Златко Цветковић НЕПОТРЕПШТИНЕ — Реконтекстуализација у уметности текстила Докторски уметнички пројекат
Zlatko Cvetković THE UNNECESSARIES — A Recontextualization in the Art of Textiles Doctoral Art Project
15. јун — 3. јул 2021 Музеј примењене уметности, Галерија »Анастас Јовановић« June 15 — july 3, 2021 Museum of Applied Art, Gallery »Anastas Jovanović«
Докторски уметнички пројекат »Непотрепштине — Реконтекстуализација у уметности текстила« бави се темом сећања кроз промишљање и интерпре тацију односа људи и предмета, емоционалних веза биће-предмет и кон струкције новог наратива. Монтажом и фрагментацијом различитих артефаката и текстилних материјала преиспитује се њихова улога у индивидуалном сећању и обликовању у ново колективно памћење. Предмет овог уметничког пројекта је субјективна модификација препознатљи вих друштвених кодова и симбола у унутрашњем сећању појединца. На то ме се темељи истраживање различитих друштвених феномена поп, масовне и потрошачке културе и њихова иконолошка функција у грађењу идентитета. Несвесно, делимично уобличено породично, друштвено и лично одређење прошлости, измештено у амбијент галеријског простора, указује на потенцијал уметничког чина транспозицијом реалних предмета у имагинарни провизоријум споменара. У овом уметничком пројекту, на релацији колектив-унутрашње биће, конструише се и учвршћује »ново« памћење. Гради се на потреби поседовања, колектовања предмета и производњи личне историје сећања — успомене. Преиспитује се њихова улога у сећању и производњи емоција, сентименталност и стереотипи као изражајни вид повезаности личности и предмета. Остајући у фокусу и интерпретацији сопственог доживљаја у раду се, ипак, очитава колективитет преживљеног, друштвена позадина и симболичко преобликовање меморије. Бирајући ново значење гради измењену поставку сећања, случајни елементи склапају се у нови наратив и нову историју.
Део извештаја Kомисије за процену теме докторског уметничког пројекта [новембар 2019] [3]
The doctoral art project »The Unnecessaries — A Recontextualization in the Art of Textiles« features the subject of memory tackled through reflection and inter pretation of the relations between people and objects, of the emotional relations between being and object, and through the construction of some new narrative. Using the montage and the fragmentation of various artefacts and textiles their role in individual, personal, memory is being recast, as well as their shaping into the new collective memory. The subject of this art project is a subjective modification of the recognizable social codes and symbols existing in the inherent memory of an individual. This is the foundation of the exploration of various social phenomena of the pop, mass and consumer culture, and their iconological function in the creation of an identity. The unconscious, partially modeled family, social and personal definition of the past, re located in the ambience of the gallery space, points to the potential of an artistic act of the transposition of real objects into an imaginary provisorium of a memory book. In this art project, in the establishment of the relation between the collective and the inner being, a »new« memory is being constructed and affixed. It is built on the need to possess, to collect, objects and to produce a personal history of remember ing — the memory. Their role in remembering and in the production of emotions, of sentimentality and of stereotypes, is reconsidered here, as an expression of the connectedness of personalities and objects. Although, the artist remains in the fo cus and in the interpretation of personal experience in this work, the work reflects the collectivity of the lived through. Taking on a new meaning, it builds a changed scheme of memory, the random elements fit into a new narrative and a new history.
An excerpt of The Report of The Committee for the evaluation of the topic of the doctoral art project. [November 2019] [4]
Докторски уметнички пројекат Златка Цветковића специфично је усмерен на историјске, уметничке, теоријске, социолошке, психолошке аспекте личног односа према различитим предметима у времену. Иницијације просторних инсталација које укључују његове непотрепштине, сежу до времена детињства, одрастања, и свих оних ситуација социјализације, стања анксиозности у односу на ствари, стварчице, фетише, али и на друге субјекте у датом окружењу, који су могли имати подударне тежње и потребе као и он, у одређеном тренутку. Из трезора меморије, из давно затворених шкриња, аутор извлачи предмете које из некадашњег статуса преводи у поље и простор уметности. То чини, радећи, заправо, са њиховом материјалном и значењском, духовном преми сом, оном њиховом суштином коју су стекли у свом »минулом раду« тј. животу. Идентитет тих ствари понекад остаје, чини се, непромењен, јер буде боје, мирисе, укусе, фасцинације из детињства. С друге стране, покрећу носталгично осећање, на атрибутској су клацкалици од важног до ефемерног и указују на промене спецификума илузија током времена. Предмети су жива твар за Цветковића, а ту њихову виталност он потцртава уметничким поступцима, познатим у модернистичким и постмодернистичким периодима: апропријацијом, деконтекстуализацијом и реконтекстуализацијом. Поред тога, посеже за мултипликацијом и радикалном променом формата [димензија предмета], увећањем. Транспозицијом метода рада, индустријски предмет води ка експонату, дигиталном штампом, а потом и ручним радом, истичући њихову коресподентност. Концептом рамљења, диференцира узорке, прилагођавајући их зидној поставци. Рециклажа значаја, намене, материјалне и нематеријалне вредности, у времену акумулираних ready-made предмета, те рециклажа и реконтекстуализација и сопствених ауторских радова или њихових делова, подразумева прераду смисла, емоција. Тако, »заробљени доживљај« добија нови обликовни вид и могућност даљег симболичког процесуирања и редефиниције. [5]
Коначно, естетска контекстуализација неминовно је у вези и са етичким пре мисама, што Цветковић потенцира у својим радовима. Пре свега, вођен је респектом према ручном раду и старини, као и онима који су утрошили много рада, времена, емоција и креативности, правећи занатске предмете. С друге стране, предмети серијске производње такође могу да буду сировина за рад, али и мотив жеље ужитка, опсесије… Осврт на статус предмета који, стицајем околности, промене власника, говори о семантичкој слојевитости предузетог уметничког пројекта. Транспозиција малог предмета графичке израде [маркица] у грандиозни изве зени рад са истим мотивом, у који су уткани лични дечји став и колекционарска страст, али и много тога што ће током времена одредити породични контекст, имплицира пређашњи однос према стварима као роби и садашњи, измењен однос према артефакту. У сваком случају, значај великих и малих предмета зависи само од субјекта, у датом тренутку, одувек, па тако и данас, у времену конзумеризма и доминанте идеологије неолибералног капитализма.
Љубица Јелисавац Катић
[6]
The doctoral art project of Zlatko Cvetković is specifically directed toward historic, artistic, theoretical, sociological, and psychological aspects of personal relation to various objects, which exists over time. The starting points of the space installa tions, which include his unnecessaries, go back to the childhood, to the process of growing up, and to all the situations of socialization, to the state of anxiousness in relation to things, trifles, fetishes, but also to other individuals in certain ambienc es, whose aspirations and needs in certain moments could coincide with his own. From the memory treasure box, from the long closed chests, the author draws objects that he transfers from their former statuses into the art space. In fact, he does it by working with their material and connotational, spiritual premises, with their very es sences, which they acquired during their »past work«, that is, lives. It seems that the identity of those objects sometimes remains unchanged, because they arouse colors, smells, tastes, childhood fascinations. On the other hand, they trigger the feeling of nostalgia that rests on the attributive teeterboard, moving from the important to the ephemeral, and pointing to the changes in the specifica of the illusions over time. The objects are the live matter for Cvetković, and he underlines their vitality with his artistic procedures known from the modernist and the postmodernist periods: the appropriation, the decontextualization, and the reconstruction. Besides, he reaches for the multiplication and for the radical changes of formats [the dimensions of ob jects], for enlargement. With the transposition of the working procedures an indus trial object leads to an exhibit, through digital print, and then through handwork, as well, accentuating their mutual correspondences. With the concept of framing, he differentiates the samples, adjusting them to the wall installation. The recycling of the importance, of the purpose, of the material and of the immaterial values, in the time of accumulated readymade objects, as well as the recycling and recontextualization of his own works or of their segments, entails the adaptation of meaning and emotions. Thus, an »arrested experience« gains a newly formulated aspect and the potential for the further symbolic processing and redefinition. [7]
Finally, the aesthetic contextualization is inevitably connected to ethical premises, too, that Cvetković emphasizes in his works. Above all, he has been driven by the respect for the handwork and the antiquities, as much as for those who spent a lot of effort, time, emotions, and creativity, in making of the artisanal objects. On the other hand, the objects of the serial production can also represent the working material, as well as the motifs of the wish to enjoy, of an obsession… and the retrospection of the status of an object that, in the concatenation of circumstances, or in the changes in ownership, speaks of the semantic stratification of an undertaken art project. The transposition of a small object of graphic work [a stamp] into a grandiose em broidered work with the same motif, into which are woven the personal childlike attitude and the collector’s passion, but also much of what will, over time, define the family context, implies the former relation to objects as merchandise and the contemporary, changed, relation to them as artifacts. In any case, the importance of the grand and the small objects has always depended only on the subject, in any given moment, as much as today, in the time of consumerism and the dominant ideology of the neoliberal capitalism.
Ljubica Jelisavac Katić
[8]
КАТАЛОГ CATALOGUE
ЗАРОБЉЕНИ ДОЖИВЉАЈ просторна целина из два сегмента Пре тринаест година сам угледао торбицу. Била је на земљи, међу гомилом других ствари. Издвајала се белином и занимљивим везом допуњеног пер лицама. Помислио сам да се ради о ручном раду и старини. У тренутку док сам посезао за њом, продавац је отворио кутију у којој се назирала хрпа истих торби. Држећи је у руци, суочен са призором, схватио сам да су питању индустријски производи, новијег датума. Први утисак, вештина трговца и добра цена су учи ниле своје. Купио сам их све, вођен нејасном мишљу да ћу их користити за неки од будућих радова. Годинама сам кутију, у којој су смештене, премештао из оставе у подрум и назад. Једном сам, свих двадесет пет торбица, употребио за поставку под називом »Где је нестао ручни рад«. Након тога су враћене у кутију, којој сам стално тражио место. Прилика која се не пропушта се претворила у нешто што ми представља проблем. На крају ове снажне импресије развијам у просторну инсталацију »Заробљени доживљај«. Добар пазар 24 индустријски произведене торбе у раму Редимејд 24 сегмента 43×43×6 cm 2021
Торба сећања Сирови кепер, конац, шпер, сатенска трака Вез, шивење 170×140×60 cm 2021
AN ARRESTED EXPERIENCE space installation in two segments Thirteen years ago, I saw a small purse. It lied on the ground, among a pile of other objects. It stood out with its whiteness and with its interesting embroidery com plemented with beads. I thought that is was a handwork and an antiquity. At the moment I reached for it, the vendor opened a box form which emerged a hoard of the same purses. Holding it in my hand, front onto the sight, I realized that these were industrial products, of later date. The first impression, the skillfulness of the vendor, and the good price did it. I bought them all, led by vague thought that I shall use them for a future work. I kept moving the box, in which they were stored, from pantry to cellar, and back, for years. Once I used, all twenty-five of them, for the exhibition titled »Where Did the Handwork Go«. After it, they were put back into the box, constantly looking for a suitable place for it. A chance that should not have been missed turned into a problem. At the end of this strong impression, I am unwrapping the space installa tion »An Arrested Experience«. Good Deal 24 industrially produced framed purses Readymade 24 segments 43×43×6 cm 2021
[10]
The Memory Bag Raw twill, thread, block-board, satin ribbon Embroidery, sewing 170×140×60 cm 2021
Добар пазар, детаљ
Торба сећања, детаљ
Good Deal, detail
The Memory Bag, detail
[11]
ВРЕДНИЈА ОД ПОНИКЕ — ВЕЋА ОД ПОНИКЕ просторна целина из два сегмента У четвртом разреду сам за одличан успех добио бицикл, понику. Будући да сам је »поштено зарадио« није ми било свеједно што је морам »делити« са братом. Да ствар буде гора, у исто време се »тај мали напасник« некако докопао поштанске марке са Кубе, која је недостајала у мојој малој филателистичкој колекцији. Братски ривалитет и дечије надмудривањe довели су до тога да трампим свој нови бицикл за маркицу. Понику смо свакако морали да делимо, а маркица је напокон била моја. Порив за поседовањем и тежња за употпуњавањем колекције је генератор ове »нереалне« трансакције из перспективе одраслог човека. У протеклих четрдесет година маркица је склопом породичних догађаја све више добијала на значају. Вреднија од понике Поштанска марка Републике Кубе из 1978. Редимејд 4,5×3,3 cm 2021
Већа од понике Реплика поштанске марка у форми подлоге за вез Панама, конац Дигитална штампа, вез 170×130 cm 2021 Рад реализовали Марија Трифуновић и аутор
MORE VALUABLE THAN PONY — LARGER THAN PONY space installation in two segments For the excellent score in the fourth grade I won a bicycle, a Pony. Since I »earned it honestly« I did mind »sharing« it with my brother. To make things worse, at the same time »that little rascal« somehow got hold of a postal stamp from Cuba, which was missing from my small philatelist collection. The brotherly rivalry and the childlike circumventions lead me to change my new bicycle for the stamp. We certainly had to share the Pony, but eventually the stamp became mine. The instinct to possess and the tendency to enhance the collection are the generator of this »unreal« transaction from the perspective of a grown man. During the last forty years, the stamp has grown in importance, due to the intricacies of the family matters. More Valuable than Pony Postal stamp of The Republic of Cuba from 1978 Readymade 4,5×3,3 cm 2021
[12]
Larger than Pony A replica of the postal stamp in the form of the embroidery pad Panama, thread Digital print, embroidery 170×130 cm 2021 The work was realized by Marija Trifunović and the author
Вреднија од понике
More Valuable than Pony
The Memory Bag Већа од понике, детаљ
Larger than Pony, detail
[13]
УКУСИ ИЗ КУХИЊЕ СТРИНА РАНКЕ Стрина Ранка је долазила, сваког лета, у Врњачку Бању. Једног дана, пре четр десетак година донела је тањир пун мирисних колача. Од тада је тањир остао код нас. Свакодневно смо га користили и био је један од омиљених плитких тањира. Као »распар«, често смо га износили из куће и увек је враћан у наш дом. Данас је тешко реконструисати зашто га нисмо вратили стрина Ранки. Коначно, не губивши идентитет све време, увек је био и остао стрина Ранкин тањир. Поставком рада провоцирам моралне дилеме везане за овај специфичан начин посвајања туђег објекта. Укуси из кухиње стрина Ранке Порцeлански тањир произвођача Colditz [Made in DDR, 68], ручно рађени папир, конац, прехрамбени производи, ароме и боје. Редимејд, пресовање, дигитална штампа, колаж, вез 12 елемената пречника 23 cm 2021
THE TASTEST OF AUNT RANKA’S KITCHEN Aunt Ranka used to come to Vrnjačka Banja each Summer. One day, some fourty years ago, she brought a plate full of pleasant smelling cookies. From then on, the plate she brought them on stayed with us. We used it every day, and it was one of the favourite serving plates. We often brought it out, as a »mismatch«, and it would always come back to us. It is hard to reconstruct, today, why we never gave it back to aunt Ranka. Finally, it has always been aunt Ranka’s plate, never losing its identity. By exhibiting this work I provoke the moral dilemmas of this specific kind of appro priation of somebody else’s object. The Tastes of Aunt Ranka’s Kitchen Porcelain plate made by Colditz [Made in DDR, 68], handmade paper, thread, foodstuffs, aromas and colors Readymade, pressure, digital print, collage, embroidery 12 elements 23 cm in diameter 2021
[14]
Укуси из кухиње стрина Ранке, детаљ
The Tastes of Aunt Ranka’s Kitchen, detail
[15]
ЕНГЛЕСКА ЈЕ БИЛА БЛИЖА Као успомену на своја путовања чувам и различите карте за превоз. Пре више од једне деценије сам видео Лондон и Брајтон. Међу својим путним картама, са тог пута, пронашао сам и пет карти за метро које су већ почеле да бледе. Са живим сећањима на утрошено време, док размишљам како немам карте из метроа у Београду, трансформишем их у рад на текстилу поступком дигиталне штампе и ручног веза. Енглеска је била ближа Памук, конац, карте за лондонски метро [2009 и 2010] Дигитална штампа, вез, асамблаж 100×70 cm 2021
ENGLAND USED TO BE CLOSER As mementos of my travels, I also keep various transportation tickets. More than a decade ago, I went to London and Brighton. Among my travel tickets, from that particular trip, I also found five metro passes that already started to fade away. With live memories of the time spent, while I am thinking about how I do not have any Belgrade metro passes, I am transforming them into a textile work through the digital print and the handwork embroidery. England Used to Be Closer Cotton, thread, London metro passes [2009 and 2010] Digital print, embroidery, assemblage 100×70 cm 2021
[16]
Енглеска је била ближа, детаљ
England Used to Be Closer, detail
[17]
РАСПРШЕНИ СНОВИ [ОБЛАК ИЛУЗИЈА] Бела, класична, јорганска навлака са отвором у облику ромба је део породичног наслеђа. Није у употреби скоро две деценије. За протекла пола века постала је »неми сведок« многих животних ситуација, како оних лепих тако и оних ружних. Моја најранија сећања на безбрижно детињство је тренутак када ме родитељ ушушка пред спавање. Испод топлог и тешког јоргана се најбоље машта и сања. Како време пролази уобразиље се топе и нестају, попут смотуљка шећерне вуне. Временом постају распршени снови. Распршени снови [Облак илузија] Јорганска навлака 176×116 cm [~1970] синтетичка испуна [кофлин], најлон за пецање Инсталација Димензије целине променљиве 2021
SCATTERED DREAMS [A CLOUD OF ILLUSIONS] White, classic, duvet cover with the rhomboid opening, is a part of the family heritage. It has not been used almost for two decades. Over the last half of a century it became the »silent witness« of many life situations, the nice ones as well as of the ugly. My earliest memory of the blithe childhood is the moment in which my parent tucks me in before sleep. Under the warm and heavy duvet one imagines and dreams best. As the time goes by, the fancies melt down and disappear like cotton candy spuns. In time, they become scattered dreams. Scattered Dreams [A Cloud of Illusions] Duvet cover 176×116 cm [~1970], synthetic filling [wadding], fishing nylon Installation Dimensions of the whole work are changeable 2021
[18]
Распршени снови [Облак илузија], детаљ
Scattered Dreams [A Cloud of Illusions] detail
[19]
БИОГРАФИЈА ЗЛАТКО ЦВЕТКОВИЋ [Врњачка Бања, 1971] дипломирао је на Универзитету уметности у Београду, Факултету примењених уметности, Одсек дизајн текстила [1996]. На истом Факултету магистрирао је 2001. године, област Таписерија, менторка мр Јадранка Симоновић, редовни професор. Од 1997. године запослен на Факултету примењених уметности, Одсек текстил, сада је у звању ванредног професора, ужа уметничка област Текстил. Члан је уметничке групе ЛУМ [Лаваторијум уметничких мисли] [1996—1998], удружења Пункт за уметнички експеримент [1999—2001], European Textile Network [2007—2015], као и УЛУПУДС-а [од 1997. године]. Остварио је 11 самосталних и преко 110 колективних изложби у земљи и ино странству: Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Северна Македонија, Италија, Литванија, Летонија, Словачка, Чешка, Мађарска, Пољска, Украјина, Сједињене Америчке Државе. Његови радови се налазе у колекцијама Музеја примењене уметности у Бео граду, Музеја декоративних уметности и дизајна у Риги [Летонија], Централног музеја текстила у Лођу [Пољска], Културног центра у Горњем Милановцу, Ате љеа 61 — установе за израду таписерије, Петроварадин и Завичајног музеја »За мак културе«, Врњачка Бања. Добитник је већег броја награда и признања, издвајају се: Награда »Marianne Kor Award for Distinguished International Entry« — 23rd Fiberart International, Питсбург, САД, 2019; Прва награда »Померање граница 4«, Београд 2018; Прва награда »ТИСО 2017« Београд 2017; Награда за савремену таписерију V Тријенала таписерије, Нови Сад, 2014; Откупна награда Музеја примењене уметности у Београду, 45. Мајска изложба, 2013; Прва награда »ТИСО 2013« Београд, 2013; Велика награда XX Бијенала таписерије, Београд, 2012; Награда за савремену таписерију IV Тријенала таписерије, Нови Сад, 2010; Плакета УЛУПУДС-а 42. Мајска изложба, Београд, 2010; Откупна награда Музеја примењене уметности, 36. Мајска изложба, Београд, 2004 и друге. [20]
Речник непотрепштина
[21]
BIOGRAPHY ZLATKO CVETKOVIĆ [Vrnjačka Banja, 1971] graduated from the University of Arts in Belgrade, Faculty of Applied Arts, Department for Textile Design [1996]. Graduated with master’s degree from the same Faculty in 2001, in Tapestry, with mentor MA Jadranka Simonović, Full Professor. From 1997, works at Faculty of Applied Arts, Department for Textile, currently As sociate Professor of Textile. He is a member of the art group LUM [The Lavatorium of the Artistic Thoughts] [1996—1998], of the association Punkt za umetnički eksperiment [Punct For the Artistic Experiment] [1999—2001], European Textile Network [2007—2015], as well as ULUPUDS [from 1997]. Zlatko Cvetković held 11 solo and participated in over 110 collective exhibitions in the country and abroad: Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Montenegro, North ern Macedonia, Italy, Lithuania, Latvia, Slovakia, Czech Republic, Hungary, Poland, Ukraine, The United States. His works are featured in the collections of Museum of Applied Art in Belgrade, Museum of Decorative Arts and Design in Riga [Latvia], Central Museum of Textiles, Lodz [Poland], Cultural Centre in Gornji Milanovac, Atelier 61 — Institution for mak ing tapestries, Petrovaradin, and Zavičajni muzej »Zamak kulture«, Vrnjačka Banja. He is a laureate of numerous prizes and awards, among which: »Marianne Kor Award for Distinguished International Entry« — 23rd Fiberart International, Pitts burgh, USA, 2019; First Prize »Moving Borders 4«, Belgrade 2018; First Prize »TISO 2017«, Belgrade 2017; Award for the contemporary tapestry of the V Triennial of Tapestry, Novi Sad, 2014; Purchase prize of Museum of Applied Art in Belgrade, 45th May Exhibition, 2013; First Prize »TISO 2013«, Belgrade, 2013; Grand Prix of XX Biennial of Tapestry, Belgrade, 2012; Award for the contemporary tapestry of IV Triennial of Tapestry, Novi Sad, 2010; Plaque of ULUPUDS, 42nd May Exhibition, Belgrade, 2010; Purchase prize of Museum of Applied Art, 36th May Exhibition, Belgrade 2004. [22]
Dictionary of The Unnecessaries
[23]
Музеј примењене уметности, Галерија »Анастас Јовановић« Каталог изложбе Златка Цветковића Непотрепштине — Реконтекстуализација у уметности текстила Докторски уметнички пројекат Менторка др Оливера Нинчић, редовни професор 15. јун — 3.јул 2021 Универзитет уметности у Београду Факултет примењених уметности у Београду Докторске академске студије Студијски програм Примењена уметност и дизајн Издавач Цветковић Златко Аутор текста Љубица Јелисавац Катић Превод Ангелина Милосављевић Графичко обликовање Мирјана Живковић Фотографија Златко Цветковић, Леонора Векић Сарадници на поставци Леонора Векић, Маја Гецић, Немања Митровић Односи с јавношћу Милица Цукић Техничка поставка Мирослав Миленковић Штампа Агенција Формат, Београд Тираж 240 Организацију изложбе омогућио Музеј примењене уметности Пријатељи изложбе Ангелина Милосављевић, Мирјана Живковић, Љубица Јелисавац Катић, Никола Марковић и Трикотажа Ивковић д.о.о. www.ivko.com Museum of Applied Art, Gallery »Anastas Jovanović« Catalogue of the exhibition of Zlatko Cvetković The Unnecessaries — A Recontextualization in the Art of Textiles Doctoral Art Project Мentor Olivera Ninčić Ph.D., Full Professor June 15 — july 3, 2021 University of Arts in Belgrade Faculty of Applied Arts in Belgrade Doctoral studies Study program Applied Art and Design Publisher Cvetković Zlatko Author of the Essay Ljubica Jelisavac Katić Translation Angelina Milosavljević Graphic Design Mirjana Živković Photography Zlatko Cvetković, Leonora Vekić Exhibition Assistants Leonora Vekić, Maja Gecić, Nemanja Mitrović Public Relations Milica Cukić Technical Installation of the Exhibition Miroslav Milenković Print Agencija Format, Belgrade Circulation 240 The organization of the exhibition was supported by Museum of Applied Art Friends of the Exhibition Angelina Milosavljević, Mirjana Živković, Ljubica Jelisavac Katić, Nikola Marković and Knitwear Ivković www.ivko.com CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN 978-86-903362-0-3 COBISS.SR-ID 40026889