Rastimo by vlazdra

RASTIMO Časopis Univerzitetskog Ženskog Rukometnog Kluba VOJVODINA, Novi Sad

Novi Sad, april 2013. godine

RASTIMO : Let's grow-up Časopis UŽRK Vojvodina (Novi Sad) Broj računa: 200-2556830201001-83 POŠTANSKA ŠTEDIONICA Matični broj: 08696438. Poreski broj: 102307811

Urednik: Prof. dr Milorad Đukić kontakti: +38121450188, fax 450199, mob. +381638945613 Izdavač: Univerzitetski Ženski Rukometni Klub „Vojvodina“, Novi Sad, Lovcenska 16 Uređivački odbor: Prof. dr Milorad Đukić, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (Novi Sad) Prof. dr med sci Dragoslav Jakonić, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (Novi Sad) Prof. dr Saša Marković, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (Niš) Prof. dr Branko Gardašević, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (Beograd) Prof. dr Hadži Saša Ilić, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (Leposavić) dr Miroslav Janković, Rukometni savez Srbije (Beograd) Prof. dr Bojan Jovanović, Sportska akademija (Beograd) Doc. dr Milka Đukić, Alfa fakultet (Beograd) Prof. Tanja Petrović, Olimpijski komitet Srbije (Beograd) Prof. Milena Reljin, Olimpijski komitet Srbije (Beograd) Prof. dr Đorđe Mačvanin, Alfa fakultet (Beograd) mr Vojislav Malešević, Sportski savez gluvih i nagluvih (Beograd) Doc. dr Mira Milić, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (Novi Sad) Prof. dr Dušan Mićić, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (Novi Sad) Prof. dr Laslo Švirtlih, Medicinski fakultet (Beograd) Prof. dr Dobrislav Vujević, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (Nikšić) Prof. dr Milena Mikalački, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (Novi Sad) Prof. dr Slavko Obadov, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (Novi Sad) Indira Kastratović, Fakultet za fizička kultura (Skopje) Slobodan Jakovljević, Dnevnik (Novi Sad) Miroslav Vislavski, Tabloid (Novi Sad) Petko Koprivica, RTS (Dopisništvo Vrbas) . Štampa: OLD COMMERCE (Novi Sad)

CIP – Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 796.322 RASTIMO = Let's grow-up : časopis Univerzitetskog Ženskog Rukometnog kluba Vojvodina, Novi Sad / urednik Milorad Đukić. – 2011, br. 1(apr.) – Novi Sad : Univerzitetski Ženski Rukometni Klub Vojvodina, 2011. – 30 cm Tromesečno. ISSN 2217-5431 COBISS.SR-ID 263253511

Copyright (C) Milorad Đukić, 2013. Sva prava zadržavaju autori. Radovi se ne smeju reprodukovati bez pismenog odobrenja autora i urednika časopisa.

Sadržaj Miladinov, N. EFEKTI STRUČNO-PEDAGOŠKOG RADA U RUKOMETNOM KAMPU "RASTIMO" ....... 5

Magoč, V. i Dimić, D. KARAKTERISTIKE KRILNOG NAPADAČA U RUKOMETU ............................................... 13

Drašković, D. i Joldžić, O. TEORIJA I METODIKA OBUČAVANJA KONTRANAPADA U RUKOMETU .................... 19

Lukić, N. i Maglić, N. ISKUSTVO U RADU SA DEVOJKAMA ................................................................................... 31

Sadri, F. i Sadri, I. MINI RUKOMET ......................................................................................................................... 39

Šarić, I. i Hrček, H. DOPRINOS POJEDINIH VARIJABLI U DEFINISANJU BAZIČNIH I SPECIFIČNIH MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI RUKOMETAŠICA ................................................................. 47

Stefanović, J. i Šćerba, S. PRIMENA ELEMENTARNIH IGARA U TEHNIČKO TAKTIČKOJ PRIPREMI MLADIH RUKOMETAŠA ........................................................................................................................... 55

Davidović, A. i Mihailović, B. HRONOLOŠKI RAZVOJ RUKOMETNOG KLUBA „PARTIZAN“ BEOGRAD .................... 67

EFEKTI STRUČNO-PEDAGOŠKOG RADA U RUKOMETNOM KAMPU "RASTIMO"

Nada Miladinov Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad, Lovćenska 16, Republika Srbija

Sažetak Rukomet je danas jedan od najmasovnijih i najpopularnijih sportova u Evropi pa i kod nas. Njime se bave stotine hiljada mladih ljudi širom zemlje. Rukometaš koji želi da nauči rukomet i da ostvari uspeh treba da poseduje pravilnu predstavu o tehnici koja zahteva detaljna teorijska znanja o svim tehnikama rukometne igre koje će steći u rukometnom kampu „Rastimo“. Ključne reči: Rukomet, tehničko-taktičko obučavanje, individualni trening, grupni trening., ekipni trening.

UVOD Verovatno je nemoguće tačno utvrditi koliko se vremena potroši uzalud i koliko se potencijalnih rukometaša razočara u rukomet usled lošeg stručnog rada. Rukometni kamp „Rastimo“ je jedinstvena sportska institucija kod nas, Evropi i svetu u kojoj se po najsavremenijim metodama i sa najsavremenijim sredstvima radi na obuci obogaćivanju i usavršavanju rukometnog i drugog znanja mladih rukometaša (oba pola) iz celog sveta i na stručnom osposobljavanju i usavršavanju trenera. Pored sadržaja stručnog rada program obuhvata i sadržaje upoznavanja pravila rukometne igre, plivanja, radionice zdravlja, psihološke radionice, kulturno-zabavne sadržaje i razna takmičenja.

Teorijsko metodički osnov i zadaci kampa Osnovni zadatak kampa je obuka polaznika kapma tehničko-taktičkim elementima rukometa, kao i njihovo usavršavanje. Navikavanje na život i rad u kolektivu, u uslovima koncentrisanog zajedničkog boravka, očuvanje lične higijene i higijene opreme, higijene zajedničkog prostora i okoline. Razvijanje kolegijalnih i prijateljskih odnosa, uvažavanje razlika, samovrednovanje i vrednovanje u odnosu na svoje vršnjake, stvaranje predstave o trenutnom stanju i vrednostima. Navikavanje na naporan rad, ponašanje i reagovanje u situacijama kad je organizam izložen značajnim naporima. Potrebno je posvetiti pažnju individualnom radu na elementima napada i odbrane u tehničkom i taktičkom pogledu. Raditi na osnovnim elementima grupne odbrane i grupnog napada, kao i na elementima ekipnog napada i ekipne odbrane, sa akcentom na podizanju individualnosti na što viši nivo. Okupljanje što većeg broja mladih rukometaša iz čitavog sveta i obezbeđivanje maksimalnih uslova da se bave sportom koji vole, trenirajući sa vrhunskim trenerima i reprezentativcima, dožive prednosti života družeći se sa zdravljem i znanjem, a samim tim sklone sa ulice i budu što dalje od najvećih poroka danjašnjice-pušenje, droge, alkohola, agresivnog ponošanja, nasilja, sekti i drugih. Stvaranje, razvijanje i negovanje ljubavi prema rukometu i sportu uopšte. Konstatovanje njihovih zdravstvenih i psihofizičkih sklonosti i sposobnosti kao i nivoa njihove obučenosti. Savlađivanje sadržaja programa stručnog rada koji se obrađuje na grupnim, ekipnim i individualnim treninzima radi stvaranja novih asova i selekcija sposobnih za ostvarivanje vrhunskih rezultata. Razvijanje volje, pažnje, koncetracije drugih psiho-motoričkih sposobnosti i karakternih osobina, povećavanje otpornosti i sposobnosti prilagođavanja. Razvijanje i negovanje pozitivnog odnosa prema međunacionalnim razlikama i razvoj tolerancije poboljšavanje. Razvijanje zdravstveno-higijenskih navika, socijalizacija ličnosti i podređivanje ličnih interesa interesima kolektiva. Razvijanje, negovanje i vrednovanje fer-pleja.

Zadaci ekipnog treninga        

Protok lopte, zabadanje (širina, dubina) i faze napada-značaj, način i elementi koji su najbitniji Povratna zabadanja, odvlačenja-spoljna i unutrašnja, podbacivanja-uska, široka (na sredinu, na bekovu stranu), bekovska ukrštanja i razvlačenja srednjih bekova i uključivanje krila Odbrana 6:0-postavke, zakonitosti Odbrana 3:2:1-postavke, zakonitosti Odbrana 5+1-postavke, zakonitosti Višak čoveka, klasično pravljenje viška i dve kombinacije i igra sa igračem manje Tehnički razvoj polukontre-i napad na nesređenu odbranu Brzi centar

Zadaci grupnog treninga         

Saradnja spoljnje linije Saradnja prednje linije Saradnja bekova, srednji i krila Saradnja bekovi, srednji i pivoti Šutiranje sa svojih pozicija iz kretanje, bek-krilo, bek-pivot, povezivati tri i četiri igračka mesta Grupna polukonta i kontra Grupna akcije dve, tri i četiri igrača Grupna rad na odbrani Grupna rad na napadu

Individualni trening  



Golmani: kontrola dosadašnjeg, trenutnog stanja, premeriti testom golmanski stav, težište tela, stav, orijentire i način kretanja, tehnika odbrane sa linije 6 metara, tehnika odbrane kontranapada, bacanje kontri Krila: tehnika dodavanja krilnih igrača koji će biti vezana za način šutiranja, osnovna kretanja krilnih igrača, načini uskakanja, snimanje golmana i način šutiranja na gol, način trčanja kontre i način trčanja grupne kontre i trčanje u polukontri, finte, utrčavanje između prvog i drugog, utrčavanje na liniju 6 metara, na prvu i drugu stativu, šut posle ukrštanja sa bekom, capelin Pivoti: stav, težište tela, položaj tela, zauzimanje stava i položaja u zoni, hvatanje lopte, okret na jednu i drugu stranu, pad sa rotacijom, pad u skleku sa rotacijom, pad u sklek, šutiranje sa sredine, sa pozicije širine stative, širokih pozicija i sa krilnih pozicija, blokdeblok, presecanje zone, utrčavanje u prostor, izlaz za prijem lopte i odigravanje sa spoljnom linijom ili krilnim igračem (kad, kako, način kretanja...), finte Bekovi, spoljni igrači: stav, tehnike dodavanja za šutiranje, kretanje bekova, način zabadanja (putanje, vrste koraka, način zapleta, značaj i važnost samog zabadanja...), načini proigravanja krila, igrača na crti, spoljnjeg igrača, finte, cepelini bacanje i odigravanje, trčanje u grupnu polukontru, trčanje u ekipnu polukontru, šutiranje iz koraka (čeono i bočno), šut posle finte, skok šut na jedan, dva i tri koraka, igra bez lopte, srednji igrač poseban prilaz kretanju u odnosu na igru, razvijanje stava za preglednost

Grupni rad Napad  

  

vođenje lopte, dodavanje i hvatanje, kontranapad, grupni napad tehnika zabadanja, način i faze zabadanja, odakle i zbog čega, tehnički elementi zabadanja, značaj i cilj, putanje kretanja bekova u odnosu na odbranu, brzina protoka lopte (trojke, četvorke, petorke) tehnika i brzina pravovremenog proigravanja cuigrača u napadu tehnika i brzina pravovremenog proigravanja suigrača u kontranapadu i izbor najbolje postavljenog suigrača zabadanje (razvijanje napada u tri faze), povratno zabadanje,podbacivannje, odvlačenje (sa loptom i bez lopte), razvlačenje i prebacivanje kao osnovni elementi korišćenje utrčavanja, blockade, protrčavanja, presecanja lopte-za stvaranje šanse suigraču i u cilju postizanja gola

Odbrana     

odbrambeni stav i kretanje u njemu (položaj tela, nogu, ruku, težište tela…), duel igra, igrač u trku i igrač u skoku pokrivanje prostora u zoni, značaj I svrha pokrivanja 2:1; 2:2; 2:3; 3:3 pruzimanje igrača 2:2; 3:3; 4:4 blokiranje lopti (poluvisokih, visokih I iz skoka), pokrivanje određenog dela gola i golmana duel igra protiv igrača koji fintrira

Ekipni treninzi         

vođenje lopte; brzina protoka lopte; pravljenje viška; povratni višak zonska odbrana 6:0 (teoretska) I napad na nju bez “razbijanja” i sa “razbijanjem”. Napadodbrana zonska odbrana 3:2:1 (teoretska) i napad na nju bez “razbijanja” i sa “razbijanjem”. Napad-odbrana vođenje lopte u kontri; prelaz u polukontru (teoretski) i napad na nesređenu odbranu iz odbrane 6:0 i 3.2:1 dodavanje i hvatanje; brzi centar retrospektiva kroz igru 6.0, 3:2:1; prelaz u polukontru; brzi centar igranje protiv dubokih zona, agresivnih odbrana; sa tri beka i sa utrčavanjem beka ili krila igranje sa igračem više i igranje sa igračem manje. Sedmerci retrospektiva 6.0, 3:2.1; polukontre,…sedmerci

SPECIFIČNOST U RUKOMETNOM KAMPU "RASTIMO" Rukometni kamp ima programe rada koji su nastali na osnovu istraživanja koja su sprovedena na vrhunskim rukometašima kako individualno tako ekipno. Program je usklađen u tri nivoa rada i to: Nivo za početnike Nivo za rukometašice koji vladaju sa tehnikom i taktikom rukometa zavisno od pola i uzrasta Nivo za rukometaše koji se usavršavaju i razvijaju u tehničko-taktičkom smislu

I. II. III.

Posebna specifičnost kampa su treneri koji treba da su odabrani na osnovu obrazovanja i ostvarenih rezultata kao igrači ili treneri.

Koncepcija modela stručno-pedagoškog rada u kampu “Rastimo” Model rada zasnovan je na nivou rukometnog znanja polaznika kampa „Rastimo“. U radu sa polaznicima kampa najveća pažnja će se poklanjati, sledećem: 1.      

Elementarna tehničko-taktička aktivnost kretne aktivnosti bez lopte prodor sa jednim vođenjem fintiranje (jednostruka-dvostruka) blokade sa loptom i bez lopte povratna lopta ukrštanja

2.      

Duel igra (u napadu) napad na pasivnu odbranu igra 1:1 (tehnika prenosa lopte) igra 2:2 igra 3:3 specijalizacija varki za pozicije utrčavanje, promena ritma

3.     

Duel igra (u odbrani) tehnika individualne igre u odbrani 3:2:1 tehnika individualne i grupne igre u odbrani 6:0 (1:1; 2:2; 3:3) saradnja igrača na određenim pozicijama odbrane i golmana izbijanje lopte preuzimanje igrača

4.    

Kompleksna odbrambena pokretljivost saradnja odbrane (u zavisnosti od sistema) i golmana postavljanje odbrane pokrivanje prostora bočno i dubinski izbor odbrane, kao dominantne u odnosu na protivnika 9

Taktika je izvršavanje postavljenih zadataka u rukometu 1.     

Dubinska pokretljivost tehnika kretanja po zamišljenim geometrijskim slikama postavljanje napada i odbrane individualni kvaliteti sa loptom blokiranje napadača promena smera kretanja

2.    

Osvajanje lopte oduzimanje lopte (presecanje, izbijanjem i rolovanjem) imitiranje kretanja rukometaša ometanje i sprečavanje kretanja napadača postavljanje u liniju kretanja igrača iz napada

3.     

Elementarno tehničko sadejstvo elementi tehnike kretanja bez lopte (postavljanje) prelazak iz odbrane u napad (iz odbrambenog kretanja u poziciono postavljanje) specijalizacija igre blokadni korak individualno fintiranje-utrčavanje

4.        

Složeno taktičko sadejstvo postavljanje napada 1:5 taktička sprečavanja prijema lopte kružnog napadača saradnja igrača u plitkim odbranama 6:0 i 5:1 (1-2; 2-3; 3-3) stvaranje prekobrojnog igrača taktika napada na 3:2:1 slabosti odbrane 6:0 rešavanje situacionih zadataka u uslovima brojčane nejednakosti rešavanje situacionih zadataka u uslovima brojčane nejednakosti manjka igrača u odbrani

Tehnika je racionalan način izvoženja pokreta u rukometu 1.     

Složeno taktičko-tehničko sadejstvo tehnika igre u napadu protiv postavljene odbrane (zabadanje) proigravanje pivota iz skoka povratna lopta taktičke kombinacija uz korišćenje varki, otvaranje i utrčavanje i uz primenu blokade ukrštavanje, dva, tri igrača sa loptom

2.      

Generalna realizatorska aktivnost “rezonska” bacanja na gol tehnika bacanja na gol izvođenje sedmerca bacanje lopte na gol uz blokadu utrčavanje i prijem lopte izvođenje (deveterca) direktno 10

3.    

Realizatorska aktivnost iz kontranapada organizacija napada iz odbrane 6:0 organizacija napada iz odbrane 3:2:1 kontranapad sa loptom i igra bez lopte sprečavanje kontranapada (golman)

4.     

Elementarna taktička aktivnost vođenje lopte promena mesta (krilo-bek; srednji-pivot) odbrana bacanja sa 6m (golman) utrčavanje otkrivanje izvođenje “deveterca” saradnja dva-tri igrača

Zaključak Program rada u kampu se ne razlikuje znatno od sadržaja koji se realizuje u klubovima iz kojih polaznici kampa dolaze. Prednost treniranja u kampu je što polaznici za relativno kratko vreme dobijaju znatan broj individualnih treninga. Koncepcija sa individualnim treningom, koji se povezuje sa grupnim treningom (saradnja više igrača), i na kraju sinhronizuje i realizuje ekupnim treningom daje najviše rezultata. U zavisnosti od nivoa obučenosti polaznika potrebno je formirati homogene grupe. Pri radu sa grupama nižeg nivoa obučenosti, potrebno je koristiti predvežbe koje će pomoći rešavanju zadatih tehničkih zahteva kao i koristiti veći broj ponavljanja prilikom metodskog obučavanja tehničko taktičkih elemenata. Večna lista trenera rukometnog kampa “Rastimo” od Zlatara do 2012. 0. tr. Zoran Živković 1. dr Milorad Đukić 2. tr Aleksandar Pavlović 3. tr Milorad Lajić 4. mr Dragan Kuburović 5. dr Dobrislav Vujović 6. dr Mihajlo Kovač 7. tr Branislav Zeljković 8. mr Vojislav Malešević 9. tr Nikola Jevremović 10. tr Zoran Dokić 11. tr Rade Stojanović 12. tr Jokan Jokanović 13. tr Đurađ Trbojević 14. tr Vukašin Vojvodić 15. tr Zoran Kvrteš 16. tr Milorad Savić 17. tr Dragan Jeftović 18. tr Zoran Barbulović 19. tr Dragan Perleta

Literatura 1. Đukić M. (1995) Rukomet mladih, Zbornik materijala Rukometni Savez Srbije, Rukometni Savez Vojvodine, Fakultet fizičke kulture, Novi Sad 2. Đukić M. (1996) Stručno pedagoški rad u Rukometnom kampu “Rastimo”, Rukometni Savez Vojvodine, Fakultet fizičke kulture, DD “Vital” Vrbas 3. Đukić M. (1994) Taktika napada u rukometu sa igračem više. Rukometni Savez Srbije, Beograd 4. Đukić M. (1992) Trener metodičar rukometa, Fakultet fizičke kulture, Novi Sad 5. Unija Rukometnog Saveza Srbije (2001) Strateški plan rada sa mladima u Rukometnim kampovima Srbije, Vrbas 6. Đukić M., Jovanović B.: (2007) Škole rukometa, Novi Sad 7. Šukić M. (2001) 10 godina kampa za mlade rukometaše Vrbas: Novi Sad 2001, 2010. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Novi Sad 8. Gardašević B. (2012) Razvoj rukometa u Srbiji, Beograd.

Prilog Praktičan značaj rukometnih kampova Jedna od mnogih polaznika kampa „Rastimo“ je i moja sestra Maja Gombar. Rođena 17.05.1997. Živi u Iđošu, selo kod Kikinde. Trenira u ŽRK „Partizan“ Iđoš. Igra poziciju srednji bek. U kamp je išla 2010. i 2011. godine. Za nju je to bilo veliko iskustvo i veliki napredak u njenog karijeri. Poboljšala je svoju tehniku, a i taktiku u igri. Nivo fizičke aktivnosti i spretnosti joj je na zavidnom nivou. Proglašena je za najkorisnijeg igrača turnira „Rastimo“ i zahvaljujući njenom učinku njen klub je osvojio „Trofej grada Novog Sada“ 2012.godine. 2009.godine je igrala za reprezentaciju Vojvodine protiv reprezentacije Mađarske u pionirskoj uzrasnoj kategoriji. 2011.godine ekipa ŽRK „Partizan“ je osvojila drugo mesto na turniru „Rastimo“ u Novom Sadu, gde su u finalu izgubile protiv ekipe iz Slovenije. ŽRK „Partizan“ je dugogodišnji domaćin memorijalnog turnira „Milan Jeftić-Džon“ u mini rukometu i rukometu. ŽRK.“Partizan“ je prvak Vojvodine 2012.godine-pionirski uzrast u Ligi mlađih kategorija.

KARAKTERISTIKE KRILNOG NAPADAČA U RUKOMETU

Vladimir Magoč

Dušan Dimić

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad, Lovćenska 16, Republika Srbija

SAŽETAK Da bi se ostvarili vrhunski rezultati u rukmetu potrebno je da igrači imaju odredjene osobine koje su ustanovljene na osnovu analize karakteristika pojedinih vrhunskih igrača. Na krilnoj poziciji tako igraju igrači koje karakterišu morfološke osobine kao što je niži rast,manja telesna težina al sa druge strane visoka motorička sposobnost, brzina, okretnost, explozivnost su njihove glavne odlike. Od konativnih osobina koje se razvijaju rukometom za krila najbitniji su odvažnost,hrabrost,upornost i oštroumnost. Ključne reči: Rukomet, Krilni napadač, Karakteristike

Uvod Rukomet kao sportska igra spada u takozvane polustrukturalne sportove. U svetu trening se mnogo razvijao i usavršavao u prilog daljeg razvoja rukometa.Postojeća istraživanja i ostvarenja u rukometu mogla bi uticati na izradu adekvatnih programa u rukometu.Ipak i pored optimalnih teškoća, posledica sankcija u širem smislu reči uz pomoć rukometnih pregalaca uspeli su i u tim uslovima postizati zapaženi rezultat i na svetskom nivou. Iako jedna od najmlađih sportskih igara, činjenice pokazuju i dokazuju da on zauzima visok položaj u hijerarhiji sporta Srbije. Neke procene kazuju da se rukometom, kao aktivni igrači, bavi oko 150.000 osoba istog pola. Rukometom se zadovoljavaju u većoj i manjoj meri svi aspekti čovekove motivacije od bioloških do socijalnih motiva.Uz to, za svestrani razvoj mladih, rukomet je gotovo idealan sport, jer jednako deluje i razvija sve psihomotorne i intelektualne osobine čoveka. 13

U prilog tome govore brojna istraživanja kao i podatak da su u elementima rukometne igre sadržana sva tri prirodna oblika čovekovog kretanja: trčanje,bacanje i skakanje,a topološki(za razlliku od drugih sportova) podjednako deluje i razvija delove nogu, trupa, ramenog pojasa i ruku. Može se konstatovati da je rad u osnovnim i srednjim školama sve manji, a školska takmičenja gotovo zamiru,što nije slučaj samo u rukometu,već i u ostalim sportovima. Rad sa podmlatkom se obavlja po punktovima klubova,kampovima i školama.Problem takvog načina rada je sigurno u planu i programu rada, koordinaciji, selekciji (jer se ne razmišlja o budućnosti igrača, već o trenutnim rezultatima) , zatim stručni kadar su obično bivši igrači koji su se "udomili" (nedovoljni poznavaoci rukometne teorije, metodike rada, planiranja i programiranja, selektiranja, evidencije, stručnog praćenja...) i svoj rad svode na lične sposobnosti koje je stekao kao igrač od drugih trenera. Rukomet je ekipni sport s loptom, u kojem se takmice dve ekipe sa po 7 igraca (6 igraca u polju + 1 golman) na svakoj strani. Dimenzije rukometnog terena su 40 metara (duzina) i 20 m(sirina). Cilj igre je loptom pogoditi gol, tj. postici pogodak. Igra se po dva poluvremena od po 30 minuta i ekipa koja postigne vise golova je pobednik. Rukomet se danas igra u muškoj i zenskoj konkurenciji.Rukomet je i standardni olimpijski sport, u programu Igara neprekidno od Igara u Munchenu 1972. godine do danas.

Karakteristike igre po igračkim mestima Karakteristike igre po igrackim mestima vazni su faktori koji pokazuju koje sposobnosti mora da ima sportista da bi postigao dobre rezultate u igri.Mnoga ispitivanja su utvrdila da postoje znacajne razlike u takmicarskoj aktivnosti u zavisnosti od igrackog mesta. Rukometasi koji igraju na sredisnjim pozicijama mnogo su vise optereceni tokom utakmice nego oni na pozicijama krilnih igraca.Krilni igraci vrse brza kretanja i ukrstanja na vrlo kratkim rastojanjima za koje je potrebna brzina i okretnost. Bacanja na gol najcesce vrsi spoljni napadac, koji u tom cilju i najcesce izvodi skokove.On mora da nadvisi protivnicku odbranu da bi upurio loptu prema golu. Kruzni napadac je najvise izlozen ostrim i grubim prekrsajima od strane protivnickih igraca,najcesce vrsi blokade i deblokade,njegova igra je najgrublja. Najcesci kontakt sa loptom imaju spoljni napadaci,pa krilni,dok je najredje u posedu lopte kruzni napadac. Izuzetno vazna oblast u teoriji sporta predstavlja utvrdjivanje strukture i relacija izmedju psihosomackih osobina sportista i izradi modela bitnih osobina i sposobnosti od kojih zavisi uspeh u postizanju vrhunskih rezultata u pojedinim sportskim granama. Psihosomatske osobine licnosti koje izucava teorija sporta grupisane su na sledeci nacin: 1. Morfoloske karakteristike 2. Funkcionalne sposobnosti 3. Motoricke sposobnosti i informacije 4. Kognitivne sposobnosti 5. Konativne karakteristike 6. Socioloske karakteristike 14

Morfoloske karakteristike

Morfoloske karakteristike psihosomatskog statusa coveka predstavlja odredjen sistem antropometrijskih latentnih dimenzija.Cetiri osnovna faktora koja odredjuju morfoloski status coveka su: 1.

Longitudinalna dimenzionalnost skeleta

Transverzalna dimenuionalnost skeleta

Masa i volumen tela i

Potkozno masno tkivo

Faktor longitudinalne dimenzionalnosti skeleta odredjen je rastom kostiju u duzinu.Jedan od parametara koji ga odredjuju je telesna visina. Faktor transverzalne dimenzionalnosti skeleta odredjen je rastom kostiju u sirinu.Jedan od parametara kojikoji ga odredjuju je sirina sake. Fakto mase i volumena tela odredjen je ukupnom masom i obimom tela.Smatra se da je to jedan od najvaznijih morfoloskih faktora jer ima najvecu povezanost sa motorickim faktorima.Jedan od parametara koji ga odredjuju je telesna masa Faktor potkoznog masnog tkiva definisan je ukupnom kolicinom u organizmu.Postoji visoka korelacija izmedju ukupne kolicine masnog tkiva u organizmu i debljine potkoznog masnog tkiva.U ovom radu koriscene su vrednosti debljine potkoznog masnog tkiva podlaktice. Za vecinu motorickih dimenzija ovo je remeteci faktor. Morfoloske karakteristike coveka formiraju se po uticajem genetskih faktora i faktora okoline.Stepen uticaja genetskih faktora odredjuje koeficijent urodjenosti.Za dimenzionalnost skeleta on iznosi oko 98,za voluminoznost lela oko 90 a za masno tkivo oko 50.Ovo je veoma vazno za mogucnost tranformacije tela. Danas se izbegava subjektivno procenjivanje vec se koriste brojne statisticke i naucne metode da bi se ispitao doprinos pojedinih faktora na sportske rezultate. U okviru obelezja koje se odnose na telesnu gradju primecena je teznja ka povecanju telesne visine sportista.To je prirodna posledica vece uspesnosti visih igraca.Medjutim,sa velikom visinom igraci gube na brzini,okretnosti i spretnosti tako da su u rukometu potrebni i nizi igraci. Prema tome,telesna visina igraca je vazan faktor koji utice na uspesnost,ali mora da bude povezana sa brzinom i koordinacijom a takodje i sa pozicijom na kojoj rukometas igra. Izmedju telesne visine i telesne mase postoji visok stepen povezanosti,tako da je logicno i povecanje prosecne telesne mase igraca rukometa koje je poslednjih godina primetno. Takodje postoji visok stepen povezanosti izmedju telesne visine i duine ekstremiteta.Velicina sake ima izuzetan znacaj za rukometase,jer savremena tehnika rukometa zahteva od igraca da pri baratanju loptom moze cvrsto da je drzi jednom rukom.Izmedju telesne 15

visine i sirine sake postoji znacajna povezanost,tako da visoki igraci imaju i potrebnu velicinu sake. Rezultati istrazivanja pokazuju da se srednje vrednosti telesne visine igraca rukometa znacajno razlikuju prema igrackom mestu i to postoje znacajne razlike kada se porede sva mesta jedno sa drugim.Najvisi su spoljasnji (AS=189.1) pa kruzni (AS=182.5) igraci,a najnizi su krilni (AS=170.8) igraci. Tabela 1. Aritmeticka sredina (AS) i standardna devijacija (ST) varijabli grupisanih prema igrackom mestu rukometasa jedne ekipe. Varijable Telesna visina

Telesna masa

Kozni nabor nadlaktice Raspon rasirene sake

Mesto Spoljni Krilni Kruzni Spoljni Krilni Kruzni Spoljni Krilni Kruzni Spoljni Krilni Kruzni

AS 188.8 172.5 183.6 85.2 69.9 85.4 15.7 15.6 21.2 22.6 19.6 21.7

SD 4.48 2.31 1.67 1.97 0.95 1.08 0.64 0.27 0.57 0.75 0.58 0.29

Moze se zakljuciti da rukometasi na odredjenim igrackim pozicijama imaju karakteristicnu konstituciju koja je potrebna za njihov nacin igre.Takodje,uocljivo je da medjusobni odnos dezina,visina,debljine koznog nabora i sirine saka kod igraca na pojedinim igrackim mestima odgovara dosadasnjim istrazivanjima. I u ovom radu nadjemo je da su krilni igraci najnizi, imaju najmanju telesnu masu, najmanji kozni nabor te najmanji raspon sirine sake, za razliku od spoljnih napadaca koji su najvisi, te kruznih koji su najtezi.

Funkcionalne sposobnosti Pod funkcionalnim sposobnostima čovjeka podrazumijeva se sistem funkcionalnih struktura organskih sistema i njihovo funkcioniranje. U prostoru funkcionalnih sposobnosti čovjeka još uvijek ne postoji neki valjani strukturalni ili funkcionalni kibernetički model. Dosadašnja istraživanja su uglavnom bila usmjerena na izučavanje strukture i funkcija pojedinih organa i organskih sistema, prije svega lokomotornog i nervnog, gdje su utvrđene brojne zakonitosti prilikom upravljanja (transformacije) funkcionalnim sposobnostima pod utjecajem različitih trenažnih sadržaja. Najveći broj istraživanja ima iz oblasti transformacija kardiovaskularnog i respiratornog sistema pod utjecajem različitih stimulusa, a zatim digestivnog trakta i endokrinog sistema, kao i u nervnim procesima i mišićnim stanicama. Međutim, u području izučavanja funkcionisanja organizma, posebno sa aspekta transportnog sistema, još uvijek je situacija u priličnoj mjeri nejasna.Naime, kada se posmatra čovjek kao organizacioni sistem, dolazi se do konstatacije, da je on sačinjen od: animalnog podsistema i vegetativnog podsistema. Upravljački segment animalnog podsistema (A) je senzomotorni podsistem, a izvršni segment je lokomotorni aparat. 16

Kognitivne sposobnosti Pretpostavlja se da nema nijednog sporta, u kojem inteligencija nije prosutna. Utvrđeno je da među vrhunskim sporistima ima malo onin kod kojih je inteligencija prosiječna, već je ona u većini slučajeva iznad proseka, nekih i znatno, gde se koeficijent inteligencije (QI) najčešće kreće u granicama od 120-140.Takve vrednosti su pronađene i kod sportista koji imaju uže obrazovanje i nemaju nikakvih intelektualnih interesa. To je donekle i razumljivo, jer kada opći uređaj (generalni kognitivni procesor) za prijem, preradu informacija i donošenje odluka ne bi funkcionisao kako treba, bilo bi nemoguće postići dobre rezultate u jednoj tako složenoj aktivnosti kao što je vrhunski sport.Smatra se da se opšta inteligencija može razvijati samo pod uticajem treninga kod djece do 7 godina, pod uslovom da se rješavaju razni kognitivni problemi. Razvoj dostiže svoj maksimum oko 16 godina, pa se održava do 25 godina, a posle 30 godina započinje opadanje. U sportskim aktivnostima kod približno istih motoričkih sposobnosti uspeh u sportu u značajnoj meri zavisi i od opšte inteligencije, kao i drugih antropoloških sposobnosti i karakteristika.

Motoričke sposobnosti i informacije Motoričkim sposobnostima nazivaju se one sposobnosti čovjeka koje učestvuju u rješavanju motornih zadataka i uslovljavaju uspešno kretanje, bez obzira da li su stečene treningom ili ne. Na osnovu istraživanja koja su imala taksonomski ili fenomenološki karakter, strukturu motoričkog prostora (faktori prvog reda) definisali su faktori akcionog tipa (snaga, brzina, fleksibilnost, ravnoteža, koordinacija i preciznost) i topološkog tipa (snaga ruku i ramenog pojasa, snaga nogu, snaga trupa, fleksibilnost trupa, fleksibilnost zgloba kuka, fleksibilnost pojasa, koordinacija nogu, koordinacija ruku, itd.). Dvije nove dimenzije iz najnovijih istraživanja motoričkog prostora sa kondicionog aspekta se često pojavljuju a to su : relaksibilnost i vidne sposobnosti. KLJUCNE MOTORICKE SPOSOBNOSTI: BRZINA, KORDINACIJA, , PRECIZNOST, IZDRZLJIVOST BRZINA- predstavlja biomotoričku sposobnost čovjeka da izvede pokrete za najkraće vrijeme u datim uslovima. Pri tome se pretpostavlja da izvršenje zadatka ne traje dugo i da ne dolazi do zamora. U praksi se srećemo sa kompleksnim ispoljavanjem brzine. Tako u sprinterskom trčanju rezultat zavisi od vremena reakcije na startu, brzine pojedinih pokreta (otiskivanje nogama i tempa koraka). Brzina je jedna od kljucnih motorickih karakteristika krilnog napadaca koja se najvise ispoljava u trcanju brzih napada, kontri i td. IZDRŽLJIVOST - Postoji mnogo definicija izdržljivosti kao psihomotornog kvaliteta. Prikladna bi bila definicija izdržljivosti kao sposobnosti čovjeka da obavlja dugotrajan fizički rad (aktivnost) uz određene uslove bez smanjivanja njegove efikasnosti ili izdržljivost je psihomotorna sposobnost da se neka aktivnost vrši duže vremena bez sniženja njene efikasnosti.Kod krilnih napadaca izdrzljivost ima veliki znacaj, jer je rukomet igra gde se brzo smenjuju brzi napadi i obrane pa je bitno da ne dodje do pada efikasnosti. KOORDINACIJA- bez sumlje najvažnija sposobnost gledajući sveukupnost djelovanja motoričkog ponašanja ljudskih bića.Ona sudjeluje u realizaciji praktički svake kretne strukture, od najjednostavnijih do najsloženijih oblika gibanja. Zbog toga je I ova dimenzija dobila naziv 2motorička inteligencija"Bitno je da krilni igraci imaju dobar pregled igre, pravovremeno utrcavaju ... 17

PRECIZNOST- se manifestuje u pogođanju cilja ili vođenju nekog predmeta do cilja, koji se nalazi na nekoj udaljenosti. To je jedna od veoma osetljivih osobina za koju je potrebno imati dobar kinestetički osećaj, zatim dobra procena parametara cilja i kinestetička kontrola pokreta na određenom putu, kao i vreme koncentracije. Preciznost je takodjer jedna od bitnijih motorickih sposobnosti krilnih igraca, zbog karakteristicne pozicije igrac cesto ima mali ugao tokom suta zbog cega mora biti jos precizniji da bi postigao pogodak.

Konativne karakteristike Konativne karakteristike su odgovorne za modalitete ljudskog ponašanja. Kako postoje normalni i patološki modaliteti ponašanja, Motiv postignuća u sportu se najčešće definiše kao potreba da se dostigne ili premaši određeni standard kvaliteta (određeni sportski rezultat). Smatra se da postoji određena dimenzija ličnosti koja determiniše koliko će napora sportista uložiti u postizanje ciljeva. Osnovnim pojmovima teorijskog koncepta motivacije postignuća pripadaju, osim same potrebe, još i situacija postignuća, kao i proces upoređivanja vlastitog postignuća sa određenim standardom. Od crta licnosti za krilne napadace najbitnije je da bude hrabar, nesebican, pozrtvovan.

Zaključak Na osnovu analize karakteristika pojedinih igraca rukometa u zavisnosti od igrackog mesta moze se reci da igraci treba da imaju odredjene telesne osobine da bi mogli da postizu vrhunske rezultate. U okviru obelezja koji se odnose na telesnu gradju rukometasa evidentna je znacajna razlika medju igracima koji igraju na razlicitim pozicijama. Krilni igraci imaju najmanju telesnu visinu, najmanju tezinu i tezinu u rukometnom timu sto je razumljivo jer oni najcesce vrse brza kretanja i ukrstanja na vrlo kratkim rastojanjima za koje je potrebna brzina i okretnost. Zbog razlicitih pozicija sa kojih vrse sutiranja moraju biti izrazito precizni, s obzirom na broj napada izdrzljivi, sto zahteva kondiciju na visokom nivou i visoko aerobne kapacitete. Takodjer moraju biti izrazito odlucni, hrabri, koncentrisani, pozrtvovani.

Literatura 1. Kovac J.,Djukic M.,Laslo H.: 1985.Morfoloske i motoricke karakteristike rukometasa u zavisnosti od igrackog mesta. 2. Pokrajac B.:1982.Sportska praksa br. 2,.Zapazanja sa svetskog prvenstva u rukometu 1982.godine. 3. M. Sasic,Novi Sad,2001.Razvijanje fizickih sposobnosti. 4. Malic Z.,Tomjanovic:1982.Zagreb:Sportska tribina, Rukomet-teorija i praksa, 5. Internet

TEORIJA I METODIKA OBUČAVANJA KONTRANAPADA U RUKOMETU

Drašković Danilo

Joldžić Ognjen

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad, Lovćenska 16, Republika Srbija

Gore navedena tema nam je mnogo važna kod igre u kojoj preovladavaju brzi kontranapadi. Kada je druga ekipa ne spremna odnosno kada napravi grešku, nju treba iskoristiti sa najboljim mogućim ishodom odnosno golom. Kada se izvede brz i efektivan kontranapad teško je učiniti nešto kako bi se ishod golom sprečio. Ako imamo dobre napadače u ekipi, imamo i mogućnost da izvedemo mnogo dobrih napada i kontranapada što je i smisao ove igre. Da bi igra bila efektivna ekipa mora da bude komunikativna i složna odnosno da svi rade kao jedan, da ne pominjemo fizičku spremu jer bez nje svakako ništa ne možemo uraditi. Rukomet je brza igra u kojoj moramo imati vrhunski spremne igrače koji međusobno dobro komuniciraju. Rukomet je jedan od fizički najzahtevnijih ekipnih sportova i zbog toga nam je važno da svi igrači znaju svoju poziciju i posao u timu. Ako jedan rukometaš ne bi radio šta mu je rečeno, ekipa bi mogla da ispašta zbog toga, prema tome u ovom sportu su potrebni igrači koji su brzi, a jaki, pametni i motorički sposobni.

Istorijski razvoj rukometa Postoje različiti podaci o počecima ove, danas popularne igre. Postoji nekoliko verzija koje se oslanjaju na podatke prikupljene od strane istoričara sporta. Prema jednima u nekim zemljama Evrope u drugoj polovini XIX veka pojavljuju se igre sa nekim karakteristikama rukometa, pa se smatra da su te igre preteča današnjeg rukometa. Konrad Koh, nemački pedagog, u Braunsvajgu u školski program uvodi igru “katbal”. Ova igra se sa različitim modifikacijama igrala u nekoliko zemalja Evrope. Danac Holger Nilsen učitelj gimnastike 1898. Godine uvodi u program igru koja se zvala “hanbal” koja je takodje imala karakteristike današnjeg rukometa. Ova igra se brzo prosirila na celu Dansku, a 1904. Godine je osnovan Sportski savez Danske. Ovaj učitelj 1906. Godine izdaje pisanu brošuru o ovoj igri. U pravilima o toj igri igralište je bilo dimenzija 45 x 30 metara. Golmanski prostor je bio pravougaonog oblika dimenzija 5 x 7 metara a dimenzije gola kao i danas 3 x 2 metara. Ova igra se zahvaljujuci Nilsenu u pravilima pojavljuje i u Švedskoj i Nemačkoj. U Nemačkoj, u Visbadenu ,profesor Bahman uvodi igru “torbal”. Ona se igra na igralištu dimenzija 40 x 20 metara, sa golovima postavljenim na sredinu uzih strana igrališta dimenzija 2,5 x 2 metara, sa golmanskim prostorom od 4 metra ispred golova. Slična igra se pojavljuje u Češkoj, a 1909. Godine Jozef Klana opisuje ovu igru, čiji je cilj bio da se lopta baci u metu, a zvala se ‘’ciliva” ili “tercova”. Razvijanjem pravila i same igre stvorena je Češka “hazena”. Po nekim podacima, 1907. Godine, Antonin Kristof je osnovao prvi klub po imenu “Praga” i uticao je na osnivanje saveza. U Češkoj “hazena” koji se oslanjao na dugu tradiciju “hazene”. Interesantno je da je “hazenu” igrala isključivo ženska omladina. U Švedskoj, učitelj po imenu Valden, izdao je 1912. Godine zbirku pravila pod nazivom “Igre u prirodi”,gde su se nalazila pravila igre slična današnjem rukometu. Ova igra se od 1919. Godine počela igrati zbog oštre klime u dvoranama. U to vreme u Irskoj je postojala igra pod nazivom “irska hazena”. Ova igra se prenosi na SAD gde se razvijala,usavršavala i dobijala na popularnosti, a 1919. Je održano prvo prvenstvo SAD-a u Los Andjelesu. U period I svetskog rata i posle njega u Nemačkoj se “Handbal” razvijala, a Hajzer, Kening i Selinc izdaju pravila igre. Smatra se da je dr Karl Selinc, profesor na Visokoj školi za fizičko vaspitanje i sport u Berlinu formirao osnove današnjeg rukometa. Ova igra se razvijala i menjala, pa se sa 7 igrača prelazi na 11, a iz sala se prelazi na otvorene terene. Ovim su postavljeni osnovi za “veliki rukomet”. Ova igra postaje popularna i širi se po Evropi. U Austriji 1924. godine se održava državno prvenstvo, 1926. Igra se pojavljuje u Švajcarskoj, Madjarskoj,Poljskoj, Rumuniji… Prva “Medjunarodna rukometna pravila” izlaze 1927.godine, a 1928. Godine u Amsterdamu je održana i osnivačka skupština Medjunarodne amaterske rukometne federacije (IAHF). Medjunarodni olimpijski komitet (IOC) 1934. Godine uvršćuje rukomet u program Olimpijskih igra. Na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Godine pojavljuje se i rukomet. Od berlinske olimpijade može se reći da se rukomet razvijao u dva pravca:veliki i mali. Veliki se igrao u centralnoj Evropi na otvorenim terenima, uglavnom na fudbalskim igralištima sa 11 igrača, a mali u skandinavskim zemljama, u zatvorenim prostorima, što je bilo uslovljeno klimom. 20

Nakon II svetskog rata,1946, godine u Kopenhagenu je osnovana nova Medjunarodna rukometna federacija (IHF), sa sedištem u Stokholmu. Iste godine su usvojena Pravila igre i održan je prvi tečaj za medjunarodne sudije. 1950. Godine na III kongresu IHF-a Jugoslavija je primljena u članstvo. Pedesetih godina prošlog veka “veliki rukomet” polako gubi primat i polako se gasi, dok “mali rukomet” preuzima dominaciju. Postaje sve popularniji 1972. Godine na Olimpijskim igrama u Minhenu postaje zvanični olimpijski sport za muškarce, a 1976. Godine u Montrealu i za žene. Danas se rukomet igra u preko 40 zemlja u svetu, sa više od 8 miliona igrača udruženih u Medjunarodnu rukometnu federaciju (IHF).

Taktika napada kod rukometaša Pojam taktika vuče svoje korene od grčke reči “TAKTIKE” i znači: način, postupak ili sredstvo koje se upotrebljava da bi se ostvario neki cilj. U sportu pod pojmom taktike podrazumevamo planski i smišljenu aktivnost učesnika sportskog takmičenja. Cilj taktike je da predvidi način delovanja protivnika i da na osnovu procene sopstvenih mogućnosti pronadje najbolja rešenja. Na osnovu ovoga se može zaključiti da je taktika svrsishodno, smišljeno i plansko delovanje protiv odredjenog protivnika u odredjenim uslovima za postizanje odredjenih ciljeva. Dobra taktička priprema ekipe podrazumeva osposobljavanje svih igrača da u raznovrsnim situacijama i okolnostima, najcelishodnije primenjuju stečena taktička znanja povezana sa ostalim motoričkim sposobnostima, da bi se postigao najbolji rezultat u igri. Taktička priprema u rukometu predstavlja složen,obiman I dugotrajan proces. U okviru taktičke pripreme rešavamo složene situacije do kojih može da dodje za vreme igre i uvežbavamo ih u trenažnom procesu: tehnička priprema, odnosno nivo tehničkog znanja, fizička priprema, psihološko stanje igrača, spoljašnji činioci (vremenske prilike,sudjenje,publika,osvetljenje itd). Svojih i protivničkih igrča. Taktički plan je odredjivanje osnovnih kombinacija i sistema u napadu i odbrani radi realizacije postavljenih zadataka. Taktički plan ne sme da se pretvori u šablon. Kod igrača treba razvijati sposobnost taktičkog mišljenja. To će doprineti da učesnici u igri svoje individualne sposobnosti (inteligencija, snalažljivost,sposobnost predvidjanja i reagovanja, brzina reakcije u odgovarajućem momentu) a u zavisnosti od kolektiva, prilagode okolnostima koje nameće igra. Taktički plan je osnova na kojoj se sprovode sva individualna i kolektivna dejstava. Za svaku utakmicu ekipa treba da ima jasno odredjen i realan takticki plan, koji predstavlja niz postupaka i mera koje se mogu primeniti da bi se obezbedio povoljan rezultat i pobeda. Taktika, kao sastavni deo kompleksne pripremljenosti igrača, počinje da se uči uporedo sa obucavanjem tehničkih elemenata, još u pionirskom uzrastu. Osnovni uslov za ispoljavanje sposobnosti za takticko misljenje u igri je tehnička I fizička sposobnost igrača. Taktika je vrlo veliko i neiscrpno područje u pripremanju pojedinaca i ekipe, a u rukometu je delimo na taktiku igre u napadu i taktiku igre u odbrani. 21

Taktika igre u napadu Taktiku igre u napadu delimo na:  Individualnu  Kolektivnu Pod pojmom individualna taktika u napadu podrazumeva se aktivnost pojedinog napadača, ali u saradnji sa ostalim igračima. Individualna taktika predstavlja izbor najpovoljnijeg rešenja trenutne situacije koju zajednički pripremaju svi igrači u igri stvarajući pogodnost jednom. To iziskuje da svaki igrač poseduje visok nivo tehničkog znanja, fizičkih sposobnosti kao i nadarenost za igru. Tehnički elementi moraju da budu uvežbani do automatizacije, a oni mogu da budu izvedeni sa loptom ili bez nje. Taktički elementi koje igrač koristi u napadu su: o Otkrivanje o Pretrčavanje o Vodjenje o Fintiranje o Utrčavanje o Šutiranje Grupna taktika u napadu predstavlja nadgradnju nad individualnom taktikom. Pod grupnom taktikom u napadu podrazumevamo medjusobnu saradnju dva ili više igrača (grupe) u cilju postizanja odredjenih ciljeva. U sredstva grupne taktike ubrajamo: o Zabadanje o Odvlačenje o Ukrštanje o Povratna lopta ili “dupli pas” o Blokade o Ekran o Grupni protiv napad o Izvodjenje slobodnih bacanja (devet metara) Kolektivna taktika u napadu predstavlja zbir individualnog i grupnog sadejstva igrača i za nju je karakteristično da u realizaciji postavljenog zadatka učestvuju svi igrači. Kolektivna 22

taktika napada predstavlja najsloženiji oblik saradnje u akciji i zahteva potpunu sinhronizaciju cele ekipe. U kolektivnoj taktici napada realizujemo sledeće sisteme: o Napada na neorganizovanu odbranu – Kontra napad o Napad na organizovanu odbranu - Pozicioni napad o Napad sa igračem više o Napad sa igračem manje Osnovni principi napada koji su u praksi potvrdjeni a proizišli su iz iskustva su : o Kretanje igrača u pravcu gola mora biti sa izmenom mesta o Igrači u napadu ne smeju dozvoliti da dodje do prekida igre o Dodavanja lopte mora biti ravnomerno,brzo i tačno,neposredno pre kontakta sa igračem odbrane U organizaciji pozicionog napada igrači trebaju da se pridržavaju sledećih principa: o Pozicioni napad treba da ima širinu i dubinu o U napadu treba menjati tempo i ritam igre o Igraču sa loptom i bez nje imaju podjednako vaznu ulogu u organizaciji i izvodjenju napada o napad teba organizovati tako da se jedan ili vise igrača odbrane odvedu u pasivnu poziciju (višak igraca) Zadatak napada je da se pomoću smišljenih individualnih, grupnih i kolektivnih akcija postigne gol.

Napad na neorganizovanu odbranu – Kontranapad Kontranapad je jedan od najstarijih načina organizacije napada u rukometu. On je ujedno najjednostavniji, najefikasniji I najopasniji način napada u Savremenom rukometu. Ekipa koja uspešno organizuje kontranapad ima pored rezultatske I psihološku prednost nad protivnikom. Kontranapad počinje u trenutku kada ekipa u odbrani dodje u posed lopte. Dobro uvežbana ekipa nakon osvajanja lopte, automatski prelazi u realizaciju brzog napada. Odbrana od kontranapada je sve zajedno najteža i najmanje uspešna u rukometu. Organizacijom kontranapada,kod ekipa koje su brojčano izjednačene dolazi do stvaranja viška napadača u fazi realizacije. Cilj svakog kontranapada je da se stvori pozicija igrača da neometano uputi loptu u gol protivnika.

Osnovni zadatak je da se najkracim putem za što kraće vreme izvede napad u cilju postizanja pogotka. Izvodi se munjevito sa dva tri igrača, ne dozvoljavajući ući protivničkoj odbrani da se konsoliduje. Ponekad učestvuje samo jedan igrač koji napad rešava jedan na jedan sa protivničkim golmanom. Svaki kontranapad ima visok stepen efikasnosti ukoliko se dobro organizuje i realizuje. Medjutim, poznato je da ukoliko u prenosu lopte učestvuje manji broj igrača u toliko je veći stepen uspeha u napadu. Prema tome najbolje je organizovati individualni i grupni kontranapad. Moment polaska u kontranapad je veoma bitan, a to su slučajevi kada: o Golmana uhvati slabo upućenu loptu na go o Kada se posle šuta lopta odbije od bloka, stative ili prečke pa čak i od samog golmana, o Kada igrač iz odbrane preseče put lopti u protivnički igrač vodi

dodavanju ili je izbije kada je

o Iz prekida igre, kada je protivnički igrač zbog prekršaja pravila igre izgubio loptu itd. Prerani odlazak, kao i zakašnjenje mogu biti nepovoljni za ekipu koja organizuje kontranapad. Zato je potreban veliki stepen koncentracije i dobra procena u momentu osvajanja lopte. Za efikasno izvodjenje kontranapada potrebno je pridržavati se sledećih principa: o Igrači koje smo odredili da idu u ,,kontru” kreću u momentu kada je ekipa u napadu izgubila loptu, znak za polazak u ,,kontru” je gubljenje lopte ekipe u napadu o Igrači koji idu u ,,kontru” moraju stalno da kontrolišu kretanje lopte o ,,kontru” treba igrati celom širinom igrališta i dugim loptama o ,,kontru” treba izvoditi brzim loptama na veliku distancu o Završnica ,,kontre” treba da bude izvedena najbrže Kontranapad treba izvesti uvek, kad go se za to ukaže prilika. Da bi kontranapad bio efikasniji mora se pripremiti još za vreme protivnickog napada. Krajnji igrač u odbrani koji se nalazi na suprotnoj strani od težišta napada pomera se nekoliko koraka prema protivničkom golu i spreman je da iz visokog starta krene u ,,kontru”, ako lopta iznenadno dodje u posed njegove ekipe. Kad se lopta prenese na njegovu stranu on sve povlači u reon svoje odbrane i izvršava isključivo zadatke odbrane, dok se krajnji igrač na suprotnoj strani priprema za kontranapad (levo ili desno krilo u zavisnosti gde se lopta nalazi). Ako je odbrana dobro uigrana i pokriva prostor koji ostane prazan, krajnji igrač odbrane može poći u kontranapad već u momentu kad neki od igrača protivnika baca loptu na gol. Potrebno je naglasiti da kod sistema zonske odbrane 6 : 0 prvi u kontra napad kreću levo ili 24

desno krilo u zavisnosti od toga gde je protivnički napad prekinut. Kod sistema zone 5 : 1 to bi bio prednji igrač i oba krilna, kod zone 4 : 2 jedan od prednjih igrača i oba krila. Poznato je da se danas koristi veliki broj različitih sistema igre u odbrani i da se u svakom pojedinačnom slučaju vrši odgovarajući raspored igrača koji najćešće polaze u ,,kontru”. To znaci da odbrambena formacija koju je ekipa igrala u odbrani odredjuje koji igrač najčešće polazi u kontru: o U odbrani 6 : 0 to su krilni napadači o U odbrani 5 : 1 to je prednji igrač I krila o U odbrani 4 : 2 to su prednji igrači o U odbrani 3 : 2 : 1 to su prednji levi i desni igrač Ukoliko je odbrana igrala zajedno ,,pressing” ili ,,čovek na čoveka” odlazak u kontra napad, nakon osvajanja lopte kasni. Razlog je što su igrači i suviše bili skoncentrisani na protivnika I loptu pa reakcija za moguću kontru, obično malo kasni. Uz sve ovo i sam raspored igrača u trenutku osvajanja lopte nije klasičan, kao kod zonskih ili kombinovanih odbrana pa i to, u prvom momentu otežava bržu reakciju. Sveukupni rad na dobroj organizaciji i realizaciji kontranapada je vrlo ozbiljan problem u Savremenom rukometu. To obavezuje da treneri neprekidno rade na uvežbavanju različitih varijanti kontranapada. Svaki trening sa loptom treba da ima elemente uvežbavanja kontranapda. Veći efekat imaju one vežbe koje imaju karakter situacionog tipa. Za uspešno izvodjenje kontranapada pored dobre tehničko-taktičke pripreme neophodna je i dobra fizička pripremljenost.

Kontranapad sa jednim i dva napadača Igrači sa loptama na suprotnoj strani terena.Dva golmana istovremeno bacaju loptu u kontru. Igrači prime loptu preko polovine igrališta,povedu i bacaju na gol.

Igrači u kolonama na poziciji levog i desnog krilnog napadača, sa jednom loptom u parovima iz suprotne kolone. Igrač iz kolone dodaje loptu golmanu i trči u kontru. Istvremeno iz suprotne kolone kreće igrač, prima loptu u nivou oko polovine igrališta, dodaje je dijagonalno igraču koji je baca na gol. 26

Igrači u kolonama na poziciji levog i desnog krilnog napadača, s jednom loptom u parovima iz suprotne kolone. Igrač iz kolone dodaje loptu golmanu I trči u kontru. Istvremeno iz suprotne kolone kreće igrač i pokušava ga sprečiti pri kontranapadu.

Ivan NikÄ?eviÄ&#x2021; #7 pozicija levo krilo

Rajko ProdanoviÄ&#x2021; #17 pozicija desno krilo

Literatura 1.

M. Đukić, Rukomet Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad

M. Đukić, Praktikum osnove tehničko-taktičke pripreme rukometaša

http://sh.wikipedia.org/wiki/Rukometna_reprezentacija_Srbije

ISKUSTVO U RADU SA DEVOJKAMA

Nemanja Lukić

Nikola Maglić

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad, Lovćenska 16, Republika Srbija

SAŽETAK U procesu školovanja igračica neophodno je, pored fizičke, tehničke i taktičke pripreme, uključujući i pripremu teorijske prirode. Ona se ostvaruje sistemom obrade odabranih tema,u zavisnosti od kategorija igračica.Predavanja o odredjenim temama ne treba da drže samo treneri,već i predavači drugih profila: sudije, članovi uprave kluba i dr. Važno je da se na što širem planu deluje na formiranje ličnosti igračica kluba. Treba delovati na svest, savest i emocionalnu stabilnost igračica kao najvažnije faktore u procesu treninga i ostvarenju većih takmičarskih uspeha. Ključne reči: U procesu školovanja igračica neophodno je, pored fizičke, tehničke i taktičke pripreme, uključujući i pripremu teorijske prirode.

UVOD Rukomet je savremena i vrlo popularna igra u svetu i kod nas, pa se zato nalazi u programu Olimpijskih igara u muškoj i ženskoj konkurenciji. Značaj rukometne igre jemnogostruk. U početnoj fazi učenja rukomet je vrlo jednostavna igra, pa je svaki pojedinac brzo shvata i primenjuje. Igra sa svojim pravilima, zahtevima, sadržajem,odgovara najvećem broju populacije s obzirom na antropometrijske dimenzije čoveka. Podjednako deluje i razvija sve motoričke sposobnosti i intelektualne osobinečoveka, pa je gotovo idealan sport za svestrani razvoj mladih. Dokazana je visokakorelacija kognitivnih funkcija i rukometa. Svojom aktivnošću rukomet povoljno deluje ina regulaciju nekoh konativnih faktora (crte ličnosti) kao što su: samodominacija,frustracijska tolerancija, agresivnost, anksioznost itd. Što se tiče motorike, rukomet prednjači u svetranom razvoju svih motoričkihsposobnosti. O tome govore brojna istraživanja kao i podatak da su u elementimarukometne igre sadržana sva tri oblika kretanja: trčanje, bacanje i skakanje. Što setopološke podele tiče, rukomet, za razliku od drugih sportova, podjednako favorizuje,obrazuje i razvija delove nogu, trupa, ruku i ramenog pojasa. Sistematskim treniranjemmože se u većoj ili manjoj meri uticati na pomenute elemente. Uspesi u sportu zavise od mnogih faktora među kojima dominantnu ulogu igra način vežbanja i treniranja.U vezbanju i treniranju treba se služiti savremenim metodama kako bi sportisti postigli svoj maksimum.Najbitniji momenat u vežbanju je učenje tehničko-taktički elemenata igre (kod sportskih igara) kao i razvijanje taktičkog i situacionog mišljenja u igri.

TEORIJSKA PRIPREMA RUKOMETAŠICA U procesu školovanja igračica neophodno je, pored fizičke, tehničke i taktičke pripreme, uključujući i pripremu teorijske prirode. Ona se ostvaruje sistemom obrade odabranih tema,u zavisnosti od kategorija igračica.Predavanja o odredjenim temama ne treba da drže samo treneri,već i predavači drugih profila: sudije, članovi uprave kluba i dr. Važno je da se na što širem planu deluje na formiranje ličnosti igračica kluba. Treba delovati na svest, savest i emocionalnu stabilnost igračica kao najvažnije faktore u procesu treninga i ostvarenju većih takmičarskih uspeha. Ovaj oblik priprema je usko povezan sa ostalim oblicima sportske pripreme koje su usmerene ka ostvarenju uticaja na intelektualne sposobnosti igrača,osobine njihovih ličnosti, na motivaciju i stvaranje homogenog kolektiva.

PSIHOLOŠKA PRIPREMA RUKOMETAŠICA Psiho-sociajlna priprema, kao bitan deo celokupne pripreme igračica, pretežno se sprovodi uporedo sa ostalim pripremama igračica, uz posebnu savetovanje trenera sa psihologom koji utvrđuje psiho-socijalnu strukutru ličnosti svake igračice i ekipe u celini. Psihološka priprema igračica usmerena je na učvršćivanje psihičke stabilnostio, yatim na smanjivanje neuroya, agresivnosti, preosteljivosti, te na privikavanje u podnošsenju konfliktnih 32

situacija kojima pojedinac često iyložen na utakmicama.Psihološka priprema rukometašica mora da bude uključena u proces treninga. Nažalost, mnogi još uvek smatraju da ovu pripremu ne treba posebno planirati, odnosno da se ona odvija spontano.Takav pristup je pogrešan i ima za posledicu često neobjašnjive „kikseve“ pojedinaca ili cele ekipe , onda kada se to najmanje očekuje. Pod pojmom psihološke pripreme podrazumeva se planski i sistematski uticaj na pojedinca ili ekipu ,sa ciljem da se rayviju poitivne , a eliminisu negativne osobine ličnosti, odnosno da se u ekipi postignu optimalna stanja moralno-validne spremnosti a postizanje vrhunskih rezultata. Socijalnom pripremom nastoje se što jače raviti pozitivni mađuljudski odnosi u kolektivu koji doprinose homogenosti kolektiva. Cilj ovakdve pripreme je u osnovi stvaranje dobre psihološke klime koja omogućava kolektivno taktičko mišljenje. Prema tome ekipa se ne može posmatrati kao jedinstven zbir individua, nego kao orkestar u kojem svaki svirač izvodi svoju parituru, najsavršenije što može ne remeteći ni u jednom trenutku opštu harmoniju.

OPORAVAK U uslovima sve većih trenažnih opterećenja, oporavak sportostkinja ne samo da je važan već predstavlja obavezni deo procesa priprema sportistkinja , isto kao i sam trening. Suština procesa oporavka sportistkinja ne podraumeva samo jednostavno vraćanje na normalne nivoe niya procesa koji dovode do yamora , već vraćanje sposobnosti svih organa i sistema funkcija , odnosnouspostavljanje homeostaze (funkcionalne ravnoteže) celog organizma. Sva sredstva za oporavak sportistkinja – dece, dele se na trenažna, psihološka i medicinska sredstva.

TRENAŽNA SREDSTVA OPORAVKA Ovde je reč o sredstvima koja se smatraju osnovima jer obeybeđuju efikasan top procesa oporavka na račun dobro planiranog i sprovedenog procesa , tokpromenljivosti intervala odmora između pojedinih treninga i takmičenja ,primenu raznovrsnih sredstava i metoda treninga, uvođenja specijalnih dana odmora i ciklusa oporavka , racionalnu organizaciju optimalnog ritma zivota i treninga. Rad i odmor u procesu podizanja fizičke sposobnosti sportiste treba da je dobro izbalansiran. Pri tome,neophodno je znati da se to ne reguliše kroz trening i pauze odmora,već kroz sistem slaganja opterećenja u dužem periodu sa postepenim njhovim radom.U tom slučaju deo trenažnog rada sprovodi se na nivou neophodnog oporavka nekih funkcija organizma,da bi se kasnije, vise ili manje snimilo opterećenje, što bi omogućilo potpuniji oporavak. U vezi s tim,u većini slučajeva se planira neravnomerno, stepenasto ili talasasto smanjivanje opterećenja kakvim se obezbedjuje porast dinamičke i fizičke sposobnosti sportista. Nakon fizičke aktivnosti poterbno je 2 sata za nadoknadu 40 % glikona,5 sati za 55 % i 24 časa za potpunu popunu rezervi glikona.Kada je u pitanju ATP i kreatin fosfat,nakon fizčke aktivnosti u prvih 30 sekundi,obnovi se 70 % a nakon 3-5 minuta 100 % ATP-a i kreatin fosfata. Eliminacija laktata se vrši tako što se za 10 minuta eliminiše 20 %,za 25 minuta 50 %, a za 75 minuta 95 % laktata u krvi. 33

PSIHOLOŠKA SREDSTVA OPORAVKA RUKOMETAŠICA Za određivanje nivoa fizičke sposobnosti sportistkinja od veoma velike važnosti je i psihološki pristup tome. Danas se metode psihoprofilakse pripremaju uglavnom iz aarsenala sredstava psihoterapije i podrazumevaju dve osnovne grupe : metode sugestije i samosugestije. U sportskoj praksi već se ističe nekoliko metoda, kao što su : „ psihološki trening’’, ,,aktivna samosugestija ’’, ,,psiho regulacioni trening ’’, ,,joga’’ i dr. U osnovi,njihova primena se preporučuje u okviru samoregulacije posle završetka opterećenja,jer se u tim situacijama primećuju i najveći efekti takvog oporavka.

SADRŽAJ RADA U TRI NIVOA 1. SADRŽAJ RADA NA POLAZNOM NIVOU Ovaj sadržaj rada sadrži osnovni deo obuke koja se tiče upoznavanja elementarnih tehnika.To znači da se na ovom nivou,pomoću odredjenih vežbi,polaznicima daje jasna predstava o elementarnoj tehnici rukometa.Načiin vežbanja je u potpunosti primeran situacionom vežbanju.Vežbanju koje odgovara strukturi takmičarske aktivnosti rukometašica. Radi se o četiri vežbe situacionog karaktera,tj. O radu na upoznavanju odbrambenih aktivnosti u igri, o pravilnom usmeravanju učenja odbrane 1:1 kroz elementarne igre.

2. SADRŽAJ RADA NA PRELAZNOM NIVOU Ovaj nivo podrazueva rad sa loptom i sticanje navika da se njome uspešno barata.Savladavanje elementarne tehnike rada sa loptom,koje otpočinje u toku individualnog rada sa loptom,koje otpočinje u toku individualnog rada sa polaznicima kao pojedincima,mora se usavršiti radom u grupama.Elementarni grupni rad koji se odvija u parovima i trojkama.Savladavaju se osnovna znanja o saradnji dva igrača u odbrani i elementi saradnje dva igrača u napadu. Individualna finta bacanja-bacanje lopte na gol,kontranapad.

3. SADRŽAJ RADA NA USMERENOM NIVOU Na ovom nivou ne treba rukometašice dovoditi da se specijalizuju odredjenim igračkim pozicijama,već treba stvarati svestrane igrače.Elementarna tehničko-taktička aktivnost (napadodbrana). Sadržaje rada terba usmeriti na elementarno u kolektivnom radu sa rukometašicama,na proveru naučenog putem takmičenja turnirskog karaktera.A sve to podrazumeva: 1. Razvoj motoričkih sposobnosti 2. Bazično-motoričke sposobnosti 3. Specifično-motoričke sposobnosti

SEDAM SEKVENCI OBUKE RUKOMETAŠICA 1. SEKVENCA o tehnika bacanja na gol o obučavanje osnovnih stavova u odbrani o tehnika bacanja na gol odskokom o tehnika kontranapada o tehnika krila o tehnika bekova o tehnika fintriranja o tehnika bacanja na gol sa pozicije kružnog napadača o tehnika golmana 2. SEKVENCA Elementarne tehničko-taktičke aktivnosti o kretanje bez lopte o prodor sa jednim vodjenjem o fintiranje po pozicijama o blokada sa loptom i bez lopte o ukrštanje o povratna lopta

3. SEKVENCA Duel igra u napad: o napad na pasivnu odbranu o igra 1:1 o igra 2:2 o igra 3:3 o specijalizacija finti (varki) 35

o ritam igre 4. SEKVENCA Duel igra u odbrani: o tehnika individualne igre u odbrani 1:1,2:2,3:3 o odbrana 6:0 o odbrana 5:1 o odbrana 3:2:1 o saradnja igrača u odbrani o preuzimanje igrača o saradnja sa golmanom 5. SEKVENCA o pravila rukometne igre o komunikacija sa trenerima o postavljanje odbrane o pokrivanje prostora o saradnja igrača u odbrani o tehnika kretanja o tehnika bloka o držanje pivota,ispred-iza o izvodjenje sedmerca o promena mesta u odbrani o ostavljanje lopte 6. SEKVENCA o blokadni korak o postavljanje napada sa jednim i dva pivota o rešavanje situacionih zadataka brojčane nejednakosti o ukrštanje dva,tri i četiri igrača o proigravanje pivota 36

o utrčavanje o kontranapad o igra iz prekida 7. SEKVENCA o takmičenja o turniri o anketiranje o provera o polaganje ispita o testiranje

ŽENSKA REPREZENTACIJA SRBIJE Ženska rukometna reprezentacija Srbije u organizaciji Rukometnog saveza Srbije predstavlja Srbiju u rukometu na svim značajnijim svetskim i kontinentalnim takmičenjima održanim posle 2006. godine. Rukometašice Srbije su do 2006. Godine igrale u sastavu reprezentacije prethodnih država u čijem je sastavu Srbija bila: o 1945-1963 Zastava SFR Jugoslavija- FNRJ o 1964-1992 Zastava SFR Jugoslavija- SFRJ o 1992-2003 Zastava Savezne Republike Jugoslavije-SR Jugoslavija o 2003-2006 Zastava Srbije i Crne Gore-Srbija i crna gora o 2006- Zastava Srbije-Srbija Prvo značajnije takmičenje na kojem je reprezentacija nastupala pod ovim imenom bilo je Evropsko prvenstvo 2006 u Švedskoj. Na prvenstvu se nije proslavila. Posle losih rezultata osvojile su 14 mesto od 16 reprezentacija.Na Svetsko prvenstvo 2007 godineu francuskoj i Olimpijske igre 2008 u pekingu nije se ni kvalifikovala. U odlučujućoj utakmici kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2008 u makedoniji protiv Holandije novi trener Časlav Dinčić je u podmlađenu reprezentaciju vratio iskusne Tatjanu Medved,Biljanu Balač,i Zlatu Palacko i zbog spoka mladosti i iskustva postigao pun pogodak. Reprezentacija se kvalifikovala. Evropsko prvenstvo u rukometu za Žene odrzalo se u Srbiji od 4. decembra do 16. Decembra 2012 u organizaciji EXF.Prvobitno,prvenstvo je trebalo da se održi u Holandiji.ali se Holandski rukometni savez 4 juna. 2012. povukao iz organizacije.Srbija,koja je početkom 2012. 37

organizovala Svetsko prvenstvo u rukometu za muškarce, 2013. dobila je priliku da organizuje žensko prvenstvo na kojem je nasa reprezentacija osvojila četvrto mesto.

Literatura 1. Đukić, M. (1986) Osnovne tehničko-taktičke pripreme rukometaša. Novi Sad. 2. Đukić, M. (1990) Efekti različitih programa u trenažnom procesu na situaciono-motoričke bazično-motoričke i funkcionalne sposobnosti rukometaša. Novi Sad. 3. Đukić, M. (2012) Rukomet. Novi Sad : Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. 4. Đukić, M., Kuburović, D. i Janković, M. (2007) Organizacija istraživanja u rukometu. Bačka Palanka.

MINI RUKOMET

Filip Sadri

Ivo Sadri

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad, Lovćenska 16, Republika Srbija

Sažetak Mini rukomet je oblik rukometne igre koji je prilagođen deci od 6 do 12 godina ali ga mogu igrati i svi ostali. Mini rukomet i uopšte rukomet je dinamična igra koja pospešuje svestrani razvoj organizma. Razlike između MINI RUKOMETA i standardnog rukometa skoro da ni nema, osim u dimenziji terena,površine gola i veličini lopte, struktura igre i izvođenje same igre je isti. Mini rukomet je prevashodno namenjen za decu koja će da uživaju u čarima igre sa svojim vršnjacima, podjednako dečaci i devojčice bez ikakvih razlika. Ključne reči: mini rukomet, deca, škola,

O MINI RUKOMETU Rukomet je dinamična igra koju igraju sve uzrasne kategorije kao i odrasli, rukomet je jedna od najpopularnijih sportskih igara u Evropi. Postoje igre koje doprinose razvoju rukometne tehnike, taktike i masovnosti kao što su rukomet na pesku i MINI RUKOMET. U nekim od evropskih zemalja on se pojavljuje još početkom osamdesetih godina HH veka, ali, zvaničnu promociju, od strane Evropske rukometne federacije (EHF), dobija 1994. godine. MINI RUKOMET je namenjen prevashodno deci uzrasta 6-12 godina, ali, mogu ga igrati i svi ostali, bez ikakvih ograničenja. Mogućnost primene MINI RUKOMETA u nastavi fizičkog vaspitanja U Srbiji je, tek u poslednjih nekoliko godina, započeta aktivnost vezana za MINI RUKOMET (po EHF „modelu“) i to pre svega zahvaljujući inicijativi Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu. Nacionalni prosvetni savet Republike Srbije je dana 19.6.2007. godine usvojio (reformisani) Pravilnik o nastavnom planu, gde se, u delu sadržaja koji se odnose na fizičko vaspitanje u petom razredu, prvi put pominje pojam – MINI RUKOMET. Pored ostalog, tu piše i sledeće: „U uslovima (školskim) koji nisu odgovarajući za rukomet, primenjivati igru u formi mini rukometa (četiri igrača u polju i golman, uz obaveznu primenu individualne odbrane). Ako se ima u vidu činjenica da najveći broj škola u Srbiji nema na raspolaganju fiskulturne sale u kojima se može igrati „standardni“ rukomet, jasno je da su ovim (pre svega – formalno) široko otvorena vrata za primenu – MINI RUKOMETA. Na ovaj način, ostvarena je prva pretpostavka da se, sa jedne strane, unese nešto savremeno u inače anahrone sadržaje školskog fizičkog vaspitanja, a sa druge, da se učini i potencijalno značajan doprinos revitalizaciji domaćeg rukometa. Međutim, ovo nije bilo dovoljno. U Katedri sportskih igara FSFV u Beogradu identifikovan je i potencijalni problem koji bi, najverovatnije, otežao praktičnu primenu ove značajne novine. Reč je o tome da nastavnici fiskulture, koji su ranije završili školovanje, ne znaju šta se tačno krije iza pojma MINI RUKOMET. Zato, učinjen je još jedan korak - aplicirano je kod Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i dobijena je saglasnost da se, za školsku 2009/2010. godinu, organizuje niz seminara pod nazivom; „Usavršavanje učitelja i profesora fizičkog vaspitanja za primenu MINI RUKOMETA u nastavi fizičkog vaspitanja“, je predviđeno projektom ministarstva čiji je osnivač dr Branko Gradašević. Kao što se može videti iz naziva akreditovanog seminara, osim nastavnika fizičkog vaspitanja, isti je namenjen i učiteljima, tj. onima koji rade sa decom u nižim razredima osnovne škole. Razlog za ovo jeste činjenica da je, tokom proteklih nekoliko godina, paralelno sa nastojanjima da se prevladaju prepreke birokratskog karaktera, izvršeno i pilot istraživanje, koje je pokazalo da MINI RUKOMET, bez ikakvih problema i sa izuzetnim uživanjem upražnjavaju deca uzrasta 6-12 godina, pa čak i mlađa i tehniku1 izvode u celosti i po pozicijama primenjuju. Polazeći od činjenice da infrastrukturni uslovi u našim školama (broj i veličina fiskulturnih sala) ne ide u prilog rukometu, uz sve veće odsustvo ove igre sa TV ekrana, došlo se do stanja u kome se „favorizuju“ neke druge sportske igre, pre svega odbojka i košarka, kojima male školske sale ne predstavljaju problem. Na taj način, rukomet je, kao sredstvo fizičkog

Tehnika – racionalan način izvođenja napada

vaspitanja, postao nedovoljno atraktivan sadržaj, kako deci, tako i nastavnicima. Upravo zato, MINI RUKOMET se pojavljuje kao izvanredna alternativa. Shvativši značaj projekta MINI RUKOMET, Rukometni savez Srbije je i pordžao projekat. Planiran je sveobuhvatan nastup, na teritoriji cele Srbije, a širok krug potencijalno zainteresovanih (posebno nastavnici fizičkog vaspitanja i učitelji) imaće na raspolagnju priručnike, video materijale, kao i odgovarajuće rekvizite, koji će im olakšati primenu MINI RUKOMETA.

1.1 U čemu je osnovna razlika između „standardnog“ i MINI RUKOMETA? - Teren za MINI RUKOMET manji je od „standardnog“. Optimalna dužina je 20-24 metra, a širina 13-16 metara. - Na terenu se nalazi manji broj igrača. Optimalan broj je 4 + 1 (četiri igrača u polju i golman), a ekipu može sačinjavati veći broj igrača. - Golovi su manji. Njihove optimalne dimenzije su 240 H 170 centimetara. U salama gde nema golova, mogu se improvizovati, uz pomoć samolepljive trake, strunjača i sl. - Golmanov prostor je takođe manji. Optimalno, to treba da bude polukrug, čiji je poluprečnik 5 metara, a centar se nalazi na sredini gol linije. - Penal se izvodi neposredno ispred linije golmanovog prostora, a slobodno bacanje sa nešto veće udaljenosti. - Koriste se manje lopte. Najbolje je da to budu „nule“ ili „jedinice“, u zavisnosti od toga da li igraju deca uzrasta 6-7 ili 11-12 godina. Poželjno je da lopte budu kožne, ali, to nije obavezno. - Ekipe mogu imati mešovit sastav, tj. istovremeno mogu igrati i devojčice i dečaci. Pravila MINI RUKOMETA su ista kao i pravila „standardnog“ rukometa. Međutim, u zavisnosti od uzrasta dece, njih treba primenjivati krajnje racionalno. To znači: Ukoliko je postignut gol, posle lepo izvedene akcije, a šuter je neznatno povredio golmanov prostor, gol treba priznati. Dovoljan je jedan sudija. Ako sudi nastavnik/učitelj istovremeno može davati uputstva igračima obeju ekipa.

Svi relevantni izvori ukazuju na to da MINI RUKOMET treba igrati tako što će, u fazi odbrane, biti primenjivana individualna odbrana, tj. „čovek-čoveka“. Korišćenje zonskih sistema igre, u ovoj razvojnoj fazi je kontraindikovano iz više razloga. Stručnjaci, iz različitih zemalja, tvrde da treba insistirati na igri „čoveka“ i sa tim stavom se slažu stručnjaci sa Fakulteta sporta i sličnim institucijama. Praktično iskustvo sticano u radu sa „eksperimentalnom“ grupom „mini2 rukometaša“, na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, ukazuju na to da se ovaj „model“ igre može koristiti sve do kraja petog razreda osnovne škole (11-12 godina). Pri tome, sve vreme, treba da dominira „metod“ – igre. Ako se ima u vidu da rukomet (naravno i MINI RUKOMET), 2

Branko Gardašević (2010) Mini rukomet.

zahvaljujući svojoj strukturi, aktivira sve glavne mišićne grupe, uz korišćenje osnovnih vidova čovekovog kretanja (hodanje, trčanje, skokovi, bacanje), nema sumnje da će to rezultirati svestranim razvojem organizma, posebno mladog. Intervale između pojedinih segmenata igre treba koristiti za rad na obučavanju osnovnih elemenata tehnike, bez i sa loptom. U ovoj senzomotornoj fazi, akcenat treba da bude na razvoju bazičnih motoričkih sposobnosti, saglasno uzrastu „igrača“. Ova razvojna faza, u potpunosti, treba da bude oslobođena od svih elemenata koji vode u tzv. preranu specijalizaciju! Tokom igre, svi „igrači“ treba da se nađu i na poziciji golmana i na poziciji igrača u polju. Kao što je napred naglašeno – nema specijalizacije po igračkim mestima, tj. nema „bekova“, „krila“ ili „pivota“. Svi igraju – sve! Veoma je važno da nastavnik/učitelj formira ekipe tako da direktni protivnici budu deca čije su motoričke sposobnosti na sličnom nivou.

Kada se primenjuje individualna odbrana, intenzitet naprezanja je veoma visok. Zato, trajanje pojedinih segmenata igre ne sme biti predugo. Optimalno, to je period od 10-ak minuta. Nakon toga, treba zameniti obe ekipe i uvesti novu decu3. Oni koji su završili utakmicu, u nastavku, deo vremena mogu provesti u relaksaciji i navijanju za svoje drugove. Naravno, nastavnicima/trenerima je na raspolaganju široka lepeza različitih sredstava. Na ovaj način, tokom jednog treninga/časa fizičkog vaspitanja čitavo odeljenje može da učestvuje u igri, a da niko ne bude favorizovan, što je jedan od naznačajnijih pedagoških zadataka! Ovakav pristup u radu, pozitivno će motivisati čak i onu decu koja, u početnoj fazi, ne pokazuju izrazit „želju“, tj. više će ih ostati u rukometu. Elementi tehnike sa loptom, u MINI RUKOMETU, identični su onima iz „standardnog“ rukometa. Tokom zagrevanja, kao i u intervalima kada se ne igra na dva gola, deca treba da se upoznaju sa vođenjem lopte, bacanjem lopte i hvatanjem lopte. Mada je sigurno da većina „igrača“ neće (sve ovo) izvoditi besprekorno. Na uvežbavanju tehnike se ne treba predugo zadržavati. Igra (na dva gola) treba da dominira! Pri tome, trener/nastavnik, ni jednog trenutka, ne sme da izgubi iz vida „moto“ pod kojim treba upražnjavati MINI RUKOMET: „Ne tražiti od dece da igraju rukomet, već im omogućiti da se igraju rukometa“! Na kraju, podsećamo na stav Klaudijusa Galena, uz Hipokrata, najvećeg medicinskog autoriteta Starog veka (lekar gladijatora i cara Marka Aurelija) koji je, u jednom od svojih traktata, „igre sa malom loptom“ ocenio kao najsavršeniju telesnu vežbu!

Što regulišemo propozicijama, odnosno sva prisutna deca treba da uđu u igru.

PRAVILA MINI RUKOMETA Mini rukomet predstavlja formu rukometne igre za decu uzrasta od 6 do 11 godina.Takmičarski uspeh ne sme biti cilj igre, već animacija, razvoj specifičnog motoričkog iskustva i timskog duha kao i sticanje osnovnih načela fer pleja. Pravila mini rukometa su jednostavna i počivaju na Međunarodnim pravilima rukometne igre. Pravila mogu biti dopunjena od strane organizatora takmičenja u Mini rukometu zavisno od posebnih potreba za određene uzrasne kategorije. 1. Igralište 20 x 15m, (dužina: 20‐ 24m, širina: 13‐ 16m) 2. Trajanje igre Trajanje igre je 2 x 12 min. Pauza između poluvremena traje 5 minuta. Trajanje igre može biti kraće zavisno od uzrasta i vrste takmičenja (2x10 min, 2x8 min, 1x15 min...). 3. Tajm aut Svaka ekipa ima pravo na po jedan tajm aut po poluvremenu od 30 sek. 4. Gol Dimenzije gola su 2,4m x 1,7m. Može se koristiti i rukometni gol čija je visina smanjena na 1,7m (3 x 1,7m) 5. Golmanov prostor Golmanov prostor je polukrug poluprečnika 5m sa centrom na sredini gol linije.(EHF) 6. Lopta Igra se sa loptom obima 48 cm, veličina 0. Zavisno od uzrasta, može se koristiti i lopta manjih dimenzija (44 – 48 cm). Lopta mora biti meka i ne suviše teška, da se lako kontroliše pri vođenju, hvatanju i dodavanju. 7. Ekipa Ekipa se sastoji od 10 do 14 igrača. Utakmica se počinje sa 4 igrača i jednim golmanom (4+1). Ekipa ne bi trebalo da ima manje od 8 igrača. Zavisno od vrste takmičenja, mogu se formi rati i mešovite ekipe dečaka i devojčica. 8. Sportska oprema Svi igrači u ekipi moraju nositi istu sporsku opremu (dres i šorc) koja se po boji mora jasno razlikovati od opreme protivničke ekipe. Dozvoljena je upotreba „markera“. 9. Izmena igrača Izmena igrača se vrši po Međunarodnim pravilima rukometne igre. Igrač koji napušta igru mora prethodno napustiti treren da bi u igru ušao rezevni igrač. 43

Kod najmlađih uzrasnih kategorija nepravilna izmena se ne kažnjava, kasnijeovo pravilo može primenjivati u cilju pravilne edukacije budućih rukometaša.

dok

10. Isključenja Isključenje traje 2 min. Umesto isključenog igrača u igru ulazi rezervni igrač sa klupe. Time isključenje igrača ne dovodi do redukcije broja igrača u polju. 11. Početno bacanje Početno bacanje se izvodi na početku prvog i drugog poluvremena, kao i nakon postignutog gola. Početno bacanje izvodi golaman iz golmanovog prostora. 12. Prekršaji i nesportsko ponašanje Dozvoljeno je: o Koristiti šake i ruke za blokiranje i oduzimanje lopte. o Ometati protivnika bez lopte telom o Kontrolisati kretanje protivnika povijenim rukama u situaciji kada stoji naspram njega. Nije dozvoljeno: o Povlačenje i izbijanje lopte protivniku iz ruke o Hvatanje i držanje tela ili dresa protivnika. Guranje, naletanje i naskakivanje na protivnika. 13. Druga posebna pravila 1. Ekipe tokom trajanja utakmice moraju primenjivati individualnu odbranu (presing). Ako ekipa ne poštuje ovo pravilo, sudija izriče opomenu. 2. Najstroža kazna – Sedmerac se izvodi sa udaljenosti 5,5m od gol linije 3. Slobodno bacanje se izvodi najmanje 2 metra od golmanovog prostora 4. Obavezno pozdravljanje ekipa pre i posle utakmice. 5. Golman se može kretati samo na sopstvenoj polovini i ne sme prelaziti središnju linij u terena.

ZAKLJUČAK Iskustva su pokazala da deca rado prihvaćaju mini rukomet jer je svojim dimenzijama i pravilima prilagođen uzrastu. Sama se igra lako uči jer nema zahtevnu tehniku i pravila pa je moguće ravnopravnije učestvovanje većine dece tokom igre. Organizacija treninga i takmičenja u mini rukometu prilično je jednostavna i ne zahteva posebno rukometno znanje jer je sama filozofija ove igre temeljena na fer pleju i saradnji, a ne na taktici4 i pobeđivanju. I trebalo bi deci prepusti odgovornost odlučivanja u igri i kreativnost izvođenja.

Praktičan značaj rada Mini rukomet je igra koja doprinosi razvoju strukture igre kao i regulaciju duel igre u rukometu, koja se često pogrešno tumači zbog nedovoljnog znanja pravila igre.

Literatura 1. Barišić D. (2002). Elementarne igre u funkciji razvoja motoričkih sposobnosti dece. Sombor: Pedagoški fakultet. 2. Bunčić V. (2007). Metodika fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta. Subotica. 3. Gradašević B. (2012). Rukomet u Srbiji. Beograd. 4. Đukić M. (1987). Rukomet. Novi Sad. 5. Đukić M. (1994). Taktika igre 6:5. Novi Sad. 6. Zvonarek N., Tomac Ž. (1999). Mini rukomet. Zagreb: Hrvatski rukometni savez. 7. Kovač J., Jovanović V., Đurić Đ. (1982). Rukomet. Novi Sad. 8. Marković. (2007). Rukomet. Niš. 9. Časopis Rastimo (2012) br. 5,6. Novi Sad. 10. Internet izvori.

Taktika je plansko rešavanje postavljenih ciljeva.

DOPRINOS POJEDINIH VARIJABLI U DEFINISANJU BAZIČNIH I SPECIFIČNIH MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI RUKOMETAŠICA

Ivona Šarić

Helena Hrček

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad, Lovćenska 16, Republika Srbija

SAŽETAK Aktivnosti koje su sadržane u rukometnoj igri su takve da njihovom odgovarajućom primenom mogu da se razvijaju kod učesnika pre svega brzina učestalosti pokreta I brzina pojedinačnog pokreta ekstremiteta, izdržljivost u brzini, eksplozivna snaga gornjih I donjih ekstremiteta i okrenost. Ključne reči: Začeci ispitivanja motoričkih sposobnosti naziru se još od kraja prošlog veka, kada je Uhov 1875. antropomotorička svojstva nazvao "Univerzalni test snage, brzine i izdržljivosti ljudskog tela".

Uvod u rukomet Rukomet je dinamična, oštra sportska igra u kojoj su prisutni brojni telesni kontakti igrača, velika bryina odvijanja akcija pri čemu se naizmenično smenjuju faze napada i odbrane. Rukometna igra je veoma popularna u našoj zemlji i sa njom se bavi veliki broj muške i ženske populacije. Rukomet spada u one sportove u kojima postiže značajne uspehe i u kojem se nalazi u najužem krugu najboljih u svetu, kako u muškoj tako i u ženskoj konkurenciji. Aktivnosti rukometnih igrača se sastoje iz raznovrsnih promenljivih kretanja i različitih rukama obavljanih radnji loptom, sve u nameri da se bacanjem lopte na gol protivniku postigne pogodak. Tokom cele utakmice dominiraju kretne aktivnosti izvedene brzim tempom, prema tome kao jedan od bitnih cinioca uspeha pojavljuje se sposobnost da se učestalo izvode brze kretnje na kratkim rastojanjima, što je zavisno od nivoa anaerobnog kapaciteta igrača. Aktivnosti koje su sadržane u rukometnoj igri su takve da njihovom odgovarajućom primenom mogu da se razvijaju kod učesnika pre svega brzina učestalosti pokreta I brzina pojedinačnog pokreta ekstremiteta, izdržljivost u brzini, eksplozivna snaga gornjih I donjih ekstremiteta I okrenost (što je povezano sa koordinacijom). Od moralno-vojnih karakteristika koje se mogu razvijati rukometom najvažnije su : odvažnost, hrabrost, istrajnost, oštroumnost. Sem toga pravilnom primenom rukometa može da se reguliše agresivnost učesnika, na taj način što će se ona ispoljiti kroz igru I pozitivnom smislu u okviru pravilima dozvoljenog ponašanja.

Motoričke sposobnosti Motoričke sposobnosti su oni oblici motoričke aktivnosti koji se pojavljuju u kretnim strukturama koje se mogu opisati jednakim parametarskim sistemom, koje se mogu izmeriti istovetnim skupom mera i u kojima nastupaju analogni fiziološki, biološki i psihički procesi, odnosno mehanizmi. Motoričkim sposobnostima nazivaju se one sposobnosti čoveka koje učestvuju u rešavanju motoričkih zadataka i uslovljavaju uspešno kretanje, bez obzira da li su stečene treningom ili ne. Po pitanju utvrđivanja strukture motoričkih sposobnosti ima još uvek dosta nejasnoća, a dosadašnja istraživanja pokazuju da je problem njihove strukture tek počeo da se razrešava. Sve se više zapaža, da se motoričke sposobnosti manifestuju u veoma složenim i različitim zadacima. Faktorskim pristupom u istraživanju ovog antropološkog prostora, vremenom se nakupilo sve više informacija koje potvrđuju da postoji više faktora snage, brzine, koordinacije i dr., što je dovelo do pitanja o strukturi motoričkih sposobnosti, odnosno do pitanja koliko motoričkih sposobnosti objektivno postoji i kakve su njihove međusobne relacije. Na osnovu istraživanja koja su imal fenomenološki karakter, strukturu motoričkog prostora (faktori prvog reda) definisali su faktori akcionog tipa (snaga, brzina, fleksibilnost, ravnoteža, koordinacija i preciznost) i topološkog tipa (snaga ruku i ramenog pojasa, snaga nogu, 48

snaga trupa, fleksibilnost trupa, fleksibilnost zgloba kuka, fleksibilnost pojasa, koordinacija nogu, koordinacija ruku, itd.). Dve nove dimenzije iz najnovijih istraživanja motoričkog prostora sa kondicionog aspekta se često pojavljuju a to su : relaksibilnost i vidne sposobnosti. U MOTORIČKE SPOSOBNOSTI SPADAJU: SNAGA, BRZINA, IZDRŽLJIVOST, KOORDINACIJA, FLEKSIBILNOST, RAVNOTEŽA, PRECIZNOST, VIDNE SPOSOBNOSTI, RELAKSIBILNOST5.

Dosadašnja istraživanja bazično motoričkih i specifičnih motoričkih sposobnosti Začeci ispitivanja motoričkih sposobnosti naziru se još od kraja prošlog veka, kada je Uhov 1875. antropomotorička svojstva nazvao ‘’ Univerzalni test snage, brzine i izdržljivosti ljudskog tela’’. Sargent 1902. godine je konstruisao prvu bateriju testova od 6 motoričkih sposobnosti. Fundamentalna istarižavanja u prostoru motoričke sposobnosti realizovao je Fleischman 1963. godine. Prema ovom autoru, u motoričkom prostoru postoje sledeće dimenzije: -Eksplozivna snaga -Fleksibilnost istezanja (maksimalno istezanje jednim pokretom u bilo kojem pravcu) -Dinamička fleksibilnost (brzi, ponavljajući pokreti istezanja) -Ravnoteža celog tela uz zatvorene oči -Ravnoteža sa otvorenim očima -Brzina pokreta udova.

Relacija između morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti Relacije između motoričkih sposobnosti I antropometrijskih karakteristika proučavao je veliki broj naučnika, iako je naučni pristup bio moguć tek pošto su utvrđeni objektivni postupci za proveru hipoteza. Uslovljenost realizacije nekog motoričkog zadatka ili dostignuća karakteristikama antropometrijskog statusa predmet je mnogih razmatranja već dugi niz godina. Povezanost motoričkih sposobnosti I antropometrijskih karakteristika utvrđena je na osnovu rezultata dobijenih primenom motoričkih testova dok su antropometrijske mere, različiti indeksi somatotipa ili kombinacija ovih mera korišćene za procenu morfoloških karakteristika.U najvećem borju istraživanja od antropometrijskih mera uzimane su visina i težina tela. Ispitanici su svrstavani u određene grupe tipova najčešće po metodi Sheldona, Conrada, Kretschmera, i Bumaka. U analizama su najčešće korišćeni statistički parametri centralni i disperzioni, korelaciona analiza, a tek u poslednje vreme regresiona i faktorska analiza.

Relaksibilnost se definiše kao sposobnost kontole mišićne aktivnosti na način da se mišići nepotrebni za pokret ne uključiju.

Uzorak varijabli i način njihovog merenja Uzorak varijabli predstavljen je sa četiri varijable za procenu morfološkog statusa, šest varijabli za procenu motoričke sposobnosti, ukupno deset varijabli. U celokupnom program prvo su sprovedena merenja morfoloških dimenzija, zatim motoričkih sposobnosti. -Longitudinalna dimenzionalnost skeletal (visina tela) -Volumen tela (masa tela) -Transverzalna dimenzionalnost skeletal ( planimetrijski parameter šake) -Quetelev Body mass indeks (relativna telesna masa)

Testovi za procenu bazičnih motoričkih sposobnosti rukometašica Za procenu bazično motoričkih sposobnosti primenjena je baterija testova koji uglavnom pokrivaju primarne motoričke faktore. Eksplozivna snaga gornjih ekstremiteta: -Bacanje medisinke iz ležećeg položaja na leđima Eksplozivna snaga donjih ekstremiteta: -Skok u dalj iz mesta -Skok u vis iz mesta Agilnost6: -Koraci u stranu Brzina frekvencije gornjih ekstremiteta: -Taping rukom Brzina frekvencije donjih ekstremiteta: -Taping nogom Fleksibilnost ramenog pojasa: -Iskret palicom Koordinacija: -Bubnjanje rukama I nogama

Agilnost je sposobnost brzog i učinkovitog premeštanja tela u prostoru

Preciznost: -Gađanje horizontalnog cilja Izdržljivost: -Ciklus 1500

Testovi za procenu specifičnih motoričkih sposobnosti rukometašica 1. Veština baratanja loptom -Bacanje I hvatanje lopte o zid boljom rukom Instrumenti: rukometna lopta, ravan zid I obeležena traka na zemlji udaljena od zida 3m, štoperica I sudijska pištaljka. Izvođenje testa: ispitanik udaljen od zida 3m boljom rukom kroz 15sek. baca loptu o zid I hvata odbijenu loptu obema rukama. Rezultat predstavlja broj pravilno izvedenih bacanja i hvatanja lopte. 2. Brzina kretanja igrača bez lopte -Promena pravca kretanja bez lopte Instrumenti: dve štoperice, sudijska pištaljka, osam stalaka koji su postavljeni po određenoj šemi, udaljenost stalaka 2-3-5-5-5-3-2m. Ukupna dužina 25m. Izvođenje testa: Ispitanik na znak iz visokog starta trči najbrže što može oko postavljenih stalaka do cilja. Test se ponavlja 2 puta, uzima se najbolji rezultat u obzir. 3. Brzina kretanja igrača sa loptom -Promena pravca kretanja pri vođenju lopte naizmeničnim rukama Instrumenti: rukometna lopta, dve štoperice, sudijska pištaljka, 8 stalaka koji su postavljeni po odredjenoj šemi, udaljenost stalaka 2-3-5-5-5-3-2m ukupna dužina poligona 25m. Izvođenje testa: Inspitanik na znak vodi loptu levom I desnom rukom najbrže što može oko postavljenih stalaka do cilja. Test se ponavlja 2 puta, najbolji rezultat se uzima u obzir. 4. Brzina kretanja igrača u odbrani -Kombinovano kretanje u odbrani, bočno i dubinsko Instrumenti: 3stalka postavljena u trokutu sa stranicama od 3m, dve štoperice, sudijska pištaljka. Izvođenje testa: Ispitanik se između 1. i 2. stalka, kreće u bočnom odbrambenom stavu, između 2. i 3. stalka, kreće se dubinski napred, između 3. i 1. stalka, kreće se unazad, između 1. i 3. stalka, kreće se dubinski napred, između 3. i 2. stalka, kreće se unazad, između 2. i 1. stalka, 51

kreće se u bočnom odbrambenom stavu. Ovakvo kretanje čini jedan krug. Zadak ispitanika je da uradi četiri kruga u navedenom redosledu. 5. Situaciona preciznost -Gađanje gola sa 9m, skok šut sa mesta vanjskog napadača Instrumenti: rukometni gol sa mrežom, pet rukometnih lopti I četiri gumene trake. Gol je pomoću gumenihtraka obeležen sa četiri ugla koja treba pogoditi. Polja se obeležavaju na sledeći način: Ispred gornje prečke 84cm niže zategne se jedna gumena traka horizontalno. Okomite trake se postavljaju paralelno sa bočnim stativama na udaljenosti od 84cm. Na kraju gume je teg koji leži na podu. Od poda naviše na visini od 84cm učvršćuje se za stativu druga horizontalna I zategnuta guma. Tako dobijemo četiri obeležena ugla, četiri kvadrata u uglovima gola. 6. Snaga izbačaja lopte -Bacanje lopte u dalj iz skok-šuta. Instrumenti: dve rukometne lopte, metalna merna traka, kreda. Izvođenje testa: Ispitanik iz zaleta odrazom sa određene linije izvodi bacanje lopte odskokom u vis, sa zadatkom da loptu izbaci što dalje. Ispitivač kontroliše ispravnost tehnike bacanja, a postignuti rezultat meri sa tačnošću od 50cm. Ispitanik mora izvesti tri ispravna bacanja, a za obradu uzima najbolji postignuti rezultat.

Zaključak Ovako istraživanje ima za cilj da utrdi model motoričkih sposobnosti i morfoloških karakteristika rukometašica. Na osnovu rezultata koji se dobijaju ovakvim vidom istraživanja možemo izvući sledeće zaključke: Za procenu specifične motoričke sposobnosti ispitanika u zavisnosti od nivoa takmičenja, primenjuju se testovi veštine baratanja loptom, brzine kretanja igrača bez lopte, brzine kretanja igrača sa loptom, brzine kretanja igrača u odbrani, situacione preciznosti, snage izbačaja lopte. Za procenu morfoloških karakteristika ispitanika odabrane su antropometrijske mere morfološkog statusa: visina tela, planimetrijski parameter šake, masa tela, kožni nabor nadlaktice. Na osnovu dobijenih rezultata ovih testova, utvrđuje se spremnost rukometašica, vrši se njihovo rangiranje po nivoima spremnosti. Takođe se na osnovu nivoa spremnosti mogu sastaviti planovi treninga za poboljšanje bazičnih I specifičnih motoričkih sposobnosti za svaku rukometašicu posebno.

LITERATURA 1. Đukić M.:(2012) Rukomet 2. Vujović D.:(1999) Defiisanje bazičnih i specifičnih motoričkih sposobnosti rukometaša 3. Đukić M.:(1990) Efekti različitih programa u trenažnom procesu situaciono motoričke, bazično motoričke i funkcionalne sposobnosti rukometaša

PRIMENA ELEMENTARNIH IGARA U TEHNIČKO TAKTIČKOJ PRIPREMI MLADIH RUKOMETAŠA

Jelena Stefanović

Selena Šćerba

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad, Lovćenska 16, Republika Srbija

SAŽETAK Elementarne igre su igre manje složenog sadržaja koje se koriste u treningu mladih rukometaša. Nemaju ustaljena pravila, već se mogu prilagoditi trenutnim uslovima i zadacima. Karakteriše ih bogatstvo i jednostavnost pokreta, primena prirodnih ili naučenih oblika kretanja. Elementarne igre zbog samog učestvovanja u igri karakterišu i pozitivne osobine koje stvaraju takmičarski karakter igre, podrška i timsko delovanje igrača. Pravilnim doziranjem i raspodelom igara u procesu treninga uz poboljšavanje kondicionih sposobnosti, osiguraće se i bolja radna atmosfera i pozitivne emocije igrača i ekipe.

Ključne reči: Rukomet, elementarne igre, trening, rekviziti, kondicija, ravnoteža, sportski duh, snaga, brzina.

UVOD Rukomet je jedan od najstarijh sportova. Trčanje, skokovi, bacanje (lopte) su osnovna kretanja kod ljudi, pa otuda igre slična rukometu datiraju od vremena staraog Egipta, Grčke, Rima i Kine Najstarije slike sa elementima rukometa pronađene su staroegipatskim piramidama. Rukomet, sličan današnjoj formi, počeo je da se igra prvo u Danskoj 1898. godine. Na terenu se takmiče dve ekipe od po 6 igrača i 1 golman. Utakmicu vode dvojica sudija, merilac vremena i zapisničar. Nije moguće doći do vrhunskih rezultata i bez posebnog znanja treningu i takmičenju. U sportu opšte, dakle i u rukometu, važne su sve motoričke i funkcionalne sposobnosti. Dominatno mesto ipak, u određenom smeru zauzimaju anaerobna i aerobna izdržljivost, eksplozivna snaga, brzinska koordinacija i preciznost. U fazi treninga rukometaša neophodno je primenjivati elementarne igre koje su značajne jer pružaju zadovoljstvo, uživanje a vrlo su korisne u tehničko taktičkoj pripremi mladih sportista.. Zasnovane su na nekim porketma hodanja, trčanja, provlačenja, guranja i slično. Elementarne igre utiču na to da pokreti budu tačni, postanu skladni i sa većim stepenom koordinacije. Elementarne igre dozvoljavaju razvoj nezavisnosti, snalažljivosti, poverenja u sebe. Kroz elementarne igre neguje se drugarstvo, smelost, hrabrost, istrajnost i disciplinovanost. U okviru elementarnih igara sportista mora biti aktivan, mora da posmatra, zapaža, uočava celinu baš kao i detalje.

PROGRAM RADA VRHUNSKIH RUKOMETAŠA U PRIPREMNOM PERIODU Rukomet je sport visoke varijabilnosti biomehaničkih parametara. Prevladavaju trcanje sa promenama brzine, ritma i smera, zatim jednonožni i sunožni iz zaleta i s mesta, bacanje. Retki će pojedinci biti koji će moći pratiti tempo igre svih 60 minuta. Već neko vreme praksa je mnogih trenera izvoditi izmene odbrana-napad i sa po nekoliko igrača. Deo razloga zasigurno leži i u prethodno navedenom problemu izdržljivosti nekih radnih kapaciteta. Rukomet je sportska igra koja aktivira sve regije lokomotornog aparata. Mišići koji domintatno učestvuju u izvođenju svih elemenata su prvenstveno mišići ekstremiteta i trupa, a tek zatim mišići gornjih ekstremiteta. Budući da su u svim tim akcijama uključene promene pravca kretanja u svim smerovima i na svim osnovama tela, ne možemo govoriti o izrazitoj dominaciji pojedinih mišića nogu, već o naglašenijem radu m.quadricepsa, m.gluteus maximusa, m. soleusa te m. biceps femorisa. Sve uigranije odbrane od napadača zahtevaju da loptu upućuju iz sve nepovoljnijih situacija. 56

Rukomet je danas jedan od najmasovnijih i najpopularnijih sportova u Evropi pa i kod nas. Njime se bave stotine hiljada mladih ljudi širom zemlje. Sadržaj rukometne igre-raznovrsna trčanja, skokovi, bacanja, kontakt igra, položaj kičme igrača u igri daju mu poseban značaj u pogledu pravilnog rasta i razvoja mladih i zato je rukomet sastavni deo aktivnosti u okviru fizickog vaspitanja u školi. Iz te masovnosti proizišao je vrlo visok kvalitet igre. Rukomet je dinamična igre gde brzina, snaga, odraz, borbenost, skokovi i padovi dolaze do punog izražaja. Padovi igrača na podlogu sastavni su deo igre. Bacanja u padu čine rukomet atraktivnim sportom. Ovaj način bacanja na protivnički gol karakteritičan je za kružnog napadača

ELEMENTARNE IGRE U KONDICIONOJ PRIPREMI MLADIH SPORTISTA Elementarne igre su igre manje složenog sadržaja koje se koriste u treningu sportista. Za njih je karakteristično da nemaju ustaljena pravila, već se mogu prilagoditi trenutnim uslovima i zadacima kondicione pripreme. Karakteriše ih bogatstvo i jednostavnost pokreta, odnosno primena prirodnih ili naučenih oblika kretanja. Igre se primenjuju kod uvežbavanja naučenih motoričkih znanja sa ciljem razvijanja nekih sposobnosti. Elementarne igre zbog samog učestvovanja u igri karakterišu i pozitivne osobine koje stvaraju takmičarski karakter igre, podrška i timsko delovanje igrača. Pravilnim doziranjem i raspodelom igara u procesu treninga uz poboljšavanje kondicionih sposobnosti, osiguraće se i bolja radna atmosfera i pozitivne emocije igrača i ekipe. Elementarne igre u kondicionom treningu korisno je upotrebljavati bez obzira na uzrast sportista. U radu sa juniorskm rukometašima igre možda neće zauzimati tako bitno mesto. Krajnji efekti primene igara u kondicionom treningu, uz uspešno sprovođenje i organizaciju ovih kompleksnih sadržaja, zavisi u velikoj meri od raznolikosti sadržaja, odnosno kreativnosti trenera. Klasifikacija elementarnih igara Posmatrajući igre sa različitih gledišta postoje različite klasifikacije: o Prema usmerenosti na razvoj nekih motoričkih sposobnosti (igre brzine, igre snage, igre spretnosti, igre gađanja cilja loptom, igre osećaja); o Prema potrebama godišnjeg perioda u kojem se sprovode (igre u proleće, igre u leto, u jesen i u zimu); o Prema mestu na kojem se održava trening – igre u prirodi, u vodi, na plaži, na snegu i ledu, na igralištu, u dvorani, na strunjačama i slično. o Prema organizacionim oblicima rada postoje frontalne igre, igre u parovima, trojkama, četvorkama, igre u kolonama ili vrstama, igre u stanicama, štafete u metodičkoj formi kruga ili poligona prepreka i slično; o Prema složenosti organizacije (jednostavne ili složene); 57

o Igre sa ili bez pomagala; o Elementarne igre pojedinih struktura kretanja (trčanja, hvatanja, povlačenja, guranja, opiranja, gađanja cilja...); o Prema složenosti sadržaja i delovanja igrača: individualne, štafetne, ekipne i sportske igre. Sportske igre imaju određena pravila, definisanu tehniku i taktiku, cilj je postizanje rezultata, savladavanje protivnika, ekipe, vremena, prostora. Igra prelazi u ozbiljnu aktivnost, u borbu i merenje snage, brzine, izdržljivosti i dr. Modifikovanim, pojednostavljenim pravilima sportskih igara nastale su ekipne igre u kojima takođe postoji potreba za međusobnom saradnjom članova ekipe i taktičkim delovanjem. U štafetnim igrama svaki učesnik individualnom realizacijom postavljenih zadataka doprinosi pobedi ekipe. I postoje igre u kojima igrači deluju pojedinačno, svaki za sebe; o Podela prema delu treninga za koji je namenjena (igra za uvodni, glavni i završni deo). Igre u uvodnom delu treninga moraju postepeno uvoditi organizam u veće napore i složenije psihičke probleme glavnog dela treninga ((hvatalice, trčanja sa zadacima). Igre u glavnom delu treninga moraju biti složenije i većeg inteziteta, a najčešće su to štafetne i ekipne igre. Igre u zavržnom delu treninga karakterišu se jednostavnim relaksirajućim sadržajem (igre preciznosti, percepcije). U okviru ovog teksta igre će biti klasifikovane u kategorije igara za razvoj pojedinih kondicionih sposobnosti. Unutar kategorija igara koje utiču na pojedine sposobnosti i različite dimenzije te sposobnosti moguće su sve navedene varijante, odnosno dodatne podele u podvrste u odnosu na mesto sprovođenja, metodičke organizacione oblike rada, obeležja sporta i slično.

ELEMENTARNE IGRE U FUNKCIJI RAZVOJA KONDICIONIH SPOSOBNOSTI Elementarne igre za razvoj brzine Kao sadržaj elementarnih igara za razvoj brzine kretanja dominantno se mogu izdvojiti razni oblici trčanja (napred, unazad, bočno, skip, visoki skip, bočni skip...). najčešće su to trčanja sa oponašanjem (pčela, vrabaca, aviona), trčanja sa zadacima (čučanj, sed, skok), hvatalice i utrkivanja. HVATALICE Hvatalice su veoma popularne igre koje imaju zadatak da pripreme organizam za veća opterećenja i da podignu nivo raspoloženja igrača u radu. Obično se daju u prvoj i završnoj fazi treninga. Pomoću hvatalica steći ćemo: o

Spretnost,

Okretnost,

Upoznavanje sa grupom,

Otklanjanje kod dece sramežljivost i povlačenje u sebe,

Osećaj pripadnosti grupi,timu...... 58

Igra: Hvatalice u paru Igrači stoje u krug u parovima, jedan igrač za drugim licem okrenut prema sredini kruga. Jedan igrač trči oko kruga, a drugi ga lovi. Kada mu zapreti opasnost da će biti ulovljen, igrač koji trči stane ispred jednog para, ali sada spoljašnji-posljednji iz tog para mora da trči umesto njega. Taj obično nije toliko spretan da odmah potrči dalje, jer je iznenađen, te ga lovac udari. U tom slučaju uloge se izmjene i on postaje lovac. Ako je posljednji u paru domišljat i brz te pređe u protivnapad, te umesto da lovac njega udari, on udari lovca, ne preostaje lovcu drugo nego da beži i spašava se kod kojeg obližnjeg para. Igra: Hvatanje u lancu Igra počinje tako što dva rukometaša kreću da hvataju ostale koji od njih beže. Koga uhvate taj se hvata sa njima za ruku u „lanac“. Samo dva krajnja učenika u lancu imaju pravo da hvataju. Ostali samo sprječavaju igrače da ne pobegnu dok ne stignu igrače sa kraja lanca da ih dotaknu. Igrači koji beže mogu se provlačiti kroz lanac ili ga probijati telom. Igra se sve dok posljednji učenik ne bude uhvaćen. To je igračkoji sebi bira partnera i njih dvojica držeći se za ruku počinju igru iz početka. Igra: „Kameni čovek“ Lovac nastoji da što više učesnika dohvati (okameni) koji odmah staju i ne miču se raširenih nogu. Aktivirati ih mogu samo učesnici koji nisu dohvaćeni i koji im se provuku kroz noge. Igra: „Hvatalica sa loptom“ U ograđenom prostoru se nalaze 1-2 lovca i 3 lopte u rukama ostalih učesnika. Lovci ih hvataju i mogu izbaciti iz igre ili okameniti samo ako u rukama nemaju loptu. Cilj je snalažljivost u igri jer saradnjom sa loptom mogu da se spašavaju. Igra: „Majstori“ Svi učesnici u ograđenom prostoru vode nogama loptu. A jedan ili dva lovca bez lopte ih hvataju. Koga uhvate izlazi van igre a spašavaju se sedanjem na loptu. Igra: Hvatalica sa prozivkom (šuga) Vežba se izvodi u ograničenom prostoru a trener određuje igrača koji hvata (šugu) i koji ima zadatak da u određenom vremenu dodirne što veći broj igrača. Kada dodirne prvog igrača za neki deo tela svi ostali se moraju jednom rukom držati za isti deo tela sve dok ne dodirne drugog igrača za neki drugi deo tela,kad svi menjaju deo tela za koji se drže. Igra: „Hvatanje parova s loptom na leđima“ U ograđenom prostoru nalazi se 8 parova. Svaki od parova ima loptu u predelu stomakaleđa i tako se kreće po ograničenom prostoru. Jedan od parova (imaju markere za oznaku hvatača) hvata ostale parove. Kada uhvate,menjaju uloge sa parom kojeg su uhvatili.

Igra: „Lovac i lovina“ Učestvuje 16 igrača iz grupe. Jedan igrač je lovac i njegov zadatak je da uhvati drugog igrača koji je lovina (plen) ganjajući ga oko ostalih igrača koji su poređani u krug (malo veći) u parovima jedan iza drugog. Lovina se može spasiti ako stane ispred bilo koja dva igrača. U tom momentu poslednji igrač postaje lovina i igra se nastavlja. Ukoliko lovac uhvati nekog igrača onda taj postaje lovac. Varijanta II – Sve je isto kao u prethodnoj igri samo što se sada posle spasavanja lovine,lovac postaje lovina a igrač koji je bio poslednji u paru gde je stala lovina postaje lovac i ganja lovinu. Znači,poenta u ovoj igri je da se stalno menjaju uloge tj. Lovac postaje lovina,a lovina postaje lovac. Igra: “Dan – noć” Igrači stoje raspoređani po terenu. Na izgovorenu reč „dan“ stoje na mestu, dok na izgovorenu reč „noć“ čučnu. Onaj koji pogreši ispada iz igre. Pobednik je onaj koji ostane zadnji. U elementarnim igrama za razvoj brzine frkvencije pokreta koriste se različiti oblici bacanja i dodavanja lopti, poskoci (sa odručenjem – uzručenjem) i slično. Igra: “Ko će imati manje loptica?” Igrači su postavljeni u dve grupe sa obe strane središnje linije na rukometnom terenu. Baci se puno lopti na sredini terena koje je cilj izbaciti iz svog polja. Vrsta koja će na zadani znak imati manje lopti u svom terenu je pobednička ekipa. Elementarne igre za razvoj snage Elementarne igre za razvoj snage mogu se podeliti u igre za razvoj eksplozivne snage (tipa sprinta, skoka, bacanja), maksimalne, statičke, repetitivne i elastične snage. Sadržaji igara za razvoj eksplozivne snage su brza trčanja, skokovi u vis (na klupu) i u dalj (na strunjaču), te različiti načini bacanja medicinke, lopti i slično. Kao sadržaji elementarnih igara za razvoj maksimalne snage koriste se različita povlačenja, guranja u položajima stajanja, čučnja, seda, upora hvatom za ruke, trup, oko pojasa i slično. Isto tako koriste se različite vrste nošenja na leđima, u naručju, kretanje parova u položaju upora za rukama. Statička snaga razvija se u različitim izdržajima u raznim položajima na tlu (uporima) ili u visu (na grani, razboju, prečki....). Repetitivna snaga se razvija igrama sa uzastopnim poskocima ili međusobnim dodavanjima. Pomagala koja se koriste kod igara za razvoj snage su: - Uže – povlačenje; - Klupa – skokovi; - Švedski sanduk – prenošenje okvira; - Palica – povlačenje; - Medicinke – oduzimanje u paru itd. 60

Igra: “Utrkivanje vrsta” Igrači stoje u vrsti. Na zadati znak potrče prema suprotnoj strani igrališta, dotaknu čunj (zastavicu, zid) i vraćaju se na svoje mesto. Pobednik je onaj koji stigne prvi. Igra: “Poplava – suša” Igrači stoje u vrsti ispred švedske klupe. Na zadati znak poplava – sunožno skaču na klupu. Na znak suša – skaču sa klupe na tlo. Igra: “Čija je lopta brža?” Igrači stoje u nekoliko kolona. Unutar kolona igrači su razmaknuti tri metra. Zadatak je da medicinka dodavanjem (na grudi, iznad glave, između nogu) igrača u koloni što pre dođe na kraj kolone. Igra: “Trka krokodila” Igrači leže na stomaku iza obeležene linije. Zadatak je puzeći po tlu, stići prvi do označene linije ili zida dvorane. Isto tako ova igra se može modifikovati u trku patki – hodanje u čučnju, pauka – hodanje četvoronoške, konjića – u paru nošenje na leđima, zečića – sunožni poskoci itd. Elementarne igre za razvoj koordinacije (spretnosti, okretnosti) Povećavanjem složenosti bilo koje od do sada navedenih igara, one će uticati na koordinaciju tela ili delove tela kod učesnika igara. Isto tako, uključivanjem novih (nenaučenih) ili neuobičajenih oblika kretanja povećavaju se koordinacijski zahtevi igre. Igre za razvoj koordinacijskih sposobnosti često sadrže: 

trčanja unazad;



skokove sa okretima;



preskakanja;



provlačenja;



vođenje lopte oko zastavica;



dodavanje lopte sa pljeskom;



poskoke unazad ili bočno;



poskoke u čučnju;



hodanje četvoronoške (napred, nazad, bočno).

Štafetne igre Kroz štafetne igre moguće je uobličiti različite poligone sa složenim zadacima, a u ekipnim igrama razvijati vidne percepcijske sposobnosti i koordinaciju u prostoru. Za razvoj agilnosti – sposobnosti brze promene pravca kretanja, koriste se najčešće štafetne igre sa označenim deonicama koje se savladavaju u najkraćem mogućem vremenu naizmenično trčeći napred – nazad, levo – desno, dijagonalno itd. Sposobnost percepcije prostora može se razvijati igrama: 

hodanjem zavezanih očiju do linije – Ko će bliže?;



hodanje zavezanih očiju u krug;



napred tri koraka – tri koraka nazad (hoće li doći na isto mesto?).

Štafetne igre pogodne su za sve uzraste i njih možemo da podelimo na: 

Štafetne igre sa rekvizitima,



Štafetne igre bez rekvizita

Za štafetne igre najbitnije je zadatak izvršavati disciplinovano i pravilno sa kodeksom ponašanja tj. Fair Play- om. Igra: Štafeta u kolonama Igrači su postavljeni u dve ili više kolona. Ispred njih su postavljeni čunjevi. Na znak treneratakmiče se u brzini ili u vođenju lopte oko čunja. Igra: „Rumunska“štafeta Lopta se drži na stomaku (krilu) tako da se iz sedenja igrač podigne kukovima naviše oslonjenna ruke i noge. U tom položaju se nogama napred,preneti loptu do okretišta i nazad i predatidrugom saigraču iz kolone. Igra: „Lopta između nogu“ Vežba se izvodi u kretanju,u poskocima sa loptom između nogu do okretišta i nazad dosaigrača iz ekipe,ukoliko dođe do ispadanja lopte igrač se vraća na početak ili do mestaispadanja i nastavlja zadatak. Igra: “Štafete sa loptom” Vođenje do čunja i nazad sa predajom narednom iz ekipe; Vođenje kroz poligom od 5-6 markera; Igra: „Obručovanje“ Učesnici su podeljeni u dve ekipe. Prvi iz svake ekipe se provlači kroz obruč navlačeći ga od glave ka nogama a drugi ga provlačiod nogu ka glavi i tako naizmenično dok se ne izređaju svi igrači. Pobednik je ona ekipa kod koje obruč pre stigne do kraja,a da su pri tom tačno izvršeni svizadaci. 62

Igra: „Naizmenična štafeta“ Učesnici su podeljeni u dve kolone. Prvi u koloni na dati znak dodaje loptu učesniku iza sebe kroz noge,a ovaj sledećem iza sebepreko glave i tako redom do kraja kolone a zatim se okreću za 1800i ponavljaju isto. Pobednik je ekipa koja je prva obavila zadatak. Igra: “Prozivka” Igrači su podeljeni u dve kolone ispred kojih se na 10 m nalazi po jedna lopta. Svaki u koloni ima svoj broj. Na prozivanje broja igrači sa tim brojem trče do lopte,vode je nogama cikcak oko igrača svoje kolone i pravolinijski je vrate na mesto. Prvi dobija poen za svoju kolonu. Zatim se prozivju ostali igrači koji rade isto i na kraju se za pobednika određuje kolona sa više poena. Igra: Štafeta sa zadacima igrači stoje u nekoliko kolona. Ispred svake kolone postavljeni su okviri švedskog sanduka (prepone, klupe) na različite načine. Zadatak je u što kraćem roku preći preko prepreka četvoronoške, preskočiti ih, provući se kroz njih i isto ponoviti krećući se prema svojoj koloni. Igra: Štafeta samoubica Igrači stoje u kolonama. Ispred svake kolone označene su linije na 3, 6 i 9 metara. Zadatak prvog igrača iz kolone (i svakog sledećeg) je da dotrči do linije na 3 metra i vrati se na početnu liniju, zatim da dotrči do linije od 6 metara i vrati se na početak i isto tako učini sa linijom od 9 metara. Elementarne igre za razvoj ravnoteže U igrama ravnoteže najčešća su takmičenja ko će duže zadržati određeni položaj: 

Stajanjem na jednoj nozi i to:



Zatvorenih očiju;



Na užoj strani klupice;



Skokom sa okretom za 90 stepeni;



U položaju vage;



Zadržavanjem određenog položaja uz narušavanje ravnoteže.

Ove igre su često nižeg inteziteta i koriste se u završnom delu treninga. Igra: “Ko će duže stajati na jednoj nozi?” Igrači su raspoređani po terenu. Na zadati znak zatvore oči i stanu na jednu nogu. Ko izdrži najduže da ne dotakne tlo nogom koja je u vazduhu, taj igrač je pobednik.

Igra: “Ko će napraviti manje koraka?” Igrači stoje u vrsti. Na udaljenosti od dvadeset metara je linija. Pobednik je onaj igrač koji u što manje koraka pređe zadatu udaljenost.

ELEMENTARNE IGRE SA KONOPCEM Igra: “Bik” Svi igrači drže konopac u obliku kruga. Jedan od igrača se nalazi unutar tog kruga. Njegov zadatak je da dodirne nekog od igrača koji drže konopac a oni izbegavaju taj kontakt, puštajući konopac u trenutku kad im se igrač iz kruga približi. Pri tome treba paziti da konopac ne padne na zemlju a dotaknuti igrač ulazi unutra.

Igra: “Povlačenje konopca” Konopac je u kvadratnoj formi i na obe unutrašnje strane ima četiri igrača koji drže konopac u visini kuka. Na dat znak vuku konopac unazad. Pobednik je ona ekipa koja uspe da izvuče drugu ekipu do malog konopca koji se nalazi na sredini kvadrata.

Igra: “Borba vikinga” Dva igrača povlačenje konopca. Konopac se postavlja na kukove igrača koji su postavljeni na ruke i kolena. Na dati znak oni se natežu ko će prvi da izvuče para prema središnjem konopcu taj je pobednik. Igra može da bude jedan na jedan, dva na dva, trojke, četvorke itd.

Igra: “Preskakanje konopca u parovima” Igrači su okrenuti licem u lice. Jedan okreće konopaca oba skaču istovremeno. Četiri konopca se okreću u krug a igrači su u koloni i jedan preskače konopce po redu. Vraćaju se natrag žonglirajući ili vodeći loptu. Eliminišu se oni koji pogreše sve dok se ne dobije pobednik.

Igra: “Talasanje” Dva igrača zategnu konopac na visini od 1m i sa njim u nameri da nekoga uhvate na toj visini. Ostali igrači se saginju i tako se spašavaju. Oni koji „upecaju“ menjaju igrače sa konopcem ili ispadaju iz igre do pobednika.

Igra: “Preskakanje” Dva igrača zavrte olabavljen konopac u mestu a ostali pokušavaju da utrče i ritmično preskaču konopac; Varijanta II – Čitava grupa preskače istovremeno i igraju na ispadanje do pobede; Varijanta III – Igrač treba protrčati a da ga konopac ne dohvati. 64

ELEMENTARNE IGRE ZA RAZVOJ PRECIZNOSTI Igre preciznosti imaju višestruk značaj u treniranju mladih rukometaša. Pre svega ove vežbe i igre pomažu razvoj osećaja za prostor, za udaljenost, za preciznost ciljanja i gađanja rukama. Igre preciznosti (takmičenje dve ili četiri ekipe poređane u kolone): o

Ubacivati lopte (loptice) u obruč na zemlji ili obeleženi prostor;

Rukom baciti kotrljajući loptu u obruč;

Nogom šutirati kotrljajući loptu u obruč;

Rukom baciti loptu kroz vazduh u obruč (broje se samo direktni pogotci);

Igra: „Precizna lopta“ Učesnici su podeljeni u nekoliko kolona ispred kojih se na 6-8 metara nalazi po čunj. Prvi u koloni, kotrljajući loptu pokušavaju da obore čunj, odlaze po loptu i vraćaju je sledećem. Pobeđuje kolona koja je najviše puta oborila čunj; Pogoditi ili oboriti partnerov marker ili čunj; 

Koliko puta možeš pogoditi/oboriti u X minuta?



Koliko puta možeš pogoditi/oboriti u X minuta s „lošijom“ nogom?

Igra: “Borba petlova” Poskakivanje na jednoj nozi i remplovanje ramenom sa ili bez prava zamene noge.

Igra: “Fiksirani dvoboj” Licem okrenuti u paru u stabilnom položaju,r uke podignute u visini grudi. Sudaranje dlanovima pokušavaju jedan drugog izbaciti iz ravnoteže (dovoljno je da pomeri jednu nogu da protivnik dobije poen). ELEMENTARNE IGRE SA LOPTOM

Igra: “Mali rukomet” Učesnici su podeljeni u dve ekipe sa po 8 igrača (8:8) u ograničenom prostoru; Golovi su suprotne linije obeleženog terena; Lopta se mora voditi i dodavati kao u rukometu; Pogodak je samo onda kada se lopta prenese preko protivničke linije;

RAGBI varijanta – dodavanje lopte samo u nazad. Igra: “Jedna lopta manje” U igri učestvuju 1 i više učesnika nego što je lopti. Učesnici su u vrsti okrenuti leđima igralištu (ograničen teren). Lopte su razbacane po terenu i na dati znak učesnici se okreću i 65

pokušavaju što brže da uhvate po jednu loptu. Onaj ko ostane bez lopte ispada i izbacuje se jedna lopta. Igra se nastavlja sve do finala kada se dvojica bore za jednu loptu. Pobednik je onaj ko je uhvati.

Igra: “Neka puca” Lopta se nalazi u centru igrališta, a učesnici oko nje. Na znak „Neka puca, neka puca! .. (izgovara se ime jednog od učesnika)“, prozvani uzima loptu i pokušava da pogodi nekog od učesnika koji beže što dalje da se spase. Pogođeni mora da uradi nešto što se zahteva, a zatim se uloge menjaju.

ZAKLJUČAK Bez znanja o osnovama metodike treniga, planiranja i programiranja te kontrole treninga nije moguće parirati lokalnim a kamoli evropskim i svetskim trendovima, jer talenat i potencijal nije dovoljno uočiti već ga je nužno usmeriti i razvijati. U tehničko taktičkoj pripremi svih sportista pa i mladih rukometaša nužno je uvrstiti brojne elementarne igre. Pravilnim izborom igara dobićemo na kvalitetu treninga, sportistima će trening biti interesantan. Pored toga što će se među rukometašima razviti drugarstvo, pripadnost zajednici, razviće se snaga, brzina, kondicija, ravnoteža …

Literatura 1. Đukić, M.: Rukomet, Novi Sad 2010. 2. Đukić, M.: Rukomet - Praktikum, Novi Sad 1986. 3. Đukić, M.: Stručno pedagoški rad u rukometnom kampu “Rastimo”, Novi Sad 1996. 4. Đukić, M.: Teorija i praksa odbrane rukometa, Novi Sad 1998. 5. Kovač, M.: Almanah rukometa Vojvodine, Novi Sad 1974. 6. Vidić, M.: Savremeni rukomet, NIP Partizan, Beograd 1978. 7. Gojnić, G.: Kako se igra rukomet, Beograd 1976. 8. www.socceroaza.blogepot.com 9. www.books.google.com

HRONOLOŠKI RAZVOJ RUKOMETNOG KLUBA „PARTIZAN“ BEOGRAD Aleksandar Davidović i Bojan Mihailović Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi Sad, Lovćenska 16, Republika Srbija

Ključne reči: Rukomet, Partizan, Sport u Srbiji

RUKOMET U SRBIJI Rukometni savez Srbije formiran je na osnivačkoj Skupštini 17. i 18. decembra 1949. godine, kada je izabran predsednik Jovan Cekić i 15 delegata za Skupštinu RSJ: RSS 3 delegata, Pokrajinski odbor RSS za Vojvodinu 1 delegata, Oblasni fiskulturni odbor Kosmet 1 delegata, Spartak Subotica 1, Sloga Novi Sad 1, Crvena Zvezda (Beograd) 1, Železničar Beograd 1, Metalac Beograd 1, Radnički Beograd 1, DIF Beograd 1, Nikčević 1, Železničar Niš 1 i Dinamo Pančevo 1 delegat. Na osnivačkoj skupštini RSS izabran je i sekretarijat u sastavu: Jovan Cekić (predsednik), Vojislav Vojinović (sekretar), Franjo Horvatić, Mitja Vidic, Rajko Petrović (članovi). Reč rukomet na našim prostorima pojavljuje se 1904. godine u listu "Sokol" u napisu "Igre za drštvo i školu" gde se opisuje i rukometna igra. Prema nekim podacima 1930. godine profesor Vladimir Janković uveo je te godine rukomet u školama, ali je ovaj sport privukao veoma mali broj sledbenika. Do 1948. godine rukomet je bio skoro nepoznat sport u Srbiji. Međutim po kazivanju nekih učenika gimnazije na Topčideru profesor gimnastike Emil Vukotić je u toku 1938. do 1940. godine van nastavne aktivnosti kao i na časovima gimnastike učenike je upoznavao sa rukometom igrom. U listu "Ponedeljak" 1942. godine objavljena je vest da se igračicama hazene beograkih klubova, zbog slabog interesovanja nudi da se opredele za rukomet ili košarku. Veliki rukomet kod žena pojavljuje se u Subotici 1945. godine gde je formirana ekipa pri fabrici "La Pasionarija", kasnije "8 Mart", "Radnički", "Sloboda", radničko sportsko društvo "Jovan Mikić - Spartak".

Rukomet među mladima Srbije dobija pristalice na radnim akcijama. Na radnoj akciji Šamac - Sarajevo 1947. godine, pri svakoj od 10 sekcija duž ogromnog gradilišta bio je po jedan rukometni instruktor a 1948. godine na inicijativu FISAS-a (Fiskulturni savez Srbije) formirana je rukometna četa u sastavu sportske brigade na Omladinskoj pruzi Kučevo - Brodica čiji je rukovodilac bio Vojislav Vojnović. Učešće u rukometnoj četi bila je "legitimacija" da sa povratkom u svojoj sredini mogu raditi na formiranju rukometnih sekcija pri fiskulturnim i gimnastičkim društvima. Ove akcije pomoglo je Organizaciono odeljenje FISAS-a, kao i Sportsko odeljenje Saveza sindikata Srbije. Polovinom februara, tačnije 17. i 18. februara 1948. godine organizovano je prvo Savezno savetovanje o rukometu gde je po zaduženju Fiskulturnog saveza Srbije prisustvovao Vojislav Vojnović, tada član organizacionog odbora FISAS-a, kasnije dugogodišnji sekretar i podpredsednik RSS i generalni sekretar RSJ. On je jedan od najzaslužnijih za razvoj rukometnog sporta u SR Srbiji i praktično je njegov utemeljivač. U martu 1948. godine rukometni instruktor Teodor Sedmak organizuje na igralištu Fiskulturnog društva "Železničara" (nekadašnje igralište "Šest topola") prve rukometne treninge za učenike beogradskih gimnazija po unapred utvrđenom rasporedu. Posle njegovog odlaska treninzi su nastavljeni pod vođstvom Franje Horvatića, nastavnika fizičkog vaspitanja VII muške gimnazije. Krajem aprila i maja 1948. godine organizovano je prvo srednjoškolsko rukometno prvenstvo Beograda. Učesnici su bile II, III i VII muška gimnazija i srednja tehnička škola u muškoj konkurenciji i II, VI i VII ženska gimnazija u ženskoj konkurenciji. Jedan od problema rukometnog sporta je veoma uspešno rešila Saračka zadruga u Beogradu koja je uspela da osvoji izradu kvalitetnih rukometnih lopti.

RUKOMET U BEOGRADU Rukometni savez Beograda je osnovan 17. decembra 1949. godine pod imenom Rukometni odbor pri Fiskulturnom odboru Beograda. Za prvog predsednika je izabran Franjo Horvatić, a za sekretara Rajko Petrović. Rukomet se u Beogradu prvo igrao u srednjim školama. Krajem aprila i početkom maja 1948. godine organizovano je prvo prvenstvo srednjih škola a zatim su osnovani i prvi rukometni klubovi u Beogradu: Triglav, Železničar, Metalac, Beograd, Partizan, Crvena Zvezda i drugi. Pored otvorenih terena za vežbanje rukometa koristile su se sale DIF-a u Deligradskoj 27, sala SD Železnicar u Savskoj ulici kao i sala Prve ženske gimnazije. Igrače i igračice Crvene Zvezde trenirao je Franjo Horvatić, rukometaše Partizana Marjan Flander, igrače Železnicara Branislav Stefanović i igračice Zoran Pantazis. U novembru 1948. godine, 68

beogradske ekipe počele su sa odigravanjem rukometnih utakmica za prvo zvanično prvenstvo Beograda. Učestvovalo je šest muških ekipa. Međutim, takmičenja su posle drugog kola bila prekinuta radi loših vremenskih uslova. Utakmice su se igrale na igralištu Omladinskih brigada na Novom Beogradu i na igralištu Dinama u Pančevu. U ženskoj konkurenciji odigrana je samo jedna utakmica i to Železnicar – Beograd. Rukomet je vrlo brzo stekao veliku popularnost. Treba istaći da se u periodu od 1949. do 1954. godine igrao tzv. veliki rukomet na fudbalskim terenima.

U Beogradu su prve utakmice u velikom rukometu održavane kod Kovnice (stari teren BASK-a), zatim na pomoćnom igralištu FK Crvena Zvezda kao i na terenu kod Tehničkog fakulteta, na igralištu Radničkog na Dorćolu i na terenu Železničara kod Šest topola (današnji Beogradski sajam). Od 1951. godine počinju se organizovati prvi turniri i u malom rukometu. Organizator ovih turnira je bio Radnički, a utakmice su se igrale na Partizanovom igralištu na Malom Kalemegdanu. Bilo je to noćno takmičenje koje je izazvalo veliko interesovanje Beograđana. U sledeće dve godine mali rukomet se toliko razvio i stekao tako veliki broj pobornika da je 1955. godine odlučeno da se neguje samo taj oblik rukometa. Treba istaći i da je rukomet naročito bio omiljen među ženskom omladinom. Rukometni odbor Beograda je aktivno učestvovao u razvoju rukometa u Srbiji. Beograd je raspolagao velikim brojem trenera, sudija i instruktora. Među njima su se naročito isticali Vojnović, Flander i Horvatić. Prva međunarodna utakmica ženskih ekipa održana je u Beogradu na turniru Crvene Zvezde – gost je bila reprezentacija Danske. Među najveće uspehe beogradskog rukometa ubrajaju se pobede i trofeji Partizana i Crvene Zvezde u muškoj konkurenciji kao i veliki uspesi Radničkog, ORK Beograda i Voždovca u ženskoj konkurenciji, kao i nekada Železničara i Slobode.

TAKMIČENJA Beograd je bio organizator značajnih međunarodnih rukometnih takmičenja. Prvo Svetsko prvenstvo u rukometu za žene održano je u Beogradu od 13. do 20. jula 1957. godine. Beograd je, takođe, bio domaćin i petog Svetskog prvenstva za žene na kome je naša reprezentacija osvojila zlatnu medalju. U Beogradu je 2004. godine održano Evropsko prvenstvo za kadete (igrači do 18 godina) na kome je naša reprezentacija osvojila zlatnu medalju. Pored ovih značajnih takmičenja, Beograd je bio organizator i Trofeja Tašmajdana, Kupa nacija, Trofeja Beograda, Oktobarskog turnira grada Beograda, kao i velikog broja međunarodnih utakmica naše reprezentacije. Veliki broj igrača članova beogradskih klubova je učestvovalo u osvajanju medalja naše državne reprezentacije na Olimpijskim igrama, Svetskim prvenstvima i Evropskim prvenstvima. Takođe, u osvajanju pomenutih medalja učestvovali su treneri i selektori, članovi beogradskih klubova. Beograd je imao veliki broj međunarodnih rukometnih sudija. One su "delile pravdu" na značajnim međunarodnim utakmicama, kako u evropskim klupskim takmičenjima tako i na Olimpijskim igrama, Svetskim i Evropskim prvenstvima.

DANAS Rukometni savez Beograda danas ima 41 klub, 3 strukovne zajednice, 4127 sportista, preko 90 trenera, preko 120 sudija i veliki broj sportskih radnika. Među sportistima je preko 3200 mlađih od 20 godina. Beograd je danas "najrukometniji" grad na svetu. Grad Beograd je u januaru 2012. godine bio jedan od gradova domaćina Evropskog prvenstva u konkurenciji seniora i u decembru 2012. godine u konkurenciji seniorki.

RUKOMETNI KLUB "PARTIZAN" Klub je osnovan 1948. godine i do sada je osvojio 9 titula šampiona, 10 titula nacionalnog kupa i 3 titule nacionalnog superkupa. Najveći uspeh u evropskim takmičenjima je učešće u polufinalu EHF Kupa pobednika kupova (1998/99 i 2001/02) i polufinalu EHF Čelendž kupa (2010/11) kao i učešće u Ligi šampiona (1999/00, 2003/04, 2011/12 i 2012/13). Klub se trenutno takmiči u Superligi Srbije i Ligi šampiona.

TROFEJI Nacionalno prvenstvo - 9 Prva liga Jugoslavije : Viceprvak (1) : 1991/92. Prva liga SRJ / SCG : Prvak (6) : 1992/93, 1993/94, 1994/95, 1998/99, 2001/02. i 2002/03. Viceprvak (2) : 1995/96. i 2003/04. Superliga Srbije : Prvak (3) : 2008/09, 2010/11, 2011/12. Viceprvak (1) : 2006/07. Nacionalni kup – 10 Kup Jugoslavije : Osvajač (3) : 1959, 1966. i 1971. 71

Kup SRJ / SCG : Osvajač (4) : 1993, 1994, 1998. i 2001. Finalista (3) : 2003, 2004. i 2006. Kup Srbije : Osvajač (3) : 2007, 2008, 2012. Finalista (1) : 2009. Nacionalni superkup - 3 Superkup Srbije : Osvajač (3) : 2009, 2011, 2012. Nacionalno zimsko prvenstvo - 1 Zimsko prvenstvo SFR Jugoslavije : Prvak (1) : 1963.

Istorijat rukometnog kluba ''Partizan'' Počelo je pre 65 godina, u aprilu 1948. godine. Na radnoj akciji Šamac – Sarajevo, prvi put smo videli veliki rukomet. Dobili smo zadatak (naređenje) da ga prenesemo u Beograd. Boža Švarc, jedan od osnivača Partizana U duhu Bratstva i Jedinstva, osnivači rukometnog kluba ''Partizan'', su: Boža Švarc, Marian Flander, Artur Takač, Zvonko Benediković. Prvi trener M. Flander , oformio je ekipu od đaka prve i druge muške gimnazije: Jančić Bogdan, Jančić Branko, Mijalković Radomir, Cuki Petrović, Zečević Draško, Stankić Svetislav, Tadić Dušan, Vatovec Milan, Džeparovski Blagoje, Milinković Đorđe, Janošević Vasilije, Špet Aleksandar, Slavković Ljubomir, Anušić Dušan, Miladinović Vlada, Dimitrijević Dušan, Kordić Ljubomir, Nazečić Salko i Miljan Miljanić (proslavljeni fudbalski trener). Prva utakmica u velikom rukometu: ''Partizan'' – ''Radnički'', Kragujevac 22:2 ''Kiša, dresovi na šniranje, kopačke, šljaka i neponovljivi entuzijazam....'' B. Jančić, prvi kapiten u istoriji Partizana.

7. Januara 1957. godine , na božić Rukometni klub ''Partizan'' počinje ''svoj život'' u malom rukometu. ''Po ciči zimi u svečanoj atmosferi, znali smo da prisustvujemo pravljenju istorije'' M. Vučković, izabrani za predsednika kluba. Već 29. Novembra 1959. godine, osvaja se prvi veliki trofej; KUP JUGOSLAVIJE (Rukometni klub je bio drugoligaš). Sastav osvajača prvog trofeja: Šulentić, Rabata, Jovanović, Stevanović. Hasan Džekaj, Jančić, Vuković, Klisić, Eror, Martinčević, Radulović, trener: B. Mutić. ''Vreme 60-ih'' je vreme prve i druge lige, osvajanja drugog KUPA JUGOSLAVIJE (opet kao drugoligaši); ''Partizan'' – Bosna , prva utakmica 14:9, revanš je odigran 25. Maja (dan Mladosti) u Titovom Kumrovcu rezultat 11:11. Dragan Miki Stevanović, postaje Sekretar kluba a za ''Partizan'' nastupa i legendarni fudbalski golman Milutin Šoškić. Ovo vreme je i vreme neuspešnih pokušaja da se kroz kvalifikacije vratimo u prvu ligu (Vinkovci, Sarajevo, Rijeka, Bitolj) U ovom periodu imamo i ženski rukometni klub. 73

''70-te'' počinju vrlo uspešno, vraćamo se u prvu ligu i osvajamo treći KUP JUGOSLAVIJE u Somboru. ''Crvenka – Partizan'' 14:18 (i treći kup smo osvojili kao drugoligaši). Ali posle toga klub se ne prilagođava promenama u rukometu Jugoslavije (hala, upravljanje, politički uticaji), ispada iz prve lige i sedamnaest godina se takmiči u nižem rangu. Iz tog vremena pamtimo legendarnu utakmicu, protiv ''Crvene Zvezde'' u finalu kupa Srbije. ''Crvena Zvezda – Partizan'' 22:24 (posle produžetaka). ''Čekali smo, nadali se i verovali da će doći bolja vremena i da ćemo se vratiti na ''stazu uspeha''... Časlav Dinčić, Božidar Đurković, Saša Jeličić, Braća Padežanin i Vladimir Rosić, legendarni igrači ''Partizana''.

1991. godine, to vreme je došlo. Rukometni klub ''Partizan'' se vraća u Prvu ligu . Od mnogobrojnih, zaslužnih za ovaj uspeh pomenućemo samo Milana Obućinu, generalnog sekretara SD ''Partizan'' ''90-te'' su obeležene ratovima ''neopravdanim i ničim izazvanim sankcijama'' i velikim uspesima, osvajanjem svih trofeja Jugoslavije i Srbije i Crne Gore. Maja 1993. godine, ''Partizan'' osvaja šampionsku titulu, po prvi put postaje prvak Jugoslavije . Dugo će se pamtiti tri meča finala plej-ofa utakmice sa ''Crvenom Zvezdom''. Pomenućemo imena, osvajača prve titule: Đorđić, Zurnić, Maglajlija, Stupar, Rosić, Jovanović, Popović, Peruničić, Roganović, Prtina i Stanković sa trenerom Jovicom Elezovićem. Dve godine zaredom sportovima Jugoslavije.

RK ''Partizan'' dobija veliko priznanje: najbolji klub u svim

Titule i osvojeni kupovi se ređaju kao na traci: 1994./ 1995./ 1999./ 2002./ 2003. (šest titula prvaka Jugoslavije i Srbije i Crne Gore), 1993./ 1994./ 1998./ 2001. (kupovi Jugoslavije i Srbije i Crne Gore) Pamte se legendarne utakmice u međunarodnim takmičenjima: ''Partizan – Nidervicbah'', ''Partizan – Siudad Real'' i ''Partizan – Zagreb''. 2006. Rukometni Savez Srbije postaje punopravni član EHF-a. ''Partizan'' se munjevito prilagođava promenama, svoj rad organizuje po najvišim Evropskim standardima i vrlo uspešno počinje da piše stranice novih uspeha rukometa u Srbiji. 2007. u Kragujevcu osvajamo prvi KUP SRBIJE, sastav: Marjanac, Ćirković, Markićević, Radulović, Stanković A., Stojković, Vujadinović, Radovanović, Mitrović, Radosavljević M., Stanković B., Milićević, Beočanin, Mirković sa trenerom: Nikola Jevremović. 2008. Osvajamo u Pančevu po drugi put KUP SRBIJE.

SASTAV U SEZONI 2012/2013 1

Dejan Vasić

golman

Veljko Milošević

pivot

Vanja Ilić

levo krilo

Luka Minić

desno krilo

Savo Mešter

srednji bek

Branko Radanović

levi bek

Marko Pavlović

levi bek

Đorđe Mihailović

levi bek

Nenad Maksić (kapiten)

desni bek

10 Petar Žujović

levi bek

12 Mihailo Radovanović

golman

13 Ognjen Kajganić

levi bek

14 Bogdan Radivojević

desno krilo

15 Igor Mršulja

levi/srednji bek

16 Nikola Džamić

golman

19 Nemanja Ilić

levo krilo

20 Aleksandar Radovanović

desno krilo

21 Miloš Kostadinović

desno krilo

23 Miloš Ivošević

levi bek

24 Uroš Mitrović

srednji bek

28 Ivan Popović

pivot

33 Mijajlo Marsenić

pivot

55 Nikola Potić

desni bek

Trener : Aleksandar Brković Pomoćni trener : Mihailo Radosavljević

ZAKLJUČAK Sagledavši početke, razvijanje, i uspehe rukometnog kluba „Partizan“ treba da budemo ponosni što jedan srpski klub ima takve uspehe. Počevši od same organizacije kluba, sa mladim vrlo perspektivnim trenerom Aleksandrom Brkovićem, ovaj klub danas beleži izuzetne rezultate u odnosu na sve ostale srpske klubove. Kao prošlogodišnji šampion države i osvajač kupa Srbije, ove godine igra u najjačem evropskom takmičenju EHF i piše novu istoriju kluba. Svojim uspesima rukometni klub „Partizan“ treba da nastavi da radi i da se usavrašava na ovaj način kao do sada kako bi postao jedan od boljih timova u najjačem EHF takmičenju i tako doneo veliku sreću i podvig kako narodu tako i boljem razvoju rukometa u Srbiji.

LITERATURA www.rkpartizan.rs www.wikipedia.org http://www.rsb.org.rs

Rukometaši - Studenti, ovim putem vas obaveštavamo da od ponedeljka 01.07.2013 obnavljamo i realizujemo rad sa mladim rukometašima od 7-17 i sa mladim trenerima (operativni rad). Prateći najnovija naučna teorijsko praktična istraživanja u radu sa mladim rukometašima prvi put na ovim prostorima vi ćete imati priliku da vežbate na savremen način po preporukama vodećih trenera i škola rukometa u evropi i na taj način ovladate bazičnim kretanjima za rukomet, a koja su karakteristična za određeni uzrast. Samo dobro programiran rad i dijagnostika mogu da kontrolišu obim i intenzitet u radu mladih rukometaša. Uz lekarski pregled, hodanje, trčanje, skakanje, i bacanje lopte, deca se razvijaju, treneri osamostaljuju i pronalaze motive za vrhunski rezultat. Besplatna skola je samo jedan od programa koji će se odvijati na terenima Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (FSFV) - Đačko igralište, koji će sprovoditi Milica Đukic sa mlađim saradnicima. Drugi program je GROW UP kamp za decu koja su iz Novog Sada, Vojvodine, Srbije i okruženja i inostranstva, a koji će u organizaciji UŽRK (Univerzitetski zenski rukometni klub) i preko zvaničnog veb sajta dobiti mogućnost da se prijave i kontaktiraju profesore, Nemanju Nedimovića (Srbija), Marka Isakovića (Rumunija), Nina Stojanovića (Italija) , Roberta Pajića (Mađarska) i moderatora Milorada Đukića. Sigurno da GROW UP kamp i besplatna škola ne bi bila jedinstvena bez realizacije programa za operativne trenere, koji će se realizovati paralelno i odvijati tokom jula meseca, a broj potencijalnih trenera je 20. Predavači će biti profesori Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu i istaknuti stručnjaci domaćih i inostranih klubova. Detalje možete dobiti na sajtu Fakulteta, a moderator programa je Milorad Đukić. Projekat podržavaju Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, gospodin Predrag Peruničić, generalni sekretar, dekan Fakulteta prof. dr Dejan Madić i UŽRK koja je formirala izvršni odbor u sastavu: dr Milorad Đukić, dr Dragoslav Jakonić, prof. Dragan Vranješević, sportski menadžer Nikola Papić, prof. Sava Marjanac, mr. Vojislav Malešević, trener Zoran Dejanović, Toma Tomović, Borica Đurović, Sava Čokanica, Mile Todorović, Ilija Jović, Mile Copić, Branislav Mirić, Stevan Lemić, Zdravko Vučenović i Zvonko Tako.