ЂОРЂЕ ЂУРИЋ • МОМЧИЛО ПАВЛОВИЋ
И
СТОРИЈA
за осми разред основне школе
Zavod za uxbenike Beograd, 2010
С А ДРЖАЈ I. ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И
I.ПОЧЕТКОМ Европа откри ва свет и себе 20. ВЕКА 1. Време открића и проналазака Преподржаве род иЕвропе хришћан ство 2.Водеће и света и њихови односи у 1. 3.другој Апсополовини лу тистич19. кеимо нар хи падне Европе почеткомје20.завека 4.Епоха Монар хије северне и источне Европе 2. напретка 3. силе балканске земље 5.Велике За радо знаи ле
55 6 10 146 1811 2415
II. И ЦРНА ГОРА. СРБИ II.НЕЗАВИСНЕ Османско иСРБИЈА Хабзбур шко цар ство
2721 28 31 3322 38
ВЛАШЋУ АУСТРО-УГАРСКЕ ТУРСКЕ 1. ПОД Турска осваjања од 16. до 18. веИка
2. Турска држава и друштво 3. Хабзбуршка монархија 2. Србија 1903–1914, напредак демократије и 4. За радознале 1. Србија 1878–1903.
отпор Аустро-Угарској
3. Друштво и привреда независне Србије
27 30
III. Срби у Турској, Аустрији и Венецији 1. Турска раја, ратници и сеобници 5. Срби под влашћу Аустро-Угарске Немиири и сеобе под аустроугарском управом 2.Босна 6. Херцеговина 3.Срби Хабзбур шки царству и млетач ки поданици 7. у Турском 1878–1912. 4.Балкански За радозна ле 1912–1913. 8. ратови
41 33 4236 4540 4843 5446
III. СВЕТСКИ – ВЕЛИКИ РАТ IV.ПРВИ Грађан ске ревоРАТ луци је
фронтова 2. 3.Иза Фран цуска Великог револурата ција – од диктатуре
5753 58 6154 6459
4.Првог За расветског дозналерата
6862
4. Црна Гора као независна држава 1878–1912.
1. Енглеска и Америчка револуција 1. ратне године ФранцуПрвог ска ресветског волуцирата ја – ирапрве ђање репу блике 2.Избијање 3. Револуције у Русији и улазак до грађанске монар хијеСАД у рат – прекретнице
IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 67
V. Европа 19. века (до 1878) 1. Наполеонови ратови 1. Србија и Црна Гора 1914. – прве ратне победе 2. Доба Свете алијансе 2. Албанска голгота и окупација Србије, Солунски фронт 3.Победа Револуу ци је ипр ве полопрве вине 19. века 3. рату стварање Југославије 4. Европске државе 5. За радознале
71 72 68 7572 7776 80 86
V. СВЕТ И ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ПРВОГ
VI. нархи је неуспеРАТА лих реформи и Срби И Мо ДРУГОГ СВЕТСКОГ 81 1. Тур ска 1. Свет и Европа после Великог рата – нове државе, 89 2.нове Аустро-Угар границе ска 90 82 3. Ср би у Осман ском цар ству 2. Економске, друштвене и културне прилике у Европи и свету 86 93 4.Свет Срби у Хабдемократије збуршкој имо нархији 3. између тоталитаризма 90 95 4. 95 5.Рушење За радоверсајског знале система. Ратни сукоби у свету и Европи 98 104101 VI. ЈУГОСЛОВЕНСКА 1918–1941. VII. Српска револуКРАЉЕВИНА ција 1. држава – Краљевина 102 Изби јање Ре волуције уСХС Бео1918–1929. градском пашалуку 1.Нова 107 2. Краљевина Југославија 1929–1941. године 107 2. Ратовање у Првом српском устанку 108 113 3. Друштво Краљевине Југославије 3. Уређење устаничке државе 111 4. Други српски устанак VII. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ 115119 5. Аутономија 1. Почетак рата – доминација Сила осовине 1939–1943. годинe 117 120 6. За радознале 2. Победа антифашистичке коалиције 119 124 3. Последице рата – холокауст, геноцид, страдања у рату 124 128 VIII. Кнежевина Србија 1. Уста вобранитељи VIII. ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ 127133 Обрена ноЈугославију вићи 2.Напад 1. – Априлски рат. Oкупација 134 128 3. Не за ви сност 2. Антифашистички покрети отпора. Грађански рат 132 ослободилачком 140 4.уЗа радознале рату 134 3. Југословенско ратиште и завршна фаза рата 1943–1945. 145 138 4. Допринос Југославије победи над фашизмом. Људски IX. Црна Гора материјални губици 151 1.иВла дичанство 141 2. Световна власт 142157 IX. СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 3. За радознале 145 1. Послератни свет и његове супротности. Од ратног савезништва до хладног рата 150 158 X. Свет, Европа и Србија 2. Европске интеграције – од идеје до реализације 164 1. Свет и Европа 151 2. ЈУГОСЛАВИЈА Србија: друштво слоДРУГОГ бодних СВЕТСКОГ сељака РАТА X. ПОСЛЕ 152171 1. Југославија 1945–48. – на трагу совјетског модела 154 172 2. Друштвени, економски, политички и културни развој – главни процеси и проблеми
179
3. Друштвена криза и пораз Југославије – разбијање заједничке државе Литература
184 191
ПРЕДГОВОР Поштовани ученици, Уџбеник који држите у рукама написан је на основу важећег наставног плана и програма, узимајући у обзир и усвојене стандарде и кључне појмове за историју. Обликоване су тачке у времену и простору које треба да одговоре одакле смо кренули и докле смо стигли, како се кретао развој друштва и државе од друге половине 19. века до данашњих дана. Направљен је за оне који желе да буду најбољи. Од вас се не очекује да све што је у овом уџбенику научите, посебно не напамет, јер ако тако учите историју заборавићете је после неколико дана. Потребно је да повезујете прошлост и садашњост, да ширите оквир својих погледа на суседе, на Европу и свет. Да размишљате о прошлости. Наставник може наћи довољно подстицаја да допуни овај уџбеник у неким његовим деловима, да нешто боље објасни или да још понешто дода. Циљ овог уџбеника је добијање информација из историје, за које смо, држећи се наставног плана, сматрали да су важне. Основ су чињенице, догађаји, процеси и личности хронолошки поређани у простору српске државе, српског народа, суседа, Европе и света. На основу тога треба да препознате по чему смо слични а по чему различити од других. Шта нас је спајало кроз историју, зашто смо ратовали или како је изгледао свакодневни живот наших предака. Уџбеник је ваше и наставниково средство које треба да вам пружи основ за даља и боља сагледавања прошлости и да вам помогне у бољем разумевању садашњости, развијању способности критичког мишљења, као и да се оспособите за расправу и културу дијалога. Такође и да од Вас направи грађане који ће унапређивати српско друштво и државу у будућности. Део уџбеника до 1918. године написао је Ђорђе Ђурић, а део од 1918. до данашњих дана Момчило Павловић. Аутори
КАКО КОРИСТИТИ УЏБЕНИК Број и наслов наставне теме
Наслов наставне јединице
Поднаслов Речник непознатих појмова
Основни текст
Помоћни текст Питања и задаци
Илустрација и легенда
TEMA
I
ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА
Европа после Берлинског конгреса
I
ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА
1. ВОДЕЋЕ ДРЖАВЕ ЕВРОПЕ И СВЕТА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА
Период друге половине 19. века обухвата године од 1851. закључно са 1900. годином.
ЗАДАТАК: Нацртај графички приказ 20. века у облику осе (ленте) времена, при чему је 1901. година почетна, а 2000. последња година 20. века. Различито обој прву и другу половину 20. века.
Британска краљица Викторија,
владала од 1837. до 1901. године
монархија – земља са наследним владаром парламентаризам – друштвени систем у коме постоји парламент (народна скупштина) који се бира на слободним изборима и који доноси законе и одлучује о формирању владе парламентарна монархија – земља која има наследног владара (кнеза, краља или цара), али у којој парламент (народна скупштина) и влада доносе најзначијније одлуке за земљу социјално раслојавање – повећавање разлика између богатих и сиромашних при чему су богати све богатији, а сиромашни све сиромашнији
6
Међу велике европске силе у другој половине 19. века и на почетку 20. века спадају Велика Британија, Француска, Немачка, Русија и Аустро-Угарска. Од ваневропских држава у овом периоду уздижу се Сједињене Америчке Државе и Јапан. Једно од главних обележја ове епохе јесу колонијална освајања и супарништво међу великим силама. То је резултирало стварањем два супротстављена војна савеза: Антанте (Француска, Русија и Велика Британија) и савеза Централних сила (Немачка, Аустро-Угарска, Италија). Епилог је био сукоб ова два табора у Првом светском рату 1914– 1918. године.
Велике силе Међу водеће државе убрајају се највеће политичке, војне и економске силе ондашње Европе и света. У Европи то су биле Велика Британија, Француска, Русија, Немачка, Аустро-Угарска и Италија, док су се у остатку света по снази и утицају истицале Сједињене Америчке Државе (САД) и Јапан. Велика Британија била је индустријски и економски једна од најразвијенијих држава у свету у другој половини 19. и почетком 20. века. За њу се са разлогом говорило да је била „радионица света“. Снажна морнарица омогућавала јој је да господари морима и океанима. По политичком уређењу Британија је била парламентарна монархија. Историју друге половине 19. века, обележила је дуга владавина краљице Викторије (1837–1901). Она је међу сународницима и политичарима уживала веома велики углед, па је по њој и читава епоха названа викторијанском. Политичка власт је, ипак, била у рукама парламента (скупштине). Владу је формирала она странка која је имала већину у парламенту. На власти су се смењивале две странке: Либерална и Конзервативна. Убрзани развој индустрије у Великој Британији у 19. веку довео је до социјалног раслојавања становништва. Велики број радника, који су живели у неуређеним индустријским градовима, није зарађивао довољно да би могао да прехрани своје породице или школује децу. Крајем 19. века влада је низом мера покушавала да ублажи то стање, али огромне социјалне разлике остале су један од највећих проблема британског друштва. Француска је једина међу европским великим силама била република. На челу државе налазио се председник. Парламент је биран на слободним изборима. За разлику од Велике Британије, у Француској је било више партија. Оне су у парламенту склапале савезе (коалиције) како би имале већину за формирање владе.
ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
Француска привреда је захваљујући бројним технолошким проналасцима убрзано напредовала тако да су у Европи развијеније од њене биле само британска и немачка индустрија. У рату против Пруске (1870–1871) Француска је доживела пораз. Тада је Пруска прогласила уједињење Немачке и припојила француске покрајине Алзас и Лорену. Французи су тај пораз и губитак територија доживели као велику националну срамоту. Немачка je после уједињења 1871. године постала најјача војна сила у Европи, док је њена индустрија претекла и британску. На челу државе, која је називана и Други немачки рајх, налазио се цар. Парламент је имао знатно мање власти него у западноевропским државама. Најзначајније политичке личности тог периода били су цар Вилхелм II и канцелар Ото фон Бизмарк. Немачка влада је, међу великим силама, најдаље отишла у примени мера за заштиту радника. Уведене су старосне пензије и осигурање у случају болести и повреда. Школовање је такође било доступно ширим слојевима друштва, па је Немачка била међу земљама са највише образованих људи. Аустро-Угарска је у другој половини 19. века сматрана најслабијом међу европским силама. Цар Франц Јозеф је нерадо прихватао реформе, па се каснило са увођењем демократских установа. Индустрија је била слабије развијена у односу на друге велике силе, па је главна привредна грана у Аустро-Угарској остала пољопривреда. Упркос свему поменутом Беч је и даље био један од најзначајнијих европских културних и научних центара.
република – облик државног уређења у коме становништво на изборима бира органе власти на одређен број година. Власт није наследна као у монархији.
Вилхелм II, немачки цар од 1888. до 1918. године
Аустроугарска нагодба из 1867.
Ото фон Бизмарк немачки канцелар (председник владе) од уједињења 1871. до 1890. године
Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) било је многонационална држава са низом нерешених унутрашњих питања. Услед дубоке кризе у којој се нашло после тешког пораза у рату против Пруске 1866. Царство је 1867. реформисано Аустроугарском нагодбом. Отуда од 1867. Царство носи ново име Аустро-Угарска (понекад се назива и Двојна монархија). Нагодбом су не-мачки и мађарски народи постали водећи у монархији, док другим народима, посебно словенским нису призната иста права. Монархија је била подељена на два дела: аустријски и угарски, а само мали број послова остао је у надле-жности заједничке – централне власти.
Русија је по територији била највећа европска сила. Заузимала је огромна пространства европског и азијског континента и поседовала веома велика природна богатства. Упркос томе имала је слабо развијену индустрију. Задржала је систем самодржавља у коме је сва власт била у рукама цара. После пораза у рату са Јапаном (1905), донет је устав и уведена Дума (парламент), али је суштински власт и даље била у рукама цара. Руско друштво оптерећивале су огромне социјалне разлике
Франц Јозеф, аустријски и аустроугарски цар од 1848. до 1916. године. Један је од владара који су најдуже владали у Европи.
7
ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
3. ВЕЛИКЕ СИЛЕ И БАЛКАНСКЕ ЗЕМЉЕ (1878–1912) Као и у ранијем периоду, и током друге половине 19. и почетком 20. века велике силе биле су изузетно заинтересоване за прилике на Балканском полуострву. У време неколико међународних криза које су избиле на Балкану у то време јасно су биле изражене супротности међу силама, које су претиле да доведу до рата ширих размера. Од друге половине 19. века балкански народи који су стекли своје државе, Грци, Срби, Бугари и Румуни покушавају да се укључе у решавање Источног питања. Циљ им је био ослобођење својих сународника испод османске власти и национално уједињење.
Велике силе и Балкан Које су најзначајније одлуке Берлинског конгреса? Током друге половине 19. века све велике силе биле су веома заинтересоване за простор Балкана и имале су своје интересе у балканским државама. Међутим, две царевине су за овај простор биле животно везане. То су биле Аустро-Угарска и Османска царевина, које су на Балкану имале своје поседе. Источно питање Источно питање обухвата дуг историјски период од краја 17. до треће деценије 20. века и односи се на слабљење и губитак територија Османског (Турског) царства и поделу тог простора на интересне зоне међу великим европским силама. Балкански народи тек у 19. веку имаће значајнију улогу у решавање тог питања. Од краја 17. века Турско царство почиње убрзано да слаби и губи ратове против хришћанских сила Аустрије и Русије. У другој половини 18. века Аустрија и Русија правиле су планове о подели турских поседа на Балкану. Са друге стране, Велика Британија настојала је да спречи Русију у њеном јачању на рачун Турске. Од почетка 19. века и сами балкански народи (Срби и Грци) подижу устанке и стварају језгра будућих националних држава, чиме се активно укључују у решавање Источног питања. Током 19. века улога балканских народа у решавању овог питања бива све већа, што ће се и показати током Велике источне кризе (1875–1878) и у време Балканских ратова (1912– 1913).
Руско-турски сукоби, карикатура
Аустро-Угарска је била војно и економски најслабија међу европским силама у другој половини 19. века. Последица тога била је да није 15
I
ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА
Балканско полуострво после Берлинског конгреса, 1878. године
16
I
ЕВРОПА И СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА
ХЕЛЕНИЗАМ ВРЕМЕПЛОВ
1859–1862. 1867. 1867. 1869. 1869 1870–1871. 1875–1878. 1876 1877. 1877–1878. 1878 1879. 1882. 1882. 1887. 1891–1895. 1895. 1896. 1837–1901. 1903. 1904. 1904–1905. 1906. 1907. 1908. 1912–1913. 1912. 1912. 1914.
20
Уједињење Румуније Аустро-угарска нагодба Вернер Сименс конструисао динамо-машину Пуштен у саобраћај Суецки канал Мендељејев уобличио периодни систем елемената Француско-пруски рат; победа Пруске довела до уједињења Немачке Велика источна криза Александар Грејем Бел конструисао телефон Николас Август Ото конструисао мотор са унутрашњим сагоревањем Руско-турски рат; победа Русије и Сан-Стефански мир, створена велика Бугарска Берлински конгрес. Поништени руски добици, преуређена југоисточна Европа Уговор о савезу Немачке и Аустро-Угарске Уговор о тројном савезу Немачке, Аустро-Угарске и Италије Роберт Кох открио бацил туберкулозе, најопакије болести онога доба Никола Тесла конструисао електромотор на наизменичну струју Изградња руско-француског савеза Вилхелм Рендген открио х-зраке Рудолф Дизел конструисао мотор на нафтни, дизел погон Владавина краљице Викторије – викторијанска ера као врхунац Британске империје Браћа Рајт конструисала први авион Склапање савеза између Француске и Британије – Срдачна антанта Руско-јапански рат; пораз Русије Русија добија устав и Думу (парламент) Склапање савеза између Русије и Британије Анексија Босне и Херцеговине Балкански ратови Стварање државе Албаније Потонуо Титаник Пуштен у саобраћај Панамски канал
ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
2. СРБИЈА 1903–1914, НАПРЕДАК ДЕМОКРАТИЈЕ И ОТПОР АУСТРО-УГАРСКОЈ После Мајског преврата 1903. на српски престо дошао је Петар Карађорђевић. Тада је дошло до значајних промена у унутрашњој и спољној политици Србије. Враћен је на снагу устав из 1888. године, којим је поново успостављен парламентаризам. У спољној политици Србија се све више ослања на чланице Антанте – Русију, Француску и Енглеску. Са друге стране појачава се економски и дипломатски притисак Аустро-Угарске на Србију, који је највише дошао до изражаја у време Царинског рата и Анексионе кризе.
Нови владар Петар I Карађорђевић Убиство Александра Обреновића у Мајском преврату 1903. значило је гашење династије Обреновић. Одмах је формирана нова влада, коју су подржавили завереници и војска. Сазвано је Народно представништво које је донело неколико веома значајних одлука за будућност Србије. Прва је била да се учесници Мајског преврата – завереници ослободе сваке одговорности за почињено убиство краља и краљице и да им не може бити суђено. Друга је била да се, уз мање измене, на снагу врати демократски устав из 1888, а трећа да се на пре-сто позове Карађорђев унук Петар I Карађорђевић, који је тада живео у Швајцарској.
Петар I Карађорђевић (1844– 1921), краљ Србије 1903–1918. и краљ Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1921. Био је Карађорђев унук. После прогонства Карађорђевића са српског кнежевског престола 1858. године, живео је у иностранству. Од 1914, због болести краља Петра краљевску власт је као регент вршио његов син Александар Карађорђевић. Краљ Петар је био искрени присталица демократије и либералних начела и све време своје владавине строго се придржавао устава и својих овлашћења. Остао је упамћен као образован, али и врло штедљив и скроман владар. Подигао је цркву на Опленцу која је маузолеј (гробница) династије Карађорђевић. Био је ожењен Зорком, ћерком црногорског кнеза Николе.
Крунисање Петра I Карађорђевића
Враћање на снагу демократског устава из 1888, али и његово стриктно поштовање од стране новог владара, довело је до развоја парламентаризма у Србији. Порасла је улога народа и странака у политичком животу. Дошло је и до промена на политичкој сцени. Из Народне радикалне странке издвојила се Самостална радикална стран-
Народно представништво – према уставу из 1901. године српски парламент имао је два дома – Народну скупштину и Сенат (горњи дом), који су се заједно називали Народно представништво
27
ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
сцима да пређу у ислам, православни Срби су и даље чинили преко 40% становништва и били најбројнији народ у Босни и Херцеговини. Већину српског становништва чинило је сељаштво. Нова аустроугарска власт није у потпуности укинула старе феудалне односе, који су у остатку монархије били укинути још 1848. Земља је и даље остала у власништву турских феудалаца – ага и бегова, а сељаштво је било оптерећено бројним обавезама према њима, али и према држави. Такво стање је само делимично поправљено тек после 1910, када су сељаци добили право да откупе своје обавезе. Српско грађанство у Босни и Херцеговини било је економски снажно. Вешти и способни српски трговци располагали су у односу на преостала два тамошња народа највећим капиталом. Од укупног броја домаћих штедионица и банака Срби су почетком 20. века поседовали више од половине. У индустрији је доминирао аустријски и немачки капитал, који је углавном улаган у искоришћавање природних богатстава, руде и дрвета. Због тога су убрзано грађене пруге. Културна и просветна политика Калајевог режима наишла је на снажан отпор српског народа, који је предводило грађанство. Снажни културни и економски центри српског грађанства постали су Сарајево, Бања Лука и Мостар. Оснивана су бројна културна, певачка и просветна друштва која су окупљала све виђеније људе и која су чувала српску традицију и неговала националну свест. Међу предводницима ове борбе били су угледни интелектуалци Петар Кочић, Алекса Шантић и Јован Дучић. После више од деценије упорне борбе за аутономију у школском и црквеном животу, слободу штампе и грађанске слободе српски захтеви су делимично усвојени 1905. Почетком 20. века међу млађим интелектуалцима сва три народа у Босни и Херцеговини јавља се свест о потреби сарадње у борби против аустроугарске власти.
Петар Кочић
Алекса Шантић
Анексиона криза
Јован Дучић
Положај Срба у Босни и Херцеговини додатно је отежан када је 1908. Аустро-Угарска прогласила анексију (припајање) Босне и Херцеговине својој територији. Тада је дошло до међународне кризе која је претила избијањем рата. Посебно су били заоштрени односи Аустро-Угарске и Србије. Власти су српско становништво у Босни и Херцеговини доживљавале као непријатељско и пооштриле су репресију према њему. Из осталих делова монархије доведене су јаке војне снаге. Уз то, формиране су и полузваничне полицијске јединице у које су улазили домаћи екстремисти, чији је задатак био да додатно „дисциплинују“ српско становништво. Устав за Босну и Херцеговину донет је 1910. По том уставу формиран је босански Сабор, али он није имао велика овлашћења. Суштински сва власт је и даље остала у рукама бирократског режима и војске на коју се он ослањао. 41
II
СРБИ ПОД ВЛАШЋУ АУСТРО-УГАРСКЕ И ТУРСКЕ
Као један од видова отпора власти Аустро-Угарске над Босном и Херцеговином, настао је револуционарни покрет назван Млада Босна. Име је подсећало на Младу Италију која се у 19. веку борила за уједињење Италије. Међу младобосанцима било је припадника сва три тамошња народа. Из редова ове омладине био је и Гаврило Принцип, који је на Видовдан 1914. године извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда.
1. Издвој и наброј преломне тренутке за историју Босне и Херцеговине од 1878. до 1914. 2. У чему се разликовао положај српског сељаштва у Босни и Херцеговини после 1878. у односу на положај сељаштва у остатку Хабзбуршке монархије?
Хабзбуршка монархија 1867. године
42
ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
ди Косово и Метохију и Стару Србију, али није имала снаге да сачува економски и стратешки значајан излаз на Јадранско море. Ипак, проширила је своју територију за око 40 000 km2 и повећала број становника за 1,5 милиона. Србија је у овим ратовима имала скоро 50 000 погинулих војника и велики број рањених и инвалида. Уз то, за вођење ратова узети су велики кредити у иностранству које је тек требало враћати. Црна Гора је такође остварила територијално проширење, али упркос великим жртвама морала је да преда Скадар. Грчка је у овим ратовима удвостручила своју територију и број становника. Уз помоћ великих сила створена је Албанија.
Балкан пре и после балканских ратова 1912–1913. године
1. Објасни какво место имају балкански ратови у оквиру решавања Источног питања. 2. Каква је била улога Аустро-Угарске у дипломатској кризи у време балканских ратова? 3. Напиши у тезама за сваку од балканских држава, шта су била њена очекивања, а шта је од тога остварено у балканским ратовима. 51
II
НЕЗАВИСНЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА
ХЕЛЕНИЗАМ ВРЕМЕПЛОВ
1860–1918. 1868–1889. 1876–1877. 1877–1878. 1878.
1879. 1881.
1882.
1882–1903. 1883. 1884. 1885. 1888. 1889–1903. 1903. 1903–1921. 1905.
1906–1911. 1908.
1910. 1912–1913. 1913.
52
Владавина кнеза (од 1910. краља) Николе Петровића у Црној Гори Владавина кнеза (од 1882. краља) Милана Обреновића Први српско-турски рат. Војнички пораз Србије Други српско-турски рат. Победа Србије 13. јун – 13. јул – Берлински конгрес Србији и Црној Гори призната независност и територијално проширење Аустро-Угарска добила право да окупира Босну и Херцеговину У Црној Гори основани Државни савет, Министарство, Велики суд Оснивање странака у Србији Укидање Војне крајине Тајна конвенција Србије са Аустро-Угарском Србија проглашена за краљевину Закон о основним школама којим је у Србији уведено обавезно основно школовање за сву децу Калајев режим у Босни и Херцеговини Тимочка буна Пуштена у саобраћај пруга Београд–Ниш, прва железничка саобраћајница у Србији Српско-бугарски рат Донет устав, којим је уведен пун парламентаризам Владавина Александра Обреновића Мајски преврат – гашење династије Обреновић и долазак на власт Карађорђевића Владавина краља Петра Карађорђевића Велика школа прерасла у Београдски универзитет Књаз Никола Петровић октроисао устав у Црној Гори Формирана српско-хрватска коалиција Царински рат Србије и Аустро-Угарске Младотурска револуција Аустро-Угарска прогласила анексију Босне и Херцеговине Велеиздајнички процес против Срба у Загребу Црна Гора проглашена за краљевину Први балкански рат Други балкански рат