Maxi Magazin - broj 21, avgust 2011

Prijatelj svake žene

bro j 21 avgust 2011 besplatan primerak

Baštenska terapija

Vaš

8

BESPL PRIME ATAN RAK!

koraka do sjajne kose

Inicijative: Hobijem do posla N°1 ženskog stila:

Nude look

Uz kafu

sa Ognjenom Amidžićem

Hrana

koju telo voli

Recept me seca: Karamel k ruške

Paste Zelena nedelja - voće i povrće u Maxiju Voćni deserti

u ovom broju...

sadržaj avgust 2011

Svakodnevica 6 Uz kafu

sa Ognjenom Amidžićem

16

10 Ogledalce

zaštitite kosu od sunca

letnja ishrana

14 Balans

terapija baštovanstvom

Budite zdravi 18 Kolebanje pritiska 19 Zamka letnjih infekcija

34

od hobija do posla

27

12

nude look

predlog meseca

14

30 horti terapija za duh i telo

torta od kivija

Moja kuhinja 24 Zapečena testenina 26 Krompir polutke 27 Karamel kruške Svet oko nas 4 Mozaik 32 Magija na svili 34 Slavica Brajčić

umetnica salvetne tehnike

40 Psihologija

oslobodi srce zavisti

42 Razglednica Srebrno jezero

48 Horoskop 50 Knjižara

Kaže se da je „posle Sv. Ilije sunce sve milije“. Ja se ipak nadam da će sunce dovoljno ogrejati i nas koji tek ovih dana krećemo na godišnji odmor, samo da se domognemo mora, plaže i ljuljuškanja na morskoj vodi...

Kako je u našem narodu i dalje preovlađujuće mišljenje da bez mora nema odmora, ovih dana smo čuli da je i Beograd nekada bio na moru, tačnije, tačnije, na toj teritoriji je bilo čak šest mora! Školjke nađene na sedimentnim stenama na Kalemegdanu i u Topčideru to nesumnjivo potvrđuju. I kako smo godinama slušajući Balaševića pomalo zavideli Vojvođanima što su imali svoje more, zavirismo u knjige. Saznali smo da je Pаnonsko more postojаlo nа prostoru Pаnonskog bаsenа oko 30 milionа godinа, а nestаlo je pre oko 600.000 godinа. Zаhvаtаlo je prostor između Alpа nа zаpаdu i Dinаridа nа jugu i Kаrpаtа nа istoku i jugoistoku.

Pаnonsko more bilo je zаliv Pаrаtetisа, koji je činio deo velikog prаokeаnа Tetisа.

Kasnije se to more proširilo nа istočne krаjeve Srbije. U to vreme Avаlа i Kosmаj su spojeni i činili su poluostrvo.

Vodа je prodrlа do Arаnđelovcа i linije Bukuljа-Venčаc, nа zаpаdu do Drine i Jаdrа, а nа istoku do Donjeg Milаnovcа i Petrovcа... Krаjem miocenа more nаdire sve do Nišа i Aleksincа, а dubine dostižu i 850 metаrа. U Levаntskoj fаzi Pаnonsko more evoluirа iz „jezerskog“ u „bаrski stаdijum“.

Nаkon 30 milionа godinа postojаnjа Pаnonsko more nаjzаd nestаje.

Tako je to bilo. E, da nam ostade more... Ali nije, pa nama danas ne preostaje ništa drugo nego da neka druga mora obilazimo jednom godišnje, a da su ostalom delu godine više volimo naše reke i jezera kojima smo prebogati, i da više u njima uživamo.

knjige na poklon

magazin

3

mozaik RENOVIRANO PET OBJEKATA MAXIJA

zeleni kutak

Podzemni kontejner u svakoj ulici Po ugledu na svetske metropole, i u Beogradu će uskoro svaka ulica dobiti podzemni kontejner, dok će se u prigradskim naseljima povećati broj običnih kontejnera i kanti. Ovo je deo Lokalnog plana za upravljanje otpadom, čije će sprovođenje koštati 228 miliona evra.

Plan se odnosi na deset centralnih gradskih opština, kao i na opštine Grocka, Mladenovac, Surčin i Sopot. Goran Trivan gradski sekretar za životnu sredinu, rekao je da će u svakoj opštini biće izgrađeno i po jedno zeleno dvorište u kom će građani moći besplatno da odlažu otpad i kabasto smeće.

- Iz dvorišta će se otpad prevoziti do centra za upravljanje otpadom u Vinči, objasnio je Trivan, dodajući da je u planu da se deponijski gas iskoristi za proizvodnju električne energije. (bizlife.rs) Zato što volim Dunav!

Povodom osme godine proslave Dana Dunava u Srbiji organizuje se konkurs za novinare “Zato što volim Dunav!”.

Konkursom su obuhvaćeni svi novinski članci, TV i radio prilozi, web objave, objavljeni u medijima u periodu od 29. juna do 1. septembra 2011. godine, koji za temu imaju Dunav i aktivnosti usmerene ka promociji vode i očuvanju dunavskog ekosistema.

Autore priloga očekuju interesantne nagrade, kao što su putovanje u Beč i obilazak sedišta Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR), vikend izlet za pet članova redakcije u kojoj nagrađeni autor radi, a koje on sam odabere, i zaliha proizvoda iz Coca-Cola portfolia za autora i drugog člana ekipe (fotoreportera/snimatelja). Više informacija i pravila konkursa možete pronaći na www. sacuvajmodunav.rs, www.coca-colahellenic. rs i www.minpolj.gov.rs. (bizlife.rs) Samo jedna firma ima Eko znak Srbije Nacionalni eko-znak Srbije koji označava da proizvod ili usluga u manjoj meri ugrožava životnu sredinu, ima samo jedno domaće preduzeće, saopštilo je Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

Ministarstvo je 2010. dodelilo prvi takav znak firmi “Potisje” iz Kanjiže za dve vrste crepa i proizvode za međuspratne konstrukcije. Od tada ni jednom preduzeću nije odobreno da koristi taj znak, rečeno je u Ministarstvu za životnu sredinu.

Interesovanje za eko-znak Srbije postoji, a dosadašnji zahtevi su odbijani zbog neadekvatnosti proizvoda, nemogućnosti ispunjenja zadatih kriterijuma ili nepotpune usaglašenosti sa propisima. (bizlife.rs) 4

magazin

Delta Maxi Grupa je u prethodna dva meseca za beogradske potrošače otvorila čak pet renoviranih objekata.

Unapređen je Maxi supermarket u Požeškoj 41, na Banovom brdu, dok su svi ostali rekonstruisani objekti Mini Maxi formata. Vračarci se svakodnevnim potrepštinama opet mogu snabdevati u Ulici Sime Miloševića i Mileševskoj, a druga dva Mini Maxija su locirana u Bulevaru Kralja Aleksandra 113 i u Tiršovoj ulici, broj 7.

Ulaganja u građevinske radove i opremanje ovih objekata iznose oko 1,5 miliona evra, a u Delta Maxiju najavjuju investicije u postojeće, kao i otvaranje novih objekata.

„Bocnuli’’ automobile

U krugu Mlekare Šabac sredinom jula je povodom završetka nagradne igre „Bocni nagradu“, upriličena svečanost na kojoj su srećnim dobitnicima uručeni ključevi automobila.

Dobitnik glavne nagrade MERCEDES BENZ E 220 CDI je Radojka Jovanović, penzioner iz Beograda . „Do sada nikada ništa nisam dobila.

Mislila sam da je sve namešteno. Kad su me pozvali, nisam mogla da verujem.

Presrećna sam“, izjavila je dobitnica mercedesa.

Osim MERCEDES - BENZ E 220 CDI , ključeve dvanaest automobila marke RENAULT FLUENCE AUTHENTIQUE 1.6 16V, dobili su srećni učesnici nagradne igre iz Beograda, Novog Sada, Ostrova (kod Kostolca), Kragujevca, Pančeva, Leskovca, Bele Crkve (kod Krupnja) i Vranja.

U šest nedeljnih izvlačenja podeljeno je mnogo vrednih nagrada.

Sve svoje sa sobom nosim!

Možda će biti hladno, možda ćemo svake večeri izlaziti, trebaju mi japanke za plažu, svečanije za šetnju, štikle za veče... Mnogo je razloga kojima žene pokušavaju da racionalizuju činjenicu da su u kofer spakovale previše stvari.

Nedavnim britanskim istraživanjem ustanovljeno je da prosečna žena spakuje 44 komada odeće za dvonedeljni godišnji odmor, ali na kraju nosi nešto više od polovine odevnih komada, oko 61 odsto.

Na popisu su topići (18 komada), šortsevi i bermude (12 komada) i bikiniji (šest). U stvarnosti, ispitanice su iznosile 12 topića, šest pari šortseva i „vrtele“ su tri bikinija.

Ono malo prostora što je ostalo u koferu zauzeće obuća, stim da prosečna žena sa sobom nosi osam pari. Svaka deseta ispitanica priznala je da je duboko razmišljala o tome što će poneti sa sobom na odmor punih 12 sati! „Žene planiraju u pakiovanju široku lepezu situacija.

Većina žena će spakovati dovoljno odeće za sve moguće situacije“, komentariše Cary Cooper, profesorka psihologije Univerziteta Lancaster.

OVOG LETA I LIMUN IMA UKUS PIVA

Potpuni hit u svetu pojavio se nedavno i u Srbiji zahvaljujući novitetu, koji je na tržište plasirala kompanija Carlsberg Srbija pod nazivom - Lav twist limun. Ovo osvežavajuće piće, koje spada u sve popularniju kategoriju radler piva, pravo je rešenje za visoke letnje temperature, jer pored soka od limuna sadrži i znatno manji procenat alkohola od uobičajenog. Na predstavljanju Lav twist limuna održana je i mini škola obuke u plesanju twista, a potom i takmičenje i dodela nagrada za najuspešnije. Svoju umešnost u popularnom plesu pokazale su i poznate ličnosti sa javne scene, glumica Mina Lazarević i glumac i voditelj Srđan Karanović. Boje Maxi magazina više nego uspešno je odbranila Emina, direktorka izdanja, osvojivši drugo mesto u takmičenju, za inovativnost i kreativnost.

Lav twist limun je mešavina mutnog, svetlog lager piva i osvežavajućeg limuna u odnosu 60 prema 40 odsto. Sadrži blagu notu alkohola od 2,0 odsto, a zahvaljujući, savršeno izbalansiranom, odnosu ukusa predstavlja pravo letnje osveženje. Na tržištu je dostupan od kraja juna, u staklenoj ambalaži od 0,5l i 0,33l i limenci od 0,5l.

Spisak dobitnika poklona iz broja 20

FERMENTAL: Branislava Mladenović, Beograd, Kornelia Domokos, Pančevo, Slavica Penčić, Zaječar, Zoran Rašković, Bor DIJAMANT: Ana Grozdanović, Beograd, Bojan Stanimirov, Pavliš, Branka Doljak, Beograd; DON CAFÉ ICEIN1: Aleksić Stanko, Sručin, Darko Majdandžić, Sombor, Jelena Grujić, Beograd, Eva Mandić, Bajmok; LOGEX: Aleksandra Nikolić, Veliko Orašje, Branko Sojić, Beograd, Jasmina Antonijević, Rudovci, Gabrijela Senasi, Subotica, Darko Majdančić, Sombor; DEVOJKA IZ BONDSTILA: Aleksandar Cvijović, Vranje, Radojka Dekić, Beograd; YUHOR: Aleksandra Jovanović, Ruma, Elizabeta Janković, Beograd, Helena Jerinić, Beograd, Dragan Mihajlović, Beograd, Darko Majdančić, Sombor; VITORIO: Ana Antić, Jagodina, Ivana Damnjanović, Beograd; VEČITI RAT: Dejan Stanimirov, Pavliš, Aleksandar Nikolić, Veliko Orašje; KORLANOCRVENA: Dragana Milić, Beograd, Ljiljana Gazikalović, Beograd; SUPROTNO OD LJUBAVI: Biljana Čanković, Bečej, Dragana Ristić, Beograd; SREĆA: Danijela Ristić, Beograd, Andrijana Sekulić, Beograd; PROHUJALO SA KOŠAVOM: Aleksandra Medenica,Beograd, Milica Gazikalović, Beograd

„LA SUPERBA“ MONSERAT KABALJE U BEOGRADSKOJ ARENI, 6. NOVEMBRA Španska operska diva, Monserat Kabalje održaće koncert u Beogradskoj areni 6. novembra u okviru svoje oproštajne turneje koja će trajati dve godine. Kao dirigent na koncertu nastupiće slavni španski dirigent Hoze Kolado.

Ovo je poslednja prilika da uživo čujete jednu od najvećih diva jer je, na početku godine, Monserat izjavila da je vreme da se povuče u svojoj 80. godini nakon turneje na kojoj će posetiti sva mesta gde je ranije gostovala. “Mislim da će tako nešto biti jako lep način zaokruživanja muzičke karijere koja je trajala 56 godina”, rekla je Kabalje.

Nadimak „La Superba“ koji nosi, predstavlja status apsolutne dive. Ulaznice za koncert koji ne smete propustiti ukoliko želite da ovu divu čujete uživo, biće uskoro u prodaji. Koncert organizuju Arena Beograd i Music Star.

I Amerika vapi za „giljotinom propisa“

Ako smo mislili da smo prvaci na planeti po broju prevaziđenih zakona i procedura, varamo se. Ni „najdemokratskija“ zemlja na svetu, kako oni vole da je nazivaju, nije imuna na zastarele i danas besmislene zakonske odredbe.

Pogledajte samo deo koji se odnosi na nežniji pol, a listu je sastavio magazin “Ekosalon”: - Žena u Vermontu mora da dobije pismenu dozvolu od muža ukoliko želi da nosi protezu, zato što žene svojim zubima “navode na blud i nekontrolisanu seksualnost”, piše u zakonu.

- U Tusonu u Arizoni ženama nije dozvoljeno da nose pantalone, a u Karizozou u Novom Meksiku žene ne smeju da se pojavljuju u javnosti neobrijane.

- Dajersburg u Tenesiju je grad u kojem nikada nećete videti ženu da zove muškarca na sastanak, a Karmel grad u Njujorku gde nikada nećete videti ženu na visokim potpeticama.

- Žena u Merilendu ne sme mužu da pretura po džepovima dok on spava. Preturanje nije dozvoljeno čak ni ako žena traži ključeve od kola ili žvaku.

- Za kraj, za sve one žene koje olako shvataju svog frizera, u Mičigenu ženama nije dozvoljeno da se šišaju dok njihov suprug to ne odobri…

Tamna strana šopinga

Nestrpljivi muškarci koji cupkaju ispred kabina za presvlačenje dok njihova draga isprobava baš svaku haljinu koju je pronašla u dućanu morali bi na umu imati jedno – većina njih u tome uopšte ne uživa.

Pronalazak savršenog komada odeće možda za neke ima terapijsko delovanje, ali ono što tome prethodi velika je muka za većinu žena.

Tačnije, čak 44 odsto njih to smatra teškom gnjavažom, pokazalo je istraživanje Mintela, kompanije za istraživanje tržišta sa sedištem u Londonu. Isprobavanje odeće definitivno je najveći problem – gotovo 50 odsto ispitanica u tome uopšte ne uživa i veruje da su radnje naklonjenije mlađim kupcima. Pronalazak odeće koja je moderna i odgovara njihovoj građi veliki je problem za gotovo 41 odsto žena. Više od četvrtine žena ima problema s pronalaskom prodavnice koje imaju odeću za žene svih uzrasta i konfekcijskih brojeva.

10. avgust u istoriji 1519. - Magelanov peti brod isplovio je na put oko sveta.

1809. - Ekvador je objavio nezavisnost od Španije. Ekvador je inače postao španska kolonija još 1534. godine, kada su španski konkvistadori Pizaro i Almagro uništili državu Inka.

1878. - Srpski knez Milan Obrenović izdao je ukaz o „ustrojstvu Vojnog muzeja”, radi prikupljanja i čuvanja trofeja iz ratne istorije.

Muzej je smešten u prepravljenu džamiju na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave na Kalemegdanu. Ondašnja štampa pisala je o tome da “je Vojni muzej ponos Beograda, da su njegove istorijske zbirke pobudile veliko interesovanje u narodu i da je tako uređen da može poslužiti kao primer”.

1913. - U Bukureštu su Grčka, Rumunija, Srbija i Crna Gora potpisale s poraženom Bugarskom ugovor o miru, kojim je okončan Drugi balkanski rat i precizirane granice Bugarske prema Rumuniji i Srbiji. Drugi balkanski rat počeo je krajem juna 1913. napadom Bugarske bez objave rata na Srbiju i Grčku. Uzrok rata bilo je neslaganje saveznika oko podele teritorija oslobođenih u Prvom balkanskom ratu od Turaka, posebno insistiranje Bugarske da dobije celu Makedoniju.

Bukureštanskim mirom Makedonija je podeljena između Bugarske, Grčke i Srbije.

1936. - Objavljen je roman Margaret Mičel “Prohujalo s vihorom”, koji se bavi američkim građanskim ratom sa stanovišta stare buržoazije nazadnog američkog Juga. Delo je steklo ogromnu popularnost širom sveta, prevedeno je na mnoge jezike i filmovano 1937. godine.

1948. - Premijerno je prikazana na američkoj televiziji Ej-Bi-Si (ABC) čuvena emisija “Skrivena kamera” Alena Fanta.

1960. rođen je Antonio Banderas, španski glumac

1988. - Ujedinjene Nacije objavile su da se

procenjuje da u Aziji živi oko tri milijarde ljudi.

1990. Svemirska sonda „Magelan“ stigla do

Venere.

2011. – izašao je avgustovski, 21. po redu, Maxi magazin. magazin

5

uz kafu

Ognjen poslovno

Tridesetpetogodišnji Ognjen Amidžić je karijeru započeo kao novinar i voditelj, a tokom godina postao je pravi šoumen – peva, svira i glumi. Njegovi prvi novinarski koraci su bili na noćnom programu Radija 202.

Zbog svoje duhovitosti bio je izuzetno popularan kao radio-voditelj. Čelni ljudi RTS-a prepoznali su njegov talenat i pozvali ga da radi u emisiji “Garaža”. Potom je vodio emisiju “Hot Report” sa koleginicom Milicom Ličinom.

U emisiji “Džekiranje” koja se emitovala tokom 2002. godine, Ognjen je javne ličnosti predstavio na sasvim drugačiji način. Popularni pevač Vlado Georgiev, prvi je i jedini put gostovao na RTV Pink i to baš kod Ognjena u emisiji. Sa Marinkom Madžgaljem je vodio televizijski šou “Ćao, Darvine”.

U više navrata se oprobao kao glumac. Igrao je u televizijskom filmu “Poslednja Nova godina”, u seriji “Ljubav, navika, panika” pojavio se u ulozi policajca, u ulozi Radonje u filmu “Crni Gruja i kamen mudrosti”.

Njegov alter ego Oskar Savić je izuzetno popularan kod publike, čak zaseni u nekim momentima svog tvorca Ognjena Amidžića. Vodio je i čuveni rijaliti šou “Farma” sa koleginicom Aleksandrom Jeftanović. Učestvovao u emisji “Plesom do snova”, gde je uspeo da pobedi i tako omogući jednoj od učesnica da dobije novčanu nagradu i ostvari svoj san.

Sa Marinkom Madžgaljem već nekoliko godina ima bend “Flamingosi”.

Radim samo ono što mene zabavlja

Ostin i nismo pronašli više njenih izdanja sa sličnim imenom. Ovaj naziv je u duhu s našim imidžom, ima duh šlagerskih naslova iz prošlosti i nosi takve poruke.

Ultimativni letnji hitovi

V

oditelj, pevač, glumac, zabavljač – jednom rečju šoumen, Ognjen Amidžić, ove godine proslavlja punoletstvo u poslu kojim se bavi. Šta god da je radio poslednjih godina, uvek je u svemu bio prvi. Budili smo se sa jutarnjim programom koji je on vodio, slušali ekskluzivne ispovesti slavnih ličnosti na njegovom kanabetu, voleli se uz pesme “Flamingosa”, smejali se njegovim imitacijama. Kaže da sve što radi mora pre svega lično njega da zabavi, jer u suprotnom zna da neće biti dobro 6

magazin

ni za ostale. Nemirnog i radoznalog duha, Ognjen ovog leta uživa u društvu devojke Danijele Dimitrovske dok se hitovi “Flamingosa” uveliko slušaju širom bivše države.

Da li ti je lakše da budeš Ognjen, Renato, Ami G, Oskar, šta od svakog dobijaš, a šta gubiš?

- Sve je to jedna priča. Mogla bi svaka da bude i posebna, što znači da je neophodno ulaganje velike energije.

Od svakog navedenog “lika” dobijam

inspiraciju, nove ideje i zabavu a svakako gubim mnogo energije. Uvek sam govorio da je sve to potrebno za televizijski posao ako ste zabavljač.

Prvi album se zvao “Razum i osećajnost”, drugi “Gordost i predrasude”, a treći “Seti se našeg zaveta”. Da li ste imali drugu ideju i inspiraciju u odnosu na prethodna dva?

- Očekujemo i B stranu sledeće godine, pa da treće izdanje bude kompletno!

Prva dva su se zvala po delima Džejn

Intervju: Jelena Đokić Foto: arhiva Večernje novosti

Ljubav je jednostavna - ili jeste ili nije. Ili je prava ili se pravimo da je prava. Kad je prava, nema filozofije, same se stvari ređaju jedna za drugom i stvaranje porodice je kruna svega toga, kaže Ognjen Amidžić, pevač, voditelj i glumac

Nisu prošla ni dva meseca, a “Flamingosi” već imaju ultimativne hitove leta poput “Litar vina” i “Eh da mi je”. Da si ti običan čovek, da li bi isto slušao te pesme i da li bi ti bili hitovi leta?

- Hahahah, dobro pitanje. Verovatno bih, pošto mi to pravimo da bi nama bilo zanimljivo. Svaka pesma koju snimimo u našim glavama je kao stvorena za neku priliku ili raspoloženje. Mislim da su obe numere dobre za zezanje, klubove, terevenke i radost.

U jednom trenutku ste ti i Marinko napravili pauzu u radu, puno se pisalo i pričalo o tome. Da li je bio u pitanju nedo-

statak inspiracije ili neka druga viša sila?

-Mi smo i nastali kao hobi i ventil od naših primarnih poslova. Sakupljamo se kad se uželimo svirki, kreativnog rada u studiju i tripa da imamo svoj bend. Ne želimo ništa na silu, da se od nas nešto očekuje u nekom roku, jer onda to postaje posao. Imali smo puno obaveza na televiziji i pozorištu i eto, posle tri godine smo ušli u studio i izbacili novi disk posle tacno četiri i po godine. Šta je po tvom mišljenju potrebno za dobar poslovni odnos?

- Profesionalnost, poverenje i kapiranje.

Jako je teško uklopiti sve to i uopšte pronaći takvog partnera. Mislim da je tako u svim branšama. Profesionalizam je ono čega u našoj zemlji ima najmanje.

Pored “Flamingosa”, nisi zanemario primarnu karijeru, TV voditelja. Prošle godine “Ami G show” je bio jedna od najgledanijih emisija, a šta planiraš za

narednu sezonu?

- Mi smo i u prošloj sezoni ostali najgledaniji domaći talk show, a bila je najteža godina do sad. Nadam se da svi problemi ostaju iza i da u novu 4. sezonu ulazimo potpuno rasterećeni. Pripremamo se najzobiljnije: biće novina, okrećemo se humoru i zabavi svim snagama. Ekipa je proširena i pojačana, bio sam na pripremama u Americi i jedva čekam da počnemo. Bićemo direktni, kritični i niko neće biti pošteđen.

Kod kuće u Beogradu i Šapcu Kako ti polazi za rukom da ti gosti kažu sve što ih pitaš? U čemu je tajna? Iznenadiš li ih i staviš u pat poziciju ili se unapred dogovarate?

-Razgovor u mojoj emisiji je uvek otvoren i direktan. Nemam zle namere ali se i ne ulizujem. Oko mnogih stvari se dogovaramo, nekad ih i iznenadim, ali to uvek ispadne kako treba. I one vole da pričaju

magazin

7

uz kafu

Ljubav je najbolja energija

Da li si produktivniji kad si zaljubljen, čini mi se da jesi, s obzirom šta si sve uradio u prethodnih godinu i nešto dana?

-Kao i svako. To je najbolja energija na svetu. Nadam se da ću tek sad početi da radim prave stvari. Izuzetno turbulentna sezona je iza mene i nadam se da ću sad moći da se razmahnem. Šta ti smeta, šta nedostaje, a šta ti je potaman u vremenu u kome živimo?

- Vreme se menja, život se prilagođava, naše navike, putanje, poslovi prate sve

sa mnom. Ipak sam ja u novinarstvu osamnaest godina.

Putovanja su tvoja velika strast. U kojim se gradovima osećaš kao kod kuće? Gde si sve putovao ovog leta i gde nameravaš da još putuješ?

- Volim da putujem, ali to realizujem samo u 30-40% slučajeva, posao mi ne dozvoljava. U Njujorku provodim mnogo vremena i osećam se veoma dobro u njemu. Kao kod kuće se osećam ipak, samo u Beogradu i Šapcu. Ovog leta sam bio u Njujorku, a u avgustu idemo u Tursku.

Bez mora ne mogu.

Planirate li neki beogradski koncert u skorije vreme?

- O tome već dugo pričamo, videćemo.

Voleli bismo da se to desi jednog dana, ali naše želje su velike i zahtevi ogromni, pa je jako teško to sve realizovati. ali nećemo odustati. Zamislili smo to kao mali mjuzikl sa mnogo promena scenografije, kostimima, gostima, iznenađenjima, ma videćete. Nadam se.

Svi umetnici imaju inspiraciju u jednoj ženi, mnogi su napisali pesme svojim velikim ljubavima, pa i ti... Kako je nastala pesma “Danijela”, posvećena tvojoj devojci Danijeli Dimitrovskoj?

- Pa platila mi je za to i to debelo! Rekla je da bi želela da ima pesmu koja se zove njenim imenom i da Danijele generalno nemaju pesmu o sebi. normalnu. I eto inspiracije!

8

magazin

Ognjen privatno:

to. Porodica je najvažnija stvar koja postoji, to sam oduvek govorio. Ali danas čovek mora biti mnogo mudriji, tolerantniji, sposobniji da bi je stvorio i održao. Neke stvari se nikad neće promeniti. Ljubav je jednostavna - ili jeste ili nije. Ili je prava ili se pravimo da je prava. Kad je prava, nema filozofije, same se stvari ređaju jedna za drugom i stvaranje porodice je kruna svega toga.

Danas se mnogo više radi nego pre, odsustva su veća, stres ogroman pa je samim tim sve teže! Ali, ako se voli i želi kako treba, sve se može.

Sredinom 2006. godine oženio se Milicom Marković, tadašnjom voditeljkom informativnog programa na RTV Pink. Govorilo se da ga je ona zaprosila, odabravši i kupivši sebi verenički prsten. Poslala mu ga poštom, a na njemu je bilo samo da joj ga stavi na ruku. Velika ljubav je, ipak, bila kratkog veka. Ognjen i Milica su se razveli, bez puno medijske pompe.

Danijela i Ognjen upoznali su se kada je ona gostovala u emisiji „Amidži šou”. Međutim, njih dvoje su tada bili u srećnim vezama, Danijela je imala dečka, dok je Ognjen bio u braku sa tadašnjom suprugom Milicom. Njihov drugi susret dogodio se tokom njegovog boravka u Americi, gde su se u Los Anđelesu sreli na jednoj od privatnih žurki. Tada se između njih rodilo prijateljstvo, a kasnije i ljubav.

ogledalce Marija Ristić, dipl. kozmetolog: Konkretne

mere

• Pre letovanja i uopšte preko leta izbegavajte agresivne tretmane kose – mini valove, izbeljivanje, izvlačenje pramenova, drastična farbanja kose… Svaki taj hemijski tretman još oslabljuje vlas i čini je još manje otpornom; rimentalno je utvrđeno da je prirodno svetla kosa oko dva puta osetljivija na delovanje zračenja od tamne: posle oko dve nedelje boravka na suncu, mogu se utvrditi značajne promene i ozbiljna oštećenja dlake. Vlažna kosa se brže oštećuje pod dejstvom UV zraka.

Ukupno delovanje svih štetnih faktora dovodi do oštećenja dlake, koje počinje najpre na krajevima. Ukoliko njihovo delovanje potraje, oštećenje se širi i na unutrašnji deo i duž dlake ka korenu, tako da može zahvatiti čak i koren dlake i izazvati opadanje kose. Gotovo po pravilu, tokom leta kosa postaje svetlija, suvlja, teže se raščešljava i oblikuje, rascvetava se, naelektriše i lomi i nema sjaja ni živosti. Sve su to posledice delovanja sunčevog zračenja, pojačane i drugim klimatskim faktorima, kao što su zagađenje iz vazduha, vetar, promene temperature i vlažnosti vazduha, jako hlorisana ili slana morska voda, itd. Na kvalitet i izgled kose negativno utiču i češljanje, šamponiranje, a posebno različiti tretmani za promenu boje ili oblika, često feniranje, neodgovarajući preparati i nedovoljna zaštita kose.

Da li kosa voli leto? Čini se da kosa baš i ne voli leto, jer tada deluje previše faktora koji je ugrožavaju. Redovna zaštita od sunca, uz malo truda i nege, ostavlja sasvim dovoljno prostora za potpuno uživanje u slobodnom vremenu i ostalim blagodetima leta

Oštećenja kose

Dugo se nije obraćala pažnja negativnim efektima sunčevog zračenja na 10

magazin

kosu. Tek su poslednjih desetak godina naučno ispitane i dokazane vrste promena i razmere oštećenja kose koje izaziva sunčevo zračenje. Ugroženi su i keratin (protein od koga je dlaka izgrađena) i pigment melanin (koji kosi daje boju). Kosa menja teksturu, povećava joj se poroznost, nestaje gipkost i, ona postaje oštra na dodir, suva, krta i teže se raščešljava. Pod dejstvom zračenja, boja kose bledi i postaje bezizražajna,

Činjenice koje treba imati u vidu Velike doze sunčevog ili zračenja iz veštačkog izvora (solarijuma), za 15% povećavaju osetljivost dlake na kidanje, odnosno smanjuju otpornost vlažne kose na istezanje.

Posle mesec dana delovanja sunca, kosa se za 200 - 300% lakše kida prilikom češljanja, bez obzira da li je suva ili vlažna.

bez obzira da li je prirodna ili farbana, zbog fotooksidacije pigmenta melanina i stvaranja slobodnih radikala. Ekspe-

Kako se zaštititi?

Da bi se sačuvali kvalitet i lepota kose tokom leta, neophodno je obezbediti odgovarajuću zaštitu. Za zaštitu kose i kože glave, savetuje se redovna

• Kupite sredstvo za zaštitu kose od sunčevog zračenja, proizvodi se ili u obliku gela ili spreja. Sunčeva svetlost izaziva hemijsku reakciju u nezaštićenoj kosi, koja se zove oksidacija. Oksidacija slabi veze između ćelija kose, i tako vremenom čini kosu beživotnom i lomljivom. Proizvodi za kosu sa faktorom zaštite od sunca mogu sačuvati vlasi od apsorpcije i reflektovanja štetnih zračenja; • Pre izlaska na sunce naprskajte kosu, a ako ste duži period na suncu, nanesite na svaka dva sata zaštitu; • Koristite dobre šampone, a glavni sastojak koji treba da tražite je EDTA. To je sastojak koji uklanja hlor iz kose. Hlor je štetan za kosu i kada uđe u reakciju sa bakar sulfatom koji se nalazi u kosi, daje efekat „zelene kose“; • Što se tiče nege kose posle kupanja i sunčanja, uvek koristite preparate za kosu sa silikonom. Silikon glača površinski sloj dlake, popunjava praznine i ne dozvoljava da vlaga uđe u dlaku.Takvi proizvodi ostavljaju nevidljiv omotač na kosi i kosa se lako pere šamponom, tako da se hemikalije na njoj ne gomilaju; • Kosu sušite na vazduhu, izbegavajte sušenje fenom, sređivanje frizure figarom ili peglom za kosu. Ako ih ipak morate koristiti, izaberite one koji imaju zaštitu od zagrevanja. Ne zaboravite da kosu isperete na kraju hladnom vodom, jer ćete tako zatvoriti pore temena; • Za završni oblik frizure, devojke često koriste lak za kosu – njega posebno treba izbegavati na letovanju!

• Kad god niste u vodi, obavezno nosite šešire, kape, kačkete tokom leta; Birajte preparate za negu kose koji sadrže proteine, biljna ulja i ekstrakte bogate nezasićenim masnim kiselinama, vitaminima i provitaminima E, C, pantenol, PP...

primena odgovarajućih preparata. To su najčešće postojeći, poznati oblici (šamponi, gelovi, lakovi, regeneratori, pene itd.), koji su obogaćeni zaštitnim komponentama - UVA i UVB filterima.

Oni se dobro vezuju za kosu, efikasno je štite od zračenja, ali joj ne daju mastan izgled i ne utiču na mogućnost rašče-

šljavanja i oblikovanja frizure. Njihovo dejstvo traje nekoliko dana, do sledećeg pranja, tako da je kosa stalno zaštićena.

Dobro formulisani preparati bogatog sastava, u velikoj meri sprečavaju gubitak boje, cvetanje i naelektrisanje kose, olakšavaju raščešljavanje i oblikovanje, čuvaju sjaj, mekoću i elastičnost kose.

Hair Protectio Factor Tekst: B. J. Foto: Thinkstock/Guliver

L

epa kosa vlasnici garantuje i lepotu i negovan izgled. Međutim, da biste imali takvu kosu, neophodno je vreme, trud, novac i stalna nega. I uprkos svemu tome, tokom leta, kada je delovanje štetnih faktora okoline mnogo agresivnije, postaje više nego očigledno koliko smo vremena i truda posvetili higijeni, nezi i zaštiti kose.

Kosa poseduje određene prirodne načine zaštite. Melanin, kao i kod kože, predstavlja prirodno zaštitno sredstvo, koje deluje kao UV filter i “hvatač” slobodnih radikala. Ipak, on najčešće nije dovoljan da spreči neželjene efekte prekomernog delovanja sunčevog zračenja, već i sam podleže promenama.

• Ako ste u mogućnosti, najbolje je da pre odmora u svom frizerskom salonu uradite zaštitnu kuru za kosu;

Savremeni proizvodi imaju oznaku HPF (Hair Protectio Factor, engl. = faktor zaštite kose od sunca). Ukoliko je ovaj broj 15, to znači da je kosa zaštićena od 95% UV zračenja, što je sasvim dovoljna zaštita od sunca na području Evrope.

Da bi se ublažili negativni efekti okoline, savremeni preparati za kosu sadrže i proteine, različita biljna ulja i ekstrakte bogate nezasićenim masnim kiselinama, vitaminima i provitaminima: E, C, pantenol (“pro-B5”), PP itd. Naročito su važni antioksidansi, koji sprečavaju stvaranje slobodnih radikala i oštećenja kose koja oni mogu izazvati.

Zato u parfimerijama i kod svojih omiljenih brendova insistirajte na proizvodima sa ovim sastojcima.

magazin

11

modne priče

Vrhunska ženstvenost

Sa cvetnim ukrasom u kosi i istim takvim baletankama, u ovoj haljini odisaćete svežinom

Dok su neutralne nijanse, prvenstveno boje pudera, kože ili mesa bile apsolutni hit u šminkanju prethodnih sezona, ova paleta boja pokucala je na svetska modna vrata prošlog proleća. Najveći svetski dizajneri su cele kolekcije posvetili ovim bojama, kao savršenu protivtežu jarkim bojama, printovima i cvetnim dezenima Tekst: Ivana Filipović Foto: Thinkstock/Guliver

Lagana, lepršava haljinica od viskoze i za dan i za veče, savršeno prati liniju tela

ude izgled je u službi nežnosti, priN rodne lepote i nenametljivog seksepila. Nude boja - najbolje se može definisati kao boja kože jer precizan pojam još uvek niko nije odredio. Haljine su najčešće uske i pripijene ili ležerne i ženstvene. U oba slučaja haljine su potpuno fokusirane na žensko telo i isticanje njegove lepote. Nude cipele su omiljeni modni aksesoar već godinama unazad. Tajna leži u njihovoj prilagodljivosti, jer su savršen odabir uz šarenu odeću i haljine. Uz to, žene ih obožavaju jer čine da im noge izgledaju još duže! Tajna nude trenda krije se izgleda u njegovoj jednostavnosti.

Ova odeća zrači diskretnom lepotom i nenametljivim seksepilom, a upravo to sve žene najčešće i traže. Osim što je jednostavan, ali ujedno i veoma lep i nežan, nude look je neverovatno dobro prihvaćen i zbog toga što savršeno pristaje svakom tenu i lepo ga naglašava.

Kada je reč o nude izgledu, posebno se ističu cipele i haljine.

Tašne prate suptilnost boje, srednje su veličine i svedenog dizajna

12

magazin

Lanena haljina geometrijskog kroja idealna je za posao ili duže šetnje po gradu

Čista elegancija koju prati biserni nakit radi punog efekta

Nežna tunika od viskoze upotpunjena ultra modernom čipkom

Nežne baletanke, koledž modeli ili vrtoglave štikle bezbroj je modela nude-look-a

Večernja varijanta istančanog ukusa - svilena tunika sa satenskim manžetnama Haljina od pamučnog žerseja sa kožnim manžetnama i kaišićem, idealna za prohladne večeri

magazin 13

balans Zdravstveni park na Adi Komunikacija preko biljaka

Baštenska terapija

duha i tela Tekst: Snežana Trajkov Foto: Thinkstock/Guliver

Prvi zapisi o baštenskoj terapiji datiraju od pre četiri veka kada su siromasi koji nisu mogli da plate bolničke račune odrađivali svoj dug u bolničkim povrtnjacima. Tada je primećeno da su se oni brže oporavljali od ostalih

S

vako od nas poznaje osećanja osveženosti i lakoće koja nas ispunjavaju nakon par dana provedenih u prirodi. Ništa značajno nismo doživeli osim što smo šetali kroz zelenilo, disali punim plućima, upijali mirise i boje a možda i jeli neprskano voćkice i nabrali malo lekovitog bilja. Posle ovakvog, makar i pasivnog odmora, sebe ćemo često opisati kao obnovljenu osobu.

Baštovanstvo, pak, kao aktivno bavljenje prirodom, snažno poboljšava opšte zdravstveno stanje čoveka i nije namenjeno samo sasvim zdravima. Ono značajno pomože i osobama koje imaju teškoće u razvoju i učenju, rekonvalescentima, zavisnicima, žrtvama nasilja, ratnim veteranima, starijim ljudima, psihičkim bolesnicima, nezaposlenima, invalidima, hroničnim bolesnicima. U Americi, V. Britaniji, Nemačkoj i Austriji baštenska (hortikulturna) terapija se mnogo koristi u bolnicama, 14

magazin

domovima za stare, školama, popravnim domovima, zatvorima.

Prijatan umor i osveženost

Baštovanstvo je jedna od najstarijih ljudskih delatnosti koja je primenjena u zdravstvu. Prvi zapisi o baštenskoj terapiji datiraju od pre 4 veka kada su siromasi koji nisu mogli da plate bolničke račune odrađivali svoj dug u bolničkim povrtnjacima. Tada je primećeno da su se oni brže oporavljali od ostalih. Krajem 19. veka u Americi je osnovana prva „zelena kuća“ (staklenik) koja se koristila u procesu lečenja osoba sa mentalnim problemima.

Danas je opšte usvojen stav da baštenska terapija daje izuzetno dobre zdravstvene efekte. Na fizičkom planu, ona poboljšava motoriku, koordinaciju, mišićnu masu.

Na mentalnom, čini nas ponosnim na rezultate svog rada, podstiče kreativnost, radne navike, jača strpljenje i umanjuje stres a na socijalnom unapređuje naše

odnose sa ljudima kroz timski rad i učenje na svojim greškama.

Pre nego što je „otkrivena“ psihijatrija, rad u vrtu se koristio za lečenje nervnih bolesti – mišljenje je dr Matilde Đukić, profesorke fiziologije bilja na Šumarskom fakultetu. Ona objašnjava da je fizička aktivnost pozitivno deluje na određene fizičke smetnje, kao i na emocionalni aspekt tih fizičkih poremećaja. Osoba sa invaliditetom koja sebe doživljava kao bespomoćno i beskorisno biće, u baštenskoj terapiji može naučiti osnove nege biljaka i na taj način se osetiti korisnom.

Uz to će uvideti da postoje i druga bića kojima je potrebna pomoć što će joj povećati entuzijazam i volju da učestvuje u životu. Kad postoji odnos sa živim, stalno rastućim biljkama, neizbežno se pojavljuju i određeni problemi – vremenske nepogode, bolesti ili insekti, a borba s njima ljudima pomaže da se izvešte i u borbi sa drugim frustracijama u svakodnevnom životu, dodaje sagovornica.

Rad u vrtu je aktivnost koja se može prilagoditi različitim potrebama. Onim pacijentima koji su u invalidskim kolicima potrebne su veće vrtne površine kako bi o biljkama mogli da se brinu iz svojih kolica. Za slepe osobe može se vrt tako urediti da u njemu mogu da uživaju mirisom i dodirom. Osobe koje imaju bolove u leđima, artritis i slična ograničenja trebalo bi da nabave prikladna pomagala i alate.

Hortikulturna terarapija ima različite programe za određene grupe ljudi, ali je krajnji cilj isti: poboljšanje mentalnog i fizičkog zdravlja pojedinca. Treba napomenuti da te aktivnosti ne moraju biti skupe, jer uzgajanje običnih biljaka može pružiti podjednako zadovoljstvo i terapijsku korist kao i uzgoj onih egzotičnih.

I oni koji žive u stanovima mogu sebi da organizuju ovakvu relaksaciju, jer mogu

Opština Čukarica je u saradnji sa Šumarskim fakultetom na Adi Ciganliji uredila ovakav terapijski park za štićenike iz Dnevnog boravka za decu sa specijalnim potrebama. Napredovanje dece je individualno, ali u protekle tri godine istraživanja psihologa su pokazala da se deci povećava telesna snaga, koncentracija i kondicija, izoštravaju im se čula i prostorna orijentacija. Uočena je veća emotivna stabilnost i smanjenje agresije.

Radni terapeut u Dnevnom boravku i pejzažni arhitekta Sandra Petrović je povodom otvaranja parka rekla da je izbor biljaka posebno važan za terapiju. „O svemu smo vodili računa, pogotovo da te biljke nisu izazivači alergija.

Zasadili smo za početak biljke koje imaju karakteristične mirise i boje poput lavande, žalfije, nane koje stimulišu čula vida i mirisa. Park se prostire na više od 10 ari i nalazi se u neposrednoj blizini Ade Safari. Vrt je dovoljno veliki da primi decu različitih godina ali nam je želja da on postane utočište svima kojima je takav vid terapije potreban pa su svi dobrodošli, posebno zbog uključivanja u zajednicu dece sa intelektualnim teškoćama“. da naprave veoma zanimljivu bašticu na balkonu ili u delu stana, a danas su hit minijaturne voćke, bonsai, male zen bašte veličine kvadratnog metra koje deluju vrlo smirujuće. Osobama koje su vezane uz sobu ili bolnicu i osećaju se posebno bespomoćno, treba prirodu „uneti“ uz

sobu. Veseli cvetni aranžman, posude sa začinskim ili ukrasnim biljkama na prozoru i poster sa motivima iz prirode može uneti neophodni optimizam. Dokazano je da čak i posmatranje zelenila kroz prozor bolesničke sobe ili izrada cvetnih aranžmana ubrzavaju oporavak od bolesti.

budite zdravi

Hrana koju telo voli

Hrana leti ne treba da opterećuje sistem organa za varenje, zato treba spremati namirnice kojese lako vare, sa što manje termičke obrade, pre svega povrće i voće Tekst: Ana Jović Foto: Thinkstock/Guliver

Z

ačinjena i masna hrana, alkohol i „teške” mesne prerađevine, „jake” torte i kolači, nisu na listi poželjnih stvari koje treba konzumirati u toku leta. Kada temperature na Celzijusovoj skali „skaču” i kada ne može da se diše bez uključivanja klima-uređaja, da bi se ljudi osećali bolje moraju da poštuju neka od pravila ponašanja na tropskim temperaturama, među kojima je glavno – uzimanje lagane hrane koja osvežava organizam.

Lekari objašnjavaju da hrana leti ne treba da opterećuje sistem organa za varenje, to jest da treba konzumirati ona jela koja se lako vare. Tu spada uzimanje veće količine povrća i voća, kiselomlečnih proizvoda, kao i vode.

– Može se spremati testenina i pirinač, i to uz lagane prelive sa povrćem.

Meso i ribu treba kuvati na pari, obariti ili ispeći na roštilju. Zelena salata sa kuvanim jajima ili posnim mesom može da bude zamena za glavno jelo.

16

magazin

Preporučuje se uzimanje jogurta, koji blagotvorno deluje na crevnu floru, podstiče izbacivanje toksina i osvežava organizam. Supe su sjajan letnji obrok. Okrepljuju sistem za varenje, ubrzavaju metabolizam i blagotvorno deluju na celokupni organizam.

Za desert se savetuje uzimanje voća, voćnih jogurta ili onih sladoleda koji su osvežavajući i nemaju mnogo kalorija – podseća dr Jelena Popović, lekar opšte prakse.

Manje mesa!

U stručnom časopisu „Jama” nedavno je objavljeno da bi 97 odsto kardioloških oboljenja nestalo, ukoliko bi se ljudi uzdržavali od konzumiranja mesa, napominjujući da biljna hrana ne poseduje holesterol i da je zbog toga značajna. Svima koji vole kuvana jela savetuje se da obavezno uz obrok uzmu i tanjir pun salate.

Presna hrana

Mnogi smatraju da je leto idealno vreme da svako ko želi da živo zdravo pređe na takozvanu presnu ishranu.

Sveže voće i povrće, orašasti plodovi, semenke, alge, povrće iz mora, neke žitarice, klice, kao i hladno ceđeno maslinovo ulje čine osnovu presne ishrane, za koju neki stručnjaci tvrde da može da pomogne našem organizmu da se očisti, oporavi i ublaži neke hronične degenerativne bolesti. Svako

ko želi da se hrani na zdrav način, po mišljenju zaljubljenika u presnu ishranu, treba da zaboravi na prženje hrane i konzumiranje mesa, mleka, jaja.

– Ne savetuje se uzimanje kuvane hrane zbog nagomilavanja toksina.

Termičkom obradom hrane iznad 45 stepeni uništavaju se neophodni enzimi, pa se oko 85 odsto svih hranljivih materija nestaju zagrevanjem. Kombinacijom različitih začina može da se kreira pregršt ukusnih jela koji mogu da zamene kuvana i pržena jela, a koja nam pomažu da organizam držimo u balansu – objašnjavaju poklonici ove vrste ishrane.

Kombinacijom različitih začina može da se kreira pregršt ukusnih jela koja mogu da zamene ona kuvana i pržena jela Treba konzumirati i rastinje iz prirode, kao i voće poput divljih jagoda, ali uvek treba birati voće i povrće koje ima semenke, recimo radije kupiti pomorandže sa semenkama nego one bez njih.

Tečnost koja život znači

Lekari objašnjavaju da malo ljudi zna da voda ima važnu ulogu i da bez nje čovek može da ostane u životu najduže od 48 do 72 sata, zavisno od toga kakvo je stanje prethodilo žeđi. U letnjim mesecima je posebno značajna nadoknada tečnosti, kako organizam ne bi imao problema zbog dehidratacije. Stručnjaci savetuju u vrelim danima ispijanje minimum šest do osam čaša vode na dan, što je neophodno za normalno funkcionisanje organa. Kada se zna da oko 60 odsto ljudskog organizma čini voda, od čega je u mišićnom tkivu ima 75 odsto, u moždanom 80 odsto, a u masnom svega 10 odsto, dr Jelena Popović kaže da postaje jasno kakav problem može da nastane kada smo izloženi dehidrataciji i neadekvatnom unosu tečnosti, posebno tokom letnjih meseci koji intenziviraju znojenje.

– Smatra se da bi zdrave odrasle osobe trebalo dnevno da unose 0,3 decilitara tečnosti po kilogramu telesne mase, dok starije osobe, deca, trudnice, ali i osobe sa specifičnim bolestima zahtevaju posebno isplaniran i kontrolisan unos tečnosti. Osim vode, tokom letnjih vrućina pravo osveženje može pružiti i ohlađeni čaj, koji, osim što sprečava dehidraciju, obiluje brojnim blagotvornim nutrijentima – objašnjava dr Popović.

Svakih pola sata trebalo bi da se uzima najmanje jedna šolja vode. Dr Popović kaže da oko 30 minuta pre nego što se osoba upusti u neke aktivnosti, treba da popije barem šolju i po vode. I tako svakih pola sata.

– A kako bi se nadoknadio gubitak elektrolita, može pomoći pravilo da se u čašu vode doda malo obične, kuhinjske soli. Bez obzira koliko se osećali pregrejano i čeznuli za trenutnim rashlađenjem, nikako nemojte posegnuti za ledenim jelom ili pićem. Osveženje koje ćete osetiti samo je trenutno, a znatno duže možete imati grčeve, osećaj nadutosti ili nelagodnosti u crevima – naglasila je dr Popović.

Prirodna detoksikacija organizma Mnogi ljudi odlaze na kure detoksikacije organizma u centrima koji se bave tom tematikom. Ipak, postoji i prirodni recept za čišćenje organizma. Svako može da uradi detoksikaciju organizma dva puta dnevno tako što popije sok od krastavca i spanaća, blitve ili zelene salate, koji je spremljen u blenderu.

magazin

19

prevencija

Mala

putna apoteka S

pre svega Trovanje hranom uzrokuju bakterije koje izlučuju toksine u njoj, a simptomi crevnih infekcija su proliv, povišena telesna temperatura, mučnina

U

toku leta ljudi se najčešće žale na crevne zarazne bolesti koje se prevashodno prenose zagađenom hranom, vodom i prljavim rukama, mada je u nehigijenskim uslovima značajna i uloga muva u širenju ovih infekcija. Visoke letnje temperature, poremećaji u vodosnabdevanju, način ishrane, godišnji odmori i migracija stanovništva uz povećanje populacije insekata i glodara, najznačajniji su faktori koji dovode do povećanog rizika za oboljevanje od crevnih zaraznih bolesti.

Najčešće crevne zarazne bolesti su: • dijareja • gastroenteritis i bakterijske crevne infekcije • virusni hepatitis A • salmoneloze i takozvane bakterijske alimentarne intoksikacije.

Trovanje hranom uzrokuju bakterije koje izlučuju toksine u hrani u kojoj su prisutne, pri čemu se u uzorku zagađene hrane ili stolice obolele osobe obavezno nalazi toksin, dok bakterija može i ne mora da se izoluje.

Simptomi crevnih infekcija su: proliv, povišena telesna temperatura, mučnina, povraćanje, bolovi i grčevi u trbuhu, slabost i glavobolja.

– Simptomi obično nestaju nakon dva do pet dana bez posledica, izuzev kod 18

magazin

virusnog hepatitisa A, gde bolest može da traje od nekoliko nedelja do više meseci kod težih kliničkih oblika. Kod dece uzrasta do tri godine treba obratiti posebnu pažnju, prvenstveno zato što ona još nemaju razvijene i usvojene osnovne higijenske navike. Socijalni kontakt dece je drugačiji od kontakta odraslih, mnogo je bliži, nekontrolisan je, pa deca pribegavaju pipkanju, ljubljenju, razmeni čaša, namirnica, stavljanju ruku u usta, a sve to predstavlja rizik za nastanak i prenošenje infekcija. Takođe, mladi i nezreli organizam deteta sklon je dehidraciji tokom ovih infekcija – objašnjavaju u Institutu za javno zdravlje „Batut”.

Moguće komplikacije crevnih oboljenja su takozvana sistemska infekcija i dehidracija. U slučaju da se proliv ponovo javi ili da traje duže od nedelju dana ili da dođe do pojave krvi u stolici, neophodno je javiti se izabranom lekaru.

Da bi se oboljenja sprečila, neophodno je brinuti o higijeni i redovno prati ruke sapunom posle svakog odlaska u toalet, kao i pre svakog obeda. Neophodno je efikasno suzbiti pojavu muva, izboriti se protiv pojave glodara, ali i raditi na zdravstvenom prosvećivanju kako bi se stanovništvo upoznalo sa značajem crevnih zaraznih bolesti i mogućnostima njihovog sprečavanja i suzbijanja.

Krvni sudovi se na vrelini šire, pa se mnogi posle dugog boravka na suncu i pada pritiska osećaju malaksalo

V skidanje temperature „febricetom”, a za decu sirupom „paracetamol”. Ukoliko prljava voda na bazenu izazove infekciju očnih kapaka, treba imati pri ruci „prokulin” kapi.

Manje posekotine ili ogrebotine treba oprati sapunom i premazati jodom. U slučaju plitkih posekotina treba staviti hanzaplast, a kod dubljih rana treba pristupiti ozbiljnije – očistiti je alkoholom ili troprocentnim hidrogenom, na nju staviti antibiotik „enbecin” i sterilnu gazu ili zavoj.

Podsetnik Alergije – presing Mučnina – dimigal Crevna flora – probiotik, flonivin Temperatura – odrasli febricet, deca paracetamol Očne infekcije – prokulin kapi Povrede - hanzaplast Infekcije rana - enbecin

elike vrućine najmanje pogoduju hroničnim bolesnicima, a kada temperatura pređe 30. podeok Celzijusove skale kardiovaskularni bolesnici češće pozivaju u pomoć lekare radi saveta, jer se loše osećaju i teže dišu.

Visoka temperatura najviše utiče na krvne sudove koji se po pravilu na vrućini šire, pa se događa da se srčani bolesnici posle dugog boravka na suncu osećaju malaksalo i bez snage. U trenutku kada izmere krvni pritisak mnogi shvate da im loše jer je on naglo pao i da su zato – na ivici kolapsa.

U vrelim danima neophodno je češće merenje pritiska i korigovanje propisane terapije u dogovoru sa lekarom

Priredila: A. J Foto: Thinkstock/Guliver

Higijena

Kolebanje pritiska na vrućini

vako ko krene na letovanje trebalo bi da ponese sa sobom i „malu putnu apoteku” koja se sastoji od lekova za „ne daj Bože”. Neophodno je poneti lekove protiv bolova, medikamente koji se koriste u slučaju problema sa stomakom i probavom, preparate protiv alergija „presing” ili „bronal”, ali i one koji se koriste za saniranje povreda i rana. Ko ima problema sa mučninom dok se vozi autobusom ili automobilom savetuje se uzimanje tableta „dimigal”.

Kapsule „flonivin” ili „probiotik” treba poneti ako se putuje u daleke krajeve, jer zbog promene klime, hrane i vode na letovanju može doći do trovanja hranom i pojave dijareje. Ako se uz stomačne tegobe javi i visoka temperatura, odraslima se savetuje

Stručnjaci objašnjavaju da u ovo doba kod građana češće dolazi upravo do pada krvnog pritiska, što izaziva i „komešanje u glavi”, oblivanje hladnim znojem, mučninu i lupanje srca, kao i da visoka temperatura dovodi do pojačanog znojenja, dehidratacije i sniženog pritiska što dovodi do smanjene ishranjenosti vitalnih organa.

Prim. dr Nada Macura, pi-ar beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć,

kaže da se i kod zdravih ljudi kao reakcija na preterano izlaganje suncu mogu javiti vrtoglavica, glavobolja, tromost i pad koncentracije i da je zato važno da uvek u ruci imamo flašicu vode, jer se ovom dragocenom tečnošću najbolje nadoknađuje ono što organizam izgubi znojenjem.

Srce na visokim temperaturama ubrzanije kuca kod onih kod kojih dođe do

skoka krvnog pritiska, zatim kod onih koji su preživeli infarkt, ali i kod osoba sa obolelom štitnom žlezdom.

– Onima koji su prinuđeni da po vrućini obavljaju poslove savetujemo da ne stoje u jednom mestu dok čekaju autobus, već da šetaju i potraže hladovinu.

Jedna od reakcija na vrućinu može da bude i tahikardija, ali za ubrzan rad srca nije krivo samo vreme. Ona se pojavljuje i zbog gubitka tečnosti i minerala, ali na njenu pojavu utiču i godine starosti i skleroza – objasnila je dr Macura.

Stručnjaci ističu da kolebanje pritiska nije samo neprijatna pojava, već da može da bude i prava opasnost po život, budući da povećava rizik za pucanje krvnih sudova i pojavu šloga. Da bi se taj rizik umanjio u ovim vrelim danima neophodno je češće merenje pritiska i korigovanje propisane terapije u dogovoru sa lekarom.

Da ne bi imali zdravstvene probleme, hroničnim srčanim bolesnicima se savetuje da obavezno piju neophodne lekove, ali i da izbegavaju ispijanje alkoholnih pića, velikog broja kafa, masne i pržene hrane. Oni koji imaju probleme bilo sa visokim, bilo sa niskim pritiskom trebalo bi na tropskim temperaturama da jedu salate, kuvanu hranu, povrće, voće, piletinu, ribu i žitarice.

magazin 19

novosti

Zelenim čajem protiv holesterola Zeleni čaj dovodi do snižavanja koncentracije tzv. lošeg holesterola (LDL) u krvi, pokazalo je istraživanje kineskih naučnika.

Istraživači veruju da njihovi nalazi objašnjavaju već poznatu povezanost pijenja zelenog čaja i smanjenja rizika za bolesti srca. American Journal of Clinical Nutrition je objavio analizu rezultata 14 ranije sprovedenih studija koja sugeriše da ovakav efekat zelenog čaja leži u delovanju njegovih sastojaka katehina. Katehini utiču na smanjenje apsorpcije holesterola u crevima. Naučnici napominju da učinak zelenog čaja na snižavanje LDL holesterola u krvi ipak nije za poređenje sa delovanjem lekova koji se koriste u tu svrhu.

Lekovi ne idu sa sokovima

Ako ujutro pijete čašu soka od jabuke ili narandže, to je dobar izvor vitamina C. Nikako, međutim, nemojte piti lekove sa sokovima, jer možete sebi nauditi.

Najnovija istraživanja u Kanadi pokazala su da sok od grejpa dramatično snižava apsorpciju određenih lekova, na primer lekova za srčane bolesti ili za lečenje nekih oblika raka. Naučnici sa Univerziteta u Kanadi otkrili su da osobe koje uzimaju lekove koji se koriste protiv raznih alergija sa sokom od grejpa iskoriste svega 50 odsto leka. Dr David Bailey pronašao je da sokovi od grejpa, jabuke i narandže sadrže supstancu koja blokira apsorpciju određenih lekova iz želuca.

„Podržimo početak života

– pomozimo prevremeno rođenim bebama” Posle uspešno realizovane kampanje kojom je opremljena Banka humanog mleka, Rosa nastavlja podršku Institutu za neonatologiju i prevremeno rođenim bebama koje borave u toj ustanovi. Nova kampanja „Podržimo početak života – pomozimo prevremeno rođenim bebama“ koja se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja ima za cilj nabavku dodatne opreme za Banku humanog mleka, edukaciju i usavršavanje zaposlenih i kupovinu novih inkubatora, za kojima na Institutu postoji velika potreba. Kampanja je predstavljena početkom jula u Intstitutu za neonatologiju u prisustvu novinara, predstavnika Ministarstva zdravlja, ali su, iako je toga dana bilo jako toplo, došle majke sa bebama koje su lečene na Institutu kao i majke donori mleka. Kampanja traje od kraja juna do kraja oktobra i u tom periodu od prodaje Rosa vode u svim pakovanjima, biće izdvajana novčana sredstva za nabavku pomenute opreme.

U našoj zemlji se svake godine prevremeno rodi više od 8.000 beba, od kojih čak 5.000 ima teške zdravstvene probleme i zahteva lečenje. Pod prevremeno rođenom decom smatraju se devojčice i dečaci rođeni pre 37. nedelje, a najmanje preživele bebe u Institutu za neonatologiju imale su tek pola kilograma. Prošlogodišnja petomesečna kampanja koju su realizovali Institut za neonatologiju i Rosa rezultirala je kupovinom najsavremenije medicinske opreme za Banku humanog mleka i dostavnog vozila. Edukativnim aktivnostima udvostručena je količina prikupljenog mleka, a broj majki koje su donirale mleko porastao je čak deset puta u odnosu na prethodnu godinu. Banka humanog mleka postala je u oktobru prošle godine i članica Evropske asocijacije banaka mleka. Kampanja je naišla na izuzetan odziv u javnosti, a samo putem interneta priključilo joj se više od 20.000 ljudi.

Dojenje: trodimenzionalno iskustvo!

Udruženje RODITELJ će šesti put za redom obeležiti Svetsku nedelju dojenja na način na koji se obeležava u više od 170 zemalja širom sveta. Na ovaj način, još jednom će se skrenuti pažnja javnosti o značaju dojenja i pružiti podrška dojenju kao najboljem načinu ishrane beba.

Centralna manifestacija je tradicionalno održana 7. avgusta na Zemunskom keju, i to kao jedna u nizu aktivnosti koje će Udruženje sprovoditi intenzivno od početka avgusta (kada je internacionalan datum za SND) sve do početka oktobra (kada se obeležava Nedelja dojenja na nacionalnom nivou).

Svetska alijansa za promociju i podršku dojenja (The World Alliance for Breastfeeding Action (WABA) formirana je 1991. godine aktom Innocenti Dekleracije (1990), sa ciljem da štiti, promoviše i podržava dojenje. Od 08. avgusta na dalje, nastavljeni su aktivnosti: medijska kampanja, dalja komunikacija sa roditeljima i budućim roditeljima, zdravstvenim institucijama i stručnom javnošću...

Činjenice

Da podsetimo, Istraživanja UNICEF-a iz 2005. godine pokazuju da tek 23% dece mlađe od 4 meseca doji, dok je procenat isključivo dojene dece do 6. meseca tek 15%.

Prema rezultatima istraživanja nezavisnih evaluatorki u oktobru 2009. godine koje su vršile procenu stanja porodilišta u Srbiji i adekvatnosti „Bejbi frendli“ programa, evaluatorke su iznele zaključak da ni jedno porodilište u Srbiji ne zadovoljava standarde „Bejbi frendli“ programa, a između ostalog da je procenat dojenja poražavajuće nizak. U izveštaju takođe iznose svoje preporuke uključivanja svih raspoloživih resursa koji će biti usmereni na promociju dojenja i pružanje podrške majkama, a naročito ističu važnost uključivanja nevladinog sektora, odnosno aktera van sistema zdravstva. magazin 21

moja kuhinja

moja kuhinja Najbolje ideje

Maxi magazin i Delta Agrar vam poklanjaju zanimljive recepte za zdrav i ukusan doručak, ručak, večeru, kao i recept meseca.

Testenina je kraljica laganih obroka, zasitna i hranljiva. Kombinovana sa povrćem, začinima, s malo mesa ili viršli, idealan je obrok za velike vrućine.

Simboli koji vas vode kroz naše recepte Lako za pripremu Majstorski

15 min.

Zdravo

Vreme pripreme Jeftino

magazin 99

moja kuhinja/doručak

moja kuhinja/ručak

Zapečena testenina s jajima Sastojci: 200 g rezanca

Ragu sa kobasicama

motanog

3 jajeta 150 g crevu

pilećeg filea u

domaće

20min.

Sastojci:

1 šoljica mleka 1 šolja pavlake

Priprema:

200 g mladog sira malo maslaca so,

20 min.

mleveni biber

Priprema:

Testeninu skuvati u malo posoljene vode. Ocediti. Umutiti mleko, pavlaku, jaja, sir i začine. Dublju tepsiju prvo premazati maslacem, zatim preliti malo ove smese. Rasporediti pileći file isečen na male kockice, staviti red makarona, pa opet smesu i sve tako dok se sav materijal ne potroši. Prekriti folijom i peći 15-ak minuta na 200 C, zatim skinuti foliju i vratiti još 5 min da fino požuti.

Rezanci sa dinstanim povrćem Sastojci: 200 g

šupljih špageta

Skuvati testeninu, na malo maslinovog ulja propržiti iseckaneviršle, sipati Ragu alla Bolognese, posoliti i pobiberiti po ukusu. Preliti preko oceđene testenine i ukrasiti kolutovima svežeg paradajza. Svaku porciju poprašiti sa malo parmezana.

400 g Penne rigate durum testenine 2 konzerve Bolognese

Ragu alla

2-3 sveža paradajza 200 g So,

pilećih viršli mleveni biber

Rendani parmezan

Letnji đuveč

Sastojci:

2 glavice crnog luka ulje 400 g povrća (šargarepa, mlada keleraba, tikvice, karfiol, paprika…)

So,

biber

2 kašičice

lista peršuna

Crne masline bez koštica Parmezan

24

magazin

25 min.

25 min.

Testeninu skuvati u posoljenoj vodi i dobro ocediti. Očišćen crni luk iseći i propržiti na ulju. Dodati očišćeno i na male komade isečeno povrće, posoliti, preliti supom od povrća i dinstati.

Oceđenu testeninu dodati u povrće i sve zajedno sa peršunom lagano promešati. Pobacati polovine maslinki i obilato posuti parmezanom.

400 g Fusilli durum testenine 5 većih paradajza

Priprema: Priprema:

Supa od povrća (na šolju vode 1 koncentrat posne supe)

light

Obariti testeninu.U tiganju dinstati oljušten i iseckan paradajz i iseckane kobasice, dodati malo šećera da bi se “ubila” kiselina paradajza.

Dodati malo origana i pavlaku. Kada se tečnost ukrčka na pola, u smesu dodati dodatak jelima, proceđenu resteninu, promešati i dodati rendani kačkavalj na kraju. Preručiti u zamašćenu tepsiju i zapeći u vreloj rerni na pet minuta.

Pakovanje Grill kobasice

domaće

Čaša kisele pavlake mleveni biber, dodatak jelima origano 150 g kačkavalja za rendanje

magazin 25

moja kuhinja/večera

Pasta sa paprikom i nanom Sastojci: 3 sveže crvene paprike 30g maslaca 200 ml pavlake za kuvanje so,

mleveni biber

Recept meseca

sveža nana 2 čena belog luka beli luk u granulama

25 min.

200 g Penne rigate durum testenine komad domaćeg kravljeg sira peršunov list Priprema:

Papriku iseckanu na tanke prutiće propržiti na maslacu sa 2 čena belog luka. Dodati pavlaku i smanjiti vatru. Kada se napravi lepa, kremasta smesa začiniti belim lukom u granulama, biberom, seckanom nanom i solju. Skuvanu testeninu preliti sosom i posuti mrvljenim domaćim kravljim sirom i peršunom.

Krompir polutke 20 min.

Krompiri otprilike podjednake veličine (po broju osoba) Veza mladog luka Komad maslaca So, biber pariska kobasica šunka u konzervi

Kačkavalj za topljenje po izboru (edamer, gauda)

26

magazin

kruške Sastojci:

Četiri kruške 100 g šećera 2 kesice vanilin šećera Kesica cimeta Kašika meda 50 g badema

Priprema:

Sastojci:

ili Ham

Karamel

Priprema:

Oprane krompire prepoloviti po dužini, svaku polutku premazati sa malo maslaca, posoliti, poređati kockice kobasice ili šunke i mladog luka sečenog na kolutiće i najzad preko svake narendati kačkavalj. Premazati sa malo ulja i donji deo polutki, poređati u pleh, prekriti svaku folijom i peći 15-ak minuta u rerni na najjače.

Zdrave lepe kruške dobro oprati, čačkalicom bocnuti na nekoliko mesta. U šerpu sipati vodu, 30 g šećera, kašiku meda, jednu kesicu vanilin šećera i pola kesice cimeta.

Spustiti kruške u tečnost i kuvati 5 minuta na tihoj vatri.

U drugi sud sipati 70 g šećera, kesicu vanilin šećera i preostalu polovinu cimeta u tri kašike vode i kuvati na tihoj vatri uz mešanje dok se šećer ne istopi. Skuvane kruške rešetkastom kašikom izvaditi iz vode, umakati ih u karamel i držeći za peteljku umakati ih u hladnu vodu sa ledom da se karamel odmah stegne. Poređati na tanjiriće pa preostalim prohlađenim karamelom preliti kruške i posuti ih iseckanim oljuštenim bademom.

30 min.

magazin

povoljna maxi kupovina

Zelena nedelja Sobiljem voća. Zbog toga su u Maxijevim objektima počele Zelene nedelje, promotivna sniženja voća i povrća.

ezona je voća, najzdravijih i osvežavajućih namirnica. Za one koji vole slatko, najbolje rešenje su poslastice sa

Svake sedmice, od ponedeljka do četvrtka, cena jedne vrste voća ili povrća biće snižena. Po maksimalno smanjenim cenama će se prodavati breskve, kajsije, banane, dinje, tikvice...

Punjena dinja

Kivi torta

Priprema:

Priprema:

Manju i zrelu dinu oprati i obrisati, odrezati vrh dinje, izdubiti semenke i napuniti je breskvama narezanim na kocke. Posuti šećerom po ukusu i poprskati rumom.

Rashladiti par sati u frižideru pre služenja. U široke čaše na nogicu kašikom za sladoled vaditi breskve s dunjom i servirati. Po želji svaku porciju preliti ulupanom slatkom pavlakom.

Dinja

Mikserom umutiti kristal šećer i belance, dodati žumanca, brašno, sodu bikarbonu i 50 g mlevenih oraha. Sve promešati kašikom. Masu podeliti na tri dela i ispeći tri kore u obavezno podmazanom plehu. Mikserom umutiti pavlaku sa šećerom u prahu, dodati ostatak mlevenih oraha pa ih nežno umešati kašikom. Posebno umutiti šlag sa vodom.

Kivi oljuštiti nožem i iseći na kolutove. Nafilovati tortu sledećim redosledom: kora, kivi, fil od oraha, šlag, kora, kivi, fil od oraha, šlag, kora i na kraju opet šlag.

Breskve

Sastojci

Sastojci

Rum Šećer

3 kašike brašna

1 kg kivija

2 kisele pavlake

250 g prah šećera

350 g mlevenih oraha

7 kašika kristal šećera

½ kašičice sode bikarbone

7 jaja

200 g šlaga

Kivi je prava riznica vitamina C, A, E, K i B kompleksa, kao i minerala – kalijuma, fosfora, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa.

Jednostavno, brzo i uz poklon

Ovog avgusta Maxi on line prodavnica svojim vernim potrošačima nudi još jednu pogodnost: za kupovinu on line minimalni iznos je svega 3.000 dinara, tako da "kupovina iz fotelje" u Maxi online prodavnici u ovim vrelim danima nikad nije bila primamljivija.

Na adresi www.shop.maxi.rs jednostavnom registracijom, kupuje se po identičnim cenama kao u Maxijevim prodavnicama, zastupljen je ceo asortiman, a dostava na kućnu adresu je besplatna.

Princip je jednostavan: ukoliko robu naručite do 13 časova svakog dana osim nedelje, biće vam dostavljena istog dana od 15-18 časova. Ako se porudžbina izvrši nakon tog roka, kupljeni proizvodi stižu sutradan. Ako ste robu naručili u subotu popodne ili nedeljom, možete mirno otići na vikend – ona stiže u ponedeljak. Plaća se po isporuci, na licu mesta, i to svim sredstvima: kešom, čekovima, karticama ili žiralnom uplatom ako je naručilac pravno lice.

Ovog leta naručioci proizvoda u online prodavnici imaju još i mogućnost dobijanja poklona. U pitanju je krstarenje Savom i Dunavom sa polaskom sa beogradskog Ušća, a plovidbe su od ponedeljka do petka u 18 i 20 časova, a subotom i nedeljom u 13, 15, 18 i 20 časova.

ISPORUKA BEOGRAD: Vračar, Stari grad, Voždovac, Savski venac, Rakovica, Čukarica, Zvezdara, Palilula, Zemun, Novi Beograd NOVI SAD: U Novom Sadu dostava robe vrši se do udaljenosti od 20km od grada.

NIŠ: Dostava robe do udaljenosti od 20 km od grada.

Mikini saveti

koje ... ako u posudice za led te malo ste napunili vodom sipa line, e, ma sirupa od pomorandz ićete mentola ili limuna dob će kockice leda u boji koje oduševiti mališane. ima hleb …u toplim letnjim dan u ne treba uvijati u platnen ljati u salvetu ili još gore, stav čine. najlon kesu što mnogi brzo Tako čuvan hleb vrlo čuvati ga uplesnivi. Najbolje je icama na u metalnoj kutiji sa rup poklopcu.

Da li znate?

Postupak proizvodnje meda počinje tako što pčele progutaju cvetni nektar koji veoma vole.

Pretvaranje nektara u med događa se u pčelinjem sistemu za varenje hidrolizom cvetnog šećera zahvaljujući jednom enzimu koji razlaže šećer na fruktozu i glukozu.

Kad je ovaj proces zgušnjavanja materije završen, pa prema tome postignuta i veća otpornost na bakterije, pčela sprema prerađeni nektar, to jest med, u pčelinjak.

Iako je med izvanredna hrana on se kod nas veoma slabo koristi u te svrhe. Dobro bi bilo kad bi se bar koristio kao dopuna ishrani tj. kad bi ga čovek u različitim dobima, posebno u detinjstvu i starosti, koristio svakodnevno u malim dozama i na taj način u organizmu bi se obezbedila dovoljna količina svih hranljivih sastojaka koja mu je svakodnevno potrebna. Pravilna upotreba meda izgleda ovako: drvenom kašičicom se zahvati meda, stavi se u usta i pusti da se on polako otapa, da prosto obloži sluzokožu. Čaša hladne vode posle kašičice meda nikako nije opcija, već ako je neophodno može se uzeti tek gutljaj mlake.

Jeftina kuhinja na sudu!

Dinja sadrži 88% vode a svega 11% šećera.

Ima i magnezijuma, vitamina A, karotena...

30

magazin

Kao i mnogi drugi slavni hoteli u New Yorku, i Gramercy Park Hotel na Aveniji Lexington od 2006. osim iznajmljivanja soba daje i stanove za stalni život u zgradi. U tom hotelu, gde su svojevremeno živeli Hemfri Bogart i porodica Kenedi, Bob Marli i Bob Dilan, stan na 16. spratu su za 300.000 dolara unajmili Jon Asgeir Johanson i njegova supruga, prenosii vecernji.hr.

Johanson, koji se obogatio na maloprodaji – njegova Baugur Group jedna je od najjačih kompanija u Evropi – izgleda nije ostao neokrznut islandskom finansijskom krizom, pa je renoviranje stana obavio skromnije nego što je planirao. Ugrađena kuhinja bila je iz Ikee pa stanodavci iz Paramount Realty Group tvrde da je previše jeftina i neprikladna za tako skup i luksuzan stan. Verovali ili ne, zato su Johansone tužili sudu. magazin 31

ljudi oko nas

Nema tunela bez izlaza

Kada je pre skoro dve decenije otvorila radionicu za izradu ručno slikanih ešarpi i marama, Maruška Topalović je znala da mora ići korak po korak.

Sada, ove unikatne modne detalje nose poznate dame širom sveta

N

ema poznate dame ni kod nas, ali ni u svetu koja nema u svom ormaru bar jednu ešarpu, maramu koja je oslikana rukom Maruške Topalović, dizajnerke iz Preljine kod Čačka. Njenih ruku delo stiglo je daleko, do Kanade, Amerike, Australije, Švajcarske... Teško je nabrojati sve zemlje i sve poznate ličnosti koje su se ogrnule ručnim radom ove žene, zato je najbolje ovako reći – svaka dama koja vodi računa o svom izgledu, svom oblačenju, ima bar jednu ešarpu ili maramu koju je oslikala Maruška. I ne samo dama. Oslikava Maruška i kravate, pa se tako njeno umeće našlo u garderobi i kod predsednika države, ministara, diplomata, uspešnih poslovnih ljudi.

- Sve je počelo pre skoro dve decenije. Istina, rezultati rada, oni pravi, nisu došli baš odmah, ali bila sam uporna. To se i isplatilo.

Danas kada pogledam iza sebe shvatam da je pobedila upornost – kaže Maruška, jedna od najuspešnijih poslovnih žena Srbije.

Njene ešarpe nose Katrin Denev, Svetlana Zaharova, Hilari Klinton... Proizvodi koji su nastali u njenom studiju u Preljini postali su korporativni pokloni mnogih velikih kompanija.

U životu ništa nije slučajno, bar tako narod kaže. Možda je Maruški i samo njeno ime odredilo životnu stazu, pokazalo joj kojim putem da ide. Ovu uspešnu poslovnu ženu, umetnicu,

32

magazin

dizajnerku, zovu „najveća srpska slikarka svile“. Stara narodna izreka kaže da neće svila svakoga da primi pod svoje skute, ne može je svako poneti. Ako je to tačno, a jeste, šta onda reći za Maruškin rad i na to da je ovoj ženi svila dozvolila da slika po njoj, da pravi unikatne cvetove, šare, da svojom rukom razliva boje i tako pravi komade odeće koji će verujemo postati deo istorije ne samo Maruške, već i njenog kraja, Srbije.

Upornost se isplatila

- Završila sam srednju tekstilnu školu. Moja želja je bila da upišem kostimografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. U vreme kada sam ja upisivala fakultet primalo se samo pet studenata iz cele bivše Jugoslavije. Ni posle petog pokušaja da se nađem u tih pet nisam uspela, ali nisam ni odustajala od namere da se nađem u tom svetu. Nisam se predala, pa sam tako, još dok sam bila u Beogradu, počela da pravim ukrase od svile za kosu. Tako sam finansirala svoje studije. Noću radim, danju studiram. Onda, jednog dana do ruku mi je došao komad bele svile i pomislila sam da bi bilo dobro da nešto oslikam na njoj. Tako je sve i počelo – kaže Maruška. Maruškino drugo ime sigurno može biti upor-

Maruška Topalović ručno oslika dnevno i do 50 marama.

Crvene, zlatne, braon boje prelivaju se na svili, i baš nekako kao da su se stopile sa tom svilom, kao da su svi ti cvetovi oduvek tu i bili. Nije ni čudo što je tako, jer Maruška svojim darom, svojim umećem čini da sve šare izgledaju kao da nisu dodate na materijal, već da su se prosto „rodile“ sa njom.

- Sada kada se osvrnem iza sebe vidim da sve uvek nije bilo lako, da je bilo potrebno dosta rada, upornosti, dosta vere u sebe da

Istrajnost u genima

Maruška Topalović je direktan potomak Lazara Mutapa, vojvode koji je bio jedan od najpoznatijih megdandžija i Prvog i Drugog srpskog ustanka. Ponekad pomislim da sam upornost i borbenost nasledila od njega. Možda mi je zbog svega toga i životni moto: „Nema neosvojivih tvrđava, ima samo loših osvajača“. bi posao bio uspešan. Nikada nisam bila u dilemi da li ću uspeti.

Prosto, verovala sam da će to tako biti, i zaista tako je i bilo. Svakoj bi ženi, naročito danas, kada su mnoge ostale bez posla, poručila da se osvrnu oko sebe, da razmisle šta bi mogle da rade i zarađuju.

Nije uvek dobro, lepo, ali nema tunela koji nema izlaz. Treba samo verovati da svetlo postoji, samo treba do njega doći. Opet kažem, upornost je najbitnija. Zamislite situaciju kada kupite mašinu za bojenje svile, 50 litara boje. Tada shvatite da nema odustajanja, da morate samo da gledate napred – objašnjava Maruška.

Maruškina velika podrška je porodica.

- Majka Jovanka je desna ruka, sin Radenko radi dizajn, kćerka Milica je talentovana za slikanje svile i sigurno je da će ona krenuti mojim stopama. Suprug Miroslav mi je najveća podrška i često više vremena provodi u mojoj nego u svojoj firmi – kaže Maruška.

Tekst: Dragana Milošević Foto: Privatna arhiva

Magija oslikana na svili

nost, jer ko je mogao verovati da će ešarpe, marame koje ona napravi u svom studiju, postati poznate širom sveta?

- Išla sam stepenicu po stepenicu. Naravno, imam veliku podršku svoje porodice koja je uključena u ceo posao i koja se baš kao i ja maksimalno daje za posao – priča Maruška.

A baš te neraskidive veze sa porodicom učinile su da Maruška svoj studio nikada nije preselila za Beograd što bi za umetnicu kao što je ona bilo nekako normalno. Ipak je odlučila da svoj studio smesti u moravsku pitominu, u rodni kraj i da baš iz te pitomine šalje u svet ručne radove.

- Najviše volim da radim kada padne noć. Tada se povučem u studio i slikam. Tiha muzika i čaša vina dovoljni su da magija počne – priča Maruška.

ljudi/inicijative Šta je to dekupaž tehnika?

U srednjim godinama sam otkrila svoj svet Nikada ne verujte kad vam kažu da za nešto niste talentovani. Nemojte ni sami sebe ubeđivati u slične predrasude, priča Slavica Brajčić, koja već 15 godina živi u jednom bajkovitom svetu svojeručno izrađenih ukrasnih i upotrebnih predmeta

K

Tekst i fotografije: Snežana Trajkov

ada je zavšila srednju hemijsku školu, Slavica je maštala o Fakultetu primenjenih umetnosti. Nešto pod uticajem oca, vojnog pilota, koji je za svoju decu želeo “siguran” posao, a delimično i zbog sopstvene nesigurnosti jer je verovala da ima mnogo kreativnosti ali ne i talenta za crtanje, upisala je Poljoprivredni fakultet. U nauci se nije uopšte pronašla. Odustala je i od fakulteta i od svojih snova o Akademiji primenjenih umetnosti, udala se, rodila sina i odselila u Zagreb.

Nakon razvoda, vrativši se sa 28 godina u Beograd, zaposlila se kao istraživač hrane na Poljoprivrednom fakultetu i na tom poslu u 47. godini dočekala minimalnu (invalidsku) penziju, nakon dijagnoze uznapredovale osteoporoze i velikih problema sa kičmom.

34

magazin

Ipak, život uvek nađe put. Ono što bi za nekoga bila katastrofa, Slavica je doživela kao širom otvorena vrata u novi početak.

- Kad sam prestala da bauljam kroz život radeći stvari koje ne volim i skupila snagu da se prepustim onome što me zaista ispunjava, razna vrata su se otvarala predamnom. Iako sam se zbog problema sa kičmom stalno borila sa bolovima, kao da sam prvi put u životu počela da dišem punim plućima. U početku sam obezbeđivala dodatni prihod izradom venčića i bidermajera od plodova prirode. Postepeno sam iz velike radoznalosti ovladavala raznim tehnikama. Nisam završila tu toliko željenu Akademiju ali sam ipak ostvarila svoj san. U životu je najvažnije odbaciti uverenje u svoje nedostatke, ustati na noge i pokušati. Trgle su me reči jedne slikarke.

Na moje vajkanje kako ne umem da crtam, rekla mi je: “A otkud znate da ne znate? Jeste li se potrudili da probate?” Sada znam: čovek je u stanju da sam sebe vrlo uspešno hipnotiše i odvoji od svega čemu ga srce vuče. Danas sa ogromnim zadovoljstvom slikam na svili, najviše za svoju dušu, i uopšte se ne opterećujem potrebom da se nekome dokazujem, priča Slavica.

Boje su moje utočište

Opredelila se za “salvetnu tehniku” ukrašavanja predmeta, kao podvrstu odavno poznate “dekupaž” tehnike, nekada omiljene čak i na dvorovima, a kojom su se bavili i Pikaso i Matis. Samouka, tada bez pomoći interneta, učila je na svojim greškama potrošivši mnogo vremena i materijala dok se nije izvežbala i oslobodila

ruku. “Otkrila sam svoj svet, a to je svet boje. Danas i muziku vidim u boji. U ovom poslu je bitan lični pečat. Moj zaštitni znak je cveće, naročito engleske “rojal albert” ruže. Ja i ne umem drugačije nego da stvaram onakav svet u kakvom i sama moram da živim: svet pun topline, romantike, bezbednosti, nežne lepote, starinske smirene atmosfere... moje utočište u ovo zahuktalo vreme gde se sve kupuje, zamenjuje i baca na brzinu.”

Ne zanimaju je moda i trendovi.

- Imam potrebu da uzmem neki serijski izrađeni predmet i da mu svojom maštom udahnem dušu. Salvetnom tehnikom, čipkom, tračicama, organdinom... Skupljam starinske bočice za pafeme, ramove, kaveze za ptice, suncobrane, medaljone kameje. Mislim da većina nas ima duboko u sebi potrebu da se osećamo ušuškano i bezbedno, u okrilju lepote. Lepota je obe-

Kao da sam prvi put u 47. godini životu počela da dišem punim plućima ćanje sreće. Simpatično mi je bilo kad mi je došla bogata mušterija kojoj je arhitekta opremio stan skupim dizajniranim nameštajem a ona se vrtela po mojoj galeriji i uzdahnula: “Volela bih da i ja imam u kući ovakve bapske predmete...

Jedno vreme je vodila galeriju svoje drugarice i učenice. Iako taj zajednički projekat nije opstao, Slavica i dalje mašta da ponovo stvori jedan veseo galerijski prostor za prave sladokusce. Kaže: - Karijera po svaku cenu me nikada nije zanimala. Ne bih ni znala koliko sam napredovala da nisam na fejsbuku počela da primam komplimente za svoj rad čak i iz inostranstva. Nisam trgovac i zato sanjarim o osobi-saradnici, koja bi me kao sidro učvrstila baveći se tim marketingom koji mi je slaba strana. Nikako mi prodaja ne ide od ruke. U poslu ne sme biti naivnosti a ja stalno čeznem za skladom ne samo u sebi i oko sebe već i u odnosu sa ljudima. Volim da poklanjam. Volim ljude koji vole da vole i da dele sa drugima radost i bliskost.

Salvetna tehnika je podvrsta „dekupaž“ tehnike koja je nastala u 20. veku u Francuskoj. Dekupaž podrazumeva isecanje i aranžiranje delova papira i njegovo lepljenje na obojenu ili drugačije pripremljenu površinu, te lakiranje.

Kada se tehnika izvodi na tradicionalan način, onda uključuje nanošenje čak 30-40 slojeva laka koji su šmirglani svaki posebno da se dobije mek sjaj i trodimenzionalnost slike. Isečeni papir se može lepiti i na staklo sa poleđine i onda se dobija izgled posebne dubine slike. Za tehnike dekupaža i salvetne tehnike, potrebno je pripremiti: alat za sečenje – oštre makazice tankog sečiva, hobi nožić ili skalpel, lepak, četkice za nanošenje lepka, aditive (Slavica koristi „krakel“ koji površini daje „ispucao“ izgled), lak za zaštitu i po potrebi akrilne boje i različite šmirgle.

Salvetna tehnika

Salvetna tehnika se može primenjivati svuda: na plastici, staklu, drvetu, keramici, čak i koži i tekstilu. Slavičin dom, koji je sada i prodajna galerija, ispunjen je unikatnim predmetima koji očaravaju: albumi za slike, škrinje, lampe, čiviluci, ramovi za slike, posuđe, čak i veoma atraktivne slike na svili salvetnom tehnikom... Osim toga, ona će u dogovoru sa mušterijom, od jeftinog serijskog ormana napraviti ljupku stvar koja će svakome privući pažnju, vratiti život starinskoj oštećenoj lampi ili svećnjaku, sašiti romantične jastuke za zaljubljene, originalne bidermajere, neobične albume za fotografije... Mogućnosti za ispoljavanje kreativnosti su neograničene. Nova ideja je ukrašavanje obuće po porudžbini. Jednostavne baletanke ili tašna mogu u Slavičinim rukama postati unikatan model koji mora privući pažnju.

Obuća, kao i svi predmeti iz njene radionice, normalno se peru deterdžentom i sunđerom.

Naša sagovornica i dalje neprestano uči.

Proučava razne tehnike ali ne koristi ih sve jer se i dovoljno drugih njima bave. Izabrala je da se uglavnom bavi onim u čemu je postigla zrelost i prepoznatljivost. Trpezarijski sto u dnevnoj sobi je njena radionica a orman u spavaćoj sobici je magacin prepun tajni. Kupci često postaju prijatelji koji se vraćaju kad god žele originalan poklon, naročito za nečiju svadbu. Ali Slavica će brzo i vešto (često i sa učenicama) napraviti i seriju naručenih prigodnih predmeta za korporacijske poklone ili predmete za ukrašavanje ugostiteljskog objekta. Povremeno organizuje izložbe u svom stanu a svaka od njih je, opet, poseban kreatorski doživljaj.

magazin 35

korak napred posedujem i svoj rad, sigurno je da ću je iskoristiti. Istovremeno bih ovaj projekat Nebojša danas radi ono što zaista voli

preporučio svima koji imaju zanat u rukama i uopšte dobru ideju za svoj biznis.

Rasadnik cveća

Tanja Petković ima 36 godina i sa suprugom i dvoje dece živi u Čamurliji, selu nadomak Niša. Završila je srednju trgovač-

Od hobija do posla Tekst: Biljana Jelić Foto: Privatna arhiva

Da je tanka granica između hobija i poslovanja, dokaz su sve brojniji start ap krediti pomoću kojih ljudi pokreću porodični posao, nezavisno od struke i obrazovanja

D

a je velika nezaposlenost sve prisutnija i u svetu i kod nas, svi već znaju. Zato su inicijative, pomoć i podrška ljudima širom zemlje da pokrenu neki svoj biznis, dragoceni. Ove godine su u Nišu potpisani ugovori sa novom generacijom dobitnika podrške za pokretanje samostalnog poslovanja, uz pomoć i organizaciju nevladine organizacije ENEKA i FMO, koje vode ovaj projekat od 2009. godine. Ukupno je od tada 100 preduzetnika iz Niša i okoline na ovaj način podržano.

Razgovarali smo sa prošlogodišnjim dobitnicima ovih sredstava, Nebojšom Živkovićem i Tanjom Petković.

36

magazin

Umetnička obrada kamena

Nebojša Živković je po zanimanju građevinski tehničar, a radio je i kao profesionalni snimatelj na jednoj lokalnoj televiziji u Nišu. Za projekat „Smanjenje siromaštva kroz podršku start ap biznisa“, saznao je preko medija, ugledao šansu za sebe i mogućnost za unapređenje svog posla i – krenuo. Za delatnost je odabrao umetničku obradu kamena jer je veliki zaljubljenik u prirodu i prirodne oblike kamena. Činjenica da je tržište preplavljeno kineskim fontanama od veštačkih materijala, dala mu je ideju da započne posao proizvodnje fontana, ćupova i saksija. Danas, odušev-

ljeno kaže: - Kombinujući i poigravajući se sa ovim prirodnim materijalom, ja stvaram unikatne i originalne proizvode, koji su se dobro pokazali na tržištu.

Ipak, u vreme kada je započinjao posao, za obradu kamena koristio je priručna sredstva i primitivni alat koji se brzo habao.

Zahvaljujući programu ENEKE, za radionicu je dobio profesionalni alat koji mu je omogućio preciznu i kvalitetnu obradu kamena. Zaključuje: - Napomenuo bih da sam ja sam jedini proizvođač ovih proizvoda u Srbiji. U tome vidim svoju šansu, a uz opremu koju

ku školu, a radila je kao prodavac. 2009. godine desilo se da je njen suprug ostao bez posla, i čim je saznala da je u toku informativna kampanja za dobijanje sredstava, uključila se odmah. Odlučila se za proizvodnju cveća. Kao korisnik projekta, pored donacije, prošla je organizovane obuke za započinjanje i vođenje sopstvenog biznisa.

Tanja se priseća početaka: - Na njivi od nekih 30-ak ari najpre sam uzgajala povrće. Nakon malo proučavanja tržišta, zaključila sam da bi proizvodnja cveća pod plastenicima mogla da bude unosan posao. Počela sam sve više da učim o uzgajanju cveća. Proizvodnju sam započela sa malim plastenikom veličine 6x4 m.

Od onoga što sam zaradila, već iste jeseni kupila sam plastenik veličine 25x8m.

Cveće prodaje na Cvetnoj pijaci kod niške Tvrđave, redovno snabdeva dve cvećare u gradu, a učestvuje i na sajmovima cveća koji se održavaju u Nišu i okolini. Za sada ima kupce iz Zaječara, Knjaževca, Pirota, kao i firme koje rade na uređenju parkova

Tanjino radno mesto je mirisna oaza

u Nišu i dvorišta niških kompanija.

O daljim planovima Tanja kaže: - U budućnosti ću raditi na povećanju proizvodnje, poboljšanju kvaliteta i što bolji plasman na tržištu. U tom cilju, a kao član Udruženja cvećara Niša, već razmatramo mogućnosti izvoza cveća u susedne države.

Celog leta sakupljanje kupona

u Maksiju T

okom ovih vrućina, pa i kada prođe leto, svaka kupovina u Maxiju u iznosu preko 600 dinara donosi kupon. Sami potrošači biraju koje će kupone sakupljati, i time obezbediti odličan popust na kupovinu proizvoda koji usrećuju najmlađe ili proizvoda koji trebaju svakoj kući. „Sakupljaj lako, obraduj klince jako“ akcija u Maxiju traje do 31.avgusta. Uz svaki račun od 600 dinara dobija se jedan kupon, kojim se ostvaruje pravo na odličan popust za kupovinu poklona za decu (za račun od 1.200 dobijaju se dva, od 1.800 tri kupona itd). Sa 5 kupona po izuzetno povoljnoj ceni možete

kupiti Timi slikovnicu sa dvd-jem i slagalicom, ili Vinks, Tajne okeana i Minis slikovnice sa upakovanim poklonima.

Do 19.novembra u Maxiju traje akcija nagrađivanja vernih potrošača „Budite u trendu“. Oni koji sakupe dovoljno kupona, ostvaruju popuste na trendi italijanske posude. Za kupovinu u iznosu od 600 dinara dobija se kupon, a već sa 4 kupona ostvaruje se pravo na popust i do 76%. Reč je o moderno dizajniranom i kvalitetnim italijanskim posudama, činijama različitih dimenzija, teglama, ovalima, priboru za salatu... Sve informacije o uslovima kupovine nalaze se na posebnim lifletima u Maxi prodavnicama. magazin 37

reportaža

Tradicija pretočena

razvoj imaju supermarketi srednje veličine i male prodavnice koje su kupcima najbliže. S obzirom na to da potrošači češće odlaze u njih, potreba za svežim namirnicama je još izraženija.

U Delezu se rukovode ne samo kvalitetom i bogatom ponudom proizvoda, već im je važno i kako su uređene prodavnice. To znači da možemo da očekujemo još čistije i estetski uređenije prodavnice u kojim pazarimo svaki dan. Menadžeri često ističu kako ljudi vole svežu, kvalitetnu hranu, koja je lepo sortirana i pregledna za izbor, a da su takav odnos

u kvalitet i visok standard Kompanija Delez, vlasnik Delta Maxi grupe, u prvi plan stavlja ponudu kvalitetnih namirnica i stvaranje sopstvene robne marke visokog standarda i konkurentne cene

Distributivni centar

Tekst: Branko Tanasković

K

ada je 1867. godine u Belgiji porodica Delez (Delhaize) otvorila svoju prvu radnju prehrane, nije se moglo naslutiti da će 2011. lanac Delez samo u Belgiji imati godišnje oko 3,5 miliona potrošača i da će se proširiti u mnoge zemlje i kontinente. Ta ista Delez grupa stigla je i u našu zemlju, kao novi vlasnik Delta Maxi grupe.

Reč je o uglednoj firmi sa dugom tradicijom, koja je već pre početka Prvog svetskog rata imala skoro 800 prodavnica. Danas funkcioniše kao akcionarsko društvo, a samo manji broj akcija poseduje porodica osnivača.

Osim u Belgiji, gde zauzima 26,3 odsto tržišta, Delez grupa posluje još i u SAD, Indoneziji, Grčkoj i Rumuniji. Mrežu čini 2.816 prodajnih objekata, sa više od 138.000 zaposlenih. Prošlogodišnji prihodi premašili su 20 milijardi evra.

38

magazin

Svežina robe pre svega

Ova kompanija u prvi plan stavlja ponudu kvalitetnih namirnica i stvaranje sopstvene robne marke proizvoda koji potrošače privlače ispunjavanjem

Delez mrežu čini 2.816 prodajnih objekata, sa više od 138.000 zaposlenih. Prošlogodišnji prihodi premašili su 20 milijardi evra visokih standarda i istovremeno konkurentnom cenom. Sličnu strategiju već godinama je negovala i Delta Maxi grupa u svom poslovanju.

To je sigurno i bio jedan od razloga da se belgijski gigant opredeli da veliku investiciju ostvari baš u Srbiji kupovinom Maxi lanca. To je potvrdio i predsednik

Predsednik Delez grupe Pjer-Olivije Bekers

Delez grupe Pjer-Olivije Bekers, koji je ukazao na to da su bili impresionirani snagom Maxijevih brendova, širinom mreže i kvalitetom zaposlenih. Prema njegovim rečima, obe kompanije su usredsređene na prehrambene proizvode i prodavnice različitih formata.

On ističe da su hipermarketi važan deo ponude, ali da poseban potencijal za

U predgrađu Brisela smo imali prilike da obiđemo Delezov distributivni centar, najveći u Evropi. On predstavlja izuzetan odgovor na izazove moderne trgovine, koja ide u susret potrebama kupaca i garantuje zdravu ishranu. Najsavremenija tehnologija, koja se oslanja na elektroniku i automatiku, omogućava veoma brz, efikasan i bezbedan plasman namirnica u trgovine. Ovaj objekat, površine 14.000 kvadratnih metara, koštao je 50 miliona evra, a u njemu radi 150 ljudi.

Mislilo se i na zaštitu životne sredine, pa se tako na vrhu zgrade nalaze solarni paneli, koji nadopunjuju neophodne količine energije za rad centra. Hrana koja prolazi kroz distributivni centar može da prođe celu proceduru i za samo dva sata, a najduže ostaje pet dana, zavisno od vrste namirnica.

prema kupcima prepoznali i u Maxiju.

Zato je srpska firma bila logičan izbor u realizaciji ambicija da se poslovanje razvije i u jugoistočnoj Evropi. Iako ovaj region zaostaje po životnom standardu i kupovnoj moći u odnosu na zapadne zemlje, Delez ga vidi kao oblast sa velikim potencijalom. Evropske integracije bi trebalo dodatno da daju podsticaj razvoju regiona, i belgijska kompanija planira da bude deo te uzlazne linije.

Prodavnice lokalno obojene

Kupovinom Maxija ona odmah stiče važnu poziciju na tržištu Srbije, ali i okolnih zemalja.

Gospodin Bekers ukazuje na činjenicu da njihove prodavnice nisu „uniformisane“ u čitavom svetu, da se međusobno razlikuju. To je deo strategije u kojoj se kombinuju standardi cele grupe sa potrebama lokalnog tržišta. To konkretno znači da je većina proizvoda u Delezovim objektima lokalnog porekla, a tako će biti i u Srbiji. Dakle, otvoriće se dosta prostora za saradnju sa domaćim dobavljačima, i postojećim i novim.

Za nas potrošače to znači da će nam i dalje biti dostupno ono na šta smo navikli, da ćemo moći da se oslonimo na brendove koje već poznajemo, ali i da možemo da očekujemo i nove iza kojih stoji jaka međunarodna grupa.

Recepti majstora i belgijske čokolade

U prodavnicama je standardna ponuda artikala kao i u drugim lancima, ali ono što ih izdvaja od konkurencije je to što se najveći značaj pridaje prodaji svežih, zdravih i proverenih namirnica.

U tom pogledu Delez je naročitu pažnju posvetio stvaranju sopstvenog brenda, odnosno privatne robne marke. Stvoren je niz kvalitetnih proizvoda koje pojedine fabrike prave pod imenom za koje se Delez odluči. Čak polovina ponude na policama Deleza pripada ovim proizvodima. Ovakav način poslovanja primenjuje i naš Maxi, a kupcima su već dugo poznati proizvodi sa oznakom „Premia“.

Jedna od mnogih stvari po kojima Delez prepoznaju u Belgiji je i ponuda sopstvenog brenda gotovih obroka. Ova jela su u ovoj zemlji veoma popularna, jer su po ceni pristupačna, a kupcima štede vreme, potrebno je samo nekoliko minuta da se podgreju. Samo prošle godine prodato je više od 30 miliona ovakvih obroka. Reč je o upakovanim jelima pripremljenim po receptima najpoznatijih ovdašnjih kuvara, čiji su portreti odštampani na ambalaži.

magazin 39

psihologija

telju koji se zaposlio u dobroj firmi i ima veću platu od vaše.

Međutim, ova emocija kod nekih ljudi može dostići i zaista bolesne razmere, i tada ne samo što razara njihovu ličnost, nego se može stvoriti i želja da se osobi kojoj zavide ozbiljno naudi na bilo koji način.

Da ni naše podneblje nije imuno na zamke zavisti, ozbiljno svedoči i poznata izreka o komšijinoj kravi ili navika da se neke, naizgled sasvim besmislene stvari, čine u inat nekome. Postoji niz anegdota na ovu temu, poput ovog, istinitog događaja sa periferije Beograda, kada je čovek prijavio svog komšiju građevinskoj inspekciji da u svom dvorištu zida, iako u toj situaciji nije imao nikakav lični interes niti mu je ta gradnja ugrožavala na bilo koji način mir niti imovinu. Svoj postupak kasnije je obrazložio rečima: „Što on da ima dve kuće, a neki nemaju nijednu“?

Čija kuća je veća - moja ili komšijina?

Zavist prema uspehu

Oslobodi srce zavisti P

ostoje ljudi koji tvrde da nikada ni prema kome nisu osećali zavist. Možete se kladiti da te osobe ne govore istinu kad vam to kažu, a sigurno je da nisu iskrene ni prema samima sebi. Naime, zavist je raširena svuda oko nas, gotovo niko nije imun na nju.

Pošto je ta emocija još u drevna vremena proglašena za greh, a ni u savremeno doba se na nju ne gleda sa odobravanjem, malo ko je spreman da prizna da ga obuzima i to osećanje, ponekad čak i prema ljudima iz najbližeg okruženja.

Izvori zavisti mogu biti različiti: nekome zavidimo na bogatstvu, na lepoti, na uticaju u društvu, na talentu, ali možemo zavideti i onima koji su u svakoj situaciji staloženi, koji imaju stabilnu vezu ili brak, koji imaju uspešnu decu...

S obzirom na to da je široko rasprostranjena, na zavist smo se navikli iz prostog razloga što je stalno prisutna oko nas, pogotovo što ona najčešće nema neke „opasne“ razmere i uglavnom služi kao dodatna inspiracija za trač-partiju.

Podstrek ili čista mana?

Neki smatraju da manja doza zavisti može biti i korisna, jer podstiče ljude da dostignu one kojima zavide, da preduzmu 40

magazin

korake koji će ih učiniti boljim, uspešnijim, zadovoljnijim...

Međutim, ukoliko ova emocija poprimi ozbiljnije razmere, ona može destruktivno uticati i na osobu koju obuzima zavist i na njenu okolinu. Ne kaže se uzalud da nekoga „izjeda zavist“ ili da će da „pukne od zavisti“, kao da je organizam zatrovan, a osoba ne može normalno da funkcioniše - za Maxi magazin kaže Isidora Gajić, psiholog, i dodaje: - Srž zavisti čini osećaj inferiornosti. Njega „hrani“ razlika između onoga kakva je neka osoba i onoga kakva bi ona htela da bude.

Ne kaže se uzalud da nekoga „izjeda zavist“ ili da će da „pukne od zavisti“ Zavist, koja je usko vezana sa ljubomorom, može da bude usmerena prema osobi koja ima nešto što mi nemamo, ili prema onome što ta osoba ima. Ona može imati različit intenzitet. Praktično je bezazlena zavist koju gotovo svakodnevno devojke osećaju prema vršnjakinjama koje se pojave u novoj, modernoj garderobi. Nešto je ozbiljnija, ali i dalje prilično prihvatljiva, ona u kojoj, na primer, zavidite prija-

Tekst: Branko Tanasković Foto: Thinkstock/Guliver

Zavist je raširena svuda oko nas, gotovo niko nije imun na nju. Pošto je ta emocija još u drevna vremena proglašena za greh, a ni u savremeno doba se na nju ne gleda sa odobravanjem, malo ko je spreman da prizna da ga obuzima i to osećanje

Naša sagovornica opominje da u svojoj okolini možemo da primetimo ljude koji uopšte ne uspevaju čak ni da odglume da se raduju tuđem uspehu ili sreći. Oni, iako svesni da to nije društveno prihvatljivo, ne umeju da sakriju sopstvenu razočaranost što neko drugi postiže uspeh ili mu se dešava nešto lepo u životu. To ne samo što može pogoršati odnose sa okolinom, nego ta nemogućnost da podele zadovoljstvo drugih, može stvoriti sve gore mišljenje o sebi i uvesti tu osobu u začarani krug nezadovoljstva i nedostatka pažnje i ljubavi. Živimo u vremenu dominacije medija, a oni u velikoj meri rade na izazivanju zavisti kod publike. Estradne rubrike prepune su priča o različitim idolima, njihovim uspesima i bogatstvu, na koje postajemo ljubomorni. Nije mali broj onih koji gutaju i one tekstove o tim istim idolima kada im „kola krenu nizbrdo“ i naslađuju se njihovim nevoljama, kao da im se svete za neku imaginarnu nepravdu. Najveći broj stalnih i neumornih konzumenata rijaliti programa, časopisa o slavnima i trač rubrika, karakterišući svoju opsesiju „željom da budu informisani“, zapravo su samo zavidni. Oni to po pravilu teško kod sebe registruju, ali zato njihova okolina, nesklona takvom štivu i emisijama, jasno prepoznaje.

Dakle, u medijima su najčešće novac, moć, uspeh, slava i lepota ono što podstiče zavist, ali ona se može javiti i kad reagujemo na nečiju dobrotu, kreativnost, zadovoljstvo, smirenost. Zavidne osobe mogu veliku štetu da nanesu ljudima koji su stekli unutrašnji mir – nažalost, oni su često na meti provokacija okoline koja im zavidi. Kada vidite nekoga da „ospe paljbu“ po tinejdžerima zbog neobuzdanog ponašanja, verovatno je da im zapravo zavidi na mladosti i bezbrižnosti.

Ako niste u grupi ljudi koji previše oduška daju zavisti i ljubomori, ništa vam ne preostaje drugo nego da se takvih ljudi klonite i da sa njima u društvu budete jako obazrivi i diskretni da i sami ne biste postali meta njihovog ličnog nezadovoljstva.

„Gledaj svoja posla“ Da bismo u što manjoj meri bili žrtve sopstvene ili tuđe zavisti, izuzetno je važno da možemo da je prepoznamo i razumemo.

- Pitanje je kako možemo da se izborimo sa zavišću? Neko preveliko moralisanje neće biti od koristi. Bitno je da shvatimo da osećamo zavist i da ona nije dobra po nas. Treba da priznamo sebi da smo došli su situaciju da nismo u stanju da se radujemo tuđoj sreći, da nas obuzima osećaj nepravde i nedostatka ljubavi.

To je preduslov da pokušamo da otkrijemo korene takvih emocija i da shvatimo da se to može promeniti. Važna je odluka da se ta mana koriguje i da se radi na tome da se osećamo drugačije.

Pokušaj da se na osobu kojoj zavidimo gleda drugačije, može dosta pomoći. Ukoliko svoju pažnju skrenemo sa onoga što izaziva zavist na sopstvene vrline i dobre strane svog života, manje će nas svakodnevica izjedati iznutra. Važni su i razgovori sa prijateljima, ukoliko ste sigurni da vas oni neće osuđivati zbog onoga što osećate.

- Kao i za sve „probleme“ u životu, i ovde je važno mnogo manje obraćati preteranu pažnju na tuđe uspehe, neuspehe, bogatstvo, postignuća, a utoliko više se okrenuti sebi, svojoj porodici i životu, svojim uspesima i zadovoljstvima; što smo sami smireniji, što više svojih, pa makar i manjih uspeha u odnosu na „te druge“ postignemo, bićemo srećniji. Takođe, kao deo već potvrđenog prenosa pozitivnih emocija, što se više obradujemo tuđim uspesima, veća je verovatnoća da ćemo i sami dobiti ideju ili podsticaj da i u svom životu u nečemu napredujemo – kaže psihilog Isidora.

Ukoliko vas ovakva osećanja ne obuzimaju previše često i previše jako, oprostite sebi i prihvatite to kao deo sopstvene nesavršenosti koja ponekad ispliva na površinu. Međutim, ako je osećaj intenzivan, javlja se često i drastično i remeti vaše odnose sa okolinom, ne bi bilo loše da se obratite stručnjaku za pomoć.

magazin 41

razglednica privatnim plovilima. Centralna zgrada kompleksa je Hotel Danubia Park, kapaciteta 53 sobe i 8 apartmana sa 135 ležajeva i pratećim sadržajima.

U sastavu hotela je višenamenska kongresna sala, kao „Fitness-wellnessspa’’ centar i zatvoreni bazen. Otvoren aqua park - kompleks bazena, smešten je u neposrednoj blizini jezera, šetališta i postojećih ugostiteljskih objekata.

Aqua park radi svih sedam dana nedeljno, a dnevna ulaznica je 350 dinara.

Ugostiteljski objekti

Srebrnjak srpskog turizma

Neposredno uz obalu Srebrnog jezera, duž šetne staze izgrađeno je pet atraktivnih sezonskih ugostiteljskih

Nacionalni park Đerdap

Najveći je nacionalni park i u njemu su čak četiri rezervata prirode (Golubački grad, Bojana, Bosman–Sokolovac i Tatarski vis.

Golubački grad

42

magazin

Srebrno jezero je bogato ribom i predstavlja pravi raj za pecaroše.

Zastupljene su sve vrste slatkovodne ribe: som, smuđ, šaran, amur, tolstolobik... Hladovina bagremove šume i dobra klima, čine da boravak na jezeru ostane za pamćenje. Na jezeru se nalazi uređena plaža, tuševi, šetalište, biciklistička staza, restorani… Na Srebrnom jezeru se može odmarati u hotelu, u autokampu

Golubački grad se prvi put pominje 1335. godine kao ugarsko vojno utvrđenje, mada se tačno vreme nastanka ne zna, kao ni to ko ju je podigao; Vizantincima je bila potrebna radi utvrđivanja granica na severu, Mađarima da obezbede svoje posede preko Dunava, a Srbima – jer je štitio njihove oblasti od upada Mađara... Tvrđava je izgrađena na visokoj steni na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, jer se odatle pružao najbolji pregled čitave okoline.

ili u privatnom smeštaju u brojnim apartmanima. Gotovo sve privatne kuće su arhitektonski vešto uklopljene u prirodu, sa terasama ili bašticama.

Od ove godine na ovom jezeru je nikao prvi srpski turistički kompleks – Silver Lake resort, nalik svetskim. U okviru resorta, na obali Dunava, kod samog nasipa koji deli Srebrno jezero i Dunav, opremljena je marina kapaciteta 34 plovila, namenjena međunarodnim i domaćim turističkim brodovima i

Ramska tvrđava

Na desnoj obali Dunava nizvodno od sela Ram, na 15 km od Viminacijuma, središta rimske provincije Gornja Mezija, nalaze se ostaci Rimskog vojnog logora LEDERATA. Ramska tvrđava podignuta je na ostacima antičkih i vizantijskih temelja. Sagradio je turski sultan Bajazit II. Danas vidljivi otvori za topove na kulama pokazuju da je Ram bio artiljerijsko utvrđenje na Dunavu.

Viminacijum

Viminacium je bio glavni grad rimske provincije Gornje Mezije i legijskog logora. Nalazi se 12 kilometara od Požarevca. U Viminaciumu je otkriven Hristov monogram iz II veka , do sada najstariji dokaz o ranom hrišćanstvu na našim prostorima. Viminacium ima mauzolej cara Hostelijana, hramove, terme, severnu kapija vojnog logora, akvadukt i nedavno otkriven rimski panteon i amfiteatar.

Tekst i fotografije: Biljana Jelić

S

Smeštajni kapaciteti

objekata i dva ugostiteljska objekta sa celogodišnjim poslovanjem - kafei, letnja diskoteka, objekti brze hrane, restoran i poslastičarnica. Teniski tereni su izgrađeni na početku razvoja resorta.

Izleti sa jezera

Koliko god da su mora naprimamljivija letnja destinacija mnogih turista, dobar izbor za godišnji odmor je i naše Srebrno jezero, omiljeno izletište i okosnica turizma istočnog dela Srbije rebrno jezero nalazi se u severoistočnom delu Srbije, u karpatskom obodu Panonskog basena, nedaleko od ušća Peka u Dunav. Da bi se priobalje ramskog rita zaštitilo od podzemnih voda, 1971. godine, dunavac koji je obilazio oko ostrva pregrađen je nasipom u gornjem toku kod sela Zatonja. Tako je nastalo jezero, 14 km dugo 300 m široko, dubine i do 13 m. U popodnevnim satima, kada sunce pođe na počinak iza Karpata, milioni iskrica čine njegov srebrni odsjaj, pa je po tome dobilo ime Srebrno. Izuzetne lepote, od početka je postalo omiljeno izletište i okosnica turizma u ovom kraju, pa je nazvano i srpsko more. Srebrno jezero je pravi dragulj kontinentalnog turizma u ovom delu Srbije. Zahvaljujući snažnim pumpama, u jezeru je nivo vode stalno niži od Dunava i obezbeđuje dotok sveže vode. Na svom podzemnom putu voda se filtrira kroz brojne peščane dine što omogućuje da voda bude besprekorno čista i bistra.

Brod Silver star

Turistička ponuda Srebrnog jezera upotpunjena je velikim turističkim brodom Silver Star. Brod prima 380 putnika na otvorenim terasama i u zatvorenim salonima. Tokom letnje sezone Silver Star će ploviti Dunavom obilazeći pojedine kulturno-istorijske lokalitete ovog kraja. Srebrno jezero, koje se nalazi na samo 110 km od Beograda, jedno je od najlepših jezera u Srbiji i jedno je od omiljenih izletišta turista i ribolovaca.

Nalazi se na lokaciji okruženoj atraktivnim istorijskim i kulturnim lokalitetima kao što su Gvozdena vrata, Viminacium, arheološko nalazište Lepenski vir, Golubačka tvrđava i mnoga druga.

Aqua park u okviru Resorta

Lepenski vir

Lepenski Vir je neolitsko arheološko nalazište, smešteno na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri.

Ovaj lokalitet, koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) koji su izgrađeni u periodu od oko 6500. do 5500. godine pre naše ere.

magazin 43

ona i on

Bračne priče

Malko se lažemo

Više od sat vremena smo Tihi i ja danas pričali mobilnim. Otići će mi sve dnevnice na telefonski račun. Rekao mi je da redovno pere veš u mašini i da je jako ukusno ono što sam mu skuvala. Mislim da me je slagao da se redovno brije, ali i ja ovde jedem stalno slatkiše i neću da priznam.

Najzad, povratak!

Tihomiru sam se još na aerodromu obesila oko vrata i nisam ga ispuštala iz zagrljaja skoro do jutros. Kod kuće me je sačekalo kupovno cveće u vaznama i moje obolelo u saksijama, sudovi porazmeštani na sve strane, ali stan tako sređen da sam se iskompleksirala. Bolje ga sprema od mene.

Mali poslovni put i ona je shvatila da muškarca ne čine Rolex i firmirana odela, a on je naučio gde stoji escajg i kako se uključuje mašina za veš Tekst: Mirjana Jurčić Foto: Thinkstock/Guliver

Iz Tihomirovog dnevnika Iz Marijinog dnevnika

Ona tamo, ja vamo

nji put kada sam sama legla u krevet veličine naše gostinjske sobe. I zaspala misleći kakav je život bez muškarca.

Marija ide na službeni put na nedelju dana. Biće to naše prvo odvajanje i da me ne čuje, dobro će mi doći malo „momačkog“ života. Da se opustim, da ne moram da dižem wc dasku, da se ne brijam, da mi jedno veče dođe društvo na fudbal i na pivo pa da zadimimo iz sve snage. Ali kad pomislim da ide sama sa direktorom u trenutku mi se smrači pred očima. Nisam ja ljubomoran na njega. On je matorac od četiri banke, prosedi zalisci, pun ko brod, razveden... Bez veze, kome je on još interesantan? I zašto ja uopšte mislim na njega, bolje da vidim šta ona nosi od garderobe.

Tako mi Rolexa

Živela sloboda

Uzalud se ističem

Idem prvi put na službeni put i jako sam uzbuđena! Direktor i ja putujemo sami.

Biću mu i prevodilac i sekretarica, a ako se iskažem možda me i unapredi. To je prilika koja se ne ispušta! Tihi, moj muž, će se oduševiti, stalno mi govori kako se nedovoljno ističem na poslu i kako svaka „šuša“ bolje prolazi od mene.

I mama mi je to govorila

Znala sam da će Tihi biti oduševljen mojom šansom za unapređenje. Rekao mi je da veruje u mene, da će biti usamljen, da ću mu strašno nedostajati, da mu se brzo vratim i podvukao mi da pazim šta radim. Tako mi je i mama govorila kad sam izlazila uveče.

Šta je za mene 15 kg

Od 23 kg dozvoljenog tereta deset mi je otišlo na rečnike, a još pet na promo materijal! Dobro mi direktor nije dao da mu ponesem i njegov lap top, pa da zaokružim svoj prtljag na dve kile! Zašto sam uopšte pristala da nosim? Zbog unapređenja! Bljak!

44

magazin

Uputstvo za upotrebu muža Jadan moj Tihi ostao je sam kod kuće, kako će se snaći? Sve sam mu lepo ispisala i ostavila ceduljice, da ne lupa glavu gde mu stoji veš, gde čarape, gde punjači za telefon, gde pribor za jelo... Na svakoj šerpici sam napisala koje jelo je unutra i na svakoj ceduljici poruku ljubavne prirode. Možda sam malo preterala sa ceduljama, ali ponelo me pisanje.

Krevet kao garsonjera

Prvi put sam se setila Tihog kada sam vukla kofere, drugi put kada su mi dali groznu sobu iznad vešernice, treći put kada sam sebi platila piće i posled-

Nije ni čudo što se moj direktor nije nikada oženio, on je mrgud bez šarma i stila, smarač u propisima, žali bože njegovih para i firmiranih odela. Tako mi njegovog Rolexa, moj Tihi je za njega zakon. Mada, kad pomislim kakav će nered da napravi dok dođem, nije mi dobro. Iako nisam tražila, kuma me redovno obaveštava gde je on i šta radi.

Kaže mi da nemam razloga za brigu, čak mi i cveće na terasi buja.

ni spomenuli. Šta nam je? Da ne starimo možda?

Ljubavni SMS u tri toma

Prijalo mi je noćas da se po krevetu baškarim na sve strane, što jutros nisam morao da cupkam ispred vrata od kupatila, obukao sam isto što i juče, jeo sam s nogu, mrvio, baš mi je bilo kul. A onda sam pomislio na Mariju i onog plejboja od direktora i smrz’o sam se u sekundi.

Mariji sam istog momenta poslao najveću ljubavnu izjavu, stala je u tri SMS.

Ortaci, žena i zalivanje cveća

Ortake žene ne puštaju i večeras u provod, nema fudbala na TV, nemam s kim ni da igram fudbal, šta da radim?

A moja žena sad uživa u belom svetu, malo sastanci, pa poslovni ručak, pa malo šoping, pa večernji koktel... Bolje da ne razmišljam dalje, idem da zalijem cveće. „Fikus samo jednom, kaktuse nijednom, lozicu svaki dan, a...“ dalje nisam čitao, za svaki slučaj sve sam zalio i to bogato.

Čip za svež hleb

Nisam siguran da li uživam ovako sam ili se dosađujem? Mrzelo me je da podgrevam ono što mi je Marija skuvala, pa sam opet jeo sendviče. Kad sam zagrizao setio sam se da je hleb kupila Marija, pre pet dana. Žene imaju taj čip u glavi da svaki dan kupuju svež hleb, kako bih se ja toga setio?

Dan 101. bez žene

Nisam znao da je i pranje veša u mašini složen misaoni proces! Marija samo pritisne dugme i gotovo. Ja sam ispritiskao svu dugmad i gotovo, crkla mašina! Veš sam odneo kevi da opere, nazvao servis da popravi mašinu i svima zapretio da ne kažu Mariji. Ona ima neke sentimentalne relacije s tom mašinom, često ih čujem da razgovaraju.

Sudove prati, ili bacati?

Naučio sam gde stoji escajg, a gde moje gaće, da se smeće jako usmrdi ako se ne iznese par dana, a i da mrve grozno bodu u krevetu. Bacio sam sve što mi je Marija skuvala, mrzelo me je da podgrevam. Sačekala me je monstruozna gomila sudova i hamletovska dilema: oprati ih ručno ili pokvariti i mašinu za sudove?

Dao sam hiljadarku klincu iz komšiluka, sve je oprao, sklonio i još pitao da li može po toj ceni da usisa. I ostavio me u razmišljanju zašto žene kukaju na kućne poslove kad sve mogu da plate?

Vole da se muče.

Sreća za 100 evrića

Ona je ponovo tu, mogu da odahnem.

Mašina je popravljena, šerpice oprane, a stan je onaj klinac uglancao do visokog sjaja i to za samo sto evrića.

Isplatilo se, Marija je zadovoljna, i rekao bih, voli me još više.

Marija je danas otišla. Dok je avion rulao po pisti poslao sam cirkularni SMS ortacima. Za manje od sat vremena bili smo svi na broju, kao u dobra stara vremena.

Pre nego što će stići pobacao sam neke papiriće što mi je Marija nakačila svuda, te ovo ovako, pa ono onako. Pa nisam toliko nesposoban da ne znam da upalim mašinu za veš, svašta! Sa ortacima sam se ludo proveo, popili smo gajbu piva, naručili pice, gledali fucu, žene nismo

magazin 45

SVE NA JEDNOM MESTU

muški svet

Bezbedno na odmor kolima

Četvrtina ljudi u Srbiji još uvek ne vezuje sigurnosni pojas i time sebe svakodnevno izlaže velikoj opasnosti, dok 42 odsto dece koja stradaju u saobraćaju, strada u automobilu. Ove podatke izneli su predstavnici Nacionalne vozačke akademije (NAVAK) u okviru edukacije o bezbednoj vožnji koja je održana u naselju Belville, u organizaciji kompanije Blok 67 Associates.

Stanovnici popularnog Belvila imali su privilegiju da u njihovom naselju, u cilju povećanja svesti o bezbednosti u saobraćaju, saznaju detalje o adekvatnoj pripremi za predstojeća putovanja i godišnje odmore, kao i o načinima da zaštite sebe i svoju porodicu u vožnji. Mogli su i da na licu mesta, u simulatorima, provere svoje reflekse, način vožnje i reakcije u kritičnim situacijama.

Tokom edukacije, pažnja je posvećena i pritisku u pneumaticima, a naglašeno je da se redovnom kontrolom može postići ušteda u potrošnji goriva od čak 15 odsto. Instruktori su upozorili da se nesavestan odnos i neredovna kontrola mogu odraziti na bezbednost vozila i stabilnost u krivinama, posebno pri kočenju.

Visok položaj - još veći stres

Istraživanje Univerziteta Prinston je pokazalo da su šefovi i vršioci visokih funkcija izloženi većoj količini stresa od “običnih” muškaraca.

Iako većina radnika u firmama smatra da je najlakše obavljati posao šefa, pokazalo se da to nije tačno. Prema ovoj studiji, muškarci koji se nalaze na visokim poslovnim položajima snose veliku dozu odgovornosti, što sa sobom povlači i veliku količinu stresa.

Kao najčešći uzroci stresa, navedeni su strah od napuštanja vodećih pozicija i strah od toga da će nešto poći naopako. Profesor Lorens Geskvajr, koji je predvodio istraživanje, objašnjava: “Konkurentno društvo u ljudima budi životinjski nagon za preživljavanjem, a to najviše opterećuje one koji su na vrhu.” Zaključak profesora Geskvajra je da poslovni uspeh ima velike prednosti, ali često nanosi i veliku štetu zdravlju čoveka.

Pustite je da spava!

Ukoliko je supruga neispavana, oba su supružnika manje raspoložena i sklonija negativnoj bračnoj interakciji, dok suprugova neispavanost ne utiče na bračnu zajednicu, tvrdi se u novom istraživanju.

Stručnjaci sa Univerziteta Pittsburgh, koji su radili istraživanje, nisu sasvim sigurni zašto je neispavanost supruga povezana s većom dozom kritikovanja i ignorisanja kod oba partnera, dok navike spavanja supruga nisu uticale na odnose. Možda neispavanost supruga utiče na vezu na taj način jer su žene u takvim slučajevima sklonije netrpeljivosti i imaju manje tolerancije. „Žene su te koje stvaraju emocionalni ugođaj u braku, tako da su muževi svesniji promena u njihovom ponašanju“, komentariše za list Sleep direktorka istraživanja i profesorka psihijatrije Wendy M. Troxel. „Žene takođe mogu biti osetljivije od muškaraca na dnevne posledice povezane s nedostatkom sna, kao što je osećaj stresa“. Problemi sa spavanjem mogu se pretvoriti u one bračne jer su žene dvostruko sklonije nesanici.

Otvorena sezona vrhunskog provoda Velikom letnjom VIP Jägermeister žurkom, održanom u beogradskom klubu La Folie, najavljeno je još jedno nezaboravno leto u Srbiji. Čuveni Jägermeister tradicionalno je okupio brojne muzičare, glumce, sportiste i umetnike.

Ljubitelji dobrog provoda uživali su u ritmovima St. Louis benda i DJ-eva, dok su ispijali ledeno hladne Jäger šotove iz posebnih čaša napravljenih od leda.

Jäger se najčešće pije čist i ledeno hladan, kao “brzo” piće za žurku ili kao piće koje se ispija sa prijateljima. Pored toga, Jäger se veoma često pije u miksu sa Red Bull-om ili tonikom. Nedavno je lansiran i Jäger Fresh, zvanično prvi Jäger koktel u Srbiji, koji sadrži Jagermeister, Sprite, Sweet & Sour miks, pomorandžu i sveže ceđeni lime.

46

magazin

Od ovog leta pored obavljanja kupovine potrošači će u objektima Delta Maxija moći da na terminalima uplaćuju dopune za mobilne telefone, a najavljuje se i plaćanje usluga platnog prometa.

Potrošači koji pazare u prodavnicama Maxi, Tempo, Tempo express i Mini Maxi od ovog leta imaju još jednu pogodnost - u 40 maloprodajnih objekata u Beogradu i Pančevu već su postavljeni terminali koji omogućavaju plaćanje elektronskih dopuna mobilnih telefona svih operatera u Srbiji i najvećih internet provajdera, a kako se najavljuje, uskoro će biti otvorena i mogućnost plaćanja usluga platnog prometa.

Novih 210 terminala biće postavljeno u narednom periodu i u drugim trgovinskim objektima ovog lanca u čitavoj Srbiji.

Za početak, kupcima će biti omogućeno plaćanje pripejd dopuna za sva tri mobilna operatera: MTS, Telenor i VIP. Osim toga, na terminalima se mogu obaviti uplate BeoTelu ili EUNET-u za usluge VoIP, ADSL i Dial-up, a u ponudi su i AbaTel za VoIP i Orion za Dial-up. Za prepaid usluge na terminalima neće biti provizije, dok će za postpaid proviziija biti ista kao kada se plaća u bankama.

Kompanija Qiwi, koja u saradnji sa ovim trgovinskim lancem kupcima omogućava novu uslugu, planira da u narednoj fazi ove terminale ponudi građanima i za plaćanje računa za komunalije, telefon, struju, gas i sve takse Uprave prihoda.

Terminalom se lako rukuje, treba samo pratiti uputstva na ekranu i u nekoliko koraka možete dopuniti telefon ili iskoristiti neku drugu uslugu bez velikog čekanja.

Ovom novom ponudom se izlazi u susret potrošačima da na jednom mestu, brzo i bez redova, pored redovnih kupovina, obave i plaćanja računa bez odlazaka u poštu ili u banke.

Kompanija Delta Maxi ovim korakom prati svetske trendove kojima se ljudima štedi vreme tako što se sve više usluga koncentriše na jednom mestu.

Prvi terminali nalaze se u sledećim maloprodajnim objektima: Autoput za Zagreb 35, Patrijarha Joanikija 17g, Viline Vode bb, Bulevar Zorana Đjinđića br.64, Džona Kenedija 10h, Narodnih Heroja 30, Bulevar Zorana Đinđića br. 44, Bogdana Žerajića 20, Nehruova 61a, Džona Kenedija 10a, Gornjogradska 11a, Prvomajska 13,

Nikole Ribarića 3, Jurija Gagarina 221, Milana Toplice 2b (Borča), Paunova 48, Tomasa Edisona 2a (Sremčica), Majke Jugovica 1, Milutina Milankovica 34, Vojvode Stepe 115, Darinke Radovic 29, Kumodraška 336, Ustanička 189, Kralja Petra I br.3 (Kaluđerica), Bulevar Kralja Aleksandra 297, Sretena Mladenovića 1a, Marijane Gregoran br.60, Medakovićeva 113,

Jablanička 43a, Kralja Milana 31a, Mirijevski venac 23, Sarajevska 38a, Dragice Končar 33a, Neznanog junaka 2, Čika Ljubina 8, Gospodar Jovanova 39-41, Patrijarha Joanikija 28, Borska 51.

Terminale dobijaju i objekti u Pančevu u M. Trebinjca 1 i u Svetog Save 8a.

U narednoj fazi biće pokriveni i drugi gradovi u Srbiji.

Avgust

horoskop Foto: Shutterstock

OVAN 21.3 - 20.4.

Posao: Ubrzo vam stižu lepe vesti. Dobijate posao, promene su svakako na bolje.

Ljubav: Ovo je vreme za ljubav i lep provod. Početak novih veza, ali i vraćanje stare ljubavi. Ukoliko dođe do pomirenja, u skorijoj budućnosti ulazite u zajednički život.

Odlazak na godišnji odmor ili nove aktivnosti, donose osveženje u braku.

Zdravlje: Desno uvo.

BIK 21.4 - 20.5.

Posao: Upornost, a ne tvrdoglavost donosi najbolje rezultate. Na putu ste ka ostvarenju.

Ljubav: Interesantna vam je markantna osoba, sanjalačkog pogleda. Potrudite se i biće vaša.

Previše analize vas dovodi u zabludu. Pustite da vas vodi vaše srce. Bračni partner je preosetljiv.

Uz više pažnje i razumevanja, postižete sklad.

Zdravlje: Vitalnost.

RAK 22.6 - 22.7.

Posao: Ukoliko vas muči neizvesnost, budite mirni.

Zaštićeni ste na svom radnom mestu.

Ljubav: Ovo je važan period u vašem životu. Očekuju vas velika ostvarenja, sa osobom koja je dominantna ali i starija od vas. Tajne veze su u usponu. Ništa vas ne može ugroziti. Bračni partner ima dobru volju da poboljša odnos.

Zdravlje: Gojaznost.

LAV 23.7 - 23.8.

Posao: Što se više angažujete ostvarenja su veća. Dobitak zaposlenja, odlazak na službeni put.

Ljubav: Nova ljubav donosi lepu promenu u vašem životu.

To je osoba koja vam je poznata i od ranije, ali do sada niste imali priliku da budete u istom društvu. Tajna veza sa uniformisanom osobom.

Izbegnite nadmetanje sa bračnim partnerom.

Zdravlje: Stabilno.

DEVICA 24.8 - 23. 9.

Posao: Menjajte nešto, kako biste bili lakši za sebe i one oko sebe.

Ljubav: Ukoliko vas još uvek muči stara veza, preduzmite nešto. Još uvek nije kasno.

Ostvarenje sa osobom klasične lepote, donosi emotivni mir. Ljubav na putu ili odlazak na put sa partnerom. Pratite bračnog partnera. On bolje oseća na koji način dolazite do sreće.

Zdravlje: Nemir.

VAGA 24.9 - 23.10.

Posao: Otkrivanje tajne vas usmerava ka konkretnom cilju.

Stabilnost i uspeh.

Ljubav: Očekuje vas jedan vrlo buran period. Nagli ulasci u novu vezu, ali i sukobi, biće vrlo aktuelni. Ne započinjite teme koje vas vode u neželjenom pravcu. Negujte odnose. Ostvarenje sa osobom, koja je tek izašla iz duge veze, ili je u fazi razvoda.

Zdravlje: Upala.

ŠKORPIJA 24.10 - 22.11.

Posao: Prihvatanjem nastalih promena, pronalazite više zadovoljstva u radu. Dobitak.

Ljubav: Imate dobar osećaj da vam se nešto lepo sprema.

Ljubav u blizini vode. San koji vam se ostvaruje. Partner je iz vodenog znaka: Rak, Škorpija ili Riba. Bračne parove ništa ne može da ugrozi. Funkcionišete kao jedna duša i telo.

Zdravlje: Organi glave.

STRELAC 23.11 - 21.12.

Posao: Uspešni dogovori.

Potpisivanje ugovora koji obećava. Ekspanzija svake vrste.

Ljubav: Izlazak u blizini mesta stanovanja, donosi ljubav. Novi partner vam nesebično pruža pažnju i ljubav. Ukoliko ste u dugoj vezi, svojom ishitrenom reakcijom možete doprineti trajnom rastanku. Poboljšanje finansija pozitivno utiče na brak.

Zdravlje: Grlo.

JARAC 22.12 - 20.1.

Posao: Izlazite iz problema kao pobednik. Zadovoljstvo i uspeh.

Ljubav: Verujte osobi koja vam se udvara. Možda vam deluje isuviše opasno ili mistično. To je samo spoljašnji izgled.

Nevericom ćete propustiti ovako divne uticaje i lepa ostvarenja. Bračni partner očekuje da mu pružite više pažnje i razumevanja.

Zdravlje: Desni zglob.

VODOLIJA 21.1 - 19.2.

Posao: Nađite prihvatljivu sredinu i uspećete u svim vašim namerama.

Ljubav: Tek iz drugog ili trećeg susreta, primećujete da se sve više pronalazite u jednoj osobi iz društva. Partner je taktičan, prepustite njemu prvi korak. Da bi sve bilo uspešnije, potrebno je da vezu pokrene na svoj način. U braku vlada harmonija i ljubav.

Zdravlje: Manja povreda.

BLIZANCI 21.5 - 21.6.

Posao: Više davanja, može doneti samo nešto dobro.

Posebno na polju finansija.

Ljubav: Odlazak na put donosi interesantna dešavanja. Bićete izabrani od jednog Lava. Osvojiće vas njegova odlučnost.

Duge veze izlaze iz kriznog perioda. Nešto što ste odavno priželjkivali od strane svog bračnog partnera, sada se ostvaruje.

Zdravlje: Stomak.

RIBE 20.2 - 20.3.

Posao: Prija vam podrška kolege, koji gaji izvesne simpatije prema vama. Miran period.

Ljubav: Jedno staro prijateljstvo lako može preći u neraskidivu vezu. Ovaj put ćete se sami izboriti za svoju ljubav. Partner je povučen i stidljiv. Na vama je da li ćete prihvatiti udvaranje zauzete osobe sa kojom radite.

Bračni partner vas podržava.

Zdravlje: Odlično.

ASTROLOG

www.mojastrolog.rs

Postavite besplatno pitanje na sajtu

Biljana Crlak 0900 204 209

PRIJAVA ZA POKLON, od 14-25. avgusta. * Posaljite SMS sa sledećim podacima: šifra poklona_ime i prezime_godina rođenja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrović_1973_Beograd). * Cena poruke iznosi: Telenor mreža - 38.94 din, MTS mreža -38 din, VIP mreža - 35.40 din * Svi porezi su uračunati. * Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu * Imena dobitnika biće objavljena u sledećem broju Maxi magazina, a redakcija će informisati dobitnike o načinu preuzimanja nagrade.

akcija

Paštete Delicata iz Yuhora

5x P01

U dobro poznatoj paleti proizvoda jagodinske industrije mesa, nalazi se i Delicata, Yuhorova linija pašteta vrhunskog kvaliteta, koja je dostupna u četiri ukusa: kokošija, ćureća, tuna i pikant. Paštete Delicata pripremaju se od najkvalitetnijeg, posebno biranog mesa, bez aditiva, konzervansa i životinjske masti. Začinjene su isključivo prirodnim začinima i sadrže 25% proteina, što je novina na domaćem tržištu.

Zbog svog sirovinskog sastava, Delicata paštete su savršeno zdrav obrok i za najmlađu populaciju. Yuhorove Delicata paštete idealno su rešenje za situacije kada nemate vremena za dugo pripremanje hrane, a želite zdrav i ukusan obrok, koji kroz manju količinu hrane daje dovoljno energije. Paštete i laki namazi pravi su izbor za vrele letnje dane jer osvežavaju, i to bez potrebe za termičkom obradom hrane. Obezbedite sebi svakog dana bar jedan mali, fini obrok – sa Delicata paštetom to je lakše nego ikada.

5x P03 Čistoća na Logex način Napravljeni od mekanih, slojevitih, biorazgradivih materijala, poznati po svojoj postojanosti i kvalitetu, Logex proizvodi su namenjeni održavanju čistoće vašeg doma, a zahvaljujući sunđerastoj strukturi, oblikovani su tako da vaše svakodnevne radne aktivnosti učine bržim i manje napornim.

Logex – sasvim logičan način da čišćenje bude lakše!

Pikant Fix iz Dr.Oetkera za savršenu zimnicu 5x P02

Bliži se sezona pripreme zimnice, a kako biste uštedeli vreme i olakšali sebi posao dovoljno je da koristite Pikant Fix iz porodice Dr.Oetker.

Umesto da kupujete sve začine odvojeno, probajte idealnu mešavinu začina za konzervisanje povrća koja čuva vitamine i minerale - Dr. Oetker Pikant Fix. Jedna kesica je dovoljna za pripremu 6-7 tegli od 0,7 l 1-4 kg povrća, u zavisnosti od veličine, a za pripremu je potrebno svega 5 minuta! Već 5-7 dana nakon pripreme možete konzumirati turšiju, a ovako pripremljena zimnica može trajati i do 2 godine.

Pored vašeg omiljenog povrća potrebno vam je: određena količina sirćeta, šećer, voda i naravno sadržaj kesice i to je sve! Spremanje zimnice može da počne!

Doncafe

ice in1

5x P04

Topli i sunčani dani idealni su za uživanje u Doncafe ICEin1! Savršena kombinacija instant kafe, mlečnog dodatka i jedinstvene arome, pravi su saveznik ljubitelja kafe u svakodnevnom uživanju. Ovaj mix hladnog mleka i kockica leda donosi osveženje u svakom trenutku! Jutarnje spremanje za posao, pauze na poslu, trenuci u kancelariji ili slobodno vreme s prijateljima, lepši su uz Doncafe ICEin1!

Pravi partner u momentima opuštanja je upravo ICE in1! Svaki poklon sadrži 30 kesica ICEin1.

Uslovi: Za pozive iz fixne mreže 29,5 din/0,5 min , za pozive iz mobilne mreže 47,2 din/0,5 min. Dostupno samo za mts mrežu i fiksnu telefoniju. Cene su sa uračunatim PDV-om

48

magazin

magazin 49

knjižara PRIJAVA ZA POKLON, od 14-25 avgusta * Pošaljite SMS sa sledećim podacima: šifra poklona_ime i prezime_godina rođenja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrović_1973_Beograd). * Cena poruke iznosi: Telenor mreža - 38.94 din, MTS mreža -38 din, VIP mreža - 35.40 din * Svi porezi su uračunati. * Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu * Imena dobitnika biće objavljena u sledećem broju Maxi magazina, a redakcija će informisati dobitnike o načinu preuzimanja nagrade.

Perdonar Jelena Mesić Gak, Čigoja štampa

3x P05

Autor putopisa „Razglednica bez marke“ nas u svojoj drugoj knjizi, romanu Perdonar, vodi na uzbudljivo putovanje po Južnoj Americi. Šta nas to stalno vuče na daleka putovanja i da li moramo da se distanciramo od svoje svakodnevice koja tako lako prelazi u rutinu da bi smo bolje sagledali neke suštinske stvari o sebi i svome zivotu? Roman Perdonar je topla i nežna prica o ženi,njenoj transformaciji i rastu. Bez obzira u kojoj se tačci sopstvenog razvojnog puta nalazimo, ova priča će nas podržati da krenemo korak dalje!

Fine devojke ne postaju šefovi 101 nesvesna greška kojom žene sabotiraju svoju karijeru

2x P06

Broj 21 avgust 2011 Godina III, besplatan primerak Glavni i odgovorni urednik: Biljana Jelić biljana.jelic@futuremedia.rs Zamenik glavnog urednika: Ivana Filipović ivana.filipovic@futuremedia.rs Izdavač:

Delta Maxi d.o.o.

Takovska 49 11000 Beograd office@deltamaxi.rs Direktor: Dejan Jeremić Koncept, priprema i marketing magazina:

Lois P. Frenkel - Čarobna knjiga

Radite bez prestanka, brinete da se ne ogrešite o druge, stalno se pravdate, prezate da iskažete svoje mišljenje, tražite pomoć prijatelja i kolega pre nego što donesete važnu odluku? Ako ste se prepoznali u ovom opisu, spadate među ogroman broj žena koje svojim poniznim ponašanjem ne samo da sputavaju već i uništavaju sopstvene karijere.

Dr Lois P. Frenkel, međunarodno priznati trener poslovnih veština, otkriva nam zašto neke žene brzo napreduju u karijeri, dok drugima to nikako ne polazi za rukom. U ovom sjajnom vodiču autorka nam ukazuje na to kako da eliminišemo nesvesne greške koje nas sputavaju u razvoju, te naučimo da budemo samouverene, odlučne i mudre.

Pandora

Nove vampirske priče En Rajs - Čarobna knjiga

2x P07

Pandora je ćerka bogatog rimskog senatora. Još u Rimu upoznaje smrtnog Marijusa u koga se zaljubljuje. Nakon što je novi car došao na vlast, senator i njegova porodica bivaju ubijeni, ali Pandora i njen brat pukim slučajem preživljavaju i beže u Antiohiju.

Pandora se posvećuje kultu boginje Izide, a zatim ponovo sreće sada besmrtnog Marijusa koji je preobraća u vampiricu. Tako počinje ljubavna priča koja traje 200 godina.

Ova lepa superheroina nas vodi na putovanje kroz istoriju – nakon Rima i Antiohije, sledi Francuska 18. veka, kao i savremeni Pariz i Nju Orleans, gde pokušava da uđe u trag Marijusu i Lestatu.

Krešendo

Beka Ficpatrik - EVRO GIUNTIi

2x P08

Život Nore Grej je daleko od savršenog. Iako je njen dečko Peč istovremeno i njen anđeo čuvar (koji je, zapravo, daleko od anđela), sve se komplikuje.

Kao prvo, tu je letnja škola a s njom i košmar što joj njen najgori neprijatelj, Marsi Milar, postaje partner na časovima hemije. A onda Peč počinje da se udaljava od nje bez ikakvog objašnjenja. Zbog čega se čini da je Peč uvek korak ispred odgovora za kojima ona traga? I kad već ima anđela čuvara, kako to da joj je život stalno u opasnosti?

Tragom gavrana Priredila: B.J.

Džon Daning - EVRO GIUNTIi

2x P09

Klajdel Slejter je poslednja osoba koju bi Klif Džejnvej očekivao da vidi u svojoj prodavnici knjiga. Oni se, blago rečeno, nisu slagali čak i u vreme kada su radili zajedno kao policajci u Denveru. Međutim, Slejter ima ponudu koju je teško odbiti: Džejnvej treba samo da sprovede u Novi Meksiko Elenor Rigbi, devojku optuženu za tešku provalu i krađu, za dobre pare, a ako uspe da pronađe knjigu koju je ona ukrala, dobiće dvostruko više... Ono što Džejnvej ne zna jeste koliko ljudi je već ubijeno zbog te knjige...

Novi broj vas čeka 10. septembra 2011. godine

Vaš

50

magazin

Future media d.o.o.

Terazije 7-9 11000 Beograd office@futuremedia.rs Direktor: Tamara Bartoš Mitrović Adresa redakcije: Terazije 7-9 11000 Beograd redakcijamm@futuremedia.rs marketing@futuremedia.rs Direktor izdanja: Emina Azizi Direktor prodaje: Branko Drobnjak Saradnici: Snežana Trajkov, Mirjana Jurčić, Ana Jović, Jelena Đokić, Branko Tanasković, Dragana Milošević, Miloš Nenković, Dejan Petrović Dizajn i priprema za štampu: GSM Advertising Art direktor: Vladimir Brandalik Štampa:

Ovo izdanje je oditovano kod ABC Srbija

Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih materijala, njihova elektronska i bilo koja druga primena bez prethodne pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za sadržaj oglasnih strana.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 MAXI magazin : prijatelj svake žene / glavni i odgovorni urednik Biljana Jelić. - 2009, br. 1 (decembar)- . - Beograd (Takovska 49) : Delta Maxi, 2009- (Šimanovci: Modriani).

- 27 cm Mesečno ISSN 1821-3537 = Maxi magazin (Beograd) COBISS.SR-ID 171547404