Е В О Н
www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net
ГОДИНА VIII БР. 133, 25. МАРТ 2016. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.
ПРВИ ВЕСНИЦИ ПРОЛЕЋА
Девојке на стадиону ФК Тимочанин први су весници - спортски, дакако - првих пролећних дана 2016.
ПОЧЕЛА ИЗБОРНА ТРКА
стр. 2
ОПШТИНЕ СУ КЉУЧНЕ У ЕУ
стр. 3
ГРАДИМО НАЦИОНАЛНУ КУЋУ СКИЈАЊА
стр. 5
ПАРЛАМЕНТ ЗА ЛЕПШЕ ДОБА
стр. 11
ИНФО.
СТР. 2
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
Скупштина општине о комаСацији
МОЖЕ СЕ И БЕЗ УКРУПЊЕНИХ ЊИВА су пољопривредници незадовољни су власници 100 хектара. Ако сада комасацијом слажем се да је преки- прекинемо комасацију како ћемо немо... - рекао је Милан Ђокић. све те њиве довести до тога да могу Када је, након полемике, ова тачка несматано да се обрађују. уврштена у дневни ред, проблем је Закључено је да се у року од 15 дапојаснио Бобан Вељковић, један од на у Влашком Пољу организује састастановника Влашког Поља: нак са свим учесницима комасације -У процес комасације ушло је 200 уз присуство председника општине, хектара земљишта, а незадовољни представника ГИЗ-а и Министарства
Једна од последњих седница Скупштине општине у овом сазиву протекла је у знаку полемике о (не) успешној комасацији у Влашком Пољу. -Немам ништа против да се прекине комасација у Влашком Пољу, чак сам и за то. Књажевац је потписао споразум са немачким ГИЗ-ом. Уколико
пољопривреде. У сенци расправе о комасацији усвојени су извештаји о раду Музеја, Црвеног крста, Библиотеке и Центра за социјални рад, као и извештаји о раду општинске управе, Општинскког већа и председника општине у 2015. години.
ЂОКИЋ ИСПРЕД “КЊАЗА” ДАРКО ЖИВКОВИЋ на лиСти СоцијалиСта преовладавају млади и образовани
Народни покрет ‘’Књаз’’ први је Општинској изборној комисији предао изборну листу за предстојеће локалне изборе. Изборну листу ‘’Књаза’’ подржало је 1 300 грађана. - Свим силама трудићемо се да оправдамо поверење грађана и надамо се да ће оно на изборима бити
још веће. Ми то поверење не схватамо као краћи пут до привилегија, већ као бреме обавеза и одговорности према народу који нас подржава – изјавио је новинарима први на листи ‘’Група грађана Милан Ђокић, Народни покрет Књаз-ЈС’’.
СнС у књажевцу оСтаје без народног поСланика
ПОСЛАНИчКИ КАНДИДАтИ МИЛУтИНОвИЋ И ЦветАНОвИЋевА
Републичка изборна комисија је, до прошле седмице, прогласила три листе за избор народних посланика. Међу 750 кандидата за посланике је двоје Књажевчана. На листи ‘’За праведну Србију – Демократска странка’’ налази се дипломирани економиста Драган Милутиновић, а на листи ‘’Ивица Дачић – Социјалистичка партија ИЈА
ЦЕНТ АР
VE
NO
ПЈ
Р
КО
М
ЕД
БОР
М
Србије’’, дипломирана правница Марија Цветановић. На листи ‘’Александар Вучић – Србија побеђује’’ нема кандидата за посланике из Књажевца. У претходном сазиву Скупштине Србије Књажевац је имао своју посланицу – адвокта, Весну Симић, чланицу Српске напредне странке.
УТЕР ЦЕН
ТА
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника; др Витомир Милић, Сара Дамњановић, Миљан Јеремић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР, 19210 Бор, Трг ослобођења 8, тел./фах. 030 422386, 458270; Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; Штампа: Графомед Бор
e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net
НА ЧЕЛУ
Социјалистичка партија Србије предала је међу првима изборну листу за предстојеће локалне изборе, заказане за 24. април. Социјалисти ће изажи самостално пред грађане. -Имали смо неколико понуда од мањих странака. ‘’Опекли’’ смо се прошлог пута са малим партијама.Зато ћемо после 24. априла бити отворени за разговоре. Одлучили смо се за листу младих и образованих људи. Наравно, на листи су и наши искусни другови. Грађани од нас могу да очекују одговорност, сигурност и поштење, све оно што је у претходном периоду недостајало у Књажевцу – нагласио је лидер социјалиста Дарко Живковић. Листа ‘’Ивица Дачић Социјалистичка партија Србије’’ има 27 кандидата за одборнике Скупштине општине Књажевац. То су: економиста Дарко Живковић, дипломирана правница Марија Цветановић, лабораторијски техничар Саша Станковић, васпитачица Соња Гоцић, приватни предузетник Иван Живковић,
приватни предузетник Бобан Вељковић, хирург др Бојан Пешић, дипломирани инжењер пољопривреде за економију Драгана Јовчић, радник Славољуб Радовановић, медицински техничар Секица Мачкашки, санитарно-еколошки инжењер Љубомир Панић, специјалиста медицине рада др Звонимир Алексић, економиста Никола Раденковић, правница Драгана Ватовић Милутиновић, приватни предузетник Зоран Стојаноски, студент Ненад Илијић, лекар опште праксе др Ивана Урошевић, специјалиста педијатар др Миодраг Рашић, машински техничар Срђан Вучковић, дипломирани инжењер архитектуре Валентина Ђорђевић, дипломирани инжењер грађевине Аца Тричковић, студент Александар Миладиновић, студенткиња Јована Николић, дипломирани економиста Милан Јеленковић, економски техничар Ана Димитријевић-Миленковић, медицинска сестра Ивана Динић и васпитач Драган Ђорђевић.
“за књажевац заједно”
УСКОРО КОМПЛЕТАН ПРОГРАМ -Намера нам је да одржимо серију састанака са циљним групама како бисмо чули шта о нацрту програма са којим излазимо на локалне изборе мисле људи на које се тај програм у перспективи односи, изјавио је Драган Манчић, председник Општинског одбора Демократске
странке додавши да коалицију чине Демократска странка, Либерално демократска партија, Социјалдемократска странка и Нова странка. Договорено је, подсећа Манчић, да се до 1. априла сачини комплетан програм са којим ће се изаћи пред грађане.
ИНФО.
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
књажевац какав (не)знамо
НЕШТО ДРУГО, ИЛИ – НЕШТО ПРВО Књажевац је ИЗУЗЕТНА ДЕСТИНАЦИЈА ЕВРОПЕ. Недавно је потписана бриселска декларација и на тај начин само је потврђено да “предстоји размена добрих примера из праксе” у Србији и европским земљама. Звучно и престижно признање које се не добија на основу лепо срочених говора обојених политичким маркетингом, него за заслуге и конкретан допринос одрживом туристичком развоју. Књажевац је, с пуним правом, и више од “изузетне европске дестинације”, јер је, упркос слабашном буџету (900 милиона динара) успео да достигне домете којима не могу да се похвале ни двоструко, па и троструко богатије регије и градови. Набројаћемо неке “ставке” које апсолутно не личе на предизборне хитове, јер су раније, па и знатно раније, започете и већ уврежене у стварност. У живот. Српска јавност је чистом петицом наградила одлуке актуелне власти: беспалатан превоз за све грађане, првенствено сеоског атара, на подручју целе општине ; беспатне седнице воћа за многа домаћинства, беспалтну ужину за основце, новчану помоћ најсиромашнијим пеннзионерима, бесплатну акцију скијања деце на Старој планини “Снежни четвртак”, и не смо то, и не само у социјалној сфери: подстицањем пољопривреде и приватног сектора, за само годину дана, од 320 стигло се до 550 постеља у приватним дестинацијама, и најбеспутнији крајолици Старе планине добијају асфалт, вратиле су се плантаже воћа (какав диван и дуго чекан призор), простор Дома културе је по изгледу и функционалности равен европским здањима, Фестивал културе младих трајаће од маја до децембра, добијен је најбржи
интернет, цео град је прекривен соларним пуњачима, отварају се конкурси и за пројекте у месним заједницама, усавршен је и отворен прворазредни услужни центар у општинској згради, амбасадори САД, Финске, Турске и још неких значајних земаља долазе на одмор и предах у ове крајеве, Завичајни музеј постаје европска кућа српске културне баштине. Овде се одржавају државна и европска спортска такмичења (румокет, сноуборд…), прекогранична сарадња поприма нове садржаје, туристична понуда је присутна и на највећим европским сајмовима, успоставља се партнерство за важне привредне и културне пројекте са европским инстутцијама. Има и брижно чува златну традицију, обичаје, знаменитости. Поврх свега: Књажевац нема кредитних и осталих задужења, нема – што је за Србију чудо невиђено – ни дугова у јавном сектору. Можда није упутно поредити се са суседима, али, руку на срце, погледајамо двоструко веће и у јавности уздигнутије, Зајечар и Бор, и видећемо – и мету и одстојање. У Бору су, примерице, само два јавна предузећа у минусу – близу 2 (две) милијарде динара. Колико два књажевачка буџета и мало више. Нека њих. И сад нешто што Књажевац издваја од свих у Србији, и што се не препознаје на први поглед. Прво: државни ревизор није нашао неправилности у трошењу локалног буџета, и друго: Књажевац је званично најтранспаретнија општина у Србији. Све је на увиду грађанима и јавности. Као, као у … сетимо се где још, и у које време. Књажевац је нешто друго, или – нешто прво. Б.Ф.
СТР. 3
будућноСт пограничних подручја на путу ка еу
ОПШТИНЕ СУ КЉУЧНЕ У ЕУ ИНТЕГРАЦИЈАМА У организацији РАРИС-а - Института за развој пограничних подручја, недавно је, у Књажевцу, одржана конференција “Будућност пограничних подручја на путу ка ЕУ” с циљем – да се помогне регионима Србије како би се боље припремили за ЕУ интеграције. Представници локалних самоуправа, невладиног сектора, регионалних удружења и асоцијација Србије, Бугарске и Румуније гворили су о процесу ЕУ интеграција, локланим самоуправама, значају приступања ЕУ и пословању малих и средњих предузећа, као и очекивањима пограничних подручја у склопу приступања ЕУ. Наташа Драгојевић, координатор Националног конвента нагласила је да ентузијазам у Србији о ЕУ опада, јер је од не тако давних 70 одсто, данас испод 50 одсто грађана за ове интеграције. Разлог је у томе што је “политика ЕУ све више проблематићчна”. Грађани вагају изме ове и других понуђених опција. Видљив је и руски утицај. Од 35 поглавља – данас још ништа није догворено, а биће договорно кад – се то деси. Процес је дуг, а поглавље 35 може да блокира цео процес. Важно је ко учествује у преговарачким позицијама, како изгледа процедура, ту су и разне анализе, истраживања. Посебно је значајна улога Скупштине Србије. У пограничним подручјима ЕУ живи 37 одсто укупног броја становништва, што је изузетан потенцијал. Тренутно имамо 107 пројеката вредних 40 милијарди евра у перспективи... Стефеан Худолин, шеф операције, сектор 2 из делгације ЕУ прено је искуства у развоју пограничних региона у ЕУ. Он је нагласио – да Србија заслужује честитке на до сада постигнутим
резултатима. Отворена су два поглавља у којима је улога локалних самоуправа од кључног интереса. Зато је и битна реформа у тој области, јер је 70 одсто свих прописа у ЕУ на локалу. Представник Амбасаде Бугарске подсетио је да је расположење према ЕУ у његовој земљи потпуно другачије него у Србији. Тамо је продрла свест да је отварање према тржишној економији неминовност, мада се није пуно напредовало у пословима са пограничним подручјима. Говорећи о искуствима Румуније, саветник у Амбасади Рзумуње у Београду, Стефан Имре подсетио је да је његова земља много учинила у прекограничној сарадњи и да ће се и у овој години радити на том плану. Јер, данас су актуелни фондови за разне порјекте. Чула су се и искуства из Швајцарске која није чланица ЕУ, али одлично сарађује у пограничним подручјима. Иван Кнежевић из Европског покрета у Србији говорио је о нашим искуствима у сарадњи са ЕУ и започетим интеграцијама. Своје активности у приступању ЕУ представили су Канцеларија за европске интеграције, Стална конференција градова и општина Србије, Канцаларија за сарадњу са цивилним друштвом, Европска мрежа предузетништва, програм Европа за грађане, Унија послодаваца Србије... Завичајни музеј Књажервац у Равни представио је пројекте “Вени, Вино, Вици” и “Нова енергија за Стару планину”. Учесници конференције разгледали су у Равни и Муезј вина, а потом су дегустирана најбоља вина из оближњег подрума Звонка Урошевића. С.Р.З.
КУЛТУРА
СТР. 4
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
СветСки Стручњак за креативну економију проф. дејвид трозби у књажевцу
УЛАЗНИЦА У ГРАДОВЕ НАУКЕ И СТВАРАЛАШТВА У склопу пројекта “Креативни градови и општине Србије” који спроводи Фондација Група за креативну економију уз подршку Унеска и Минстарства културе и информисања 25. 03. 2016. Књажевац ће посетити проф. Дејвид Трозби са Универзитета у Синдеју. Проф. Трозби је водећи стручњак у области развоја креативне економије који је већи део своје професионалне каријере посветио утемељењу и афирмисању економски аспеката културе и креативних индустрија. Он је консултант УНЕСЦО, Светске Банке, УНЦТАД, Савета Европе, ЕУ и других међународних организација у развоју пројеката и јавних политика у области економике културе и креативних индустрија. Осим активног учешћа на међународној
сцени, проф. Дејвид Трозби је један од кључних стручњака који је учествовао у развоју јавних политика у области креативног сектора у већини развојених земља. Он је један од експерата ангажованих на пројекту “Креативни градови и општине Србије” и председник програмског савета Фондације Група за креативну економију. Он ће имати прилику да у студијској посети Књажевцу процени ресурсе наше општине за развој креативне економије. Домаћин на његовој мисији у Књажевцу биће Завичајни музеј Књажевац и Милена Милошевић Мицић, директорка овог музеја. Они ће заједно обићи кључне ресурсе погодне за развој креативне економије и афирмисање наше општине као места аутентичних културних
израза и креативности. Сврха његове посете је и процена локалних креативних капацитета за укључивање Књажевца у мрежу “Креативних градова и општина Србије” и привлачење инвестиција у општинске пројекте развоја креативне економије. Професор Трозби ће обићи Завичајни музеј Књажевац и упознати се са радом ове институције, Музеј града у кући Аце Станојевића, Архео – етно парк у Равни и касно-антички локалитет Тимацум Минус, Винарију Јовић и друге знаменитости. У посети нашој општини сусрешће се и са званичницима наше општине и кључним актерима локалне креативне економије. Посета Књажевцу оргнизована је у склопу боравка проф. Трозбија у Србији и његовог учешћа на Школи
креативне економије у Нишу која ће се одржати од 24. марта до 20. Априла 2016. Ово је јединствени програм едукације лидера у области креативне економије. Ове године програм је посвећен локалном развоју и креативној економији. Заједно са њим на школи ће учествовати 25 водећих домаћих и страних предавача из области планирања развоја креативне економије који ће учесницима пренети своја искуства. Наша општина имаће прилику да и на овом догађају представи пројекте Завичајног музеја Књажевац у области афримисања културних израза, као и реализоване активности на промовисању креативне економије у нашој општини. Милена Милошевић Мицић
оСми март у књажевцу
СЕЋАЊЕ НА СОЛУНЦЕ И - КАФАНЕ -За празник приредили смо богат културно- уметнички програм “Време прошло из нас збори”, који смо наменили свим Књажевчанима. То је нешпо ново у 13-годишњем организовању 8. марта у Удружењу пензионера - каже председница Секције жена Удружења и КУД-а “Сунчана јесен” , Стаљинка Беба Милић. Програм је имао два дела: у
првом је приказан долазак ратника солунца из Првог светског рата, који је дочекан песмом, игром и весељем. У другом делу приказан је кафански живот Књажевчана у прошлом веку. У том периоду било је 50 кафана које су имале велики значај у друштвеномкултурном и политичком животу. Драгић Ђорђевић
удружење за неговање традиције “извор”
НЕШТО СТАРО, СТИХ ЗА НЕШТО МОјЕ СРЕДЊОШКОЛЦЕ СветСки дан поезије у гим театру
Поводом Светског дана поезије, 21. марта, у оквиру едукативног програма “Књижевна реч Књажевца за средњошколце”, чланови Књижевног клуба “Бранко Миљковић”,, Петар Геров, Небојша Ђорђевић, Обрен Ристић и Милијан Срејић и Александар Љубић представили су своју поезију у Гим театру Књажевачке гимназије. У програму су учествовале и ученице ове школе
и музичка пратња на клавиру, као и Сокол Марковић и Александар Љубић на гитари. – -Поезија је пут мисли, гласовно подударање, необични фонетички спој, вечни дах којим песма звучи и одјекује, рекао је том приликом Небојша Ђорђевић, координатор књижевног програма овог престижног клуба језичке културе.
Сајам сакупљача “ Нешто старо, нешто моје” одржано је 19. и 20 марта у Дому културе Књажевац уз пригодни програм. Окупила су се деца, родитељи и старији, свака генерације приказала је вредну колекцију. Специфичан случај је Зорица Стојановић, која од малена сакупља салвете, а њена колекције прелази 4.000 комада. Богату колекцију лутака представило је Удружење “Извор”. На штандовима су виђене и марамице, разне фигурице, сапуни, лутке,
порцелан, значке, грамофонске плоче, сличице, штрумпфови, старе књиге, дечје бајке, стрипови, разни модели аутомобила, стари сатова и многи други предмети. Сајам је организовало Удружење за неговање традиције “Извор” уз подршку образовних установа, Дома културе и Општине Књажевац, као и медијску подршку фирме КњажевацИнфо. Драгић Ђорђевић
ОГЛЕДАЛО
СТР. 5
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
протокол о Сарадњи Ски-Савеза Србије и јп “Стара планина” од националног значаја
ДРЖАВА НЕ ЗАБОРАВЉА СТАРУ ПЛАНИНУ Потписивањем протокола о сарадњи Скијашког савеза Србије и ЈП Стара планина започета је реализација изградње Националног скијашког тренинг центра “Кућа скијања” на Јабучком равништу. Свечаности у хотелу “Стара планина” присуствовали су Вања Удовичић, министар спорта у Влади Србије, Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије, као и председници општина Књажевац и Пирот, Милан Ђокић и Владан Васић. Пројекат би требало да се заврши до краја 2017. године. Локацију на којој ће се градити будући тренажни центар обишао је Вања Удовичић, који је подсетио да су недавно отворени гимнастички тренинг центар и атлетска дворана, а да се ове године граде национални ватерполо и одбојкашки центри. -Желимо да наше спортисте задржимо у Србији и да паре које добијају од савеза и локалних самоуправа не троше на припремама у иностранству већ у својој земљи. Србија заслужује,
имајући у виду резултате које наши директор Јавног предузећа Стара пласпортисти постижу, да организује нина и Владета Радивојевић, председнационалне куће у којима ће се ник Скијашког савеза Србије. спортисти припремати на начин који -Кућа скијања биће дом за све доликује врхунском спорту. Вредан скијаше Србије и њеним изградњем је и напор Скијашког савеза када је омогућићемо сваком младом човеку реч о тенденцији да спорт буде бес- да искаже свој таленат. Ми смо спорплатан и приступачнији деци, додао ткса нација, потребан је само озбиљан је Удовичић. рад и улагања и ето нових шампиоСпоразум о изградњи “Куће скијања” на и у – скијању - изјавио је Владета потписали су Владимир Симовић, Радивојевић подсећајући да је “ово
предСедници општина књажевац и пирот о Старој планини
ПРВО ПУТЕВИ, ПА СВЕ ОСТАЛО
Досадашња улагања, пре свега у скијашку инфраструктуру, а затим и у смештајне капацитете, учинила су да Стара планина заузме значајно место на мапи српског туризма. За даљи развој ове туристичке дестинације биће најважнија изградња нове и уређење постојеће путне инфраструктуре, заједничка је оцена председника општина Пирот и Књажевац, Владана Васића и Милана Ђокића. Недавном потписивању споразума о изградњи “Куће скијања” на Старој планини, сем државних званичника, присуствовали су и председници општина Књажевац и Пирот. Челни људи тих општина сложили су се у оцени да је даље улагање, пре свега у путну инфраструктуру, од изузетне важности за обе општине. -Туризам је велика развојна шанса овог дела Србије и ако држава настави да развија инфраструктуру сигурно ће то бити подстрек и за општине
на југоистоку Србије, пре свега за Књажевац и Пирот, да ми наставимо развој своје инфраструктуре, својих туристичких потенцијала, а туризам је грана која развија многе друге гране и тиме доноси доста новца у наше градове”, изјавио је Владан Васић, председник општине Пирот. -Овај пројекат не може се посматрати аутистично, са позиције општине Књажевац, Пирот, Димитровград или Бела Паланка. Пројекат треба сагледати комплексно. Путна инфраструктура ка планини мора да буде изграђена са свих праваца, а неопходан је и пут који ће Стару планину приближити и нишком аеродрому и Коридору 10. То је нешто што ће Стару планину опремити добрим саобраћајницама и тако учинити ову туристичку дестинацију изузетно пожељном како домаћим, тако и страним туристима”, рекао је Милан Ђокић, председник општине Књажевац. (К.И.)
само један од сегмената делатности ЈП “Стара планина”, а тек предстоји изградња саобраћајнице од Пирота до Старе планине. На тај начин директно повезаћемо ову туристичку дестинацију директно са Коридором 10”, известио је Књажевацинфо. Председник општине Књажевац и потпредседник Скијашког савеза Србије Милан Ђокић истакао је да је почетак изградње “Куће скијања” на Старој планини добра вест и за цео регион. Јер, пројекат развоја Старе планине суштински је важан како за општину Књажевац, тако и за регион, а скијашки спорт свакако је генератор развоја планинског туризма. Овај пројекат, подсетио је он, превазилази и финансијске, али и интересне оквире саме локалне самоуправе. Реч је о пројекту од националног значаја и изузетно је важно да је држава поново обратила пажњу на развој Старе планине јер то може да буде генератор развоја целог овог краја.
марија лабовић, директорка тоС-а на Старој планини
ГРАДИМО НАЦИОНАЛНУ КУЋУ СКИЈАЊА
-Изградња “Куће скијања” на Старој планини веома је важна не само са спортског аспекта, већ и за свеукупни туристички развој те дестинације, изјавила је Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије приликом недавног потписивања споразума о реализацији пројекта изградње Националног скијашког тренинг центра на Јабучком равништу. На Старој планини ове године почиње реализација пројекта Националног скијашког тренинг центра. То је од изузетног значаја, не само са спортског аспекта, већ и за свеукупни развој ове туристичке дестинације, додала је Марија Лабовић подсећајући да Стара планина има добар капацитет и велики потенцијал који би требало максимално искористити у туристичке
сврхе, али и у спортске сврхе. Спорт и туризам су комплементарне гране, тако да ће изградња “Куће скијања” допринети даљем расту броја туриста на Старој планини. -Да Стара планина заузима све значајније место на туристичкој мапи Србије сведоче подаци из 2015. године, број туриста, као и остварених ноћења већи је за око 20 одсто. Тај тренд се наставља ове године пошто је само у јануару ову планину посетило 4 400 туриста, а било је преко 15 000 ноћења. Очекујемо овакве резултате и у фебруару, а сви додатни садржаји, активности и манифестације допринеће да Стара планина заузме још важније место у српском туризму, закључила је директорка Туристичке организације Србије за Књажевацинфо.
ЗАПИС
СТР. 6
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
књажевчанин марко риСтић је најнеобичнији колекционар, годинама прикупља политички пропагандни материјал
ПЛАКАТИМА СЕЈАЛИ ПРКОС ПО СРБИЈИ Марко Рис тић је јединствени колекционар политичких плаката и осталог политичког пропагандног материјала у Србији. У својој импозантној колекцији, која чини преко 800 плаката зидног формата, неколико стотина летака, беџева, хемијских оловки и другог пропагадног материјала, говори нам поносни сакупљач. - Сакупљањем пропагандног материја ла политичких с транака бавим се од октобра 1992. године када сам био ученик основне школе. Сећам се првог плаката, као и начина на који сам дошао до њега. Те исте вечери био је као у песми Рибље чорбе, после првог одмах сам набавио и други. И тако до данашњих дана, 23 пуне године бавим се овим необичним хобијем. Како сте долазили до плаката, питамо га, а он без рамишљања одговора: - Постоји хоби за који вам је потребан дубок џеп (филателија, нумизматика) и они као што је у мом случају. Једно што је потребно јесте упорност, истрајност и доследност овом „позиву“. - Најлакши начин је када видим да се плакат појавио, а добро знам неку особу из те странке, нађем се са њом и добијем нови плакат који одмах одложим у своју фасциклу. Мало већи проблем је када из било ког разлога не могу да дођем до плаката, а налази се “доступан“ односно залепљен или окачен на јавном месту. Тада креће операција скидања плаката при чему водим рачуна да будем виђен од мањег броја људи, или, не дај Боже оног који је тај плакат баш залепио,
јер би разбуктане страначке предизборне страсти тешко могле да размеју мој хоби. Када се плакат “одради“, онда следи, “термичка обрада“, јер не могу да у своју колекцију одложим плакат са траговима лепка. У купатилу на зидним плочицама пажљиво се опере од лепка при чему се води рачуна да се не оштети. - Обавезно проверим да ли је „мајстор“ који је лепио плакат нанео слој лепка и на предњу страну. Уколико јесте, предња страна мора да се пажљивије обрађује из разлога што код плаката слабијег квалитета може да се скине боја. Када се скине лепак, онда се одлаже на под (односно на део тепиха ) и ту се суши 40-45 мнута. Када се добро просуши и када његови крајеви полако крену да се савијају, онда следи равномерно пресовање. Ова фаза траје 3-4 сата и онда се већ
увелико сув плакат поново ставља на пресовање, где после 14 дана приближно буде као нов. Ето, то је цела техника. А посебно је занимљиво где је све набављао плакате? - Већи део колекције прикупљен је у Књажевцу. У Нишу сам у периоду 1998-2002. године боравио као студент и такође прикупио доста плаката. Затим следи Зајечар, има нечега и из Пирота, Сврљига, Београда, као и из Неогтина, где сам краће време живео и радио. Наравно, свим мојим пријатељима познат је мој хоби, па су ме неки од њих својевремено изненадили са плакатима из Вршца, Прокупља, Врњачке Бање... За велики број плаката се тачно сећам где сам их и како набављао. И наравно, овај посао је пун анегдота: - Баш сам скоро разговарао
са једним познаником који није знао за мој хоби, иначе истакнутим чланом једне политичке странке. Када сам му објаснио технику „Одрађивања“ плаката, он ме је питао да ли се можда сећам да ли сам ја скинуо пре више година плакат који је он лепио са великог зида где се стално лепе плакати. Ја сам се сетио кад и где сам га скинуо и њега подсетио да је на том месту цео зид био излепљен истим плакатама, а да сам скинуо само један. Остали плакати „живели су“ још неколико сати (био је то финиш изборне кампање), након чега су, после избора, завршили на градској депонији. -После сам га питао да ли мисли да би ефекат на бираче био исти са целим зидом под плакатама (20 плаката) или са зидом на чијем крају недостаје један плакат (19 плаката, 20. је завршио код мене). Одговорио ми да је ефекат вероватно исти, а ја сам га онда питао да ли је захвалан што сам му сачувао плакат. Да споменем и мог пријатеља који је пре неких двадесетак година за мене скидао плакат СПО-а у Нишу, након чега му је пришла старија госпођа и извређала га. Пријатељ се прво збунио, а после је одговорио: „А бре, баба, сви старији људи у овој земљи су СПС. Где баш на мене да наиђе баба присталица СПО-а?“. ( На фотосима у Афери објављено је неколико занимљивих плаката са порукама, на пример: Посејмо пркос по Србији, Ево руке, Кога то од цвећа боли глава, Народ се пита, Бринемо за Србију...) Афера, Градиша Катић, март 2016.
ЗАПИС
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
СТР. 7
конобар раде из “париза”, из винозовне кнежеве вароши
МАЈСТОР ЗА ШПРИЦЕР ОД МЕТАР И ПО Кад је пре годину у хотелу “Тимок” служио 40-т у генерацију средње Техничке школе био је звзеда вечери: напарвио је стотине шприцера од метар и по до два метра, летао је пространом салом од стола до стола, од госта до госта, ништа му није било тешко.Ведар и чио, дечачки насмејан, драг човек. Дивили су се наши “ђаци”, данас већ “одрођени”, вредни и признати стручњаци у Италији, Швајцарској, Аустрији, Сауди Арабији. Позавидели би нехајно, чини се, умешности и спретности, енергији и “лепоти порока” (здрмао је покаткад понеки розе шприцер, с љубављу боема и шерета) једног обичног а свог познаника из српске провинције. Није реч о политичкој или спортској личности, погађате – то је тај врсни, заносни у послу, конобар Раде Павловић. Рођени је Књажевчанин, 55-годишњак који непосустаје, пролеће између столова као лептирак, не застаје, стално је у покрету. -Какав човек, каква добричина – шапатом га поздрављају новодошли гости у пицерију “Париз”. -Их, па ја се тако увек понашам.Да ли први пут видим човека или је овде сваки дан. Волим сваког да испоштујем. Тако сам васпитан – прозбори и замоли за предах. Стигли су “његови јарани”, Станко, Влада Пујић, Иван Мицић… само да их поздрави и зажели ама све, све најбоље. -Јесте да се годинама виђемо повазда, али они заслужују велико поштовање
и сваку лепу реч. То су људи овог града, они чине варош а не ове зградурине. Некад је овде била и чувена кафана и хотел Париз, а време су проводили најугледнији и најписменији људи. Тај имиџ морамо да држимо, нисмо џабе “Српска Венеција” – наставља Раде доносећи сваком своје пиће и освежење и без наруџбине. Он познаје сваког Књажевчанина у душу, у прохтеве и захтева, мане и врлине. Овај сто је проценио баш овако… -Сачекајте минут да поновим шприцер од метар и пол па макар ми газда и замерио. Видим, волите хладан и да је пуна чаша. Исти сте као и песник Ђура Јакшић. А не, не треба да се хватате за новчаник, кућа части … У праву беше Ђура: најбољи је шприцер кад је хладан, кад га је повазда и још кад је џабе. Шалим се, ово је, бога ми, од свег срца. Је л да, коме научио да правим оволики шприцер: нико, сам се мало помучио. Онда је Раде најрадије што се може направио тај метар и још пола , па се занео одсликавајући како је ономад на слави свог пријатеље у Књажевцу у српској народној ношњи служио господу из Београда и шире, и како је газда захтевао да на леђима носи канту прскалицу за винову лозу. У Грљану и Видрову, на свадби и прослави села, сам је послућивао 50 гостију. И то пола дан и ноћ до зоре. - Нисам ни неки стручњак, ни велики професионалац. Завршио сам обућарску школу као и да нисам: конобар сам целих 20 година. Био сам мало и трговац, али кафана је, знате, моја кућа. Народни сам човек, не бежим од посла, хоћу сваком
раде павловић: најбољи шприцерфест је у “малом паризу”
да будем на услузи. Питате је л било бакшиша? Богме и јесте, како кад. Најбоље се прође на свадбама. Покаткад капне и десет, 20 еврића, воли Србин шприцер са сода водом и још кад се прави са висине, са столице па надоле. Нема грешке, ретко понека кап мимоиђе чашу. Недавно су Радета снимали за “Булевар” Б 92, на Јутјубу имао је 17.000 прегледа. Снимио га један весељак из Ниша , тако да је “обишао” цео свет. Колико је гостију служио за две деценије жестоког рада? Не уме да објасни, можда, вели, 100, 200 хиљада. -Важно је да су сви, колико се сећам, били задовољни и срећни. Нико се никад није пожалио. Кад видим да је гост нервозан или да хоће да мења “локацију”, дотрчим и донесем још једно пиће, па мезе, па проћаскам. Вештина је у томе како госта што дуже задржати. А то што сам пред овом господом обећао да ћу са мојом екипом бесплатно служити на свадби у Зајечару, то остаје по
цену свега. Стара муштерија се не заборавља – исприча у даху препоручујући тазе роштиљ и вино из Равне, из гласовитог подрума породице Урошевић. А за суседним столом кришом је посматрао управо, главом и брадом, винар Звонко Урошевић. -Е, па живи били, ево једне флаше из мог винограда и подрума ал Раде да послужи и наздрави свима. Понео сам као да сам знао да ће неко са стране пристићи и продиванити како се ваља, и како адети налажу. Пут је даље водио у Равну код Звонка и у Музеј вина у етно-парку. Конобар Раде, видело се, дуго је с врата пицерије “Париз” гледао и махао помало тугујући што не остасмо да се дружимо и беседимо о свему и свачему, понајвише о књазу и Књажевцу. Надугачко, рецимо све до лета и јединог у земљи Србији - Шприцерфеста… Д.Ф.
ИСТОРИЈА
СТР. 8
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
СтановништвO и наСеља Старог гургуСовца - књажевца поСле оСлобоЂења 1834. године до краја 19. века (тимочка крајина у 19. веку, зборник радова књажевац, видоСава Стојанчевић, 1988.)
У ЦЕЛОМ СРЕЗУ САМО 17 ПИСМЕНИх жЕНА Етно-демографска кретања и традиционална културна обележја
(Наставак из прошлог броја) Попис из 1884. године обухватио је и етнички састав станопвништва Србије. У срезу заглавском у пописаних 70 села било је исте године пописано 626 становника “туђе народности”. У вароши Књажецу је те године, од укупно пописаних 3570 становника, било укупно 108 становника туђе народности. Од тога броја било је, према народности, пописано наjвише Цигана (78), доk је осталих странаца било мало: 4 Грка, 2 Јевреја, и становника од суседних европских земаља свега 24 (Maђара 4, Немаца 3, Пољака 7, Румуна 3, и 5 Чеха, и по један Рус и Словак).У селима је био знатно већи број циганског становништва (у оба среза округа књажевачког било је пописано у 100 села 970 становника Цигана).Они су у селима представљали и једино становништво “туђе народности”.
УВЕЋАВА СЕ БРОЈ СТАНОВНИКА Пос ледње деценије 19. века, Књажевц и округ књажевачки, још једном су измењени у
администартивној подели: стари заглавски и тимочки срез, са бањским и сврљишким, образовали су нови, тимочки округ са седиштем у Књажецу. Упоредним статистичким прегледима, у овом попису констатовано је да је густина насељености у овом подручију нешто порасла:1884. износила је 40,1, а 1890 – 44,3 (на укупно 2091, 8 км2) становника на km2. Број становника на подручју округа тимочког од 11841890. године увећао се за 10,60 процената, а стопа природног прираштаја износила је 1890. године - 1, 77 одсто.У погледу покретљивости популације у 1890. години у тимочком округу било је најмање миграционих кретања: мање од 1 одсто било је становника рођених ван земље и области. Али је зато 25 одсто становника придошло локалним досељавањем. Као један од фактора културног развоја може се у пописима узети писменост становника књажевачког округа 1884. и 1890. Нпр.у срезу било је пописано 1196 писмених од којих је било само 17 женских становника.Укупно 2 874 писмена у вароши Књажевцу, а у селима 3 566 становника. Несумњиво је нагли пораст описмењавања мушке популације уследило као резултат
развоја просвете и обавезног основног школовања. У економском развоју Књажевца и књажевачког краја током друге половине 19. века поуздане и потпуније податке налазимо тек у првим службеним статистикама и у подацима првог катастарског премеравања и пописа земљишта у Србији према међународним законским одредбама, у 1884. и 1885. године које су касније, 1890., кориговани и допуњавани. Преостали пописни материјал овог првог катастарског премеравања земљишта чува се у фондовима Архива Србије у Београду. Један део овог материјала, који обухвата подручије књажевачког округа, приказује табеларни преглед на страни 132-135 Зборника радова „Тимочка крајина у 19. веку“, издање 1988...
ПРВА КЛАСА ЗЕМЉИШТА У ДВА СЕЛА Упоређивањем података из два среза у округу књажевачком 1884-5. године може се уочити да су у погледу квалитета обрадивих површина у селима среза
заглавског преовлађивала она која су била знатно слабија него у равнијим сврљишким селима, а приближно су одговарала земљишту у планинским сврљишким насељиима. Од заглавског села земљиште у првој класи ( реду), незнатних површина, имала су само села Шарбановац и Балиновац, док је у свим осталим селима пољопривредна површина предсатвљала највећим делом зиратна земља другог реда, а у пасивнијим селима (Балиновац, Понор, локве) треће и четврте класе. Највише неплодне земље „петог реда“ било је у селима Радичевцу, Балиновцу. Сврљишка села имла су боље земљиште за обраду ( другог реда) од заглавских,а и веће површине зиратног земљишта средње вредности ( трећег реда ). У плоднија сврљишка села, према врсти земљишта, спадала су села: Лалинац, Попшица, Бурдимо, Давидовац, Жељово, Преконога, Радмировац, а нарочито Галибабинац са преко 600 хектара зиратног земљишта друге класе, као и Драинац са преко хиљаду хектара земљишта ове врсте. Остала села имала су знатно мање квалитетнијих обрадивих површина у сврљишком подручју... ( Наставак у следећем броју)
МОЗАИК
СТР. 9
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
обнављање “зеленог блага”у влашком пољу ( и целој Србији) поСвећено завршетку великог рата
ЈЕДНО ДРВО ЗА ЈЕДНОГ РАТНИКА У Влашком Пољу, на достојанствен начин, обележен је Светски дан шума. На месту где је од прошлогодишњег ледолома уништено десетак хектара четинарске шуме засађене су нове зимзелене саднице. Тиме је настављена акција “Једно дрво за једног ратника” којом се, на стогодишњицу Првог светског рата, чува успомена на изгинуле српске ратнике. Циљ акције је да се од 2014. до 2018. засади укупно 1.300.000 садница, по једна за сваког погинулог у Великом рату. У атару Влашког Поља прошлогодишњи ледолом причинио је велику штету. Југослав Савић, председник Месне заједнице Влашко Поље каже да је на његовом имању ледолом уништио око 2 хектара засада шљива и 3 хектара шуме. Додаје да су мештани до сада од помоћи добили саднице воћа и сточну храну. - Садњом четинара у Влашком Пољу настављен је пројекат “Једно дрво за једног ратника”, који је започет 2014. године и до сада је, на 248 хектара, засађено више од 390.000 садница. Планирано је да у 2016. години на 289 хектара буде засађено више од 462.000 садница, каже Звонимир Баковић, руководилац пројекта. Ледени талас у децембру 2014. направио је праву пустош на истоку Србије. Уништено је 17.000 хектара, односно око 500.000 кубика је поломљено и оборено, а још толико је оштећено. -Штета је огромна, она је тешко процењива. Највећа је еколошка штета,
која је десетак пута већа од економске. Санација ће трајати најмање 5-6 година, последице ће се осећати можда још 50 или 60 година, а шуми ће требати 100 година да се врати у првобитно стање - изјавио је Предраг Алексић, в. д. директора Јавног предузећа Србијашуме. -Влада Србије издвојила је проПланирано је да шле године 100 милиона динара, а пошумљавање 10 хектара у атаове године усвојена је Уредба којом ру Влашког Поља буде завршеје опредељено 500 милиона динано наредних дана. Биће то прво ра и то ће бити уложено у изградњу “враћање дуга” палим ратниции санацију шумских путева и за нома за слободу отаџбине. А циљ во пошумљавање, рекао је проф. акције “Једно дрво за једног др Драган Гламочић, саветник за пољопривреду председника Владе Поред Србијашума, Министарство Србије. правде овај пројекат реализује и у Носилац пројекта “Једно дрво за сарадњи са Шумарским факултетом једног ратника” је Управа за извршење у Београду. - Пројекат је по низу спецкривичних санкција Министарства ифичности од великог значаја и зато правде Републике Србије. Директор је јединствен. Шумарски факултет ће Управе, др Милан Стевовић, сматра пројекат изузетно важним и да се Министарство и Управа на најбољи начин одужују људима на терену. У акцију пошумљавања укључени су притвореници из зајечарског затвора, који добровољним радом дају свој допринос општем пошумљавању, тако да пројекат, поред еколошког и историјског, има и важан социјални Друштвено предузеће на аспект усмерен на ресоцијализацију акције ИМТ Фабнрика мотокулосуђеника. Један од њих, Небојша тиватора и мотора Књажевац у Усковић, каже да је свима задовољство стечају огласило је продају пода помогну завршетку ове акције, а кретне и непокретне имовине његов колега Млађан Митић додаје да јавним надметањем. Продају се им пуно значи што излазе ван затвора Фабрика мотора, испитна стании имају прилику да на отвореном раде ца дизел мотора, трафостаница, друштвено корисне активности.
ВЛАШКО ПОЉЕ ПРВО У СРбИЈИ ратника” је да од 2014. до 2018. на стогодишњицу завршетка Првог светског рата укупно буде засађено 1.300.000 стабала, по једно за сваког страдалог у Великом рату. наставити да даје подршку кроз научно-стручне и људске капацитете, рекао је др Бранко Спајић, са Шумарског факултета у Београду, објављује Књажевацинфо а преносе српски медији.
ПРОДАЈе Се ИМОвИНА ИМт-А складиште горива и мазива, складиште секундарних сировина, земљиште, флекси линија, пећ за жарење, аутомобил. Јавно надметање биће одржано 29. марта у Агенцији за лиценцирање стечајних управника у Београду у 12 сати.
СЕЛО
СТР. 10
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
СЕТВА С МНОГО НЕПОЗНАНИЦА
Очекује се да под јарим усевима буде засејано 1,6-1,8 милиона хектара ораница Кукуруз и даље доминантан, иако соја из године у годину заузима све више површина и Скресане субвенције за биљну производњу умногоме ће утицати на сетвену структуру, па и приносе Пролећна сетва, у зависности од временских (не)прилика, по свим прогнозама, почеће за 10 до 15 дана. Најважнији посао на њивама, уз поштовање свих оптималних агротехничких рокова, требало би да буде завршен најкасније до средине маја. Према најавама стручњака, али и организатора производње, као и самих пољопривредника, трошкови овогодишње сетве биће већи за једну петину, односно 15-20 одсто него у 2015. години. Не толико због пораста цена инпута, хемијскх средстава и ђубрива, који су мањевише на истом нивоу као лане, док је нафта чак и појефтинила, колико због депресивних цена ратарских усева на домаћем, али и иностраном тржишту. Посебна отежавајућа
околност за пољопривреднике је и (не) очекивано троструко умањење државних субвенција за биљну производњу, које за ово годину износе 4.000 по хектару. У Привредној комори Србије кажу да без обзира на дате околности очекују да се реализује план око 1,6 до 1,8 милиона хектара засејаних ораница... Дугогодишњи аналитичар прилика у аграру Војислав Станковић каже да ће кукуруз и ове године бити најзаступљенији на њивама. Пољопривредници, сматра, без обзира на колебљивост и тренутно ниску цену на тржишту, и даље имају највише поверења у његову економску исплативост... Највећа је неизвесност и дилема
пољопривредника када је реч о шећерној репи, због колебљивости, како цена, тако и произведене количине на глобалном тржишту шећера. Процена је да ће под шећерном репом ове године бити 55.000-60.000 хектара, што је знатно више него лане када је, по подацима Републичког завода за статистику, слатки корен био посејан на 42.123 хекатра... Интересовање произвођача за репу је различито на северу Бачке и у средњем Банату где је лане, упркос суши, забележен род од приближно 70 тона по хектару... Прошле године је сунцокрет био засејан на укупно 190.000 хектара, а прогнозе говоре да ће сетвене површине под овом уљарицом и ове године бити, мање-више, исте...
Највећи проблем пољопривредника у предстојећим сетвеним радовима свакако се односи на финансирање. Због беспарице и знатно смањених субвенција, многи најављују редуковану сетву што ће се на крају свакако одразити на висину приноса... Велики број пољопривредника ће због недостатка обртних средстава бити принуђен да подигне краткорочне кредите код банака. Банка “Интеза” нуди такозвани Агропротект пакет који укључује низ погодности за произвођаче. Осим одобравања новчаних позајмица, пакет обухвата и интегрисану и полису осигурања усева... извештава новосадски Пољопривредник.
ПРОЛЕЋНА САДЊА ВОЋАКА
Уколико се обезбеде сви услови, изабере подручје гајења, одговарајући локалитет, врсте, сорте и подлоге и спроведу све неопходне мере, уз поштовање принципа садње, успех неће изостати У преступним годинама каква је и ова 2016. поставља се питање успешности садње и успевања воћака, без обзира на то како се назове ово народно веровање, које се
још увек спомиње на нашим просторима, а које је упориште нашло у народном фолклору и периодичном смењивању родних и неродних година. Познато је да воћке
вековима успевају и плодоносе, а и данас је то честа појава, без посебних мера неге (обрада земљишта, резидба, ђубрење, наводњавање, заштита од болести и штеточина), што се све одражавало на родност и квалитет плодова. Осим тога, екстремно ниске зимске температуре, као и ране јесење и позне пролећне, сушне године, елементарне непогоде (град, ветрови итд.) утицале су на појаву неродних година у воћарству. У условима екстензивне производње без наведених мера неге јављале су се веома родне, родне или тотално неродне године. Периодична неродност је утицала на формирање мишљења да воћке не рађају сваке четврте године и то су повезали с преступним годинама. Такво мишљење је још увек присутно, па многе одвраћа од намере
да у преступним годинама саде воћке. Међутим, у савременом интензивном воћарству, где се применом свих агротехничких и помотехничких мера обезбеђују редовни, високи, стабилни и надасве квалитетни приноси оповргавају ово мишљење. Треба нагласити да, уколико се обезбеде сви услови, изабере подручје гајења, одговарајући локалитет, врсте, сорте и подлоге и спроведу све неопходне мере, уз поштовање принципа садње, успех неће изостати ни у преступним годинама. Много је важније да се произвођачи побрину и обезбеде све потребне наведене услове за садњу него да се носе мишљу да воћке не треба садити у преступним годинама... опширније у Пољопривреднику, листу за село.
ИЗБОР САДНОГ МАТЕРИЈАЛА За рентабилну производњу кромпира, избор здравог семена (садног материјала) од највећег је значаја. Квалитетно семе кромпира је веома скупо, али производња доноси зараду само ако је оно “право”. За производњу раног кромпира треба користити сорте са што краћим вегетационим периодом, које рано замећу и брзо наливају кртоле. Стабилне и високе приносе дају сорте које формирају 1012 кртола по биљци. Веома високе приносе постижу сорте које замећу 12-15 кртола по биљци, али уз обавезно и редовно наводњавање. Негативан ефекат суше могуће је избећи садњом наклијалог кромпира од раних и средње раних сорти (пуна дужина вегетационог периода је до 100 дана), такође и избором сорти с добрим кореновим системом
које замећу мањи број кртола (8-10). Сорте из ове групе формирају солидан принос и крупноћу у периоду 50-70 дана после ницања. При набавци семена треба прикупити што више информација о карактеристикама и специфичним захтевима сорте. За садњу треба користити правилно наклијале или ненаклијале кртоле. Наклијавање треба отпочети најмање месец дана пре планиране садње у тамној и веома влажној просторији. За квалитетну јаровизацију клице потребно је седам до 10 недеља. Претерано дуго наклијавање исцрпљује кртолу, доводи је до дехидрирања, па и ожиљавања у гајби. Температура ваздуха у првој и другој седмици наклијавања треба да је 15-18 степени, у другој и трећој
седмици до 15 степени, а у последњој седмици 10-12 степени. Осветљеност просторије треба повећати од момента активирања клица, а може се користити природна или квалитетна вештачка светлост. Гајбе треба повремено ротирати како би све приближно исто добиле светлости. Просторије за наклијавање треба повремено проветравати због повећане концентрације угљен-диоксида... Вишедеценијско погрешно повезивање семенског кромпира са ситним кртолама непознатог здравственог стања једна је од највећих кочница у производњи кромпира у Србији. Вегетативни - клонски начин умножавања кромпира омогућава преношење квалитативних наследних особина у наредним генерацијама, али вирозе
и друге болести значајно смањују принос приликом наредног репродуковања. Због тога је неопходно раздвојити термин семенски кромпир од ситан кромпир, јер су само кртоле високог здравственог стања безбедне за садњу, без обзира на њихову крупноћу. Биолошки најоптималнија величина кртоле је 40-55 милиметара, јер она даје најоптималнији број главних стабљика (4-5, односно 20-25 стабљика/м2). Једна главна стабљика даје две до четири кртоле. Ситније кртоле дају мањи број стабљика, стварају лошију покровност земљишта, дају нижи принос и мањи број, али крупнијих кртола. Због тога се оне саде у знатно већој густини у односу на уобичајену калибражу,објављује Пољопривредник
РАСКРШЋА
СТР. 11
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
дом ученика Средњих школа књажевац
ПАРЛАМЕНТ ЗА ЛЕПШЕ ДОБА
Екипа „Нових Књажевачких новина“ обишла је Дом ученика средњих школа у Књажевцу, институцију основану још давне 1949. године. Сем одличних услова за смештај и исхрану ученика, доминатна је васпитна улога, као и помоћ у развијању радних и интелектуалних способности штићеника. Дом ученика је у центру Књажевца, непосредно уз обалу Тимока. У близини су средње школе и све значајне институције у граду. Две зграде Дома заузимају површину од готово 2500 м2. У новом делу, реновираном 2013. године, на три спрата смештене су
24 двокреветне комфорне собе. На и ISO 9001. сваком од спратова се налази клуб -Да би ученици што квалитетније са ТВ-салом. Стари део дома има ка- проводили слободно време организују пацитет од 67 места у двокреветним, се разне активности из области култутрокреветним и четворокреветним ре, забаве и спорта. Постоје литерарна, собама. Ученицима су на располагању новинарска, ликовна, музичка и раднои учионица са столовима за цртање, техничка секција, као и секције фолинформатички кабинет и 10 рачунара, клора, фудбала, шаха, стоног тениса, ТВ сала, библиотека, сала за стони те- пливања и физичког вежбања. Постоји нис и физичко вежбање (теретана). Ту и ученички Парламент који се бави је и савремена кухиња са трпезаријом питањима стандарда, живота и рада капацитета 56 места. Кухиња од 2013. водећи рачуна о потребама ученика године ради по стандардима HACCP, – каже Драгана Митровић,професор а од марта 2014. Дом је и званично до- педагогије. био сертификат за стандарде HACCP Дом има и свој часопис „Ово смо ми“
који уређују сами ученици уз помоћ професорке Драгане Митровић. Часопис се бави темама везаним за рад и догађаје у Дому, успесима ученика, као и њиховим уметничким склоностима. Вршњачки тим пружа заштиту млађим ученицима, помаже новим штићеницима како би се лакше уклополи у друштво својих вршњака. На тај начи могуће је да се спречи и сваки облик злостављања и насиља, али и да се ученици едукују о опасностима од супстанци које изазивају зависност и воде у деликвенцију. Текст и фото: С.Ранђеловић
како излечити здравСтвени центар?
ДУГОВАЊА “ПОПИСУЈУ” ИМОВИНУ Држава мора да нађе начин да реши проблеме у књажевачком Здравственом центру, чији је опстанак доведен у питање недомаћинским понашањем и непоштовањем закона од стране државе, сматрају у Демократској странци Књажевца. -Основни проблем наше установе су велика дуговања, која трају уназад пет година. Блокада рачуна је последица неизмирених обавеза према запосленима. Долазе на наплату потраживања, која се, с обзиром да је рачун у блокади,
наплаћују пописивањем имовине. Задње пописивање био је ултразвучни апарат, који је основно дијагностичко средство - каже за Књажевацинфо др Љубица Николић, специјалиста епидемиолог. -Као народни посланик и кандидат за посланика у наредном сазиву, држава мора да нађе начина да реши овај проблем. Убеђен сам да нико неће отуђити ниједан апарат који служи за дијагностику и лечење грађана Књажевца. Недомаћинско понашање довело је запослене у ситуацију да им касне
плате, да суд пописује апарате који центра у блокади, с једне страслуже грађанима. Обећавам да ћу у не имамо редовну исплату Скупштини Србије покренути ово плата запосленима преко попитање и борити се да се ниједан себног рачуна, а с друге стране апарат не отуђи, јер ти апара- немогућност да се купи опрема, ти су купљени парама грађана лекови, завоји...Све то доводи Књажевца- поручио је проф. др Књажевчане у ситуацију да и Душан Милисављевић, кандидат за најелементарније потребе ДС за народног посланика. морају да одлазе у приватне -Локална самоуправа је потпуно клинике и да они лично плаћају спремна да преузме одговорност уместо државе - каже Драган за функционисање здравствене за- Милутиновић, председник штите, али се чека одговор државе. привременог Управног одбора Закон се местимично поштује, а Дома здравља и кандидат ДС за местимично не поштује. И поред народног посланика. тога што је рачун Здравственог
ЛОПТА
СТР. 12
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВ*НЕ
почело такмичење у СрпСкој лиги – иСток
АНТОНИЈЕВИЋУ НЕЋЕ БИТИ ЛАКО Фудбалери Тимочанина са новим тренером Слободаном Антонијевићем кренули су у борбу за опстанак у српској лиги –исток. Тренер Милан Димовски који је водио екипу у припремном периоду добио је понуду да настави каријеру у Кини, па га је на месту шефа струке заменио бивши фудбалер и тренер Радничког из Ниша. Пред Антонијевићем је тежак задатак јер је екипа у првом делу првенства освојила само осам бодова и налази се на предзадњем месту на табели. У прва два „пролећна“ дуела Тимочанин је освојио само бод. У Књажевцу је у првом колу наставка гостовала екипа Јединства из Бошњаца, која је одолела
нападима домаћих и успела да сачува своју мрежу за коначних 0:0. У другом колу књажевачки „Плави“ су гостовали екипи Цар Константин у Нишу и поражени су резултатом 3:2. Нишлије су већ у првом делу оствариле предност од 2:0. Гости су у другом делу успели да дођу на домак бода и да је капитен Стојадиновић искористио „најстрожу казну“ , исход би вероватно био повољнији по њих. Тимочанин је и даље на претпоследњем месту са освојених 9 бодова, три више од последњег Бора и четири мање од Слоге из Деспотовца. У наредном 18.колу у Књажевцу гостује екипа Темнића из Варварина која се бори за титулу. С.Р.
конференција клубова окружне лиге зајечар у минићеву
НОВИ КОМЕСАР ЗА СУДИЈЕ На конференцији клубова Окружне лиге Зајечар у Минићеву, од 16 делегата, присуствовало је 14, јер су изостали представници Рготине и Требича из Сокобање. Конференцији је председавао Бобан Милосављевић дугогодишњи председник Фудбалског клуба Слоге из Минићева. Конференција је усвојила извештај комесара
за такмичење за јесењи део сезоне. Комесар Зоран Живковић имао је запажено излагање. Он је посебно нагласио да је од планираних 120 утакмица, одиграно 116. Шест утакмица је прекинуто, десет је регистровано службеним резултатом. Није било озбиљнијих проблема, грубости и инцидената, осим код прекинутих мечева. У односу на претходну годуну квалитет
је био на нешто вишем нивоу. Организација утакмица била је углавном задовољавајућа, изузев мањих пропуста. Утакмице првог пролећног кола, наглашено је, биће игране 19. марта, док ће дан раније у Минићеву бити одржан семинар судија. Термини за утакмице ванредних кола (средом) су 20. априла и 18. маја. Све утакмице 22. кола играће се у суботу дан пред
гласање за изборе, а утакмице 23. кола играју се 30. априла. Трочлану делегацију за Скупштину ФС РИС чиниће Жељко Сокић, Нели Ђорђевић и Мирко Стоја новић. Коме с ар за делегирање судија у наставку првенства биће Слађан Ђорђевић. С. П.