Vinogradarski atlas

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

Попис пољопривреде 2012. Пољопривреда у Републици Србији

Попис пољопривреде 2012. Пољопривреда у Републици Србији

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Доц. др Драгослав Иванишевић, Дипл. инж.-мастер Дарко Јакшић и Проф. др Нада Кораћ

www.popispoljoprivrede.stat.rs www.stat.gov.rs Београд, 2015.

Приликом коришћења података објављених у овој публикацији обавезно је навођење извора.

Ова публикација је направљена уз финансијску помоћ Европске уније. За њен садржај искључиво је одговоран Републички завод за статистику и не представља званичан став Европске уније.

Република Србија Републички завод за статистику

Подржано од стране ЕУ

ISBN- 979-86-6161-138-4

Попис пољопривреде 2012. Пољопривреда у Републици Србији

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Доц. др Драгослав Иванишевић, Дипл. инж.-мастер Дарко Јакшић и Проф. др Нада Кораћ

Београд, 2015.

1. Увод

5

Историјски развој виноградарства, сортимента и начина гајења винове лозе у Србији 8

САДРЖАЈ

Винородна Србија

2. ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

12 21

1. Поцерско-ваљевски рејон

25

2. Рејон Неготинска Крајина

39

3. Књажевачки рејон

55

4. Млавски рејон

71

5. Топлички рејон

85

6. Нишки рејон

99

7. Нишавски рејон

115

8. Лесковачки рејон

129

9. Врањски рејон

143

10. Чачанско–краљевачки рејон

157

11. Рејон Три Мораве

171

12. Београдски рејон

189

13. Шумадијски рејон

205

3. ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНА

221

1. Сремски рејон

225

2. Суботички рејон

239

3. Рејон Телечка

249

4. Потиски рејон

259

5. Банатски рејон

269

6. Јужнобанатски рејон

279

7. Бачки рејон

289

4. СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ

298

ПРИЛОГ 1 Анализа и карактеризација климе и топографских фактора

392

ПРИЛОГ 2 Учесници на изради Рејонизације виноградарских географских производних подручја

407

Литература

412

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

4

Увод Виноградарство у Републици Србији представља веома важну пољопривредну грану. Као радно интензивна култура, винова лоза омогућава ангажовање већег броја људи, као и остваривање знатнијих прихода по јединици површине у односу на већину пољопривредних култура које се гаје у Србији. Управо због тога, неспоран је значај тренутног интензивног развоја виноградарства и његов допринос економском напретку целокупне земље, а важност виноградарства је још већа ако се има у виду да оно доприноси афирмацији руралних подручја и промоцији области у којима се производи вино. Ова грана је током времена пролазила кроз тешке, али и славне и успешне периоде. Економске кризе, ратови, сеобе народа, напад нових врста штеточина и болести, само су неки од фактора који су утицали на формирање домаћег виноградарства. Међутим, после сваке стагнације и пропадања, српско виноградарство се опорављало и бивало квалитативно боље и напредније. Тако је и након можда најтежег кризног периода српског виноградарства крајем XX века, крчења засада, нестанка великих виноградарских и винарских комплекса, односно тешког стања, виноградаство и винарство Србије доживело битне трансформације, модернизацију и свеопшти позитиван помак. Тиме је начињен значајан корак ка приближавању европским стандардима и пракси земаља које у овој области бележе високе резултате. Познавање стварног стања када су у питању површине под виновом лозом, сортимент, старост засада, климатски и земљишни услови, потенцијали виноградарских географских производних подручја, поједини статистички подаци и структура винограда и газдинстава, као и анализа осталих важних аспеката виноградарства је неопходан предуслов за даље унапређивање и плански развој овог сектора. Пописом пољопривреде, који је Републички завод за статистику спровео током 2012. године у оквиру пројекта IPA 2011 (Instruments for Pre-accessions Assistance, 2011), након више од 50 година прикупљени су подаци о стварном стању пољопривреде, а самим тим и виноградарства. У готово истом периоду, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, у оквиру Твининг пројекта (Capacity Building and Technical Support for the Renewal of Viticulture Zoning and for the System of Designation for Wine with Geographical ­Indications), након више од 40 година, у циљу усаглашавања домаћег зконодавства са ЕУ регулативом, организовало је израду нове рејонизације виноградарских географских производних подручја Србије. С обзиром да су два наведена пројекта од велике важности за домаће виноградарство, циљ ове публикације је да на систематичан начин прикаже драгоцене информације о винородној Србији, виноградарским регионима, рејонима и виногорјима Србије до којих се дошло током вишегодишњег рада и истраживања кроз те пројекте. Тиме се омогућава јасно сагледавање стања и потенцијала српског виноградарства, а пружа се и основа за појединачна програмирања, избор сортимета и локација за подизање винограда, као и даљи развој ове, за нашу земљу битне пољопривредне гране. У оквиру винородне Србије, према новој рејонизацији, налазе се три виноградарска региона: Регион Централна Србија, регион Војводина и Регион Косово и Метохија. Како се Попис пољопривреде 2012. није спроводио на територији АП Косово и Метохија, недостају статистички подаци за виноградарски регион Косово и Метохија, па ће предмет ове публикације бити два виноградарска региона за које су статистички подаци расположиви. Ова публикација има за циљ да на систематичан начин прикаже значајне информације о виноградарским регионима, рејонима и виногорјима. Тиме се омогућава јасно сагледавање стања и потенцијала виноградарства.

5

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

Рецензија публикације „Виноградарски атлас“ Попис пољопривреде 2012. године Аутори: проф. др Драгослав Иванишевић дипл. инж-мастер Дарко Јакшић проф. др Нада Кораћ Посебна публикација „Виноградарски атлас“ рађена је на основу података Пописа пољопривреде 2012. и резултата добијених реализацијом пројекта „Твининг“ (Capacity Building and Technical Support for the Renewal of Viticulture Zoning and for the System of Designtion for Wine with Geographical Indications). „Твининг“ је у свом пројектном задатку имао рејонизацију виноградарских географских производних подручја Србије, тако да је сад, после Пописа пољоприреде 2012, употпуњена слика о површини под виновом лозом, сортименту, старости засада, потенцијалима појединих региона и свим осталим релевантним обележјима битним за будући плански развој виноградарства Републике Србије. Виноградарство је, што потврђује и ова публикација, веома значајна делатност у области пољопривредне производње. Природни потенцијали, климатски услови, традиција и друго омогућавају његово постепено оживљавање и рехабилитацију у наредним годинама бар нових 50 хиљада хектара (Србија је у другој половини ХХ века имала преко 100 хиљада хектара под виноградима). Коначно, Попис пољопривреде 2012. отклонио је вишегодишње сумње у стварне површине под виноградима и потврдио да су оне двоструко мање те да износе свега 22.150 хектара. Аутори истичу да су Пописом пољопривреде 2012. у Републици Србији, после 50 година, прикупљени подаци о стварном стању српског виноградарства, које је, посебно у протеклих 20 година, доживело велику девастацију услед власничке трансформације, односно приватизације великих виноградарско-винарских предузећа. Истовремено је створен нов квалитативан развојни процес ширења приватних виноградарско-винарских привредних друштава по угледу на произвођаче у ЕУ. Попис пољопривреде 2012. је идентификовао стање виноградарства у виноградарским регионима, рејонима и виногорјима Републике Србије. Нажалост, велики број предузећа која су чинила окосницу развоја виноградарства и винарства у Србији отишао је у ликвидацију или су у стечају. Очекује се да ће се здрава виноградарско-винарска предузећа која су у реструктурирању („Вршачки виногради“ и др.) очувати и бити „нуклеуси“ око којих ће се ширити виногради и на које ће се наслањати и мали произвођачи. Анализирајући историјски развој виноградарства у Републици Србији, аутори на веома добар, сажет начин дају ретроспективу развоја виноградарства у Републици Србији кроз векове, нудећи решења, односно упућујући на могуће правце даљег развоја и дајући шансу виноградарству кроз нове технологије гајења винове лозе и нови сортимент, регионализацију и рејонизацију за читав простор Републике Србије. Поред oписа стања у овој делатности пољопривреде, који се базира на подацима прикупљених у Попису пољоприреде 2012. године, аутори ове публикације у уобличавању „Виноградарског атласа“, поред свог, несумњивог, научног и стручног познавања виноградарства наше земље, несебично истичу и користе резултате који се односе на рејонизацију и одабир сортимента за поједина виногорја, који треба да представља водиљу будућег савременог развоја виноградарстава Републике Србије.

6

Дакле, ова публикација је, поред резултата Пописа пољопривреде 2012, производ мултидисциплинарног рада великог броја стручњака различитих агрономских специјалности. Посебна вредност „Виноградарског атласа“ огледа се у томе што се за сваки виноградарски рејон и виногорје дају топографски подаци (географска ширина, надморска висина), земљишни услови, климатски фактори, статистички подаци о површинама винограда, сортименту и др. Дакле, ова публикација има и едукативноинструктивни карактер. Надамо се да ће „Виноградарски атлас“ бити добро примљен у научним и стручним круговима, да ће бити изучаван на мастер и докторским студијама. Обиље релевантних података које ова публикација садржи добра је основа за доношење одлука у надлежном Министарству за пољопривреду ради дугорочног планирања и усмеравања развоја виноградарства Републике Србије. Пословним људима и менаџерима помоћи ће у доношењу најбољих одлука за будући развој својих винарских компанија. Републички завод за статистику у свом богатом портфељу издања имаће још једну изузетну публикацију. У Београду, јуна 2014.

Милан Простран Никола Латиновић

7

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ВИНОГРАДАРСТВА, СОРТИМЕНТА И НАЧИНА ГАЈЕЊА ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ Виноградарство кроз историју Фосилни остаци семенки винове лозе и посуде за вино на археолошким налазиштима на обали Дунава код Гроцке, у Винчи и другим местима указују да је винова лоза на просторима данашње Србије била присутна пре више хиљада година. За ширење културе гајења винове лозе заслужни су стари народи, Трачани и Грци, али први писани подаци о виновој лози, сортама и начину гајења потичу из римског доба. До првог века нове ере виноградарство је толико напредовало да је 92. године нове ере цар Домицијан увео забрану производње вина у свим римским провинцијама изван Апенинског полуострва, јер се Римско царство суочавало са знатним вишковима вина на тржишту. Забрана гајења винове лозе трајала је све до трећег века нове ере, када ју је укинуо цар Марко Аурелије Проб (Marcus Aurelius Probus) (276–282). За име цара Проба везује се обнова виноградарства у римским провинцијама Панонији, Галији и Мезији. Сматра се да је обнова започета у Срему, где је цар Проб и рођен. Ширење хришћанства у раном средњем веку је посебно позитивно утицало на развој виноградарства и винарства на нашим просторима, а Словени у то време усавршавају производњу вина. Такође, на ширење виноградарства и винарства су утицали властелини и српске династије, а највише Властимировићи, односно Вишеславићи (VIII и IX век), кнез Часлав Клонимировић (927-950) и велики жупани од друге половине X до друге половине XII века. Виноградарство у средњевековној Србији доживљава процват у време њеног интензивног привредног развоја, односно у време династије Немањић (од XII до XIV века). Оно се у овом периоду посебно развило на манастирским имањима и поседима српског племства. Манастири су подизали своје винограде на „метосима“ – манастирским имањима. Метоси манастира Високи Дечани и Девич били су у селу Велика Хоча, док је метох Пећке Патријаршије био у Ораховцу. У Студеничкој повељи (XII век) записано је да је велики жупан Стефан Немања (1166-1196) манастиру Студеница даривао околна виноградарска села. При крају своје владавине, Стефан Немања је и манастиру Хиландар на Светој гори даривао винограде у Великој Хочи, чувеном винарском селу у Метохији. Историјски извори такође бележе да је Стефан Немања 1189. године у Нишу дочекао и са вином и медовином угостио немачког цара Фридриха Барбаросу који је са крсташима пролазио кроз Србију на путу за Свету земљу. Сви српски владари су виноградарству поклањали велику пажњу и на тај начин створили темеље данашњих виноградарских подручја. Краљ Милутин (1282–1321) је унапређивао виноградарство на Косову и Метохији, док је краљ Драгутин (1276 – 1282) и Сремски краљ (1282 – 1316) развијао виноградарство у Поцерини и Срему, а подигао је винограде на падинама Фрушке горе непосредно око Сремских Карловаца и на потесу Матеј где је имао летњиковац. Забележено је да се у време цара Душана Силног (1331–1355) вино транспортовало „виноводом“, а Цар Душан је и законски уредио обавезу обраде винограда, заштиту квалитета вина и забрану мешања вина и воде. Такође, у том периоду долази и до размене сорти винове лозе, односно доношења неких сорти са приморја и из других крајева који су у то време били у склопу српске државе. Касније, кнез Лазар Хребељановић (1385–1389) подиже винограде у Жупи и Моравској области, када та виноградарска подручја доживљавају прави процват и препознатљивост по квалитетном вину. Његов син деспот Стефан Лазаревић (1389 – 1427) је развијао виноградарство и винарство у Шумадији (на падинама планине Рудник и у околини Крагујевца), као и у области око

8

Београда, а због велике производње и вишка вина Законом о рудницима уређује и наплаћивање пореза „псуња“ на трговима Новог Брда за вина пореклом из области ван градског метоха. Деспот Ђурађ Бранковић (1427–1456) је у знатној мери допринео развоју виноградарства Смедерева и Подунавља, а доношењем садног материјала из околине Призрена у околину Смедерева обезбеђује и иновирање сортимента у том крају и очување неких старих аутохтоних сорти Метохије. Велики развој ове гране почетком XV века описује Константин Филозоф који сведочи да су у Србији „засађени многи виногради, нигде тако без великих трудова, као у овој земљи“, а о многобројним виноградима и јако квалитетном вину које се производило у средњевековној Србији пише и путописац из Бургундског војводства 1457. године Бертрандон де ла Брокијер у свом делу „Путовање преко мора“, начињеном након проласка кроз Србију. Развој виноградарства и винарства у средњевековној Србији је пратио и напредак у пинтерском занату и производњи дрвених судова за вино од српског храста са Хомољских планина, па се у средњем веку посебно ценио храст из атара места Дебели Луг у близини Мајданпека. Продирањем Турака на ове просторе српско виноградарство је постепено назадовало. Српско становништво, прогањано од турских освајача, селило се на север преко Саве и Дунава носећи са собом, између осталог, и винову лозу. На просторима Војводине виноградарство се нарочито развило у време Хабсбуршке монархије, посебно у Срему, где се производило, у свету јединствено и славно ароматизовано вино „Бермет“, а које се и данас производи по старим породичним рецептурама. Након обнове српске државе и интензивног развоја виноградарства, златно доба овог сектора је у другој половини XIX века прекинула штеточина филоксера, која је уништила све винограде на везаним земљиштима. Обнова винограда увођењем калемљења домаће лозе на отпорне америчке подлоге je била брза и ефикасна захваљујући помоћи државе и оснивању лозних расадника у Смедереву (1882), Букову (1886), Јагодини (1889) и Александровцу (1891). Упоредо са развојем расадничке производње оснивају се виноградарско-винарске задруге. Прва задруга, Венчачка виноградарска задруга, основана je 1903. године у селу Бања код Аранђеловца. Током Првог и Другог светског рата српско виноградарство назадује и пропада, али се по завршетку Другог светског рата приступило обнови земље и подизању винограда. Оснивају се велика државна имања, а изграђују се и велике винарије („Навип“, „Рубин“, „Виножупа“ и др.). Међутим, у том периоду се запоставља производња вина у индивидуалном сектору и долази до прекида традиције тржишне производње вина у оквиру породичних газдинстава. Од 1970. године законом је забрањено да виноградари сами производе и продају вино, већ су произведено грожђе предавали великим винаријама. Оне су на тај начин стекле монопол на тржишту, диктирале су откупну цену грожђа и тиме понекад доводиле виноградаре у незавидан положај, па долази до делимичног крчења винограда и смањивања површина под виновом лозом. Развој начина гајења и сортимента винове лозе Иако има доста докумената који потврђују квалитет наших вина и културу гајења винове лозе, нема претерано много детаљних стручних дела о начину гајења и сортименту винове лозе у Србији све до XVIII века. Први такав важнији уџбеник о виноградарству и вину потиче из 1783. године, када је Захарије Орфелин

9

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС објавио књигу под насловом „Искусни подрумар“. Године 1816. Прокопије Болић, архимандрит манастира Раковац, у Будиму је објавио књигу „Совершен виноделац“. На основу података из тих књига и других ранијих документа и података, може се рећи да је пре појаве филоксере, у веома дугом периоду, винова лоза у Србији гајена врло једноставно. По јединици површине било је преко 10.000 биљака са неправилним распоредом. За садњу су коришћене ожиљене или неожиљене резнице, а празна места у винограду попуњавана су положеницама. Није било потребе за заштитом од гљивичних болести (пламењача и пепелница), јер оне нису ни биле познате у Србији све до средине XIX века. У јесен је глава чокота загртана земљом како би се лоза заштитила од измрзавања. Муљање грожђа је обављано још у винограду, ферментација се одвијала у отвореним кацама, а за чување вина коришћена су дрвена бурад. Прокопије Болић се може сматрати нашим првим ампелографом, јер је у својој књизи „Совершен виноделац“ дао ампелографски опис за 35 сорти винове лозе које су гајене крајем XVIII и почетком XIX века, а вероватно и раније на Фрушкој гори и у целој Србији. Болић је описао сорте: Чавчица, Црни грашац, Скадарка Волујарка, Воловско око, Врна зеленика, Тамјаника црна, Црни дренак, Чађавица, Плаветни дренак, Црвена динка, Радовинка, Мирковача, Скадарка, Овчи репак, Бела динка, Бели грашац и друге. Према другим изворима у то време, у Србији су гајене и сорте: Прокупац, Шљива грожђе, Врапчије грожђе, Першун грожђе, Зачинак, Багрина, Смедеревка, Пловдина црна и црвена и др. Већина ових сорти је позног сазревања, велике родности и недовољне отпорности на мразеве. Ово су аутохтоне, Pontica, Balcaniсa сорте. Крчењем старих винограда већина ових сорти је неповратно изгубљена, а у старим засадима данас се још могу наћи неке од старих сорти. Од црних сорти највише су заступљене Прокупац, Скадарка, Зачинак и Тамјаника црна, а од белих Смедеревка, Тамјаника бела, Сланкаменка и Креаца. Након решавања филоксерне кризе и обнове винограда (после 1880. године), у Србији се оснивају лозни расадници у којима се производи садни материјал калемљењем сорти домаће лозе на америчким лозним подлогама. Подизању нових винограда се у ово време поклања већа пажња, а уводи се и низ нових, савременијих мера. Пре садње врши сe дубља обрада земљишта, размеравање, најчешће на 1 х 1 m, тако да је број биљака по јединици површине био 10.000. Сви послови су обављани ручно или коњском запрегом. Резидба је вршена на кондире, формиран је пехарасти узгојни облик (жупски начин резидбе). Крајем XIX века у Србији су се појавиле и две опасне болести винове лозе (пламењача и пепелница), па се као обавезна мера уводи заштита против ових болести. Против пламењаче је коришћен бакар, а против пепелнице сумпор. По завршетку Првог светског рата у Србију доспевају и шире се директно родни хибриди прве генерације, који су отпорни на филоксеру и гљивичне болести, али дају лош квалитет вина (Жакез, Ноа, Сасарош, Отело и др.) и који су нешто касније забрањени за производњу вина због садржаја штетних материја. У првих десетак година након завршетка Другог светског рата дошло је до великих промена у начину гајења винове лозе. Почетком шездесетих година XX века, цела Средња и Источна Европа прелази на нов начин гајења винове лозе, који се уводи и у Србији, на великим друштвеним имањима. Уводе се високи узгоји и широки редови, растојање садње је најчешће 3 х 1 m са 3333 чокота по хектару. Растојање садње је било условљено коришћењем ратарске механизације, чиме се смањује ручни рад. Технологија прераде грожђа се унапређује, а нови друштвени подруми се снабдевају савременом опремом из увоза. 10

У другој половини прошлог века, на великим друштвеним имањима се углавном гаје интродуковане западноевропске сорте за квалитетна бела и црвена вина, а врло мало стоне сорте винове лозе. Рејонизацијом су севернији рејони били предодређени за гајење белих винских сорти (Војводина), а јужнији, топлији рејони за гајење црних винских сорти. Доминирају западноевропске сорте за квалитетна бела вина као што су: Италијански ризлинг, Траминац, Рајнски ризлинг, Совињон, Бургундац бели и Шардоне, а од црних сорти гаје се Прокупац, Гаме црни, Португизер, Франковка, Мерло, Бургундац црни и Каберне совињон. Стоне сорте су биле врло слабо заступљене у сортименту, а највише је гајен Мускат хамбург, нешто мање Шасле, Кардинал и друге стоне сорте. Тек у последњих десетак година у Србији долази до квалитативног напретка у виноградарству, нарочито на приватном поседу. Захваљујући подстицајним мерама државе, развоју саветодавне службе и активностима научнообразовних установа, технологија виноградарско-винарске производње се осавремењује. Постепено се уводе нове технологије у виноградарску праксу и користи се квалитетнији, клонски селекционисан и сертификован садни материјал, а избору сорти, подизању и неговању винограда се посвећује већа пажња. Смањује се растојање између редова у винограду на 2,2–2,7 m између редова и 0,6–0,8 m у реду, тако да је број биљака по хектару 4000–6000. Пажљиво и стручно се изводе све агро- и ампело- техничке мере. Постепено се уводи интегрални концепт производње, а расте интересовање виноградара и за увођење органске производње грожђа и вина. Такође се унапређује технологија прераде грожђа и производње вина. Пажљиво се прате светски трендови у производњи вина, набавља се квалитетна винарска опрема и уводе савремени технолошки поступци. Известан број винара достигао је завидан ниво квалитета својих винских производа, уводе вина у систем географског порекла и удружују се у оквиру ознака географског порекла, али је обим производње још увек ограничен. Као резултат тренда потражње за висококвалитетним винима са географским пореклом, у савременим, младим засадима доминирају беле винске сорте: Шардоне, Совињон, Бургундац бели, Рајнски ризлинг, Италијански ризлинг, Бургундац сиви и др, а због недостатка домаћег црвеног вина и интересовања потрошача за високвалитетним црвеним винима са географским пореклом, тренутно се доста подижу виногради са црним винским сортама: Каберне совињон и Мерло, а у мањој мери и са сортама Бургундац црни, Франковка и Португизер. Међутим, у домаћи сортимент је претходних година интродукцијом уведен низ винских и стоних сорти које до сада нису имале традицију гајења код нас (Темпраниљо, Пети вердо, Сира, Марселан, Блек меџик, Викторија, Матилда, Прима, Мишел паљери и друге). Ризик гајења нових сорти неприлагођених нашим агроеколошким условима сносе сами произвођачи, а научне и стручне институције не подржавају претерано ширење недовољно испитаних сорти, док се подизање засада са таквим сортама не субвенционише или се субвенционише са мањим износима. Рејонизација виноградарских географских производних подручја, односно ова публикација управо представља стручни допринос у обезбеђивању довољних анализираних података и информација виноградарима и винарима о нашим подручјима повољним за гајење винове лозе, препорученим сортама, подлогама, узгојним облицима и другим подацима за свако од тих подручја, како би се избегле евентуалне грешке, ризици и спречили непотребни трошкови приликом подизања винограда и производње грожђа и вина.

11

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВИНОРОДНА СРБИЈА Границе винородне Србије Према рејонизацији виноградарских географских производних подручја Србије, коју је израдило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у оквиру Твининг Пројекта, винородна Србија обухвата територију целе Републике Србије надморске висине до 800 m, као и подручја изнад ове надморске висине уколико се она налазе на листи рејонираних подручја са већом надморском висином. У оквиру винородне Србије налазе се три виноградарска региона: ÀÀ Регион Централнa Србија, ÀÀ Регион Војводина, и ÀÀ Регион Косово и Метохија. У оквиру три региона налазе се 22 рејона са 77 виногорја и више виноградарских оаза: Назив региона, рејона и виногорја на територији Републике Србије Виноградарски регион Централна Србија / Централна Србија 1. Поцерско-ваљевски рејон/Цер-Ваљево 1.1. Поцерско виногорје/Поцерина 1.2. Подгорско виногорје/Подгорина 1.3. Колубарско-љишко виногорје/Колубара-Љиг 2. Рејон Неготинска Крајина/Неготинска Крајина 2.1. Кључко виногорје/Кључ 2.2. Брзопаланачко виногорје/Брза Паланка 2.3. Михајловачко виногорје/Михајловац 2.4. Неготинско виногорје/Неготин 2.5. Рогљевачко-рајачко виногорје/Рогљево-Рајац 3. Књажевачки рејон/Књажевац 3.1. Борско виногорје/Бор 3.2. Бољевачко виногорје/Бољевац 3.3. Зајечарско виногорје/Зајечар 3.4. Потркањско виногорје/Потркање 4. Млавски рејон/Млава 4.1. Браничевско виногорје/Браничево 4.2. Пожаревачко виногорје/Пожаревац 4.3. Ресавско виногорје/Ресава 5. Топлички рејон/Топлица 5.1. Прокупачко виногорје/Прокупље 5.2. Југбогдановачко виногорје/Југ Богдан 5.3. Житорађско виногорје/Житорађа 6. Нишки рејон/Ниш 6.1. Сокобањско виногорје/Сокобања 6.2. Алексиначко виногорје/Алексинац 6.3. Житковачко виногорје/Житковац 6.4. Чегарско виногорје/Чегар 6.5. Кутинско виногорје/Кутина 6.6. Сврљишко виногорје/Сврљиг

12

7. Нишавски рејон/Нишава 7.1. Белопаланачко виногорје/Бела Паланка 7.2. Пиротско виногорје/Пирот 7.3. Бабушничко виногорје/Бабушница 8. Лесковачки рејон/Лесковац 8.1. Бабичко виногорје/Бабичко 8.2. Пусторечко виногорје/Пуста Река 8.3. Винарачко виногорје/Винарци 8.4. Власотиначко виногорје/Власотинце 9. Врањски рејон/Врање 9.1. Сурдуличко виногорје/Сурдулица 9.2. Вртогошко виногорје/Вртогош 9.3. Буштрањско виногорје/Буштрање 10. Чачанско-краљевачки рејон/Чачак-Краљево 10.1. Љубићко виногорје/Љубић 10.2. Јеличко виногорје/Јелица 10.3. Ибарско виногорје/Ибар 11. Рејон Три Мораве/Три Мораве 11.1. Параћинско виногорје/Параћин 11.2. Јагодинско виногорје/Јагодина 11.3. Јовачко виногорје/Јовац 11.4. Левачко виногорје/Левач 11.5. Темнићко виногорје/Темнић 11.6. Трстеничко виногорје/Трстеник 11.7. Крушевачко виногорје/Крушевац 11.8. Жупско виногорје / Жупа 11.9. Ражањско виногорје/Ражањ 12. Београдски рејон/Београд 12.1. Авалско-космајско виногорје/Авала-Космај 12.2. Грочанско виногорје/Гроцка 12.3. Смедеревско виногорје/Смедерево 12.4. Дубонско виногорје/Дубона 12.5. Лазаревачко виногорје/Лазаревац 13. Шумадијски рејон/Шумадија 13.1. Крњевачко виногорје/Крњево 13.2. Опленачко виногорје/Опленац 13.3. Рачанско виногорје/Рача 13.4. Крагујевачко виногорје/Крагујевац Виноградарски регион Војводина / Војводина 1. Сремски рејон/Срем 1.1. Фрушкогорско виногорје/Фрушка гора 2. Суботички рејон/Суботица/Суботичко-хоргошка пешчара 2.1. Риђичко виногорје / Риђица 2.2. Палићко виногорје / Палић 2.3. Хоргошко виногорје / Хоргош

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС 3. Рејон Телечка/Телечка 3.1. Западнотелечко виногорје / Телечка коса 3.2. Централнотелечко виногорје / Бачка Топола 3.3. Источнотелечко виногорје / Мали Иђош 4. Потиски рејон / Тиса 4.1. Севернопотиско виногорје /Горња Тиса 4.2. Средњепотиско виногорје / Средње Потисје 4.3. Јужнопотиско виногорје / Доња Тиса 5. Банатски рејон / Банат 5.1. Кикиндско виногорје / Кикинда 5.2. Средњебанатско виногорје / Средњи Банат 6. Јужнобанатски рејон / Јужни Банат 6.1. Вршачко виногорје / Вршац 6.2. Белоцркванско виногорје / Бела Црква 6.3. Виногорје Делиблатске пешчаре / Делиблатска пешчара 7. Бачки рејон / Бачка Виноградарски регион Косово и Метохија / Косово и Метохија 1. Севернометохијски рејон / Северна Метохија 1.1. Пећко виногорје / Пећ 1.2. Источко виногорје / Исток 2. Јужнометохијски рејон / Јужна Метохија 2.1. Ђаковачко виногорје / Ђаковица 2.2. Ораховачко виногорје / Ораховац 2.3. Призренско виногорје / Призрен 2.4. Суворечко виногорје / Сува Река 2.5. Малишевско виногорје / Малишево

Табела 1.1. Статистички подаци по виноградарским регионима

14

Границе региона Виноградарске регионе сачињавају највеће географске и агроеколошке целине, те региону Војводина припада предео Панонске низије, односно територија АП Војводине и делова Града Београда северно од Саве и Дунава. Региону Косово и Метохија припадају територије АП Косово и Метохија (Метохијска и Косовска равница и остали брдовити делови Косова и Метохије), док региону Централна Србија припадају долине и брдовити делови територије средишњег дела земље, односно теритирије Централне Србије. Статистички подаци Претпоставља се да се на целој територији Републике Србије под ­ иновом лозом налази око 25.000 ha. На основу података прикупљених в ­Пописом 2012, у винородној Србији, без региона Косово и Метохија (на подручју територије АП Косово и Метохија Попис пољопривреде није ­спроведен), налази се укупно 22.150 ha под виновом лозом. У региону Централна Србија винова лоза се гаји на 17.118 ha, а у региону Војвoдина на 5032 ha. Од површина под виновом лозом које су обухваћене Пописом 2012, 77,3% се налази у региону Централна Србија, а 22,7% у ­региону Војводина. Највише винограда се налази у оквиру рејона Три Мораве, а на нивоу општина највише винограда се налази у општини Трстеник. Винске сорте се гаје на 17.483 ha, што чини 75,7% укупних ­површина под виноградима. Сорте чије је грожђе намењено потрошњи у свежем стању гаје се на укупно 4667 ha, односно на 24,3% укупних површина под ­виноградима. У Централној Србији стоне сорте се гаје на чак 30,1% ­површина под виноградима, док се у Војводини стоне сорте гаје на 16% површина под виноградима. У Републици Србији, производњом грожђа се бави 80.341 пољопривредно газдинство, што је 12,7% од укупног броја газдинстава. Пољопривредно газдинство које се бави производњом грожђа у просеку има 0,28 ha под виновом лозом. Просечна површина винограда коју обрађује једно газдинство у Централној Србији износи 0,23 ha, док је у Војводини она знатно већа и износи 0,85 ha.

15

Карта 1.1. Заступљеност винограда по статистичким јединицама обухваћеним рејонима винородне Србије

Карта 1.2. Заступљеност виноградарских газдинстава и сортна структура винограда по статистичким јединицама обухваћеним рејонима винородне Србије

2

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА У ОКВИРУ ВИНОГРАДАРСКОГ РЕГИОНА ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА СЕ НАЛАЗИ 13 РЕЈОНА: 1. ПОЦЕРСКО-ВАЉЕВСКИ РЕЈОН 2. РЕЈОН НЕГОТИНСКА КРАЈИНА 3. КЊАЖЕВАЧКИ РЕЈОН 4. МЛАВСКИ РЕЈОН 5. ТОПЛИЧКИ РЕЈОН 6. НИШКИ РЕЈОН 7. НИШАВСКИ РЕЈОН 8. ЛЕСКОВАЧКИ РЕЈОН 9. ВРАЊСКИ РЕЈОН 10. ЧАЧАНСКО-КРАЉЕВАЧКИ РЕЈОН 11. РЕЈОН ТРИ МОРАВЕ 12. БЕОГРАДСКИ РЕЈОН 13. ШУМАДИЈСКИ РЕЈОН

Карта 2.1. Заступљеност винограда по статистичким јединицама обухваћеним

ВИНОГРАДАРСКИ рејонимаАТЛАС виноградарског региона Централна Србија и структура винограда по начину гајења

Београдски Млавски

Поцерско-ваљевски

Неготинска Крајина Шумадијски

Књажевачки

Чачанско-краљевачки Три Мораве

Нишки

Топлички Нишавски Лесковачки ПОВРШИНЕ ПОД ВИНОГРАДИМА (ha) < 200 200 - 500 ПЛАНТАЖНИ И ЕКСТЕНЗИВНИ ВИНОГРАДИ (%) 500 - 900 900 - 1500 ПЛАНТАЖНИ ВИНОГРАДИ > 1500

Врањски

ЕКСТЕНЗИВНИ ВИНОГРАДИ

Виногради (ha)

Плантажни виногради (ha)

Екстензивни виногради (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

1153

190,62

143,45

47,17

3104

978,04

588,85

389,19

6473

1.076,47

601,19

475,28

6848

814,37

390,35

424,02

Назив рејона

Укупан број газдинстава

0

1.

Поцерско-ваљевски рејон

60608

2.

Рејон Неготинска Крајина

6836

3.

Књажевачки рејон

17733

4.

Млавски рејон

30557

5.

Топлички рејон

19856

5910

764,73

528,58

236,15

6.

Нишки рејон

25381

8415

1.311,85

425,01

886,84

7.

Нишавски рејон

11873

3598

470,88

127,29

343,59

8.

Лесковачки рејон

32347

10863

1.459,27

826,88

632,39

9.

Врањски рејон

22159

2613

421,31

204,87

216,44

10.

Чачанско-краљевачки рејон

31935

397

64,88

45,44

19,44

11.

Рејон Три Мораве

54663

18129

7.528,76

6.452,57

1.076,19

12.

Београдски рејон

37246

4421

1.129,55

1.009,96

119,59

13.

Шумадијски рејон

38954

5000

1.119,79

838,13

281,66

Области које су обухваћене рејонима винородне Централне Србије, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

Карта 2.2. Заступљеност винограда по статистичким јединицама обухваћеним рејонима виноградарског региона Централна Србија и сортна структура винограда

Београдски Млавски

Поцерско-ваљевски

Неготинска Крајина Шумадијски

Књажевачки

Чачанско-краљевачки Три Мораве

Нишки

Топлички Нишавски Лесковачки ПОВРШИНЕ ПОД ВИНОГРАДИМА (ha) < 200 200 - 500

СОРТНА СТРУКТУРА ВИНОГРАДА ( %)

500 - 900

ВИНСКЕ

> 1500

СТОНЕ

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Врањски

Укупан број газдинстава

0

900 - 1500

1.

Поцерско-ваљевски рејон

60608

1153

190,62

96,77

93,85

2.

Рејон Неготинска Крајина

6836

3104

978,04

890,12

87,92

3.

Књажевачки рејон

17733

6473

1.076,47

958,24

118,23

4.

Млавски рејон

30557

6848

814,37

499,22

315,15

5.

Топлички рејон

19856

5910

764,73

590,22

174,51

6.

Нишки рејон

25381

8415

1.311,85

1.064,86

246,99

7.

Нишавски рејон

11873

3598

470,88

433,10

37,78

8.

Лесковачки рејон

32347

10863

1.459,27

1.282,49

176,78

9.

Врањски рејон

22159

2613

421,31

317,73

103,58

10.

Чачанско-краљевачки рејон

31935

397

64,88

44,24

20,64

11.

Рејон Три Мораве

54663

18129

7.528,76

6.161,22

1.367,54

12.

Београдски рејон

37246

4421

1.129,55

426,26

703,29

13.

Шумадијски рејон

38954

5000

1.119,79

534,21

585,58

Назив рејона

Области које су обухваћене рејонима винородне Централне Србије, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

1

ПОЦЕРСКО-ВАЉЕВСКИ РЕЈОН У ОКВИРУ ПОЦЕРСКО-ВАЉЕВСКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ТРИ ВИНОГОРЈА: 1. ПОЦЕРСКО, 2. ПОДГОРСКО И 3. КОЛУБАРСКО-ЉИШКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Поцерско-ваљевски рејон се налази јужно од Саве и источно од Дрине, на падинама планина Цера и Влашића, у горњим деловима сливова река Тамнаве, Уба, Колубаре и Љига на истоку и у сливу реке Јадра на западу.

Карта 2.3. Границе рејона и виногорја Поцерско-ваљевског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Поцерско-ваљевски рејон обухвата територију у општинама Лозница, Шабац, Владимирци, Коцељева, Осечина, Ваљево, Уб, Лајковац, Мионица, Љиг и Крупањ. 26

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја Табела 2.3.

Поцерско-ваљевски рејон заузима површину од 166.989,93 ha, где је највеће Подгорско виногорје.

Површине рејона и виногорја Поцерско-ваљевског рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Поцерско виногорје

43.692,10

26,16

32,49

Подгорско виногорје

56.683,84

33,94

42,15

Колубарско-љишко виногорје

34.117,26

20,43

25,37

134.493,21

80,54

100,00

Укупно Поцерско-ваљевски рејон, укупна површина (ha)

166.989,93

Површине под виноградима Графикон 2.3.

Према Попису 2012, у Поцерско-ваљевском рејону налази се 190,6 ha винограда, од чега виногради са стоним сортама заузимају чак 49% површина. Највише виноградара налази се у општинама Ваљево и Шабац.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Поцерско-ваљевским рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Крупањ Љиг Мионица Лајковац Уб Ваљево Осечина Коцељева Владимирци Шабац Лозница 0

10

20

30

40

50

60

70

27

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 2.4.

У табели 2.4. приказане су вредности ­н еких биоклиматских индекса, на основу ­података из метеоролошких станица у Шапцу, Ваљеву и РЦ Ваљево. Станица

AVG

WIN

BEDD

Биоклиматски индекси за Поцерско-ваљевски рејон HI

CI

DI

N0

N35

N15

Шабац

17.4

1640.0

1361.3

2183.9

10.9

187.1

3.6

4.5

1.9

Ваљево

17.0

1559.1

1315.2

2092.6

10.8

246.2

4.6

3.3

2.2

РЦ Ваљево

17.4

1659.7

1333.0

2051.0

13.1

221.4

2.4

3.0

0.4

Карта 2.4. Винклеров индекс Поцерско-ваљевског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

28

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући тип земљишта овог рејона је псеудоглеј, а заступљени су, у мањој мери, и вертисол, флувисол и остала земљишта.

Карта 2.5. Типови земљишта Поцерско-ваљевског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 44°40’ ­географске ширине на северу до 44°11’ географске ­ширине на југу рејона. 29

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским ­висинама од 110 m до 406 m, али се предели где се ­простиру виногорја и где су виногради углавном налазе на ­н адморским ­висинама од 150 m до 310 m. Надморска ­висина рејона се постепено смањује од југозапада ка ­североистоку.

Карта 2.6. Надморска висина Поцерско-ваљевског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

30

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном карактеришу ­умерено стрми до благи нагиби терена на којима су ­виногради. Нагиб терена се постепено смањује од југозапада ка североистоку.

Карта 2.7. Нагиб терена Поцерско-ваљевског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

31

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон одликују различите експозиције терена, али су виногради углавном смештени на јужним, југоисточним и источним експозицијама. Поред овога, на падинама планине Цер срећу се и виногради на североисточним и северним експозицијама.

Карта 2.8. Експозиција терена Поцерско-ваљевског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

32

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике Oрографске односно рељефне карактеристике овог рејона чине: са јужне стране планине Сувобор (866 m), Маљен (1103 m) и друге мање ­планине, a са северозападне стране нижа планина Цер (687 m). Венци и падине ових планина, које припадају Динарским планинама, као и брдовити терени који су заступљени више у југозападном делу рејона, ­испресецани коритима река, орографски карактеришу овај рејон. Североисточни део рејона је благо брдовит, али има и равних терена. Пејзаж Рејон се налази у низијско-брежуљкастом појасу у северозападном делу и брдовитијем појасу на југозападу са релативно разуђеним насељима. Кроз рејон протичу реке Тамнава и Колубара, око чијих речних корита су заступљене влажне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др., док у осталом брдском делу рејона преовлађују шуме храста, цера, сладуна и др. Шумски комплекси са пашњацима, мали воћњаци и парцеле са ратарским културама (углавном под кукурузом и стрним житима) дају пејзажне ­карактеристике овом рејону. Кроз рејон протичу и реке Уб и Љиг, које заједно са пратећим шумама и парцелама под ратарским културама дају карактер једном делу рејона. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У Поцерско-ваљевском рејону 1153 газдинства поседујe винограде, што чини свега 1,9% од укупног броја пољопривредних газдинстава oвог рејона. Највећи број виноградара, односно парцела под виноградима налази се у општинама Шабац и Коцељева, иако највећу површину под виноградима има општина Ваљево.

33

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА У Поцерско-ваљевском рејону налазе се следећа виногорја: Поцерско, Подгорско и Колубарско-љишко виногорје.

ПОЦЕРСКО ВИНОГОРЈE Простирање Поцерско виногорје се налази у северозападном делу виноградарског рејона и обухвата терене на падинама планине Цера и Влашића, као и виших терена источно и јужно од река Добраве и Вишњице. Обухваћене катастарске општине Поцерско виногорје oбухвата делове катастарских општина: Ново село, Чокешина, Петковица, Бела река, Цуљковић, Добрић, Грушић, Поцерски Метковић, Бојић, Варна, Румска, Радовашница, Десић, Двориште, Криваја, Галовић, Ћуковине, Доње Црниљево, Голочело, Козарица, Каменица, Љутице, Суботица, Владимирци, Бобовик, Скупљен, Јаловик, Јазовник, Баталаге, Свилеува, Коцељева Варош, Зукве, Коцељева, Дружетић, као и ­катастарске општине Волујац, Букор, Градојевић, Драгиње, Мали Бошњак, Бресница, Брдарица и Крнуле. Статистички подаци Ово виногорје је виногорје са највећим површинама под виновом лозом у оквиру Поцерско-ваљевског рејона. У оквиру виногорја налази се 74,5 ha ­винограда, од чега 65% чине виногради са стоним сортама. ­Виноградарством се баве 594 пољопривредна газдинства. Просечна површина винограда по газдинству износи 12,5 ари.

35

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ПОДГОРСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Подгорско виногорје се налази у централном делу виноградарског рејона, на ширем подручју падина Ваљевских планина, Маљена и Влашића. Обухваћене катастарске општине П о д г о р с к о в и н о г о р ј е о б у х в а т а ­д е л о в е ­к атастарских општина: Сирдија, Осладић, Туђин, ­Каменица, Гола Глава, Седлари, Ваљево, ­К ланица, Лозница, Дивци, Лукавац, Попучке, Петница, Белошевац, Клинци, Пауне, Мрчић, Клашнић, Урошевац, Санковић, Кључ, ­Мионица село, Толић, Паштрић, Команице, Маљевић, ­Вртиглав, Табановић, Веселиновац, Маркова црква, Словац, Вировац, Доњи Мушић, Горњи Мушић, Ракари, Дучић, Наномир, Осечина, Тодорин до, као и ­катастарске ­општине Горње Црниљево, ­Миличиница, Влашчић, Оглађеновац, Горња ­Буковица, Рабас, Јошева, Бранковина, Котешица, Доња Буковица, Козличић, Близоње, ­Бабина Лука, Забрдица, Грабовица, Рађево Село, Дупљај, Попадић, Рајковић, Ж ­ абари, Драчић, Белић и Дегурић. Статистички подаци У Подгорском виногорју налази се нешто мање од 30 ha винограда. У виногорју доминирају винске сорте (69,3%). Виноградарском производњом бави се 137 ­газдинстава на просечној површини од 21,7 ари.

КОЛУБАРСКО-ЉИШКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Колубарско-љишко виногорје је издужено виногорје у ис точном делу ­виноградарског рејона, у подручју средњих токова река Тамнаве, Уба и Колубаре и доњег тока реке Љиг, и састоји се из четири дела међусобно одвојенa овим воденим токовима. Обухваћене катастарске општине Колубарско-љишко виногорје обухвата следеће катастарске општине: Северни део: делови катастарских општина Новаци и Баталаге и цела катастарска општина Тулари. Централни део: делови катастарских општина Новаци, Трлић, Звиздар, Чучуге, Памбуковица, Докмир, Тврдојевац, Непричава, Рубрибреза, Лајковац, Степање, Словац, Гвозденовић, Кршна Глава, Слатина, Радуша и целе катастарске општине Врновине и Баљевац. Љишки део: делови катастарских општина Ратковац, Придворица, Стрмово, Пепељевац, Врачевић, Боговађа, Доњи Лајковац, Латковић, Јајчић, Цветановац, Маркова црква и целе катастарске општине Бабајић, Велишевац и Бошњановић. Југоисточни део: делови катастарских општина Липље, Шутци, Белановица, Живковци, Пољанице, Ивановци, Бранчић, Моравци и цела катастарска општина Калањевци. Статистички подаци У виногорју се налази око 28 ha винограда, претежно винских сорти (85%). Производњом грожђа бави се 99 газдинстава, на просечној површини од 28,5 ари. 36

Карта 2.9. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Поцерско-ваљевског рејона

Поцерско Колубарско-љишко Подгорско

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

60608

1153

190,62

96,77

93,85

Поцерско виногорје

8373

594

74,53

26,39

48,14

Подгорско виногорје

7957

137

29,85

20,77

9,08

Колубарско-љишко виногорје

5975

99

28,21

23,95

4,26

Назив рејона / виногорјa

2.1

Поцерско-ваљевски рејон

Области које обухватају Поцерско-ваљевски рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

37

2

РЕЈОН НЕГОТИНСКА КРАЈИНА У ОКВИРУ РЕЈОНА НЕГОТИНСКА КРАЈИНА НАЛАЗЕ СЕ ПЕТ ВИНОГОРЈА: 1. КЉУЧКО, 2. БРЗОПАЛАНАЧКО, 3. МИХАЈЛОВАЧКО, 4. НЕГОТИНСКО И 5. РОГЉЕВАЧКО-РАЈАЧКО.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Рејон Неготинска Крајина простире се на крајњем ­истоку централне Србије, уз румунску и бугарску границу.

Карта 2.10. Границе рејона и виногорја рејона Неготинска Крајина

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Рејон Неготинска Крајина обухвата територију у општинама Кладово и Неготин. 40

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја

Табела 2.10.

Овај рејон заузима површину од 119.627,00 ha, где је највеће Неготинско виногорје.

Површине рејона и виногорја рејона Неготинска Крајина

Укупна површина

Виноградарско подручје ha Кључко виногорје

% (рејон)

% (виногорје)

12.419,64

10,38

14,98

9.477,32

7,92

11,43

Михајловачко виногорје

19.530,83

16,34

23,57

Неготинско виногорје

27.796,24

23,24

33,53

Рогљевачко-рајачко виногорје

13.673,35

11,43

16,49

82.870,38

69,31

100,00

Брзопаланачко виногорје

Укупно Рејон Неготинска Крајина, укупна површина (hа)

119.627,00

Површине под виноградима Према Попису 2012, у рејону Неготинска Крајина постоји 978,04 ha винограда (око 955,83 ha родних винограда, oдносно 97,73%), од чега је 87,92 ha са стоним сортама и 890,12 ha са винским сортама.

Графикон 2.10. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним рејоном Неготинска Крајина

Површинe под обрађиваним виноградима (ha)

Неготин

Кладово

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

41

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори У табели 2.11. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Неготину, Ђердапу, Текији и Доњем Милановцу. Станица

Табела 2.11. Биоклиматски индекси за рејон Неготинска Крајина

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Неготин

17.8

1717.9

1390.8

2278.1

11.5

127.5

3.8

4.6

2.8

Ђердап

18.0

1750.4

1436.6

2198.2

13.5

159.9

0.6

1.1

0.4

Текија

17.4

1624.2

1368.1

2157.6

12.0

189.9

1.3

2.2

0.4

Доњи Милановац

16.8

1501.5

1302.7

2044.2

11.7

124.9

1.4

1.8

0.6

Карта 2.11. Винклеров индекс рејона Неготинска Крајина

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

42

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући типови земљишта овог рејона су ранкер, сирозем, литосол на пешчару, флишу и рожнацима, литосол на шкриљцима и гнајсу и земљишта у лесивирању, као и вертисол и еутрични камбисол, а заступљени су, у нешто мањој мери, и остали типови земљишта. У подручјима где се налазе виногради преовлађују вертисол, еутрични камбисол и песковита земљишта.

Карта 2.12. Типови земљишта рејона Неготинска Крајина

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 44°39’ географске ширине на северу до 44°01’ географске ширине на југу. 43

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 60 m до 480 m, али се предели где се простиру виногорја и где су виногради углавном налазе на надморским висинама од 100 m до 270 m. Надморска висина рејона се постепено смањује од запада ка истоку.

Карта 2.13. Надморска висина рејона Неготинска Крајина

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

44

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном одликују умерено стрми до благи нагиби терена на којима су смештени виногради, док се у централном делу рејона (падине планина од севера ка југу) налазе и нешто стрмији терени, окренути према источној страни. Нагиб терена се постепено смањује од запада ка истоку, са изузетком централних узвишења.

Карта 2.14. Нагиб терена рејона Неготинска Крајина

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

45

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон одликују различите експозиције терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Карта 2.15. Експозиција терена рејона Неготинска Крајина

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

46

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике Opoграфске односно рељефне карактеристике овог рејона дају планина Мироч (768 m) са северозападне стране рејона, са западне стране нижа планина Велики гребен (656 m), док се са југозападне стране налази средње висока планина Дели Јован (1136 m). Падине ових планина, које припадају Карпатско-балканском планинском систему, као и брдовити терени западног дела рејона, орографски карактеришу овај рејон. Од планинских завршетака и брдовитих терена на западу рељеф полако прелази у благо брдовите и равне теренe на истоку и завршава се обалом на реци Дунав. Утицај великих водених површина и шума Северном, североисточном, источном и југоисточном страном рејона протиче река Дунав (граница рејона на тим деловима), која утиче на побољшано сазревање грожђа у пределима приобаља, због појачаног дифузног зрачења које потиче од ефекта воденог огледала. Такође, река Дунав утиче на микроклиму подручја у близини реке у овом рејону у току зиме, пошто се ублажавају нагла колебања температуре и тиме смањује опасност од зимских мразева. У овом рејону доста су заступљене шуме на падинама планине Дели Јован, које имају известан утицај на виноградарску производњу у источном делу рејона. Пејзаж У западном и средишњем делу рејон се налази у брежуљкасто-брдском појасу, где су претежно шуме храста цера, сладуна и др., а на вишим теренима и брдске букове шуме. Око речног корита реке Тимок, која протиче у јужном делу рејона, налазе се поплавне шуме храста лужњака, јасена, врбе, тополе и сл. На пејзажне карактеристике утичу и углавном ситне парцеле са ратарским културама и воћњацима, а посебност овог рејона су и пивнице, односно пимнице у Рогљевачко-рајачком виногорју – јединствена винска села са објектима традиционалног народног градитељства из XVIII и XIX века, који служе за производњу вина. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 3104 газдинства поседује винограде, што чини 45,4% од укупног броја пољопривредних газдинстава рејона Неготинска Крајина. Највећи број виноградара, као и највише парцела под виноградима, налази се у општини Неготин.

47

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА У Рејону Неготинска Крајина налазе се следећа виногорја: Кључко, Брзопаланачко, Михајловачко, Неготинско и Рогљевачко-рајачко.

КЉУЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Кључко виногорје обухвата северни део рејона. Обухваћене катастарске општине Ово виногорје обухвата ­делове ­катастарских општина Давидовац, ­Кладушница, ­Кладово, Костол, ­Велика Врбица, Ртково, ­Корбово, Вајуга, ­Подвршка и Манастирица, као и ­катастарске општине ­Милутиновац и ­Речица. Статистички подаци У виногорју се налази нешто више од 119 ha винограда, претежно винских сорти. Виноградарском производњом бави се 596 пољопривредних ­газдинстава, односно 46% свих пољопривредних газдинстава. Просечна површина ­винограда по газдинству је око 20 ари.

БРЗОПАЛАНАЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Брзопаланачко виногорје обухвата североисточни део рејона поред ­Дунава. Обухваћене катастарске општине Брзопаланачко виногорје обухвата делове катастарских општина Велика Каменица, Велесница, Љубичевац, Река и Уровица, као и катастарске општине Грабовица, Брза Паланка и Купузиште. Статистички подаци Брзопаланачко виногорје је виногорје са најмање винограда у ­оквиру рејона Неготинска Крајина. У њему се налази 53,69 ha винограда, од чега виногради са винским сортама чине 82,5% укупних винограда. ­Виноградарском производњом бави се 47% пољопривредних ­газдинстава, на просечној површини од 19,8 ари.

49

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

МИХАЈЛОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Михајловачко виногорје се налази јужно од Брзопаланачког и његов највећи део обухвата виноградске терене поред Дунава. Обухваћене катастарске општине Михајлов ачко виногорје о бу хв ата делове катастарских општина Уровица, Михајловац, Душановац, Јабуковац и Вратна, као и катастарске општине Слатина, Мала Каменица, Дупљане и Малајница. Статистички подаци У Михајловачком виногорју постоји 128 ha винограда, претежно винских сорти. Производњом грожђа бави се 513 пољопривредних газдинстава, на просечној површини од 25 ари.

НЕГОТИНСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Неготинско виногорје заузима средишњи део рејона и највеће је виногорје у ­читавом рејону. Обухваћене катастарске општине Неготинско виногорје обухвата делове к а т а с т а р с к и х о п ш т и н а Ш т у б и к I, Видровац, Неготин, Кобишница, Сиколе, Поповица и Плавна, као и катастарске општине Јасеница, Штубик II, Глоговица II, Сиколе II, Чубра, Брестовац, Трњане, Карбулово и Шаркамен. Статистички подаци Према броју пољопривредних газдинстава која се баве производњом грожђа, Неготинско виногорје је најзначајније у оквиру рејона Неготинска Крајина (1049). Под виновом лозом налази се 249,37 ha, од чега доминирају винске сорте са учешћем од 83,7%. 50

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

РОГЉЕВАЧКО-РАЈАЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Рогљевачко-рајачко виногорје обухвата јужни део рејона и састоји се из два дела: већег, северног и мањег, јужног. Обухваћене катастарске општине Рогљевачко-рајачко виногорје обухвата следеће катастарске општине: Северни део: делови катастарских општина Речка, Мокрање, Тамнич, Смедовац, Рогљево, Вељково и Рајац. Јужни део: делови катастарских општина Браћевац, Црномасница, Александровац и Ковилово. Статистички подаци Са 419,04 ha винограда Рогљевачко-рајачко виногорје је на водећем месту у рејону Неготинске Крајине. У њему се налази 43% површина под виноградима целог рејона. Виноградарском производњом се бави 609 газдинстава, односно 67% свих пољопривредних газдинстава у виногорју. Просечна површина винограда по једном газдинству износи 68,8 ари.

51

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

52

Карта 2.16. Статистичке јединице обухваћене виногорјима рејона Неготинска Крајина

Кључко Брзопаланачко Михајловачко Неготинско Рогљевачко-рајачко

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

6836

3104

978,04

890,12

87,92

1291

596

119,24

116,12

3,12

571

271

53,69

44,29

9,40

Михајловачко виногорје

1105

513

128,37

120,00

8,37

Неготинско виногорје

2202

1049

249,37

208,75

40,62

906

609

419,04

397,08

21,96

Назив рејона / виногорјa

2.2.

Рејон Неготинска Крајина Кључко виногорје Брзопаланачко виногорје

Рогљевачко-рајачко виногорје

53 Области које обухватају рејон Неготинска Крајина, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

3

КЊАЖЕВАЧКИ РЕЈОН У ОКВИРУ КЊАЖЕВАЧКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ЧЕТИРИ ВИНОГОРЈА: 1. БОРСКО, 2. БОЉЕВАЧКО, 3. ЗАЈЕЧАРСКО И 4. ПОТРКАЊСКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Књажевачки рејон се налази на простору око горњег тока реке Тимок и окружен је планинама.

Карта 2.17. Границе рејона и виногорја Књажевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Књажевачки рејон обухвата територију у општинама Зајечар и Књажевац. 56

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја

Табела 2.17.

Књажевачки рејон заузима површину од 177.805,70 ha, где је највеће Зајечарско виногорје.

Површине рејона и виногорја Књажевачког рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Борско виногорје

22.152,00

12,46

17,73

Бољевачко виногорје

17.527,80

9,85

14,03

Зајечарско виногорје

67.105,13

37,74

53,70

Потркањско виногорје

18.179,70

10,22

14,54

124.964,63

70,27

100,00

Укупно Књажевачки рејон, укупна површина (ha)

177.805,70

Површине под виноградима

Графикон 2.17.

На основу Пописа 2012, у Књажевачком рејону налази се 1076,47 ha винограда (око 1033,37 ha родних винограда, ­о дносно 95,55%), од чега је 118,23 ha са стоним ­сортама и 958,24 ha са винским сортама.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Књажевачким рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha)

Књажевац

Зајечар

Бор

Бољевац

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

57

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 2.18.

У табели 2.18. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Књажевцу и Зајечару.

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

Биоклиматски индекси за Књажевачки рејон CI

DI

N0

N35

N15

Књажевац

16.8

1524.8

1293.6

2167.1

9.3

150.7

9.2

7.0

2.2

Зајечар

16.8

1517.9

1290.4

2142.3

9.7

151.8

8.1

5.1

3.1

Карта 2.18. Винклеров индекс Књажевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

58

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући тип земљишта овог рејона је вертисол, а заступљени су, у мањој мери, и еутрични камбисол и остала земљишта.

Карта 2.19. Типови земљишта Књажевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 44°10’ географске ширине на северу до 43°30’ географске ширине на југу. 59

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 200 m до 600 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 220 m до 400 m. Надморска висина рејона се постепено смањује од северозапада и југозапада ка централном делу и истоку рејона (Тимочка долина).

Карта 2.20. Надморска висина Књажевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

60

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном карактеришу умерено стрми до благи нагиби терена на којима се налазе виногради.

Карта 2.21. Нагиб терена Књажевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

61

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон одликују различите експозиције терена, али се виногради углавном налазе на источним, јужним и југоисточним експозицијама, као и на врховима брда.

Карта 2.22. Експозиција терена Књажевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

62

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике Oрографске односно рељефне карактеристике овог рејона чине: са северне стране рејона планина Дели Јован (1141 m), са северозападне планине Црни Врх (1043 m) и Малиник (1158 m). На југозападу рејона простиру се средње високе планине Ртањ (1565 m) и Тупижница (1160 m), на југу нижа планина Тресибаба (787 m), док се на југоистоку налазе обронци Старе планине. Венци и падине ових Родопских и Карпатско-балканских планина, као и брдовити терени који су заступљени више у северозападном и југозападном делу рејона, испресецани речним коритима, орографски карактеришу овај рејон. Источни део рејона (у Тимочкој долини) углавном је благо брдовит, али има и равних терена. Утицај шума Са северозападне стране рејона налази се брдски појас са претежно горским буковим шумама, буково-јеловим шумама и шумама мунике и др., које у извесној мери могу утицати на виноградарску производњу у овом рејону. Пејзаж У централном делу рејона спајају се реке Црни Тимок и БелиТимок градећи реку Тимок, која протиче североисточним делом рејона. Дуж речног корита налазе се претежно влажне шуме храста лужњака, јове, врбе и др. Рејон припада брежуљкасто-брдском појасу, где су претежно заступљене шуме храста цера, сладуна, букве и др. На северозападу се налази Борско језеро, вештачко језеро настало подизањем бране и акумулацијом вода речице Ваља Жони, Марецове реке и дела слива Злотске реке. Језеро се налази у подножју планине Црни врх. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 6473 газдинства поседује винограде, што чини 36,5% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара и парцела под виноградима налази се у општини Зајечар.

63

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА У Књажевачком рејону налазе се следећа виногорја: Борско, Бољевачко, Зајечарско и Потркањско виногорје.

БОРСКО ВИНОГОРЈE Простирање Борско виногорје заузима северозападни део рејона у околини Бора и представља источне и југоисточне падине планине Црног врха. Обухваћене катастарске општине Борско виногорје обухвата делове катастарских општина Кривељ, Бучје, Оштрељ, Доња Бела Река, Слатина, Метовница, Шарбановац, Сумраковац, Подгорац II, Злот I, Злот II, Злот III, Злот IV, Злот V, Брестовац и Бор I. Статистички подаци У Борском виногорју налази се 117,71 ha винограда, од чега је 78,94 ha под винским сортама. Производњом грожђа баве се 862 газдинства, на просечној површини од 13,65 ари.

БОЉЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Бољевачко виногорје заузима побрежје са леве и десне стране Црног ­Тимока и састоји се из та два одвојена дела. Обухваћене катастарске општине Бољевачко виногорје обухвата следеће ­катастарске општине: Северни део: делови катастарских општина Подгорац II и Сумраковац. Јужни део: делови катастарских општина ­Савинац, Добрујевац, Валакоње, Бољевац, Илино, Мирово и Мали извор, као и катастарске општине Оснић и Врбовац. Статистички подаци У Бољевачком виногорју налази се око 45 ha винограда, од чега се стоне сорте гаје на 9,2 ha. Производњом грожђа бави се 445 газдинстава (22% од свих пољопривредних газдинстава), на просечној површини мањој од 10 ари. 65

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ЗАЈЕЧАРСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Зајечарско виногорје захвата побрђе око горњег слива Тимока и доњих сливова Белог и Црног Тимока и састоји се из четири дела одвојена овим токовима. Обухваћене катастарске општине Зајечарско виногорје обухвата следеће катастарске општине: Северозападни део: делови катастарских општина Метриш, Кленовац, Брусник, Табаковац, Велика Јасикова, Салаш, Глоговица, Дубочане, Мала Јасикова, Велика Јасикова, Копривница, Трнавац, Јелашница, Рготина, Вражогрнац, Зајечар, Звездан и Николичево. Североисточни део: делови катастарских општина Велики Јасеновац, Градсково, Халово, Велики Извор, Прлита, Грљан и Вратарница, као и катастарске општине Мали Јасеновац и Шипиково. Југозападни део: делови катастарских општина Гамзиград, Звездан, Зајечар, Грљан, Грлиште, Вратарница, Заграђе, Боровац, Врбица, Мариновац, Горња Бела Река, Леновац, Ласово, Бачевица, Добро Поље, Планиница, као и катастарске општине Шљивар и Лубница. Статистички подаци Према броју пољопривредних газдинстава која производе грожђе, као и према површинама под виновом лозом, Зајечарско виногорје је најзначајније виногорје у Књажевачком рејону. У њему се налази 447 ha винограда, претежно винских сорти. Виноградарском производњом баве се 2444 газдинства, преко 40% од укупног броја пољопривредних газдинстава виногорја.

66

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ПОТРКАЊСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Потркањско виногорје обухвата горњи и средњи ток Белог Тимока, на побрђу око Књажевца, и састоји се из три дела. Обухваћене катастарске општине Потркањско виногорје обухвата следеће катастарске општине: Западни део: делови катастарских општина Кожељ, Дреновац, Трновац, Дебелица, Мањинац, Равна, Доња Соколовица, Стогазовац, Потркање, Штипина, Каличина, Вина, Зоруновац, Слатина, Шуман Топла, Васиљ, Орешац, Балановац, Ргоште, Глоговац, Грезна, Књажевац, Каличина, као и катастарске општине Лепена, Дречиновац, Валевац и Булиновац. Источни део: делови катастарских општина Витковац, Петруша, Јаковац, Јелашница, Доње Зуниће, Берићиновац, Књажевац и Трговиште. Јужни део: делови катастарских општина Књажевац, Трговиште, Црвење и Жлне. Статистички подаци У виногорју се налази 327,63 ha винограда, претежно стоних сорти. Производњом грожђа бави се 1645 газдинстава, чак 55% укупног броја пољопривредних газдинстава.

67

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

68

Карта 2.23. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Књажевачког рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Борско Зајечарско Бољевачко

Потркањско

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

17733

6473

1.076,47

958,24

118,23

Борско виногорје

2629

862

117,71

78,94

38,77

Бољевачко виногорје

2024

445

45,08

35,8

9,28

Зајечарско виногорје

6036

2444

447,04

407,62

39,42

Потркањско виногорје

2951

1645

327,63

316,52

11,11

Назив рејона / виногорјa

2.3.

Књажевачки рејон

Области које обухватају Књажевачки рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

69

4

МЛАВСКИ РЕЈОН У ОКВИРУ МЛАВСКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ТРИ ВИНОГОРЈА: 1. БРАНИЧЕВСКО, 2. ПОЖАРЕВАЧКО И 3. РЕСАВСКО.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Млавски рејон обухвата виноградарске терене на десној страни доњег тока Велике Мораве и у сливовима реке Ресаве, Млаве и Пека.

Карта 2.24. Границе рејона и виногорја Млавског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Млавски рејон обухвата територију у општинама Пожаревац, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Мало Црниће, Петровац, Жабари, Свилаjнац и Деспотовац. 72

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја

Табела 2.24.

Млавски рејон заузима површину од 272.323,00 ha, где је највеће Пожаревачко виногорје.

Површине рејона и виногорја Млавског рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Браничевско виногорје

33.469,08

12,29

21,24

Пожаревачко виногорје

87.897,66

32,28

55,76

36.244,40

13,31

23,00

157.611,14

57,88

100,00

Ресавско виногорје Укупно Млавски рејон, укупна површина (ha)

272.323,00

Површине под виноградима

Графикон 2.24.

Према Попису 2012, у Млавском рејону налази се 814,37 ha винограда (око 751,90 ha родних винограда, односно 92,33%), од чега је 315,15 ha са стоним сортама и 499,22 ha са винским сортама.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Млавским рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Свилајнац Петровац на Млави Мало Црниће Кучево Жабари Деспотовац Град Пожаревац Голубац Велико Градиште 0

20

40

60

80

100

120

140

160

73

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 2.25.

У табели 2.25. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Кучеву, РЦ Петровац, Великом Градишту и Жагубици. Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

Биоклиматски индекси за Млавски рејон CI

DI

N0

N35

N15

Кучево

16.0

1360.2

1199.6

1930.9

9.8

250.6

6.8

1.6

2.2

РЦ Петровац

17.4

1643.2

1331.7

2058.7

12.7

189.8

2.2

2.4

0.3

Велико Градиште

17.4

1629.4

1350.8

2171.8

11.4

185.8

4.0

3.7

1.9

Жагубица

15.9

1332.0

1175.0

1883.7

9.6

201.1

6.1

1.9

2.5

Карта 2.25. Винклеров индекс Млавског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

74

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући типови земљишта овог рејона су лувисол и земљишта у лесивирању, еутрични камбисол, литосол на пешчару, флишу и рожнацима, флувисол, хумофлувисол и псеудоглеј, као и аеросол и сирозем на песку, а у мањој мери и остали типови земљишта. Виногради се углавном налазе на еутричном камбисолу и чернозему.

Карта 2.26. Типови земљишта Млавског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 44°48’ географске ширине на северу до 44°02’ географске ширине на југу. 75

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 70 m до 400 m, али се предели где се простиру виногорја и где су виногради углавном налазе на надморским висинама од 100 m до 270 m. Надморска висина рејона се постепено смањује од југоистока ка северозападу, испресецана нижим, равним теренима у долинама река.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

76

Карта 2.27. Надморска висина Млавског рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном карактеришу благи нагиби терена на којима се налазе виногради.

Карта 2.28. Нагиб терена Млавског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

77

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон одликују различите експозиције терена, али се виногради углавном ­налазе на ју жним, југоис точним и ис точним експозицијама.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

78

Карта 2.29. Експозиција терена Млавског рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике Oрографске карактеристике овог рејона чине Хомољске планине (952 m) и планина Бељаница (1339 m), које се налазе дуж источне стране рејона. Падине ових Карпатских планина, као и брдовити терени који су заступљени више у источном делу, орографски карактеришу овај рејон. Северни и источни део рејона је углавном благо брдовит, али има и равних терена. Утицај великих водених површина Са северне стране pejoна налази се река Дунав, која утиче на раније сазревање грожђа у пределима који су јој близу. Дуж западне стране рејона протиче река Велика Морава, чија широка долина утиче на стално благо струјање ваздуха, што омогућава обнову количина угљен-диоксида и брже одвијање процеса фотосинтезе, као и бољи процес опрашивања и оплодње, што позитивно делује на винову лозу. Пејзаж Рејон се простире у брежуљкастом појасу, где се налазе претежно шуме храста цера, сладуна и др., и појасу алувијалне равни Поморавља, где се у мањој мери налазе претежно влажни и поплавни појасеви шума храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др. У североисточном, равнијем делу рејона, поред реке Дунав, налази се и Сребрно језеро, као и река Пек, која се улива у Дунав јужно од језера. У Пожаревачком виногорју ка североистоку тече река Млава, а у Ресавском виногорју река Ресава, које протичу кроз долине и у одређеној мери карактеришу пејзаже овог рејона. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У Млавском рејону 6848 газдинстава поседују винограде, што чини око 22,41% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима, налази се у општини Петровац на Млави.

79

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА У Млавском рејону налазе се следећа виногорја: Браничевско, Пожаревачко и Ресавско.

БРАНИЧЕВСКО ВИНОГОРЈE Простирање Браничевско виногорје смештено је на десној страни Дунава, у сливу реке Пека, и састоји се из два дела. Обухваћене катастарске општине Браничевско виногорје обухвата следеће катастарске општине: Источни део: делови катастарских општина Браничево, Поникве, Усије, ­Радошевац, Сладинац, Доња Крушевица, Шувајић, Барич, Мрчковац, ­Кудреш, Војилово, Клење, Раброво, Душманић, Зеленик, Вучковић, Српце, Љешница, Снеготин, Двориште и Голубац, као и катастарске општине Бикиње, ­Житковица и Малешево. Западни део: делови катастарских општина Рам, Затоње, Курјаче, ­Поповац, Мајиловац, Сираково, Ђураково, Тополовник, Царевац, Печаница, Средњево, Чешљева Бара, Макце, Мустапић, Мишљеновац и Раброво, као и ­катастарске општине Десина, Љубиње, Гарево, Дољашница, Велика ­Бресница и Мала Бресница. Статистички подаци Виногорје има 175,6 ha винограда, од чега 70% чине виногради са ­винским сортама. Производњом грожђа баве се 1453 пољопривредна ­газдинства, на просечној површини од 12 ари. 81

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ПОЖАРЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Пожаревачко виногорје се простире на брдовитим теренима са једне и друге стране реке Млаве и састоји се из северног дела (Пожаревац) и јужног дела (Петровац на Млави). Обухваћене катастарске општине Пожаревачко виногорје обухвата следеће катастарске општине: Северни део (Пожаревац): Североисточни део: делови катастарских општина Речица и Кличевац. Југоисточни део: делови катастарских општина Берање, Баре, Касидол, Смољинац, Шапине, Божевац, Црљенац, Кула, као и катастарске општине Мало Градиште, Забрега, Кобиље, Манастирица и Аљудово. Западни део: делови катастарских општина Костолац град, Костолац село, Кленовник, Ћириковац, Пожаревац, Лучица, Салаковац, Велико Црниће, Пругово, Пољана, Крављи до, Топоница, Влашки до, Велико село, Врбница, Породин, Жабари, Симићево, Ореовица, Орљево, Александровац, као и катастарске општине Шљивовац, Тићевац, Миријево, Полатна, Сибница, Кочетин, Брзоходе, Четереже, Витежево и Свињарево. Јужни део (Петровац на Млави): Источни део: делови катастарских општина Рашанац, Витовница, Стамница, Бистрица, Ждрело, Мало Лаоле, Лесковац, Петровац, Кнежица, Каменово, Трновче и Дубочка, као и катастарске општине Старчево, Рановац, Кладурово и Мелница. Западни део: делови катастарских општина Велики Поповац, Панково, Забрђе, Петровац, Крвије, Велико Лаоле, Шетоње, Ћовдин, Везичево и Роћевац, као и катастарске општине Бошњак, Лопушник, Добрње, Вошановац, Орешковица, Табановац, Бусур и Буровац. Статистички подаци Пожаревачко виногорје је најзначајније виногорје у оквиру Млавског рејона по површинама винограда и броју произвођача грожђа. У виногорју се налази 370,38 ha винограда, а производњом грожђа бави се 3000 газдинстава. Винске сорте се гаје на 61%, а стоне на 39% површина под виноградима.

РЕСАВСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Ресавско виногорје се налази у сливу реке Ресаве, на брдовитим теренима са обе стране реке Ресаве. Обухваћене катастарске општине Ресавско виногорје обухвата делове катастарских општина Суботица, Златово, Грабовица, Плажане, Милива, Ломница, Буковац, Деспотовац, Војник, Бељајка, Витанце, Трућевац, Балајнац, Велики Поповић, Медвеђа, Јасеново, Тропоње, Мачевац, Војска, Радошин, Бресје, Гложане, Грабовац, Дубље и Црквенац, као и катастарске општине Дубница, Ђуринац, Проштинац, Рочевац, Купиновац, Роанда, Богава, Брестово и Врлане. Статистички подаци Ресавско виногорје има 142,58 ha винограда. Виноградарском производњом бави се 1158 пољопривредних газдинстава, на просечној површини од 12,3 ара. 82

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Карта 2.30. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Млавског рејона

Браничевско

Пожаревачко

Ресавско

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

30557

6848

814,37

499,22

315,15

Браничевско виногорје

3772

1453

175,62

123,55

52,07

Пожаревачко виногорје

13381

3000

370,38

226,50

143,88

4493

1158

142,58

86,41

56,17

Назив рејона / виногорјa

2.4.

Млавски рејон

Ресавско виногорје

Области које обухватају Млавски рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

83

5

ТОПЛИЧКИ РЕЈОН У ОКВИРУ ТОПЛИЧКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ТРИ ВИНОГОРЈА: 1. ПРОКУПАЧКO, 2. ЈУГБОГДАНОВАЧКО И 3. ЖИТОРАЂСКО.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Топлички рејон обухвата виноградарске терене у целом сливу реке Топлице и њених притока, пре свега речица Великог и Малог Јастрепца.

Карта 2.31. Границе рејона и виногорја Топличког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Топлички рејон обухвата територију у општинама Блаце, Прокупље, Мерошина, Дољевац и Житорађа. 86

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја

Табела 2.31.

Топлички рејон заузима површину од 90.988,65 ha, где је највеће Прокупачко виногорје.

Површине рејона и виногорја Топличког рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Прокупачко виногорје

41.428,05

45,53

54,93

Југбогдановачко виногорје

20.859,00

22,92

27,66

13.130,07

14,43

17,41

75.417,12

82,88

100,00

Житорађско виногорје Укупно Топлички рејон, укупна површина (ha)

90.988,65

Површине под виноградима

Графикон 2.31.

На основу Пописа 2012, у ­Топличком рејону налази се 764,73 ha винограда (око 694,04 ha родних винограда, ­односно 90,76%), од чега је 174,51 ha са стоним ­сортама и 590,22 ha са винским сортама.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Топличким рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Прокупље

Мерошина

Житорађа

Дољевац

Блаце 0

50

100

150

200

250

87

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 2.32.

У табели 2.32. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Блацу и Прокупљу.

Станица

Биоклиматски индекси за Топлички рејон

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

Блаце

16.0

1366.6

1198.5

1912.2

9.7

185.5

Прокупље

17.0

1556.4

1312.3

2151.7

10.2

138.0

Карта 2.32. Винклеров индекс Топличког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

88

N0

N35

N15

6.7

2.2

2.0

5.8

7.0

2.4

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући типови земљишта овог рејона су еутрични камбисол и вертисол, а заступљен је, у мањој мери, и флувисол, као и остала земљишта.

Карта 2.33. Типови земљишта Топличког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 43°23’ географске ширине на северу до 43°02’ географске ширине на југу. 89

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 200 m до 550 m, али се предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном налазе на надморским висинама од 250 m до 400 m. Надморска висина рејона се постепено смањује од северозапада и југозапада ка југоистоку и централном делу рејона.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

90

Карта 2.34. Надморска висина Топличког рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном карактеришу умерено стрми (северни и западни делови) до благи нагиби терена (у источном делу) на којима се налазе виногради.

Карта 2.35. Нагиб терена Топличког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

91

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон одликују различите експозиције терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама, као и на врховима брда и платоима.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

92

Карта 2.36. Експозиција терена Топличког рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике Орографске односно рељефне карактеристике овог рејона чине планине које се налазе са северне стране рејона, а то су Велики Јастребац (1492 m) и Мали Јастребац (946 m), које представљају два масива планине Јастребац и припадају Родопским планинама. На југу рејона налазе се планине Видојевица (1155 m) и Пасјача (901 m), које такође припадају Родопским планинама. Падине и венци ових планина, као и брдовити терени заступљени на северу и југу рејона, орографски карактеришу овај рејон. Источни део рејона углавном је благо брдовит, а равни терени се простиру према Јужној Морави. Пејзаж У овом рејону најзаступљеније су шуме храста, цера и сладуна, као и претежно горске букове шуме на падинама планина, а у пределима око река претежно влажне и поплавне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др. Од речних токова овде се налазе мање реке: Алабанска, Бресничка и Девчанска река, док се ток Јужне Мораве поклапа са западном границом рејона, а кроз рејон протиче река Топлица, која је најупечатљивија река. Топлица код Прокупља тече кратким сужењем (Хисарски теснац), a затим улази у равницу Добрича и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током. У овом рејону заступљени су воћњаци, пре свега засади са вишњама, које доста карактеришу пејзаже овог рејона, а нарочито Југбогдановачког виногорја. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У Топличком рејону 5.610 газдинстава поседује винограде, што чини око 28,25% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара налази се у општини Прокупље, иако највећу површину под виноградима има општина Житорађа.

93

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА У Топличком рејону налазе се следећа виногорја: Прокупачкo, Југбогдановачко и Житорађско.

ПРОКУПАЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Прокупачко виногорје заузима ­западни део рејона у широкој Прокупачкој ­котлини у подножју планине Јастребац. Обухваћене катастарске општине Прокупачко виногорје обухвата делове катастарских општина ­Пребреза, Попова, Блаце, Кутлевац, Гргуре, Тмава, ­Врбовац, Међухана, Калудра, Баце, Горња ­Бресница, ­Велика ­Плана, Горња Коњуша, Доља Бејашница, Горња Речица, Доња ­Речица, Доља Топоница, Горња ­Топоница, Прекадин Губетин, Ћуковац, Рељинац, Баботинац, Бајчинце, Мала ­Плана, Поточић, Дреновац, Смрдан, Гојиновац, Џигољ, Доња Коњуша, ­Туларе, Конџељ, Бресничић, Вича, Петровац, Бабин Поток, Прокупље село, Растовница, Бељире, Добротић, Прокупље град и Водице, као и ­катастарске ­општине Ђуревац, Трбуње, Горњи Кашевар, Барбатовац, Чунгула, Доњи ­Кашевар, ­С тубал, Суваја, Аламана, Криваја, Горња Драгуша, Суви до, ­Лазаревац, Болољин, Сварче, Горња Јошаница, Здравиње, Доња Бресница, Мршаљ, ­Прекопуце, Кончић, Мађере, Шишмановац, Меровац, Ресинац, ­Б елогош, ­Пашинац, Булатовац, Доња Трнава, Горња Трнава, Југовац, Горње ­Кординце, Доње Кординце, Балиновац, Ђуровац, Нова Божурна, Ново Село, Појате и Доња Стажава. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 152,85 ha винограда, од чега под стоним ­сортама 118,75 ha. Виноградарством се баве 864 пољопривредна ­газдинства, на просечној површини од 17,7 ари. 95

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ЈУГБОГДАНОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Југбогдановачко виногорје обухвата терене са леве стране Јужне Мораве, у ширем подручју око Мерошине. Обухваћене катастарске општине Југбогдановачко виногорје обухвата делове катастарских општина Крајковац, Азбресница, Дудулајце, Сечаница, Суповац, Лалинац, Крушце, Мрамор, Александрово, Стара Божурна, Ђакус, Подина, Глашинце, Смрдић, Житорађа, Пејовац, Вољчинце, Шарлинце, Држановац, Самариновац, Батушинац, Мекиш, Чапљинац, Балајнац, Александрово, као и катастарске општине Девећа, Дешилово, Биљег, Лепаја, Облачина, Рожина, Баличевац, Мерошина, Брест, Југбогдановац, Костадиновац, Горња Расовача, Доња Расовача, Бучић и Градиште. Статистички подаци Југбогдановачко виногорје је виногорје са највећим површинама под виноградима и највећим бројем виноградара у оквиру Топличког рејона. Виногради се простиру на 370 ha, од чега се винске сорте налазе на 77,6% површина. Виноградарством се бави 2.641 газдинство, односно 41% укупног броја газдинстава.

ЖИТОРАЂСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Житорађско виногорје обухвата виноградарске терене на источним и југоисточним обронцима планине Видојевица. Обухваћене катастарске општине Житорађско виногорје обухвата делове катастарских општина Влахово, Лукомир, Речица, Житорађа, Студенац, Јасеница, Топоница, Коњарник, Бадњевац, Шаиновац, Дољевац, Кочане, Пуковац, Дубово, Злата, Мачина, Бублица, Житни Поток, Кожинце, Старо Момчилово, као и катастарске општине Дебели Луг, Грудаш, Горње Црнатово, Доње Црнатово, Доњи Дреновац, Горњи Дреновац, Каре и Ново Момчилово. Статистички подаци У виногорју је евидентирано 1.200 виноградара, који укупно поседују 134,89 ha винограда. У сортименту доминирају винске сорте (115,55 ha). Просечна површина винограда коју обрађује једно виноградарско газдинство износи 11,2 ара.

96

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Карта 2.37. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Топличког рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Југбогдановачко Прокупачко Житорађско

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

19856

5910

764,73

590,22

174,51

Прокупачко виногорје

6851

864

152,85

118,75

34,10

Југбогдановачко виногорје

6395

2641

369,95

287,21

82,74

Житорађко виногорје

3938

1200

134,89

115,55

19,34

Назив рејона / виногорјa

2.5.

Топлички рејон

Области које обухватају Топлички рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

97

6

НИШКИ РЕЈОН У ОКВИРУ НИШКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ШЕСТ ВИНОГОРЈА: 1. СОКОБАЊСКО, 2. АЛЕКСИНАЧКО, 3. ЖИТКОВАЧКО, 4. ЧЕГАРСКО, 5. КУТИНСКО И 6. СВРЉИШКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Нишки рејон обухвата виноградарске терене који се налазе у широкој котлини доњег слива реке Нишаве и доњих сливова река Јужне Мораве и Моравице.

Карта 2.38. Границе рејона и виногорја Нишког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Нишки рејон обухвата територију у општинама Сокобања, Алексинац, Дољевац, града Ниша и у општини Сврљиг. 100

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја Нишки рејон заузима површину од 104.084,40 ha, где је највеће Чегарско виногорје.

Табела 2.38. Површине рејона и виногорја Нишког рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Сокобањско виногорје

8.024,83

7,71

10,84

Алексиначко виногорје

17.280,47

16,60

23,34

Житковачко виногорје

14.958,23

14,37

20,21

Чегарско виногорје

20.664,87

19,85

27,92

Кутинско виногорје

7.243,44

6,96

9.79

Сврљишко виногорје

5.851,28

5,62

7,90

74.023,12

71,11

100,00

Укупно Нишки рејон, укупна површина (ha)

104.084,40

Површине под виноградима

Графикон 2.38.

На основу Пописа 2012, у Нишком рејону налази се 1311,85 ha винограда (око 1246,82 ha родних винограда, односно 95,04%), од чега је 246,99 ha са стоним сортама и 1064,86 ha са винским сортама.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Нишким рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Сокобања

Сврљиг

Дољевац

Град Ниш

Алексинац 0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

101

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори У табели 2.39. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Aлексинцу, Нишу, Сокобањи и РЦ Ниш. Станица

Табела 2.39. Биоклиматски индекси за Нишки рејон

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

Aлексинац

17.6

1676.4

1375.3

2220.7

11.0

141.5

Ниш

17.8

1713.8

1390.4

2259.7

11.3

РЦ Ниш

15.0

1208.8

1049.6

1572.6

Сокобања

16.2

1415.9

1228.6

1993.7

N35

N15

3.2

6.0

1.3

138.0

3.6

7.7

1.2

10.8

217.6

6.4

0.5

1.6

9.5

180.3

7.3

3.2

2.3

Карта 2.39. Винклеров индекс Нишког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

102

N0

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући тип земљишта овог рејона је вертисол, а заступљени су и флувисол и еутрични камбисол, док у мањој мери и хумофлувисол и семиглеј, калкокамбисол и калкомеланосол, лувисол и земљишта у лесивирању, псеудоглеј и колувијум, као и остала земљишта.

Карта 2.40. Типови земљишта Нишког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 43°41’ географске ширине на северу до 43°13’ географске ширине на југу. 103

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 150 m до 700 m, али се предели где се простиру виногорја и где су виногради углавном налазе на надморским висинама од 200 m до 450 m.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

104

Карта 2.41. Надморска висина Нишког рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном карактеришу умерено стрми до благи нагиби терена на којима су виногради, мада се виногради у Чегарском и Сврљишком рејону често налазе на брдима и узвишеним заравнима.

Карта 2.42. Нагиб терена Нишког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

105

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон одликују различите експозиције терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

106

Карта 2.43. Експозиција терена Нишког рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике Овај рејон карактеришу планина Озрен (1178 m) са северозападне стране, Сврљишке планине (1334 m) са југоисточне стране и Сува планина (1810 m), које припадају Карпатским планинама, док се планина Јастребац (1491 m) налази са западне стране централног дела овог рејона и припада Родопским планинама. Венци и падине Карпатских и Родопских планина, као и брдовити терени који су заступљени више у источном и југоисточном делу рејона, орографски карактеришу овај рејон. Терени на приобаљу Јужне Мораве и Нишаве су благо брдовити и равни (поред река). Пејзаж Рејон припада брдско-планинском појасу. Централним делом рејона протиче Јужна Морава, а као део Јужноморавске долине налази се Нишка котлина, која почиње на истоку од Сићевачке клисуре, док на западу сраста са Моравском котлином. Јужним делом рејона протиче река Нишава. Дуж ових река налазе се претежно влажне и поплавне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др., а у непосредној близини парцеле са ратарским и повртарским културама, као и насеља. На брдовитијем делу рејона пејзаже карактеришу и мали воћњаци и умерено разуђена насеља. Северни део рејона чини Сокобањска котлина са шумама храста цера, сладуна и др., а пејзаже чине и мешовите ратарске и воћарске културе, као и Бованска клисура. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 8.415 газдинстава поседује винограде, што чини свега 33,15% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима, налазе се у општинама града Ниша.

107

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА У Нишком рејону налазе се следећа виногорја: Сокобањско, Алексиначко, Житковачко, Чегарско, Кутинско и Сврљишко виногорје.

СОКОБАЊСКО ВИНОГОРЈE Простирање Сокобањско виногорје налази се на североисточној страни рејона и обухвата Сокобањску котлинско-брдску област. Обухваћене катастарске општине Ово виногорје обухвата делове катастарских општина Јошаница, Врмџа, Мужинац, Шарбановац, Бели Поток, Сокобања, Николинац, Блендија, Дуго Поље, Богдинац, Читлук, Трговиште, Жучковац, Ресник, Трубаревац, ­Врбовац и Рујевица. Статистички подаци У виногорју се налази 51,41 ha винограда, од чега 83,6% представљају ­виногради са винским сортама. Производњом грожђа бави се 501 ­газдинство, на просечној површини од 10,2 ара.

АЛЕКСИНАЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Алексиначко виногорје обухвата терене са десне стране Јужне Мораве, између аутопута и планинских предела источно од Алексинца. Обухваћене катастарске општине Алексиначко виногорје обухвата делове катастарских општина ­Мозгово, ­Бован, Вукашиновац, Делиград, Јасење, Рутевац, Ћићина, ­Бобовиште, ­Суботинац, Краљево, Алексинац ван варош, Вакуп, Алексинац варош, ­Пруговац, Алексиначки Бујмир, Глоговица, Станци, Липовац, Горњи Крупац, Преконози, Рсовац, Дражевац и Катун, као и катастарске општине ­Брадарац, Доњи Крупац, Бели Брег и Добрујевац. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 118,95 ha винограда, а производњом грожђа бави се 931 газдинство. Просечна површина винограда по газдинству ­износи 12,8 ари. 109

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ЖИТКОВАЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Житковачко виногорје обухвата терене са леве стране Јужне Мораве, између пруге Београд–Ниш и обронака Јастрепца и општине Крушевац. Обухваћене катастарске општине Житковачко виногорје обухвата делове катастарских општина Доњи Љубеш, Срезовац, Горњи Љубеш, Корман, Породин, Кулина, Чукуровац, Честа, Врћеновица, Лоћика, Копривница, Банковац, Тешица, Лужане, Нозрина, Моравац, Житковац, Прћиловица, Доњи Адровац и Трњане, као и катастарске општине Доња Пешчаница, Горња Пешчаница, Гредетин, Радевце, Јаковље, Љуптен, Каменица, Лознац, Шурић, Мали Дреновац, Горње Сухотно, Крушје, Горњи Адровац, Доње Сухотно, Беља, Стублина. Статистички подаци Виногорје има 109,58 ha винограда. Стоне сорте се гаје на нешто више од 68% површина под виноградима. Виноградарством се бави 818 газдинстава, на просечној површини од 13,4 ара.

ЧЕГАРСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Чегарско виногорје обухвата терене у доњем сливу реке Нишаве, и то брдске терене са десне стране. Обухваћене катастарске општине Чегарско виногорје обухвата делове катастарских општина Горња Трнава, Миљковац, Берчинац, Паљина, Горња Топоница, Вртиште, Рујник, Чамурлија, Трупале, Поповац, Доњи Комрен, Горњи Комрен, Хум, Бреница, Каменица, Доња Врежина, Кнез Село, Горња Врежина, Јасеновик, Малча, Ореовац, Врело, Пасјача, Сићево, Просек-Манас тир, Острвица, Куновица, Равни До, Јелашница, Нишка бања, Прва Кутина, Радикина бара, Раутово, Чукљеник и Куновица, као и катастарске општине Врело, Кравље, Палиграце, Веле Поље и Доњи Матејевац I. Статистички подаци Према броју виноградара и површина под виновом лозом, Чегарско виногорје је најзначајније виногорје у оквиру Нишког рејона. На укупно 527 ha виноградарством се бави 2.539 газдинстава. Винске сорте се гаје на готово 90% површина. Просечна површина винограда коју обрађује једно газдинство износи 20,7 ари. Виноградарством се бави 61% пољопривредних газдинстава виногорја. 110

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

КУТИНСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Кутинско виногорје обухвата виноградарске терене који се налазе са јужне стране и у непосредној близини града Ниша. Обухваћене катастарске општине Кутинско виногорје обухвата делове катастарских општина Ниш „Бубањ“, Паси Пољана, Ниш „Ћеле Кула“, Суви до, Нишка бања, Прва Кутина, Вукманово, Бербатово, Доње Власе, Перутина, Кнежица, Малошиште, Белотинац, као и катастарске општине Габровац и Ћурлина. Статистички подаци Виногорје има 128,02 ha винограда, од чега се винске сорте гаје на 79,23 ha. Виноградарством се баве 942 газдинства, односно 54,2% свих пољопривредних газдинстава.

СВРЉИШКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Сврљишко виногорје се налази на северозападним обронцима Сврљишких планина, у котлини око Сврљига (у средишњем делу општине). Обухваћене катастарске општине Сврљишко виногорје обухвата делове катастарских општина Сливје, Лалинац, Плужина, Нишевац, Грбавче, Преконога, Шљивовик, Сврљиг, Ђуринац, Рибаре, као и катастарску општину Мерџелат. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се свега 28,31 ha винограда, претежно винских сорти. Виноградарством се бави 140 газдинстава, на просечној површини од 20 ари.

111

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

Чегарско виногорје

112

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Карта 2.44. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Нишког рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Сокобањско Алексиначко Житковачко Сврљишко Чегарско Кутинско

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

25381

8415

1.311,85

1.064,86

246,99

Сокобаљско виногорје

2107

501

51,41

43,07

8,34

Алексиначко виногорје

2966

931

118,95

85,23

33,72

Житковачко виногорје

3289

818

109,58

75,01

34,57

Чегарско виногорје

4235

2587

534,02

476,44

57,45

Кутинско виногорје

1735

942

128,02

79,23

48,79

Сврљишко виногорје

1290

140

28,31

23,23

5,08

Назив рејона / виногорјa

2.6.

Нишки рејон

Области које обухватају Нишки рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

113

7

НИШАВСКИ РЕЈОН У ОКВИРУ НИШАВСКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ТРИ ВИНОГОРЈА: 1. БЕЛОПАЛАНАЧКО, 2. ПИРОТСКО И 3. БАБУШНИЧКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Нишавски рејон обухвата виноградарске терене који се налазе у ужој котлини средњег слива реке Нишаве.

Карта 2.45. Границе рејона и виногорја Нишавског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Нишавски рејон обухвата територију у општинама Бела Паланка, Пирот, Димитровград и Бабушница. 116

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја

Табела 2.45.

Нишавски рејон заузима површину од 49.333,88 ha, где је највеће Пиротско виногорје.

Површине рејона и виногорја Нишавског рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје ha Белопаланачко виногорје Пиротско виногорје Бабушничко виногорје Укупно

% (рејон)

% (виногорје)

8.916,98

18,07

27,68

19.524,20

39,58

60,63

3.763,17

7,63

11,69

32.204,35

65,28

100,00

Нишавски рејон, укупна површина (ha)

49.333,88

Површине под виноградима

Графикон 2.45.

Према Попису 2012, у Нишавском рејону налази се 470,88 ha винограда (око 461,19 ha родних винограда, односно 97,94%), од чега је 37,78 ha са стоним сортама и 433,1 ha са винским сортама.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Нишавским рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha)

Пирот

Димитровград

Бела Паланка

Бабушница

0

50

100

150

200

250

300

350

400

117

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 2.46.

У табели 2.46. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Бабушници, Белој Паланци, Димитровграду и Пироту. Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

Биоклиматски индекси за Нишавски рејон DI

N0

N35

N15

Бабушница

16.0

1363.7

1197.9

1952.6

9.0

189.2

7.9

4.2

4.1

Бела Паланка

17.2

1596.1

1334.9

2187.6

10.3

163.2

5.2

6.8

2.0

Димитровград

16.0

1357.3

1200.3

1935.1

9.3

195.7

7.7

2.1

2.4

Пирот

16.5

1464.9

1264.2

2042.2

9.7

170.1

6.9

4.1

2.0

Карта 2.46. Винклеров индекс Нишавског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

118

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући типови земљишта овог рејона су вертисол и флувисол, а у мањој мери су заступљени рендзина, сирозем и литосол на карбонатним супстратима, еутрични камбисол, калкомеланосол, сирозем, литосол на кречњаку, лувисол и земљишта у лесивирању, колувијум, као и псеудоглеј и остала земљишта.

Карта 2.47. Типови земљишта Нишавског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 43°18’ географске ширине на северу до 42°58’ географске ширине на југу. 119

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 250 m до 800 m, али су предели где се простиру виногорја и где се налазе виногради углавном на надморским висинама од 320 m до 550 m.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

120

Карта 2.48. Надморска висина Нишавског рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном одликују стрми, умерено стрми до благи нагиби терена на којима се налазе виногради.

Карта 2.49. Нагиб терена Нишавског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

121

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон карактеришу различите експозиције терена, преовлађују јужне и северне експозиције, али су виногради углавном смештени на јужним и југоисточним експозицијама.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

122

Карта 2.50. Експозиција терена Нишавског рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике Oрографске карактеристике овог рејона дају Сврљишке планине (1334 m), које се простиру са северне стране, а са североисточне стране планина Видлич (1413 m). Влашка планина (1443 m) простире се са јужне стране, а са југозападне стране Сува планина (1809 m), и оне припадају Балканским планинама. Централни део рејона карактерише нижа планина Белава (946 m). Венци и падине ових планина, као и брдовити терени који су више заступљени у централном и јужном делу рејона, као и у Бабушничком виногорју, испресецани коритима река, орографски карактеришу овај рејон. У котлини реке Нишаве простиру се равни и благо брдовити терени. Пејзаж Овај рејон се простире у ужој котлини средњег слива реке Нишаве, у брежуљкастом појасу где су претежно заступљене шуме храста цера, сладуна и др., и нижем брдском појасу букових шума. Главне пејзажне карактеристике дају ове шуме, воћњаци и разуђена насеља која се налазе на нагибима, односно падинама планина са северне и јужне стране. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У Нишавском рејону 3.598 газдинстава поседујe винограде, што чини око 30,3% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима, налази се у општини Пирот.

123

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА У Нишавском рејону налазе се следећа виногорја: Белопаланачко, Пиротско и Бабушничко виногорје.

БЕЛОПАЛАНАЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Белопаланачко виногорје обухвата уске терене Белопаланачке котлине са једне и друге стране реке Нишаве. Обухваћене катастарске општине Белопаланачко виногорје обухвата следеће катастарске општине: Северни део: делови катастарских општина Градиште I, Долац, Крупац, Врандол, Дражево, Моклиште, Дол, Бубуровац, Клење, Љубатовица, Сињац, Враниште и Црноклиште. Јужни део: делови катастарских општина Црнче, Равни До, ­Ланиште, ­Лесковик, Тамњаница, Црвени Брег, Глоговац, Шпај, Црвена Река, ­Вргудинац, Ново Село, Мокра, Дивљана, Ореовац, Бела Паланка – ван ­варош, Бела ­Паланка – варош, Кременица, Клисура и Чифлик. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 102 ha винограда, претежно винских сорти (92%). Виноградарством се бави 1.012 газдинстава, што чини 47,7% од укупног броја пољопривредних газдинстава. Просечна површина винограда коју обрађује једно газдинство износи 10 ари. 125

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ПИРОТСКО ВИНОГОРЈE Простирање Пиротско виногорје заузима валовите и брдовите терене Пиротске котлине са једне и друге стране реке Нишаве. Обухваћене катастарске општине Пиротско виногорје обухвата следеће катастарске општине: Северни део: делови катастарских општина Црноклиште, ­Ц рвенчево, ­Куманово, Станичење, Темска, ­Сопот, Нишор, Пирот – ван варош, ­Градашница, Пирот – град, ­Б ериловац, Извор и Крупац. Јужни део: делови катастарских ­општина Понор, Блато, Мали ­Суводол, ­Костур, Велики Суводол, Гњилан, Пирот – ван варош, Станичење, ­Црвенчево, Пирот – град, Барје ­Чифлик, Расница, Држина, ­Петровац, Војнеговац, Јалботина, Суково, Горња Држина, Власи, Бански Дол, ­Планиница, Срећковац, Гојин Дол, Градиште, Чиниглавци, ­О бреновац, Жељуша, Лукавица, Градиње и ­Димитровград. Статистички подаци Са укупно 300,24 ha винограда Пиротско виногорје представља виногорје са највише винограда у оквиру Нишавског рејона. Доминирају виногради са винским сортама, који заузимају 95,7% површина под виновом лозом. Виноградарством се бави 2.051 газдинство, 47% свих газдинстава у виногорју.

БАБУШНИЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Бабушничко виногорје представља виногорје – оазу смештену у котлини источно од Суве планине. Обухваћене катастарске општине Бабушничко виногорје обухвата делове катастарских општина Братишевац, Стрижевац, Проваљеник, Доње Крњино, Извор, Калуђерово, Сурачево, Горчинце, Драгинац, Вава, Стол и Камбелевац, као и катастарске општине Бабушница и Александровац. Статистички подаци У виногорју се налази свега 1,37 ha винограда, а виноградарством се бави девет газдинстава.

126

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Карта 2.51. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Нишавског рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Белопаланачко Пиротско Бабушничко

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

11873

3598

470,88

433,10

37,78

Белопаланачко виногорје

2123

1012

102,00

83,89

18,11

Пиротско виногорје

4363

2051

300,24

287,18

13,06

Бабушничко виногорје

1152

9

1,37

1,29

0,08

Назив рејона / виногорјa

2.7.

Нишавски рејон

Области које обухватају Нишавски рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

127

8

ЛЕСКОВАЧКИ РЕЈОН У ОКВИРУ ЛЕСКОВАЧКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ЧЕТИРИ ВИНОГОРЈА: 1. БАБИЧКО, 2. ПУСТОРЕЧКО, 3. ВИНАРАЧКО И 4. ВЛАСОТИНАЧКО.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Лесковачки рејон обухвата виноградарске терене распоређене на све стране од града Лесковца, у доста ширем и разуђеном побрђу горњег слива Јужне Мораве и њених притока као што су Пуста Река, Ветерница и Власина.

Карта 2.52. Границе рејона и виногорја Лесковачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Лесковачки рејон обухвата територију у општинама Дољевац, Гаџин Хан, Лесковац, Бојник, Лебане и Власотинце. 130

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја

Табела 2.52.

Лесковачки рејон заузима површину од 112.535,80 ha, где је највеће Винарачко виногорје.

Површине рејона и виногорја Лесковачког рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Бабичко виногорје

15.949,95

14,17

19,42

Пусторечко виногорје

19.856,06

17,64

24,18

Винарачко виногорје

36.411,35

32,35

44,34

9.893,24

8,79

12,05

82.110,60

72,95

100,00

Власотиначко виногорје Укупно Лесковачки рејон, укупна површина (ha)

112.535,80

Површине под виноградима

Графикон 2.52.

На основу Пописа 2012, у Лесковачком рејону налази се 1459,27 ha винограда (око 1418,12 ha родних винограда, односно 97,18%), од чега је 176,78 ha са стоним сортама и 1282,49 ha са винским сортама.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Лесковачким рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Лесковац Лебане Дољевац Гаџин Хан Власотинце Бојник 0

100

200

300

400

500

600

700

131

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 2.53.

У табели 2.53. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Власотинцу и Лесковцу.

CI

Биоклиматски индекси за Лесковачки рејон

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

DI

Лесковац

17.0

1548.4

1312.1

2143.8

9.9

153.8

Власотинце

17.7

1703.0

1387.2

2244.6

11.4

185.5

Карта 2.53. Винклеров индекс Лесковачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

132

N0

N35

N15

6.8

5.8

3.1

1.9

7.7

1.7

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући типови земљишта овог рејона су еутрични камбисол, флувисол, вертисол, а заступљени су, у мањој мери, и остали типови земљишта.

Карта 2.54. Типови земљишта Лесковачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 43°14’ географске ширине на северу до 42°51’ географске ширине на југу. 133

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 250 m до 450 m, али се предели где се простиру виногорја и где су виногради углавном налазе на надморским висинама од 250 m до 400 m. Надморска висина постепено опада од обода ка центру рејона.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

134

Карта 2.55. Надморска висина Лесковачког рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном карактеришу умерено стрми до благи нагиби терена на којима се налазе виногради. Нагиб терена се постепено смањује од обода ка центру рејона.

Карта 2.56. Нагиб терена Лесковачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

135

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон одликују различите експозиције терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама, као и на врховима брда и узвишеним заравнима.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

136

Карта 2.57. Експозиција терена Лесковачког рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике Орографске односно рељефне карактеристике овог рејона чине планина Селичевица (903 m), која се налази са северне стране, и Бабичка гора (1057 m) и Сува планина (1809 m), које се налазе са североисточне стране. Планина Чемерник (1638 m) смештена је на југоисточној страни, планина Кукавица (1442 m) на јужној, а са запада се простире планина Радан (1409 m). Све ове планине припадају Родопским планинама, осим Суве планине, која припада Балканским планинама. Венци и падине ових планина, као и брдовити терени који су заступљени на крајњем западу рејона, североисточном и југоисточном делу рејона, испресецани речним коритима, орографски карактеришу овај рејон. Централни део рејона углавном је благо брдовит, али има и равних терена. Пејзаж Овај рејон обухвата Лесковачку котлину, кроз коју протиче река Јужна Морава са својим притокама Пуста река, Јабланица, Ветерница и Власина. Oко речних корита налазе се претежно влажне и поплавне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе и др., док осталим брдским деловима рејона преовлађују шуме храста, цера и сладуна и др. У североисточном делу налази се и нижи потпојас претежно горске букове шуме на обронцима Суве планине. У овом рејону карактеристике пејзажа дају и воћњаци који су углавном распоређени на брдским деловима, а у равничарским деловима су насеља и земљиште на коме се често налазе повртарске културе са пластеницима. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 10.863 газдинства поседује винограде, што чини око 33,6% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима, налази се у општини Лесковац.

137

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА У Лесковачком рејону налазе се следећа виногорја: Бабичко, Пусторечко, Винарачко и Власотиначко.

БАБИЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Бабичко виногорје обухвата виноградарске терене на обронцима Селичевице и Бабичке горе, са десне стране Јужне Мораве. Обухваћене катастарске општине Бабичко виногорје обухвата делове катастарских општина Клисура, ­Чечина, Русна, Дукат, Горњи Барбеш, Виландрица, Гркиња, Тасковићи, Гаџин Хан, Марина Кутина, Горње Власе, Доњи Барбеш, Топоница, Ново Село, ­Бабичко, Горња Локошница, Црковница, Дрћевац, Јашуња, Горња Купиновица, Јарсеново, Ступница, Орашац, Велика Биљаница, Јелашница, Грајевце, Злокућане и Грданица, као и катастарске општине Смрдан, Горња Слатина и Доња Слатина. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 195,75 ha винограда. Доминирају винске сорте (94% свих винограда). Виноградарством се бави 1.571 газдинство, што чини 54,2% свих пољопривредних газдинстава у виногорју. Просечна површина винограда коју обрађује једно газдинство је 12,5 ари.

ПУСТОРЕЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Пусторечко виногорје се налази на побрђу са леве и десне стране Пусте реке. Обухваћене катастарске општине Пусторечко виногорје обухвата делове катастарских општина ­Шарлинце, Међа, Доње Бријање, Горње Бријање, Косанчић, Стубла, Лапотинце, ­Зелетово, Бојник, Брестовац, Драговац, Придворица, Ђинђуша, Лапотинце, као и катастарске општине Обилић, Ћуковац, Граница, Плавце, ­Зоровац, Црквице, Доње Коњувце, Горње Коњувце, Дубрава, Вујаново, Оране, ­Лозане, Турјане, Речица, Савинац, Мијајлица, Каменица, Мрвеш, Нова ­Топола, Кацабаћ II и Славник. Статистички подаци Ово је виногорје са најмање винограда и виноградара у Лесковачком рејону. Виногради се гаје на 77,92 ha, у оквиру 711 газдинстава. Просечна површина винограда по газдинству је 10,9 ари. 139

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВИНАРАЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Винарачко виногорје је пространо виногорје на побрђу у централном и југозападном делу рејона. Обухваћене катастарске општине Винарачко виногорје обухвата делове катастарских општина Кутлеш, Липовица, Чекмин, Печењевце, Живково, Прибој, Залужње, Винарце, Лебане, Бачевина, Свињарица, Кривача, Мирошевце, Тодоровце, Бунуша, Радоњица, Стројковце, Паликућа, Горња Јајина, Доња Јајина, Лесковац, Рударе, Доњи Буниброд, Горњи Буниброд, Губеревац, Доње Стопање, Горње Стопање, Свирце, Турековац, Велика Грабовница, Ћеновац, Доње Трњане, Горње Трњане, Горње Синковце, Доње Синковце, Пертате, Велика Копашница, Цекавица, Валасе, Тогочевце, Мала Копашница и Ораовица, као и катастарске општине Каштавар, Подримце, Душаново, Петровац, Белановце, Миланово, Карађорђевац, Кукуловце, Мало Војиловце, Бошњаце, Лугаре, Ждеглово, Коњино, Ново Село, Секицол, Штулац, Прекопчелица, Велико Војиловце, Доње Врановце, Дрводеља, Тогочевце, Кукуловце, Шишинце, Мала Грабовница, Загужане и Зољево. Статистички подаци По броју виноградара, Винарачко виногорје је највеће у Лесковачком рејону. Виноградарством се баве 2.092 газдинства, на укупној површини од 397,08 ha. Просечна површина винограда по газдинству је 19 ари.

ВЛАСОТИНАЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Власотиначко виногорје заузима брдовите терене са десне стране Јужне Мораве и са обе стране реке Власине. Обухваћене катастарске општине Власотиначко виногорје обухвата делове ­катастарских општина ­Градашница, Липовица, Манојловце, Доње Крајинце, Горње Крајинце, Стајковце, ­Конопница, Скрапеж, Шишаве, Доња Ломница, Горња Ломница, Црна Бара, Црнатово, Крушевица, Бољаре, ­Власотинце ван варош, Власотинце варош, Јастребац, ­Дадинце, Градиште, Ковачева Бара, Сејаница, Дедина Бара, Бојшина, Грделица, Козаре, Орашје, Ладовица, Прилепац, ­Губеревац, ­Добротин, Грделица село, Грделица варош, као и катастарску општину Рајино Поље. Статистички подаци У оквиру Лесковачког рејона, ово је виногорје са највише винограда. У виногорју се налази 446,03 ha под виновом лозом. Доминирају винске сорте (93,6%). Виноградарством се бави 2.595 пољопривредних газдинстава, готово 62% свих пољопривредних газдинстава виногорја.

140

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Карта 2.58. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Лесковачког рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Бабичко Пусторечко

Власотиначко Винарачко

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

32347

10863

1.459,27

1.282,49

176,78

Бабичко виногорје

2899

1571

195,79

184,40

11,39

Пусторечко виногорје

3160

711

77,92

72,31

5,61

Винарачко виногорје

8470

2902

397,08

331,04

66,04

Власотиначко виногорје

4214

2595

446,03

417,57

28,46

Назив рејона / виногорјa

2.8.

Лесковачки рејон

Области које обухватају Лесковачки рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

141

9

ВРАЊСКИ РЕЈОН У ОКВИРУ ВРАЊСКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ТРИ ВИНОГОРЈА: 1. СУРДУЛИЧКО, 2. ВРТОГОШКО И 3. БУШТРАЊСКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Врањски рејон обухвата терене Врањанске долине око Јужне Мораве.

Карта 2.59. Границе рејона и виногорја Врањског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Врањски рејон обухвата територију у општинама Владичин Хан, Сурдулица, Врање, Бујановац и Прешево. 144

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја

Табела 2.59.

Врањски рејон заузима површину од 57.801,82 ha, где је највеће Вртогошко виногорје.

Површине рејона и виногорја Врањског рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Сурдуличко виногорје

4.417,74

7,64

12,11

Вртогошко виногорје

19.059,95

32,97

52,25

Буштрањско виногорје

12.998,77

22,49

35,64

36.476,46

63,1

100,00

Укупно Врањски рејон, укупна површина (ha)

57.801,82

Површине под виноградима

Графикон 2.59.

Према Попису 2012, у Врањском рејону налази се 421,31 ha винограда (око 409,58 ha родних винограда, односно 97,22%), од чега је 103,58 ha са стоним сортама и 317,73 ha са винским сортама.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Врањским рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Сурдулица Прешево Град Врање Владичин Хан Бујановац 0

50

100

150

200

250

300

145

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 2.60.

У табели 2.60. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Бујановцу, Врању и Прешеву.

CI

Биоклиматски индекси за Врањског рејона

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

DI

Бујановац

16.4

1432.1

1242.9

2056.2

9.0

163.8

Врањe

16.8

1512.1

1290.3

2064.1

10.4

Прешево

16.8

1511.4

1270.8

2018.6

11.0

N35

N15

7.8

3.9

2.5

154.0

4.7

3.3

1.4

152.9

3.1

2.3

1.0

Карта 2.60. Винклеров индекс Врањског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

146

N0

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући типови земљишта овог рејона су вертисол и ранкер, сирозем, литосол на граниту, гранодиориту и кварцлатиту, а заступљени су, у мањој мери, и флувисол, еутрични камбисол, флувисол и остала земљишта.

Карта 2.61. Типови земљишта Врањског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 42°35’ географске ширине на северу до 42°13’ географске ширине на југу. 147

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 390 m до 780 m, али се предели где се простиру виногорја и где су виногради углавном налазе на надморским висинама од 420 m до 650 m. Надморска висина рејона се постепено смањује од обода ка централном делу рејона.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

148

Карта 2.62. Надморска висина Врањског рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном одликују умерено стрми до благи нагиби терена на којима се налазе виногради.

Карта 2.63. Нагиб терена Врањског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

149

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон карактеришу различите експозиције терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

150

Карта 2.64. Експозиција терена Врањског рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике Орографске односно рељефне карактеристике овог рејона чини планина Рујан (696 m), која се налази са јужне стране рејона, али рејон карактеришу нагиби и завршеци планина који се простиру углавном са западне и источне стране и завршавају се равним теренима поред реке Јужне Мораве. Пејзаж У Врањском рејону истичу се Врањско Поморавље и Врањскобујановачка котлина. Врањску котлину чине два дела: котлинско ободно побрђе и долински део Јужне Мораве са њеним притокама. Врањскобујановачка котлина представља низијски котлински простор, где су заступљене претежно влажне и поплавне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др. Са северне стране налази се Грделичка клисура, која представља најизразитију планинску област у току реке Јужне Мораве. У овој области постоје претежно шуме храста цера, сладуна и др. У југоисточном делу рејона налази се и планински појас углавном горских букових шума. Све ово, уз мале и ситне воћњаке и парцеле под ратарским културама, даје пејзажне карактеристике овом рејону. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У Врањском рејону 2.613 газдинстава поседује винограде, што чини око 11,79% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима, налази се у општинама града Врања.

151

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА У Врањском рејону налазе се следећа виногорја: Сурдуличко, Вртогошко и Буштрањско виногорје.

СУРДУЛИЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Сурдуличко виногорје смештено је на северу и представља физички одвојено виногорје – оазу у котлини између реке Јужне Мораве и Сурдулице. Обухваћене катастарске општине Сурдуличко виногорје обухвата делове катастарских општина Владичин Хан, Прекодолце, Житорађа, Загужање, Сурдулица, Доње Романовце, ­Масурица, Сувојница, Дугојница, Биновце, Дегутинце, Грамађе, Јелашница, као и ­катастарске општине Калабовце и Алакинце. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се свега 3,18 ha, а виноградарством се баве 62 пољопривредна газдинства.

ВРТОГОШКО ВИНОГОРЈE Простирање Вртогошко виногорје налази се у централном делу рејона, са обе стране у односу на Јужну Мораву, и има два дела, западни и источни. Обухваћене катастарске општине Вртогошко виногорје обухвата следеће катастарске општине: Западни део: делови катастарских општина Моштаница, Мазараћ, ­Струганица, Клашњице, Бресница, Ранутовац, Мечковац, Суви Дол, Врање град, Врање II, Катун, Содерце, Рибинце, Доњи Нерадовац, Дубница, Миливојце, Бели Брег, Павловац, Горњи Вртогош, Давидовац, Карадник, Српска Кућа, ­Раковац, Лопардинце, Бујановац, Велики Трновац и Турија и катастарске општине ­Бунушевце, Горњи Нерадовац, Стропско и Доњи ­Вртогош. Источни део: делови катастарских општина Корбевац, Бујковац, Врањска Бања, Кумарево, Топлац, Ћуковац, Дулан, Тибужде, Златокоп, Доње Требешиње, Преображење, Доња Отуља, Ратаје II, Александровац, Доње Жапско, Горње Жапско, Миланово, Буљесовце, Буштрање, ­Кршевица, ­Клиновац, Трејак, Куштица, Спанчевац, Брњаре и Мало Буштрање и ­катастарске општине Кленике и Петка. Статистички подаци У оквиру Врањског рејона, ово је највеће виногорје. У њему се налази 308,41 ha винограда, односно 73% винограда целог рејона. Винске сорте се гаје на 75,3% површина под виновом лозом. Виноградарством се бави 1.891 пољопривредно газдинство, на просечној површини од 16,3 ара. 153

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

БУШТРАЊСКО ВИНОГОРЈE Простирање Буштрањско виногорје се налази у централном делу рејона, на ширем подручју Прешевске котлине, и састоји се из два дела, западног и источног. Обухваћене катастарске општине Буштрањско виногорје обухвата следеће катастарске општине: Западни део: делови катастарских општина Кончуљ, Лучане, ­Осларе, ­Несалце, Грамада, ­Летовица, Рајинце, Црнотинце, Доња Шушаја, Букаревац I, Ораовица, ­Прешево, Норча, Трнава, Миратовац и ­катастарска општина Цакановац. Источни део: делови катастарских општина Левосоје, Божињевац I, Бујановац, Жужељица, Љиљанце, Жбевац, Боровац, Самољица, Неговац, Биљача, Братоселце, Буштрање, Рељан, Големи Дол, Алиђерце, Стрезовце, Миратовац и Славујевац. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 61,66 ha винограда претежно стоних сорти (77% од укупних површина под виновом лозом). Виноградарством се бави 356 газдинстава, на просечној површини од 17,3 ара.

154

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Карта 2.65. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Врањског рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Сурдуличко Вртогошко

0

25

50 km

Укупан број газдинстава

Број газдинстава са виноградима

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

Буштрањско

22159

2613

421,31

317,73

103,58

Сурдуличко виногорје

2193

62

3,18

1,93

1,25

Вртогошко виногорје

6849

1891

308,41

232,22

76,19

Буштрањско виногорје

5423

356

61,66

47,47

14,19

Назив рејона / виногорјa

2.9.

Врањски рејон

Области које обухватају Врањски рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

155

10

ЧАЧАНСКО-КРАЉЕВАЧКИ РЕЈОН У ОКВИРУ ЧАЧАНСКО-КРАЉЕВАЧКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ТРИ ВИНОГОРЈА: 1. ЉУБИЋКО, 2. ЈЕЛИЧКО И 3. ИБАРСКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Чачанско-краљевачки рејон обухвата Чачанску котлину са једне и друге стране Западне Мораве, као и мање локације у долини реке Ибар.

Карта 2.66. Границе рејона и виногорја Чачанско-краљевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Чачанско-краљевачки рејон обухвата територију у општини Чачак, а врло мало и у општинама Горњи Милановац, Краљево и Рашка. 158

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја

Табела 2.66.

Чачанско-краљевачки рејон (без малих оаза, односно Ибарског виногорја) заузима површину од 55.199,06 ha, где је највеће Јеличко виногорје.

Површине рејона и виногорја (Љубичког и Јеличког) Чачанско-краљевачког рејона Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

Љубићко виногорје

16.144,72

29,25

Јеличко виногорје

25.725,59

46,61

Чачанско-краљевачки рејон, површина (ha) без оаза

55.199,06

Површине под виноградима Графикон 2.66.

На основу Пописа 2012, у Чачанскокраљевачком рејону налази се 64,88 ha винограда (око 60,19 ha родних винограда, oдносно 92,77%), од чега је 20,64 ha са стоним сортама и 44,24 ha са винским сортама.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Чачанско-краљевачким рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha)

Чачак

Рашка

Краљево

Горњи Милановац

0

5

10

15

20

25

30

159

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

Карта 2.67.

Карта 2.68.

Оаза Шарани

Oаза Жича

Карта 2.69. Oаза Рашка/Казновиће

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

160

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Климатски фактори Табела 2.67.

У табели 2.67. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Врњачкој Бањи и Краљеву.

Станица

Биоклиматски индекси за Чачанско-краљевачки рејон

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

Врњачка Бања

16.8

1523.2

1292.4

2064.3

10.7

235.8

Краљево

17.1

1575.6

1327.8

2108.4

10.8

220.5

N0

N35

N15

4.2

4.3

1.9

4.1

3.4

1.7

Карта 2.70. Винклеров индекс Чачанско-краљевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

161

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Земљишни услови Преовлађујући типови земљишта овог рејона су вертисол и псеудоглеј, а заступљени су, у мањој мери, и флувисол, хумофлувисол и семиглеј, еутрични камбисол и остала земљишта.

Карта 2.71. Типови земљишта Чачанско-краљевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 43°58’ географске ширине на северу до 43°44’ географске ширине на југу. 162

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 200 m до 400 m, али се предели где се налазе виногорја и где су смештени виногради углавном налазе на надморским висинама од 250 m до 350 m. Надморска висина се постепено смањује од истока, запада и севера ка центру и југу рејона, односно ка унутрашњости главног дела рејона.

Карта 2.72. Надморска висина Чачанско-краљевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

163

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Нагиб терена Овај рејон углавном одликују умерено стрми до благи нагиби терена на којима се налазе виногради, а нагиби се смањују када се иде ка унутрашњости рејона.

Карта 2.73. Нагиб терена Чачанско-краљевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

164

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Експозиција терена Рејон карактеришу различите експозиције терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Карта 2.74. Експозиција терена Чачанско-краљевачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

165

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Орографске карактеристике Орографске карактеристике овог рејона чине две ниже планине, Овчар (985 m) и Каблар (889 m), које се налазе на северозападном делу рејона, а на јужној страни налази се планина Јелица (929 m), чије североисточне падине чине највећи део Јеличког виногорја. Венци и падине ових Динарских планина, као и брдовити терени који су више заступљени у северном, западном и источном делу рејона, раздвојени долином реке Западне Мораве, орографски карактеришу овај рејон. Јужни и централни део рејона је углавном благо брдовит и са равнијим теренима. Осим овога, падине поред реке Ибар карактеришу орографске карактеристике Ибарског виногорја. Пејзаж Са западне стране рејона налази се Овчарско-Кабларска клисура. Кроз рејон протиче река Западна Морава, а код оазе Жича и Рашка / Казновиће са западне стране и река Ибар. Рејон се простире у брежуљкасто-брдском појасу, са шумама храста цера, сладуна, букве и др. Око речних корита преовлађују шуме храста лужњака, јасена, јове, тополе и др. Бројни воћњаци на брдовитим пределима, нарочито са коштичавим врстама воћака, и парцеле са ратарским културама дају пејзажне карактеристике овом рејону. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У Чачанско-краљевачком рејону 397 газдинстава поседујe винограде, што чини свега 1,24 % од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима, налази се у општини Чачак.

166

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА У Чачанско-краљевачком рејону налазе се следећа виногорја: Љубићко, Јеличко и Ибарско виногорје.

ЉУБИЋКО ВИНОГОРЈE Простирање Љубићко виногорје представља северни и источни обод Чачанске котлине и обухвата падине дуж долине Западне Мораве, као и оазу Шарани, која обухвата део северно од Љубићког виногорја, у близини Горњег Милановца. Обухваћене катастарске општине Љубићко виногорје обухвата делове катастарских општина: Видова, Пријевор, Трбушани, Миоковци, Горња Горевница, Милићевци, Брђани, ­Прислоница, Љубић, Коњевићи, Прељина, Станчићи, Мојсиње, Доња ­Горевница, Мрчајевци, Остра и Горња Трепча, као и катастарске општине Вранићи, Соколићи, Раковац, Бресница, Тавник, Лађевци, Цветке, Милочај и Бечањ. Оаза Шарани обухвата делове катастарских општина Шарани и Семедраж. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 10,10 ha винограда претежно винских сорти (7,72 ha). Виноградарством се баве 62 газдинства, на просечној површини од 16,3 ара.

ЈЕЛИЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Јеличко виногорје обухвата источни обод Чачанске котлине, односно источне падине планине Јелице. Обухваћене катастарске општине Јеличко виногорје обухвата делове катастарских општина Придворица, Јездина, Чачак, Лозница, Трнава, Бањица, Вапа, Заблаће, Кукићи, Рајац, Премећа, Мршинци, Петница, Горичани, Лазац, Мрсаћ, као и ­катастарске општине Паковраће, Риђаге, Парменац, Бељина, Кулиновци, Виљуша, Јежевица, Липница, Слатина, Жаочани, Качулице и Самаила. Статистички подаци Иако је ово највеће виногорје у рејону, у њему се налази свега 17,25 ha винограда. Производњом грожђа баве се 152 газдинства, на просечној ­површини од 11,3 ара.

ИБАРСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Ибарско виногорје сачињавају две оазе (Жича и Рашка / Казновиће) које се налазе у долини реке Ибар. Обухваћене катастарске општине Оаза Жича се простире на деловима катастарских општина Готовац, Крушевица, Ковачи, Краљево (до десне обале реке Ибар) и Рибница. Оаза Рашка (Казновићи) налази се на делу катастарске општине Казновиће. Статистички подаци Виноградарством се бави шест газдинстава, на укупној површини од 0,68 ha.

167

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС ВИНОРОДНЕ АТЛАС СРБИЈЕ Карта 2.75. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Чачанско-краљевачког рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Љубићко Јеличко

Ибарско

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

31935

397

64,88

44,24

20,64

Љубићко виногорје

6531

62

10,10

7,72

2,38

Јеличко виногорје

4875

152

17,25

11,67

5,58

Ибарско виногорје

795

6

0,68

0,29

0,39

Назив рејона / виногорјa

2.10.

Чачанско-краљевачки рејон

Области које обухватају Чачанско-краљевачки рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

168

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

169

11

РЕЈОН ТРИ МОРАВЕ У ОКВИРУ РЕЈОНА ТРИ МОРАВЕ НАЛАЗЕ СЕ ДЕВЕТ ВИНОГОРЈА: 1. ПАРАЋИНСКО, 2. ЈАГОДИНСКО, 3. ЈОВАЧКО, 4. ЛЕВАЧКО, 5. ТЕМНИЋКО, 6. ТРСТЕНИЧКО, 7. КРУШЕВАЧКО, 8. ЖУПСКО И 9. РАЖАЊСКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Рејон Три Мораве налази се у централном делу Србије, у доњем сливу Западне Мораве, доњем сливу Јужне Мораве и горњем сливу Велике Мораве и њихових притока. Оивичен је планинама са западне и северне стране, и то су Гледићке планине и Бешњаја, са јужне стране планине Гоч, Жељин, Копаоник и Јастребац и са источне Бељаница, Кучајске планине, Ртањ и Озрен.

Карта 2.76. Границе рејона и виногорја рејона Три Мораве

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Рејон Три Мораве обухвата територију у општинама Трстеник, Рековац, Варварин, Јагодина, Ћуприја, Параћин, Ћићевац, Крушевац, Александровац, Ражањ, као и мале делове општина Брус и Алексинац. 172

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја

Табела 2.76.

Рејон Три Мораве заузима површину од 286.929,90 ha, где је највеће Крушевачко виногорје.

Површине рејона и виногорја рејона Три Мораве

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Параћинско виногорје

35.947,80

12,53

17,80

Јагодинско виногорје

20.706,59

7,22

10,25

Јовачко виногорје

4.258,28

1.48

2,11

Левачко виногорје

22.853,59

7,96

11,31

Темнићко виногорје

14.925,81

5,20

7,39

Трстеничко виногорје

20.711,86

7,22

10,25

Крушевачко виногорје

39.825,52

13,88

19,72

Жупско виногорје

22.067,82

7,69

10,93

Ражањско виногорје

20.680,24

7,21

10,24

201.977,51

76,39

100,00

Укупно Рејон Три Мораве, укупна површина (ha)

286.929,90

Површине под виноградима Према Попису 2012, у рејону Три Мораве налази се 7528,76 ha винограда (око 7362,45 ha родних винограда, односно 97,79%), од чега је 1367,54 ha са стоним сортама и 6161,22 ha са винским сортама.

Графикон 2.76. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним рејоном Три Мораве

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Брус Ражањ Александровац Крушевац Ћићевац Параћин Ћуприја Јагодина Варварин Рековац Трстеник 0

500

1000

1500

2000

2500

173

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 2.77.

У табели 2.77. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Александровцу, Алексинцу, Брусу, Ћуприји, Јагодини, Рековцу, Крушевцу и РЦ Крушевац. Станица

Биоклиматски индекси за Врањског рејона

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

Александровац

16.8

1520.0

1286.5

1990.5

11.0

166.3

Алексинац

17.6

1676.4

1375.3

2220.7

11.0

Брус

15.3

1232.8

1113.3

1857.4

Ћуприја

17.0

1553.3

1309.8

Јагодина

17.6

1680.6

РЦ Крушевац

17.1

Рековац Крушевац

N0

N35

N15

2.7

1.5

2.0

141.5

3.2

6.0

1.3

8.1

203.7

12.9

3.0

4.5

2140.5

10.1

183.9

7.9

5.9

2.5

1376.1

2229.0

11.0

149.2

3.3

6.3

1.9

1571.5

1324.7

2130.0

10.4

173.5

5.5

4.9

2.9

16.8

1521.2

1269.4

1899.7

12.0

180.7

2.7

1.4

0.6

17.1

1571.5

1324.7

2130.0

10.4

173.5

5.5

4.9

2.9

Карта 2.77. Винклеров индекс рејона Три Мораве

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

174

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући тип земљишта овог рејона је вертисол, флувисол и еутрични камбисол, а у мањој мери заступљени су псеудоглеј, ранкер, сирозем, литосол на шкриљцима и гнајсу и остала земљишта.

Карта 2.78. Типови земљишта рејона Три Мораве

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 43°21’ географске ширине на северу до 44°07’ географске ширине на југу. 175

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 200 m до 650 m, али се предели где се простиру виногорја и где су виногради углавном налазе на надморским висинама од 200 m до 350 m, осим у Жупском виногорју, где су виногради и на већим надморским висинама.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

176

Карта 2.79. Надморска висина рејона Три Мораве

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном одликују умерено стрми до благи нагиби терена на којима се налазе виногради.

Карта 2.80. Нагиб терена Три Мораве

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

177

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон карактеришу различите експозиције терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

178

Карта 2.81. Експозиција терена рејона Три Мораве

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике Орографске односно рељефне карактеристике овог рејона чине планине Велики Јастребац (1130 m) и Мали Јастребац (946 m) са јужне стране рејона. Са западне стране налазе се Гледићке планине (922 m), Гоч (1040 m) и Жељин (1785 m), који припадају Динарским планинама. Кучајске планине (1284 m), које припадају групи Карпатско-Балканских планина, ниже планине Баба (656 m), Смољинац (652 m) и Мојсињска планина (496 m), као и планина Буковик (894 m), која припада Родопским планинама, налазе се на источној страни овог рејона. У централном делу рејона је планина Јухор (773 m), која не улази у виногорја. Венци и падине свих ових планина, као и брдовити терени заступљени више у западном, југозападном и југоисточном делу рејона, испресецани речним коритима, орографски карактеришу овај рејон. Северни део рејона углавном је благо брдовит и са равнијим теренима (пре свега, у долинама Морава). Утицај великих водених површина Рејон заузима подручје oко реке Велике Мораве и близу спајања Западне и Јужне Мораве, што утиче на струјање ваздуха, које омогућава бољу обнову угљен-диоксида и брже одвијање процеса фотосинтезе, као и бољи процес опрашивања и оплодње, што свакако позитивно утиче на винову лозу Пејзаж Рејон обухвата брежуљкасто-брдски појас, где преовлађују шуме храста цера, сладуна и др. на већим надморским висинама, а налазе се и претежно горске букове шуме у нижем брдском потпојасу. Око речних корита Велике, Западне и Јужне Мораве налазе се углавном влажне и поплавне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др. У овом рејону су и мање реке Расина, Осаница, Лугомир, Каленићка река, Жупањевачка река, Белица, Пепељуша, Риљачка река, Вратарска река, Грза и Раваница. Долине ових река, предели са ратарским и повртарским културама и воћњаци дају пејзажне карактеристике овог рејона. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У рејону Три Мораве 18.129 газдинстава поседују винограде, што чини око 33,16% од укупног броја пољопривредних газдинстава oвог рејона. Највећи број виноградара налази се у општини Александровац, иако највећу површину под виноградима има општина Трстеник.

179

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

180

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА Рејон Три Мораве чине следећа виногорја: Параћинско,

Трстеничко,

Јагодинско,

Крушевачко,

Јовачко,

Жупско и

Левачко,

Ражањско виногорје.

Темнићко,

ПАРАЋИНСКО ВИНОГОРЈE Простирање Обухвата релативно велики простор побрђа са десне стране Велике Мораве – од Ћићевца на југу до границе општина Ћуприја и Деспотовац на северу. Обухваћене катастарске општине Параћинско виногорје обухвата делове катастарских општина Рајкинац, ­Дубока, Глоговац, Мали Поповић, ­Дражимировац, Крушар, Вирине, Исаково, Влашка, ­Супска, Паљане, Ћуприја – ван град, Сење, ­Стубица, Забрега, Буљане, ­П лана, Бусиловац, Дреновац, Крежбинац, ­Ратаре, Лебина, Плана, Лешје, Текија, Главица, Горња Мутница, Шалудовац и Параћин – ван варош, као и ­катастарске ­општине ­Добра Вода, Иванковац, ­Поповац, ­Батинац, Бошњане, Давидовац, Мириловац, Голубовац и Горње Видово II. Статистички подаци У виногорју се налази 224,51 ha винограда. Винске сорте учествују са 79,5% у укупном сортименту. Виноградарством се бави 1.953 газдинства, на просечној површини од 11,5 ари.

ЈАГОДИНСКО ВИНОГОРЈE Простирање Јагодинско виногорје обухвата виноградарске терене са леве стране Велике Мораве, у непосредној близини града Јагодине. Обухваћене катастарске општине Ово виногорје обухвата делове катастарских општина Милошево, ­Багрдан – село, Багрдан – варошица, Ловци, Горњи Речник, Врановац, ­Ланиште, ­Рибник, Буковче, Медојевац, Драгошевац, Коларе, Главинци, Бресје, Јагодина, Винорача, Драгоцвет, Шуљковац, Бунар, Лукар, Слатина, Врба, Белица, Мишевић, Јошанички Прњавор, Каленовац и Горње Штипље, као и катастарске општине Доње Штипље, Црнче, Сиоковац, Деоница, Међуреч, Ковачевац, Шантаровац и Топола. Статистички подаци Виноградарском производњом бави се 905 газдинстава, на укупно 206,68 ha. Доминирају винске сорте, које се гаје на 77,1% површина под виновом лозом.

181

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ЈОВАЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Јовачко виногорје се налази с леве стране Велике Мораве, јужно од Јагодине. Обухваћене катастарске општине Ово виногорје обухвата делове катастарских општина Мајур, Остриковац, Јовац, Дворица, Сињи Вир, Трешњевица, Рашевица, Поточац и Својново. Статистички подаци Јовачко виногорје има 123,39 ha винограда, од чега виногради са стоним сортама заузимају 78%. Виноградарском производњом се бави 820 газдинстава, односно 49,3% свих пољопривредних газдинстава. Просечна површина винограда по виноградарском газдинству износи 15,04 ари.

ЛЕВАЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Левачко виногорје се налази на северозападним падинама Јухора и у горњем делу слива реке Лугомир. Обухваћене катастарске општине Левачко виногорје обухвата делове катастарских ­општина Ломница, Рековац, Урсуле, ­Велика Крушевица, Сиљевица, Богалинац, Жупањевац, ­Сибница, Калудра, ­Превешт, Опарић, Белушић, ­Секурич и Беочић, као и ­катастарске ­општине Ратковић, ­Цикот, Лоћика, Вукмановац, ­Кавадар, Рабеновац, Течић, ­Комаране, Мотрић, Малешево, Баре, ­Драгово, Лепојевић и Брајиновац. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 407,94 ha винограда. Виногради са винским сортама налазе се на 92,7% укупних површина под виноградима. Виноградарством се бави 926 газдинстава, на просечној површини од 44 ара.

182

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ТЕМНИЋКО ВИНОГОРЈE Простирање Темнићко виногорје обухвата виноградарске терене на узвишењима са десне стране З а п а д н е М о р а в е, у њ е н о м најнижем делу, све до састава с Јужном Моравом, као и један део побрежја који се одатле наставља, а налази се са леве стране Велике Мораве. Обухваћене катастарске општине Темнићко виногорје обухвата ­д елове катастарских ­о пштина ­К а р а н о в а ц , Д о њ и К р ч и н , Пајковац, Тољевац, ­Ц ерница, Орашје, Избеница, Суваја, ­Обреж, Горњи Катун, ­Бачина, Варварин – село, Маскаре и Бошњане, као и катас тарске ­о пштине Горњи Крчин, Мала Крушевица, Парцане, Залоговац и Мареново. Статистички подаци Виногорје има 347,56 ha винограда. Винске сорте се гаје на 57,9%, а стоне на 42,1% површина. Виноградарством се бави 1.101 газдинство, на просечној површини од 31,6 ари.

183

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ТРСТЕНИЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Трстеничко виногорје се простире у околини Трстеника, на брдским теренима са обе стране Западне Мораве. Обухваћене катастарске општине Трстеничко виногорје обухвата следеће ­катастарске општине: Северни део: делови катастарских општина Велика Дренова, Селиште, Медвеђа, Богдање, Мијајловац и Пољна, као и катастарске општине Риљац, Божуревац, Мала Сугубина, Рујишник, Мала Дренова, Милутовац и Страгари. Јужни део: делови катастарских ­општина Трстеник, Чаири, Оџаци, Горњи ­Рибник, Доњи Рибник, Горња Црнишава, Лопаш, ­Стари Трстеник, Стопања, Бресно Поље, ­Омашница, Голубовац, Ратаје, ­Тоболац, Пајсак, Велуће, Риђевштица, Бучје и Јасиковица, као и катастарске општине Доња Црнишава, Камењача и Округлица. Статистички подаци По површинама винограда, ово је највеће виногорје рејона Три Мораве. У њему се налази 2211,72 ha винограда, односно 29,3% површина под виновом лозом у целом рејону. Виноградарством се бави 2.928 газдинстава, на просечној површини од 75,5 ари. Од укупног броја газдинстава виноградарством се бави 52,1%.

184

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

КРУШЕВАЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Крушевачко виногорје се простире на валовитим и брдским теренима на северној и јужној страни од Крушевца. Обухваћене катастарске општине Крушевачко виногорје обухвата следеће катастарске општине: Северни део: делови ­катастарских ­општина Шанац, Гавез, Јасика, ­Велика Крушевица, Срње, Крвавица, ­Шашиловац, Брајковац, Коњух, Бела Вода и Кукљин, као и катастарске општине Лазаревац, Коморане, Љубава, ­Каменаре, Глобаре, Падеж и Вратаре. Јужни део: делови катастарских општина Глободер, Пепељевац, Треботин, Читлук, Лазарица, Крушевац, Штитаре, Мајдево, Купци, Шогољ, ­Шавране, Горњи Степош, Доњи Степош, Липовац, Мудраковац, Велико Головоде, ­Модрица, Паруновац, Текија, Дедина, Макрешане, Гаглово, Каоник, ­Црквина, Дворане, Пољаци, Здравиње, Сушица, Беласица, Мала Река, Крушинце, ­Рибаре, Росица и Велики Шињеговац, као и катастарске општине Мачковац, Пакашница, Вучак, Гари, Церова, Лукавац, Мешево, Дољане, Себечевац, Мало Головоде, Капиџија, Мали Шељеговац, Пасјак, Бован, Станци, Ловци, Кобиље, Позлата, Зубовац, Гревци и Зебица. Статистички подаци Виноградарском производњом бави се 2.528 газдинстава, на укупно 1900,66 ha. Доминирају винске сорте које се гаје на 86,2% површина под виновом лозом. Просечно виноградарско газдинство гаји винову лозу на 75,2 ара.

Трстеничко виногорје

185

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ЖУПСКО ВИНОГОРЈE Простирање Жупско виногорје се налази на узвишењима и брежуљкастим теренима Александровачке Жупе. Обухваћене катастарске општине Жупско виногорје обухвата делове катастарских општина Мрмош, Горња Злегиња, Суботица, ­В ражогрнци, Тр н а в ц и , Д о б р о љу п ц и , И г р о ш, Шљивово, Мала Врбница, Ботуња, Лесеновци, Ракља, Доњи Вратари, Старци – Поповци, Горњи Вратари, Латковац, Кожетин, Пуховац, Дренча, Ржаница, Веља Глава, Тулеш, Тржац, Ратаје, Братићи, Руденице, ­Омашница и Голубовац, Златари, Богише, Стројинци, Дупци, Лепенац, Рибари и Милентија, као и катастарске ­о пштине Велика Врбница, Велика Врбница Доња, Мала Врбница, Доњи Ступањ, Горњи Ступањ, Лаћислед, ­Дашница, Гаревина, Доња Злегиња, Црвена Јабука, Покрп, Парчин, Љубинци, ­Б оботе, Стубал, Витково, Стањево, Александровац и Новаци. Статистички подаци У оквиру рејона Три Мораве највише виноградарских газдинстава се налази у Жупском виногорју. Виноградарством се бави 3.414 газдинстава, односно 60,8% газдинстава у виногорју. Просечно виноградарско газдинство поседује 45 ари винограда. Од укупно 1535,45 ha винске сорте се гаје на 97,5% површина под виноградима.

РАЖАЊСКО ВИНОГОРЈE Простирање Ово виногорје се простире на обронцима планине Буковик на истоку до река Велике и Јужне Мораве на западу. Обухваћене катастарске општине Ражањско виногорје обухвата делове катастарских општина ­Скорица, ­Смиловац, Витошевац, Подгорац, Пардик, Варош, Рујиште, Црни Као, ­Липовац, Прасковче, Послон, Чубура, Ражањ, Мађере, Ћићевац, ­Радошевац, Лучина, Сталаћ, Ћићевац – град, Појате и Брачин, као и ­катастарске ­општине Шетка, Плочник и Претрковац. Статистички подаци У виногорју се винова лоза гаји на 148,44 ha, од чега винске сорте на 77,1% површина. Виноградарством се бави 1.226 газдинстава, на просечној површини од 12,1 ара.

186

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Карта 2.82. Статистичке јединице обухваћене виногорјима рејона Три Мораве

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Јагодинско

Параћинско Јовачко

Левачко Темнићко Ражањско Трстеничко Крушевачко Жупско

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

54663

18129

7.528,76

6.161,22

1.367,54

Параћинско виногорје

6168

1953

224,51

178,71

45,80

Јагодинско виногорје

3403

905

206,68

159,44

47,24

Јовачко виногорје

1663

820

123,39

96,51

26,88

Левачко виногорје

2769

926

407,94

378,15

29,79

Темнићко виногорје

3290

1101

347,56

200,53

147,03

Трстеничко виногорје

5612

2928

2.211,72

1.546,76

664,96

Крушевачко виногорје

10535

2528

1.900,66

1.637,46

263,20

Жупско виногорје

5614

3414

1.535,45

1.496,05

39,40

Ражањско виногорје

3658

1226

148,44

114,52

33,92

Назив рејона / виногорјa

2.11.

Рејон Три Мораве

187 Области које обухватају рејон Три Мораве, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

12

БЕОГРАДСКИ РЕЈОН У ОКВИРУ БЕОГРАДСКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ПЕТ ВИНОГОРЈА: 1. АВАЛСКО-КОСМАЈСКО, 2. ГРОЧАНСКО, 3. СМЕДЕРЕВСКО, 4. ДУБОНСКО И 5. ЛАЗАРЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Београдски рејон обухвата јужну залеђину река Саве и Дунава, од ушћа реке Колубаре у Саву до ушћа Велике Мораве у Дунав, и терене на обронцима планина Авале и Космај.

Карта 2.83. Границе рејона и виногорја Београдског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Београдски рејон обухвата терен у општинама Обреновац, Чукарица, Савски венац, Стари град, Врачар, Звездара, Палилула, Раковица, Вождовац, Гроцка, Барајево, Сопот, Младеновац, Лазаревац и Смедерево. 190

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја

Табела 2.83.

Београдски рејон заузима површину од 241.866,90

Површина Београдског рејона

ha.

Укупна површина

Виноградарско подручје Београдски рејон, укупна површина (ha)

241.866,90

Површине под виноградима На основу Пописа 2012, у Београдском рејону налази се 1129,55 ha винограда (око 1061,67 ha родних винограда, односно 93,99%), од чега је 703,29 ha са стоним сортама и 426,26 ha са винским сортама.

Графикон 2.83. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Београдским рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Смедерево Лазаревац Младеновац Сопот Барајево Гроцка Вождовац Раковица Палилула Звездара Врачар Београд (Стари Град) Савски венац Чукарица Обреновац 0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

191

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 2.84.

У табели 2.84. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Београду, Сурчину и Радмиловцу. Станица

Биоклиматски индекси за Београдски рејон

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

Београд

18.3

1817.4

1434.9

2252.3

13.2

174.9

Радмиловац

17.1

1571.2

1322.1

2112.3

10.7

Сурчин

17.6

1669.3

1365.1

2163.0

11.9

N0

N35

N15

1.0

3.6

0.3

192.7

3.7

3.7

1.5

182.7

2.7

3.6

1.4

Карта 2.84. Винклеров индекс Београдског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

192

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући тип земљишта овог рејона је еутрични камбисол, а заступљени су и флувисол, хумофлувисол и семиглеј, лувисол и земљишта у лесивирању, псеудоглеј, чернозем и остала земљишта.

Карта 2.85. Типови земљишта Београдског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 44°50’ географске ширине на северу до 44°15’ географске ширине на југу. 193

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама oд 100 m до 300 m, али се предели где се простиру виногорја и где су виногради углавном налазе на надморским висинама од 150 m до 250 m. Надморска висина рејона постепено се смањује од централног дела ка ободима, са изузетком у југозападном делу рејона, где су такође веће надморске висине.

Карта 2.86. Надморска висина Београдског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

194

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном одликују умерено стрми до благи нагиби терена на којима се налазе виногради.

Карта 2.87. Нагиб терена Београдског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

195

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон карактеришу различите експозиције терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама.

Карта 2.88. Експозиција терена Београдског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

196

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике У овом рејону налази се нижа планина Авала (506 m), а у јужном делу рејона такође нижa планинa Космај (626 m). Утицај великих водених површина У Београдском рејону велики утицај имају река Дунав, која се налази се северне стране рејона, и река Сава, која протиче са северозападне стране рејона. Оне утичу на раније сазревање грожђа, због појачаног дифузног зрачења, а у току зиме ублажавају нагла колебања температуре, чиме се смањује опасност од зимских мразева. Пејзаж Рејон карактерише низијско-брдски рељеф, где су претежно заступљене шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др. у нижем подручју, као и шуме храста цера, сладуна и др. у вишем подручју. Рејон одликује и велики број нешто мањих водених површина, Велика Морава са источне стране рејона, река Раља која протиче кроз сам рејон, затим Љиг и Колубара са југозападне и западне стране рејона. Брдовити терени, нагиби према рекама, са воћарским (посебно у Грочанском виногорју) и ратарским културама дају карактеристике пејзажа овог рејона. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 4.421 газдинствo поседујe винограде, што чини око 11,88% од укупног броја пољопривредних газдинстава oвог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима, налази се у општини Гроцка.

197

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

198

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА Београдски рејон чине следећа виногорја: Авалско-космајско, Грочанско, Смедеревско, Дубонско и Лазаревачко виногорје.

АВАЛСКО-КОСМАЈСКО ВИНОГОРЈE Простирање Авалско-космајско виногорје налази се на западним и северозападним падинама Космаја – од Младеновца до Београда. Обухваћене катастарске општине Авалско-космајско виногорје обухвата ­катастарске општине Остружница, ­Железник, Кнежевац, Ресник, Раковица село, Умка, ­Велика Моштаница, Сремчица, Рушањ, ­Пиносава, Рипањ, Мислођин, Барич, Мала Моштаница, Барајево, Дражевац, Јасенак, Мељак, Вранић, Баћевац, Гунцати, Мала ­Иванча, Шиљаковац, Бождаревац, Лисовић, Парцани, Раља, Поповић, Велики Борак, Бељина, Манић, Губеревац, Бабе, Сопот, Арнајево, Рожанци, Слатина, Стојник, ­Сибница, Дучина, Неменикуће, Дрлупа, ­Рогача, Кораћица, Амерић, Мала Врбица, ­Велика Иванча, Младеновац – варош, Пружатовац, Међулужје, Марковац, Јагњило и Рабровац. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 96,77 ha винограда. Стоне сорте се гаје на 41,8%, а ­винске на 58,2% површина под виноградима. Виноградарством се бави 701 г­аздинство, на просечној површини од 13,8 ари.

ГРОЧАНСКО ВИНОГОРЈE Простирање Грочанско виногорје се налази у брежуљкастом пределу с десне стране Дунава, низводно од Београда. Обухваћене катастарске општине Грочанско виногорје обухвата делове катастарских општина Вишњица, Велико Село, Сланци, Винча, Калуђерица, Лештане, Болеч, Ритопек, Бели Поток, Гроцка, ­Брестовик, Умчари и Живковац, као и катастарске општине Зуце, Врчин, Заклопача, Бегаљица, Пударци, Дражањ, Камендол и Миријево. Статистички подаци Грочанско виногорје је по површинама винограда и броју виноградара највеће виногорје у Београдском рејону. Виногради се налазе на 496,12 ha. Доминирају стоне сорте, које се гаје на 83,7% површина свих винограда у виногорју. Виноградарством се бави 1.448 газдинстава, на просечној површини од 34,3 ара. 199

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

СМЕДЕРЕВСКО ВИНОГОРЈE Простирање Смедеревско виногорје обухвата брежуљкасте терене Смедеревског Подунавља и његово залеђе и састоји се из три дела одвојених долинама реке Раља и Коњске реке. Обухваћене катастарске општине Смедеревско виногорје ­обухвата делове катастарских општина ­Сеоне, Удовице, Смедерево, Водањ, Ландол, Липе II, Радинац, ­Колари, Раља, Врбовац, Михајловац, ­Осипаоница, Лугавчина, као и ­катастарске општине Петријево, Вучак, Мало Орашје, Друговац II, Биновац, Друговац I, Суводол, Бадљевица, Луњевац и Добри До. Производњом грожђа бави се 1.250 газдинстава, на просечној п ­ овршини од 30 ари. Статистички подаци У виногорју се винова лоза гаји на 374,75 ha. Стоне сорте заузимају 39%, а винске 61% површина под виноградима.

ДУБОНСКО ВИНОГОРЈE Простирање Дубонско виногорје се налази у залеђу београдско-смедеревског Подунавља. Обухваћене катастарске општине Ово виногорје обухвата ­катастарске општине Мали ­Пожаревац, Сенаја, ­Шепшин, Ђуринци, Влашка, ­Дубона, ­Велика Крсна, Рајковац, ­Младеновац – село, Ковачевац и Границе. Статистички подаци У Дубонском виногорју налази се 116,20 ha винограда претежно стоних сорти (75,99 ha). Виноградарством се бави 711 газдинстава, на просечној површини од 16,3 ара.

200

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ЛАЗАРЕВАЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Ово виногорје се налази на југозападу Београдског рејона, између реке Колубаре и планина Авале и Космаја, и састоји се из неколико делова виногорја, међусобно одвојених воденим токовима. Обухваћене катастарске општине Лазаревачко виногорје обухвата делове катастарских општина: Врбовно, Степојевац, Лесковац, Велики Црљени, Соколово, Вреоци, Јунковац, Араповац, Медошевац, Миросаљци, Шопић, Бурово, Зеоке, Барошевац, Стрмово, ­Петка, Мали Црљени, Рудовци, Жупањац, Чибутковица, Барзиловица, Брајковац, Трбушница, Крушевица и Дудовица, као и катастарске општине Сакуља, ­Лазаревац, Дрен, Шушњар, Пркосава, Стубица, Лукавица и Бистрица. Статистички подаци Лазаревачко виногорје има 20,14 ha винограда. Стоне и винске сорте су готово подједнако заступљене. Производњом грожђа бави се 99 газдинстава, на просечној површини од 20,3 ара.

Лазаревачко виногорје

201

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС ВИНОРОДНЕ АТЛАС СРБИЈЕ

Карта 2.89. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Београдског рејона

Грочанско Авалско-космајско

Смедеревско

Дубонско Лазаревачко

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

37246

4421

1.129,55

426,26

703,29

10480

701

96,77

56,39

40,38

Грочанско виногорје

4800

1448

496,12

80,97

415,50

Смедеревско виногорје

5516

1250

374,45

227,88

146,57

Дубонско виногорје

2957

711

116,20

40,21

75,99

Лазаревачко виногорје

4810

99

20,14

9,94

10,20

Назив рејона / виногорјa

2.12.

Београдски рејон Авалско-космајско виногорје

Области које обухватају Београдски рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

202

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

203

13

ШУМАДИЈСКИ РЕЈОН У ОКВИРУ ШУМАДИЈСКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ЧЕТИРИ ВИНОГОРЈА: 1. КРЊЕВАЧКО, 2. ОПЛЕНАЧКО, 3. РАЧАНСКО И 4. КРАГУЈЕВАЧКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Шумадијски рејон обухвата део брдовитих виноградарских терена Шумадије, од планине Рудник до реке Великe Моравe.

Карта 2.90. Границе рејона и виногорја Шумадијског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Шумадијски рејон обухвата територију у општинама Аранђеловац, Топола, Смедеревска Паланка, Велика Плана, Рача, Лапово, Баточина, Крагујевац и Кнић. 206

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Површине рејона и виногорја

Табела 2.90.

Шумадијски рејон заузима површину од 248.282,80 ha, где је највеће Крагујевачко виногорје.

Површина Шумадијског рејона

Укупна површина

Виногорадарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Крњевачко виногорје

11.188,28

4,51

6,69

Опленачко виногорје

36.850,20

14,84

22,00

Рачанско виногорје

36.705,11

14,78

21,91

Крагујевачко виногорје

82.749,96

33,33

49,40

167.493,55

67,46

100,00

Укупно Шумадијски рејон, укупна површина (ha)

248.282,80

Површине под виноградима Према Попису 2012, у Шумадијском рејону налази се 1119,79 ha винограда (око 1038,71 ha родних винограда, односно 91,78%), од чега је 585,58 ha са стоним сортама и 534,21 ha са винским сортама.

Графикон 2.90. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Шумадијским рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Кнић Крагујевац Баточина Лапово Рача Велика Плана Смедеревска Паланка Топола Аранђеловац 0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

207

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори У табели 2.91. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Чумићу, Крагујевцу, Рудник планини, Смедеревској Паланци, Буковичкој Бањи, РЦ Бешњаја и РЦ Букуља . Станица

Табела 2.91. Биоклиматски индекси за Шумадијски рејон

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

N0

N35

N15

Чумић

17.0

1564.9

1306.6

1996.3

12.3

218.6

1.8

2.0

0.3

Крагујевац

17.2

1591.3

1331.1

2133.2

11.0

181.8

4.0

4.3

2.2

Рудник планина

15.2

1263.9

1092.1

1604.2

11.7

344.2

6.8

0.4

1.0

Смедеревска Паланка

17.1

1580.4

1322.6

2138.2

10.7

177.0

5.3

4.1

2.9

Буковичка Бања

16.7

1514.7

1276.9

2010.0

11.3

209.0

3.9

2.7

1.3

РЦ Бешњаја

16.1

1407.8

1180.7

1758.6

11.9

253.7

4.1

1.2

0.9

РЦ Букуља

14.9

1201.8

1054.2

1542.2

11.7

282.0

7.0

0.0

1.3

Карта 2.91. Винклеров индекс Шумадијског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

208

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Земљишни услови Преовлађујући типови земљишта овог рејона су вертисол и еутрични камбисол, а заступљени су, у мањој мери, и лувисол и земљишта у лесивирању, хумофлувисол и семиглеј, флувисол и остала земљишта.

Карта 2.92. Типови земљишта Шумадијског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 44°32’ географске ширине на северу до 43°52’ географске ширине на југу. 209

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона се простире на надморским висинама од 80 m до 400 m, али се предели где се простиру виногорја и где су виногради углавном налазе на надморским висинама од 150 m до 350 m. Надморска висина рејона се постепено смањује од југозапада ка североистоку рејона.

Карта 2.93. Надморска висина Шумадијског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

210

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Нагиб терена Овај рејон углавном карактеришу умерено стрми до благи нагиби терена на којима се налазе виногради.

Карта 2.94. Нагиб терена Шумадијског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

211

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон одликују различите експозиције терена, али се виногради углавном налазе на јужним, југоисточним и источним експозицијама, као и на врховима платоа.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

212

Карта 2.95. Експозиција терена Шумадијског рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Орографске карактеристике Орографске односно рељефне карактеристике овог рејона чине Шумадијске планине, које спадају у групу Динарских планина, тзв. Шумадијска греда. Ту спадају планина Космај (626 m), са северозападне стране рејона, Гледићке планине (922 m), са јужне стране рејона, Котленик (749 m), јужно од Гружанског језера, затим планине Рудник (1132 m) и Букуља (696 m), са западне стране рејона. Утицај шума Брдски нижи потпојас претежно је обрастао горским буковим шумама, посебно у Рудничком крају, што може имати утицај на виноградарску производњу. Пејзаж Шумадијски рејон се налази у брежуљкасто-брдском појасу, где преовлађују шуме храста лужњака, јасена, врбе, тополе, храста цера и сладуна, као и букове шуме. Главна карактеристика пејзажа овог рејона су брдовити и валовити терени на којима су често шуме, посебно на вишим теренима (обронци планине Рудник и других планина), као и бројни воћњаци и парцеле са ратарским културама. На пејзаже овог рејона утичу долине река (равни терени) Лепеница, Угљешница, Јасеница и Кубршница, као и река Гружа са Гружанским језером, где су заступљене углавном ратарске културе. На источној страни је широка долина Велике Мораве са равничарским карактеристикама. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 5.000 газдинстава поседује винограде, што чини око 12,84% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара налази се у општини Смедеревска Паланка, иако највећу површину под виноградима има општина Топола.

213

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

214

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

ВИНОГОРЈА У Шумадијском рејону налазе се следећа виногорја: Крњевачко, Опленачко, Рачанско и Крагујевачко виногорје.

КРЊЕВАЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Крњевачко виногорје смештено је на брежуљкастим падинама и косама западно од Велике Мораве, а северно од Смедеревске Паланке и Велике Плане. Обухваћене катастарске општине Ово виногорје обухвата ­делове катастарских општина ­Влашки До, Лозовик, Милошевац, Крњево, Велико Орашје, Мала Плана, ­Смедеревска Паланка II, ­Смедеревска Паланка I, Глибовац I, Грчац Паланка и Грчаци, као и катастарске општине Голобок и Глибовац II. Статистички подаци Виногорје има 224,17 ha ­винограда претежно винских сорти (75,6%). Виноградарством се бави 789 ­газдинстава, на просечној ­површини од 28,4 ара.

215

­

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ОПЛЕНАЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Опленачко виногорје се налази у централном делу Шумадије, на побрђу око Венчаца, Опленца и на источним падинама планине Рудник. Обухваћене катастарске општине Опленачко виногорје обухвата делове катастарских општина Буковик, ­Врбица, Орашац, Копљаре, Бања, Топола – село, Загорица, Рајковац, Клока, Наталинци, Жабаре, Горович, Трнава, Горње Јарушице, Светлић, Блазнава, Доња Шаторња, Горња Шаторња, Доња Трешњевица, Горња Трешњевица, Вукосавци, Босута, Јеловик, Брезовац, Липовац и Божурња, као и ­катастарске општине Аранђеловац, Топола – варошица, Шуме, Јунковац, Павловац, ­Пласковац, Овсиште и Винча. Статистички подаци Под виноградима на Опленачком виногорју налази се 545,70 ha, претежно стоних сорти (70,7%). Производњом грожђа бави се 1.348 газдинстава, на просечној површини од 40,5 ари.

216

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

РАЧАНСКО ВИНОГОРЈE Простирање Рачанско виногорје се налази у побрђу, са леве стране Велике Мораве, од Милошева на југу, до Велике Плане на северу. Обухваћене катастарске општине Рачанско виногорје ­о бухвата делове катастарских ­општина Водице, Церовац, ­Мраморац, Б ашин, С епци, Б аничина, Стојачак, Велика Плана II, ­Велика Плана I, Старо Село, Ново Село I, Марковац, ­Лапово, Сипић, Доња Јарушица и ­Сараново, као и катастарске општине Вишевац, Радовање, Ракинац, Бошњане, Адровац, Рача, Поповић, Доња Рача, Мало Крчмаре, Војиновац, ­В е л и к о К р ч м а р е , В у ч и ћ, ­Мирашевац, Борци и Ђурђево. Статистички подаци У оквиру виногорја налази сe 163,89 ha винограда. Стоне сорте се гаје на 57,2%, а винске на 46,8% површина под виновом лозом. Производњом грожђа бави се 1.301 газдинство. Просечна површина под виновом лозом виноградарског газдинства износи 12,6 ари.

217

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

КРАГУЈЕВАЧКО ВИНОГОРЈE Простирање Крагујевачко виногорје обухвата терене око града Крагујевца, подручје Груже западно од Крагујевца, на југоисточним падинама Рудника и северним падинама Гледићких планина. Обухваћене катастарске општине Крагујевачко виногорје ­о бухвата ­делове катастарских општина ­Страгари, Котража, Маслошево, ­Влакча, Чумић, Горње Јарушице, Ресник, Бадњевац, Милатовац, Цветојевац, Јовановац, Корман, Ботуње, Никшић, ­Жировница, ­Д оброводица, Баточина – село, Кијево, Брзан, Доње Комарице, Горње ­Комарице, Букуровац, Доња Сабанта, Горња Сабанта, Велике ­П челице, Тр н б а с , Б а љ к о в а ц , В и њ и ш т е , Драгобраћа, Голочело, Љубић, Липница, Кнић, Жуње, Гунцат, Бумбарево брдо, ­Драгушица, Опланић, Топоница, Бечевица, Борач, Брестовац, Коњуша, Бело Поље, Доња Црнућа, Прњавор, ­Каменица, Рамаћа и Угљаревац, као и катастарске општине Церовац, Прњавор, Јабучје, Маршић, Крагујевац I, Крагујевац II, Крагујевац III, Крагујевац IV, ­Поскурице, Опорница, Нови ­Милановац, Десимировац, Шљивовац, ­Лужнице, Мали Шењ, Пајазитово, Горње Грбице I, Горње Грбице II, Миронић, ­Д оње ­Грбице, Кутлово, ­Прекопеча, Драча, Дивостин, Дреновац, Ђурисело, ­Вучковица, Рашковић, Брњица, Суморовац, Забојница, Дубрава, Гривац, Љуљаци, Баре, Кикојевац, Добрача, Кнежевац и Мала Врбица. Североисточни део: делови катастарских општина Баточина – село и Црни Као. Статистички подаци У Крагујевачком виногорју налази се 135,41 ha винограда. Винске сорте су заступљеније од стоних сорти. Виноградарством се баве 1.004 пољопривредна газдинства, на просечној површини од 13,5 ари.

Крагујевачко виногорје

218

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Карта 2.96. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Шумадијског рејона

Крњевачко

Опленачко

Рачанско

Крагујевачко

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

50 km

Број газдинстава са виноградима

25

Укупан број газдинстава

0

38954

5000

1.119,79

534,21

585,58

Крњевачко виногорје

4068

789

224,17

170,58

53,59

Опленачко виногорје

6663

1348

545,70

159,46

386,24

Рачанско виногорје

6632

1301

163,89

70,19

93,70

12496

1004

135,41

77,36

58,05

Назив рејона / виногорјa

2.13.

Шумадијски рејон

Крагујевачко виногорје

Области које обухватају Шумадијски рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

219

3

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНА У ОКВИРУ ВИНОГРАДАРСКОГ РЕГИОНА ВОЈВОДИНА НАЛАЗИ СЕ 7 РЕЈОНА: 1. СРЕМСКИ РЕЈОН 2. СУБОТИЧКИ РЕЈОН 3. РЕЈОН ТЕЛЕЧКА 4. ПОТИСКИ РЕЈОН 5. БАНАТСКИ РЕЈОН 6. ЈУЖНОБАНАТСКИ РЕЈОН 7. БАЧКИ РЕЈОН

Карта 3.1. Заступљеност винограда по статистичким јединицама обухваћеним

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС виноградарског региона Војводина и структура винограда рејонима по начину гајења

Суботички Потиски 0

Суботички

Бачки

25

50 km

Банатски

Телечка

Потиски Бачки

Банатски Бачки Потиски

Потиски

Банатски

Сремски

ПОВРШИНЕ ПОД ВИНОГРАДИМА (ha)

Јужнобанатски

ПЛАНТАЖНИ И ЕКСТЕНЗИВНИ ВИНОГРАДИ (%)

< 200 200 - 500

ПЛАНТАЖНИ ВИНОГРАДИ

500 - 900

ЕКСТЕНЗИВНИ ВИНОГРАДИ

900 - 1500

222

Број газдинстава са виноградима

Виногради (ha)

Плантажни виногради (ha)

Екстензивни виногради (ha)

Назив рејона

Укупан број газдинстава

>1500

31371

2200

2.215,55

2.047,32

168,23

1.

Сремски рејон

2.

Суботички рејон

10270

447

312,18

288,78

23,4

3.

Рејон Телечка

16817

334

115,23

101,29

13,94

4.

Потиски рејон

25651

437

227,37

185,89

41,48

5.

Банатски рејон

11900

800

132,03

93,92

38,11

6.

Јужнобанатски рејон

12091

786

1.730,69

1.700,71

29,98

7.

Бачки рејон

13931

51

18,87

13,14

5,73

Области које су обухваћене рејонима винородне Војводине, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

Карта 3.2. Заступљеност винограда по статистичким јединицама обухваћеним РЕГИОН ВОЈВОДИНA рејонима виноградарског региона ВИНОГРАДАРСКИ Војводина и структура винограда по начину гајења

Суботички 0

Потиски

25

50 km

Суботички

Бачки

Банатски

Телечка

Потиски

Банатски

Бачки Бачки

Потиски

Банатски

Потиски

Сремски

Јужнобанатски

ПОВРШИНЕ ПОД ВИНОГРАДИМА (ha) < 200 200 - 500 500 - 900 900 - 1500

СОРТНА СТРУКТУРА ВИНОГРАДА (%) ВИНСКЕ

> 1500

Укупан број газдинстава

Број газдинстава са виноградима

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

СТОНЕ

1.

Сремски рејон

31371

2200

2.215,55

1.882,30

333,25

2.

Суботички рејон

10270

447

312,18

295,39

16,79

3.

Рејон Телечка

16817

334

115,23

75,16

40,07

4.

Потиски рејон

25651

437

227,37

173,78

53,59

5.

Банатски рејон

11900

800

132,03

84,19

47,84

6.

Јужнобанатски рејон

12091

786

1.730,69

1.567,07

163,62

7.

Бачки рејон

13931

51

18,87

11,30

7,57

Назив рејона

Области које су обухваћене рејонима винородне Војводине, приказане на карти, на нивоу су катастарских223 општина.

1

СРЕМСКИ РЕЈОН У ОКВИРУ СРЕМСКОГ РЕЈОНА НАЛАЗИ СЕ ЈЕДНО ВИНОГОРЈЕ: 1. ФРУШКОГОРСКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Сремски рејон се налази на падинама Фрушке горе које су окренуте ка рекама Дунаву (на северу) и Сави (на југу), искључујући подручје националног парка „Фрушка гора“.

Карта 3.3. Границе Сремског рејона и Фрушкогорског виногорја

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Сремски рејон обухвата територију у општинама Бачка Паланка, Беочин, Нови Сад, Сремски Карловци, Шид, Сремска Митровица, Рума, Инђија, Стара Пазова и Ириг. 226

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Површине рејона и виногорја Овај рејон заузима површину од 86.715,92 ha. Табела 3.3. Површина Сремског рејона

Табела 3.3. Површина Сремског рејона Виноградарско подручје

Укупна површина(ha)

Фрушкогорско виногорје

86.715,92

Површине под виноградима На основу Пописа 2012, у Сремском рејону налази се 2215,55 ha винограда (око 91,99% родних винограда), од чега је 333,25 ha са стоним сортама и 1882,3 ha са винским сортама. Графикон 3.3. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Сремским рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Ириг Стара Пазова Инђија Рума Сремска Митровица Шид Сремски Карловци Град Нови Сад Беочин Бачка Паланка 0

100

200

300

400

500

600

227

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори У табели 3.4. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Сремским Карловцима и Сремској Митровици.

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

Табела 3.4. Биоклиматски индекси за Сремски рејон

DI

N0

N35

N15

Сремски Карловци

17.8

1717.7

1391.2

2150.7

12.8

148.9

1.4

2.7

0.5

Сремска Митровица

17.2

1591.8

1338.5

2143.1

10.8

168.4

3.6

2.4

2.3

Карта 3.4. Винклеров индекс Сремског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

228

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Земљишни услови Преовлађујући тип земљишта овог рејона је чернозем, а заступљени су, у мањој мери, и еутрични камбисол и рендзина, сирозем и литосол на карбонатним супстратима и остала земљишта.

Карта 3.5. Типови земљишта Сремског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 45°15’ географске ширине на северу до 45°00’ географске ширине на југу. 229

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 70 m до 300 m, али се предео где је смештено виногорје и где су виногради углавном налази на надморским висинама од 90 m до 270 m. Надморска висина рејона постепено се смањује од обронака Фрушке горе према ободима рејона.

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

230

Карта 3.6. Надморска висина Сремског рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Нагиб терена Овај рејон углавном карактеришу умерено стрми до благи нагиби терена на којима се налазе виногради.

Карта 3.7. Нагиб терена Сремског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

231

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Експозиција терена Рејон одликују претежно северне и јужне експозиције терена.

Карта 3.8. Експозиција терена Сремског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

232

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Орографске карактеристике Орографске односно рељефне карактеристике овог рејона чинe обронци ниже планине Фрушке горе, на чијим се северним, источним, западним и јужним обронцима простире рејон. Утицај великих водених површина У Сремском рејону велики значај има река Дунав, која се налази на северној страни рејона и која може утицати на раније сазревање грожђа због појачаног дифузног зрачења. Пејзаж Пејзажне карактеристике овог рејона дају река Дунав на северној страни и падине Фрушке горе прекривене воћњацима, виноградима, ратарским културама, али и шумама. На вишим теренима је шумски појас Националног парка „Фрушка гора“, који заједно са бројним манастирима чини посебност овог рејона. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 2.200 газдинстава поседује винограде, што чини 5,7% од укупног броја пољопривредних газдинстава oвог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима, налази се у општини Шид.

233

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA

ВИНОГОРЈЕ У оквиру Сремског рејона постоји само једно виногорје – Фрушкогорско. ФРУШКОГОРСКО ВИНОГОРЈE Простирање Фрушкогорско виногорје се налази на вишим виноградарским теренима на падинама Фрушке горе и окружује подручје Националног парка „Фрушка гора“. Обухваћене катастарске општине Фрушкогорско виногорје обухвата ­делове катастарских општина Нештин, Сусек, Свилош, Баноштор, Черевић, ­Раковац, ­Лединци, Сремска ­Каменица, Нови Сад II, Петроварадин, Сремски Карловци, ­Буковац, Чортановци, ­Бешка, ­Крчедин, Нови Сланкамен, Стари ­Сланкамен, ­Моловин, Сот, Љуба, Визић, Ђипша, ­Дивош, Лежимир, Грабово, Манђелос, Гргуревци, Шуљам, Бешеново Прњавор, Бешеново село, Мала Ремета, Стејановци, Јазак Прњавор, Јазак село, Врдник, Павловци, ­Ривица, Ириг, ­Нерадин, Гргетек, Банковци, Шатринци, ­Добродол, Велика Ремета, ­Крушедол Прњавор, ­Марадик, Љуково, Беркасово, Шид, ­Привина Глава, Гибарац, ­Бачинци, Кукујевци, Ердевик, Бингула и Чалма, као и катастарску општину Крушедол село. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 1865,67 ha винограда, односно 85,1% ­винограда целог рејона. Доминирају винске сорте, са учешћем од 86,7% у укупном ­сортименту. Виноградарством се бави 1.538 газдинстава, на просечној површини од 1,21 ha.

235

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

236

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Карта 3.9. Статистичке јединице обухваћене виногорјем Сремског рејона

Карта 3.2.1.7. Приказ графичких и статистичких података за Сремски рејон

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНА

Карта 3.9.

Статистичке јединице обухваћене Сремским виногорјем

Фрушкогорско

Сремски рејон Фрушкогорско виногорје

Стоне сорте (ha)

3.1.

Винске сорте (ha)

Назив рејона / виногорјa

Виногради (ha)

60 km

Број газдинстава са виноградима

30

Укупан број газдинстава

0

31371

2200

2.215,55

1.882,30

333,25

10531

1538

1.865,67

1.616,96

248,71

Област коју обухвата Сремски рејон, приказан на карти, на нивоу је катастарских општина.

237

2

СУБОТИЧКИ РЕЈОН У ОКВИРУ СУБОТИЧКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ТРИ ВИНОГОРЈА: 1. РИЂИЧКО, 2. ПАЛИЋКО И 3. ХОРГОШКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Суботички рејон обухвата песковите терене Суботичкохоргошке пешчаре на крајњем северу Републике Србије, уз границу са Републиком Мађарском. Суботички рејон се састоји из два одвојена дела: западног и источног.

Карта 3.10. Границе рејона и виногорја Суботичког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Суботички рејон обухвата територију у општинама Сомбор, Суботица и Кањижа. 240

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Површине рејона и виногорја С уботички рејон заузима површину од 38.561,92 ha, где је највеће Палићко виногорје.

Табела 3.10. Површине рејона и виногорја Суботичког рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје

ha

% (рејон)

% (виногорје)

Риђичко виногорје

3.828,82

9,93

15,42

Палићко виногорје

18.134,12

47,03

73,05

2.860,72

7,42

11,52

24.823,65

64,38

100,00

Хоргошко виногорје Укупно Суботички рејон, укупна површина (ha)

38.561,92

Површине под виноградима Графикон 3.10.

На основу Пописа 2012, у Суботичком рејону налази се 312,18 ha винограда (око 263,22 ha родних винограда, односно 94,62%), од чега је 16,79 ha са стоним сортама и 295,39 ha са винским сортама.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Суботичким рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha)

Кањижа (Хоргош, Мартонош, Мале Пијаце)

Суботица (Таванкут, Суботица, Палић, Бачки Виногради)

Сомбор (Бачки Брег, Растина, Риђица)

0

50

100

150

200

250

241

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 3.11.

У табели 3.11. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошке станице на Палићу.

Станица Палић

AVG

WIN

BEDD

HI

17.1

1583.2

1317.4

2102.5

Биоклиматски индекси за Суботички рејон

CI 11.2

DI

N0

151.2

Карта 3.11. Винклеров индекс Суботичког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

242

3.6

N35

N15

1.8

2.2

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Земљишни услови Преовлађују ареносол и сирозем на песку, као и чернозем. Остала земљишта су заступљена у мањој мери.

Карта 3.12. Типови земљишта Суботичког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

243

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Топографски фактори Географска ширина Источни, већи део рејона простире се од 46°10’ географске ширине на северу до 46°03’ географске ширине на југу, а западни део рејона простире се од 46°02’ географске ширине на северу до 45°54’ географске ширине на југу. Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 80 m до 130 m. Нагиб и експозиција терена Овај рејон је типичан равничарски рејон, без нагиба. Пејзаж Рејон се налази на песковитим равним теренима Суботичко-хоргошке пешчаре. С јужне стране рејона налази се Палићко и Лудошко језеро. Палићко језеро представља степско језеро измењено људским радом. Овај рејон припада подручју степске вегетације, а пејзажне карактеристике дају бројни воћњаци и ратарске културе у равничарском пределу. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 447 газдинстава поседујe винограде, што чини око 10,80% од укупног броја пољопривредних газдинстава oвог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима, пописан је у општини Суботица.

244

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA

ВИНОГОРЈА У Суботичком рејону налазе се следећа виногорја: Риђичко, Палићко и Хоргошко виногорје. РИЂИЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Риђичко виногорје је смештено у западном делу рејона, на песковитим теренима, уз државну границу од Бачког Брега на западу до почетка Телечке висоравни на истоку. Виногорје се састоји из три виноградарске оазе: Бачки Брег, Растина и Риђица, а границе виноградарских оаза уједно су и границе виногорја. Обухваћене катастарске општине Риђичко виногорје обухвата делове катастарских општина Бачки Брег, Растина и Риђица. Статистички подаци У виногорју се налази 37,25 ha винограда, углавном винских сорти (преко 97%). Виноградарством се баве 173 газдинства, на просечној површини од 21,5 ари. 245

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС ПАЛИЋКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Палићко виногорје се налази у централном делу рејона, на песковитим теренима око Суботице и Палића, и састоји се из два дела – западног, који се налази у подручју око Горњег и Доњег Таванкута, и источног, који се налази у подручју око Суботице, Палића и Бачких винограда. Обухваћене катастарске општине Палићко виногорје обухвата делове катастарских општина Таванкут, Суботица, Палић, као и катастарску општину Бачки Виногради. Статистички подаци Палићко виногорје је по површинама под виноградима најзначајније виногорје у Суботичком рејону. Виногради се налазе на 196,89 ha, а доминирају винске сорте са учешћем од 95,4% у укупном сортименту виногорја. Виноградарством се баве 173 газдинства, на просечној површини од 1,14 ha. ХОРГОШКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Хоргошко виногорје се налази у источном делу рејона, на песковитим теренима око Хоргоша. Обухваћене катастарске општине Хоргошко виногорје обухвата делове катастарских општина Хоргош, Мартонош и Мале Пијаце. Статистички подаци Под виновом лозом у Хоргошком виногорју се налази 78,04 ha винограда, претежно винских сорти (91,3%). Производњом грожђа бави се 101 газдинство. Просечна површина винограда по виноградарском газдинству износи 77,26 ари.

246

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН Карта 3.13. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Суботичког рејона ВОЈВОДИНA

Палићко

Хоргошко

Риђичко

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНА

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

60 km

Број газдинстава са виноградима

30

Укупан број газдинстава

0

10270

447

312,18

295,39

16,79

Риђичко виногорје

764

173

37,25

36,40

0,85

Палићко виногорје

2154

173

196,89

187,74

9,15

Хоргошко виногорје

1222

101

78,04

71,25

6,79

Назив рејона / виногорјa

3.2.

Суботички рејон

Области које обухватају Суботички рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

247

3

РЕЈОН ТЕЛЕЧКА У ОКВИРУ РЕЈОНА ТЕЛЕЧКА НАЛАЗЕ СЕ ТРИ ВИНОГОРЈА: 1. ЗАПАДНОТЕЛЕЧКО (ТЕЛЕЧКА КОСА), 2. ЦЕНТРАЛНОТЕЛЕЧКО (БАЧКА ТОПОЛА) И 3. ИСТОЧНОТЕЛЕЧКО ВИНОГОРЈЕ (МАЛИ ИЂОШ).

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Рејон Телечка се налази у централном делу Бачке, на територији Телечке косе и Телечке висоравни.

Карта 3.14. Границе рејона и виногорја рејона Телечка

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Рејон Телечка обухвата територију у општинама Сомбор, Бачка Топола, Мали Иђош, Кула, Врбас и Србобран.

250

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Површине рејона и виногорја Рејон Телечка заузима површину од 18.019,43 ha, где је највеће Западнотелечко виногорје.

Табела 3.14. Површине рејона и виногорја рејона Телечка

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Западнотелечко виногорје

9.914,55

55,02

55,03

Централнотелечко виногорје

6.293,30

34,92

34,93

Источнотелечко виногорје

1.809,84

10,04

10,04

18.017,69

99,98

100,00

Укупно Рејон Телечка, укупна површина (ha)

18.019,43

Површине под виноградима На основу Пописа 2012, у рејону Телечка налази се 115,23 ha винограда (око 98,62 ha родних винограда, односно 85,59%), од чега је 40,07 ha са стоним сортама и 75,16 ha са винским сортама.

Графикон 3.14. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним рејоном Телечка

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Србобран Врбас Кула Мали Иђош Бачка Топола Сомбор (Станишић, Светозар Милетић, Чонопља, Кљајићево, Телечка) 0

10

20

30

40

50

60

251

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 3.15.

У табели 3.15. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошке станице у Бачкој Тополи.

Станица

AVG

Бачка Топола

17.1

WIN

BEDD

1592.2

1324.9

Биоклиматски индекси за рејон Телечка

HI 2118.2

CI

DI

11.3

145.8

Карта 3.15. Винклеров индекс рејона Телечка

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

252

N0 4.2

N35 2.8

N15 1.6

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Земљишни услови Преовлађујући типови земљишта овог рејона су чернозем, хумофлувисол и семиглеј, а заступљени су, у мањој мери, еуглеј и други типови земљишта.

Карта 3.16. Типови земљишта рејона Телечка

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

253

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 45°57’ географске ширине на северу до 45°33’ географске ширине на југу. Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 80 m до 110 m, где се и простиру виногорја, односно налазе виногради. Пејзаж Рејон Телечка налази се у низијском (равничарском) појасу, где преовлађују панонско-понтска шумостепска подручја. Западни део рејона простире се дуж Телечке косе, која се издиже у односу на равничарски западни део терена. Источни део је равничарски, са врло благим теренима у појединим деловима, и налази се у сливу реке Криваје, најдуже реке која у целости тече кроз Војводину. На свим овим теренима доминирају ратарске културе. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 334 газдинства поседујe винограде, што чини свега 1,99% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара налази се у општини Мали Иђош, иако највећу површину под виноградима има општина Бачка Топола.

254

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA

ВИНОГОРЈА У рејону Телечка налазе се следећа виногорја: Западнотелечко (Телечка коса), Централнотелечко (Бачка Топола) и Источнотелечко виногорје (Мали Иђош). ЗАПАДНОТЕЛЕЧКО ВИНОГОРЈЕ (ТЕЛЕЧКА КОСА) Простирање Западнотелечко виногорје је издужено виногорје на западној страни, дуж Телечке косе, од Станишића на северу до Врбаса на југу. Обухваћене катастарске општине Западнотелечко виногорје обухвата делове катастарских општина Станишић, Светозар Милетић, Чонопља, Кљајићево, Телечка, Сивац, Црвенка, Кула и Врбас. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 25,6 ha винограда, претежно винских сорти (66%). Виноградарством се баве 122 пољопривредна газдинства, на просечној површини од 21 ара.

255

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ЦЕНТРАЛНОТЕЛЕЧКО ВИНОГОРЈЕ (БАЧКА ТОПОЛА) Простирање Централнотелечко виногорје (виногорје Бачка Топола) јесте издужено виногорје на источној страни Телечке косе, од Пачира на северу до Бајше на југу. Обухваћене катастарске општине Централнотелечко виногорје обухвата делове катастарских општина Пачир, Стара Моравица, Горња Рогатица, Бајша и Бачка Топола. Статистички подаци Виногорје има 51,67 ha винограда. Заступљеност винских и стоних сорти је готово једнака. Виноградарством се бави 47 газдинстава, на просечној површини од 1,1 ha. ИСТОЧНОТЕЛЕЧКО ВИНОГОРЈЕ (МАЛИ ИЂОШ) Простирање Источнотелечко виногорје (виногорје Мали Иђош) јесте издужено виногорје у доњем току реке Криваје. Обухваћене катастарске општине Источнотелечко виногорје обухвата делове катастарских општина Мали Иђош, Ловћенац и Фекетић. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 24,25 ha винограда, претежно винских сорти (83,7%). Виноградарством се бави 145 газдинстава, на просечној површини од 16,7 ари.

256

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Карта 3.17. Статистичке јединице обухваћене виногорјима рејона Телечка

Централнотелечко Западнотелечко

Источнотелечко

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНА

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

60 km

Број газдинстава са виноградима

30

Укупан број газдинстава

0

16817

334

115,23

75,16

40,07

Западнотелечко виногорје

6239

122

25,60

16,79

8,81

Централнотелечко виногорје

1924

47

51,67

24,77

26,90

Источнотелечко виногорје

1316

145

24,25

20,29

3,96

Назив рејона / виногорјa

3.3.

Рејон Телечка

Области које обухватају рејон Телечка, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

257

4

ПОТИСКИ РЕЈОН У ОКВИРУ ПОТИСКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ТРИ ВИНОГОРЈА: 1. СЕВЕРНОПОТИСКО, 2. СРЕДЊЕПОТИСКО И 3. ЈУЖНОПОТИСКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Потиски рејон обухвата терене (виноградарске оазе) источне Бачке и западног Баната, непосредно у близини реке Тисе и простире се на северу од Кањиже до ушћа реке Тисе у Дунав на југу.

Карта 3.18. Границе рејона и виногорја Потиског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Потиски рејон обухвата делове територија општина Кањижа, Нови Кнежевац, Сента, Чока, Ада, Бечеј, Нови Бечеј, Жабаљ, Зрењанин и Тител.

260

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Површине рејона и виногорја Потиски рејон заузима површину од 17.525,41 ha, где је највеће Севернопотиско виногорје.

Табела 3.18. Површине рејона и виногорја Потиског рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Севернопотиско виногорје

8.672,64

49,49

49,49

Средњепотиско виногорје

7.184,47

40,99

40,99

Јужнопотиско виногорје

1.668,30

9,52

9,52

17.525,41

100,00

100,00

Укупно Потиски рејон, укупна површина (ha)

17.525,41

Површине под виноградима Графикон 3.18.

На основу Пописа 2012, у Потиском рејону налази се 263,3 ha винограда (око 252,96 ha родних винограда, односно 96,07%), од чега је 69,31 ha са стоним сортама и 193,99 ha са винским сортама.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Потиским рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha) Кањижа Тител Зрењанин Жабаљ Нови Бечеј Бечеј Ада Чока Сента Нови Кнежевац 0

20

40

60

80

100

120

261

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 3.19.

У табели 3.19. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Бечеју и Сенти.

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

Биоклиматски индекси за Потиски рејон

CI

DI

N0

N35

N15

Бечеј

17.4

1634.2

1345.1

2167.0

11.2

160.9

4.7

2.6

2.6

Сента

17.7

1694.8

1367.6

2228.8

11.4

140.9

3.2

5.2

1.7

Карта 3.19. Винклеров индекс Потиског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

262

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Земљишни услови Преовлађујући типови земљишта овог рејона су чернозем и флувисол, а заступљени су, у мањој мери, и хумофлувисол и семиглеј, као и остали типови земљишта.

Карта 3.20. Типови земљишта Потиског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

263

ВИНОГРАДАРСКА ПОДРУЧЈА ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС СРБИЈЕ Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 46°06’ географске ширине на северу (најсевернија виноградарска оаза Севернопотиског виногорја) до 45°11’ географске ширине на југу (најјужнија виноградарска оаза Јужнопотиског виногорја). Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 70 m до 100 m, осим у јужном делу (Тителски брег), где је надморска висина нешто већа. Орографске карактеристике Орографске карактеристике рејона чине равничарски предели Панонске низије, а на југу рејона се налази Тителски брег, дужине 18 km, чија највиша тачка износи 128 m. Утицај великих водених површина Рејон заузима подручје дуж реке Тисе, која има утицај на карактеристике овог рејона. Пејзаж Рејон се простире у низијском (равничарском) појасу, где су заступљене претежно влажне и поплавне шуме храста лужњака, јасена, јове, врбе, тополе и др., као и панонско-понтска шумостепска подручја. У рејону преовлађују ратарске културе, а река Тиса, са својим рукавцима, и канал Дунав–Тиса–Дунав дају пејзажне карактеристике овом рејону. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 654 газдинства поседује винограде, што чини 2,84% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара налази се у општини Зрењанин, иако највећу површину под виноградима има општина Чока.

264

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA

ВИНОГОРЈА У Потиском рејону налазе се следећа виногорја: Севернопотиско, Средњепотиско и Јужнопотиско виногорје. СЕВЕРНОПОТИСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Севернопотиско виногорје обухвата виноградарске терене у горњем току реке Тисе. Обухваћене катастарске општине Севернопотиско виногорје обухвата делове катастарских општина Нови Кнежевац, Кањижа, Санад, Сента, Чока, Батка, Ада и Мол. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 114,84 ha винограда. Доминирају винске сорте са учешћем од 92,5% у укупном сортименту. Производњом грожђа бави се 140 газдинстава, на просечној површини од 82 ара.

265

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

СРЕДЊЕПОТИСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Средњепотиско виногорје обухвата виноградарске терене у средњем току реке Тисе. Обухваћене катастарске општине Средњепотиско виногорје обухвата делове катастарских општина Нови Бечеј, Бечеј, Жабаљ и Зрењанин. Статистички подаци У виногорју се под виновом лозом налази 44,88 ha. Винске сорте се налазе на 75,5% површина. Производњом грожђа бави се 139 пољопривредних газдинстава, на просечној површини од 32,3 ара.

ЈУЖНОПОТИСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Јужнопотиско виногорје обухвата виноградарске терене у доњем току реке Тисе, на јужним и западним обронцима Tителског брега. Обухваћене катастарске општине Јужнопотиско виногорје обухвата делове катастарских општина Мошорин, Вилово, Лок и Тител. Статистички подаци Виногради се простиру на 34,29 ha. Стоне сорте се налазе на чак 74,6% површина. Виноградарством се бави 59 газдинстава. Просечна површина винограда по једном виноградарском газдинству износи 58 ари.

266

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Карта 3.21. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Потиског рејона

Севернопотиско

Средњепотиско

Јужнопотиско

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНА

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

60 km

Број газдинстава са виноградима

30

Укупан број газдинстава

0

25651

437

227,37

173,78

53,59

Севернопотиско виногорје

3564

140

114,84

106,21

8,63

Средњепотиско виногорје

4837

139

44,88

33,90

10,98

Јужнопотиско виногорје

1345

59

34,29

8,09

26,20

Назив рејона / виногорјa

3.4.

Потиски рејон

Области које обухватају Потиски рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

267

5

БАНАТСКИ РЕЈОН У ОКВИРУ БАНАТСКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ДВА ВИНОГОРЈА: 1. КИКИНДСКО И 2. СРЕДЊЕБАНАТСКО ВИНОГОРЈЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Банатски рејон се простире у Банату, а састоји се од виноградарских оаза које су груписане у Кикиндско виногорје и Средњебанатско виногорје.

Карта 3.22. Границе рејона и виногорја Банатског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Банатски рејон обухвата делове општина Кикинда, Зрењанин и Нови Бечеј.

270

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Површине рејона и виногорја Банатски рејон заузима површину од 12.706,07 ha, где је веће Кикиндско виногорје. Табела 3.22. Површине рејона и виногорја Банатског рејона

Табела 3.22. Површине рејона и виногорја Банатског рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Кикиндско виногорје

8.553,91

67,32

67,32

Средњебанатско виногорје

4.152,16

32,68

32,68

12.706,07

100,00

100,00

Укупно Банатски рејон Укупна површина (ha)

12.706,07

Површине под виноградима Графикон 3.22.

На основу Пописа 2012, у Банатском рејону налази се 97,66 ha винограда (око 90,87 ha родних винограда, oдносно 93,05%), од чега је 32,38 ha са стоним сортама и 65,28 ha са винским сортама.

Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Банатским рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha)

Нови Бечеј (Ново Милошево)

Зрењанин

Кикинда

0

10

20

30

40

50

60

271

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори

Табела 3.23. Биоклиматски индекси за Банатски рејон

У табели 3.23. приказанe су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Зрењанину и Кикинди.

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

CI

DI

Зрењанин

17.4

1632.2

1342.7

2153.8

11.4

152.9

Кикинда

17.3

1609.8

1333.3

2133.2

11.2

147.7

Карта 3.23. Винклеров индекс Банатског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

272

N0

N35

N15

4.2

2.7

2.5

4.0

2.2

2.2

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Земљишни услови Преовлађујући тип земљишта овог рејона је чернозем.

Карта 3.24. Типови земљишта Банатског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

273

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 45°53’ географске ширине на северу (најсевернија виноградарска оаза) до 45°12’ географске ширине на југу (најјужнија виноградарска оаза). Надморска висина Већи део оаза које чине овај рејон простиру се на надморским висинама од 70 m до 80 m и он представља један од најнижих рејона, осим јужног дела, односно Тамишке терасе. Пејзаж Банатски рејон припада равничарском подручју степске вегетације, са углавном заступљеним ратарским културама. На пејзаж Тамишке терасе утиче и река Тамиш, као и воћњаци и ратарске културе које се овде гаје. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 590 газдинстава поседује винограде, што чини око 6,43% од укупног броја пољопривредних газдинстава овог рејона. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима, налази се у општини Кикинда.

274

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA

ВИНОГОРЈА У Банатском рејону налазе се следећа виногорја: Кикиндско и Средњебанатско виногорје. КИКИНДСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Кикиндско виногорје се налази на простору од српско-румунске границе у К.О. Наково до близу реке Тисе у К.О. Ново Милошево. Обухваћене катастарске општине Кикиндско виногорје обухвата делове катастарских општина Иђош, Кикинда, Наково и Ново Милошево. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 43,27 ha винограда. Винске сорте се налазе на 76,1% површина под виноградима. Виноградарством се бави 259 газдинстава, на просечној површини од 16,7 ари.

275

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

СРЕДЊЕБАНАТСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Средњебанатско виногорје се налази на простору у широј околини Зрењанина, у подручју према реци Тиси и на Тамишу (Тамишка тераса). Обухваћене катастарске општине Средњебанатско виногорје обухвата делове катастарских општина Меленци, Српски Елемир, Елемир, Српски Арадац, Словачки Арадац, Орловат, Ботош и Фаркаждин. Статистички подаци Виногорје има 43,11 ha винограда, претежно винских сорти (69,6%). Виноградарством се баве 203 газдинства. Просечна површина винограда коју обрађује једно виноградарско газдинство износи 21,2 ара.

276

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Карта 3.25. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Банатског рејона

Кикиндско

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНА

Средњебанатско

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

60 km

Број газдинстава са виноградима

30

Укупан број газдинстава

0

11900

800

132,03

84,19

47,84

Кикиндско виногорје

2768

259

43,27

32,94

10,33

Средњебанатско виногорје

2196

203

43,11

30,01

13,00

Назив рејона / виногорјa

3.5.

Банатски рејон

Области које обухватају Банатски рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

277

6

ЈУЖНОБАНАТСКИ РЕЈОН У ОКВИРУ ЈУЖНОБАНАТСКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ТРИ ВИНОГОРЈА: 1. ВРШАЧКО, 2. БЕЛОЦРКВАНСКО И 3. ВИНОГОРЈЕ ДЕЛИБЛАТСКЕ ПЕШЧАРЕ.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Јужнобанатски рејон се налази у југоисточном делу региона Војводина, на западним обронцима Вршачких планина и на простору Делиблатске пешчаре.

Карта 3.26. Границе рејона и виногорја Јужнобанатског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Јужнобанатски рејон обухвата територију у општинама Вршац, Бела Црква, Ковин и Алибунар.

280

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Површине рејона и виногорја Табела 3.26.

Јужнобанатски рејон заузима површину од 65.331,69 ha, где је највеће Вршачко виногорје.

Површине рејона и виногорја Јужнобанатског рејона

Укупна површина

Виноградарско подручје ha

% (рејон)

% (виногорје)

Вршачко виногорје

16.962,51

25,96

40,26

Белоцркванско виногорје

11.738,86

17,97

27,87

Виногорје Делиблатска пешчара

13.420,22

20,54

31,86

42.121,59

64,47

100,00

Укупно Јужнобанатски рејон, укупна површина (ha)

65.331,69

Површине под виноградима На основу Пописа 2012, у Јужнобанатском рејону налази се 1730,69 ha винограда (око 1703,88 ha родних винограда, односно 98,45%), од чега је 163,62 ha са стоним сортама и 1567,07 ha са винским сортама.

Графикон 3.26. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Јужнобанатским рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha)

Алибунар

Ковин

Бела Црква

Вршац

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

281

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 3.27.

У табели 3.27. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошких станица у Вршцу и Белој Цркви.

Станица

AVG

WIN

BEDD

HI

Биоклиматски индекси за Јужнобанатски рејон

CI

DI

N0

N35

N15

Вршaц

17.3

1627.2

1335.2

2140.7

11.4

192.6

6.3

2.5

3.3

Бела Црква

17.4

1635.7

1346.1

2163.5

11.4

199.4

5.4

3.6

1.8

Карта 3.27. Винклеров индекс Јужнобанатског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

282

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Земљишни услови Преовлађујући типови земљишта овог рејона су вертисол и чернозем, а у мањој мери заступљени су ареносол и сирозем на песку, као и остали типови земљишта.

Карта 3.28. Типови земљишта Јужнобанатског рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

283

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 45°12’ географске ширине на северу до 44°44’ географске ширине на југу. Надморска висина Већи део рејона простире се на надморским висинама од 70 m до 260 m, али се предели где су смештена виногорја и где су виногради углавном налазе на надморским висинама од 90 m до 220 m. Орографске карактеристике Рејон се налази у претежно равничарском пределу, а у североисточном делу рејона доминира узвишење, односно Вршачке планине (641 m), које се простиру правцем исток–запад, у дужини од 18 km, и обезбеђују повољне услове за гајење винове лозе. Утицај великих водених површина и шума У овом рејону известан утицај на винову лозу може имати река Дунав, која се налази на јужној страни рејона, а виногради испод шумовитог Вршачког брега имају мање годишње колебање температуре. Пejзаж Јужнобанатски рејон обухвата мањи североисточни брежуљкастобрдски појас око Вршачког брега, где су претежно заступљене шуме храста, цера и сладуна, као и већи низијски појас, где обухвата панонско-понтска шумостепска подручја у којима су заступљене ратарске културе. Пејзажне карактеристике дела овог рејона (виногорје Делиблатске пешчаре) даје Делиблатска пешчара својом специфичном вегетацијом као што су багремове шуме. Такође, Канал Дунав–Тиса–Дунав пролази кроз рејон, а са источне стране налазе се Белоцркванска језера. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У овом рејону 786 газдинстава поседује винограде, што чини око 6,5% од укупног броја пољопривредних газдинстава. Највећи број виноградара, као и парцела под виноградима, налази се у општини Вршац.

284

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA

ВИНОГОРЈА У Јужнобанатском рејону налазе се следећа виногорја: Вршачко, Белоцркванско и Виногорје Делиблатске пешчаре. ВРШАЧКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Вршачко виногорје се налази у североисточном делу рејона, на обронцима Вршачких планина. Обухваћене катастарске општине Вршачко виногорје обухвата делове катастарских општина Велико Средиште, Гудурица, Марковац, Вршац, Мало Средиште, Месић, Јабланка, Сочица I, Сочица II, Куштиљ, Војводинци и Стража. Статистички подаци Вршачко виногорје представља најзначајније виногорје Јужнобанатског рејона. У њему се налази 1405,48 ha винограда, што представља 81,2% винограда целог рејона. У сортименту доминирају винске сорте (97%). Виноградарством се бави 255 пољопривредних газдинстава.

285

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

БЕЛОЦРКВАНСКО ВИНОГОРЈЕ Простирање Белоцркванско виногорје се налази у југоисточном делу рејона, у подручју између река Дунав и Караш, и сачињавају га два дела: западни – на песковитим теренима у К.О. Дупљаја, уз канал Дунав–Тиса–Дунав, и источни – у ширем подручју око Беле Цркве. Обухваћене катастарске општине Белоцркванско виногорје обухвата делове катастарских општина Дупљаја, Јасеново, Врачев Гај I, Црвена Црква, Бела Црква, Крушчица, Кусић I, као и катастарске општине Кусић III, Калуђерово I, Калуђерово II и Калуђерово III. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 109,23 ha винограда. Виногради са стоним сортама су заступљенији у односу на винограде са винским сортама. У укупном сортименту стоне сорте учествују са 67%. Виноградарством се бави 119 газдинстава. ВИНОГОРЈЕ ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА Простирање Виногорје Делиблатска пешчара простире се на подручју Делиблатске пешчаре и састоји из два дела: северни – мањи део виногорја у К.О. Иланџа, Селеуш, Алибунар и Банатски Карловац, и јужни, већи део виногорја, који обухвата простор Делиблатске пешчаре и њених падина, као и четири виноградарске оазе: Падина, Плочица, Долово и Банатски Брестовац (мала виноградарска оаза). Обухваћене катастарске општине Виногорје Делиблатска пешчара обухвата делове катастарских општина Иланџа, Селеуш, Владимировац, Алибунар, Банатски Карловац, Мраморак, Николинци, Уљма, Избиште, Гребенац, Орешац, Делиблато, Дубовац, Кајтасово, Банатски Брестовац, Делиблатски Песак, Долово и Шушара. Статистички подаци У оквиру виногорја налази се 193,42 ha винограда, претежно винских сорти (81%). Виноградарством се баве 294 газдинства, на просечној површини од 65,8 ари. 286

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA

Карта 3.29. Статистичке јединице обухваћене виногорјима Јужнобанатског рејона

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНА

Вршачко

Делиблатска пешчара

Белоцркванско

Назив рејона / виногорјa

Виногради (ha)

Винске сорте (ha)

Стоне сорте (ha)

3.6.

60 km

Број газдинстава са виноградима

30

Укупан број газдинстава

0

Јужнобанатски рејон

12091

786

1.730,69

1.567,07

163,62

Вршачко виногорје

1341

255

1.405,48

1.357,57

47,91

Белоцркванско виногорје

1233

119

109,23

35,53

73,70

Виногорје Делиблатска пешчара

4839

294

193,42

157,26

36,16

Области које обухватају Јужнобанатски рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

287

7

БАЧКИ РЕЈОН У ОКВИРУ БАЧКОГ РЕЈОНА НАЛАЗЕ СЕ ТРИ ВИНОГРАДАРСКЕ ОАЗЕ: 1. ТЕМЕРИН, 2. БАЧКИ МОНОШТОР И 3. КАРАВУКОВО.

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Простирање

Границe

Бачки рејон се простире у Бачкој и састоји се од три виноградарске оазе: Темерин, Бачки Моноштор и Каравуково.

Карта 3.30. Границе рејона и виногорја Бачког рејона (оаза)

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

Обухваћене општине Бачки рејон обухвата мале делове општина Темерин, Сомбор и Оџаци.

290

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Површине рејона и виногорја

Табела 3.30.

Бачки рејон заузима површину од 1.985,41 ha.

Површина Бачког рејона (оаза)

Укупна површина (ha) Бачки рејон Укупна површина оаза (ha) 1.985,41

Површине под виноградима На основу Пописа 2012, у Бачком рејону налази се 22,53 ha винограда (око 20,11 ha родних винограда, односно 89,26%), од чега је 9,69 ha са стоним сортама и 12,84 ha са винским сортама.

Графикон 3.30. Површине под обрађиваним виноградима у општинама обухваћеним Бачким рејоном

Површине под обрађиваним виноградима (ha)

Оџаци

Сомбор (Бачки Моноштор)

Темерин

0

2

4

6

8

10

12

14

291

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Климатски фактори Табела 3.31.

У табели 3.31. приказане су вредности неких биоклиматских индекса, на основу података из метеоролошке станице у Сомбору.

Станица Сомбор

AVG 17.0

WIN

BEDD

HI

1549.2

1307.9

2102.8

Биоклиматски индекси за Бачки рејон

CI 10.4

DI

N0

169.2

Карта 3.31. Винклеров индекс Бачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

292

5.4

N35 2.5

N15 2.7

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНA Земљишни услови Преовлађујући тип земљишта овог рејона је чернозем, а у малој мери заступљена су и друга земљишта.

Карта 3.32. Типови земљишта Бачког рејона

Извор: Министарство пољопривреде и заштите животне средине

293

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Топографски фактори Географска ширина Рејон се простире од 45°47’ географске ширине на северу (најсевернија виноградарска оаза) до 45°22’ географске ширине на југу (најјужнија виноградарска оаза). Надморска висина Већи део рејона, односно виноградарске оазе које чине рејон, простиру се на надморској висини од око 80 m. Пejзаж Ово је типичан равничарски рејон. Оазе овог рејона налазе се поред мањих канала система Дунав–Тиса–Дунав. Подручје припада степској вегетацији, а заступљене су углавном ратарске културе. Заступљеност винограда и произвођача грожђа У Бачком рејону 76 газдинстава поседујe винограде, што чини свега 1,3% од укупног броја пољопривредних газдинстава oвог рејона. Највећи број виноградара налази се у општини Оџаци, иако највећу површину под виноградима има општина Темерин.

294

РЕГИОН ВОЈВОДИНЕ Карта 3.33. Статистичке јединице обухваћене оазама Бачког рејона

Бачки Моноштор

ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНА

Каравуково Темерин

Бачки рејон

Стоне сорте (ha)

3.7.

Винске сорте (ha)

Назив рејона / виногорјa

Виногради (ha)

60 km

Број газдинстава са виноградима

30

Укупан број газдинстава

0

13931

51

18,87

11,30

7,57

Области које обухватају Бачки рејон, приказане на карти, на нивоу су катастарских општина.

295

4

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ 1. ВАЖНИЈЕ АУТОХТОНЕ И РЕГИОНАЛНЕ СОРТЕ

298

2. ВАЖНИЈЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ СОРТЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ

306

3. ВАЖНИЈЕ ДОМАЋЕ СТВОРЕНЕ СОРТЕ

318

4. ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ СОРТЕ И ДРУГИ ПОДАЦИ ПО ВИНОГРАДАРСКИМ ГЕОГРАФСКИМ ПРОИЗВОДНИМ ПОДРУЧЈИМА

330

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ Сортимент винове лозе у Србији данас чине сорте различитог порекла и намене. Према рејонизацији, све сорте се сврставају у следеће групе: 1. Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте, 2. Препоручене/дозвољене интернационалне сорте, и 3. Препоручене/дозвољене домаће створене сорте. Свака од ових категорија је у функцији потреба и захтева потрошача и треба да има своје место у сортименту. Интернационалне сорте ће вероватно и у будућности доминирати у домаћем сортименту, јер дају квалитетна, светски позната, препознатљива вина. Аутохтоним сортама треба посветити већу пажњу, издвојити најквалитетније, извршити клонску селекцију и сертификацију и пропагирати њихово масовније ширење, нарочито за потребе винског туризма. Новим домаћим сортама треба посветити већу пажњу, упознати произвођаче и потрошаче са њиховим квалитетом и гајити их на већим површинама. ВАЖНИЈЕ АУТОХТОНЕ И РЕГИОНАЛНЕ СОРТЕ Током последњих неколико деценија велики број аутохтоних и регионалних сорти је неповратно изгубљен крчењем старих винограда. Масовније се гаји само мали број аутохтоних сорти. СЛАНКАМЕНКА ЦРВЕНА У Србији и суседним земљама где се гаји, Сланкаменка црвена има већи број синонима: Пловдина, Сланка, Дренак, Рошоара, Piros szlanka, Monakuki, Koplik, Памид, Saridžibuk. Ово је врло стара балканска сорта. У Србији је присутна у мањим приватним засадима, а посебно је распрострањена у Фрушкогорском виногорју. Црни варијетети ове сорте углавном се гаје у јужној Србији (Пловдина црна) и у Бугарској. Сорта је велике бујности и велике родности. Грожђе сазрева у II епохи. Треба је резати кратко, јер при дугој резидби рехуља. Мање је осетљива на пепелницу, а више на пламењачу. Током кишних јесени страда од сиве плесни. Осетљива је на ниске зимске температуре. Слабо накупља шећер (13−15%) и има мали садржај киселина у шири (око 6 g/l). Вино је хармонично, питко, танко, са мањим садржајем алкохола, врло често са благом црвенкастом нијансом, посебно када је посреди варијетет са црним бобицама. Неутралног је укуса, једноставно. Грожђе је пријатно за јело па се често користи као стоно. Слабе је транспортабилности, јер се бобице лако круне (отпадају), тако да се може користити само на локалним тржиштима.

298

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ Због велике хетерогености популације ове сорте, неопходно је урадити клонску селекцију. СМЕДЕРЕВКА Ово је врло стара (аутохтона) сорта Балкана. Гаји се у већини балканских земаља. На већим површинама се гаји у Бугарској, Србији, Републици Македонији, а проширила се и у Херцеговини. Синоними за Смедеревку су: Галан, Dimyat, ­Szemendriai zöld, Zoumiatico и Дертонија. Сорта је средње бујности и велике родности. Бобице су крупне, овалне, жутозелене боје, а са осунчане стране са ћилибарним мрљама. Грозд је крупан, најчешће купаст, средње растресит. Рано започиње вегетацију, а сазрева врло позно, у IV епохи. Обилно и редовно рађа и при краткој резидби. При дугој резидби често прероди. Грожђе има сразмерно добру отпорност на сиву плесан. Према ниским температурама је изразито осетљива. Накупља мало шећера (12−16%), а карактеристичан је сразмерно повишен садржај киселина у шири (око 9 g/l). Вино је питко, лако, пријатног мириса, којe у добрим годинама подсећа на ванилу. Најчешће се користи за купажу са винима других сорти, у циљу поправке киселина. Грожђе ове сорте се у великој мери користи и за потрошњу у свежем стању. Због позног сазревања потребно је бирати најповољније локације, добро осунчане и добро проветрене положаје. Због хетерогености популације, и код ове сорте је неопходно извршити клонску селекцију. МУСКАТ КРОКАН Синоними: Мирисавка, Ванилијевка, Мускат венгерскиј, Muscat ­croquant и други. Примарни назив по О.I.V.-у је Muscat fleur d’ oranger (Мускат наранџиног цвета). Раније је гајена у више виногорја у Војводини, а данас је остала једино у Потиском виногорју, на Бисерном острву. Овде се купажира са Рајнским ризлингом и даје фина, мирисна, висококвалитетна вина. Анализа ДНК профила је показала да су родитељи ове сорте: ­Chasselas и Muscat à petits grains (Бели мускат). Спорадично се гаји у Војводини, Мађарској, Русији, Украјини и Румунији. Грожђе сазрева у I епохи. Јако је осетљива на ниске температуре и на сиву плесан. Добро накупља шећер (20%), а садржај киселина у шири је довољан за производњу квалитетног вина. Вино је изразито ароматично, златножуте боје, хармонично. Нема перспективу да се шири, пре свега због изузетно велике

299

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС осетљивости на сиву плесан и на ниске температуре. У Банатско-потиском виногорју ће остати као локални специјалитет и домаћи бренд. РУЖИЦА ЦРВЕНА (КЕВИДИНКА) У пракси је ова сорта познатија под називом Ружица црвена. У страним земљама зове се: Kövidinka, Steinschiller, Камена динка, Каменоружијак червени и др. Стара сорта Панонске низије која се у Војводини гаји само у старим приватним засадима. Више се гаји у Мађарској и Румунији. У Мађарској, на песковима између Дунава и Тисе, ова сорта по површинама заузима прво место међу белим винским сортама. Чокот је средње бујности са усправностојећим ластарима. Грозд је купаст, са кратком и чврстом петељком. Бобица је округла, мала, црвена, обилно прекривена пепељком. Месо је сочно, а укус неутралан. Покожица је дебела и чврста. Ова сорта касно започиње и касно завршава вегетацију. Грожђе сазрева у IV епохи. Нормално и редовно се оплоди. Има врло висок коефицијент родности. Родна су јој и најнижа окца на ластарима, па се препоручује кратка резидба. Сорта је изразито отпорна на сиву плесан. У овом погледу је једна од најотпорнијих сорти које се гаје код нас. После зимских и пролећних мразева врло добро се регенерише. Посебно треба истаћи велику отпорност сорте на сушу. Грожђе ове сорте се обично последње бере. Накупља око 17% шећера у шири. На песку има релативно низак садржај киселина. Вино је у већини година лако, без израженог мириса, хармонично и питко, уобичајеног квалитета. Због свог неутралног мириса и укуса, врло је погодно за купажу са другим сортама. У Мађарској је извршена клонска селекција ове сорте. Клон под шифром К-8 је недавно признат (Hajdu, 1993). Неопходно је урадити клонску селекцију ове сорте и код нас. Препоручује се гајење на стари, традиционалан начин, на мањим површинама, у склопу винског туризма. КРЕАЦА У земљама где се гаји, Креаца је позната под називима: Creata, ­Zackelweiss и Kreazer. Ово је сорта Панонске низије, и то вероватно из Баната, где се највише гаји. Чокот је средње бујности и добре родности. Бобице су средње величине, јајасте. Покожица је танка, зеленожуте боје, са ситним тачкицама. Бобица је мека и сочна, неутралног укуса. Грозд је средње величине, цилиндрично конусан, средње збијен. Позно сазрева. Добро рађа и при

300

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ краткој резидби. При дугој резидби обично прероди, па у том случају вегетативна снага чокота нагло слаби. Осетљива је на пламењачу, пепелницу, сиву плесан и ниске зимске температуре. Накупља до 18% шећера у шири. Даје хармонично, питко вино. По квалитету, ова сорта спада у групу за масовна вина бољег квалитета. И код ове сорте је неопходно урадити клонску селекцију. Као аутохтона балканска сорта може имати значајно место у винском туризму. БАГРИНА Ово је стара балканска сорта, која се гаји у Србији – у Тимочкој Крајини, у Румунији и у Бугарској. Позната је и под називима Брагина, Црвена динка, Турска ружица. Чокот је врло бујан. Приноси варирају по годинама, због функционално женског цвета и нередовне оплодње. Грозд је средње величине, најчешће растресит или рехуљав. Бобице су црвенкасте боје. Грожђе сазрева у III епохи. Даје добар квалитет вина. На ниске температуре је осетљива, а на сиву плесан грожђа релативно отпорна. Треба је гајити у мешовитим засадима са другим сортама које јој служе као опрашивачи. ЕЗЕРЈО Синоними: Korponai, Kolmreifler и Tausendgute Езерјо је стара балканска сорта која се највише гаји у Мађарској, где је једна од основних сорти на песковима између Дунава и Тисе. У Србији се мање гаји, углавном у Суботичко-хоргошкој пешчари. Чокот је релативно мале бујности, развија мали број усправно стојећих ластара. Грозд је мали, збијен, са кратком дршком. Бобице су средње величине, жуто-зелене боје, сочне. Грожђе сазрева у II епохи. Редовно и обилно рађа. Добро рађа и на заперцима. Велика јој је предност што захтева мало зелених операција. Највећа јој је мана осетљивост на сиву трулеж грожђа. Осетљива је на ниске температуре. Вино је са високим киселинама, помало трпко. Од добро сазрелог грожђа може да се добије одлично вино. Лоших година киселине у вину су грубе. Раније, када се гајила у густим засадима, са резидбом у главу, давала је много бољи квалитет вина. Даље ширење се не препоручује због слабе отпорности на мразеве и осетљивости на ботритис. ФУРМИНТ Синоними: Шипон и Мославац Стара балканска сорта, која се највише гаји у Мађарској, у Токајском виногорју, где заједно са сортама Липовина и Жути мускат даје чувена токајска вина. Гаји се још у Словенији и северној Хрватској. У Србији је спорадично заступљена. Ово је бујна сорта, добре родности. У неселекционисаној популацији сорте постоје различити типови цвета: хермафродитни, мушки, женски и звездасти. Због тога оплодња није сигурна. Грозд је мали и ваљкаст, бобице су средње крупноће, жутозелене, на

301

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС сунчаној страни рђасте, с дебелом покожицом, сочне. Грожђе сазрева у III епохи. Када се дуже остави на чокоту, ствара суварак. Фурминт је осетљив на ниске температуре и на сиву плесан грожђа. Вино је финог укуса, са израженим киселинама. Клонска селекција сорте је извршена у Мађарској, где је селекционисано више врло добрих клонова. Најпознатији су: Kiralu Furmint, Nemes Furmint и Т-92. СРЕМСКА ЗЕЛЕНИКА Синоними: Szerémi zöld и

Зеленика

Стара балканска сорта пореклом из Панонске низије. У Србији се врло мало гаји, углавном у Фрушкогорском виногорју. Гаји се у Мађарској и Румунији. Развија снажан чокот. Има карактеристично дубоко усечене и назубљене листове. Грозд је средње крупан, збијен. Бобице су средње крупне, округле, зелене боје, врло киселог укуса. Позног је сазревања и високе родности. Слабо накупља шећер и има врло високе киселине. Осетљива је на ниске температуре и на сиву трулеж грожђа. Када добро сазри, даје солидно вино са благом аромом. ФРАНКОВКА Поред назива Франковка, сорта има већи број различитих имена у земљама где се гаји: Blauer Limberger, Blaufränkisch, Lemberger, Модра Франкиња, Франковка модра и Kékfrankos. Примарни нaзив, који је одредио O.I.V. за ову сорту, јесте Limberger. Порекло сорте није познато. Гаји се у Аустрији, Немачкој, Словачкој, Мађарској, Румунији и Србији. Чокот је врло бујан, родност добра и редовна. Грозд је средње крупан, купаст, средње збијен. Бобице су мале, округле, тамноплаве боје, са дебелом покожицом, сочне, пријатног укуса, без посебне ароме. Грожђе сазрева при крају II епохе. Не накупља много шећера. Само у најбољим годинама достигне више од 20%. Није осетљива на сиву плесан грожђа. Одликује га сразмерно добра отпорност према ниским температурама. 302

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ На заперцима не рађа. Вино је пријатног мириса, светлорубинцрвене боје, са израженим киселинама. Постоје селекционисани клонови у Немачкој (Wei 379), Аустрији (М6/44) и Мађарској. Франковка је врло поуздана сорта за црвена вина северњачких виногорја. Последњих десетак година расте интересовање произвођача у Србији за масовнијим гајењем ове сорте, нарочито у Фрушкогорском виногорју. Нове засаде треба подизати искључиво клонским, селекционисаним садним материјалом. ПОРТУГИЗЕР Синоними: Португизац, Модра краљевина, Blauer Portugieser, Опорто и Португалске модре. Порекло није довољно познато. Највероватније је пореклом из Аустрије, иако, судећи према имену, постоји вероватноћа да је пореклом из Португала (Циндрић и сар., 2000). Гаји се у многим земљама Европе, па и у најсевернијим виногорјима. На већим површинама се налази у Немачкој, Аустрији, Мађарској и Словачкој. У нашој земљи тек последњих десетак година расте интересовање за масовнијим гајењем ове сорте, нарочито на Фрушкој гори. Чокот је средње бујности, велике родности. Грозд је средње величине, купаст, збијен. Бобице су средње величине, округле, са танком покожицом, тамноплаве боје, пријатног укуса. Грожђе сазрева у I епохи. Зимска окца су средње отпорности према ниским температурама. Грожђе је осетљиво на сиву плесан. Поред овога, треба истаћи изразиту осетљивост сорте на пепелницу. Погодна је за високе узгоје. Треба је резати дуго. На заперцима не формира род. Врло рано сазрева. Већ крајем августа грожђе се може користи за јело. Због мањег садржаја киселина у шири, грожђе делује слатко. За вино се бере почетком септембра. Вино је светлоцрвене боје, са нижим садржајем киселина. По квалитету редовно заостаје за винима Мерлоа и Франковке. Клонска селекција је извршена у Мађарској.

303

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС ТАМЈАНИКА ЦРНА Синоними: Мускат ружа, ­Rosenmuskateller ­blauer и Moscato della rose nero Сматра се да је ово аутохтона сорта Србије. Највише се гаји у Неготинској Kрајини. Веће је бујности. Има женски тип цвета. Грозд је купаст, често са крилцем, рехуљав до средње збијен, масе 100−200 g, зависно од степена и услова оплодње и опрашивача. Бобица је средње величине. Покожица тамноплаве боје, сок безбојан, израженог мускатног мириса и укуса. Даје мале приносе. Средње је осетљива на мразеве. Погодују јој растресита земљишта типа гајњаче, каква се налазе на потесу Буково код Неготина, где се успешно гаји од давнина. Сазрева крајем II епохе, али се често бере у III епохи, када је грожђе у фази полусуварка. Садржај шећера се креће од 22% до преко 30%, док садржај укупних киселина варира од 5,5 g/l до 7,5 g/l. Даје вина рубинцрвене боје, пријатног укуса и веома израженог мириса. Потребно је извршити клонску селекцију у оквиру популације ове сорте. ПРОКУПАЦ Сорта је позната још и под називима: Рскавац, Каменичарка, Црнка, Нишевка и Зарчин. Једна је од најстаријих аутохтоних балканских сорти. Највише се гаји у средишњем делу централне Србије, Косову и Македонији и мало у Војводини. Осим у нашој земљи, на већим површинама се гаји и у Бугарској. Прокупац развија врло бујан чокот са усправним ластарима. Велике је родности. Грозд је средње величине, средње збијен. Бобице су средње величине, округле до благо спљоштене, са дебелом покожицом, тамноплаве боје и са обилним пепељком. Грожђе сазрева између III и IV епохе. Прокупац није осетљив на сиву плесан грожђа, али је осетљив према ниским температурама. Накупља осредње количине шећера. Када добро сазри, даје хармонична, питка, светлоцрвена вина, неутралног мириса. У Србији је извршена делимична клонска селекција ове сорте.

304

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ СКАДАРКА Синоними: Кадарка, Браничевка, Мекиш, Gаmzа, Kadárka и Török szölö Пореклом је са Балкана, највероватније из околине Скадарског језера. Скадарка је у Панонску низију највероватније донета приликом сеобе на север у XVIII веку. Овде се због својих позитивних карактеристика брзо проширила, тако да је постала једна од водећих сорти (Циндрић и сар., 2000). Највише се гаји у Мађарској, Бугарској и Румунији. У рејону ­Суботичко-хоргошке пешчаре још је међу водећим сортама за црвена вина када су аутохтоне и регионалне сорте у питању. Развија снажан чокот са усправним ластарима. Грозд је средње величине, збијен, ваљкаст, често са крилцем. Бобице су средње величине, округле, сочне, плавкастоцрне боје, а у сенци често зеленкасте. Грожђе сазрева у III епохи. Одликује је добра родност. Родна су јој и најнижа окца. Кадарка је врло робусна сорта, скромних захтева. Једна од њених карактеристика је и висока отпорност на сушу. Највећи недостаци сорте су велика осетљивост на сиву плесан грожђа и велика осетљивост на ниске температуре. При умереном оптерећењу и у доброј години, накупи 18-19% шећера, а обично не прелази 16%. Када је кишна јесен, грожђе јако трули, те се не може добити црвено вино, него се прерађује као бело. Вино је ароматично, и са песка и са везаног земљишта. У добрим годинама даје одлично црвено вино.

305

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВАЖНИЈЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ СОРТЕ ВИНОВЕ ЛОЗЕ ВИНСКЕ RIESLING (Ризлинг) Синоними: Рајнски ризлинг, Ризлинг рајнски, Weisser ­Rheinriesling, R ­ iesling renano, Rizling rynsky и Rajnai rizling.

Riesling,

Рајнски ризлинг је врло стара сорта, пореклом из Немачке, из долине реке Рајне. Једна је од најпознатијих сорти на свету. Највише се гаји у Немачкој, Француској, Аустрији, Русији, САД, у мањој мери у северној Италији, у Мађарској, Румунији, Бугарској. У Србији се интензивније сади у последње две деценије. Чокот има бујан раст. Грозд је мали, ваљкаст или купаст, често збијен. Бобице су средње крупне, жућкастозелене боје, са сунчане стране рђасте, са дебелом покожицом, пријатне ароме. Грожђе сазрева у III епохи, али нешто пре Ризлинга италијанског. Има врло високу отпорност према ниским температурама, и то током целе зиме. Касније почиње вегетацију па је грожђе осетљиво на сиву плесан. У појединим годинама формира племениту плесан. Вина Ризлинга су хармонична, финог мириса и ароме, са израженим киселинама, елегантна су и врло карактеристична. У Немачкој се сорта Рајнски ризлинг бере последња, обично у другој половини октобра, врло често у новембру, а понекад чак и у децембру. Од зрелог грожђа захваћеног првим мразом справља се ледено вино (Eiswein). У Немачкој, Француској и Италији селекционисан је велики број клонова ове сорте који дају знатно веће приносе од популације, уз добар квалитет, карактеристичан за сорту. Најпознатији клонови су: 110 Gm, 198 Gm, 239 Gm, 90, B 21, R2, VCR 3, BB 49/1 и други. Riesling

306

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ SAVAGNIN ROSE (Траминац) Синоними: црвени Траминац, Траминер, Gewürztraminer, Clevner, ­Traminer rosso, Piros tramini, Трамин червенy, Траминер розовиј и други. Сорта је добила име по месту Трамин у јужном Тиролу (Северна Италија). У једном француском документу за подизање винограда из XIV века спомиње се под именом Savagnin. Ова сорта је позната у целом свету. Свуда је високо цене. У Србији је највише винограда са овом сортом подигнуто после II светског рата, приликом масовног увођења у производњу широкоредних и високих система узгоја. На сиромашним земљиштима је слабе, а на плодним земљиштима средње бујности. Грозд је мали, збијен. Бобице су ситне, округласте, светлије или тамније црвене боје, са обилним пепељком, дебелом покожицом, сочне, слатке и ароматичне. Грожђе сазрева у II епохи. И у лошим годинама накупља ­18–20% шећера, а најчешће знатно преко 20%. Када презри, киселине му јако опадну. Популација сорте даје мале приносе, клонови су много роднији. Има добру отпорност према ниским температурама. Креће средње позно, тако да му ни пролећни мразеви не наносе много штете. Вино ове сорте је врло карактеристично, изразито ароматично, најчешће са ниским киселинама. Баш због ове особине мора се водити рачуна о времену бербе, јер, уколико се закасни, киселине јако опадну и добија се високо алкохолизовано, нехармонично вино жуте боје. У оквиру сорте Траминац познато је више варијација, а најпознатије су: црвени, бели и мирисави. Бобице црвеног Траминца су црвенољубичасте боје, а код мирисавог су розе са жућкастосмеђим нијансама. Мирисави Траминац је склон рехуљању, док црвени Траминац није. Вино ове две сорте се увек разликује. Црвени Траминац даје јако, пуно вино са врло слабом аромом. Мирисави Траминац, међутим, има племенити мирис са нијансама егзотичног воћа. Често доминира врло елегантан ружин тон, а након неколико година одлежавања може да постигне изврстан квалитет. Клонови Траминца су селекционисани у Италији, Француској и Немачкој (R 1, 47, VCR 6, BB 48/1, BB 47/1, 11 Gm).

307

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС SAUVIGNON (Совињон) Синоними: Мускатни силванац, Sauvignon blanc, Gros ­Sauvignon, Petit S­auvignon, ­Sauvignon jeune, Weisser Sauvignon, Muscat Sylvaner и Sauvignon b ­ ianco. Гаји се у свим виноградарским земљама са умереном климом. Највише се гаји у Француској, где у рејону Sauternais (Сотерн) са сортама Semillon и ­Muscadelle даје чувена десертна вина. У осталим крајевима света користи се за производњу сувих висококвалитетних вина. Код нас се гаји у виногорјима са континенталном климом. Чокот је врло бујан. Грозд је мали, збијен, ваљкаст или са раменом. Бобице су средње величине, округле, жућкастозелене боје, са црним тачкицама, дебеле покожице, слатке, врло карактеристичног укуса на зелено. Грожђе сазрева у II епохи. Даје релативно мале приносе, посебно када је поремећена равнотежа између родности и бујности. Захтева дугачку резидбу. Има релативно добру отпорност на ниске температуре, али знатно слабију него Рајнски ризлинг. Грожђе је осетљиво на сиву трулеж. Вино је врло карактеристичне, пикантно љуткасте ароме, која подсећа на једну врсту зелене траве (Solanum nigrum, помоћница). Хармонично је, пуно, богато и готово увек високог квалитета. За ову сорту се у Француској каже да је „вино краљева″ и „краљ вина″. До сада је селекционисан велики број клонова ове сорте у Француској и Италији. Неки од њих су: R 3, 161, 108, ISV-F-5, Bb 297/1, 530,159, 160, 241, Kt 10 и P 1. PINOT BLANC (Пино блан) Синоними: Бургундац бели, Pinot blanc vrai, Blanc de Champagne; Weisser Burgunder и ­Weissburgunder. Pinot blanc је примарни назив сорте. Гаји се у већини земаља где се гаје западноевропске сорте (Француска, Немачка, Аустрија Швајцарска, Русија итд.). У нашој земљи се гаји у условима континенталне климе. Чокот је средње бујности. Грозд је средње крупан, збијен, ваљкаст или неправилног облика. Бобице су мале, округласте, са танком покожицом, жутозелене боје. Сазрева у II епохи. Даје осредње приносе.

308

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ Сорта је веома осетљива на сиву плесан грожђа, од чега у великој мери зависи висина приноса. Отпорност на ниске температуре је врло добра. Добро накупља шећер, али слабије него Шардоне. Карактеристично је да и при већем садржају шећера киселине остају на високом нивоу. Ова сорта даје хармонично, елегантно вино, са израженим, финим киселинама. До сада је селекционисан велики број клонова ове сорте у Италији, Француској и Немачкој. (VCR 1, VCR 5, VCR 7, Fr 74, Bb 54/1, 55/1) PINOT GRIS (Пино гри) Синоними: Бургундац сиви, Црвена клевањка, Rulander, Рулендац сиви, ­Tokay de Alsace, Ruländer, Grauer ­Burgunder, Szürkebarát и Pinot grigio. Pinot Gris је, према O.I.V., примарни назив. Припада групи сорти Пино. Гаји се у Француској, у северној Италији, у Румунији, Мађарској, Немачкој, Швајцарској, Русији и многим другим земљама, али само у условима континенталне климе. У Србији се последњих година масовније шири. Чокот је средње бујности. Грозд је мали, ваљкаст, јако збијен. Бобице су мале, округле, љубичастосиве боје, са израженим пепељком, с танком покожицом, сочне, врло слатке и ароматичне. Понекад се у гроздовима нађе по која бела бобица или део грозда са белим бобицама. Сазрева у II епохи. Средином септембра редовно накупља око 20% шећера. У добрим годинама лако достиже чак и 25% шећера. Даје мале приносе. Има релативно високу отпорност на ниске температуре. На ботритис је осетљива, али у мањој мери него Бургундац бели. Род на заперцима је безначајан. Вино је хармонично, благо, са нижим киселинама, пуно, богато, пријатне ароме, врло често са остатком непреврелог шећера. Одличан квалитет вина компензује ниске приносе. На побољшању родности ове сорте рађено је клонском селекцијом, у земљама где она има већи значај (Немачка, Француска и Мађарска). Познатији клонови су: B-10, 2/54, R 6 и VCR 5. CHARDONNAY (Шардоне) Синоними: Chardonnay Blanc (примарни назив), Arboisier, Arnoison, Chablis и Pinot Blanc Chardonnay. У прошлости, између сорти Pinot Blanc и Chardonnay нису прављене разлике. Сматрало се да су то синоними исте сорте. Недавно је анализом ДНК доказано да је Chardonnay настао хибридизацијом Pinot Blanc-a и сорте Gouais blanc (Bowers, Meredith, 1997). Шардоне је популарна винска сорта у целом свету. Успешно се гаји у условима топле и хладније климе. Распрострањена је у Француској, у Шампањи, затим у САД, у Калифорнији. У мањој мери гаји се у Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Словачкој, Румунији, Мађарској, Јужној Африци 309

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС и Аустралији. У нашој земљи се тек у последњој деценији интензивније подижу виногради са овом сортом. Чокот је средње бујности. По листу је најлакше разликовати Шардоне од Бургундца белог. Код Шардонеа основу дршкиног уреза оивичавају нерви, док код Бургундца белог изван ових нерава има још лисног ткива. Грозд Шардонеа је мали, ваљкаст, средње збијен. Бобице су беличастозелене, мале, округле, сочне, карактеристичне ароме. Рано започиње вегетацију, неколико дана пре осталих Пино сорти, а сазрева у II епохи. Накупља много шећера. Шардоне се одликује релативно малом родношћу. У овом погледу заостаје за Бургундцем белим. Ни при већим приносима не долази до нарушавања квалитета. Врло често Шардоне по квалитету вина надмашује Бургундац бели. Отпорност на ниске температуре је добра, али је сорта осетљива на сиву плесан грожђа. Вино је хармонично, елегантно, пуно, са дискретном, али јасном аромом и лепим воћним киселинама, врло често са мало непреврелог шећера. Клонска селекција ове сорте вршена је у Француској, Немачкој, Италији, Русији, Бугарској, Мађарској и у другим земљама. Познатији клонови су: R 6, R 8, 95, 76, VCR 10, SMA 127, Bb 116/1, Bb 75/1, 548, SMA 123, SMA 130, STWA 95-530, VCR 10 и VCR 11. MUSCAT OTTONEL (Мускат отонел) Синоними: Misket Ottonel, Мирисавка, Muscadel Ottonel, Ottonel, Ottonel ­Frontignan и др. Сорту је створио Роберт Моро, вртлар из француског града Анжера. Будући да јако личи на Шаслу, највероватније је да јој је један родитељ ова сорта. Galet (1958– 1964) сматра да је други родитељ Muscat de Saumuir. Поред сорте Жути мускат, ово је најпознатија мускатна сорта за бела вина. Највише се гаји у Француској (у покрајини Алзас), Немачкој, Аустрији, Чешкој, Словачкој и Мађарској. У Србији се гаји у северњачким виногорјима, али на малим површинама. Чокот је слабије бујности од Шасле. Грозд је мали, средње збијен. Бобице су

310

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ беличастожуте боје, са сунчане стране рђасте, средње крупноће, округле, хрскаве, са израженом мускатном аромом. Грожђе сазрева рано (I епоха). Накупља нешто више шећера од Шасле, али ретко кад достиже 20%. Лако губи киселине. Даје релативно мале приносе. Сорта је осетљива на временске прилике у цветању, па често рехуља. Отпорност на ниске температуре и на сиву плесан је веома добра. Вино има јак мускатни мирис, мањи садржај екстракта, а врло често и мањи садржај киселина. Због интензивног мириса, веома је погодна за купажу са другим сортама које оскудевају у мирису. Због слабе бујности треба је калемити на бујније подлоге, на пример ­Kober 5BB, и садити је на плоднијим земљиштима. У Мађарској је селекционисан клон Kt 16, 2/1. РИЗЛИНГ ИТАЛИЈАНСКИ Синоними: Грашевина, Грашац, Грашица, Италијански ризлинг, Таliјаnski rizling, Талијанска грашевина, Лашки ризлинг, ­Welschriesling, Olaszrizling, ­Rizling vlašsky, ­Rizling Italien и Riesling Italico. Порекло није у потпуности утврђено. Према неким ауторима, сорта потиче из Француске, али постоје и подаци о аутохтоном пореклу (Лазић, 1981). На великим површинама се гаји у многим виногорјима Панонске низије, почев од источне Аустрије, јужне Моравске, Словачке, Мађарске, па све до западне Румуније. У Војводини је по површинама на првом месту. Чокот је средње бујности, са усправним ластарима. Грозд је мали, са крилцем, ваљкаст, збијен. Бобице су мале, округле, са јасно истакнутим пупком, жућкастозелене и неутралне су ароме. Ризлинг италијански у пролеће касније започиње вегетацију. Касно улази у шарак, а сазрева у III епохи. Може се рећи да је у погледу родности веома поуздана сорта. Добро и редовно рађа, а има родне заперке. Сорта је средње осетљива на сиву плесан грожђа. Збијен грозд, танка покожица и касно сазревање су фактори који повећавају ризик, те у годинама са кишним јесенима могу наступити знатне штете од ботритиса. Отпорност Ризлинга италијанског на ниске температуре је сразмерно добра. По отпорности на мразеве Ризлинг италијански је слабији од Рајнског ризлинга, али бољи од Совињона или Семиона. У пролеће касно започиње вегетацију, те јој не прети велика опасност од позних пролећних мразева. Даје квалитетна бела вина. Неких година, са одређених локалитета, добија се и врхунско вино. Вина сорте Ризлинг италијански одликују се зеленкастожућкастом бојом, чистим винским мирисом, хармоничним укусом. Углавном се производе као сува вина, а само изузетно са мало заосталог, непреврелог шећера.

311

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС На Огледном добру Пољопривредног факултета из Новог Сада, у Сремским Карловцима, 1975. створена су и призната три клона Ризлинга италијанског: СК 13, СК 54 и СК 61. Највише се проширио клон СК 54. MÜLLER THURGAU (Милер-тургау) Синоними: Ризванац, Rizlingsilvani (у Мађарској), Riesling x Silvaner (у Швајцарској) Сорту је 1882. године створио Херман Милер из места Thurgau у Немачкој. Према аутору, сорта је настала из укрштања сорти Riesling и Silvaner. Међутим, новија генетичка истраживања микросателита су доказала да је ова сорта настала из укрштања Рајнског ризлинга и једне варијације Шасле. Данас је ова сорта по површинама у Немачкој на првом месту. У току последњих неколико деценија интензивно се проширила у Швајцарској, Аустрији, Словачкој и Мађарској. Код нас се мало гаји, али се произвођачи последњих година нешто више интересују за њу. Чокот је бујан. Грозд је средње крупан или крупан, најчешће растресит или мало збијен. Бобице су овалне, жућкастозелене, ароматичне. Рано започиње вегетацију и рано сазрева. Средином септембра накупља 18–20% шећера. Даје врло високе приносе. Отпорност на ниске температуре је релативно слаба. Вино се одликује врло карактеристичном сортном аромом, по којој се лако распознаје. Понекад има нешто нижи садржај киселина. PINOT NOIR (Пино ноар) Синоними: Бургундац црни, Spätburgunder, Blauer Burgunder, Blauer ­spätburgunder, Пино чорниј, Burgundske modre и Kis burgundi У чувеним француским виногорјима Бургундији и Шампањи је основна сорта. Гаји се у континенталним виногорјима у многим земљама Европе: Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Словачкој, Мађарској, Румунији и Србији. Чокот је средње бујности. Грозд је мали, збијен, ваљкастог облика. Бобице су мале, округле, сочне, плавоцрне боје, са пуно пепељка. Сок је безбојан. Сазрева у II епохи. Оплодња је нормална. Даје мале и осредње приносе. Грожђе је осетљиво на сиву плесан. Отпорност према ниским температурама је веома добра. Добро накупља шећер и не губи киселине. Вино ове сорте је редовно високог квалитета, карактеристичног сортног мириса, рубинцрвене боје. Стара вина добијају циглацрвену боју. По укусу је хармонично и баршунасто. У Француској се много користи за производњу пенушавих вина. У ову сврху прерада се врши по поступку за бела вина. У осталим земљама Европе користи се за производњу сувих црвених вина. У оквиру ове сорте селекционисано је много клонова у Француској, Немачкој, Швајцарској, Русији. Познатији клонови су: 115, 667, 777, P 1, 828, R 4, VCR 18, VCR 20 и SMA 185.

312

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ CABERNET SAUVIGNON (Каберне совињон) Синоними: Petit Vidure и Petit Cabernet Сорта је пореклом из чувеног Бордовског виногорја у западној Француској. На бази анализа ДНК установљено је да је настала из укрштања Cabernet Franc и Sauvignon Blanc (Bowers; Meredith, 1997). Сорта је позната и цењена скоро у свим виноградарским земљама света. Свуда даје вина највишег квалитета. Код нас се гаји на територији целе Србије. Каберне совињон формира снажан чокот. Грозд је мали (60–70 g), растресит или средње збијен. Бобице су мале, округле, са дебелом, тамноплавом покожицом и обилним пепељком. Сок је безбојан. Карактеристичан укус грожђа сличан je једној врсти траве (Aristolochia clematitis). Сазрева у III епохи. Популација сорте даје врло мале приносе, ретко кад веће од 8 t/ha. Грожђе не трули. Сорта се одликује великом отпорношћу на мразеве. Добро накупља шећер у шири. Вина су високог квалитета, врло карактеристичног, пикантног мириса који подсећа на шумску љубичицу, јаркоцрвене боје, хармоничног укуса. На тржиште долазе тек након што две-три године одлеже у дрвеним бурадима. Млада вина су груба. Познатији клонови су: 337, 685, R 5, VCR 8, VCR 19, ISV FV 5, ISV FV 6 и ISV 117. MERLOT (Мерло) Нема синонима. У свим земљама где се гаји, зове се Мерло. Гаји се у Француској, у виногорју Бордоа, али и у многим другим земљама. Знатне површине заузима на територији целе Србије. Чокот је бујан. Грозд је мали (око 100 g), растресит. Бобице су мале, округле, сличног укуса као Каберне франк. Сазрева у III епохи. Није осетљива на сиву плесан грожђа. По отпорности на ниске температуре заостаје за Каберне совињоном. Даје осредње приносе. Мерло редовно накупља око 20% шећера у шири. Вино је високог квалитета, са карактеристичном сортном аромом, која је слабије изражена него код Каберне совињона. Вино је цењено на домаћем и иностраном тржишту. У Француској и Италији постоје селекционисани клонови Мерлоа. Важнији клонови су: 181, 182, 348, R 3, R 12, VCR 101, VCR 1, ISV 1 V4, ISV FV 5, Bb 348/1 и Kt 9.

313

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС GAMAY (Гаме) Синоними: Гаме црни и Gamay Beaujolais. Врло стара француска сорта која се највише гаји у Француској, у покрајини Божоле. Код нас је заузела значајне површине у централној Србији (Неготинска Крајина) и на Косову и Метохији. Чокот је средње бујности. Грозд је средње величине или мали, ваљкаст, збијен, на краткој дршци. Бобице су мале, округле, тамноплаве боје, с танком покожицом, сочне, неутралног укуса. Грожђе сазрева у II епохи. Оплодња је добра и редовна. Сорта се одликује високом отпорношћу на ниске температуре. Грожђе је осетљиво на сиву плесан. Вино ове сорте је црвене боје, пријатног мириса и хармоничног укуса. Обично му треба мало интензивирати боју. GAMAY TEINTURIER (Гаме тентурије) Синоними: ­Gamay Freaux.

Гаме

бојадисер

и

Вероватно мутација Гамеа црног. Налази се на мањим површинама у виноградарским рејонима са континенталном климом где се гаје црне сорте. Чокот је средње бујности. Грозд је мали, збијен, бобице су мале, са танком покожицом црне боје, сочне конзистенције, са интензивно обојеним соком. Грожђе сазрева у II епохи. Oплоди се нормално. Средње је родности. Према ниским температурама испољава бољу отпорност од Аликант бушеа. Према сивој плесни је отпорнији од Гамеа црног. Гаме бојадисер добро накупља шећер. Даје интензивно обојено вино, богато екстрактом. Користи се за поправку боје другим сортама, пре свега Гамеу, Бургундцу црном и Прокупцу.

314

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ ALICANTE HENRI BOUSCHET (Аликант Енри Буше) Alicante Bouschet (у Француској и многим другим земљама); Аликант буше; Garnacha tintorera и Tinto velasco (у Шпанији) Сорту је створио 1855. године Енри Буше из укрштања: Petit ­Bouschet (Teinturier du Cher x Aramon) и Grenache. Ово је вероватно највише распрострањена сорта од свих бојадисера. Гаји се у Француској, затим у Италији, Грчкој, Шпанији, Калифорнији, Аргентини, Перуу, Алжиру, Мароку, Тунису, Мађарској и Бугарској. Код нас се може наћи у регионима где се гаје црне сорте. Грозд је средње величине (180–200 g), средње збијен. Бобице су мале, округле, са дебелом покожицом, плавоцрне, сочне, обојеног сока и киселог укуса. Сазрева касно (крај III епохе). Вино је јако кисело, грубо и може да се користи само за купажу у циљу поправке боје. Средње је осетљива на сиву плесан. Према ниским температурама је осетљивија од Гаме бојадисера.

СТОНЕ СОРТЕ CARDINAL (Кардинал) Кардинал је добијен укрштањем сорти Flame Tokay и Ribier, 1939. године у Калифорнији. Сорта је позната и цењена у целом свету, а највише се гаји у САД, Италији, Француској и у многим другим земљама где се производи стоно грожђе. Чокот је врло бујан. Грозд је велики, разгранат, средње збијен. Бобице су врло крупне, уједначене величине, али често неуједначене боје. Покожица је љубичастоплаве боје, доста дебела, али не смета при јелу. Месо је чврсто, хрскаво. Садржај шећера у шири је мали (око 13%), али због малог садржаја киселина грожђе делује врло слатко. Кардинал у пролеће релативно касно започиње вегетацију, док му грожђе сазрева врло рано. Одликује га врло висока родност. Довољно је да се реже кратко, јер има родна и доња окца. У циљу добијања што квалитетнијег стоног грожђа, корисно је одмах после заметања бобица одсећи врх грозда, мање огранке грозда који су слабије оплођени, па чак и цео лоше оплођен грозд. Преостало грожђе тада буде лепшег изгледа. Кардинал је веома осетљив на ниске температуре, али се добро регенерише. Рађа и на заперцима. Када у фази сазревања грожђа падне киша, бобице пуцају полукружно, око петељке.

315

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС CHASSELAS (Шасла) Синоними: Племенка бела и црвена, Žlаhtninа, Chasselas blanc, Chasselas doré и Chasselas rouge. Шасле чине групу врло старих сорти које су пореклом са Истока. Име Chasselas вероватно потиче од назива градића у Француској, где је у XVI веку донета из Турске. Из Француске се затим разносила у друге земље. Позната је у целом свету. На великим површинама се гаји у Француској, Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Словачкој, Мађарској, Румунији, Словенији и Хрватској. У Србији се гаји нешто мање. Чокот је средње бујности. Грозд је средње величине, најчешће са крилцем, средње збијен. Бобице су средње величине, са танком, чврстом, прозирном и топивом покожицом. Округлог су облика, богате соком, мало хрскаве, пријатног, неутралног укуса. Боја бобица је зеленкастожута, а са осунчане стране златножута. Код Црвене шасле боја варира од светлорозе преко црвене до љубичасте. Сазрева у I епохи. Код нас Шасла сазрева у првој половини септембра, а у добрим годинама грожђе може да се једе већ крајем августа. Високе је родности. И доња окца су релативно високе родности. Има високу отпорност на ниске температуре. У овом погледу скоро да нема конкурента код стоних сорти. Шасла је сорта комбинованих својстава, односно може се користити за јело у свежем стању, а може се и прерађивати у вино. У Швајцарској и Немачкој, на пример, користи се само за вино. Накупља релативно мало шећера. За стоно грожђе је то довољно. За вино се обично мало касније бере. Од Шасле се добија танко, питко вино, стоног квалитета, неутралног мириса, са финим киселинама. MUSCAT HAMBURG (Мускат хамбург) Синоними: Muscat de Hambourg, Black Hamburg, Black Muscat of Alexandria, Muskat gamburskij, Misket hamburški и Хамбуршки мускат. Стара сорта настала у Енглеској. Највероватније је добијена из укрштања сорти Александријски мускат и Frаnkеthаl (Trollinger). Мускат хамбург је познат у целом свету, а у многим земљама се гаји на већим површинама: Француска, Италија, Мађарска, Румунија, Бугарска, Србија. Мускат хамбург има бујан чокот. Грозд је средње величине, разгранат, растресит. Петељковина је зелена и лако се ломи. Бобице су крупне, овалне, неуједначене по величини и боји. Бобице у грозду не сазревају равномерно, тако да поред лепо обојених, тамноплавих, често у грозду буде понека бобица црвене боје, што нарушава изглед грозда. Највећа вредност Мускат хамбурга је изванредно фини мускатни, хармоничан укус грожђа. Покожица је танка, чврста. Пулпа је средње чврста. Сазрева крајем II епохе. Велике је родности. Добро накупља шећер. За добијање квалитетног стоног грожђа корисно је да се маказама одсеку врх и бочна гранања грозда са ситнијим бобицама. Преостале бобице ће тада бити крупније и уједначеније по величини и боји. Не рађа на заперцима. Отпорност према ниским температурама је релативно добра. Грожђе се не транспортује најбоље, нити се може дуго чувати у хладњачи. Од остатака стоног грожђа производи се мускатно вино светлоцрвене боје и ракија лозовача.

316

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ ЉАНА Љана је молдавска сорта настала укрштањем Чауша белог и сорте Рierelle. Првих дана септембра чокоте красе растресити, средње крупни гроздови, са лепим, беложутим, крупним, издуженим и уједначеним по величини бобицама. Пулпа је мека, пријатног, ароматичног укуса, слична Чаушу. Може се гајити без хемијске заштите. Нажалост, осетљива је на ниске зимске температуре, а и на неповољне услове у време цветања, због чега је неких година оплодња слабија, а принос мањи. Сорта се препоручује за гајење на окућници и на мањим површинама, на теренима где нема опасности од измрзавања. МОЛДОВА Молдова је врло успешна комбинација позитивних особина родитељских партнера SV 12-375 и Guzаlј kаrа, створена у Молдавији. Врло је бујна и врло родна сорта. Грожђе сазрева почетком октобра, добро се транспортује и добро чува у хладњачи. Гроздови су крупни, растресити, бобице су велике, јајасте, тамноплаве, са обилним пепељком, неутралног, освежавајућег укуса. Молдова је комплексно отпорна на гљивичне болести и може се гајити без хемијске заштите. Према ниским температурама је знатно отпорнија од већине стоних сорти. Средње је осетљива на филоксеру. Препоручује се за гајење на окућници, мањим и већим површинама, али на добро осунчаним положајима. КИШМИШ МОЛДАВСКИ Сорта је створена у Молдавији, из укрштања Победа и Кишмиш розовиј. Бујна је и врло родна бесемена сорта. Сазрева у другој епохи. Грозд је врло крупан, издужен, разгранат. Бобице су крупне, овалне, љубичасте боје, са обилним пепељком, чврсте конзистенције, са 1−3 меке семенке. Грожђе се добро транспортује. ВИКТОРИЈА Викторија је румунска сорта створена укрштањем Кардинала и ­ фуз-алија. Врло брзо се проширила у Европи и представља једну од А најважнијих стоних сорти у Румунији, Грчкој и Италији. Бујна сорта велике и редовне родности. Има крупне, купасте, растресите гроздове просечне масе око 600 g. Бобице су врло крупне, зеленкастожуте, издужене, неутралног укуса. Сазрева у II епохи. Даје велики проценат тржишно вредног стоног грожђа. У нашим рејонима квалитет стоног грожђа варира у зависности од климатских услова. Ако у време цветања пада киша, оплодња је слабија, гроздови рехуљави, са пуно ситних, неоплођених бобица. Грожђе се добро транспортује. Перспективна је сорта. MICHELE PALIERI (Микеле палијери, Мишел паљери) Микеле палијери је нова италијанска сорта аутора M. Палијерија, створена укрштањем сорти Ribier и Red malaga. У последњих неколико година почела се ширити у Србији. Велике је бујности и родности. Грозд је велики (око 800 g), разгранат и растресит, бобице крупне, овалне, црнољубичасте боје, неутралног укуса. Садржај шећера у шири је од 14% до 15%, а киселинe 6 g/l. Код нас сазрева средином септембра. Добро подноси транспорт. Перспективна сорта.

317

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

ВАЖНИЈЕ ДОМАЋЕ СТВОРЕНЕ СОРТЕ Генерације домаћих оплемењивача су деценијама радиле на стварању нових винских и стоних сорти винове лозе имајући у виду специфичности нашег поднебља, укус и захтеве потрошача. На Огледним пољима Пољопривредног факултета из Новог Сада, Пољопривредног факултета из Београда и у Центру за виноградарство и винарство у Нишу, током 60 година оплемењивачког рада створен је већи број винских и стоних сорти винове лозе. Неке од ових сорти су се значајно прошириле у Србији, а неке се гаје и у другим земљама. У зависности од фаза и циљева оплемењивачког рада, разликујемо три групе домаћих новостворених сорти: 1) сорте побољшаних производних карактеристика у односу на старе аутохтоне сорте (Неопланта, Жупљанка, Сила, Годоминка, Жупски бојадисер, Пробус, Руменика, Јагодинка, Српски рубин, Неготинка); 2) сорте отпорне на ниске зимске температуре: Лиза, Петра, Мила, Рани ризлинг, Злата; 3) сорте отпорне на мразеве и гљивичне болести које су намењене за интегралну и органску производњу грожђа и вина: Ласта, Кармен, Петка, Рубинка, Бачка, Морава, Панониа, Луција и Медијана; стоне сорте различитих епоха сазревања (Београдска рана, Демир капија, Грочанка, Београдска бесемена, Радмиловачки мускат, Банатски мускат, Смедеревски мускат и др.).

ВИНСКЕ СОРТЕ НЕОПЛАНТА Име је добила по латинском називу града Новог Сада. Ова бела винска сорта створена је у Институту за виноградарство и воћарство у Сремским Карловцима, из укрштања Смедеревке и Траминца. Аутор је др Д. Милисављевић. Призната је 1970. године. Највише се проширила у Фрушкогорском виногорју, али је има и у централној Србији. Чокот је врло бујан. Сазрева у II епохи. По родности надмашује Траминац, али принос знатно варира по годинама. Веома је осетљива на ниске температуре, на сиву плесан и на пепелницу. Захтева дугу резидбу. Бујног је раста и развија много заперака. Склона је формирању густог шпалира, а као последица тога, слабије се оплоди. Добро накупља шећер, готово редовно око 20%. Садржај киселина је релативно низак. Вино има изразит, интензиван мирис, сличан мускату. Пуно је, са високим садржајем алкохола, или са заосталим, непреврелим шећером. Погодна је за производњу специјалних слатких, мускатних 318

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ вина. Чак и ракија комовица испечена од Неопланте има карактеристичан мирис. Потребно је извршити клонску селекцију. ЖУПЉАНКА Сорта је добила име по родном крају аутора, Д. Милисављевића. Створена је у Институту за виноградарство и воћарство у Сремским Карловцима, из укрштања Прокупца и Црног бургундца. Призната је 1970. године. Највише винограда са овом сортом посађено је у Фрушкој гори, а гаји се и у осталим рејонима Србије. Чокот је врло бујан. Лист је велики, петоделан или троделан, тамнозелен, без сјаја. Наличје листа је баршунасто маљаво. Грозд је ваљкасто купаст, средње збијен, са дугом, зеленом дршком. Бобице су средње величине, овалне, зеленожуте боје, са израженим мрким тачкицама. Покожица је чврста, месо сочно, без посебне ароме, освежавајућег, слатког укуса. Сазрева на почетку III епохе. Даје високе и редовне приносе. Одговарају јој високи узгоји и мешовита резидба. Због врло снажног чокота треба је садити на нешто већим растојањима. Отпорност према ниским температурама је осредња. Отпорна је на сиву плесан, а врло осетљива на пламењачу и пепелницу. Код редовне заштите, о овоме треба посебно водити рачуна. Добро накупља шећер. Крајем септембра или почетком октобра, у Фрушкој гори, редовно накупља око 20% шећера и уз то има висок садржај киселина (9–12 g/l). По саставу киселина, Жупљанка је специфична, јер садржи више јабучне него винске киселине. Вино је жутозелене боје, освежавајуће, пуно, са чистим, пријатним винским букеом. По квалитету вина обично мало заостаје за Ризлингом италијанским. Технолози код вина Жупљанке морају водити посебну бригу о јабучној киселини. Ако дође до јабучномлечне ферментације, киселост вина се смањује, те оно постане нехармонично. Клонска селекција је извршена у Сремским Карловцима. СИЛА Сила је створена на Огледном пољу Пољопривредног факултета из Новог Сада, у Сремским Карловцима, укрштањем Кевидинке и Шардонеа. Призната је 1988. године. Аутори

319

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС су С. Лазић, В. Ковач и П. Циндрић. Добила је име по иницијалима првог аутора др Симе Лазића. За сада се проширила у Фрушкогорском виногорју. Чокот је средње бујности. Грозд је разгранат и растресит, просечне масе око 200 g. Бобице су ситне, округле, зеленкастобеле, са обилним пепељком. Позно креће и позно сазрева (почетак III епохе). Родност окаца и ластара је велика. Родна су и доња окца. Даје високе приносе. Веома је отпорна на сиву плесан грожђа. По отпорности према ниским температурама знатно је слабија од Ризлинга италијанског. Ову особину, као и касно сазревање, треба имати у виду при избору терена за садњу винограда. У односу на Ризлинг италијански, накупља нешто мање шећера и има ниже киселине. Вино Силе је лако, хармоничног укуса, са дискретном, пријатном аромом Шардонеа. Ово је врло перспективна сорта. ГОДОМИНКА Настала је из самооплодње Смедеревке на Огледном пољу Пољопривредног факултета из Београда. Аутори су Л. Аврамов и сарадници. Призната је 1985. године. Гаји се у виноградарском региону Централна Србија. Ово је бујна и родна сорта. Грозд је средње величине са средње крупним, округлим бобицама, жутозелене боје. Сазрева крајем II епохе. Врло добро накупља шећер. Вино је високо квалитетно, хармонично, питко, са веома пријатним мускатним мирисом, типа Траминца мирисавог. ПЕТРА Сорта је створена на Огледном пољу Пољопривредног факултета из Новог Сада, укрштањем сорти Kunbarát и Savagnin Rose. Призната је 1991. године. Аутори су П. Циндрић и В. Ковач. До сада се проширила само у Фрушкогорском виногорју. Развија снажан чокот са великим бројем дугачких ластара. Грозд је мали, збијен, понекад мало слабије оплођен. Бобице су мале, округле, сивкастозелене, ароматичне. Петра започиње вегетацију за око три дана раније од Траминца, а сазрева приближно истовремено са њим. По родности га знатно надмашује. Веома добро накупља шећер у шири и има изражен мирис, те би могла бити погодна за производњу природних десертних вина. Вино је одличних карактеристика, богато, са врло израженом аромом. Петра се одликује смањеном осетљивошћу на пламењачу и сиву плесан, али је јако осетљива на пепелницу. Отпорна је на ниске зимске температуре, али рано започиње вегетацију па постоји ризик од позних пролећних мразева. Олакшавајућа околност је чињеница да има добру родност суочица. ЛИЗА Сорта је створена укрштањем Kunleanj и Pinot Gris. Призната је 1991. године. Аутори су П. Циндрић и В. Ковач. За сада се гаји на мањим површинама у виноградарском региону Војводина. Развија снажан чокот са великим бројем дугачких ластара. Грозд је мали, средње збијен, бобице ситне, округле, зелене боје, сочне, киселкастог укуса, без посебне ароме.

320

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ Лиза је у процесу признавања упоређивана са Ризлингом италијанским. У односу на њега, раније започиње вегетацију и мало раније сазрева. Приближно је једнаке родности, али знатно боље накупља шећер и уз то задржава висок ниво киселина. Веома је отпорна на сиву плесан грожђа, има изражену толеранцију на пламењачу, али је осетљива на пепелницу. По отпорности на ниске температуре знатно надмашује Ризлинг италијански почетком и средином зиме. Лиза даје богато, карактерно вино са израженим, финим киселинама воћног карактера. ПЕТКА Петка је резултат укрштања између домаће сорте Петре и мађарске сорте Bianca. Створена је на Огледном пољу Пољопривредног факултета из Новог Сада, у Сремским Карловцима. Аутори сорте су П. Циндрић, Нада Кораћ, В. Ковач и Мира Медић. Наследна основа сорте Петка је веома сложена. Поред већег броја V. Viniferа сорти, у њој се налазе гени великог броја Sеyvе Villаrdоvih и Sеibеlоvih хибрида, односно различитих врста рода Vitis. Чокот је веома бујан. Грозд је средње величине, ваљкаст, збијен, са округлим, жутозеленим, сочним бобицама неутралне ароме. Петка започиње вегетацију мало пре Рајнског ризлинга, а грожђе сазрева у II епохи. Једна од њених карактеристика је велика родност. Суочице су такође врло родне. Накупља много шећера у шири, уз средњи садржај киселина. Отпорна је на сиву трулеж грожђа, средње отпорна на пламењечу и пепелницу. Могла би се успешно гајити уз редуковану заштиту. Отпорност према ниским температурама је релативно добра. РУБИНКА Рубинка је настала из исте комбинације укрштања као и Петка. Чокот је умерене бујности. Развија мали број врло дугачких ластара. Увек има редак шпалир, јер има врло слабе заперке. Грозд је издужен, средње збијен на дугој полуздрвењеној дршци. Бобице су благо овалне, средње величине, са дебелом покожицом зеленорозе боје, сочне конзистенције пулпе. Релативно касно започиње вегетацију, а сазрева приближно када и Ризлинг италијански. Родност је средња, али редовна. Добро накупља шећер и не губи киселине. Даје врло солидно, елегантно вино неутралне ароме. Веома је отпорна на сиву плесан грожђа, а има релативно добру отпорност и на пламењачу и пепелницу. Успешно би се могла гајити уз значајно смањену употребу пестицида. Отпорност на ниске температуре је врло добра, знатно превазилази Ризлинг италијански. БАЧКА Бачка потиче из исте комбинације укрштања као Петка и Рубинка. Чокот је веома снажан, са дугим, релативно усправним ластарима. Формира пун зелени зид шпалира. Грозд је средње величине, средње збијен, купастог облика, на дугој зељастој дршци. Бобице су округле, мале, 321

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС са дебелом покожицом зеленкасте боје, са розе нијансом на осунчаној страни. Пулпа је релативно чврсте конзистенције. У односу на Ризлинг италијански, мало раније започиње вегетацију и нешто раније сазрева. Бачку одликује висока и редовна родност. Крајем септембра редовно накупи око 19% шећера, уз киселине око 7 g/l. Даје вино чистог неутралног мириса и хармоничног укуса. Није осетљива на сиву плесан, а на пламењачу и пепелницу је испољила високу отпорност. Бачка је врло отпорна према ниским температурама, нарочито почетком зиме. Према досадашњим резултатима, ова сорта би се успешно могла гајити без хемијске заштите против гљивичних болести. ПАНОНИЈА Сорта је створена на Огледном пољу у Сремским Карловцима, укрштањем Рајнског ризлинга и генотипа СК 86-2/293. Аутори су П. Циндрић, Нада Кораћ и В. Ковач. Призната је 2003. године. Гаји се у Фрушкогорском виногорју. Панонија има средње бујан чокот, усправан раст ластара и слаб пораст заперака. Ова сорта има увек редак и уредан шпалир. У поређењу са Рајнским ризлингом, на зеленим деловима чокота има мање посла током вегетације. Грозд је растресит, средње величине. Бобице су округле, мале, зеленожуте, сочног меса, пријатног укуса. Панонија је високо толерантна на пламењачу, пепелницу и сиву плесан грожђа. У већини година се може успешно гајити без примене пестицида. По отпорности на ниске температуре почетком зиме је на нивоу са Рајнским ризлингом, док је средином и крајем зиме нешто мало слабије отпорности. Родност сорте је на нивоу Рајнског ризлинга. Накупља много шећера и има висок ниво киселина. Панонија даје вино одличних карактеристика, врло често са остатком непреврелог шећера. МОРАВА Потиче из исте комбинације укрштања као и Панонија. Аутори су П. Циндрић, Нада Кораћ и В. Ковач. Призната је 2003. године. Гаји се у Фрушкогорском виногорју, а шири се и у осталим виногорјима у Србији. Чокот је средње бујности. Раст ластара је усправан. Грозд је растресит, конусног облика. Бобице су средње величине, зелене, са сочном пулпом карактеристичног укуса. Морава, у односу на Рајнски ризлинг, раније започиње вегетацију за неколико дана, а грожђе сазрева

322

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ око недељу дана касније. Испољава високу отпорност на пламењачу и на сиву плесан грожђа. Отпорност на пепелницу је осредња. Отпорност према ниским температурама је на почетку и средином зиме на нивоу Рајнског ризлинга, док је крајем зиме нешто слабија. Морава надмашује Рајнски ризлинг по приносу грожђа, међутим, принос знатно варира по годинама. Карактеристично је за ову сорту да увек има висок садржај киселина у шири и вину. Вино је одличних карактеристика, са пикантном аромом која асоцира на арому Совињона. Морава би се успешно могла гајити уз редуковану заштиту, само са неколико третмана против пепелнице. Заштита против пламењаче и ботритиса није неопходна. КЛАДОВСКА БЕЛА Ова сорта је настала укршањем сорти Прокупац и Pinot Noir (Бургиндац црни) на Огледном добру “Радмиловац” Пољопривредног факултета у Београду. Аутори су: Л. Аврамов, М. Јовановић, В. Радовановић, Ђ. Тадијановић и В. Полак. Чокотје бујан, а грозд средње величине (130-200 g), цилиндрично конусног облика. Бобице су средње величине, овалног облика, а покожица је зеленожуте боје. Грожђе сазрева у III епохи. Испољава средњу отпорност према пламењачи, пепелници и сивој плесни, а добру отпорност према ниским температурама. Окца измрзавају на тек на -22°C до -24°C. Садржај шећера у шири варира од 19-23%, а укупних киселина од 8-10 g/l. Сок је безбојан, неутралног мириса и укуса.Садржај алкохола у вину варира од 11 до 13%, а укупних киселина од 6-9 g/l. Вино је хармонично, освежавајуће, зеленкасто-жуте боје и одличног је квалитета. Препоручује сеза хладнијим климатом.

подручја

са

ПРОБУС Добијен је укрштањем Скадарке и Каберне совињона. Признат је 1983. године, а име је добила по римском цару (Marcus ­Aurelius Probus) који је у III веку нове ере обновио виноградарство на Фрушкој гори. Аутори сорте су: Д. Милисављевић, С. Лазић и В. Ковач. Сорта се највише гаји на Фрушкој гори, али полако осваја и друга домаћа виногорја. Развија снажан чокот. Грозд је ваљкаст, збијен, средње величине − око 180 g. Бобице су округле, плавоцрне

323

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС боје, сочне. Грожђе сазрева у III епохи. Током кишних јесени грожђе лако трули. На ниске температуре сорта је прилично осетљива. Солидне је родности. Треба је резати дуго. У Сремским Карловцима је у просеку за 17 година средином октобра имала 19% шећера и 8,9 g/l киселина. Вино Пробуса је карактеристичног, пријатног мириса, врло јаке боје, хармоничног укуса, богато. За Пробус се може рећи да је перспективна сорта за високо квалитетна црвена вина, на локалитетима где не постоји већа опасност од измрзавања лозе. ЈАГОДИНКА Сорта је добијена укрштањем сорти: Pinot Noir (Бургундац црни) и Прокупац. Створена је на Огледном добру Пољопривредног факултета „Радмиловац“ у Београду. Аутори су: Л. Аврамов, М. Јовановић, В. Радовановић, Ђ. Тадијановић и В. Полак. Чокот је средње бујан, а грозд је мали или средње величине (120-150 g) и средње збијен. Бобице су средње величине, округле, са покожицом тамноплаве боје, средње дебљине. Грожђе сазрева у III епохи. Средње је родности. Ова сорта има добре особине пошто накупља доста шећера, а вино је питко, хармонично, освежавајуће, затворено рубин боје, са карактеристичним сортним мирисом који подсећа на Бургундац црни. Задовољавајуће је отпорна на сиву плесан, као и на зимске мразеве. Ова сорта се у мањој мери налази у појединим рејонима виноградарског региона Централна Србија и Косово и Метохија. НЕГОТИНКА Сорта Неготинка је створена на Огледном добру Пољопривредног факултета „Радмиловац” у Београду. Добијена је укрштањем сорти Зачинак и Pinot Noir (Бургундац црни), а створена је у циљу искоришћавања позитивних особина аутохтоне сорте Зачинак. Чокот је средње бујан. Бобице су округле, средње величине са покожицом тамноплаве боје. Грозд је средње величине, цилиндрично-конусног облика, масе од 140 - 150 g. Грожђе сазрева у III епохи. Ова сорта испољава повећану отпорност према пламењачи и пепелници, а према ботритису је средње отпорна. Отпорна је према ниским температурама и у фази зимског мировања окца измрзавају на -20°C до -22°C. 324

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ Шира садржи 20 - 22% шећера и 6 - 7 g/l укупних киселина, а вино садржи од 11-13% алкохола и 5 – 6 g/l укупних киселина. Садржај бојених материја у вину је веома висок. Вино је хармонично, питко, подсећа на буке сорте Pinot Noir (Бургундац црни). По својим сензорним својствима сврстава се у групу сорти са одличним карактеристикама. Због својих позитивних особина, ова сорта завреднује пажњу и веће ширење у подручјима где се не могу лако добити добро обојена вина. ЖУПСКИ БОЈАДИСЕР Сорта је створена на Огледном пољу Пољопривредног факултета „Радмиловац” у Београду, укрштањем Аликант Бушеа и Гамеа. Призната је 1979. године. Распрострањена је у виноградарском региону Централна Србија. Чокот је средње бујности, средње, али редовне родности. Грозд је средње величине, бобице су средње величине, овалне, тамноплаве боје, са интензивно обојеним соком. Сазрева у III епохи. КРАЈИНСКИ БОЈАДИСЕР Ова винска сорта типа бојадисера је створена на Огледном добру Пољопривредног факултета „Радмиловац” у Београду, укрштањем сорти Gamay (Гаме) x Gamay Teinturier. Призната је 1982. године, а аутори су Л. Аврамов, М. Јовановић, В. Радовановић, Ђ. Тадијановић и В. Полак. Чокот је бујан. Бобице су средње величине или велике, са покожицом тамно-плаве боје и обилно покривене пепељком. Грозд је велики, цилиндрично конусан, средње збијен са масом од 150 - 250 g. Према пламењачи је средње осетљива, а према пепелници и сивој плесни је добра отпорност. Окца измрзавају тек од -22°C до -24°C. Шира садржи 19-21% шећера и 5,5 - 9 g/l укупних киселина. Рандман сока 65%. Сок је веома обојен. Садржај бојених материја је већи него код сорти Gamay Teinturier и Alicante Bouschet. Вино садржи 10-12% алкохола и 5 - 8 g/l укупних киселина. Садржи више бојених материја него код вина Гаме бојадисера и Аликант бушеа. Вино је веома обојено, квалитетно, питко освежавајуће и углавном се користити и за купажу са винима којима недостаје боја. Грожђе се може прерадити и у безалкохолне обојене сокове. Због великог богатства у боји, може се користити и за фармацеутске и посластичарске потребе. Ова сорта је мало распрострањена у засебним засадима, већ у неким рејонима углавном се гаји као пратећа сорта у циљу поправке боје винима.

СТОНЕ СОРТЕ ЛАСТА Стона сорта Ласта је успешна комбинација најбољих особина француске

interspecies сорте Muscat de St. Vallier и молдавске, такође interspecies стоне

сорте, Љане. Ово је прва домаћа призната interspecies стона сорта. Призната је 1991. године. Аутори су Петар Циндрић и Нада Кораћ. Чокот је средње бујности, са малим бројем дугих ластара, на којима се развија велики број заперака. Њих треба обавезно уклањати у зони цвасти односно гроздова, а прекраћивати на 2-3 листа изнад зоне гроздова. Потребно је уложити много стрпљења и труда да би се формирао редак, уредан шпалир, 325

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС како би оплодња била успешна, а гроздови лепо осунчани. Ласта је врло родна сорта. Редовно формира две до три цвасти по ластару. Препоручљиво је да се свака трећа цваст уклони, а на слабијим ластарима и свака друга, јер се на тај начин добијају крупнији гроздови и бобице. У циљу добијања крупнијих бобица, квалитетнијег стоног грожђа и ранијег сазревања, може се применити и прстеновање лукова, јер Ласта врло повољно реагује на ову допунску меру. Грожђе сазрева у II епохи, то јест у време када сазрева и Мускат хамбург. Грозд је привлачног изгледа, сре дње ве личине, рас тресит, с а ­к рупним, овалним, уједначеним по величини бобицама, зеленкастожуте боје. Покожица је танка, топива, пулпа изразито хрскава, а укус фин, благо ­мускатни. Накупља око 19% шећера, али због великог садржаја киселина грожђе делује киселкасто. Грожђе се може дуго чувати на чокоту, чак до првих мразева, јер не губи киселине и не трули. Врло добро се транспортује, чак и на веће раздаљине. Ласта се мора редовно штитити против пепелнице, јер је изузетно осетљива на њу, док се заштита против пламењаче и сиве трулежи може потпуно изоставити. Ласта је осетљивија на мразеве од Мускат хамбурга, али отпорнија од Афуз-алија. Осетљивија је на сушу од других стоних сорти, те је пожељно наводњавање. Ово је идеална стона сорта за мање површине и окућницу. КАРМЕН Резултат је укрштања сорти Молдова и Кардинал. Створена је на Огледном пољу Пољопривредног факултета из Новог Сада, у Сремским Карловцима. Призната је 2003. године. Аутори су П. Циндрић и Нада Кораћ. Највећи број особина Кармен је наследила од Молдове, док је од Кардинала наследила рано сазревање грожђа. Ово је сорта велике бујности и велике и редовне родности. Без проблема се може остварити принос од 2 kg/m2. Препоручује се кратка резидба (на кондире), умерено оптерећење окцима и проређивање цвасти. Сорта плени лепотом и богатством гроздова. Бобице су крупне, уједначене по величини, јајасте, тамноплаве, уједначене по боји. Покожица је средње дебљине, топива, обилно посута пепељком. Пулпа је безбојна, средње чврста, неутралног укуса, киселкастослатка, без посебног мириса. Транспортабилност грожђа је добра. Сорта је осетљива на пламењачу слично као и Кардинал. Међутим, на пепелницу је средње осетљива и може се гајити уз редуковану заштиту против ове гљивичне болести. Према ботритису је отпорна.

326

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ Највећа вредност сорте је уједначена тамноплава боја грожђа, обилан пепељак који краси покожицу и леп изглед грозда и бобице, што привлачи потрошача. Овоме треба додати и велики удео тржишно вредног стоног грожђа, што ову сорту сврстава у високо комерцијалне па се може препоручити за гајење и на већим површинама. ДЕМИР КАПИЈА Створена је укрштањем Мускат отонела и Краљице винограда. Призната је 1977. године. Аутори су: Л. Аврамов, М. Јовановић, Р. Ловић и Ђ. Тадијановић. Гаји се у Републици Македонији и Србији. Чокот је бујан. Цвет је хермафродитан. Грозд је средње величине, средње збијен. Бобице су средње величине, округле или мало спљоштене, зеленожуте боје, мало хрскаве конзистенције, пријатне мускатне ароме. Демир капија сазрева приближно истовремено са Чабским бисером. Мале је родности. Захтева дугу резидбу. Према сивој плесни испољава високу осетљивост. Према ниским температурама је осетљивија од Чабског бисера. БЕОГРАДСКА РАНА Створена је укрштањем сорти: Афуз-али и Бувије. Призната је 1972. године. Аутор је Л. Аврамов. Гаји се у Републици Македонији, у Србији, а делимично и у Херцеговини. Чокот је бујан. Цвет је хермафродитан. Грозд је велики, збијен. Бобице су средње величине, мало спљоштене, жутозелене боје, сочне конзистенције, неутралне ароме. Београдска рана сазрева неколико дана после Чабског бисера. Високе је родности и даје велики проценат тржишног стоног грожђа. Захтева дугу резидбу. На сиву плесан није много осетљива. Према ниским температурама је приближно једнаке отпорности као Чабски бисер. Добро се транспортује. ГРОЧАНКА Створена је укрштањем сорти: Чабски бисер и Афуз-али. Призната је 1972. године. Аутори су: Л. Аврамов, М. Јовановић и Ђ. Тадијановић. Гаји се у Србији, Републици Македонији, Херцеговини и на приморју. Чокот је бујан. Цвет је функционално хермафродитан. Грозд је средње величине или велики. Бобице су средње величине, овалне, жутозелене боје, чврсте конзистенције, неутралне ароме, пријатног, хармоничног укуса. Грочанка сазрева неколико дана после Чабског бисера. Средње је родности и даје релативно велики удео тржишног стоног грожђа. Захтева дугу резидбу. Добро подноси транспорт. На сиву плесан није много осетљива. Према ниским температурама је мало слабије отпорности од Чабског бисера. РАДМИЛОВАЧКИ МУСКАТ Створена је укрштањем Краљице винограда и Мускат хамбурга. Призната је 1977. године. Аутори су: Л. Аврамов, Г. Јеленковић, М. Јовановић и Ђ. Тадијановић. Налази се у фази испитивања у многим виногорјима у Србији. 327

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Чокот је бујан. Цвет је хермафродитан. Грозд је средње величине, средње растресит. Бобице су велике, округле, жутозелене боје, средње чврсте конзистенције, интензивно мускатне ароме. Радмиловачки мускат сазрева неколико дана после Краљице винограда. Захтева дугу резидбу. Даје осредње приносе, а од укупне количине грожђа, око 2/3 се може реализовати као стоно. Врло добро се транспортује. Према сивој плесни је отпорна, док је према ниским температурама нешто мање осетљива од Краљице винограда, али знатно осетљивија од Мускат хамбурга. СМЕДЕРЕВСКИ МУСКАТ Створена је укрштањем сорти: Мускат хамбург и Жилавка. Призната је 1977. године. Аутори су: Л. Аврамов, М. Јовановић, Ђ. Тадијановић, Р. Ловић и А. Јурчевић. Налази се у многим виногорјима у Србији, али углавном на окућницама. Чокот је бујан. Цвет је хермафродитан. Грозд је велики, разгранат, средње збијен. Бобице су велике, јако издужене, урмастог облика, зеленкастожуте боје, сочномеснате конзистенције и интензивно мускатне ароме. Смедеревски мускат сазрева у II епохи. Високе је родности, међутим, релативно мали проценат се може користити као стоно грожђе. Има високу родност и доњих окаца, тако да би се могла резати кратко. Могуће је да би се кратком резидбом, као и другим фитотехничким мерама, могао повећати удео стоног грожђа. Сорта је осетљива на сиву плесан па редовно захтева чишћење гроздова од оштећених бобица. Према ниским температурама је знатно осетљивија од Мускат хамбурга. Због лепог изгледа грожђа и веома интензивног мускатног мириса, Смедеревски мускат и поред неких мана може да буде интересантна сорта на окућницама. СРБИЈА Сворена је неконтролисаном оплодњом сорте Alfons Lavalle. Призната је 1999. године. Чокот је бујан са великим и веома великим гроздовима масе од 150 до 400 g. Бобице су велике или веома велике, округластог облика, тамно плаве боје са средње израженим пепељком. По облику, бобице ове сорте подсећају на бобице сорте Ribier. Грожђе сазрева веома рано и то у трећој декади јула месеца, а овој сорти одговара мешовита резидба. Према пламењачи и пепелници је средње отпорна, а према сивој плесни је средње осетљива. Ова сорта је средње до слабо отпорна према ниским зимским температурама. Шира садржи 14-18% шећера и 5-6 g/l укупних киселина. Месо је полурскаво, безбојно са веома пријатним укусом. Ова сорта је највише раширена у Београдском, Шумадијском и Јужнометохијском рејону, а као веома рана стона сорта погодна је за окућнице.

328

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ БЕОГРАДСКА БЕСЕМЕНА Ова бесемена сорта створена је укрштањем Смедеревке са смешом полена од Султанине, Султаније и Италије. Створена је на Радмиловцу, огледном добру Пољопривредног факултета из Београда. Призната је 1972. ­године. Аутори су: Л. Аврамов, М. Јовановић и А. Јурчевић. Гаји се у Републици Македонији, Херцеговини и у Србији. Знатне површине су засађене у земљама бившег Совјетског савеза. Чокот је бујан. Цвет је ­хермафродитан. Бобице формира ­с теноспермокарпно, као и Султанина. Грозд је велики, средње збијен. Бобице су велике, овалне, хрскаве, жутозелене боје, неутралног укуса. Грожђе сазрева у III епохи. Родност је ­ елика. Може се користити за сушење, а и за в потрошњу у свежем стању, као стоно грожђе или пак за слатко, компот и друго. На ниске температуре је осетљива, слично као и друге стоне сорте. На сиву плесан грожђа није много осетљива.

329

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ СОРТЕ И ДРУГИ ПОДАЦИ ПО ВИНОГРАДАРСКИМ ГЕОГРАФСКИМ ПРОИЗВОДНИМ ПОДРУЧЈИМА ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси Препоручене/дозвољене сорте које служе за производњу регионалних вина са максималним дозвољеним приносима по биљци винове лозе и по хектару за регион Централна Србија су: принос/биљци СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Riesling Sauvignon Blanc Semillon Savagnin Rose Pinot Blanc

принос/хектару

3000преко 3000преко 4000 4000 4000 4000 биљака/ биљака/ биљака/ биљака/ хектару хектару хектару хектару 4,5

4

13.500

16.000

4,5

4

13.500

16.000

4,5

4

13.500

16.000

4,5

4

13.500

16.000

4,5

4

13.500

16.000

Pinot Gris

4,5

4

13.500

16.000

Chardonnay

4,5

4

13.500

16.000

4,5

4

13.500

16.000

4,5

4

13.500

4,5

4

4,5

Смедеревка

принос/биљци СОРТЕ ЗА РОЗА ВИНА

Pinot Noir

принос/хектару

3000преко 3000преко 4000 4000 4000 4000 биљака/ биљака/ биљака/ биљака/ хектару хектару хектару хектару 4,5

4

13.500

16.000

4,5

4

13.500

16.000

4,5

4

13.500

16.000

Merlot

4,5

4

13.500

16.000

Malbec

4,5

4

13.500

16.000

Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

Limberger

принос/биљци СОРТЕ ЗА ЦРВЕНА ВИНА

Pinot Noir

принос/хектару

3000преко 3000преко 4000 4000 4000 4000 биљака/ биљака/ биљака/ биљака/ хектару хектару хектару хектару 4

3,5

12.000

14.000

4

3,5

12.000

14.000

4

3,5

12.000

14.000

Merlot

4

3,5

12.000

14.000

Malbec

4

3,5

12.000

14.000

4

3,5

12.000

14.000

Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

Limberger

4,5

4

13.500

16.000

Portugieser

4,5

4

13.500

16.000

Portugieser

4

3,5

12.000

14.000

Gamay Noir

4,5

4

13.500

16.000

Gamay Noir

4

3,5

12.000

14.000

16.000

Muscat de Hambourg

4,5

4

13.500

16.000

Вранац

4

3,5

12.000

14.000

13.500

16.000

Вранац

4,5

4

13.500

16.000

Прокупац

4

3,5

12.000

14.000

4

13.500

16.000

Прокупац

4,5

4

13.500

16.000

Скадарка

4

3,5

12.000

14.000

4,5

4

13.500

16.000

Скадарка

4,5

4

13.500

16.000

4

3,5

12.000

14.000

Ркацители

4,5

4

13.500

16.000

4,5

4

13.500

16.000

Пловдина

4,5

4

13.500

16.000

Muscat Ottonel Тамјаника Riesling Italico Müller Thurgau

Багрина

4,5

4

13.500

(Франковка)

Домаће створене

16.000

(Франковка)

Домаће створене

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ СОРТЕ БОЈАДИСЕРИ Зачинак Жупски бојадисер Gamay

Остале

4,5

сорте *

4

13.500

16.000

Teinturier Alicante Bouschet

4

3,5

12.000

14.000

4

3,5

12.000

14.000

4

3,5

12.000

14.000

4

3,5

12.000

14.000

*Остале сорте уписане у Регистар сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/регионалне сорте

Препоручене/дозвољене подлоге Препоручене/дозвољене подлоге винове лозе за регион Централна Србија су све регистроване подлоге у Регистру сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/регионалне подлоге. Минимални садржај алкохола Минимални садржај стварног алкохола је 8,5% vol, уколико вино није произведено на посебан начин.

330

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ ВИНОГРАДАРСКИ РЕГИОН ВОЈВОДИНА Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси Препоручене/дозвољене сорте које служе за производњу регионалних вина са максималним дозвољеним приносима по биљци винове лозе и по хектару за регион Војводина су: принос/биљци СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Riesling Sauvignon Blanc

принос/хектар

принос/биљци

3000преко 3000преко 3000преко 3000преко СОРТЕ ЗА 4000 4000 4000 4000 4000 4000 4000 РОЗА ВИНА 4000 биљака/ биљака/ биљака/ биљака/ биљака/ биљака/ биљака/ биљака/ хектару хектару хектару хектару хектару хектару хектару хектару 4,5 4,5

4 4

13.500 13.500

16.000 16.000

Semillon

4,5

4

13.500

16.000

Savagnin Rose

4,5

4

13.500

16.000

Pinot Blanc

4,5

4

13.500

16.000

Pinot Gris

4,5

4

13.500

16.000

Chardonnay

4,5

4

13.500

16.000

Muscat Ottonel

4,5

4

13.500

16.000

Pinot Noir Cabernet Sauvignon Cabernet

4

13.500

16.000

4,5

4 4

13.500 13.500

16.000 Pinot Noir 16.000

Cabernet Sauvignon Cabernet

принос/хектару

3000преко 3000преко 4000 4000 4000 4000 биљака/ биљака/ биљака/ биљака/ хектару хектару хектару хектару 4

3,5

12.000

14.000

4

3,5

12.000

14.000

4

3,5

12.000

14.000

4

13.500

16.000

Merlot

4,5

4

13.500

16.000 Merlot

4

3,5

12.000

14.000

Malbec

4,5

4

13.500

16.000 Malbec

4

3,5

12.000

14.000

4,5

4

13.500

16.000

4

3,5

12.000

14.000

Portugieser

4,5

4

13.500

16.000 Portugieser

4

3,5

12.000

14.000

Gamay Noir

4,5

4

13.500

16.000 Gamay Noir

4

3,5

12.000

14.000

4,5

4

13.500

16.000

4,5

4

13.500

16.000 Zweigelt

Limberger (Франковка )

Hambourg 4,5

4,5

принос/биљци СОРТЕ ЗА ЦРВЕНА ВИНА

4,5

Franc

Muscat de Тамјаника

принос/хектару

Zweigelt

Franc

Limberger (Франковка )

Вранац

4

3,5

12.000

14.000

4,5

4

13.500

16.000

Riesling Italico

4,5

4

13.500

16.000

Вранац

4,5

4

13.500

16.000 Прокупац

4

3,5

12.000

14.000

Müller Thurgau

4,5

4

13.500

16.000

Прокупац

4,5

4

13.500

16.000 Скадарка

4

3,5

12.000

14.000

Смедеревка

4,5

4

13.500

16.000

Скадарка

4,5

4

13.500

16.000 Остале

Пловдина

4,5

4

13.500

16.000

4

3,5

12.000

14.000

Bianca

4,5

4

13.500

16.000

Кевидинка

4,5

4

13.500

16.000

Ezerio

4,5

4

13.500

Остале сорте*

сорте* 4,5

4

13.500

16.000

16.000

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ СОРТЕ БОЈАДИСЕРИ Зачинак Жупски бојадисер Gamay

Остале сорте*

4,5

4

13.500

16.000

Teinturier Alicante Bouschet

4

3,5

12.000

14.000

4

3,5

12.000

14.000

4

3,5

12.000

14.000

4

3,5

12.000

14.000

*Остале сорте уписане у Регистар сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/регионалне сорте

Препоручене/дозвољене подлоге Препоручене/дозвољене подлоге винове лозе за регион Војводина су све регистроване подлоге у Регистру сорти пољопривредног биља и друге аутохтоне/регионалне подлоге. Минимални садржај алкохола Минимални садржај стварног алкохола је 8,5% vol, уколико вино није произведено на посебан начин.

331

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС ПОЦЕРСКО-ВАЉЕВСКИ РЕЈОН Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Колубарскољишко

СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Подгорско

Поцерско

Препоручене/дозвољене сорте за Поцерско-ваљевски рејон, по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Тамјаника

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Неопланта Сила Годоминка Жупљанка

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Savagnin Rose (Траминац) Chardonnay Sauvignon Blanc Semillon Pinot Blanc (Бургундац бели) Pinot Gris (Бургундац сиви) Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина) Riesling (Рајнски ризлинг)

332

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

Колубарскољишко

СОРТЕ ЗА РОЗЕ ВИНА

Подгорско

Поцерско

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер)

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

-

-

-

-

-

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

Принос по биљци

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Прокупац (Рскавац)

2,5

Колубарско -љишко

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Нема препоручених

-

-

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Gamay Noir (Гаме)

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Merlot Cabernet Sauvignon

❶❷

Cabernet Franc

❶❷ ❶❷

Поцерско

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

СОРТЕ ЗА ЦРВЕНА ВИНА

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

Подгорско

Pinot Noir (Бургундац црни)

❶❷ ❷ ❷

3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер) Прокупац (Рскавац)

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Пробус

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Pinot Noir (Бургундац црни) Gamay Noir (Гаме) Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❷

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери Alicante Bouschet Gamay Teinturier (Гаме бојадисер) Зачинак (Неготинско црно) Жупски бојадисер Крајински бојадисер

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❶ - основна рејонирана сорта (препоручена) ❷ - допунска рејонирана сорта (дозвољена) У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

333

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

Друге карактеристике у вези са производњом грожђа и вина: Поцерско-ваљевски рејон (Поцерско, Подгорско и Колубарско-љишко виногорје) Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте  Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

 Chasselas Rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

 Чауш бели  Друге сорте I, II и III епохе зрења

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА (ПРЕПОРУЧЕНЕ/ ДОЗВОЉЕНЕ САМО ЗА ВИНОГОРЈА)

 Опузенска рана

 Кармен

 Бисерка рана

 Банатски мускат

 Демир капија

 Радмиловачки мускат

 Београдска рана

 Смедеревски мускат

 Косовска рана

 Ласта

 Грочанка

 Србија

 Друге сорте I, II и III епохе зрења

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте  Prima  Ora  Early Мuscat  Чабски бисер  Cardinal  Irsai Oliver

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

334

 Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri

 Љана  Matilde  Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)  Perlette (Перлет)  Reine des vignes (Краљица винограда)

x Riparia, x Riparia, x Riparia, x Riparia, x Riparia,

Kober 5BB  Berlandieri x Rupestris, Richter 110 SO4 Teleki 5C  Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103 Teleki 8B  Berlandieri x Rupestris, 420 А Ruggeri 140

 Једногуби Гијов (Гујо)  Двогуби Гијов (Гујо)  Карловачки  Роајатска кордуница

 Казенављева кордуница  Силво кордуница  Мозерова кордуница

 Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)  Супер рани Bolgar (врло рани Афус-али)  Друге сорте I, II и III епохе зрења  Berlandieri x Rupestris, Richter 99  Chasselas X Berlandieri 41B  Fercal  Друге подлоге  Жупски  Крајински  Други слични узгојни облици

Бела/розе

Црвена

9,0

9,5

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ РЕЈОН НЕГОТИНСКА КРАЈИНА Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Рогљевачкорајачко

Неготинско

Михајловачко

Кључко

СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Брзопаланачко

Препоручене/дозвољене сорте за рејон Неготинска Крајина, по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима у килограмима) по биљци винове лозе и по хектару су:

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Пловдина (Сланкаменка) Тамјаника Багрина Смедеревка

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❷

❶❷ ❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Жупљанка Неопланта Кладовска бела

Savagnin Rose (Траминац) Muscat Ottonel Chardonnay Sauvignon Blanc Pinot Blanc (Бургундац бели) Pinot Gris (Бургундац сиви) Riesling (Рајнски ризлинг) Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина) Semillon

❶❷

❶❷

❷

❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷

335

Рогљевачкорајачко

Неготинско

Михајловачко

Кључко

СОРТЕ ЗА РОЗЕ ВИНА

Брзопаланачко

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер) Вранац Прокупац (Рскавац)

❶❷ ❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Cabernet Sauvignon Cabernet Franc Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

СОРТЕ ЗА ЦРВЕНА ВИНА

❶❷

2,5

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

❶❷

Рогљевачкорајачко

Merlot

❶❷

Неготинско

Gamay Noir (Гаме)

❶❷

Михајловачко

(Бургундац црни)

❶❷

Брзопаланачко

Pinot Noir

❶❷

Кључко

Неготинка

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Portugieser (Португизер) Тамјаника црна Limberger (Франковка) Зачинак Вранац

❶❷ ❶❷ ❶❷

Прокупац (Рскавац)

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Неготинка

Pinot Noir (Бургундац црни) Gamay Noir (Гаме) Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

Alicante Bouschet Gamay Teinturier (Гаме бојадисер) Зачинак Жупски бојадисер Крајински бојадисер

❷

❷

❷

❷

❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

❷

❷

❷

❷ ❷

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷

❶ - основна рејонирана сорта (препоручена) ❷ - допунска рејонирана сорта (дозвољена) У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

336

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ Друге карактеристике у вези са производњом грожђа и вина: Рејон Неготинска Крајина (сва виногорја) Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте  Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

 Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

 Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА (ПРЕПОРУЧЕНЕ/ ДОЗВОЉЕНЕ САМО ЗА ВИНОГОРЈА)

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

 Опузенска рана  Бисерка рана  Демир капија  Београдска рана  Косовска рана  Грочанка

 Кармен  Банатски мускат  Радмиловачки мускат  Смедеревски мускат  Ласта  Србија

 Београдска бесемена  Неготински рубин  Кавадарски дренак  Антигона  Повардарска позна  Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте  Prima  Ora  Early Мuscat  Чабски бисер  Cardinal  Irsai Oliver  Љана  Matilde  Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)  Perlette (Перлет)  Reine des vignes (Краљица винограда)  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri

 Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)  Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)  Exalta  Muscat Precoce de Saumur  Danlas  Alina  Angela  Astaniskij  Fanny  Georg  Lival

x Riparia, Kober 5BB  Berlandieri x Rupestris, Richter 110 x Riparia, SO4 x Riparia, Teleki 5C  Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103 x Riparia, Teleki 8B  Berlandieri x Rupestris, x Riparia, 420 А

 Nadegda Azos  Muscat Rose St Vallier  Michele Palieri  Victoria  Katharina  Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)  Moldоva  Alphonse Lavallée  Italia (Мускат италија)  Muscat d'Alexandrie (Александријски мускат  Друге сорте  Berlandieri x Rupestris, Richter 99  Chasselas х Berlandieri 41B  Fercal  Друге подлоге

Ruggeri 140

 Једногуби Гијов (Гујо)  Двогуби Гијов (Гујо)  Карловачки  Роајатска кордуница

 Асиметрична кордуница  Казенављева кордуница  Са слободним (падајућим) ластарима

 Силво кордуница  Мозерова кордуница  Жупски  Крајински  Други слични узгојни облици

Бела/розе

Црвена

10,0

10,5

337

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС КЊАЖЕВАЧКИ РЕЈОН Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Потркањско

Зајечарско

СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Бољевачко

Борско

Препоручене/дозвољене сорте за Књажевачки рејон, по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К. и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом - К.Г.П.К.) са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци винове лозе и по хектару су:

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Пловдина (Сланкаменка) Тамјаника Смедеревка

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Жупљанка Неопланта Кладовска бела

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Savagnin Rose (Траминац) Muscat Ottonel Chardonnay Sauvignon Blanc Pinot Blanc (Бургундац бели) Pinot Gris (Бургундац сиви) Riesling (Рајнски ризлинг) Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)

338

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

Потркањско

Зајечарско

Борско

СОРТЕ ЗА РОЗЕ ВИНА

Бољевачко

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Portugieser (Португизер) Limberger (Франковка) Вранац Прокупац (Рскавац)

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неготинка

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Cabernet Franc Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

СОРТЕ ЗА ЦРВЕНА ВИНА

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

Потркањско

Cabernet Sauvignon

❶❷

Зајечарско

Merlot

❶❷

Бољевачко

Gamay Noir (Гаме)

Борско

Pinot Noir (Бургундац црни)

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Portugieser (Португизер) Limberger (Франковка) Вранац Прокупац (Рскавац) Кавчина (Žametna črnina)

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Неготинка

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни) Gamay Noir (Гаме) Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери Alicante Bouschet Gamay Teinturier (Гаме бојадисер) Зачинак (Неготинско црно) Жупски бојадисер Крајински бојадисер

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷

❶ - основна рејонирана сорта (препоручена) ❷ - допунска рејонирана сорта (дозвољена) У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

339

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

Друге карактеристике у вези са производњом грожђа и вина: Књажевачки рејон (Борско, Бољевачко, Зајечарско и Потркањско виногорје) Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте  Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

 Chasselas Rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

 Чауш бели  Црвени дренак (Разаклија)  Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА (ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО ЗА ВИНОГОРЈА)

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

340

 Опузенска рана  Бисерка рана  Демир капија  Београдска рана  Косовска рана  Грочанка

 Кармен  Банатски мускат  Радмиловачки мускат  Смедеревски мускат  Ласта  Србија

 Београдска бесемена  Неготински рубин  Кавадарски дренак  Антигона  Повардарска позна  Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте  Prima  Ora  Early Мuscat  Чабски бисер  Cardinal  Irsai Oliver  Љана  Matilde  Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)  Perlette (Перлет)  Reine des vignes (Краљица винограда)  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri

 Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)  Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)  Exalta  Muscat Precoce de Saumur  Danlas  Alina  Angela  Astaniskij  Fanny  Georg  Lival

x Riparia, Kober 5BB  Berlandieri x Rupestris, Richter 110 x Riparia, SO4 x Riparia, Teleki 5C  Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103 x Riparia, Teleki 8B  Berlandieri x Rupestris, x Riparia, 420 А Ruggeri 140

 Једногуби Гијов (Гујо)  Двогуби Гијов (Гујо)  Карловачки  Роајатска кордуница

 Казенављева кордуница  Силво кордуница  Мозерова кордуница

 Nadegda Azos  Muscat Rose St Vallier  Michele Palieri  Victoria  Katharina  Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)  Moldоva  Друге сорте

 Berlandieri x Rupestris, Richter 99  Chasselas х Berlandieri,41B  Fercal  Друге подлоге  Жупски  Крајински  Други слични узгојни облици

Бела/розе

Црвена

9,5

10,0

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ МЛАВСКИ РЕЈОН Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Ресавско

СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Пожаревачко

Браничевско

Препоручене/дозвољене сорте за Млавски рејон, по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К., и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом - К.Г.П.К.), са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Тамјаника Смедеревка

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Неопланта Сила Жупљанка

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Savagnin Rose (Траминац) Chardonnay Sauvignon Blanc Semillon Pinot Blanc (Бургундац бели) Pinot Gris (Бургундац сиви) Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина) Riesling (Рајнски ризлинг)

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

341

Ресавско

СОРТЕ ЗА РОЗЕ ВИНА

Пожаревачко

Браничевско

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер) Вранац

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

-

-

-

-

-

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Прокупац (Рскавац)

2,5

❶❷ ❷

❶❷ ❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Нема препоручених

-

-

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❷

Браничевско

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

СОРТЕ ЗА ЦРВЕНА ВИНА

❶❷

❶❷

Merlot

Marselan

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❷

Ресавско

Gamay Noir (Гаме)

Пожаревачко

Pinot Noir (Бургундац црни)

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер) Прокупац (Рскавац) Вранац

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❷

❶❷ ❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Пробус

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Pinot Noir (Бургундац црни) Gamay Noir (Гаме) Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc Marselan

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери Alicante Bouschet Gamay Teinturier (Гаме бојадисер) Зачинак (Неготинско црно) Жупски бојадисер Крајински бојадисер

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❶ - основна рејонирана сорта (препоручена) ❷ - допунска рејонирана сорта (дозвољена) У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

342

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ Друге карактеристике везане за производњу грожђа и вина: Млавски рејон (Браничевско, Пожаревачко и Ресавско виногорје) Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте  Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

 Chasselas Rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

 Чауш бели  Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте  Опузенска рана  Бисерка рана  Демир капија  Београдска рана  Косовска рана  Грочанка

 Кармен  Банатски мускат  Радмиловачки мускат  Смедеревски мускат  Ласта  Србија

 Друге сорте

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА Препоручене/дозвољене интернационалне сорте (ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО ЗА ВИНОГОРЈА)  Prima  Sultanine blanche (Thompson  Nadegda Azos seedless, Султанина)  Ora  Muscat Rose St Vallier  Super rani Bolgar  Early Мuscat  Michele Palieri (врло рани Афус-али)  Чабски бисер  Victoria  Exalta  Cardinal  Katharina  Muscat Precoce de Saumur  Irsai Oliver  Dattier de Bouyrout  Danlas (Афус-али, Регина)  Љана  Alina  Moldоva  Matilde  Друге сорте  Muscat de Hambourg (Мускат  Angela  Astaniskij хамбург)  Fanny  Perlette (Перлет)  Georg  Reine des vignes (Краљица винограда)  Lival  Berlandieri x Riparia, Kober 5BB ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ  Berlandieri x Riparia, ПОДЛОГЕ  Berlandieri x Riparia,  Berlandieri x Riparia,  Berlandieri x Riparia, УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

 Berlandieri x Rupestris, Richter 110 SO4  Berlandieri x Rupestris, Teleki 5C Paulsen 1103 Teleki 8B  Berlandieri x Rupestris, Ruggeri 140 420 А

 Једногуби Гијов (Гујо)  Двогуби Гијов (Гујо)  Карловачки  Роајатска кордуница

 Казенављева кордуница  Силво кордуница  Мозерова кордуница

 Berlandieri x Rupestris, Richter 99  Chasselas х Berlandieri,41B  Fercal  Друге подлоге  Жупски  Крајински  Други слични узгојни облици

Бела/розе

Црвена

9,5

10,0

343

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС ТОПЛИЧКИ РЕЈОН Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Житорађско

СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Југбогдановачко

Прокупачко

Препоручене/дозвољене сорте за Топлички рејон, по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К., и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.), са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Тамјаника Смедеревка

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Неопланта Сила Жупљанка

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Savagnin Rose (Траминац) Chardonnay Sauvignon Blanc Semillon Pinot Blanc (Бургундац бели) Pinot Gris (Бургундац сиви) Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина) Riesling (Рајнски ризлинг)

344

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

Житорађско

СОРТЕ ЗА РОЗЕ ВИНА

Југбогдановачко

Прокупачко

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер) Вранац

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

-

-

-

-

-

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Прокупац (Рскавац)

2,5

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Нема препоручених

-

-

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте ❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

❶❷ ❶❷ ❷

Прокупачко

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

СОРТЕ ЗА ЦРВЕНА ВИНА

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❷

Житорађско

Gamay Noir (Гаме)

Југбогдановачко

Pinot Noir (Бургундац црни)

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер) Прокупац (Рскавац) Вранац

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Пробус

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Pinot Noir (Бургундац црни) Gamay Noir (Гаме) Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери Alicante Bouschet Gamay Teinturier (Гаме бојадисер) Зачинак (Неготинско црно) Жупски бојадисер Крајински бојадисер

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❶ - основна рејонирана сорта (препоручена) ❷ - допунска рејонирана сорта (дозвољена) У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

345

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Друге карактеристике у вези са производњом грожђа и вина: Топлички рејон (Прокупачко, Југбогдановачко и Житорађско виногорје) Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте  Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

 Chasselas Rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

 Чауш бели  Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА (ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО ЗА ВИНОГОРЈА)

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

346

 Опузенска рана  Бисерка рана  Демир Капија  Београдска рана  Косовска рана  Грочанка

 Кармен  Банатски мускат  Радмиловачки мускат  Смедеревски мускат  Ласта  Србија

- Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте  Prima  Ora  Early Muscat  Чабски бисер  Cardinal  Irsai Oliver  Љана  Matilde  Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)  Perlette (Перлет)  Reine des vignes (Краљица винограда)  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri

 Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)  Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)  Exalta  Muscat Precoce de Saumur  Danlas  Alina  Angela  Astaniskij  Fanny  Georg  Lival

x Riparia, Kober 5BB  Berlandieri x Rupestris, Richter 110 x Riparia, SO4 x Riparia, Teleki 5C  Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103 x Riparia, Teleki 8B  Berlandieri x Rupestris, x Riparia, 420 А Ruggeri 140

 Једногуби Гијов (Гујо)  Двогуби Гијов (Гујо)  Карловачки  Роајатска кордуница

 Казенављева кордуница  Силво кордуница  Мозерова кордуница

 Nadegda Azos  Muscat Rose St Vallier  Michele Palieri  Victoria  Katharina  Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)  Moldоva  Alphonse Lavallée  Italia (Мускат италија)  Muscat d'Alexandrie (Александријски мускат)  Друге сорте  Berlandieri x Rupestris, Richter 99  Chasselas х Berlandieri , 41B  Fercal  Друге подлоге  Жупски  Крајински  Други слични узгојни облици

Бела/Розa

Црвена

10,0

10,5

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ НИШКИ РЕЈОН Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Сврљишко

Кутинско

Чегарско

Житковачко

Алексиначко

СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Сокобањско

Препоручене/дозвољене сорте за Нишки рејон, по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К., и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.), са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци винове лозе и по хектару су:

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Тамјаника Сланкаменка црвена (Пловдина) Смедеревка

Жупљанка Неопланта

Savagnin Rose (Траминац) Muscat Ottonel Chardonnay Sauvignon Blanc Pinot Blanc (Бургундац бели) Pinot Gris (Бургундац сиви) Riesling (Рајнски ризлинг) Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина)

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷

347

Сврљишко

Кутинско

Чегарско

Житковачко

Алексиначко

СОРТЕ ЗА РОЗЕ ВИНА

Сокобањско

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

2 2 2 2

7.500 7.500 7.500 7.500

8.000 8.000 8.000 8.000

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❷ ❶❷

2,5 2,5 2,5 2,5

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

2,5 2,5 2,5 2,5 2,5

2 2 2 2 2

7.500 7.500 7.500 7.500 7.500

8.000 8.000 8.000 8.000 8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

❶❷

Сврљишко

❶❷

Кутинско

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Чегарско

СОРТЕ ЗА ЦРВЕНА ВИНА

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

Житковачко

Pinot Noir (Бургундац црни) Gamay Noir (Гаме) Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc Muscat de Hambourg (М. хамбург) Shiraz (Syrah)

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

Алексиначко

Неготинка

❶❷ ❶❷ ❷ ❶❷

Сокобањско

Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер) Вранац Прокупац (Рскавац)

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

2 2 2 2 2

7.500 7.500 7.500 7.500 7.500

8.000 8.000 8.000 8.000 8.000

2

7.500

8.000

2 2 2 2 2 2

7.500 7.500 7.500 7.500 7.500 7.500

8.000 8.000 8.000 8.000 8.000 8.000

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Portugieser (Португизер) Тамјаника црна Limberger (Франковка) Вранац Прокупац (Рскавац)

Неготинка

Pinot Noir (Бургундац црни) Gamay Noir (Гаме) Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc Shiraz (Syrah)

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❷ ❶❷

2,5 2,5 2,5 2,5 2,5

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери Alicante Bouschet Gamay Teinturier (Гаме бојадисер) Зачинак Жупски бојадисер Крајински бојадисер

❷

❷

❷

❷

❷

❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

2,5 2,5 2,5

2 2 2

7.500 7.500 7.500

8.000 8.000 8.000

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❶ - основна рејонирана сорта (препоручена) ❷ - допунска рејонирана сорта (дозвољена) У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

348

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ Друге карактеристике у вези са производњом грожђа и вина: Нишки рејон (Сокобањско, Алексиначко, Житковачко, Чегарско, Кутинско и Сврљишко виногорје) Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте  Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

 Chasselas Rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

 Чауш бели  Црвени дренак (Разаклија)  Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА (ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО ЗА ВИНОГОРЈА)

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

 Опузенска рана  Бисерка рана  Демир капија  Београдска рана  Косовска рана  Грочанка

 Кармен  Банатски мускат  Радмиловачки мускат  Смедеревски мускат  Ласта  Србија

 Београдска бесемена  Неготински рубин  Кавадарски дренак  Антигона  Повардарска позна  Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте  Prima  Ora  Early Мuscat  Чабски бисер  Cardinal  Irsai Oliver  Љана  Matilde  Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)  Perlette (Перлет)  Reine des vignes (Краљица винограда)  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri

 Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)  Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)  Exalta  Muscat Precoce de Saumur  Danlas  Alina  Angela  Astaniskij  Fanny  Georg  Lival

x Riparia, Kober 5BB  Berlandieri x Rupestris, Richter 110 x Riparia, SO4 x Riparia, Teleki 5C  Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103 x Riparia, Teleki 8B  Berlandieri x Rupestris, x Riparia, 420 А

 Nadegda Azos  Muscat Rose St Vallier  Michele Palieri  Victoria  Katharina  Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)  Moldоva  Alphonse Lavallée  Italia (Мускат италија)  Muscat d'Alexandrie (Александријски мускат)  Друге сорте  Berlandieri x Rupestris, Richter 99  Chasselas х Berlandieri, 41B  Fercal  Друге подлоге

Ruggeri 140

 Једногуби Гијов (Гујо)  Двогуби Гијов (Гујо)  Карловачки  Роајатска кордуница

 Асиметрична кордуница  Казенављева кордуница  Са слободним (падајућим) ластарима

 Силво кордуница  Мозерова кордуница  Жупски  Крајински  Други слични узгојни облици

Бела/розе

Црвена

10,0

10,5

349

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС НИШАВСКИ РЕЈОН Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Бабушничко

СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Пиротско

Белопаланачко

Препоручене/дозвољене сорте за Нишавски рејон, по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К., и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.), са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Тамјаника Сланкаменка црвена (Пловдина) Смедеревка

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❷

❷

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Неопланта Сила Жупљанка

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Savagnin Rose (Траминац) Chardonnay Sauvignon Blanc Semillon Pinot Blanc (Бургундац бели) Pinot Gris (Бургундац сиви) Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина) Riesling (Рајнски ризлинг)

350

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

Бабушничко

СОРТЕ ЗА РОЗЕ ВИНА

Пиротско

Белопаланачко

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер) Вранац

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

-

-

-

-

-

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Прокупац (Рскавац)

2,5

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Нема препоручених

-

-

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте ❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

❶❷ ❶❷ ❷

Белопаланачко

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

СОРТЕ ЗА ЦРВЕНА ВИНА

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❷

Бабушничко

Gamay Noir (Гаме)

Пиротско

Pinot Noir (Бургундац црни)

Принос по биљци 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000–4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер) Прокупац (Рскавац) Вранац

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❷

❶❷ ❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Пробус

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Pinot Noir (Бургундац црни) Gamay Noir (Гаме) Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери Alicante Bouschet Gamay Teinturier (Гаме бојадисер) Зачинак (Неготинско црно) Жупски бојадисер Крајински бојадисер

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❶ - основна рејонирана сорта (препоручена) ❷ - допунска рејонирана сорта (дозвољена) У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

351

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Друге карактеристике у вези са производњом грожђа и вина: Нишавски рејон (Белопаланачко, Пиротско и Бабушничко виногорје) Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте  Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

 Chasselas Rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

 Чауш бели  Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА (ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО ЗА ВИНОГОРЈА)

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

352

 Опузенска рана  Бисерка рана  Демир капија  Београдска рана  Косовска рана  Грочанка

 Кармен  Банатски мускат  Радмиловачки мускат  Смедеревски мускат  Ласта  Србија

 Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте  Prima  Ora  Early Мuscat  Чабски бисер  Cardinal  Irsai Oliver  Љана  Matilde  Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)  Perlette (Перлет)  Reine des vignes (Краљица винограда)  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri

 Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)  Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)  Exalta  Muscat Precoce de Saumur  Danlas  Alina  Angela  Astaniskij  Fanny  Georg  Lival

x Riparia, Kober 5BB  Berlandieri x Rupestris, Richter 110 x Riparia, SO4 x Riparia, Teleki 5C  Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103 x Riparia, Teleki 8B  Berlandieri x Rupestris, x Riparia, 420 А

 Nadegda Azos  Muscat Rose St Vallier  Michele Palieri  Victoria  Katharina  Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)  Moldоva  Друге сорте

 Berlandieri x Rupestris, Richter 99  Chasselas х Berlandieri, 41B  Fercal  Друге подлоге

Ruggeri 140

 Једногуби Гијов (Гујо)  Двогуби Гијов (Гујо)  Карловачки  Роајатска кордуница

 Казенављева кордуница  Силво кордуница  Мозерова кордуница

 Жупски  Крајински  Други слични узгојни облици

Бела/розе

Црвена

9,5

10,0

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ ЛЕСКОВАЧКИ РЕЈОН Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Власотиначко

Винарачко

Бабичко

СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Пусторечко

Препоручене/дозвољене сорте за Лесковачки рејон, по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К., и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.), са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци винове лозе и по хектару су:

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Пловдина (Сланкаменка) Тамјаника Смедеревка

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Жупљанка Неопланта

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Savagnin Rose (Траминац) Muscat Ottonel Chardonnay Sauvignon Blanc Pinot Blanc (Бургундац бели) Pinot Gris (Бургундац сиви) Riesling (Рајнски ризлинг) Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина) Rkatziteli (Ркацители)

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

353

Власотиначко

Винарачко

Пусторечко

СОРТЕ ЗА РОЗЕ ВИНА

Бабичко

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Portugieser (Португизер) Limberger (Франковка) Вранац Прокупац (Рскавац)

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неготинка

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Cabernet Franc Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

СОРТЕ ЗА ЦРВЕНА ВИНА

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

Власотиначко

Cabernet Sauvignon

❶❷

Винарачко

Merlot

❶❷

Пусторечко

Gamay Noir (Гаме)

Бабичко

Pinot Noir (Бургундац црни)

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Portugieser (Португизер) Limberger (Франковка) Вранац Прокупац (Рскавац)

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Неготинка

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте

Pinot Noir (Бургундац црни) Gamay Noir (Гаме) Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

Alicante Bouschet Gamay Teinturier (Гаме бојадисер) Зачинак (Неготинско црно) Жупски бојадисер Крајински бојадисер

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❶ - основна рејонирана сорта (препоручена) ❷ - допунска рејонирана сорта (дозвољена) У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

354

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ Друге карактеристике у вези са производњом грожђа и вина: Лесковачки рејон (Бабичко, Пусторечко, Винарачко и Власотиначко виногорје) Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте  Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

 Chasselas Rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

 Чауш бели  Црвени дренак (Разаклија)  Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА (ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО ЗА ВИНОГОРЈА)

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

 Опузенска рана  Бисерка рана  Демир капија  Београдска рана  Косовска рана  Грочанка

 Кармен  Банатски мускат  Радмиловачки мускат  Смедеревски мускат  Ласта  Србија

 Београдска бесемена  Неготински рубин  Кавадарски дренак  Антигона  Повардарска позна  Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте  Prima  Ora  Early Muscat  Чабски бисер  Cardinal  Irsai Oliver  Љана  Matilde  Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)  Perlette (Перлет)  Reine des vignes (Краљица винограда)  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri

 Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)  Super rani Bolgar (врло рани Афус-али)  Exalta  Muscat Precoce de Saumur  Danlas  Alina  Angela  Astaniskij  Fanny  Georg  Lival

x Riparia, Kober 5BB  Berlandieri x Rupestris, Richter 110 x Riparia, SO4 x Riparia, Teleki 5C  Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103 x Riparia, Teleki 8B  Berlandieri x Rupestris, x Riparia, 420 А

 Nadegda Azos  Muscat Rose St Vallier  Michele Palieri  Victoria  Katharina  Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)  Moldоva  Alphonse Lavallée  Italia (Мускат италија)  Muscat d'Alexandrie (Александријски мускат)  Друге сорте  Berlandieri x Rupestris , Richter 99  Chasselas х Berlandieri, 41B  Fercal  Друге подлоге

Ruggeri 140

 Једногуби Гијов (Гујо)  Двогуби Гијов (Гујо)  Карловачки  Роајатска кордуница

 Казенављева кордуница  Силво кордуница  Мозерова кордуница

 Жупски  Крајински  Други слични узгојни облици

Бела/розе

Црвена

10

10,5

355

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС ВРАЊСКИ РЕЈОН Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Буштрањско

СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Вртогошко

Сурдуличко

Препоручене/дозвољене сорте за Врањски рејон, по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К., и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.), са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Тамјаника Смедеревка Сланкаменка црвена (Пловдина) Смедеревка

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Неопланта Сила Жупљанка

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Savagnin Rose (Траминац) Chardonnay Sauvignon Blanc Semillon Pinot Blanc (Бургундац бели) Pinot Gris (Бургундац сиви) Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина) Riesling (Рајнски ризлинг)

356

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

Буштрањско

СОРТЕ ЗА РОЗЕ ВИНА

Вртогошко

Сурдуличко

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер) Вранац

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

-

-

-

-

-

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Прокупац (Рскавац)

2,5

❶❷ ❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

Нема препоручених

-

-

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте ❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

❶❷ ❶❷ ❶❷ Сурдуличко

Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)

СОРТЕ ЗА ЦРВЕНА ВИНА

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ Буштрањско

Gamay Noir (Гаме)

Вртогошко

Pinot Noir (Бургундац црни)

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер) Прокупац (Рскавац) Вранац

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❷

❶❷ ❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Пробус

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Pinot Noir (Бургундац црни) Gamay Noir (Гаме) Merlot Cabernet Sauvignon Cabernet Franc

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

Препоручене/дозвољене сорте бојадисери Alicante Bouschet Gamay Teinturier (Гаме бојадисер) Зачинак (Неготинско црно) Жупски бојадисер Крајински бојадисер

❷

❷

❷

❷

❷

❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❷ ❷ ❷

❶ - основна рејонирана сорта (препоручена) ❷ - допунска рејонирана сорта (дозвољена) У изузетно повољним годинама, принос се може увећати за највише 0,5 kg по биљци винове лозе.

357

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС Друге карактеристике у вези са производњом грожђа и вина: Врањски рејон (Сурдуличко, Вртогошко и Буштрањско виногорје) Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте  Chasselas (Шасла бела, Племенка бела)

 Chasselas Rosse (Шасла црвена, Племенка црвена)

 Чауш бели  Друге сорте

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте

СОРТЕ ЗА СТОНУ УПОТРЕБУ ГРОЖЂА (ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ САМО ЗА ВИНОГОРЈА)

ПРЕПОРУЧЕНЕ/ДОЗВОЉЕНЕ ЛОЗНЕ ПОДЛОГЕ

УЗГОЈНИ ОБЛИК (НАЧИН РЕЗИДБЕ) КОД ВИНОГРАДА НАМЕЊЕНИХ ПРОИЗВОДЊИ ГРОЖЂА ЗА КВАЛИТЕТНА ВИНА СА ГЕОГРАФСКИМ ПОРЕКЛОМ МИНИМАЛНИ САДРЖАЈ АЛКОХОЛА (% VOL)

(уколико вино није произведено на посебан начин)

358

 Опузенска рана  Бисерка рана  Демир капија  Београдска рана  Косовска рана  Грочанка

 Кармен  Банатски мускат  Радмиловачки мускат  Смедеревски мускат  Ласта  Србија

 Друге сорте

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте  Prima  Ora  Early Muscat  Чабски бисер  Cardinal  Irsai Oliver  Љана  Matilde  Muscat de Hambourg (Мускат хамбург)  Perlette (Перлет)  Reine des vignes (Краљица винограда)  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri  Berlandieri

 Sultanine blanche (Thompson seedless, Султанина)  Super rani Bolgar (врло рани афус-али)  Exalta  Muscat Precoce de Saumur  Danlas  Alina  Angela  Astaniskij  Fanny  Georg  Lival

x Riparia, Kober 5BB  Berlandieri x Rupestris, Richter 110 x Riparia, SO4 x Riparia, Teleki 5C  Berlandieri x Rupestris, Paulsen 1103 x Riparia, Teleki 8B  Berlandieri x Rupestris, x Riparia, 420 А Ruggeri 140

 Једногуби Гијов (Гујо)  Двогуби Гијов (Гујо)  Карловачки  Роајатска кордуница

 Казенављева кордуница  Силво кордуница  Мозерова кордуница

 Nadegda Azos  Muscat Rose St Vallier  Michele Palieri  Victoria  Katharina  Dattier de Bouyrout (Афус-али, Регина)  Moldоva  Друге сорте

 Berlandieri x Rupestris, Richter 99  Chasselas х Berlandieri, 41B  Fercal  Друге подлоге  Жупски  Крајински  Други слични узгојни облици

Бела/розе

Црвена

9,5

10,0

СОРТИМЕНТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ У СРБИЈИ ЧАЧАНСКО-КРАЉЕВАЧКИ РЕЈОН Препоручене/дозвољене сорте и максимални приноси

Ибарско

СОРТЕ ЗА БЕЛА ВИНА

Јеличко

Љубићко и оаза Шарани

Препоручене/дозвољене сорте за Чачанско-краљевачки рејон, по виногорјима, које служе за производњу квалитетног вина са географским пореклом (квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом – К.П.К., и врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом – К.Г.П.К.), са максималним дозвољеним приносима (у килограмима) по биљци и по хектару су:

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

2

7.500

8.000

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Тамјаника

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

❶❷

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

❶❷

2,5

2

7.500

8.000

Препоручене/дозвољене домаће створене сорте Неопланта Сила Жупљанка

❶❷

❶❷

❶❷

Препоручене/дозвољене интернационалне сорте Savagnin Rose (Траминац) Chardonnay Sauvignon Blanc Semillon Pinot Blanc (Бургундац бели) Pinot Gris (Бургундац сиви) Riesling Italico (Италијански ризлинг, Грашевина) Riesling (Рајнски ризлинг)

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷ ❶❷

❶❷ ❶❷

359

Ибарско

СОРТЕ ЗА РОЗЕ ВИНА

Јеличко

Љубићко и оаза Шарани

ВИНОГРАДАРСКИ АТЛАС

Принос по биљци 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Принос по хектару 3000-4000 биљака по хектару

преко 4000 биљака по хектару

Препоручене/дозвољене аутохтоне и регионалне сорте Limberger (Франковка) Portugieser (Португизер)

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

❷

2,5

2

7.500

8.000

-

-

-

-

-

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5

2

7.500

8.000

2,5