је рН п Ш §'аз. — Је Ц тагс!ић јес1ле угвке рЦп? — Ос1 коНко рНпоуа 8а8коЈ1? — 81,а гпав о к:в!ки ? — 81;а о Ц'ив1ки ? — А вка о и§1 Ј1СП0Ј кЈаеНп1? — 81а Јта јоз и уаг(1ићи о з !т 1а 1п рНпа?

- Уос1епе раге. — Соћго.

2. ШШ а т о о т ј е г е п ј и 1ор 1о 1е и (г е с е т гаггес1и. То с е т о ропоуШ. — ( л т е зе т ј е п 1ор1о1а — N.7 — Кесј, в1н гпам о (ор1отјеги — N1? — Е1јеро; (1о8(а гпаа. — СЈте (1ак1е шјс л т о 1;ор1о1и? — Које аи §'1аупе 1аеке и 1ор1отјега? Кнки

74 §е падје 1есПбНе, а како УгеНб1е? — Које уг8(е 1ор1ошјега рогпајев?

— 1Ј сегпи ве гагПкије Се1а1јеу 1ор1отјег ос1 Кеот1гоуа? — Како ћПје>лто в1;е])епе 1ор1о1е, а како 81ерепе г јт е ? — (}с1је еуе т ј е г ј т о 1ор1о1и? — 3. 81а 2пав о р го^ос1п1с1та 1орП пе — К ? — 1тепиј пекоја 1лје1а, која брого р п т а ји 1орНпи. а с1и"о је гаскге! — 8ас1 пека, која ђгго р п т а ји 1:орПпи, а Нг/о је 1 д-иђе! — А вас1 опа, која пе81о ћо1је ргоуос1е 1;орНпи! — Хазко ве гиш о1)1а6Јто и бикпо, и кггио? — 2аа1о 21т 1 рокг1уато кгитрН е 8 1атот , ра опс1а г е т 1 јо т ? — 4. Ко зе ејеба, 81;о з т о исШ о Г вр агатаији и 1,гесет гаггес1и? — Најс1е рпсај — N.1 -— Кас1а зе с1ак1е уос1а ргећуага и раги? — Како го\ге т о ргеЧуагаије \ гос1е и раги, кас1а уос1а к1јиба? — Рге^ага Н зе уос1а и раги 1 рп пс^ој 1ор1о11 ? — Како х о у ет о рге1уагапје уос1е и раги 8 пјепе роугате? — 0с1ак1е 8уе (1о1а21 рага и уагДић? — Кас1а У1сПто раги? —• Како 20у е т о г§изпи1,и УО(1епи раги ППги гет1је? — А како г о у е т о раги, ако 8е 2§ивпе У18око пас1 г е т 1 јо т ? — Кас1а к агето, (1а је уагЛиИ рагот 2а81сеп? — &1а 8е с1о§-о(П, ако р агот га81сеп уагс!иИ с1од'је и п1ги к>р1о1;и? — Како розкгпе Мза? — Како гагНкијето 1и8и ро уеП&ш кар1ј1са? — А како р г е т а 1 о т е с1а Н к18а рас1а и оћМпјој окоНс1 Ш и сЈјеЈот кгаји? — Како роб!;аје 8 п 1 ј е § ? — Какуо«' ви оћНка ашјегпе кар1ј1се? — Како роб1апе зоНка? — 0(1 седа ровћте Шба? — 81;а 8е с1о<>’осП, ако с1ипез па 8\чјеси, која §оп? — 81а 8е с1о"осП, ако ћЈје1о, које §ч)п, роПјев уос1от? — Јез1;е П уШјеН, како Егнзе кгоу о(1 кисе, кас1а ее гараН? •— Сппе «-а §а8е? — ЋапјеШвј. — 1Јб1сето, како ве уа1га §аб1 1 о 1 о т е пеб1;о У1ве, пед'о 81,о зСе с1о вас1а ибШ.

II. 1. Р агг! (2араНт 8^1јеси.) — 1Ј2т1 оуи ге1јегпи каики, ра је ро81аУ1 пас1 р1атеп ос! буцесе — N .1... 8ри81;1 та1о п1ге!... Јоб п1ге!... 81а орагато? — Р1атеп Шуа зуе 8 1 а ћ 1 ј ј . — 8ризИ кабИш јоз П1ге!... 81а је зас1? — 8у1јеса зе идаб1. — 2аз1о? — Јег је казПса ос1 ге1јега, а 1;о је (1оћаг ргоуоПшк 1;орПпе, ра је ЈгуиИа 8Уи 1ор1о1;и. — Језћ д'Уогс1епа је кашка 12\7ик1а 8\7и к>р1о1и 12 р1атепа ос1 8У1Јесе, 1 пе т о г е У1ве с1а §'оп. — Р о п о у 1 ! Како (1ак1е \га1ги и§а81т о ? — Уа1;ги и§-а81т о , ако Пје1о,, к о јо ц'оп уг1о габћ 1асН то. — Р о п о у 1 . — 2.

1/араПт оре1; вујјеси.) — Виш па р к т е п ос1 зу!јесе —N.1... »I« ае По^осП? — 1Ј§'а81 зе. — 1>а, аП га§1о 8е и§а81?

75 2а1о, је г зе 8У1Ј ес а т о ј 1 ш сТ аћот га8ћ1асШ а. -РопоуИ — Јоа — N1 — 3. (2араћт котас! 1иса.) — У1сћ, како ћјеро §оп !... Роћј уа уос1от — X.!... б(а зе с1о§осћ? — 11§'а81 8е. — /аз(:о 8е и§-а81?

— 2а(о, јег 8е уос1от габћЈасћо. •— Р о ш т ! — Како с1ак1е уа1ги и§аз1т о ? — У а (г и ио;а81т о , ако 1лје1о, к о је § о г к тг1о газћ1асП то. — РопоуИ — РопоуМ (1 Рапе! — Б е 1 И — Вапе! — ОаГје! — га§1о је УОс1а и§азПа ицагак? — 2а1;о, јег §а је габћ1асћ1а. — 2аз1о јоз? — 2а1о, јег је уос!а гарпјебћа рп8(ир ггака. — РопоуП — Јез1, 1ако је; §с!је п е т а ггака, 1ато п е т а ш к181ка, а ћег к181ка пе т о г е с1а «-ог1 П1 јес1по Ије1о. — Вег бе§а пе т о г е с1а §оп т јес1по 1;1је1о? — РопоуИ — 1г коћко с1ак1е иггока «'а81 уос1а гара1јепо 11је1о ? — 1г с1уа иггока. —Која зи 1а (1уа иггока? — Р т је иггок, зк) уос1а Ије1о газћ1асћ, а с1ги§т, б!о гарпјеб1 рпзШр ггака. — Ропоу1! — 1)е 8ас1 гес1, гавк је опо јоз ка81ка и^авПа р1атеп ос! зујебе, о з јт з1о §а је оћ1асћ1а? — 2ак), з!;о з т о р гШ зп и И кав1ки Ло 8У1Ј есе, (е је 2 а р г1Ј е 6Па рг1з1;ир ггака. — Ропо\л! — 4. (Оре( гар аћ т котаД 1иба.) — Тиг1 оуај 1и6 и ререо — Ш ... 2а8к> зе и§а81? — 81;а опо осћгауа §огепје? — Шзјк. — Је ћ ћПо к181ка иг рЈатеп ос! 1иса, кас1а 81 1иб 1ипо и ререо?'

— М1је. — 2аз1;о? — 2а1о, јег је ререо гарпјебш рг1з1;ир уаг(Јића. — Како с1ак1е т о г е т о уаки јоз и§’азШ? — У а1ги т о г е т о јо з и ^ азШ , ако г а р г ј ј е б ј т о , рг1з1;ир ггака. — Ропоу1! — Ропоу1 1 И — N.1 — Јоз пека ропоу1 — N.1 —■ 5. Ако зе таз!; гараћ, 61те с е т о је и^азШ ?... Н о сет о ћ уо Д о т? .... §1а је 1еге Ш таз!;, Ш уоЈа? -— Уо<1а. — 81;а се зе с1о"осШ;ј, ако п аћ јето уос!е, па таз!;, која ооп? — Уос1а се разИ па с1по. — Тако је; а т а 8 ( се 1 с!а1је §огјеИ — С1те с е т о је с!ак1е и^азШ? — Рере1от. — Јез4, и§аз1с е т о је рере1от Ш р ц езк от; аћ гесј, газ1;о? — Јег рере1от осћјећто таз!; ос! уагс1ића 1 уа1га зе ицавј. — Р о п о у ј ! — Јо§ — N.1 — 6. У1зе зе ри!а с1о§осћ, с1а -зе гараћ кгоу ос! кисе. Како с е т о §а и§азШ? — К аћасасето гет1је па пј, Ш б е т о §а ро1Ш уос1от. — 2а81о се зе и§азШ? — 2а1;о, јег з т о гаргЈјебШ рг1зШр ггака. — Р о п о у Ј ! — Ако зе с1о” осћ уа1га и роШ ити, како б е т о уаки и^азШ? — 2а1л7о п с е т о уга1;а 1 ргогоге, ра Пс га1гра1.1 т о к г 1Ш кграта. — Кас1а се зе \7а1га ицавШ? — ОсћпаМ, б јт зе ро!гоз1 к181к. — Р о п о у ! ! — Како 8е и§а81 уа!га и <Нтпјаки? — Кас1а §а га^уогјто 1ако, с1а и пј пе (1о1а/л уааЈић.

76 Ропоуј! — Како с1ак1е уа1ти §азЈто? — \'ак ги § а 81т о , ако 2 а р г1 Ј еб 1 т о ргјз^ир ггака, и к о т 1 ша кхз 1 ка — РопоуП — Јоб се ропоу111 — Ап1е! — Воћго. (!Иа зе 61апак г/. бНапке.

III. 2а§1о 8е и^аз! и§агак, ако §'а 1игЈто и ререо? — 2азк> ве т а з ! пе и§авј, ако је роП јето УосЈот ? — /аи1о ве алчјеба и§а81, ако г1ипе§ па пји? — 2аз1о зе и§-а81 уа1га- и р т и с 1, ако ха1уопто \гга1а ј ргогоге? — Хавко 8е и§а81 кгоу ос1 кисе, ако пађасато гет1је па пј? — Хазко зе и§а81 уа1га и сИтпјаки, ако §а га1уопто? — IV. Уа1ги и § а 81т о , ако И је 1о, к о је §ог1, гав ћ ЈасН то 1 ак о г а р г ј ј е б ј т о рг1б!,ир ггака. •— Ропоу1! — Ропоу1 1 П — N.1. — Јо§ —• пека ропоу1 — N.1 —У а х Ј и ћ с е т о осПје1Ш ос1 г а г § о г е п а Ије1а, ако § а роП ј е т о Уос1от, р о в р е т о р ј ј е б к о т , р е р е Ј о т Ш г е т 1 ј о т .

— Р опо\ тј! — 8ас1 И — N.1 — 8ас1 — N.1 — Јоз — N.1 — V. — 2а8к) 8е и§агак и§а81, ако §а 1 и п т о и рјјевлк? — 2а§1о 8е \-а1га и§а81, ако /арпјебппо рпб1,ир ггака? — 2ав1о 8е 1]је1о, које §оп, и§а81, ако §а роН јето уо«1от? — 2аз1о 8е и§аз1 р1атеп с>с! 8У1Јеое, ако сЈипето па пј? — 2аз1;о зе таз1 пе ицазј, ако је роН јето \7ос1от ? — \ / коНко иггока §'азј \гоЛа гара1јепо 1лје1о? — Која зи (а (На иггока? — Кар18ау81 (а рНапја па 1аћП 1 оЛ§оуог1у81 и бетсј па пјјћ и ро4рип1т г е б е т с а т а : Ос1§оуогНе р18тепс> па (,а рНапја!

77

П1. НАПОН И СНАГА ПАРЕ. А. Преглед рада. <х) Шта хреба за рад ове лекције? Стаклена цијев п чеп.

Р) Г ад. а) И с п а р а в а њ е . — (Понављање.) б) Ако вода кључа у зачепљепој цпјевп, претвара се у пару, која, — кад достпгие највећи иапоп, свлада прптисак спољашњег ваздуха, — пстјера чеп папоље. в) П р е н о с у м и с л п м а па голему жељезпу цпјев, као п на голем чеп од жељеза. — (Поука о великој сназн паре.)

Б. Методички поступак.

I. а) П ази! — Поновићемо, што смо задњи сат учили. — 0 чему смо учили? — Учили смо о томе, како се ватра гаси.

— Хајде причај — Н .! — (Прича.) — Лијспо. — Како дакле гаспмо ватру? — Чиме можемо одијелпти ваздух од разгорена тпјела? — Зашто се ватра угасн, ако је полнјемо водом? — Зашто се маст угаси, ако је поспемо пепелом? — Како ћемо угасити ватру у подруму? — Како у димњаку? —- Која су два узрока, из којих вода гаси тијело, које гори? — б) Ш та је ваздух? — Ш та је вјетар? ■ — Како постаје вјетар? — Ш та опажамо на воћкама, када вјетар пуше? — Ш та може учпнпти јак вјетар? — Жоже плот оборпти, дрво пшчупати, кућу превалити и т.д. — Какву по томе снагу пма жестоки вјетар? — Ш та се догоди, ако мало потиснемо чеп у пушку од зовике?

— Онда ваздух, што је у цијеви, постане гушћи. — Ш та се догоди, ако га још већма стијеснпмо? — Добпје већу снагу, те истпсне чеп папоље. — Ш та буде' од ваздуха, када чеп искочн?

— И за ђ е н ап ољ е и раш при се — р а зр и је д и ; пом пјеш а се са ок о л н и м в а зд у х о м . -— Добро. — А шта би се догодпло, да је цијев већа? — Догодило би се то исто? — Тако је; и сада знате, да ваздух својим прптиском покреће тијела, која му смо-гају у растезању. — Ш та знамо? — А како се влада водона пара у томе погледу? — Растеже лп се и пара? — Покроћо ли и пара тијела, која јој сметају у растезању?......

78 Навјсштај. — Данас ћемо учитп о томе, да ли се пара растеже п да лн покреће тијела, која јој сметају растезању.

II. а) Н ази! — Који зна, шта смо учили о испаравању? — Прнчај — Н .! — (Прича). — При којој се топлоти претвара вода у пару? — Како зовемо претварање воде у пару, када вода кључа? — Н1та је испаравање? — Претварање воде у пару, када вода кључа, зове се пспаравање. — Повови! — Понови и ти! — Још — Н.! — б) Пази даље! — Ш та је ово? — Отаклена цијев. — Каква је на крајевпма? — Оздо је затворена, а озгор отворена. — Улнј воде у њ у!.... Добро. — Сад ћемо је зачепптн овијем чепом; али ћемо га прије омотати кудјељом тако, да се приљуби уз бокове стаклене цпјевп__ Тако; сада смо готовп. — Пазите, шта ћу радитп! — Ш та сам урадио? — Запалили сте шпприт у лампи.

— А сада? — Ставили сте лампу под стаклену цијев. — Ш та ће се догодити за неко вријеме? — Вода ће кључати. — У што ће се претваратп? — У пару. —• Хоће ли пара изаћи напоље?

— Не ће, јер је цијевчврсто зачепљена. — Ти велиш, да не ће, а мени се чшш да хоће, зато ћемо сада мало причекати, па ћемо се о том увјерити__ Ш та се догоди? — Искочи чеп. — Ш та га је истјерало? — Пара. — Да, пара га је пстјерала; али рецн: зашто га није прије истјерала; зашто га ннје пстјерала, рецнмо, прнје 30 секунди?.... Видим, да не знате. Пазите! — Дођи амо Н .!... Стани преда ме тако, да буде овај стб између н ас!.... Тако. — Дођи сад к мени! — Можеш лн доћи? — Могу. — Куда ћеш доћи? — Око стола. — Не ћу да ндеш око стола. — Куда ћеш сад? — Преко стола. — Не ћу нп тако; хоћу друкчије. — Који зна? — Ја, ја__ — Како?

■—- Нека уклонп сто! јер му смета. — Врло добро; то сам и очекивао. — Ш та треба дакле да урадиш? — Требада помакнем стб. — Хоћеш лп га помакнутп, ако мирно стојиш ? — Не ћу. — Него? — Подупријећу га раменом п ухватити рукама, па ћу га потиснути на страну. — Хајде, помакни га!__ Погледајте му, дјецо, у лнце!... Ш та опажате? — Опажамо, да је у лпцу поцрвенио. — Ш та још?__ Ш та оно пише у трећој читанци? — Ш та је жаба урадила, кад је хтјела, да буде, колик јуне? — Надула се, што је игда могла. — Зашто се надула? — Д а буде већа. —'^ Како се надула?.. — Је ли се могла надути, а да је мнрно стајала? — Није. — Н его?... Ш та је морала ураднтп?... Је ли се она мучила при томе надпмању? — Ш та је употријебила

у то иадимање? — Своју сн агу. — Јест, а како је онда м;(гледала? — Надута. —• Тако је. — Зашто је дакле Н. поцрвенно у лнцу? — Какав још изгледа? — Надут. — Ш та мора дакле човјек ураднти, ако хоће, да нешто тешко потпспе, подпгне? Мора се надути. — Како још кажемо? — Напети се. — Како оно кажемо, када човјек прегне свом снагом, да нешто потпсне, поднгне? — Кажемо: упео се пз петннх жила. — Како још? — Напео се из петних жпла. — Врло добро. — Гдје се дакле мора човјек напетн пз петнпх жпла? — Тамо, гдје треба уложнтн велику снагу. —- Какиа је по томе снага у човјека, када се напне из петних жила. — К а д а се ч ов јек н ап н е пз п е т н н х ж и л а , о н д а пма н а јв е ћ у сн агу. Рецп то! — Д е п тп! — Још — нека нам то рекне — Н .! — Даље! — Може ли Н. помакнутп овај сто? — Не може.

— Зашто? — Зато, јер је мален, па се не може толико напети да постигне снагу, којом би могао сто потиснути. — Који мисли, да може помакнути овај сто нека дође амо?! — Који ће? Хајде амо! — Помакнп г а !... Впдпте, како се и овај напиње!... Ш та се догоди? — Помаче сто. — Јест, а за што га помаче? —• Јер је већи, па се већма напео, прп чему је добио и већу снагу, којом је онда сто помакнуо. — Добро. Даље! — Пренеспмо то, што сад видјесмо, на ваздух, ако га донекле стпјесиимо у цијев од зовике. — За чим тежи ваздух, када га стијесннмо у мањи простор? — Тежп за тим, да се рашири. — Ш та онда чпнп иа чеп? — Притисак. — Тако је; као што сп тп тежио за тијем, да дођеш к менн, па сп пзводио притисак на стб, да га потиснеш — помакнеш, тако псто тежи и ваздух, да се рашири, па изводи прптпсак на чеп, који му смета у растезању. — Ш та се догоди, ако још мало стијеснимо простор, у ком је ваздух? — Онда ваздух већма прнтискује. — Какву има снагу, кад већма прптпскује? — Већу. — Како бисмо моглп то друкчије казати?.... Како смо оно рекли за човјека; када има већу снагу? — Ч о в јек пма в ећ у сн а гу , к а д а се већм а нап не. — Тако ћемо рећп и за ваздух. Кад је дакле већа снага у ваздуха? — С н ага је у в а з д у х а већа, к а д је в а з д у х у већем нап ону. — Поновп! — Поновп и тн — Н.!

— Још — Н .! — Даље! -— Пренесимо сада то, што научисмо на ваздуху и на пушцп од зовнке, на ову цијев н на водену пару!

80 Ш та се догађа, када шпирит гори иод боцом или под лопцем, у којој је вода? ■ — У в а ђ а се т о п л о т а у воду. — Реци тако! — Ш та уради топлота од водених честица? — Рашири их. — Ш та још урадп топлота?.... Не знате. Каква је топлота над површином воде, када се вода загрије? — Какав је онда зрак над новршином воде, када кључа? — Рјеђп. — А како прнтпскује рјеђи ваздух? — Притискује слабије. — Д е ми сад одговори на ово пптање: шта још урадн топлота, оспм што рашири водене честпце? ■— У м ањ п п спољ аш њ и п р и т и са к зрака. — Понови! — Зашто умањује прптнсак зрака? — Јер је над површпном воде топлнје, па је зрак рјсђп, услијед чега слабије притискује. — Брло добро. — А којп ми зна рећи: троши ли се топлина прп претварању воде у пару? — Који зна? — Троши.

— Да, то п л и н а се трош и п р и п сп ар ав ањ у , и д о к л е се то п л и н а трош и, д о т л е се и вода испарава. — Рецп то! Реци и тп — Але! ■ — Д е и ти — Лале! — Још и ти — Тале! — Даље! — Још ми нијеси одговорио на оно питање: зашто пара ипје пстјерала чеп, рецимо, прије 30 секунди? — Д е сад одговори!— Још не знаш; помислп на ваздух, када га стијеснисмо у пушци од зовпке!.... За чим тежи ваздух, када га стијеснимо у мањи простор? — Тежи за тим, да се рашири. — А за чим тезки пара у затвореној цијевп, ако јој непрестано доводимо топлоту? — И она тежи, да се рашири. — Ш та онда чпни на чеп, када дође њиме у додир? — Ч и н и п р п т и с а к и а чеп. — Јест, та теж њ а за ш ирењ ем , — ш то је пма в о д е н а пара, — чи нп в а зд а н екп п р и т и с а к на с т и је н е у п о с у д и , као и на свакп п р едм ет, е којим д о ђ е у д од и р .

— Реци тако! — Реци и ти Отоле! — И ти Миле! — Још и ти — Зриле! — Т у тезкњу за ш ирењ ем, у с л и је д ч ега дол а зи и п р и ти сак , п о к а зу је и в а з д у х , као п сва о с т а л а в а зд у ш а с т а ти јел а. — Понови! — Још — Н.! — Даље! — Сада знате, да водена пара чинп прнтисак на тпјела, с којима дође у додпр. Али рецн, је ли тај прптисак вавда једиак? — Није вазда једнак. — К ад је већи?.... Не ииатс. Рецимо, као што смо реклн и за ваздух. Како смо реклн; кад је притисак ваздуха већп? — О нда, к ад је у већ ем наи ои у. К тако ћемо рећи и за пару. Кад је дакле прптисак водеис пмрс пс||И? — П р и т и с а к је в о д ен е п ар е в ећ и онда, к ад јјс плрм у ноћом иапону. — Поновп! — Замнјени ријеч

81 притисак снагом! — Д е сад реци: када пара има већу снагуУ — В о д ен а пара има о н д а в ећ у сн агу, кад је у иећем па пону. — Понови! — Д е н тп — Н! — Е, којп сада зна одговорити на оно питање: када је пскочио чеп из цнјеви? — Чеп је искочио онда, кад је пара била у највећем напону. — Јест, чеп је пскочио оида, кад је пара била у највећем напону, при комс је добила толпку снагу, да је свладала притисак спољашњег зрака, те истурила чеп. — Поновп! — Понови и ти! — Још — Н .! — А шта би се догодило, да чеп стоји тврдо уз бокове боце, рецимо тако, да се не да одлијепити? — О нда би пар а прок р ч и л а себп пут, на д р у г у с т р а н у и р а сп р ш т а л а бп цпјев, сам о да мож е и заћ п н ап ољ е — Понови! — Д е и тп — Страјко! — в) Л азп даље! — П р е н о с у мислима. — Пренесимо у мпслима то, што сад научисмо, на тој малој цијјеви и на томе маломо чепу, на голему жељезну цпјев н на голем жељезаи чеп, који је тежак, рецимо, једну метрпчку центу. — Ш та мислите; хоће ли пара подигнути такав чеп? — Хоће. — Јест, дјецо, пара може истјерати чеп пз цијеви, макар он био, колпко му драго тежак, само онда, ако је цпјев доста јака; јер, кад је пара у највећем напону, опда има толику снагу, да она себи прокрчп пут и срушн све, што јој је на путу, што јој смета. Када су људи дозналп, да пара нма велику снагу, да је у ње толика снага, какве нема у много људи и животиња заједно, домислише се, да је употрпјебе за дизање и вучење великих терета. — Ш та су људи домислили, када су дозналп, да пара има велику снагу?

— Гдје сте видјели, да пара вуче велпк терет? — На жељезници. — Ш та видите тамо? — Видимо маш ину, која вуче мноштво кола. — Како кажемо машнни друкчпје? — С трој. — Ш та га тјера? — П ара. — Како се по томе зове? — Зове се пар н н строј. — И л и ? — Паростротј. — Ш та је парострој? ■Чпта се чланак из чптапке.

III. Зашто се воћке нагињу, када вјетар пуше? — Зашто ее воћке не мичу, кад је тихо вријеме? — Зашто се вода претвара у пару, када мода кључа? — Зашто чеп искочи пз цијеви, у којој вода кључа? — Кад искочи чеп из цијеви, у којој вода кључа? — Зашто се човјек напне, ако хоће да нешто тсшко иодигне? — Каква је снага у човјека, кад мирно стојп? — IV. К а д а се вода п р ет в а р а у пару? — Ш т а јс испаранањ е? — З а чим теж и пара, к ад је гр п јем о у шгпш (I

82 р еном су д у ? — Ш т а п зв о д п в о д ен а пар а на п р ед м ете, с којим а је у додируУ — Од ч ега зав и сн сн а га в о д ен е п ар е? — А од ч ега н ап он ? — Ш т а с у љ у д и н ач и н н л и , к ада су дозн а л п , д а п ар а пма в ел п к у сн а гу ? — Ш т а је п а р о ст р о ј? — V. Зашто из напуњене боце, која је добро зачепљена, искочи чеп, ако је ставимо уз топлу пећ ? — Зашто се диже поклопац па лонцу, ако у њему вода кључа? — Зашто је снага паре некад већа, а некад мања? — Гдје се употребљава снага паре? — Ш та су људи прије дозиали, него што су иачпнили парни строј?

— Који се стројевп зову парнп стројеви? — Одговорите писмено код куће на та питања!

IV. РАКШ 8ТК0ЈЕУ1.

1 'г\а 1ексјја. А. Рге§1ес1 гас!а. а) 81,а 4гећа га га<1 оте 1екс!.ј е I Рагпј в(;гој — р агп а танјпа.

Р) Ка<1. Ор18рато§81гоја.

— (Как(ауа р п 1 о к о т о 1 ;т

па ГеЦегшбкој

81;ап1с1.)

В. Ме1о<11ск'| р081ирак.

I. а) Рагг! — 0 с е т и в т о исШ га<1пј1 риГ? — 0 паропи 1 8паг1 раге. — К ес1, §1о 81 о 1 о т е гаратИо! — Боћго. — Ка<1а 8е <1ак1е уо<1а рге!,уага и раги? — Р п којој 1ор1о1;1 уо<1а к1јиба?

— Јез!, уо<1а к1јиба р п 1 0 0 ° С; рп 1ој ве 1ор1о11 гагуцаји раге и у о (1 ј. — ћ1а лмсћто, кас1а \’0(1а к1јиба? — УјсНто т јећ и п се.

- Ос1 беца зи И тјећигкл? — Ос1 У0(1епе раге. — Ки<1а ае сИ/и ? Ооге. — 1Ја, ка<1а \’0(1а к1јиба, ргеН7ага зе и раги; «1\’агаји 8е тјећипбЈ, кој1 8и 1акз1 ос1 уос1е, 1е зе сПги 5>'оге. — 81а 8е (1оо-осН, кас1а т је ћ и п с 1 <1о§'ји па роугЗти уо(1е? — Каврикпи зе 1 рага о<1е и уаг<1ић. — Каз1е2е П 8е рага? — Кас1 је у ес1 пароп раге? А ка<1 јо уе<5а впауа и раге ? <)<1 6е<да гаујзј апауа

83 раге? — А 0(1 6е§-а пароп? — У1,а па6т 18е 1јисН, каЛа <1о2па<Јобе, (1а рага 1ша уеПки впауи? — Ос1је 81 ујсПо рапп в1гој? — КоЈ1 ве У0210 па ге]је2П1С1? — Кас1а 81 8еуог1о? — Ки<1а 81 ае У0210?

- А кис!а Н ? — Како опо јау1јаји, кас1а у1ак А о\аг\‘/ — 81а је у1ак? — М азта 8а 6НаУ1ш тпо§1\?о т ко1а. — Р о ш т ! — Кој1 је гаг§1ес1ао т а в т и ? — б^а је рокгесе? — Које сНје1оуе рогпајев?

— 2па1;е Н, како рага 1јега р агт в1гој?... N6 гпа1,е. В1з1,е Н гасП 1о У1с1је1;1 ј ЈогпаН? — ВЈзто. ЖахјевШј. — Бапаз си уаз роибШ о рагпот 8(гоји, којГ уибе га 8оћ от тпов1уо ко1а.

II. РагИ — 1)а ирогпа!е сНје1оуе рагпода 81гоја, ос1гесНо 8ап\, с1а М е т о и 8е1пји с1о ге1јегп1бке 81,атсе. Т а т о с е т о гаг§1ес1а11 р а гт 81гој с!о тН е уо1је.

8ргетг1е ве!... 1га§јПе ргес1 зко1и 1 роге(1ај1;е 8е! 8ес1т1баги, ра21 па 1о, с1а ћи(1и 8уе ро 1п и јес1пот геДи! — Р о -г о г! — Б ебпо-§1ес1! — Р о -г о г ! — К1јеуо-§1ес1! — Р о -г о г! — N8ргес1 б1и-рај — јес!ап! — Нуа! — јеЛ ап! — с1уа! — Н јеуо!

— Девпо! — П јеуо! — с1ебпо!.... 81ој! — ВНги в то. Рпбекај1е та1о, т о г а т с1а 8е јаупп иргауНе1ји в1агпсе. Јибег ват ћш кос! пје§а, ра је ЛогуоПо, (1а рге§1ес1ато 8(;гој. Оз1т 1о§а, ћш је 1ако Лоћаг, ра је осНесНо јес1по§ \1акоуо<гји, којГ се п а т бтШ и81и§'и, кас1а п а т §1о га1гећа, рп паб1ауј. ВисШе т т П ! ја ос1оН к п је т и .... 1)јесо! \'1акоуо§'ја паз уес бека, а 1 уа1га §оп и рагпот е1гоји; НајЛто!..... Воћаг с1ап, § 08р0сНпе! — 81§игпо у а т је рогпа! па8 с1о1агак. АН рпје, пе§о §1о робпето 8(гој гаг§1ес1а11, с1игпо81; т 1 па1аге, Љ У а т ве р пк агето. Ја в а т N. N. ибНе1ј IV. гаггесЈа. ()\7о ви тој1 §'јас1, које си )кк1ибауа1ј јов с!о копса нкокзке §'осНпе — <1о 18рИ,а, а опс1а б е т о зе газиИ. 8уг <1оћго ибе; пе с е т о 1таН гере1епа1;а, ра с е т о 8е па зко1зкот 18рИи Нјеро оргозНН. А VI, Јјесо, биј1е! — О у о је §. N. N. у1акоуо§ја, којГ иргау1ја у1акот 0(1 N. (1о N. 1.)апаз и 7 8а11 робНје ро(1пе ро1аг1 оп у1акот и X , а (1о11е је ргоб! ос1 з1и/.ће, ра §а је §. иргауНе1ј гатоНо, <1а п а т Јапаб ћис!е па и81иг1 рг! па81а\ч. 1Ј 1оки паз1а\те кге1асе 8е 81гој \пзе ри1а 1 1о пека<1 ћгге, а пекас! зропје; га 1о Уаз т о Н т , §оврос1те, ћисШе Доћаг 1 рпрагНе па т о ји котапс1и!

8а(1а ее рогпато. — 81апНе и гес1 р г е т а таз1п1 н оуо

в1гапе!... РагЈ! — КоНко ко1аба \т1сН(,е? — Тп. — Каку! зп ро усНбЛпЈ ? — Јес1ап је уес1, а с1уа 8и т а п ја 1 јесНтка. Тај ('мнпо уснч ко1аб гуаН §'1ау1пт ко1абет Ш уеНкЈт кокнп, Гоптч! и*

84 Ое 1 11! СДте је зројепо уеПко ко1о? — Зројепо је ј а к о т г ,е 1 је х п о т т о 1 к о т . — РопоуЈ! — А §<1је је (1ги§’1 кгај 1е то(к е? — 1)ги§ч је кгај и о у о ј в к и ћ Н п Ј . — Р опоу 1! - 81 ићПш ка/днпо ј уа1јак. — Како к а г ет о 81ићПш? — РагПе! наЛ се!е пеб1о укЈјеИ.... Ро1а§’апо парг1јес1!... (81гој зе кгесе тг1о врого.) — 81а орага1е па ге1јегпој то1кГ? — О рагато, <1а т о 1 к а и1агј и з 1 и ! ) 1 т и 1 о р е ! 12 п је 121 аг1. — 81а је и 1ој 81ићПп1?... К о ј 1 гпа? — 1Ј 1ој је 81и ћП ш рага. — Јез1, 1и је рага; 1и је опај јипак, з1о рокгесе 1оПк1 1еге1. Рага рокгесе 1еге1 ргеко оуе ге1јегпе то1ке, која је и зуег1 за д к у п т ко1от; а како рага рокгесе з1гој, ва<1 6е1е сиИ. ЈЈ гес1! — Рст! — 81а \чсШе о^с1је па с1евпој з1гап1? — У кН то ргов1ог, §'с1је уа1га ^оп. — Најс1то ипи1га, <1а 1о ћо1је гаг§1е<1ато! — АИ роз1о пе т о & ет о ЗУ1 в1аН, 1о се ва<1а с1ос1 га т п о т з а т о ро1оуЈпа; а <Пчша се ро1о\чпа розПје. — Најс1е, <1оо-јке а т о ро аћесесН с1о Р !... РагП — 81а \мсП1е 1и? — Уа1ги.

— 81а ц‘0гј? — К а т е п 1 ица 1ј. — А з1а уЈсШе 1ато с1а1је? — У1сПто С1ЈеУ1. — Те с1јеу1 рго1аге кгог оуај уеШН ко1ао, и к о т је уос1а. — 81а јс1е кгог 1е сјјеуј? — Тор1о1а. — Јев1, 1 1е угисе сгјеу! гацгјји уо<1и,која ве оп<1а рге1уагаи раги. — Ропоуј. — Како зе ро 1 о т е г т е 1ај ко1ао? — Р а гп ! ко1ао. — Р а г т зе ко1ао рга\ч о<1 <1е1зе1Ш ге1јегп)ћ р1оба. — КесЈ 1ако? — I сН т рго1аг1 кгог 1е С1јеу1, ра 1г1а21 кгог сНтпјак, \чсП1е, 1ато парпјес!. — Р о п о у ј ! 81а зат гекао? — 81а зе иро1гећ1јауа га ^оиуо? — Ки<1а рго1аг11ор1о1а? — А кис1а сПт? — 0(1је зе па1аг1 уос1а? — 2аз1о г о у е т о ко1ао, и к о т е Уос1а к1јиба. рагш т ко11от? — Ос1 бе§а ве ргауе рагп! ко11оУ1 ? — ПоЈаге оз1аћ исешс!, ра зе 1 пјппа рокаге.) Рагг <1а1је! — Кш1а 1с1е рага 12 рагпо§' ко11а? — 1Ј о\гај уа1јак. — Како ро 1 о т е г о у е т о 1ај \'а1јак? — / о у е т о §-а рагп 1 т у а 1 јк о т . — Ропоу1! — 1Ј р агпот је уа1јки сер , кој! та1јак у а V г8еп о га р И у а ; за влпји је з1гапа 6л?гз1о рп1јић1јеп иг ћокоуе уа1јка 1ако, Ја т и п о бер пе т о 2 е П1 та1о раге 1гас1.

— РопоуЈ! — Г)е 1 11! — Јоз — пека ропоУ1 — N.1 — Рага и1аг1 12 рагпоо1 ко11а и \а1јак па (1уа тјез1а, 1 1о па с1езпој з 1 га и 1 1 иа П јеу о ј з 1 гап 1. Роиоу1! — К еш то, (1а рага ицје и з1ић1ти о\гс1је (рокагијет) в Пјеуе з1гапе. — 81а 1гуосП рага па бер? — Р гШ зак . — Е)а, рага ЈгуосН рпНвак па бе|) ј роНвпе §а па <1евио, па кгај уа1јка. — 81а оис1а игасН тоНса. која је и 5\'егј за §'1ауп1т 1обкот? — Окгепе и ро1а уеПко

85 ко1о. - Тако је; а вас! се1е ухЈјеИ, како 1о ј(1е. — Р о 1 а д а п о парг1је(1!... (81тој 8е кгебе уг1о зрого, с1а ибеп1с1 ђо1је у1с1е.) 81ој!

81а ват гекао? — Кис1 ос11а21 рага 12 рагпоц' коИа? /аб1о зе 1ај уа1јак гоуе рагш уа]јак? — Како зкој 1 сер и рагпот уа1јки? — Кесппо, с1а је бер па сЈеепој в1,гап1 рагпо§' уа1јка.

- 81а ве (1о«чх1Ј, кас!а рага и§-је и в4иђНпи 8 с!е§пе §1гапе бера?

- 81а 01)(1а игасН тоШ а, з1о је и зуе/л за лгеНкЈт ко1от? Ка<3а зе (1ак1е и ро1а окгепе уеНко ко1о? — Рагг (Шје! — Како т о г е рага (1а и§је и уа1јак, гес1то, 8 с1е8пе з1;гапе бера?.... Сиј1е! — 1Ј уа1јки 8и §оге с1ујје оНивке (рокагијет), које 8е о у о т вргауот — р о г г и с а 1 јк о т — о!уагаји 1 га!,уагаји. — РопоуИ — К ес1то, с1а је бер 0Ус1је, па с1е8пој" 81гат. — 81а 8е заЈа с1о§'осН? — РогшсаЦка о1л'ог1 с1езпи осЈизки, кгог који опс1а и§је рага 1 роНзпе бер парпјеД — па Нјеуи 81гапи. — РопоуИ — 81,а исјп! токка? — Д1о1ка окгепе уеНко ко1о и ро1а. — Кесј 1ако! — 81а 8е с1о§о<П, кас1а бер До§је па Нјеуи 81гапи? — Опс1а рогти'са1јка 0Ц'0Г1 Нјеуи оЈизки, кгог који и§је рага 1 роНзпе бер пакга§ — па Левпи 81,гапи. — б и игасП ге1јегпа тоЉ а? — Оре1 окгепе уеНко ко1о и ро1а.

— Ропоу!! — Тако је, 1 с!ок 8е 4ај бер рот1бе 8 Нјеуа па с1е8по 1 8 (1езпа па Нјеуо, с1ак1е а т о \ 1ато, с1о!1е зе окгесе 1 уеНко ко1о ро 1гасшсата, 1е уибе га зо ђ о т 8Уа ко1а. Ропоу1! — Б е Ј08 1 Н — N.1 — 8Га тт гекао? — Ос1је зи опе Нујје 0(1и8ке? — С 1те 8е о1уагаји 1 га1уагаји? — 81а је рот1са1јка? — 2аз1о зе гоуе рот1са1јка? — Кесћпо, с1а је бер па с1езпој 81гап1 уа1јка. Која 8е ос1и8ка 8ас1а о 1 у о г 1 ? — &1а и§је и уа1јак? — Кис1а роНзпе рага бер? — 81а игасН опа јака /е1је2па то1ка? — Кас1а зе о 1 у о г 1 (Јгиуа 0(1изка? — Кис! опс!а рага и§је и уа1јак? — Кис1а роНзпе бер? — 81а игасН геЈјегпа то!ка? — ИзНјес! бе§а 8е с!ак1е окгесе уеПко ко1о? — 81а уибе уеНко ко1о кас1а 8е з 1аVј и окге1апје? — ТЈигдјепје. — Кас1а рага роНзпе бер па (1езпо, опс1а и§је рага и уа]јак кгог с1ебпи ос1изки 1 роНзпе бер па Нјеуи 81гапи, рг1 б е т и геЦегпа то1ка окгепе и ро1а уеНко ко1о. 8ас1а зе о1уог1 Пјеуа 0(1изка, 1е рага роИзпе бер па с1е8пи з!гапи, рг б е т и ге1јегпа то1ка, оре! и ро1а окгепе уеНко ко1о. гГа 1§та робшје па поуо 1 с!ок 8е бер р отјбе а т о 1 1ато, Дезпо I М.ц*VI>, с1о11е ве окгеси ко1а тазјпе. Окгесисј ае 1а ко1а \ 1аги(Ч ж*

Н(» п /с1јг/,]П(у;ке 1габп1се, рокгесе 8е 1окото(луа, која опс1а уибе га нођот тповЦ о па(;оуагеп1ћ ко1а.

81а т т гекао! — Сгс1је зе па1а/л сер, кас1а зе о ( ж т с1езпа ос1и8каУ — 8(,а игасћ рага, ка<1 ицје и та1јак? — 8ка игасН /е1је/па тоЉ а? — Кас1а ве о!уоп Нјеуа ос1иака? 81а игасћ рага, кас! и§је и га1јак? — 81а ргепо81 олћапје бера па уеПко 1ш1о?

— Бок1е ве окгеси ко1а т а в т е ? — б(;а уибе т а в т а , ка<1а 8е з(;алг1 и кге(,аиј е? — Ба1је! — 8ас1а си пагесПИ, с1а зе 8(;гој у г Го ерого кгесе. М1 с е т о 1С1 ирогеНо 8а т а 81п о т , ра с е т о 8уе, 8(;о 8 т о паибН1 јоб јес1ап рић ро(;угс1Ш. Оак1е; Р о 1 а § а п о п а р Н је с!!... (1Ј НоДи 8е ропоуј зуе, 8(;о је сЈјесГ уес ка/акх) — 81ој! — БаГ је! — 81 а 08(;апе и коИи, ка<1а ве уос1а 18рап? — Моге Н опс1а з(;гој с1а ве кгесе? — Ке т о г е . — 2а1о је §а ко11от и зуегј јес1па 818а 1ј ка (рокагијет), к о јо т зе \ос1а пас1окпасП, кас! је певШпе. — С1те па<1окпа§јији уос1и, кас1а зе ро(;го81? —

1 та \пае уг зИ рагшН 8(гојеуа, аН је пајгпатепШј] о\'ај 8<;гој. Оуај 8е б!гој гоуе 1окото11-уа. — Еес11ако! — 8ас1а си пагесНН, <1а ве 1окотоНуа јов та1о кгесе. Рак1е: ^арг1је<1!.. ВгГе!.. Зрогдје!... В г/е!... 8 р о г 1Је!.„ 81ој! — &1а в1е ук1јеН?— У1<1јеН 8 т о , с!а §е б1гој кгесе пека<1 Нг/е, а пекаН вропје. — Кас1а ве в1гој кгесе ћгге? — Опс1а, кас1а ризН то VI§е раге. — Јее1, 1ако је; 81гоје\м ве к г е с и г а /Н б Н о т ћ г / т о т , опак о, к ак о т 1 ћ о с е т о . А ко р и б П т о 12 рагпо§ ко11а У18е р аге, к г е с е ве 81гој ћ гге, ако р и ^ П т о т а п ј е р аге, к г е с е зе з1гој брог1је.

81а зат гекао? — КоПко је УгвП 81гоје\7а? — КоЈ1 је пај2патепИЈЈ1? — §1а је 1окотоИуа? — Кас1а зе 1окотоНуа кгесе ћгге? ■— Кас1а 8ропје? — Ђа1је! — 81а 8е <10§0(Н о п о т рагот, која роИзпе бер и рагпој 81ићИп1, гес1то, па Левпи б1гапи?__ РагНе! 8а<1 се1е гпаН . К а р г 1 је с 1 ! ...

Ки<1 осНаг1 р а г а ? —

Т ако

је ;

18р и 81а 8е.

Р о 1 г о в е п а 8е р а г а 1 в р и 8 1 а ко<1 1 о к о т о Н у е , к а о 1 к о с! е 1 г о ј е ^ а п а р а г о ћ г о с П т а . Кос1 с1ги§јћ рагп1ћ 8 1 г о ј е у а , к о јј ве п е к г е с и 8а з \'о § а т је в 1 а , к ао з1о ви 81гојеУ 1 и г а г п 1 т ( у о п п сата

1 т П п о у 1 т а , р а г а в е п е 18 р и б 1 а, п е § о е е

уосН

и је -

с Н т 8ис1. Р о п о у И — 1Ј 1 о т е 8е 8и<1и р а г а газМасП 1 г § и б п е и уос1и, 1е зе о р е ! ос1уо<Н и р а гш ко1ао, Ла зе опс1је р о п о у о р г е 1 у а га и р а г и . — К ес1 1о! — Т ај 8е 8ис1 г о \ е г ^ и б п ј а б Ш к о п с!еп 8 а 1 о г.

81а ј е

2 § и 8п ја б ? —

Ропоу1!

—

О уа

је

^о<1а

ћо1ја, јег је ргекарапа 1 бјвка, ке пе 08ка\'1ја гнкакуа 1а1оц'н ма с1пи коИа. — К ес 1 1о! —

81а зат геЈсао? — Кос! којтћ ае рагпЊ 81гоје\’а јврии1а ро 1гоуепа рага? — Ко<1 којјћ ве пе јвривћх? — Кис! ос1уос1е раги кос! 81а1гп1| рагоакгоја? — 8{,а је г^штјаб? *— /авко ае хоуе гдивпјаб? — 2ав1о је ћо1ја уос1а га рагоз1л’ој \/ 2§'штјаба, пец-о оћјспа уо<1а? — ЂаЦе! — Кас1а зи 1јисП оуако пабЈпШ раговкгој, којх је рпк1а<1ап га 8\'акј розао, 81:ас1озе г а г т 1з 1ја 1л, како ћ1 иро4пјећ1Н рагоз1:Г()ј га (јегапје ко1а. То је и робеЉи ћПо тг1о пе/цчхЈпо, јег гнје ћПо га 1о иге^јепЈћ сез1а. 8 1оца робезе иуа«јаН рагоу о / па /е1ј. кгабјпјсата, којј зи иро1;гећ1јаН пајрпје и гис1окорппа. Р гуи ге1јегшси паргаУ1ве и Е п а ^ е е к о ј, која је зраја1а Е 1 у е г р о о 1 ва М а п с ћ е з ^ г о т . Ка(1 1е ге1јегпјсе ро1;акпе 1 с1ги§е, (1а’§та(1е ге1јегп1се 1 ћгго зе газ 1г1 ге1јегп1са ро Е п ^ П езк о ј, В е 1§-1ј 1, М ј е т а б к о ј , Р г а п с и з к о ј 1 1. с1. В1а зат гекао? — (М је ви пајргјје иро1ге1:Лја\’аП рагпе з(гојеу е? — 1Ј којој (1г/а\ч паб 1Ш8е ргуи Је1јегтси? — К оје је §гас1оуе зраја1а? — 1Ј к о јјт а зе Л ггауата ћгго га81г1 ге1јегп1са? —

III. 2аз1о ви \а1га 1 уос1а и рагоз1гој и? — /аз1о 8е рагп1 ко1ао ргаУ1 ос1 јак1ћ ге1јегпП1 р1оба? — Хазко је уос!а 12 гдизпјаба ћо1ја га рагп1 ко1ао, пе^о оћ1бпа уос!а? — КаДа. 8е рот а к п е бер и зћлћћт па Нјеуи б1гапи, а кас1а па с1е8пи? — 8(а о1\7ага 1 га1л7ага ос1изке и рагпот уа1јки? — 2аа1о је јака ге1јегпа тоШ а и 8уег1 аа уеПкга ко1от 1 б е р о т и рагпој з!ићПт? — 2аз1о је рагп1 ко1ао еројеп 81ба1јк о т ? — 2аз1,о 8е рагпј »1гојеVI кгеси пекас! ћгге, а пекас1 брогјје? — IV. 81а је р агш з1гој? — К ако 8е г о у е р а г п 1 з1гој, в(о у и б е г е 1ј е г п 1б к 1 у1ак? — 8 (а је п а ј^ 1 а у ш је и р агп о^ 8(гоја? — 81а је рагп1 к о(ао? — А з1а р агп а 8(и ћП п а? —■ Кис! 1 с1е р ага 12 р а гп о ^ ко11а?— 81;аје и 8о ћ 1С1? — С 1 т е је б р о је п а р о т 1 с а !јк а ? — 8 (а је рогш са1јка? — К ак о 8е о (у а г а ји 1 га 1 у а га ји оп е с1VГје оД ибк е и р агп ој вЂићПш?

— С П те ј е з р о ј е п б е р и б ( и ћ П п 1 ? — А 6 1 т е у е П к о ко1о?

— 81;а р г е п о з ! § ч ћ а п ј е б е р а п а у е П к о ко1о? — К а к о 8е о к г е п е у е П к о ко1о? — Кас1а 8е р о к г е п е т а е ј и а ? -

V. а) Најсћпо 8ас1а па опи гаушси; 1ато с е т о рјеуа(ј I 1ор(а(1 8е!.... (Еор1апје 1 рјеуапје.)

1>) Рогес1ај1е 8е ро У1з т 1 и јесЈпи угв1и!__ — Рогог угв(ај 8е — зас!! — Пезпо 8е гаупај — зас1! — К агтак па

88 Нјеуо — ћајс!! — Кчке с!о!је — зас1! — 1Јос1ђоб1 ве — &ас1!

— 1Ј 1ете1јпј зћау -— зас1! — 11 вкор1јеп з!;ау — вас1! — Каг1аг — ћај(1' — с) 1Ј гс(1! — \'г8(ај 8е — ва с1! — Нјјсго ве гаупај — 8а (1! Кике па га те п а — ва<1! — Нцеуо гагтакп1 — васП — 1)е8по ве гаупај — ва<1! — Ро<Изоб1 ве — з а (1! — Когаб1 (Јеепот п оц от паргес! — 8ас1! — П еаиот поц'от пакга«' _— 8 а <1! — 1Ј г а гт а к гагтјбис 8к>ра1а — ћајс1! — 1Ј 1ете1 јт 81ау — ћајсР — Каг1аг — ћај <1! — <I) 1Ј гес1! — Угв1;ај 8е — вас1! -— Кике па гатепа — васП - 1Јевпо гагтакп1 — ва<1! — Ое8по 8е гаупај — ва<1! — Кике <1о1је — вас!! — 1Ма т је з!и зкирај — 8а<1! — је<1ап! — с1уа!

— И јеуо! — с1евпо! — Рогог. — 81,0 ј ! — 0<1тог! — 1гћгој1е ве — 8а<1! — 8 у1 , »ргУ1 « гике §оге — зас!! —• Кике с1о1је — 8ас1! — 8у1, »ргуј« с1ебпо пагаЈ кгеп! и <1уороуогки — ћајсП — Ха тјез1и 81ирај — 8ас1! — Рогог — 81 о ј ! — Оезпо кгепГ — засР — Каргес! 81ирај — вас!! — јес1ап! — <1уа! — јес1ап!

— с1уа! — П јето ! — Је зп о ! — П јеуо! — сЈезпо! — 81ој!

— 1Ј гаг1аг — ћајс1! —

Вгида 1ексјја. А .

Р ге§1ес1

г;к 1 а

а) Н1а 4геђа р п пах1,аV1 Ј Рагов^гој 1 вИка рагоз1гоја и ргевјеки 1 роргјјеко.

Р) Ка<1. а) А ко и к ј е т о го(1е и т а Ц рагоб1гој, којј 1гека с1а ј т а вуака Ј5ко1а и зуојој гћјгсј 1 г а р а Н т о зрЈгИ, в!гој 6е зе кге1аИ. !>) СггаИбИ р п к а г раго81гоја — 1окошо1Јуе. с) К ако зе ргауј ри1 га иеЦегпЈои?

В.

М е1осИ ск Ј

ро81ирак.

1. Рагг! — 81а в т о ибШ гас1пј1 ри1 \г Пг1ке? — Ос1је в т о гаг<>'1е(1аП рагпј в1гој? — Кој1 се 1т е п о у а 1Ј сПје1оуе 1окотоНуе?

— Нај<1е — N.1 — ИУеро. — 81а је с1ак1е рагпј з1гој? — 0<1је 8е 1о 21 \га1га? — 2а81о ве 1ог1? — 0<1је зе па1агл уос1а? — 0<1 бе§а ае ргауе рагп1 коИогг? — Кис1 осПагЈ сћт? — А ки<3а 1ор1о1а? - Р гј којој §е 1ор1оИ \'ос1а рге1уага и раги? — Ки<1а осПагл рага \/. раггши' ко11а? — РотЈзП! с1а 31 зас! кос1 1окотШуе

К!» ј (1а је бер па Нјеуој з1;гагп рагпе 81ићћпе. — Кгог који ге оДибки исј рага и зШППпи? — Кис1а се роНзпиМ бер?

81и опЛа иб 11п 2е1јегпа т о Љ а , в1:о је и 8 УС21 8а уеПк 1т ко1от.

1Ј коПко ае уеНко ко1о окгепе, с1ок сер рпје§'је ос1 Нјеуе зкгапе па (1е8пи еЈгапи. — 1Ј ро1а. — А и коНко 8е окгепе, с1ок бер с1о§је ос1 Певпе 8(,гапе иа Пјеуи 8(:гапи? — Оре! и ро1а. — 84а ргепоз! "Јћапје сера па уеПко ко1о? — 8 1 а уисе зкгој га 8 0 ћ о т , кас1а зе 8 (а \'1 и кгеН тје? — Н(,а ае с1оц'ац'ја 8а р о к о з е п о т р а г о т ? — Кос! којјћ 8е 81;гојеуа 18ри81а уоЈепа рага? — Кис1а ве ос1уосН \ч)с1епа рага косЈ 81а1пЈћ рагпјћ 81гоје\'а? — 81а је 2 §'и8 пјаб? — 2а81о је ћо1ја уосЈа 12 г§'изпјаба га рагп 1 ко1ао, пе§о оћЈспа УОс1а? — • Је81е П \Ј(1јеН ри1, к о јјт 1окото1л\га уибе тпоб^уо ко1а?

-

’/ п а ( е

П, к а к о

8е

р г а \ч

(а к а у

р и (,? —

\ е

/п а т о .

К т је Ш ј. — Оапаз с е т о ропоуШ о р а г п о т з^гој и, 1окото-

8уе, §1,о в т о гасћлј I ]>и( иб!П, га 1лт си у а т ца слЧс/епл рпкагаН , а пароз1је1,ки си уаз ])оибКЈ о 1оте, како 8е ргауГ ри1 га 2е1јегпЈси.

II. а) Рагг! — \Пс)јеП бке 1окото11уи па ге1јегп16кој 8(аШС1. Еуо јес1пе 1окото(ј\’е, вато је тапја 1 1о тпо§'о ри1;а тапја ос1 опе, §1;о 81;е је уМјеН, па 2е1јегшбкој 81ашс1. Еуо је, ра је гаг§1ес1ај1;е! — (Каг§'1ес1апје.) — Је Н паНка па опи уеПки? — К0Ј1 се пат рокагаП пјепе сНјеклге? — Најс1е, рокаг! зуе (Пје1о\те 1;е 1окотоНуе, које 1и унПб, а које з т о зропппјаН па геЦегшбкој зНткЈ! — (Р окагије у јзе ибегпка.) — Тако је, еас1а вке \Н(1јеН, с1а 8и 1и 8У1 (Пје1оУ1, као 1 па опој уеНкој 1окотоНуЈ. \ ’ЈсП(,е, како је та1епа, аП пЈ81а га1,о, н1о је опа тпоцчЈ |ш(,а тапја ос! опе 1окото1;1Уе, 81,о \'1ак 1јега, јрак се опа рге1е1Ш ргеко оуе воће. — НЈНј оус1је та1о Уос1е!... Ооћго, а ја 6и и1Ш еуо оус1је, та1о 8рП'П,а 1 гараПби §а... Тако, вас! је §'о1о\7о. - 1Ј 81о се 8е рге1,уагаи \'0(1а га пеко у п јете? Кис1а се скПагШ рага? — 8(,а се ибЈпШ рага, кас1а (1о§'је кгог <1е8пи оПизки и рагп1 уа1јак?

81а се и 1.81о с1оћа игасПИ 2е1јегпа то1ка?.... 81а ае 1о (1о§осН? — Рге1е1Ј б1гој ргеко воће.

-

81а

§а 1јега?

- Рага.

6) Рагг ЛаГје! — 8ас1а с е т о сг1егет рпкагаН 1окото1л\и. Ја си сг1а(л па 1аћН, а VI и 8 У0 Ј1т ћПјегпЈсата. ЛП ргјје, пе§'о 81о робпето сг1аИ, гаг§1ес1ај1е оуе с1\мје нПке! |1161(о1ј рокаге зПке 1окотоНуе, а ибепјсј роцацјаји мјеме сПје1<}уе; пко пе ро§'ос!е коца сНје1а па вПката, рока&е мп ве.) Г)он1,а!

90 1гуасН1е М јегш с е!.... РагЈ! — Ос1је ве Уос1а ргекуага и раги?

— 1Ј р а г п о т ко11и. — Еуо ко§а (сг1ат) рагпоу ко11а!... \'асг!ај1е рагпј ко1ао!... §1а је и ко11и? — 1Ј ко11и »и ћ а к г е п е с ј ј е у ј , а око пјЊ је уо<1а. — .Јевк, 1 1е сцеУ 1 1еки (сг1,ат! оуако!... Х асгијке 1е С1је у 1!... 2аз1о ви С1је у 1 и ко11и! — 2а1о, с1а кгог пј1ћ рго1аг1 сНт 1 1ор1о1;а. — Кис1 ос11аг1 сНт. — Кгог С1Јеу 1 и с П т п ја к . — Еуо 1 (сгкат) сП тпјака!... Хасг(,ај1е сНтпјак!... Ос1је зе 1ог1 уакга? — К а с1ебпој §1,гаш. — Јев1, уа1га зе 1о &1 па с1евпој з^гапј еуо оус1је, §с1је си пасгШ1 (сг4ат) р 1 а т е п !._ \ 71сП1е, како р 1 атеп НГе! — Касг1;ај1;е р 1 атеп !... Кис1 Јг1аг1 рага 12 ко11а? — Кгог је с !п и с 1 је у и р а г п и з1 ;и М т и . — Еуо си пасг1аН 1и С1је у 1 рагпи вШННпи.... Хасг1ај1е сјјеу 1 рагпи з1,ићНпи!... Во1аг1 Н рага пероагеЈпо 12 с1јеу1 и рагпи з1ићНпи? — N6 (1о1а/л; рага (1о§је р п је и јес!ап ргое1;ог. — Тај ае [)г‘оз1ог гоуе зоМса Ш к о г ш П о . — РопоуИ — Оус1је је 1ај (сг1;ат) рго§1ог — (,а зоћјса.... Хасг1;ај1е еоћш и!... 81а је и зоћга? — 1Ј зоћЈсЈ је р о п и с а 1 јк а . — С 1те је зројепа ротшса1јка? — Р о т 1са1јка је зројепа б е р о т и рагпој 84ићНп1. — Оуо је (сг4ат) 1а ропПса1јка, која је ргјбугзбепа га бер.... Хасг1ај1е рот1са1јки, као I бер!... Т и зи 1 опе с!Vхје о Д и в к е — опа с1уа о1;уога, кгог која и1а21 рага и рагпи в1мћНпи, 1е роНзкије бер, вас1 па Нјеуо, за(1 па с1ебпо. Еуо си јћ оуако (сг!ат) пагпабШ ... КагпабНе (1уа о1уога, кгог која Јс1е рага и 8{,ићНпи!...

1)оз1а ш о пасгШИ — I)а \' 1(П то коуа јипака, којј се п а т 1о зуе Пјеро с1а ропоуј! — Кој1 гпа? — Ја, ја ... — Пајс1е рокаГ 1 8Уе ро геНи, §1о з т о пасгкаН — N.1 — НајДе рокаГ 1 1 Н — N.1 — Јоз — пека <1о§'је рокагаН — N.1 — Рагг ЛаЦе! — К ес1то, с1а је бер оуНје, па Нјеуој 81гап 1 з4и1зИпе. — Кис1 и §је рага и зШћНпи? — Р ага и§је и зШћНпи кгог оуај Пјеу 1 о1уог. Кис1а роНзпе бер? — Рага роНбпе бер па с1е8пи б1;гапи. — Јеб1, а и 181о (1оћа р о так 1 а 8е 1 ротЈсаЦ ка, 1е гакуогПа опај Пјеуј о!\’ог, а о(л7оп1а оуај с1е8П1. — Р опоуј! 81а зе с1о§осП, кас!а рага и§је кгог Пезш о1;уог? — Рага опс!а роИзпе бер па1га§ — па Пјеуи з1;гапи. — Р опоуј! — Јез!,, 1 Нок бер с!о§је па Пјеуи 81гапи, НоНе зе 1 рот1са1јка ротак1а, 1е гаЦТоп1а (1ез1И о1\тог, а о1уои1а Пје\п. - Ропоуј! — Кис1а 8ас1а пауаН рага? — 8ас1а рага пауаП кгог НјеУ1 о!уог 1 роНзпе бер па (1(‘8ио. Г>а; а рот1са1јка 8е оре1 р о так 1а 1 1ако рага уеП кот П г г т о т роНзкије бер, зас! па Пјеуи б1гапи, зас! па Језп и а(гнпи. Роиоуј!

91 Шсгдјепје. - К0Ј1 се паш зас1а Нјеро кагаИ, како «е оуај бер р о тјб е а т о 1 1ато, Дезпо 1 Нјеуо? — Најс1е — N.1 — (Рокагије.) — Боћго. — К ес1то, Ла је бер па Нјеуој в1гап1 аЂићНпе. Кис1а се ис1 рага и уаЈјак? — Кис1а се роНвпиН бер? — Кас1а се зе га1уог!11 1ај Пјеуј о1лтог ? — 81;а «'а га^уага? — Рогшса1јка.

— Ки<1 и1аг! рага и \?а!јак, кас! је бер па сЕевпој 81гаги? — Кис1а роНзпе бер? — Кас1а ве га!уоп Левги о1уог? — 81а о1\'ага 1 га(лгага опа <1уа о1уога? — Ва1је! — 81а је рпбугзсепо га сер и рагпој зШћНш? Јака ?,е1јегпа т о 1 к а . — Еуо (сг!ат) 1е ге1јегпе тоШ е!... Како 1г1аг1 1а то1ка 12 рагпе вШђНпе?__ Та т о !к а Јг1агЈ 12 рагпе 81ићНпе пергосЕизпо 1 ј. 1ако Ијевгпт о!уогот, <1а т п п о 1и т о !к и пе т о г е ш та1о раге ггаси 12 з^ићНпе 111 уагс1ића ис1 и пји. — Ропоу1! — б т г е је вројеп сНи<?1 кгај 1е ге1јегпе то^ке? — бројеп је о -1ауш т к о !;а б ет Ш у е П к 1 т к о 1 о т . — Еуо (сг!ат) 1е јаке &е1јегпе то1ке 1 уеНко§’ ко1а!... Касг1ај1е то1ки 1 ко1о!... Ка 8к> ргепааа ^Љапје бера 1а 4е1јегпа т о Љ а ?

- Оа; {а ге1јегпа то1ка ргепаба »чћап.је бера па уеПко ко1о, које § о 1 е т о т вуојот 8пац;от рокгесе вуа ко1а. — РопоуН — 81а вто пасгШГ? - Нај<1е, с1о§Ј1 а т о 1 рока21! - Рокагл бер и 8(,ићНт? - 8ас1а рокагл 2е1јегпи то!,ки? С1т е је 8ројепа 1;а ге1јегпа тоЉ а ? — Ха §1,0 ргепозј «лћапје? — бћа рокгесе уеПко ко1о, каЈа ее 8(;аУ1 и кге!апје? — Ва1је! — Ос1је ве зуе кгеси 81;гојеУ1 уос1епот рагот; коЈ1 гпа? — 1Ј г а г ш т 1 у о г п 1 с а т а , т П п о у 1 т а , па р а г о ћ г о с П т а 1 па 2е1јегп1с1. — Р опоу1! — Кос1 з 1;а 1п 1 ћ рагов!,гоја, ч!ак1е кос1 оп1ћ и (;уогп1с а т а 1 т ћ п с т т а , рагп! је ко1ао иг1с!ап и 0§пј1§1;е, с1а §1;о т а п је 1орНпе §ић1. — Р опоуј! — 1)е 1 Н! — Јоз ј Н! — Кос1 р о т 1 б п 1 ћ рагпЈћ 81гојеуа, с1ак1е кос1 ге1је2п1се 1 па рагоћгосПта, Јс1и угиси рПгнт јгцагапја, кгог т п о ц е ћакгепе С1је у 1 и рагп1т коИоуЈта, око кој!ћ је уос1а. - Р опоуИ — 1)е 1 Н — N.1 — Јо§ г 1,г — N.! с) Рагг ЛаЈје! — Кагаси у а т , како ве ргаУ1 ри1 га ге1јегшси. — УеНк1 је розао с1јесо, <1ок зе рпгесН ри1 га 4е1јегшси. Ргјје 8уе"а с1о§-ји т је г ш с 1 — Јп/лиЈјег!, <1а рге§1е<1аји окоНси, кис1а патјегауаји ге1јегп1си ргоуееН. ОвоћНо раге па 1о, <1а ри! ћис1е 81о кгаб1, јег се 2;е1је2П1са ћШ јеШпЈја. Кас1а тјегпЈс!

1о 1гт јеге , опс1а пасг1аји р1ап, ос1 ргШке опако, како а т о пи сг!аН 8ко1еки ћазби 1 аућји. Ка<1а је р!ап §о1оу, оп<1а <1<>кји

гасШсЈ, 1е рогаупаји ри1; ћгс1а бкораји, а с!оНпе пазри. Ако ви 1)гс1а ујвока 1 с1и§абка, оп<1а 1ћ ргокораји. То §и ргокор1 1Н {ипеН.

8(.а ви 1ипеН? — Ако у о с Н ри( ргеко г!јеке, опс1а ргауе ге1јегпе тозЈоуе. — Р опоуИ 8Ш зат гекао? — Ко рге<>'1ес1ауа окоНси, кис1а 8е п а т јегауа ргоуевИ Ге1јегшси? — Ка б1о раге т ј е г п 1 С 1 , ка<1а сгкаји р1ап? — КаД је р1ап уокоу, в1а ве опс1а гасН? — 81а исЈпе гас1п1с1 о<1 ћгс1а 1 ЈоНпа? — ОсТје ве ргауе ргокорј Ш 1ипеН?

— А §'с!је Ге1јегп1 тов1оУ1? — ВаГје! — Кас1а ви 1ипеН 021с1а1п (вуоНап1) 1 ри1 рогаупа!, опс1а ве ровре вНтпт к а т е п о т . Ро к атеп и ро1а/и с1гуепе §гес1е, па које ве рпбугв1» кгабпјсе, које 1еки иврогес1о.

81а зат гекао? — Кас1а ровјраји ри1 вНпЈт к а т е п о т ? — 81а ве ро1а2е ро катепи? — А в1а ро (1гуеп1т отесЈата? 0(1 бе§а ви 1габшсе 1 какау т г је тецјизоћпј ро1огај? б11а ве б1апак јг бНапке.

III. а) 2ав1о ве иутјје уос1а и рагпот ко11и 0(1 ћакгетћ сјјеуј? — 2авк> УО(Н с1јеу 12 рагао§' коИа и воћјси Ш когтПо?

— 2ав1о је рот1са1јка рг1бугвсепа га бер и рагпот уа1јки? — С е т и ви опа с1уа о!уога и рагпој в1ићПп1? — 2ав1о је бер и а1ићНш вројеп ва уеПкЈт ко1от? — 2ав1о ве рагп! в!гој кгесе пекас1 ћгГе, а пекас! вропје? — I) 0 б е т и в т о с1апав ибШ? — 0 рагов1гоји. — Раговкгој је 1г и т 10 ЕпцЧег Ј а т е з Уа11. Оп је в1екао ујебПи в1ауи 1 пеитг1е гав1и§е Н јет вуојјт 1г и т о т . АН VI рогпаје!е јов ј с1ги§ е 1г и т е . Кој1 ви 1о? — 8(атраг§1уо. — Јев1; ко 1г и т 1 в1атрагв!уо? — КаЈа? — ОЛје? — С е т и п а т је? — КоЈ1 јов 1г и т рогпајев? — Р огп ајет 1г и т ривбапо§' ргаћа. — Ко је јгигто ривбап1 ргаћ? — Ос1је 1 кас1а? — С е т и п а т је ривбапј ргаћ? Је Н 1 1ор1отјег 1г и т ? — 81а гпав о п јети ? IV. КоНко в т о јг и т а паћгојаН? — З у а к ј је о у а ј 1г и т ос1 п е о р 1В1 ^е угЈје(1 п ов 11 га б о у је б а п в ^ у о , ра је 1ако I р а г п 1 в !го ј. — Х ј 1т е т о Г е т о ћ гго ри1оуаИ 1 ро к о р п и 1 ро уо<П, п ј 1т е ћ гго в а 1 је т о в1Vс&г 1 и пајс1а1је кгај е у е , а о ћ а у 1 ј а т о ј п а ј!е Г е р ов 1оуе. — V. а) Како ве ргхкагије Ге1јегпЈбк1 ри1 па гет1јоу1сПта? К(|ј(> ни §1аупе ргиуе и павој Јотолчпј? — РокаГ1 па гет1јо\ч(1 и? (>в1т Ић рги§а, вко 81 Јћ ва(1а рокагао, §о1оуа је 1 рги#а Загајоуо Цуас, која се ве пазкого ргес1аН рготе1и.

8 у с 1(‘ ргиуе /па1п() ипарге§јији 1г§0У1пи ј рготе!.

к) Х исЈопеО са. Ја зоросеш, гуЈгсНт уг1о ћНго т јб е т . — (2 е 1ј е г п 16к 1 у!ак.1

1 р 81б е т ,

зПап

V. НЕШТО 0 СВЈЕТЛОСТИ, ЊЕНИМ ЗРАКАМА II ПРЕЛАМАЊУ. Првн лекцпја. А. Преглед рада. а) Шта треба аа рад! Свијећа, даска, струготииа, комад дебеле хартије, чнсто стакло, мутпо стакло, папир иамазаи уљем и папир иамазаи машћу.

?) Рад. а) Тпјела или имају свјетлост или свијетле иозајмљеиом свјетлошћу. б) Тијела су ировидна, ирозрачна и иепровидпа. в) Свјетлост се простире иа све стране. г) „ „ „ „ „ „ п у правим лпнпјама, које се зову зраке.

Б. Методичкп поступак.

1. П ази! — У које нам је годпшње доба најтоплије, а у које најхладнпје? — Ш та радпмо зпми, да нам је у собп топлије? — Ш та мећемо у пећи? — Ш та нам даје то горнво?

- Т о п л о ту . — Када метнемо дрво на ватру, шта се догодп с њим? — Загрпје се и почне горјетн. — Ш та осјетимо сједећп близу ватре? — Топлину. — А шта виднмо гледајући у ватру?

— С в јет л о ст . — Видимо ли свјетлост прнје, него што почне горјетн? — Од чег« све впдпмо свјетлост? — Од ватре, запаљене свијеће и лампе. — А шта нам даје највећу свјетлост ? С унце. — Чему нам јс свјетлост? — Зашто дакле палимо свпјеће и лампе по собама и улицама? — Ш та нам свијетли дању, а шта ноћу? — Имају ли свјетлост дрво, камен, земља? А видимо лп та тијела? — Видпмо ли дакле предмете н који пс мају своје свјетлости? — Зашто пх видимо?...

1 )4

Навјештај. — Данас ћемо учити нешто више о свјетлости, иа ћете доннати, зашто виднмо н она тијела, која немају своје свјетлости.

II. а) П ази! — Гдје смо сада? — Виднмо лн један другог? — Бисмо ли се видјелп у тамној кућн? — Који је дакле узрок, да тпјела вндпмо? — С в јет л о ст је узр о к д а т и јел а видим о. — Понови! — Реци једно тијело, које само свијетли! Сунце. — Ко зна још које? — Запал.ена свнјећа, лампа, ватра. — Чпјом свјетлошћу свпјетле та тпјела? — Својом свјетлошћу. — Т п јел а , која с в и је т л е својом св јетл о ш ћ у , која д а к л е им ају св о ју с в је т л о с т , зо в у се и зв ор и св јет л о ст и .

— Поновп! — Понови и ти — Н .! — Именуј неколико извора свјетлостн! — Д е и ти -— II.! -— Даље! — Рецп неколико тијела, која немају свјетлости! Дрво, камен, земља. — А впдимо ли та тијела? — Дању видимо, а ноћу не видимо. — Зашто их видимо дању? — Зато, јер пада на њих сунчана свјетлост, коју та тпјела расппају на све стране, на површпнн својој. — Понови! — Још — Н.! — А вндимо ли понекад п по ноћп та тпјела? — Впднмо. када је мјесечина плн кад упалпмо свијећу, лампу. — Тако је; зашто дакле видпмо тијела, која немају свјетлости, рецп још једноћ?!

— Зато, јер на њнх пада свјетлост од свнјетлих предмета. — Рецп и ти! — Чпјом дакле свјетлошћу свијетле тампа тијела?

— Туђом. — Да, там на су тп јел а и озајм п л а с в је т л о с т од с в и је т л и х п р ед м ет а , те с в и је т л е позајм љ еном св јетл ош ћ у.

— Реци тако! — Рецп и ти! — Још — нека рекне — Н .! — Шта сам рекао? — Ш та јс узрок да тијела видимо? — Наброј неколико извора свјетлостп! — А сада неколико тијела, која свијетле позајмљеном свјетлошћу! — Која познајеш свијетла небеска тпјела? — А која тампа? — Каквом по томе свјетлошћу свпјетли сунце, а каквом земља и мјесец? — б) Даље! — Ш та има пзмеђу мене и вас? — Нма ваздуха. — Види ли се кроза њ? — Види. — Зашто? — Јер је ваздух провпдно тпјело. — Рецп још које тијело, кроз које се види? — Чисто стакло, бистра вода. — Зашто видимо кроз та тијела? — Зато, јер кроз њих пролазп свјетлост. —- Како још кажемо? — Кажемо, да та тијела пропуштају свјетлост. —Јест. Како зовема тијела, која пропуштају свјетлост? — Т нјела, која п р о п у ш т а ју с в је т л о с т , кроз која д а к л е видимо, зовем о п р ов и дн и м ти јел п м а. — Понови! — Д е п ти — Н.! Још — II.!

‘ >5

Даље! — Склонп се за таблу — Н .!... Видите ли га садаУ — Не видимо. — Зашто? — Зато, јер га је табла заклонила. Пропушта ли дакле табла свјетлост? — Не пропушта. — Да, табла не пропушта свјетлости, него је задржава, за то га п не видимо. — Рецн тако! — Рецп још које тако тијело! — Камен^ жељезо, земља. — Каква су та тијелз зато, што кроз њпх не видимо? — Непровидна. — Ш та су дакле непровпдна тијела?

— Т и јел а , која не п р о п у ш т а ју с в је т л о с т и , к р оз која д а к л е не видим о, зов у се н е п р о в и д н а тп јел а. — Рецп тако — Станко! — Реци и тп — Бранко! — Још — нека рекне — Ранко! — • Даље! — Ш та је ово? — Танка хартпја. — Отворп чптанку п положп ту хартију по штампаним ппсменима!... Вндпш ли шта? — Видпм, али не видим сасвим добро. — Пролазн ли дакле свјетлост, кроз танку хартпју? — Него? — Пролази, али слабо. — Како пролазн кроз ово мутно стакло?__ Слабо. — Како ћемо друкчије рећи? — Дјеломице. — Ево комада паппра, којн је уљем намазан. — Погледај кроза њ!__ Како пропушта свјетлост? — Дјеломично. — Погледај н кроз ову хартију, која је машћу намазана!__ Како пролази свјетлост? — Дјеломично. — Лијепо. — Како се зову тпјела, која дјеломично нропуштају свјетлост? — Т и јел а , која дјел ом и ч н о пр оп уш т а ју св је т л о с т , зо в у се п р о зр а ч н а ти јел а . — Реци тако!

- Реци п тн — Здравко! — Д е и ти — Славко! — Још нека рекне — Ж арко! — Даље! — Ево једне дашчпце! — Видиш ли кроза њу? — Какво ,је дакле тијело? — Непровндно. — Бпсмо ли моглп ову дашчицу стањити? — Како? — Којп је гледао, како столар прави од дебеле даске танку? — Како он то правн? — Чнме прави? — По колико струготпна (лпстова) одљушти од даске?

— Ево једне струготине! — Погледај, кроза њ у !__ Како пропушта свјетлост? — Дјеломично. — Какво јо дакле тијело? Прозрачпо. — Како смо добили то прозрачно тијело? — Добили смо га, када смо стањпли непровидно тијело. — Понови! — Може ли дакле непровпдно тпјело постати прозрачннм тпјелом?

— Како? — Н еп р о в п д н о т п јел о п о с т а н е прозр ачн пм тн јел ом , ако се стањ п. — Понови — Мале! — Д е н ти Брало! - Још н ти — Тале! — П/ит сим рскао? — Како зовемо тијела, кроз која нидимо?

Како опа, кроа која по вндпмо? — А како зовемо она тијела,

К'|)(К1 која елабо видимо? — Именуј иеколико ировидних тнјела! Оада неколико непровидних! — А ти именуј неколико ирозрачних тијела! — Како иостаје прозрачно тијело од непровидног тнјела? — в) Даље! — (Запалим свнјећу и ставим је на прозор.) — Вндимо ли пламен од свнјеће? — Дођн амо — М пле!... (Заклоним свијећу комадом дебеле хартије.) — Виднш ли сад пламен од свијеће? — Пе видим. — Зашто? — (Пробушпм три рупице иа том папиру једну под другом у даљини од 2 дм.) — Погледај кроз најгорњу руппцу!.... Видиш ли сад пламен од свнјеће? Впдпм. — Ево канафе! — Провуцп је кроз ту рупицу, а тн је Н. повуци чак до пламена од свијеће!__ Тако, сад затегните канафу!... Какву нам црту прпказује затегнута канафа? — Праву црту. — Како мора стајати твоје око, руппца п пламен од свнјеће, да вндиш пламен? — У правој црти — правцу. — (Исти поступак н код друге н треће рупице.) — У каквим се дакле цртама иростире свјетлост? — У правим цртама. — Замијени ријеч црта линијом! -— Како се дакле простире свјетлост од свпјетлих предмета? — С в јет л о ст од с в и је т л и х п р ед м ета п р о ст п р е се у правнм л и н и јам а. — Поновп! — Још и ти - Н .! — Како кажемо, када пане нешто свјетлостп н. пр. на књигу: шта паде на књпгу? — Сунчане зраке. — Како се по томе зову линпје свјетла? — Л и н и је се с в је т л а зов у зр ак е. Рецн тако! — Ш та су зраке? — Д е сад одговори потпуно, у каквпм се линпјама простире свјетлост од свнјетлих предмета?

— С в јет л о ст се од с в и је т л и х п р ед м ет а п р о ст и р е у п р а вим л и н и јам а, које се зов у зр ак е. — Понови! — Понови и ти! — Д е још и тп! — Шта еам рекао ? — У каквим се линпјама простире свјетлост од свијетлих предмета? — Како смо дознали, да се свјетлост иростире у правим линијама? — Ш та зовемо сунчаним зракама? — ,') Даље! — (Запалим свијећу п ставнм је насред собе на 1,'лупу.) Впдите лн свп пламен од евпјеће? — Видимо. — Зашто? Јер се свјетлост распростире на све стране. -— Како сс даклс распростире свјетлост од свпјетлпх предмета''1 — 1<вјеглост од св н је т л н х п р сд м ет а р а сп р о ст и р е се на све стран с. Поновн! — Д е н ти — Н.! — Чнта се прва трећина чланка нз читанке.

III. Какпом свјстлошћу свијетле сунце, ватра н запа.твсна смпјјоћа? А какпом аомља, мјесец п камен? — Када видимо

«17 она тијела, која немају свјетлости? — Зашто их видимо? Пспореди провндна тијела са прозрачним и неировиднпм тпјелима! Како непровидно тијело постаје прозрачним тијелом? Докажи, да се свјетлост од свијетлих предмета простнре у правим линијаиа! — А ти докажп, да се свјетлост простпре на све стране! — 1\г. Т и јел а, која сама св и јет л е, зо в у се и зв ор и св је т лости . — Поновп! — Именуј неколико таких тијела! — Т ијел а , која н ем ају св о је с в је т л о с т и , с в и је т л е п озајм љ еном св јетл ош ћ у. — Поновн! — Реци неколико таких тијела! —П р о в п д н а су он а т и јел а , која п р о п у ш та ју свјетлост., кроз која д а к л е видимо. — Рецп тако! — Именуј неколико провИдних тијела! — Н еп р о в и д н а су она ти јел а, која за д р ж а в а ју св јетл о ст, кроз к оја д а к л е не видимо. — Понови! — Наброј некоја! Т и јел а , која д јел о м и ц е п р о п у ш т а ју с в је т л о с т , кроз к оја д а к л е дјел о м и ц е в и ди м о, зов у се прозр ачн им тијелим а. — Понови! — Наброј неколико таких тијела! С в јет л о ст од с в и је т л и х п р ед м ета п р о ст и р е с е у правим линијам а, које се зо в у зраке. — Понови! — Како смо то дознали? — С в јет л о ст од с в и је т л и х п р ед м ет а прост и р е се на све стр аи е. — Понови! —• Како то знамо? V. а) Какво је тијело мјесец? — Тамно? — Зашто га некад видимо? — Јер га сунце освијетли. — Како кажемо, када видимо мјесец по ноћи? — Кажемо, да је мјесечина. — А како кажемо, када не видимо мјесеца по ноћн? — Нема мјесечине; тамно је. — Како оно кажу, ако се по ноћи ама баш ништа не види?

— Не види се прста пред оком. — Како још? — Тамно је, као у рогу. ;— Па кад је мјесец тамно тијело, зашто прн мјесечинп видимо друга тамна тпјела, као н. пр. кућу, земљу и т. д. — Зато их видимо, јер је мјесец освјетљен од сунца. — Али није кућа, земља; како је то? — Зраке се-одбију од мјесеца и дођу до тих предмета; од њих се опет одбију и дођу у иаше око, и тако видимо тамна тијела. — Тако је. б) Задаба. — Напишите 5 провндних, 5 прозрачнпх, а 5 непровидних тпјјела!

7

98

Друта лекција.

А. Преглед рада. а) Шта треба при настави ? Вода у чаши, шгапић, сочивка, новац од 10 х, уска посуда, испупчепа сочивка, издубљена сочивка и стаклена призма.

Р)

Рад.

А) 1. Ако спустимо штапић до половице косо у воду, видимо га као сломљен. *2. Ако црту гледамо кроз призму, видимо је више напријед и горе.

3. Ако улијемо воде у посуду, видимо новац од 10 х, док га прије нијесмо видјели.

4. Преламање свјетла. (П о у к а .)

Б) 1. Кро« стакло па прозору видимо предмете на исгом мјесту, гдје и јесу.

2. Округла стакла са кривим површинама зову се с о ч и в к е .

3. Издубљена и испупчена сочивка. (Поука.)

Б. Методички иостуиак.

1. а) П ази! — П1та је узрок, да тијела видимо? * Именуј нека тијела, која сама свијетле! — Сад некоја, која свијетле позајмл>еном свјетлошћу! — Која тнјела зовемо провидним тијелима? — Која прозрачним тијелима? — А која непровидним тијелима? — У каквим се линијама простире свјетлост? •— Како смо то дознали? — б) Је ли кад год који турио косо штапић у воду? — Јесам ја, ја... — Како си га онда видио? — Видио сам га, као сломљен.

— Зашто се види као сломљен? . . . . Навјештај. — Данас ћу вас поучити о томе, зашто се види штапић као сломљен, ако га донекле косо туримо у воду. П. А) 1. П ази! -—• Ш та је ово на столу? — Чаша с водом. — А шта је ово? — Прут, штапић. — Узми овај прут, па га спусти косо у чашу, а ви гледајте, па реците, какав се в и ди ?!.. Какав? — Види се као сломљен. — На коме мјесту?

— Баш ондје, гдје престаје вода. — Како нам се чини онај дио у води према овом над водом? — Чини се већн и већма кос. Усправи штап!... Видимо ли га сада, као еломљен? — Не видимо.

2. -Даље! — Нацртај на папиру правац, па га погледај са стране кроз ово дебело стакло!... Какав ти се види тај правац? — Је ли на истоме мјесту, на коме стоји и на папиру?

— Није. — Него? — Више напријед и горе.

55. Даље! — Ш та је ово? — Комад од 10 х. — Ево 1*у га ставнти у иосуду, па дођи и стани овдје - Н .!... Сад гледај!... Видиш ли тај новац? — Не видим. — (Налијем воде у посуду.) Видиш ли сад тај новац? — Видим. — Да, чим сам улио воду, одмах си га опазио, а сад реци, јеси ли га опазио на истоме мјесту, гдје је био? — Нијесам, него мало више.

4. Даље! — Повратимо се опет штапу у чаши? -— Какав видимо штап тамо, гдје вода престаје? — Као сломљен. — Заш то!... Пада ли свјетлост на штап, који смо косо спустили у воду? — Видимо ли онај дио штапа, што је у води? — Зашто га видимо! — Јер од њега долази свјетлост. — Куда пролази свјетлост од дбњег дијела штапа? — Кроз воду. — Па куд онда доспије? — У ваздух. — Ш та је гушће или вода или ваздух? — Вода. — Када сте то чули? — Онда, када смо учили о ваздуху. Ш та мислите, куд је лакше проћи свијетлим зракама: или кроз воду или кроз ваздух? — Кроз ваздух. — Зашто? — Гдје ће зраке више скренути са свога правца? — У води. ■— Остају ли дакле зракс у нстом правцу прелазећи нз воде у ваздух и обратно из ваздуха у воду? — Не остају. •— Ш та је дакле узрок, да нам се штап, косо турен у воду, чини сломљен? — Правац свијетлих зрака. —1 Како бисмо могли рећи, шта бива са зракама свјетла, када прелазе из једног тијела у друго тијело? — Мијењају свој правац. — Врло добро. — То мијењ ањ е п р ав ц а, к а д а с в је т л о с т п р ел а зи из је д н о г т и је л а у др у го , н а зи в а с е прелам ањ е св јет л о ст и . — Реци тако! — Реци и ти — Н.! — Још — нека то рекне — Н .! — Иретрее? — Зашто си дакле видио штап до половице турен у воду, као сломљен? — Зашто си видио новац у посуди, када сам налио воде у посуду? — Зашто видиш нацртаи правац са стране гледан кроз дебело стакло, мало више горе и напријед? — Гдје по томе видимо пијесак у води? — Нешто више и ближе површини, него што у истини јест. — На што дакле мора пазити ловац, када стријеља рибу у води? — Мора пазИти на то, да мјери под рибу. — Зашто? — Јер се види ближе површини воде због преламања свјетлостп. — Тако је. — Б) 1. Пази даље! — Ми рекосмо, да се свјетлост прслама, прелазећи пз једног тијела у друго. — Д е сад реци, ломе Ли св еуичано н друге свијетле зраке, када пролазе кроз стакло? Ломе. Д с поглсдај на овај штапић кроз стакло на проиору!,

7*

10 0 Каво гн нплпшУ _ Како је то, да ми видимо кроз стакло на прстору предмете на истом мјесту, на ком и јесу?__ Зато, што еу ст а к л а тан ка, те с обје ст р а н е р авн а н и ст о см јер н а , па лраке, како у ђ у , онако и и за ђ у с врло малим ск р ет а ц,ем. Понови! — Поиови и ти — Н.! Још — II.! 2. Дпље! — ПГта је ово? — Какво је ово стакло? Оно је стакло округло. — Опипај га, па рецп, јесу лп површине овог стакла истосмјерне? — Нпјесу. — Какве су те површпне? Криве. — С так л а са кривим површ и нам а зо в у се сочивке. — Понови! — Понови п ти! — Треба да зпате, да не морају обје површине бити криве; да се такво стакло зове сочивка, доста је, да је једна површина крива. — Понови! Ш та је сочивка? — Какве су површине у сочивке? 3. Даље! —- Каква је та сочивка, што је држиш, у средини? — Избочена. — Како још кажемо? — Испупчена. — Како ћемо је звати према томе? — Испупчена сочивка. — Ш та је испупчена сочивка? — О к р угл о ст ак л о, к оје је у ср еди н и д е б љ е , а на к р ају тањ е — и сп уп ч ен о, зов е се исп уп ч ен а сочивка. — Понови! — Понови и ти — Н .! — Још - Н .! — Опипај ову другу сочивку.... Гдје је дебља? — На крају • * *' — А каква је у средини? — Издубљена. — Како ћемо је зато звати? — Зваћемо је издубљеном сочивком. — Ш та је дакле издубљена сочивка? — О к р угл о ст а к л о , које је на к р ају д еб љ е, а у ср ед и н и тањ е — и з д у б љ е н о , зов е се и з д у б љ ен а с-очивка. — Понови! — Понови и т и — Н .! — Још — Н.! — Чита се дотични дио чланка из читанке. Ш. Зашто ловац не устријели рнбу у води, ако мјери право у рибу? — Зашто нам се рпјеке чине плиће, него што у истини јесу. — Зашто кроз стакло на прозору видимо иредмете опакве, какви и јесу? — Има ли разлике пзмеђу пздубљене и испупчене сочивке? — Која је разлика? — Има ли сличности међу њима?

— У чему су сличне? — IV. М ијењ ањ е п р ав ц а, к ад а с в и је т л е зр а к е п р ел а зе из је д н о г т и је л а у д р у г о , зове се п р ел ам ањ е св је т л о с т и .

— Ш та је преламање свјетлости? — О к р угл о ст а к л о са кривим површ инам а зов е се сочивка. — Ш та је сочивка? —С очи вк а, која је на к р ају д е б љ а , а у ср ед и н и тањ а; зов е се п зд у б љ е н а сочивка. •— Ш та је издубљена сочивка? —

101 С очивка, која је у с р ед и н и д е б љ а , а на к р ају т а њ а , зо в е се и сп у н ч ен а сочивка. — Ш та је испупчена сочивка? К р о з ст а к л о на пр озор у видим о п р ед м ет е онак во, какви јс с у , јер је ст а к л о тан к о, а површ иие тек у и с т о см јер н о , па се свпјјетле зр ак е врло слабо ломе. — Зашто видимо предмете кроз стакло на прозору онакве, какви п јесу? — Забиљежите то у биљежнице!

V. Када мијењају свијетле зракс свој правац ? — Ш та је преламање свјетлости? — Како се зове округло стакло са кривим површинама? — Како се зове сочивка, која је на крају дебља, а у средини тања? — Ш та је исиупчена сочивка? — Зашто видимо кроз стакло на прозору, онакве предмете, какви и јесу? Одговорите гшсмено на та пптања!

Трећа лекција.

А. Преглед рада. *) IIIта треба при пастаки? Сабириа и расипиа сочивка.

■Р)

Рад.

1. Исиуичеиа сочивка сабира свијетле араке у једиу тачку, која се зове ж и ж а . — ( С а б и р н а с о ч п в к а .)

2 . Издубљеиа сочивка расииа свијетле зраке. — ( Р а е и п и а с о ч и в к а . ) • 2 . Сабпрпа сочивка увекава предмете у жижиној даљини.

3. Расипна сочивка умањује предмете.

Б. Методички поступак.

I. а) Л ази! — Када свијетле зраке мијењају свој правац?

— Ш та је преламање свјетлости? — Како ее зову округла стакла са кривим површинама? — Треба ли, да су обје површине криве, па да се округло стакло зове сочпвка? — Ако су у сочивке обје површине пспупчене, како се зове та сочпвка? — Ако је сочивка на крају дебља, а у средини тања, како се зове? Услијед чега нам сс чине ријеке нлиће, него што јесу? - Услијед чега мора ловац мјерити под рибу у води, ако хо1>с, да ј«5 устрпјели? — 6) Како видимо предмете кроз стакло па прозорими? В ндјгмо 1гх онакве, какви и јесу. — Зашто? Јер су 110111111111111' истомјерне, а стакло танко, па се слабо зрако ломе. До по-

102 глоднј иа дугмс 1С|><>:) ову сочивку!__ Ш та видиш? — Дугме јс унсЈшпо п уда.'1>оно. Погледај сад кроз ову!... Ш та видпш? Дугмо ј(> мање. — Зашто то?... Нчвјештај. — Данас ћу вас поучити о томе, зашто кроз јодиу сочивку вндимо иредмете умањене, а кроз другу увећане. П. 1. И ази! — Ево ти испупчене сочивке, па пусти да сунчана свјетлост прође кроз њу — Н .!... А. ти — Н.! држи онај комад напира иза сочивке!... Ш та видите на папнру нза сочивке? — Свијетао круг. — Сад ћемо одмицати папир од сочивке, али по мало. — Одмичи га — Н .!... Какав постаје свијетли круг? — Постаје мањи. —• Одмичн још дал>е!... Доста!

- Сад повратн папир опет у онај положај, гдје је свијетао круг био колик тачка!... — У што су се скупиле сунчане зраке, што су прошле кроз сочивку? — Скупиле су се у једну тачку. Можемо ли друкчије казати? -— Можемо. — Како? — Свијетле су се зраке сабрале у једну тачку. -— Поновн! — Како бисмо дакле назвали иснупчену сочнвку зато, што сабира свнјетле зраке у једну тачку? — Сабирном сочивком. — Тако је. — Ш та је дакле сабпрна сочивка? — И сп у п ч ен а сочн вка зов е се са б и р н а со ч и в к а , јер саби р а зр а к е с в је т л а , које п р о ђ у кроз њу у је д н у тач к у. — Понови! Понови и ти Дане! — Д е сад ти — Пане! — Још — нека понови - - Тане! — Даље! — Метни врх од шибице на ту тачку, гдје су се сабрале свијетле зраке! __ Ш та се догоди ? — Упали се. — Зашто се упалила? — Зато, јер се угријала. - Како зовемо ту тачку зато, нгго се у њој ужижу гориви предметАг?... Како оно кажу малом дјетету, када хоће, да ватру руком ухвати? — Кажу му: жижа! — Јесг. Како ћемо по томе зватп ту тачку? — Зваћемо је жижом. — Ш та је дакле жижа? — Ж и ж а је она тач к а, у којој се са б ер у зр ак е св је т л а , што п р ођ у кроз са б н р н у с о ч и в к у . — Понови! — Понови и ти — Н.! — А како ћемо звати далшну од жиже до средине сочивке? — Зваћемо је жижином даљином. Ш та је жижина даљина? — Дал>ина о д ж и ж е до ср е д и н е соч и в к е, зов е се ж и ж и н а даљ и н а. Реци тако! — Реци и ти — Брале! — Сад ти — Лале! Још — нека рекне — Мале! — 2. Л ази даље! -—■ Ево сад једне пздубљене сочивке, па ћемо и кроз њу пустити сунчане зраке. — Ти држи сочивку, а нека држн папир иза сочпвке — Н .!... Тако. — Ш та видите на папнру нза сочивке? — Свијетао круг. — Одмичи папнр, али

Н)У ис1 мало!... Какав бива свијетао круг, што сочивку внше одмичсш? Свијетао круг бива већи. — Одмичн још даљ е!... Какав јс сад круг? — Још већи. — Сабира ли дакле издубљена сочивка свијетле зраке у једну тачку ? — Не сабира. — Д а шта ради од њих издубљена сочивка? Издубљена сочивка расина свијетлс зраке. — Како се према томе зове издубљена сочивка? Зове се расипна сочивка. — Јест, издубљена се сочивка зове расипна сочнвка. јер расипа свнјетле зраке. — Поновн! ИГта је расипна сочивка? — И зд у б љ е н а се сочи вка зов е р а си п н а со ч и в к а , дер р аси п а с в и је т л е зр а к е , које п р о л а зе кроз н>у.

— Понови! — Понови н ти — Бранко! -— Д е сад ти Станко! —■ Још — нека поновп — Јанко! — 3. П ази даље! — Сад ћемо опет узетп сабирну сочивку. Метнућемо једно дугме иза сочивке; дугме мора бити у зкижиној даљини.... Тако; сад је добро. — Дођи амо, к прозору — Н .!.. Гледај кроз сочивку на то дугме!... Какво ти се видиУ — Види ми се веће, него у нстнни јест. — Ш та још опажаш? - Опажам, да је удаљено. — (Гледају свн ученицн редом.)... Како сте дакле вндјели дугме иза сабнрне сочивке у жижиној даљини?

- Видјели смо, да је дугме увећано. - А шта сте још опазилн? Опазилн смо, да јје нешто даље. — Јест, тако је; сабириа сочивка увећава предмете, који су у њезиној жнжиној даљини. Ш та учини дакле сабирна сочивка од иредмета, који се налазе у њезнној жижиној даљини? —- С абн рн а соч н в к а учн пн , да п р е д м е т е , којп се н а л а зе у ж и ж и н ој даљ и н н , видим о у в сћ а н е. — Понови — Мухо! — Понови још једноћ — Махо!

— Још — нека понови — Мехо! — 4. Лчзи даљг! Сад ћемо гледатн кроз расипну сочнвку — Метнућемо ово исто дугме иза расипне сочивке... Дођи амо Н .!... Гледај кроз ову сочивку на то дугме, што је на столу! Како ти се видп?— Внди ми се мањс. него што јест. — А игга још онажаш? — Опажам, да је удаљено. — (Гледају свн ученици редом.) Пази! — Како сте видјели дугме иза расипие сочивке? — Видјели смо, да је умањено. — Да, расиина сочивка умањава предмете. Ш та учнни дакле расннна сочпвка од прсдмета, на које кроз њу гледамо? — Р а си п н а сочп в к а учи ии , д а видимо п р ед м ет е ум ањ ен е. — Реци то Стојане! Реци ти — Јоване! — Још реци тн — Дамјане! Ш. Запгго се сабнрна сочивка зове иснунчеиа сочнвкн? Зашто се она тачка, гдје се сабирају свијетле зраке, зоне 'ллгжн?

104 !{ипгп> с(' нндубљени сочивка зове и расипни сочивкаУ 1<ико видимо ирсдмете, ако гледамо иа њих кроз сабирну сочиику? А кико, ако нх гледамо кроз расипну сочивку? Пенпроди еибирну н рисипну сочивку! — IV. И сп у п ч ен а сочи в к а сабн ра св н је т л е зр а к е у је д н у тачк у н за т о се зов е саби р н а соч и в к а. — Оно м јесто, г д је се са б е р у св и јет л е зр аке, нош то п р ођ у кроз саби р н у соч и в к у, зов е се ж иж а. — Д а љ и н а од ж и ж е д о ср е д и н е са б и р н е со ч н в к е зов е се ж и ж и н а даљ и н а. - Ш та је сабирна сочивка? — Ш та је жижа? — А шта жижина даљина? И зд у б љ е н а сочивка р аси п а с в и је т л е зр а к е , које к р оз њу п р о л а зе, н зат о се зове р аеи п п а сочи вка. — Ш та је расппна сочивка? — Мза са б и р н е соч и в к е у ж п ж и н ој д аљ и н и видимо п р ед м ет е у да л ,ен е п у в е ћ а н е . — Како видимо предмете иза сабирне сочивкс? — И за р а сп п н е соч и в к е видим о п р ед м ет е ум ањ ен е. Како виднмо предмете нза расипне сочивке? — V. п) Графички ирикан. — (Нацртам сабирну сочивку, да дјеца впде, каквим скретањем пролазе зраке кроз њу.) — Дођи амо — Обраде! — Нацртај сабирпу сочивку! — Сад нацртај, како ое зраке ломе! — Прецртајте то у биљежнице! — (Исто тако нацртам расипну сочивку.) — Дођи — А н те!... Нацртај расипну сочивку. и покажи, како се зраке ломе! Прецртајте и то у биљежнице! б) ЗадаЛа. За будућн сат одговорпте у иотпуним реченицама на ова питања: Како зовемо испупчену сочивку зато, што сабира свијетле зраке у једиу тачку? •— Како зовемо издубљсну сочивку зато, што расипа свијетле зраке? — Како видимо предмсте, ако гледамо на њих кроз сабпрну сочивку? — Како впдимо предмете, ако их гледамо кроз расипну сочивку? — Како зовемо оно мјесто, гдје се саберу свијетле зраке, пошто прођу кроз сабирну сочпвку? — Ш та је жижа? — Ш та јје жижина даљина?

106

VI. ОКО. Р гу а 1ексјја.

А. Ргец1е<1 га(1а. О «)

1ге1»а ргј па81ат!?

Уо1оУзко око, кујјеса, бјђјса

1 к!ак1епо око.

Р) Ка(1.

A) 8 р о 1 ј а б п ј ј ( П ј е 1оУ1 ока. а) Око је ктјен1епо и обпој г!ир1ј 1; опо је о к ј е П ј ј у о 1 угсс1оупо.

1>) 0('м п а т §Ше ро ( Ју а к а р к а 8 и - е р а у ј с а т а

1 оћгуе. — 8 и ге

1еки ]кро<1 к а р ака V/. зигпе ГПјегсЈе, а (1ги§;е 0(11аге з и г п ј т о 1 и к о т и пов. О ко је (Јак1е и вуегј за п о 8 о т.

B ) Т Ј п и ^ г а б п јј с Иј е 1оуј о к а .

а) 8ро1јабпја .че коГЈса гоуе ћ ј е 1 о о б п 1 с а . Вје1оо6п1са је ЦччЈа I пергоуј(1па, а 5 р п је Ј а је ргоуЈс1па, 1 1 и ве г о \е г о г п ј а б а . МЈАЈсЈ, којј аи рпгавН г а ћје 1оо 6 п 1си, рокгеси око па вуе з1гапе. А ко којј 1111816 0 1 ирј, рок1ајс г г ј к а п ј е .

1>) 8гес1пја је кохјса сгра ј и рјја 8УЈе11о«1.

8 рпје(1а је гагпе ћојо

1

гоуе 8е с1иг1са. О игјса ве 8игј и рпч-еНкој вујеИозН, с1а §1о т а п ј е 8У1је11а и " је

и о ко ;

и иит

8е габјгј,

(1а ,ч1о У 18е

8У1је 11а с1о^је и око 1 (1а

ћо1је у ј(Н т о . с) Ш и 1 га8 п ја ( т г е г Ј с а ) је ко гјса пај§1ал'пјја га уј(Ј. о!ир1,

огк1а бо ујек

ок1Јјер!

Кас1а т г е г јс а

1 1о ае гоуе у е П к а б 1 ј е р о с а ,

која 8е пе

т о г е ЈгНјебШ. Рго\-ј(1па јег^га 8аб1оЈ1 ос1 8 1 а к 1 е п о јЈ И ј е 1 а , в о б ј у к е 1 V о с1п ј 1 к а V е и 1 с! 1 п о. А к о 8е зобјука г а т и М , роккаје пергоу1(1па 1 е о у је к

08Нјрр 1 ; 1о .че го\е к о к о А Ј ј а §1јерос:а. Л) К а к о у јс ћ т о ргес1те1;е, и које Ц'1сс1а1110?

В. Ме1осНскЈ роа^ирак.

1. а) Рагг! — Кас1а 8\чјеЦе ггаке тјјепјаји з \ ч ј ј ргауасУ — 81а је рге1атапје зујеИоз^У — 81а је 8об1ука? — Како ае гоуе бобјука, која је па кгаји с1е!)1ја, а и згесПш 1апја? Л како опа, која је и згесПпЈ с1ећ1ја, а па кгаји 1;апја? — Који зоб1уки г о у е т о ваћјгпот 8ос1\'к от, а који газ[р п от? Која аоспука 8аћЈга 8УЈје11е ггаке и јес1пи ћ1ски? — Како 8е 20VI! !.а 1абка? — је 21га? — Како г о у е т о (1а1ј|пи о(1 Ш е с1о агес1те 8о61уке? — Која 8обКгка га81ра зујеОозк? — Како уЈЈЈто ргес1те1;е 1/а вађјгпе 8об1\Тке, а како г/.а газјрпе?

1>) КоНко јтатпо озјеШа? С е т и 8и п а т озјеШа?

■СЈте ц1ес!ато?

1та П зуакј боујек обЈ? — Како жоу(’1.1‘ опоца. Ло

!()<> ујокн, којј П(мгт огЈјиУ '/о у е т о §а зП јерсет. - Л како гоуо1е ипоуи боујека, којГ пе У1сИ па јеЛпо окоУ — 2 о у е т о |>'а согаујт боујекотУ И тјји П 8У1 1јисП бИаИ? — Како ка4и о п о т е , ко пе ипије бИаИУ — 8Пјер је ко<3 обгди. — Тако је; уј{Ш;е, (1јеео, како је Пјеро, кас1 ко и т ц е бИаМ, а 1о т о 2 е зуак паиеКј, кас1 таг1ј1уо (1о1аг1 и зко1и. 2ав1;о т ј У1(11т о ргес!те1е, и које ^ е Л а т о ? ... К0Ј1 гпа?...

га§1о

КжјеШај. — I Јапав си уав роибШ о окп, ра се1е гпа1), 1 како уШптш.

II. А ) 8ро1ја8пј1 сПје1оу1 ока. а) Какуо је опо тјезко, дс!је зе па1аг1 око? — 8ир1је. С е т и је зНбпа опа §ир1јјпа? — бир1јој ро1икги§1ј1. Је Н сЈје1о око и к > ј вир1јој ро1икги§1јј? — №је, з а т о је пек! сПо ока и 1ој ро1икги§1ј1. — Како б е т о с1ак1е гес1: §с1је је атјев^епо око? 1Ј вир1јтј 1 ргес! вир1Ј1пот. — Како јо§ п агјуато бирЦЈпи; па р п т је г опи и с1гуе1и? — 1)ир1јот. — Како 8е ро ! о т е паг1уа 8ир1ј|па, и којој је око 8тје§1епо? — Б е 8ас! Пјеро гесИ §с1је је зтјев1;епо око? — О ко је 8 т ј е в 1 е п о и о с п о ј с1ир 1ј 1 1 ргес! о б п о т (1и р1јот. — Ропоу^! — Б е 1 И — М.!

81а је око обпе с1ир1је? — КозИ. — Јеб1, око обпе 8и с1ир1је кобИ 1 (1а зе око пе огПјесП, 1о је обпа вир1ј1па оћ1о4епа за1от 1 и п је т и 1е^Г око. РопоуП — Мо2е П 8е (1ак1е око огПјесПН и обпој 8ир1јт1? — 2а§1о пе т о^ е? — 81а зе т о ^ е с1а с1о§'осП, кас!а ујекаг р1Г1, ра иг(Ше ргабЈпи? — Мо&е 8е с1о8'осПП, с1а ргаћ иц'је и осј. — ОбјеНто П к1а, кас1а ргаћ и§је и 061? — Обје11т о , с!а п а т пе§1о 8т е 1а и оки, а 1 ћоП. Какуо је с1ак1е? — О ко је 08ЈеИ Ј1У0 1 у ге Л о у п о . — К ес1 1дко! Иес1 I Ш 81а т т гекао? — Ос1је је втјебкепо око? — Оајеса П око? Како гп ато, с1а око озјеса? — СЈте је парипјепа обпа §ир1јјпа? — 2ав1о 8е око пе т о г е Да роугЈјесП и обпој зир1ј1П1 ? Ђ) 8 ћ ( га 1у о п т

1т а

па

к а р с јт а ?

г о у е 1 е 1 е с11 а б !с е ?

јгп а (1

ка ра ка ?

—

1Је ге с 1 ! —

ј <• «11 и

око.

—

р га ћ

и § је

0 6 1? —

га ^ у о п б

^ а з у а к о т е еи —

№

Ш

/ а 1о ,

је г

О ћ гу е . О ћ гу е РопоуП

оки

карсииа

Хоуето

(,ге р а У 1с а т а ?

уето

ја ...

кас1а И

Сипе

п а о с 1т а ? —

карака 81а

и с 1П 18 ,

о б 1. —

Тге р с е т —

р о с1 у а , а 1»

п јп п а

8и (1а

ве

—

с1о§осН.

Како

2 а в1о јћ

—

о ћ гу е ; Ј а ји ,

ако

је

је б е Н п . -

(-ге р с е т о . — А

пе

Ш

КоНко

8 и 8Ј 1 п е с 1 1 а 61 с е . —

С ети

8 (а

0 6 1?

Карс1та.

(,г е р а у 1с а т а .

8и га 1 о ,

—

и

го а(а у Ј Д И е

к о јјг п а ?

(1а з е

рас1пе

— - Ја Т

гп о ј

р га ћ

и

С1-

107 око? Оп<1а око вигј. — Ба, ако паш 81о раЛпе и око, от1а око вигц а гпа1е Н, §с1је ве еиге рпкирЦаји?... У1(1И,е (рокагијет па §1ак1епот оки), о\ч1је па ероЦавпјој 81гап1 1т а пас1 о к о т рос1 коЗот зи г п а 4Нјегс1а, 1г које 1еки виге; а тјез1о, Ј?с1је ве виге рпкир1јаји, г о у е §е 8и г п 1 р гјђог. Р о п о у И К о т е је око вигПо? - Меп1, теп 1... Кас1а? Какуо је око, кас!а габиг1? У 1агпо 1 бјајпо. — Кис1а 1еки зиге, ка<1 1ћ је тп о^ о? — 1зрос1 карака. — Јев!, виге сиге 1ерос1 карака, а оп е Лги^е осНаге оре<; к го г 8и г п 1 о1ик, кој 1 је паПк па о § 1ги с 1ј е у с 1си , и П0 8. Кес1 (;ако! — Је И (1ак1е око и 8уег1 за повот? — Јеб1.

81а зат гекао? — 81а п а т биуа 061 ? — КоПко је карака па објта? — ОЈје 8и оћгуе, а §ч1је карс1 8а (.гераујсата? — ОсЈје 8е 8акир1јаји зиге? — §1а је вигш ргПзог? — Ки(1а 1еки »иге, кас1 1ћ је тпоцо? — 81а »раја око 8 повот? —

Кес1 јов

јес!пос с1Јје1оуе ока, о кој1та 8 т о зас1а §;оуо-

гШ? — Ос1је 8е па1аге И сПје1оу1 ока? — 8а 8ро1јавпје вкгапе.

— Како ро 1;оте го у е т о 1е сПјеЈоуе ока? — Х оуето 1ћ зро1ј а з п ј 1 т с1јје1оу1та ока. А угсПто П опи ^ПјегЛи рос! ко&от, 12 које 1еки зиге, као 1 опај зигпј о1ик, з1о уосП 12 ока и по8? — ^ е У1(Пто. — Како го у е т о 1е сПје1оуе? — 1Јпи(гаапј 1 т сН је1оу1та. Јез1, 1о 8и ипи1газпј 1 сПје1оУ1 ока, а рагИе, 1т а |ћ јоб! В) Ц п и 1 г а з п ј1 сПј е 1о V1 ока. УГ<1јеП з1е ге1еп огаћ Јес1е П зе опако ге1еп? — Ке<Јо?

01ир1 зе 8ро1јазпја ге1епа кога, опс1а зе зкибе '>.и1а 1ир1па, 1;е 8е с1о^је с1о јег^ге, која је итоПша и 1апки ко^лси. — Јез1, 1ако је; 1 као з!о јегцги огаћа окги/ији, гесЈто, 1п ко/Јсе, (,ако 1з1о 1 око окгигији 1п когјсе. КесЈ 1ако! Како с е т о гуаП оии когјси, з!о је 8ро1ја? — 8 р о 1 ј а з п ј о т к о Ј л с о т . — А како опи, з!о је и згесПгп? —- б г е Ј п ј о т ко& 1сот. — Која п а т јоб ргео81аје? — 1Јпи1газпја коЗиса. — Нај(1е, с1а г а г ^ 1 е < 1 а т о ке 1п ко&се! а) 8 р о 1 ј а 8 п ја ко?лса. — .Кека с1 о|уји а т о ХЈгауко 1

81ауко! — 81аш1е јеЛап р г е т а с!ги§оте, Н сет и Псе!... 01ес1ај1е јес!ап с1ги«оте и 0 6 1 ! — У1сП1е П 1и ргуи ко21си око обпе (1ир1је? — Какуе је ћоје — заге? - В|је1е ћоје. Орјрај је па о у о т е (уо1оузкоте) оки! - Какуа је? — Тугс1а.

01е(1ај1е! У1сП П зе кгог пји? — Какуа је (1ак1е? — МсргоуиНш. Је Н 1а ко&са з а т о па ргеЈпјој 8(;гаш ока? — №је; опа и то 1 а\а 1 <чо з1га4пјј сПо ока. — Како зе гоуе 1а коЈлса? Га зе ко/и’и

108 7Л)\г 1)ј с I »»(»<’•п 1 са. РопоУ 1 ! Сг1сс1ај1е з<к1 8 ргјјес1а 1и коЛи-п!Какуп је? — Т у гЈа 1 јзрирбепа. — А је П ргоУ1(1т? Јов1. Т а ј зе р г о у к О н (По 1»је1ооби1се г о у е г о ^ и ја б а . Н1а ј(' го?.ија6а? - Вје1ооспЈса Ј а је оки оћНк 1 га пји зи ргјга«П обгп 1Ш 8 1 С1 , У1(1 Не 1ћ оус!је, па оуош е оки!.... Ос1је зи рГ ЈГ азН

ОСШ

Ш 181С 1?

Мо2ез Н окош кгекаП па зуе з1гане 14.? А 1х — К ?

1)е кгес1 окош , аН пе ш1б1 § 1 а у о т!.... Мо^ез П?

2аз1о т о 4 е з кгеШ1 о к о т па зуе з1гаие?.... Сиј1,е! О к о р о т 1 б е па з у е з1гапе ои1ћ з е з ! т 18 1 с а , з1о зи р г 1 газП г а ћ је 1 о о б п јс и . Ропоуј! - У1зе зе ри1;а с1о§'0(Н, (1а зе кој 1 ос1 Нћ Ш181са зкгаН; т о ^ е Н опс!а боујек, с1а кгесе о к о т па зуе зкгапе? ^ е т о Ј е . - Јез1,е Н уМјеН 1ако§; боујека? К ако §1е<1а? б у ак т т о к о т па (Јги§и з1гапи. — 1)а ћ ћаз §1е(1а па с1гици з1,гапи?.... К е; оп пе §;1ес1а иа с1ги§и 81,гапи, аћ зи т и ос 1 1,ако исЗевепе. К ако зе гоуе 1а ћо1ез1? — 2 г 1 к а п је . Кас1а роз1;аје ггјкапје?

2 г 1 к а п је р о з ^ а је , а к о з е к о јI ос1 о6п1ћ т 18 1 с а зкгаП . Ропоу 1 .'

2г1капје зе т о ^ е ЈгНјебШ, ако зе зкгасепј т 181С ргезјјебе. — К ес 1 1ако! 81а т т гекао? Како зе го \ге нро1ја.чпја ког1са ока? Ос1је је ргоујЈпа, а §ч!је перпш Л па? — Како зе гоуе ргоУ1с(и1 сПо ћје1оо6шсе? Ос1је је рпгаз1о зевк ибп1ћ тЈбГса?

2аз1о т о Е е т о о к о т кге^аИ иа 8Уе зкгаие? — 8 1 а зе Лоуосћ, ако зе коЈ1 т 181с зкгаН? - М о г е т о Н гпкаије ЈгНјебШ? — Како?

I) 8 гес 1 п ја к о ^ јс а . Како 8е гоуе 8ро1јазпја ко&са?

Вје1ообшса. — ГГако је, а Јзрос1 ије је 8гес1пја ко&са. Еуо VI(Н1е (р о к аги је т па з1,ак1епот оки)!.... К акуе је ћоје? — С т е ћоје. — Јез1, о п а ј е с г и е ћ о је , 1;е и р ј ј а зVје±1 о 81, 1 п е (1а, с1а зе з у је И о з ! , к о ја ј е о к и билчвпа, г а з р г б и је ро о к и . Кес1 1ако! — 1Ј зге (1 п јо ј зи ко^хс 1 Јзргер1е1;еп е зН п е глП с е , к о је зи р и п е к г у ј, 1;е ћ г а и е о к о . Роиоу1! - Ро§1ес1ај, ра гесИ кис1а зе ргозНге згеЉ ја, сгпа ког1са? — ЗгеЈп ја когјса с1о1аг1 зуе с!о р и т с Њ е го/ијабе, ра је 1,и У1сНто. Ро§1е(1ај т и и око - N.1 — ^ а 81о је 1;и паНк 8гес1пја коИса? — К а П к ј е п а ко(;иг 8 о к г и § П т о 1 ;у о г о т и 8г1јесП. Како гоуе1;е 1ај ко!иг?.... Т а ј зе к о ! и г г о у е с1иг1са. Ропоуј! - Ро§1ес1ај и око 1,уоте к о т зг р — N.1 — К акуа је с1и21са и пје§а? Р1а\'а. К акуа је и 1уо§- с1ги§а N.1 — Огаћогаз1а. — А и 1,уо§' N.! Сгпа. - 81;а з т о 8ас1а ЈогиаН? ОогпаН з т о , с1а је (Нг/лса гагНбНе ћоје Ш баге. — Како је ро ( о т е гоуиУ 2оуи

109 јс н а г е ш с о т . Как\;е §и <1ак1е об1 ро 1)оЈ1 (1и/ЈсеУ 0 еI зи ро 1)ојI с1и/Лсе р 1ауе, в т е ^ ј е , сг п е 1 1.(1. — Ропо\ч! (К а з1 а у 1 т 84ак1епо око.) 81а У1с111е и 8гЈје(Н (1и7лсе? \ ' 1с1Јто окги°1и гири? — Ук1т Н И гири и 1,уовј с1ги§а — N.1 № уј(Нт. — Ва б!,а унШ? — У1сНт изгес! с1и2;1се сгпи 1абки. Лез!;, У1(П 8е в а т о сг п а 1аск а, а сгп а з е У1сН га !о , је г 12 ок а пе 1г1а21 п јк а к у о бУЈеИо. РопоуП — Како ве гоуе 4а гирјса? — Та ве гир^са гоуе г е п 1са. — Ва, гоуе ве гешса 1 кгог пји и1агј вујеИо и око. К ес1 како' — 81а 08јек 1е, ако ве га<^1ес1а1,е и аиисе? — О зјеН то Но1 1 вЦвието око. — А вка овјеШе, ако пац’1о зШрке 12 8ТЈе11ов1;1 и 1ати, Ш 12 1ате и 8УЈеИов1? — Хпа(;е Н габ!;о озјеИ то Но1 1 зИвпето око?... 81ивајСе, кагаси у а т . 1Ј с1цг1с1 1т а вПпЈћ Ш181са , к о је с1иг1си в1еги 1 гавЂеги. Кес1 1;ако! — К ак\а је ро 1 о т е скг21са? В и2л са је пекас1 вЈга, а пекас1 ига. —■- Тако је; 1 вас! гпаЈЧе, с1а р г е у е П к а тп оЗП п а. в ујеИ а у г 1је§'ја о к о , га1о з е ге п1са в и г 1 и у еП к ој в ујеи ов 1л , с!а §1,0 т а п ј е 8ује1;1а и§'је и око. РопоуИ — Б е вас! ргевисН, ра гес1 ! какуа је гепјса ро Јапи, а какуа ро пос1? — Ро с1апи је и2а, а ро пос1 §1га. Хав1;о? — 2 е ш с а ве ро с1апи 8и г 1, с1а т а п ј е в у јеО а и § је и о к о , а ро посН ве г а в т , с1а и око Л о^је У1ве 8ује11а, ра <1а ћ о1је уЈсП то. — Ропоуј! —* Пе 1 И — N.1 — Јоз — N.1 81а зат гекао? — Како ве гоуе с1гт;а ко/лса, вк> је јврос! ћје1ообп1се? — 81а Јта и к)ј ко/лс1? — С е т и 8и опе кг\пе ?лНсе и вгес1пјој когш1? — Е)ок1е с1ор1ге згесЈпја когЈса? — Какуе је ћоје вгесћца когјса? — Ка в1о паНб1 в рг1јес1а? — 0(1је зе па1аг1 гепјса? — КаЈа ве с1игјса в1;е&е, а кас!а гав1еге? — 2авк> пав тпје^ја па§1а рготјепа з\гје11а?

с) 1Јпи1га8пја к о 2 1 са. — Ро§1ес1ај1;е и оуо око!.... Је Н с1и&1са рг 181опјепа иг гогпјаби? — МЈје, та1о је ос1т а к п и к 1. — 81а V1(111,е кгог ргог1гпи гогпјаби? — ХлсНто та Н ргов1;ог. — 8 1 ,а У1(1ке и 1о те ргоб1оги? — ( Р о к а г и је ве па у о 1 о у в к о т оки.) ВЈб1;ги уос!епја81;и 21сПпи. — А 8(;а је 1га 2кНпе? — 8обНка.

— (Р о в т а к г а ве па у о 1 о у в к о т оки.) — 1ЈбШ в т о о воб1ус1; какуа је к) зобјука? — 8аћ1гпа воб1ука. — С1те је окги&епа?

— Р г о у 1 (1 п о т 1 ји з к о т . — Р о п о у 1 ! — А §1а је Ја1је 1га 80бјуке ? — Јес1ап <1ги§1 уесл ргобк>г. — Јез1,, 1 и п ј е т и је о у о 81;ак1епо П је1о, к о је је ћјвкго као уос1а, 1е 1 т а оћПк к ги § 1 је, в а т о је парг1јес1 ис1ић1јепо као 1апјиг. (Кагу1е(1аји ипикавпје сНје1оуе уо1оуеко^а ока.) Какуо јс з1;ак1епо 11-

I 10 ј«)1(>? \ ц«1ј<‘ ј|' ипикгабпја ко21са?... Опа је еуо (рокагијет) |/.|||с"ји нг«м1пје ко&се 1 коЗлсе па з1ак1епот Ије1и. УМНе 1Ј је? М геЛ са аазкојј ос! з а т ј ћ у1ак ап аса У1 с1110§а г ј у с а , којј р го ђ јја ов1га§- (рокагијет) р г 1 (1пи ока к>1је 1и к о 2:1 си I <1ги у и , сгп и , ра зе гав 1 ги је и 1апки ко& 1 си , и т г е ^ 1 си. Н,ес1 1ако! — К ес 1 1 И! — 0(1 се§а с!ак1е зав^ојг ргоу1(1па је 21»та? — РгоУ1(1па је г ^ г а 8а 8<;оЈ1 0(1 81ак1епо§ И је1а, « о б 1 у к е 1 уо(1пЈ1кауе 2;1(Ипе. — Ропоуј! — 8ас1 П!

8ас1 - N.5 8 1 а в а т г е к а о ? — 81а У 1 (1 Ј т о кгог ргоуЈЈпи го/пјаси? — (Н те је парипјеп ргоз1;ог 1га го/пјасе? — §1а не па1аг1 1га уоЛепја81е 21с1те? — А 81а 1га §об1уке? — 0(1 бе§а 8е заз^ојј ргоУ1с1па јегута? — 0с1је 8е пакг/л т г е ^ с а ? — КиЛа и1аг1 у1с1т &1Уас и око? — Мге&са је §;1аупакогјсагау1с1. А к о т г е ^ 1са о1ир1, оп(1а боу је к 08Н је р 1, 1 1а 8е 8 1 јер о са п аг1уа у е П к о т а 1 је р о с о т .

- §1а је уеНка бЦероса? — §1а зе с1о§о(Н, ако зе тгегјса о!ир1 ?

— VIае зе ри1;а 8о61\гка и оки гатиН 1 ров1апе пергоУ1(1па. — У1(Н И опЈа боујек 8 1акЈт воб1ук ата? — N6 уМп — Ба, ако ве 8об1ука и оки г а т и И , опс1а б о у је к 08П је р 1; аП гес1 газ1;о? — 2а1;о, је г з у је П о б ! пе т о г е <1а (1о§је <1о т г е 21се. — Т ак а зе § 1 јер о са г о у е к о к о 81Ја з 1 је р о с а , 1е 8е т о г е ЈгП јебШ , ако ве 12 уа(Н пергоу1(1па 8о б 1ука. — 81а је кокоајја б1јероса? — Како 8е Пјебј кокозјја з1јероса? III. 2аб(;о зе изгес! АигЈсе Т1сП сгпа 1абка? — 2а1о, јег 12 ока пе 1г1аг1 гпкакуо8\'је11о. — /ан1о 8е ргогоп рпбјпјаји сгп1, ако §1ес1ато киси 12 пеке (1а1јјпе? — 2аб1о озјеН то По1 и оки, ако зе г а Д е Ј а т о и \геНки зујеИоз!;? — 2аз1;о У1сП табк а т1за ро пос1? __ Јез1;е П У1(1јеП гешси и табк е? — Какуа јој је г е т с а ро Аапи? — ХЈбка, 1;е 1с1е кгог о к о (1о1је. — Какуа јој је гешса ро пос 1? — Р о пос1 јо ј 8е г е п јс а га 81г 1, с1а ае б 1п 1, као ок ги §1а р1оба. РопоуИ — 2а§1о с1ак1е У1(П табк а тш а ро побј? — Која рИса ујс1ј (1оћго ро посј? — 8оуа. — 2аб1о?— 2а1о, јег 1т а уг1о 81гоки гешси, ра је пе то2;е ро (1апи с1ов1;а зигШ. — Јез1, га1;о је 1 \т1је«'ја зујеИо, ра з (.о^а 110 унП ро (1апи, а ро пос 1 У1сП. — |8рогеЛ боујебје 1 т а б је око! — (Око је боујебје уесе 1 V1(11 нато ро Јапи, а т а б је је око тап је, аП у1(1ј (1ођго 1 ро (1аии I ро посп) — ЈзрогеЛ гепјси и та б к е 1 гепјси и боујека!

(2 «М11 са ј е

и табке

р о (1 а п и с1и §а б ка , а р о п о с ! з а з т а о к г и § -1а,

111 <1ок је и боујека уагс1а окги§1а; аН је ро Јапи тапја, а ро посј уеса.)

IV. 1тепиј зро1јазпје (Нје1оуе ока! — 8ро1ја&пј1 аи с11је1оу1 ока: карс1, 1герау1се 1 о ћ г у е . — РопоуЦ — КоЈ1 зи ипи^гавпјј сНје1оу1 ока? — 1Јпи1;га8пЈ1 зи сПје1оу| ока: 8ро1ја8пја, бгеА пја 1 и п и ^ га зп ја к о И с а 1 р г о у Н п а је г § г а . — РопоуИ — 81а гпаб о 8ро1јазпјој ко&сП? — 8 р о 1 ја з п ја је коЗиса 8а з1гапе 1 оз1га§; 4угс1а 1 п е р г о У 1 с1 па 1 г о у е 8е Нје1оо б ш с а , а 8 р г 1јес 1 а је рго\ч<1па 1 1и 8е г о у е го^ пјаба. РопоуИ — Кесј, §1а гпав о с1ги§ој коЗЈсП — 1)ги§а је ко21са с г п а 1 р и п а кгуп1ћ г Ш с а , 1е ир1ја бУЈеИоз!. 8 ргЈјеДа г т а оћ Н к ко!;ига 1 г о у е 8е с1и21са, к о ја је г а г п е ћ оје. О кги§1а з е гира и згесПпј с1и2;1се г о у е геп1са 1 кгог пји и1аг1 бУ ЈеИ оз! и око. — РопоуП — Како зе гоуе 1;геса ко&1са? — Т г е с а 8е к о И с а г о у е т г е г 1са 1 о п а ј е ^Лаупа к о г 1 са г а VIс1. Кас1а т г е 2 1 с а о1ирј, опс!а б о у ј е к 0 8 Н ј е р 1 1 1о је у е П к а з1 јер о са . Ос1 бе§а 8 а.81оЈ1 ргоуЈЛпа јегога? — Р г о V 1 (1иа ј е г § г а 8 а 8 ^оЈ1 ос1 з1;ак1епо§ Пје1а, 8об1уке 1 уос 1пЈ 1к а у е Ј1с11пе. Какуо је з1;ак1епо 1Јје1о? — 81ак1епо је П је1о ћ1б1го као У0«1а; 1 т а оћП к кги§-1је а п а р п је с ! ј е ис1ић1јепо, као 1апјиг. — РопоуП — 81а је воб1ука? — 8 о б 1 у к а је окги§1о 81,ак1о 8а к г 1 У1 т р о у г з 1п а т а , 1 ако је ро1;рипо ћ 1 8 (;га, паПк ј е па уг1о рир бав1о 81ак1о,а о к г и г е п а ј е п е к о т р г о у 1 (1 п о т 1 ј и 8 к о т .

— 81а је коковјја §1јероса? — К а Ј а зе § о б 1 Ука г а т и О , роб !а ј е пергоу1(1па 1 б о у ј е к о зП је р ј; 1;о ј е к о к о 8 1 Ја з1јероса. — Како зе ПјебГ? — А к о з е Ггуа<П пергоу1(1па 8об1ука, опс1а б о у ј е к ор е1 У1 сП, је г зујеИ об!; с1о1аг1 с1о т г е Ј л с е .

0<1је је 81игпа ЈШјегс1а? —- 8 1 и г п а је 2Пјег<1а за зро1 ја з п је б1.гапе ок а, рос1 к о г о т ; 12 пје 1;еки 8иге.

V.

а)

О с 1 г е г е т г а р а П т 8 1 аУ1 (П о

10

а у јје с и .)

оуо

о к а !...

17.у г п и ( и .

Како

с 1 о § ј е , с1а т 1 У 1< Н т о п . р г . < 1 г у о ? . . .

8 1 г а г п ј 1 сП о

око

—

ћ је1 о о б п 1 се

б<;а 8 а т

ргес1 з у ј ј е с и ,

&1а

У 1( Ш ?

о 1а

—

в1у а г а

игасН о?

к оја

—

§ о п !..,

У 1(Н т 1и

па

зП ки?

зујјеси , —

С и ј4е! —

у о 1 о у з к о т Оо§Ј1 а т о

01ес1ај аП

8а1м гпа

је

заЈа

— па

ок и

з 1г а > , п ј 1

а 1 г т о # 1 а у

зобјука.

1

N .1

Ш

КиЈа

I»|ч « /,г»ки <1(1 8 У1Јесе? — Кгог гепјси, оп(1а кгог зобјуки 1 (1(шј|| (1п гпгеДЈсе. бка 1161111 вобјука ос1 буЈјеШН ггака? — .1('.ч|, нV Iје 1 1е не гга к е р г е 1 о т е (пасг1 а т па 1 аћП) 1 с!ок ргоагји јоА он1,а1а ргоуи1па Ије1а, з1,уоге па т г е г 1 С1 а т а п ј е п 1 р г е о к г е а и * Мк о п о ^ а р г е с ! т е 1,а, к о ј 1 ^1е<1ато. Р опоуИ — •1<»Д N.1 Vхс!п 1 1 о 2 1 уас о с Ј т а ћ с1 о ј а у 1 и т о г а к , б о у је к VI<1 ј ргес 1 т е ! 1 (1 иба § а п је у о у а и р о г п а , а 1 х. пе р ге о к ге ии! Ш и т а п ј е п , п е§ о и р га у о ј уеП61гн 1 и зр г а у 1 је п . Ропоуј! — Јоз — пека ропоу1 — N.1 1>) СНапје. — (ХЈ6Пе1ј пасг!а и ргогеги сћје1оуе ока, а ибетсј 1о ргесгкаји и 8\'оје ћПјеггпсе). с) Најс1е, с1а о ^ о у о п т о па о \а рИапја!

84а и1аг1 и киси, а пе о4уага уга!,а? — 8тје11о81,.

84а је пајћгге па вухјеки? — Око. Које око У1сћ вуе? — Воглје око. Ре1аг итт јес1по око, а Рауао Јуа; кој! ухсП ујзе? Ре1,аг VIсН У1ае, је г зи и Р ау1а с1уа ока.

%адопе(ке.

1Јуа 1опб1са, беНп гак1ор61са; б!а је к>? — О 61 .

1)\'Јје угапе пароге(1о §1;а1е, јеЈпа Јгиуи пе \’1<1е. — О 61.

8је(1е (Нпје уНе т е ^ ји (1\чје з^јепе, јес!па Јгици пе У1сН.

— 0 61. Вег т е п е пе ћ 1 т о § 6 ћс1Ш а пј к1а1ке впе и пиги .чп!1ј; бК.ак Н т е парг’јес1 Ш п а к а д |к1о гп абјт. — Ое т ! и^јј и 1га^.

(Око).

ПгиЈЈа 1ексца. А. Рге§1е(1 га(1а. а) 81а 1ге1»а р п па81ауП Мо6е1 ока, зИпогог Ш тјк озк ор 1 (За1екогог Ш (1игћ1п.

Р) Ка(1. А ) 1. Око. — (Р о п а у 1 ја п је .)

2. Ако је 8об1Ука и оки јако јзрирбепа, опс1а ке ггаке з\’је11а јабе 1оте, 1е оћгагији .чПки рге(1те1а 18рге(1 т г с и с е . — (К га ^ а к \чс1.) Ако оеиа кобЈука пјје (1о81а јарирбепа, опс1а ве ггаке зујеИа в1аћ1је 1отс, 1е оћгахији кНки рге(1те1а 1га т ге2јсе. — (Б аЈек VI(1.)

■

113 3. Н) 20уи ке 2. гоуи не

О п аобап та. — (Р ои к а.)

1. Ургауе, које п а т та1епе ргес1те1е иуссауаји, <1а јћ 1)о1је уЈсИ то, 8Н П 0 2 0 Г1 Ш ш јк г о б к о р ). Ургауе, које п а т и<1а1јепе рге(1те4е рптЈСи, <3а јћ 1>о1јо \'1(Нп)о, с 1 а 1 е к 0 2 0 Г 1 Ш с1игћ1п1.

В. МекхМскГ роаћграк.

1. а) РагИ — Нај(1е ргјбај, «1а 2пас1ез о оки — Х1ко1а! Ти је тос1е1 ока; ћајс1е рокагГ вуе сћје1оуе ока!... 1тепиј 8ро1јавпје сПје1оуе ока! — А 1л 1т е п и ј итигаапје сћје1оуе! 81а је ћје1ооб!Пса? — (1с1је ве ћје1ообгиса гоуе гогпјаба? — Какуе је ћоје с1гиц'а ко/лсаУ — 2аз1о је рииа кгупШ /лИсаУ — Какау јт.а оћћк 8 ргјјес!а ? — Какуе је ћоје 1 како ве гоуе? — Како ве /оуе окги§1а гира и 8 гесћп1 с1и/лсе? — Која је когјса пај§1а\п1Ја га \лс1 ? — 0с1је зе па!а/л т г е /л с а У — 81,а је уећка в1јероса? — 0с1 бе§'а 8аз1,ојI ргоујсћкг јевдта? — Сћпе је окги/епа 80 <л\'ка? — Какуо је 8(ак1епо 1лје1оV — 81а је кокозуа §1јероса? — Како зе Нјеб1 ? — Ос1је 8е па1а21 бигпа /Нје2с1а?

— 81а араја око 8 повот? — 1>) /л 1а(е Н, бћг 8и паобап? — Ко Јћ по 81? — Х озе јћ 1јисН, кој! (1<)1)го пе ујс1е. — 2аб(,о Ш позе? — Х озе Ш га(о, Да ћо1је \лс1е. — А габ1о пек 1 1јисН У1(1е ћо1је к го/ паобап?...

Ка^јеШј. — I )апаз си уав роибГ(л о 1оте, гав(о 1јисП, којј с1оћго пе У1 (1 е, У1(1 е ћо1је кгог паобагј.

II. с е т о с1а §а је!Нћ /гака, рге1от1јепе

А) 1. Р агг! — Какау ргесћпе!, (,гећа с1а Нис1е, ако ћо\л сћ то ? — ОзуцеИјеп. — 81а иб 1П1 зобјука оД 8У1кас1а рапи па пји? — Рге1отГ 1ћ. — 8(;а исјпе 1,е ггаке па тгегГС1? — 8Нки ргес1те1;а, кој! §1ес1ато.

^ Та 8е бНка па т г е 2 1 С1 ј/лтпе (сг1а 8е), аН паба с!иаа ирогпа ргес1те1 иргауап, јег с!ива пе ргјћуаса 1гугпи(,е ргес1те!е; Јиаа (та&1 робе!ак (е зујеИозН 1 г т У1 сНто ргес1те1; опакау, какау и 18(,т 1 јез(;. — Ропоуј! — 81а оћгагији рге1от!јепе ггаке зујеЦа па тге /л с 1 ? — 1гугпи(;и зћки ргес1те!;а. — А како 1111 у н ћ т о ргес1те!е? — 2аз1о Ш1 У1сНто ргес1те1;е опакуе, каку1 и 181лп1 јези?

2. Рагг ЛаЦе! — Се81о зе с1о§осН, с1а бе обпа бобјука јако ј.чрирбј. Како огн1а 1отГ ггаке, које па пји рас1аји? — Лабе. Лек(,; 1отЈ јћ јабе 1 1ас1а бе зНка р г е Л т е и паргау 1 Ш оћга/.ијо јн|>го(1 тге^лсе; /а1о боујек за 1,ак\лт осл та пе т о ),е с1а \л(Н (ћИско, пецо ћН/и 1 гоуе 8е кга1ко\л(1. — РопоуП 8

114 » 1)1 1нуи, о1»га/л |је

к;к1а з е в о б ју к а и о к и

нПка р г е с 1 т е 1 а ?

К ако

ј а к о 15рирб1? —

опс1а

О в ј е ве

с о у ј е к уЈ(П? —

К ако

Л о у је к а , к о р п е У 1сП с1а1еко? —

/о у о т о

1 > а 1 је ! — с |\к а

—

|)ш !а ји ?

-

мс

р г ес !т е 1 а

зП к а

обтпа

81а1н је. — У 1 (1 е

пе

Рош т!

с1а и с о г ј е к а 1п ј е о б п а 80-

1к1о ве 1 ак о Л о у а ц ја ,

18]ш р с е п а . —

(1ов(;а

К ако оп Ја

8У1Је 11 е з е

В а,

о ћ г а г и ј е 1г а

ћ Н ги ,

п ео-о

1от1 ггак е,

г а ! д 1јисП

1 гоуи

ве

п ји

81аћ јје 1 1ас1а

ггак е 1 о т е

т г е / 1с е ;

с1а1еко

к о је п а

за

1аку1т

с1 а 1 е к о У 1 с1 1 . —

—

81а зе

(1оц'а<>'ја,

ако

зо с ју к а п ц е

О с1је 8 е о ћ г а г и ј е зП к а р г с Л т е к с

1г а т г е г ј с е ? —

о ћ г а г и је

(1оуо1јп о

Јзр и р беп а?

н1,о §-а § 1 е с 1 а т о ?

К а к о опс1а

—

б о у је к укН ?

2а81о

—

— 8е

К а к о го-

^ е т о б о у ј е к а , којГ У 1сП с1а1еко? — 3. Р а г г с Ш ј е ! — —

Т ак о је ,

кас!а

п јје с1оНго 111 је<1по,

(З јесо ;

к о § -а В о § '

Ј е П с1оћго 1)Ш к гаЉ оуЈс!? -— А (1а 1 ек о \гн1 ?

оП Јап

111

с1ги§о.

^ а ј ћ о 1 ј е је ,

к о ј 1 т а У 1 (Н 1 (1а1еко

о б јт а ,

1 П П ги,

1геП а с1а г п а к , с1а 8 е 1 к гаШ оУ 1с Н т 1 (1а1ек оу1 сП т т о г е У1с1јеП 81е,

с1а 1ак1 1јисН п о з е п е в к )

Ш обаге. —

Т а з и з1ак1а 8 о б 1 у к е ,

се п а т

јес1ап к а г а И :

и т а п ја у а ? —

к

пе

у1с1е

п јт

зо б ју к а т а ,

N .1 —

—

К а к \ ’е п а о б а г е паобаге

зк и р е

(1а з П к а т о г е

Ропоу1 1 И

10! —

с1а о у е

Т о си у а т

Ј е з1 ; а к а к о

п озШ ггаке

р а з 1;1 и р г а у о

1ји(Н?

О а, 1акј

1ј и с 1 1

зу је И а

8 а 18 р и р б е 8а р г е с 1 т е !а Р о п о \т1

па т г е Л с и .

2аб1о

гн је в и

\ гк1е Н

паобаге

Јоз — • п ек а р о п с т

и о з е с1а1еко\г1сН? —

А ц;с1је ве

8о б 1\'к е

и којПа о б п е

п е ^ о с1а1ек о. —

1 га !;о т о г а ј и

ћ П /и

и 1оП ко,

ћ П /и ,

а к о ј а Јћ к а к у е 80 -

гп а Н ,

1 8 р и р б е п е Ш заП Јгпе. —

1га т г е ^ л с е . —

п е У1с1е

к ећа

О р1рај 81ак1о, р а г е с ј , к а к у е 8 и

р г е с 1 т е 1 а кос! 1јисП,

с1оз1а ј в р и р б е п е ? — Т 1 1 ји (И

зато

а к а к у е с1а1екоУ1сН т. —

К а к у е 8и? —

о ћ г а г и ј е вПка

—

8а<1а п а т

1'Д'о јес1п е п а о б а г ! ! ...

8о б 1у к е ? . . .

81а п о з е ? —

к о је 81е гас1пј1 8а! §'1ес1аН, р а

к о ја 8об1 \'к а и у е с а у а р г е с 1 т е к ,

Е 1 је р о . —

1 г е ћ а ји к г а !к о у 1 с П т ,

б1уке кагаИ .

па о б Ј т а . —

аН

р о т о б ј.

—

Ш

—

с!а1екоу!(П

и озе

з а ј в р и р б е п и п з о б 1у к а т а ? —

Ј)аЦ с!

—

К а к \'а

8и

з!ак 1а

и

0 У 1т

ћ 1 је п е 8о б 1\7к е . — О с1је 8 е о ћ г а г и ј е з ћ к а

паобапта? р гес1те1а,

—

1гс1и-

ако је обпа

8 о б 1 у к а ј а к о ј з р и р б е п а ? — 1зргес1 т г е г Г с е . — 1Ја; а к а к о У1(1е Н М сЗе ћ П ги ; к г а !к о У 1 сП з и . — Ј е з 1 , 1 а к 1 в и 1 ји с Н к г а ! , к о -

1јисП?

У 1 сП 1 т о г а ј и к о је •>лси.

се

п озШ

паобаге

8У 1Је11е г г а к е

гази И

Р о п о у ј ! — 1 )е за(1 П

8 а 1 хс1 и 1ј 1ј е 111111

зо б ју к а т а ,

1 а к о , с1а з П к а р а п е

па т г е -

- N.1 — Ј о з — п е к а р о п о у ј — N .1

1 IГ)

Какуе паобаге пове кгаШоласП'? паобаге аа 1 2 (1 ић 1је п Јт вобјуката? —

2а§1о кга(,ко\1(Н пове

В) 84а позе 1јис1ј, кој 1 ЈоНго пе У1с1е? — Какуе аобјуко и паобагјта пове кгаЉоласН, а какуе (1а1еко\м(П? — §1а Јгитјебе <1ак1е 1јисП па рге1атапји зујеУобИ? — Е(о, зас1а в(е биП ког18( 0(1 ргеЈатапја вујеЦовН, а 6иј1;е, 1т а 1о"а јоб. — УШјеН б4е, с!а пеке вобГуке ргес1тс(е иуесауаји, а пеке итапјауаји. Кас1а »и 1јисН 1о сЈогпаН, пасЈпШ би т п о ^ е вргауе ос1 Цћ бобјуака.

1. Еуо јес!пе бобГуке, која иуесауа ргес1те!;е. VI је уе<5 ро2паје(е, ра с е т о аа(1а в ато с1а јоб је<1пот ро§1ес1ато кгог пји па какау ргеЛте!;, п. рг. па опи 81пје1и па рарјги. Роб4аУ1с е т о 81;пје1и Ггте^ји 21/ е \ бобгеке. — Какуа бе У1с11 хуН јегсПса? — Мапја 1 ћПге. — Ос1такп1 б!пје1и с1а1је ос1 боб1\’ке!... Какуа је еас1? — Уеса 1 ис1а1јепа. — 81а п а т с1ак1е бЈпе .чргауе за баћјпит босјуката?— Ууесауаји 1па1епе ргес!те1;е.

- О у а к е б р г а у е , к о је п а т т а 1 е п е р г е (1 т е 1 е и у е б а у а ји , г о у и з е р о у еса 1 а . РопоуП — 81;а би роуеса1а? — Роуеса1и к а г е т о 1 т ј к г о з к о р . — 8<;а је т1кгобкор? — РопоуИ ЂаЦе! — С е т и би п а т т1кго8кор1?... /п а Ј е Н којј, к о т е пајбевсе (гећаји 1аке зргауе?... 81в бтГ баћасШја, ках1а т и <1оп ев ето ба! па роргауак ? — 01ес1а и ва! кгог пекакуо б!ак1о.

- Је8(, (;о је б!;ак1о, које т и иуесауа ипи(,габпјо81 ба(а, ра ук.П 0 (1 т а ћ , б1о је рокуагепо. 1 т а т 1 ја је(1по 1ак\’о роуесак), као 1

бћки роуеса1а. Еаг§'1ес1ај1е пајрпје бПки, а опЛа бћај1,е 1г бН 1апке кгог роуеса1о! - |Ка/,о-1е(1апје 1 сћапје.) — Така роуесака (гећаји 1 оп 1т 1ји(Нта, кој 1 ргоибауаји ћОјке, а 1 1јекагјта. Роу е с а 1 о т би 1ји(П сЈогпаН 1 иро/паП /луо11пј1се, га које 8е ргуе п1је гпа1о, а које би 1 т тиоц-о бко(П1е. Тако бас1а г п а т о , с!а гагпе ћо1еб!;1 рођ'еби о<1 1лћ уг1о т а ћ ћ /луоНпјша, као ко1ега,

бибјса 1 1;. Л.

81;а би роуеса1а Ш т1кгобкор1? — 0(1 беЈЈа бе ргауе? С е т и би п а т т1кгобкор1? — 81а би 1јисП ЛогпаН р о т о си пикговкора? — Којћп 1јисНта 1гећаји т1кгобкорГ? — 2. Еуо јоб јес1пе бргауе! — В е ро§'1ес1ај кгог пји па оп(ј ћг(1о!.... 81а ора/аб? — О рагат, (1а је ћгс1о ћћ/.е. — Је.б!,, 1а п а т вргауа ис1а1јепе ргес1те1е рг1т1бе, (1а Ш ћо1је У1(Пто. Оуаке 8рга\ге, којииа §1ес1ато иа с1а!еке рге(Ппе1е, ра бак 1 па 2У1Јегс1е, гоуи бе (1а1екогоп Ш (1игћип. !§1а би <1а 1еко2ог1? З р г а у е , к о је п а т с1а1еке рге<1пн'1,е р г ј т ј б п , <1а 1ћ ћ о1је у н П т о , г о у и бе <1а1еко/ог1 Ш <1иг1нпЈ. н*

IN>|н»VI! 1*<ш(Ш за<1 Н N.1 .Јоа — N.1 — Те зргауе 1ге11.-1ј11 гамж ипа (оИсЈгЈта) 1 т јеп п сл т а (јпгјпјјепта), а 1 паибепјагтпа, к<»Ј1 розта(;гаји пећезка 1јје1а. — 81а зи <1а1еко2оп Ш <I<Iг1>11пV <><1 беуа ее ргауе? — С е т и зи п а т с1а1екогоп? К ојјт 1јиШта 1ге1)аји с1а1екогогЈ? — III. 0(1 је ее оћгагије зПка ргес1те1а кос1 боујека, и коц-а. ни /<1гауе ос1? — 0<1је ее оћгагије зПка ргес1те1;а, кос! 1ји<1ј кој 1 с1а1еко \чс1е? — А §’с1је ко<1 оп1ћ, коЈ1 ћћги ун1е? — 2а§1о 1ји<Н гс1гау1ћ објји пе позе паобаге? — 2ав1;о с1а1екоуЈсН 1јисН позе паобаге на 18рирбеп1т зобјуката? — 2а§1о кга1ко\псП позе јг<1и1Ј1јепе зоб|\гке? — ЈврогесП тјкгозкор аа с1игћ1пот! — (Мг— кгозкор п а т та1епе рге<1те1е иуебауа, ра 1ћ ћо1је уЈсНто, а с1игћт п а т <1а1еке ргес1те1;е рппибе, с1а И: ћо1је \асНто.)

IV. Р г е 1 о т 1 је п е гг а к е паб1пе па т г е ^ јс п ј г у т и к и бНки р г е с 1 т е 1 а , коЈ1 §'1е<1ато, аП пава <1ива 1 га 21 р о б е!а к 1е бУЈеИовН, 1е у и П т о ргесПпе); о п а к а у , к а к а у и 1811111 је б !. — Ропоуј! — Јоб — N.1 —

Кга^коуЈсН 8и оп1 1јисП, и кој1ћ је обпа боб1ука ја к о 1 8ри рб еп а. — Р о ш т ! — 2 г а к е в у је И а р г е 1 а т а ј и 8е ја б е , 1е 8е бПка ргес1те1;а о ћ г а г и ј е 1 8 ргес 1 т г е Л с е ; га1о т о г а ј и п о зШ п а о б а г е ба 1 2 с1 и ћ 1 ј е т т 8 о б 1 у к а т а , к о је се г г а к е 8\7је11а габиН 1ако, <1а зН к а ргес1те1;а р а п е иа т г е г 1 си. - РопоуП - Јов — N.1 — 1)а1еколп<Н 8и опј 1јисН, и к ојјћ обп а воб1ука п1је с1об!а 1ври рбеп а. — Ропоуј! — 2 г а к е 8е р г е 1 а т а ј и б1аћ1је, 1е ве бПка ргес1те1;а о ћ г а г и је 1 2 а т г е г а с е ; 2 а1 о т о г а ј и побНЈ п а о б а г е 8а 18р и р б е п 1т з о б ј у к а т а , с1а о у е 8к и р е ггаке 8УЈе11а и 1оПко, <1а зП ка рге<1те1;а р а п е па т г е Јјси. — Ропоу1 — N.1 — Јоб — N.1 — Р о ^ е с а 1 а Ш т1 к го б к о р 1 је з и в р г а у е, к о је т а 1 еп & рге<1те1;е и у е с а у а ј и , а ваб1;ау1јај и бе о<1 у јб е 8 а ћ 1 г п 1 ћ 8 0 бхуак а. — 81» б а т гекао? — К е с 1 1 И — N.1 - Јоз — N.1 Ва1ек<)20Г1 Ш < 1игћт1 ј е б и 8 р г а у е , к о ј е п а т и с1а1 јеп е р г е с 1 т е 1 .е р г ј т ј б и , а р г а у е ве ос1 г а 8 1 рпП 1 з о б П у а к а . — К е с 1 1ако! — К е с 1 1 И — N 1 — Јо§ — N..1 — 2аћП јеШ е 1о и ћ11јеЈ;шсе!

V. а) 2аб1о 1гећа, <1а је ргес1те(, озујјеИјеа, ако ћ о сето , <1а §а У1<Нто? — 81а иб 1пе рге1от1јепе ггаке па т г е ’>лс1 ? 1г\тпи1и зПки ргес1те1а. — АН т 1 ллсПто р г е Ј т е ! опакау,. кака\’ и 18 Ип1 јез!: гав1о је 1о? — \лс1е Н <1 а 1екоу 1сН <1оћго-

](го2 паобаге за ј(1иђ1јепјт зо б ју к ата ?

2а§1о? А к а к о 1м кга(коУ 1с1 укПо кгог паобаге за 18р и р б е ш т в о б ју ката? /а в !о У С јт е ви 1јшП ирогпаН пеке вНпе '/луоНијЈсе, га које р г ј је шјеви гпаН? — К о јо т в р гау о т р о в та(га ји 1јисН пећевка Ије1а? 0) К акуе вобјуке и облта ј т а ј и кга1коу1сН 1јисН? — К акуе вобјуке Гтаји с1а1екоУ1сН9 — С1с1је ве оћгагије вНка ргесНиека кос! кга1коуЈсНћ 1јисћ, а §с1је.кос1 (1а1екоу1(НП? Какуе 1 т ео б н к е (гећаји и паобагћпа? — 81а ви роуеба1а Ш тјкговкорј?

81а ви с1а1екогогЈ Ш с1иг1нш ? С ет и ви п а т роуеба1а, а -бети с1а1екогоп? — Харјваувј 1а рНапја па вко1вкој (аћН: ОЈцоуогће рјвтепо па 1а рћапја! -

VII. ДУГА. А. Преглед рада. а) Шта треба за рад! Бвјела боца с водом, стаклеиа привма и два комада папира.

?)РАд. а) б) распе се џ) д)

Преламање свјетлосги. (П о н ап љ ањ е). Ако прође суичана бијела свјетлост кроз флашу воде иа пронору, у боје. Ако прође супчана свјетлост кроз стаклену призму, распе се у боје. Д у г а у седам боја. (Н оука).

Б. Методичжи поступак.

I. а) 1. Пази! — Ш та је узрок, да тијела впдпмо? Реци некоја тпјела, која сама свијетле! — Сад реци некоја, којја свијетле позајмљеном свјетлош ћу! — У каквим се липпјјама распростире смјетлост? — К ада скрећу свијетле зраке са свога иравца? — Ш та је преламање спјјетлостп V — б) Који је видпо дугу? — Како изгледа? — К ада ои је впдпо? — Је ли тада бпло облачпо пли ведро? Ш та је падало из облака? — Како постаје д у г а ? . . . . Павјештај. Д анас ћемо учитп, како постаје дуга.

II. о) П ази! Д ајте мн нешто прида! Какав вндпомо прут, када га неки дан косо турисмо у воду? — Видисмо гп, као да је сломљен. — На ком се мјесту нрпчнпно као олнмл.оп?

I 18 Гшш ппдјг, гдјо престаје вода. — Има ли прут своју свјетлост? Иомн; прут је тамио тијело. — Па како га видимо, кад је тамно тмјоло? — Сунчане свијетле зраке дођу до прута, па се одГшју п дођу у паше око, те га видимо. — Добро. — Кроза што јс свјетдост дошла до прута? — Кроз ваздух и кроз воду. А кроза што је дошла од прута до иашег ока? — Кроз воду п кроз ваздух. — Куд је лакше проћи евијстлим зракама: нли кроз воду или кроз ваздух? — Свијетлим је зракама лакше проћн кроз ваздух. — Зашто? — Зато, јер је вода гушћа, а ваздух рјеђи. — Могу ли по томе свијетле зраке остатп у истоме правцу, када прелазе пз ваздуха у воду или обратно из воде у ваздух? — Не могу. — Него, шта се догоди? — Свпјетле зраке промијене свој правац. — Како зовемо мијењање правца, када свијетле зраке прелазе из једнога тијела у друго? Преламање свјетлости. — Ш та је дакле преламање свјетлости?

— М ијењ ањ е правца, к ад а с в и је т л е зр ак е п р е л а зе и з је д н о г а т и је л а у д р у го , зов е се п р ел ам ањ е св је т л о с т и .

— Понови! — Понови и ти — Н .! — Још — Н.! Лретрес. — Зашто видпмо тијела, која сама свијетле? — Зашто впдимо она тијела, која немају своје свјетлости? — Чијом свјетлошћу свијетле тнјела, која немају своје свјетлостп? — Како видимо штапић, који смо косо донекле турили у воду? — На коме је мјесту као сломљен? -—- Зашто нам се иричиња штапић, косо турен у воду, као сломљен? — Када свијетле зраке мијењају свој правац? — Ш та је преламање свјетлоети? — о) П ази даље! — Је ли који кадгод поставио боцу с водом на ирозор према сунцу? — Ш та си онда опазио? — Ш арену слику? — Бисте ли ради, да то видите?— Ево бијеле боце с водом; постави је на прозор на овај бијели папир. — Н .! — Ш та видите? — Како је постала та шарена слпка?__ Ш та је ово? — Тврд папир.

— Јест и велик је,као што видите, као прозор. Ш та је усред паппра? — Рупица. — (Поставим паппр на прозор) — Сад држите овдје папир — Н .! и Н.! — Ево јјош комад папира. Тај ћемо комад држатп мало даље, ево овдје (показујем)! — Држите г а — Н ! и Н.! — Ш та опажате на другому паппру? — Осјен и усред осјена свијетао круг. — Одкле он тамо? — Од свјетлости, што пролази кроз рупу. — Забиљежи тај круг оловком — Н .! — Ш та је ово? — Стакло. — Учили сте о тнјелима, па де реци, какво је то тијело? — Тространа призма. — Зашто баш

11«> тространа? — Зато, јер има трокут за горњу и дбњу оснонку, Како пропушта свјетлост? — Какво је по томе тијело? Кно ћу ставити пред рупу, куда свјетлост пролазп, опу стаклопу призму полозкеиу тако, да оштар крај дође д о љ е......... Ш та опаасате? — Гдје је оиај свијетли круг? — Помакао се много даље горе. — .Те ли округао? — Нпје, пего је дугуљаст и бојадисап. Од кога се дијела прпзме удаљио? — Од тањега, оштрога дпјела прпзме. Сад ћемо друкчпје поставпти призму. Намјестићемо оштар крај го р е!. . . Ш та сад опажате? — Опажамо, да се свијетлн круг одмакао доље, ниже? — Од кога се дпјела прпзме одмакао?

— Од тањега дијела. — Дакле опет од тањега дијела према ближњему дебљему дијелу. Ш та смо сада дознали? -— Дознали смо: К а д а е в је т л о с т п р ол ази кроз призму, о п д а се свије т л е зр а к е ломе тако, да се одм и ч у од т а њ ега д и је л а при зм е прем а ближ њ ем у дебљ ем у д и јел у . — Понови! Д е и ти Аврамс! — И ти Кузмане! — Још и ти — Дамјане! Хајде, да разгледамо тај шарени круг, ту шаролику слпку, и да видимо, како је постала. — На што наличп та шаролика слика? — На дугу. — Како јс постала та слика? . . . . К уд је прошла свјетлост из ваздуха? — Кроз рупицу у призму. — Је лп свјетлост остала у прнзми? — Није, него је прошла кроз призму у ваздух. — Ш та се прп томе догоднло? — Бијела је свјетлост скренула с правца н при томе се расула у боје. — Поновп! — Понови и ти — Н .! — Када се дакле бијела суичана свјетлост расипа у боје? — Онда, када прелазн пз стакла у ваздух. — Јест; упамтите!: С в јет л о ст је из в а з д у х а пр еш ла у призму, из прнзм е опет у в а з д у х и расу л а се у боје, при чему је ск р е и у л а с прваш њ ег п р ав ц а мало на виш е, и его је бпо онај бп јел и круг. — Понови!

— Понови п ти — Н .! — Још нека понови — Н.! Сада знате, зашто смо видјели ону шаролику слику, када су сунчане зраке прошле кроз воду у боци. — Загато? Држи ову призму пред том рупицом — Н .!, а ми ћемо разгледати боје у оној шаролпкој слици!. . . . Које ту боје нидиш Н.? — Јок није тако; ту пма впше бода; припазпте мало, ја Ку вам их ноказати!. . . Која јо боја најблпже бијеломе кругу? Ц р в ен а . ■ — Коју видимо до ње? — Н а р ан ч аст у. А п;ш наранчасте? — Иза нараичасте је ж у т а боја. — Тако ,јс; по годио си! — Које смо то боје набројили? Реци пх по рсду.

120 |,'ик.(| дп.шж' ,|с,1.пм :м другом! — Рецн и тп — Миле! — II ти Г>рнле! Која боја долази иза жуте боје? — З е л е и а .— Јест; а пмдм? Ј асн о модра и у г а с и т о модра. — Рецп те двије! А |«и»иа јс ова. што је иајдаље од бијелога крута? — , Бубмчмста. Колпко их дакле нађосмо у тој шареној слици? — Ссдам. Тако је; у то] шароликој слпцп има седам боја, којс смо смда по имену набројали. — Реци прве три боје по реду! — Л ти, рецп, друге три, алп опет по реду, како једиа за другом слиједи — Н .! — Коју јјош нијесмо рекли? — ЈБубичасту. Е. који ће сада да нам све боје лијепо пореда? — Ја, ј а . . . Хајде — II .! •— Д е и ти — Н.! — Још — Н .! Претрес. — Ш та опажамо, ако кроз боцу воде прођу сунчане зраке? —• Ако сунчане зраке прођу кроз призму, шта опажамо на другој страни? — Колико је боја у оној шароликој слпцн? — Наброј их, али редом, како слиједи једна за другом, а почнп од црвене! д) И ази даље! -— Услијед чега постане она шаролика слика па зиду? — Услијед преламања свјетла сунчанпх зрака.

— Јест; исто тако постане и дуга. — Када на једној страни киша пада, а па другој сунце сја, то оно баца свпјетле зраке на кпшне кашвпце, — Понови! — С в и јетл е зр ак е у л а з е у кпш пе к ап љ и це, из кап љ и ца се о д б и ју и р а сп у у седам боја, к оје до и р у до наш ег ока и ми види м о д у г у . — Поновн! — П1та се догоди, када свијетле зраке сунца дођу у кншне капљице? — Када се бнјеле сунчане зраке распу у седам боја? — Јс ли дугин лук вазда једнако дуг? — Није; некад је дужн, а некада краћн. — Кад је дугин лук дужи, а када краћи? — Дугин је лук дужи изјутра и пред вечер. Тако је; а што су н ц е виш е ст о ји , то је д у г а краћа, док у подне нема дуге — Понови! — Поиови и тн — Н .! Лретрес. — Како постаје дуга? — Гдје видимо дугу прије подпе, а гдје послије подне'г — Кад је дугин лук дужи, а када краћи? — У које доба дана нема дуге? — Зашто не видимо дуге прије подне па истоку, а послнје подне на западу? Даље! — Од горњих капљица долазе у паше око црвене зраке, а од доњих љубичасте. Реци тако! — Докле год капљнца иролазп кроз дугу, дотле она баца обојене зраке. Понови! — Када кишне капљице густо и с/гално падају, замнјењује једпа другу, те оне друге капљпце у мјесто првих расипају бнјеле с.унчане зраке у боје. — Поновп! — Та појава траје дотле,

121 .док нза наших леђа сунце сја, а испред нас киша иада. Понови! — П/Јвтрес. — Од којих капљица додазе црвене зраке у наше око? — Од којих љубичасте? — Докле видимо дугу? Када нестане дугс? — Т1пта се чланак пз читанке.

III. Зашто видимо штапић, ако га косо туримо у воду, као сломљен? — Зашто није као сломљен, ако га осовно турнмо у воду? — Зашто је дугнн лук дузки изјутра н пред печер?

— Зашто у подне нема дуге? — Зашто не видимо дуге послнје подне, ако киша пада на западу? — А зашто је не видимо прије подне, ако киша пада на истоку? IV. Како постаје дуга? — Д у г а п оста је, к а д а се сунч ан е зраке пр ел ом е и п р осп у у боје кроз кнш не к ап љ н це, као кроз с т а к л е н у прпзму. — Понови! •— Колпко је боја у ,дузи? — У д у зи има седам боја. Наброј их редом! Ц р в ен а , п а р а п ч а ста, ж у т а , зе л ен а , јасно-м одр а, у г а с и т о м одра и љ у б и ч а ст а . — Поновн! — Кад је дугни лук дужи, а када краћи? —• Д у г н н је л ук д у ж и н з ју т р а и п р ед в еч ер , а ш то су н ц е виш е стојји, то је д у г и н л ук кр аћ и!

- П о н о в и ! — К а д а нема д у г е ? — У н о д н е нема д уге.

— Поновн!

V. а) Ко се сјећа, шта смо училп о звуку и одјеку прошле годпне? — Како постаје звук? — Колико прнјеђе звук за једпу секунду? — Колико је далеко брдо, с ког пукне топ, ако чујемо глас топа послије Дима за 5 секундп? - - Од чега се може звук одбпти? — Како се зове одбијепи звук? — Ш та је одјек? У којој даљинн понавља одјек ријеч од два слога, 3, 5, 8 сло,гова? — Кад одјек понавља више слогова, а када мање? Зашто не чујемо одјека у нашој соби? — Ш та чујемо у великим .дворанама? — Ш та јо пазвук? — Како се рачуна даљина по одјеку? — Колнко је далско брдо, ако чујемо одјек двосложнс ријечн послије 4 секунде? б) Шта је тоо? — Амо жа]), тамо квас, а по сриједи шареп пас. —• (Д у га .) в) ЗадаЛаЈ — Како постаје дуга? -• Наброј свс боје у дузп, алп оиим редом, како слиједи једна за другом! Кад је дугин лук дужи, а када краћи? — Када пема дуге? Одговорите па та пнтања! -

122

VIII. .1ЛКТЛ К (СЕ1ЛВАЕ). А. Рге§1ес1 гас1а. а)

Сге)>а р п па«1ауП

Лап1ар, викп епа кгра, јггегап рарјг, ки^Пее ос! ћ аг^о у е згбјке, к1ак1епа §1р к а, скчје ки§Нсе 0(1 ћ аг^ о у е зггј о зуП ешш копбЈеппа, Пвјсјјј гер 1 к о тас! ГеЦега.

Р) Ка«1. а) Јап1аг. — (0р18.) !>) А ко јап1аг п а 1 а ге т о , рок1апе е1ек!псап. — (Рокик.) с) Е1ек1ппа. — (Р о и к а .)

В. Ме1о(Иск1 роеШрак.

I. а) Рагг! — К а к о [ ) 081а ј е ( 1 и у а У — К о Н к о ј е Б о ј а и с 1 и /л ?'

— 1тепиј Ш о ш т г е с ! о т , к о ј ј т в Н је с Н ј е Љ а г а с ! г и § о т !

— К а с 1 ј е с 1 и § т 1 и к с 1 и /л , а к а с 1 а к г а с Ј У — 1 Ј к о ј е с 1 о ћ а с 1 а п а п е т а с 1 и § 'е ? — О с 1 ј е л л с Н т о с 1 и § и р г д е р о с 1 п е , а § с ! ј е р о в П ј е рос1пе? — }>) бка је о у о У — (лц'ага1ик. Ос1 сеуа је? — Ос1 сеНћага 1 сЈгуеШ, ра Ј/уе/еп е г т о т . — Ко ргалл С1§ага1ике? — ОсЗје §е ргауе пајЈјервГ и пазој с1ото\'[1н ? — С е т и је (лцага1ик? Ко риЛ? бппји Н (1јеса рибШ? — Како к ахето сеНћаги (1 г ик<5лје? — Јап1аг. — Ка е1о паН61 јапЈаг? — Ха к атеп . Кис1а себ §'а ро 1оте иугбШЈ? — 1 Ј који угв1и рпгосНппа? 1Ј ги<1е. — Хавк>? — Јег ве пе ћгаш, пе т1се ее 1 пе гавк, као п1 уарпепас. Јев!, јагПаг је паНк па катеп, аћ оп гпје гис1а ос1 уајкасја, као уарпепас, /а(,о ра/ће (X а V ј <; 8 ћај!! ра си у а т кагаН, «1а је јап1аг. §ч1је ве па1а/1 1 габко ае иро1гећ1ј:'уа.

II. а ) Р а г И — Еуо ј а г к а г а ; г а г § 1 е с 1 а ј 1 е у а ! — ( К а / у '1 е с 1 а п ј е . ) - К а к у е је ћ о је ? — /и 1 е . — Ј е а !, 1 ај је к о т а с ! гШ е ћ о је , а ј т а § и ј о з 1 г и с к а а 1 о Г > 1 је 1 е , в т е § ' ј е , с г у е п е 1 з а г е п е ћ о ј е . РопоуГ (Т Ј« 3 а г1 т к о т а с 1 о т г е 1 је г а р о ја п ^ а г и .) 8 1 а 8 е с 1 о § о с Н ? Какау оуо? §1а

т и

је

р ге 1 о т ?

—- Уарпепас. —

81 о р а г ш ? —

—

Е ји б Ј и г а б ћ

—

Ропоу1!

—

б ка ј е

Р а г г п И ј е т у а р п е п с о т 1ај к о т а с ! ј а п к а г а ! . . .

О р а г1 о

ват,

с1а у а р п е п а с

р а г а ја п 1 а г . —

К о ј1

а к на Н б Ј ја п !а г ? Х а катеп . С и ј 1 е ! — А к о 1 је з к ја п ћ а г п а Н к п а к а т е п , с » р е 1 и> п ј ј е к а т е п , п е § о о к а т е п ј е п а в т о 1 а о с1 р г Ш к е о п а к у а ,

ј(' (1ак1е I \Гг§ ј 1 ? —

'Г \ г § ј | ј е

уарпепас.

—

Ха

)

123 какуа р 1в!ј \г паајћ је!а ј о то п к а. РопоуП Опоца <1гуе<:а, ј/ коједа ве јап1аг сјјесћо, пев1а!о је уес осћаупо; /а§ик> је и <1и1|1ј1x11 /ет1 је, а п а т а овТауНо зуоји пе^сЈазпји 8то1и, као пи иаротепи. Ропоуј! — Ропа^1јапје. — Какуе је ћоје јапћгг? — Какау т и је рге1 о т? — 81а је јап1аг? — 1та ћ ба<1 опо^а <1гуе6а, 1/ које§'а ве јап!аг с1је<ћо. — Ос1је ае ма1а/.1 јап!аг? — БаГје! — .ТаиНгг зе па1а/Г и /гпји 1 и кгицТја811т к о т а с ћ т а . Ропоуг! — 1 т а ^а и ргизкој оћаћ 1б1о6по§- т о г а , о<1ак1е §;а т г е ^ а т а уа<1е; опс!а §а 1т а и СтаИсГј 1 ко<1 ћауоуа, па 81сШј1 (ћ> ее зуе р о к а /е па /етТјоук1и) 1 ћ <1. — РопоуИ — СевТо зе па^је и п је т и ик1ор1јешН кикаса, зН т ћ Јгицнћ /јуоНпјЈса 1 ћјћпбкГћ безНса. — Ропоуг! — • РоттЦапје. — ТЈ к а к у о т ве оћћки па1а/л јапТаг? — 8Та зе т о / е пас! и јапТаги? — Ос1ак1е уа та<1е т г е / а т а ? — Ос1је зе јо8 па1а/л јапТаг? — Р ока /1 па /ет1јоу1с1и! —

Јап1аг ве иро1гећ1ја\га /а ауакојакј пакћ, / а сл^ага1ике 1 /а ка<1епје 8оћа. — ХавТо ве ироТ.гећ1јауа јапТаг? — 1>) 1. ВаЈје! — §Та с1г/лт и гисГ? — СлцагаШк 8 јапТагот. А и о\’ој <:1ги«’()ј ? — 8икпепи кгри. — 8Та је иа бТо1и ? 1/ге/ап рарћ' 1 ки«'Нсе ос1 ћа/ц оуе вг/л. — Ра/ЈТе, а1,а си <Та гас Н т!... 8Та га с Н т? — ТагеТе јапТаг. — А 8ас1а? — Ргиш секе паТгТл јапћаг ки ц П сата 1 р ар јп сгта. — бћг о ра/а(е ? — Рарћпс1 вкобе јап1аги 1 оре(, 8е ос1ћ1ји. — А кицћсе ? — 1бТо (ако.

2. &1а је оуо? — 8Так1епа 81рка. — (1в(л розТирак.)

3. Оус1је У18е с1у1је ки^Нсе ос1 ћа/§о\7е вгбгке о 8 уПеп1т копбГс1та. — (Каћлгет јап(;аг, (е р п т а к п е т о ћ је т а ки^ћсата.)

- 8Та 8(е ора/Ш? — Ора/Ш з т о , <1а 8е ки§Псе осПпае.

1)а, а к о р г ј т а к п е т о V 1 8 е 1 1 ј е 1а, к о ј а ј е ј а п I а г р г 1 Vи к а о, о р а / ј с е т о в у а к 1 риТ, с1а з е т е ^ ј и з о ђ о т о с 1 ћ | ј а ј и . Ропоу1! — Ве 8а<1 Н! — Јоз Н! — Ш Тап оуи 8Так1епи 81рки —- Ш . . . . Р п та к п Г је кио'Пс а т а ! . .. 8ћг 8е ск^осН? — Оре( зе ос1ћше. — ЈевТ, а к о рг 1т а к п е т о Т1је1а, к о ј а ј е з 1 а'к 1о р г Г у и к 1 о , о р а / ј с е т о , с1а 8е т е ^ ј и з о ћ о т ос1ћ1ј и. — Рошлп! — Јоз — Тч1.? Т ап — N.1 о\гај котас1 јапТага ви кп еп от к г р о т , а Н - К , шћај вТаМепи бјрки НвГбђЧт ге р о т !... БозТа! — Рптакп1

сеНћаг јес!пој ки^ПсЈ, а Н — К., р п т а к п 1 8(;ак1епи вјрки с1ги”'ој ки«Пс1 !... 81а зе ск><>'осП? Ки»Псе зе рпуикозе. Тако је; 1 1 ј е 1а, к о ј а з и р г 1 0 п и 1 а и / ј а п Т а г , р г ј у 1 а б е о п а Иј е1и,

к п ј л ј | ‘ | >г ј V и к I о з1 ак 1о. — Ке<м 1ако! — Кес1 1 1л — N.1 •1о4 поки гекпе — N.1 — .г)

К уо

Г г 11 па К| и

роуебе в1ак1епе зјрке. -—• 8ас1 еи је с1оћго па1гН...

/ц Та уа к

ос1

р гвТа

оуој

б ј р к ! ! ____

8 1 а О б је Н ? —

Обје-

| ј ћ , к а о <1а ш е п е б 1 о ћ о с п и 1 о . — А б и зт о П бТа? ( ' и м т о т а П р г а з а к . — ЈезТ, 1 а к о п а Т а г е з в ј р к и н т г а к и , р а р г п п а к п е б г<?1атак ос! ргзТа, о р а 7 л с е в , к а к о с е \ г п ј е в к о б Ш 1 § к г а и г о ^ а у Д к ос1 ргз^а. Г о п о у т ! — Г о п о у ! 1 М — Јого! — ћ е ј 11 — АпТе! 6 . 8ас1 п е с и

паТгН

јапТага,

а

рптакписи

«а

рар1г1с:л т а

1 к и о -П са та . — 81а о р а /а Т е ? — Кас1а ае п е паТаге јап1аг, опс1а к п ј е т и п е зк а б и ги кицП се, 111 р а р јг 1с 1. — Г о и о у ј! — • /а и 1 о п е з к а с и ?. .. \ е

гпаТе. А VI т е

сиј1;е! — Ј а п Т а г Ј т а

зуојбТуо,

к о ј е § е Т г е п ј е т р г о ћ и с Т Ј , 1;е р г ј у 1 а б 1 1 а к а Н ј е 1 а 1 о р е Т 1 ћ ос1 ћ 1 ј а . — Р о п о у ј! — Т о зи п а јап каги орагШ п а јр п је О гсћ — Р о п о у ј! — ЈапТаг ве / о у е ц тс к ј е 1 е к 1 г о п 1 /а1 о па/.уаве зуојз1уо па^гуеи оц јап 1ага, к о јп п ргју1асп 1 ос1ћЈја. 1ака ћје1а, е 1 е к 1 г 1 п о т .

—

Р о п о у ј! —

Р опоу1 1 И — N.1 —

Јоб

— К! — РоптЦапје. — 8Та ора/.а1,е, ако пе паТагеТе јап(аг, а ргјтакпеТе кицћсата I рарјпбјта? — 81а орагаТе, ако па1ага(е јап1аг, ра §-а ргЈплакпеТе ки§Псата 1 раршспта? — Ко је То пајрпје ора/ло па јап!аги? — Како 8е јап1аг /о у е §гск1т је21копл? — Како опсТа иа/уабе 8уојб1уо па1гуепо§' јаи1ага, којјт оп рпу1абЈ 1 осЊЈја 1ака Пје1а? — 81а је е!ек1гоп? — А §1а је е1ек1ппа? —

Р>аЦе! — Као §1о б!е та1о рг!је сић, гпаП 8и га јап1аг 8Тап Сггс 1. КироуаП ви §'а ос1 Р е п Г с а и а , пагосТа 81аго§-а \пјека, којј ви §'а уасПП 12 I 8 ( о <■п о§'а т о г а . Кос1 пјЊ је ћјо јап(аг и уеПкој с!јеп1, (е зи ос1 пје§'а ргаллП игезе, как\л 8е сТапаз ргауе з а т о ос1 ћГзега 1 (1га§'о§; катеп ја. Опј 8и позШ јапТаг као игеб, 1 бевко зи ца ТгП у и п еп јт к гр ата, с1а .чкЈпи ргавЈпи 8 пјеца, 1 (ако орагј.че рг\л, с1а зи тпо§'а та1а 1 1ака 1лје1а к пјепли ро1е1је1а, као сТа Њ је \'је(пс сП§-ао, 1е ига пј рг1опи1а, аП осћллаћ ореТ осТбкобПа. РопаиЦапје. -— ОсТ ко§а 8и Огс! кироуаћ јапТаг? — Ос1је 811 §а па1а/лН Регпбапј ? — /ак(;о 8и Огс 1 иро1геП1јауаП јапТаг ? Како зи Огсл орагШ, с1а је јапкаг е1ек!пбап? — (' 1 (,а 8е гкапак 12 сћапке.

III. Лап1,аг зе вкхе (]опек1е 8 гпа^пеШш. — 1Ј еепш пека каге — X.?! — Хе шогеб ве »јекШ, а ибШ зшо о т ; 1цпе1и. Ма рг1у1асп гпаупеР'' — 2е1јегпи рНоИпи. — Лап1аг зе с1ак1е а1а2е 8 тауп ек лп и 1,оте, §1о оћа ппаји рг1\1аепи т о б . Лаи1аг рг1у1аб1 та1а 1ауапа Ије1а, ка(1а ве па!аге. Мацгн1! рг1\'1ае1 ге1је/о, а пе 1гећа с1а 8е рпје па!аге. Мацпе! п е т а па 8геШш рг1у1аепе 8па§е, а јаи1аг ргј\'1асм 1ака 11је1а па зуој роугз1Ш вуојој. Мацие!, је с1о 8ас1а јесИпо рогпа!о 1Јје1о, које рпу1ас1 ге1јего, а као јап!аг јт а ји 1з1о 8\’оЈ81уо, кас1а ве па!аги, рееа1п1 уозак, з1ак1о, 8то1а 1 1. с1.

81а рпу1ас1 јап1аг? — А к1,а тац п е!? Кас1а рт1аб1 јап!аг 1ака 1јје1а, а кас1а рг1у1аб1 тацгнЧ, ге1јего? — 0(1је рпл'1а61 т а ц п е! ге1јего, а §с1је јапкаг 1ака Нје1а? — Рпу1аб1 П ге1је/.о оз1т та§'пе!а јоа које Пје1о? — А која 1лје1а 081т јап!ага [)Г1\1а6е јоб 1аке б1уап? — IV. ЗЈратШе паики о јап!аги! — Ј а и 1,аг ј е о к а т е 11 ј е п а 8 т о 1а, п а 1а г 1 8 е и с1и ћ 1ј 1111 г е т 1ј е, а ј 8 1 е к 1 а ј е о с! (1 г V е с а , к о § а с ! а п а 8 V1 8 е п е т а . — В о ј е ј е г а г 11 б 1 1е, а п а ј V 1 8 е 2 и 1 е. — А к о § а п а 1 а г е ш о , р о 81 а п е е 1 е к 1 г 1 ба п. — 1 Ј р о 1 г е ћ 1 ј а у а 8е г а п а к И е , с1 §- ага 1ик е, . к а с 1 е п ј е а о ћ а 1 г а П г и § е 81\7аг1. — V. а) Кој1 Гта ге1ји, с1а па!аге јап1аг? — Ла, ј а __ Хека Јоцје а т о — 8окга(Ј... Р п так п ј јап1аг рар1пс1та!... 81а орагаз?

— 8аЈа ца па!ап!... Р п так п ј ца 8ас1а р а р т сч та !... 81а зас1 орагаз? — Како ве гоуе 8уоЈ81уо па1гуепо§ јап!ага, б!о рг1у1аб1 рар1псе 1 ос1ћ1ја? — Е1ек1г1па. — (Во1аг1 У18е ибешка геПот, 1е ибНе1ј 8 п јјт а тјегћа, а 081аП раге.)

1>) Вотаса гаЛаса. — Ро (Запаапјет Ш табепји 1 р о т о си б!апка орЈбИе јап1аг ро о \п т рИапјЈта: * 1. 81а је јап!аг? — 2. Какуе је ћоје јаШаг ?

—3. 0с1је 8е па1аг1? — 4. У1а ве ргауј («1 јам1ага? — 5. Ос1је ви Еетбапј па1агШ јаШаг? — 0. К о т е ви ца ргос1ауаП? — 7. Ка(1а ро8(,апе јап!аг е1ек!г16ап? — 8. 81а је е1ек1гта? — 2аа1о зе гоуе е1ек1гта? — 9. Која Нје1а 1таји 1б1о 8уоЈ8(уо, као 1 јап(аг, ка<1а зе па!аги ? — 10. Како 8и Огсј ЈогпаИ, с1а јап1аг [1Г1\1аб1 : о(1И1ја 1ака Ије1а? —

IX. ЕЛЕКТРИНА. Ирва лекција.

А. Преглед рада. а) Шта треба учитељу за рад ове лекцћје? Јантар, сукнена крпа, изрезан паннр, куглице од базгове срзки, печатни восак, стаклепа шипка, шпшса од смоле, двије куглице од базгове сржи о свплеппм кончићима и лиспчији реп.

Р) Рада) Ако иатаремо јантар или ћелибар скоче паиирићи и куглице од баагове срчике к јантару и опет се. одбнју. б) То се псто догодн, ако натаремо печатни восак, стаклену пшпку и шипку од смоле. ^ в) Ако натрвеној стакленој шипки прнмакпемо зглавак од прста, осјетпћемо, као да пас нешто боцие, а чућемо малн прасак. (Е л е к т р и и а .) г) Ако не натаремо горње предмете, папирићн се не мичу, као ни куглице. д ) Куглнца од бавгове сржи постане електрична, чим се додприе натрвепог стакла или јаптара. е) Л е д н а к е се е л е к т р п н е о д б и ја ју , а п е је д н а к е п р п в л а ч е . ж) 0 врстама електрине. (П о з и т п в н а и н е г а т п в н а е л е к т р и н а .) з) О проводницпма електрпне. (Д о б р и н л о ш и п р о в о д н п ц и .)

Б. Методички иоступак.

I. П ази! — Данас ћемо поновити, што смо неки дан учили о јантару. Који зна? — Ја, ја, ја... Хајде причај о јантару Н.! — (Ученпк прича.) —■ Добро. Какве је боје јантар? — Какав му је прелом? — Је ли јантар камен? — 1Пта је јантар?

— Гдје се налази јантар? — Има ли сад опога дрвећа из кога је јантар цурио? — Од кога су Грци куповали јантар? — Ш та су Грци правили од јантара? — Ш та се данас прави од јантара? — Зашто су Грци трлп јантар сукненпм крпама? — Ш та су опазилп Грци, када су трли јантар сукненим крпама? — Како смо назвали својство натрвеног јантара, по коме привлачи п одбија лака ■тијела? — Ш та је електрина? — Павјештај. — Данас ћемо учити нешто више о тој електрини; али ћемо прије поновити све, што смо учили о електрини. О чему ћемо данас учити? — ГГ. а) Пази! — Ш та држим у руци? — Цигаралук са .јаптаром. А у овој другој? — Сукнеиу крпу. Ш та је овдје

127 на столу? — Изрезан папнри куглпце од базгове срзви. Сад пазнте, шта ћу радити!... П1та радим? Тарете јантар еукненом крпом. — А сада? — Примичете натрвени јантар папирићима и куглицама. Ш та опажате? — Папирићи скоче к јантару, на се опет одбију. — А куглице? — Исто тако. б) Даље! — (Учини се оиитпечатним воском, стакленом Ш НПКОМ

II Ш ИПКОМ ОД С М О Л в.)

в) Пази даље! — Ево јсдне повеће стаклене ншпке! Натари је сукпеиом крпом — II.!... Сад ће један примакнутп зглавак од прста тој натрвеној шипки. — Којп ће? Ја, ј а . . . . Х ајде — Н .! — Ш та си чуо ? — Чуо сам мали прасак. — А шта си осјетио ? — Осјетио сам, као да ме нешто боцпуло. Јест, тако је; и ако оваку шипку натаремо у мраку, опазићемо, како из ње искра скочи у зглавак од прста. Поновн! јШша сам рекао? — Ш та се догодп, ако натрвеиој стакленој шипки примакнемо зглавак од прста? — Ш та чујемо том приликом? — А шта осјетимо? — г) П ази даље! — Дођи амо — Н .! — Узми овај комад јантара, те га примакни папирићима!... Ш та опажаш? -—- Папирићи се не мичу. — (Опит стакленом шипком, печатним воском и шипком од смоле.)... Ако се не натаре шипка, шта опажамо, кад је 'примакнемо папирпћима и куглицама од базгове сржи? — Опажамо, да се куглице и папирићи ие мичу.' — Поновн! — Зашто!... Чујте! — Како смо назвали својство јантара, које се трвењем пробуди, па привлачи лака тијела н опет их одбија? — Електрином. — Тако је; ј а н т а р , с т а к л о , с м о л а и и е ч а т н н в о с а к н м а ј у с в о ј с т в о , да се т р в е њ е м у њ н м а неш т о п р обуди , те п р и в л ач и и о д б н ја лака тијела. То су, као што сте већ чули, на јантару најприје опазпли Ерци, па, јер се јаптар зове грчким језиком: електрон, прозваше својство натрвеног јантара електрином. Понови! — Ш та је електрина? С в о ј с т в о н а т р в е н о г ја н т а р а , као и н е к и х д р у г н х т и ј е л а , по к о м е п р и в л а ч н и о д б и ј а л а к а т н ј е л а , з о в е се електрнна. — Понови! — Понови н ти — Н .! — Још I I .! — Како се дакле зове она варница, што скочи у зглавак од нрста, ако га прпмакнемо натрвеној стакленој шипки? Е л е к т р п ч н а в а р н и ц а . — Ш та је електрична варница? Шта сам рекао? — Како се зове својство натрвеног јап тара, но коме привлачи и одбија лака тијела? — Ко јо то најпријо иимлпо па јантару? — Како су то Грци опазили? — Како ео

128 ;|опг јимт!1|1 грчкнм језнком? — Ш та је електрпна? — А шта. д<• елоктрмчма вармица? — , () IIп 11п даље! Ш та впдпш овдјјо — Мплане! — Двије|.уг.1 пм.г нд базгове сржи. — 0 чему внсе? — 0 свиленим кончмКмма. Натарп ову шипку, те јод прнмакии једну куглицу!.

111та си опазио ? ■ — Куглица приђе шипки и опет се одби.. Је ли куглица поетала електричпа ?. . . Јест, она је постала електрична тако, што се додирнула електричнс шнпке. Понови!.

- Како дакле прелази електрина с једнога тијела на друго? — Додиром. — Рецп потпуно! — Д е и тп — Н .! е) П ази даљ е! — Натарп још ту шппку, те је примакни. куглицама! . . . Ш та сте опазили? ■— Куглице се удаљише једна од друге. — Зашто?... Јесу лп постале те куглице електричне?

— Јесу. — Како су постале електричне? — Постале еу електричне додиром. — Какву су електрпну добиле? — Добиле су електрппу стакла. — Тако је; добиле су једнаку електрину. П а шта се догоднло, када су добиле једнаку електрину? — Одбилесу се. — Ш та из тога разабиремо? — Разабпремо, да се једнаке електрине одбијају. — Понови! — Понови и ти — П .! — Још — нека поиови — Н.! — Даље! — Узми ову стаклену шипку и комад сукнене крпе— Скендере!, а тп узми ову шипку од смоле и лисичији реп — Обраде! — Натарите таипке! — Д оста! — Сад ће Скендер примакнути стаклену шипку једној куглици, а Обрад ће прпмакнутп шипку од смоле другој куглици. Примакните!.... Ш та се догоди? — Куглице се примакоше једна другој и опет се одбише. — Зашто то?. .. Јесу ли куглице постале електрпчне?'

— Како су постале електричне? — Додиром. — Је су ли добиле једнаку електрину? — Нијесу; једна је добпла електрину смоле, а друга, стакла? — Ш та се догодило, када су добиле неједнаку електрину? — Привукле су се — примакла се једна другој и одмах се одбиле. — Ш та разабиремо из тога? — Р а з а б н р е м о , да се н е ј е д н а к е е л е к т р н н е п р и в л а ч е . — Понови! — Понови и ти — Н.! — Још — Н.! — ж) П ази даље! — Како се зове електрина, што се развија у стаклу? — Стаклена електрина. — А она, што се развија у смоли ? — Смолна електрпна. — Ч ујте! — Мп од сада не ћемо тако називати електрипе, него ћемо звати опу електрину, што е.о развија у стаклу познтпвном, а ону, што ее развија у смолп меглтмнном. Како се зоне електрина, што се разнпја у стаклу?

129 Е л е к т р л н а , што се р аз виј а у ст а кл у , зове се п о з и т и в и а ел ек т р п н а . — Поновп — Мане! — Још п ти — Дано! Како се зове електрнна, што се развијја у смоли? — Е л ек тр и н а , што се р а з в иј а у смолп, зове се н е г а т п вн а . — ГГонови! Д е ти — Тале! — Још и тп — Лале! — Ш та сам рекао ? — Како се зове електрина, што ее развпја у стаклу? — А како она, што се развија у смоли? — Ш та је познтивна електрина? — А шта негативна? — Даље! — Натари шипку и прнмакни је куглнци — Н .!

— Ш та се догодн? — Шипка прпвуче куглицу, те је опет одби. — Сад ћсш се додирнутн прстом куглице. — Д едер ! — Ш та је сад? —■ Куглица скочн шппкп п опет се одби од н>е. — (Покус впше пута.) — Зашто куглица одекочи? — Не знате; а мало смо прпје то рекли. Је лн куглица постала електрична, кад ,је шипка прнвукла? — Јест. -— Какву је електрпну прпмила? — Позитпвну. — Зашто? — Јер се у стаклу развија позптпвна електрпна. — Зашто је онда куглпца одскочнла, кад је добила позитпвну електрину? — Зато, што је у стаклу позптивна електрина, па се једнаке електрине одбпјају. — Врло добро. Ш та се догодило, када сн прстом такнуо куглнцу? —■ Куглпца јс опет полетјела шипки и одбила се. — Зашто? — Јер је електрина куглице прешла у наше тијело, па није впше електрпчна? — Понови! — Зашто дакле полетн електрпчца куглица натрвеној шппкп од стакла, па се одмах од ње одбије?

— Колнко је врсти електрнне? — Која се развија у стаклу?

- А која у смолп? — Када се развија електрина у неком тпјелу? — Онда, када се тпјело таре. — Чујте! — И познтивна н нсгатпвна електрина, дакле објо електрине, заједно су у тијелу, држе једна другу, те не знамо за њнх. Трвењем се оне раставе, па се опет сједнне, чпм се близо при м ак ну. Зато се и привлаче куглице, у које је прешла разна електрина. Ш та сам рекао? — Како се раставе електрине у тијелу? Гдје остане једна? — К уд оде друга? — Ш та се догоди, ако се неједнаке електрнне приближе? — з) Пази даље! — Сва тијела не иримају електриие једнако брзо. Некоја је тпјела примају лако, па се електрнна одмах рашпри на цијелој површнни. — Како примају нека тпјела елоктрииу? — Така су тијела све ковине, а особито бакар, за тим уга.љ, в ода п у о п ћ е в ла ж н н пр ед ме т п. п зову се добрп п р о в о д н и ц п о лект ри не . Понови!

1!

:и

1:$о Ш шч

1 (1.ч рекао 9 — Која тиједа примају лако електрину?

Како ј(' проноде? — Како зовемо тнјела, која лако примају (мсктрипу? Ш та су добри проводници електриие? — Пмепуд покоја тпјела, која добро ироводе електрину! — Даље! — Друга опет тијела тешко примају електрину, а кад јо приме, врло је слабо шире илп нроводе. — Како прпмају иекоја тпјела електрину? — Како је проводе? — Така еу тнјела смола, с такло, п о р ц у л а н , с вил а, с у х в а з д у х , и зову се лоши п р о в о д н п ц и е л е к т р и н е . — Понови! Ш та сам рекао? — Која тијела примају тешко електрину?

- Како је проводе? — Како зовемо та тијела зато, што лоше проводе електрину % ■ — Ш та су лоши проводнпцп електрине? Именуј некоја тнјела, која лоше проводе електрпну! — Чпта се прва половпца чланка пз чптанке. ГГТ Пази даље! — У трећем сте разреду учили о магнету.

— Којп се сјећа? — Ја, ја.... Причај нам — Стево! (Ученик прича, у колико се сјећа.) — Доста се сјећаш. — Чнме бпсмо дакле моглп успоредити електрину ? — Са магнетизмом. Тако је. Електрпна ее донекле слаже са магнетизмом. — чему се слаже са магнетпзмом, нека каже — Н .! — Не знаш добро; којп знаде? — П1та привлачи магнет? — Магнет привлачи жељезо. — А шта привлачн јантар п стакло, када се натару ? — Прпвлаче лака тијела. Треба ли магиет пријје иатртп? — Магнет не треба прије натртн. — А јантар, стакло н друго? — Треба. — Гдје иајвише нрпвлачп магнет жељезо?

—• Магнет прпвлачи жељезо највише на два краја. — А гдје прпвлачи јантар и стакло лака тпјела? — Привлаче их на свој површпнп. — Привлачи ли још које тијело жељезо оеим магнета? — До сада се не зна за њ. — А која тијела прпвлаче лака тпјела, када се натару? — Смола, стакло, печатнп восак п т.д. Понављање. — Ш та је електрппа? — Ш та је магнетпзам?

— Када магнет прнвлачп жељезо? — А када прпвлаче јантар, п стакло лака тијела? — Гдје највпше прпвлачп магнет жељезо? — А гдје натрвена тијела прнвлаче лака тпјела? IV. Сад ћемо укратко еабрати, што смо даиас научили. Е л е к т р и н а је ев ој с тво н а т р в е н и х т н ј е л а , по коме с н ћ у ш н е с т в ар и п р и в л а ч п п о дм а х о дб п ј а . — Ш та је електрнна? — Е л е к т р н н а је п о з п т и в н а и н е г а т и в н а . — Поновп! — Ј е д н а к е се е л е к т р н н е о д б и ј а ј у , а н е ј е д н а к е ирпвлачс. — Реци тако! — Е л е к т р п н е е у з а ј е д н о у т н ј е л у

и н е зн амо за њ и х, д ок се не р а с т а в е трвењем ил и до дн ром. — Рецн то псто! — Т и ј е л а , која л ако примају е л е к т р п и у , па је брзо шире — п ро в о д е по цн је ло ј п ов рши нн , зо ву се добрп п ро в о д н и ц и е л е к тр п не . — Поновп! — Така су тпјела: све ковпне, о с о б п т о б ака р, за тим у га љ , в о д а п у о п ћ е в ла ж н п п р ед м ет и . — Пменуј добре проводнпке електрпне! — Т п ј е л а , која тешко п ри м ај у е л е к т р и н у , а к ад је приме, врло је слабо шпре ил п п ро во де, з ов у се лоши п р о в о д н п ц и е л ек т р п н е . — Реци то! — Така су тијела: см ол а, с т а к л о, п о р ц у л а н , с впл а п с у х в аз ду х . — Реци тпјела, која електрпну лоше проводе! — V. а) Каква је електрина у стакленој шппки, када се не натаре? — А када се натаре? — Каква је електрина у шипки од смоле, када се не натаре? — А када се натаре? — Зашто куглица прилети натртој шппки и опет одскочп? — Зашто емо при покусима објесплн куглице о свнлене кончпће? — 6) Писмена задаИа. — По данашњем тумачењу п помоћу чланка пз чптанке одговорите код куће на ова пптања, па ћемо одговоре преписатн у задаћнпце! Ш та је електрпиа? — Како се зове својство натрвених тијела, што привлачи и одбија лака тијела? — Како постају тнјела електрична? — Колико је врсти електрпне? — Које се електрнне одбијају, а које прпвлаче? — На којнма ее тијелима развија позитивна електрина? — На којпма негатпвпа? — Именуј неколико добрпх, а неколпко лошнх проводнпка електрпне!

Д руга лекција.

А. Преглед рада. ж) Шта треба за рад ове лекцнје? Електрофор. лпепчпји реп. неколпко лпстпћа, од стаипјола, лајдсис.км •боца п електрпчпа батерија?

Р) Рад. а) Е л е к т р о ф о р . (Оппс електрофора п поу1са, како ћемо у и» шпсу пптп мпого електрине.) б) Л а јд е н с к а бод а. — (Оппе лајдеиске боце п поука о томо. кичо > њ у можемо накупптп много електрпне.) в) Е л е к т р п ч н и л а п а ц п л н е л е к т р п ч н а б а т е р и ја . — (Од ч<чп см« састављ а електрпчпа батернја).

9*

Б. Методички поступак. Навјештај. — Данас ћемо наставитп о електрини, алн ћете ми прије дати нешто прнда.

I. П ази! — Ш та је електрииа? — На чему су најприје опазилп електрину? — Ко ,је најприје опазпо? — Како су Грцн опазпли, да је јантар електричан? — Зашто се зове својство натрвеног јантара, по коме прпвлачи н одбија лака тијела, електрпном? — Када постане тијело електричио? — Која се тијела зову добри проводници електрпне? — А која се тијела зову лошп проводнпцп? — Именуј некојс лоше проводнике електриие! Сада некоје добре проводнике! — Колпко је врсти електрине? — Ко.је сс електрине одбијају, а које привлаче? — Е, баш сте добро научпли. Тако вал.а! Сад опет пазите добро, па ћете н даиашње тумачење лпјепо научити! П. а) П ази! — Ш та је ово?__ Ово је округла плоча — колач од смоле, а стоји у овоме т а њ у р у — чанку. Чанак је од ковпне (косптра). — Од чега је колач? — А од чега је тањур? — Ш та је ово? — П о кл о п а ц . — Од чега је? — Поклопац је од ковине, а пма држак од смоле; али држак може бити и од стакла. — Од чега је поклопац? — А од чега држак? Даље! — Ш та је ово? — Л и с п ч и ј и реп. — Пазите, шта ћу радитп! -— Ш та радим? — Ш пбате плочу лисичпјим репом. — Каква се електрина развија на плочи? Негативна.

— Зашто баш негативна? — Јер је плоча од смоле. — Врло добро. — Каква је електрпна у иоклопцу електрофора? У њему су обје електрпне заједно — дријемају. — (Ставим поклопац на плочу.) — Сада пазите! — Каква је електрина у плочи? — Негатпвна. — Коју ће електрпну привући пз поклопца?

— Позитивну. — Зашто баш позитивну? — Јер се протпвне електрине привлаче. — Које се електрпне сада држе, које су везане? — Негатпвна пз плоче и позитивна пз поклопца.

- Добро. А шта јс са оном другом електрином нз поклопца, са негатпвном? — Је ли она везана? — Она више нпје везана са позитнвном, она је сама за се — р а з р пј е ше н а. — (Подпгнем поклопац.) — Каква је сад електрииа у поклопцу? — Поклопац нијје више електричан; електрине су опет везане — дријемају. А у плочи? — У плочи је нста негативна електрина. — Натари још плочу, ти — Н . !... Доета! — Ставп поклопац на плочу!... Тако. — Сада се дотакни прстом поклопца!... Ш та се

догодило сада, када сп прстом такнуо поклопац?......... Чпм сп такнуо поклопац, прешла је негативиа електрина из поклопцн у твоје тнјело, а пз тпјела у земљу. - - Поповн! — .Теси лп шта опазио, кад је електрпна прешла нз поклопца у твој прстУ Ннјесам. — Д е га подигни! — Прпмакнп му сада зглавак од прста — Н.!... НГга смо опазили? — Опазили смо малу варницу.

— А јеси ли шта осјетио — Н.? — Јесам; осјетио сам, као да ме нешто боцнуло. — Н1та је то, што те јс као боцнуло? Електрпна. — Утв2)1)ен>с. — Н1та се догодило, када сп такнуо прстом поклопац, док је био на плочи? — Негативна је електрина прешла нз поклопца у моје тнјело, а кроз тијело у земљу. — Када сп подигао поклопац, која је електрпна остала у њему? — Познтивна. — Ш та се догоди, ако му сада примакнеш зглавак од прста? — Онда прпјеђе варница у зглавак. — А шта прп томе чујемо? — Мали прасак. — Јест, тако је; ако такнем поклопац, док је па колачу, па га онда подигнем и прпблпжим му чланак од прста, добпћу електричну варницу уз мали прасак. Тако ће се вазда да догоди, кад год на ново поклопац спустим, па га прстом дпрнем, онда подигнем и чланак му примакнем. То ми видпмо данас, као што ћемо впдјетн и сваки пут, ако је у соби сух ваздух. Ако је у соби влажан ваздух, не видимо; јјер онда но влазн пријеђе позптивна електрина са поклопца и здружи се с негативном електрином на плочп. Шта сам рекао? — Каква се електрина развија у колачу од смоле, ако га шибаш лисичијпм репом? — Ако сада ставнш поклопац на плочу; која је електрпна у поклопцу невезана? — Зашто? — Додпрнеш ли га сада прстом, шта ће се догодити? — Ако онда подигнеш поклопац, која је електрпна у њему? — Како ћеш сада добити електричну варницу у чланак од прста? — Ш та осјетиш, када варнпца пријеђе у прст? Можемо ли то видјети, ако је у соби влажан ваздух? — Зашто не можемо? — Знајте! — Ова се справа зове електро фор. — Реци тако! Састоји од колача пз смоле, који је у чанку од ковиие, а озгор је ево поклопац, који је такођер од ковине, са стаклеппм дршком или са дршком од смоле. Понови! — У поклопцу елок трофора можемо иакуппти много електрине. Попови! Како се зове та справа? — Од којих дијелогм сагтји? Од чега је онајј колач, што га шибамо лиснчпјим реиом?

\ од Ч(Ч’Н ј(' иик.шпацУ Како ћемо да накупимо много елеку »моктрофору? — <1) Пччн д а л е! — Ш та је ово? — Бочпца. — Какве ,је Сч>(»•? Ппјеле н црвене. — Ш та је то бијело г... Ево вам некнлшчи такпх листића; разгледајте их! — Какви су ти листићи? Танкн су и бијели. — Којн је већ вндпо таке листиће? .1а, ја Гдје си пх впдио? — На боцама. — А шта још раде с таким листићима? — Замотавају у њпх чоколаду и фине саиуне. — Тп су листићи од с т а н и ј о л а п ова је боца обложена, као што видпте, етанијолом до близу врха. Чиме је обложена боца до близу врха? — А шта је ово црвено при врху боце? — То је црвени восак. — Да, боца је прп врху обложена црвенпм воском. Поновп! — Ш та је ово усађено у боцу?... У боцу је усађена шипка од бакра, а на врху пма повелику главицу. Поновп! — Треба да знате, да ова шипка допире до дна боце. Рецп тако! — Шша сам рскио? ■— Чпме је обложена боца спол>а, а чиме изнутра? — Ш та је усађено у боцу? — Од чега је шипка? — Ш та је прп врху шипке? — Докле доппре бакрена пп рка? Даље! — Натари плочу — Н . !... Каква се електрина развила на њој ? —■ Негатпвна. — Сада ставн озгор поклопац, тп — Н . !... Сада нека га такне прстом — Н.!... Која је електрнна отншла? — Дигнп поклопац, ти — Н. п прпмакни га овој главицп!... Шта се догоди? — Пријеђе варница пз поклопца у главнцу п чусмо мали прасак. — Ш та то значп?... Не знате. — Каква је електрина била у поклопцу? — Позитивна. — К уд је прешла? — У главицу. — А куд из главице? — У унутрашњу облогу боце. — Каква је дакле електрина у упутрашњој облози боце? — Позптивна. — Које се електрине вежу? — Позитивна и негативна. — За чим дакле тежи позптнвна електрина унутрашње облоге? — Тежи, да се састане са негативном електрпном спољашње облоге. — А могу ли се састати?... Не могу се састатп, јер им смета стакдо и црвенп восак, којп су лошп проводницп електрине. — Реци тако! — Узмп боцу у једну руку, а прст друге руке примакнп главици металног прутпћа!... Ш та осјети? — Осјетих, као да ме нешто боцну. — А шта оиази? — Варницу. — Ш та чусмо прп томе? — Чусмо малп ирасак. — Тако је. — Ш та то значи?... Спојила се позитивна елсктрпна унутрашње облоге са негативном електрином спољашње облоге. Поновн! — Како се дакле споје електрине спољашње ТрИ Ш '

135 п унутрашње облогеУ — (Накупим много електрпне у унутрашн.ој облозп.) — Станпте свп у круг н ухватпте се за руке!... Ево тебп — Н., којн сн на крају, ова боца у руку, а тп — Н., који сп такођер на крају, прпмакнп зглавак од прста оној главицн металног прутића!... Ш та вам би ? — Нешто нас тргну у зглобу од руку. — Ш та је то, што вас тргну? — Елсктрпна. — Како је постала?... Спојила се позитпвна електрнна уиутрашње облоге кроз главицу п иегатпвна електрпна спољашње облоге кроз твој прст. — ГГонови! — Како се дакле могу епојити електрпне спољашње и унутрашње облоге? •— Знајт е! ■— Ова се боца зове л а ј д е н с к а боца. Понови! — Обложсна је споља и изнутра станијолом п црвеним воском. Понови! — У њу је усађена бакрена жица, која сеже до дна боце, а при врху има главицу. Поновп! —- У лајденској се боци може накупити много елсктрпне. Чим пустимо впше варница пз поклопца електрофора у боцу, тим је у њој више електрине, н осјетпћемо јачп ударац. Поиовн! — Како се зове ова боца? — Чему је? — Чиме је обложена епоља, а чиме изнутра? — Ш та је усађено у боцу? — Како ћемо да накупимо много електрнне у лајденској боци? — в) Л ази даље! — Ако узмемо више овакпх боца, па спојпмо оне главнце са прутићнма од ковнне, онда се то зове е л е к т р и ч н а бате ри ја . Понови! — Још — Н.! — Ја ћу вам о електрпчној батеријјн говорптп други пут, а сада вам само кажем, да се у њој може накупити толико електрине, да те из ње може убптп на мртвац, ако се једном руком држпш за спољашњу облогу, а другу нриближиш главицама. — Колико се електрине може иакуппти у електричној батерпјп? — Шта сам рекао? — Ш та је електрнчна батерија? — Чиме се епајају боце у електричној батеријп? — Чпта се друга половица чланка пз чнтанке. Ш . 0 чему смо данас учнлл? — Од чега је електрофор'( — А од чега је лајденска боца? — Од чега је држак електрофора? — А од чега је шипка, што је задјенута у лајденску боцу?

— Чему је електрофор? — А чему је лајдонска боца? — Како ћемо накупнтп доста електрпне у електрофору? — А како у лајденској боцп? — л

IV. Сад ћемо укратко нзвести оно, што смо данас па ћу то наппсати на таблу.

паучплп,

136 ч) Клоктрофор јо с п ра в а, која с а с т о ј и од пл оч е и ипк-.ишца. Поиови! — П л о ч а је од смо ле у металном чаику, м ио кло па ц је од ме т ал а са с т а к л е н и м дршком нлп дрписом од смоле. — Понови! — На плочи сс развпја иогнтинпа е л е к т р п н а , те у п о к л о п ц у може мо н а к у п п т и много с ле ктр пн е. — Поновн! — б) Л а ј д е н с к а је боца с пра ва , у к ој у можемо н ак у пнтн миого е л е к т р п н е из пок л о пц а е лектрофора. — Поиови! — Боца је обложена до близу врха споља п пзнутра станијолом, а прп врху печатним воском. — Понови! —- У боцу ј<' задјенута жица од бакра, која сеже до дна, а прп врху пма главнцу. — Понови! — в) А ко сп ој имо више боца до бн јемо е л е к т р и ч н у батерију. — Поновн! — У б а т е р н ј и можемо н а к у п п т п толпко е л е к т р и н е , да би мо гла човјека у б п т и на мртвац.

—■ Поновп! — Преппшите то у биљежнице!

V. а) Зашто је разријешена негативна електрнна на поклопцу електрофора, када га ставимо на колач од емоле ? — Зашто скочи искра на зглавак, кад одигнутом поклопцу, кога си прије прстом такао, примакнеш зглавак? — Зашто не вндимо електричне варнпце, ако је у собп влажан ваздух ? — Зашто поклопац електрофора пма стаклен држак? — Зашто је лајдеиска боца обложена стапијолом и црвеним воском? — 6) Пошто напишем та пнтања на табли и ученпци на њпх одговоре у потпуним реченицама, онда: Одговорпте ппсмено на та питања!

X. М Ш ЈА I СгВОМ. С1 НОМОВЕАХ.

1. Мипја

1 ЦГ0 111.

А . Р г е § ’1е с 1 г а с !а . а) 81а 1геђа /а га(11 Е1ек1гоГог 1 1ајс1оп8ка ћоса.

Р) Иа<1. а) А ко јо. и зођј \’1ахап уагс1ић, пс \чсПто с1ск1г16ие уагпЈсе, ка<1а р п 1 )П21т о г§1ауак ос1 ргб1а рок1орси е 1ек(.1'оГога.

Ђ) 01ауш је оћ1ак ћ и гп о ^ п ећа зкого \гаг<1а рогШ упо е1ек!г16ап, аИ и га пј ј т а 1 п е ^ а ^ у п о е1ек1пбшћ оћ1ака. с) Ка<1а ве 12јес1па6ијирг01лупе е1е1<1ппеоћ1ака, ројау! 8е е 1 е к 1 г 1 6 п а ј в к г а — 8 1 п е т и п ј а 1 бије зе р г а з а к — ^ г о т .

А) То зе 181о с1о§а§ја, ка<1а зе ЈгјеЛпаСије е1ек1гјпа оћ1ака 8а е1ек-

1п п о т гет 1 је. — О г о т и<1ага п а јр п је и ујвоке 1 8Пја1е ргес1те(е.

В . М е^осН ск т р о з ћ ф а к .

I. Рагг! — 0 б е т и вгпо гас1пјј ка( ибШ? — 0 е1ек1пш, 1соја ве гагуца 1гуепјет. — РагИе! 1;о с е т о ва<1 ропоуШ.

81;а је е1ек!,ппа? — Кас1а Нје1о ров1апе е1ек'1пбпо? КоПко је угз1л е1ек!ппе? — Које ве е1ек!г1пе рпу1абе, а које оЉЈјаји? — Ргоуо<1е П 8уа 1јје1а е1ек!г1пи јес!пако ћгго? — 1тепиј пекоја Мје1а, која с1оћго ргоуос!е е1ек1г1пи! — 8ас1 пекоја, која је 1оае ргоуо<1е! — Како ргоуосћ е1екгјпи вић \'а/(1ић, а како у1агап уаг<1ић? — 81а је е1ек1го!ог? — ()с1 беца је? — Како т о г е т о пакирШ т и о ц о е1ек1ппе и рок1орси е1ек1го!ога? — 81а ј е 1ајс1еп8ка ћоса? — Сппе је оћ1оГепа еро1ја, а бЈте 12пи1га ? — С1те је оћ1оГепа рг! угћи? — 0с1 бе§а је 81рка и 1ајс1епвкој ћос1 ? 81а 1т а па угћи? — С е т и п а т ' ј е 1ајс1епака ћоса? — Како т о Г е т о пакирШ т п о § о е1ек1ппе и 1ај<1епзкој ћосј ? — 81,а је е1ек1гјбпа ћа1епја? — Тета. — 81а \ч<ћто ропека<1, кас! је <>1ија?— 8 1 ј е у а п ј е . А е!а би јето , кас1а 8 т е? — О гот 1 § г т 1ј а\м п и. КоЈ1 гпа: г а б 1 о 1 како 1о ћјуа?... Хе гпа1е.

N ацјеМај. ~ Рагће! роибјси \;а.ч о б ј ј е у а п ј и , ц г о т и ј 4>г т 1ј а V1 п 1. — О б е т и с е т о <ћтаз ибШ ? —

1НН II п) 1'агИ ( 1 ’о к а г2 е ш е ! е к 1 г о Т о г . ) — К а к о е е г о у е о \ га . н р т у и . 1' I] ||'к 1 г о 1 'о г . К а с 1 а з т о и б Ш о е 1 е к !;г о Г о г а ? — К а (1 а п с \ М ( П т о <>К‘ к 1 г 1 б п е у а г и ј с е , р о б Т о р г Ш Н И т о 2 § 1 а у а к о с ! р г з 1 а |) о К 1 о |х ч 1 е 1 е к 1 г о Т о г а ? — О п с Т а , к а с Т ј е и з о Ш \ 1 а г а п у а г с Т и П . — Л к а < 1 а у Ј < П т о е 1 е к 1 п б п и у а г п ј с и ? — О п с Т а , к а < Т ј е и 8о ћ 1 з и ћ у а /(1 и ћ . — К а к о б е т о < Т а к 1 е < 1 о г п а Т 1 , ј е П в а < 1 и о у о ј 8о ћ 1 \ 1 а / а п ^ а г < Т и Н Ш § и П у а г с 1 и ћ ? — К 0Ј 1 г п а ? . . . С П н е б е т о < Т о / , п а Н ? — Е 1 е к Т г о Г о г о т 1 1 а ј с Т е п в к о т ћ о с о т . — К а к о ? . . . 'Г а к о ј е . — Н а ј с 1 е , < 1 а 8 е о з у ј е Л о б и п о ! . . . 8 Ш а ј 1 ,а ј к о 1 а б Н 8 1 б 1 ј 1 т г е р о т ! ... О озТ а! — 8 1 а \а за< Т а р о к 1 о р а с п а п ј ! . . . Т а к ш § а р г е к о т ! . . . 8 а с 1 а у а р г т е 81 ц Т а \ ч с 1 1 а ј с Т е п 8 к е ћ о с е ! . . . 8 1 а » т о о р а гШ ? — У а г ш с и . — К а к о г о у е т о Ти у а г ш с и ? — Х о у е т о је е 1 е к 1 г 1 с У: п о т у а г н ј с о ш . — К а к а л ’ ј е < 1 а к 1 е у а г с Т и П и 8 о ћ 1 , к а с 1 а у Ј с П т о е 1 е к 1 п б п и л а п и с и ? — 8 и П . — А с1а ј е у 1 а г а п у а /.с 1 и ћ и 8о ћ 1, ћ ј а т о Н ј е о п с 1 а у 1 с 1 ј е П ? — Х е ћ јз т о .

— бка гак 1 ј и б и ј е т о 12 1 о ц а ? — 2 а к 1 ј и б и ј е т о , с 1 а ј е \ Т а / а п \ ' а / с 1 и ћ < 1 о ћ а г р г о у о < 1 ш к е 1е к Т г 1п е , а 8 и ћ у а г < 1 и ћ 1 о в р г 0У 0с1п 1к . — О оћго! У 1 с П т с1а Л о ћ г о г а к 1 ј и с и ј е Т е . ЂаЦе! — Т Ј с Ш з 1 е и III. г а г г е Ј и о т а ц П 1 о ћ 1 а с 1 т а . К о ј I г п а о Т о т е з Т а к а г а Н ? — Ј а , ј а . . . Н а ј с 1 е -— X . ! . . . ( Р п б а ) К а к о с!ак 1 е р о з Т а п е т а ц Т а ? — К а к о о ћ 1 а к ? — • 8 1 а је т а д Т а ? — А з 1 а о ћ 1 а к ? — 1 Ј б е т и 8 е г а г ћ к и ј е т а ц Т а ос1 о ћ 1 а к а ? !>) РагГ (1а1је! — I оћ1ас1 8и, сТјесо, е1екМбп1, као зТо је 1 паза геш1ја е1екТпбпа. 1Јбеш 8и 1јисП уес ЈокагаП, с1а је §Та\Г1п оћ1ак ћишо§' пећа зкого уагс1а рогШупо е1ек1г1бап, аћ <1а иг. пје§'а 1т а 1 пецаНлпо е1екТпбтћ оћ1ака. Како зи оћ1ас1 е1ек1г1бп1? — 2а б јт 1е/е е1екТппе гагНбНо е1ек1г1бпШ оћ1ака? — Т е/е га Нгп, с1а зе вабТапи 1 с1а 8‘, 12јес1пабе. — Тако је. — 81а Vјс! 11ПО, кас1а зе 12јес1пабиј) / з1екТппе ргоИупо е1екТпбпШ оћ1ака? — У1сНп1о уагшси. — Како зе /оуе Та уагшса? — Та зе уагшса гоуе е1ек1,г1бпа уагп 1са. — Р о ш т ! — Како уеНшо,, кас1а лнПто Т.и уагшси? — Кас1 је \ТсПто, леПто: 8 1 ј е Vа .— С и јето П а!а рг1 г/јесПикМуапји е1екТпие? — С и јето ргазак 1 1 > г т 1 ј а л / т и . — К а к о / о \ ' е т о р г а з а к с 1 г и к б |ј е ? — / о у е т о § а :. у г о т . — 8 1 је у а Н у а гс 1 а , к а с !а з е г а г П б Н о е 1 е к 1 п б ш о ћ 1 а с Ј р п ћ П 2 е ? ...

СијГе/ — N0 81јс \а з\ак1 риТ, кас1а зе рпћНге гагНбИо е1ек1г1бп1 оћ1аск Рго 1,1 \'пе зе е1ек1гте без1о риТа па Ш10 8аб1апи 1 ј/јесПтбе кгог \Та/.аи уагсТић, којј је, као 81;о гпаТе, сТоћаг ргоуосПик е1ек1гЈпе, 1е рг 1 1оте ш§Та пе б и јето, а 1 пе ујсћто

е1ек1пбпе уагпГсе, 1в1о опако, као з!о је пе У1сПто 1 пе озјеИ то па рок1орси е1ек1гоГ()1'а, ако т и г§1ауак ос1 ргз1а рпћН Ито, кас! је и 8о1л \’1а/ап уагс1ић.

81а т т геЈсао? — 2а 61т 1е/е е1ек!гте ргоНупо е]ек4г1бп1ћ оћ1ака? — 81а У1(Нто 1 би јето, кас1а ве ргоИупе е1ек(гте 1гјесТнабији ? — бјјеуа П зуакГ риГ, касЈа зе е1ек4г|пе рго^упо е1еккгјбпјћ оћ1ака (/јесћгабији? — 7анђо пе 81је\'а вуакј ри!;? Ва1је! — Кас1а зе ргЈћНге с1уа ргоНупо е1ек1пбпа оћ1ака. с1о§'осН ее безГо ри1а, с!а зе т е ^ ји пј1та ројау! е1ек1:г1бпа уаппсау — јзкга — типја, 1,е 1т зе е1ек1;ппе ЈгјесПпгбе. Р о п о у П — Кас1а зе е1ек!ппе оћ1ака оуако 1/јес1пасији — кас1а 81јеуа — опсТа 8е уа/(1ић пабПпо гагћ1је 1 оре1 /ћ 1је, 1е е!\^ог1 гуик, кој1 ве ројаса\та. ос1га/луапјет ос1 оћ1ака, цога, киса 1 1. сЈ. г опс1а уеН то, с1а д г т ј , Ропоуј! — Кас1а ве 1гјес1пабији е1ек!нпе оП1ака, опс1а п а т Ге т и п је п1је8и 1ако орабпе. Кесј 1а,ко! — РопаЂГјапје. — Како је ц1а\’1П оП1ак ћигпоц' пећа е1ек1,1'1бап? — 1 т а Н 1 пе^аНупо е1ек1пб!пћ оП1ака? — 2 а б1т 1е&е е1екћлпе рго1,1Упо е1ек1гГ6пЈК оН1ака? — 81а ве с1о§осН, кас!а ее ргј* ИПге оП1ас1, којј зи рго!1упо е1ек1г1бп1 ? — 8 т е Н 8уак1 ри1, кас! §ос1 ае ЈгјеДпабе е1ек1г1пе оП1ака? — С и јето П зуак1 ри(, ргазак — § г о т , кас! ц'ос1 ти п ја 8 т е ? — Је Н ораваи ргавак — цгоги, којј пааћсје, кас1а 8е е1ек1г1пе оП1ака Јгјес1пабији? с) Рагг <1а1је! — Х пато уес, с!а зи оП1ас! оП1бпо рогШупо е1ек1пбп1, ргетс1а 1т а 1 пе§аНупо е1ек1;г1бп1Н оћ1ака. — Је П паба гет1ја е1ек(пбпа ? — Је81. — Тако је; и пјој скјјетаји оћје е1ек!ппе. 2а бии 1еГ1 рогНлупа е1ек1гјпа оП1ака, кас1а ае рпППГ1 к гет1ј1? — ТеГ1 га 1ип, с1а зе 8аз1апе 8а иеца!] у п о т е1ек1гтот гет1је. — БоПго. — Која је опс1а е1ек1гта /е т 1 је з1оПос1па — пеуегапа? — РогШупа. — 81а з т о 8ас1а с1огпаП? — ОогпаП з т о , с1а рогШупа е1ек1,гта оП1ака габ1ау1ја е1ек1гте пазе гет1је. — Р о п о у 1 ! — 81а ораг1то, кас1а зе заз1;апи ргоНупе е1ек1,г1пе оП1ака 1 гет1је ? — Е1ек1пбпи уаппси. — Како опо каги, кас1а 8е роја\л 1ака е1ек1;пбпа' \’аппса ? — КаГи, с1а зјјеуа т и п ја 12 оП1ака. — А з(,а рп 1оте б и јет о ? — С и јето ргазак.

- Како с1гикб1је к а /е т о ? — К аГето, с!а је ис1апо ц тот. С и јето П зуакј ри1 ргазак — ц тот, кас1 цос! 8 т е т и п ја — 1а §о1ета 1бкга ? — N0 б и јето зуакј ри1. — Јез1, 1ако је; пе биј е т о § г о т а зуа1п ри1; коЈ1 гпа газко ? . . . С и ј 1 е ! — 8уа1и ри1, 1тс1 цос! з т е типја, пе б и јето ц г о т а га!о, з!о ае е1ек1г1па оП1ака ггјеДпабПа 8а е1ек1гЈпот гет1је и уеПкој с1а1ј||и <>с1

140 шш, 1о ргавак, па/уап! § т о т , којГ 1ас1а пааите, пе т о г е с!о па$ <1о|)Г1ЈоУ, ра унН то з а т о ти пји, а пе б и јето §тота. — РопоуИ — Ропау1јапје — Како ви оћ1ас1 е1ек(,псш ? — Како 81оје е1оккппе и гет1ј1? — 2а бпп 1ег1 рогШупа е1ек1г1па оћ1ака, кас1а 80 ргП)Н/1 гет1Ј1 ? — б и орагато, кас1а ве е1ек1ппе 1/.јес1иасе ?

— А в1а с и ј е т о ? — С и је т о П вуакГ ри1 ргааак, кас1 цч>с! т и п ја 81пе ? — 2авк) пе с и ј е т о ц г о т а 8уакј ри1, кас1 «'ос1 т и п ја 81пе? —

(I) Рагг ЛаХје! — 'ЛТакир1т е1ек1гте и 1ајс1еп8ки Поси.) — Рпт1б1 ро1а§апо 2§1ауак ос1 ргб1а о у о ј Пос1 — МПе ! .............

Рпгтбг 1 вуој г§’1ауак — .1о\’0, аП гаоз1;ај 12а МПе! . . . . 81а 8е с1о§'Ос1ј МПе ? — Зкобј 1бкга па т о ј 2§-1а\ак. — А па 1уој 2§1ауак — Ј о у о ? — Кј«1а. — Хабк) је 8косПа 1зкга па 1уој 2§1ауак — МПе ? — 2а1о, јег је ћ!о ППге ос1 Јоујпа 2§1аука. — РгепезЈто и т 18Пта 1о, 81о вас! У1с1је8то, па е1ек1г1пи оћ1ака 1 па ргес1те(,е па гет1ј1. — ОЈје пајрпје ис1ага типјеупа Јвкга ?

— 1Ј пајћП/е ргес1те1е ? — Сгс1је се с1ак1е § т о т ргјје исЈагШ: и гет 1 ји Ш и ујзоко с1г у о ? — П ујвоко с1гто. — Хабко ? — 2а1о, јег је угћ с1гуе!а ћПг1 оћ1аки, пе§'о гет1ја. — Уг1о с1оћго; гак> и ратШ е! — О г о т и с 1 а г а п а ј р г 1 ј е и у 1 8 о к е 1 § 11 ј а 8 1, е р г е с1 т е 1 е, с1 а к 1 е и к и 1е, и 1 о г п ј е V е, VI8 о к о Л г V е с е, V 1 8 о к е V г ћ о V е о с1 §■ о г е 11. с1. — Ропо^1

— Ропо\и 1 И — 81,апоје! — МПоје! — 1Ј е1о ис1ага § т о т § т о т исПимо 1 и киси, 1е је ис!аг1о, 1е т и ро1гезао т о г а к тг1ау. — К ес1 (ако! —

Бе 1 1л — В1а§ч)је!— 1_)е јоз И пајрпје ? — 1)о81:а је ри(а \е с гагопо 1 ираПо, а 1 боујека је 1 /Ј\’се, ра је изПјес! 1о§'а об1;ао

"*

81а запг гекао? — Ос1је исЗага § г о т пајрпје ? — 1Ј 8(;о вуе ис1агаји §тото\и ? — Какуе п а т б1е(;е папоае §тотоУ 1 ? СНа ве рг\га ро1о\Нпа 61апка 12 бНапке.

111. Ко зе вјеса, 81о з т о ибШ о та§пе1;и и III. гаггес1и? — Најс1е п а т рпсај, и коПко 8е зјесаз, — N.1 . . . . ЈЈјеро, с1о81;а 80 ејесав! — 81а је с1ак1е та§пе1; ? — 8(а је та^ п еИ гат ? — Како ее га/лмја е1с:к1г'та, а како та°гпе1л2а т ? — Како с1и§о с1је1ије тац пеН гат, а како с1и»о е1ек(;ппа? Како ки оћ1ас1 е 1ек1г1бп1 ? — 2а8к> пекасЈа 81пе, кас1а ве рпћН2е с1уа ргоНупо е1ек1,пбпа оћ1ака ? — 2ае(;о пе 81 пе вуак! ри^ кас! §'ос! 8е рп1111/д' ргоПупо е 1ек(,г1бп1 оћ1ас! ? — 2аз1;о пе б и јето 8\’ак) ри( §гота , кас1а 8е роја\и ти п ја ? — 2а.ч1о ис1ага § т о т пајрпје и \Јзоке ргесНпсЧе ?

141 IV. Оуо озоШ о и1иуПе! — 0 ћ 1 а с 1 в и е 1 е к 1; г ј б п I,. а 1 г е т 1 ј а ј е е 1 е к I г I б п а. — Рополч! — К а <1 а в е р г 1 ћ П 2 е о ћ 1 а о 1, к о ј 1 8 и р г о И у п о е 1 е к 1; г 1 б п 1 г 0 п (1 а 8 е е 1 е к I г 1 п е п а §■ 1 о 8 р о ј е, «■ о 1 е т а 1 8 к г а — т и п ј а 8 1 п е 1 6 и ј е 8 е 8 1 1 а п р г а 8 а к ■— § г о т .

— Кес1 1ако!— То ве 18<;о (ИцосИ, ако ве е'1ек1пбап оћкгк ргЉНгГ гет1ј1. Е 1 е к 1 г 1 п а и о ћ 1а к и р г 1 V 1а б 1 р г о И у п и е1ек1; г 1 п и г е т 1 ј е, Iе 8 е 1 2 ј е с! п а б е т и п ј е у п о т 1з к г о т, р Н б е т и б и ј е т о з П а п р га 8а к — § го т.

— Р оп оу 1 1о!

0 гот и (1 а г а п а ј р г 1 ј е и V ј 8 о к е 1 8 П ј а 8 1 е р г е с 1 т е 1 , е к а о и Г о г п ј е у е , У 1 8 о к о Ј г у е с е , VI80 к е V гН о V е о (1 »■ о г а 1 1. с1. — К ес 1 1ако! — ХаћПјегПе ко и ћПјегшсе!

V. а) ХазГо 8ше, кас1а 8е рпћПге Јуа ргоНупо е1ек!пбпа оћ1ака ? — 81а би јето, кас1а зе 12јес1пабе е1ек1ппе ? — Кас1а 8е габ1ау1јаји е1ек!ппе пабе гет1је ? — 2а§4о ис1ага § г о т пајрпје и У18оке ргес1те1е ? — КоПко рпјесТје гуик га 1 8екиис1и ? — 3 3 3 т. — НгтесЦи т и п је I § т о т а ргод-ји 3 8е к ш 1с1е ; и којој је с1а1Ј11п ис1аг1о цтош ? — 1Ј којој је с1а1јни и(1агЈо § т о т , ако \гтец-ји т и п је 1 § г о т а ргоији 4, 6, 10, 20 зекипсН ? —

}>) Како т о § и ћШ* оћ1ас1 е1ек!пбп1 ? — У1а 8е с1о§о(П, ако ае рпћНге с1уа ргоИупо е1ек!гЈбпа оП1ака ? — Кас1а зјје\’а т и п ја 12 оћ1ака ? — /анко пе б и јето 8Уак1 ри1 § го т а , кас1 §ос1 81пе т и п ја ? — 1Ј којој је с1а1јпн ис!апо § г о т , ако §1аз § г о т а 12 а т и п је с!о па8 с1о§је га 7, 9, 15 векипсН ? — Ос1§оУогНе па оуа рНапја и ро1рш пт г е б е ш с а т а !

2. Огошођгаи.

А. Рге§1ес1 га(1а. а)

Сгећа рм па 8(ат 1 1

ВоСмса Пгп 18а 1 р1аћпа.

р) Ка«1 оте 1екс1ј е. а) Е1ек1г1па ке оћ1ака т о г е ЈгјесЈпаСШ «а е1ек1гЈпот ж*т1ј«‘, и <1п п јк о т е пе паисН. ( Р г а п к И п о у г т а ј . ) !>) О го т о ћ г а п . (О р ја ).

142 е) 1ч!и||| н(> 12ј(н1 пабије е1ек1гјпа оћ1ака за е 1 е к (п п о т г е т 1 је зујјеШ с |мг/,1п('(Ч11 ЛМЈик ^ г о т о ћ г а п а . ( О ^ а п ј з у . Ш ј е . ) II) П г о т о ђ г а п 8е рга \’1 ргеш а уеИбЈпЈ киее.

В . М е 1 о (Н с 1а р о б ^ и р а к .

I. а) РагИ — Р о п о у јс е т о , в(,о в т о 2ас1пј1 ва1 ибШ! — Је§и П оП1ас! е1ек!пбп1? — К ако? -— 81а лчсПто, каЛа зе рпИПге (1уа пејеЈпако е1екМбпа оП1ака ? — бћг б и је т о , кас1а §е е1ек1ппе Ј/јеЛпабе ? —- 8 т е И т и п ја нуак! рик, кас!а ае ргШН2е ргоиупо е1ек1г1бп 1 оИ1асЈ? — А б и је т о П вуакј ри! ргаеак § т о т а , кас1 цчл! зјпе ? — Јеви Н оразпе т и п је , в1о ис1агаји '\г јес1по§а оИ1ака и сП'иц'1 ? — 2а бпн 1е/'| е1ек!ппа оИ1ака, кас1а зе ргЈИП/л к /ет1Ј1 ? — 8ка б и ј е т о ка(1а ае 1/је<1пабе сЈекиапе г е т 1 је ? — Како с!ак1е рое1аје § г о т ? — 1Ј које ргес1те!е ис!ага ц т о т пајрпје? — Јез1е Н биП, с1а је § г о т и б т ш какуи н1е1и? — Какуи п. рг.; којГ /па? — Ка>л — Ш — 1Јс1апо је и киси ј ираНо је. — В е ка2л 1 И 8к> — 81еуо! — (ЈраНо је 81Јепо па о п о т е Игс1и. — I И 81 сН§ао гики, О а тја п е; гес1, 81о /паа!? — 1ЈНк> је с1уа копја. — А а1а опо рше и (1гиц'ој бП.аиси: кој 1 8е зјеса? — НајДе каг1 —• N.1 —

2 п а т о 8ас1а, с!а је § т о т орааап. — М о /ет о П 8е вабиуаН ос! !,е ораваовИ? — М огето аабиуаИ /цга(1е. — Сппе би уато /цтаЈе ос! §тогпа ? — С и уато 1ћ ^готоИ гапот. -— КоЈ1 §а је ^ VI(По? — Нај(1е ка/Ј, 81,0 /пан, о цготоПгапи! — 2аб1,о цтот пе ис1ага и киси, па којој је »тотоПгап?.... ХаијеШј. — Оапаз си уаз ирогпаН за цтотоПгапот, ра се(,е /паИ, /абк) ц т от пе и(1ага и /цтас1е, па којјта је §тотоПгап.

II. а) РагИ — СиП в!е, с1а 8и §тот о\Ј оравпј. О готоуе ие т о ^ е т о гаргјјебНЈ, аП и по-Оје с1оИа т о г е т о забиуаИ /§га4е ос! §готоуа. 1 та јес1па ергауа, која Пгаи1 ос1 §тота, а готе зе, као з1о в1е та1о рг1је гекН, §готоИгап. Х абт, како г§тас1е т о / е т о о<1ћгапШ ос1 1в оравповИ, ргопас1је §ос1. 1754. тис!га §1ауа, Ргокор ГНу1з, зуесепјк ИПги 2 п а ј т а и М о г а у з к о ј , а га пј1т ^оск 1760. А т е г г к а п а с РгапкПп. (1тепа 1 §'осПпе пар18и зе па (аПП.) Та зи (1уа рате1пјако\лса <Јока/а1а, <1а т и п ја шје тзка (1ги§'о, пе§'о ј/је(1паб1\’апје е1ек!гте и оИ1асппа 1 и гет1ј1.

81а зат гекао? — Ос1је је г т о Ргокор В1у18? — А §'(3је ВепјатЈп РгапкПп? — 8 и 8и На (1уој1са с1окага1а га ти пји? Како је РгапкПп с1озао <1о 1о§а. с1а је ти п ја 1/јес1пабттје «1ек1т1пе, еуо биј1е! . . .

14И ЈеДпос п абт' РгапкИп хтаја, ћа§ опако, како §а I \м рга лп1е. 8 а т о је пје§олг г т а ј 1т а о пеб1о лмбе. 1тао је вЛјак т1 колмпе, а па кгај копорса, кој1 зе ос! хта ја зризГао, рг^уегао је 2е1јегт к1ји61с, а е а т к1јиб1с (1гГао је о зуПепој и21С1. Смт ј(> а1а1а 1ива вкгорШ 1 копорас зе зт о сш , аГаПобе 1зкге Ггса1ј \/. к1јиба, и кој! ее кгог копорас ћПо пал'ик1о е1ек1,гЈпе 12 ггака.

8ас1а р о т 18Н РгапкНп: кас!а зе 1,а е1ек(;г1па ро л’1а/п от копорси т о г е ј/. ггака уосПИ с1о1је, а с1а т к о т е 111 пајтапје пе паисП, јо8 се ве 1;о По1је ибтШ §1ркот о<1 коујпе. Тако оп јг и т ц е цготођгап.

81а т т гекао ? — Како је РгапкНп пабјгпо гтаја? — 0 6 беца је Пш бПјак КгапкНполга гтаја? — 81а је ргјуегао па кгај копорса? — 0 б е т и је сМао к1јиб!с? — Кас1а зи робе1е јзкге ГгсаИ 12 к1јиба? — 81а је гак1јибт КгапкПп, кас! је ора/ло, с!а 1’гсаји Јнкге 12 к1јиба? — 81а ротЈзП игеИ тјез1о копорса?

2аз1о је осПибЈо игеИ коу1пи тјез1о копорса? — })) Рагг <1а1је! — К0Ј1 је У1сНо цготоћгап ? — 0с1је? — Како |/ц’1е(1а? — Л кој 1 §а гпје У1сНо? — РагПе! кагаси \’а т , з1а је цготоћгап, ос1 беца 1 како зе ргалм? ОготоПгап је зПјак ос1 к о у т е, кој! 1гећа с1а паЈуЈзије пајлтзе сИје1оуе /цтаПе, а зројеп је за јес1пот с1ицаскот з1ркот 1акоцјег оЛ к оуте. Ропо\п! — Та з1рка 1с1е 12пас1 зуеца кгоуа 1 зриз1а зе шга гцтаПи и гет1ји 1 1о и л1а/пи гет1ји. РесЈ 1ако! — КајПо1је §а је иауезИ и Пипаг, и пјеки Ш и какуи тобуаги. Р опоуП — 81а зат гекао? — 81а је цготоПгап ? — Сппе је вројеп зПјак за г е т 1 јо т ? — Кис1 к1е зарка цтотоћгапа? — Ос1је зе зуеЛе (16пјј кгај зјрке? — 2аз1о зе зл'осН (1ппј1 кгај зјрке и л1агпи гет1ји? — Ва1је! — 81рка зе ргауј оД ге1јега Ш ос! ћакга. 0с1 Пакга је По1ја, јег је Пакаг По1ј 1 ргоуосПик е1ек1г1пе. Кес1 1ако!

81рки цготоћгапа р1е!и ос1 ћакгегпћ Г1са. 0(1 беца р1е1и зјрки цтотоћгапа? — О и гта зе зјрке гал'па р г ет а с1и /1П1 оЈпозио р гет а \пз1п1 гцгас1е 1 1гећа (1а је 1ако јака, с1а т о г е роЛпЈјеН 1 пајјаби ти п ји , а (1а зе пе газ1гца; га1о пе зт јје с1а 1т а т а п је и рготјеги ос1 1гД — 3 ст. РопоуР — ГЗе 1 11! Озјт (дта 1гећа (Га је шрка оћ1а Ш, ако је иц1аз1а, а 0110 ћ агет. (1а зи ј и ј 1\'1се гагић1јепе. Кесј, какау 1гећа (1а је оћПк зјрке!? 1)а1је! — К0Ј1 гпа; з1а је Пгтв? — Ја, ја. .. Ка(1а нј ца ујсНо? — Ос1је 31 ца ујсПо? — Какуе је ћоје \ иигјза? /ан!,о

144 11|н||.тћ1ј,,1У'.,|У Мјјеваји да и ћоји, ка«1а ћоје уга1а 1 рго/ о т . 1'!\'о ј(м1по ћосисе; и пјој је ћгшв, ра «а гаг§Де(1ај(е! — К а/ц' 1о(1апје) — Какуе је ћоје 1 тјгјаа? — Је Н опакј, као м1,о ,ч| иа И У1(По? — Бцеро. Ра21 <Ја1је! — Оа ирка § го т о ћгама по /аћг^ја, зк> зе пе а т јје пј с1о§осН1', т а х и је Пгп1з о т . Роиоуј! — 81а т т геЈсао? — 0с1 6е§а је бјрка цтотоћгапа? — 2ав1о је ћо1ја ајрка ос1 ћакга, педо ос! геЦега? — КоНко 1,гећа с1а 1т а и рготјеги? — 2аз1о 81рки цготоћгапа т а / и Нггизот? — ВаГје! — КоЈ1 ро/паје оуи ги(1и? — Како ве гоуе? — 1Ј1аНпа. — Кас1а з т о "оуогШ о пјој? — ОпДа, кас1а в т о ибШ 0 г1аШ. — Кесц 8(а гпав о пјој — Ш — Р1аНпа је гис1а, која зрасћг т е § ји коу1пе. Кас1а ве 1нје1о изјар с1ас1е зе коуаН. 2гак 1 у!ац'а пе тјјепјаји је 111 и пајуесој 1орНп1. — Уг1о(1оћго. Опа 8е б1аћо корј, гако ргауе опај еНјак па \т1ш утотоћгапа ос1 р1аНпе Ш (гећа с1а је рог1асеп. Ропоуј! — бПјак ро1а§апо ирца е1ек1;г1пи 1/ оћ1ака, ра је оЛуосН кгог 81рки — с1оћаг ргоуоДпПс — и гет1ји, а с1а т 1 1 пе орагјто. Ропоуј! — Ое 1 Н! — 2а1о вПјак пе бпије с1а ћис1е зшпзе 1апак, јег ћ1 §а т и п ја гавкрПа. РопотР — 81а зат гекао? — 0(1 бец'а је вПјак? — 81а ир1ја е1ек1ппи 12 оћ1ака? — Кгога з1о о<Иаг1 е1ек1:г1па и гет1ји? — Ораг1то Н т 1 Ш е1ек(тти? — 2а81о пе в т ц е с1а ћис!е вПјак 8и\'1§е Итак? — ЂаЦе! — Оготоћгап зе рпсугеИ иг киси ”'\'о /ц јет , а §’с1је је па кгоуи рг16уг8сеп, 1гећа опа тјев1а с1оћго гакоуаИ рк)б1с а т а ос! коујпе, Љ уоПа пе ћ1 и1агПа. — Ропотј!— Кас1а т и п ја ис1аг1 и бПјак, ош1а бјигј ро бјркј и гет1ји, а г§тасП, па којој је, швШ пе исП. — РопоуИ — Кас1а зе е1ек 1;гта г е т 1 ј е 12јес1па6ије за о п о т 12 оћ1ака, оис!а зе зН јак § т о т о ћ гап а 8V IјвШ , а 1и 8УЈеПо81; г о у е па8 пагос! о ^ п ј е т 8У.

1Пје. — Роаоуј! — Уагс1а 8е т о г а рагШ па 1о, с1а §тотоћгап пе ћис1е П1§с1је ргекти1 1 с1а пе гаћг§ја, јег огк1а пШа пе угјјесН, јег § т о т ис!ага и г§гас1и, кос! (акоц; цтотоћгапа. — Р оиоуИ —

81а .чат, гекао? — ( л т е зе рпбтгвИ §1рка цтотоћгапа иг киси ? У.ан1о зе гакији опа тјеб1а, §с1је је зјрка ргјбугасеиа, р1о('чсата ос1 коуше? — Кас1а зе ауцеШ зЛјак ^готоћгапа? — !“'1а је оно, А(.о пагос1 /оуе о § п јет зу. Шје? — Кис1а вјип т и пја, каЈа ш1аг1 и АПјак?

14Г>

ОаЈје! — Огопшћгаги шјези јесТпак!; опј зе ргауе ргетн \('Пс1!и 7.цга(1е. Па /цта<1а 1ни1е ос1 тип је зјдигпа, тога (1а ј<‘ е1екћтбпј оћкгк 1>||/.е »Нјки, пецо 1 јес1иот с1ги§'от сПје1и /ата<1е. РопоуП — (Лнб .о ве и21т а с1уа ри1а лавта Ј/пас1 кгоуа <1о вИјка (ћуа(а1а), ра ипаоко1о озез1,аг1, (е ако је /§гас1а и (огае кгици, опс1а с!а је ајуигпа ос1 цтота. Р о п о у ј ! — 2а4о 1 јтаји уећке /цтас1е ро \чае §тогпоћгапа. — 2аб1о ииаји уећке /цта<1е ро ујве §тотоћгапа ? — АП како с1а1еко §готоћгап сиуа 1 коНко §готоПгапа (гећа, с1а зе па /,цтас1и ро§1аУ1, ра с!а ћи(1е 81§игиа 0(1 §гота, гпје ћаз 1ако осНесПП еазуип 1,аспо!

81а ват гекао? — 0 б ет и /а \7181 лтзјпа цготоПгапа?

81а (гећа с!а ћис!е ћП/е вПјки, пе§о 1 јес1пот с1ги§от сПје1и /цтас1е, ра Ја Пис1е /цта<1а 81§игпа ос1 §гота? — 1Ј к о т е је оћјбпо кги§и 81§игпа г§гас1а ос! §гота ? — 2а§1о пеке /цгаЈе јтаји ро У1ве §готоћгапа? — Је Н зуака /§га(1а 81§игпа о<1 §гота, па којој је цготоћгап? —СНа зе б1апак 1/ бНапке.

III. 1)о81а вто паибЈП, ра си 8ас1а с1а лтсНт, јез1е П 1о га/итјеП. '/анк) ис1ага цгот пајргјје и У18оке ргес1те(,е? — 2аз(;о је По1ја ирка цтотоИгапа ос1 ћакга, пе§о 0(1 /е]је/а? — Еаако 8\о<1е сТопјI кгај ирке и лЈа/.ии гет1ји Ш и тобуаги? — 2аб1о рог1асији аНјак §тотоћгапа? — Која киса гпје 81§игпа о<1 §гота 1 ако је па пјој §готоћгап? — /а»(о гакији опа тјеб(;а, §с1је је 81рка §тотоПгапа ргјбугзсепа га кго/ г§гас1е, р1об1сата ос1 коУ1пе? — /.аако бе бПјак §тотоћгапа бУЈјеШ, кас! је о1ија? /аб1о зе 81рка §готоћгапа т а г е Пгп18о т ? — /,ау1о вНјак §готоћгапа пе зт јје с1а Пис1е 8иуше (а.пак ? — 2а§1о је КгапкПи <1г/ао к1јиб!с о зуНепој и г 1 С 1 ? — IV. СгготоПгап је вНјак, кој1 је 8ројеи за г е т 1 ј о т А јркот ос1 коујпе. — Кес1 1ако! — бјрк а бе ргаУ1 ос1 Ге1јега 1 ћакга; ос1 ћакга је По1ја 1 1гећа с1а је оП1а. Ропст! — бН јак је ос1 р1а(;1пе-Ш је рог1асеп. — Кес1 1о!

— 8јрка зе 8уес1е ЈиПоко и у1агпи г е т 1 ј и Ш и Пипаг, и гјјеки Ш и т о б у а г и . — Сс1јз 8Уос1е шрки §готоћгапа? Ај р к а 8е та&е П п и в о т , с1а пе /аНг§ја. — Р опоуП — А к о ј е цгото Пг ач с!оПаг, оп(1а гпипјеуп! ис1агас бјигј 111 / а •чј|>ки и / е т 1 ј и , а (1а §а пе ора гппо, пШ <1а г§га<П , п а коЈој ј е , 1 А(,а ишкИ. — Ропоуј 1ако! — О у а ј је ј г и т II|| уоП к (' когЈвИ ро 6<»V јеб а п 8 (,у о .

1(1

V. Р о п о у јб ет о о ргоуос!ш с1та е1ск!гте. Којн ве 1јје1а гоуи с1ођп ргстн1шс1 е1ек1г1пе? —- А која не |,јјг1а /о у и 1ов1 ргоуос1п1с1? — 1 теп и ј пекоНко ЛоћпП ргоУ(»||пјка е1ек!;ппе! — 8 у е к о у т е , и§1јеп, уос1а, боујебце 1 2 т > Нпјвко Ије1о, у1агап уагЛиН, у 1 а 2 па г ет1 ја , у 1 агт вокоу1 гврос! коге 0(1 с!гуеса. — Р о п о у И — Ропоу! 1 Н — Оапе! — Б е 1 М — Тапе! — Јоб 1 И — Мапе! -—

8ас1 јгпепиј пекоНко 1ов1ћ ргоуо(1гпка! — 8ић уа/(1ић, вто1а (сгуегп уозак), витрог, у1ак1о, з\’Иа, кггпо, тавпо и1је. — РопоуЈ! — Оуа ви Ијек, ро1аргоуосНпс1 е1ек(,ппе: с1гуо, р атик , рарјг, вјјепо, в1ата. — РоиоуП — Ропоуј 1 — Мћко! — 1)е јов И -—- Магко! — К ес 1 т о аа(1, <1а ви с!уа сНгека 1ако \’1бока, с1а аас1у18ији вуаки х§та(1и и п а в ет и тјекки. ЈеДап с!а је ос1 ћакга, а с1ги§т ос1 вићо§ (1г\'е1;а сгао§'ог1се. — 81;а с е ве <1о§о(1Ш, кас!а ве р п ђН21 е1ек1п6пГ оћак? — 1Ј коЈ1 се (Нгек ргуе § т о т ис1агШ? — 1Ј опај ос! ћакга. — Еав1;о? — Јег ћакаг ћо1је ргоуосН е1ек(т1аи.

— Јев1, § т о т се р п је иЛагШ и (Нгек ос1 ћакга 1 пе се т и п1в1;а паш!Ш, као П1 (1ги§чт Н јеН та, кгог која т о г е е1ек1;г1па 1ако 1 ћгго с1а рго 1аг 1. 2а1о 1 1гећа с1а вИјак § то тоћ гап а пас1\'!м! пају1ве сПјсЈоуе г§гас1е. •— А в1;а ћ| ве с1о§;осН1о, (1а је опај сћуста, виМ (Нгек оват1јеп? — О г о т ђј §а в т гу јо Ш враНо. — 1)а, 8т г \ ’10 ћј §-а, као 1 вуако с1ги§о кје1о, које т и рга\Ј зикЧаји па рго1аги, а 1о ви ВУ1 1ов1 ргоуо(1п1С1 е1ек1;ппе. Р о п о у ј ! О уо , в1,о ва(1 гек ов то, (гећа с!а и р атШ е, јег ћЈвке /ћ о§’ пегпапја т о § Н павГгасЈаН. В 1 Н ве вас1а Н — N. вакпо ос1о1ије роЛ VIвок ћгав!, као опај ЕбгеГ, в1о в т о сиН и с1ги§’о т гаггес1и, кас! оуо гпав? — Л’е ћк — 2ав1о? — Јег је ћгав1; лтзок ргеЛ те*, а § т о т ис1ага пајргце и \тзоке ргес1те!е. — 2ав1о јов? — 2а1о, з1о §топ 1 гас1о ис1ага и в!аћ1а, која ви (1оћп ргоуо(1шс1 е1ек1ппе, гћоЈЈ \'1а'/по§ вока 1врос1 коге. — Тако је; т и п ја ргоћјје коги, с)1ирј з1аћ1о, а га гт гзк а 1 с1ећ1о, ра ћј т о § 1 о 1 1еће в!о гаравИ, кас1а ћ1 1)10 и ћНгш 1. 2а1о ве т о г а в ис1а1‘Ш ћаг га сКтје \Јв1пе, г е с јт о , 0(1 У1Вока ћгав1а.

81а тЈвШе, је Н с1оћго ћШ те§гји кгс1(лл о\таса га \ т ј ј е т е о1ије? — К1је — 2ав1о? — Јег кас! је ујбе Нса Ш иуоИ пја гајеЛпо, опс1а је \га_/с1и1) \'1а/п1ј1 1 вргоуосН ћо1је е1ек1ппи. Уг1о (1оћго. Ако је (1ак1е со\'јек т е § ј и зГ аЈот п. рг. оуаса, 1.о се ц т о т пајрпје и(1агШ и пје§'а, ров1о је аајлЈз!.

147 А како 80 1геђа лТасШ и 8о1л 1 паро1ји га у г јје т е о1ијеУ - Т геђа \?га(а о1лгогШ 1 \га1;ги ицазШ. — Јез1, опс1а јо§ пе 1гећа с1а 8коЈ18 ћНги р ее 1, ћипага, ћНги уеШ аћ о°Те(1а1а 1 г1а11пћ ок\Тга. — Р о п о у П — 1)а, ауеца ве 1оца 4гећа к1опШ, а пајзјуигп'|је је 1ес1 пазгес! воће. А зас1 и р атШ е уг1о уагпо ргауНо га у п ј е т е о1ије: 1 г ћ ј е § а у а ј з у а к о т ј е з ^ о , па к о т е ћ1 ћ1о п а ј т Ш р г е с 1 т е Р , а опба: 1Јк1апјај е е ос! «Јоћг1ћ ргоуос!п јк а е1ек1г1п е!

XI. ЕЛЕКТРИНА ДОДПРОМ. А. Преглед рада. а) ЈПта треба при настави? Вода, сумпорна кпселпна, електрпчнп чланак п електрична батерпја.

Р) Рад. а) Суд са двпје металне плоче и кпселнном зове се е л е к т р п ч н п чланак. б) Ако прпмакнемо крајеве бакреие п цпнкове плоче у електрпчном чланку, појавп се е л е к т р п ч н а вариица. (Е л е к т р и и а додпром ). в) Ако спојпмо впше електрпчнпх чланака, добнјемо е л е к т р п ч н у бат е р п ј у плн е л е к г р п ч н п л а п а ц .

Б. Методичкп поступак.

I. а) П ази! — Ш та је громобран? — Ко је пронашао громобран? — Од чега се прави громобран? — Зашто је боља шппка за громобран од бакра, него од жељеза? — Зашто позлаћују шнљак громобрана? — Зашто своде дбњи крај шипке дубоко у влажну земљу? — Зашто треба мјеста, гдје је громобран причвршћен уз грађу крова, заковати плочама од ковине? — Која кућа нпје еигурна од грома, "и ако је на њој громобран? Зашто шиљак громобрана не треба да буде сувише танак? 6) Ш та је ово? — Стаклена шипка. — Је ли електринна? Није. — Натари је сукненом крпом! — Је ли сад електричиа? — Како ћеш ме увјерити? — Ако прпмакнете зглаиак од ирета к шипкп, нешто ће вас као боцнути. — Ево примакпућу!... Тако јо; била је електрнчиа, јер ме нешто као боциу.— До прпиаЈши сад тп зглавак од прста!... Ш та ти осјоти? — 10*

I ж 11 имг|'м..

1Ита нз тога закључујеш? — Закључујсм, да шипка пм|г ммтг слектричма. — Чиме сп пробудно електрину? 'Гцигм.гм, Како дуго траје електрнна пробуђена трвењем? — Кр.тп.п ирпјеме. — Лест, едектрина пробуђепа трвењем траје пр.и> кратко вријеме; онај час, чпм варипца спне, пзједначе се ирптммме електрпне и впше не раде. Поновп! — Како се још разнмја електрнна? В а в јт т а ј. — Електрпна се развпја п додиром. О тој ћемо слектринн данас учптп. •— О чему ћемо данас учити ? II. а) Пази! — Ш т а је ово? — Чаша. — Улиј мало воде у њ у !... Ево једне бочнце; којјп зпа: шта је у њој? — Знам ја, ја ... Ш т а је у њојУ — Сумпорна киселииа. — Како ти то знаш? — Знам, јер сте нам је показпвали, када смо учнли о киспку. — Добро. Ово је оиа иста бочнца сумпорпе киселине; очепи је — Н.! — Д е мало помириши!. . . Какав нма мирпс? — Кани у воду само мало сумпорне к п сел н н е!... Тако; то се сада зове разблажена сумпорна киселина. — Даље! — Овдје (показујем) имам двпје плоче, које су, као што видите, савпјене. Од чега су те плоче? — Једна је од бакра, а друга од цпнка. — Ш та је бакар, а шта ц п н а к ? .......... ТТТта сте учплн о њпма у трећем разреду; којп зна? — Ја, ј а ... Хајде кажн — Н .! — Тако је; а сад пазпте даље? — Ш т а је ово? Чагаа. — Од чега ј е ? ... Којп зн а?... Та је чаша од, глпне, а глина је лош провиднпк електрине. Поновн! — Тој се чашп каже друкчпје д н а ф р а г м а . Ш т а је днафрагма? — Ш та видите на бакреној и цинковој плочи? — Видимо жице. — Од чега су? — И оне су од бакра. - Ш та видите на крајевима жица? — Малене главице. — Прнближи те главице!... Ш та опажаш? — Н е опажам иигата. Даље! — Сад ћемо турити ове двије плоче са диафрагмом у разблажену еумпорну киеелпну... Д едер сада. споји крајеве тих ж и ц а!... Ш та опажаш? — Електричпу варнпцу. — (Покус впше пута.) — Како је постала та варнпца?... Чујте! — У б а к р у је п о з и т п в н а , а у ц п н к у н е г а т н в н а е л е к т р и н а и к а д г о д се к р а је в и т п х ж и ц а с п о је , п о ја в н с е м е ђ у њ и м а м ал а е л е к т р и ч н а в а р и п ц а . Понови! — Каква је електрина у бакру? Каква ;је у цггнку? — Ш т а опазимо, када спојимо крајеве •лсица? К ада се појави електрпчиа варница? — Даље! Како де постао бакар електрпчан?... А како цпипк?... Не зпате. — Јесмо лп ми трали та тијела? •—• Нијесмо..

149 Е, па како су онда та два тијела постала електрична?... Прпчекајте мало; сад ћемо томе ућп у траг! Јесте лп впдјелп варницу, када смо приближпли крајепе жпца, док нијееу биле плоче у киселини? — Нијесмо! — Када смо их видјели V — Оида, када смо плоче ставили у киселину.

— Д а , чим с у п л о ч е д о ш л е у д о д и р са к и с е л и н о м , п ос т а л е с у е л е к т р н ч н е . Поновп! — Како се по томе зове електрпна, што ностане, када плоче дођу у додир са жидином? Електрпна додиром. — (Извадим плоче са диафрагмом пз киселине.) — Прнблпжи сад крајсве ж иц а!... Опажаш ли електричну варницу? — Не опажам. — Јесу лп плоче електричне?

11 п.јесу. — То нам је сада најбољи доказ, да су мало прије биле само зато електричне, што су биле у додиру са кпселпном. О в а к а в с у д , дјецо, са п л о ч а м а о д к о в и н е , к и с е л п н о м и г л и н е н о м ч аш ом , з о в е се е л е к т р п ч н н ч л а н а к .— Поновн!

- Ш т а је чланак? — Каква се електрина развпја у бакру? Каква у цннку? — Како постаје електрина у чланку? — Ш та се ту додпрне? — Ш т а је електрнна додиром? — о) П ази даље! ~ Мало смо прпје дознали, да се бакар п цпнак електрпшу, када дођу у додир са сумпорном киселином. И сто се тако е л е к т р и ш у и д р у г е к о в и н е , к ао п у г љ е н , када се намоче у киселииу. — Понови! — Чланак сс дакле пе мора састављати само од цинка п бакра, него можемо узети и друге ковине мјссто бакра и у г љ е н . — Ш т а можемо узетп мјесто бакра, ако хоћемо да саставимо чланак? — А шта мјесто цннка? — Мјеето сумпорне киселине можемо узети д р у г е к и с е л и н е . Понови! Шта сам рекао ? — Електришу лп се само бакар п цииак. када дођу у додир са киселином? — Које се ковнне електрпшу са угљеном? — Чпме можемо зампјенитп сумпорну киселину? в) Пази даље! — Сад ћемо још једном саставпти крајеве плоча, што су у члаику. — Х ајде — Н . !... Ш т а опазисмо? Електричну варницу. — Колпка је та варннца? — Малена. Овдјо имам три чланка, која су спојена међу собом? — Хајдс саставп (показујем) крајјеве!... Ш та опазисмо? -• Електричиу варнпцу. — Каква јс по величинн? •— Већа, него из јодпог чланка. — Тако је; шта смо сада дозналп? — Д о з н а л п смп, да се у ј е д и о м ч л а н к у р а з в и ј а м а л о е л е к т р и и о , а у в п ш е ч л а н а к а , к о ј н с у м с ђ у с о б о м с п о ј о и и , в н шс . Понови! —

150 Д аљ с! — Д а видимо, како су спојени ти члаици. — Покажи цинкову плочу у првом чланку! — Сад у другом п трећем чланку! — Сад иокажп бакрену плочу у првом чланку! — Сад у другом п трећем! — Сад рсцп, чиме је спојена цинкова плоча у првом чланку? — Са бакрсном плочом у другом чланку. — А чиме је спојена цинкова плоча другога чланка? •— Са бакреном плочом у трећем чланку. — Јест, п на тај начин можемо спојитп још више чланака. О в а к о с п о ј с њ и р е д о д в п ш е ч л анак а, зо в е се е л е к т р и ч н и л а н а ц п л и е л е к т р и ч н а б а т е р и ј а . Рецп тако! — П 1та је електрнчни ланац? — Х оће лн се појавити већа електрична варница, ако је у батерији још внше чланака? — Хоће. — Д а , ш т о ј е в и ш е ч л а н а к а у е л е к т р и ч н о м ла н ц у , то с п ј е в н е в е ћ а п с к р а и з м е ђ у бакрене плоче првога чланка п цинкове плоче задњ е г а ч л а и к а . Понови! — Д е и ти! — Још и ти! — Ш т а еам рекао ? — Како се зове спојени ред од више чланака? — Како се спајају чланци у електрпчном ланцу? — Ш та је електрнчни ланац нлн електрпчна батерпја? — Д аљ е! —- Састави још једном бакрену плочу првога чланка са цинковом плочом задњега чланка!... Ш т а опазисмо? — (Покус впше пута.) — Ш т а опазимо свакп пут, кад год спојимо крајеве плоча? — Опазимо сваки пут електричну варницу. — Ш та разабпремо пз тога? — Разабиремо, да електрина струји непрестано. — Јест, и з е л е к т р и ч и о г ч л а н к а и л и л а н ц а * с т р у ј и е л е к т р и н а н е п р е с т а н о и з ат о се с т а л н о и з ј е д н а ч и в а њ е е л е к т р п н е з о в е е л е к т р н ч н а с т р у ј а . П оновп!

— Понови и ти! — Још и ти — Н .! — Ш т а сам рекао ? — Ш та је електрични ланац? — Како се спајају чланци у електричном ланцу? — Како се зове стално пзједначпвање електрпне у електричном ланцу? — Ш т а је електрична струја? — Ч ита се чланак пз читанке. Ш . Зашто стаклена шипка одмах пзгуби електрину, чим нз себе пусти варницу? — Зашто електрина струји непрестано у електричном ланцу? — Зашто се појави већа искра у електричном ланцу, него у електрнчном чланку? — Испоредп електрнну, која се развпја трвењем са електрпном, која се развија додиром у електричном чланку. — ( Е л е к т р и н а , к’о ј а с е р а з в и ја т р в е њ е м , само в а р н и ц о м с п ј е в н е , те се и з ј е д н пч е п р о т и в н е е л е к т р и н е и не р а д е више. И з е л е к -

161 т р и ч н о г ч л а н к а с т р у ј п е л е к т р и н а н е п р е с т а н о.) — Ако жпца пукне на коме чланку, струјн ли онда електрина у елоктрпчном ланцу? — Не струји.

IV. Д а утврдимо, што смо научнли! Како постаје електрпна додиром у електрнчном чланку? Е лектрина додиром постаје, акоковне и л о ч ед о ђ у у д о д п р с а к а к в о м к п с е л и н о м . — Н он ови ! — Ш та је чланакУ — С у д , у к о м е с у д в н ј е к о в н е п л о ч е н к и с е л и н а , з о в е с е ч л а н а к . — Поновп! — Ш та је електрнчнп ланац? — Ч н т а в н и з ч л а н а к а , к о ј и су с п о ј е н и б а к р е н о м жицом, зо в е се е л е к т р и ч н и лан а ц. — П он овн ! — V. а) Учитељ нацрта електрпчнн ланац на таблп, а ученици га прецртају у своје биљежннце.

6) Како постаје електрина додиром? — Ш та је чланак? Од чега се чланци могу састављати? — Ш та је електрнчии ланац? — Одговорнте пнсмено на та питања !

ХП. ВК20ЈАУ Ц Ј ТЕВЕСКАГ. Р г у а 1ексјја.

А. 1Јге^1ес1 гас1а. *) 81а 1геђа га гМ? Е1ек1;гјсп1 1апас 1 е1еМгоша^пе1;.

1^)

К а(1.

а) К ако зи ћг20јау1ја1ј и ргуа у г с т е п а ? Ђ) А ко р и б У т о око к о та(1 а 2е1јега е1ек1п(5па б1гији, ро81апе опо т а^ п еИ б п о . — ( Е 1 е к 1 г о т а § п е 1 .) с) С 1т ргеб1апе (1је1о\-апје е1ек1п6пе б1гије око 2е1јега, ш је опо та§пе1л6по.

В. Ме1осИс1п ров1ирак.

— О б е т и з т о ибШ гаапЈ 1 вакУ — О е1ек(пш, која ае га/дчја ДоШгот. — Оа уЈЈЈт, и коПко 1о гпа1е.

I.

а)

Р агИ

81а је

е1ек1пбп1

е1ек1пбпот

б1апки?

ја ји

и

б1аисј

—

скш ак?

81,а ј е

е1ек1г1бпот

—

Како

е1ек1,г1С1н

1апси?

—

ее

К .ес1

и вра-

га /л м ја е 1 ек 1 гјп а

1апас? гагП ки

Како

ае

ј/т о у ;ји

о1ек-

,

152 ћчпе, која ае гагујја 1 гу еп јет 1 опе, која не гахујја и (МапкиУ — Какта ве е1ек1ппа гагујја и ћакги, а какуа и сјпки? — 0с1 бе«а ае т о ц и јоб заз(ау 1ја (.1 61апс1? — 81а ве т о г е иг/,еИ т је з1 о зи т р о гп е 1изеПпе, каЈа ве 8ав1а\'1ја е1ек1пбп1 скшак? !>) Којј 0(1 уав ј т а гос1а и Ја1ј1п1? КоПко 1т а с1а ае гнје81е \1(1јеПу — /и а1е И, како пп је ! а т о ? — Како 1о гпа!е?

- Р1ни п а т . — 2а коИко сЈапа (1о§'је р 1 зт о ос1 пјјћ? — А §1а СјцЦе, кас1а 1гећа, с1а 1т ие81о 1л"/о јауНе? -— Опс1а 1е1е§таПг а т о . — Како јов к а г е т о ? — В ггојау1то. — 7та1е П, како ве 1е1ецгаПгаУ — К е г п а т о . — А П1з1е П гасН гпаИ? — В ш то.

— А VI за(1а с1оћго рагНе, ра си \'а т ( Х а у ј е Л а ј ) кагаИ, 61т е еи ћг?.оја\’1јаИ и ргуа у г е т е п а I како ви Пггоја\'1јаП, а опс1а си у а т кагаН спие 1 како т 1 1о (1апа§ е т т ш .

II. а) РагИ — Сев1о ри^с 1гећа с1а зе пека \'јјер(. ћггојиV1 и с!ги§’о тје81;о. сИа је п. рг. пигпо с!а зе ћггоја\Т1? I и пајвЈапја у г е т е п а јат1јаћ ви 1јисН пеке уцебИ ћгге, као §1о 1 т ! (1апа8 ја\'1јато, 8 а т о Ш нјјеби т о § ’11 1ако Пгго ја\’Ш, као т 1 с1апа8, јег пјјези гпаН га опе 8рга\’е, којииа т ј 1о Јапаб б т ћ и о . Р п је 8и с1гикс1је ја\'1јаП ПНпе \' 1ј(>вћ1. РпроујесНси \ а т , како 8и 1о бЈшП и рг\’а у г е т е п а . К а V18ок 1т ПгсПта, па Логпјеујта 1 па ки1ата роз4ау1јаН ви рокгеЧпе т о !к е , (;е ви Јћ 1јисП, к ој1та је 1о ППо роујегепо 1 којј 8и 1;оте ПШ паибеш, гагпоПко рокге1аН. 7а 8\'ако р 18т е ГтаП 8и розећп1 гпак кгеГапја. Кас1а ћ1 ко 1Шо ПггојауШ пеки ^Јјез1, оп 1о пар 18е па рари 1 ргес1а о п о т е , 81о иргау1ја 1от т о 4 к о т . ()\'ај ваЈа сНа р 18т е ро р 18т е I рокгесе гагпоПко т о Љ и . Опај рако 8а с!ги§:о§' (огпја Ш ћгс1а 6На ро кгс(апји т о (к е р јзт еп а , 1е Нг рше па рари. Ро.ч(о је (дко 8 \т \1јез1 пар 18ао, опс1а рокгесе т о ! к о т , 1е опај р п а (1о пјец^а, 1о је8( (гссм ос1 |)г\’о§'а, ћПје/л р јзт е п а 1з1о 1ако, 1 с1аје гпакоуе с1а1је ћНгп је т и с1о зећ е I 1ако гас1е, с1ок пе ргес1ас1и \’1је 8(, о и о т е , к о т е је п атјјеп јеп а. ()\'ак! 8и ћг/.оја\ч ћШ сЈоЈиве и опЉвпја \г е т е п а когјвпј, аН пјјеви ћШ г§ос1п1 га 8\гако с1оћа. Р о (а т п о ј 8е п ос 1 пјјеви т о § 1 е лпјезН ја\'1јаН, а пШ ро Ш ти, кас! је т а § 1 а /а ( \’ага1а 1шг1/,оп(. О з1т (,о§а., пјје зе т о § 1 о и је(1ап с1ап јауШ У1ве ччјевИ, јег зе розПје 8\’ако§’ гпака тога1о секаИ, с1ок 811 8VI' ћ г /о ја \’Ј 18(о”'а гес1а /аћПје/лП опи у]је8(„ Н1и хат гекао? — Јези П 1 и рг\’а у г с т с п а ћг/.о ја\1јаП пеке ујјезИ? — С Јтс 8и јау1јаН? — 0(1је еи ро.з(,ау1јаН рокге(пе то1к е? Како зи рпкагЈуаП р јзт е п а ? — Јези П (ак1 Пг/оја\л

Ј6Н 1јШ копзш ? - Је П ае т о § 1 о ћгхојауји и зуако Јоћа? Ка«1а зе шје то§'1о ђггојауШ? — 2аб1о ш јези тоц П јауШ ујве у 1Јон|| и јес1пот Јапи? — Најс1е, ка/л јоз јес1мос. како ви Пгго ја\1јаП пеке уцезП и ргуа у г е т е п а ! —

!)) Рагг (Шје!

8ас1а гпаке, како зи Иггојау1јаН и ргуа угетеп а. Оапаз 1о 1с1е заз\м т с1гикс1је. 1Јапаз т о г е т о 1 и пајјђатшјој посП ргеко корпа 1 т о г а 1 и зуако (1оИа ђггојауЈ11. Хаз је §1аз(Л108а с1апаз 1е1ецга1' Ш с1а1екор18. РоисЈси уа« с1апаз о зргауј, к о јо т 1е1е§таНгато 1 /,а1о с!оИго рагН е!

84а је оуо? /е1јегп а §!рка. — Какау т т оИПк? — 1 т а оИПк ро1коуе. СПпе је отоНгпа о \;а роЉ оуа? — Ото1:апа је И акгепот /Ј с о т . Је Н оуа ро 1 ко\-1са тауп еН бп а?... КоЈ1 гпа? Ке гп ато. ГПзто Н то§'П с1о/,паН. је П та§пеИ бпа? В 1зт о . — Како с е т о сЈогпаН, је Н та§пе(лспа? — В о г п а с е т о , ако кгајеуе ро1ко\псе (дпчто и ге1јегпи рПоНпи. — Најс1е, 1ип кгајеуе ро(,коу1се и рПоНпи - N.1... б (,а о р а г а т о ? — О р агато, с1а пе рпу1аб1 /с‘1је/пе рПоИпе. — Је П с1ак1е та§пеН бпа?

N1ј е . Ва1је! — 8(а је о\ч1је? — 1'Лок1г1слн 1апас. — Ос1 коПко је •61апака заз1ау1јеп? Како зи зројеп1 б1аисЈ? — С т к о у а р1оба рг\то§а б1апка за И акгепот р 1 о б о т с!ги§о§а с1апка 1 I. с1. — 8аз(:аУ1 кгајеуе кгајпјЈћ р1оба!... 8(,а зе ројауј? — Е1ек1пбпа уагп1са. — /аз1о зе ројауј е1ек1пбпа уагшса? — Јег је ћакаг рогхН у п о е1ек(псап, а сјпак пе§аНупо, ра зе е 1ек(г 11ге 1гје<1 пабији, б ! т зр о јјт о кгајеуе. — ОоИго. — Како роз(,а.је е1ек1ппа и е1ек1 п с п о т 1апси? — Роз(,аје с1осНгот. — 8ка зе (,и ЈосПгпе? — К оупе р1обе за кЈзеНпот. — К о у јп а т а к а /.е т о 1 те1аП. — Ропоуј! Вок1е зе гаг^1ја е!ек1т1па и 1апси? Оо11е, <1ок зи те1аП и кЈзеПпј. — 1 3(,а орагапго зуак1 ри1, кас1а рпћПг 1т о кгајоуе кгајпјГИ р1оба? — Е1ек1г1спи уагпјси. — Јез1, 12 е1ек1;г1бп о§ 1апса з(,гиј 1 е1ек1гГпа п е рг е з 1 , а по 1 кас! §ос1 р г 1 ћ Н ? л т о к г а ј е у е к г а ј п ј ј ћ р ! о б а рој ауГ з е Vаг 111 са. Ропоуг! — Р о п с т 1 И!

1)е јоз И — N.1 — 81а нат гекао? — Ос1 бе§а је заз1ау1јеп е1ек(г1сЈпЈ Јапас? Како зе зрајаји б1апс1 и е1ек1г1бпот 1апси? — Кас1а зе ројауј 1зкга и е1ек1п сп от 1апси? --- Како с1и§о в*гијј е1екМпа и о1екћ п сп о т 1апси? —

ВаЦ е! — РагНе, з(а с:и гас1Ш! . . . . 81а з а т игасПо? ЗазћгуШ з1;е кгајеуе ћакагпе /лсе, з1о је ото(апа око ро1ко\с' за кгајеујта е1ек1пбпо§ 1апса. Тако је. Р п т а к ш с1о|'нт1а

154 ге1јегпи рПоМпи кгајеу!ша роЉ оуе! — 81о орахашо ? — Орагаш о, с1а ро1коу1са ])Г1у1а6Ј рПоШш. — 2аа1о је еас1а рпу1ас1 ? —■ Какуа је роЉоуа, јег рг1у1абГ рПоИпи ? — Мад-пеИбпа. — А ос! беца је роз!а1а шацпеМбпа? . . . . Х е гпа1е; рагИе! — 81гиј1 П е1ек(;ппл п ер гези п о и е1ек1г1бпот 1апси? — 8 1 гиј|. — ОНПагШ 1а в1гија око ро1коуе? — 0ППа21. — 2аз1о? — 2а1о, јег §и зројеш кгајеу 1 Исе. — ОоПго. — Кас1 је ров1а1а роИсоуа ш а§пеИбпа? — Опс1а, ка<1а н т о зројШ кгајеуе / 1са ? — 1)е вас1а ргозисП, ра гесх, §1а Ш шо§1о с1а Пи<1е ро\гос1от, с1а је ро1коуа роз1а1а тацпеИ бпа — Е1ек1пбпа в!гија. — 2 т о ! ГП роцосП, с1га”м шој — Вга1е! — Кас1а Јак1е ров1апе кошас! Ге1јега ша^пеНбап ? — Кошас! Ге1јега ро8(,апе та^пеИ бап, ако р и зИ т о око пје^а е1ек!пбпи б1гији. — Тако је; кас! о к о к о ш а с 1 а г е 1 ј е г а р и з И т о е 1е к1г 1бпи з 1г иј и, р о 8 1 а п е о п о т а § ; п е 1 1 бпо. — Р о п о у ј ! — В е И! — В е јоа, И! —

с) Рагг <1а1је! — РагПе, §1а гасПт! — 81а в ат игасПо? — Кав1а\гШ а!е кгајеуе е1ек1пбпо§' Птса ос1 кгајеуа ро!коу1се. — Јез1, 1 аас1а п е т а ро1коУ1са пјкакуе зуеге ва е1ек1г1бп1т 1апсет, а ро 1 о т е п1 8а е1ек1пбпот 81гијот. 81а 81е орагШ па ро!коУ1С1 ? — ОрагШ в то, с1а је рПоНпа 8ра1а. — К0Ј1 гпа: габ!о је зра1а? — 2а1о, јег роЉоуа пјје ујае т а § -пеИбпа. — А габ1ошје ујбе тацпеИбпа? — 2а1о, јег пе оППагЈ око пје е1ек1пбпа 81гија.

— УоПго; 1ако уа1ја! Е)ок1е је 4ак1е ППа ро1коУ1Са тадпеИбпа?

— Бо11е, Јок је оППагПа око пје е1ек1пбпа з1гија. — 81а и п а т о " зас1а с1а и р а тИ т о ? — 1 т а т о с1а и р атИ т о: к а<1 ок о кот а с 1 а 2 е 1 ј е г а р и з И т о е 1 е к 1 г 1 б п и 8 1 г и ј и , Пис1е о п о с1о11е ш а д п е И б п о , с1ок §;а е 1 е к ! г 1 б п а 8 1 г и ј а оПИаг1.

- Р о п о у Р — Б е 1 И — Се1ко! — В е в а Л а И — М1§ко! — Јов пека ропоу! — Вобко! — Кас1а ргеб1аје тацпеИбпое! Ге1јега? — Опс1а, кас1а ргез1апе е1ек!пбпа 81гија око пјеуа с1а оППаг!. Јез1; б 1 т р г е б 1 а п е е 1 е к 1 г ј б п а 8 1 г и ј а о к о Г е 1 ј е г а оПП 1агИц ргев 1ап е I т а ^ п е И б п о з ! Је1јега. — Р о п о у П _ Р о п о у 1 1 И — Оапе! Ое јо§ 11 — Тапе! — Т а к а у 1сотас1 ^ е 1 ј е г а , кој 1 е 1 е к 1 г 1 б п о т 8 1 г и ј о т р о б 1 а п е т а ^ п е Н б а п , х о у е 8е е 1 е к 1 г о т а д п е 1 . К ес1 1ако! — Кес1 8ас1 И — МеПо! — Јо8 И — МиПо! — &1а зат гекао? — 81а је е1ек1пбпа 81гија? — 81а 8е (10§'0(П, ако око котас1а Ге1јега риаПто е1ек1пбии 81гији? — Вок1е Пис1е '2е1јего тацпеИбпо? — Како г о у е т о 1ак1 та^ п е!? —■ 81а је е1ек1.гота§пе1 ?

155 III. и . р г 1госИ

ј е р п г о Љ п т а § ’п е 1 ? — М а § п е 1, к о ј 1 з е §о1;оу, г о у е

зе

рг1гос1гп

па1а/ ј

т а § п е 1 , . — РопоуП

81а је ујев1»6кј та§пе1? — К о т а с ! с е П к а , к о ј ! ј е с1иГе у г е т е п а ћЈо и (1осПги з а т а § п е ! о т , ра ј е роз1;ао т а § п е и б а п , г о у е з е у ј е а 1 , а б к 1 т а § п е 1;. — Ропоу1 ! — 81;а је е1ек1,гота§пе1;? — К о т а с ! г е 1 ј е г а , о к о к о § а о ћ 11 а г 1 е 1 е к 1 ; г ј б п а в1,гија, г о у е ве е 1 е к 1 ; г о т а § п е 1 ;. — Рош т! — 81;а је т а § п е 1,12а т ? — 8 п а § а и р г 1 г о с 1 п о т 1 ујез1;абк о т т а § п е 1 ;и , к о ј а р г 1у 1 а б 1 г е 1 ј е г о , г о у е ее т а § п е И г а т . — Р о п о у ј! — 81а је е1ек1гота§пе1;12ат? — М а § п е П 2 а т , §10 § а 1 2 а2 1 у а е 1 е к 1 г ј п а , г о у е з е е 1 е к 1 ; г о т а § п е 1 ; 1 2 а т . — Р опоуП IV. 1г е 1 е к 1 г 1 б п о § 1 а п с а 8 1г и ј ! е1ек1;г1па с1о 11 е, <1ок з и т е 1 а П и к 1 в е Н п 1 . — Р о п о у П —- Р о п с т 1 41, Уе1е! — 81;а 1п о 1 2 је с 1 п а б 1 у а п ј е е 1 е к 1; г 1 п е и е 1 е к 1; г 1 б п о т 1 а п с и , г о \ е з е е 1е к1 ;г 16па з1;гија. — К ес1 1ако! — КесГ 1 М — Вга1е! — Кас! о к о к о т а < 1 а г е 1 ј е г а р и з И т о е 1 е к 1;г1 б п и з1;гији, ћ и Л е о п о <1о11е т а § п е 1 л 6 по, с1о к § а о 1з Н а 21 е 1е к 1, г 1 с 11 а 81, г и ј а. — 81;а 8 а т гекао ? — К ес1 — 8Пре! К о т а с 1 Г е 1 ј е г а , кој 1 е 1 е к 1 , г 1 6 п о т 81; г и ј о т роб 1 а п е т а § п е 1 л б а п , г о у е з е е 1 е к 1 , г о т а § п е 1 ;. — 81» је е1ек1гота§пе1? — Е 1 е к 1 г о т а § п е 1 , з е и р о 1 г е ђ 1 ј а у а рг1 1 е 1 е § г а П г а п ј и . — Сгс1је зе иро1;гећ1јауа е1ек1;гота§пеР? V. 2а81о 8е гис1а, која рп\'1а61 ге1јего, /о у е та§пе1;? 2ав1,о 8е 8па§а и гисП, в1о рпу1а61 /,е1јег.о, гоуе та ^ п еИ га т ?

- 2аа(;о ге1јего, које је и (1осИги за т а § п е1 о т , рг1у1ас1 2е1јегпи рПоИпи ? — 2а8к> рпу1аб! ро1коу1са ГеЈјегпи рПоИпи, кас1 је оБНагл е1ек1;п6па б1;гија? — 2аб1;о брапе рПоМпа в роШоу1се, кас!а зе р гек те вуега ва е1екМбп1т 1апсет? — 2аб1;о ве гоуе рокко\лса, око које о1л]а'/л е1ек1п6пи з1;гија, е1ек1;гота§пе1? (')(1§оуогЈ1,е рјвтепо па 1а рПапја, ра с е т о 1е 0(1§оуоге ргерЈваП и гаЉспЈсе! —

156

Пшца Јекслја.

А. Рге§*1ес1 гаск *) N1« 4ге1»а р п иаб 1 ау 1 I 7.л о \ и 1ексјји (гч4)а з р г а Vа у.а ћ г г о ј а VI ј а п ј е. 0 \ ’а нлм1пј| г/. (|уа с1Јјо]а. - 1Ј јог1поте Шје1и 1е аргауе о\м «и (ИјеЈоуЈ: (е 1 о к 1 г о т а јЈ п е 1 ), п а р о 1 и г Ј 4 е 1 је г п а р 1 з а 1 јк а 1 к о 1 о к ћ а г И ј е . — 1Ј сЈги ^о те (Ије1и 1е зргауе о\п «и (1Јје!о\ч: е 1е к ( г о в1ирјс 1 т ј е Д е п о киса1о.

Р)

8« вргауа ро1коуа Iгакот т а а' и е I,

КМ.

а) К а(1 а 8е и 8 и з ј е с 1 п о ј ћ г г о ј а у п о ј р о з1 ;а ј1 р г Ш в п е ш ј ес1е и о к и с а 1о п а 8 4 и р 1 <5 р о ј и г 1 е 1 е к ( , г ј п а к г о 2 з I и р I с и ћ г г ој а у п и 2 1 си, а п ј о т е с1а1је с1о г ј е е , 8 1 о ј е о т о ( а п а о к о ро1;к о у е и п а б е т ћ г г о ј а у п о т иг ес 1и. 01 т ро1коуа роб1ап е т а ^ п е И б п а , р г1 V и б е р ј 8 а.1 ј к и , к о ј а Ш г а ћ о Ј е 1 а 6 к и Ш г а р а г а с г И с и , р г е т а 1 о т е , к а к о е 1 е к ( г ј б п а з(;гија р о 1 г а ј е в а т о ј е с 1 а п 1 г е п Ш с!и 1ј е. б ^ А к о р г Ш в п е т о п а т ј е с 1 е п о к и с а 1 о и п а б о ј ћ г 2 о ј а Vп о ј р о з к а ј ј , ои<1а р о ј и г ј е 1 е к { ; г т а к г о г 81;ир1с и ћ г г о ј а у п и ГЈ си, а п ј о т е и & \си , 31о ј е о к о р о 1 к о у ј с е и з и в ј е Ј п о ј ћ г г о ј а у п о ј ром 1ај1. С 1 т р о 1 к о у а р о з к а п е т а ^ п е Н б п а , р г ј у и б е р 1 8 а 1 ј к и , к о ј а опс1а р ј б е 1;аб к е Ш с г ! е . ’ с Ј А ћ е с е с 1 а ј е 8 а а 1 а у 1 ј е п а о(1 в а т 1 ћ 1;а б а к а 1 с г ( ; а , к о ј и ћ г г о ј а у п ј С ј п о у п П с г а г и т 1 ј е, р а к а Ј а с 1 о ћ Ј ј е V I ј е 81 1 8 р Ј 8 а п и 1 о т а ћ е с е с Ј о т , о п с 1 а ј е п а р 1 § е о п а к о , к а к о т ј и т ј . ј е т о б И а И ; ( о ј е с1ер е б а Ш ћ г г о ј а у к а .

В. МекхНсИ робћграк.

1. Рст ! — О б е т и в т о ибШ 2ас1пј1 ри1? — О е1ек1гота§’пе!и. — Најс1е ка/л, в(,а гпав о е1ек(гоша§пе1,и — N.1 — [Јо1јго.

81а је е1ек!пбпа б1гија? — Како <1иц;о в1гиј1 е1ек!г1па 12 е!ек1пбпо§ б1апка — 81а 8е (10§’0(И, ако око кот;н1а ге1јега риеИто е1ек1пбпи б1гији"' - Како г о у е т о та§пе1, кој 1 је роб1ао т а §пе1от ивИјеЈ е1ек!пбпе в1гије? — 81а је е1ек(,гота§'пе1? — Кас! е1ек1гота§'пе1 Јгц-иШ таупеИбпозГ? — Сс1је ве иро1гећ1јауа е1ек1гота§пе1? — 2па1е П, како зе ћг2оја\1ја Ш 1е1е§р*аПга? -

ХахјсИај. — 1)апаз с е т о ибШ, како зе 1е1е§гаПга. РагИ — 81а в а т у а т оћесао гасТпј 1 ри1? — ОћесаП в1е, паа уос1Ш и ћггојауш игес!. — Јев1, га1о з а т 1 ћЈо јибег ко<1 § 08росНпа N. X., иргауИе1ја ћггојаупе ро81аје, 1е з а т §-а тоП о, <1а п а т с1о7.\’оН, с1а рге§1е<Јато зргауи га ћггоја\'1јапје.

157 8(л. гшвИ1е; јс Н ЛохуоПоУ — Је з! — Ва, <1о2уоИо паш је 1 ргј 1оте па§'1а810, с1а т и је озоННо тНо, з!о се 1от ргШ кот VIс1јеП С1о гагге<1, јег у«'Н, <1а пеке ос1 уан \чл6 рогпаје. Које оп 1о рогпаје? - Мепе, т е п е . . . ВоИго. 8ас1 с е т о 8е рогеЉМ, а опс!а и гес1и с1о Игхојаупе розНгје. Ја \ 'а т ргерогибијет, с!а 1ато Ии<1е1е с1оИг1 I |)а/1ј|\ч; I § 08 росНп се у а т пе§1х> ка/л\а(л, ра павкгјке, с!а §а раГпјот 12 пепас1 П.е! — В р г е т И е зе! . . .

1Ј гес1! . . . ( ОсНагак) — 8 1 о ј ! — Ја си 8а<! ипи1га, јег 1геИа с1а ја \л т паз <Јо1ахак, а VI та1о ргчсекај 1е! . . . НајсПпо! з\’е је рпргет1јепо ха па§ с1о1агак . . . . ЈЈоИго ји1го, вдзросНпе ирга* \ч1е1ји! Еуо паз, Локјозто, <1а паиш то како 8е 1е1е§гаПга. 1’пје пе§о з1о /ар о сп ето па§ гас1, и гес1и је, с1а у а т 8е р п к а /е т о , с1а зе ирогпато. 1)јесо ! Оуо је §озро<Пп Се1ко Сегоугб, иргауП 1е1ј Пггоја\’пе роз1аје и о у о т е тје.чки. 2 п а т , с1а пекој1 уес рогпајеи' »'озросПпа; којГ §а 1о рогпаје? — Ја, ја . . . С1јеро; 8ас! §а рогпај1е 8У1. — ОовросПпе ирга\’Не1ји! — ОзоИНо т 1 ј е тП о, 8(о 8е с1е811а ргШка, с!а у а т рглкагет т о је ибешке. Оуо 8и то ј ј 8око1о\л, аПНипјепН, које си јоз <1\ а. тјевеса рос1иба\га1л. 8 \л с1оПго ибе, ра тГ ве гао 8 пјииа габ1аН, аП 1ако т о г а с1а Иис1е. Еуо илл јте п а : Во«ко Хлзпјјс — осШкав, ЈозеЈ АЈкМај^ А1Иег4 АПагаг — осШкаб, Ееоп Ееуј, МепаПет Раро — осШказ, УНа 8а1от, 8а1атоп 1ггае1 — осШкав 1 1. <1. — Тако; 8ас1 8е р о /п ат о .

(ЛачЈауа и ђггојатпош игеАи.)

II. а) Р агг! — 81а је оуо? — 2 е I ј е / о. — Какау оИНк? — 1 т а оППк р о ! к о у е . — Како јој кгас1 8(оје? — Кгас1 зи јој иг<Н§пиН. — N8 бепги је рпбугзсепа? — Ка з 1;о 1и. Тако је; \л(П1,е, како је ко Нјеро Јггацјепо! 8ка је о\’о пас! ро1коујсот? — Ка<1 роЂко^Јсот је к о 1 V 1 с а. — Р о п о у ! ! — 81а је рпбугзсепо га ко1\лси? — 2а ко1уЈси је ргГбугзсепа п а ро1иг1 г е 1 ј е г п а р 1 8 а 1 ј к а . — Кес1 1ако1 — А §1а је о\’о јгшгс! Ге1јегпе р18а1јке? - 1гпа<1 Ге1јегпе р1ба1јке је ко1о. — Сс1је је ко1о? — 81а је ото1апо око ко1а? — Око ко1а је о т о П т у е о т а с1и§ 1 г а к Н а г И ј е . Јев1, 1 оуа зе ПагНја ос1то!ауа 81 г о ј е т (рокагијет), којии 8е шилје 1 окгесе као за1, Р

опоуИ

—

1Ј1опјјспје. — 81ир1 парпјеб — N.1 ...

РокаГл ро1коуи! Како а1ојЈ? — N11 б е т и је? — 81а је па<1 роИсоуЈсот? РокаГ! к<||у1<‘и!

81,а ј(' ргЈбугМепо /,а коичсиУ РокаГЈ Го1је/пи

1т а

158 р1ба1јки! — 81а јс> 12пас1 Ге1јегпе р!ва1јке? — Ко1о. — РокаГЈ ко1о в (гакот НагИје! — Ргауо! 8 \ге 81 Пјеро рокагао; па тјевк)!

- 8ас1 п а т јо§ јес!ап 8уе 1о рокагаИ, аН ћег т о ј е ротосл. Кој 1 <5е? — Пај(1е — X.!...

Вп1је! — Рока 21 ко1\чси — N.1 — РгШбП1 је (рокагијет, 81а 8е с1о§осН? — 1)ј/е ее р18а!јка 1 и(.Ј8ии г а г е г ( гарага сгИси) па 1;гаки Нз,г1лје. РопоуИ — Тако је. 8ас1 с е т о 8 ато 4акпи1;1 ко1;у1си. Такп 1 — N.1 — 81а 8е (1о«о(Н? — Б 1 ге 8е р1ба1јка 1 гаћос1е — и И з п и — 1абки па НагНј п — Т а к т јоз јес1пос! РгШап1! — Т а к т ! — РгШвпР — Такп 1 !... РгШбгн!... 8ас1 с е т о о 1 к 1пи 11 оуај 18 р 18ап 1 котас1 НагНје.... Еуо ца; гаг§1ес1ај1,е »'а!... (Т1а2"1ес1аије.) — рше 1а р18а1јка? — Табке 1 сг1,е. — КоЈ1 јов 2еН, (1а т и р18а1јка рше? — 1)оцЈ1 а т о — N.1 — 81а сев игас!Ш, с1а р1ва1јка гаНоЛе 1абки? — Т а к п и с и к о 1 \ ' 1 си. — А б1а т о га з ига<1Ш, с1а р18а1јка гарага сгНси? — М о г а т ко1;\71си рос!и1је ргН,18пи1п. — Најс1е, пар 181 па 12 т је п с е пекоНко сгНса 1 1абака! — 81а с1ак1е р1ве 1а р18а1јка? — Табке 1 сгГе. — Је81; 1 оЛ ИН је с Н а 1 1;асака ба81а\'1ј(нла аНесес1а, који оуај цовросНи, као ј 8Уак1 с1ги§-1 Н г г о ј а у п 1 С1 п о у п 1 к, с1оНго г а г и п п ј е . 0(1 бе§а је аНесеЉ? Ц(1јс се ргШвпиИ) ргз^от!...

— Ко гагигшје 1и аНесе<1и? — Еуо 1;е аНесес!е; (рокаге 8е аНосес1а) га2§1ес1ај1;е је! — 81;а 2паб1 1абка? — 81а сгНса ? — 81а Сабка 1 сгИса? — КаЛа бшо уп 1к с1оН1је п е к и У1ј е б 1; 18р 18апи па рар^ги г е Ј ј е г п о т р Ј 8 а 1 ј к о т , опс1а је п а р 18е о п а к о , как о т 1 и п п ј е т о бИаН 1 1о 8е г о х е с1ереба Ш Нггојаука. 81а је Јереза? — 8Ш тт геЈсао! — 81а ве (1о§'осН, ако 8е ко1ллса ргШзпе?

— КаДа р!8а1јка гаНоЈе 1абки ? — Кас1а гарага сгНси? — Ко гаги тЈје ЛоНго 1и аНесе(1и? — 81;а пар 18е Нггојатој бтоуп јк , кас!а (1о1лје \чјеб1 18р 18аии 1,абката 1 сг1 а та ? — 81;а је Нггоја^ка Ш Лереза? —

Ђ) Рагг АаГје! — 81;а је о у о ? — Ро 1к оу а . — Сппе је о т о (апа ? — Вакгепот /лсот. — Рока21 кгајеуе 1е /лсе!. . . 1)а \чсНто, ки<1 н1и кгаје\л 1;е 21с е ! .......... РагНе, 1о се \ а т оуај § 08р0(Нп рокагаН!... (Рокагије.) — 7л1а(,е Н 8ас1а, кис! 1с1и кгајеу! /лсе, з1,о је о т о Н т а око роЉоуе? — Кес1, кис!а 1с1и? — Јес1ап је кгај г2 1с е 8Уе<1еп с1иНоко и 2 е т 1 ј и , а с1ги§л је кгај о Л у е Ј е п р г е к о сНгека, г е с т о , и Вапја1ики. — Јез1;, 1ако је; 1,о -заЈа гпа!с, аН рагИе, 1геПа с!а јоз пеб1о с1о2па1,е! — Опа /лса, б(,о ј(1е ргеко сНгека о<1 Вапја1ике, бројепа је и

159 1,чпш8 пј0 ј

ћгхојаупој ро81ај1 8 ј е Ј ш т вШ рЈсет па з1о1и, 1)а§ као оус1је (рокагијет.) Ук1Не Н оуај 81ир1с? — ТаМ ј е н1м|)1С I и Нггојаупој роз1аЈ1 и Вапја1ис1 81а је о у о пас1 81ир1<чмп?... То је т ј е Ј е п о киса1о, јег зе п јјт е киса (рокагијет) ма 81лф 1б. Кес1 1ако! — 2ав1о је 1о киса1о? — 8ас1 с е т о (1а VI(Ишо, је М киса1о б1те 8аз1ау1јепо. Кис1а Гс1е оуај кгај '/лсе? I )о е1ек1пбпо§ 1апса. — Јез1, јес1ап кгај 2 1 се 1с1е с1о е1ек1п6по§’ 1апса; киса1о је с1ак1е з р о ј е п о 8а е1ек1г1бп1т 1 а п с е т . Роп о у ј! — Ое 1 И — 81ауко! — Јов 1 П — 2«1гауко! — Је П уројепо 1 опо киса1о и Вапја1ис1 8а е1ек1пбп1т 1апсет? — Јеб1.

I

оуа

- КоНко је кгајеуа и е1ек!пбпот 1апси? Буа. — Је<1ао је кгај 8ројеп, као §1о уес г п а т о , 8а т је П е ш т ки са1от а §(1је је (1ги §'1 кгај е1ек1пбпо§ 1апса? — О г и цл ј е к г а ј е 1 е к 1 г ј слшц 1аиса 0(1уес1еп ДиНоко и г е т 1 ј и . — РопоуП — 1ј1дгдјепје. — I )о§Ј1 а т о . — N.1 — 1’ока/л е1ек1гота§пе1!

0(1је је 8\гес1ем јес1ап кгај глсе, која је ото1ап а око е1ек1гота§пе1а? — А кис1 је о<1уес1еп (1ги§Г кгај? — С Ј т е је вројема Нггојалгпа / 1са и Напја1ибкој Нггојаупој ров(ајI? — \ а б е т и је 81ирГс? — 1 т а Н 1акГ 81ир1с 1 оуЛје? — РокаГГ §а! — 81а је паЛ 81ир1сет? — 2ав1о 8е киса1о гоуе тје(1епо киса1о? — С 1т е је 8аз1ау1јепо т је Д е п о киса1о? — ЈЈаЈје! — 81а 8е скгцосП, ако р п П зп ето тјес1епо киса1о па 81ир16? . . . А к о р г Ш б п е т о т ј е с ! е п о к и с а 1о п а 81 и р 1 с, опс1а е 1 е к 1 г 1 б п а 8 1 г и ј а р о ј и г 1 ј г е 1 е к 1 г 1 6 п о § 1а п с а и 8 1 и р 1 б. РопоуП — Ки(1а хс1е (1а1је е1ек1пспа б!гија? 1Ј Нггојау п и Гјси. — Јев1, к г о г 8 1 и р 1 с 1 с1 е е 1 е к ! г 1 6 п а з 1 г и ј а и о п и 2 1 си, а п ј о т е с1а1је р г е к о с П г е к а б а к , г е т т о , с1о В а п ј е 1 и к е . К есј 1ако! — Кис1а Гс1е с1а1је е1ек1пбпа 8(,гија? — 1г Н г г о ј а у п е Г 1 с е г(1 е 8 1 г и ј а и о п и Г 1 си, 81о ј е о т о 1ап: г о к о р о 1 к о у е и В а п ј а 1 и с Г . — Ропоу!! ■ —■ А оп Ја? I х Г 1 с е гс1 е и г е т 1ј и, 1е к г о г а г е т 1ј и п а 1 г а § с1ое1ек1 г Г б п о § 1 а п с а и б а г а ј е у и . Ропоуг! — То у а т је, Јјесо, ри1 е1ек1пбпе бкгије ос1 јес1по§ ‘кгаја е1ек1пбпо§ 1апса с1о с1ги§о§а кгаја. 1г ј е с 1 п о § а к г а ј а о у о § а е 1 е к 1 г 1 б п о § 1 а п с а I (I (! 81,г и ј а р г е к о Н г г о ј а у п е Ггсе (1о В а п ј а 1 и к е а о!ис1а к г о г а г е т 1 ј и с1о с 1 г и § о § а к г а ј а о у о § а 1 а п с а .

Л7« зат гекао? — 81а зе (1о§осН, ако ргШ впето киса1о ма ? Ка(1а ројип е1ек1г1бпа 81гија и 81ири$? — Ки<1 1(1(' н!,гија I/, в1,ир1(5а? — А кис!а 12 Нггојаупе ГГсе? — 1Ј.Г1си, &1о ј«? (мпо1мма око ро(,коуе и Вамја1ис1. Ки<1 јс1е 12 ГЈсе, н!о јо

1(50 шпокша око роШоуе и Вапја1ис1? — ОЈјо ве е1ек1ппе ЈгјеЛпабе? Кесј јоб јес1поб ри! е1ек1г1бпе 8(;гије 12 е1ек1г1бпоц' 1аиса и багајеуи! — Л.И гос'| рик е1ек(гтбгкл вкије г/, ек;к1г1бпо§' 1апса и Вапја1исГ! — 8ас1а зке ирогпаП оуи вргауи, којот $е (е1ецгаИга. То Ме у е о т а ћгго; ћгге пецо 1)1 о к о т 1гепио. 1Ј опај (геп, кас!а б1поуп!к (акие киса1о и В а п ј а 1 и с 1, уес оуа р1за1јка гарага сгИси Ш гаЈзоЛе 1абки па о у о т е каки ћигПје, р гет а 1оте, како <1г/л ргз! иа киса1и в ато кеп Ш с1и1је. Опај бав, кас1а бјпоуцјк ризИ киса1о и В а п ј а 1 и с 1, ргек1пи(,а је е1ек(,пбпа аћ’ија 1 о\’а роћ коуГса пјје \пне тацпеИбпа; кокуа ве ов1о1зосћ 1 сћгпе, а рј§а1јка ае зризИ 1 ргев(апе ршаИ.

§1а зе с1оц'осћ, кас1а бјпоупјк (акпе киса1о и Вапјаћкн ? — ВЈваЈјка гаћоЛе (абки па о п о т е к аки ћагИје. -— А кнДа гарага сгИси'? — 8 1 а зе с 1 о ц о ( 1 ј, кас!а ве ривИ киса1о и Вапја1ис1? — Кас1а р1за1јка рге»1апе р1за11 V — В1зк ћ гаеН \'1с1је(1, како к> ћгго н1е? — В 1зто. — М о ћ т Уаз, цозросћпе иргауће1ји, ћисШе с 1 о ћ а г , р а п а т ( о рокагће! — (бћјесћ гагцоуог за з и з је Ј и о т ћ Г 2о ј а \ ’п о т р о з ( а ј о т Ј — . ! е з к ћ \1с1јеН, како 1о ћгго 1с1е? — III. а) Ос1је з т о зас1а?

8ас1а з т о и ћ г г о ј а т п о ј ро з1ај1 и б а г а ј е у и . — Рокам з1ир1с 1 т јес!еп о киса1о! — 2азк> ројип е1ек1:г1бпа зк и ја, ако ргШ зпето т јес!еп о киса1о па з(,ир1с ? — 2аз1о рп јецје е1ек1:пбпа зк и ја и ћггојауии г21си, в(,о 1<1е ])геко сИгека, г е т т о , и Вааја1ики ? —• Кис1а Гс1е е1ек1г1бпа зк а ја 12 21се, в(о је о т о к ш а око ро(коуе и Вапја1ис1? — Кас1а роз(апе опа роИсоуа, зГо је и ћапја1ибкој ћггојаупој роз1ај1, шацпеИбпа? — У(а оп(1а ргћецпе к зећј? — 2аз(,о ргКецпе ко1\пси?

- 2аз1о ко(,у1са росћцпе ^еЦегпи р1за1јки? — бка гасћ г е 1је 2 па р1за1јка? — 2аћос1е (абки Ш гарага сгИси. — 8ка парше бјпоупИс §1е(1ајис1 и 1абке 1 сг к ? — В г г о ј а у к и . — Јез!, б1 п о у п1 к п а р 1 з е ћ г г о ј а ^ к и 1 р о з а 1 ј е В а п ј а 1 и б а п 1 п и ћ г г о ј а у 12 Загаје\а.

1)) К есЈто зас!а, с1а је п а з Ј а п к о и ћ г г о ј а у п о т и г е (1и и Ваија1ис1.

81а зе Кис1 Јс1е Ос1је (1оцје је отокапа •>лсе?

II пја1ис1.

Јоцчхћ, ако Јапко ргШзие тјес1епо 1шса1о па з1ир1с ?% е!ек(;ибпа зкија 12 1апса? — А кис1 12 з(;ир1са? — е1ек1пбпа зкија ћггојаупот 21сот? — И /лси, з1о око роккоуе и 8агаје\’и. — Кис1 ос1е з(гија 12 1е гетЈји, 1е кгог гет1ји с1о е1ек!пбпе» 1апса и Ва8(а зе с1оц;'о(ћ, кас!а оуа ро1коујса розкте тацпе-

ИбоаУ /а»к ) |лч10”'110 кокуЈсиУ — ко1уЈса ро<И§по |н 8а1јкиУ — 81л рјао Ге1јегпа р1ва1јка? — Табке 1 сг1о. Н1а паршс с 11)оVпIк § 1ес1ајис 1 и (е 1аске 1 сг1еУ — В е р е б и . — 1)а, бГ поупЈк п а р 1 ве Л е р е б и 1 р о з а 1 ј е р о На 1;о п о §1 З а г а ј Пј Ј 1е1еЈ>тат 12 В а п ја 1 и к е .

IV. В1а је 1е1ецтаГ Ш с1а1екор18? — Те1е§та1' Ш с!а1окор18 ј е з ргау а, к о ј о т 1 ) г г о ј а у 1 ј а т о уЈ је зП 1 и пајс1а1је кгајелге. — К ес1 1ако! — Б е 1 11! — 0(1 коПко зе сПје1оуа 8аз(,ојј ћггојаупа зргауа? — В г г о ј а у п а з е з р г а у а 8 а 81;ој 1 1 г (1 уа с Пј е 1а . II р г е с 1 п ј е т сНј е 1 и 1е 8 р г а V е ј а V1ј а т о V I ј е 81, Г п а т ј е Д е п о к и с а 1о, и ( 1 г и § о т ј е »1;о; а и г а П п ј е т (11 ј е 1и ћ г г о ј а у п е з р г а у е р г т а т о у ј ј е з И 1 г с 1 г и § о § а т ј е з 1 , а . Роцоуј! - Ропоу1 I Ш — Јоз— Магко! Кој| зи уIаVI>1 сИје1оУ1 и ргес1пјет сИјо1и ћггојаупе бргауе?

1Ј рго(1пј(М)) з и ( Пј е 1и ћ г г о ј а у п е з р г а у е о у 1 сПје1 о V1 ; е 1е к I г о т а § п е I, 81, и р ј с 1 т ј е Ј е п о к и с а 1о. Кесј 1;о хв4о! Кес1 1 4Г! — Јоз — /луко! 81а зе (Зо^осП, ако 80 ргШзпо т јеЈ еи о киса1о па 8Шр1с ? — Л к о а е р г Ш з п е т ј е Ј е п о к и с а 1 о па 8 1и р јс р о ји г 1 е1ек (;гјбп а з(,гија к г о 2 81,и р 1 с и ћ г г о ј а у п и г 1 си, 1 е р 1 з а 1 ј к а р 1 бе 1 а б к е Г Н сг1,е и з и з ј е Ј п о ј ћ г г о ј а у п о ј р о з 1 а ј 1 . -— Р о п о у ! Ј о у о ! — 1)е 1 1,1 — 81;еуо! — КојI зи цкиаи сПје1оу1 ћггојаупе вргауе и гаЈп јет сИје1и 1е зргауе? — 1Ј г а с Ј п ј е т з и сИје1и ћ г г о ј а у п е з р г а у е о V 1 (Пје1ол?1: р о 1; к о У 1 са, па р о 1 и г 1 Г е 1 ј е г п а р Гз а1ј ка 1 ко 1 о 8 1 ; г а к о т ћ а г П ј е . Кес1 1ако! — Кес1 Н — Јиге!

81а зе (1о§о(П, ако зе и вивјесШој ћггојаупој роз1,ај1 ргШвпе тјес1епо киса1о па 81ир1с? — К а (1 а з е и з и з ј е б п о ј ћ г г о ј а V п о ј роз1,ојЈ р г Ј П в п е т ј е ( Ј е п о к и с а 1 о иа 81;ир 1 с, опс1а р о ј и г 1 е 1 е к 1 г 1 б п а б к г и ј а к г о г а 1;ир 1 с и ћ г г о ј а Vп и г 1 с и 1 р 1 8 а 1ј к а р 18 е о V (1 ј е 1, а б к е П 1 с г 1, е. — РоиоуП — Ропоуј 1 (1 — Хагко! — Кас1а ГеЈјегпа р1за1јка гаћо(1е 1абки, а кас1а гарага сгНси?

- - А к о з е т ј е б е п о к и с а 1 о з а т о 1,акпе, опс1а р ј з а 1 ј к а г а ћ о (1 е I а б к и , а к о 8 е р г 1 1 ј 8 п е р о с!и 1ј е, о п (1 а г а р а г а с г И с и . — Р о п о у 1 — М1гко! ' — - ћ е 1 И — Магко!— 0(1 беуа је 8а81ау1јепа аћесес!а, који рјзе Ге1јегпа р1за1јка? Л ћ е с е (1 а, к о ј и р 1 8 е Г о 1ј е г п а р 1 з а 1 ј к а, 8 а 8 1, а V -

162 1 ј е п а ј е ос1 с г ! а 1 1 а о а к а . — Кесј 1ако — 8К)1е! Јоз 1 И - МПе!

(1га (јргоб!аја 8а иргауИ;е1јет ров1аје ј/ауји ибегпсј ргес! ђг/.ојаупи роз1ај и.)

II геЛ! — И а р г е Л б ^ и — р а ј ! — 8 1 ој! — Пај1е и бкоМ!

(ОЛшог.)

V. а) (ЈгајШа р п к а г. — ТЈсИе1ј ргјкаге сг 1 е/ет па 1а1)1Ј (дћа <Ије1а 1е1е§та{'бке бргауе, а ибеп1С1 ргесг1аји и ћПјеЕтсе.

1>) 8а$1ау1јапје Шсдгата. — Кој1 је 0(1 уаб к о т е кЈе§таНгао?... У1(Ит,' Љ пуе п1је(1ап. А јеби П уаб1 гоДНеЦј? Како (ли 1о б ш е ? . . . Сиј(е! Ка(1а ћ о с е т о Ја п е к о т е 1е1е”та11гато, опЈа уа1ја с1а бавГаућио опо, б(;о ћ о с е т о с1а ћггојаујто, ћаб опако, као б(о I р1бта баб!ау1јато. РопоуП — Нај(1е с!а баа1а\что јеПап 1е1е§тат! — К о т е с е т о ? — Мојој та1егј. Како јој је 1т е 1 ргег1те? — Ји1ка Е)1тоу1с. — А §’с1је је?

- 1Ј К1јиси. — То с е т о бас1а /ар1наИ. 8(а бе <1ак1е пајргјје рјбе и (е1е§тати ? — 1 т е 1 ргег1те обоће, којој бе 1е1е«га11га. — 81а оп«1а? —1 Мјеб1о, и к о т е бе па1а21. — I (о с е т о 2ар18аИ 81а себ јој јауШ ? — Јауј си јој, (1а је (еЉа ћо1ебпа, пека скћпаћ (1о§је! — Ооћго. Ка<1а бе (е1ецтат баб!ау]ја, т о г а с1а ве ра-/Ј па 1о, Па баЈггај ћиДе в!о кгасј, јег ве вуака пјес р1аса. РопоуИ — Ако је и 1е1ецтати с1ебе(, гјјебц опс1а ве р1аН 00 ћ. Кес1 1ако! — Ако је У1бе гјјебј, оп(1а ве р1аба га вуаки гјјес ро 6 I).

I'опоуј! — Нај(1е вас! гесј, вк» кгасе т о /ен , в1асеб јојћггојауШ! - Поцјј, 1е.1ка ћо1евпа! — 1)оћго; I 1о с е т о гарЈбаН. 8аД јоб 1гећа куој рокр1в (р1вет) 1 ћггојау је цо1оу. 8ас1а пе (гећа п1б1а (1гиц'о, пецо (1а бе оЈмебе и ћгаојауп! игес! 1 р1аИ 60 ћ., ра се таИ ЈоћШ 1ај 1е1ецгат јоб ргјје пос1. с) /Са<1аса! — 8ав1ауИе ро с1уа 1е1ецтата!

Садржај — 8а(1г2ај. Разред 111. гаиге«!.

I. Н а вд у х

II. Ш.

IV. V. VI. VII. VIII. 1X. X. XI. XII. XIII. XIV.

—

—

В аготе(;аг — — Како постајо топлппа ТорИпа гав1е2с 1јје1а Како со мјори топлота К ако које 1лјс1о ргоуос!! Испаравањо — — К оза 1 т г а г — — Магла и облацп — Кича, вшје§; 1 1.и6а — Како постаје врело — Удик, осГјок — — Магпет — — — Маупс18ка јц1а —

—

—

— — — — — — — — 1ор1ти — -— — — — — — — — — — — — — — —

—

('трамп 8(гима —

—

-

I

—< — . —— — — — — — — — — — —

— — — — — —

— — — —

— — — —

— —

-

—

— — —

— — — — — — — — —

II 12 14 III 21 *21!

2Н ;) I <1 -11 4-Ј Г>2 56

Р а зр е д IV . гаггеЛ .

I.

II. III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI. XII.

:(ра1с и л и в а а д у х

—

—

—

К ако не уа1га § а 81 — — Иаиои и снага паро — — — Рагш н1,гојсуј — — — Нешто о свјетлости — — — О ко — — — — Дуга _ _ _ _ Јап1аг — — — Елоктрина — — -— — М ипја I у ^ о т . О г о т о ћ г а п — Елоктрипа додиром — — Игиојау Ш 1е1сцгаГ — — —

—

511 7;1

— — — _ — —

—

77

— _ — — — — —

— _ — — —

—

82 11.1 1115 Н)7 128 12(1 1!17 I I7 151

г Злптлији нснравци. — /иаПмјј јнргаус!.

1. С‘т|»;ша 17. родак 16 ОШЧ)|| аром м јо с т о ч у и>аром .

2 17.

15 оздо ц је в ч и д а ч * „ ц и је в ч п ц а .

3.

24.

11 озгор Бпсм о п Бп. * п 4.

35.

8 „ откучм и одкучн. * г> • 5.

38.

19 „ ропекас1 п ро пекас!.

■п «.

42.

1 „ п И И 8 б [)0 * „ ииабрдо.

2 02с1а 7.

44. ки сп 1 ! п „ киспј?

8.

44.

1 1гер6о У п * п 1герсе.

V) 10.

45.

15 02^0Г п П зујга1е „ 8У1га1а.

11.

46.

11 8<д1- р а ј ! „ П «1и-рај ?

V 12.

48.

11 о^(1о осЈјекош, „ Г) ос1јекот.

13.

48.

6 02^01* Г) 8С „ п Њ.

14.

48.

10 пазгед „ V па 8ге(1.

15.

54.

15 п р и ја њ а »■ „ Г) ирпаљ а.

16.

55.

10 X IV .

V п X III. 17.

5(5.

3 „ п а акф & би „ и пан 1ирјси.

18.

60.

19 08Д() кретањ е V креиањ е. Г) 19.

62.

2 г> V о агор „ о зво р .

20.

75.

8 оицог п 2аз1о иа§1о.

•21.

76.

5 п и^а.чј гаг&огеп „ п иеахј.

22.

80.

12 оисЈо ти, и * ТИ.

23.

85.

4 ргм « » рг.

V) 2 4, 2 ОНГОЈ) 100. п „ таљ а, тањ а ; 25.

108.

13 О2(1о *? пес1а пе (1а. п 26.

109.

8 >1 7) УО(1епа.ч1и „ уо(1епја81и.

27.

119.

14 п упам тпте! У) „ „ упамтите!: 28.

125.

19 П 12 7> „ 0(1.

29.

128.

13 ОВДО Г) је с у П „ Ј е СУ30.

136.

7 V гакн уо г 1? „ такао.

11.1 с т р а н и 1 4 8 . п р в а р е ч е н и ц а у п р е д н а д и . с м п;и | п г у т р е б а д а г л а с и о в а к о : „ С а д ћ е м о т у р и т и б и н I" н у п л о ч у у д и а ф р а г м у и н а с у т и у њ у бак р си г ' I ш ц с у р а с т о п и н и . В и д и т е о в д ј е г а ј к а м е н ! (У чсници 1 .11 к п м с н а о в у м о д р и м и п л а в и м п л а м е н о м , а п с к н м 1 | о ц у к о п ј С к и м к а м е н о м . ) ј е с т . С а д с е д и а ф р г и м.1 | ури у ч а ш у с а р а з б л а ж е н о м с у м п о р н о м к и с с л и н о м V к о ј у ||см<> м е т н у т и ову п л оч у од ц и н к а “! . .