Vodič za Smart City koncept za urbana naselja u Srbiji

Koncept „Smart city“ obuhvata nekoliko definicija u zavisnosti od shvatanja značenja pojma „pametan“. Univerzalna / jedinstvena definicija „Smart city“ koncepta kao takva ne postoji. Svaka institucija, organizacija ili urbano područje na svoj način shvata i definiše karakteristike i primenu ovog koncepta u planiranju svojih naselja.

Ono što je prepoznato kao zajedničko dobro i glavni resurs u primeni ovog načina planiranja su ljudi. Ključno u konceptu Pametnog grada i ono što ga razlikuje od drugih „održivih gradova“ je upotreba informacija i komunikacionih tehnologija u procesu stvaranja održivog grada. Pametan grad je mesto gde urbana naselja, ekonomska tranzicija, socijalni trendovi, energetska efikasnost, regulatorni i zakonski okviri sarađuju međusobno na više nivoa. Kao takav, pametan grad se temelji na upotrebi pametnih mreža, uvođenju novih tehnologija i inovativnih rešenja, kako u urbanizmu, tako i u drugim oblastima primene i delovanja. Iako vlada mišljenje da je takav grad vizija budućnosti, veliki broj pametnih gradova postoji i danas.

Izraz „Pametan grad“ se ne koristi u holističkom pristupu, već se u većini slučajeva naglašavaju specifične karakteristike različitih polja urbanog razvoja, pa čak i svest i participacija građana o specifičnim pitanjima urbanog razvoja.

U skladu sa tim, „Smart city“ ukazuje na implicitnu ili eksplicitnu ambiciju ili nameru da se poboljšaju performanse koje se tiču specifičnih karakteristika urbanog razoja.

Zašto postoji potreba da svoja naselja učinimo „pametnijim“? Pre svega, potreba se javlja zbog brze urbanizacije koja se odvija na globalnom nivou.

Zbog globalnih problema i ubrzane urbanizacije gradovi se susreću sa nizom izazova u svim sferama urbanog razvoja. Koncepti razvoja kao što su „smart city“, „compact city“, „creative city“, „eco city“ i dr. danas se razvijaju kao koncepti planiranja urbanog razvoja gradova koji će podržati i implementirati aspekte održivog razvoja kao glavne smernice i globalni cilj u razvoju društva. Prateći ciljeve održivog ravoja, u implementaciji principa smart city koncepta i uvođenju mera za ostvarivanje istog, izdvajamo tri osnovna aspekta razvoja – socijalna, ekološka i ekonomska komponenta.

U tom smislu, primena koncepta smart city-ja kao metafore za proces promena i urbanog razvoja može biti drugačije definisana za različite gradove i njihov društveni i fizički kontekst. Različite strategije postavljaju različite strateške ciljeve. Dok se neki gradovi fokusiraju na implementaciju tehnoloških inovacija, drugi fokus stavljaju na smanjenje emisije gasova i unapređenje ekoloških karakteristika. Međutim, prateći neki opšte usvojeni pristup u primeni ovog koncepta po kom su ljudi prepoznati kao zajedničko dobro i glavni resurs u planiranju razvoja, socijalna komponenta se izdvaja kao jedan od ključnih aspekata planiranja gradova kao centara socijalnih inovacija. To se može videti na primeru Beča koji je par godina unazad proglašavan gradom koji je po kvalitetu života prvi u svetu ( primena Smart city koncepta na primeru Beča u daljem tekstu).

Kada govorimo o konceptu pametnog grada i polju inovacija, digitalizacija i sistematična upotreba tehnologija predstavljaju osnov za ostvarivanje ciljeva postavljenih konceptom pametnog grada tj. ciljeva održivog razvoja. U Nacionalnoj strategiji održivog i integralnog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine, tema digitalizacije i komunikacionih platformi posebno je obrađena u delu 7. (7.5) koji se odnosi na sprovođenje strategije.

U međunarodnim dokumentima na evropskom i globalnom nivou, a i u skladu sa opredeljenjem Vlade Srbije, korišćenje digitalnih usluga je značajan upravljački instrument urbanog razvoja koji će poboljšati kvalitet života i životni standard stanovništva. U Novoj urbanoj agendi ( New Urban Agenda – UN HABITAT III), se preporučuje promovisanje IKT, upotreba otvorenih, participativnih i korisnički orijentisanih digitalnih platformi i alata i korišćenje geo-informacionih tehnologija. Podržava se nauka, istraživanje i inovacije za prikupljanje, analizu, standardizaciju i deljenje podataka. Ističe se značaj jačanja kapaciteta i promovišu na podacima zasnovane (evidence- based) politike.

U Nacionalnoj strategiji održivog i integralnog urbanog razvoja Republike Srbije do 2030. godine, kao važna stavka u domenu sprovođenja, a u odnosu na temu digitalizacije, spominje se uspostavljanje komunikacione platforme za urbani razvoj.

Ta komunikaciona platforma bi se formirala zarad sveobuhvatne razmene na temu razvoja urbanih naselja i sadržala bi sve podatke o aktivnostima koje se odnose na prostorno i urbanističko planiranje (na godišnjem nivou Salon urbanizma, Letnja škola urbanizma, naučno-stručni skupovi Asocijacije prostornih planera Srbije, skupovi povodom obeležavanja jubileja kao npr. 70 godina Urbanističkog zavoda Beograda 2018...), a u skladu sa preporukama UN Habitata za organizaciju nacionalnih urbanih foruma.