Priručnik - 31822 Čuvari prirode za 1. razred by Zavod za udžbenike - Prirucnici

VERA MATANOVI] • BRANISLAV STANEC • VERA \OR\EVI]

;

ÛVARI PRIRODE 1 PRIRU^NIK ZA UÎTEQE (obrazovawe za ìvotnu sredinu) za prvi razred osnovne {kole IZBORNI PREDMET

ZAVOD ZA UYBENIKE • BEOGRAD

Recenzenti Prof. dr Ivica Radovanovi}, U~iteqski fakultet, Beograd Zorica Veinovi}, U~iteqski fakultet, Beograd Marija Kaps, u~iteq, O[ ,,Kraq Petar IĂ&#x;, Beograd Urednik Mirjana Jovanovi} Odgovorni urednik Slobodanka RuĂŚi~i} Za izdava~a Miloqub Albijani}, direktor i glavni urednik

Sadràj Na po~etku ukratko o novom izbornom predmetu obrazovawe za @ivotnu sredinu u Osnovnoj {koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 Za{to obrazovawe za ìvotnu sredinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Ciqevi, zadaci i sadràj programa ûvari prirode

I. [ta je ìvotna sredina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1. Aktivnost u vezi sa ìvotnom sredinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 •1.1 Aktivnost: „Ovako je sada, ovako je bilo. Ko je kriv?ß . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 II. Prirodne pojave i promene u ìvotnoj sredini . . . . . . . . . . 9 2. Aktivnosti u vezi s prirodnim pojavama i promenama u prirodi. . . . . . . . . . 11 2. 1. Aktivnost: „Drvo se mewaß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 2. 2. Aktivnost: „Ko je kome hrana?ß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

III. Zaga|ivawe `ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 3. Aktivnosti u vezi sa zaga|ivawem `ivotne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 3. 1. Aktivnost: „[ta se ovde desilo?ß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 3. 2. Aktivnost: „Perce patke daje znake!ß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 3. 3. Aktivnost: „Jedna slika tu`nog likaß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 3. 4. Aktivnost: „Dim i tiß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 3. 5. Aktivnost: „Ovo stvarno nema smislaß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3. 6. Aktivnost: „Od tihog do glasnogß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3. 7. Aktivnost: „Kad se spava i od tihog boli glava!ß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

IV. Za{tita `ivotne sredine i za{tita zdravqa . . . . . . . . . . 23 4. Aktivnosti u vezi sa za{titom `ivotne sredine i za{titom zdravqa . . . . . 23 4. 1. Aktivnost: „Dajemo vam na znawe, u Srbiji sve nas je mawe! . . . . . . . . . . . 23 4. 2. Aktivnost: „Jesmo lepi, jesmo sjajni!ß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 4. 3. Aktivnost: „Razdvajawe otpadaß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 4. 4. Aktivnost: „Izrada dnevnog jelovnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 4. 5. Aktivnost: „Razvijawe svesti o svom telu koje rasteß . . . . . . . . . . . . . . . 26 4. 6. Aktivnost: „U~im da se sun~amß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 4. 7. Aktivnost: „Jedan dan na suncu!ß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 4. 8. Aktivnost: Igra „staza zdravqaß . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Re~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Preporu~ena literatura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Na po~etku ukratko o novom izbornom predmetu Obrazovawe za `ivotnu sredinu u novoj osnovnoj {koli

ZA[TO OBRAZOVAWE ZA @IVOTNU SREDINU Vekovima su qudi ìveli u zabludi da su prirodna bogatstva (voda, zemqi{te, rude i sve drugo) darovi prirode koje mogu da koriste bez ograni~ewa. Takav nedoma}inski odnos je posledwih decenija u ~itavom svetu, kao prostornoj i biolo{koj celini, uslovio pove}ano ugroàvawe ìvotne sredine. Tako je ovaj problem postao op{ti, planetarni. Pojedina~ni, ali i sve ~e{}i slu~ajevi naru{avawa ìvotne sredine predstavqaju, po svojoj prirodi, izazove kakve svet do sada nije poznavao. Zato se pred ~ove~anstvo postavqaju izuzetni zahtevi koji se odnose na o~uvawe i neprekidno unapre|ivawe ìvotne sredine. Naime, bez o~uvane ìvotne sredine ne}e biti ni ìvota, bar ne u ovakvom obliku kakav je danas, pa ni opstanka na Zemqi. Kona~no su qudi, ta~nije znatna ve}ina wih, shvatili da su prirodna bogatstva ograni~ena i da se priroda, odnosno ìvotna sredina, ne moè prekrajati i zloupotrebqavati bez posledica koje iz takvog pona{awa proizlaze. Ali, ako ona mawina qudi ipak nastavi to da ~ini, i daqe ne shvataju}i da i sama predstavqa deo prirode, postaje sama sebi najve}i neprijateq jer, kako se obi~no kaè, ,,se~e granu na kojoj sediĂ&#x;. I u na{oj zemqi problem za{tite ìvotne sredine predstavqa uslov daqeg dru{tvenoekonomskog i svakog drugog razvoja. Zbog toga je i dospeo u ìù javnosti, naro~ito kada su u pitawu iznalaèwa tehni~kih i tehnolo{kih postupaka kojima se zaga|ivawe smawuje. Za takva re{ewa potrebni su qudi koji dobro poznaju zakonitosti prirode i kakve sve negativne posledice po ìvi svet i ~oveka imaju tzv. prqave tehnologije i drugi, uslovno re~eno, neekolo{ki postupci, ma kako se oni na prvi pogled ~inili jeftinim. Ovaj vek, koji tek po~iwe, traì kvalitetno obrazovane qude koji }e svojim pona{awem ublaìti ekolo{ku krizu u koju ulazimo. To zna~i da je kqu~ opstanka u obrazovawu! U tom ciqu je osmi{qen i u vaspitno-obrazovni proces ukqu~en, dodu{e kao izborni (ali nekako se mora po~eti, zar ne?), nastavni predmet obrazovawe za ìvotnu sredinu. Jo{ ve}i zna~aj imalo bi ukqu~ivawe ekolo{kog pristupa predmeta, i to ne samo u osnovnoj {koli, pa se nadamo da }e do toga uskoro do}i. Po na{em mi{qewu, jedan od osnovnih ciqeva vaspitawa i obrazovawa u celini mora prvenstveno da bude pozitivan odnos prema ìvotnoj sredini, odnosno svest da je svako pojedina~no odgovoran za stawe u ìvotnoj sredini i motivisan da se ekolo{ki poèqno pona{a. U tom ciqu osmi{qeni su Priru~nik za u~enike i metodi~ki priru~nik za u~iteqe. Priru~nik za u~enike za izborni predmet obrazovawe za ìvotnu sredinu koncipiran je tako da se u~enici kroz igru upoznaju s nekim problemima u ìvotnoj sredini (prvenstveno u svom okruèwu), ali i da saznaju na koji na~in mogu

svojim malim rukama (a velikim srcima) da doprinesu smawivawu uni{tavawa prirode u celini. Zna~ajno je i saznawe da je wihova uloga u za{titi, ali i obnovi i unapre|ivawu ìvotne sredine veoma velika. Da bi se to postiglo, svaka aktivnost u uybeniku ima nekoliko segmenata: postavqawe problema istraìvawe i na~ine na koji taj problem (npr. zaga|ivawe vode) moè da se re{i. U delu Priru~nik za u~enike koji se uslovno moè nazvati metodi~kim uputstvom naslov pod Aktivnosti u vezi sa... daju se ideje na koji se na~in odre|ena aktivnost moè realizovati. Pri tom je u~iteq samo koordinator aktivnosti, koji svojim pitawima i potpitawima usmerava u~enike da do|u do novih saznawa. Predloèni su i oblici i metode rada, zatim povezanost s drugim naukama i potreban materijal a sve radi po{tovawa ciqeva i ishoda programa. Smatramo da su pomenuti delovi priru~nika dobar osnov za uspe{an rad. I jo{ ne{to veoma zna~ajno: ne mora se po{tovati redosled aktivnosti u uybeniku i priru~niku. Sve zavisi od u~enika, {kole i okruèwa u kojem se ona nalazi. Zna~ajan je ishod, koji se odnosi na to da u~enici kroz aktivnosti shvate da sve {to se de{ava u ìvotnoj sredini uti~e na wih i da oni mogu da doprinesu da se naru{avawe prirode smawi.

CIQEVI, ZADACI I SADR@AJI PROGRAMA ÛVARA PRIRODE CIQEVI I ZADACI ‡ Upoznavawe pojmova i osnovnih elemenata ìvotne sredine; ‡ uo~avawe i opisivawe osnovnih pojava i promena u ìvotnoj sredini; ‡ uo~avawe i opisivawe pojava koje ugroàvaju ìvotnu sredinu; ‡ razvijawe odgovornog odnosa prema sebi i ìvotnoj sredini; ‡ razvijawe radoznalosti, kreativnosti i istraìva~kih sposobnosti; ‡ razvijawe osnovnih elemenata logi~nog i kriti~kog mi{qewa. SADR@AJI PROGRAMA @ivotna sredina ‡ Voda, vazduh, zemqi{te (uslovi ìvota), biqke ìvotiwe; ‡ tvorevine qudskog roda. Prirodne pojave i promene u ìvotnoj sredini ‡ promene na biqkama i ìvotiwama u toku godine (cvetawe, listawe, opadawe li{}a, seobe ptica ...); ‡ odnosi ishrane u ìvotnoj sredini ‡ najbliòj okolini (ko je kome hrana); ‡ naj~e{}e ugroène biqne i ìvotiwske vrste.

Zaga|ewe ìvotne sredine ‡ Zaga|ewe vode i posledice; ‡ zaga|ewe vazduha i posledice; ‡ zaga|ewe zemqi{ta i posledice; ‡ buka ‡{tetne posledice. Zaga|ewe ìvotne sredine ‡ Briga o biqkama i ìvotiwama u neposrednoj okolini; ‡ naj~e{}e ugroène biqne i ìvotiwske vrste u neposrednoj okolini i wihova za{tita; ‡ racionalno kori{}ewe prirodnih bogatstava (razgradive i nerazgradive materije, razdvajawe otpada za reciklaù); ‡ pravilan odnos prema sebi (prednost zdrave hrane za rast i razvoj, rizi~no pona{awe koje moè ugroziti zdravqe. Oblici rada: ‡ samostalan, ‡ u parovima, ‡ grupni, ‡ frontalni. Metode rada: ‡ dijalo{ka, ‡ posmatrawe, ‡ opisivawe, ‡ otkrivawe, ‡ prakti~ne aktivnosti, ‡ ilustrativna, ‡ demonstrativna. ‡ istraìva~ka ‡ igrawa. Povezanost s nastavnim predmetima: ‡ svet oko nas, ‡ srpski (materwi jezik), ‡ fizi~ko i zdravstveno obrazovawe, ‡ umetnost (muzika i likovno), ‡ matematika.

Po{tovane koleginice i kolege, Molimo Vas da odaberete najlep{i likovni i pisani rad va{ih u~enika o `ivotnoj sredini i po{aqete izdava~u – Zavodu za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, Obili}ev venac 5. Me|u prispelim radovima bi}e odabrani najboqi i objavqeni u narednim izdawima uxbenika „^uvari prirode 2“. 7

I. [ta je `ivotna sredina

1. AKTIVNOST U VEZI SA @IVOTNOM SREDINOM 1.1. Aktivnost: ,,Ovako je sada, ovako je bilo. Ko je kriv?ß Oblici rada: frontalni i individualni Metode rada: ilustrativna, dijalo{ka, terenski rad (intervju) Povezanost: svet oko nas (ìva i neìva priroda), srpski (materwi) jezik (govorne ve`be) Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike Tok rada Prva ilustracija predstavqa ,,netaknutuß prirodnu okolinu, biqni i ìvotiwski svet bez uticaja qudi. Sa u~enicima razgovarajte o stanovnicima koji su prikazani na ilustraciji. Oni treba da opi{u vodu, biqke, ìvotiwe i vazduh (nebo). Potom ilustraciju treba da preklope pausom na kojem su naslikani zaga|iva~i. Razgovor daqe usmeravajte ka uo~avawu razlika (o~iglednih) izme|u prvobitne slike i novog izgleda okoline. Odgovori na pitawe ,,Ko je te razlike izazvao, i da li je bilo potrebno da se priroda toliko izmeniß pokaza}e koliko su deca razumela uticaj ~oveka na prirodu. Tokom daqeg rada pomozite u~enicima da na osnovu analize ilustracije zaga|ewa grupi{u na: ‡ zaga|ewe zemqi{ta, ‡ zaga|ewe vode i ‡ zaga|ewe vazduha. Zatim treba da nabroje ~ega vi{e nema na slici posle uticaja qudi. Objasnite da }e ove {kolske godine upoznati na~ine kako treba da brinu o prirodi, pre svega o svom okruèwu. U~enici treba da pitaju starije qude iz svoje okoline kako su izgledale vode (reke, jezera i bare) kada su oni bili mladi. Tada }e, verovatno, ~uti onu poznatu pri~u o pripremi hrane vodom koja je uzimana direktno iz reke, zatim o obiqu riba, ptica i drugih oblika ìvota kojih sada vi{e nema u tom broju ili ih vi{e uop{te nema. O tome razgovarati i slede}i put, na ~asu obrazovawa za ìvotnu sredinu. Najboqe bi bilo kada bi ne~iji deda ili neki stariji ~ovek iz kom{iluka pred svima ispri~ao pri~u o tome kako je nekada izgledala wegova okolina. Stariji qudi su veoma voqni da s decom podele svoja se}awa i iskustva. Budite ve{ti i razgovor vodite postavqawem prigodnih potpitawa.

II. Prirodne pojave i promene u `ivotnoj sredini

2. AKTIVNOST U VEZI S PRIRODNIM POJAVAMA I PROMENAMA U PRIRODI 2.1. Aktivnost: â&#x20AC;&#x17E;Drvo se mewaĂ&#x; Oblici rada: individualni, frontalni Metode rada: dijalo{ka, demonstrativna, ilustrativna Povezanost: svet oko nas, umetnost (likovna) Materijal: Priru~nik za u~enike Tok rada Ova aktivnost podrazumeva posmatrawe jedne biqke (drvenaste) tokom trajawa jedne {kolske godine. Termini za posmatrawe su jesen, zima, prole}e i leto. JESEN Sredinom ili krajem oktobra (u zavisnosti od meteorolo{kih uslova) listopadno drvo doìvqava punu transformaciju. Li{}e kao da se poigrava paletom boja od bledozelene, preko ùte, oker i zagasitih tonova â&#x20AC;Ą sve do braonkaste. [ta se zapravo desilo? Li{}e postepeno mewa boju, su{i se i opada. Nagomilano na zemqi postepeno se razgra|uje i ulazi u ciklus kruèwa materije u prirodi. ZIMA Drvenasta biqka miruje i neaktivna je. Opalo li{}e i suve gran~ice natapaju se vlagom ki{e i snega. PROLE]E Temperatura vazduha je porasla, {to omogu}ava biqci da upija vodu i minerale iz zemqe; po~iwe novi ciklus i za nekoliko dana pojavquje se novo, mlado li{}e. LETO Za razliku od aprilskih svetlozelenih tonova, li{}e u junu ima zagasitozelenu boju. Na biqci se zavr{io ciklus razvijawa listova, cvetnih pupoqaka i plodova. Osnovne fenolo{ke promene opadawa li{}a, pupqewa, listawa i cvetawa su uo~qive i lako prepoznatqive. Zato u~enici odabranu biqku posmatraju i crtaju ~etiri puta u toku godine, a zatim upore|uju crteè uo~avaju}i {ta se promenilo, a {ta je ostalo isto. 11

U oktobru se zapo~iwe prikupqawe listova razli~itih biqaka za aktivnost ,,preslika~i suvog li{}aß. U Uybeniku se nalaze prazni listovi koje u~enici mogu da oslikaju suvim li{}em ili otiscima listova, ve} po wihovoj `eqi. Najlep{u sliku mo`ete poslati Zavodu za uybenike i nastavna sredstva. Mo`da }e biti ukqu~ena u uybenik za II razred.

2.2. Aktivnost: ,,Ko je kome hrana?ß Oblici rada: individualni, u paru i grupni. Metode rada: otkrivawe, igra. Povezanost: svet oko nas (ishrana ìvotiwa). Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike. Tok rada Obnovite ste~ena znawa o uslovima za ìvot iz predmeta svet oko nas. Izdvojte tematski deo o ishrani, pa predloìte u~enicima: Hajde sada da se malo poigramo! Igra se zove Ko je kome hrana? Samostalan rad ‡ U~enici isecaju slike i raspore|uju ih ispred sebe po stolu. ‡ Zatim im recite: Pore|ajte po tri slike tako da se vidi ko se kime hrani. (Treba da izdvoje bar po dve-tri grupe slika ‡ individualan rad). ‡ Na kraju u~enici pokazuju ìva bi}a koja su povezali. Korigujte ih postavqawem prigodnih pitawa tipa ,,[ta misli{, da li si mogao/mogla...?ß Postavqawe zadataka za rad u paru ‡ Formirajte parove za rad. ‡ Ciqano pitawe: ,,Da vidimo, koji }e par da pore|a najvi{e slika tako da se vidi ko se kime hrani u jednom lancu.ß Po zavr{enom radu u~enici pokazuju {ta su uradili. Korigujte ih zajedno sa ostalim u~enicima iz grupe. Zatim recite u~enicima da sklone samo jednu od slika iz lanca ishrane, i da razmisle i ispri~aju {ta }e se desiti sa ostalim wegovim ~lanovima. Postavite pitawe: ,,[ta }e se dogoditi ako sklonite biqku iz lanca ishrane?ß Razgovor usmeravajte na uo~avawe problema ko }e sve trpeti zbog nedostatka biqne hrane. Ko }e prvi biti ugroèn, a ko posle wega? Predloìte u~enicima da uklone grabqivicu iz lanca ishrane i da objasne {ta }e biti sa ostalim wegovim ~lanovima. Naglasite da grabqivicu treba tretirati kao neophodnog regulatora brojnosti populacija vrsta koje su ispred we u lancu ishrane. Mesto za va{e mi{qew o aktivnostima:

_____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ 13

III. Zaga|ewe prirodne sredine

AKTIVNOSTI U VEZI SA ZAGA\EWEM @IVOTNE SREDINE 3.1. Aktivnost: ,,[ta se ovde desilo?ß Oblik rada: frontalni Metode rada: ilustrativna i dijalo{ka Povezanost: svet oko nas, umetnost (likovna), srpski jezik Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike Tok rada Ponu|ena ilustracija na karikiran na~in predstavqa jedan od problema koji je svakodnevno prisutan i koji uti~e na propadawe ìvog sveta u vodi i oko we. Po{to je re~ o stawu svesti, moralnosti i odgovornosti prema vodi, decu od malena treba u~iti da je briga o tome stvar svih nas, svakoga pojedina~no, uvek i svuda. Metodolo{ki, ovu aktivnost moète obaviti kao {to ina~e radite na ~asu materweg jezika, kada obra|ujete nastavne jedinice u kojima su ponu|ene pri~e u slikama. Uvek se polazi od op{teg ka pojedina~nom. Treba ista}i stawe svesti ~oveka na slici koji proliva motorno uqe u vodu. On mirno pu{i cigaretu i prevr}e kantu. Bezbriàn je i uop{te ne obra}a pa`wu na to {ta se de{ava s ribama i pticama. Postavite pitawe u~enicima ,,Da li bi ovaj ~ovek tako uradio kada bi znao {ta }e se u vodi desiti?ß Daqi tok razgovora s u~enicima prepu{tamo vama. Aktivnost (van u~ionice). Ako se u blizini nalaze bara, jezero, reka ili potok, organizujte istraìvawe kvaliteta vode, kao i mogu}e izvore zaga|ewa. Posle aktivnosti pitajte u~enike: ,,A kako bi to moglo da se re{i?ß Deca se mogu izraziti verbalno, tekstualno ili ilustrativno.

3.2. Aktivnost: ,,Perce patke daje znake!ß Oblik rada: u parovima Metoda rada: eksperimentalna Povezanost: svet oko nas Materijal: naveden u Priru~nik za u~enike Po{to je tok ogleda precizno prikazan ilustracijama, postoji samo jedan problem ‡ ~ime }e se deca baviti dok se perce u prvom ogledu ne prosu{i. Setite se zavr{nog pitawa iz prethodne aktivnosti: ,,A kako bi to moglo da se re{i?ß 15

Svakako, ima}ete obiqe de~jih odgovora ‡ usmenih, ilustrativnih ili pisanih. Na raspolagawu su vam odeqewski i {kolski panoi za wihovu prezentaciju. Ovom aktivno{}u dokazujemo za{to ptica sa ilustracije ,,[ta se ovde desilo?ß ne}e mo}i da preìvi. Perje joj je uma{}eno, ne moè da poleti, ne moè da pliva, a sama ne moè da se o~isti (jer kad se ~isti kqunom, pojede i uqe i na kraju ugine). Zahvaquju}i ovoj aktivnosti u~enici }e trajno upamtiti da razne hemikalije, a naro~ito naftni derivati, kada se na|u u vodi pogubno deluju na pti~ji svet koji zavisi od ~iste vode.

3.3. Aktivnost: ,,Jadna slika tu`nog likaß Oblici rada: frontalni i individualni Metode rada: ilustrativna i dijalo{ka Povezanost: svet oko nas (vazduh) Materijal: ilustracija u Priru~niku za u~enike

Tok rada Sama ilustracija sluì za realizaciju ciqa teme ‡ aktivnosti. Razgovor o sadràju ilustracije moète usmeriti na nekoliko na~ina. 1. Recite u~enicima da imenuju zaga|iva~e vazduha pojedina~no. 2. Pitajte ih zatim koje bi zaga|iva~e vazduha docrtali po{to ih nema na slici. 3. Koji je od predstavqenih zaga|iva~a najve}i? 4. Gde dim svih zaga|iva~a odlazi? Pitawa zasnovana na de~jem iskustvu: 1. Prepoznaje{ li neke od ovih zaga|iva~a u svojoj okolini? 2. Koje ti zaga|ewe vazduha najvi{e smeta pri disawu? 3. [ta bi ti, da moè{, u~inio (u~inila) da smawi{ zaga|ewe vazduha u svojoj okolini? Po{to je u pitawu najmla|i {kolski uzrast, ,,efekat staklene ba{teß za sada nemojte isticati. Bavite se samo neposrednim posledicama zaga|ivawa vazduha.

3.4. Aktivnost: ,,Dim i tiß Oblici rada: individualni i frontalni Metode rada: ilustrativna i dijalo{ka Povezanost: svet oko nas (vazduh) Materijal: ilustracija u Priru~niku za u~enike i kwiga Bukvar de~jih prava

Tok rada Prilikom razgovora o ovoj ilustraciji mo`ete koristiti Bukvar de~jih prava i inicirati razgovor o pravima, ali i obavezama dece. Jedno od osnovnih prava je pravo na nezaga|en vazduh. Ciqanim pitawima usmeravajte u~enike da uo~avaju negativna pona{awa pojedinih odraslih osoba, ne samo na ilustraciji ve} i u svom okru`ewu.

3.5. Aktivnost: ,,Ovo stvarno nema smisla!ß Oblici rada: frontalni i individualni Metode rada: ilustrativna, dijalo{ka Povezanost: svet oko nas (zemqi{te) Mesto rada: u~ionica i okolina (put od ku}e do {kole) Materijal: ilustracije u Priru~niku za u~enike Tok rada Ilustracija predstavqa naj~e{}e zaga|iva~e zemqi{ta. Ona nudi obiqe pojedinosti da se aktivnost usmeri na razgovor o razli~itim na~inima zaga|ivawa zemqi{ta. U~enike moète pitati {ta bi oni mogli da rade na travwaku kada na wemu ne bi bilo nikakvog otpada. Daqi tok rada ‡ razgovora moète podeliti na nekoliko etapa: I ‡ izdvajawe otpadaka koji trunu ‡ raspadaju se u zemqi (organske materije biqnog porekla koje se recikliraju prirodnim putem); II ‡ izdvajawe fizi~kih zaga|iva~a koji se te{ko raspadaju ili se uop{te ne razlaù u zemqi{tu (staklo, keramika); III ‡ izdvajawe veoma opasnih zaga|iva~a koji uni{tavaju biqni i ìvotiwski svet (nafta i weni derivati, deteryenti i ostale hemikalije koje se koriste u doma}instvu i industriji).

3.6. Aktivnost: ,,Od tihog do glasnogß Oblici rada: frontalni i individualni Metode rada: ilustrativna, dijalo{ka Povezanost: nema konkretnu podlogu u nastavi, ali se maksimalno oslawa na iskustvo u~enika Tok rada Pre nego {to prezentujete ilustrovane primere intenziteta buke, uradite s u~enicima nekoliko malih demonstracija. 17

Prva demonstracija: prepoznavawe zvukova ‡ ,,ovaj zvuk proizvodi...ß: 1. presipawe vode iz ~a{e u ~a{u, 2. gu`vawe lista papira, 3. trqawe dlana o dlan, 4. istresawe krpe, pe{kira, 5. {kripawe stolice, 6. {kripawe krede po tabli, 7. trqawe stiropora o staklo, 8. paqewe {ibice, 9. okidawe zategnutog lasti{a, 10. prodoran zvuk pi{taqke. Navedene zvukove u~enici poku{avaju da prepoznaju vezanih o~iju, a zatim izdvajaju zvuke koji im posebno smetaju. Na kraju izdvajaju zvuk koji im najvi{e smeta. Prikaz ilustrovanih primera buke: ,,od tihog do glasnogß. Navedeni primeri su odraz subjektivne stvarnosti i iskustva ispitanika ‡ u~enika. U zavisnosti od udaqenosti zvu~nog izvora, u~enici taj zvuk razli~ito doìvqavaju. Pri tom treba da poku{aju da se sete kako su doìveli te zvukove. Kakvi su oni tada bili? Mogu}i odgovori u~enika bi}e: 1. ,,Jako se ~ulo!ß 2. ,,Bilo je mnogo jako!ß 3. ,,Bolele su me u{i!ß 1. ,,Jedva sam ~uo.ß 2. ,,Bilo je tiho.ß 3. ,,ûo sam lepo.ß Ovo svakako nisu jedini mogu}i odgovori. Bi}e razli~itih varijacija, a wih bi u~iteq trebalo da prepozna i klasifikuje prema tabelarnom prikazu datom u uvodnom delu o intenzitetu buke (izraènom u decibelima). Intenzitet zvukova prikazanih ilustracijama i realno klasifikovanih je slede}i (od najti{eg do najglasnijeg): 1. padawe lista (za decu gotovo ne~ujan fenomen), 2. otkucaji ru~nog mehani~kog sata (situacija kada treba da bude ti{ina jer neko spava), 3. padawe ki{e, 4. zvuk motornog vozila (usamqen zvuk kola koja prolaze pored ku}e), 18

5. zvuk kamiona koji prolazi ulicom (~esto je to kamion za odvoèwe sme}a), 6. prolazak voza (kada u kolima ~ekamo pred spu{tenom rampom), 7. rad pneumatskog ~eki}a (~esta pojava u posledwe vreme), 8. slu{awe muzike preko slu{alica (deca to vole kada je najja~e), 9. i 10. udar groma ili uzletawe (sletawe) aviona; deca te dve pojave mogu razli~ito da tuma~e. Neka su fenomen udara groma doìvela neposredno (veoma blizu), a neka na uobi~ajenom rastojawu od nekoliko kilometara. Opet, neka deca ìve u blizini uzletno-sletne aerodromske piste, dok druga deca uzletawe ili sletawe aviona i ne ~uju. Prema tome, moramo se osloniti na wihovo iskustvo, pri ~emu im treba naglasiti: a) kada grom udari u blizini, ima veoma jak zvuk, b) kada avion leti neposredno iznad nas, ni{ta se ne ~uje! Intenzitet udara groma u neposrednoj blizini za decu je naj~e{}e jednak ispaqivawu granate ili eksploziji bombe. Osim toga, preletawe aviona ~esto je vezano za probijawe zvu~nog zida.

3.7. Aktivnost: ,,Kad se spava, i od tihog boli glava!ß Podtekst: ,,Nekome ovo smeta. A tebi?ß Drugi podtekst: ,,Kada dete ne{to u~i, zvuk ga neki ~udan mu~i!ß Oblici rada: frontalni i individualni Metode rada: ilustrativna, dijalo{ka Povezanost: nema materijalnu podlogu u nastavi, ali se maksimalno oslawa na iskustvo u~enika. Tok rada Postupak ‡ metodu rada pomo}u ilustracije zapo~nite kao i obradu teme vezane za pri~e u slikama na ~asu materweg jezika. Mogu}a je i dramatizacija doga|aja koje su u~enici do`iveli u svom domu. Wihovo iskustvo je naj~e{}e (i gotovo po pravilu) posredno. U~enici reprodukuju negodovawe odraslih kojima sve i sva{ta smeta. Naj~e{}i problemi su oni prikazani na ilustracijama Priru~nika: {u{tawe vode u kotli}u, kapawe vode iz ~esme i otkucaji budilnika. U vezi s tim, u~enicima mo`ete postaviti pitawa: ,,[ta ti najvi{e smeta da zaspi{?ß ,,[ta ti najvi{e smeta dok u~i{?ß Radionica tihih, a neprijatnih zvukova 1. Jedan u~enik {u{ka papirom trqaju}i ga o klupu. 2. Svi u~enici trqaju papirom o klupu.

Pitawe: ,,Postoji li razlika?ß 1. Svi u~enici {apu}u i pakuju svoje stvari u torbu. 2. Samo jedan u~enik radi to isto. Pitawe: ,,Postoji li razlika?ß 1. Jedan u~enik tiho {apu}e ‡ pevu{i. 2. Svi u~enici tiho {apu}u ‡ pevu{e razli~ite pesmice. Pitawe: ,,Postoji li razlika?ß ,,Sakupi mnogo tihih stvari, mnogo dece wima nek se bavi!ß Ova radionica treba da poka`e da i tihi zvukovi, ako ih ima mnogo, proizvode buku. Mesto za pripreme i mi{qewe o aktivnostima: _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________

IV.ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I ZA[TITA ZDRAVQA

AKTIVNOSTI U VEZI SA ZA[TITOM @IVOTNE SREDINE I ZA[TITOM ZDRAVQA 4.1. Aktivnost: ,,Dajemo vam to na znawe, u Srbiji sve nas mawe!ß Oblici rada: individualni, frontalni, u paru Metode rada: ilustrativna, dijalo{ka Povezanost: svet oko nas, umetnost (likovna) Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike

Tok rada Kroz ovu aktivnost u~enici se upoznaju s nekom od ugroènih vrsta nastawenih u Srbiji. Toj aktivnosti posve}ene su dve strane u Uybeniku. Na jednoj strani Priru~nika obuhva}ene su slede}e ìvotiwe: medved, ris, àba, siva ~apqa, jelen, orao krsta{, kuna i crna roda. Te ìvotiwe nisu prikazane cele, ve} su prepolovqene uzdu`no, a wihovi delovi su na stranici (namerno) izme{ani. U~enici treba da iseku te delove makazama. Posle pausa nalazi se stranica izdeqena na osam poqa. Svako poqe nosi naziv neke ìvotiwe, a poseduje i ram. Zadatak je da u~enici prona|u odgovaraju}e delove ìvotiwa, da ih spare, a zatim zalepe na odgovaraju}e mesto. Razgovor moète voditi o: ‡ spoqa{wem izgledu tih ìvotiwa, ‡ wihovom stani{tu, ‡ na~inu ìvota, ‡ razmnoàvawu (iz jaja ili se ra|aju). U drugom delu realizacije ove aktivnosti (ili tokom samostalnog rada kod ku}e) u~enici na pausu precrtavaju i boje ìvotiwe. Gotove radove moète zajedno s wima isecati i selotejpom lepiti na prozorska okna, formiraju}i lep vitra`.

4.2. Aktivnost: ,,Jesmo lepi, jesmo sjajni!ß Od svih ugro`enih vrsta biqaka izbor je pao na one koje se izdvajaju lepotom cveta. Dakle, izabrane su cvetnice koje `ive na razli~itim stani{tima. 23

Pitawa moète postavqati u vezi s izgledom biqaka i wihovim stani{tem. U~enici ih zatim precrtavaju na paus. Od toga tako|e moète formirati vitra` na prozorskom oknu. Po{to slike lokvawa, lale, forzicije i {afrana predstavqaju ~etiri razglednice, jednu od wih moète poslati u Zavod za uybenike i nastavna sredstva. Na woj napi{ite kako se vama i va{im u~enicima dopada uybenik i {ta biste jo{ èleli da bude u wemu.

4.3. Aktivnost: ,,Razdvajawe otpadaß ,,U kanti se sva{ta na|e, razdvoj ga sada ra|e!ß Oblici rada: individualni i frontalni Metode rada: ilustrativna i demonstrativna Povezanost: svet oko nas Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike Tok rada a) Deo aktivnosti vezan za prvu stranu: ,,U kanti se sva{ta na|e!ß Pokaìte u~enicima ilustracije na kojima je prikazan deo otpada koji se moè na}i u kontejnerima. Recite im da pa`qivo pregledaju sve slike. Potom im postavqajte pitawa koja }e se odnositi na materijale od kojih su izra|eni predmeti prikazani na slikama. Kada budete zajedno s u~enicima definisali grupe materijala (ponaosob) ‡ metal, staklo, plastika, papir ‡ pre|ite na slede}u aktivnost. b) Deo aktivnosti vezan za drugu stranu: ,,Razdvoj ga sada ra|e!ß Zajedno s u~enicima pregledajte i pro~itajte sva obja{wewa o pripremi za rad, kao i o tome kako i gde treba razdvajati otpad. v) U~enici uzimaju prvu stranu sa slikama otpada i isecaju ih na pojedina~ne kartice. g) Potom, prema uputstvu sa druge strane, pripremaju male kontejnere koriste}i prazne kutije od soka ili pli}e posude napravqene od dowih delova plasti~nih boca. Ipak, preporu~ujemo kartonsku ambalaù jer se lak{e se~e. Prilikom presecawa plasti~ne ambalaè morate pomo}i u~enicima. Plasti~nu ambalaù je najlak{e se}i noèvima koji imaju reckastu o{tricu. Vodite ra~una o tome da u~enicima nikako do ruku ne do|u skalpeli ili o{tri noèvi. d) Kada pripreme svoje male kontejnere, recite u~enicima da slike otpada poku{aju da razvrstaju prema prethodno dogovorenom pravilu: metal uz metal, staklo uz staklo, plastiku uz plastiku i papir uz papir. |) Zatim sledi povratna informacija postavqawem pitawa tipa: ,,Da li je neko slu~ajno stavio slam~icu od soka i zavrtaw u isti kontejner?ß Ukoliko bi neki u~enik odgovorio potvrdno, postavite pitawe: ,,Da li su slam~ica i zavrtaw napravqeni od istog materijala?ß 24

Na kraju ovih aktivnosti svaki u~enik bi trebalo da zna kako se pravilno odla`u neke vrste otpada i da tako i postupa.

4.4. Aktivnost: ,,Izrada dnevnog jelovnikaß Oblici rada: individualni, frontalni i rad u paru. Metode rada: ilustrativna, demonstrativna i dijalo{ka. Povezanost: fizi~ko i zdravstveno obrazovawe. Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike, a mogu}e je dodavawe pojedinih sli~ica koje prikazuju specifi~nosti u ishrani lokalne zajednice kojoj u~enici pripadaju. Tok rada U odeqewu s prvacima prvih nekoliko meseci neretko se ~uju slede}e re~enice: ‡ U~iteqice/u~itequ, mene boli stomak! ‡ U~iteqice/u~itequ, meni je muka! Deca su tada obi~no bleda, ~elo im je oro{eno znojem, a usne su im suve. Predloìte im da poku{aju da naprave svoj jelovnik za ceo jedan dan. Pitajte ih: ‡ Kada ste ustali, a kada doru~kovali? ‡ [ta ste danas doru~kovali? Potom pokaìte stranicu Priru~nika za u~enike na kojoj se nalazi ilustracija s pet tawira ‡ tri velika i dva mala. U razgovoru s decom naglasite va`nost tih pet obroka u ishrani |aka prvaka. Pitajte ih zatim ~ime bi oni te svoje tawire napunili. Po{to iznesu svoje èqe, pokaìte im na{u ponudu predstavqenu na posebnom listu (u prilogu Uybenika). Kada iseckaju sli~ice, pravi rad, pojedina~no ili u paru, tek po~iwe! Na tawire treba da stave hranu koju bi èleli da imaju toga dana. Tokom realizacije aktivnosti obratite pa`wu na koli~inu obroka, raznovrsnost u izboru namirnica, primerenost namirnica datom obroku... Po zavr{etku aktivnosti razgovarajte s u~enicima i ukaìte im na pravilnost ishrane, koja podrazumeva pet obaveznih obroka; primat imaju ìtarice, povr}e i mle~ni proizvodi, a u drugoj grupi su meso i slatki{i. Posebno ukaìte na nezdravu ishranu (grickalice, `vake, slatki{i, brza hrana koja se prodaje na ulici i sl.). Jelovnik mogu vi{e puta da prave i mewaju wegov sadràj, sve dok ne usvoje neke principe pravilne ishrane. Jedna od mogu}nosti jeste i pravqewe slede}e tabele sa u~enicima. OBROCI doru~ak uìna ru~ak uìna ve~era

JU^E

DANAS u~im o pravilnoj ishrani

SUTRA

Na osnovu dobijenih podataka o ishrani u~enika ,,ju~eß i ,,sutraß danas mo`ete saznati koliko je u~enika razumelo, a zatim i prihvatilo neke osnove pravilne ishrane. Ovo je samo jedna od ideja koju mo`ete primeniti ili pro{iriti u radu s u~enicima, a u skladu sa sredinom u kojoj se {kola nalazi.

4.5. Aktivnost: „Razvijawe svesti o svom telu koje rasteß Oblici rada: individualni, u paru, grupni i frontalni Metode rada: demonstrativna (prva aktivnost u oktobru), demonstrativna i heuristi~ka (druga aktivnost u junu) Povezanost: svet oko nas, matematika (relacije odnosa veli~ina) i fizi~ko i zdravstveno obrazovawe Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike

Tok rada VISINOMER Prvo merewe ‡ na po~etku {kolske godine Pripremqene listove iz Priru~nika treba makazama ise}i ta~no po linijama. Kada se to zavr{i, pristupa se povezivawu traka lepqewem (najboqe lepkom za papir). Po{to je duìna svake trake 296 mm, {est milimetara iskoristiti za preklapawe traka prilikom lepqewa. Kada se spoje sve trake, dobije se jedna traka duìne 145 cm. Naravno, |ak prvak nije te visine i da traka }e ga znatno prema{iti. Na dowi kraj svoje trake u~enici }e upisati svoje ime ili neki znak. Trake }e zatim selotejpom prilepiti na vrata u~ionice, ormar ili neko drugo pogodno mesto. Kada to zavr{e, redom pozivati u~enike da stanu le|ima okrenuti uz svoju traku i pomo}u trougaonika izmere i obeleè svoju visinu na traci. Potom se trake skinu, odloè u koverte za svakog u~enika posebno i za kraj {kolske godine zakaè novo merewe visine. Drugo merewe ‡ na kraju {kolske godine Na kraju godine ponoviti isti postupak. Svakako }e se pojaviti nova popre~na linija iznad one ucrtane u oktobru. U~enicima treba re}i da ponovo upi{u svoje ime najlep{e {to mogu. Oni }e sigurno primetiti da sada pi{u mnogo lep{e nego na po~etku {kolske godine, ali }e tako|e primetiti i da su porasli. Kaìte im da prislone svoju traku uz koverat (na delu gde se vidi razlika u rastu), olovkom prenesu tu razliku na koverat i napi{u: ,,Ovoliko sam ja porasla (porastao)!ß Koverte ~uvati (kao i trake) za slede}u godinu. Mo`da }e neko u drugom razredu nadma{iti duìnu svoje trake. Na kraju ove aktivnosti odsvirati na nekom instrumentu (ako ne postoji ta mogu}nost, onda iskoristite kasetofon i sl.) pesmu ,,Sve {to raste htelo bi da rasteß.

[AKOMER Prvo merewe ‡ na po~etku {kolske godine Postupak rada je i kod prvog i kod drugog merewa isti. List poravnati s ivicom klupe ‡ stola i na tom kraju ga prilepite pomo}u selotejpa. Onda pozvati u~enika i wegovu {aku postaviti uz ivicu stola ‡ papira. Posle toga ocrtati {aku na papiru. Kao i u prethodnoj aktivnosti, u~enik unutar obrisa {ake upisuje svoje ime ili neki znak i onda makazama pa`qivo izrezuje konturu {ake po ucrtanim linijama. Onima kojima je te{ko da to urade svakako treba pomo}i. Tako pripremqen otisak odloìti u zajedni~ki koverat. Drugo merewe ‡ na kraju {kolske godine Postupak je isti kao kod prvog merewa. Oba modela otiska preklopiti jedan preko drugog. Razlika u veli~ini predstavqa rast {ake u tom periodu. NOGOMER Prvo merewe ‡ na po~etku {kolske godine i drugo merewe ‡ na kraju {kolske godine Postupak je isti kao i merewe {ake, samo {to se ovoga puta premerava otisak ‡ kontura stopala. Oba primerka utvr|ivawa rasta {ake i stopala staviti u zajedni~ki koverat u kojem se ve} nalazi visinomer. [ta se opisanom aktivno{}u postiè? 1. Podsti~e se razvijawe svesti o tome da se protokom vremena neprekidno de{avaju promene u ìvim bi}ima. 2. Sti~e se saznawe o tome da se ne raste samo u visinu, ve} da se razvija i telo u celini. 3. Stvara se svest o tome da svako ima pravo na li~ni razvoj i da i nije tako va`no ko je najvi{i.

4.6. Aktivnost: ,,U~im da se sun~amß Oblici rada: individualni i frontalni Metode rada: ilustrativna i dijalo{ka Povezanost: svet oko nas, fizi~ko i zdravstveno obrazovawe, umetnost (muzi~ka) Materijal: ilustracija u Priru~niku za u~enike Tok rada Na ilustracijama su prikazani predmeti koji se naj~e{}e nose na pla`u. Neki od wih su neophodni, neki nisu na odmet, a neki su nepo`eqni, ~ak {tetni. Za27

to je na nama da objasnimo za{to je neki predmet stvarno potreban i {ta jo{ moè neobavezno da se ponese sa sobom. Sve te neophodne stvari su opevane i u slede}im stihovima. Stihove moète koristiti kao korekciju, posle povratne informacije u~enika. * Sunce kad prì, vrelo je sve, dajte mi moje papu~e! * Grlo se su{i, èdni smo svi, vodice lepa, gde si mi ti? * Kapu na glavu, vrela li dana, mogu da kuvam rovita jaja! * Kremu za sunce nosimo svi, blesav ba{ nisam da izgorim! * Za sunce nao~are ja imam svoje, rado ih nosim, lepo mi stoje! Navedeni stihovi mogu se recitovati, a na wih se moè komponovati i melodija. Melodiju mogu komponovati i u~enici uz va{u pomo} ili uz pomo} nastavnika ‡ profesora muzi~ke umetnosti u va{oj {koli. Moète organizovati i kra}u odeqewsku dramatizaciju na zadatu ilustraciju. SATNICA BORAVKA UZ VODU NA LETWEM SUNCU Ovo je tako|e veoma ozbiqna tema vezana za za{titu zdravqa. Ona ne nudi re{ewa za sanirawe posledica neumerenog sun~awa, ve} pre svega ukazuje na preventivno delovawe. Ilustracija: ,,Prvi dan na suncuß Na slici su prikazani i odrasli qudi koji se pogre{no pona{aju tog prvog dana na jarkom letwem suncu. Skrenite u~enicima pa`wu na starijeg ~oveka koji pazi na svoje unu~e. Pohvalite de~aka pod suncobranom koji je na plaù do{ao ,,te{ko naoruànß. Navedite i pozitivan primer de~aka s kapom na glavi, u bermudama i majici kratkih rukava. Ako se zaspi na suncu, to moè imati te{ke posledice. Razgovarajte o svemu tome (i jo{ mnogo ~emu drugom) sa svojim u~enicima!

4.7. Aktivnost: ,,Jedan dan na suncuß Oblici rada: individualni, frontalni Metode rada: ilustrativna, dijalo{ka Povezanost: svet oko nas, fizi~ko i zdravstveno obrazovawe Materijal: ilustracije u Priru~niku za u~enike, pesma u prilogu Tok rada Na po~etku objasnite u~enicima kako se realizuje ova aktivnost. Najpre treba pa`qivo da posmatraju ilustracije koje predstavqaju jedan dan boravka dece na nekom kupali{tu, pored reke, jezera ili mora. Objasnite im da nasmejano sunce dozvoqava du`i boravak na suncu, ozbiqno ne{to kra}i, a qutito upozorava na opasnost od jakog sunca. Stihovi treba da pomognu u inicirawu razgovora s u~enicima o pona{awu deteta na ilustracijama. 28

Slika 1. ,,Dan je po~eo, sedam je sati Sunce, evo, sija i zlati!ß Pravo vreme za ustajawe u letwem periodu. Ni{ta lep{e od jutarwe sveìne i celodnevnog boravka uz vodu. Slika 2. ,,Doru~ak ùrno jedemo mi u devet sati plivamo svi!ß Iskoristite priliku i popri~ajte s u~enicima o va`nosti tog prvog obroka na po~etku dana. Slika 3. ,,Deset je sati, lepo me greje, sa neba drago Sunce se smeje!ß Podsetite u~enike na pri~u o ,,naoruàwu za sun~aweß, kao i na pri~u o opasnosti od duèg boravka na vrelom suncu. Slika 4. ,,Jedanaest sati, sre}an sam ja, sokove, sladoled tamanim sad!ß Podsetite u~enike da je dobro pojesti na plaì i neko sezonsko vo}e. Kaìte im da se, po izlasku iz vode i po{to se osu{e, obavezno namaù nekom kremom za za{titu od prejakog sunca. Slika 5. ,,Dvanesti kad je kucnuo sat, idemo odmah, ~eka nas hlad!ß Taman kad je najlep{e ‡ u hlad! Va`no je da deca zapamte da ,,od dvanaest do ~etiri nema {ta da traè na suncu!ß Za to vreme treba da ru~aju, odmore se i poigraju u hladovini. Slike 6, 7, 8 i delom slika 9. ,,êsto se pitam, pravo je ~udo, od jedan do ~etiri sunce je ludo!ß Popri~ajte s u~enicima ~ime se sve moè upotpuniti to dosadno vreme i{~ekivawa popodnevnog odlaska na plaù. Slika 10. ,,Ali ba{ negde kada je pet, tr~im u vodu, sunce ko med!ß Slika 11. ,,I sve do sedam, mokar sam skroz!ß Slika 12. ,,Raspust je, leto hteo bih jo{!ß Svaki u~enik bira sunce koje }e zalepiti na sli~icu koja obja{wava stihove. Na taj na~in se dobija povratna informacija koliko su u~enici razumeli i prihvatili pravilno pona{awe na jakom letwem suncu.

4.8. Aktivnost: igra ,,staza zdravqaĂ&#x; Oblik rada: u parovima Metode rada: ilustrativna, demonstrativna Povezanost: matematika (u~imo brojeve) Materijal: naveden u Priru~niku za u~enike

Tok rada Igra se realizuje sli~no igri ,,ne quti se, ~ove~eĂ&#x;. Kaznena poqa predstavqaju negativne aktivnosti iz svakodnevnog `ivota, dok su stimulativna poqa neke od pozitivnih aktivnosti koje dobro ~ine i prijaju qudskom telu. Postoji jedno pravilo koje se mo`e uvesti u tok igre, a ono glasi: ,,Ko stane na poqa koja predstavqaju negativne aktivnosti vra}a se za 3 poqa unazad, a ko tri puta stane na neko od najgorih poqa (gde se nalaze cigarete ili alkohol) mora odmah da se vrati na po~etak igre. Na kraju ove aktivnosti pitajte u~enike da li oni mo`da mogu da navedu jo{ neke dobre ili lo{e elemente koji bi se mogli na}i u ovoj igri. Recite im da kod ku}e zamole starije da ovu igru igraju s wima.

Mesto za va{e mi{qewe o aktivnostima: _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ 30

Re~nik

aspektivnost – spoqa{wi izgled ìvotne zajednice autotrofi – organizmi koji sinteti{u organske materije biodiverzitet – biolo{ka raznovrsnost biosfera – ~itava Zemqina oblast naseqena ìvim bi}ima biocenoza – sva ìva bi}a koja naseqavaju neko stani{te biotop – naseqen deo nekog prostora koji se odlikuje relativno istom kombinacijom ìvotnih uslova degradacija – pogor{avawe kvaliteta ìvotne sredine devastacija – pusto{ewe, opusto{ewe, razarawe ekosistem – finkcionalni sistem vi{eg reda koji obrazuju biotop i biocenoza endemi – vrste ~ije je rasprostrawewe vezano za malu oblast efekat staklene ba{te – globalno zagrevawe Zemqe ìvotna zajednica – isto {to i biocenoza ìvotno stani{te – isto {to i biotop ìvotna sredina – naseqen prostor na Zemqi u kojem ìva bi}a mogu da opstanu kisele ki{e – padavine koje sadrè kiseline konzument – potro{a~ lanci ishrane – niz organizama koji se hrane jedni drugima u kojem je svaki ~lan hrana svakome ozonske rupe – o{te}ena mesta ozonskog omota~a proizvo|a~i (producenti) – organizmi koji sinteti{u organske materije reducenti (razlaga~i) – organizmi koji razlaù organske materije resursi – izvori sirovina transpiracija – isparavawe suvi{ne vode iz biqaka fotosinteza – najva`niji proces u prirodi tokom kojeg zelene biqke vezuju energiju Sunca, prevode je u hemijsku i deponuju u organskim materijama. Pri tom koriste mineralne materije, vodu i SO2, a osloba|aju kiseonik heterotrofni – organizmi koji u ishrani koriste organske materije humus – produkt nepotpunog razlagawa organskih materija {umska steqa – povr{inski sloj opalog li{}a i drugih delova {umskih biqaka

Preporu~ena literatura

Ga~anovi} B.: Ekolo{ka po~etnica, Pedago{ka akademija, Beograd, 1991 Grupa autora: Kako deca mogu spasti planetu, Ekolibri, Beograd, 1994 Grupa autora: Doma}instvo bez otrova, Ekolibri, Beograd, 1993 Grupa autora: Zeleni putokazi, Pred{kolska ustanova Vra~ar, Beograd, 1995 Grupa autora: Zdravstveno vaspitawe u osnovnim {kolama, Katedra socijalne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 1998 Ili} M., Mileti} S.: Moja prva kwiga o ìvotnoj sredini, otpadu i reciklaì, Uprava za za{titu ìvotne okoline Republike Srbije, Beograd, 2001 Kocijan~i} R. i dr.: Op{ta i {kolska higijena, Zavod za uybenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998 Kragujevi} G.: Bukvar fizi~kog obrazovawa, Zavod za uybenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002 Kroul. S., Rankin V.: Ekologija za po~etnike, Hinaki, Beograd, 2001 Matanovi} V.: Ekolo{ka sekcija u osnovnoj {koli, Ministarstvo za{tite ìvotne sredine Republike Srbije, Beograd, 1999 Matanovi} V., Veinovi} Z.: Ekolo{ko prirodwa~ki vodi~ za u~iteqe sa metodi~kim uputstvima, Savez pedago{kih dru{tava SCG, Beograd, 2003 Matanovi} V.: Kako da sa~uvamo svet oko nas, priru~nik za u~iteqe, Nijansa, Zemun, 2003 Ole Bech K., Stojiqkovi} D.: Ekolo{ke radionice za osnovne {kole, priru~nik za nastavnike, Cowi, 2003

VERA MATANOVI], BRANISLAV STANEC, VERA \OR\EVI] • ÛVARI PRIRODE 1 • PRIRU^NIK ZA UÎTEQE • IZBORNI PREDMET (obrazovawe za ìvotnu sredinu) • za prvi razred osnovne {kole • Izdava~: Zavod za uybenike, Obili}ev venac 5, Beograd, www.zavod.co.rs • Likovni urednik: mr Tamara Popovi}-Novakovi} • Lektori: Biqana Nestorovi} i Rosanda Vu~i}evi} • Grafi~ki urednik: Stevan Pakovi} • Korektori: Ruìca Jovanovi} i Irena Kankara{ • Obim: 4 {tamparska tabaka • Format: 20,5 × 26,5 cm