Zlatko Pangarić ZNAKOVI I STILSKE FIGURE by Zlatko Pangaric

Zlatko Pangarić ZNAKOVI I STILSKE FIGURE

Zlatko Pangarić

ZNAKOVI I STILSKE FIGURE1

Prva glava „Znak“, pod naslovom „Znakovi i stilske figure“, objavljena je prvi put u „Knjiţevnenovine“, 15. jun – 15. avgust, 2003., str. 16.

PREDGOVOR Dr Miloš Kovačević, redovni profesor za Savremeni srpski jezik, Opštu lingvistiku i Stilistiku Knjiga Zlatka Pangarića ZNAKOVI I STILSKE FIGURE strukturisana je u pet poglavlja, prije kojih dolazi Uvod. Ta poglavlja su: 1. Znak, 2. Matematiĉka razrada znaka i primer iz fonetike, 3. Znaĉenje i govor, ili model govorne produkcije, 4. Struktura lingvistiĉkog znaka i 5. Morfološka i sintaksiĉka jednaĉina. U Uvodu će autor obrazloţiti tezu da je neophodno „da se pitanja koja proizlaze iz jednog temeljnog sagledavanja jezika (i poznavanja jezika) poveţu sa bilo kojom ĉinjenicom tzv. objektivnog znanja, nauĉnog znanja, zakona prirode“. Zbog toga Zlatko Pangarić, smatrajući da logiĉko mišljenje povezuje sve nauke, najpre i „predstavlja“ tri zakona logiĉkog istinitog mišljenja: 1) zakon identiteta, 2) zakon razliĉitosti, i 3) zakon specifikacije, ukazujući na njihovu delotvornost i kriterijalnost u razliĉitim naukama (logici, matematici, nauci o prirodi i nauci o ĉoveku) i zakljuĉujući da je jezik „svojevrsni meta-stupanj ljudskog znanja ili znanja uopšte“. Tako izdvojene kriterijume logiĉkog mišljenja Zlatko Pangarić u daljim poglavljima primenjuje i razraĊuje na neka od opštih i specifiĉnih pitanja jezika. Najpre, u prvom poglavlju, na strukturu znaka, razrešavajući je i objašnjavajući kao ureĊeni par, koji se otelovljuje kao veza oznake i oznaĉenog. Suštinu „ureĊenosti znaka“ Zlatko Pangarić pokazuje kroz analizu homonimiĉkih i sinonimiĉkih znakova, što i jeste prelaz sa ĉisto lingvistiĉkog na stilistiĉki plan, tj. prelaz sa komunikativnih znakova na stilske figure kao specifiĉne poetske znakove. U drugom poglavlju knjige pomoću matematiĉkog modela „produkta skupova i funkcije od dve varijable“ autor ţeli pokazati mogućnost formalizacije strukture jeziĉkog znaka, pri ĉemu analizom prevodi „primitivni pojam „skup reĉi„ u tehniĉki pojam „skup ureĊenih parova„ “. U trećem poglavlju prikazuje se model govorne produkcije rasvetljavanjem naĉina proizvodnje zvukova, koji se kod ĉoveka ostvaruju kao glasovi. U ĉetvrtom se poglavlju model proizvodnje glasova proširuje i primenjuje na analizu reĉi kao lingvistiĉkog znaka, dok u poslednjem poglavlju svoju analizu znaka Zlatko Pangarić potpuno formalizuje dajući je u vidu dve jednaĉine: u vidu morfološke i u vidu sintaksiĉke jednaĉine. Teorija znaka u njegovoj komunikativnoj i/ili poetskoj funkciji tako je potpuno saobraţena formalizovanoj logiĉkoj ili matematiĉkoj teoriji ureĊenih skupova.

I upravo to i jeste najveća vrednost ove knjige, koju, i pored toga što se oslanja na vrlo štur izbor iz inaĉe vrlo bogate literature o strukturi i komunikativnoj i poetskoj funkciji znakova, treba objaviti kao uspeo pokušaj formalizacije, a time i veće egzaktnosti, teorije znakova u njihovoj komunikativnoj i poetskoj funkciji.

Beograd, 25. 09. 2003. god.

UVOD

Baveći se jezikom neprestano naviru pitanja o njegovom odnosu prema mišljenju te o njihovom odnosu prema stvarnosti. Neophodno je da se pitanja koja proizlaze iz jednog temeljnijeg sagledavanja jezika (i poznavanja jezika) poveţu sa bilo kojom ĉinjenicom tzv. objektivnog znanja, nauĉnog znanja, zakona prirode. Pitanje je postoji li uopšte predmet „jezik“? Na prelazu od Fonetike ka Fonologiji susrećemo „znaĉenje“ – i tu je najednom sve moguće, tu poĉinje istorijska i geografska dimenzija jezika. Ono što povezuje sve nauke jeste logiĉko mišljenje. Stoga sledi kratak pregled predmeta logike, matematike, nauka o prirodi i nauka o ĉoveku, u odnosu na tri zakona logiĉkog istinitog mišljenja. To je zakon identiteta, zakon razliĉitosti i zakon specifikacije (aksiom specifikacije). Samo u ogledalu tog ĉistog/izbrušenog mišljenja moţemo nazreti obrise jezika. 1) Zakon identiteta Sve stvari i pojave doţivljavamo kao jedne, relativno stabilne i prepoznatljive, celovite i jednake sebi. Sve je jedno ili iz jednih sastavljeno (Aristotel). a) logika A=A b) matematika 5=5 c) nauke o prirodi e- = ekg = kg d) nauke o ĉoveku ĉovek = ĉovek društvo = društvo 2) Zakon razliĉitosti Pored identiteta ili „celosnog aspekta“ svih predmeta i pojava znamo i za njihovu specifiĉnu razliku; npr. za razliku dva ĉoveka ili dve olovke. Npr. ĉak i za psa nisu sve maĉke jednake jer razlikuje domaću od ostalih maĉaka, itd. a) logika 7

A  ne-A b) matematika 53 AB c) nauke o prirodi NS d) nauke o ĉoveku Janko  Marko kapitalizam  socijalizam 3) Zakon specifikacije U zakonu, ili aksiomu, specifikacije nastoji se da sadrţaj ili znaĉenje nejednakosti bude izraţeno/specifikovano, ali tako da identitet i razlika budu saĉuvani. Dakle, ne kaţe se samo da su Marko i Janko razliĉiti nego se traţi njihova razlika kao svojstvo. a) logika A \ ne-A (A je A ili ne-A, treće je iskljuĉeno) polivalentne logike (moguće, verovatno) b) matematika A = { x  U: P(x) } ; A  U (Ako je x element skupa U i ako ima svojstvo P tada se obrazuje poskup A ĉiji su elementi svi elementi iz skupa U sa svojstvom P .) c) nauke o prirodi W=J/s d) nauke o ĉoveku otac vraĉ liberalni kapitalizam Prvi zakon (1) govori o izgraĊenosti „predmeta“ spomenutih nauka, govori o dovoljno dobrim „jedinicama“ za nauku. U logici: iskazi, sudovi, zakljuĉci. U matematici: skupovi, brojevi, funkcije. U fizici: atomi, molekuli, naponi, kapaciteti. U sociologiji: društvo, drţava, nacija, graĊanin. Drugi zakon (2) jeste nastavak rada na „predmetu“: poskup, razliĉite epohe, razliĉita društva, razliĉiti pravni sistemi. Konaĉno, treći zakon (3) predstavlja dalju razradu „razlika“ sve do suprotnosti i protivreĉnosti. Time mišljenje dospeva do svojih „granica“ (paradoks). U prirodi, u stvarnosti, nema protivreĉnosti. Stvarnost je uvek „stvarna“, ne moţe da „dubi na glavi“ (da se posluţimo nekada ĉuvenom Marks-Hegelovom figurom). 8

I PoreĊenjem ovih oblasti znanja moguće je postaviti jednu meta-relaciju identiteta – i to daje prvi meta-stupanj znanja: stupanj Znaka. „A stoji na razne naĉine umesto B“, i to vaţi za znakove, signale, indicije, za reĉi i reĉenice. II Drugi meta-stupanj jeste sinteza „razlika“ navedenih iskaza. Smisao takve nejednakosti izraţava teorija znakova svojim pojmom Sinonima. Sinonimnost nije trivijalna, nije samo sluĉajnost. Razliĉita znanja o istom predmetu = znanja iz matematike tiĉu se i fizike i hemije, a svo to znanje tiĉe se recimo i biologije i medicine, a u jednoj bolnici, relevantna su i znanja iz psihologije i etike. III Paradigma trećeg meta-stupnja jeste sintagma i reĉenica. Kada kaţemo da je 5  3 i Marko  Janko tada u sledećem „nivou“ znanja sa prostog razlikovanja, gde i nije potreban jezik, treba preći na kombinatoriku i specifikaciju. Moţemo spojiti te dve nesamerljive stvari (ljude i brojeve), moţemo reći: „Dva Janka“, ili „Dva Marka protiv tri Janka“, itd. Konaĉno, dolazimo do ocene da je jezik svojevrsni meta-stupanj ljudskog znanja. Kada se analizira to „znanje“ zakljuĉujemo da mu jezik i nije potreban, da ga poseduje i jedan mrav savršeno jasno. To znanje verovatno prebiva delom u obliku motornih-akcionih šema, delom u obliku predstava i reprezentacija ili kao njihovo iskustvo, delom u obliku slepih, neprimetnih uticaja/ograniĉenja samih prirodnih sila. Kada biljka npr. proizvede semenku koja je opremljena „krilcem“ potpuno aerodinamiĉkog oblika, tada ona poseduje znanje, koje smo svrstali pod nazivom „fizika“, u sasvim drugaĉijem vidu nego mi ljudi. Ono što je bitno jeste da je to jedno te isto znanje jer omogućava istu praksu i daje iste rezultate. Iz svega reĉenog proizlazi zašto naš jezik moţe da se organizuje oko zakona logike („Univerzalna gramatika”), moţe sasvim precizno da izraţava znanje, ali isto tako i nelogiĉnosti, fantazije. Kao jedna meta-forma ili meta-stupanj ljudskog znanja on je slobodan od sadrţaja, tj. otvoren je za sve sadrţaje. U jeziku se „znanje“ kombinuje bez bojazni da će izumreti kao jedna biljka koja bi proizvela fantastiĉno teţak polen npr., ili lišće pod zemljom.

PRVI DEO ZNAK

1) Na pitanje šta znaĉi reĉ „sto“ odmah smo spremni odgovoriti. Znamo šta se od nas traţi pa i kada nam je reĉ nepoznata2. 2) Sosir je u svom Teĉaju objasnio tu „zdruţenost“ zvuka i znaĉenja, ili „dodir dva lelujava carstva misli i zvuka“3. Pokušaćemo ovde do kraja formalizovati odnos zvuka i znaĉenja, ili oznake i oznaĉenog, obrazovaćemo dve ose/skupa: 1) skup oznaka (z)4 i 2) skup znaĉenja (i)5. 3) Kao uvod u postupak formalizacije posluţićemo se primerom iz matematike. Uzmimo skup prirodnih brojeva N. Obrazovaćemo sada Dekartov proizvod tog skupa: N  N. Dobićemo na taj naĉin novi skup ureĊenih parova. Oni su ureĊeni zato što prvi ĉlan para pripada prvom skupu, dok drugi ĉlan para pripada drugom skupu. N 2 1

(1, 2)

(2, 2)

(1, 1)

(2, 1)

1 NN

{(1, 1), (1, 2), (2, 1), (2, 2)}

Tako npr. ureĊenom paru (5, 3) pridruţujemo broj 2 u operaciji oduzimanja (5-3=2). Istom paru pridruţujemo broj 8 u operaciji sabiranja (5+3=8), itd. To je jedna strana. I druga je zanimljiva za ovo izvoĊenje. Brojeve moţemo prikazati kao razliku, zbir, proizvod, itd. druga dva broja (npr. 8= 5+2 ili 2=5-3). Prvo smo od ureĊenog para brojeva preko operacije došli do broja, a zatim smo se od broja preko operacije vratili do ureĊenog para brojeva. To je kljuĉno za analogiju sa znakovima. 4) Definisaćemo znak kao ureĊen par Dekartovog proizvoda zvukova i znaĉenja. Neka su a, b, itd., zvukovi (tj. sve ono što sluţi kao oznaka), i neka su A, B, itd., znaĉenja (tj. sve ono što je oznaĉeno zvukovima/oznakama). Obrazujemo sada dekartov proizvod ta dva skupa. Svakom elementu skupa oznaka (z) pridruţujemo svaki element skupa znaĉenja, ili ideja (i). Dobićemo na taj naĉin novi skup ureĊenih parova oblika (oznaka, oznaĉeno), ili u ovom oznaĉavanju (zvuk, ideja).

Roman Jakobson „Šest predavanja o zvuku i znaĉenju“, KZNS, Novi Sad 1986., str. 59. Ferdinand de Sosir „Opšta lingvistika“, Nolit, Beograd 1989. 4 Malo svo latinice „z“ je odabrano kao prvo slovo reĉi „zvuk“ jer su oznake u poĉetku zvukovi, tek kasnije, individualno i istorijski, nastaje pismo. 5 Nećemo, naravno, ovo shvatiti u prostornom smislu. Radi se o jednakoj privedenosti ili mogućnosti izbora i kombinovanja. Za skup znaĉenja izabrano je latiniĉno slovo „i“ kao poĉetno slovo reĉi „ideja“. Zvuk i znaĉenje poĉinju istim slovima pa ih je ovde potrebno razlikovati. 3

i B А

(а, B)

(b, B)

(а, А)

(b, А)

а zi

zi

{(a, A), (a, B), (b, A), (b, B)}

Pošto znamo da se svakoj oznaci ne moţe pridruţiti svako znaĉenje, to iz ovog skupa moramo izdvojiti ureĊene parove koji odgovaraju našem iskustvu6. Dakle, iz skupa z  i izdvojićemo njegov poskup α ĉiji će elementi biti lingvistiĉki znakovi: α  zi Kada dete od šest-sedam godina pita zašto smo loptu nazvali loptom a ne nekom drugom reĉju, tada ono upravo otvara ovaj problem kombinatorike Dekartovog proizvoda i poskup α. Definisanje znaka kao ureĊenog para, i prateći konstruktivizam koji se demonstrira u odeljku 4, kao da pretpostavlja jednu segmentaciju stvarnosti pre pojave samih znakova. MeĊutim, radi se samo o mogućnosti, o jednom virtuelnom postojanju. Vrlo lako ćemo u nastavku izlaganja npr. znaĉenje reĉi „sto“ oznaĉiti slovom „A“. Ta mogućnost nije postojala dok je nismo zaista i izveli, ali nismo uĉinili ni nemoguću operaciju – jer smo je upravo izveli. Ĉitave nizove tih mogućnosti svakodnevno realizujemo jer su mogući – jer ta mogućnost jeste sama suština znaka. Konstruktivizam koji prati te operacije nije dakle nešto što je unapred dato (strano), to samo tako izgleda zbog izvoĊenja. Samo smo jedan mogući ureĊeni par iz skupa z  i prebacili u poskup α. 4.1) Stavimo li umesto oznake „a“ reĉ „sto“ njoj će odgovarati znaĉenje odreĊenog broja. Oznaĉimo to znaĉenje sa „A“. Zbog ove paradoksalne mogućnosti da nešto što je u glavi privremeno predstavimo na papiru kao oznaku – iako to što je u glavi već ima svoju oznaku – smatramo da definicija znaka kao ureĊenog para i poskupa α Dekartovog proizvoda z  i, ima svoje opravdanje. Reĉ „sto“ jeste znak jer smo zvuku pridruţili znaĉenje ili imamo ureĊen par (sto, A), ili (sto, broj). 6

Ovo je vrlo vaţna i delikatna taĉka izlaganja. Izdvajanje ureĊenih parova u odnosu na iskustvo jeste 1) banalna operacija ako se posluţimo reĉnikom, 2) to je nedostiţna operacija ako poĊemo od jeziĉkog stvaralaštva, razvoja ili istorije jezika.

MeĊutim, reĉ „sto“ ima i znaĉenje odreĊenog predmeta u našim stanovima. Oznaĉimo to znaĉenje sa „B“. Imamo stoga i par (sto, B), ili (sto, predmet). Ovakva dva znaka zovemo homonimima. i B A

osa homonimije (sto, B) (sto, A) sto

Poskup ρ1 skupa z  i (odnosno potskupa α) obuhvata samo one ureĊene parove koji imaju jednaku oznaku a razliĉito znaĉenje. ρ1 = {(sto, A), (sto, B)} ρ1  z  i 4.2) Uvešćemo sada u razmatranje reĉ „stolovi“. Ta reĉ 1) predstavlja zvukovni pomak/razliku (sto-l-ovi) i 2) predstavlja znaĉenjski pomak. i (stolovi, B+)

B+ B

(sto, B) sto

stolovi

Ta dva pomaka/razlike ponovo su zajedno ureĊeni par (stolovi, B+), i stoga novi znak. Znaĉenjski pomak od B do B+ jeste specifiĉan. Ta dva znaĉenja nazvaćemo sinonimima. Lingvistika posle razmatranje sinonimije zakljuĉuje kako pravih sinonima zapravo nema, dok homonimiju proglašava jednom sluĉajnošću. Primer iz taĉke 4.2 je kljuĉan jer on stoji izmeĊu dva ekstrema, ili dve ĉisto teorijske situacije. Kao što je besmisleno razliĉita znaĉenja oznaĉavati istim oznakama, tako je besmisleno i ista znaĉenja oznaĉavati razliĉitim oznakama. Svaki je znak određen ili doslovno napravljen zvukom i značenjem drugih znakova. Tek definisanjem celog problema u kome su homonimi i sinonimi krajnje (ekstremne) mogućnosti, moguće je definisati pozitivno ĉitavu „skalu“ meĊusobnih odnosa oznaka i znaĉenja, tj. definisati pojam lingvistiĉkog znaka.

Zbog svega reĉenog tvrdimo da u primeru znaĉenja reĉi „sto“, „stolovi“, „predmet“, itd., nije došlo do pomeranja na osi znaĉenja (i), ili da je taj pomak specifiĉan. Inaĉe, govori se o leksiĉkoj paradigmi, semantiĉkom polju7 i sl. „Prave sinonime“, kao i lingvistika, nećemo naći (samo stari i novi termin ili dve reĉi iz razliĉitih jezika). U izloţenoj koncepciji znaka sinonimnost jeste teorijski ideal, tj. ima svoje odreĊeno mesto i opravdanje. i (sto, B) osa sinonimije

B, B+

(stolovi, B+) sto

stolovi

Da rezimiramo: u sluĉaju sinonima ponovo se radi o potskupu skupa ureĊenih parova z  i (odnosno potskupa α). Sinonimne potskupove oznaĉićemo sa ρ2. ρ2 = {(sto, A), (broj, A+), (a, A)} ρ2‟ = {(sto, B), (predmet, B+), (a, B)} ρ2, ρ2‟  z  i Prikaţimo sada strukturu lingvistiĉkog znaka:

ρ1 B, B+ А, А+

(а, B)

ρ‟ (b, B+) 2

(а, А)

(b, А+)

zi

ρ2

Vidi knjigu Miloša Kovaĉevića „Uzroĉno semantiĉko polje“, Svetlost, Sarajevo 1988.

4.3) Imamo dve ukrštene mogućnosti svakog lingvistiĉkog znaka. Homonimija: isti zvuk a razliĉita znaĉenja. Sinonimija: razliĉiti zvuk a ista znaĉenja. To je princip i treba to shvatiti kao dve ukrštene mogućnosti svakog lingvistiĉkog znaka. Svaki znak je odreĊen, ili napravljen, zvukom i znaĉenjem drugih znakova. Mi smo, dakle, ovde Sosirov stari nalaz samo do kraja formalizovali8. 5) Ove dve ukrštene mogućnosti lingvistiĉkog znaka moramo sada dovesti u vezu sa ukrštenim mogućnostima/osama kojima se jezik realizuje u govornoj praksi kao sintagma i reĉenica. Reĉ je o ukrštenim sintagmatskim i paradigmatskim osama9.

paradigma sintagma z

Kao što vidimo, paradigmatska osa je paralelna osi ideje (i), i paralelna homonimnoj osi. Sintagmatska osa je paralelna osi zvuka (z), i paralelna sinonimnoj osi. Uzmimo ponovo reĉ „sto“ za primer. Ona oznaĉava broj i odreĊeni predmet u našim stanovima. Te dve reĉi, odnosno znaĉenja/pojma, moţemo dovesti u vezu pomoću sintagme ili sintagmatske veze. Moţemo reći „sto stolova“. Inaĉe, sintagma je po definiciji preciziranje jednog pojma (upravna i odreĊujuća reĉ). Paradigmatska osa ili osa obrazaca (modela) paralelna je homonimnoj osi. Šta to znaĉi i koja se ĉinjenica krije u tom nalazu? Tzv. figure dikcije ostvarene su upravo pomoću raznih obrazaca (paradigmatski)10. Dakle, radi se o izboru glasova ili reĉi koji se zatim ponavljaju duţ stiha ili pesme. Ti jednaki glasovi, reĉi, u reĉima ili sintagmama, tj. isti glasovi i iste ponovljene reĉi u vezi sa razliĉitim znaĉenjima (ono isto u razliĉitom) – predstavljaju u stvari definiciju homonimije. Primer Lazine aliteracije: „Snove Snivam SNujem Snove, SNujem SNove biSerove.“11 5.1) Pošto pravila kombinovanja reĉi u srpskom jeziku dozvoljavaju obrtanje reda reĉi, moţemo imati sintagmu „stolova sto“. Izgovorivši sintagmu, odmah opaţamo njenu 7

Svaka reĉ sadrţi nešto od zvuka i znaĉenja drugih reĉi, tj. nju upravo karakteriše specifiĉna razlika od drugih reĉi. 9 Ferdinand de Sosir, Isto. 10 Petar Milosavljević „Teorija knjiţevnosti“, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997. 11 Laza Kostić „Snove snivam“.

zvukovnu neuobiĉajenost, pa ta percepirana foniĉka razlika kao prvi ĉlan ureĊenog para, i znaĉenje sintagme kao drugi ĉlan ureĊenog para, formiraju jedan alternativni ureĊeni par ili znak. Taj znak su retoriĉari i istraţivaĉi stila oznaĉili još jednom reĉju: inverzija (zapravo cela klasa takvih stilskih figura naziva se figurama konstrukcije). Taj znak se doţivljava/shvata tek kada se izgovori ili napiše obrnuti redosled reĉi. Mnogo je bolji primer metafora12 za ono što ţelimo pokazati, jer ona ne zadire u supstanciju, tj. u zvuk ili grafiku. Metafora „zub vremena“ ostvarena je sintagmom, a ona pored toga što je preciziranje jednog pojma, jeste i jedno govorno ostvarenje, jeste jedna intonacijska celina. Reĉi se nalaze jedna pored druge a ne na raznim stranama knjige. Dakle, te dve reĉi (ili bilo koje druge reĉi ili više njih) moramo izgovoriti kao sintagmu da bi došlo do prenosa znaĉenja, da bi se u našoj svesti proizvela ta nova slika. Tom novom znaĉenju moţe samo ta sintagmatska intonacija, samo ta artikulaciona celina, biti zvukovni par. Pošto imamo ureĊen par (zvuk, znaĉenje) imamo i znak. Tu novu sliku (ili taj novi znak) moţemo doţiveti/shvatiti samo ako znaĉenje „zub“ i „vreme“ evociramo u svesti jednovremeno/blisko. Svaki iskaz, stih, reĉenica, jesu neke celine, jesu zvukovno ili artikulaciono jedinstvo/celine. Te celine jesu ono što će „lelujavo carstvo misli“ (Sosir) omeĊiti na isti naĉin kao i reĉ. 5.2) U pesništvu imamo eksploataciju ĉinjenice da se svaka reĉ, tj. svaki znak, nalazi u preseku sinonimne i homonimne ose, odnosno, sintagmatske i paradigmatske (asocijativne) ose. Svaka reĉ evocira niz reĉi sa kojima moţe da se zameni (sinonimija) ili sa kojima moţe da gradi sintagme, tj. znaĉenjske specifikacije. Isto tako njen zvukovni sklop evocira niz reĉi koje imaju isti takav ili sliĉan sklop bez obzira što imaju drugaĉija znaĉenja (homonimija) (u figurama dikcije namerno gomilamo iste glasove ili iste reĉi). Uzmimo kao primer metaforu „kamene suze“ (Vasko Popa „Dva belutka“) da bismo pokazali/demonstrirali kompletno izvoĊenje.

Bilo da je metafora kopulativna konstrukcija („Srca su naša tople bašte“, Dragomir Brajković, „Proleće u Teheranu“) ili genitivne sintagme („Kiĉma munje“, Vasko Popa, „Na poĉetku“) (svi primeri uzeti iz knjige Miloša Kovaĉevića „Stilistika i gramatika stilskih figura“, Kantakuzin, Kragujevac 2000.) ona je uvek ostvarena u jednoj intoniranoj (bliskoj) celini, tj. sintagmi ili reĉenici/stihu.

А А+ semantiĉka celina

(kamen, А) (kamene,

А+)

(suza, B)

B B+

(suze, B+)

kamen

suza

kamene

suze z

prostorno-vremenska organizacija sintagme (blizina izgovaranja/pisanja)

Usled blizine izgovaeanja (intonacijska celina sintagme, stiha, reĉenice) dolazi i do „pribliţavanja“ znaĉenja, dolazi do stvaranja jednog „zajedniĉkog znaĉenja“, tj. stvara se nova pesniĉka slika. Za primer figure dikcije (asonanca) posluţićemo se Šantićevim stihovima: „I jeca zvono bono po kršU dršće zvUk, sa Uzdahom tUge dUge Ubogi moli pUk.“ Isti glas „u“ koji se sadrţi u gotovo svim reĉima na jedan neodreĊen naĉin implicira i povezanost znaĉenja upotrebljenih reĉi (A, B, C, itd.). Znaĉenje kljuĉne reĉi „tUge“ kao da se preliva i na ostale reĉi. Imamo efekat zvukovnog i pretpostavljenog znaĉenjskog saţimanja, imamo ureĊen par, i konaĉno, znak (njegovu poetsku varijantu).

i . . A B C . . . .

. . .

Razmotrimo sada primer elipse kao figure konstrukcije. Neka to bude narodna poslovica „Mladost-ludost“. Imamo 1) artikulacionu celinu sintagme (polusloţenice) i 2) figuru dikcije jer su na korene obe reĉi dodani isti nastavci „-ost“. To je još jedan efekat koji implicira znaĉenjsko saţimanje. 3) Znaĉenja se dovode u vezu i preko našeg iskustva, tj. ovo je poslovica. Dakle, imamo saţimanja po dva principa: sinonimnom i homonimnom, tj. formira se njihov presek u taĉci a. Formira se ureĊen par (zvuk, znaĉenje), formira se znak (zvuĉno-znaĉenjska celina). homonimija i

(ludost, B)

znaĉenjska celina

sinonimija

(mladost, A) A mladost

ludost

artikulaciona celina

U pesmi Laze Kostića nalazimo primer asidentona kao stilske figure: „U Delili se tako krenula, na pozivnu glavara zapovest, ispod srca ţivotni strasti mah: sramota, ponos, groza, ljubav, strah.“ Ono zajedniĉko znaĉenje „sloţeni unutrašnji gest junakinje“13 kao i u prethodnim primerima formira svoj alternativni foniĉki par (u taĉci „a“), a on je ostvaren rimovanjem reĉi „mah“ i „strah“. Ali to je sporedna figura. Ono što Petar Milosavljević naziva „sloţeni unutrašnji gest junakinje“ (oznaĉeno kao novo znaĉenje „F“) jeste jednakost po principu bliskosti, tj. jednakost na nivou denotata/oznaĉenog – pa je ovo primer metonimije.

i D C F

a B A

groza

ljubav strah

mah

Petar Miloradović, Isto.

DRUGI DEO

MATEMATIĈKA RAZRADA ZNAKA I PRIMER IZ FONETIKE

6) Pokušaćemo sada kompletirati pojam znaka kao ureĊenog para. Analogija se odnosi na Kartezijev produkt skupova i funkciju od dve varijable iz Teorije skupova. Pretpostavimo prvo skup reĉi S. Svaku reĉ iz tog skupa u stanju smo prvo da ĉujemo i izgovorimo – i to je ĉulno/motoriĉka komponenta znaka koju nazivamo oznakom. Tu komponentu našeg znanja o znacima oznaĉimo sa f. Pošto znamo i znaĉenje reĉi, to drugo naše znanje oznaĉimo sa g. Formalno, imamo preslikavanje f: Sz, ili preslikavanje skupa reĉi u skup oznaka, i preslikavanje g: Si, ili preslikavanje skupa reĉi u skup znaĉenja/ideja. Npr. za reĉ „kuća” iz skupa S imamo: f (kuća)  kuća/zvuk g (kuća)  kuća/ideja Svakoj reĉi iz skupa S pridruţujemo jedinstven element iz skupa z i jedinstven element iz skupa i. Pošto smo znak definisali kao ureĊen par (oznaka, oznaĉeno), odnosno (zvuk, ideja), to sledi da elementi kao što su „kuća/zvuk“ i „kuća/ideja“ postoje u stvari kao jedinstven ureĊen par meĊu ostalim parovima proizvoda z  i. ((kuća/zvuk), (kuća/ideja))  z  i Imamo, dakle, i preslikavanje: kuća  ((kuća/zvuk), (kuća/ideja)) tj. preslikavanje sa S u z  i. Oznaĉimo to preslikavanje ili to naše znanje sa h. Odavde je inaĉe krenulo izlaganje u Prvom delu. 6.2) Oznaĉimo sada sa zs skup svih preslikavanja sa S u z (skup reĉi u skup oznaka), i sa is skup svih preslikavanja sa S u i (skup reĉi u skup ideja), i konaĉno, sa (z  i)s skup svih preslikavanja sa S u z  i (skup reĉi u skup ureĊenih parova). To sve moţemo prikazati grafiĉki. Taĉke treba shvatiti kao skupove, dok strelice oznaĉavaju smer preslikavanja.

S f p1

g p2

zi

Bitno je zapaziti sledeće: moţemo sada posmatrati preslikavanja kao elemente, tj. par preslikavanja (f, g)  zs  is. Došli smo do preslikavanja h: S  z  i, tj. do elementa h (z  i)s. Time je definisano preslikavanje (f, g)  h. Sa p1 i p2 oznaĉili smo dve projekcije koje omogućavaju da se skupovi z i i rekonstruišu iz skupa ureĊenih parova proizvoda z  i. Za razliku od znanja f projekcija p1 je unutrašnja percepcija ili ono što je Sosir nazvao „akustiĉnom slikom“. Znanje g je nesumnjivo „unutrašnje“ i odnosi se uopšte na ono znanje o tome šta se od nas traţi kada nas pitaju za znaĉenje. Sa druge strane, projekcija p2 jeste konkretno znanje vezano za odreĊenu reĉ, jeste onaj psiho-fiziološki automatizam kojim pronalazimo odgovarajuće znaĉenje. 6.3) Dve ĉovekove sposobnosti sluh/motorika f i shvatanje g jesu dakle uvek ureĊen par. Zvukovi i znaĉenja se sparuju – ali ovde se kaţe da su i ĉovekove dve sposobnosti: percepcija/motorika i shvatanje ureĊen par. Pošli smo od primitivnog pojma14 „skup reĉi“ i došli smo do tehniĉkog pojma „skup ureĊenih parova“. Definisali smo tehniĉki pojam psiho-fiziološkim i saznajnim moćima ĉoveka koje sada moţemo prepustiti odgovarajućim naukama da ih istraţuju. Za semiologiju je pojam znaka kao ureĊenog para dovoljno apstraktan, tj. dovoljno je proĉišćen od empirijskih ili mentalistiĉkih ĉinjenica. Pomoću analogije sa Teorijom skupova uspeli smo da apstrahujemo iz pojma znaka sve ono što je inaĉe predmet drugih nauka (pa i filozofije). 7) Svaki udţbenik iz lingvistike u svom delu iz Fonetike daje tablicu glasova gde su oni razvrstani prema mestu i naĉinu artikulacije. Ako uradimo Dekartov proizvod svih relevantnih „mesta“ usne šupljine, grla i pluća, i svih naĉina stvaranja „prepreka“ vazdušnoj struji, dobićemo jedan skup ureĊenih parova oblika (mesto, naĉin).

U logiĉkom smislu, što znaĉi da npr. elementi skupa, u ovom sluĉaju su to „reĉi“, nisu dosledno i na jednaki naĉin definisani.

Iz pregleda te tabele vidimo da samo odreĊenim parovima iz tog skupa svih mogućih parova moţemo pridruţiti odgovarajući glas. Dakle, u tom skupu svih mogućih parova (mesto  naĉin) obrazuje se poskup koji odgovara npr. glasovima srpskog jezika. To je ujedno drugi izvor ideje da se uopšte znak definiše kao ureĊen par.

Suglasnici i sonanti (mesto, naĉin tvorbe, bitni akustiĉki utisak) Artikulacija mesto naĉin

eksplozivni afrikate frikativni nazali lateralni vibranti poluvokal

zvuĉni bezvuĉ. zvuĉni bezvuĉ. zvuĉni bezvuĉ. zvuĉni

Usneni dvousn.usnen zubni i b p

Zubni

Alveo larni

Prednjonepĉani tvrdi

meki

Zadnjonepĉani

d t

g k dž č ž š

c z s

v f m

zvuĉni bezvuĉ. zvuĉni bezvuĉ. zvuĉni bezvuĉ.

đ ć h

r j

Tako, konkretno, svaki suglasnik i sonant srpskog jezika moţemo definisati ureĊenom trojkom, tj. mestom, naĉinom i treperenjem, odnosno, netreperenjem glasnih ţica. Ako imamo ukupno 7 razliĉitih mesta artikulacije i 7 naĉina artikulacije i 2 naĉina angaţovanja glasnih ţica, tada imamo ukupno 7×7×2=98 ureĊenih trojki, ili 98 mogućih artikulacija/glasova. Od ovoga broja u srpskom jeziku realizovano je samo 25 +5 samoglasnika. Glasu „v“ npr. odgovara trojka: (usneno-zubni, frikativni, zvuĉni), dok će glasu „z“ odgovarati ureĊena trojka: (zubni, frikativni, zvuĉni), itd. 24

Ovde smo demonstrirali i postupak apstrahovanja koji vaţi i za znakove. Dakle, od fonetike prešli smo na matematiĉki model Dekartovog proizvoda tri skupa elemenata: mesto artikulacije  naĉin artikulacije  zvuĉno/bezvuĉno. Objašnjenje razloga i naĉina izdvajanja 25 ureĊenih trojki iz skupa 98 mogućih trojki ponovo ne spada u model. Model je matematiĉki i unutar njega ne postoje pojmovi koji bi pomogli u objašnjavanju favorizovanja odreĊenih izbora glasova. Time mogu da se bave fizika/biologija, fiziologija, neuronauke, istorija, itd.

TREĆI DEO

ZNAĈENJE I GOVOR ILI MODEL GOVORNE PRODUKCIJE

8) Za dalje izlaganje bitne su dve stvari. Proizvodnja glasova, reĉi, reĉenica, odvija se u vremenu, ili u jednom redosledu. Kad se kaţe „proizvodnja“ misli se na rad govornog aparata ĉoveka. Sa druge strane, plan znaĉenja bio bi nešto što stoji , što je samo privedeno jednakoj mogućnosti izbora i kombinovanja. To stanovište je naravno neodrţivo, ali mi još uvek ne raspolaţemo naĉinom da reprezentujemo misaoni tok nezavisno od jezika. Usled te nezgode i znaĉenjska problematika je razraĊivana samo kao još jedna kombinatorika15 . Potrebno je stoga konstruisati model koji bi 1) razrešio odnos motorike govornog aparata i znaĉenja (naravno u formi skice). Samo znaĉenje je još uvek prevelik zalogaj, i stoga ćemo umesto njega u vezu sa motorikom govornog aparata dovoditi percepcije i predstave, kao ponovo neki pretpostavljeni poĉetni stadijum misaonog razvoja ĉoveĉanstva ili jedinke (senzomotorna inteligencija16). 2) pokazaćemo ujedno razliku ljudske i ţivotinjske semiološke sposobnosti 17 . 8.1) Razmotrićemo prvo šta znaĉi to kada se ţivotinje glasaju i proizvode krikove. U ponašanje ţivotinja spada i specifiĉno (za vrstu) zvukovno ponašanje. Ono što je osnovno u svim dosadašnjim nalazima jeste tvrdnja da ţivotinja ne moţe proizvesti bilo koji zvuk (iz svog repertoara) u bilo kojoj situaciji. Kod ţivotinja se uvek radi o ekspresijama, o stanjima organizma – i u tom smislu je proizvedeni zvuk izraz (reakcija) tog stanja. Krik za opasnost se proizvodi samo u opasnoj situaciji. 8.2) Na poĉetku ĉovekovog ţivotnog i govornog razvoja proizvodnja zvukova takoĊe je vezana za funkcionisanje organizma, i stoga, su i ti zvukovi ekspresije. Tegobe koje oseća dete ili zadovoljstvo izraţavaju se specifiĉnim glasovima/ponašanjem. Ţivotinja ne moţe da sedi, da tako kaţemo, i da proizvodi ceo svoj repertoar glasova iz zabave. Svaki glas je vezan za odreĊenu situaciju i stanje organizma (postoji odreĊena šema ili graf nervne eksitacije). Ĉovek u svim situacijama koristi ceo svoj repertoar glasova (brbljanje), i ĉuje iz okoline (kao govor okoline) sve glasove. Ono što će ovde reprezentovati odreĊenu situaciju, i odreĊeno stanje organizma, jeste odreĊena kombinacija glasova (reĉ i kasnije reĉenica). Dete odmah po usvajanju odreĊenih glasova prelazi na proizvodnju reĉi (iako umesto mama kaţe ma a umesto cipele samo pe). 15

Vidi pregled problematike u knjizi Osvald Dikro i Cvetan Todorov „Enciklopedijski reĉnik nauka o jeziku“, tom 2, Prosveta, Beograd 1987., 169-184. 16

Vidi Ţan Pijaţe „Psihologija deteta“. Izdavaĉka knjiţarnica Zorana Stojanovića i Dobra vest, Novi Sad 1990. 17 Vidi interesantni pregled ove problematike u knjizi Ivan D. Ivić „Ĉovek kao animal simbolicym“, Nolit, Beograd 1987.

Treba sada prikazati te dve koordinacije (zapravo se radi o nervnom oţiĉenju) motorike; ţivotinjske i ĉovekove. Govorni organi zrikavca18 jesu krila, zapravo prvi par krila (pokrilje). Unutrašnji obod je gudalo dok je testera, postavljena na spoljnoj strani pokrilja, ţica koja treperi (oko 5000 Hz). Grudni mišići upravljaju pokretima otvaranja i zatvaranja krila, tj. proizvode zvuk. Obeleţimo sa d1 mišiće koji zatvaraju krila, a da d2 obeleţimo mišiće koji otvaraju krila. Obe grupe mišića mogu da stoje neaktivno, u oznaci p1, ili da se kreću, u oznaci p2. Sada moţemo prikazati proizvodnju zvukova kao smenjivanje (koordinacija) odreĊenih delova motorike, tj. kao smenjivanje odreĊenih pokreta odreĊenih delova motorike.

(prva grupa mišića)

(druga grupa mišića)

Prikaţimo sada sve kombinacije (koordinacije): 1)

18 Ţan Pjer Šanţe „Neuronski ĉovek“, Nolit, Beograd 1986, str. 126: „Zrikavĉeva pesma jednostavan je primer dovoĊenja u vezu odreĊenog ponašanja sa 'unutrašnjom' (internom) aktivnošću jedne precizno utvrĊene mreţe neurona...Postoji savršen odnos izmeĊu proizvoĊenja nervnih impulsa koji se rasprostiru motornim neuronima, kontrakcije mišića za zatvaranje krila i emitovanja zvuka kao rezultata trljanja gudala po testeri.“

Ako p1 oznaĉimo sa 1, a p2 sa 0 imamo prikazano to isto na jeziku raĉunara:

Ovde je dat pregled svih koordinacija dve grupe mišića. Ako nervni sistem ţeli proizvesti opisani zvuk on mora to uraditi na specifiĉan naĉin. Krila stoje prvo nepokretno. Ako se vratimo na pregled svih kombinacija vidimo da je poĉetno stanje oznaĉeno sa d1p1 d2p1.Uzmimo situaciju ili trenutak kada zrikavac sklapa krila. Prva grupa mišića je u akciji d1p1 dok je druga grupa opuštena d2p1. Zajedno imamo d1p2 d2p1, a to je prva kombinacija. Konaĉno, prva grupa mišića se opušta d1p1 a druga stupa u akciju. Zajedno: d1p1 d2p2, i kao što vidimo iz pregleda, radi se o drugoj kombinaciji. Dakle, zrikavĉevu pesmu moţemo predstaviti kao smenjivanje druge i treće kombinacije/koordinacije. 8.3) Kod ĉoveka se govorni aparat sastoji iz aparata za disanje i varenje, ali ono što je bitno jeste da ovi organi imaju posebnu nervnu kontrolu kao govorni aparat, nezavisnu od kontrole koja se realizuje kada se ti organi koriste samostalno ili u drugim koordinacijama. Uzmimo, radi jednostavnosti izlaganja, da govorni aparat kod ĉoveka ima tri dela. Pluća, recimo, oznaĉimo sa d1, sa d11 oznaĉimo proizvodnju glasova a sa d12 oznaĉimo reţim disanja. Sa d2 oznaĉimo jezik, sa d21 njegov normalan-srednji poloţaj, a sa d22 njegov gornji poloţaj. Treći deo, usne, oznaĉimo sa d3 i one neka stoje u normalnom poloţaju d31 ili u poloţaju karakteristiĉnom za glas „u“. Oznaĉimo taj poloţaj sa d32. Svakog posmatranog trenutka sva tri dela motorike nalaziće se u odreĊenom poloţaju ili reţimu. Raspolaţući ovim modelom moţemo opisati ukupno 2  2  2 = 8, ili 23 = 8 mogućih koordinacija tri dela govornog aparata.

pluća

jezik

usne

proizvodnja glasova

normalan poloţaj

d11

d21

d31

disanje

gornji poloţaj

poloţaj „u“

d12

d22

d32

Skup svih osam motornih ureĊenja oznaĉićemo sa M, dok sa malim slovom m oznaĉavamo svaku pojedinu varijantu.

d11

d21

d31

d11

d21

d32

d11

d22

d31

d11

d22

d32

d12

d21

d31

d12

d21

d32

d12

d22

d31

d12

d22

d32

Ili u binarnom obliku:

8.4) Skicirajmo sada ĉulno-nervni aparat koji će ekscitirati/pokretati mišiće govornog aparata. Neka imamo tri ĉula (broj je izabran zbog jednostavnosti modela): ĉulo sluha ĉ1 koje moţe percepirati zvuk ĉ11 ili nikakav zvuk (tišina) ĉ12. Drugo ĉulo dodira ĉ2, percepira dodir ĉ21 ili nikakav kontakt ĉ22. Treće ĉulo kinestezije ĉ3 moţe percepirati pokretanje govornog aparata ĉ31 ili njegovo mirovanje ĉ32. Sada pravimo pregled svih percepcija u smislu jednovremenih percepcija sva tri ĉula (skeniranje koje daje trenutno stanje u sva tri ĉula). Tu percepciju nazivamo „ĉulni zbir“. Tako dobijamo skup percepcija I. i1

ĉ11

ĉ21

ĉ31

ĉ11

ĉ21

ĉ32

ĉ11

ĉ22

ĉ31

ĉ11

ĉ22

ĉ12

ĉ21

ĉ31

ĉ12

ĉ21

ĉ32

ĉ12

ĉ22

ĉ31

ĉ12

ĉ22

ĉ32

Uzećemo sada da su ovi ĉulni zbirovi najprimitivniji vid ideje (znaĉenja koje smo u prethodnim glavamo oznaĉavali sa malim latiniĉnim slovom „i“). Svaki ĉulni zbir ima neospornu informacionu vrednost (3 bita), a isto tako i saznajnoanalitiĉku jer reprezentuje strukturu odreĊene situacije. Imamo dakle 8 ideja/znaĉenja (i1-i8) i 8 motornih ureĊenja (m1-m8)., tj. imamo skup M i skup I, pa moţemo obrazovati njihov proizvod M  I. Dobijamo na taj naĉin 8  8 = 64 ureĊena para oblika (motorno ureĊenje, ideja).

(m1 , i8 )

(m8 , i8 )

(m1 , i1 )

(m8 , i1 )

. . . i1

..........

Tako npr. ureĊen par (m1, i1) jeste u stvari ureĊen par (ureĊena šestorka): ((d11, d21, d31), (ĉ11, ĉ21, ĉ31)). Naštimujmo sada naš automat, tj. govorni aparat. Uzećemo da ideja i1 kada deluje na delove govornog aparata proizvodi kretanje, tj. realizuje se kao motorno ureĊenje koje smo oznaĉili m1, a ono proizvodi glas „a“. Ideja i6 realizuje treće motorno ureĊenje, tj. ureĊeni par (m3, i6) proizvodi glas „d“. Konaĉno, ideja i8 proizvodi motorni uĉinak m4, i proizvodi glas „s“. Pokrenimo sada naš modelautomat. On se inaĉe sastoji iz niza delova, ali mi ovde posmatramo samo govorni aparat. Neka u automatu imamo poĉetnu percepciju i8 (nema zvuka u okolini, nema dodirakontakta i nema pokretanja govornog aparata). Pod delovanjem ove percepcije sva tri dela govornog aparata „namestiće“ se u, ili će izvesti, pokrete koje smo oznaĉili kao ĉetvrta varijanta.

i8  d1

 d11 d22 d32



proizvodi glas „s“

Pošto se glas „s“ proizveo, ĉulo sluha percepiraće zvuk pa imamo ĉ11, ĉulo dodira ostaje nepromenjeno ĉ22, dok je kinestetiĉko ĉulo registrovalo pokretanje govornog aparata i daje percepciju ĉ31. Imamo stoga ĉulni zbir: ĉ11 ĉ22 ĉ31 a to je i3. Naravno, neki tehniĉki automat imao bi u zavisnosti od frekvencije skeniranja i zbog nejednakog odvijanja odreĊenih pokreta i poĉetka njihove percepcije, niz prelaznih percepcija, ali bi odreĊeni broj odgovarao i našoj percepciji i3. Sledeće: ideja i3 ne proizvodi nikakav motorni uĉinak pa je sledeća percepcija ponovo i8, i imamo petlju u funkcionisanju modela. Ono što će automat izvesti iz petlje jeste npr. percepcija nekog kontakta ĉ21 pa dobijamo u tom sluĉaju ideju i6 ili (ĉ12 ĉ21 ĉ32), itd. Pregled celokupnog funkcionisanja modela u definisanim okolnostima:

i8  proizvodi glas „s“ i3  ne proizvodi glas

bilo koji glas iz okoline i4 

ne proizvodi glas

Ovo je šema pri ĉ22, tj. u situaciji kada nema dodira. Ako postoji kontakt ĉ21 prelazi se na sledeću šemu: bilo koji glas iz okoline i6



proizvodi glas „d“



proizvodi glas „a“

Razlikovanje glasova „s“ i druga dva „a“ i „d“ ostvareno je uz pomoć ĉula dodira, tj. percepcijom dodira. Dalja diferencijacija glasova nije moguća osim da se uvedu dodatne ĉulne distinkcije i njihovo vezivanje za motoriku. Dakle, bilo koji ĉuti glas iz okoline pri ĉ22, tj. pri postojanju kontakta vodiće izgovoru glasa „d“, a on će voditi proizvodnji glasa „a“. Pri ĉ21, tj. kada ne postoji osećaj dodira proizvešće se glas „s“. Mi smo ovde drastiĉno uprostili model jer smo sveli glas na jedno motorno ureĊenje, ali model objašnjava glasovnu ekspresiju, tj. proizvodnju glasova usled odreĊenih percepcija/emocija. Najverovatnije je, meĊutim, funkcionisanje takvo da se glas proizvodi iz jednog haotiĉnog nameštanja govornog aparata gde su jednako vaţni pokreti koji su prethodili i pokreti koji će slediti. To bi bio nivo ekspresivne govorne produkcije i to je njegov domet. Suština je u tome da dete neće nikada moći preći sa nivoa gukanja i brbljanja na nivo reĉi i uopšte govora. Dete mora sada da ĉuje i podraţava reĉi iz svog govornog okruţenja (socijalnog okruţenja). To je neosporna ĉinjenica svakog posmatranja i bavljenja decom19.

Nema potrebe navoditi zaista brojnu literaturu iz oblasti uĉenja i razvoja.

ĈETVRTI DEO STRUKTURA LINGVISTIĈKOG ZNAKA

9) Moguće je sada primeniti definisane pojmove i model u analizi konkretne reĉi, tj. lingvistiĉkog znaka. Ponovo se vraćamo na poĉetak govornog razvoja da bismo skicirali situaciju u kojoj funkcionisanje znaka postaje prozirno. 9.1) Umesto skupovaosa oznaka i znaĉenja uzećemo skup slušnih percepcija koje ćemo oznaĉiti kao „ĉuto“ i skup svega što je zapamćeno u situacijama kada se proizvode glasovi, odnosno, reĉi. Taj skup nazvaćemo „zapamćeno“. U prethodnoj glavi imali smo njihov pandam u skupovimaosama motorno ureĊenje – ĉulni zbir. Kao primer neka nam posluţi reĉ „list“.

(zapamćeno) i

(listĉuto, listzapamćeno) list p2 p1 g (ĉuto) z h

list f

Kada ĉujemo reĉ „list“ ona će biti prepoznata kao već ĉuta, i to je ujedno prva prava ideja – ideja prepoznavanja ili jednakosti (osećaj prepoznavanja i ta situacija grade ureĊen par ili znak). Percepcije i predstave koje se evociraju bivaju pokrenute ĉutom reĉju i u tom smislu ceo ovaj tok funkcioniše kao znak.

9.2) Ĉujemo li u sliĉnoj situaciji reĉ „listam“ formiraće se sledeća struktura:

i (zapamćeno)

(list, ?)

(listam, ?) p2

p1 (list, „list“)

(listam, „list“)

„list“

list

listam

(ĉuto) z

Na ĉutu reĉ listam evocira se zvuk list i znaĉenje „list“20, tj. evocira se ureĊen par (list, „list“). Tu se radi o prepoznavanju reĉi list u reĉi listam (to je ujedno dalja specifikacija situacije prepoznavanja). Prva projekcija u zvuĉanju reĉi listam prepoznaje zvuĉanje list. Druga projekcija na svom putu pronalazi samo ideju/znaĉenje „list“, dok „listam“ ne pronalazi u onom zapamćenom. Percepirana zvukovna razlika -am po zakonu ureĊenog para zahteva svoj znaĉenjski par „-am“. Formira se dakle situacija u kojoj nedostaje znaĉenje, i ona kao takva, zajedno sa svim percepcijama, emocijama i predstavama, biva zapamćena (funkcioniše u tom smislu kao znak i moţe kao takav da sam uĊe u ovaj interpretacioni tokmehanizam. Ono što je bitno ovde jeste da ovaj mehanizam moţe biti pokrenut kako onim ĉutim tako i onim zapamćenim, tj. moţe biti pokrenut i misaonim tokom (ĉiji za sada neodreĊeni obim mi smatramo znaĉenjem). 20

Znaĉenje reĉi smo stavili u navodnike da bi se razlikovalo od oznake iste reĉi.

Rezultat ovog funkcionisanja uvek je neki ureĊeni par, tj. postoji „nešto“ što funkcioniše kao oznaka i postoji „nešto“ što funkcioniše kao znaĉenje. U opisanom funkcionisanju drugi ĉlan ureĊenog para (znaĉenje) neprestano se realizuje kao oznaka nekog drugog znaĉenja, tj. realizuje se kao druga reĉ, sintagma ili reĉenica. Reĉi objašnjavamo drugim reĉima, ali znamo da je to uţe ili šire znaĉenje, kako smo objašnjenje dali iz ovog ili onog konteksta, itd. (Reĉnik). Taj izvorno interpretacioni mehanizam postaje u sledećoj fazi razvoja opšti kombinatoriĉki mehanizam. Dakle, na mesto drugog ĉlana ureĊenog para moţe doći ponovo neka reĉ usled tokova asocijacija, sinestezije ili usled namernog provociranja okoline. Tako ostvareni „dodir“ dve reĉi evocira dva znaĉenja, i svest ih ispituje jednovremeno, u jednom ĉinu. U prethodnom delu smo osu zvuka rastavili u kombinatoriku rada odreĊenih delova govornog aparata na odreĊeni naĉin. Sada vidimo da i osu znaĉenja moramo shvatiti kao nešto aktivno, i što je bitno, kao nešto što nije unapred zalepljeno na stvari. Zbog toga razvojni put moţemo preokrenuti i reći da govorni razvoj ne poĉinje sa izgovaranjem i uĉenjem glasova i reĉi, nego poĉinje u misaonoj sferi. Dete raspolaţe znaĉenjem reĉi „mama“ mnogo pre nego što je u stanju da je izgovori. Ujedno ono moţe da izgovori slog „ma“, itd. Ono što nedostaje jeste ureĊenost, jeste naš definisani ureĊeni par. Dete mora kroz izvestan napor (koji je neosporna ĉinjenica posmatranja i svakog bavljenja sa decom) da „poveţe“ svoje predstave, emocije, svoje znanje o objektu „mama“ sa svojom govornom produkcijom, a u odreĊenoj situaciji obraćanja, zahtevanja, dozivanja i sl. Zbog prirode prve detetove govorne produkcije, tj. zbog mogućnosti da u svakoj situaciji proizvede svoj repertoar glasova (ipak postoji stanovita distribucija glasova u odnosu na karakteristiĉne situacije, uzrast i karakteristiĉne emocije) dete će voljno evocirati i provocirati svoje znanje, predstave, emocije, tj. vršiće namerno provociranje svoje motorike i motorike govornog aparata sve dok ne proizvede reĉ „mama“. To voljno pokretanje ili upravljanje motorikom jeste rezultat razvoja i potiĉe iz ukupne praktiĉnomotorne aktivnosti hvatanja, kretanja, gutanja, itd. Dakle, dete raspolaţe znanjem o tome kako da upravlja svojim plućima, jezikom, udovima, itd. Kada ovo modelovanje poĉne da se akumulira imamo fiziološko-psihološki ekvivalent strukture znaka kao ureĊenog para proizvoda z × i. Ovo je kljuĉni period. Ako je dete dovde dospelo relativno samostalno, dalji razvoj uslovljen je naporima socijalne okoline. Detetova govorna produkcija postaće kopija (bolja ili lošija) ĉute spoljne/socijalne produkcije.

PETI DEO MORFOLOŠKA I SINTAKSIĈKA JEDNAĈINA

10) Prve prave ideje, kako smo to pokazali u prethodnom delu, jesu identitetjednakost i razlika ili prepoznavanje i razlikovanje (diferencija, distanca), ako se izrazimo drugaĉijim terminima. Tokom govornog razvoja, i kao govorni razvoj, razdvaja se plan zvuka ili oznake i plan znaĉenja ili oznaĉenog. Sa razlike „listlistam“ prelazimo na razliku „listlist-a-m“, sa leksiĉkog znaĉenja prelazimo na leksiĉko-gramatiĉko. Zvuĉna komponenta ureĊenog para ovde će biti diferencirana na koren i afiks. Znaĉenjska komponenta ureĊenog para diferenciraće se u niz gramatiĉkih kategorija (i ponovo u niz grupa u zavisnosti od vrste reĉi). Ovo je sada morfološki znak ili znak sa odreĊenom morfologijom. Konaĉno, taj lingvistiĉki znak, koji se u dobroj meri podudara sa onim što inaĉe zovemo „reĉ“, odgovara ureĊenoj trojci Dekartovog proizvoda skupa korena i afiksa i skupa vrsta reĉi i pripadajućih gramatiĉkih kategorija.

IDEJA/ZNAĈENJE (vrsta reĉi i gram.kat)

AFIKS (ZVUK)

glagol 1.l. jd.prez.

(list-/-am, gl.1.l.jd.prez.)

imenica nom. jd. mr.

(list-/-, im.nom.jd.mr.)

-am (list, -am)

. KOREN ×AFIKS . -

(list, -)

list

KOREN (ZVUK)

UreĊen par tog proizvoda glasi: (koren  afiks, vrsta reči i pripadajuće gramatičke kategorije) To je zapravo ureĊena trojka jer prethodno imamo proizvod skupa korena i skupa afiksa. 10.1) Morfološki ureĊeni par moţemo utemeljiti iz sledećeg analoškog odnosa. Kao što se koren reĉi odnosi prema afiksu (prefiks, sufiks, infiks i nastavak za oblik) tako se reĉ odnosi prema svojoj vrsti i gramatiĉkim kategorijama koje joj pripadaju s obzirom na vrstu. Kako se to koren odnosi prema afiksu pogledajmo u sledećem primeru:

prefiksi

koren

sufiksi

nastavak za oblik

reĉ

dan

= dan

dan-

-i

-ti

= daniti

pre-

dan-

-i

-ti

= predaniti

ob-

dan-

-išt

-e

= obdanište

Ova šema odgovara i drugim korenima kao što su grad, rod, itd., itd. pre-grad-i-ti pre-rad-i-ti itd. Višestruko ulaţenje reĉi u tvorbene mehanizme + prilagoĊavanje izgovora, dovelo je najverovatnije do stvaranja nesamostalnih tvorbenih morfema ĉije nam znaĉenje više nije jasno ili najjasnije. Dakle: reč : vrsta reči i gram. kat. = koren : afiks Iz ovog izraza moţemo dobiti ĉemu je jednaka reĉ u smislu našeg proizvoda zvukova i znaĉenja:

koren reč =   vrsta reči i gram. kat afiks Ova jednaĉina je mnogo toga saţela, pa stoga treba poći redom. Pretpostavimo prvo da postoje samo korenske reĉi. Pošto nismo u mogućnosti da rekonstruišemo razvoj svake pojedinaĉne reĉi pokušaćemo nizom meĊusobnih proizvoda današnjih ĉinilaca reĉi pokazati da kombinatorika kao ljudsko znanje i veština leţi u temelju morfološkog nivoa jezika. Neka je A skup slobodnih morfema: A = pev-, crn-, grad-, itd. I neka je B skup sufiksa: B = -a, -ac, -e, itd. Obrazovaćemo sada proizvod ta dva skupa A × B:

-a

-ac

-e

pev-

pev-a

pev-ac

pev-e

crn-

crn-a

crn-ac

crn-e

grad-a

grad-ac

grad-e

grad-

A  B = {(pev-/-a, ), (pev-/-ac), (pev-/-e)), (crn-/-a), (crn-/-ac), (crn-/-e), (grad-/-a), (grad/-ac), (grad-/-e)}.

Dobili smo ovim proizvodom sedam standardnih reĉi. Ovaj skup ureĊenih parova oznaĉimo sa C. Uvodimo sada skup nastavaka za oblik, skup D: D = , -a, -ti, itd. Uradićemo ponovo proizvod skupova C i D, tj. C × D ili (A × B) ×D. Dobićemo sledeći skup ureĊenih trojki:

pev-a-

pev-a-a

pev-a-ti

pev-ac-f

pev-ac-a

pev-ac-ti

pev-e-f

pev-e-a

pev-e-ti

crn-a-f

crn-a-a

crn-a-ti

crn-ac-f

crn-ac-a

crn-ac-ti

crn-e-f

crn-e-a

crn-e-ti

grad-a-f

grad-a-a

grad-a-ti

grad-ac-f

grad-ac-a

grad-ac-ti

grad-e-f

grad-e-a

grad-e-ti

Konaĉno, moţemo ovaj skup ureĊenih trojki pomnoţiti sa skupom prefiksa. Dobili bismo reĉi kao što je: pre-pev-a-ti, itd. Treba naglasiti da svaka zvukovna „kriška“ u ovako dobijenim reĉima ima svoj znaĉenjski ekvivalent ili par. Dobićemo i sve tipove morfoloških procesa: kompozicije, derivacije i fleksije. Postupak poĉinje kompozicijom, tj. kombinovanjem slobodnih morfema (A × A), zatim u kombinaciju ulaze vezane morfeme – derivacije (A × B), i na kraju dolaze vezane morfeme gramatiĉkog oblika – fleksije (A × B) × D. Od leksiĉkog znaĉenja prešli smo na leksiĉko-gramatiĉko. Prešli smo ka klasnim znaĉenjima i stoga smo prešli zaista u sferu ideja ili pojmova.

10.2) Reĉ21 ćemo definisati (uopšte kao i svaki znak ali ovde prvenstveno posmatramo lingvistiĉke znakove) ovakvom proporcijom: reč : vrsta reči i pripadajuće gramatičke kategorije = koren : afiks Morfologija svake reĉi nastala je iz komunikacije, iz upotrebe reĉi u reĉenicama, dakle, reĉ se odnosi prema svojoj vrsti (imenica, glagol, pridev…) i pripadajućim kategorijama (padeţ, rod, broj, vid, naĉin...) kao što se koren reĉi odnosi prema afiksu (prefiks, sufinkt, nastavak za oblik), tj. onim svojim „dodacima“ koji su nastali usled komunikacije, usled upotrebe reĉi u reĉenicama. Iz ovog odnosa moţemo definisati reĉ kao ureĊenu trojku Dekartovog proizvoda tri skupa: skupa svih korena, skupa svih afiksa i skupa svih vrsta reĉi sa pripadajućim gramatiĉkim kategorijama. koren reč =   vrsta reči i gram. kat afiks Npr.: reĉ(crnac) = (crn-/-ac, im. nom. jed. m. r.) 10.3) Ako na jednu osu nanesemo sve korene, na drugu osu sve afikse a na treću osu sve vrste reĉi (imenice, glagole, prideve...) i pripadajuće gramatiĉke kategorije (rod, broj, padeţ...), moţemo kombinatoriĉku strukturu reĉi (ono što spolja gledajući zovemo morfologija reĉi) predstaviti prostorno:

afiks -u

(-u, im. u akuz. jed.)

(knjig-, -u)

knjigkoren

imenica u akuz. jed.

(knjig-, im. u akuz. jed.)

vrsta reĉi i gram. kat.

U taĉci A imamo ureĊenu trojku (knjig-, -u, imenica u akuz. jed.), odnosno zbir tri ureĊena para: 21

Ovde mislimo na reĉ standardnog srpskog jezika. Drugo, razmatra se struktura standardnog jezika a ne istorijska geneza. Cilj je doći do matematiĉke strukture.

((knjig-, -u), (knjig-, im. u akuz. jed), (u-, im. u akuz. jed.)). 11) Reĉenica oznaĉava radnje, zbicanja, stanja; nadalje, moţe biti obaveštajna, upitna, zapovedna, odnosno govorne ĉinove delimo na asertive (tvrĊenja, izveštaji), direktive (upustva, naredbe), komisive (obećanja, pretnje), ekspresive (izvinjenja, zahvaljivanje) i deklarative (promena stanja) – ili jednom reĉju reĉenica oznaĉava ili izraţava situacije. Konaĉno, jezikom/govorom se utiĉe ili oblikuje stvarnost. Situacija je koliko jeziĉka toliko i vanjeziĉka jer ukljuĉuje i sve što primamo ĉulima, što osećamo,tj. sve što se dešava u našoj psihi dok slušamo govornika ili pak pokušavamo da iskaţemo, tj. saopštimo nekom govorniku. Situacaja je dakle i vanjeziĉka jer mnoge situacije moţemo prepoznati i na fotografijama, takoĊe moţemo sasvim dobro pratiti neme filmove. Da je situacija striktno jeziĉke prirode to ne bi bilo moguće. U tom smislu moţemo postaviti proporciju kao i u sluĉaju reĉi, jer vrste reĉi i pripadajuće kategorije jesu svojevrsne „jeziĉke situacije“, situacije u kojima se upotrebljavaju pojedine reĉi u reĉenici, odnosno komunikaciji. rečenica : situacija = reč : vrsta reči i pripadajuće gramatičke kategorije Iz ovog odnosa definišemo reĉenicu kao niz ureĊenih trojki, tj. kao niz reĉi koje svojim znaĉenjem i morfologijom (dodatnim znaĉenjima klasnog tipa) iscrpljuju neku situaciju, bilo da slušamo reĉenicu pa pokušavamo da shvatimo situaciju koju nam saopštava govornik, bilo da mi ţelimo neku situaciju saopštiti/opisati slušaocu.

situacija rečenica = reč, ...  ------------------------------------vrsta reči i gram. kat., … Ako posmatramo npr. reĉ „igraju“ radi se o glagolu u 3-em licu mnoţine prezenta ili prevedeno kao situacija: radnja (igra) nekih ljudi koji ne uĉestvuju u razgovoru, više njih u sadašnjem vremenu. Glagol, ili u reĉeniĉkoj funkciji predikat, jeste ono što zovemo „jezgro situacije“ pa to „jezgro“ moţemo dopuniti „nosiocem situacije (imenica, subjekat), itd. Zbog toga u gornjoj formulaciji imamo zarez i tri taĉke jer najmanje dve reĉi ulaze u „opis“ situacije, tj. subjekat i preditak, nosilac situacije i jezgro situacije (Marko ĉita, Marko ĉita knjigu, Marko ĉita lepu knjigu, Marko paţljivo ĉita knjigu, itd., to su sve primeri koji iscrpljuju jednu istu situaciju). Rezime: Mi smo svesni ove kombinatoriĉke strukture reĉi, odnosno jezika, pa lako moţemo kovati nove reĉi sa znaĉenjem ili bez njega. Iz skupa već ostvarenih/realizovanih reĉi mi biramo elemente/reĉi i gradimo reĉenice da bi saopštili svoje ţelje, namere, svoje doţivljaje ili svoja razmišljanja. Jezik nastaje postepeno od prostijih oblika i ide ka sloţenijim, i što je najbitnije, nastaje u socijalnom okruţenju.

Uzmimo kao primer reĉenicu „Marko ĉita knjigu“. Prva ĉuta reĉ „Marko“ se sada trostruko analizira: MARKO

1 (Mark-/-o, akter (subjekat)) 2 (Mark-/-o, im.nom.jd.mr.) 3 (akter, im.nom.jd.mr.) Treba odmah primetiti da poslednji ureĊeni par jeste „zakljuĉak“ (stoji u formi zakljuĉka koji je izveden iz gornjih premisa), i već je potpuno u sferi ideja, on ne sadrţi više ništa od zvuka, nikakav ĉulni sadrţaj. „Akter“ je oznaka svih mogućih i nemogućih aktera bilo koje situacije. „Imenica“ je oznaka svih imenica, itd. Ovde jezik prelazi u logiku. 1 (a – b) 2 (a – c) 3 (b – c) Svi elementi trećeg ureĊenog para su klasni, ili klase, a klase formiramo aksiomom specifikacije: svako svojstvo o elementima skupa A odreĊuje ili izdvaja poskup A' skupa A. Tu govor postaje misao i misao govor. Druga reĉ: ĈITA

1 (ĉit-/-a, akcija (predikat)) 2 (ĉit-/-a, gl. 3l.jd.prez.aktiv) 3 (akcija, gl.3l.jd.prez.aktiv) Treća reĉ: KNJIGU

1 (knjig-/-u, objekat) 2 (knjig-/-u, im.akuz.jd.ţr.) 3 (objekat, im.akuz.jd.ţr.) Time završava ova morfološko-sintaksiĉko-semantiĉka analiza. U našoj svesti oţivljava jedna situacija i ako je sada ţelimo ponovo izraziti reĉima (obrnut proces od prethodnog), dobili bismo reĉenicu: Jedan akter (Marko) muškog roda vrši radnju/akciju (ĉitati) sa 48

(nad) jednim predmetom ali ne uĉestvuje u razgovoru. Radi se sada o interpretaciji drugog lica kome je reĉenica upućena, i ona kao interpretacija, a zahvaljujući mogućnosti potpunog prelaza na plan ideje (treći ĉlan svakog koraka analize), ne mora biti glasovna, tj. nema potrebe da u sebi izgovaramo: „Jedan akter muškog roda...“ da bi ĉutu reĉenicu/situaciju razumeli.

LITERATURA Roman Jakobson „Šest predavanja o zvuku i znaĉenju“, KZNS, Novi Sad 1986. Ferdinand de Sosir „Opšta lingvistika“, Nolit, Beograd 1989. Miloš Kovaĉević „Uzroĉno semantiĉko polje“, Svetlost, Sarajevo 1988. Miloš Kovaĉević „Stilistika i gramatika stilskih figura“, Kantakuzin, Kragujevac 2000. 5. Petar Milosavljević „Teorija knjiţevnosti“, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997. 6. Osvald Dikro i Cvetan Todorov „Enciklopedijski reĉnik nauka o jeziku“, tom 2, Prosveta, Beograd 1987. 7. Ţan Pijaţe „Psihologija deteta“, Izdavaĉka knjiţarnica Zorana Stojanovića i Dobra vest, Novi Sad 1990. 8. Ivan D. Ivić „Ĉovek kao animal simbolicym“, Nolit, Beograd 1987. 9. Ţan Pjer Šanţe „Neuronski ĉovek“, Nolit, Beograd 1986. 10. Frederic Jameson „U tamnici jezika“, Stvarnost, Zagreb. 11. Pol Barber i Dejvid Leg „Percepcija i informacija“, Nolit, Beograd1979. 12. Bazil Bernstajn „Jezik i društvene klase“, BIGZ, Beograd 1979. 13. Noam Ĉomski „Sintaksiĉke strukture“, Dnevnik, Novi Sad 1984. 14. Hari Mekgark „Razvoj i promena“, Nolit, Beograd 1978. 15. Grupa autora „Razvoj govora kod deteta“, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd 1985. 16. Dţohana Tarner „Saznajni razvoj“, Nolit, Beograd 1979. 17. Ţan Pijaţe „Poreklo saznanja“, Nolit, Beograd 1983. 18. Ţan Pijaţe i Noam Ĉomski „Teorije jezika / Teorije uĉenja“, Izdavaĉka knjiţarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci l990. 19. Svetozar Kurepa „Uvod u matematiku“ Tehniĉka knjiga, Zagreb 1970. 20. Mihailo Stevanović „Studije i rasprave o jeziku“, Univerzitetska reĉ, Beograd 1988. 1. 2. 3. 4.

BELEŠKA O AUTORU

RoĊen 4. aprila 1962. god. u Baĉkom Monoštoru. Objavljene knjige: Uvod u psihoistoriju, Narodna knjiga, Beograd 2001., Nova romantika, Narodna knjiga, Beograd 2003., Moja fizika, Art-Projekt, Zrenjanin 2007., Zašto čovek pada, Gradska biblioteka Karlo Bjelicki, Sombor 2015. Objavljuje pesme, priĉe i eseje u ĉasopisima Polja, Knjiţevne novine, Gradina, Sent, Knjiţevni magazin, Rukovet, Sveske, Koraci, Ulaznica, Knjiţevni list, Zlatna greda.

SADRŢAJ PREDGOVOR 5 PRVI DEO 11 ZNAK DRUGI DEO 21 MATEMATIĈKA RAZRADA ZNAKA I PRIMER IZ FONETIKE TREĆI DEO 27 ZNAĈENJE I GOVOR ILI MODEL GOVORNE PRODUKCIJE ĈETVRTI DEO 37 STRUKTURA LINGVISTIĈKOG ZNAKA PETI DEO 41 MORFOLOŠKA I SINTAKSIĈKA JEDNAĈINA LITERATURA 51 BELEŠKA O PISCU 52 SADRŢAJ 53