2
Даниела Берић – Дамњановић Жељка Бојић
РЕЧНИК мање познатих речи и израза из романа Хајдук Станко Јанка Веселиновића
Шабац, 2013. 3
4
Пројекат финансирала Градска управа Шапца
Захваљујемо се ОШ „Јанко Веселиновић“ и Економско – трговинској школи у Шапцу за пружену подршку и шабачком Народном музеју на фотографијама уступљеним из етнографске збирке.
5
6
Уводне напомене
Речник који је пред нама, настао је као завршни део пројекта Лексичко наслеђе Јанка Веселиновића кроз визуру младих и састоји се од речи које су деца, сва три школска узраста, уочила као непознате. Архаична лексика српског реализма условила је потребу да се роман чита и боље разуме уз коришћење различитих специјалних речника, што лингвистичких, што екстралингвистичких, а педагошка пракса доказала да су специјални речници овог типа корисно средство у раду са децом. Речник је писан за децу и формиран према дечјим потребама, али му је намена универзалнија, усмерена на проширивање језичке културе независно од узраста и проверавање колико се лексичко језичко осећање променило од генерације до генерације. Издвојене речи и изрази означавају појмове који се односе на животне циклусе, религију, народна веровања и обичаје; појмове које се односе на занимање становништва и сеоски начин живота; појмове којима се означавају међуљудски односи у заједници; лексеме које се односе на радње, осећања, мисли, морал и поступке човека у окружењу и међусобној комуникацији; лексеме које означавају родбинске односе; лексеме које означавају природу, биљке и животиње. Показала се потреба да и један број семантички различитих врста фразема уђе у овај избор. Циљ речника је да се деци скрене пажња на необичне, њима нове речи и изразе присутне у роману Хајдук Станко. Интересовање за речник директно је везано за боље познавање 7
матерње лексичке и традиционалне културе, побољшава личну језичку културу и индиректно повећава занимање за традицију и њене норме. Деца школског узраста споразумевају се и изражавају смањеним фондом речи, јер су њихове културне навике измењене. Домаћи, синонимни појмови и речи традиционалне лексике губе се из свакодневног општења, или су замењене неологизмима. Традиционална лексика слабо је доступна деци, па знања о значењу тих речи нису велика, а то је штета, јер ове речи деци нуде лексички избор или су доказ богатства матерњег језика и његове историјске условљености. Речнички приручници мање познатих речи увек богате појединачну језичку културу, пружају бољу рецепцију текста и истовремено нуде могућност за индивидуални избор између понуђених речи истог значења. Скретањем пажње на већи број значења исте речи створена је могућност да нека нова значења речи буду усвојена, а непозната реч се идући пут, бар, лакше препозна. Основни критеријум за избор мање познатих речи било је дечје лексичко осећање, па су у речник као непознате речи ушле и неке незастареле речи стандардног језика које су, испоставило се, деци непознате у већем проценту. Такве речи су део заједничког лексичког и семантичког фонда српског језика који спаја говор човека деветнаестог, двадесетог и двадесет првог века, па их можемо назвати стандардним лексемама, чија су значења иста или проширена у односу на контекст романа, а деци недовољно позната. Највећем броју појмова значење је архаично. Aрхаизми су застареле речи које су постале део пасивне лексике. Као такви имају симболичку вредност и ретко се употребљавају.
8
Стилски, или изразни архаизми су они за које постоје и стара и нов реч и обе су у употреби: пуце/дугме, глиб/блато, честар/жбуње, миндерлук/софа. Значењски или семантички архаизми су речи које су и данас у употреби, али са значењем које је измењено у односу на старо значење речи, или му је додато ново значење: кмет је судија у сеоској општини, сељак уопште; дурбиљ је поглед, данас справа за гледање на даљину; издушити значи изморити се, избацити метак, али и нагло изаћи. Историзми су речи које су престале да постоје: плуг, кровина, алај-барјак. Очекивано је заступљен велики број историзама из турског језика, посебно појмова везаних за материјалну културу, одећу, појмове за домаћинство, војничке и административне појмове, који настају и користе се турском раздобљу српске историје. Нешто је мањи број русизама, односно заједничких старих словенских речи, посебно из семиотичког поља религије, веровања и обичаја, као и један број апстрактних појмова, именичких или глаголских, који се односе на мисаони и душевни живот човека, у правом или пренесеном значењу. Придевске лексеме и остале заступљене непроменљиве врсте речи се односе на традиционалну културу и долазе, такође, најчешће из ова два језика. Фонолошки архаизми су лексеме у чијем се облику види раније стање језика, претходни облик речи, а творбени они у којим се види претходно стање облика неке речи. У фонолошке и творбене архаизме спадају и дијалектизми. Неки од појмова заступљених у речнику су дијалекатски облици убачени у речник из образовно-педагошких разлога. Њима се деци скреће пажња на властите језичке навике и оставља се могућност препознавања и исправљања дијалекатских одступања, односно, 9
јача се свест да су такви облици погрешни и да их треба исправљати у властитом говору или говору средине. Такве су речи: дијати (дисати), изићи (изаћи), однијати (одњихати), одрети (одрати), сенути (синути), слевати (сливати), сикира (секира), колеба (колиба). Организација појмова у речнику свесно није јединствена. Како је овај рад тип специјалног речника, намењеног одређеној популацији, приређивачи су сматрали да је важније бити занимљив тој популацији него доследан у структурирању материјала. Именички појмови организовани су у семантичка поља као предметно-логичне целине, јер тако добијају на атрактивности, па су користи од речника двоструке: са једне стране је објашњено значење речи, а са друге је појам класификован, везан за екстралингвистичку целину којој припада, што би могло да допринесе да се лакше запамти или брже препозна у идућем сусретању. Специфичност именичких речи је таква да се оне и саме, по иманентним особинама, у контексту препознају као део неког екстралингвистичког сематичког поља, па је класификација појмова по логичним целинама везаним за свакодневни живот примењена овде, устаљена у специјалним речницима иначе. За разлику од именичких речи прецизније груписање глагола по значењу чини се да би усложнило коришћење речника и отежало налажење значења непознате речи, па је у овој групи речи принцип класификовања остао уобичајено речнички, по азбучном реду, а глаголи су према значењу разврстани набрајањем у наслову. Садржина и порекло унесених архаичних глаголских облика је веома интересантна и заслужује детаљније, посебно проучавање. Значења речи, онда када је реч вишезначна, наведена су према унапред одређеном критеријуму. Прво наведено значење 10
односи се на семантичку вредност у коме је појам употребљен у роману, а остала значења наведена су по критеријуму заступљености, редом од учесталијих ка ређе заступљеним. Наведена су и основна и фигурaтивна значења речи. За неке богате полисематске глаголе нису дата сва значења, јер њихов велики број одвлачи пажњу од примарних циљева речника и његове специјализоване намене. Посебно поглавље бави се аутентичним појмовима из веровања и обичаја српских који се помињу у роману, од нових генерација и данашњег начина живота удаљених или измењених, па је детаљније објашњење сврсисходно и занимљиво.
Даниела Берић - Дамњановић
11
12
Именички појмови
13
14
Алатке
ашов – врста зашиљене пољопривредне алатке за дубоко копање врљике – попречне мотке, зашиљен плот од мотки канџија – бич лотра – решеткаста страница на запрежним колима; мердевине машице – врста клешта мандал – катанац руцеље – дршке сикира – секира, алатка за сечење
Слика 1 Машице
Објекти, делови објеката амбар – дрвена кућица у којој се остављала летина баџа – кровни позор вајат – једнособна дрвена кућа доксат – балкон, трем дувар – зид 15
запећак – забачени ћошак, угао земуница – већа покривена рупа у земљи, намењена за становање или сакривање качара – кућица за алат, бурад кованлук – пчелињак колеба – колиба, привремена кућица од сламе, прућа и сл. лаких материјала, за смештај пастира и виноградара легало – конак, место за спавање марва – стока мучњак – сандук за брашно испод воденичног камена паспаљ – ситан прах кад се меље жито, отпаци од брашна слемен – кров куће стаја – штала, кућа за коње или крупну стоку ћумез – кокошињац; запуштена, влажна просторија чекетало – дашчица преко које клизи брашно кад се меље; брбљивац шиндра – дрвена дашчица за покривање зграда
Слика 2 Вајат
16
Појмови из домаћинства бадија – велики суд за воду или уље баз - врста платна бели смок – млечне прерађевине врла – петља вуруна – пећ газдалук - имање губер – дебели вунени покривач
Слика 3 Двојнице
двојнице – врста дрвене свирале дреновача – ракија од дрена зурка – рупа кроз коју се вири; трунка, мрвица кровина – лоше сено, које се не даје стоци већ служи за покривање кровова копња кукурузна – копање кукуруза личина – уже од лике, конопац миндерлук – место за седење и лежање, диван, софа поњава – врста тканог прекривача рујевина – црвено вино
помам – храна за стоку, храна која служи као мамац 17
сатљик – стаклена флаша синија – низак, округао сто за ручавање
Слика 4 Синија
тепсија – плитка, округла бакарна посуда за јело ћилер – остава, смочница; орман, цицвара – брашно пржено у уљу, густо кувано јело од брашна, масла и сира чељад – деца чобања – пљоснати, дрвени суд за воду шареница – шарено танко ћебе, шарена поњава, простирка
18
Одећа и делови одеће алеви фесови – црвене турске капе гуњ ресаник - сукнени мушки огртач дугих рукава, сеже до колена, може бити и од коже долама – дуга горња хањина преко које иде појас зобница – торба шареница; торба у којој се носе житарице јанџик – врста кожне торбе пафта – копча, карика;врста појаса којим се опасују жене или метална карика на оружју перчин – дуга коса или део косе уплетен у кику пуце – дугме; горњи нишан на пушци тунос - врста феса са кићанком, пореклом из Туниса чибук – врста луле од дрвета или ћилибара
Слика 5 Алеви фес
Називи земљишта, биљака глиб – блато далга – талас дубрава – шума 19
Журава – речица у Мачви, од које данас постоји само суво корито издан – природно скупљена подземна вода у стенама или геолошки непропусном тлу ледина – гола, необрађена земља ливада – травната површина намењена за кошење и напасање стоке луг – ретка шума; мочвара лужњак – врста храста
Слика 6 Лужњак
каља – муљ, расквашено удубљење у земљи крчевине – огољено, искрчено земљиште на ком је претходно било дрвеће, шибље крчаник – прокрчени пут за коње и сеоска кола њива – земљиште за сетву, земљиште под усевом пашњак – ливада за напасање стоке поље - отворено, равно земљиште, равница; обрађен и засејан комад земље, њива, ораница пустолина – пустиња, пуст предео расток – речни рукавац, мочвара станац-камен – усамљен камен усев – семе за сејање; изникла пољопривредна култура, најчешће житарице 20
Називи бића према особинама ага парајли – вођа, газда, богаташ балија – муслимански верски фанатик, мрзитељ хришћана врљар – луталица ефендија – господин жгебче – подсмешљив назив за бебу; мршаво мало дете зимкуља – крава која се музе зими завесак – враголан, шаљивџија измећар –подлац, улизица; подсмешљив назив за неког маље вредног; слуга, помоћник кабадахија – насилник; заменик дахије марвинче – грло стоке ојађеник - несрећник приновак – новајлија, принова стрв – стрвина, леш; овде фиг. значење нестати, ишчезнути без трага угурсуз – неваљалац, зао опасан човек; баксуз; мангуп, спадало
Називи бића према функцији госа – господар, власник, газда, сопственик дахије – старешине јањичарима, турским војницима пешацима ђувегија – младожења јаран – друг, побратим кнез (биров) - сеоски кмет, старешина сеоских општина у време Турака
21
кмет – угледан сељак, који суди у сеоској општини; лично слободан сељак без земље, који обрађује спахијину земљу и даје му део прихода; сељак уопште научар - учењак позајмљеници – људи који се помажу међусобно пореска глава – лице на које се плаћа порез парохијани – становници једне црквене општине субаша – старешина, сеоски старешина ђаур – неверник, погрдно име за хришћанина узовник – гост, сват, званица харачлијa – човек који прикупља порез
Предмети и појмови везане за обичаје и веровања ала – женски демон анатема – клетва, проклетство беси – ђаволи, врагови, нечастиви вукодлак – вампир епитрахиљ – део одеће православних свештеника који се носи на врату, преко главне одеће стихира измирна – врста миришљаве смоле икона – света слика светаца и Христа личина – маска, образина месојеђе – време за свадбе и славља, траје од Божића до поклада, време без поста надскакање - скок удаљ тамњан – миришљава сагорљива материја којом се терају зли духови (кади) Слика 7 Епитрахиљ 22
пухор – пепео кадионица – посуда за кађење, освећивање просторија и људи косовске књиге – монашке, руком писане старе књиге, књиге писане на пергаменту олтар – место на коме се у цркви врши обред чума – зло биће које доноси страшне болести, куга
Војнички појмови aлај - барјак – застава алаја, турског пука, одреда од 1000 војника арбија – дрвена или гвоздена шипка за набијање фишека у цев бакрачлија – бакарне корице за сабљу белокорац – нож са белом дршком бињеџија – добар коњаник борија – труба буљук – гомила, одред бусија – заседа ђорда – сабља иђиш - јунак, делија јатаган – дугачки нож; кратка сабља кривог сечива
Слика 8 Јатаган
кашилук – кремен на пушци кубура – кратка пушка кубурлија – футрола, корице за кратку пушку мазија - челник, заповедник 23
ордија – војска или велики војнички логор; руља ороз – окидач на пушци сврдло – дрвена бушилица са дрвеном дршком силај – појас за оружје синџир-ђуле – гвоздене кугле, пуњење за топове сребрњак – мала пушка или пиштољ, сребром окован такум – коњска опрема, прибор таламбас – бубањ танчица – врста танке пушке
Слика 9 Танчица
телуће – тупа страна ножа трешњевац – дрвени топ направљен од трешњиног дрвета узенгија – део јахаћег прибора, металне пречке у коју се ставља стопало укаш – арапски коњ фишеклија – опасач са муницијом цагије – корице за нож џебана - барут, муниција, пуњење за оружје шара – врста пиштоља шармпов – шанац, ров, шајка – врста чамца шешана – врста старе пушке
24
Апстрактни појмови ашлук – трошак бездан – рупа без дна белега - црта, линија берићет – издашан род, обиље, богатство бреме – терет, мука, невоља; товар вакат – одређено време дажд – киша даник - састанак; место где се борави по дану, даниште добрина – добар живот, благостање дурбиљ – поглед кавга – свађа кураж – храброст ластак – душевно олакшање јордам – охолост, поноситост, умишљеност, уображеност милина – радост милошта – дар, поклон који се чини из наклоности и љубави према некоме; љубав, наклоност миомир – мирис напаст – несрећа, невоља, беда, зло непочинство – злочин нужда – мука, невоља; оскудица, беда; нужност, потреба пешкеш - дар, поклон прекор - грдња, укор, пребацивање, незадовољство простодушност – искреност, отвореност, лаковерност, наивност слота – нешто огромно, великo тајац- тишина, ћутање, мук; затишје ћар – корист, добитак, зарада; трговина ћеф – жеља, воља, прохтев; добро расположење, забава, весеље халакање – дерање, урлање, викање 25
хасна - корист цврка – цврчање: цвркут птица, инсеката или звук који настаје када се нешто пржи на ватри чест - част шат – сенка
26
Глаголски појмови менталних, емоционалних и физичких стања; намене, времена и кретања, говора и чулне перцепције, мануелни, ономатопејични глаголи
27
28
алалити – дозволити, благословити (са значењем нека си то урадио, није забрањено) баталити – оставити, напустити, оканити се, занемарити; покварити, срушити бити рад - желети бречити – пасти с лупом, треснути о земљу вабити - звати ваљати – бити добар, користити вајдити – користити, вредети вермати – марити, уважаваати, уносити се у нешто вескати се – врзмати се, обилазити около видати - лечити врчити или врчати – љутити се, мрзети кога; фрктати, производити звук вр годити – пријати, допадати се; угађати; погађати се, нагодити; одређивати, одлучивати; гађати, нишанити; допадати се данути – доћи до даха довечерати - завршити вечеру у смислу најести се; лакнути дијати – дисати дичити се – поносити се, одликовати се чиме; украшавати се додијати – досадити; наудити, нанети штету доконали - закључити, одлучити; довршити; потрошити слободно време докусурити – довршити, докрајчити; уништити; изравнати рачуне, сравнити дуг дотужати – досадити, дојадити дрсати – дрмати, трести забезекнути се – зачудити се, запрепастити се, пренеразити се заварчити – зауставити бајањем, излечити; спречити, обуздати, омести заверити – обећати, заклети се, дати реч; удружити у заверу
29
заискати - затражити закапијати – закључати закоцаћити – забацити, заврнути запервежена – покривена велом зарајати - заплесати засопити – задихати, задувати се; затетурати, посрнути затајити – прећутати, прикрити; изневерити, подбацити; присвојити туђе, проневерити; притајити се, прикрити се збесити се - побеснети зверати - узнемирено гледати, бацати брзе погледе на све стране, плашљиво се огледати зузукати – зујати, испуштати гласове зузу; звучати неједнако час подижући, час спуштајући глас искаблићати – исећи, иситнити иђит – кукавица издевати – измишљати, ругати се, називати кога чиме издушити – изморити се, истрошити се, изгубити снагу; утишати, умирити се; избацити ваздух, избацити метак; нагло изговорити; нагло изаћи изјазбити – наљутити се, расрдити се изићи - изаћи излапети – испарити, изветрити; мало-помало нестати; изгубити памет, подетињити испиразити се – наљутити се на неког ишчибукати – излупати, изударати јатаковати – скривати хајдуке или бегунце од власти и закона јектати – огласити се снажно; јечати, одјекивати, лупати кабулити – одобравати, прихватати, усвајати карити се – растужити се, љутити се, бринути се клепнути - лупити, ударити једанпут, тако да се чује ударац
30
кидисати - учинити самоубиство; ударити, навалити на кога, напасти; пресудити; уништити, убити комити кукуруз – крунити, одвајати зрно кукуруза кропити – спирати, поливати, прскати лопати - истицати лопити – липтати, јако тећи, куљати љубити скут – указивати поштовање магањити – прљати руке, каљати метанисати – дубоко се клањати, молити се коме падајући ничице; ропски се понашати, пузити пред неким минути – проћи мркнути – помрачити се, обавити тамом; дозлогрдити, превршити, претерати; изгубити свест набелајити се – најадовати се, доживети много несреће натрунити – учинити зло, наудити натуштити – натмурити се, смркнути се; наднети се обамирати – малаксавати, губити свест огорчати – бити горак однијати – одгајити одрети - одрати одујмити – одмицати, одвојити од уста; отпити; одузети (у рачунању); прекинути отклонити се - обићи, уклонити, склонити се окорамити – ставити, обесити око рамена отпаркнути – отићи, отрчати опучити – просути се, ударити, пасти осевапити – изаћи на добро; доћи себи, сабрати се отклонити се – обићи, уклонити се, склонити се отпаркивати – оптрчавати парабити се – парничити, судити се, прегањати се пашовати – владати као паша, тј. генерал
31
пирнути - дунути подгајити – одгајити, обезбедити раст, подићи помркати – потамнети, поцрнети попупити – спремати се за цветање потеглити – повући, напрегнути се потрти – уништити, сломити гажењем, згњечити; издерати на много места; оштетити употребом; протрљати се, трљајући избрисати пошкропити – полити, попрскати прегорети – прежалити; савладати се, поднети пресалдумити – променити мишљење, прећи на другу страну прижизати – малаксати, остати без снаге; копнети, дотрајавати прикучивати – приближавати, прилазити притишати се – прикрадати се; смирити се притушкивати – задржавати, заташкавати; смањивати, гасити пући пред очима - појаснити се, схватити раздрузгати – раздробити, размрскати, разнети разјаглити - добро наложити, распалити, разгорети; подстакнути, распертавати – распаљивати, распламсавати рашћеретати – распричати ребрити се – разметати, правити се важан; базати, тумарати, ходати по странпутицама, накривити се, искосити се у ходу или касу руљати – викати, дерати се сабирати – размишљати; доћи себи сенути - синути склептати – саставити на брзину, непажљиво скончати - умрети скреса – опали слевати – сливати
32
смотрити – опазити, угледати смушити се – збунити се солујити – окружити стајати са девојком – забављати се, бити у вези, симпатисати девојку стинути се – охладити, стегнути се од хладноће; стиснути се тулити – пригушивати, скривати; испуштати дуг и отегнут узвик, забивати; фијукати ћарлијати - пирушкати, лагано дувати убарабарити се – изједначити се убетежити се – разболети се ударити темена – отпустити, поздравити се узјазбити – претрнути, премрети, уплашити се; озлоједити се, наљутити се на кога ујдурисати – дотерати, уредити, удесити; урадити неком нешто иза леђа, подвалити коме; дотерати се, уредити се; унети се неком у лице улевати - усипати, утицати услишавати – испуњавати, удовољити; саслушати нечију молбу усукати – увући, упрести, увити; искренути се, извити; провући се; ушиљити се утаначити - договорити утањати – споро упадати, тонути; угибати се, улегати се утувити – добро запамтити; наметнути коме уверење; усмерити; уобразити, умислити хватати дрва на се - трчати од дрвета до дрвета скривајући се цуцати – цупкати, њихати дете на колену чекнути - сачекати черечити – комадати на четвртине, сећи на четири дела чечати – дуго чекати, дреждати; чучати џапати се – свађати се, препирати се; гуркати се, кошкати се
33
шестарити – кружити
Узвици алај - што атоли - а камо ли, а не ејвала – нека је буди бог с нама – без везе ваим - у име
Прилози барабар – упоредо вазда – увек дупке – усправно једаред – једном јордамли – охоло, поносито, умишљено ласно – лако недахнимице – без даха, веома напето одрешито – сигурно отоич – јуче покошке - заједно парајли – кобајаги правце - право простодушно - једноставно сампрас – безбрижно сербез – слободно, безбрижно, весело сличито – слично суновратке – уназад, унатрашке уљудно – пристојно
34
џаба – безразложно; бесплатно
Придеви алатаст – риђ грахорасте - шарне, смеђе- зелене дрљав – крмељив, неумивен; заглављен; заустављен дуго у месту жалостиван – сажаљив, жалостан кадар - спреман, способан клопав - клемпав кужан – заразан немиросани – неосвећен окумешан – сналажљив, довитљив поган - прљав раден – радан, вредан раскан – расквашен, каљав опак – зао
Предлози, речце озго – одгоре остраг - отпозади шат – ваљда, можда
35
Изрази Бог нек прашта, а човек нека се свети - свако нек ради што му приличи Богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу - кад одужиш шта коме треба, миран си Да си стену извалио више би се осевапио – родио си себи муку, корисније би ти било да си родио стену Жут око кљуна – млад, наиван И дјед ти теменом у ову земљу ударио – рођен је унук у истом месту где и деда Јабуковача вргом, чутуром, а ракија тиквицом… - како је уобичајено, како је ред Ја сам подстако угарке…биће врућа меса – покренуо сам процес, очекујем корист Кад се заклетва прекрши, онда се душа изгуби – прекршена заклетва упрља човека толико да изгуби душу, угрози јој бесмртност Као да коске у њему нема – савитљив и окретан као да је без костију Кад дође коса до бруса – кад дође до краја У дугом дану црну земљу превртали - дуго и тешко се мучили
36
Тако ми господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана – тако не живео Он је био човек свога доба. Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода – свестран, за све према прилици способан Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења - живота и части ми То беше што и надраженом псу палица кроз плот – то беше изазивање Господар си докле ти пушка носи!...Сам судиш и опрашаш! – предност хајдучког живота је што си сила и господар својих поступака Ти пушиш џаба мој дуван - бескористан си Ево му и база и маказа, па нек реже какао му драго - по вољи му, има како и слободан је да чини и пресуђује како и шта жели Може наћи на сваки нокат по цуру - лако ће наћи девојку Милост је у Бога – Бог зна шта је истина, он ће помиловати Мисао се отимала од забуне – покушао је да се концентрише, да мисли учини јасним Ти ћеш бити бог и побожје - бићеш главни, у смислу моћан, важан као бог и све што је створио; бићеш све и свја Ћоравој квочки дробити - чинити или објашњавати без резултата, наићи на неразумевање 37
38
Српски обичаји и веровања
39
40
Делови године
Божићни пост - траје шест недеља, од 15. новембра до Божића и није тако строг као ускршњи. Неки мрсе чак до Св. Николе, а риба и зејтин су дозвољени током читавог поста. Месојеђе - траје од Божића до Чистог понедељка. Није увек једнако. Ако Ускрс падне касније, месојеђе је краће, а ако падне пре онда је дуже. Најдуже трају девет, а најкраће седам недеља. Остали дани кад се једе месо зову се блажени дани. У време месојеђа се праве прошевине, свадбе и забаве. Подела године на годишња доба - година се дели на два полугођа, прво Ђурђевско (од Ђурђевдана до Митровдана) и Митровданско (од Митровдана до Ђурђевдана). Година се дели на четири годишња времена: пролеће (од Младенаца 9. марта до Видовдана, 15. јуна), лето (од Видовдана до Мале Богородице, 8. септембра), јесен (од Мале Госпојине до Светог Андреја, 30. новембра) и зиме (од Св.Андреја до Ђурђевдана).
41
Патријархални преступи и казне
Клетва - један од начина на који људи једни другима ружним жељама наносе штету, најчешће болести, смрт, несрећу, гашење потомства. Девојачка и кумова клетва је једна од најтежих проклетстава које се могу навући у патријархалној култури. Издаја - у готово свим традицијама и њиховим системима народног обичајног и кривичног права спада међу најтеже преступе. У традицији се срећу разноврсни примери тешких злочина који се дају опростити (нпр. неосвећно убиство), али нема упамћеног случаја који сведочи о опраштању греха издаје. По правилу за преступника су предвиђене најсуровије мере кажњавања. Косовска издаја - у српској усменој традицији, а потом и у писаној, уобличио се мит о косовској издаји, чија је последица пропаст српске средњовековне државе и потпадање под вишевековно турско ропство. Иако је реч о историјској неистини, грех се временом приписао српском феудалцу и владару Вуку Бранковићу, који је потом у српској традицији постао симбол и синоним издаје. Издаја у Првом српском устанку - поистовећује се са сваким приближавањем Турцима или њиховој власти. Према причању Петра Јокића (Златковић, 2007) када је прота буковички Атанасије Антонијевић заклињао устанике на верност истакао је да се опомену устаници шта је са Србима било на Косову, то би и тад било, па су устаници треба да пред Богом и један пред другим обећају да о издаји ни
42
помислити неће. Други извори наводе како су пред пропаст устанка Турци из Босне Србима, баш у крајевима којим се бави и овај рад, довикивали преко Дрине: “Предајте се, родио вам се опет Вук Бранковић да вас изда, опет сте изгубили царство.“ Освета до седмог колена - због греха појединца може да испашта и читава његова друштвена средина. По овом обичајном праву за срамоту због пљачке испашта читава Станкова фамилија. Древни интернационални мотив наследног или колективног греха у српској традицији утемељен је и у турској кривичној и казненој пракси која је примењивана у Србији онога времена. Наиме, Вук Караџић у Рјечнику (1818), тумачећи реч крвнина, наводи да крвнину не плаћа само онај који је учинио крв, него све оно село а кашто и више оближњи села заједно ђе је крв учињена. Стога се Миланкова смрт може тумачити и кроз мит о косовској издаји, а не само кроз појединачну, Алексићима и Миражџићима, нанету штету. Миленкова и Илијина смрт кроз овај мит постају моменат задовољења народне правде, а мање су значајна као моменат појединачне освете. Задовољењем земаљске и световне правде, односно насилног прекида живота преступниковог, за кога се, по мишљењу јавног мњења, може рећи да такав крај заслужује Разрешење од грехоубиства - истраживачи народног права упућени су на информаторе који са потешкоћама успевају да изразе оно што природно осећају и што су традицијски усвојили, те се за реконструкцију народног обичајног и кривичног права усмено народно стваралаштво сматра једним од најдрагоценијих извора. У њему се, према резултатима неких српских и јужнословенских истраживача и научника, очитује. Кад поп правда Станкове поступке, 43
убиства Лазара, Крушке, Илије и Миленка он то чини у духу народних пословица: Ко зло чини ваља зло и да дочека; Од добра ће добро, а од зла и зло доћи; Каква сетва таква жетва; Ко другоме јаму копа сам у њу пада; Свака секира себи маљ начини; Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога великога; Што је право и Богу је драго.
Обичаји Свадба - била обичај који је зависио од летњих и јесењих пољопривредних радова и није заказивана у време радова, него после њих. Женило се и удавало кад се подигне летина и остави у спремишта, кад прође сенокос и обере се виноград. Свадба била условљена читавим низом летњих и јесењих пољопривредних радова, који су се морали завршити пре припреме сватовског весеља. Склапање брака је у народу чин којим се успоставља веза између две породичне заједнице. Позивање се врши обично неколико дана пред свадбу. Буклијаш је младић из младожењине куће који буклијом (чутуром), напуњеном вином или ракијом и окићеном пешкиром и цвећем, позива госте, обилазећи домове сватова. Традиционалне свадбе трају три дана. Првог дана свадбе, у суботу, је момачко и девојачко славље, које се обавља вече уочи венчања или недењу дана пре венчања. Младожењини другови и младожења одлазе у кафану, а млада позива своје другарице поподне на колаче и плетење свадбеног венца. Венчање се у православној вери не обавља у време поста, средом и петком, на Крстовдан зимски, Усековање, Крстовдан јесењи, Ускрс и Свету
44
недељу. Главни дан свадбовања је други дан, пада у недељу. Тада се одржава церемонија венчања, цивилна и црквена и весеље завршава у младожењиној кући. Трећег дана, у понедељак, игра се сватовско коло на сеоском тргу. Свадбено весеље се завршава паљењем ватре насред улице, неуморним играњем у колу и расецањем јастука, из ког се вади перје и разбацује на све стране, симболишући благостање и богатство склопљениг брака. Просидба - у прошлости када је просидба била много више од обичаја, младожења би слао свог пријатеља или члана породице, најчешће оца, да га представља код младе и њене породице. Уколико би видели трудну жену, слепог човека или монаха током свог пута, сматрало се да неће бити срећног брака, јер су то лоши знаци. Голуб, коза и вук су били добри знаци и веровало се да ће такав брак бити срећан. Молитва - разговор са богом и она чини садржај живота свих анђела на небу и свих светитеља. Поред заједничких молитви у цркви и при богослужењу, постоје молитве које се односе на свакодневни породични живот и молитве које се упражњавају у тишини самоће. Могу се поделити на молитве хвале и слављења, молитве благодарности и молитве мољења. Хришћанинов дан почиње и завршава молитвом. Тако он себе и сав свој живот приноси Богу. Молитва претходи сваком послу и сваком јелу, она је пут приближавању и разумевању Бога и расту љубави према Богу и људима. Слава - Свети Сава је увео обичај слављења крсне славе на литургијској основи. Од Светог Саве се тај обичај
45
постепено формирао, а у данашњем облику га је фиксирао митрополит Михаило 1862. године. Тамјан - миришљава сагорива материја за коју знају многе религије, и оне које претходе хришћанству. У хришћанској вери кађење је прописано било као чин припреме и светог освешћивања, било као израз светога поштовања. Кађењем икона или сабраних људи сваком човеку признаје се да је икона божија и врши се призивање на светост. Смисао кађења је гушење и разгоњење злих духова. Славска жртва се кади да би била чиста од њиховог присуства и дејства. Исти је смисао кађења у цркви и на богослужењу. Пријатни мирис тамњана утиче на човеково расположење и потенцира осећања молитвености. Свећа и кандило - светлост је симбол Бога. Смисао свеће и кандила као култ извора светлости је у ватри која даје светлост. Ватра чисти нечисто, а светлост одгони таму и зле духове. Свећа се прави од пчелињег воска, јер је пчела симбол вредноће и чистоте. Светлост из кандила долази од уља, а некад је то било искључиво маслиново уље, јер је симбол мира. Испијање чаше самртне - обичај да се испије чашица ракије за покој душе умрлога. Овај обичај је хришћанством прилагођено приношења крвне жртве којом се милостиви бог или богови да покојнику омогуће благонаклоност, миран живот после смрти, односно смирен починак од овоземаљског живота.
46
Зли духови Ала - митско биће јужнословенске традиције настало под утицајем Турске и Грчке. Представља женског демона непогоде који доноси град и снажне олује, које чупају дрвеће и уништавају усеве. Митолошки непријатељ му је змај који се против ње бори, али ју је могао отерати и ветровњак, здухаћ и змајовити човек. Веома је јака, па се зато каже јак као ала. Може да залуди човека и за таквог се каже да је алосан. Или је невидљива, или има коњску главу и тело змије. Сматра се да има велика уста и у руци кашику којом се једе, па се зато каже кад је неко прождрљив да је алав као ала. Чума - митско биће које је доносило кугу, у Србији скоро заборављено. Замишљана је као старица или млада жена у белом са забрађеним лицем. Има дугу, обично чупаву косу коју стално чешља и стално се умива. Веровало се да заобилази уредне домове. Са собом носи посуду са стрелицама и књигу у којој пише кога теба да умори, Кад кога погоди стрелицом, тај се разболи и умре. Не треба јој се одазивати, а умилостиви се купком, која се за њу припрема као дар. Кад јој се украде посуда са стрелицама губи моћ. Такође се веровало да је невидљива и неуништива. Могао је да је види суботњак, човек рођен у суботу, за кога се верује да има натприродне моћи и види демоне. Од чуме се могло заштитити провлачењем кроз чумину кошуљу, које опреду девет нагих баба према ватри свећа, тајно.
47
Вукодлак - човек који после смрти устаје из гроба, сише крв људима и чини друга недела. У народним веровањима изједначен са вампиром.
48
Литература: 1. Вуковић, Т. М. (1972). Народни обичаји, веровања и пословице код Срба. Београд: Просвета 2. Гортан - Премк, Д. (1997). Полисемија и организација лексичког система у српском језику. Београд: Институт за српски језик САНУ, Библиотека јужнословенског филолога, књ. 14 3. Група аутора (1967). Речник српскохрватскога књижевног језика. Нови Сад: Матица српска, Загреб: Матица хрватска 4. Група аутора (1967-1976). Речник српско-хрватског књижевног језика. Нови Сад: Матица српска 5. Драгићевић, Р. (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства 6. Зечевић, С. (2007). Српска етномитологија. Београд: Службени гласник 7. Златковић, Б. (2007). Први српски устанак у говору и у твору, Анегдоте и сродне приповедне врсте усмене књижевности о Првом српском устанку. Београд: Институт за књижевност и уметност, Аранђеловац: Фонд „Први српски устанак“ 8. Ивић П., Грицкат И. (2003). Етимолошки речник српског језика. Београд: Институт за српски језик САНУ 9. Мајетић, С. (2009). Лексикологија и лексикографија. Филологија, бр. 53, Загреб 10. Оташевић, Ђ. (2009). Речник турцизама. Београд: Алма 11. Ћирковић, Ц. С. (2006). Речник архаизама. Београд: Народна књига – Алфа 12. Ћосић, П. и сар. (2007). Речник синонима српског језика. Београд: Корнет
49
Издавач Даниела Берић Дамњановић Жељка Бојић
Лектура и коректура Катарина Цвејић
Насловна страна Штампарија „Нова“
Техничка припрема и штампа Штампарија „Нова“
Тираж 500 примерака
50
51
52