ЛИСТ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ШКОЛЕ 7. број – септембар, октобар, новембар, децембар 2011. године Насловница: Александра Лаганин III2 Издавач: Издавач: Пољопривредна школа, Бања Лука За издавача: Еди Ханеш, директор Уредници: Вељко Вујасиновић и Јована Скробоња Професори сарадници: Тамара Ђумић, Љубинка Говедарица (литерарна секција), Дарко Пушоња (информатичка секција) Ученици сарадници: сарадници: Милан Бијелић, Милош Босанчић, Вељко Вујасиновић, Марко Голић, Петра Ивановић, Вера Лукић, Борис Кондић, Александра Лаганин, Јована Скробоња, Озрен Ћурлић.
Ријеч уредникa Ове године часопис има два уредника који заједничким снагама уређују странице часописа. Као и сваке године часопис прати рад наше школе. За све то су заслужни чланови новинарске секције: Александра Лаганин, Петра Ивановић, Озрен Ћурлић, Марко Голић, Борис Кондић... Веома смо захвални координатору новинарске секције професорици Тамари Ђумић, педагошко-психолошкој служби и осталим професорима и ученицима школе и очекујемо и убудуће добру сарадњу. Уредници школског часописа: Вељко Вујасиновић и Јована Скробоња
ИЗВЈЕШТАЈ О САЈМУ ПОЉОПРИВРЕДЕ И ПРЕХРАМБЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ „АГРОС 2011“ Ове године је Пољопривредна школа била учесник на 15. међународном сајму пољопривреде и прехрамбене индустрије „Агрос 2011“. Сајам је одржан од 7. до 11. септембра 2011. године. Међу више од 100 излагача нашла се и наша школа. Излагачи су били из БиХ, сусједних земаља Србије, Црне Горе и Хрватске, као и Италије, Аустрије, Француске и Њемачке. Школа се на сајму представила са више различитих производа, а то су: пекарски производи, воће, поврће, житарице, мед, јабуково сирће, ракија, као и ручним радовима које су израдили професори са ученицима на практичној настави и другим секцијама. Један дио нашег излагачког простора био је испуњен само наградама које је школа освајала протеклих година у виду медаља, ордења и диплома. Такође, штанд је био продајног карактера. Сам почетак сајма обиљежио је предсједник Владе Републике Српске, Александар Џомбић. Самом отварању присуствовали су потпредсједник РС Емир Влајкић, предсједник Народне скупштине Игор Радојичић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Мирослав Миловановић, градоначелник Драгољуб Давидовић, као и представници Привредне коморе РС. За рад на нашем штанду по распореду било је десет професора са по два ученика. Колективна посјета сајму са нашим ученицима одржана је 8. септембра 2011. године. Сајам је успјешно завршен, а за успјех овог извјештаја захваљујемо професорици Бојани Вучић која нам је помогла при сакупљању потребних информација. Јована Скрoбоња III2
Посјета Народној скупштини
Дана 1.11.2011. ученици наше школе су посјетили Народну скупштину Републике Српске, поводом обиљежавања 20 година од настајања Народне скупштине Републике Српске. Ученици су имали прилику да у Народној скупштини виде изложбу која обиљежава историјат ове установе. На изложби су се могли видјети разни исјечци из новина који говоре о важним датумима и одлукама Народе скупштине.Такође, имали су прилику да виде на папиру све досадашње чланове Народне скупштине као и да прочитају њихов рад и залагање које су остварили радећи у Народној скупштини.
Потом су ученици обишли цијелу зграду Народне скупштине , све њене просторије и сале. Том приликом сједили су у министарским и посланичким фотељама и чули понеку ријеч о посланичким дужностима и њиховом цјелокупном послу. Петра Ивановић III2
Глобална седица предузетништва
У оквиру Глобалне седмице предузетништва наша школа је у сарадњи са Републичком агенцијом за развој малих и средњих предузећа 16.11.2011. припремила презентације ученичких постигнућа. Ученици су показали своје предузетничке способности и уз малу помоћ својих професора показали успјешне презентације. Пољопривредни техничари са проф. Мирославом ПашићПеулић су основали предузеће “Мармолада”, за узгој и прераду јагоде. Видео презентацију је припремио ученик Милош Шеварика. Ученици смјера пекар у школској радионици уз помоћ проф. Славице Барош су припремили спектар пекарских производа и слатки програм. Прехрамбени техничари су приказали рад секције Култура исхране коју води проф. Јока Келеч кроз низ производа, киселих салата, насталих прерадом сировина произведених у школи (краставци, паприка, мрква, цвекла, купус). Ветеринарски техничари су са проф. Дејаном Вујанићем демонстрирали могућности рада у школској радионици. Све презентације су медијски пропраћене, а опширан извјештај је објављен и у дневним новинама Фокус. Петра Ивановић III2
Слобода и одговорност
Колико је неко друштво слободно,да ли су медији независни, на који начин разумијемо политичка питања, како се формира јавно мишљење - нека су од питања која су ученици Пољопривредне школе поставили представницима Јавног сервиса РТВБиХ, портала Бука и представницима невладиних организација на округлом столу који је одржан у нашој школи. Чињеница је да медији могу утицати на јавно мишљење, тако што одлучују о томе којим политичким питањима се јавност и вође требају бавити, порука је са овог састанка.
Петра Ивановић III2
Час физичког васпитања у куглани
Дана 9.11. 2011. године, ученици III2 су заједно са професорицом физичког васпитања Радмилом Благојевић имали прилику посјетити „Bowling centar“ у склопу едукативе наставе из физичког васпитања. Имали су прилику да осјете чари америчког куглања и неки по први пут у животу да баце куглу и сруше по који чуњ. Наравно, иако први пут, неки ученици су имали доста среће па су одмах успјели остварити „spare“. Можда је то само почетничка срећа, а можда и таленат. Ова посјета је имала за циљ промовисање америчког куглања које је много популарно како у Америци тако и у цијелом свијету. Свим ученицима је ова посјета била веома интересантна и забавна, и надамо се да ће оваквих посјета бити још.
Петра Ивановић III2
Презентација на тему сексуалног и репродуктивног здравља Дана 5.10.2011. године одржана је презентација на тему 'Сексуално и репродуктивно здравље' за одјељења III 1 и III 2. Презeнтацији је присуствовало око 30 ученика. Презентацију су водиле Јована Вуковић и Маја Миросављевић, Y-peer едукатори/предавачи из НВО 'Здраво да сте'. Током презентације су обрађене теме: Анатомија мушког и женског репродуктивног система,контрацепција, сполно преносиве инфекције и ХИВ/АИДС. Презентација је била интерактивна. Презентацији је присуствовао и психолог школе и такође имао само позитивне коментаре. Сарадња ће се наставити, и у наредном периоду одрадићемо још презентацијa, првенствено за 1. и 2. разреде.
Бијелић Милан III1
1. Децембар – Свјетски дан борбе против сиде Први децембар је свјетски дан борбе против сиде и обиљежава се у читавом свијету. Овогодишњи слоган је ''Getting to zero'' , односно ''Свести на нулу'' број инфицираних, обољелих, умрлих и дискриминисаних. Први децембар обиљежен је и у нашој школи. У обиљежавању су учествовали ученици и професори. Ученици, чланови секције Црвеног крста направили су паное о томе шта су ХИВ/ сида, како се преноси ХИВ, како се тестира на ХИВ и која је превенција од ХИВ-а. Подијељен је и промо материјал ученицима наше школе, а професори су носили црвене тракице које су симбол борбе против сиде. Чланови секције Црвеног крста учествовали су и на тргу у акцији која је спроведена заједно са омладином из Гимназије и Омладинским клубом Црвеног крста Бањалука. Послије акције на тргу, одржано је колективно тестирање на ХИВ, у коме су учествовали ученици из Гиманзије и наше школе, заједно са омладином из Омладинског клуба Црвеног крста Бањалука.
Милан Бијелић III1
БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ Мјесец борбе против зависности обиљежава се у периоду од 15. новембра до 15. децембра. Сваке године у наведеном периоду обиљежавање се проводи с циљем упозоравања цјелокупне јавности на проблем злоупотребе свих облика средстава зависности, а посебно дрога и алкохола, те се тиме настоје подстакнути сви субјекти у друштву на активну борбу против зависности и злоупотребе дрога и алкохола, предузимањем заједничких активности за успјешно супротстављање овом озбиљном проблему данашњице. Међу младима је све више корисника духана, алкохола и дроге. Посебно је алармантан све већи број наркомана. Дрога осваја младе. Доња старосна граница се све више спушта, па је поред средњошколаца узимају и ученици старијих разреда основних школа. Највише се користи марихуана у облику цигарете, а осим ње најчешће се користе „маркице“ ЛСД-а и таблете екстазија. Наркоманија као облик зависности од хемијских средстава укључује компулзивну употребу средстава која изазива и зависност од дрога, а карактеришу је: -неодољива жудња за настављањем узимања дроге – психоактивне супстанце (тј. супстанце која мијења стање свијести, расположења и понашања) природног или синтетичког поријекла. -дугим узимањем дроге долази до пораста толеранције, па се количина дроге повећава ради постизања одговарајућег фармако-динамичког и психолошког ефекта. Једно од најчешће постављених питања везаних за узимање психоактивних средстава јесте: „Зашто млади посежу за дрогама?“. Одговори су, као и разлози различити. Неки од разлога су: жеља да се осјећају одраслима, жеља за уклапањем и припадањем групи, жеља да се опусте и добро осјећају, жеља за побуном и ризиковањем и радозналост. Многи адолесценти на алкохол, па и друге супстанце као што је дрога, гледају као на улазницу, капију ка одраслом добу, али исто тако су често несвјесни утицаја који алкохол може имати на њихов организам. Претјерано конзумирање ових супстанци омета нормалне развојне процесе и има негативан утицај на учење и социјално прилагођавање у одраслом добу. Институт за јавно здравство је спровео истраживање о употреби дувана, алкохола и дрога међу ученицима првог разреда средњих школа, у току школске 2010/11. године, у
Републици Српској. Анкетирано је 3132 ученика. Међу испитаницима су били и ученици наше школе. Анализом резултата дошли су до сљедећих закључака: • Око једне четвртине ученика наводи да већина њихових пријатеља пуши цигарете, док 61,8% ученика истиче да мало/неколико пријатеља пуши цигарете; • Близу половине испитаних ученика наводи да већина њихових пријатеља пије алкохолна пића (пиво, вино, жестока пића и сл.), док код 10,5% средњошколаца сви пријатељи конзумирају алкохол; • Око ¼ средњошколаца истиче да се већина њихових пријатеља напије, док 57,1% младих наводи да се мало/неколико њихових пријатеља напија; • Највећи проценат испитаних средњошколаца сматра да одређен број (мало, неколико, већина, сви) њихових пријатеља пуши марихуану (око 19,6%), док 13% младих наводи да мањи број (мало/неколико) њихових пријатеља користи седативе или средства за смирење; • Највећи проценат ученика (34,9%) наводи да им је немогуће, а 13,2% да им је врло тешко доћи до марихуане уколико би то пожељели, док је за 19,2% ученика прилично лако/лако набавити марихуану; • Марихуану је током живота користило 4,5% ученика (пробало марихуану бар једном у животу); • За 68,5% ученика је врло лако/лако да дођу до пива и вина (67,2%), док су жестока алкохолна пића процијењена као лако доступна (врло лако/лако) од стране половине ученика (51%); • Близу 90% ученика је навело да су пили алкохол, бар једном, током живота; • Процјена штетности употребе марихуане расте са учесталошћу конзумирања исте, тј. највећи ризик по здравље је процијењен уколико се марихуана користи свакодневно, а најмањи уколико се проба једном или два пута; • У погледу процјене штетности употребе дувана, алкохола и других опојних средстава по здравље, дјевојчице штетнијим процјењују свакодневну и повремену употребу наведених супстанци у односу на дјечаке; Важно је напоменути, да сами млади људи виде као корисне путеве за превенцију болести зависности бољу информисаност. Колико год нам се чинило да се и превише говори о штетности дрога и алкохола, као да то није довољно допрло до њих.
Социјални радник: Маријана Бумбић
ОЦЈЕНА ЈЕ БРОЈ! ИЛИ НЕШТО ВИШЕ?
Oцјењивање ученика је један важан и комплексан посао који има утицај како на ученика, тако и на професора. Оцјена није само један број на папиру, оцјена је доказ цјелокупог рада, понашања, залагања и знања једног ученика. Наше државне институције прописују одређене правилнике и законе о оцјењивању (Службени гласник Републике Српске, број 28, страна 619). Законом је одређено, да овај правилик треба да се поштује и спроводи у свим средњим школама на подручју РС. Да ли је то стварно тако? Свједоци смо многих дешавања по питању коришћења или некоришћења правилника о оцјењивању. Док неки професори поштују правилник други професори остају при својим старим методама и законима. На крају свега тога, како обично бива, најчешће ученик сноси највеће посљедице. Ученицима много значи оцјена, јер то је основни доказ његовог знања. Без одређеног високог просјека оцјена, можда неће моћи да настави своје школовање у смјеру у којем он жели. Наравно, у добијању одређене оцјене, на ученику је највећа одговорност. Али, морамо ипак узети у обзир и остале факторе. Велики значај, првенствено има одгој ученика. Одгој се најчешће дефинише као понашање појединца у друштву. Морамо бити свјесни, да и поред одгоја који нам школа пружа ученици су изложени другим утицајима, као што су одгој друштвених, вјерских, политичких и спортских заједница као и одгој „улице“. Наши учениицу су имали прилику да искажу своје мишљење у анонимној анкети која је проводена на нивоу Пољопривредне школе. Анкетирали смо укупно 51 ученика 2. и 3. разреда, свих смјерова наше школе. Похвално је, за нашу школу, да је по ријечима ученика, и вербално и физичко насиље незнатно. Ако га и има, то је онда блажи облик вербалног насиља, како ученици и поједини професори кажу, најчешће упућене професору од стране ученика. Око 60% ученика је присуствовало ситуацији да је професор поклонио оцјену ученику. Искрено, на такву ствар се не би требало гледати као на нешто лоше. По том питању анкетирали смо и професоре и одговори су били „Јесам ученику поклонила оцјену више пута, да ученику помогнем како не би изгубио право на школовање. Можда ће сљедеће године почети да ради, па ће му требати диплома. Можда му се у животу дешавају
неке ружне ствари, па је због тога покварио успјех у школи, итд.“ Један од наших професора је навео да се дешавало да ученику поклони оцјену, и да то најчешће буде због социјалних разлога. Из наведеног, видимо да професор налази разумијевање за свог ученика и жели да му помогне, што је врло похвално. Ипак, у истој анкети 50% ученика се изјавило да у њиховом разреду одлични ученици имају више привилегије него просјечни ученици, што није за похвалу. Такође 57% наших ученика је присуствовало ситуацији да професор за просјек оцјена од 1,5 не закључује 2, и то више пута, а њих 4% је и било у тој ситуацији. То је један од случајева отвореног кршења Правилника о оцјењивању. Разговарали смо о овој теми и са педагогом наше школе Надом Росић и она нам је рекла сљедеће: “ Захтјев да се води рачуна о равномјерној оптерећености ученика у погледу писмених провјера у току полугодишта, седмице и дана у потпуности се не може поштовати, јер је настава модулирана, а постојећи Правилник о оцјењивању ученика није у складу са реформом средњег образовања и новим техникама оцјењивања ученика. У ишчекивању новог Правилника професори се сналазе како умију и настоје да испоштују дјеци добро познату „аритметичку средину“. Колико професори поштују Правилник може се дознати и на основу опсервације часова и разговора са ученицима, родитељима и наставницима“. У свијету постоје разни системи оцјењивања и вредновања знања. На примјер, у Швицарској сваки кантон је самосталан, што значи, да сваки кантон има свој правилник о оцјењивању. Такође, ученици су у основној школи подвргнути надгледању одређених комисија и организација (које су законом предвиђене) да би се одредио њихов даљи смјер школовања. Али колико је то стварно добро? Да ли се ту нарушава право избора ученика на даље школовања, и колико стварно је могуће процјенити који је ученик способан за који посао? Да ли одређени број људи може процијенити који је ученик способан за који посао? Такође, у току школовања ученик добија одређене оцјене за своје понашање и дисциплину. Владање ученика изражава се оцјеном: примјерно, врло добро, задовољава и лоше. Приликом оцјењивања владања ученика сагледава се личност и понашање ученика у цјелини. Ипак,свједоци смо могих предрасуда. Док одређена група мисли да је моралност најважнија у оцјењивању ученика, други пак мисле да је најважнија лојалност и дисциплина. Професори би се требали придржавати правилника, осим ако то није у корист ученику и у корист цијелом друштву. Ученике треба више стимулисати да напредују, да развијају своју свијест, доносе самостално своје закључке. Ученик не би требао постати опсједнут трком за висином оцјене. Његова морална начела требају бити усмјерена ка стицању нових знања и вјештина. Ивановић Петра III2, Лаганин Александра III2, Скробоња Јована III2
ОД ЂАЧКЕ КЛУПЕ ДО ПРОФЕСОРСКЕ КАТЕДРЕ Други професор са којим смо разговарали о његовом образовању и каријери је професор Бојан Бакал. КЛАС: Знамо да сте били ученик ове школе, па нам реците зашто сте уписали баш ову школу? ПРОФЕСОР: Моју одлуку да упишем ову школу донио сам сам, због тога што ми се родитељи баве приватним бизнисом који има везе са овом школом и прехрамбеном технологијом. КЛАС: Чега се најчешће сјетите када је у питању средња школа? ПРОФЕСОР: Све је било добро, али екскурзија је нешто посебно. КЛАС: Да ли се промијенио однос ученика и професора откако сте Ви завршили школу? ПРОФЕСОР: Јесте. Мислим да су ученици тад више поштовали професоре. КЛАС: Да ли сте бјежали са часова и због чега? ПРОФЕСОР: Ријетко, али је било и тога. КЛАС: Некада Ваши професори, а данас радне колеге. Какав однос имате са другим професорима у школи? ПРОФЕСОР: И данас их гледам као своје професоре, а однос нам је доста коректан. КЛАС: Какви су били критеријуми Ваших професора? ПРОФЕСОР: Ја мислим да су тада професори били много строжи при оцјењивању. КЛАС: Да ли су настале неке промјене у школи откако сте је напустили као ученик, а вратили се као професор? ПРОФЕСОРИ: Јесу, велике, наставни процес је доста модернизован и унапријеђен. КЛАС: Да ли сте током студирања икада помислили да ћете радити као професор? ПРОФЕСОР: Не, никада на то нисам помишљао. Сасвим случајно сам се нашао овдје. КЛАС: Како је изгледао Ваш први дан као професора? ПРОФЕСОР: Уууух, веома тежак. Трема, напетост и остало, али је на крају све прошло одлично. КЛАС: Да ли је теже провести 6 часова као ученик или као професор? ПРОФЕСОР: Мислим да је теже као ученик, мада и као професор имам доста обавеза. КЛАС: Да ли бисте ученику поклонили оцјену и зашто? ПРОФЕСОР: Не бих јер мислим да предмет који предајем сваки ученик може савладати за позитивну оцјену. КЛАС: Да ли сте имали времена за неки хоби или ваннаставне активности док сте ишли у школу? ПРОФЕСОР: Слабо, а и тада је било мање тих ваннаставних активности, него данас. КЛАС: Да ли су Вам се дешавале неке необичне и смијешне ситуација на Вашим часовима? ПРОФЕСОР: Јесу, али ћу о томе када будем ишао у пензију. Милош Босанчић III2
ОД ЂАЧКЕ КЛУПЕ ДО ПРОФЕСОРСКЕ КАТЕДРЕ У нашој школи запослени су професори који су некад били њени ученици. Са два таква професора ми смо разговарали и сазнали нешто више о њиховом школовању, као и о запослењу. Први наш саговорник је професор стручних предмета ветеринарским техничарима, Дејан Вујанић. КЛАС: -Сјећате ли се периода прије почетка Вашег средњег образовања? Можете ли нам рећи шта Вас је мотивисало да одаберете нашу школу? ПРОФЕСОР: Љубав према животињама ме је мотивисала да упишем ову средњу школу. Такође, није ми се свиђала гимназија, као ни медицинска, а о другим школама нисам ни размишљао. КЛАС: -Какав је био тадашњи однос професора и ученика у односу на сад? ПРОФЕСОР: Однос професора и ученика био је исти као и данас. КЛАС: -Да ли сте преписивали на часовима и јесте ли имали некакав свој метод преписивања? ПРОФЕСОР: Понекад, држао сам папире обично у торби, на столу или испод контролног рада, а некад сам писао неколико ријечи на клупу, зид или прозор. Међутим, много чешће сам шапутао другима него што сам преписивао. КЛАС: -По завршетку студија запошљавате се. Због чега сте одабрали професију професора и зашто баш у овој школи? ПРОФЕСОР: Одабрао сам посао у школи јер га није било у ветеринарским организацијама у вријеме кад сам тражио. КЛАС: -Јесте ли примјетили неке промјене у школи које су се десиле у Вашем одсуству? Које? ПРОФЕСОР: Да. Сређено је поткровље, фискултурна сала, ново школско игралиште, мада је старо било боље, нови предулаз у школу, кров итд. КЛАС: -Да ли професор који Вам је био разредник још увијек предаје у овој школи и какав је Ваш садашњи однос као колега? ПРОФЕСОР: Да, то је Соња Обрадовић и однос нам је одличан. КЛАС: -Да ли има још професора који су Вам предавали, а који су Вам сада колеге и какав је ваш однос? ПРОФЕСОР: Да, има их много и однос нам је, такође, одличан. КЛАС: -Какав је Ваш однос са ученицима и како рјешавате несугласице? ПРОФЕСОР: Мислим да имам добар однос са ученицима. Трудим се да не долази до несугласица, а ако и дође рјешавамо их најбезболније. КЛАС: -Које су Ваше методе рада и да ли су Вам ваши професори били узори? ПРОФЕСОР: Од сваког професора научио сам по нешто, али нисам имао узор. Методе рада су разноврсне, зависно од узраста ученика и наставног предмета. Трудим се да ученици науче што више градива са што мање муке. КЛАС: -Колико сте захтјевни у односу на учење и оцјењивање? ПРОФЕСОР: Покушавам да не будем превише захтјеван, али да оцјене буду објективне, што значи да сам задовољан и ја и ученик. КЛАС: -Да ли Ваши ученици поштују Ваша правила и да ли бисте икада поклонили оцјену? ПРОФЕСОР: Мислим да поштују моја правила рада, а оцјене се добијају као резултат свеобухватног рада и залагања ученика, а не као поклон. КЛАС: -И за крај нам образложите Ваше мишљење о томе да ли је теже бити професор или ученик? ПРОФЕСОР: Коме је лако бити ученик сигурно ће му бити лако да ради као професор, а коме је тешко бити ученик вјероватно ће му бити тежак било који посао. Јована Скробоња III2
ДЈЕВОЈКА У КОПАЧКАМА Познато је да у нашој школи постоји велики број ученика са разним и веома занимљивим талентима. И у овом броју ћемо вам представити ученицу Радојку Пејић која већ неколико година игра фудбал. КЛАС: Колико дуго тренираш фудбал? РАДОЈКА: Фудбал тренирам седам година. КЛАС: Због чега си се одлучила за овај спорт? РАДОЈКА: Још од малих ногу,фудбал за мене представља посебну врсту привлачности.С временом сам му се у потпуности посветила. КЛАС: Како људи реагују када чују да си ''женски фудбалер''? РАДОЈКА: Наравно сви су различити и свако има своје мишљење.Једни сматрају да фудбал није спорт за дјевојке док ме други у потпуности подржавају.''Фудбал је мој живот'' и баш због тога мишљења других ме не дотичу, јер је та љубав изнад свега. КЛАС: У којем клубу тренираш и колико пута седмично?Да ли ти некада буде напорно? РАДОЈКА: Тренирам у женском фудбалском клубу ''Лауш''.Тренирам 3 пута седмично.Да ,понекад зна да буде напорно,али због велике љубави према фудбалу то за мене није оптерећење. КЛАС: Колико си највише погодака имала током утакмице? РАДОЈКА: Највише погодака које сам постигла у току једне утакмице било је 5. КЛАС: Да ли си освојила неке медаље или добила неке дипломе? РАДОЈКА: Да! Освојила сам бројне медаље и дипломе. КЛАС: Која ти је медаља најдража и због чега? РАДОЈКА: Најдража медаља коју сам освојила је бронзана,на такмичењу ''Ноћни турнир Србац''.Освојила сам је уз много труда и напора.У тој утакмици су сви вјеровали у мене и резултат је био највећим дијелом моја заслуга. КЛАС: Ко ти је узор? РАДОЈКА: Од фудбалера,мој највећи идол је Марта Вијеира да Силва која игра за Бразил, а од фудбалера Кристијано Роналдо који игра за Реал Мадрид. КЛАС: Да ли је твоја соба облијепљена постерима фудбалера? РАДОЈКА: Да!Обијљепљена је бројним постерима. КЛАС: Да ли је фудбал скуп спорт? РАДОЈКА: За мене фудбал није скуп спорт јер све трошкове путовања,опреме и утакмице финансира клуб. КЛАС: Да ли запостављаш друге ствари због фудбала?На примјер,школу,пријатеље? РАДОЈКА: Моје вријеме је подијељено.За све се нађе времена,тако да успијевам ускладити тренинг и све остале активности. КЛАС: Да ли се мислиш у будућности бавити професионално овим спортом? РАДОЈКА: Имам јаку жељу да се у будућности бавим фудбалом.Рекреативно ћу се сигурно бавити а професионално зависи од услова које будем имала у клубу. КЛАС: Коју позицију играш? РАДОЈКА: Најчешће играм одбрану. КЛАС: И на крају,да ли би поручила нешто дјевојкама које би жељеле да се баве фудбалом али су несигурне у своју одлуку? РАДОЈКА: Препоручила бих дјевојкама које желе да се баве фудбалом нека покушају јер немају шта изгубити.У сваком случају оне које имају таленат у себи ,то ће се и показати.
Лукић Вера, Кондић Борис, Лаганин Александра III2
Умјетнички кутак
Фотографије: Александра Лаганин III2
Овај пут смо изабрали да опишемо сибирског самоједа, па смо сазнали многе занимљивости о њему у разовору са професором Гораном Подунавцем. Припада једној од три праврсте поларних паса (друге двије су аљаски маламут и хаски). Име су добили по племену у ком су пронађени ( Samoyed), а први их је у Енглеску, са западног Сибира , донио Ernest Kilburn-Scott 1889. године. Првобитна употреба самоједа није била везана за вучу саоница, као што се претпоставља када говоримо о поларним псима, него је била везана за чување стада и његову одбрану од вукова и медвједа, пошто је племе из ког потичу било номадско и бавили су се узгојем крда собова. Поред ове употребе, самоједи су кориштени и за лов на туљане, јер су добро подносили воду.
Лисичји тип
Медвјеђи тип
Након револуције у Русији почела је репресија номадског начина живота, племена су се „цивилизовала“, а узгој паса се значајно смањио. Према легендама, самоједи су имали привилегију да спавају у шатору власника, па се претпоставља да је то један од разлога што данас имамо пса пријатне нарави, невјероватно везаног не само за власника, него и за остале укућане, мирољубивог, оданог, њежног и достојанственог. Самојед је пас средње величине, елегантан, издржљив, густе длаке сребрних врхова, оштре и грубе, док је поддлака мека и служи као штит од јаке зиме (Данас је поддлака самоједа јако цијењена на тржишту, те се, упредена у вуну, користи за плетење скупоцјених шалова и других одјевних предмета.)
Првобитно је самојед био и у црно – бијелим варијететима, који су годинама селекцијом избачени. Тијело самоједа је мишићаво, широког, дубоког и мишићавог грудног коша, јасно дефинисаног гребена, и репа повијеног од коријена преко леђа или са стране. Глава је моћног и клинастог облика, са високо уздигнутим ушима, тамним, косим и дубоко усађеним очима и са вјечитим осмијехом на лицу (овај пас изгледа као да се стално смије). Интересантно је да ови пси имају бијелу и лијепу длаку без купања...уколико ваш пас легне прљав, ујутро ће осванути чист (треба му само редовно четкање длаке и увијек ће изгледати као окупан). Лоша страна овога је да те псе нелегално купују трговци крзнима да би правили бунде и ципеле од њих. Врло често се на старим фотографијама могу наћи самоједи у пратњи краљевских обитељи у Русији, Енглеској и Италији. Због своје пријатељске нарави, отворености, будности и сталожености ови пси се могу, иако упорном и темељном обуком, оспособити и за пратњу хендикепираних особа. Самоједи припадају 5. ФЦИ групи – шпицеви и примитивне пасмине. Оно што би требали знати прије набавке било које врсте паса је сљедеће: Пас је животиња, а не људско биће. Навикнут да живи у чопору, покушаће врло рано да се стави у позицију вође тзв. АЛФА фактор, и у томе га треба одлучно и благовремено спријечити. Исто тако, пас треба да има свој простор у кући,мјесто гдје ће моћи да се одмара, мјесто гдје узима храну или воду, и пожељно је да тај простор није прометан . Пси не воле урлике, натезања ни брзе покрете. Из страха могу да постану агресивни. Као и човјек, и пас може да оболи од многих заразних и инфективних болести, тако да је пожељно да одмах вашем псу нађете ветеринара, и то особу која ће бити поуздана и доступна у свако доба. ПСА ЈЕ ЛАКШЕ НАБАВИТИ, НЕГО БРИНУТИ СЕ О ЊЕМУ! Ако сте храбри и суочите се са овим, имаћете испуњен и срећан живот, и некога ко ће вас вољети такве какви сте и бити вам одани до смрти.
Вујасиновић Вељко III2
Биљке месождерке Биљке месождерке (енг. Carnivorous plants) су биљке опремљене органима за хватање и пробаву малених животиња, уколико је улов инсект, што најчешће јесте а називају се и инсективорне биљке. Ове биљке не могу произвести твари неопходне за живот процесом фотосинтезе. Како уобичајено расту на подручјима посебно сиромашнима нитратима, тај проблем рјешавају искориштавајући нитрате из животињских бјеланчевина. У ту сврху услиједила је модификација листова којима на активан или пасиван начин лове свој плијен. Неке од ових биљака расту и живе на другим биљкама или животињама, али не као паразити већ сами производе своју храну, те су приморане недостатак минерала и кисеоника надокнадити хватањем и растварањем инсеката и других ситних животиња, које користе као извор твари и енергије. Да би поједине биљне врсте биле сврстане у скупину карниворних биљака морају задовољити сљједеће критерије: 1. Морају бити способне привући плијен (нпр. мирисом, бојом, нектаром); 2. Морају развити посебне методе за хватање животиња (нпр. замка у облику ћупа, замка у облику шкољке која се може затворити, замка у облику љепљиве траке); 3. Морају посједовати посебне методе како би разградили ухваћене животиње (нпр. пробавне ензиме, симбиотске гљиве, бактерије); Оно по чему су јединствене су њихови механизми који им омогућују да привуку инсекте, ухвате га, убију, разложе и апсорбирају као протеинску храну. Атрактивна боја цвијета привуче инсекте који се нађу ухваћени у замци. Њихова животна станишта су тресетишта, мочваре и карбонатне стијене. Обилне кише и мало храњивих састојака су разлог зашто су ове биљке адаптиране на исхрану инсектима. Протеини добивени овим путем осигуравају животни циклус месождерки. Најчешћа су два типа замки: 1. Активна замка, која се помјера да би ухватила плијен; наиме њихови листови су тако преображени да активним покретањем ухвате и онеспособе плијен који затим разграде уз помоћ пробавних сокова. 2. Пасивна замка се не помјера већ мами инсекта у биљку гдје затим бива ухваћен, обично имају дио листа преображен у структуру налик на ћуп или лијевак у којем се налазе пробавни сокови. Животиња једноставно упадне у такву структуру, утопи се и бива пробављена. Биљке месождерке имају животни циклус као и остале биљке цвјетнице. Оне су врло специјалне и немају пуно представника у биљном свијету. Свега неколико породица има ове представнике, а то су од познатијих породице Саррацениацеае, Непентхацеае, Дросерацеае и Лентибулариацеае. Вељко Вујасиновић III2
Поред људи, црни лемури су једини примати који могу имати плаве очи.
Острво Менхетн је купљено од америчких домородаца за накит у вриједности од 24 долара.
Алберт Анштајн је проговорио у шестој години.
Најдужи цријевни паразит који је пронађен у људском организму износио је 33. метра.
Ракун је једина животиња која пере храну прије конзумирања.
Најскупља кафа прави се од мачијег измета. Њена цијена износи 80 долара по шољи.
Жене у старој Грчкој рачунају своје године од дана вјенчања.
На свијету постоји 92 случаја изгубљених атомских бомби.
Између Енглеске и Занзибара вођен је најкраћи рат који је трајао 40 минута.
Најдужи животни вијек пужа био је 18 мјесеци.
У Русији од посљедица алкохола умре 40 000 људи годишње.
Осушене банане имају већу енергетску вриједност од свјежих.
Годишње се попије 135 кубика кафе. Међу течностима кафа се налази на другом мјесту, одмах иза нафте.
Александра Лаганин III2