ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA
Da bi se došlo do današnjih računara, moralo je da prođe i više od hiljadu godina. Na tom putu bilo je mnogo ljudi. Mi ćemo spomenuti samo neke, nezaobilazne učesnike u tom razvoju.
U razvoju računara značajna su četiri momenta pamćenje rezultata, mehanizacija procesa računanja, odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa računanja, opštije korišćenje mašine primenom programa.
ABAKUS Pomagala u računanju nalik današnjoj računaljci. Ne može se smatrati mašinom jer pokretni delovi nisu međusobno povezani i sve operacije izvodi sam korisnik.
ABAKUS
JAPANSKA VERZIJA ABAKUSA
Mehanički period: 1450.g. – 1840.g. • Štamparska presa sa pokretnim slogovima od metala (Johan Gutenberg, 1450. godine) • Logaritmi i pisanje decimalne tačke u zapisima brojeva (Džon Neper, 1614. godine). Neper je konstruisao i različita sredstva za računanje od kojih su najpoznatija Neperove kosti i kalkulator u obliku šahovske table.
NEPEROVE KOSTI
Klizajući lenjir (tzv. šiber ili logaritmar) Viljem Outred 1622. godine.
Outredov šiber
Šiber sa pokretnim kursorom
Šikardova mašina (1623.g.) je kombinovala koncept Neperovih kostiju u cilindričnom obliku. Mašina je mogla da dodaje i oduzima šestocifrene brojeve i imala je zvono koje je upozoravalo na pojavu prekoračenja.
ocem prve računske mašine koja je mogla da sabira i oduzima unesene brojeve smatra se Blejz Paskal; sa 16 god. pomagao ocu u računanju taksi; da bi se oslobodio dosadnog posla 164 2. god. u 19. godini počinje da konstruiše mašinu za računanje;
Završena je posle tri godine rada i dobila je ime Paskalina
Nemački naučnik Lajbnic je 1694. godine izumeo računsku mašinu; mogla je da sabira, a posle nekih izmena i da množi uzastopnim sabiranjem; smislio je specijalni mehanizam sa koračnim zupčanikom za unošenje brojeva koji se koristi i danas;
Čarls Bejbidž – diferencna mašina Uvideo da u izračunavanjima dolazi do ponavljanja poznatih akcija To znači da bi proces mogao da se automatizuje 1822. godine demonstracioni model 1834. godine završio planove svoje analitičke mašine Nije napredovala dalje od detaljnih crteža
Diferencna mašina
Za projekat analitičke mašine zainteresovala se grofica Ada Bajron Dokumentovanje rada, rad na mašini, finansijska pomoć Plan za izračunavanje Bernulijevih brojeva Ovaj plan – prvi program za računar Prvi programer ADA – programski jezik opšte namene.
Herman Holerit Rezultati popisa iz 1880. godine Najveći deo odgovora da ili ne Kartonske kartice 12 redova i 80 kolona DA – izbušena rupica Rupica – električni kontakt kojim je aktiviran brojač Oko 100 kartica u minuti Unošenje ulaznih podataka razdvojeno od obrade
Holeritov tabulator
Elektromehanički računari IBM 601 (1935.g.) – mašina sa bušenim karticama koja je koristila elektromehaničke releje i mogla da obavlja množenje brojeva za 1 sekundu. Z1 - prvi elektromehanički kalkulator u Nemačkoj (Konrad Zuse 1938.godine). Z3 - programibilni elektromehanički kalkulator (1941.g.)
MARK I - prvi elektromehanički programibilni kalkulator – Hauard Ejken,1944. g. * dužina oko 17 metara, visina oko 2,5 metra * 800km žice * 750000 delova * oko 3 miliona električnih spojeva. * 72 akumulatora sa svojim posebnim aritmetičkim jedinicama kao i mehaničke registre sa kapacitetomod 23 cifre plus znak. * Koristila je brojače za čuvanje brojeva i elektromehaničke releje kao pomoć u beleženju rezultata. * Aritmetičke operacije su obavljane u fiksnom zarezu - sabiranje za 1/3 sekunde a množenje za 1 sekundu. * Instrukcije za izvršavanje (program) su učitavane sa papirne trake a podaci sa druge papirne trake, bušenih kartica ili registara. * Izlaz se mogao dobiti na bušenim karticama ili na papiru, preko pisaće mašine.
BAG (BUG) - Greška u programu
Automatic Sequence Control Calculator (ASCC) – MARK I
Elektronsk digitalni računari ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Calculator)
konstruktori Ekert i Mušli na Murovoj školi univerziteta u Pensilvaniji fizičar Džon Mušli objavio članak pod naslovom “The Use of High Speed Vacuum Tube Devices for Calculating” 1942. godine
sredstva dodeljenja 1943. a računar završen 1945. godine. karakteristike: težina 30 tona, dužina preko 30 metara, visina oko 3 metra i širina nešto manje od metra. 17648 vakuumskih cevi 70000 otpornika, 10000 kondenzatora i 6000 prekidača potrošnja izmedju 130 i 174KW električne energije.
5000 sabiranja u sekundi, množenje je trajalo oko 3 milisekunde. radio u dekadnom sistemu memorija od 20 akumulatora koji su mogli da čuvaju 10-cifrene brojeve. učestanost ENIAC-ovog časovnika je bila 100KHz.
ENIAC
ENIAC Programiranje ENIAC-a
Programiranje ENIAC-a
EDVAC (Electronic Discrete Variable Automatic Computer). Džon fon Nojman objavio je 30. juna 1945. godine nacrt izveštaja u kome je izložio ideju za konstrukciju računara koji bi imao mogučnost čuvanja programa i njegovog kasnijeg izvršavanja
4000 vakuumskih cevi 10000 kristalnih dioda 1024 reči dužine 44 bita realizovanih pomoću ultrasonične memorije brzina časovnika 1MHz
Generacije elektronskih računara četiri ili pet (zavisno od autora) faza koje se nazivaju generacije računara Pripadnost računara odredjenoj generaciji se utvrdjuje na osnovu tehnologije upotrebljene za izradu osnovnih elektronskih komponenti koje se koriste za čuvanje i obradu informacija.
Prva generacija računara: 1939.g. – 1958.g. vakuumske cevi kao logički elementi U/I uredjaji su bušene kartice, papirne i magnetne trake unutrašnju memoriju čine odložene linije, magnetne trake i magnetni doboši Za programiranje se koristi mašinski jezik, a na kraju perioda i assembler
Vakuumske cevi Konzola raÄ?unara UNIVAC I
Druga generacija računara: 1959.g. – 1964.g. Tranzistori 1947. g. od germanijuma 1954.g od silicijuma Funkcija kao i vakuumske cevi čvrst provodnik, pouzdaniji, manji, manje struje i toplote od 1959. g. svi računari koriste tranzistore
tranzistor
Magnetna jezgra
Treća generacija računara: 1965.g. – 1971.g. integrisano kolo umesto pojedinačnih tranzistora novi programski jezici različitih karakteristika dalji razvoj operativnih sistema na kraju ovog perioda pojavljuje se i disketa veličine 8 inča
Integrisano kolo disketa
Četvrta generacija računara: 1971.g. – danas dalja minijaturizacija poluprovodnička memorija pojava mikroprocesora (Intel 4004, 1971.g.) PC računari (Altair 8800, 1975.g.) dalji razvoj softvera i operativnih sistema
Prvi PC računar – MITS Altair 8800
Grejs Marej Hoper Rođena 1906. godine Diplomirala matematiku i fiziku, a 1934. doktorirala matematiku Pisala je programe za Mark I, Mark II,Mark III Programeri da koriste zajedničke delove programa i stvaraju biblioteke
Grejs Marej Hoper Razvila prvi prevodilac A-O, prevođenje simboličkog koda u binarni Nedostatak programera za nove mašine Razviti programske jezike koje bi razumeli ljudi koji nisu ni matematičari ni računarski eksperti Propagirala je programski jezik i njihovu nezavisnost od računara
Grejs Marej Hoper Dobila preko 40 poÄ?asnih doktorata sa raznih univerziteta Jedna nagrada za mlade profesionalce u raÄ?unarskim naukama nosi njeno ime Umrla je 1. januara 1992.
ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA