Монографија ОШ "Бранко Радичевић" Неготин" by Ош Бранко Радичевић Неготин

Едиција:

Јубилеји Књига прва

Раде Милосављевић

Основна школа „Бранко Радичевић“ 1982/83-2007/08. Првих двадесет и пет година

Неготин 2008. .

Бранко Радичевић 1824 - 1853.

Првих двадесет и пет година Жеља Кад сам лудо дете био Жеља ми је била: Кад би боже уделио Мени једна крила, Кад би бога дао око Мене тако јасно Да по свету нашироко Све ја видим ласно.

Бранко Радичевић рођен је 1824. године у Славонском Броду. Убрзо му се породица сели у Земун, а потом у Сремске Карловце где завршава гимназију. Најлепше године свог ђаковања у овом питомом граду опеваће у Ђачком растанку. По завршетку гимназије одлази у Беч на студије права, а убрзо прелази на медицину. Заљубљеник у поезију запоставља студије и потпуно се посвећује певању. Својом појавом Бранко Радичевић унео је нови дах животности и свежине у српску поезију. Био је то неочекивани младалачки поглед на живот и свет и права романтичарска распеваност. Течни и полетни стихови испевани су на искуствима народне поезије. Најчешћи мотиви Бранкове лирике су: животне радости, младалачке враголије,

љубави срећне и несрећне, састанци и растанци. Али осетивши болест, млади песник почиње да опева и јесен и слутњу смрти. У Бечу је упознао реформатора српског језика Вука Караџића и одушевио се његовим радом. Постао је чест гост Вуковог дома и заљубио се у Вукову ћерку Мину, којој је испевао незаборавне стихове песме Певам дању, певам ноћу. Прву збирку песама штампа 1847. године, чиме доказује да се и најтананија осећања попут љубавних могу исказати новим Вуковим реформисаним језиком. С правом су и ондашњи и садашњи критичари јединствени у оцени да је Бранко био и трајно остао прави славуј српског романтизма прве половине 19. века. Умро је у Бечу 1853. године на рукама Вукове жене Ане.

Првих двадесет и пет година Предговор Навршило се двадесет пет година од првог школског звона и почетка рада ОШ “Бранко Радичевић“. Она је сада у најлепшим данима младости. Таква ће и остати јер ће у њој увек жуборити ђачки смех, ведрина и радост што је дивна судбина свих школа од вајкада. Прва је помисао можда, да то и није дуг период, али кад се све те године помноже са деведесет, колико је ђака сваке године излазило из ове школе, долази се до цифре од око две хиљаде свршених основаца. Први ђаци ове школе данас су вредни радници, мајстори, високообразовани стручњаци, магистри па и доктори. Многи су отишли у свет где су постали добри и цењени радници, а неки стекли угледно име у свету науке.

Школа је посебно поносна на своје некадашње ђаке који су данас поново у њој, заменивши ђачку клупу наставничком катедром. Кроз школу је истовремено прошло и неколико десетина просветних радника од којих су неки у њој завршили свој радни век. Циљ ове књиге је да осветли протекло време и сачува од заборава вредне ђаке, њихове наставнике и важне догађаје из двадесетпетогодишњег рада. То је први приказ живота и рада ове школе. За све оно што је дала свом граду у том времену школа може бити поносна, а обећава да ће тако и наставити.

ОШ “Бранко Радичевић” Градња школе Kрајем седамдесетих година прошлог века две постојеће основне школе у Неготину, старија “Вук Караџић” и млађа “Вера Радосављевић” постале су претесне да приме све ђаке због велике миграције сеоског становништва у град, првенствено младих, и изградњом нових насеља на подручју града као што су “Вељко Влаховић”, “Цвећара”, “Милошевски пут”, “Једек”, “Растока” и других мањих на неурбанизованим приградским локацијама. Зато се рађа потреба за изградњом треће основне школе, како би се претходне две растеретиле и основцима обезбедили нормални услови за рад. Оснивач треће основне школе била је Самоуправна интересна заједница основног образовања и васпитања општине Неготин. У складу са тадашњим Законом о основном образовању и васпитању формирана је 1979. године Матична комисија од девет чланова као Савет радне организације у оснивању са председником Душицом Милићевић, психологом. Матична комисија имала је задатак да, поред послова око изградње школе, закључи споразум о преузимању радника са ОШ “Вук Караџић” и ОШ “Вера Радосављевић” и распише конкурс за пријем нових потребних радника, што ће бити урађено 1982. године. Локација школе одређена је у насељу “Цвећара”, како би омогућила обухват деце из најближе и ближе околине. Инвеститор је била СИЗ основног образовања и васпитања Општине Неготин

од средстава самодоприноса за образовање и васпитање Неготин. Велику материјалну помоћ пружила је и Хидроелектрана “Ђердап” на Кусјаку, јер је велики број радника имао децу основношколског узраста и ону која ће тек кренути у школу. Допринос изградњи дао је и Фонд за грађевинско земљиште уступивши цео простор за школу и школско двориште и комунално опремивши ову површину. Пројекат школске зграде и ентеријер урадио је Енергопројект из Београда, а извођач радова била је Грађевинска оператива ГП “Тимоградња” Неготин са бројним подизвођачима из више градова Србије. То је објекат модерне архитектуре са фасадом од жуте фасадне цигле. Одређен је и рок за завршетак свих радова 30. 6. 1981. Међутим, због искрслих тешкоћа радови су прекидани па је утврђен нови рок 25. 8. 1982. , а требало је да топлана буде завршена до краја октобра исте године. Планирано је да прва фаза, заједно с топланом, кошта 7 милијарди динара. Дат је и рок за усељење, 1. октобар 1982. И овај рок није испоштован, па су се ђаци и наставници у школу уселили тек 29. новембра на тадашњи Дан Републике. Школска година за ђаке треће основне школе ипак је почела 1. септембра, али у просторијама школа “Вук Караџић”, “Вера Радосављевић” и тадашње Педагошке академије. Површина главног школског објекта је 3700 m2. Од тога 600 m2 просторија су

Првих двадесет и пет година учионице предвиђене за рад нижих разреда, 5 су специјализоване учионице – кабинети и 4 учионице су за предметну наставу. Постоје и просторије за групе предшколског узраста, велика и савремена кухиња за оброке са пространом трпезаријом. Ту су и друге неопходне просторије за пратеће службе. Школа поседује и терен од неколико хектара за свој даљи развој. Школску опрему, сређивање ентеријера, кухињски блок и остало уредила је фирма “Словенија лес” из Љубљане са својим кооперантима из Србије, а наставна средства и библиотека набављени су из Београда. Први орган управљања новом школом био је Збор радних људи који је свој први састанак одржао 28. 8. 1982. у просторијама ОШ “Вук Караџић”, сазивач и председавајући био је привремени пословодни орган – директор школе Мирослав Видосављевић. Збор је имао само две тачке дневног реда: школе

1. Извештај о изградњи и оснивању

2. Почетак рада, припреме и услови до завршетка зграде Записничар је била Драгица Остојић, правник и наставник математике, секретар школе. Одељења са децом и наставним особљем преузети су из школа “Вук Караџић” и “Вера Радосављевић”, а недостајући наставни кадар примљен је по конкурсу који је расписала већ поменута матична комисија. На почетку рада школа је имала 28 одељења од I - VIII разреда у граду и шест одељења у

подручним школама које су припојене трећој основној школи. То су одељења у Видровцу, Чубри, Трњану и Поповици. У матичној школи од I - IV разреда било је 11 одељења, а у селима 8 одељења. Од V - VIII разреда било је 16 одељења и то у V разреду 4, у VI разреду 4, у VII разреду 4, а VIII разред имао је 4 одељења. Школа је прве школске године имала укупно 893 ђака. Ученици из подручних одељења, од V - VIII разреда у школу су свакодневно путовали организованим превозом, тј. аутобусом. Школа је имала укупно 64 радника у настави и осталим пратећим службама . Од тог броја њих 59 је било на платном списку треће основне школе, а остали су радили део радног времена у овој школи па су целу плату примали у матичним школама. За вршиоца дужности директора именован је Мирослав Видосављевић - Мира Рус, наставник разредне наставе из Неготина који је још од 1981. био инокосни пословодни орган треће основне школе у изградњи. Још док је школа грађена с називом Трећа основна школа, покренута је иницијатива и упућен захтев Савезном извршном већу Југославије и Комисији за заштиту имена и дела друга Тита да се школа зове “Јосип Броз Тито”. На одобрење се чекало 14 месеци . Одобрење је стигло и на први Дан школе 28.маја 1983. године, када је школа и добила званично име, а испред школске зграде Миломир Петровић, тадашњи Републички секретар за образовање открио је бисту Јосипа Броза Тита. Неки кажу да је то била прва школа у Србији са таквим именом, јер су услови и критеријуми за добијање тог имена били веома строги. 9

ОШ “Бранко Радичевић” На Свечаној седници 28. маја 1983. године заслужним организацијама, органима и појединцима за изградњу Треће основне школе додељене су Захвалнице и то: -

Самоуправној интересној заједници основног образовања и васпитања, Неготин, Месној заједници, Неготин, РО ХЕ “ Ђердап “, Кладово, Републичкој заједници основног образовања и васпитања,

Београд, Републичкој заједници дечје заштите, Београд, Енергопројекту, Београд, Словенија лесу, Београд, Просвети, Београд, Тимоградњи, Неготин, Општинској конференцији СКСа, Неготин, Општинском већу СС, Неготин, Свакој основној школи у неготинској општини.

Миломир Петровић, републички секретар за образовање открива бисту Ј. Б. Тита испред школе - 28. 5. 1983. год. 10

Првих двадесет и пет година Захвалнице су добили појединци: -

Милановић Жика, надзорни орган за изградњу школе, Раонић Милан, пројектант школе, Гулицовски Душан, секретар СИЗ-а, Неготин, Жегарац Владимир, “Словенија лес”, Београд, Кожицић В. Воја, сарадник за инвестиције у СИЗ-у образовања и васпитања, Неготин,

Видосављевић Мирослав, привремени пословодни орган школе у изградњи, Марјановић Живојин, радник грађ. операт., Неготин, Атанасијевић Владимир, радник “Тимоградње”, Неготин, Микић Живан, радник “Тимоградње”, Неготин.

Свечаност поводом проглашења имена школе Ј. Б. Тито 28. мај 1983. године 11

ОШ “Бранко Радичевић” О самој градњи прича тада инокосни орган треће основне школе у изградњи. “На градилишту сам био од првог дана, од копања темеља до завршних радова. Био је то изузетан и велики посао. Са радницима сам проводио и по десет, дванаест часова. Са њима сам ручавао, пио кафу. Бринуо сам о набавци материјала и његовом утрошку. Водио сам за себе и грађевинску књигу у коју сам бележио све заначајно за градњу. Једног тренутка понестало је пара. Ивеститор је рекао да радови морају бити прекинути за извесно време. Тада се догодио један сасвим непредвидив обрт. У граду сам срео пријатеља Мићу Милутиновића, тада директора Заједнице Југословенских банака. Видевши ме онако безвољног помислио је да сам болестан. Када сам му објаснио у чему је проблем потапшао ме је по рамену и рекао да решење постоји. После неколико дана јавио ми је да је ХЕ “Ђердап II” пренета одређена сума новца која ће бити прослеђена на рачун III основне школе у изградњи. Ето тако је један случајан сусрет допринео премошћивању проблема.“ Видосављевић каже да је и пројектанту пружао одређене сугестије знајући потребе ђака и наставника у новој школи што су и пројектанти, и надзорни орган прихватили. “Много је труда и времена уложено, али сам све заборавио кад смо ушли у пространу школу која је још мирисала на фарбу“, сећа се Видосављевић.

Први радници школе Из ОШ “Вера Радосављевић” преузети су: 1. Ружица Усић – учитељица – 11980,00 2. Фанија Ванчевић – учитељица – 11502,00 3. Љубинка Поповић – учитељица – 11448,00 4. Мирјана Ранђеловић – учитељица – 11448,00 5. Стеван Тодоровић – учитељ – 13716,00 6. Радослав Пандиловић – учитељ – 14116,00 7. Живота Усић – учитељ – 13373,00 8. Јаворка Којић – учитељица – 11956,00 9. Смиљана Динић – учитељица – 11956,00 10. Драгица Раковић – учитељица – 12244,00 11. Ставри Костадинов – наставник билогије и хемије – 13960,00 12. Милан Матић - помоћни радник – 5670,00 Из ОШ “Вук Караџић” преузети су: 13. Емилија Цајић – учитељица – 12960,00 14. Вера Тодоровић – учитељица- 12150,00 15. Радмила Чогић – учитељица – 11772,00 16. Милева Видосављевић – учитељица – 11718,00 17. Драгица Стојкић – учитељица – 11664,00 18. Животије Андрејевић – учитељица – 13773,00 19. Мирослав Андрејевић – учитељ – 13527,00 20. Ђорђе Жикић – наставник српског језика – 14452,00

Првих двадесет и пет година 21. Ђорђе Чогић – наставник физике – 13591,00 22. Станоје Величковић – наставник математике – 13530,00 23. Вера Марјановић – наставник руског језика – 13284,00 24. Мирослав Ружић – наставник ОТО-а – 13161,00 25. Јелица Петровић – наставник билогије – 13099,00 26. Стеван Николић – наставник физичког васпитања – 12915,00 27. Гордана Манић – наставник историје – 12730,00 28. Наталија Опрић – наставник географије – 12730,00 29. Тихомир Ничић – наставник ликовне културе – 12730,00 30. Радомир Матејевић – наставник физичког васпитања – плату примао у ОШ “Вук Караџић“ По конкурсу су примљени: 31. Добрила Гурановић – учитељица – 11772,00 32. Светлана Видић – наставник српског језика- 13653,00 33. Душан Микуловић – наставник историје и географије – 13591,00 34. Владимир Нинић – наставник математике – 13345,00 35. Владета Марковић – наставник математике – 13222,00 36. Александра Рајковић – наставник хемије и домаћинства - 13038,00 37. Љиљана Гаралејић – наставник музичке културе – 12669,00

38. Босиљка Црногорац – наставник српског језика – 12976,00 39. Јован Мариновић – наставник физичког васпитања – 12300,00 40. Славица Бибић – наставник енглеског језика – 12300,00 41. Мирослав Видосављевић – директор – 17582,00 42. Драгица Остојић – секретар – 15584,00 43. Смиљана Гајић – педагог – 15200,00 44. Верица Јанковић – помоћни радник – 6662,00 45. Зорица Дидић – помоћни радник – 6500,00 46. Гордана Станковић – помоћни радник – 6565,00 47. Милица Симоновић – помоћни радник - 6597,00 48. Драгиња Лабицић – помоћни радник – 6565,00 49. Надежда Пауновић – кувар – 6500,00 50. Јованка Петровић – помоћни радник – 6500,00 51. Јованка Траиловић – помоћни радник – 6500,00 52. Даница Ристић – помоћни радник – 5800,00 53. Миланка Зарић – помоћни радник – 5540,00 54. Чедомир Јанковић – помоћни радник – 5300,00 55. Миле Милосављевић – мајстор 56. Благоје Радовановић – ложач 57. Божидар Дуцановић – књиговођа 58. Славица Брчић – благајник 1 1 Дат је износ прве плате радника школе за септембар 1982.

године. Петоро радника којих нема на платном списку плату је примило у матичним школама, пошто су и трећој основној школи радили само део радног времена.

ОШ “Бранко Радичевић” Сви учитељи и наставници који су преузети из постојеће две основне школе, а и новопримљени из других школа били су просветни радници са дугогодишњим и плодним радним искуством, па су и у новој школи наставили да се доказују и постижу солидне резултате како у редовној настави тако и у раду с ученицима којима је потребан допунски рад, али и с ученицима који показују посебно интересовање из разних наставних предмета. Активно су радиле и многобројне секције о којима ће бити још речи касније. И приликом каснијег пријема нових радника по одласку појединих наставника, учитеља и учитељица у пензију, водило се рачуна да у школу долазе радници са искуством и показаним резултатима на претходним радним местима. Даћемо и преглед броја одељења и ученика на крају прве школске 1982/83. године према записнику Наставничког већа 29. 6. 1983. Подручна одељења Видровац 65 ученика – 3 одељења Чубра 36 ученика – 2 одељења Поповица 28 ученика – 2 одељења Трњане 22 ученика – 1 одељење Матична школа Први разред 75 ученика – 3 одељења Други разред 85 ученика – 3 одељења Трећи разред 92 ученика – 3 одељења Четврти разред 82 ученика – 3 одељења

Пети разред 117 ученика – 4 одељења Шести разред 111 ученика – 4 одељења Седми разред 111 ученика – 4 одељења Осми разред 113 ученика – 4 одељења У разредној настави проценат позитивно оцењених ученика је 95,95%. У предметној настави позитиван успех имало је 95% ученика, а 22 ученика упућено је на поправни испит. Средња оцена свих оцењених ученика била је 3,65. О резултатима рада наставника и учитељица сведоче писани извештаји надзорника, инспектора и саветника који су обилазили часове како учитељица у млађим разредима, тако и часове у предметној настави. Сви ти извештаји пуни су позитивних оцена о раду оних чији су часови посећивани, али су то оцене и оних код којих надзорници и инспектори нису били јер се њихов рад видео кроз резултате и успех њихових ученика.

Извештаји инспектора, надзорника, саветника ИЗВЕШТАЈ о стручно-педагошком увиду у рад разредне наставе Основне школе “Јосип Броз Тито” у Неготину обављен 13. априла 1983. године. Циљ увида био је да се сагледају методе и поступци реализације програмских садржаја у одељењима I2 и I1 пре подне и III3 и III2 после подне, односно да се демонстрира један од начина примене размерника на географској карти у III разреду у оквиру на-

Првих двадесет и пет година ставе познавања природе и друштва. Поред тога вођен је консултативно-инструктивни разговор ради изналажења поступака унапређивања васпитно-образовног рада. Одељење I2 У одељењу има 30 уписаних ученика од којих је на часу било 29 ученика. Учитељица је Добрила Гурановић. Учионица је довољно пространа за поменути број ученика.

На овом часу посећена је настава математике. Реализована је наставна јединица – Утврђивање бројног низа до 100. У раду је доминирао фронтални наставни облик са повременим коришћењем индивидуализованог. У раду је користила бројне слике које су урадили сами ученици. Час је солидно организован и још боље одржан. Ученичка знања су задовољавајућа. Ученици знају да броје напред и назад у оквиру задатих десетица, знају и преко реда да броје, знају сваки број до 100 и препознају цифре бројева до 100. Једном

Учитељица Добрила Гурановић са ученицима 15

ОШ “Бранко Радичевић” речју, савладали су бројни низ до 100 потпуно. Учитељица поставља питања ученицима сасвим добро, јер питања утичу на развој функционалног мишљења ученика. Однос према ученицима је правилан, коректан, а радна дисциплина на завидној висини. Одељење I1 У одељењу има 26 уписаних ученика, од којих су 25 били присутни у настави. Наставу држи учитељица Љубинка Поповић. На дан вршења увида посећена је настава српскохрватског језика. Утврђиван је прозни текст Ја сам чудо видео. Час је организован фронталним наставним обликом уз примену традиционалних наставних средстава и помагала. Ученичка знања су добра јер је и заинтересованост ученика за рад добра. После подне Првог и другог часа у поподневној смени, саветник је одржао часове из наставе познавања природе и друштва с циљем демонстрирања практичне примене размерника на географској карти. Дакле, практичне часове одржао је у III3 одељењу у коме наставу држи Радмила Чогић и III2 у коме наставу држи Милева Видосављевић. После одржаних предавања, организован је консултативно-инструктивни разговор. Приликом вођења овог разговора констатовано је да се настава у овој школи добро организује и реализује, да тренутно постоје и објективни и субјективни услови за рад. Договорено је да се постепено уводе нови 16

наставни облици, примењују у већем степену савремена наставна технологија и да се што брже мења улога ученика у наставном процесу. Надамо се да ће посета и разговори који су вођени допринети и унапређивању васпитно-образовног рада. Просветни саветник, Миливоје Петровић, проф. ИЗВЕШТАЈ о стручно-педагошком увиду у наставу физике у Основној школи “Јосип Броз Тито” у Неготину. Посета школи обављена је 15. 4. 1983. године. Просторни и материјални услови за извођење наставе физике су веома добри. При школи постоји кабинет за наставу физике и хемије, опремљен савременим намештајем и наставним средствима опште намене. Целокупну наставу физике у школи изводи Ђорђе Чогић, наставник са 17 година стручног искуства. Као наставник физике радио је 13 година, а остале 4 године радио је као наставник општетехничког образовања. Настава је посећена на часу у VII4 одељењу. Тип часа је излагање новог градива Преламање светлости кроз плочу и призму. На часу је користио графоскоп и филм о преламању светлости у трајању од 5 минута. Час је био врло успешан, а знања ученика задовољавајућа. На часу су обрађени сви

Првих двадесет и пет година појмови везани за преламање светлости кроз плочу и призму и указано је на њихову примену. Реализација програма VII и VIII разреда се одвија према плану рада наставника, а у VI разреду се касни за једно 5 – 6 часова, али до краја године то ће се надокнадити. У школи ученици примају часописе Радиоаматер, Радио и многе друге. Мишљења сам да друг Ђорђе Чогић врло успешно изводи наставу физике. Про светнис аветник, мр Цветан Ангелов ИЗВЕШТАЈ о уже-стручном увиду наставе биологије и хемије у ОШ “Јосип Броз Тито” у Неготину. Уже-стручни увид образовно-васпитног рада у овој школи извршен је 13.4.1983. године. Том приликом су посећени часови биологије и хемије, које реализују Петровић Јелица и Костадинов Ставри. Друг Ставри Костадинов има завршену ВПШ, група биологија и хемија, положен стручни испит и велико искуство у настави од 28 година. У школи реализује план и програм биологије и хемије, додатне из хемије и хемијске секције. Јелица Петровић има завршену ВПШ, група биологија и хемија, положен стручни испит и 10 година радног искуства. Реализује план и програм редовне наставе биологије, секцију у V, VII и VIII разреду и додатне у VII и VIII разреду.

Васпитно-образовни процес се организује у одличним материјално-просторним условима. Настава се изводи у кабинетима биологије и хемије који су добро опремљени потребним наставним средствима. Стручно усавршавање наставника се врши према програму рада школе, посећивањем семинара као и индивидуалним праћењем стручне литературе и часописа. Школа није претплаћена на стручне часописе. На дан посете, друг Костадинов је на часу хемију у одељењу VIII2 обрадио наставну јединицу Сапуни. Том приликом је коришћена дијалошко-демонстрациона метода. У уводном делу часа наставник је успешно одабрао и спровео ситуационо активирање, чиме је ученике припремио за усвајање нових наставних садржаја (естри, реакција, естерификација и сапонификација). У главном делу часа извршени су демонстрациони огледи, испитивање особина сапуна. Ученици су били веома активни и показали су добро предзнање о овој материји. При писању хемијских једначина показали су велику сигурност, мада су узимани други примери што говори да су схватили механизме тих реакција. На основу увида у посећене часове може се рећи да је друг Костадинов Ставри веома искусан просветни радник, што му омогућује да успешно остварује програмске задатке. Своја правилна тумачења одређених појава поткрепљује лабораторијским експериментима тако да је принцип очигледности присутан у његовом раду. При обради нових наставних садржаја ученици нису у пасивном положају, већ према могућностима дају 17

ОШ “Бранко Радичевић” свој допринос у реализацији ових наставних јединица. Другарица Јелица Петровић организовала је часове обраде у VIII1 Појам природног одабирања и борба за опстанак, а у VI1 Шумски екосистем - спратовитост у шуми. На првом часу на великом броју примера обрађени су сви облици борбе између јединки исте и различите врсте. Ученици су активно учествовали на часу, износили и објашњавали поједине примере. На другом часу у уводном делу обновљени су основни појмови екологија, популација, биоценоза и екосистем. У главном делу часа укратко су поменуте основне карактеристике шуме, подела шума, а много више се говорило о спратовитости шума. Ученици су активно учествовали на овом делу часа, а показали су и сигурност при препознавању поједних биљних и животиских врста са дијапозитива. Може се једино замерити да је пројекциона слика на зиду била веома мала и ниска па је била неприступачна ученицима у задњим клупама. На основу увида може се рећи да се другарица Јелица Петровић веома савесно припрема и релизује наставне садржаје. У току рада ученици нису у подређеном положају, већ својом активношћу доприносе да се успешно остварују програмски задаци. Просветни саветник, Драгослав Грујић

ИЗВЕШТАЈ о специјалном прегледу наставе српскохрватског језика у Основној школи “Јосип Броз Тито” у Неготину. не.

Преглед је обављен 6.12.1988. годи-

Наставу српскохрватског језика у овој школи изводе: Ратомир Милосављевић (16 година радног стажа), Душица Фируловић (25 година радног стажа), Светлана Видић (29 година радног стажа) и Босиљка Црногорац (18 година радног стажа). Овом приликом нисам био на часовима колегинице Црногорац, која је радила у поподневној смени. Међутим, колегиница је и поред тога дошла већ ујутру у школу и одмах се укључила у рад. Леп пример интересовања за струку и спремности за сарадњу. Разговори које смо имали у току преподнева обухватали су готово све видове васпитнообразовног рада, а у првом плану су, разуме се, били посећени часови. Са задовољством могу да изјавим да су сви посећени часови ( Ратомир Милосављевић и Душица Фируловић обрађивали су у VII разреду Малог Радојицу, а Светлана Видић у V разреду Значење и функцију прилога ) били су на завидном нивоу. Штавише, колегеници Видић овај час је био бољи од свих на којим сам раније присуствовао. Колега Милосављевић и колегиница Фируловић водили су час методички врло сигурно и показали добро познавање материје. На часу Душице Фируловић активно сам учествовао у раду. На крају смо имали консултативни разговор о томе шта је на овим часовима могло да буде још боље и

Првих двадесет и пет година све је протекло у врло срдачном и другарском току. У овој угледној школи има – у то сам се уверио – доста ученика способних да прате часове додатног рада. На крају, ваља истаћи да ће ова школа у јесен следеће године бити домаћин регионалног семинара на коме ће најбољи практичари из основних и средњих школа демонстрирати како користе савремена наставна средства. Актив ове школе такође у овом смислу има задужења. Саветник не сумња да ће њихов наступ бити на високом нивоу. Просветни саветник, Владимир Станковић ИЗВЕШТАЈ о специјалном прегледу наставе математике у Основној школи “Јосип Броз Тито” у Неготину; посета школи обављена је 6. и 7. децембра 1988. године. Просторни и остали материјални услови за извођење наставе математике су веома добри. При школи постоје две специјализоване учионице за наставу математике опремљене добрим таблама, савременим намештајем и најнеопходнијим наставним средствима. Хигијена просторија и школе у целини је беспрекорна. Школа ради у две смене, а има по четири паралелна одељења у сваком разреду. За наставу математике ангажовани су наставници:

- Владета Марковић, наставник са 20 година стручне праксе у овој школи од њеног оснивања. Ове школске године наставу математике изводи у одељењима V1, VI1, VII1 и VIII1. Осим редовне наставе, има задужења да реализује 1 час допунске и 1 час додатне наставе недељно. Поседује годишње, глобалне и недељне оперативне планове рада. Редовно пише дневне припреме. Исто тако је задужен да води шаховску секцију у школи. Настава је посећена на часовима одељења VI1 и VIII1. У одељењу VI1 има 32 ученика. Тип часа је обрада Решавање једначина облика x ± a = b у скупу рационалних бројева. У уводном делу часа обновљени су појмови које ученици већ треба да знају , а после тога се прешло на решавање конкретних примера. Врло лепо успева да повезује ново градиво са старим, а исто тако веома лепо и систематично формира нове појмове. Активност ученика на часу је била знатна, а показано знање такође. Наставник је врло систематичан у раду, зна могућности ученика тако да се наставни процес одвија без потешкоћа. - Владимир Нинић, наставник са 24 године стручне праксе у овој школи од њеног оснивања 1982. године. Ове школске године наставу математике изводи у одељењима V2, VI2, VII2 и VIII2. Осим редовне наставе има задужења да реализује 1 час допунске и 1 час додатне наставе недељно. Поседује годишње, глобалне и недељне оперативне планове рада. Редовно пише дневне припреме. Настава је посећена у одељењу VIII2. Тип часа је обрада Равни симетрија тела. У уводном делу час утврђени су појмови при19

ОШ “Бранко Радичевић” зме, бочне стране, основе, основне и бочне ивице, висине призме. У свом раду користи жичане моделе, а истовремено и графоскоп. Час је текао врло организовано и лепо. Сви појмови су добро обрађени и усвојени од стране ученика. Мишљења сам да друг Нинић Владимир веома лепо организује и изводи наставни процес из математике. - Драгица Остојић, наставница са 29 година стручне праксе. Поседује годишње, глобалне и недељне оперативне планове. Писане припреме врши само за неке часове. Реализација програма се одвија у свим разредима нормално. Настава је посећена у одељењима VI3 и VIII3. Одељење VI3 има 25 ученика. Тип часа је комбинован Решавање једначина и неједначина у скупу рационалних бројева. На часу је урађено 6 задатака и то применом особина рачунских операција. Ученици су савладали рачунске операције са рационалним бројевима. Организација часа била је у целини добра. Просветни саветник, мр Цветан Ангелов

Прва генерација ученика рођених 1968. и 1969. који су само једне школске године 1982/83. били ђаци ове школе и у њој завршили осми разред школске 1982/83. године. VIII 1- одељењски старешина Владета Марковић, наставник математике 1. Антић Слободанка врло добар 2. Боронгић Дејан врло добар 3. Брковић Радмила одличан 4. Величковић Дејан врло добар 5. Голубовић Катарина врло добар 6. Ђокић Војкан довољан 7. Илић Драган добар 8. Јанковић Бранко одличан 9. Кириџић Сузана одличан 10. Којић Раде довољан 11. Крачуновић Наташа одличан 12. Марјановић Јелена одличан 13. Мијушковић Срђан добар 14. Миковић Гордица одличан 15. Милановић Горан добар 16. Миливојевић Славица врло добар 17. Обрадовић Снежана врло добар 18. Пашић Снежана добар 19. Поповић Олгица довољан 20. Радовић Мира довољан 21. Радојевић Драган одличан 22. Рајчић Иван добар 23. Симоновић Драган довољан 24. Стевановић Маријана врло добар 25. Транић Александар добар 26. Форцан Зоран одличан

Првих двадесет и пет година VIII2 – одељењски старешина Радомир Матејевић, наставник физичког васпитања 1. Александровић Јасмина одличан 2. Барбуловић Мира одличан 3. Дидић Драган довољан 4. Димитријевић Радмила добар 5. Ђорђевић Момир довољан 6. Живадиновић Рузмаринка одличан 7. Илијић Саша добар 8. Јанковић Драгиша врло добар 9. Јовановић Силвија одличан 10. Караманчић Јасминка довољан

11. Михајловић Биљана довољан 12. Милутиновић Бранимир одличан 13. Милошевић Славица добар 14. Михајловић Весна врло добар 15. Милосављевић Слободанка довољан 16. Опријановић Драган довољан 17. Станисављевић Крунислав добар 18. Станојевић Љубиша довољан 19. Трифуновић Рајка одличан 20. Танчић Јасминка довољан 21. Цветковић Сузана врло добар 22. Цветановић Слађана врло добар

Прва генерација ученика VIII разреда маја 1983. са разредним старешином Јелицом Петровић 21

ОШ “Бранко Радичевић” VIII3 – одељењски старешина Петровић, наставник билогије 1. Николић Драгољуб врло добар 2. Дуцић Жикица добар 3. Ђорђевић Бобан добар 4. Ђорђевић Видосава одличан 5. Живковић Драган довољан 6. Зарић Аца одличан 7. Златић Славица добар 8. Јанковић Милосава добар 9. Јеремић Вујадин одличан 10. Јанковић Љубиша довољан 11. Лазић Драгана довољан 12. Милановић Драгана добар 13. Милановић Слађан добар 14. Митић Стевица врло добар 15. Мирковић Слађана врло добар 16. Мојсиловић Слађан врло добар 17. Недељковић Ненад довољан 18. Николић Слађана одличан 19. Радицовић Жаклина довољан 20. Пернић Драгана добар 21. Петровић Милосава врло добар 22. Савић Зорица добар 23. Савуљесковић Снежана довољан 24. Станојевић Миладин довољан 25. Станушић Драган довољан 26. Станојевић Слађана одличан 27. Степановић Светлана одличан 28. Тодоровић Мирослава добар 29. Томић Бранкица добар 30. Унгурјановић Слободан добар

Јелица

Ево и кретања броја ђака током осамдесетих година у матичној школи и подручним одељењима: Школске

1982/83. 1983/84. 1984/85. 1985/86. 1986/87. 1987/88. 1988/89.

893 ђака 935 ђака 925 ђака 940 ђака 961 ђака 928 ђака 907 ђака

Тренд опадања броја ђака настављен је све до данас кад школа има преко 200 ученика мање него приказаних година. Опадање броја ученика запажено је прво у подручним одељењима, а онда се пренело и на матичну школу.

Првих двадесет и пет година Ђачки лист Већ за први рођендан школе 1983. године ђаци и њихови наставници српског језика и ликовне културе припремили су и штампали први број ђачког листа, зборник нajлепших ученичких литерарних радова протекле школске године. Лист се тада звао Наша младост. Под овим именом за сваки Дан школе излазиће до 1993. године.

Већ 1994. године ђачки лист мења име и од тада се штампа као Уранак јер се сматрало да је овај назив ближи имену песника чије је име школа добила. Традиција изласка листа није прекидана све ово време. Било је предлога да се штампа и више бројева у току једне школске године, али из материјалних разлога, првенствено, бар до сада то није реализовано. Из године у годину лист постаје све квалитетнији, а о његовом уређивању и изгледу брине све већи број ученика, наставника српског језика, наставника ликовне културе, али и наставника разредне наставе. Велику помоћ пружа и педагошкопсихолошка служба, педагог и психолог као и директор школе по струци професор ликовне културе који заједно са уредницима и сарадницима брине о изгледу и обезбеђивању материјалних средстава. Последњих година лист је обогаћен и новим страницама и рубрикама, као што су: представљање талената, обележавање Дечје недеље, савети педагога, разне занимљивости, новотарије из дечјег речника, цитати из Гинисове књиге рекорда... Поред садржајног обогаћивања, пажња се последњих година поклања и изгледу листа. Он се штампа у боји, квалитетном штампарском техником и на квалитетном папиру. За јубиларни Дан школе пред ђаке, наставнике, ђачке родитеље и све љубитеље ђачког ведрог и раздраганог литерарног стваралаштва појавиће се и јубиларни 25. 23

ОШ “Бранко Радичевић” СТРАЖИЛОВО Фрушка гора у својим недрима чува Стражилово - вечно младо и окупано јутарњом росом, огрнуто плаветнилом Дунава и овенчано у Бранковим песмама. Његови путељци воде до виса на коме почива песник младости и љубави, а у души оних који читају његове песме вечно живи. Он је волео живот, а природа му је била надахнуће и инспирација. Фрушкогорски зденци крепе болесне и уморне, а уранци у Бранковој песми су најлепши на Стражилову уз звуке фруле, песме пастира и белине стада која пасу.

Уранак у неколико стотина примерака, као и до сада. За ову прилику одабрали смо из претходних бројева најлепше стихове, прозне редове и ликовне радове који заслужују да и они нађу своје место у овој књизи, јер су они део историјата и рада школе. Иако су то ђачки радови, на њиховој лепоти често су могли да им позавиде и професионалци од пера и кичице.

Првих двадесет и пет година У подножју - Карловци који се смеше новом дану и Фрушкој гори која изнедри Стражилово, симбол младости и лепоте. Бранко се вратио са далека пута да на Стражилову нађе вечни мир и спокој. Чувај га, Стражилово, као што тебе љубљаше Бранко, буди поносно на песника који те у песми овенча славом. Твоји виногради нека га напоје руменим вином, јер и он њих задоји својом неизмерном љубављу и окити младошћу. Мрвош Ива VIII2 (1996.) НАСМЕШИ СЕ Насмеши се девојчице Нека ти око засја. И распусти плаву косу Ко круну од класја. Мени момку враголану Запевај у хладу, Звонку песму о девојци И момчићу младу. Ја ћу тебе даривати У образа оба, И букетом пољског цвећа Даром летњег доба. Маринковић Слађана VI2 (1996.)

БРАНКОВА ПЕСМА Кад Бранкова песма проспе Сву лепоту из недара, Тад брежуљци овеселе, А кладенци водом нуде Младе душе опијене Што се из сна слатког буди. Песма лечи заљубљене Нуди чари и лепоту Лепе момке, кола вита А у њима момчадија Раздрагана, ведра, хитра. Бранкова се песма вије Од Дунава све до Венца, Стражилово слуша песму Уранака и кладенаца. И смеши се Карловцима Где Бранкова ниче песма. Трокановић Катарина VII2 (1999. ) 25

ОШ “Бранко Радичевић” ТРАЖИЛА САМ ТЕ У шапату ветра Тражила сам ти глас, У жубору несташне реке Тражих твој осмех У сјају златног жита. Тражила сам твоју косу Ништа не нађох твоје, Али сам нашла своју самоћу.

она стоји усамљена, док све око ње спава. И руже у врту, и учионице, и холови, и табле... Једино не спава шум дрвећа који у себи крије шапат заљубљених ђака, приче и тајне школских дана. Младеновић Милена IV ( 2004. )

Понудила сам ветру свој глас, Да ми врати глас твој. За сјај твојих очију Понудих себе-живот свој. Тражила сам те, А нашла сам само сенке, Што су дрхтале над реком Ношене немирним ветром. Пераћ Милица VIII2 ( 2003. ) MОЈА ШКОЛА Моја школа је најмлађа школа у граду. Ако је мало боље погледате, видећете њен понос, Бранка Радичевића, како се смешка деци и пролазницима. Граја ђака као да позива нове прваке да дођу код њих, да се играју, смеју и уче заједно. Ноћу школу закључавају. У њој се више не чује жагор несташних ђака, више нема приче, шапата смеха, граје и игре деце Бранка Радичевића. Ноћу моја школа спава. Ушушка клупе и табле у учионицама па се, уморна од мозгања, одговарања ђака, пружи по пространом холу. Тада је пригрли мрак и 26

ЛЕПА ЈЕ ЗЕМЉА МОЈА Драги странче, Моја земља је мала, али веома лепа. Њеној лепоти допринео је људски рад, али оно што јој није могла дати ни највештија људска рука, подарила јој је природа. Потрудићу се да ти опишем, бар оно, што је на мене оставило најснажнији утисак приликом мојих путовања. Ако желиш да се напијеш лековите воде, можеш је наћи у бројним бањама попут Врњачке, Нишке, Соко бање где ћеш уједно уживати лети и у дебелој хладовини столетног дрвећа.

Првих двадесет и пет година Ако желиш да незаборавно проведеш зимски одмор, немој заобићи Копаоник и Златибор, наше предивне планине и скијашке центре. Уживање у лепоти природе пружиће ти Сребрно, Борско, Власинско и Палићко језеро. Наше благо су и наши градови од којих је сваки леп, познат и значајан на свој начин. Мој Неготин говориће ти о Хајдук Вељку, храбром хајдуку и устанку о коме су и бројне песме испеване и кога историја слави. Неготин је познат и по композитору Стевану Мокрањцу, чије се руковети надалеко чују. У његову част се сваке године одржавају „Мокрањчеви дани“ где гостују многи градови са својим хоровима и солистима. Ако ти се укаже прилика да присуствујеш овом празнику музике, немој је пропустити. У Врању ћеш видети најлепши намештај који људска рука може да направи, а Врањанци ће ти причати о легендама овог града - Бори Станковићу и његовим миљеницама Софки и Коштани. О нашој славној прошлости сведоче бројне тврђаве, манастири, споменици и музеји, а о нашем страдању Ћеле-кула у Нишу, споменик косовским јунацима на Газиместану, Шумарице у Крагујевцу... Све ово не би било довољно за твој незаборавни боравак у мојој земљи да нема наших добрих и надалеко чувених гостопримљивих људи. Они ће учинити све, да кад једном овде дођеш пожелиш да наш гост будеш што чешће, да уживаш и по повратку у своју земљу причаш о ономе што нигде на другом месту ниси доживео. Андонов Анђела VII3 (2005.)

ПОМОГЛА САМ МУ У НЕВОЉИ Било је рано поподне. Зазвонио је телефон. Позив је био за мене. Звала ме је другарица да идем код ње. Кренула сам одмах после ручка. Сунце ме је грејало својим топлим зрацима, а пролећни поветарац ми је миловао и мрсио косу. Негде на пола пута до њене куће, чула сам неко цвиљење. Провукла сам се кроз гране које су ми гребале руке, подигла неке старе даске и испод њих угледала малог псића који је био рањен. У његовим крупним очима видела сам сузе попут јутарње росе. Погледом ме је молио за помоћ. Нежно сам га узела у руке и са њим сам се вратила кући. Једна шапа му је била повређена и крвава. Превила сам је завојем, а њега сам нахранила и дала му витамине за јачање. У дворишту сам му, заједно са татом, направила кућицу у коју сам га сместила. Сваки дан сам га хранила и појила и он је врло брзо оздравио. У очима сам му сада могла видети радост и срећу. Свуда је трчао за мном. Постао је љубимац свих укућана и мојих другова. Ја сам била срећна и поносна што сам могла да помогнем једном невином бићу које је било напуштено од свих. Данас, када ова куца није више код мене, често се сетим тог малог, беспомоћног створења које би страдало да није било мене. Била бих срећна кад би сви људи волели животиње и чинили све да их заштите. Као и људи, и животиње имају право на живот, зар не? Благојевић Нина V4 (2005.)

ОШ “Бранко Радичевић” ЧЕКАМ...

ЗНАТЕ ЛИ...

Како је топло у мамином стомаку И само чекам дан да се појавим На првом сунчевом зраку.

Знате ли ко је највећи човек света, кога је створила та моја планета?! Знате ли ко мрак од ноћи украде и ко нам нову светлост даде?!

И чекам... Само зрак живота, Осећам колика је Мамина топлота Мамина доброта. А онда топлина Нека врелина око мог тела, Као да је судбина То друкчије хтела. Шта је то сида?! Зашто мама плаче?! Зашто да баш ми Живимо краће?! Зрачак се угасио И створио таму. Нађите лек за мене И моју маму! Зовкић Анђела VII4 ( 2007. ) рад награђен на литерарном конкурсу Црвеног крста

Како да опишем такав ум који нам подари толики изум, највећи човек наше планете за њега зна свако дете. Тесла нам створи, Тесла нам даде највеће снове и нове наде да кренемо и ми уз књига шум и створимо неки нови изум! Кренимо децо, још има наде наставимо тамо где Тесла стаде! Књиге, свеске, лабораторије, снови па испред нас наш Тесла стоји! Зовкић Филип VIII1 (2007.)

рад награђен на литерарном конкурсу ЕПС-а

Првих двадесет и пет година Наши просветни радници учествовали су на бројним републичким и свим стручним семинарима организованим на нивоу општине. Смиљана Петковић, школски педагог, и учитељице Фанија Ванчевић, Радмила Чогић и Милева Видосављевић учествовале су у раду Савеза учитељских друштава Србије у Београду 1988. године са радом на тему Иновирање васпитно-образовног рада применом групног рада. Навешћемо неколико одељака из тог рада:

ИНОВИРАЊЕ ВАСПИТНООБРАЗОВНОГ РАДА ПРИМЕНОМ ГРУПНОГ ОБЛИКА РАДА ПОЈАМ ГРУПНOГ ОБЛИКА РАДА Под појмом или изразом “групни рад“ не подразумева се сваки рад у групама или свака групна делатност. Тако, на пример, групним радом се не могу сматрати: − рад у групама формираним по талентима и интересовањима ученика, − радне делатности ученика који у групама врше дужност редара или помоћника који помаже групи слабих ученика. Имајући ово у виду, под појмом односно изразом “групни рад“, у смислу посебног облика школског ученичког рада, треба увек и само подразумевати организован и педагошки осмишљен колективнизаједнички интелектуални и практични рад разреда - одељења подељеног на групе ученика у циљу извршавања одређеног

интелетуалног или практичног задатка, постављеног директно на часу. Укратко, групни рад је заједнички стваралачки рад ученика у групи али увек у служби шире заједнице - одељења коме ученици припадају.

ЗНАЧАЈ ГРУПНОГ ОБЛИКА РАДА Као облик иновирања ученичког рада, групни рад има вишеструку образовну и васпитну вредност и проверена праксом преимућства над уобичајеним облицима образовно-васпитног рада у школи. Једно од преимућстава је, да је веома добар начин за свестранију обраду наставног градива и за квалитетније истицање знања (јер омогућава да ученици у групама самостално упознају наставне садржаје, да врше посебна испитивања, да разнострано продубљују стечена знања и да иста обликују и приказују на разне начине, као и да врше исправку, процену и оцену појединачних радова ученика -чланова групе). Имајући то у виду, ми смо у II разреду основне школе у свим наставним предметима, а посебно у настави природе и друштва, применили групни облик рада и пратили његову реализацију. Праћење смо започели школске 1985/86. године у 3 паралелна одељења II разреда, а како смо применом овог облика постигли добре ефекте у настави, а како је и ентузијазам наставника за примену овог облика порастао, наставили смо са применом и праћењем оваквог рада у истој генерацији у III и IV разреду - значи до краја шк. 1987/88. године. 29

ОШ “Бранко Радичевић” Групе смо формирали на следећи начин: у II1 учитељица је ученике поделила на 3 групе према способностима. Значи, било је дириговано формирање. По напредовању групе најслабијих ученика идеја је напуштена па је дошло до формирања пет сталних група које смо назвали групама А, Б, Ц, Д и Е. У друга два одељења групе су слободно формиране и биле променљиве. Избор вођа у свим одељењима препуштен је самим ученицима а намештај прилагођен извођењу групног облика рада. ПРИМЕНА ГРУПНОГ ОБЛИКА РАДА Овај об лик је примењиван у многобројним наставним јединицама, али је и праћен у другом разреду у следећим наставним јединицама наставе природе и друштва: − 27. децембар - Дан пионира − Културно-просветне установе − Пошта, трговина, сервиси за домаћинство − Кретање пешака путем ван насеља − Изглед земљишта - рељеф − Извор, поток, река, бара, језеро − Споменици - сведоци прошлости − Пролеће − Народни хероји нашег краја − 25. мај - Дан наше школе - Дан младости Групни облик рада примењивао се углавном на часовима обраде. Највише је било часова истраживања, затим обликовања и увежбавања, а од захтева диференцирани и разноврсни задаци. Диференцирани - тако што су поједине групе радиле на решавању 30

једног од више задатака на које се конкретна тема дели и који се распоређују за решавање појединим групама. На пример у наставној јединици: Кретање пешака путевима ван насеља у природи и друштву за други разред, захтеви групама су били: Групи А - Опишите пут ван града према нашем излетишту Бадњеву Групи Б - Опишите кретање пешака ван насеља Групи Ц - Опишите кретање колоне ђака и војника ван насеља. У извештају су ученици користили разне начине рада. Тако је у обради наставне јединице: Разлике између биљака и животиња - група која је извештавала о размножавању цртала и објашњавала, а група која је извештавала о грађи биљака је за демонстрирање донела цветове (лалу и друге) и показивала делове. За теме из наше прошлости коришћене су слике, чланци из новина и књига и други материјали, а у обради наставне јединице: Врсте тла, од донетих узорака сачињене су збирке и изведени огледи за доказну вежбу о пропустљивости тла. Наставников рад био је најзапаженији у избору погодне наставне јединице и планирању рада, али је за ученике значајан био у пружању помоћи, контроли и проверавању. Приметили смо да се групни облик рада повољно одражава на утрошак снага ученика и наставника у процесу стицања знања, а обезбеђује се и рационално коришћење наставног времена на часу.

Првих двадесет и пет година Списак бивших радника школе У протеклом периоду наставу су изводили учитељи и наставници од којих су неки прешли у друге школе, а неки су завршили свој радни век и отишли у пензију. Српски језик

Енглески језик

Руски језик Немачки језик Енглески и немачки језик Ликовна култура Музичка култура Историја Географија Математика Физика Хемија Биологија

Ђорђе Жикић Боса Црногорац Слађан Михајловић Наташа Тодоровић Ана Стаменковић Радојка Плавшић Светлана Видић Душица Фируловић Славица Гајић Лидија Томашевић Снежана Дојчиновић Ненад Мардаљевић Вера Марјановић Момчило Ђорђевић Драган Стефановић Велибор Станисављевић Елизабета Дајић Звездана Радуловић Тихомир Нинић Силвија Думитрашковић Љубиша Благојевић Љиљана Гаралејић Славица Кодела Рудолф Кодела Гордана Манић Душан Микуловић Душан Микуловић Станоје Величковић Драгица Остојић Владимир Нинић Ђорђе Чогић Јулкица Кирицојевић Снежана Вацић Ставри Костадинов Александра Рајковић Анђелка Ристић Ставри Костадинов Љубица Којчиновић Дејан Којчиновић 31

ОШ “Бранко Радичевић” Домаћинство Техничко образовање Физичко васпитање

Основи информатике Верска настава

Психолог Учитељице

Благајник Књиговођа Секретар

Александра Рајковић Милован Станковић Радомир Матејевић Јован Мариновић Љубица Драгић Весна Вујчић Драган Немцановић Дејан Живадиновић Мирослав Пејкић Владимир Илић Драгослав Марић Ранко Јовић - свештеник Аца Лазић Ирена Јовић Урош Памучар Чедомир Казимировић Мирјана Казимировић Валентина Војиновић Милијана Петковић Душица Сингуриловић Љиљана Поповић Драгица Раковић Славенка Лајтиновић Јасна Љубеновић Драгица Остојић (1982-1986) Миодраг Живановић (1986-2002) Слађана Гуџугановић (2003)

Део школског колектива 1989. 32

Првих двадесет и пет година Школске 1987/88. године у неготинској општини покренута је иницијатива за формирање Радне организације основних школа Општине Неготин. Оправдање за ову иницијативу било је рационалније ангажовање просветних радника и омогућавање лакшег преласка просветних радника из села у град. У овој школи тај предлог је разматран на Збору радних људи 23.12.1987. године и донета је одлука о расписивању референдума на коме ће се радници школе 12. јануара 1988. године изјаснити да ли прихватају улазак

ОШ “Јосип Броз Тито“ у РО основних школа Општине Неготин. Одлуке о референдуму донеле су и друге школе. После спроведеног изјашњавања већина радника у свим школама је прихватила оснивање РО и кренуло се у реализацију. Сачињен је Статут РО, а за вршиоца дужности директора именован је Мирослав Видосављевић, директор ОШ “Јосип Броз Тито“. По расписаном конкурсу за директора РО изабран је психолог Чедомир Казимировић. Школе су биле у саставу РО до краја 1989. године када је она расформирана и све школе наставиле су рад по старом.

Радници школе маја 1996. с директором школе Драганом Станојевићем

ОШ “Бранко Радичевић”

Учитељица Јаворка Којић са својим ученицима

Првих двадесет и пет година Ваннаставне и ваншколске активности Све време свог рада, школа је пажњу посвећивала и активностима које су се одвијале ван школе. Својим увек спремним и квалитетним програмом, хором, рецитаторима, литерарцима, фолклористима и ритмичарима наступали су поводом државних празника, у то време Дана Републике и Дана ЈНА најчешће, увеличавајући славље. Били су гости неготинске касарне, посећивали су граничне карауле са Румунијом и Бугарском у Србову, Мокрању и Браћевцу. Пригодни програм приказивали су у ИХП “Прахово”, “Југотурбини”, “INEX Узору”, “Пољотехни”, “Југопетролу-инсталацијама”, МЗ Неготин, конфекцији “Крајинка”... Школа је ускоро по оснивању остварила и међународну сарадњу са школом у Видину “Виктор Иванов – Бако” ( Бугарска ). Ова сарадња трајала је више година, а огледала се у међусобним посетама ђака и наставника једне школе другој, а

организована су и спортска такмичења између ђака ових двеју школа. О томе сведоче и бројне сачуване фотографије и казивања наставника учесника у тим сусретима. У претходном Закону о основном образовању и васпитању школе и њихови ученици били су обавезни да реализују и одређени број часова друштвено-корисног рада. Ти часови у школи су реализовани кроз уређење школског дворишта, спортских терена, сређивање и одржавање учионица и кабинета, испомоћ у школској трпезарији... Велики број часова друштвенокорисног рада реализован је и кроз сарадњу са Покретом горана, “Крајина вином” и “Србија шумама”. Наши ђаци су годинама као млади горани били учесници акција пошумљавања голети, најчешће на Алији. Тада засађене саднице бора данас су већ борове шуме. Осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века помагали смо “Крајина-вину” у берби винограда у Чубри, на Златном брду. Та акција трајала је недељама, а одељења виших разреда наизменично су се смењивала. Активна сарадња била је и са “Србија-шумама”. И за њих су ђаци пошумљавали голети, а више година учествовали су у акцији прикупљања губарових јаја кад је ова напаст претила уништењу шума. Били су у овој акцији највреднији 1966. године, јер су покупили

Директор шк. Мирослав Видосављевић и наставник физичког Стеван Николић с колегама у школи Виктор Иванов-Бако у Видину

највише губарових јаја и добили награду TV FILIPS за коришћење у настави.

ОШ “Бранко Радичевић” Управљање и руковођење школом Прве одлуке у вези са радом школе доношене су на Збору радних људи. Али већ 25. 2. 1983. године изабран је први Савет школе, сачињен је Статут школе и усвојен Самоуправни споразум о удруживању радника. Формирана је и синдикална организација. За све ово велике заслуге поред директора школе имала је и Драгица Остојић, једини дипломирани правник као секретар школе у целој општини. Чланови Савета школе били су:

Фанија Ванчевић, Зорица Дидић, Ђорђе Жикић, Верица Јанковић, Владета Марковић, Миле Милосављевић, Јелица Петровић, Драгица Раковић, Драгица Стојкић, Стеван Тодоровић, Ђорђе Чогић. Међутим, по тадашњем Закону о основном образовању и васпитању у раду Савета по питањима предвиђеним Законом треба да учествују и представници друштвене заједнице па је на Збору радних људи 25. 2. 1983. године, којим је председавао први председник Збора Владимир Нинић, донета одлука да се упути захтев одређеним структурама за делегирање својих чланова у Савет. Захтеви су упућени:

Биста Бранка Радичевића - рад Наде Којић, академске сликарке 36

СО Неготин 1 делегат, Месна заједница 1 делегат, СИЗ основног образовања и васпитања 1 делегат, СИЗ за грађевинско земљиште 1 делегат, “ИХП Прахово” 1 делегат, “Ђердап” 1 делегат, “Југотурбина” 1 делегат, “Пољотехна” 1 делегат, “INEX Узор” 1 делегат, Родитељи ученика 2 делегата.

Првих двадесет и пет година Због одласка Славише Јовановића на место начелника инспекције, нови члан је постао Славиша Несторовић. Школским одбором је председавала Владица Булатовић. Чланови Школског одбора изабрани 2006. године са четворогодишњим мандатом из редова радника школе су: Нада Којић – председница, Биљана Андонов – члан, Весна Нинић – члан, а испред СО Неготин и ђачких родитеља: Јован Мариновић, Снежана Виденовић, Данијела Ђорђевић, Зоран Милорадовић, Звонко Сологуб, Јован Никић.

Председник школског одбора Бајер Јосип открива бисту Б. Радичевића 1996. год. По добијању представника из одређених структура конституисан је Савет школе, а за првог представника изабран је Владета Марковић. Каснији председници били су Владимир Нинић и Ратомир Милосављевић, а кад су Савет преименовали новим Законом у Школске одборе председници су били: Бајер Јосип, Голуб Рајић, Александар Ђурђевић, Славиша Јовановић.

Како је посебна пажња поклањана избору квалитетног наставничког кадра тако се водила брига и приликом избора и именовања првих људи који ће руководити школом, односно директора школе. Поред већ поменутог првог директора, који је од 1982. године као инокосни пословодни орган Треће основне школе у изградњи пратио изградњу школе Мирослава Видосављевића - просветног радника са дугогодишњим искуством у у руковођењу ОШ у Уровици и каснијим радом у органима Општине, тако су и каснији директори иза себе имали дуже радно искуство и добре организационе способности. Од 1993-1997. године директор је био Драгољуб Станојевић, професор педагогије, једно време директор Педагошке 37

ОШ “Бранко Радичевић”

У ходнику школе

У ходнику школе за време одмора 38

Првих двадесет и пет година

академије у Неготину и просветни радник који је 4 године радио са нашим ђацима у Немачкој. Следећи директор био је Мирослав Маринковић (1997-2001.), који је пре доласка

овде био директор школе у Уровици и Прахову. Градимир Милановић, професор физичког васпитања, руководио је школом од 20012006. године за чијег је мандата почела изградња фискултурне сале ( урађен је темељ). Од школске 2006/07. године, од септембра месеца школу води професор ликовне културе Љубиша Благојевић, чији су резултати већ видљиви како у организацији самог рада у школи тако у набавци наставних средстава и бризи о уређењу школског простора и школске околине. Надамо се да ће у његовом мандату бити изграђена и дуго очекивана фискултурна сала, чији недостатак представља велики проблем за извођење наставе физичког васпитања нарочито у зимском периоду јер темељ већ постоји. За свој образовни и васпитни рад школа је 1988. године добила СЕПТЕМБАРСКУ НАГРАДУ Општине Неготин. Треба напоменути да се школа новчаног дела одрекла у добротворне сврхе. 39

ОШ “Бранко Радичевић” Школска такмичења Поред редовне наставе велика се пажња поклања и часовима додатне наставе и раду бројних секција. На тим часовима, ученици проширују и обогаћују своја знања према свом интересовању. Резултати тог

Наставник Мирослав Ружић на Савезном такмичењу у Нишу 1991. год.

Директор школе “Ј. Б. Тито”, Мирослав Видосављевић честита завршетак VIII разреда 1992. 40

рада показују се на такмичењима из свих наставних предмета почев од школских преко општинских, окружних, републичких, а од 2005. године и на савезним. Сваке године око 200 ученика, некад мање, некад више учествују на тим такмичењима и смотрама дарујући школи и себи дипломе, медаље, пехаре и похвале којима се поносе и школа и ђаци. Ученици у такмичењима учествују појединачно и екипно. Даћемо преглед броја ученика учесника на тим такмичењима и њихове резултате само за неке школске године, које представљају просек што ће се видети из табела кад се упореде поједине школске године.

Првих двадесет и пет година Школска година, број ученика и ранг такмичења 1988/89. Српски језик

Општинско такмичење бр.ученика

Окружно такмичење бр. ученика

1989/90. Републичко такмичење бр. ученика

Општинско такмичење бр.ученика

Окружно такмичење бр.ученика

Републичко такмичење бр. ученика

Енглески језик

Руски језик Музичка култура

5 3

2 -

Математика

Географија Биологија

16 12

1 2

16 11

1 2

Хемија

Млади физичари Клуб младих техничара Шта знаш о саобраћају Литерарци

10 14

6 5

11 15

5 4

Тито, револуција, мир Наука младима

Одбрана и заштита

Физичко васпитање Шах

75 8

42 5

70 6

35 2

Рецитатори

261

222

ОШ “Бранко Радичевић”

2003/04.

2005/06.

Окружно такмичење бр.ученика

Општинско такмичење бр.ученика

Окружно такмичење бр.ученика

Општинско такмичење бр.ученика

Окружно такмичење бр.ученика

Математика

Биологија Географија Хемија Физика Историја Немачки језик Енглески језик Техничко образовање Ликовна култура Рецитатори Спорт Литерарци

12 13 2 15 22 2 10 6

2 3 1 5 7 6

12 14 1 12 25 4 3 7

5 1 1 4 7 2 1 7

8 12 6 12 16 1 2 6

2 1 1 3 6

3 6 76 -

2 32 -

7 6 74 -

3 1 30 -

1 6 76 1

1 32 1

Српски језик

2004/05.

Општинско такмичење бр.ученика

Првих двадесет и пет година

Међународна такмичења, Мађарска 2000. год. Школске 2003/04. године имали смо и такмичаре на републичким такмичењима. Из биологије такмичиле су се две ученице, из историје једна, четворо ученика се такмичило из техничког образовања. Један ученик је добитник републичке награде за литерарни састав, а Александра Крачуновић учествовала је на Савезном такмичењу из ликовне културе у Тршићу. Школске 2004/05. на републичким такмичењима учествовали су: једна ученица из немачког језика и четворо ученика из техничког образовања.

Директор школе Мирослав Мариновић уручује Вукове дипломе ученицима VIII раз. 43

ОШ “Бранко Радичевић” Данијела Станчов освојила је прво место из ликовне културе на међународном такмичењу у Лужници, а Александра Крачуновић била је међу првих десет такмичара такође из ликовне културе на Савезном такмичењу у Тршићу. Један ученик учествовао је на републичком такмичењу Здрав живот. Школске 2005/06. године такође је било такмичара на међународном такмичењу Деца у Лужници, где је Наташа Кумрић освојила прво место, а Вук Пантелић награђен. Филип Зовкић освојио је прво место на литерарном конкурсу ЕПС-а, а

Анђела Зовкић освојила је прво место на литерарном конкурсу Црвеног крста и добила десетодневно наградно летовање у Баошићима. Четворо ученика било је на републичком такмичењу у трчању на 100 m, бацању кугле и женској штафети. Наши изузетни шахисти били су 2006. године, септембра месеца на Европском шаховском првенству у Херцег Новом (Црна Гора). Најмлађи неготински мајсторски кандидат Милан Јоцев такмичио се у категорији кадета до 12 година, а Сања Станковић у категорији до 14 година.

Рукометашице с наст. физичког васпитања 44

Првих двадесет и пет година Овако изгледа преглед такмичења школске 2006/07. године по разредима, броју ученика и рангу такмичења:

Предмет Српски језик

Математика

Биологија Географија Физика Хемија Историја

Немачки језик Енглески језик Техничко образовање Рецитатори Ликовна култура Литерарна секција Спорт

Општинско такмичење V-8 VI-11 VII-4 VIII-7 III-15 IV-12 V-11 VI-2 VIII-1 VII-6 VIII-8 VII-9 VIII-7 VI-3 VII-4 VIII-4 VII-4 V-7 VI-4 VII-3 VIII-4 VIII-3 VIII-4 VI-2 VII-2 VIII-3 3-нижа настава 3-виша настава 3 ученика 2 ученика фудбал рукомет одбојка кошарка Стони тенис атлетика крос

Окружно такмичење VI-5

IV-8 V-11 VI-1 VII-2 VIII-4 VII-1 VI-2 VII-2 VIII-2 VII-1 V-1 VII-1 VIII-1 VIII-2 VIII-3 VII-2 VIII-4 1-нижа настава 2-виша настава на окружном такмичењу у просеку учествује 30 ученика

ОШ “Бранко Радичевић” Наведене школске године један ученик учествовао је на републичком такмичењу из немачког језика, четворо ученика је учествовало на републичком такмичењу из техничког образовања, тринаест ученика награђено је на Међународном бијеналу графике у Пољској, троје ученика добило је награде на литерарним конкурсима ЕПСа, Омладинског савеза и Црвеног крста Србије. Једна ученица учествовала је на Републичком кросу. Скоро да није било школске године да по десетак и више наших ученика није било на неком од републичких такмичења. Најбројнији су увек били чланови клуба Младих техничара и других секција у оквиру техничког образовања. Драгољуб Гогонетић је 1985. године освојио треће место на Републичком такмичењу. Сања Брзуловић је 1986. године освојила, такође, треће место у Ужицу из области електротехнике. Нинослав Ружић освојио је 1991. године сребрну медаљу на Савезном такмичењу за техничкотехнолошке системе. Исте године Наташа Нинић освојила је златну медаљу такође на Савезном такмичењу у области еколошко-

техничке секције. Слободан Станковић је 1986. године из хемијске технологије освојио бронзану медаљу, а 1987. године Мирјана Фируловић, такође, из хемијске технологије добила је бронзану медаљу. Има ту још бронзаних медаља са Републичких такмичења за научно-техничко и производно стваралаштво у области кибернетике и аутоматике.

Наши ђаци показали су и изузетно познавање саобраћаја у Пријепољу 2004. године на Савезном такмичењу. Маја 2007. године за машинску технику из Новог Сада са Републичког такмичења донесена је друга награда. Рецитатори су такође били изузетно успешни. Више пута, наши заљубљеници лепог рецитовања, представљали су наш округ на Републичким смотрама рецитатора. Добри математичари били су на републичким такмичењима, а Игор Чоловић је са својим наставником математике Владимиром Нинићем 1994. био на Савезном такмичењу у Бору.

Првих двадесет и пет година Генерација ученика рођених 1993. године који у години јубилеја школске 2007/08. године завршавају осми разред Судећи према постигнутом успеху на крају седмог разреда биће то још једна успешна генерација. Око 45% ученика разред ће завршити са одличним успехом, а очекује се да преко 20 ученика на основу досадашњих успеха из школе понесе и Вукову диплому, јер су сваки разред завршили са просечном оценом 5,00 и примерним владањем. VIII1- одељењски старешина Нада Којић, наставник ликовне културе 1. Антић Никола 2. Богић Ивана 3. Бошковић Јелена 4. Вујагић Зоран 5. Војиновић Иван 6. Грујевски Владимир 7. Динић Дарко 8. Златковић Ана 9. Илић Лазар 10. Јеркан Теодора 11. Карановић Тамара 12. Коматина Александар 13. Матић Сашка 14. Мировић Ива 15. Негојицић Никола 16. Николић Дарко 17. Поповић В. Милица 18. Раденковић Немања 19. Радичић Дијана 20. Симић Сандра 21. Степановић Јована 22. Стојановић Михајло 23. Стојилковић Иван

24. Спахић Дамир 25. Цуровић Ивана VIII2–одељењски старешина Ема Милошевић-Анђелић, наставник музичке културе 1. Арсић Слободан 2. Величковић Емилија 3. Грујесковић Силвер 4. Димитријевић Вања 5. Живковић Немања 6. Ивановић Јелена 7. Јаковљевић Иван 8. Јефтић Душан 9. Матејевић Никола 10. Матејевић Силвија 11. Матић Ађела 12. Миленковић Марко 13. Милорадовић Марија 14. Митић Марија 15. Митић Маријана 16. Негоицић Александра 17. Николић Тина 18. Николов Јелена 19. Панић Наташа 20. Пејчић Предраг 21. Савић Маја 22. Савић Софија 23. Сладојевић Лазар 24. Станојловић Милан 25. Стојановић Марија 26. Тодоровић Невена 27. Фируловић Александра

ОШ “Бранко Радичевић” VIII3 – одељењски старешина Слађана Карановић, наставник хемије 1. Давидовић Дијана 2. Денчев Сања 3. Ђорђевић Драган 4. Ђорђевић Јелена 5. Живановић Невена 6. Здравковић Никола 7. Илић Александар 8. Јоковић Владимир 9. Лазаревић Тијана 10. Милутиновић Михајло

11. Милановић Бојана 12. Младеновић Снежана 13. Најдановић Марко 14. Новаковић Никола 15. Петраћковић Никола 16. Радић Милица 17. Ружић Тамара 18. Станковић Милица 19. Станојловић Стефан 20. Тодић Милица

На часу географије, 2008. год. 48

Првих двадесет и пет година VIII4 – одељењски старешина Ратомир Милосављевић, наставник српског језика 1. Благојевић Нина 2. Грујић Тамара 3. Думељић Бојан 4. Зовкић Анђела 5. Зовкић Милош 6. Илић Марина 7. Илић Марко 8. Јаковљевић Даца 9. Којчић Стефан 10. Кукуловић Мики 11. Лајтиновић Вељко 12. Маринковић Стефан

13. Медић Милош 14. Милановић Никола 15. Миловановић Никола 16. Михајловић Марина 17. Милутиновић Весна 18. Младеновић Милена 19. Несторовић Данијел 20. Нићић Стефан 21. Сиротовић Анђела 22. Србљак Филип 23. Станковић Стефан 24. Стојкић Симона 25. Тешић Милица 26. Цојић Александар 27. Шарковић Милан

Час српског језика у школској библиотеци (VII4 ) 2008. - наставник Раде Милосављевић 49

ОШ “Бранко Радичевић” Структура одељења и број ученика школске 2007/08. године Одељење

Број ученика

Учитељица

I1 I2 I3 II1 II2 II3 III1 III2 III3 IV1 IV2 IV3 Патронажно одељење ( II и IV разред )

22 26 31 19 19 28 18 26 27 25 25 29 2

Јаворка Којић Драгиња Станковић Сузана Костић Јованка Ђурђевић Бранка Богдановић Драгиња Кожицић Јасмина Аћимовић Драгица Раковић Славица Кожицић Смиља Петковић Јагодинка Гуџугановић Весна Нинић Виолета Лазић

Ђаци с учитељицом Бранком Боградовић у Трњану 2001. год. 50

Првих двадесет и пет година Одељење V1 V2 V3 V4 Патронажно одељење ( V разред ) VI1 VI2 VI3 VI4 VII1 VII2 VII3 VII4 VIII1 VIII2 VIII3 VIII4

Број ученика 16 24 26 26 1

Одељењски старешина Бане Гитановић Силвија Стојановић Владица Петковић Роса Вељковић Марија Думитрашковић

19 22 23 21 19 13 19 23 26 27 20 27

Биљана Андонов Александар Шишуловић Ђорђе Медић Љиљана Благојевић Наталија Опрић Весна Првуловић Мирослав Ружић Драган Петришоровић Нада Којић Ема Милошевић-Анђелић Слађана Карановић Ратомир Милосављевић

Са учитељицом Сузаном Костић 2002. Видровац 51

ОШ “Бранко Радичевић” Подручно одељење

Број ученика

Учитељица

Видровац

Чубра

Милица Војимировић Милена Пејчић Небица Станковић-Стојановић

Трњане Поповица

7 4

Драгана Ђурковић Кристина Јовановић-Манчић

Ученици одељења у Поповици 2007. год. с учитељицама Драганом Ђурковић и Кристином Јовановић - Манчић 52

Првих двадесет и пет година Број часова по предметима и разредима Наставни предмет Српски језик

ПРВИ РАЗРЕД

Д Р У Г И Т Р Е Ћ И ЧЕТВРТИ РАЗРЕД РАЗРЕД РАЗРЕД

(бр. часова )

(бр. часова)

Енглески језик Музичка култура

2 1

3 1

2 1

Ликовна култура Математика

1 5

2 5

Свет око нас

Милица Војимировић 53

ОШ “Бранко Радичевић” Природа и друштво Физичко васпитање

2 3

Изборни предмет Грађанско васпитање

1 1

Верска настава

Наставни предмет Српски језик

ПЕТИ РАЗРЕД (бр. часова )

ШЕСТИ РАЗРЕД (бр. часова )

СЕДМИ РАЗРЕД (бр. часова )

ОСМИ РАЗРЕД (бр. часова )

Енглески језик Немачки језик

2 2

3 2

2 2

Музичка култура

Драгица Раковић са I разредом 2005/2006. 54

Првих двадесет и пет година Ликовна култура Географија

2 2

1 2

Историја Физика

2 -

2 2

Математика Биологија

4 2

Хемија Опште техничко образовање Физичко васпитање

2 2

Основи рачунарске технике и информатике Грађанско васпитање

Верска настава

Учитељица Јагодинка Гуџугановић са својим ђацима 55

ОШ “Бранко Радичевић” Успех ученика Успех ученика на крају школске 2006/07. Разред I II

Одличан * 68

Врло добар * 11

Добар * 4

Довољан * 1

Недовољан * -

Укупно 94 84

III IV V

56 62 45

27 19 27

4 11 12

1 -

2 1 1

89 94 85

VI VII VIII

38 43 42

15 24 24

15 24 26

9 9 13

1 -

78 101 105

* Ученици првог разреда су оцењени описним оценама. Из података који су презентовани на Одељењском и Наставничком већу види се да у матичној школи у млађим разредима има свега 295 ученика у 12 одељења и 49 ученика у подручним одељењима. У старијим разредима у 16 одељења има 351 ученик, тако да је школске 2007/08. у школи свега 695 ученика.

Када се овај број упореди са првом школском годином, када је било 893 ученика, види се страховити пад броја ученика у школи од 198 ученика. Но то није карактеристично само за ову школу. Иста је ситуација у другим двема градским школама, док је у сеоским основним школама смањење броја основаца још драстичније.

Првих двадесет и пет година Наставни кадар у предметној настави У предметној настави школске 2007/08. године наставу изводе следећи наставници од којих је већина са VII степеном стручне спреме: Наставни предмет Српски језик

Енглески језик Ликовна култура Музичка култура Географија Историја Математика Физика Хемија Биологија Техничко образовање

Физичко васпитање Немачки језик Основи информатике Грађанско васпитање Верска настава Библиотекар

Наставник Ратомир Милосављевић – 1986. Биљана Андонов – 1995. Лидија Ракоњац – 2003. Маша Антић – 2005. Љиљана Благојевић – 1988. Винка Ђорђевић – 1990. Весна Првуловић – 2003. Маша Антић – 2005. Нада Којић – 1992. Ема Милошевић-Анђелић – 1986. Наталија Опрић – 1982. Зоран Радојчић – 2002. Ђорђе Медић – 2001. Стојанка Стојановић – 2006. Владета Марковић – 1982. Владица Булатовић – 1996. Драган Петришоровић – 2000. Весна Јаковљевић – 2005. Владица Петковић – 2001. Слађана Карановић – 2005. Јелица Петровић – 1982. Роса Вељковић – 2001.

Степен стручне спреме

VI VII VII VII/2 VI VI VII VII/2 VII VI VI VII VII VII VI VII VII VII VI VII VI VI

Мирослав Ружић – 1982. Александар Шишуловић – 2001. Стеван Николић – 1982. Милан Николић – 2008.

VI VI VI VII

Бане Гитановић – 2001. Градимир Милановић – 2001. Силвија Стојановић – 2000. Иван Миловановић – 2007. Биљана Андонов – 1995. Лидија Ракоњац – 2003. Нада Ђурић – 2000. Марија Думитрашковић Радмила Ђорђевић – 2003.

VII VII VII VII VII VII VI VI VI 57

ОШ “Бранко Радичевић” Педагог Психолог Директор Благајник Књиговођа Секретар

Смиљана Петковић – 1982. Наташа Сојевић – 2002. Љубиша Благојевић – 2006.

VII VII VII

Снежана Кнезовић – 1993. Душица Медић – 1991. Небојша Живић – 2004.

Да школа буде чиста и уредна, да све у њој буде исправно и ноћу безбедно и да деца на време приме ужину брине се помоћно и техничко особље. Школски мајстор Сервирке Домари Помоћно особље

Саша Пауновић Надежда Пауновић Драгица Динић Рада Илић Миленко Војимировић Саша Стојковић Горица Бојковић Јелка Стошић Наташа Филиповић Милева Симоновска Славица Стојковић Миленка Рајић Олимпија Алексић Милица Миљковић Љиља Станојевић - Чубра Љубица Матић - Поповица Бисерка Бањачковић - Трњане Чеда Јанковић - Видровац

Првих двадесет и пет година Од првих дана... У овој школи раде пуних 25 школских година, од првог њеног звона. Школа је остала иста, млада, кажу, само је мењала називе, а они су нанизали пуно година рада и живота. То су Драгица Раковић, радила у подручном одељењу у Поповици, Смиља Динић, радила у подручном одељењу у Трњану, Јаворка Којић радила у подручном одељењу у Чубри, Јелица Петровић, наставница биологије, Наталија Опрић, наставница географије, Мирослав Ружић, наставник техничког образовања и Владета Марковић, наставник математике. Они се сећају својих првих дана у Трећој основној школи...

Јелица Петровић У ову школу прешла је заједно са својим ученицима из ОШ „Вук Караџић“. Све је било ново, чисто и уредно што је давало посебан подстицај за рад. Било је и наставних средстава за овај предмет, али је доста и недостајало, нарочито оно што ђаци са наставницима могу и сами да ураде. И поред учења, прионули су на њихову израду и прикупљање ученици и њихови наставници биологије Јелица Петровић и Ставри Костадинов. „Израђивали смо природни материјал, збирке плодова, вајали смо од пластелина биљне органе. Деца су доносила препариране животиње и птице, мокре препарате, змије, ракове, жабе, рибе, даждевњаке и шкољке. Правили смо хербаријуме, инсектаријуме, збирке лековитог биља, гајили смо цвеће

у учионици и ходничким жардињерама, папрат, маховину да би деца , која то нису видела у природи, видела овде. Деца су са летовања доносила шкољке, морске звезде, пужеве и јежеве.“ Од тога су сачињене збирке, које су и данас у учионичким витринама и на зидовима. Ту је перје разних врста птица. На зидовима су препарирани фазани, јастребови, орлови, сове и дивље патке. На једном орману је и лукава лија. „Деца су раније била активнија нарочито за учешће на такмичењима. Две школске године 1995/96. и 1996/97. били смо огледна школа из билогије за V и VI разред, а на крају је спроведено тестирање. Резултати су били јако добри. И контрола надзорника и саветника је била чешћа. Понекад и два пута годишње. Трудила сам се много, јер су се о обиласцима саветника писали извештаји који се и данас чувају у школи.“ Тако говори наставница Јелица, пред крај свог радног века желећи да богато искуство пренесе старијим колегама.

Наталија Опрић „Осетила сам се почашћеном кад сам одабрана да из ОШ “ Вук Караџић “ пређем у нову школу, у чијој сам градњи учествовала као члан Одбора за изградњу. Радовала сам се и чињеници да ће се звати „Јосип Броз Тито“, јер је већ постојао захтев за одобрење тог имена пошто је Тито у то време још био поштован и цењен. И ђаци су се радовали 59

ОШ “Бранко Радичевић” новој школи . Чували су инвентар и неговали околину школе. И за мој предмет није било свих потребних наставних средстава, али је то касније све набављено. Ту је данас мноштво географских карти издавача, али и вредних карти које су ученици сами цртали. Ђаци су били заинтересовани за учење и такмичење.. Конкуренција је била велика и здрава. Данас, после толико година срећна сам што сам извела пуно генерација и као разредни старешина и што заједно са мном раде моји бивши ђаци, сада као колеге који ме често ословљавају са наставнице што ме враћа у време када сам била млада. Трудим се да им помогнем, нарочито у васпитном раду. Саветујем им да поштују своје ученике као што сам ја њих поштовала, па неће имати проблема ни на часу, ни ван часова и ван школе.“

Мирослав Ружић У Трећу основну школу Ружић је дошао са места директора ОШ „Вук Караџић“. Оставио је руководеће место да би се посветио настави и техници за шта је, како каже, и завршио школу. Напомиње да му је техника и хоби, чему посвећује и велики део свог слободног времена. Поред рада у редвној настави, основао је и бројне секције како би задовољио све захтеве ученика у овој области. То су: фотосекција, авиомоделарска секција, хемијско-технолошка секција, саобраћајни системи, кибернетика, радиотехника, техничкотехнолошка секција и еколошкотехничка секција са заштитом 60

човекове животне средине. Активан рад ових секција огледа се у учешћу на такмичењима од општинских, преко регионалних, до републичких, а раније и савезних. Победници су били како екипе, тако и појединци. О свему сведоче бројне дипломе, похвале и медаље.

Владета Марковић У Трећу основну школу примљен је по расписаном конкурсу за наставника математике. Дошао је из ОШ „Хајдук Вељко“ у Штубику, где је једно време био и директор. Било је и мало стрепње што долази у нову велику градску школу, у одељења са великим бројем ђака. Сећа се првих дана: „Први сусрет радника нове школе био је у ОШ „Вук Караџић“ у учионици бр. 22. Мада сам већи број колега познавао од раније са такмичења и семинара, било је и нових лица. Тада смо поделили одељења у којима ћемо предавати и добили разредна старешинства. За старешинство добио сам VIII1. Иако смо дошли из разних школа, из Штубика, Јабуковца, Уровице, ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Вера Радосављевић“, са различитим искуствима, врло брзо смо постали сложан и компактан колектив што се примећивало и у граду. Сећам се и нашег првог пензионера Емилије Цајић, која је само после једне школске године отишла у пензију и њених речи: „На почетку службе у учионици није било ни табле, већ сам користила врата уместо табле, а сада одлазим у пензију из нове, лепо уређене и опремљене школе. Колико се напредовало и од Емилијиног одласка у пензију, говоре

Првих двадесет и пет година подаци о броју компјутера у школи и могућност коришћења интернета у настави“, каже наставник Влада. Од првих дана рада у овој школи, наставник Влада води и шаховску секцију која је низ година имала и има запажене резултате. Посебно истиче учешће својих шахиста на Савезном екипном такмичењу за пионире маја 1988. године у Улцињу, у Црној Гори. Од појединачних резултата истиче Сању Станковић, вишеструку првакињу региона, младог мајсторског кандидата, сада гимназијалца Милоша Флоричеловића и најмлађег мајсторског кандидата икада у нашој општини Милана Јоцева, сада ученика седмог разреда.

Силвија Стојановић Од 2000. године предаје немачки језик у петом разреду као обавезни изборни предмет, а у шестом, седмом и осмом разреду као изборни предмет. У ову школу прешла је по њеном отварању као ученица шестог разреда са разредним старешином Александром Рајковић. “Било је то веома јако одељење”, каже Силвија. Скоро половина њеног одељења, сваке школске године, учествовало је на такмичењима из свих предмета. Поједини ученици такмичили су се из по неколико предмета. “Ја сам се такмичила из географије и немачког језика, који ми је постао и занимање. Била сам прва на Регионалном и седма на Републичком такмичењу. Ниједан предмет

ми није био тежак. Али као и већина ђака, највише сам се плашила Гордане Манић и Босе Црногорац. Биле су строге у оцењивању, али су на крају знале да буду попустљивије од многих других наставника”, с видном сетом на најлепше доба прича Силвија. “Радила сам у новинарској секцији и водила програм радија школе. Емитовали смо музику, вести из ђачког живота, резултате такмичења, успех на крају полугодишта и на крају школске године. Била сам и члан фотосекције коју је водио наставник Ружић. Пратили смо и бележили фотоапаратом сва збивања у школи. Сами смо у лабораторији развијали филмове и копирали слике.” Сивија упоређује наставни процес свог ђачког доба са садашњим и каже да је у њено време преовладавала традиционална настава ex catedra, а данас је настава активна што подразумева веће учешће ученика при обради нових методских јединица. Разликује се и однос ученикнаставник. Ученици данас имају далеко већа права, чак и од наставника, али то не значи и да су непослушни и недисциплиновани. Променио се и однос ученика према раду. Често осети недовољну заинтересованост како за редовну наставу, тако и за ваннаставне активности. Све је то вероватно одраз промена и стања у друштву. Драго јој је што у школи ради са својим некадашњим наставницима од којих још много може да научи. И сада их понекад ословљава наставницима уместо колегама. “И поред ситнијих примедби, волим свој позив, волим децу и свој посао радим с љубављу”, закључује Силвија, некад ученица ове школе, а данас у њој наставница. 61

ОШ “Бранко Радичевић” Школске екскурзије, рекреативна настава, летовања, излети Од почетка рада, школа је организовала сваке године и наставне ђачке екскурзије на којима су ученици упознавали знаменитости лепоте своје земље. До 1990. године ученици петог и шестог разреда ишли су на дводневне екскурзије по ужој Србији, ученици седмог разреда су ишли на тродневне екскурзије у Војводину, а осми разред је ишао на четвородневне екскурзије. Некад је то био одлазак до Јадранског мора где су обилазили Дубровник, Херцег Нови, Будву, Бар, и у повратку Маузолеј Петра

Петровића Његоша на Ловћену. Неких година су осмаци обилазили Хрватску и Босну (Плитвичка језера, Козара, Јајце, Бихаћ, Сарајево, Фоча, Тјентиште ). Школа је учествовала и у акцији листа Политика Школски час, па је група од десет ђака добила наградно летовање маја месеца 1984. године са наставником Владетом Марковићем. Осамдесетих и деведесетих година организовани су и одласци ученика на Велики школски час, 21. октобра у Крагујевцу.

Наставници школе пред кућом Вука Караџића у Тршићу 1988. год. 62

Првих двадесет и пет година Екскурзије нису организоване само неколико година, у време велике кризе 90тих. Стабилизовањем економских прилика почело је поново организовање екскурзија. Ученици петог, шестог и седмог разреда обилазе ужу Србију (Ниш, Врање, Копаоник, Нови Пазар, Врњачка бања), а најчешћа дестинација је Топола са обиласком Маузолеја Карађорђевића на Опленцу, Аранђеловац, Горњи Милановац, Таковски крај и Крагујевац. Ученици осмог разреда иду на тродневну екскурзију у Војводину.

Обилази се Нови Сад, Сремски Карловци, Стражилово и споменик Бранка Радичевића, Фрушкогорски манастири, најчешће Хопово у коме се замонашио Доситеј Обрадовић, Суботица, Засавица-еколошки значајан предео. У ранијем периоду, опет до 1990. године, организована су и летовања на мору, најчешће у Баошићима и Сутомору. Организована су и зимовања на Власини и Ртњу. Такође од самог почетка рада школе, са мањим прекидима, ученици млађих

Ђаци на рекреативној настави са учитељицом Радмилом Чогић 63

ОШ “Бранко Радичевић” разреда недељу дана проводе на рекреативној настави. Најчешће је то одлазак у Врњачку бању, на Тару, Златибор, Дивчибаре, Ртањ, Гоч, Лепенски вир. Организују се и једнодневни излети до Пожаревца, Ниша, Гамзиграда. На једнодневне излете ишло се и до Вратне са обиласком Вратњанских капија и манастира Вратна, као и до археолошког локалитета из римског доба Врело у Шаркамену. Раније су организоване и екскурзије за раднике школе, обично у време октобарског Сајма књига у Београду, а онда су обилажена и друга значајна места као што су Лозница и Тршић са посетом Вукове родне куће. Програм рекреативне школске 2007/08. године:

наставе

I разред – Соко бања II разред – Врњачка бања III разред – Тара IV разред – Тара Програм екскурзија старијих разреда школске 2007/08. године: Дестинација 5. Екскурзија за пети разред организује се крајем маја 2008. године. Дестинација: Први дан: Неготин - Јагодина, са обиласком ЗОО врта и Аква парка, Аранђеловац (бања - ноћење ). Други дан: Топола (обилазак комплекса Музеј Карађорђевића са Маузолејом 64

Карађорђевића на Опленцу), Крагујевац (Шумарице и Акваријум ), Ниш (Ћеле-кула и Тврђава), Нишка бања. Повратак у Неготин око 22 сата. Дестинација 6. Екскурзија за шести разред организује се крајем маја 2008. године. Дестинација: Први дан: Неготин – Гамзиград – Соко бања – Ниш – Смештај у хотелу Амбасадор. Други дан: Обилазак Ћеле-куле и Нишке бање. Наставак пута према Врању. Обилазак града и родне куће Боре Станковића. Посета фабрици Симпо. Повратак за Неготин. Дестинација 7. Екскурзија за седми разред организује се крајем маја 2008. године. Дестинација: Први дан: Неготин – Јагодина (ЗОО врт), Аранђеловац (бања и пећина Рисовача), Топола (обилазак Комплекса Карађорђев музеј ), ноћење. Други дан: Крагујевац, Шумарице и Акваријум), Краљево (манастир Жича), Врњачка бања и Трстеник (манастир Љубостиња). Повратак у Неготин око 22. Дестинација 8. Екскурзија за осми разред организује се почетком априла 2008. године. Дестинација: Први дан: Неготин – Београд (Музеј ваздухопловства), Сремски Карловци

Првих двадесет и пет година (ручак и обилазак, Патријаршијски двор, Гимназија, Стражилово, Чесма “Четири лава“), Фрушкогорски манастир Хопово. Смештај у Новом Саду. Други дан: Суботица (обилазак Градске куће, обилазак ЗОО врта на Палићу ). Посета Зобнатици. Ручак. Обилазак ергеле коња у Зобнатици. Нови Сад) ноћење.

обилазак природног резервата Засавица. Повратак у Неготин око 22 часа. Дестинација 9. Једнодневни излет за подручна одељења ( други, трећи и четврти разред ). Дестинација: Неготин – Јагодина. Време одржавања – крај маја 2008.

Трећи дан: Обиласци: Петроварадинска тврђава и Спенс. Сремска Митровица:

Са пловидбе Белом лађом Дунавом 1986. год. 65

ОШ “Бранко Радичевић”

На Белој лађи на Дунаву 1987. год.

Првих двадесет и пет година Школа данас Током протеклог времена осми разред у нашој школи завршило је око 2000 ученика, не рачунајући садашњу генерацију од 99 ученика који ће ове школске године понети сведочанство о завршеној ОШ. Скоро половина ученика из школе је изашла са одличним успехом зависно од генерације, али проценат одличних никада није био испод 40%. Из сваке генерације између 1520 ученика добијало је Вукову диплому за изузетан успех постигнут током школовања и за примерно владање. На десетине ученика осмог разреда добијали су и специјалне

дипломе за истицање у појединим наставним предметима. Школске 1998/99. године од 27 ученика VIII3 седморо је добило диплому “ Вук Караџић “, а школске 2006/07. године од 26 ученика VIII3 било је 9 вуковаца. Данас, школа тежи да кроз константну модернизацију наставног процеса и набавком савремених учила ухвати корак с временом у коме живимо, те да својим ученицима пружи што боље услове за рад и стицање знања. Школа сваке године обележава и свој дан. До 1993. године то је био 25. мај. То је

Ритмичари на школској приредби 67

ОШ “Бранко Радичевић” уједно био и Дан младости па је свечаност утолико била већа. Променом имена промењен је датум Дана школе. Неколико година Дан школе је слављен 15. маја пошто је 6. маја школа променила назив, а тог датума обично су ученици на пролећном распусту па је било немогуће славити. Потом је Дан школе слављен 14. март, јер је то по неким подацима рођендан Бранка Радичевића, али је касније у неким документима нађено да је Бранко рођен 28. марта (ово је вероватно због старог и новог календара). Зато је устаљен

датум Дана школе 28. март. Определили смо се за тај датум јер је то и први дан пролећа кад је и време лепше. Већ 27. марта у школи се одржавају спортска такмичења у малом фудбалу, рукомету, кошарци. Гости су увек ученици из обеју градских школа и понеке сеоске. Истог дана, увече, одржава се и ђачка приредба. До 1996. године приредба је одржавана у школској трпезарији или школском пространом холу.

Ђачка приредба у Дому културе и школски хор 68

Првих двадесет и пет година Од 1997. године приредба се за ђаке, наставнике, ђачке родитеље и љубитеље ђачког стваралаштва одржава у Дому културе. У програму учествују школски хор којим годинама успешно руководи наставница музичке културе Ема Милошевић-Анђелић. Програм увек почиње школском химномпесмом Бранка Радичевића Певам дању, певам ноћу. смењују се потом рецитатори, солисти, инструменталисти, наши ђаци који су уједно и ђаци Музичке школе “Стеван Мокрањац“ у Неготину, глумци, ритмичари и фолклористи. Сала је увек испуњена до последњег места, што казује да

за тај програм влада велико интересовање међу Неготинцима. На сам Дан школе 28. марта одржава се Свечана седница на којој се, уз присуство свих радника школе и бројних гостију представника школа наше општине, представника Општине Неготин, представника ђачких родитеља и радних организација, сумирају резултати рада од претходног до актуелног Дана школе. Тада се додељују признања ученицимапобедницима на бројним такмичењима знања, талентованим младим ликовним ствараоцима, учесницима многих конкурса у Републици, али и на међународним

ОШ “Бранко Радичевић” конкурсима на којима обично учествују чланови ликовне секције, као и изузетним бројним спортистима, појединцима и екипама, шахистима... Прилика је да се тог дана школа захвали и симболично одужи радницима-јубиларцима за 10, 20 или 30 година рада. Школски хол тада представља праву галерију изложбених ђачких радова у којима посетиоци уживају. На крају Свечане седнице следи културноуметнички програм у коме се приказује неколико најуспешнијих тачака са претходне приредбе. У школи се сваке године слави школска слава Свети Сава. Реже се славски

колач, организује се ђачка приредба, а потом ученици бивају послужени славским житом. За госте и раднике школе организује се коктел. У почетку слављења славски колач резао је домаћин славе, то је увек неко од радника школе, а од 1998. године тај обред чини свештеник Ранко Јовић. Школа је данас опремљена бројним савременим наставним средствима. Има 3 ТВ и 5 ДВД уређаја, 8 касетефона са ЦД плејером, 12 компјутера, а и свако подручно одељење има компјутере, неколико графоскопа ... Ту је и велики број постера писаца, научника и историјских личности, паноа и географских

Првих двадесет и пет година карата.Ту су модели визуелног и практичног материјала у разредној и предметној настави. У школи је и информатички кабинет са 9 компјутера, као и 3 компјутера који користе запослени. Школа је Акционим планом опремила још један информатички кабинет са 10 компјутера добијених од хуманитарне организације GIFT из Ротердама (Холандија) посредством нашег суграђанина Милана Митрашиновића, које користе ученици петог разреда као и нижих разреда у оквиру изборних, али и редовних предмета. То је посебно унапредило наставу и приближило наставне садржаје на занимљив начин. Ту је и видео-бим као и проширени фонд

медијатеке са 100 ДВД медија на којима су презентације наставних тема из свих обавезних и изборних предмета. Набављени су рачунари за кабинетску наставу, а планира се и коришћење интернета у настави. Метеоролошки инструменти користе се у оквиру секције физике и географије. Поново ради секција ракетарства, обновљен је материјал за хемијску лабораторију и фискултурну салу. Опремљен је простор хола школе, уређене су учионице млађих разреда, окречене су учионице и кабинети старијих разреда. Почела је са радом разгласна станица преко које се, у време одмора,

ОШ “Бранко Радичевић” емитује музика коју воле млади. Кренуле су са радом новинарска и радио секција. Школа од школске 2006/07. године излаже дечје рукотворине у излозима града и неким институцијама. Запажен је и рад секције страних језика. Радило се и на појачаној безбедности школе. Осветљени су сви школски улази прикључењем на уличну расвету, осветљен је спортски терен и санирани су проблеми мокрог чвора. Уређене су учионице у подручним одељењима где је то било неопходно.

Све наведене активности су реализоване као задаци постављени у оквиру школског Развојног плана. Резултати показују да је већина задатака завршена, а до краја 2009. планира се остварње крупних преосталих задатака: ограђивање школског дворишта, градња учионице у природи, постављање видео надзора и завршетак фискултурне сале, чиме би се заокружио Развојни план за три године. Развојни план школе следеће три године ослониће се на резултате самовредновања рада школе, кроз које наставници сами оцењују свој рад и планирају

Првих двадесет и пет година и креативно осмишљавају промоцију школе као и успешност у реализацији задатака. То ће показати реалност запланираног и одсликаваће потребе и будућу визију школе. Добра сарадња са локалном заједницом и ђачким родитељима помогла је остварење бројних акција за унапређење рада школе. И поред свега наведеног, стално се мора имати на уму, првенствено, висок квалитет образовно наставног рада. То се постиже потпуном стручношћу наставног кадра од којих је већина са седмим степеном стручне спреме. Школа има 76 радника. То су директор, педагог, психолог, 21 наставник разредне наставе (18 са ВШ и 3 са ВСС), 30 наставника предметне наставе (17 са ВШ и 13 са ВСС), библиотекар, секретар школе, књиговођа, административни и финансијски радник, домар, школски мајстор, 3 сервирке и 13 спремачица. У школи раде и бројне секције: литерарна, рецитаторска, фолклорна, ритмичка, математичка, секција младих физичара, хемичара, биолога, историчара, секција техничког образовања, спортске секције и хор млађих и старијих разреда. Ученици виших разреда користе 15 универзалних учионица за наставу свих предмета и једну специјализовану за наставу појединих предмета. Поред учионица школа има седам кабинета (припрема) за наставнике, две зборнице, административни блок, две канцеларије, кабинет за директора, зубну амбуланту, школску репрографију за умножавање материјала, пространу библиотеку за око 5000 књига, у којој се изводи и настава српског језика, два пространа

хола, пет ходника, магацински простор, две просторије за рад секција, кухињу са свим потребним инвентаром и трпезарију, три спортска терена са пространим школским двориштем и боровом шумом са западне стране. Овако велики број учионица омогућава рад у једној смени. У почетку су и виши разреди радили у две смене, с тим што су ученици путници увек били у преподневној смени. Од 24. септембра 1990. године виши разреди раде само у преподневној смени. Млађи разреди користе седам учионица и раде у две смене. У школи се данас, у старијим разредима уче два страна језика, енглески и немачки. У почетку су се учили енглески и руски, али је као и у другим школама, интересовање за руски језик бивало све мање па је школске 2003/04. године укинут. Енглески језик ђаци уче већ од првог разреда, а ученици из подручних одељења на наставу енглеског језика се довозе школским аутобусом у матичну школу. Настава физичког васпитања изводи се у сали-повећој учионици опремљеној неопходним реквизитима за овај предмет. Изградњом фискултурне сале која је започета 2004. године ( урађен је само темељ) решили би се дуготрајни проблеми и ђака, и наставника који су приморани да са два три одељења обављају спортске активности у тако малом простору. И поред поменутих проблема наши ученици освојили су бројне награде у разним спортским дисциплинама као што су стони тенис, атлетика, кошарка, одбојка, мали фудбал. Важно је истаћи 1995., 1996. и 1997. годину када су ученици били учесници Републичког такмичења у малом 73

ОШ “Бранко Радичевић” фудбалу “Литас лига“. Прве две споменуте године освојили су друго и треће место, а 1997. године били су прваци овог такмичења са наставником физичког васпитања и тренером Стеваном Николићем. Две ученице ове школе, Јосифовић Ивана и Станчов Данијела, 2004. године биле су учеснице летње школе у Истраживачкој станици – Петница где су својим квалитетима у одређеним областима представљале своју школу. Ученици Александра Крачуновић и Алекса Ристић су 2006. године били учесници Регионалног центра за таленте у Бору. Обоје су освојили прво место и били на Републичкој смотри талената у Врњачкој Бањи. Александра је то постигла својим радом из географије Могућност развоја туризма у Општини Неготин. Ментор је била наставница географије Наталија Опрић. Алекса Ристић је са својим ментором, наставницом хемије Слађаном Карановић, урадио рад Омекшавање воде за потребе хлађења турбина Ђердапа II. За овај рад на Регионалном такмичењу освојио је свих 100 поена и прво место, а у Врњачкој Бањи је са 73 поена заузео високо место на листи од преко 100 такмичара. Сваке године школа је домаћин бројних општински и окружних такмичења. Одличне ученике на крају осмог разреда школа награђује и књигом, а проглашавају се и ђаци генерације свршених основаца. Ређе је то један, а најчешће је то двоје ученика. Школске 2001/02. године: 74

Максимовић Милош Ракоњац Немања Школске 2002/03. године: Барагановић Јелена Ристић Михајло Школске 2003/04. године: Јовић Анита Јанковић Санела Школске 2004/05. године: Плавшић Ана Мировић Вук Школске 2005/06. године: Андонов Анђела Стингић Младен Школске 2006/07. године: Ристић Алекса Тодић Лазар

Првих двадесет и пет година Ученици и наставници су чланови организације Црвеног крста и учествују у бројним хуманитарним акцијама било да их организује сам Црвени крст, било да иницијатива потекне од самих наставника. Школа се налази на адреси: Интернационалних бригада 57 у насељу Цвећара на периферији (западна страна), у мирном делу града где нема много саобраћаја што доприноси безбедности ђака. Окружена је пространим парком пуним зеленила, боровом шумом и већ поменутим спортским теренима.

Испред школске зграде и главног улаза је биста песника Бранка Радичевића постављена 1996. године, рад академске уметнице и наставнице ликовне културе Наде Којић. Прилаз школи и школским теренима је осветљен. Укупна површина је два хектара што је привлачан простор за окупљање деце и омладине после наставе, а нарочито лети.

Део колектива, март 1996. год. 75

ОШ “Бранко Радичевић” ПРИЛОЗИ - ФОТОГРАФИЈЕ

Др Наташа Томић, стоматолог радила у школској амбуланти 1985 - 1992.

Др Мирослава Лазић, стоматолог радила у школској амбуланти 1992 - 2005.

Првих двадесет и пет година

VIII4 с разредним Радетом Милосављевићем

VIII2 с разредном Емом Милошевић Анђелић, 2008. 77

ОШ “Бранко Радичевић”

Ученици подручног одељења у Чубри с учитељицом Небицом Станковић

VIII3 с разредном Слађаном Карановић, 2008. 78

Првих двадесет и пет година

VIII1 с разредном Надом Којић, 2008.

Учешће у обележавању Дечје недеље 79

ОШ “Бранко Радичевић”

Директор школе Мирослав Видосављевић 1982 - 1993.

Директор школе Градимир Милановић 2001 - 2006.

Директор школе Драган Станојевић 1993 - 1997.

Директор школе Мирослав Маринковић 1997 - 2001.

Директор школе Љубиша Благојевић 2006 -

Првих двадесет и пет година

ОШ “Бранко Радичевић”

VI разред с разредном Љиљаном Благојевић, 1990.

Учитељица Ружица Усић са својим ђацима 82

Првих двадесет и пет година

Ђаци с учитељицом Славицом Кожицић 2001. (III разред)

Ученици са учитељицом Вером Тодоровић 83

ОШ “Бранко Радичевић”

Школски фолклор на свечаној седници школе

Колектив наставника предметне наставе, 1996. 84

Првих двадесет и пет година

Ученици VIII разреда с разредним старешином Владимиром Нинићем, 2000. год.

Генерација VIII4 сa разредним старешином Р. Милосављевићем пред другарско вече, 2003. 85

ОШ “Бранко Радичевић”

Сусрет с песником Гораном Вучковићем, 2006.

Хор под управом Еме Милошевић Анђелић

Првих двадесет и пет година

Учитељица Драгиња Кожицић са ученицима II разреда, 2006/07.

Прослава Светог Саве, 2005. 87

ОШ “Бранко Радичевић”

Песник Раша Попов у посети нашој школи и нашим ђацима, 2007.

Дан школе, 2007. - Школски хор под управом Еме Милошевић Анђелић 88

Првих двадесет и пет година

Колектив учитељица са директором Љубишом Благојевићем, март 2008. год.

Колектив наставника старијих разреда, март 2008. год. 89

ОШ “Бранко Радичевић”

Ученици с разредним старешином Владетом Марковићем и наст. Јелицом Петровић

Ученици с разредним старешино Радомиром Матејевићем 90

Првих двадесет и пет година

Ђаци с учитељицом Драгицом Стојкић

Ученици с разредним старешином Станојем Величковићем 91

ОШ “Бранко Радичевић”

Ученици с разредном Биљаном Андонов, 2003. год.

Матурантска шетња, мај 2007. 92

Првих двадесет и пет година

Час географије код наставника Зорана Радојчића

Час историје код наставника Ђорђа Медића 93

Белешка о аутору Раде Милосављевић (1949.) Шаркамен Завршио је учитељску школу, а затим вишу педагошку – српскохрватски језик и југословенска књижевност. Радио је у ОШ “Хајдук Вељко“ у Штибику. Од 1986. наставник је српског језика у ОШ “Бранко Радичевић“. Помоћ у припреми ове књиге пружили су ми: Мирослав Видосављевић Љубиша Благојевић Наташа Сојевић Небојша Живић Биљана Андонов Маша Антић Тића Радосављевић Кристина Јовановић-Манчић Божидар Благојевић ХВАЛА ИМ !

САДРЖАЈ Предговор ...............................................

Градња школе .........................................

Први радници школе .............................

Структура одељења и број ученика школске 2007/08. године .......................

Број часова по предметима и разредима ...............................................

Успех ученика ........................................

Наставни кадар у предметној настави

Од првих дана... .....................................

Извештаји инспектора, надзорника, саветника ................................................

Ђачки лист .............................................

Списак бивших радника школе ............

Ваннаставне и ваншколске активности

Школске екскурзије, рекреативна настава, летовања, излети .....................

Управљање и руковођење школом .......

Школа данас ...........................................

Школска такмичења ..............................

Прилози - фотографије .........................

Раде Милосављевић

Основна школа “Бранко Радичевић” 1982/83-2007/08. Првих двадесет и пет година Уредник и рецензент: Власта Младеновић Издавач: ОШ “Бранко Радичевић” Неготин За издавача: Љубиша Благојевић, директор Лектор и коректура: мр Маша Антић Компјутерска обрада: Кристина Јовановић-Манчић Технички уредник: Бранка Благојевић Ликовно решење: Љубиша Благојевић Фотографије: “Фото Тића” Штампа: Графика “Првенац” Неготин Тираж: 300 2008.