ČASA MEDA IŠTE PUNO ZNANJA

ПОД ЛУПОМ

Чаша меда иште пуно знања

У

ско­ро ће про­ле­ће, на ра­дост свих, а на­ро­чи­ то оних ко­ји има­ју не­ ки свој хо­би у при­ро­ди: шет­ње, пла­ни­на­ре­ње, га­је­ње во­ћа... или пче­ла. За­ра­да од про­из­вод­ње ме­да, мле­ча, про­по­ли­са, све че­шће се по­ми­ње као леп из­вор до­дат­ них при­хо­да, па ко има ви­кен­ди­ цу или жи­ви на се­лу, ето пра­ве при­ли­ке и да за­поч­не јед­но ле­по за­ни­ма­ње. Мно­ги у овој гра­ни ви­де и при­ ли­ку за за­по­шља­ва­ње или ба­рем до­пун­ско за­ни­ма­ње: Ср­би­ја има бо­ље те­ре­не и при­род­не усло­ве за пче­лар­ство од мно­гих европ­ских

Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије

Фото Ненад Неговановић

Пчеларство, љубав или бизнис? Савет за почетнике: набавите три до пет кошница и доста стручне литературе, радите у пчелињацима искусних пчелара, помажите им и скупљајте знање, тако ћете и ви једног дана постати вешти у овом занату

зе­ма­ља, при­но­си по ко­шни­ци су ве­ћи, а из­во­зи­мо мно­го ма­ње не­ го што би­смо мо­гли. Пра­ви, ква­ ли­те­тан мед је скуп на свет­ском тр­жи­шту, це­ње­на ро­ба, ка­ко би ре­ кли, у бо­га­тим зе­мља­ма као што су, ре­ци­мо, Не­мач­ка или Ја­пан. Па шта че­ка­ти, уско­ро ће ба­грем по­ че­ти да цве­та, хај­де да по­ста­вља­ мо ко­шни­це и це­ди­мо мед... Ево јед­ног при­ме­ра ко­ји ин­ спи­ри­ше. Су­пру­жни­ци Ми­ли­ца и Зо­ран Ко­ва­че­вић су ме­ђу нај­ по­зна­ти­јим пче­ла­ри­ма у Ср­би­ ји, стал­на адре­са им је у Гроц­ кој, где има­ју по­го­не и ли­ни­је за па­ко­ва­ње, али ве­ћи део го­ди­не про­во­де са пче­ла­ма по те­ре­ни­

ма за па­шу у ис­точ­ној Ср­би­ји, око Ку­че­ва и Ђер­да­па да би се у дру­гом де­лу се­зо­не пре­се­ли­ли у Де­ли­блат­ску пе­шча­ру. За вре­м е лет­њ ег рас­п у­с та при­дру­жу­је им се и њи­хо­во тро­је де­це, две ћер­ке и син ста­ро­сти од 13 до 17 го­ди­на, па Ко­ва­че­ви­ ћи ко­ји се то­ком го­ди­не 11 пу­та се­ле на раз­ли­чи­те ло­ка­ци­је увек за со­бом ву­ку и три камп-ку­ћи­ це, за се­бе, де­цу и го­сте.

– У пче­лар­ству сам на­шао свој мир, ве­ћи део го­ди­не про­во­дим у при­ро­ди и то ми је нај­ва­жни­је. Имао сам сре­ће да и су­пру­га во­ ли овај по­сао, још пре не­го што смо се упо­зна­ли и она је има­ла

3

Под лупом Ка­ко по­ста­ти пче­лар Је­дан од нај­о­снов­ни­јих са­ве­та ка­ко ис­ко­ри­сти­ти ви­шак сло­бод­ ног вре­ме­на за оне ко­ји же­ле да по­ста­ну пче­ла­ри дао је ин­же­ њер Го­ран Ча­кар­дић, ис­ти­чу­ћи да је сва­ком по­чет­ни­ку у пр­вој го­ди­ни нај­ва­жни­је да има пче­ла­ра мен­то­ра ко­ји ће му да­ва­ти са­ве­те. Та­ко се сти­че ис­ку­ство, осло­ба­ђа стра­ха од пче­ла, а за тај ко­рак упра­во је са­да пра­во вре­ме. Ако та­ква са­рад­ња поч­не у мар­ту или апри­лу, ста­ри­ји пче­лар би по­чет­ни­ку по­кло­нио је­ дан до два ро­ја, па би се го­ди­на за­вр­ши­ла са ле­пим ис­ку­ством и соп­стве­ним пче­ли­ња­ком. И док рој мо­же да се до­би­је и на по­клон, ко­шни­цу мла­ди пче­лар мо­ра сам да обез­бе­ди. Од ви­ше ти­по­ва, нај­по­год­ни­је су та­ко­ зва­не Да­дан Бла­то­ве и Ланг­строт Ру­то­ве ко­шни­це, нај­лак­ше су за рад, омо­гу­ћа­ва­ју не­сме­та­но пре­зи­мља­ва­ње и из­у­зет­но ја­ка дру­штва у вре­ме ба­гре­мо­ве па­ше. Це­не ко­шни­ца кре­ћу се око 40 до 50 евра, мо­гу их и са­ми пче­ла­ри на­пра­ви­ти ако су вич­ни сто­лар­ском за­на­ту, док ра­мо­ве, због пре­ци­зно­сти тре­ба пре­пу­ сти­ти пра­вим мај­сто­ри­ма. Ко хо­ће, мо­же опре­му на­ба­ви­ти и у спе­ци­ја­ли­зо­ва­ним про­дав­ни­ца­ма, ко хо­ће пре­ви­ше да уште­ди мо­же и да се пре­ва­ри, јер по­лов­не ко­шни­це мо­гу би­ти по­тен­ци­ јал­ни из­вор за­ра­зе, мо­жда су за­то и до­спе­ле на про­да­ју, јер је у њи­ма до­шло до по­мо­ра пче­ла. У Србији има око дванаест хиљада пчелара

Ма­ти­це У Ср­би­ји је за­сту­пље­на крањ­ ска ра­са пче­ла, ко­ја је при­ ла­го­ђе­на овом про­сто­ру и пре­зи­мљу­је са ма­лом по­тро­ шњом хра­не. По­бољ­ша­њем ра­са пче­ла, пу­тем се­лек­ци­је на при­но­се, ба­ве се цен­три за од­га­ја­ње ма­ти­ца. Код нас се про­из­ве­де пре­ко 20.000 ма­ти­ца го­ди­шње (плус ма­ти­ це ко­је пче­ла­ри са­ми од­га­је), а це­на јед­не ма­ти­це је у вред­ но­сти два ки­ло­гра­ма ме­да у ма­ло­про­да­ји. Ро­је­ви се мо­гу на­ба­ви­ти на ви­ше на­чи­на, а јед­но од њих је да на не­ком пче­ли­ња­ку до­би­је­те ко­шни­ цу са пче­ли­њим дру­штвом. У овом слу­ча­ју нај­бо­ље је од­ лу­чи­ти се за на­бав­ку у ра­но про­ле­ће. На­бав­ка па­кет­них ро­је­ва је нај­бр­жи и нај­лак­ши на­чин, ро­је­ви се на­ба­вља­ју по­сле глав­не па­ше ка­да се без про­бле­ма мо­же од­у­зе­ти ви­шак пче­ла.

У пчеларство се мора улазити опрезно, ­ до успеха ­ је дуг пут

ко­шни­це и ба­ви­ла се пче­лар­ ством иако је за­вр­ши­ла ме­ди­ци­ ну – ка­же Зо­ран, чи­ја је стру­ка ци­вил­но ва­зду­хо­плов­ство. Као два­де­сет­ше­сто­го­ди­шњи мла­дић 1992. го­ди­не до­био је при­ма­мљи­ву по­слов­ну по­ну­ду да оде у Ка­на­ду и да се ба­ви ва­зду­ хо­плов­ством, али је остао при­вр­ жен сво­јим ко­шни­ца­ма. Да­нас у сво­јој по­ро­дич­ној фир­ми Ко­ва­че­ ви­ћи про­из­во­де мед, млеч, по­ лен, про­по­лис, кре­ме за ли­це и дру­ге раз­не про­из­во­де, по­се­ду­ју ХА­САП сер­ти­фи­кат и са­ра­ђу­ју са про­дав­ни­ца­ма здра­ве хра­не.

Па­ре не по­ма­жу увек

4

– У Ср­би­ји има око два­на­ест хи­ ља­да пче­ла­ра, а од то­га не­што ви­ше од осам хи­ља­да учла­ње­но

је у Са­вез пче­лар­ских ор­га­ни­за­ ци­ја – ка­же њен пред­сед­ник Ро­ до­љуб Жи­ва­ди­но­вић. Пче­л а­р и ама­т е­р и, са петшест ко­ш ни­ц а обич­н о и ни­с у ор­га­н и­з о­в а­н и, за њих је пра­ вље­њ е ме­д а са­м о хо­б и ко­ј и им да­ј е за­д о­в ољ­с тво да бу­д у че­сто у при­ро­ди. Има до­ста и не­струч­них пче­ла­ра ко­ји сма­ тра­ј у да је до­в ољ­н о на­б а­в и­т и не­ко­ли­ко ко­шни­ца и већ сте по­ ста­ли не­ко ко се мо­же на­зва­ти пче­ла­ром. На­жа­лост, то је вр­ло че­сто ло­ша прак­са, јер не­зна­ ње до­во­ди до уги­ну­ћа ро­је­ва и до раз­во­ја бо­ле­сти, јер су пче­ ле вр­ло осе­тљи­ве. По­треб­но је не­ко­ли­ко го­ди­на ра­да, упо­зна­ ва­ње са струч­ном ли­те­ра­ту­ром и мно­го прак­се да би се­бе не­ко

мо­гао на­зва­ти до­брим по­чет­ни­ ком у пче­лар­ству – ка­же Жи­ва­ ди­но­вић. Ипак, оно што пред­сед­ник Са­ ве­за пче­лар­ских ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је по­себ­но пре­по­ру­чу­је је опрез.

– У пче­лар­ство се мо­ра ула­зи­ ти опре­зно, то је гра­на ко­ја мо­ же да упо­сли љу­де, али не тре­ба пре­те­ри­ва­ти, јер то ни­је ни лак ни из­ве­стан по­сао. Тра­жи мно­ го зна­ња и по­ступ­но­сти у ра­ду, ни­шта не мо­же пре­ко но­ћи. Чак, ка­жу ис­ку­ства, тек по­сле три до пет го­ди­на мо­же да се оче­ку­је не­ка ма­ло зна­чај­ни­ја за­ра­да. Нај­ви­ше гре­ше они ко­ји ми­сле „имам па­ре, ку­пи­ћу сто ко­шни­ ца и по­че­ћу про­из­вод­њу”, та­кви нај­лак­ше про­пад­ну, јер не­зна­ње

је у пче­лар­ству вр­ло опа­сно, тре­ ба по­че­ти са три до пет ко­шни­ ца, а без пет го­ди­на ис­ку­ства и 30 про­чи­та­них књи­га не мо­же се би­т и до­б ар пче­л ар – ка­ж е Жи­ва­ди­но­вић. Ко­л и­к и је при­н ос ме­д а по ко­шни­ци? На ово пи­та­ње ни­је ла­ко од­го­во­ри­ти, све за­ви­си од го­д и­н е, под­н е­б ља, те­р е­н а за па­шу, ква­ли­те­та ко­шни­ца и још ко­је­че­га. По­што је Ср­би­ја вр­ло по­год­на за ову по­љо­при­вред­ну гра­ну, код нас су у про­се­ку при­ но­си ве­ћи не­го у не­ким дру­гим зе­мља­ма, обич­но око 15 до 17 ки­ло­гра­ма, а ако се пче­ле то­ ком го­ди­не се­ле ви­ше пу­та са те­ре­на на те­рен при­нос се по­ ве­ћа­ва на 20 до 25 ки­ло­гра­ма, а код вр­хун­ских про­фе­си­о­на­ла­

Пче­ле на че­ти­ри точ­ка У Ср­би­ји по­сто­је две вр­сте те­ре­на за па­шу , под­руч­је Вој­во­ди­не где се ко­ри­сте па­ше уља­не ре­пи­це, ли­пе и сун­цо­кре­та и под­руч­је Ср­би­је ју­жно од Ду­на­ва, где су за­сту­пље­не ба­гре­мо­ве и ли­вад­ ска па­ша. За до­бро ис­ко­ри­шће­ње па­ша нео­п­ход­но је се­ље­ње ко­шни­ца. Пче­ла­ри сва­ке го­ди­не све ви­ше ко­ри­сте ка­ми­о­не, ауто­бу­се и при­ко­ли­це са угра­ђе­ним ко­шни­ца­ма ра­ди се­ље­ња или се­ле уто­ва­ром и ис­то­ва­ром. У Ср­би­ји има пре­ко 800 во­зи­ ла са угра­ђе­ним ко­шни­ца­ма, а све је за­сту­пље­ни­је и па­лет­но се­ље­ње пче­ла. Код тог на­чи­на се­лид­бе, на па­ле­ти је по­ста­вље­ но обич­но пет ко­шни­ца ко­је са ди­за­ли­цом на ка­ми­о­ну ла­ко и бр­зо уто­ва­ра­ју и ис­то­ва­ра­ју при­ли­ком се­об ­ е. Ра­ди по­бољ­ша­ња па­ше, пче­ла­ри све ви­ше га­је ме­до­но­сно би­ље по­пут фа­це­ли­је и дру­гих вр­ста.

Сад је најбоље време да се почне

Нео­п­ход­на опре­ма Шта је јед­ном пче­ла­ру још по­треб­но осим ко­шни­це и пче­ла? Чак и вр­сни знал­ци ка­жу да го­ди­шње до­жи­ве и ви­ше од сто убо­да ових ин­се­ка­та, па је на пр­вом ме­сту ва­жно зна­ти да ли је по­тен­ци­јал­ни пче­лар имун, јер алер­ги­је мо­гу би­ти вр­ло опа­сне. За од­ла­зак код ко­шни­ца по­треб­но је има­ти за­штит­ну пче­лар­ску ка­пу, ди­ми­ли­цу, пче­лар­ски нож, пче­лар­ску ви­љу­шку и жврк за ута­па­ње сат­них осно­ва. За дру­гу го­ди­ну ра­да тре­ба обез­бе­ди­ти и вр­цаљ­ку за це­ђе­ње и кан­те за мед. Кад се би­ра те­рен, нај­бо­ ље је ако је бла­го наг­нут, за­шти­ћен од ве­тра, у хла­до­ви­ни, па су се­о­ске ку­ће и ви­кен­ди­це иде­ал­на ме­ста. И оно што је до­бро, за раз­ли­ку од оста­лих жи­во­ти­ња, пче­ле не зах­те­ва­ју сва­ко­днев­ни над­зор, до­вољ­но их је пре­гле­да­ти два пу­та ме­сеч­но, из­уз­ ев за вре­ме про­лећ­ног раз­во­ја и се­зо­не ин­тен­зив­них па­ша, ка­да се ко­шни­це над­гле­да­ју че­шће. И деца брачног пара Ковачевић проводе лето са кошницама ца, по ре­чи­ма Жи­ва­ди­но­ви­ћа, по јед­ној ко­шни­ци мо­же да се про­из­ве­де чак и пре­ко 30 или 35 ки­ло­гра­ма ме­да, у рет­ким го­д и­н а­м а и ви­ш е. Ина­ч е, от­

куп­на це­на ба­гре­мо­вог ме­да за из­воз из­но­си пре­ко три евра, а про­сеч­ни го­ди­шњи тро­шко­ви по јед­ној ко­шни­ци око осам­де­сет евра, ра­чу­на­ју­ћи и го­ри­во да се

до­ђе до пче­ли­ња­ка, ште­те због по­вре­ме­них уги­ну­ћа ро­је­ва, та­ ко да се ис­п ла­т и­в ост, ако се зна­ју ови па­ра­ме­три, мо­же ла­ ко из­ра­чу­на­ти.

– Ако не­ко хо­ће про­фе­си­о­нал­ но да се ба­ви пче­лар­ством, да од то­га жи­ви и да пла­ћа со­ци­јал­ но оси­гу­ра­ње, мо­ра да има 120 до 130 ко­шни­ца, а ако је реч о

5

Под лупом су­пру­жни­ци­ма, он­да је то око 250 ко­шни­ца.

Ве­ли­ка на­у­ка То ни­је ни та­ко ла­ко, јер је због ве­ћег при­но­са нај­бо­ље на јед­ ном ме­сту гру­пи­са­ти не ви­ше од три­де­се­так ко­шни­ца, па на пар ки­ло­ме­та­ра још три­де­сет и та­ко ре­дом – ис­ти­че Жи­ва­ди­но­вић, и под­се­ћа да не­ке зе­мље у ре­ги­ о­ну да­ју суб­вен­ци­је по ко­шни­ци пче­ла­ри­ма, док код нас то још ни­је слу­чај. До­ма­ћа по­ли­ти­ка пре­ма пче­ла­ри­ма ни­је стал­на, ме­ња се из го­ди­не у го­ди­ну, па се пче­ла­ри ни­су мо­гли пре­ви­ ше осло­ни­ти на др­жав­ну по­моћ у сво­јим пла­но­ви­ма.

– Би­ло би до­бро да до­би­је­мо суб­вен­ци­је за бен­зин, јер је у про­се­ку сва­ки пче­ли­њак уда­љен бар 15-20 ки­ло­ме­та­ра од ку­ће пче­ла­ра, а се­ле­ћи пче­ли­ња­ци и 200-300 км – ка­же пред­сед­ник са­ве­за ко­ји има 203 оп­штин­ска удру­же­ња у Ср­би­ји. До­кле се све мо­же сти­ћи ба­ вље­њ ем про­и з­в од­њ ом ме­д а по­ка­зу­је при­мер мо­жда и на­шег нај­ве­ћег пче­ла­ра Сла­во­љу­ба Ра­ до­са­вље­ви­ћа из Свр­љи­га, ко­ји са 1.300 пче­ли­њих дру­шта­ва спа­да у ве­ли­ке пче­ла­ре. Ро­ђен је 1944.

6

го­д и­н е у Мер­џ е­л а­т у на­д о­м ак Свр­љи­га, ди­пло­ми­рао је ор­га­ ни­за­ци­о­не на­у­ке у Бе­о­гра­ду на ФОН-у. Пче­лар­ством се ба­ви од 1972. го­ди­не, нај­пре из хо­би­ја, да би са го­ди­на­ма ње­гов пче­ли­ њак по­ста­јао све ве­ћи и обим­ни­ ји, а ис­ку­ство и зна­ње о пче­ла­ма све ве­ће. Да­нас сво­је бо­га­то ис­ ку­ство оства­ру­је на сво­јој пче­ лар­ској фар­ми „Пче­ла ко­мерц” ко­ју успе­шно одр­жа­ва уз по­моћ

су­пру­ге Ко­сан­ке, си­на Зо­ра­на, сна­је Та­ње и тро­је уну­ча­ди. При­ч е ве­л и­к их пче­л а­р а су слич­не: за ве­ли­ки успех по­треб­ на је ве­ли­ка љу­бав. Ка­ко не­ко да зна да ли уоп­ште да се упу­шта у рад са пче­ла­ма, без об­зи­ра што се иона­ко ма­ло љу­ди озбиљ­но ба­ви овим по­слом, па је на тр­ жи­шту ма­ло и пра­вог ме­да?

– Не бих ни­ко­ме са­ве­то­вао да узи­ма кре­дит и да кре­не, ми сви

Тро­ва­ње пче­ла Опра­ши­ва­њем во­ћа и по­вр­ћа пче­ле сва­ке го­ди­не по­ве­ћа­ју при­ но­се у по­љо­при­вре­ди Ср­би­је за 148 ми­ли­о­на евра. Сма­тра се да са­мо јед­но пче­ли­ње дру­штво по­ве­ћа при­но­се за 370 евра. Без опра­ши­ва­ња пче­ла­ма при­нос ја­бу­ка па­да за 30 од­сто, ви­ ша­ња и шљи­ва за че­тр­де­сет, а ма­ли­на ско­ро за по­ло­ви­ну. На­ жа­лост, не­са­ве­сни во­ћа­ри пре свих, че­сто не це­не ту по­моћ па тре­ти­ра­ју по­љо­при­вред­но би­ље то­ком цве­та­ња, пе­сти­ци­ди­ма отров­ним за пче­ле. „По За­ко­ну о сред­стви­ма за за­шти­ту би­ља, ка­зна за тре­ти­ра­ње ин­сек­ти­ци­ди­ма у цве­та­њу, за фи­зич­ко ли­це из­но­си од 35.000 до 50.000 ди­на­ра, за пред­у­зет­ни­ке од 300.000 до 500.000, а за прав­на ли­ца од 500.000 до 1.000.000 ди­на­ра. Ме­ђу­тим, пра­во ре­ше­ње ни­је ни ка­жња­ва­ње ни на­кна­да ште­те, већ раз­у­ме­ва­ње по­љо­при­вред­ни­ка и пче­ла­ра о по­ди­за­њу при­но­са пче­ла­ма. Ре­ ци­мо, у САД-у во­ћа­ри чак пла­ћа­ју опра­ши­ва­ње пче­ла­ри­ма 5-12 до­ла­ра по до­ве­зе­ној ко­шни­ци (код ја­го­да, ви­ша­ња, ја­бу­ка), до чак 250 до­ла­ра (код ба­де­ма). На Но­вом Зе­лан­ду се опра­ши­ва­ње во­ ћа пла­ћа и до 150 до­ла­ра по ко­шни­ци, ка­же др Жи­ва­ди­но­вић.

Наши пропланци пружају боље услове за пчеле него европски

стал­но стре­пи­мо јер су пче­ле осе­тљи­ва би­ћа. Ва­жно је има­ти ква­ли­тет­на пче­ли­ња дру­штва, па он­да ме­ха­ни­за­ци­ју, опре­му, тре­ ба зна­ти у ко­је до­ба го­ди­не пче­ла ра­ди и про­из­во­ди мед, а ка­да се ро­ји, и још пу­но то­га. То је ве­ли­ка на­у­ка – ка­же Зо­ран Ко­ва­че­вић из Гроц­ке, ко­ји се за­љу­био у овај по­ сао ка­да је имао 16 го­ди­на. Ко же­ли да бу­де пче­лар не­ка пр­во оде на пче­ли­њак и не­ка че­ка не­ки знак из­ну­тра, ако га ни­шта не мо­ти­ви­ше, ако не осе­ти ни­ка­кву страст не тре­ба да по­чи­ње. Се­ћам се, кад сам пр­ви пут по­сма­трао пче­ле ка­ко из­ла­зе из ко­шни­ца, ка­ко ле­те, ни­сам мо­гао но­ћи­ма да спа­вам, и ре­као сам се­би „ја ћу овим по­слом да се ба­вим”. Ко та­ко кре­не ус­пе­ће, јер пче­лар­ство је по­не­кад ро­би­ја, а ја сам ус­пео са­мо за­хва­љу­ју­ћи љу­ба­ви. Да ми је мо­тив био да се обо­га­тим, до са­да бих про­пао сто пу­та. Ова­ко, на­шли смо мир, жи­ви­мо у при­ро­ди, срећ­ ни смо и мо­ја по­ро­ди­ца и ја, а уз то сти­же и са­свим до­вољ­на за­ра­да, ка­же Ко­ва­че­вић ко­ји се са су­пру­ гом Ми­ли­цом већ по­ла­ко спре­ма за про­лећ­ну се­лид­бу на ку­чев­ске про­план­ке са сво­јим ко­шни­ца­ма и камп-ку­ћи­ца­ма. Дра­го­љуб Сте­ва­но­вић