УРАНАК - 2013 by Ош Бранко Радичевић Неготин

Реч директорке Владица Булатовић Ове године навршава се 30 година од постојања наше школе. Школа је почела са радом септембра 1982. године и то у просторијама ОШ ,,Вук Караџић” и Педагошке академије да би крајем октобра исте године наставила рад у тек изграђеној школи која је носила назив Трећа основна школа. Маја 1983. године стигло је одобрење да се промени назив ОШ,,Јосип Броз - Тито ” а то је трајало све до 6. маја 1993. године, када добија назив који и данас поносно носи ОШ ,,Бранко Радичевић”. Кроз константну модернизацију наставног процеса и набавку савремених учила, свих ових година наша школа иде у корак са временом у коме живимо, а све са циљем да ученицима пружи што боље услове за рад и стицање знања. Школа је данас опремљена бројним наставним средствима , од дигиталног кабинета до учионице са интерактивном таблом. У просторијама школе организован је и продужени боравак као и учионица

Uranak

за учење и дружење. У припреми је и отварање савремено опремљене сале за физичко васпитање и остале спортске активности. Школа може да се похвали и богатом библиотеком од чак преко 5 000 наслова. ,,Бранко Радичевић, је школа у којој свако дете има своје место и потребну пажњу, школа у којој наставници раде интензивно, ангажовано и с љубављу. Она је сада у најлепшим данима младости. Таква ће остати јер ће у њој увек җуборити ђачки смех, ведрина и радост што је дивна судбина свих школа од вајкада. Први ђаци ове школе данас су вредни радници, мајстори, високообразовани стручњаци,магистри па и доктори. Многи су отишли у свет где су постали добри и цењени радници, а неки стекли угледно име у свету науке.

strana 1 

Већ за први рођендан школе 1983. ђаци и њихови наставници српског језика ликовне културе припремили су и штампали први број ђачког листа, зборник уметничких литерарних радова протекле школске године лист се тада звао ,,Наша младост“. Под овим именом, за сваки Дан школе излазио до 1993. год. Већ 1994. год. ђачки лист мења назив и од тада се штампа под називом ,,Уранак“ jер се сматрало да је овај назив ближи имену песника, чије је име наша школа добила.

,,НАША МЛАДОСТ“ - РЕТРОСПЕКТИВА ДЕЦА СУ УКРАС СВЕТА ДОШАО ЈЕ МАЈ Дошао је мај пун игре, радости. Ускоро ће доћи и Дан младости. Тога дана у мају кад се Титo роди сва ће деца клицати срећи и слободи. А кад зора сване 25. маја, игри и весељу неће бити краја. *** Засадиће руже деца поносита да би се сећала вечно друга ТИТА. Крстић Новица „Наша младост“

strana 2 

Деца су украс света, без деце не постоји радост, са децом цео свет цвета, деца чине младост. Дете к’о дете има право на своје мисли, оно неће да плете већ жели да пева као Елвис Присли. Родитељи децу вуку као да су заставице, дете треба да се одмара на каучу, а не да учи неке лествице. Најлепша су створења овог света без њих не постоји радост са њима цео свет цвета јер она чине младост. Радовановић Анастасија IV-3

МАЈКА СТЕНА Када узјашеш крилатог белца и одлетиш до стене живота, видећеш да стена има огромно срце у коме има места за сто живота. Та стена је наш најлепши цвет на који се ослања цео свет. На којој цветају најлепши цветови, среће и љубави и на којој се друже најбољи другови. Та стена има ока два, у којима су сузе сјајне, а те сузе су њене и наше вечите тајне. Њено топло срце, њене вечне успомене, греју нашу душу, љубав да не вене. Та стена је мајка, стена на коју се ослања свет. Та стена је мајка која рађа свет. Савић Јасна VII2

Uranak

Образовање до окончања сиромаштва

М Л А Д О С Т

Стварност постоји изван нас и независно од наших жеља, схватања и осећања. Та стварност је предмет образовања. Образовање пружа сваком појединцу могућност да се наоружа знањем и победи сиромаштво. То је бојно поље где су књиге једино оружје. Из књига сазнајемо како је свет изгледао пре много година. Захваљујући образовању свет је отишао веома далеко. Успео је да се спусти хиљадама миља под воду и да ногом крочи на Месец. Образовање ће, можда једног дана, направити свет без мана. Свет без отровних гасова, без насиља,без глади, без зависти, једном речју завладаће срећа. Што је већи број образованих људи, то је друштво богатије како духовно, тако и материјално. Од коликог је значаја образовање говори и чињеница да данас и слепи и глувонеми могу да много науче и тиме да им буде бар делимично надокнађени телесни недостатак. Без образовања свет би пропао, вратио би се у дивљаштво, општу беду, а можда би и нестао. Зато је дан без неког новог сазнања изгубљен. Анђела Андонов VIII3

Дан моје школе

Моја мајка

Најлепши месец у години је мај. То је месец младости. У месецу мају, као да живот почиње из почетка. Зелена поља,, мирисно цвеће, све се то може употребити са младошћу. Све око нас је у раној младости. У том истом месецу је дан моје школе. Сваке године 25. Маја школа слави свој дан. Тада је све свечано, јер то није обичан дан. Ми ученици својим радом и понашањем доприносимо да та свечаност буде још већа. Наша раздрагана лица испуњавају сваки кутак школске зграде. Ми смо део школе а она је део нас. Зато сви заједно славимо тај дан. Наша школа увек ће бити млада, јер је препуна ђака, препуна младости. Зато се сви радујемо том дану, јер је то наш заједнички дан. Драгана Нисић III-3

ТИХЕ КИШЕ Падоше прве кише, прекриле осмехе неке. Падоше тихо. И од падања првог мрака тише. Много тише. Падоше и сва поља прекриле. И сунчеви зраци заискриле У капљицама кише. И тишина је тиша. Падоше кише и од тужног уздаха тише. Нико их не чу. Беху ли то заиста кише? Или то девојка у сузама песму пише? Јанковић Даница VI 4

Uranak

Мајка је моје најдраже биће и кад је мрак и када свиће. За мене се она увек брине и стално говори чувај се, сине. Кад се разболим надамном бдије кад нешто згрешим,она то крије. Жели да будем боља од свих у школи када сам љута, њу то страшно боли. Моја је мајка погледа блага мени је јако,јако драга. Желим да живи срећно и дуго то ми је жеља и ништа друго.

Долази најлепши део мога живота – младост. Хоћу да спознам шта је лепота и да упознам радост. Нема више мога детињства, Игара које га красе кад помислим на то, Туга се подигне па спласне. Али долази младост, најлепши цвет који не вене одрастам полако, ал ‘ ипак остају успомене. Полако сам стигла у други део живота свога младост је мене на ноге дигла и живим живот свој. То је најлепши цвет рујне зоре, свуда се налази уништава тугу, боли ноћне море и нечујно тихим кораком одлази. Младост моја одлазиш далеко нечујно напушташ мене, тебе ми само спомене неко, а у мом срцу леже успомене. Стаменковић Тамара V-2

Остојић Тања V4

МОЈА ШКОЛА

Моја школа носи име познатог песника Бранка Радичевића. У предграђу Неготина, међу крошњама вишегодишњих борова, налази се моја школа. Школа је саграђена у два нивоа, има приземље и спрат. Испред ње достојанствено стоји биста познатог песника. Кад се ДРУГАРСТВО уђе у хол, пред очи искрсава прелепа фонтана. Иако је смештена између прозора и зидова чује се благи жубор воде који делује опуштајући. Мало даље је школска Ако имаш друга, све ће бити кухиња и трпезарија. Кад се осети пријатан мирис сјајно, ужине, забораве се све непријатности са часа. јер другарство је знате, Ако се крене степеницама на спрат ређају се бројне предивно и бајно! жардињере разнобојног цвећа. Моју пажњу привлачи једна просторија на дну ходника. То је ђачка библиотека. Живот је тужан ако немаш Ко год има прилику да уђе у моју школу, не би смео да је друга, заобиђе. У њеној близини налази се кабинет музичког све време те муче проблеми и васпитања. Час се чују звуци клавира или песме, па је туга. ужитак двострук. Полако силазим низ степенице и ево ме пред Када имаш друга, сви фискултурном салом којом не могу да се похвалим. проблеми лете, Мала је и слабо опремљена. Зато су часови физичког и увек остајеш безбрижно васпитања много успешнији у школском дворишту. дете. Моја школа је увек отворена за све оне који су жељни знања. Треба је чувати и осећати се као у свом Милена Станојловић 6/3 дому. Драгић Ана VI3

strana 3 

Бранко Радичевић је својим животом представио оно најлепше, разнобојно, радосно, весело, несташно, милозвучно, надахнуто. Бранко је за собом оставио најлепше стихове као узорке непролазне лепоте. Жеља

ВРАГОЛИЈЕ

ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ

Кад сам лудо дете био Жеља ми је била Кад би Боже уделио Мени једна крила,

Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је кано лепи дан Што кроз гору вири.

Кад би Бога дао око Мене тако јасно Да по свету на широко Све ја видим ласно;

А са горе крај потока, Стазица се дала, Једна мома милоока Ту је рубље прала.

А да видим де највише Грожђа свако јака, Где смокава и сувише Ти красни бресака.

Ал’ кад смотри враголана, Повикала сека: „Ој стазице, ој танана, Донес’ га менека!“

Кад сам синоћ овде била И водице заитила, Дође момче црна ока На коњицу лака скока Поздрави ме, зборит оде: „Дајде, селе, мало воде!“ Ове речи-слатке стрелеМинуше ми груди беле, Скочи млада, њему сиго, Диго крчаг, руку диго, Рука дркта-крчаг долеОде на две-на три поле. Још од њега леже црепи, Али де је онај лепи? Кад би сада опет дошо, Ма и овај други прошо!

Де најлепши лепирова Има и тичића, И јеленски још рогова Шкољак’ и пужића; Да полетим па да шпаге Све напуним редом – А о брацо жеље драге: С крилом и погледом! Сад би глед’о дено мома Понајлепши има, Па би вес’о тамо ома Полетео њима, Да с’ нагледам младе века Ти чарни очица, Да с’ нагрлим бели сека Наљубим усница.

,,Нашој књижевности је дао праву веселу песму младости, ону која се јави жеља да се заигра.“

СРЕТАН ПАСТИР Благо ми на виру Сретноме пастиру, Амо стазе воде, Моме амо оде, Па ту беле платноОстало им златно! Како с’ која макне, У срце ме такне, Како ме погледи, У срце ме увреди, Још се смеју на ме, Да срце помаме. Ето тако јуче Дође једно луче, Ао кад га заглену, Срце ми се крену, Ова, ова бела, Срце ми однела.

Мини Караџић Певам дању, певам ноћу, Певам селе, што год хоћу; И што хоћу. то и могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито. Гласовито, силовито, Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ, звездице. Кад си звезда, селе моја, Да си међу звездицама, Међу својим, селе моја, Милим сестрицама.

др Милош Савковић

strana 4 

Uranak

Кад Бранкова песма посрне Сву лепоту из недара Тад брежуљци овеселе А кладенци водом нуде Младе душе опијене Што се из сна слатког буде. Песма лечи заљубљене Нуди чари и лепоту Лепе моме, кола вита А у њима момчадија Раздрагана, ведра, хитра. Бранкова се песма вије од Дунава све до Венца, Стражилово слуша песму Уранака и кладенца И смеши се Карловцима Где Бранкова ниче песма. Катарина Трокановић VII2

Волео је живот волео је младост у чарима Стражилова налазио радост.

Бранко је био Човек слободе, Песме и шале Љубави и слоге.

Бранка више нема, Али песма оста Полетна к′о младост Крцата живота.

Љубав га је опијала, а природа надахнула лепа мома враголана песме му је украсила.

Волео је Пријатеље, игру и радост, Своме је Стражилову Даривао је младост.

У Бранковој песми Дунав Саву љуби Стражилово Бранку Вечни спокој нуди.

Клицао је Фрушкој гори коју красе виногради, а Дунав га привлачио као пчелу цветак медни, као жедне извор хладни.

Славио је Карловце И живео је са њима, Писао је песме И праштао свима.

Звезде се на небу У коло хватају, А месец им светли У најлепшем сјају.

Није знао шта је старост, Седа коса и дугачка брада, У загрљај га је узела болест Угасла му се свака нада.

Потоци жуборе, А птице се јате У белини бреза Сунчеви се зраци Као жито злате.

Стражилово њега чува Као што га он љубљаше Стражилово Бранко красни Ко’ Даница лепа звезда да се никад не угаси.

Текелеровић Тамара VI 3

Радић Тања VII2 У Бранковој песми Вечно живи младост Јер живот за њега Беше љубав-радост. У његовој песми Дунав љуби чедну Фрушку гору, што Карловце чува као чедност своју

У Карловцима дивном месту Текли су му школски дани Испуњени игром, песмом Окићени раздрагани И љубављу изаткани.

Фрушка гора мами својим миром, а пастири стада фрулином уминлом.

Уранци га окрепише Младе моме разгалише Сазрео је да полети Да окуси нове чари, Па одлете у свет бели Да свом духу храну тражи.

Путник кличе дану Што се снено буди Кад се Фрушке горе небо се заруди

Тамо спозна живот нови И у њему уживаше Ал га Мина славног Вука Понајвише миловаше.

Стражилово чува све Бранкове тајне, а Карловци славе младог Бранка дане.

Он је диже на небеса И смести је међу звезде Јер лепотом духа, тела Њој и место тамо беше.

А Дунав га буди у освитак зоре песмом да му каже колико га боле.

Срећи брзо и крај дође Разболе се изненада, Стражилову он се врати Где почива у спокоју, А птице му сваког јутра Даривају песму своју.

Родић Татјана VIII-2

Јовановић Марија 8-2

Uranak

На Стражилову Испод свода плава Уз тихи шапат звезда Са малим осмехом Корача Бранко У Карловце Јер му у Карловцима На Студенцу Оста срце У срцу бескрајна туга Што му коло расплетоше. Марина Крстић 8-2

На Стражилову Испод плавог неба Са младим осмехом На младоме лицу Корача Бранко. У Карловцима На студенцу Оста му срце У срцу бескрајна туга Што му коло расплетоше. Јовановић Марија VII

Свуда живот буја Спокој и мир влада, Бранко данас живи У срцима нашим Што су вечно млада. Јелена Андонов 7-3

Духовну снагу уткао си У сваки свој стих. У нама пробудио љубав Пиће најлепше од свих. Уз твоје песме вину смо се До звезда, до Венца и Стражилова. Оне нас воде пут Карловца И твојих младалачких снова. Оне су танане и нежне Као из срца из кога протекоше Умиле, раздрагане и сетне Оне су као и Бранко вечне. Ана Чолић 8-2

,,Докле год буде пролећа и младости, биће и Бранка“ Вељко Петровић

strana 5 

- СВЕТ ЈЕ ЛЕП КАД САЊАМO ПОСЛЕ КИШЕ

Моја драга Зима је чаробна свима Зимска краљица пуна врлина Ал, мени је лепша краљица пролећа. Доноси нам радост, срећу дели свим. Тужна сам много због голих грана И малих љупких врана, Због дрвећа и сада већ увенулог цвећа. Гледам кроз прозор зимску слику праву Киша, снег, ветар па и на улици једну бару. Седим и размишљам о дечици Која седе на зеленој травици И о скакавцу малом зеленом Који држи цвет у ручици Да запроси своју драгу То би жарко хтео и бурму јој је купио. Бурма сва блистава Украшавају је латице каранфила белог Већ види себе и њу Испод једног цвета шареног. Уживају у прелепом мирису цветне баште Кад мало боље погледам Све је то био, плод моје маште

Одувек сам волела летњу кишу. Питате ме зашто !? Сва деца се растуже кад усред игре почне киша, а ја се надам да ће се на небу појавити дуга и да ћу отпутовати иза ње, у мој свет. Дуга је право чудо природе. Та шарена потковица, нежна и нестварна, високо на небу, јер нешто најлепше што сам видела. Мислим, у ствари сигурна сам, да се иза ње крије неки други лепши свет. Замишљам да је тамо као у рају. Бар ја тако замишљам тај дивни рај. Све је ушушкано, мирно, тихо, складно и на свом месту. Мислим да су људи са оне стране дуге добри, здрави и насмејани. Тамо целе године цвета цвеће необичних латица, које најлепше миришу. Претпостављам да се у дугином свету чује само цвркут птица, дечији смех и жубор потока. Мислим, да чим се закорачи у свет иза дуге, човек осети неизмерну срећу. А како би се могао осећати неко ко прође испод дуге? Са оне стране дуге деца се безбрижно играју. Тамо нико ни са ким не ратује, нема убистава, пуцњаве, криминала и свих осталих страхота које се дешавају на овој планети, које гледамо на телевизији и читамо у новинама. Претпостављам да са оне стране дуге нема загађених градова, са џиновским димњацима из којих куља црни дим нити безброј аутомобила који јуре на све стране. Замишљам да тамо људи не умиру од неизлечивих болести. Тако је сваки пут после летњег пљуска отпутујем у мој свет са оне стране дуге. То је чаробни свет, најлепше место на кугли земаљској где се проведем као у најлепшој бајци. Да ли се још увек питате зашто волим летњу кишу!? Ива Ђорђевић VI3

Тамара Стојановић V1

МOJ СВЕТ Време непрестано тече, а ми постојимо и сваким даном се сусрећемо са новим изазовима и потешкоћама. Због тога ја често волим да побегнем од свакодневнице у неки своји свет. Имам своје посебно место у свету другачијем од овог. Мој свет са оне стране дуге је место где се остварују сви моји снови, маштања и надања. Када сам у том свету, размишљам о данима проведеним у школи и о стварима које бих хтео да променим. Покушавам да пронађем што лакши начин да објасним себи све што се око мене дешава. Да ли свуда у свету постоје млади људи са истим проблемима који имамо и ми, и како превазићи све то? Можда је све то што нам се дешава ствар одрастања и сазревања у животу. Због тога је у мом свету све весело и срећно. Тамо имам смелости да будем оно што јесам, да кажем шта мислим и шта желим без страха да ће ме неко осуђивати за моје речи и моје поступке. У мом свету нема зависти међу људима. Тамо је, са оне стране дуге влада слога, доброта и искреност. Мој свет је испуњен бојама дуге које буде у свима нама она најискренија осећања која постоје само у дечијим срцима . Мислим да свако од нас треба да има свој свет са оне стране дуге где ће моћи да сагледа живот и да заједничким снагама учинимо свој свет бољим. Јована Станковић VIII2

strana 6 

С оне стране дуге Постоји једна земља с оне стране дуге, земља боја и смеха земља без плача и туге. Сунце у бојама сија с оне стране дуге звезде су зелене месец је на пруге. Љубичасте птице сјајним небом лете, наранџасти паук жуту мрежу плете. На плавој глави слона златни мишић стоји вода је црвена и ваздух је у боји. Док год буде земље с оне стране дуге биће среће и смеха неће бити туге. Лунгуловић Софија V1

Чувајмо природу Кад зажмурим и кад заспим, на крилима маште полетим до далеких предела света. У сновима путује и откривам скривену лепоту наше планете. Замишљам најневероватније авантуре на највишим врховима Монте Еверест, крстарење Нила, пловидбе јужним морима спуштање низ Нијагарине водопаде ... Желим да уживам у најлепшим чарима природе и у њеној величанственој лепоти. Желим да осетим додир недирнуте природе и да упознам све њене тајне. Волела бих да сачувам сваки призор, сваку слику и да их покажем свима. Тако бих људима приближила природу, а они би увидели каквом су лепотом окружени. Верујем да би тада сви више поштовали природу и престали да је уништавају. Кад зажмурим и кад заспим, природа ме привуче у свој загрљај, па зато сањајмо заједно! Свет би био много лепши кад би људи више сањали, али и чували природу. Ивана Костић VI4

Uranak

Дан у природи

Свет је леп кад се сања Свет је леп када се сања, а да се сања може чак и после свитања! Најлепши је мени сан онај кога сањам док сам будан. Свет у коме живимо може бити ружан, може бити неправедан, може бити тужан, али ја имам оружје које увек победи, моја машта уме, ружне ствари да у лепе да пробоји. Мени се свиђа моја машта, и лепа је као бакина цветна башта. Машта је сваком човеку најлепши цвет и може променити свет. Миодраг Даниловић VI3 МАШТАМ О… Једнога дана, од зуба прања, Маломе Јаши утрнула је рука! Зато је дошао до битнога сазнања, То што га терају права је мука. Маштао је да овоме крај дође, Да чаробни штапић уредност подари И да га ова мука прође, Бајка је ова пуна лепих ствари. Стога је донео одлуку важну, Слушаће себе а не друге људе! Сакупи вољу снажну, Радиће шта хоће, па нека се чује! Пери зубе, сеци нокте, Досада је права! Слободан ће сада бити Кад легне да спава. У свој тој милини, неизмерној срећи, Осети руке, грле га и буде, Сан је готов, грле га и буде, Сан је готов, време је за школу, ,,Пробуди се Јакша и опери зубе!“ Јаков Мицић IV1

Још један дан је за нама . Ноћ већ увелико осваја мој град и околину. Њено величанство – постеља стидљиво ме дозива. Прилазим јој споро. Уморним кораком, док се у глави роје немирне мисли као нервозне пчеле у кошници. Са мајушног парчета неба, сребрни зраци сјајнога месеца пробијају се у собу и ја налазим своју оазу мира и тишине. Њено величанство – постеља, ме примила у своје одаје, меке, свилене,баршунасте. Тонем. Уморан сам, али сам срећан и насмејан. Окружен сам људима које неизмерно волим и који ми истом мером узвраћају. Анализирам сваки мамин поглед, брижан али охрабрујући, додири њених меких руку, татин сјај у очима, боју сестриног гласа, понашање мојих другова и другарица, гледане филмове и серије, песме које волим да слушам, прочитане књиге…Све је то иза мене. Будућност је преда мном и сањарим о њој. У грудима негујем тону љубави. У очима сјај и жељу огромну да видим што више, што дуже, што даље. Уши сам наместио да чујем најлепше мелодије, гласове који теку као мед, речи које се никад не избришу из сећања. Сањарим о брежуљцима у цвећу, обузима ме дечачка жеља за подвизима, како одлетети као слободна птица? Како надмудрити лоше ударе судбине и изаћи као победник? Како вучицу претворити у срну? Нестрпљив сам да загризем свој комад среће. Како да победим ову збуњеност. Како да будем јак као камен? Како да нађем путоказ ка срећној будућности да одиграм најбољу улогу на животној позорници? Како доћи до златног кључа? Како да обликујем своју животну путању? Шта да очекујем од живота? Да све то постигнем недостају ми крила! Преда мном се ствара живот пун неограничених могућности. У овој доби – јутра мог живота, сањарим да у остатку дана заблистам пуним сјајем. Тада ће моја радост бити савршена и потпуна. Никола Ђорђиески VIII1

ЈА КАО ПРОНАЛАЗАЧ Да сам ја неки велики проналазач, мој највећи изум би био..., хм ...Да ! Изумела бих некакве свемирске бродове који би били огромни. Они би служили за „не дај Боже“ , то јест ако би се нешто десило нашој планети сви би се ту лепо укрцали и били би лансирани у свемир, и живот би се наставио нормалним током. Скоро...Пошто би лутали по мирном космосу. Замисли звездано небо Година је 2031. Ја, која сам пре скоро 20 година измислила летелице за спасавање света сада Замисли звездано небо спроводим то у дело. У томе ми помаже мој генијални На високом небу плавио, мачак Живко. Својим умиљавањем ми је доказивао да треперила је једна ја то могу! Иначе у летелици ће бити све што људима по имену звезда Даница, треба: базен, собе са 5 звездица и друго (мање битно). Летелица је завршена. Сад чекамо да се нешто деси Треперила је свако вече, (нешто лоше). и обасјала моје прозоре, Добро. Овако ја замишљам израду мог изума. гледала је моју собицу, Можда и буде нешто од тога. Можда... и нежним гласом говорила: Лара Давидовић V3

МОЈ ИЗУМ

Данима сам размишљао и смишљао шта ми треба, а да не постоји, шта да измислим, а да није пронађено. Дуго сам смишљао док ми једног дана није синуло. Одмах сам узео свој бели мантил и отишао у кабинет за проналаске. Напорно сам радио целог дана, користио различите формуле и успео. Пронашао сам чаробан прах. Знао сам да ће моји изуми добро доћи целом свету и да ће олакшати живот многима, људи ће постати много бољи, лепши и пријатнији. Чаробан прах ће несрећнима доносити срећу и испуњавати жеље. Гладни ће добити храну, болесни ће брзо оздравити. Мој проналазак ће помоћи да реке постану бистре и чисте, а шуме зеленије. Све што је било ружно постаће лепо, а свако зло претвориће се у добро. У целом свету, захваљујући мени, владаће мир, срећа и љубав. Знао сам да ће мој проналазак променити свет и да ћу постати славан. Записао сам чаробну формулу и оставио је на сигурно место. Ко зна, можда мој проналазак опет затреба човечанству. Марко Љубић IV2

Uranak

,,Ти си моја мала сестрица, и зовеш се Милица“ Кроз прозор ме гледај, и шапни ми жељу, светлуцаћу за тебе, у сваком трену. Замисли то звездано небо, препуно светлуцавих тачкица, назваћемо их по имену, наших најдражих другарица! Милица Милојковић VI1

strana 7 

Сваке године наши ученици учествују на многим спортским и предметним такмичењима на којима постижу значајне резултате па тако и ове године. До данас, освојили смо 11 првих, 16 других и 13 трећих места на Општинским такмичењима, 38 пласмана и 2 I места на Регионалним такмичењима и II место на Републичком такмичењу. Пошто такмичења још увек трају, желимо вам пуно успеха и најбоље резултате.

МАТЕМАТИКА Р.бр.

Име

1. Јована 2. Милан 3. Исидора 4. Матија 5. Немања 6. Мирко 7. Милена 8. Сања 9. Милан 10. Јован 11. Никола 12. Милица 13. Ђорђе 14. Марко 15. Катарина 16. Дуња 17. Јелисавета 18. Марко 19. Илија 20. Јован 21. Кристина 22. Нена 23. Лука 24. Марија 25. Стефан 26. Лазар 27. Душан 28. Милош 29. Вук 30. Матеја

Презиме Казимировић Дробњак Станчуловић Казимировић Пластић Ранђеловић Ђорђевић Радовановић Дашић Митуљикић Митуљикић Станојевић Мартиновић Љубић Станојловић Јовић Југовић Првуловић Радосављевић Лепојевић Милојковић Мандић Ракоњац Рајковић Јордачијевић Флоричеловић Шуша Томић Перишић Живковић

Раз.

Од.

VIII VI V V IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV IV III III III III

2 3 3 3 2 2 3 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3

Општинско такмичење I место и пласман на регионално III место II место и пласман на регионално III место и пласман на регионално I место и пласман на регионално II место и пласман на регионално III место и пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално Пласман на регионално III место III место III место III место

СРПСКИ ЈЕЗИК - ТАКМИЧЕЊА Р.бр.

Име

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Никола Ивана Ангелина Хелена Нађа Милица Вања Милица Вук Исидора Лара Анастасија

Презиме

Раз.

Од.

Општинско такмичење

Прстић Чубљић Вуковић Шћопуловић Дачић Мицић Видић Прстић Керкез Станчуловић Давидовић Мировић

VIII VII VII VI VI VI VI VI VI V V V

1 3 3 1 3 2 4 2 1 3 3 2

II место II место III место I место и пласман на регионално I место и пласман на регионално II место и пласман на регионално III место и пласман на регионално III место и пласман на регионално Пласман на Регионално I место и пласман на регионално II место III место

strana 8 

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК Р.бр.

Име

1. Јована

Презиме Казимировић

Раз.

Од.

Општинско такмичење

VIII

I место и пласман на регионално

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК Р.бр.

Име

Презиме

Раз.

Од.

Општинско такмичење

1. Никола

Прстић

VIII

I место и пласман на регионално

2. Богдан

Петровић

VIII

II место и пласман на регионално

ХЕМИЈА Р.бр.

Име

1. Никола

Презиме Ђорђиески

Раз.

Од.

Општинско такмичење

VIII

I место и пласман на регионално

ФИЗИКА Р.бр.

Име

Презиме

Раз.

Од.

Општинско такмичење

1. Петра

Балачикић

VII

I место

2. Милан

Дробњак

I место и пласман на регионално

3. Нађа

Дачић

III место и пласман на регионално

4. Милица

Мицић

Пласман на регионално

БИОЛОГИЈА Презиме

Раз.

Од.

Општинско такмичење

1. Ања

Мартиновић

VII

II место и пласман на регионално

2. Вукашин

Перицић

VII

III место

3. Марко

Стојановић

II место и пласман на регионално

4. Тијана

Ђорђевић

II место и пласман на регионално

5. Тамара

Пауновић

II место и пласман на регионално

6. Нина

Кошутић

II место и пласман на регионално

7. Милош

Јовановић

III место

8. Ивана

Р.бр.

Име

Костић

III место

9. Александар Матић

I место и пласман на регионално

10. Катарина

Живковић

II место и пласман на регионално

11. Филип

Ивковић

II место и пласман на регионално

12. Тамара

Стојановић

II место и пласман на регионално

13. Вук

Адамовић

II место и пласман на регионално

14. Анђела

Петровић

III место

Uranak

СПОРТСКА ТАКМИЧЕЊА -ЕКИПНО Р.бр.

Дисциплина

Општинско

Регионално

Републичко

Одбојка девојчице

I место

II место

Одбојка дечаци

II место

Фудбал дечаци

II место

Фудбал девојчице

II место

Стони Тенис дечаци

I место

II место

Стони Тенис девојчице

II место

Кошарка дечаци

II место

СПОРТСКА ТАКМИЧЕЊА - ПОВОДОМ ДАНА ШКОЛЕ Р.бр.

Дисциплина

Пласман

Спортско такмичење поводом Дана школе

Рукомет дечаци

I место

ОШ “Вера Радосављевић”

Фудбал дечаци

I место

ОШ “Вера Радосављевић”

Одбојка девојчице

III место

ОШ “Вера Радосављевић”

СПОРТСКА ТАКМИЧЕЊА -ПОЈЕДИНАЧНО Р.бр. 1. 2.

Име

Презиме

Раз.

Од.

Дисциплина

Окружно

Републичко

Владан Милан

Буквић Милошевић

VIII VIII

Стони Тенис Стони Тенис

I место I место

IV место

ЛИКОВНА КУЛТУРА - НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ Р.бр.

Име

Презиме

Раз.

Од.

Награда

Ликовни конкурс

Учешће

Вуков сабор у Лозници

41. Вуков сабор

VIII

I награда

“Светосавско звонце” Београд

“Ми смо њихови потомци”

Лена

Мариновић

Немања

Рајковић

Р.бр.

Име

Презиме

Раз.

Од.

Награда

Петра

Балачикић

VII

II награда

Удружење риболоваца Неготин

Јована

Радојевић

VII

III награда

Удружење риболоваца Неготин

Сашка

Бадркић

VII

IV награда

Удружење риболоваца Неготин

Р.бр.

Име

Презиме

НАПОМЕНА

Ликовни конкурс “Мали риболовац”

Раз.

Од.

Награда

Ликовни конкурс поводом Дана школе

II награда

ОШ „П.И.Вељко“ у Прахову

Иван

Милосављевић

Немања

Лазаревић

VIII

II награда

ОШ „С. Мокрањац“ Кобишница

Силвија

Грујесковић

VIII

II награда

ОШ „Б. Нушић“ у Уровици

Тамара

Босиоковић

III награда

ОШ „М. Ранковић“ у Рајцу

Дуња

Грујић

III награда

ОШ „Вера Радосављевић“ у Неготину

Иван Димитријевић VI2

Uranak

Милица Мицић VI2

Дејана Тасић V1

Злата Петровић V

strana 9 

МАШТАМ О ….

МЛАЂИ УЗРАСТ

Дечија машта може свашта. Да чини чуда и пође свуда. Да ме развесели , да ме растужи и свима срећу пружи. Понекад маштам да сам чаробњак. Да имам свeтлуцава крила и велику моћ. Открио бих све тајне света. Ишао бих у морску воду, сакупио бих из шкољке бисере и поделио сиромашном свету. Сви људи би постали богати. Понекад бих ишао и на Сунце. Сакрио бих се дању иза облака и помагао сунцу да осветли земљу. Понекад бих преноћио и на Месецу. Остављеној деци бих помагао да нађу своје родитеље. Од шкољке , звезде и облака направио бих кућицу. Шкољка би била кућица, звездица јастук, а облак покривач. Знам да је ово немогуће , али моја машта може свашта. Свуд је има и кад је лето и кад је зима. Петар Стокић 2. рaз. ОШ ,,БРАНКО РАДИЧЕВИЋ” ТРЊАНЕ, I - место

МАШТАМ О …. МАШТАМ О ВЕЛИКОЈ ЛЕПОЈ ВИЛИ, ПОСЛУГА БИ МОЈИ ЉУБИМЦИ БИЛИ. МАЦА БИ МИ ПРЕЛЕПЕ ХАЉИНЕ ШИЛА, А КУЦА СЛАТКИШЕ ИЗ ПРОДАВНИЦЕ ДОНОСИЛА. ХРЧАК ПО КУЋИ МРВИЦ Е СКУПЉАО, А ПАПАГАЈ ПРЕЛЕПЕ ПЕСМЕ ЦВРКУТАО. МАШТАМ О …. ВЕЛИКОМ БАЗЕНУ У ЦВЕТНОЈ БАШТИ , А СВЕ ТО ЈЕ У МОЈОЈ МАШТИ.

Алекса Динић VIII1

ПРОЛЕЋЕ Мирис пролећа пољем се шири Љубичица плава из прикрајка вири. Топли поветарац са југа пири, Топлину пролећа нашим крајем шири.

ПРОЛЕЋЕ ВОЛИМ СНЕГ И САНКЕ , АЛИ ВИШЕ ТРЕШЊЕ РАНКЕ. ВОЛИМ СНЕШКА БЕЛИЋА, АЛИ ВИШЕ МИРИС ПРОЛЕЋА. НЕ БИРАМ ДОБА ГОДИНЕ, АЛ НЕ ВОЛИМ КАД ЛИШЋЕ ОПАДНЕ. ЈЕР ; КАД РОДА НА КРОВОВЕ СЛЕЋЕ, КАД ЦВЕТА ЦВЕЋЕ И ПУПИ ДРВЕЋЕ, КАД ЖАБА КРЕКЕЋЕ, МЕНИ НЕМА ВЕЋЕ СРЕЋЕ! ТРИ ПУТА УРА ЗА ПРОЛЕЋЕ !!!

strana 12 

Први сунчани зраци пробијају чипкасте облаке. Магла се лагано диже и нестаје као прекинута паукова мрежа. Сунце отвори своје снене очи и умива их у бистрој речној води. Огледа своје златне власи и кити се речним одсјајима. То је најлепши час праскозорја , када је човек далеко и не примећује рађање младог пролећног дана. Танке влати траве , умивене у бистрој роси, блистају на Сунцу. Опојан мирис првог пролећног цвећа стиже из шуме и са ливада, и обавија реку својим чаробним велом. Ускоро стижу прве пчеле и други инсекти и труде се да упију што више слатког сока. У даљини чује се пој птица, и тапкање животињских шапа по мокрој подлози. Све се буди. Огласи се понеки цвркут птица, а трава лелуја у ритму веселе песме. Постаје све топлије , а Сунце креће у своју подневну шетњу. Мир завлада реком, а на пољима чују се гласови људи који раде. И тако све док Сунчеви зраци не обоје хоризонт у црвено, а затим га полако гаси. Тако становници реке поново својим гласовима ремете тишину сумрака, који полако Узмиче пред ноћном тамом. Природа опет оживљава и урања у чаробну и тиху, пролећну симфонију. Родић Анђела 31 ОШ,,БРАНКО РАДИЧЕВИЋ” НЕГОТИН, I - место

МАРИЈА ПОПАДИЋ 2. раз. ОШ,,ВЕРА РАДОСАВЉЕВИЋ“ СИКОЛЕ, II - место

АНДРИЈА ЈЕРЕМИЋ 1. раз. ОШ ,,ПАВЛЕ ИЛИЋ-ВЕЉКО” ПРАХОВО, похвала

ПРОЛЕЋЕ НА РЕЦИ

Поточић весело жубори Неким својим језиком, он говори. Вратише се птице са далеког југа Зима је за њих била и хладна и дуга. Исплети ми, мајко, венчић свакојаке боје Да на њему осетим топле руке твоје. Пролеће је радост Као што је наше детињство и младост.

Анђела Петровић V1

Анђела М. ЛЕКИЋ 4. раз. ОШ ,,ХАЈДУК ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ” ШТУБИК, III - место

Uranak

Чудан је овај свет у мени мени.

СТАРИЈИ УЗРАСТ

Чудан је овај свет око мене. Још је чуднији овај свет у

Као поток као који кроз шумарак реку тражи,тако и мој живот вијуга, жубори, тече ка свом ушћу. На свом путу је час миран, час бујица, некад се излива из свог корита…. Да . Мој живот је поток. Жубори тихо, уједначено, достојанствено, све је богатији водом,као што сам и ја богатији новим знањима, искуствима, погледима на свет. Жубори тако мирно кроз пропланака, прошаране бокорима пољског цвећа, кроз тишину шума, испрекидану крицима животиња, кроз орошена поља милована јутарњим зрацима сунца,тече ненаметљиво, али сигурно. Ипак, повремено настају бујице, борба воде и стене, а некада се излива из свог корита. Ја не могу да се извијем из свог корита, али некада имам осећај да ћу да искочим из сопствене коже. Кажу да су ове критичне године када се личност савија и ломи у једном или другом правцу,када дечак постаје човек, када не разуме свет око себе, а ни самог себе .Не знам шта ћу са собом, одакле да кренем. Срце тутњи лудачки, грмљавина у души. Мисли ми се разбежале као преплашене птице. Зној ми натапа тело. Осећам навалу беса. Гледам очима које ништа не виде, гледам као из провалије. Осећам нечије канџе по себи…. Наједном, попут топлог поветарца који мирише на бели јасмин. Осећам неко блаженство. Пред очима ми је њен лик. Трчим према њој са ветром у лицу, у коси и осмехом широким као долина .Њен лик ми обрадује очи. То је девојка која често свраћа у моје снове. То је девојка са сунцем у очима, образима влажним од кише, без иједне грешке, која је често у мојим мислима, која у грудима негује тону љубави, која зна да воли и која трепери као звезда која се не гаси ни ноћу ни дању. Она заузима посебно место у мом срцу, она је моја база мира. Опет мој животни поток тече као мелодија. Опет сам испуњен миром и задовољством. Предамном видим љубичаста јутра, љубичасте даљине и питам се зашто дозвољавам да ми капљица туге помути моје море среће. Луде године. Чудан је овај свет у мени. Никола Ђорђиески 8-1 ОШ ,,БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“ НЕГОТИН, I - место

Милица Рајковић VIII1

Uranak

НАЈЗАД ПРОЛЕЋЕ

Будим се из сна, али не отварам очи. Слушам. Чује се весели цвркут птица испод моје надстрешнице. Знам да је ту још прошле године једна ластавица свила своје гнездо. Знам, долетела је? Вечити савезник пролећа је ту? Али не, још је рано. Мислим да су то само врапци весело зацвркутали. Сада се ипак досетих, па ја сам још пре неки дан видела дечака са висибабом у руци. Скакао је са ноге на ногу и викао ,,Ура ево пролећа! Нашао сам висибабу!“ И заиста, веселе беле главице висибаба, могле су се видети у готово свакој башти. Коначно отварам очи. Погледам на сат, осам је часова и петнаест минута. Кроз спуштене ролетне на прозору, допирали су сунчеви зраци. Скочила сам из кревета без оног мог лењог протезања сваког јутра када би напољу падала киша, а била је претходних дана баш хладна. Најзад! Рекла сам гласно. Отворила сам врата терасе, и готово нагонски удахнула ваздух и пустила да ми свеж опојни мирис природе испуни плућа. Погледала сам у поток преко пута моје куће. Вода је гласно хучала, нарасла и мутна од учесталих киша, попуњавала је своје корито. Раније је са друге стране расла једна врба, увек би међу првим позеленела у пролеће. Сада те врбе више нема, оборио је јак мраз за време снежне зиме. Морам се одвикавати од гледања у то празно место. Поново затварам очи и дишем, пролеће се осећа у ваздуху, осећам га свим чулима, док струји поред мене. А у глави ми пролазе слике, једна са другом. Шаренило цветова које ми се смеши са сваког дрвета, млада шума како листа, плаво небо како блиста, свако семе како клија, љубичица како се плави у зеленој мекој трави. Звук мотора. Отварам очи. Мојом улицом пролази дечак на скутеру. Смејем се у себи, па и они су донекле весници пролећа. Пуна енергије враћам се у своју собу. Знам да ће сутра и наредног јутра дани бити лепши него сада. Знам да нам је пролеће на самом прагу. Моје омиљено годишње доба. Сигурна сам да ће раздраганост коју ја сада осећам, за неколико дана красити свако лице. Унапред се радујем. Наташа Негоицић VII р ОШ,, Јован Јовановић Змај“ Јабуковац, II - место

Најзад пролеће

Сунце је са жељом да утопли мој град разгрнуло својим златним рукама уморне облаке. Пролеће је најзад нашло излаз из хладног снежног лавиринта. Дошли су топлији дани и сунце је почело да се осмехује, пролеће је оживело паркове мог града по којом висибабом. Оголело дрвеће шири руке у сусрет пролећу. Добродошлицу пожелеће и трава која је огрнула зелени огртач и раширила се као најблиставија река. Лепоту ових првих сунчаних дана красе деца чија весела граја одзвања и најмањим сокацима мога града. Пролеће је храбро попут витеза, а природа постаје принцеза коју постепено осваја. Ускоро ће завладати најлепше боје а наше окружење постаће најживописнија уметничка слика. Журимо у сусрет пролећу, трчимо у загрљај сунцу, а кишу остављамо да плаче за нама. Пролеће је донело сјај и лепоту моме граду и охрабрило биљке и људе да се супротставе похлепној зими. Замолићу птице да се врате у наше крајеве, прво цвеће да поносно дигне своје главе, а да нас људе са осмехом на лицу дочекамо пролеће. Санела Сингуриловић V3 OШ,, Вера Радосављевић“ Неготин, II - место

strana 13 

Најзад пролеће Дан по дан, зима одбројава своје последње дане. Чини ми се, одавно беше када смо закорачили у предивне одаје величанствене зиме. Иако понекад уме да буде веома сурова и охола, ходати кроз њене одаје је право задовољство. Добро смо се сналазили у снежним и леденим препрекама на које смо наилазили. Сада смо ту, на крају ходника, још неколико корака и пред нама се пружа величанствена и цветна капија пролећа, мамећи нас својим шаренилом и топлотом у свој загрљај. Стојимо ту пред капијом цветног пролећа. Осећам како ме мами свежи мирис тек изникле траве, а први зраци нежног сунца топло ме милују. Преда мном се пружа блистави тепих сав исткан од веселих белих висибаба и малих стидљивих љубичица. Стоје тако крхке и стидљиве и својим витким телом супротстављају се задњим ударцима који допиру из дугачких ходника госпође зиме. Веселе и јарке боје тих лепих и крупних јагорчевина буде у мени неку радост и живахност. Знам да су тмурни дани иза нас и знам да су све оне кише и хладан ветар препреке које ћемо лако прескочити јер пред нама се пружа слика која буди лепо расположење. Сва природа која је до сада била уснула сада се буди. Као да отреса са себе последње остатке дуге и хладне зиме. Одједном се ти ходници који су до сада били затворени, тмурни, хладни, отварају. Широм отварају своје прозоре, дижу ролетне и пуштају да кроз одаје ушета пролећни поветарац. Осим природе, буде се и све уснуле животињице и бубице. Излазе из својих малих склоништа и протежу своја мала тела на благом сунцу. Из дубоког сна буде се и поносне лале, зумбули и нарцис. Дрвеће се спрема да обуче своје лагане мантилиће прошаране украсним цветићима, а птичице се спремају да опет оформе свој распевани хор који ће певати и веселити све становнике, целог пролећа. Корак по корак и знам да сам ту. Лепи и весели дани цветног и мирисног пролећа су пред нама. Дуго смо чекали, лутали дугим и хладним ходницима и знам да смо ту на крају једног и почетку другог пута и знам да је ово пролеће ко је најзад стиже као светлост на крају тунела за сваког од нас. Наталија Његушић V3 ОШ,, Вук Караџић“ Неготин, III - место

Христина Миливојевић VI2

Чудан је овај свет у мени Десило се, ни сама не знам како, али ево, због тебе полуди свако. Што се то у мени догађа, Зашто ме све, одједном погађа. Не знам зашто,не знам ни како, ал′ заљубих се у тебе, веома лако. Да ли је то љубав, ил′ нешто друго ал′ је ово осећање, веома јако. Питам се само: Да ли се и ти осећаш овако? Зашто сад, одједном, не могу да мислим, не могу да једем, ал кад сам с тобом, почињем да предем. И шта се то чудно догађа у мени, Зашто због тебе, све у мени румени И докле ће више све ово да траје, срце се моје, теби већ предаје. Зар не видиш ти то, све на мени, заљубљеност одаје због тебе, чудан је овај свет у мени, зато хајде више, у акцију срели!

Ана Којић VIII1

Алекса Милошевић VII3

strana 14 

Александра Никић VII2 ОШ,,Бранко Радичевић“ Неготин, III - место

Анђела Перић V1

Uranak

,,НА МУЦИ СЕ ПОЗНАЈУ ЈУНАЦИ’’

НА РАСТАНКУ На растанку победника нема, сваки човек бар понекад губи, свако срце бар једном заболи. губи онај ко искрено љуби. На растанку победника нема, и због туге свака душа вене, прође младост и слике избледе, ал остају увек успомене. На растанку победника нема, само чаше, празне, испијене и сећање на велику љубав, на прелепе дане… Александра Никић VII2

Често чујемо да за неког кажемо: ,,Oн је прави јунак“.Вековима су јунаци постојали, опевани спевани су у нашим најлепшим епским песмама. Како тада, тако и дан данас људи својим голим животима спасавају другове, комшије, знане и незнане људе, па чак и животиње. Могло би се навести хиљаде примера у којима ситуација налази да обичан човек постане прави јунак. Али ја чу сада да наведем пример мојих родитеља који се без предаха боре да мени обезбеде што безбрижније детињство и будућност. Мајка је та која проводи и по тринаест сати на радном месту, а онда је чекамо ја и куца и сви кућни послови, а отац скоро увек на белим путевима, без сна у борби за моју сигурност. Милош Пауновић VII1

МОЈА ПОРОДИЦА Дејана Тасић V1

УСПЕЛА ШАЛА Једне среде био је контролни из математике, када сам кренула од куће била сам јако забринута. То је био први контролни на почетку ове школске године. Када је почео час, ја сам била јако нервозна али и сигурна у себе да ја то добро знам. На контролном је било дванаест задатака што ми је чудно јер није као у четвртом разреду , али сам све урадила. Предала сам контролни и изашла сам сва збуњена и ако сам све одрадила. Када са стигла кући, била сам јако нерасположена и с нестрпљењем чекала резултат. Када је почео час математике,наставник је поделио свима контролни и рекао пред одељењем да ће у дневник уписати само чисте петице без грешке. Погледом на папир на коме је био мој контролни смешила ми се чиста петица. Јако сам се обрадовала. Размишљајући тако од школе до куће,одлучила сам, да се нашалим са својим родитељима. Када сам откључала врата куће, ја сам почела из ходника да молим: ,, Молим Вас немојте се љутити, на контролном сам добила јаку двојку“. Mрким погледом мама и тата су ме збуњено гледали и у глас почели да вичу: ,, То уопште не личи на оно дете из четвртог разреда које има све петице“. Тата се наљутио и рекао ми је: ,,Шта си се брукала за ту јаку двојку што није чиста јединица“. Када је било јако густо од тешких критика, ја нисам могла да издржим, почела сам да се смејем. Они су ме опет збуњено гледали пуни беса, Победоносно рекла сам им ово је била мала шала, али никад не зна ипак ово је пети разред. Александра Матић V3

МОЈ ОМИЉЕНИ ЛИК

Тата, мама, сестра и ја ми смо срећна породица. Где год да кренем свуда ме прате мисли маме, сестре и тате. Шта год да радим они су ту да ме подрже у добру и злу. И када желим нешто да остварим са њима је лакше, лепше, и боље, без њихове подршке не бих имала воље. Породица ми пружа подршку и љубав бескрајну и ја немам никакву тајну, али то се очима не може сагледати јер она је најважнија то мораш знати. Анђела Перић V1

Анастасија Јовић V2

Највише места у мом срцу заузима моја мама. Она ми је најдража јер је нежна и брижна. Када ми је хладно, она ме загрли јако и греје ме. Очи и коса моје маме су брао боје. Није ниска, а може се рећи ни висока. Моја мама ми увек помаже у невољи. Има велико, племенито, и топло срце, није строга. Али она је, ако смем реци, тврдоглава и понекад ми неке ствари не дозвољава јер се плаши за мене. Никад ме не туче нити виче на мене. Када јој није по вољи, она каже и ја је послушам. Много волим моју мајку. Мислим да је она најлепша, иако знам да нико није савршен. Једно је јасно, маме имају нешто заједничко, а то да су нежне,брижне у стрпљиве. За сваки откуцај мог срца заслужна је мајка. И кад она у моје око ушета нема места ни за ког, јер она је највећа. Већа од свега! Давид Митић III р. Трњане

Uranak

strana 15 

Мали мрав

ХОЋУ….

Био једном један мрав Вредан, радан, ал пргав. Радио је по цео дан, Са сумраком тонуо у сан.

Хоћу већ једном Да дође пролеће, Хоћу птице, хоћу цвеће, Хоћу сунце, смеха, среће!

Љутио се отац, љутила се мајка Желели су да им у кућу дође снајка. Али мрава то занимало није Од све муке почео је да пије.

Анђелка Радојевић V1

Одлазио је у сеоску кафану И тамо упознао Ану. Ана је била лепотица права Као створена за маленог мрава. Заљуби се мрав, реши да се кући, Рече то Ани и одведе је кући. Ена Ђорђев VIII2 Срећан отац, срећна мајка Напокон и њима у кући стигла снајка. Марија Чучуловић IV3

Најзад Сунце Кажу, пролеће је најлепше годишње доба. У пролеће настају животи, све се рађа и цвета. Дани су топлији и сунце се осмехује док нам пружа своје златножуте зраке. Небо је ведро уз који бели облак, а киша топла и блага. Птице се враћају и дивно је поново пробудити се уз њихову песму. Ливаде су поново шарене. Дрвеће полако облачи своје раскошне хаљине. Деца се играју напољу, људи сређују дворишта, а ја напокон могу да проведем више времена у природи. ПРОЛЕЋЕ НА СЕЛУ Живот се поново враћа. Седим испод Наше село мало, рано је дрвета и осећам благи устало. поветарац на свом лицу. Све је живо, све је лако Уживам у овом тренутку Живот буја само тако. и знам да волим пролеће. Тамара Ђорђевић III1

Ливада се зелени, Процветале гране Мирис свежих цвећа Шири се на све стране. Набујала речица, Па гласно жубори, Цвркут веселих птица Цео дан се ори. Све пишти, блеји, Зуји и бруји Све се мрда и креће, Јер дошло нам је пролеће. Вељко Самарџић II р.

strana 16 

Окренимо се природи она је део нас

Природа, она све ово створи. И кишу и ноћ И сунце и моћ. Шуме, реке и ливаде, Хоћу зелену травицу, Мирисно цвеће и ласте, И хоћу у цвату трешњу, Што се у пролеће буде, Хоћу да ме цвркут птица буди, Па чак и нас, незахвалне људе. Хоћу да топлије зора заруди. Природа, која је део нас, Доста је мргуда, облака, кише, Сада виче на сав глас. Доста капута, хоћу да се Она нас моли и каже: дише. Доста је мокрих ножица, Не газите цвеће, И доста покиснулих главица. Оно једном, порасти неће. Пролећу је време, И ласте да се врате, На игру да нас зову, И у игри да нас прате,... Сашка Бадркић VII2

ПРОЛЕЋЕ Кад башта зелени И све олиста На лицима дечијим Стално осмех блиста.

Не сеците шуме, Не прљајте воде, оне су ту за нас. Шта ће бити ако пресуше, Јасни је, неће бити ни вас. Зато, хајде окренимо се природи. Она је део нас, послушајмо њену молбу, Она је наше савести глас. Никић Александра VII2

СВЕ СЕ БУДИ

Висибаба мала Помолила главу И стидљиво мами Љубичицу плаву. Птичице се буде И цвркућу песме Суморан и тужан Нико бити не сме! Сунце нам се смеје Сваким даном јача Док у шуми зечић Радознало скаче. После зимског сна, Природа се буди Весела је она, Весели су људи. Пролеће нам стиже Баш у прави час И од хладне зиме Доноси нам спас!

У трави висибаба мала Главицу је промолила. Друштво јој прави Поносан, зелен, и леп кукурек. ту је и зумбул и лала И љубичица мала. Око њих се шепуре Тића и Мића Два лептирића. Горе на небу, бели облачак Поносно гледа жути маслачак. Весели се травица И у њој шарена бубамарина. У пролеће све се буди Па се веселе птице и људи Радост нам је донела та велика граја, Пуна пролећног загрљаја. Пролеће је дошло у мој крај, Знам зато што је ту зелени рај. Јавор Уруковић IV2

Максимовић Јелена III2 Цртеж: Милена Живковић V1

Uranak

МОЈ ПАС

ПРИЧАЛА МИ БАКА У хладним зимским данима, кад снег неуморно пада, волим да слушам приче како је некада било. Скоро ми је бака препричавала њено детињство. Било је то пре пола века. Деца су се радовала ситним поклонима. Једва је чекала да мој прадеда оде у град и оданде донесе бомбоне или коцку шећера. Струје није било. Када падне мрак морала је на спавање, да би са првим сунчевим зрацима журила да пусти овце на испашу. Е, онда је уживала. Волела је да бере цвеће и праве шарене венчиће. На подне, сви укућани су се окупљали око малог округлог стола који се зове софра. Просторијом се ширио мирис тек помуженог и скуваног млека помешаног са кукурузом – проја. И поред недостатка играчака, компјутера и екскурзија, имала је срећно детињство. Од своје баке научила је многе мудрости, које нама сад говори. Из бакине приче схватио сам да је детињство и некада било најлепше доба, иако много скромније него наше данас. Анђела Стакић VIII3 Илија Радосављевић IV2

МОЈ ПАС

Био једном једа пас, ни мали, ни велики, Он расу своју крије, добермани и ретривер није Он зна да људе цени и поштује, да их брани и помаже да се мучи и научи, али и да тугује.

Мој пас Бен нимало није лењи по цео дан скаче и уопште не зна шта ће Кад увек негде пођем он једва чека да дођем Бен је много сладак кад једе свој батак Бен ново друштво за час нађе Сви га много волимо али и он воли нас Марија Стопа IV3

ШКОЛА Школа није зграда, што ко стражар мирно стоји, Школу чине жеље, које младост кроји, Жеље тајне, што се слатко крију И идеје, што ко киша лију. Филип Коцић V2

Оно што га чини посебним је оданост,верност, послушност, не зато што је посебна раса, него што је срце, као планина овог паса.

Школа није гонич која ђаке гони, Школа је радост, кад звонце зазвони И одмор велики и одмор мали, Понекад и осмех некој ђачкој шали. Школа је друг из дрвене клупе, Све успомене лепе у скуте крије, Некад је и пуно рада нека, нека, нека,

Лука Ракоњац IV3

Јер, школа, засигурно није само зграда. Марина Рацић V1

ПЛАВА КЊИГА

Вук Адамовић V2

Била једном једна књига, деци је задавала много брига. На почетку школске године је празна, а на крају препуна: оцена, награда и казна. Била једном једна књига плава, од ње је децу болела глава. Била је и биће, дневник једне учитељице. Милица Ђорђевић IV3 Јована Казимировић VIII2

Uranak

Вања Видић VI4

strana 17 

Ове школске године урађен је мали школски пројекат под називом “ From St.Nicholas to Santa Claus”/ „Од Светог Николе до Деда Мраза“. Пројекат су радили ученици шестог разреда у оквиру предмета Енглески језик, а у корелацији са Верском наставом и Информатиком. Улоге координатора на пројекту имали су наставници Марија Думитрашковић, Иван Миловановић и Весна Првуловић. Користећи различите изворе ученици су направили зидне новине и ППТ презентације на енглеском језику. Приказали су неке одговоре на често постављано питање: Каква је веза између Светог Николе и Деда Мраза? За све који нису имали прилику да прочитају зидне новине у холу наше школе или да присуствују презентацијама- ево неких интересантних детаља!  Свети Никола је висок и мршав, док је Деда Мраз прилично дебељушкаст  Св.Никола носи одору епископа?, епископску капумитру, а у руци држи жезло. Деда Мраз носи црвено одело са детаљима од меке, беле вуне.  Док Свети Никола јаше на магарцу и тако обилази земљу, Деда Мраз лети у саоницама које вуку ирваси.  Свети Никола потиче из Мире, града који се налази на тлу данашње Турске, а Деда Мраз нам долази са Северног пола.  Док Свети Никола даје поклоне у тајности, Деда Мраз позира као филмска звезда, и то најчешће уз Кока-Колу! Ученици су на крају своје презентације ипак приказали једну поруку коју су приписали обојици: Будите добри према својим ближњима и запамтите да је већа радост у давању него у добијању поклона! Уколико желите да сазнате још нешто о животу Св. Николе и легендама о њему, о Крсној слави његовог имена или још неки детаљ о Деда Мразу, погледајте комплетне презентације наших ученика на сајту школе www.brankonegotin.wordpress.com. Весна Првуловић проф.енг. јез. strana 18 

Uranak

Смех и шала су један од најпријатнијих видова комуникације деце и одраслих. Смисао за хумор је способност да се нешто смешно препозна. Смисао за шалу је различит код деце и условљен је узрастом и средином у којој дете одраста. Тако например, одређена смешна гримаса, може орасположити петогодишњака али збунити, растужити па и расплакати двогодишњака. Деци која иду у млађе разреде основне школе биће смешне игре речи, преувеличавање...Могу открити задовољство у причању једноставних шала и могу изнова и изнова понављати исту шалу. Деца која иду у старије разреде основне школе, боље схватају значење речи и способна су да се играју њима. Они воле загонетке и друге облике игре речи. Правиће шале на рачун сваког одступања од њиховог поимања нормалног и понашању и облачењу. Шале које се односе на телесне функције су такође честе. За превазилажење непријатних ситуација често се користе сарказмом и хумором. Деца са добро развијеним смислом за хумор су срећнија и оптимистичнија, имају веће самопоштовање и добро подносе разлике своје и

Јована Мариновић VI4

Нада Дачић V3

Uranak

Лара Давидовић V3

туђе. Она су способнија за превазилажење невоља које може донети детињство. Истраживања су показала да су људи који се чешће смеју здравији и имају већу отпорност на болест и психичке промене и стрес. Хумором и игром и родитељи и наставници могу помоћи деци да стекну вештине које ће им бити потребне у друштву и животу уопште.

Нина Цајић V3

Милена Ђорђевић IV3

strana 19 

На Марсу има живота. Али, то је само хипотенуза. Становници Сардиније зову се сардине. Кад се мама посвађала са татом, онда сам први пут видео летеће тањире. Нисам крштен, али сам зато вакцинисан. Сви пси воле воду. Неки чак толико да у њој живе. То су морски пси. Цртеж: Јована Казимировић VIII2

НА ЧАСУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА Професор: Наведи две заменице! Ученик: Ко, ја_ На часу српског језика: Наставница: „Ја сам лепа“ – које је то време? Ученик: Давно прошло.

Н УРЕД

ИЦИ

III1 ски V е и ђ р I2 ић VI ла Ђо Нико Станков VII2 ћ на Јова на Ники VII1 а и ћ т с в језик т уре но и II1 Кри г у о а к П с V н кул рп Мила Бадркић , проф. с ликовне а . в Сашк а Андоно ић, проф в н е Биља а Благој ш Љуби

strana 20 

Цртеж: Маша Шикић VI1

Пролеће је прво годишње доба. У пролеће кокошке носе јаја, а сељаци кромпир.

Крава живи на селу. Она има шест страна: леву, десну, горњу, доњу, предњу и задњу. Позади има реп на коме виси четка, којом растерује муве да не упадну у млеко. Глава јој служи да на њој расту рогови и уста. Рогови јој служе да боде, а уста да муче. Испод краве виси млеко. Како га она прави, још не знам, али она га прави непрестано. Крава има осетљиво чуло мириса и може се намирисати издалека. Зато је на селу чистији ваздух. Крава не једе много, али оно што једе – једе два пута, тако да јој буде довољно. Кад је гладна, она муче, а кад ништа не говори, то значи да је изнутра напуњена травом.

НА ЧАСУ ГЕОГРАФИЈЕ -Никола, нађи на карти Црвено море. -Како да га нађем кад су на карти сва мора плава?

НА ЧАСУ ИСТОРИЈЕ Ученик спремно одговара на питање и у једном тренутку каже: -…а онда је Спартак погледао на сат и рекао… -Чекај, чекај, -каже наставник, -зар су Римљани имали ручне сатове? -Да, -каже ученик, - само што су на њима биле римске цифре.

а језик ског п р с вник Д а наста ког језик , С А РА ћ и в с е п р љ сав оф. с отекарка зика Мило ц, пр Раде Ракоња ић, библи глеског је н в ја Лиди ла Ђорђе , проф. е а ћ и и м в ж д ач. оле лу б ло Ра Прву агошка с ектор шк атике и р а н с ед Ве дир информ чко-п вић, Техни ца Булато ић, наст. и нов Влад лова и М Иван

И: НИЦ

Цртеж: Кристијан Павлековић VIII2

Кад се мама разболела био сам страшно забринут. Бојао сам се да ће нам тата кувати.

ИЗ ПИСМЕНОГ САСТАВА

Штампа: Графика “ПРВЕНАЦ” Неготин

ИЗЈАВЕ ОСНОВАЦА

Uranak