Докле год буде пролећа и младости, мартовских полусаних протезања и не сасвим јасних побуна у душама и главама, априлског цвета и варљивих ћуди, мајских очаравања-жеднеће вазда умудрени део српског народа за чистом, здравом Бранковом ведрином, за неисквареним, честим смехом Бранкове животне радости, за његовим ђаволастим зачикавањем свега лицемерног, лажног и сујеверног. Неће им требати много коментара, ни фуснота, да разумеју, прихвате, заиграју и запевају и они Бранково коло. Бранко је оставио за собом прави траг, који и дан данашњи многима светли. - Вељко Петровић
Ђачки растанак (одломци)
Враголије
-----------------------------------------Тамбур тамбур ситна тамбурице, Удри побро у сићане жице, Данас има а сутра нема, Ајд’ у коло ко ће ту да дрема? Он у среди у тамбуру бије, А коло се око њега вије, Ао брацо, ао тамбурице, Удри жешће у те ситне жице, Ситне жице-ситнији кораци, Нек се знаде кад играју ђаци! -------------------------------------Коло коло Наоколо Виловито Плаовито Наплетено Навезено Окићено Зачињено Брже браћо амо амо Да се скупа поиграмо.
Момак иде варголан, По гори се шири, Леп је ка’но лепи дан Што кроз гору вири. А са горе крај потока Стазица се дала, Једна мома милоока Ту је рубље прала. Ал’ кад смотри враголана Повикала сека: „Ој стазице ој танана Донес’ га менека!“
Мини у споменцу
Милица Матејевић VII3
Певам дању, певам ноћу Певам селе што год оћу, И што оћу ,то и могу Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито силовито, Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ звездице... Групни рад: Лазар Костић, Александар Недић, Дамјан Радојевић и Милиан Мартић
Александра Матић VII3 1)
Групни рад: Мартина Симић, Тамара Стојановић, Дејана Тасић и Јована Стојиљков
Правом песнику и његовом делу ни време, ни људи не могу ништа. – Иво Андрић.
Uranak
Јована Уруковић VI3
strana 1
Природа се буди
Природа се буди
Бубамаре лете, пчелице зује, дрвеће полако листа, песмица птица долази иста. Кад цветови ничу жути, бели и плави у већ зеленој, младој трави и кад лагано, све весело луди, Знајте, природа се буди.
Још једно јутро, облачно и тмурно. Не волим таква јутра, кад ће то пролеће?! Мама и тата кажу природа се буди, стрпи се још мало, па како се буди када облаци тмурни не пуштају сунце, није ни чудо што се не буди, ево и мени се спава. Кад одједном зачух тихи цвркут птица! То је мала ластавица стигла из далека, а у башти висибабе кроз снег пробијају главе и кад се први зраци сунца појаве, нема сумње природа се буди, стиже пролеће!
Марко Пршо III1
Анастасија Тодоровић II3
Пролеће у мом крају
После хладне и дуге зиме, пролеће се нечујно увукло у наш крај. На ведром плавом небу сунце је сада једини господар. Његови топли зраци милују тек пробуђену природу. Шумице су озеленеле. Дрвеће је олистало и процветало и његове голе гране су добиле нову одећу. Веверице весело скакућу са гране на грану, а испод жбуња на листовима јоргована одмара се мали сиви јеж. Весници пролећа су свуда око нас. Из зелене траве стидљиво вире мале плаве љубичице. Беле раде и жути маслачци раширили су своје латице, а њихови цветови извезли су на ливади прелепе шаре. Поред своје куће лепоту поносно показују жути нарциси и плави зумбули. И руже се спремају за цветање. Њихово дрво пуно је пупољака. У ваздуху се осећа свежина. Свуда около се шири опојан мирис јоргована и тек процветалог багрема. Нема више оне тужне зимске тишине. Сада се чује весели цвркут птица, свирка цврчака и зујање пчела. Свуда је радост. Вредне пчелице лете са цвета на цвет, а друштво им праве шарени лептирићи. Ласте су се вратиле са југа и испод стреха праве своја малена гнезда. Њиховом доласку обрадовали су се врапчићи и поздрављају их Петар Јанковић, II1 својом веселом песмом. Када стигне пролеће, мој крај се промени. Постаје ведрији и лепши. Све је лепо, трава, цвеће, дрвеће ... волим пролеће. Милица Тујкић IV2
Природа се буди Пролеће се буди сви се радују. Природа се буди весели су људи.
Природа се буди Овог лепог јутра, У њој биће много људи И данас и сутра. Јутро је свануло Испод плавог неба, Сунце је грануло То нам сада треба. Птице цвркућу Са свих страна, Обилазе кућу Овог лепог дана.
Зека по ливади весело скаче, а гавран са гране радосно гаче. На дрвећу олистале гране, а на младима цвеће на све стране. Кристина Гачић III1
Цвеће се њише на благом ветрићу, Он писмо пише Малом лептирићу. Лептирићу, дођи овамо Да се мало пиограмо! Дан нам светлост нуди, Природа се наша буди.
Катарина Динић, V1
Природа се буди Дошло је пролеће, чаробна кочија, препуна зеленила и мирисног цвећа и цвркут птица буди успаване висибабе и зумбуле. Небо је сада већ сасвим плаво. Понекад се појави неки облачић и доносе нам кишу, насмејано сунце отера облаке, па настави да буди и увесељава природу. Извор полако жубори и зове птичице на пиће. Цветићи зову веселе пчеле на веселу и богату гозбу. Зелена боја прекрила је брда и долине. У пролеће све зелени, природа се буди и шарени. Са југа нам стиже јато, радују се деца зато. Марко Уруковић II1 ОШ „Бранко Радичевић“
Природа се буди
Позна јесен
Дошла је јесен, а са њим и месец октобар. Летње ружичасте боје остале су иза нас. Јесен нам доноси неке нове тамније боје. Све зелене површине, постале су жуте. Трава у дворишту губи свој сјај лета. Окупана је кишом која стално пада. Руже и остало цвеће губе боју и лепоту. Дрвеће је посивело, а лишће свакодневно опада и ствара тепих по мокрим путевима. Пољопривредници завршавјају послове у пољима. Неки трактори са приколицама возе дрва, неки кукуруз. Домаћице спремају зимницу, џемове и сокове. По двориштима се пуне гајбе грожђа, које чека да се самеље и направи слатко вино. Сви људи журно раде, да заврше све послове док нам јесен не окрене леђа. Александра Милошевић, 2) Пловио сам са гусарима, јахао коње и пуцао са каубојцима. Створио IV разред Видровац сам ауто будућности који лети где год пожелиш. У мом свету је све могуће.
strana 2
Марко Ставрић I2
Uranak
Једна мала играчка
Урош Костић, II2
Моја омиљена играчка је возић Томас. Он је плаве боје и има црни носић и црне очи. Када га гурам по његовим шинама, чује се звук локомотиве, а из његовог димњака вије се дим. У мраку на мом возићу може да се упали фењер тако да са њим и ноћу могу да се играм. Ја мојим возићем превозим путнике, терет и животиње. Понекад и заспим са њим у кревету и сањам како Томасом путујем по далеким земљама. Онда се пробудим и буде ми жао што то није стварност. Зато је Томас моја мала најомиљенија играчка, а ко зна можда ћу некад постати и прави машиновођа. Срђан Крстић II3
Животиња коју волим
Ја сам велики љубитељ животиња. Волела бих да добијем кућног љубимца, али немам услова где да га чувам, зато врло често идем у комшилук да се играм са Медом. Меда је пас мога друга Јована. Он живи у дворишту Јованове баке и деке. Меда је златни ретривер, светло браон боје и крупних смеђих очију. Веселе је природе, раздраган је и увек је спреман за игру. Када Јован дође код баке и деке, са Медом се играмо сатима. Поред Меде сам заволела животиње и схватила како је лепо имати кућног љубимца. Када порастем, обавезно ћу имати једног. Сара Думитрашковић II2
Једна мала птица
Моја омиљена птица је један мали врабац. Он је сићушан и има мале браон окице. Његово тело је прекривено сивим перјем. Сваког јутра је долазио под мој прозор и цвркутао своју прелепу песмицу. Увек сам се будио срећан и слушао како он пева песмицу. Сваки пут када бих пришао прозору, он би одмах одлетео. Једног дана узео сам мрвице хлеба и оставио под прозор. Нашао сам једну малу посуду и сипао воду. После неког времена угледао сам га како једе мрвице хлеба и пије воду. Тада сам схватио да је он сам и да нема ко да брине о њему. Пролазили су дани, хранио сам га и размазио. Био сам срећан што сам му помагао када му је било најтеже. Сада је он постао велики врабац, али није заборавио да ме понекад обиђе. Филип Ђурић II3
Моја најбоља другарица
Моја најбоља другарица је Најда. Најда ми је најбоља другарица зато што, ме у продуженом боравку засмејва и зато што пишемо домаће задатке. Она воли српски језик зато што лепо пише. Поред ње сам и ја почела да волим српски језик и да лепо пишем. Поред тога што волимо исте предмете, ми се лепо дружимо и за време одмора. Волимо да се играмо јурке и да хранимо напуштене куце. Када бисмо живеле у истом насељу, ми бисмо се дружиле и више, али ја сам задовољна и са ово мало времена које проводимо заједно. Милијана Ђорђевић II2
Моја најбоља другарица
Има један диван невидљиви свет, а то је онај што га заљубљен носи у срцу. – Виктор Иго Uranak
Мој најбољи друг
У кућици малој Одмах поред нас, Понекад на ланцу Живи један пас. Тачније куца је то Микица јој је име Чува нашу кућу Има четири зиме. Длаке браон-беле У лепотице наше Када је коском нудим, Тада репом маше. Кад она мачку угледа, Комшилуку спавати не да. Немојте бити љути Уз добру коску она ћути. Петар Видић III1
Филип Ђурић, II3
Матеја Матић, IV2
Моја најбоља другарица се зове Андреа и много је волим. Андреа има браон очи и дугу тамносмеђу косу. Када дође у школу, увек има различите фризуре. Некад има кикице, некад плетенице, некад пунђу, а некад само пусти косу. Мало је старија од мене и има девет и по година. Андреа воли да се игра лоптом, а највише воли одбојку. Воли да слуша музику и да игра. Нас две смо почеле да се дружимо у првом разреду. Сада смо трећи разред и најбоље смо другарице. Ми се увек лепо слажемо. Андреа има млађег брата, па се некад играмо сви заједно. Она се увек лепо облачи, а највише воли хеланке. Није неки љубитељ хране, али највише воли да једе помфрит и рибље специјалитете. Када се деси, да се нека од нас две разболи и не дође у школу, посећујемо једна другу и доносимо свеске. Надам се да ћемо наставити наше дружење и када порастемо. Нина Радмановић III2
strana 3
Вукови су једни од мојих омиљених животиња. Људи углавном не воле вукове и зато својој деци усађују мржњу о њима, као нпр. када је вук појео Црвенкапу. Вукови убијају друге због глади или територије, а људи убијају због забаве. У чопору вукова постоји ред, организовани су, знају ко је главни. Главни вукови у чопору су алфа мужјак и алфа женка. Бета вукови су нижег ранга. Постоје три врсте вукова, а то су поларни, црвени и сиви вукови. Вукови се разликују од других животиња и јако су верни. Они остају са једном женком заувек. Само ако алфа мужјак угине, а неки други мужјак је изгубио пар, једино тада мужјак без пара може прећи код алфа женке и они могу постати алфа пар. Вукови су друштвена бића. У једном чопору може бити два или више вукова. Када лове велики плен, морају ловити заједно. Највећи чопор који је икад забележен је онај са 37 вукова. Вукове сам увек волела, али откад сам почела да гледам једну серију о њима, постали су ми омиљени. Моја омиљена врста вукова је поларни вук. Волела бих када би и људи задржали у себи оно дивље и природно као вукови. Једна изрека гласи: „Лав је већи од вука, слон је већи од вука, медвед је већи од вука, али само вук не игра у циркусу!!!“
Мој кућни љубимац
Детињство је лепше, интересантније и узбудљивије са кућним љубимцима. Било да је куца, маца или папагај, они нас веселе и чине нас срећним. Имала сам много љубимаца, али најдражи ми је Алфи. Он је западно-шкотски теријер. Ниског је раста и бео као снег. Краси га коврџава длака, а на његовом ситном лицу сијају два весела црна ока. Оштрим ситним зубићима воли да једе коске и понеку папричицу. Алфи је јако тврдоглав и непослушан. Воли да истрчи на улицу, па је због тога често везан, или затворен у кавезу. Кад год је лепо време, искористимо прилику и идемо у шетњу. По цео дан се играмо напољу, просто смо неуморни. Редовно га храним, купам, чистим од паразита и водим га код ветеринара на вакцинацију. Кућни љубимци захтевају много неге, пажње и љубави, али нам они узвраћају бескрајним пријатељством и верношћу. Анђелина Васиљевић V1 Маја Кукуловић VIII2
Вукови у дивљини
Јелена Трандафировић IV2
Мој кућни љубимац
Доживљај са летњег распуста
После дуге школске године, једва сам дочекала летњи распуст. Добила сам књижицу са похвалницом и била задовољна својим успехом. Чекало ме узбудљиво лето код бабе на селу. У кући моје бабе има много животиња, од свих највише волим пилиће. Мали су и беспомоћни, увек пазим да их нека животиња не повреди. Једне ноћи, зачуло се пијукање пилића, моја баба је истрчала да види шта се дешава. У сточном делу дворишта је настала нека гужва. Кад смо погледали на крову шупе је стајала нека животиња, тамна, ружна, дугачког репа. То је била куна. У тренутку је побегла. Баба ми је причала да куна долази да напада пилиће. Дуго сам размишљала како да им помогнем. Решила сам да доведем мога пса Муњу из Неготина. Муња је већ следећег дана био у селу. Увече сам га оставила да слободно шета по сточном дворишту. Дуго је било тихо и мирно, већ ме је савладао први сан. У трену се зачуо продоран лавеж, пас је као муња јурио кроз двориште. Сви смо истрчали напоље и видели како куна брзо прескаче кровове шупа и нестаје у мраку. Ја сам била задовољна, Муња је био задовољан и срећан, махао је репом и осећао, да је у радио нешто добро. Обоје смо на свој начин учинили добро дело, што смо спасили пилиће. Ја што сам довела њега, а он што је био храбар борац. Катарина Николић, IV раз., Видровац
strana 4
Од малена сам имала разне кућне љубимце, али најдражи ми је пас Ава. Ава је немачки овчар и дошла је на свет кад и моја сестра. Одрасла је уз мене и зато је много волим. Ава иде на разна такмичења и има добре оцене, али ја нећу да пишем о њеној каријери, већ о мојој љубави према њој. Као мало штене била је једна лоптица црне боје која се котрљала мени у ноге и саплитала ме. Била је јако умиљата и увек ме је поздрављала скочивши ми на рамена и „пољубивши“ ме у образ. Како је Ава расла, расла је и моја љубав према њој. Сви чланови моје породице је воле и сви се играју са њом. Свако за њу има по неку кошчицу. Она је умиљата и игра се са свима, али мене највише воли. Ава воли све што волим и ја. Воли да ми отме чоколаду, лопту, лутке, ранац, ципеле... Кад обучем сукњицу, настане права драма. Она би да дохвати део који лепрша како би се играла док се ја једва спасавам. Често се и озбиљно наљутим у таквим ситуацијама. Ава и ја највише волимо зиму. Она као да ужива на снегу, али не воли укус грудве (вероватно јој трну зуби), које хвата устима док јој ја бацам. У време летњих дана често заједно шетамо или се играмо лоптом у дворишту. Најзанимљивије ми је кад јој бацим воду, а она скаче и „хвата“ капљице. Мени је смешна онако мокра, и она се онда протресе па сам мокра и ја. Моја Ава је одговорни чувар куће. Пажљиво прати све пролазнике и веома бучно нам то саопштава. Мислим да је тачна она народна изрека: „Пас је човеков најбољи пријатељ“. Александра Ђурковић V1 Где љубав куца, љубав отвара. – Немачка пословица
Uranak
Новогодишња жеља једног Деда Мраза Ликови: Деда Мраз, Миша, Јана, Лука, Деда Мразови помоћници - патуљци, Реља, Цица и Учитељица Виолета Реља: Хеј, другари, ускоро се ближи Нова година! Маја: Да, шта бих могла да пожелим од Деда Мраза? Миша: Ја желим дрвени мач, да се играм витеза. Јана: Желим лутку и плишаног меду! Цица: Желим све петице у школи! Реља: А, шта жели Деда Мраз? Јана: Могли бисмо да га питамо, али како? Цица: Хајде да питамо учитељицу Виолету? Сви: Хајде! (Сви су кренули према школи да потраже учитљицу). ... Учитељица Виолета: Здраво, децо! Сви: Здраво учитељице! Учитељица Виолета: Шта је било? Реља: Хтели смо да питамо Деда Мраза шта жели за Нову годину. Учитељица Виолета: Пошаљите му писмо. Сви: Учитљице,супер идеја! Учитељица Виолета: Хајде брзо напишите писмо и идите у пошту да пошаљете! Учитељица Виолета: Не заборвите да купите маркицу! (виче из даљине) Сви: Добро учитељице! Миша: Јана, пиши ти. Ти лепо пишеш! Јана: У реду. (написа брзо писмо и рече): Реља, завршила сам. Цица: Хајде, идемо! Деда Мраз: Хохо-хо, да ли је то стигло неко писмо за мене? (упита патуљке).
Патуљак: Да, Деда Мразе. Ево, изволите. (Међу тим писмима је било писмо неке дружине). Деда Мраз: Хо-хо-хо (Извади писмо наше дружине и прочита): „Драги Деда Мразе, моји другари и ја желимо да знамо шта Ви желите за Нову годину?“ У потпису: Реља и дружина. ... (Деда Мраз брзо написа писмо и посла га). ... Реља: Стигао је поштар, идем да узмем писмо! Сви: Хајде! Реља: Дошао сам! (отвори писмо да га прочита). „Драги Реља и дружино, ја желим да сва деца овог света буду срећна!“ Ваш Деда Мраз Сви: Шта?! А поклони? Реља: Следеће године, а до тада само да будемо весели.3) Сви: Идемо код учитљице Виолете, да јој пожелимо срећну Нову годину! Реља: Да, идемо! (пођоше у школу) Учитељица Виолета: Срећна Нова година, децо! Да ли вам је одговорио Деда Мраз? Сви: Хвала учитељице, и Вама! Да, одговорио је. Учитељица Виолета: Задовољни сте? Сви: Да! Довиђења! Учитељица Виолета: Довиђења. Видимо се у јануару! Сви: Довиђења, учитељице! Сара Филиповић IV1
Има један свет чаробан и леп
Moj први школски дан Анђела Родић,V1
Мој свет чаробан и леп
Снови су ми као мирисне латице Дани ми лете као птице ластавице, Учим јер желим да будем као свезналице Волим да добијем само петице. Свакога дана ја у школу идем хитро Јер је то за мене битно, Пролазе ми тако лепи дани, Јер ми мама баш ништа не брани. Јана Вељковић III1
Јао ево опет први дан у школи, Другари, кажите, зар то још неко воли? Сви причају да сам велики, Сви причају о књизи Сви причају о знању, А ја само мислим О лопти и игрању. Мама каже – учи! Тата каже – слушај! Свашта су ми обећали, Свашта су ми дали, А мени још само знање фали. Ето први дан у школи Другари, кажите зар још то неко воли? Урош Луковић IV2
Свој деци света желим мир и срећу. Ово је порука деце целог света, али ми смо још мали па се наш глас не чује јако. А када би се чуо, више нико не би био гладан, не би било рата. Цео свет би био велики Дизниленд. Лена Каличанин II2 3)
Uranak
Има један свет, он је чаробан и леп. У сну тог света ја ловим, виђам све његове тајне и то ми баш годи. У том свету живи Петар Пан, дружим се са њим по цео дан. На крилима орла летим ја, упознајем Барби као из сна. Пинокио је лажљиви друг наш, поред њега насмејем се баш. Са патуљцима вредно радимо и драгоцене кристале вадимо. Tај свет је баш леп, све тајне се у њему чувају и другарство не одају. Бојана Јанковић III1
strana 5
Изненађење
Моја мајка
Родитељи су строги, уморни или превише заузети да би удовољили нашим жељама, или како они то кажу „хировима“. Зато су ту бака и дека који уживају са нама у нашим несташлуцима. Чини ми се понекад да и они подетиње па и да су смешнији од нас. Лепо сам провела распуст у селу код баке и деке, било ми је јако забавно са њима. Овако је изгледао један дан: Баки је био рођендан и ја сам решила да је изненадим тако што сам јој направила колач са другарицама. Позвала сам другарице да ми помогну да направим колач. Нисмо имале много времена па смо то на брзину направиле и сачекале да се врати са посла. Мој план је успео. Изненадиле смо баку. Толико се изненадила да нас је све изљубила. Прво је исекла и пробала колач, а затим се слатко насмејала па исекла и нама по парче да пробамо. Када смо пробале, погледале смо се и брзо истрчале напоље. Колач је био слан! Уместо шећера ставиле смо со. Бака се тако лепо насмејала и са осмехом рекла да никада до сад није јела лепши и сланији колач. Искрено нисам желела да приредим баки баш толико изненађење, али шта је ту је. Знам нешто сигурно, а то је да ћемо дуго памтити овај диван дан. Марија Ђорђевић VII1
Овај свет чаробан и леп Члан породице
Тај диван свет, Чаробан и леп. Понекад мирише Као најлепши цвет. Понекад боцне Као ружин трн. Али ипак је шарен, И није црн. Александра Матић VII3
Шта је љубав? Љубав је кад волиш сестру, маму, тату и слатког малог бату. Љубав је кад волиш дечка Марка, Перу и Рају и гласну дечију грају. Љубав је кад волиш цвет и цео округли свет.
Од свих чланова моје породице највише волим мајку. Мајка, каква дивна реч, која је састављена од суза, брига, љубави, нежности. Жена која ме је донела на свет пре 11 година, зове се Татијана. То је жена која је увек ту за мене. Када сам тужна, зна како да ми нацрта осмех на лице, а када се расплачем уме да ме утеши. Једнако волим и тату, али ми је мама некако ближа. Веровтно зато што је тата много радио и стално био одсутан, а мајка је увек била уз мене. Кад сам болесна, видим по мајчиним очим да је забринута, али се труди да то не покаже да ме не би уплашила.То је жена која је увек насмејана и чини ти се да никад нема проблема. Мама много воли да чита и стално ми саветује да је књига бољи пријатељ од компјутера. Морамо схватити да ова брижна, добра бића неће бити увек уз нас и зато их треба много волети и поштовати. Уживајмо у њиховом присуству док још можемо и упијајмо ту нежност коју само мајка може да има.То је најдивније земаљско биће. Јелена Максимовић V2
Кад си мали, свашта ти фали, али мама је увек ту, и у добру, и у злу. Да те учи, и мази, а кад си болестан, пази. Да те љуби, да те куди, да ти кревет спрема, и примедбе никад нема. Увек је ту поред тебе, да ти дода топло ћебе. А кад зуб заболи, зубара за помоћ замоли. Моја мама срца има, даје га на поклон свима и мени,и брату,али и тати јер и он понекад пати. Тамара Ђорђевић V1
Љубав је ... Љубави разних на свету има, пажњу и осмех поклони свима. За љубав су многи животе дали, а велики људи постали мали. Верујте да је љубав свуда око нас, када ми је тешко у љубави је спас. Човек је створен да љуби и воли, љубите се и волите да не буде боли! Магдалена Вучинић VIII2
Марија Лаудановић VII3
Праве ствари се виде само срцем
Очима човек види ствари које су лепе или ружне, мале или велике, док срцем видим и много даље и дубље. Човеку се свиди или не свиди нешто на први поглед и тако себи ствара неку одређену слику, лепу или ружну о томе. Свима нам се десило да видимо неку лепу особу и помислимо да је то „анђео“. Али што више времена проводимо са том особом, нешто нам говори да смо погрешили. Ту већ полако срце почиње да гледа својим очима – очима које виде много више и дубље. Срце види оно скривено у човеку, било то добро или лоше. И одједном, тај анђео кога је око угледало, претвара се у сасвим нешто друго, нешто што нам не прија, јер нам је срце показало да нас је око преварило. Или сигурно сте били у дилеми, кад хоћете нешто да урадите, али ће вам срце показати прави пут. Слепи људи су ускраћени за слике које им приказује око, али је зато њихово срце способније да види добро или лоше. Код тих људи не постоји она права слика коју види око и која је често лажна, њима срце прикаже слику душе човека. Зато, не верујте ни у кога у потпуности, оставите просторе за исправке, јер ће вам срце, за врло кратко време, показати праву слику, лепу или ружну. Софија Лунгуловић VII1
strana 6
Емилија Иконић,V2
Uranak
Једна страница из мог дневника
Данас сам рано устала, иако сам на летњем распусту. Сунчеви зраци наговештавали су леп дан. Јутро у Нишу. То значи уживање у сладоледу до миле воље, као и испуњавање мојих скромних жеља. Сестра ме је одвела на градски базен. Није прошло много времена, ја сам пливала са децом коју нисам познавала. Распуст је почео, а ја нисам ни приметила, имала сам утисак као да сам јуче радила контролни задатак и одговарала за оцену. На ручку смо се скупили сви, лепо расположени, смејали смо се и забављали. Мама и сестра су биле чудне, „домунђавале“ су се и дошаптавале. Осетила сам да крију нешто од мене, али нешто лепо. Поподне смо се одмарале и гледале филм. Око 19:30 зачула сам мамин глас: „Јоко, ајмо до Тврђаве, лепо је време“. Не размишчјајући ставила сам свој омиљени парфем и кренула са њом. До уласка у Тврђаву допирали су звуци поп-музике. Чинило ми се да чујем глас Владе Георгијева. Ништа нисам наслућавала. У препуној Тврђави, где је све дивно и шарено, само сам ушетала на летњу позорницу где је лично стајао он - Владо Георгијев. Мама и сестра су знале да ја обожавам његове песме па су ми приредиле ово дивно изненађење. Пуно им хвала! Желим да буде што више оваквих тренутака у свачијем животу. Јована Стојиљков VII1
Ленка Миловановић,VI2
Моја домовина
Међу својима Нисам баш много размишљала о томе где ћу да живим кад порастем и чиме ћу да се бавим. Али када бих стварно једног дана морала да донесем ту велику и важну одлуку и када бих морала да се определим где ћу тачно живети, остала бих овде, међу својима. Када кажем да бих остала овде, не мислим баш у овом граду, али мислим да бих остала у овој земљи, држави. Одувек сам била тужна, када сам са породицом одлазила у неке друге земље и увек сам у себи осећала неку одбаченост. Зато сигурно не бих напуштала земљу где сам се родила и одрасла. Када сам у иностранству, увек имам неки осећај да ме нешто мучи и гиши. Мислим да нема лепшег језика од мог матерњег. Јесте да су јако лепи енглески, немачки, руски и остали језици, али цео живот користим српски, и када чујем неки други језик у некој другој држави, осећам се као да сам неки уљез, као да мени није место ту, па и није. Желим да останем међу својима јер су овде људи увек лепо расположени и некако „опуштени“. У другим државама је све као у неком затвору. Људи баш и не причају на улици, не шале се, можда зато што немају времена. Чини ми се да су код нас људи веселији. Моја држава исто има прелепе обичаје, ношњу, храну. Природа је такође прелепа. Да сам сликар сваког дана бих сликала тај прелепи пејзаж. Можда људи у нашој земљи немају велика примања, али мислим да су срећни и уживају у својој родној земљи међу својим најмилијима. Има доста разлога зашто бих остала у својој земљи међу својима, и мислим да свако треба да остане ту где се родио и одрастао, и да баш ту постигне своје циљеве. Лако је и једноставно: Јер су наше воде питкије, наше је цвеће мирисније, а храна најукуснија. Стојановић Анa VII3
Uranak
Моја домовина је место као ниједно друго на свету. То је јединствена земља јединствених људи. Кад је гледаш са небеских висина, она је тако лепа и шарена! Гдегод да кренем она ми је одмор за очи. А тек шуме, бање, реке и планине или равнице, право су богатство. Положај моје земље је такав да је клима увек топла. Родна је земља моја јер све што у њој посадиш, оно никне и богато роди. Њеној лепоти доприносе и становници. Она негује снажне људе који су пре свега поносни на своју независност. Тајну моје домовине чува наша традиција и историја. Војници који су пали на бојишту, нису дали своје животе узалуд. Дали су их за слободу, за отаџбину, за нас. То не разумеју странци. Оно што нас носи кроз векове и кроз таму, и кроз светлост то је наша домовина. То је земља коју су нам оставили очеви и дедови на чување. То је за нас светиња коју треба да и ми оставимо потомцима. Немања Димитријевић VII3
Моја легенда о Бадњеву Легенда каже да је то било једне ледене ноћи на Бадње вече пре много година. Цео дан је био тмуран, а животиње су се скривале испод грана дрвећа. У колибама људи су седели поред камина и пили чај. Дувао је јак ветар и носио све пред собом. Могло би се рећи дан без сунца. Није се могло чути ни цвркут птица, ни зујење пчела, ни дечији смех и никакав знак лепог дана. Полако је почело да пада вече. Људи су почели да славе Бадње вече. Нажалаост толико је било хладно да су морали да се увију у јоргане и да спавају. Гром је почео да удара у дрвеће. Реке су скренуле свој ток и поплавиле природу. Месец је био пун. Земља је почела да иде на горе и направила брдо. Када су се мештани пробудили, видели су неко ново брдо и одлучили да га назову Бадњево, јер је настало на Бадње вече. Милица Јевремовић III2
strana 7
Отићи или остати међу својима
Отићи или остати међу својима? Не знам, не знам, заиста не знам. Неки би без имало срца рекли „Ја идем“, али зашто? Зашто напустити своју државу? Шта то друга држава има да нам понуди што ми већ немамо? И тамо, сигурно, има људи који чине разне лоше ствари. Од тога не може да се побегне. Па где онда идемо? Шта тамо очекујемо? Одговор нам је пред носом, одговор није даље од нас самих. Друге државе можда нуде више, али љубав, то имамо само овде. Ја не схватам шта други очекују да добију у другој држави? Птичије млеко? Како можемо ићи у туђину, тамо где ништа није наше. Туђи обичаји, језик, људи, јела, мирис, то није кућа, то није дом. Како можемо да се отуђимо? Зашто се стидимо свог порекла и ми смо исти као и други, зашто онда бежимо од самих себе? Не кажем ја да треба да мрзимо друге државе, не, не, само хоћу да кажем да ако би хтели да волимо друге државе, прво треба да волимо сами себе, и да се помажемо. Ја, ако којим случајем будем отишла из своје најмилије земље, са поносом, са великим поносом ћу причати да сам из Србије. Можда је Србија мала, али има велико срце. То неко не може да види, неко је само заслепљен материјалним богатством да ништа друго и не види. Обманути ништа и никада неће постићи у животу . Треба бити свестан своје ситуације. Сви се жале како је Србија прљава, па зашто онда људи бацају смеће на сваком ћошку? Промене долазе од нас самих. Не кажем ја да је Србија на врхунцу свог постојања. Она само има лоше навике, то би требало одмах да се промени. Ако нам добро иде пољопривреда, окренимо се томе. Ако имамо паметну децу, улажимо у њих јер ће ти људи некад нешто и да постигну. Можда ће баш они подићи Србију из блата, да стане на ноге и од тад биће све лепше, али ако се не помучимо, све ће пропасти. Треба сами да креирамо своју будућност. Ако сви оду и нико не дође, ова држава ће ишчезнути. Ја сам одлучила, ја остајем, ја сам велики патриота и нећу оставити своју државу. Не, ја ћу својим личним примером показати да верујем у ове речи и остаћу у свом дому, својој држави. Мировић Анастасија VII2
Моја размишљања о...
Стално размишљам о неким људима који су далеко од мене, не знам зашто то радим кад знам да их нећу вратити, а себи ћу опет створити тугу. Увек сам се питао да ли ја као појединац могу променити свет. Сада видим да је тешко променити свет и начин размишљања једном човеку, а колико ми зноја треба исто то учинити са више људи. Да кренем испочетка. У свету је дошло такво време да је лична корист избила у први план. Људима је битно да имају доста пара, добар посао и висок ниво животног стандарда. Земља у којој живим и нема баш све то што млади желе. Уместо да уче и раде у својој земљи, наши млади иду у иностранство, где ће неко препознати њихов квалитет и прихватити их. Неке од тих младих особа су ми јако драге и због њих све ово говорим. Тужан сам кад се само сетим да сам са некима од тих особа живео у истој кући, са некима сам био комшија, а сада нас деле стотине километара. Када су одлазили, тешио сам себе и мислио сам да ћемо се брзо видети, али видим да је сада сваки дан без њих празан, изгубљен. Покушавам да одржим везу са њима, али сваки пут када им чујем глас, још више схватим колико ми недостају. Нису они били лоши људи, напротив, али ја осећам да наше друштво није најбоље препознало њихове квалитете и они сада нису овде. И тако, излазак са друштвом се претворио у одбројавање дана када ће се вратити наш друг. Када чујемо неку песму која нас подсећа на њега, сви се унервозимо, растужимо, неко и заплаче. Сећам се како ми је често помагао да решим неки проблем, иако је имао и својих проблема. Срећан сам због мог брата, можда је тамо боље и можда има веће могућности да успе, али се плашим, шта ако се сутра толико отуђимо да један другог не препознамо. Још мало и доћи ће тај дан кад ћу поново видети свог брата, друга, комшију, али знам да неће никад бити исто као пре. Марко Милосављевић VIII1 ОШ „Бранко Радичевић“
strana 8
Марија Милошевић, V3
Моја жеља
Моја жеља је одувек била да пропутујем свет. Да чујем све различите језике и упознам нове културе и обичаје. Хтела бих да посетим било које место, било то са друге стране света, или само десетак километара од мог града, јер увек можемо видети нешто ново и занимљиво. Нека од многих места која желим да посетим су: Јапан(због другачије културе и прелепих богатстава које има), Аустралија(због свих различитих животиња и мој омиљени бенд је из Аустралије), Лондон и Њујорк(јер бих хтела да видим како бих се снашла у тако великим градовима пуним гужве, иако ме је идеја огромних и урбаних градова увек привлачила), и на крају Лос Анђелес, Калифорнија. Уствари не бих само да посетим овај град, моја жеља је да једног дана живим у том граду. Због његове климе, океана... Лос Анђелес ме је увек привлачио, јер он има своју страну са пешчаним плажама, високим палмама и дубоким плавим океаном. Али са друге стране су високе зграде, зидови са графитима и велика гужва, налик Лондону и Њујорку. Ја такође имам само маааалу, сасвим малу опсесију са познатим личностима, у Лос Анђелесу могу и да их сретнем, јер је то тако велики и познат град, а ту је наравно и Холивуд. Ово је само мој сан. Лара Давидовић VII3
Нађа Недин, VI2
Uranak
УЗРАСТ ОД I ДО IV РАЗРЕДА НАГРАДЕ I НАГРАДА – Младен Филиповић III1, OШ „Вера Радосављевић“, Неготин I НАГРАДА – Александра Думитрашковић III1, ОШ „Бранко Радичевић“, Неготин II НАГРАДА – Милица Славковић IV3, OШ „Бранко Радичевић“, Дедина – Крушевац II НАГРАДА – Петар Милић II2, ОШ „Бранко Радичевић“, Неготин III НАГРАДА – Марија Попадић IV раз., OШ „Вера Радосављевић“, Сиколе ПОХВАЛЕ 1. Ема Орељ IV2, ОШ „Бранко Радичевић“, Неготин 2. Teoдора Костић IV3, ОШ „Бранко Радичевић“, Крушевац 3. Катарина Јаковљевић IV3, ОШ „Бранко Радичевић“, Дедина – Крушевац 4. Кристина Гавриловић I раз. ОШ „Стеван Мокрањац“, Кобишница 5. Марија Дабуловић III2, ОШ „Бранко Радичевић“, Неготин
УЗРАСТ ОД V ДО VIII РАЗРЕДА НАГРАДЕ I НАГРАДА – Александра Николић VIII1, ОШ „Бранко Радичевић“, Крушевац I НАГРАДА – Вања Видић VIII4, ОШ „Бранко Радичевић“, Неготин II НАГРАДА – Анђела Вулпић VI3, OШ „Вук Караџић“, Неготин II НАГРАДА – Јелена Максимовић V2, ОШ „Бранко Радичевић“, Неготин III НАГРАДА – Младен Крчобић, OШ „Вера Радосављевић“, Неготин ПОХВАЛЕ 1. Маријана Миленовић, VI раз., ОШ „Момчило Ранковић“, Рајац 2. Александра Савић V1, ОШ „Бранко Радичевић“, Крушевац 3. Марина Радуцовић V раз., ОШ „Павле Илић Вељко“, Душановац 4. Марио Лападатовић V раз., ОШ „Јован Јовановић Змај“, Јабуковић СПЕЦИЈАЛНА ПОХВАЛА И НАГРАДА Јована Уруковић VI3, ОШ „Бранко Радичевић“, Неготин
ЛИКОВНИ КОНКУРС НАГРАДЕ I НАГРАДА – Стефан Вагајић III1, ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин II НАГРАДА – Данијел Пауновић IV раз., ОШ „Хајдук Вељко“ Штубик II НАГРАДА – Софија Видановић II1 ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин III НАГРАДА – Јана Вељковић III1, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин III НАГРАДА – Мина Крсмановић III1, ОШ „Бранко Радичевић“ Крушевац ПОХВАЛЕ 1. Данило Ћирић III2, ОШ „Бранко Радичевић“ Крушевац 2. Марина Божиновић I раз., ОШ „Бранислав Нушић“ Уровица 3. Марко Петровић IV раз., ОШ „Момчило Ранковић“ Рајац 4. Миљан Миливојевић ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин 5. Николај Гавриљук I1 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин 6. Сузана Иконић VII раз., ОШ „12.септембар“ Неготин
Александра Матић, VII3
ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Нина Цајић, VII3
ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ НАГРАДЕ I НАГРАДА – Хелена Шћопуловић VIII1, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин II НАГРАДА – Катарина Карановић VII3, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин III НАГРАДА – Немања Косић VII2, ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин III НАГРАДА – Миона Димитријевић VIII1, ОШ „Бранко Радичевић“ Крушевац ПОХВАЛЕ 1. Анета Јанковић V1, ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин 2. Даница Даниловић V3, ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин 3. Анастасија Думитрашковић V раз., ОШ „Хајдук Вељко“ Штубик 4. Марија Колицић VIII раз., ОШ „Стеван Мокрањац“ Кобишница
Марко Рајчић, VIII3
ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС НА НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ
На дну сваке душе постоји скривено благо које само љубав може изнети на видело. – Едуар Род
Uranak
НАГРАДЕ I НАГРАДА – Александра Матић VII3 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин II НАГРАДА – Катaрина Радосављевић VIII раз., ОШ „Јован Јовановић Змај“ Јабуковац III НАГРАДА – Леон Јанковић VI3 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин ПОХВАЛЕ 1. Марија Лаудановић VII3, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин 2. Стефана Стајкуловић VI3, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин 3. Марија Стопа VI3, ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
strana 9
Ако имаш доброг друга, имаш и среће јер лош друг да ти помогне неће. Кад имаш најбољег друга, за тебе не постоји туга.
Мој свет је тако чаробан и леп као и кривудави поточић што жубори и шарени мирисни цветић што говори.
Он увек за тебе времена има и увек помаже у невољи, он те брани, он те чува јер ипак он је баш зато најбољи. I награда – Младен Филиповић III1, OШ „Вера Радосављевић“ Неготин
Око мене пријатеља велики је круг, али само је један мој најбољи друг.
Катарина Предић, II 2
Ми смо у том свету поточић и цветић и молимо одрасле да промене свој свет.
Природа се буди Са првим сунчевим зрацима природа се буди. Снег се полако отапа, а испод снега назиру први весници пролећа. Сунчеви зраци бојажљиво вире испод још увек оголелих крошњи дрвећа. Висибабе се лелујају на поветарцу. Прве ласте нам долећу са југа и вредно граде и обнављају своја разрушена гнезда у којима ће подићи своје младунце. Животиње се буде из дубоког зимског сна, и такође наговештавају долазак пролећа. Ливаде ће постати зелене. Потоци реке су набујали, весело жуборе и компонују најлепшу музику. Из паркова и игралишта допиру звуци разигране деце. Многе биљке марта ће да сачекају следећу годину да прмоле своје лепе главице, да нам донесу радости. Пут до школе посут је нежним бисерима јутарње росе. Река деце весело гази до школе. Сви журе у школу. Она их дочекује умивена и обасјана. Сви су задовољни. Сунце као да је чаробним штапићем послало срећу, задовољство и весеље свима. II награда Петар Милић II2, ОШ „Бранко Радичевић“, Неготин Љубав умирује људе, љубав успављује ветрове и стишава буре на мору. – Платон
strana 12
Мој набољи друг
Научила песму кад нисам од најбољег друга зависим, чујем глас друга „Учитељице, Милицу боли глава!“
Време у том свету непрестано тече жеље деце за нечим бољим и лепшим су све веће и веће. Мој свет је испреплетан рекама књига и слова Мој свет је моја породица и моја школа.
Разговори су нам весели ко надошли потоци, трчим по зеленој трави, а ветар нам шапуће у коси.
Живим у чаробном свету играчака и књига и како добити петицу једина им је брига. Мој свет је тамо негде иза шарене дуге где влада осмех и срећа и где нема туге.
„Другарство и друга неговати треба, без њега не можеш ко без коре хлеба″. Због љубави кад задатак Не могу да решим, од друга помоћ тражим да ме теши.
III награда Марија Попадић, IV раз. ОШ „Вера Радосављевић“
Другарство је радост, песма и рај, Зато га негујем и не видим му крај! II награда Милица Славковић IV3 ОШ „Бранко Радичевић“ Дедина, Крушевац Лука Миладиновић, IV разред, Видровац
Другова има пуно, али само један је онај прави који се понекад наљути, па одљути, који ти друштво до куће прави.
Природа се буди
После хладне и дуге зиме, пролеће се нечујно увукло у наш крај. Сунчеви топли зраци нежно милују тек пробуђену природу. Дрвеће је олистало и процветало, његове голе гране су добиле нову одећу. Весници пролећа су свуда око нас. Из зелене траве стидљиво вире мале плаве љубичице. У баштама поред кућа своју лепоту поносно показују жути нарциси и плави зумбули. У ваздуху се осећа свежина. Нема више оне тужне зимске тишине. Сада се чује весели цвркут птица, свирка цврчака и зујање пчела. Свуда је радост. Мале вредне пчелице лете са цвета на цвет, а друштво им праве шарени лептирићи. Ласте су се вратиле са југа и испод стреха праве своја малена гнезда. Врапци их поздрављају својом песмом. Меда се буди из зимског сна. Волим пролеће зато што се природа буди. Мој град постаје ведрији, лепши и богатији . I награда Александра Думитрашковић III1 Мој свет чаробан и леп ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
Софија Ницуловић, IV 2
Богат ниси ако имаш пара пуно, брдо играчака и баш свега ако немаш са ким да се играш и поделиш тугу када то трба.
Санела Станојевић, IV разред, Видровац
Мој најбољи друг
Uranak
Љубав је...
Не знам да ли сам довољно сазрела да пишем о овако великој теми, о почетку свих почетака, о колевци постојања. Стубу универзума. О љубави се много говори, пева и пише. О љубави се размишља и сања. И сада ја треба да кажем нешто ново. Тежак избор. Трајање љубави је двадесет и четири сата дневно. Љубав је стара колико и свет, стара колико и људска свест о срећи. Све око мене има свој склад. Има савршен ритам који нам је природа подарила. Једино је човек тај који често покушава да преобликује то савршенство. На жалост, савршено је савршено, па се не да. И све је у пару. Сунце и Месец за нас Земљане и су савршени и вечити љубавници, који састанке кроје у зору и придвече. Облаци, ти непредвидиви лебдећи парови направе такав хаос од своје љубави, да се све живо затресе, па се рађају муње које парају небом. Онда се из тог силног заноса роди киша па плач просипа по земљи. Добро, људи воле кишу, често не знајући да је и она дете. Е баш то дете покупи сунчев сјај, спусти се мазно и враголасто по земљи и води, флертује са нараслом бујицом и црпе њену љубав. Па је подигне далеко у облаке... Љубав је када говоре људи једни другима лепе ствари. Понекад ћуте и гледају се немо или чак и не гледају, али се у том ћутању савршено разумеју, љубав су наши покушаји да задовољавамо друге поступцима, да помогнемо, да поправимо да се трудимо. Љубав је када ми моја мама донесе чај у кревет, нежно ме гледа као савршен апарат за премеравање мог расположења. Очекује од мене потврду што је ушла тихо, што је скувала чај, баш онакав какав ја волим, што ми је угодила. А ја сам срећна што сам је погледала нежно, дала награду за њен труд једним невиним трептајем ока. Додирнула сам јој руку, осетила како на тренутак задрхтава, као да је милује једна иста њена рука из детињства, продужена, умножена, али иста рука. Љубав је и моја свађа са браћом. Кад ме они самоуверено критикују као јагње које је могло да залута и да се нађе негде у невољи, у неком шипражју. А мени је лепо то „просипање“ памети, па се све дивим тој њиховој важноћи. А знам да су и они чинили исте такве несташлуке, тек коју годину пре мене. Љубав је и татин трзај за косу, када се наљути, када страхује за мене. Знам да би ме тако јако загрлио у том тренутку, јер је поносан на мене, поносан на себе, јер знам да смо ми, браћа и ја, разлог његовог постојања, његовог рада, његовог хода по земљи. Љубав је и кад дигнем нос и правим се да не чујем једног смеђег дечака са најлепшим очима на свету. Боји се да ће ме увредити, да ћу се наљутити, ма боји се да ћу нестати, ако ми било шта изговори са осећањем, а ја се правим да нисам ни осетила, па ипак поправим фризуру. Само да бих дотакла оно место, на власима косе, на којима је његова рука дрхтаво прошла, који минут пре. Љубав су сви моји другови, све моје другарице, са којима се свађам и заклињем понекад на велику мржњу, тако их волим кад се љуте. Јер и њихови су носићи прћасти и его повређен као и мој. Али ми имамо мишљење и то је нешто! Добро је када човек има мишљење. Љубав се отима, поклања, боли, ужива се у њој, радује се и плаче. Љубав сија, пада, лебди. Љубав мења сва агрегатна стања. Љубав мења нас саме. I награда Александра Николић VIII1 ОШ „Бранко Радичевић“, Крушевац
Љубав је...
Љубав је...
Име за најплеменитије и засигурно најлепше човеково осећање је љубав. Када кажемо љубав, мислимо на све оно што јако и искрено волимо и чувамо заштићено дубоко у свом срцу. Љубав је снажно осећање за које вреди живети па чак и умрети, она је покретач свега на овом свету, она нас води кроз живот и даје нам снагу. Понекад нас љубав тера да чинимо необичне ствари, да се осећамо чудно, помаже нам да сањамо, маштамо и даје нам мотивацију да постанемо нешто. Љубав је оно нешто што нас зближава, она је попут нити којом су сви људи на овом свету повезани одувек и заувек! То може бити љубав према породици, момку, девојци... Волела бих када одрастем да нађем особу за коју бих у ватру скочила, која би живот за мене дала, волела ме упркос мојим манама, баш овакву каква јесам, која не би тражила да се променим, била уз мене увек, испуњавала ми дан радошћу, са којом бих разговарала погледом, осмехом, нежним искреним речима... Желела бих да то буде неко из чијег ме загрљаја нико и ништа неће померити, поред кога ће ми сијати сунце и када су највеће олује, неко уз кога ћу имати осећај да ходам по облацима чак и онда када прелазим преко најоштријег трња, ко ће ми измамити осмех и када пливам у сузама. Желела бих да имам ту једну особу са којом могу да доживим праву љубав као из бајке, чаробну, ону која лечи све ране, која не зна за границе и отапа најчвршћи лед. I награда Вања Видић VIII4 ОШ „Бранко Радичевић“, Неготин
Љубав је...
Овај свет чаробан и леп
Много речи написано на ову тему Ко зна колико их је избрисано? Док сад ово пишем – ја немам дилему.
Свет је овај као бајка нека... Ту лепота сија и доброта влада, Али из далека, из дубоке таме, Понекад се злобна вештица прикрада.
Љубав је када читаш Јесењина и Лорку, Имао или немао девојку. љубав је док учиш, трчиш, спаваш и сневаш. Волиш и кад дремаш! Док химна свира, тробојка виори Срце прескаче, дланови се зноје Напред Ноле, „Орлови“, „Делфини“ моји, Напред шампиони!!! То је љубав – почуј „Боже правде“ Љубављу против неправде! Љубав је песма најлепших нота У срцу је носиш, права дивота. Када плачеш, кукаш и јецаш Љубав је ту да устанеш, Никад да не паднеш!. Свуда је присутна, треба је наћи. Неговати, заливати не дати јој да оде. Љубав у срцима сваког од нас тихо чека! Љубав је створена за сваког човека!!! III награда Младен Крчобић VIII1 ОШ „Вера Радосављевић“, Неготин
Јутарњи зраци сунца стидљиво првирују кроз спуштене ролетне. Нежно ме милују по образима. Спава ми се, повлачим покривач преко главе. Он спада, сањиво трљам очи, а мој пас Оливер победоносно маше репом, тај мали враголан. Ускачи! Мекано крзно греје ме, а крупне очи весело ме гледају. Најлепше јутарње буђење. Вечити разлог мог осмеха и радости. Ортак у мојим несташлуцима. Љубав према мом псу ме покреће и испуњава мој живот. Пробудила је у мени племенита осећања према животињама, покренула у мени потребу да им помогнем у невољи. Може ли ико одолети искреност њихових очију? Када погледам у очи мог Олија, у њима видим љубав и топлину коју ми несебично пружа. Његов поглед пун је поверења да му човек никада неће наудити. Ова љубав ме подстиче да будем боља особа и рађа многе друге врлине које препознајем у себи као доброчинство, дарежљивост, несебичност, приврженост... Љубав према кућном љубимцу научила ме је да будем одговорна. Открила сам многе занимљивости о животињама, спознала сам шта значи да је пас човеков најбољи пријатељ. Увек ћу имати пријатеља који ће ме чекати код куће, када се вратим из школе, и увесељавати занимљивим вештинама које је научио. Љубав према животињама једна је од најлепших ствари на свету. Она је искрена, нежна, обасјава те радошћу и испуњава топлотом. У мом срцу, поред љубави према ближњима – мајци, оцу, друговима, домовини, увек ће бити места за мале крзнене животиње. II награда Анђела Вулпић VIII3 ОШ „Вук Караџић“ Неготин
Луна Гујаш,VIII1
Uranak
Љубав господари и сви се њој диве Осмех не силази са веселог лица, Али баш ту срећу, ту велику радост Жели да прекине та злобна вештица. Зашто њу то боли, што да квари срећу? То вештици злобној дозволити нећу! Да овај свет буде ко чаробна дуга, Сви треба да воле пријатеља, друга... Да мир и доброту поклонимо свима, Јер оно што дајеш, то и примаш. Љубав је за свет сад једини спас Из дечијих срца допире наш гпас. II награда Јелена Максимовић V2 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
Мој свет чаробан и леп Речи из срца кипе, под мојом оловком стварају слике. На небу дуга светлуца около ватромет кише пуца. Најлепше зоре што дан носи, као мирисни цвет у девојачкој коси. На небу буктиња стара, по пољу неуморно шара. На пурпурном небу свица рој, у росној трави цврчка пој. Мој свет је тамо, где љубав, срећа, влада изнад других светских блага. Мој свет чаробан и леп, кад зора се буди, са осмехом на лицу поздрављају се људи! Јована Уруковић VI3 „Бранко Радичевић“ Неготин
strana 13
I награда
II награда
My best friend When everything seems so gray You are here the right words to say, To wipe my tears away, To make me feel okay. When I’m on the verge To sink in quicksand You are there to give me a hand. Me you will never let Fall into a sorrow net. By my side you always stand, About me you attend, All my silly things you understand. On a somber day You are my sun ray. In you believe I may, With me you’ll forever stay. That’s why you are my best friend And our friendship will never end. Хелена Шћопуловић VIII1 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
III награда
III награда
My best friend
Many people pass through our lives, but only few of them become important to us. If we are lucky, we can find the one who understands us and supports us among them. The one who supports us and encourages us to be just as we are. That kind of person is Tijana. I haven’t met Tijana at school, because we don’t go to the same school. The story of how we met is quite interesting. One Sunday afternoon I heard children’s noise outside my house. I wanted to see what was happening and I went out. There I saw a lot of children playing and I immediately wanted to join them. Tijana was the first one to approach me and asked me for my name. After that she invited me to play with them, and since then, we have been inseparable. When someone asks me to describe Tijana, I always say that she is a ‘great personality in a small body’. Everything on her body is tiny and at the same time cute, except her beautiful, long dark hair. Tijana is someone who sees only good in people, she loves having friends and she knows how to be a friend. Whenever I need someone to talk to, or to tell a secret, she is there. When I’m sad there’s no need to tell her that I’m in bad mood, she sees that immediately and she will do anything to cheer me up. She also has a good sense of humour and we have our jokes that only two of us understand and laugh at them. I can’t imagine my life without my best friend. I’m happy that she is a part of my life, and I would really like that she stays in my life when we grow up. People should keep and protect their best friends because it is not every day that you can find someone you can call your best friend. Катарина Карановић VII3 ОШ „Бранко Радичевић“
If I had superpowers
I never thought about flying through the sky, jumping off the buildings, lifting heavy things , running faster than cheetahs, but if you think of it a little better it will be quite interesting to have some powers. Like Superman and Batman have superpowers I would really like to know how my life would be with superpowers they have got. Would I maybe hide them or tell the world? You never know. Flying around, saving lives will be like the movie has come to life. As I write this, one thought comes to my mind: What about super villains? They have powers too, but they use them in the wrong way. If I could choose to have any superpower I want, I will probably choose super hearing so I can hear if there is any trouble around and I would choose flying so I could get there fast enough to save the situation. Since every superhero needs a super villain, I will need one too. I would like him or her to be exactly like me, because fighting with yourself is the biggest challenge ever. Who knows how it will end. Although flying is not a superpower, but it’s an ability that most people want to have because when you can fly it means that you are free and that you can see every corner of this world. If I continue writing like this it would never end because there are many superpowers. Who knows, maybe in near future we will all have superpowers. Миона Димитријевић VIII1 ОШ „Бранко Радичевић“ Крушевац
If I had super powers
If I had super powers, I would bring to all ladies flowers I could realize my dreams, to be in game programmers teams.
III награда
My best friend
If I had a power to make a game All the kids around the world Would give me a flame, for that power game. If I had a superpower I would give Africa a beautiful rain shower, And the whole world would be happy: The women with flowers, The African with showers And me with the game and flame.
Похвале су добили:
Јован Лепојевић,VI2
Анета Јанковић V1, ОШ „Вера Радосављевић“, Неготин , за састав на тему My best friend Даница Даниловић V3, ОШ „Вера Радосављевић“, Неготин, за састав на тему My best friend Анастасија Думитрашковић V разред, ОШ „ Хајдук Вељко“, Штубик, за састав на тему My best friend Марија Колицић, VIII разред, ОШ „Стеван Мокрањац“, Кобишница, за песму на тему A view from my window
strana 14
Милица Маринковић,VI2
Немања Косић VII2 ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин
I have friends but Katarina is my best friend. Best friend is someone special and I share everything with her. Katarina has got fair hair, blue eyes and she is quite tall. She also wears glasses which she doesn’t like but they make her look prettier. We have known each other since we were six. We usually sit together in classes and she is a good pupil. Her favourite subject is maths. She is my best friend because we like similar things. We both like reading books and we like the same music. Whenever I need any help she is always there for me. She helps me in PE classes and I help her about History. We are best friends, but still we are different: she is talkative and she loves sport. She often comes to my house in the evening and sometimes we study together or eat popcorn and watch films. I love her because she makes me happy, she can keep a secret and everything is easier with her. Александра Матић VII3 ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин
Uranak
Милица Маринковић,VI2
I награда
Mein bester Freund
Die Freundschaft ist sehr wichtig für das Leben. Besonders die Freundschaft aus der Grundschule, weil die Freunde aus der Grundschule Freunde für das ganze Leben bleiben. Ich habe viele Freunde in meiner Schule. Ich bin sehr kontaktfreudig. Meine beste Freundin heißt Marija. Sie ist 13 Jahre alt. Sie ist groß und schlank. Ihre Augen und Haare sind braun. Sie ist sehr herzlich, lustig und ruhig. Sie ist gar nicht eingebildet oder arrogant. Das gefällt mir an Marija. Marija und ich kennen uns aus dem Kindergarten. Im Kindergarten habe ich sehr gern mit ihr gespielt. In der Sie lebt in Dušanovac und ich lebe in Negotin. Wir treffen uns dreimal in der Woche. Dann gehen wir spazieren oder sitzen wir in einem Cafe und trinken Limonade. Sie mag Pfannkuchen wie ich. Im Sommer machen wir oft lange Spaziergänge nach Bukovo. Jedes Jahr gehe ich zu Geburtstag von Marija. Sie kommt gern zu meinem Geburtstag. Ich kenne ihre Familie sehr gut, sie kennt meine auch. Meine jüngere Schwester Milena und ihre jüngere Schwester Marina sind auch gute Freundinnen. Das Lieblingsfach von Marija ist Bio. Sie möchte Biologielehrerin werden. Sie hilft mir manchmal bei Bio. Mein Lieblingsfach ist Mathe und ich helfe ihr gern bei Mathe. Marija versteht mich sehr gut, manchmal besser als meine Eltern. Marija ist meine beste Freundin, weil sie immer für mich da ist. Sie kann gut hören und verrät nie meine Geheimnisse. Wir werden zusammen das Gymnasium besuchen. Ich hoffe, dass wir dort auch gute Freundinnen bleiben werden. Александра Матић VII3 OШ „ Бранко Радичевић“
Mein bester Freund Heute möchte ich über meinen besten Freund Aleksa schreiben. Als ich aus Deutschland zurückgekehrt bin, habe ich einen Junge aus der Nachbarschaft kennengelernt. Das war Aleksa. Wir sind gemeinsam in einer Klasse gewesen. Langsam haben wir uns immer besser kennengelernt und sind wir mit der Zeit beste Freunde geworden. Er ist ein toller Freund, weil wir gemeinsam durch dick und dünn gegangen sind. Er ist immer für mich da, wenn ich ihn brauche. Er kennt alle meine Geheimnisse. Immer wenn ich hilfe brauche , ist er für mich da. Genause kann er sich auf mich verlassen. Auch wenn wir jetzt nicht mehr in einer Klasse sind, da ich in der Stadt zur Schule gehe, unsere Freundschaft wird nichts entzweien. Ich bin froh und dankbar, weil ich ihn kennengelernt habe. Леон Јанковић VI3 ОШ „ Бранко Радичевић“ Неготин 3. место
Mein bester Freund Freundschaft, das ist eine Seele in zwei Körpern. Freundschaft ist eine Tür zwischen zwei Menschen, diese Tür kann manchmal klemmen, aber sie ist nie verschlossen! Jeder Person auf dieser Welt hat eine Person die gleiche Interessen wie die Person selbst, diese Peson nennt man bester Freund. Meine beste Freundin heißt Kristina. Sie hat barunes Haar und braune Augen. Sie ist sehr sportlich. Kristina ist 15 Jahre alt. Sie ist junges, hübsches Mädchen. Mit ihr lache ich viel. Wir kennen uns ziemlich lange. Sie ist meine beste Freundin, weil ich mit ihr über alles reden kann. Ich vertraue ihr meine Geheimnisse. Mir gefällt am meisten, dass sie ehrlich zu mir ist. Kristina ist sehr nett und immer mir zu helfen. Sie ist nicht nur mein Freund, sie ist meine Schwester! Ich hoffe, dass wir für immer Freundinnen zu bleiben. Denn so eine Freundin, wie sie, kann man einmal in 1000 Jahren treffen. Gute Freunde ist es Wert zu schutzen. Катарина Радосављевић, VIII разред ОШ „Ј.Ј. Змај“, Јабуковац 2. место
Катарина Динић,V1
Ива Бабић,VI2
Нема сунца без светлости, ни човека без љубави. – Гете
Uranak
Ема Иконић,V2 Похваљени ученици који су учествовали на литерарном конкурсу из немачког језика су: Марија Лаудановић VII3 Стефана Стајкуловић VI3 Марија Стопа VI3
Немања Димитријевић,VII3
strana 15
Срце које воли увек је младо. – Грчка изрека
strana 16
Uranak
Љубав има две пратиље: Доброту и Стрпљивост. – Данте
Uranak
Мартина Крчић,VII2
Анастасија Јовић,VII2
Ива Ђорђевић,VIII3
Нина Кошутић,VIII3
Тамара Пауновић,VIII2
Марија Стопа,VI3
strana 17
РЕЧ ПСИХОЛОГА
РЕЧ ДИРЕКТОРА
Зашто је важно имати пријатеље Детињство је прво поглавље једне велике књиге која се зове живот. Прича која би се нашла у књизи многоме зависи од наших вештина и пријатеља које стичемо кроз живот. Зато је другарство једна од најлепших и најважнијих ствари коју носимо из свог детињства. Другари нусу само извор забаве, они нам помажу да се развијемо на правилан начин стекнемо различите особине: - Пријатељи помажу детету да открије ко је оно изван породице. Бирајучи своје пријатеље дете изражава ко је оно у ствари и шта је то што га дефинише. Тиме ствара слику о себи о гради самопоуздање. - Помажу да превазиђемо тепке тренутке. Њихова подршка је безусловна. Јован Дучић је говорио да пријатеља не треба ценити по правди, него по срцу. Емпатија(саосећање) је нешто најважније што се може научити корз дружење. Она условљава дете да буде мање себично и да више брине о другима. Да би сачували пријатељство,деца морају да науче да препознају и позитивно одреагују на осећања својих другара. - Другарство да је деци многе прилике да пораде на несусгласицама и на тај начин науче вештине преговарања, прихватања, компромиса и опраштања. Све то утиче на развој критичког мишљења,развијаље маште и креативности у социјалним аспектима живота. Пријатељство је забавно и болно, пуно је изазова и непредвидљивости. Заједно са њима, уче се особинама које ће користити целог живота. Весна Величков Биљана Стаменковић
Бити директор школе је велика част и огромна одговорност. Уз подршку мојих колега прихватио сам улогу „бити први међу једнакима“ пре око два месеца. Обавезујуће ми је и препуно изазова да наставим рад на остварењу визије започете претходних година са директорком Владицом Булатовић, да ширимо сазнајне видике ученика, подстичемо их на креативност и квалитетно планирање слободног времена. Уважавањем различитости желимо да постанемо школа прилагођена различитим интересовањима и потребама ученика, школа у којој влада позитивна атмосфера, тимска сарадња и добра расподела и организација послова. Година која је иза нас била је пуна изазова. Радили смо на стварању услова да рад у школи буде квалитетнији а самим тим да и задовољство ученика, родитеља и нас наставника буде веће. Летње месеце провешћемо у санацији крова, а на почетаку нове школске године, септембра месеца, очекујемо отварање новог савременог објекта – фискултурне сале. Школа у којој влада позитивна атмосфера, развија се здрав дух и тело је школа која обећава квалитет, а то је управо и визија којој тежимо. Различите ваннаставне и ваншколске активности за наше ученике и децу нашег града наћи ће своје место реализације у новој савремено опремљеној фискултурној сали. Припремамо се за пријем наших будућих првака. Њих ће дочекати окречене учионице и опремљене новим ормарићима како би олакшали школску торбу сваком нашем ђаку прваку. У току су многобројна такмичења. Похвалио бих ученике и њихове наставнике на постигнутим резултатима. Успехе наших ученика као и целокупан живот и рад школе можете пратити на нашој фејсбук страници и на сајту школе. Драган Ђукић, директор школе
Освајамо свет филма О новинама у ликовном стваралаштву, за наш лист говори наставник Ликовне културе Љубиша Благојевић. • У нашој школи већ четири године постоји „Бранкова палета“. У жељи да променим устаљену праксу слања радова на ликовне конкурсе, пре четири године сам покренуо ликовне сусрете за ученике наше општине. Идеја ми је била да у складу са темом Дана школе изаберем одговарајући мотив, медије и ликовну технику. Ови ликовни сусрети временом су прерасли у радионице за све ученике наше општине, а у жељи да презентујем њихове радове, направио сам профил на фејсбуку ,,Бранкова палета“. Почео сам да повезујем своје постове и албуме са наставним јединицама које обрађујемо на часовима ликовне културе, тако да је ,,Бранкова палета“ постала и дидактички материјал, и колекција ученичких радова, а самим тим и наставно средство које могу редовно да користимо у настави и да га дорађујем. Обзиром да је визуелни доживљај најважнији у настави ликовне културе, ове албуме редовно користим током часова обраде, а колекцију допуњујем материјалима које налазим на сајтовима и блоговима колега из других држава и на тај начин размењујем идеје са њима. Доказ успешности овог профила је и велики број порука подршке наставника ликовне културе. Поред тога ове године сте увели и неке новине у ликовном стваралаштву. О чему је реч? • И ове године као и протеклих три, у оквиру активности поводом Дана школе, у организацији ,,Бранкове палете“ бирамо нове мотиве, медије. Одлучио сам се за другачији приступ који је ближи деци и коришћењу савремених технологија. Сваки дечији телефон је пун малих уметничких дела. Задатак ове године је снимити и монтирати кратки видео запис у трајању до 5 мин. Филм може бити снимљен мобилним телефоном или камером. Ове године освојили сте и једну запажену филмску награду. Можете ли нам рећи нешто више о томе?
strana 18
• У питању је освојена прва наградa у конкуренцији од 27 филмова из читаве Србије, на конкурсу у оквиру пројекта НАЈКРАЋИ ДАН која је једнодневна манифестација посвећена краткометражном филму, a коју организују Филмкултура и Дом омладине Београда , за филм ,,Од куће до школе“ који је урадила група ученика наше школе (Сашка Бадркић, Александра Никић и Кристина Симић). Управо ме је она подстакла да се определим за филм као начин ликовног изражавања деце на овогодишњој Бранковој палети. Шта је циљ ( таквог начина изражавања)? • Дигитализација је све присутнија у свим сферама нашег живота, а разни дигитални уређаји који су доступни свима, па чак и деци, омогућавају им да креативно стварају и забележе свет око себе фотографијама и видео записом. На овај начин њихова перцепција се развија у скроз другачијем смеру и ствара се једна мало другачија естетика. Шта бисте поручили ученицима и која су ваша очекивања? • Да и даље користе и друге изворе учења као што је интернет. Важно је да знања проширимо, стичемо општу културу и развијамо критичко мишљење. Да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима . Да се не задовољавају минимумом. У основи успеха лежи рад, а таленат без рада је само неискоришћени потенцијал. Ликовна култура је предмет као и сви остали. Ако поставите питање: ,, Шта ће мени ликовно у животу?“, одговор није да предмет ликовна култура служи искључиво за већи просек. Све што раде је за добробит развоја њихове личности јер осетљивост за ликовне и визуелне вредности које стичу у настави, примењиваће у раду и животу. Љубав је бесмртно и бесконачно жариште у нама, које ништа не може ограничити и ништа угасити. – Виктор Иго
Uranak
Признање нашем вероучитељу Поносни смо што је међу нама наставница Марија Думитрашковић која је један од носилаца плакете најбољи вероучитељ у Србији. Шта за вас значи такво признање? -На предлог управника Педагошко- катихетског института Православног богословског факултета протојереја-ставрофора др Драгомира Санда, од Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја добила сам Духовску повељу за исказану љубав, ревност и педагошко искуство у области црквеног и националног образовања и васпитања. То признање је дошло потпуно неочекивано. Додељено је на основу радних биографија вероучитеља, што за мене претставља својеврсни вид признања за досадашњи рад али и обавезу да тако наставим . • Какав треба да буде вероучитељ у данашњој школи? Вероучитељ, као и сваки други наставник, треба да буде свестан времена у коме живи, а њега карактерише брз развој науке, технике и технологије као и експанзија знања и информација. Зато се од савременог наставника очекује да иде у корак са свим тим променама и да се непрестано мења, прилагођава и учи. • Да ли постоји корелација између веронауке и осталих предмета у вашој пракси? Постоји много наставних предмета са којима је могућа корелација. Томе у прилог говори чињеница да су многи заједнички радови који су уврштени у електронске Зборнике радова конкурса као што су Креативна школа и Дигитални час, или представљени на републичким смотрама стваралаштва учитеља, (Сабори учитеља Србије), заправо примери одличне сарадње и високог нивоа корелације различитих предмета ( енглески језик, ликовна култура, српски језик, народна традиција...)и верске наставе. Овакав вид сарадње је могућ зато што у нашој школи велики број наставника непрестано ради на осавремењавањну наставног процеса, не либећи се да примени најефикасније методе и облике, нове методичке приступе , нове изворе знања као и савремена наставна средства којима школа располаже. У жељи да наставу учине занимљивијом и продуктивнијом наставници међусобно сарађују и то отвара нове могућности за већи ниво корелације и интердисциплинарности у настави. Овакав приступ нас све води заједничком циљу, а то је да од деце која су нам поверена направимо образоване и васпитане, али пре свега добре и поштене људе. Управо ту видим велику улогу верске наставе. • Да ли и ове године припремате Васкршњу шареницу и можете ли нам рећи нешто више о тој манифестацији? Васкршња шареница је изложба коју смо организовали у жељи да се рад наших ученика и њихових учитељица види. Наиме, сваке године у школи се офарба и украси велика количина васкршњих јаја која остану у учионици. Зато смо организовали изложбу у холу школе на којој су била изложена јаја украшена и офарбана различитим техникама као и радови ученика старијих разреда који су били у духу предстојећег празника Васкрса. Било је око 500 осликаних јаја које су могли да виде ученици наше школе, њихови родитељи, будући прваци који су нам били у посети, а посетила нас је и телевизија. Ове године, поред изложбе осликаних јаја планирамо и неке нове садржаје намењене нашим ученицима.
И први пут у нашој школи ЧИТАЛАЧКА ЗНАЧКА
Народна библиотека „Доситеј Новаковић“ Неготин у сарадњи са ОШ „Бранко Радичевић“ организује Такмичење за читалачку значку за ученике основних школа Неготина која има за циљ неговање и ширење читалачке културе младих. Ученици наше школе су одушевљено прихватили ову идеју и велики је број њих пријављен и укључен у ову врсту такмичења како је и порврдила учитељица Виолета Лазић, која координира овим пројектом са Библиотеком.
Специјална награда
Искористићемо ову прилику да похвалимо и да наградимо ученицу 6. разреда Јовану Уруковић, нашег малог литерарца. Њен рад и таленат је примећен још од 1. разреда, па је тако наставила да вредно пише стихове и ствара лепе песме. Литерарни конкурси су за њу изазов и инспирација те је на многим учествовала и освајала бројне награде и похвале.
Uranak
Нашу школу похађа 565 ученика (заједно са подручним одељењима). Ученици шестог разреда који похађају Грађанско васпитање покренули су занимљиво истраживање ,,Најпопуларније име у нашој школи“. Резултати су показали да је најпопуларније мушко име НИКОЛА. Укупан број дечака који носе то име је 25. То је иначе најраспрострњеније име у хришћанском свету, а међу Србима, најчешћа крсна слава је управо посвећена светом Николи. У преводу са грчког то име значи „победник“, односно онај који доноси победу. Наш најпознатији великан који носи ово име је Никола Тесла. Што се тиче девојчица, прво место заузима име име МАРИЈА. Ово старохришћанско име спада у најстарија позната женска имена, а унашој школи има 24 Марије. Постоји много тумачења порекла овог имена, а једно од њих је да је Марија она коју бог љуби или она која је узвишена. Једна Марија позната широм света је свакако Марија Кири, позната научница. Када се помене име МАРКО, прва асоцијација у нашем народу је Краљевић Марко. То име је и данас веома популарно, што потврђује и број 21, колико има дечака са тим именом у нашој школи. Постоји више теорија о пореклу тог имена, а једна је да означава неког ко је „рођен у марту“, а други да је настало од придева mas, maris што значи „мужеван“. Поред чувеног Марка Краљевића, познат је и Марко Поло. Типично српско, женско име Милица се сматра старим словенским наслеђем. Присутно је у нашем језику од давнина, а и данас је врло често. У нашој школи има 20 девојчица са овим именом. Како се име изводи од придева мила, онда се женско име Милица може слободно превести као „она која је јако мила“, односно „она која је рођена да буде мила“. Познате личности које носе ово име су кнегиња Милица, српска књижевница Милица Стојадиновић Српкиња, али и српска репрезентативка и носилац златне медање са Олимпијских игара у Лондону, Милица Мандић. Занимљиво је да се само један ученик зове Бранко, као песник по коме је наша школа добила име. Само што је наш Бранко Вучковић, а не Радичевић. Иначе, Бранко је типично српско, мушко име и сматра се словенским наслеђем. Забележено је да је коришћено још у доба најраније историје балканских Словена. Име води порекло од глагола бранити, али у смислу борбе. Бранко се слободно може превести као онај ко се бори односно онај који брани. Према једном тумачењу ово име представља особу која је јака. Многи књижевници носе ово име: Бранко Миљковић, Бранко Ћопић, Бранко В. Радичевић. Многи родитељи наших ђака се сећају једног Бранка који им је улепшавао детињство, а то је Бранко Милићевић-Коцкица. Чланови Новинарске секције питали су Бранка: Знаш ли ко ти је дао име ? -Име ми је дао мој старији брат Матија. Ти си ученик првог разреда и можеш ли нам рећи који ти је омиљени предмет? -Највише волим да рачунам и радим задатке, зато највише волим математику. Да ли волиш да читаш песмице? -Волим да читам и приче и песмице. Узимам књиге из библиотеке. Шта ћеш бити кад порастеш ? -Волео бих да будем полицајац.
strana 19
Европски дан језика Наша школа већ годинама обележава 26. септембар - Европски дан језика. Ове године смо овај празник језика обележили учешћем у интересантном школском пројекту у коме је учествовало 15 школа из различитих европских земаља. Поред наше, учествовале су и школе из: Енглеске, Шкотске, Италије, Румуније, Белгије, Шведске, Бугарске, Хрватске, Француске, Чешке, Словачке, Литваније и Пољске. Наши ђаци су написали преко 70 писама на енглеском и немачком језику, а свако писмо је садржало и поруку „Срећан Европски дан језика“ на нашем матерњем- српском језику. Ускоро су и писма из Европе почела да пристижу... Прво писмо је стигло из Шведске, а затим и са свих осталих адреса.
Циљ ове акције био је да подстакнемо ученике да комуницирају, и на страном и на матерњем језику, те да осете задовољство што имају довољно знања да остваре контакт и започну комуникацију са вршњацима где год да они живе. За неке од наших ученика акција слања писама је била само почетак, наставили су дописивање са вршњацима преко фејсбука и твитера. Славићемо и даље знање језика, први корак ка пријатељству! Једну од најважнијих порука шаље нам осмогодишња Луси из Велике Британије:
Одувек сам желела да имам друга из земље која се разликује од моје! Лена Мариновић,VIII4
Ре к л и с у...
Катарина Спасић,VIII1
1. Пролеће је невидљиви сликар који вештом руком освежи и нашминка целу природу. Лука Ћосић II3 2. Хеј! Ослободили смо се од оне хладне и дуге зиме. Улазимо у пролеће где постоје све боје, улазимо у најлепшу парфимерију где се ништа не купује само се ужива. Анастасија Николић IV1 3. Птице су највећи будилник природе. Трава се пробудила, замирисало цвеће, лишће покрило голе гране Срђан Крстић II3 4. „Пролеће има много лепих лица као лала, зумбул и љубичица“ Ангелина Милосављевић IV2
Занимљиви одломци О пролећу: - Пролеће је невидљиви сликар који вештом руком освежи и нашминка целу природу. Лука Ћосић II3 - Хеј! Ослободили смо се оне хладне и дуге зиме. Улазимо у пролеће где постоје све боје, улазимо у најлепшу парфимерију где се ништа не купује само се ужива. Анастасија Николић IV1 - Птичице су највећи будилник природе. Трава се пробудила, замирисало цвеће, лишће покрило голе гране. Срђан Крстић II3 - Пролеће има много лепих лица, као лала, зумбул и љубичица. Ангелина Милосављевић IV2
O лепоти: - Мој свет је закључано царство мојих снова, а кључеве имам само ја. Милијана Вучиновић II2 - Оно што нас чини човеком је само унутрашња лепота која је од непроцењиве вредности, а само се срцем може видети. Оно што се допадне оку, може да разочара срце, па те онда боли срце а не око. Лара Давидовић VII3 О мајци: - Очи су јој попут огледала, сјајнија је од Сунца, лепша од бисера, снажнија од лавице. Анђели јој завиде на доброти. Милица Савић V2
- Мајка је већа од целог света, лепша од злата, вреднија од пчеле... кад затреба снажнија од тигрице и нежнија од пахуљице... Давид Митић V2 - Мајка! То је реч саткана од суза, брига, љубави и нежности. Јелена Максимовић V2 О љубави: - То су једне очи које могу да пробуде 1001 откуцај срца и један осмех коме се увек обрадујем... Сандра Ћићириновић V раз., „Ј.Ј.Змај“ Јабуковац
Сарадници:
Уредници:
Софија Лунгуловић VII1 Вања Видић VIII4 Јована Уруковић VI3 Весна Првуловић – нaставник енглеског језика Биљана Андонов – наставник српског језика Иван Миловановић – наставник информатике и рачунарства Штампа: Графика “ПРВЕНАЦ” Неготин
strana 20
- Љубав је нежна и крхка и мора се добро чувати. Због љубави човеку срце јаче куца, а тело обузимају жмарци. Марина Радуловић V раз., „Павле Илић Вељко“ Душановац - Љубав је свуда само је треба открити. Маријана Миленовић VI раз., „Момчило Ранковић“ Рајац - Љубав је најдивније осећање које треба делити са свима. Јелена Здравковић „Момчило Ранковић“ Рајац - Ко не зна шта је љубав тај не познаје себе. Катарина Карановић „Бранко Радичевић“ Неготин
Лара Давидовић VII3 Јована Стојиљков VII1 Чланови Литерарне и Новинарске секције Лидија Ракоњац – наставник српског језика Милена Давидовић – нaставник немачког језика Љубиша Благојевић – наставник ликовне културе Педагошко – психолошка служба Виолета Лазић – проф. разредне наставе Драган Ђукић – директор школе
Uranak