Maxi Magazin_jun 2012_broj 2012 by Nenad Danilovic

Va{ besplatan primerak

Prijatelj svake `ene

broj 31 jun 2012. besplatan primerak

Alergije na hranu Tajne lepote: B.B. kreme

Besplatna joga za sve Kraljica vo}a: jagoda Pomo} u kuhinji: Seckane sve`e salate

Hit je biti sit a fit Dvopek dijeta Ishrana najmla|ih Francuska kuhinja

U OVOM BROJU...

sadr`aj

jun 2012.

Torta sa jagodama

Moja kuhinja

08 Rolovane

krmenadle

za sladokusce

Abeceda u kozmetici

Gurmanska strana

O~as posla

Jagnjetina sa mladim krompiri}ima

Ponuda seckanog povr}a

sa malinama 18 Kola~i ^okomalina torta

Zdravlje

18 26

Dijeta sa dvopekom

^izkejk sa malinama Ona i on biraju ime za dete

30 Alergije Osetljivost na hranu zdravlje 32 De~je Hit je biti sit a fit

Ljudi, dru{tvo

34 Uz kafu sa Zoranom ]osi}em

Inicijative Irena Dmitrovi}, umetnica u kamenu

Uvodnik U proteklom periodu je, i pored burnih dru{tvenih de{avanja svuda oko nas, moj li~ni najja~i utisak jedna velika zelena kesa. Stigla je u moju ku}u sa pozivom da u nju skupljam papir i plastiku i da je predajem na reciklaù. Priznajem da sam se i sama smejala sebi koliko moè da mi popravi raspoloènje jedna velika zelena kesa, jer mi je ulila nadu da na{e dru{tvo sazreva po va`nim pitanjima, da bez obzira na izbore, politi~ke turbulencije, ekonomsku krizuâ&#x20AC;Ś Se}am se da sam mnogo puta borave}i u inostranstvu gledala svoje doma}ine kako odvajaju svoj ku}ni otpad za reciklaù i mislila da tako ne{to nikad ne}e do}i kod nas, a u glavi su mi bile slike na{e lepe prirode "oki}ene" najlon kesamaâ&#x20AC;Ś Kada je na{a zelena kesa od 120 l bila puna posle samo ~etiri dana, potpuno smo shvatili koliko smo na deponije sve ove godine bacali materijal koji se recikliranjem moè "obrnuti" za upotrebu jo{ nekoliko puta. U ovom Maxi magazinu su, pored va{ih omiljenih rubrika sa receptima i razgovora sa zanimljivim ljudima, i teme vezane upravo za reciklaù i za{titu prirodnih resursa. Zato, ja glasam za veliku zelenu kesu, a vi?

42 Aktuelno Cene i dalje padaju 03

"Napred" do novih znanja

MOZAIK

Alf ponovo sa nama? Da li se se}ate Alfa, najpopularnijeg TV vanzemaljca na svetu? On je uveseljavao dugi niz godina i decu i odrasle. Pol Fusko, tvorac ~uvene serije "Alf", izjavio je da je pravi momenat da se Alf ponovo vrati na male ekrane. Simpati~ni vanzemaljac kome su omiljena hrana ma~ke bi mogao da nas zasmejava ponovo. Da nije re~ samo o Fuskovoj `elji, govori i najava da }e on predstaviti svoju ideju jednom velikom holivudskom studiju. Po njegovim re~ima, Alf }e imati novu porodicu i bi}e otvoreniji, zato {to se svet promenio u odnosu na osamdesete.

Kompanija Delhaize Serbia organizovala je za 120 rukovodilaca u maloprodaji dvomese~nu edukaciju "Napred" na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Predava~i: prof. dr Stipe Lovreta, rukovodilac programa, dr Zoran Bogeti}, zamenik rukovodioca programa, dr Sa{a Veljkovi}, predava~ i dr Dragan Stojkovi}, predava~, dr`a}e predavanja i radionice na teme: savremena maloprodaja robe {iroke potro{nje, upravljanje maloprodajnim objektima, finansijski menad`ment, marketing menad`ment, upravljanje zalihama u maloprodaji, konkurentnost i imid` maloprodajnih objekata, sprovo|enje politike cena, odnosi sa potro{a~ima i dr. Sanja Jev|enijevi}, potpredsednik za ljudske resurse i organizacioni razvoj Delhaize Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, istakla je za Maxi magazin da se iz ovoga vidi da se "u kompaniji Delhaize Serbia akcenat stavlja na iskustveno u~enje, interaktivan rad, primere iz prakse, teorijske savete, {to sve rezultira prepoznatljivim ljubaznim odnosom prema na{im potro{a~ima, dobrom atmosferom u objektima i konkurentno{}u u usluzi."

Maxijev kalendar OBJEKAT KOJI SE RENOVIRA: MAXI ZRENJANIN: U Zrenjaninu }e krajem juna biti otvoren renoviran objekat Maxi supermarketa u Ulici Bulevar Oslobo|enja bb.

MINI MAXI PO@AREVAC: Renovirani Mini Maxi u Vardarskoj 3 bi}e otvoren po~etkom jula.

MAXI PETROVAC NA MLAVI: U Ulici Vojislava Stoki}a bb, za po~etak jula je predvi|en zavr{etak radova na renoviranju i otvaranje objekta

VODI^ ZA AKCIJSKU KUPOVINU: 4-17. juna - redovna akcija 8-10. juna - vikend akcija 15-17. juna - vikend akcija 18. juna-1. jula - redovna akcija 22-24. juna - vikend akcija 29. juna-01. jula - vikend akcija 2-15. jula - redovna akcija 6-8. jula - vikend akcija 10,11,25 i 26. jun - popust za penzionere 10%

MINI MAXI KRALJICE NATALIJE, BEOGRAD: Po~etkom jula bi}e zavr{eno renoviranje objekta u Ulici Kraljice Natalije 45 u Beogradu.

TRAJNE AKCIJE: U toku je sakupljanje kupona za kupovinu ekskluzivne italijanske posteljine za celu porodicu sa popustom.

MAXI NOVI SAD: Novi Sad }e krajem juna biti bogatiji za jo{ jedan renovirani objekat u Bulevaru Oslobo|enja 18.

Dobitnici nagrada U BROJU 30, MAJ 2012. ZATO^ENIK NEBESA: Vladimir Kuzmanovski, Novi Beograd; Du{ko Gruji}, Mokrin

Vera Rakovi}, Beograd LO[E DEVOJKE: Cveta Vukovi}, Beograd; Bojan Stanimirov, Pavli{

NEKOLIKO DANA KOLOVOZA: Lela Trifunovi}, Beograd; Dragica Ivkovi}, Beograd DNEVNIK AN\ELA ^UVARA: Violeta Krsti}, Beograd; Edit Hegedi{, Subotica DORU^AK KOD TIFANIJA: Tamara Stojkovi}, Bor;

Nemamo rezervnu planetu

THE SECRET, TAJNA - MO] MLADOSTI: Lidija Abdijevi}, Beograd; Mirjana Te{i}, Beograd IGRAJ KAO MU[KARAC, POBE\UJ KAO @ENA: Jelena Ljubojevi}, Beograd; Sandra Petrovi} Mileti}, Beograd

Uz prijatelje lak{e na poslu

Svetski fond za prirodu je sredinom maja predstavio "Izve{taj o ìvoj planeti" koji je pripremljen u saradnji sa Londonskim Zoolo{kim dru{tvom i Mreòm za globalni otisak. Rezultate ovog izve{taja predstavio je danski astronaut AndrĂŠ Kuipers sa Me|unarodne svemirske stanice koji je pruìo jedinstveni uvid u stanje planete Zemlje tokom misije Evropske svemirske agencije. Rezultati su {okantni, ali, na àlost, o~ekivani: - Mi ìvimo kao da imamo rezervnu planetu na raspolaganju. ôve~anstvo danas koristi 50 posto vi{e resursa nego {to Zemlja moè da proizvede i ukoliko ne promenimo pravac taj broj }e brzo rasti - do 2030. godine ne}e nam ni dve planete biti dovoljne - izjavio je Jim Leape, generalni direktor WWF International. U Dunavsko-karpatskom regionu, Bugarska tro{i 20% vi{e resursa u pore|enju sa potro{njom iz 2010. godine. Stanovnici Bugarske i Ma|arske ìve kao da imaju dve planete na raspolaganju, a u Rumuniji i Srbiji kao da imaju 1,5 planetu na raspolaganju. Prosek za Evropsku uniju je 2,7 planeta. Prvih 10 zemalja sa najve}im ekolo{kim otiskom po osobi su Katar, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Danska, Sjedinjene Ameri~ke Dràve, Belgija, Australija, Kanada, Holandija i Irska.

Prijateljstva na poslu mogu vrlo pozitivno da uti~u na radnu atmosferu i produktivnost, pokazalo je britansko istra`ivanje. Pravi prijatelji se poma`u, podupiru jedan drugoga i uzajamno se motivi{u. Tako|e su pomo} pri re{avanju nekih li~nih problema i ~ine posao zabavnim povremenim {alama. Ako ste nadre|eni prijatelju, nemojte prema njemu da se pona{ate druga~ije nego prema ostalim ~lanovima tima. Poseban tretman

mogao bi mu oteàti ìvot, a drugi }e to odmah primetiti. Duè razgovore sa prijteljima koji su vam ujedno i kolege sa~uvajte za pauzu. Prijateljstva ne bi trebalo da uti~u na to kako se odnosite prema kolegama na poslu. Zaduènja koja ste dobili od prijatelja ne bi trebalo da imaju prednost pred drugima. Dobre odnose s kolegama najlak{e }ete stvoriti ako ne {irite kancelarijske tra~eve. Budite pozitivni i ste}i }ete poverenje.

Moja kuhinja najbolje ideje

Simboli koji vas vode kroz na{e recepte

Majstorski

â&#x2DC;ş Lako za pripremu

Zdravo

15 min. Vreme pripreme

Jeftino

alo slano, malo slatko, od svega po malo. Kombinacija sveèg mesa i zelenog povr}a, sa uvek hranljivim i poèljnim testeninama, da}e odli~an ru~ak. Kraljica letnjeg vo}a, jagoda, preplavila je pijacu, a za kratku, vitaminsku i osveàvaju}u uìnu idealne su plo~ice od cerealija i vo}a, tzv. cereal barovi, male energetske bombe.

MOJA KUHINJA

Torta od jagoda SASTOJCI: 6 jaja 160 g {e}era 30 g slatke pavlake 200 g tip 400 bra{na 50 g maslaca kora od limuna 250 g jagoda 100 g {e}era (nadev)

Rolovane krmenadle SASTOJCI: 4 ve}e krmenadle s koskom 1 manji patlid`an 125 g mocarele (1 loptica) 20 g rendanog parmezana 40 g pr`enog olju{tenog badema 1 ka{i~ica suve maj~ine du{ice 1 mali crveni luk

PRIPREMA: @umanca penasto umutiti sa {e}erom, dodati izrendanu koru od limuna, rastopljen maslac, postepeno dodavati bra{no i na kraju ~vrst sneg od belanaca. Sve polako izme{ati, sipati u zama{}en i pobra{njen kalup i pe}i na umerenoj temperaturi 30 minuta. U me|uvremenu napraviti nadev: polovinu jagoda propasirati i staviti u dve tre}ine ulupane slatke pavlake. Preostalu polovinu jagoda o~istiti od peteljki, ocediti od vode i poprskati konjakom ili rumom. Ispe~eni biskvit prepoloviti na dve kore, premazati kremom od jagoda, a na kraju celu tortu premazati preostalom ulupanom pavlakom i ukrasiti pripremljenim jagodama.

60 min.

PRIPREMA: Naseckani crveni luk proprìti u teflonskom tiganju na malo ulja. Dodati mu patlidàn isckan na kockice i prìti 10 minuta ili dok ne omek{a. Bademe krupno iseckati u blenderu, dodati ih patlidànu, pa ostaviti da se rashladi. Potom dodati i na kockice iseckanu mocarelu i parmezan, pa prome{ati. Zarezati krmenadle tako da u svakoj bude dubok dèp i napuniti ih smesom od patlidàna. Zatvoriti otvor ~a~kalicama. Rastopiti puter i malo ulja u tiganju sa maj~inom du{icom i celim, spljo{tenim ~enom belog luka, pa ubaciti meso i prìti ga po par minuta sa obe strane. Zalivati vinom, posoliti, pobiberiti i dinstati poklopljeno 30 minuta.

* PREPORUKA ZA U@INU * Cereal bar ôkolada i banana Dezerti na bazi ìta, Cereal barovi iz Fun&Fit linije, proizvode se u tri ukusa: Digestive sa inulinom, Crveno vo}e i ôkolada&Banana. Sa~injeni su od celog zrna p{enice, najkvalitetnijeg suvog vo}a i kakaoa, uz dodatak neophodnih vitamina i minerala i spadaju u nutritivno izuzetno vredne namirnice, koje mogu konzumirati osobe u svim ìvotnim dobima.

60 min.

Pita od kelja i testenine

* PREPORUKA ZA U@INU * Cereal bar Crveno vo}e Dezerti na bazi ìta, Cereal barovi iz Fun&Fit linije, proizvode se u tri ukusa: Digestive sa inulinom, Crveno vo}e i ôkolada&Banana. Sa~injeni su od celog zrna p{enice, najkvalitetnijeg suvog vo}a i kakaoa, uz dodatak neophodnih vitamina i minerala i spadaju u nutritivno izuzetno vredne namirnice, koje mogu konzumirati osobe u svim ìvotnim dobima.

SASTOJCI: 350 g makarone se~ene 200 g Extra slanine ise~ene na kockice 800 g kelja 80 g putera 4 jajeta 3 ka{ike rendanog parmezana 3 ka{ike pavlake za kuvanje so i ABC biber PRIPREMA: Odvojiti nekoliko spoljnih listova kelja. Preostale listove kelj ise}i na tra~ice. Staviti dosta posoljene vode da provri, pa u njoj 2-3 minuta blan{irati tra~ice i listove kelja. Umutiti jaja sa pavlakom i parmezanom, posoliti i pobiberiti. Proprìti slaninu na puteru, dodati tra~ice kelja i prìti nekoliko minuta. Skuvati pastu, ocediti je i za~initi kremom od jaja. Kalup premazati puterom i obloìti celim listovima kelja. Unutra re|ati slojeve paste i kelja sa slaninom, pokriti alufolijom i pe}i 20 minuta na 200OC, pa ukloniti foliju i pe}i jo{ 10 minuta na 220OC.

15 min. 09

MOJA KUHINJA

Prole}ni kola~ sa jagodama

Recept meseca

SASTOJCI: 100 g tip 400 bra{na 25 g kakao praha 70 g margarina 1 `umance 80 g prah {e}era 2 dl slatke pavlake malo soli 250 g jagoda 80 g ~okolade PRIPREMA:

â&#x2DC;ş

]ufte sa jajima SASTOJCI: 500 g sveè kobasice 1 ka{i~ica su{ene àlfije 1/2 ka{i~ice su{ene maj~ine du{ice 1/4 ka{i~ice tucane ljute paprike 1 jaje {aka prezli 4 tvrdo kuvana jajeta 60 g Danubi tip 400 bra{na 2 velika umu}ena jajeta 150 g prezli ulje za prènje

* PREPORUKA ZA U@INU *

PRIPREMA:

Cereal bar Digestiv sa inulinom

PRIPREMA: U ve}oj ~iniji pome{ati izmrvljenu kobasicu, za~insko bilje i papriku, jaje i prezle i masu podeliti na 4 jednaka dela. Svaki deo spljeskati u tanak krug i njime obloìti po jedno kuvano jaje. Uvaljati }ufte prvo u bra{no, zatim u umu}ena jaja, ocediti, pa ih na kraju uvaljati u prezle. Prìti u dubokom ulju sa svih strana. Pre sluènja, ocediti }ufte na salvetama ili papirnim ubrusima.

t la

m a d o g a j sa

Vo}ni ro

2 sata

Pome{ati bra{no, kakao, 50 g prah {e}era, kakao prah, margarin i malo soli, umutiti mikserom dok ne bude masa koja se mrvi. Dodati ùmanca i umutiti. Staviti u foliju pa u friìder na pola sata. Razvu}i testo na debljinu od 1/2 cm, pa obloìti njime podmazan i pobra{njen pli}i pleh br. 18 i po ivicama. Pokriti alu folijom i pe}i 20 minuta. Ohladiti pa istresti iz kalupa. Oprati i osu{iti oko 200 g jagoda, pa staviti u blender sa preostalim {e}erom u prahu, umutiti. Umutiti pavlaku, izme{ati je sa miksovanim jagodama i sipati na testo. Odozgo nare|ati ostale jagode i posuti rendanom ~okoladom.

40 min.

Dezerti na bazi ìta, Cereal barovi iz Fun&Fit linije, proizvode se u tri ukusa: Digestive sa inulinom, Crveno vo}e i ôkolada&Banana. Sa~injeni su od celog zrna p{enice, najkvalitetnijeg suvog vo}a i kakaoa, uz dodatak neophodnih vitamina i minerala i spadaju u nutritivno izuzetno vredne namirnice, koje mogu konzumirati osobe u svim ìvotnim dobima.

SASTOJCI: Za koru: 6 belanaca 6 ka{ika {e}era 6 ka{ika mleka 12 ka{ika

tip 400 bra{na

Za fil: 6 `umanaca 6 ka{ika {e}era 6 ka{ika bra{na pola litre mleka Vo}e: jagode

40 min.

â&#x2DC;ş

Belanca umutiti u ~vrst sneg, dodati {e}er, mleko i bra{no. Masu istresti u pleh za rolat i ispe}i. Fil: Mleko sa {e}erom staviti da provri. U malo hladnog mleka razmutiti `umanca i bra{no. Masu dodati u provrelo mleko i me{ati na tihoj vatri. dok se ne zgusne. Kad je rolat gotov, premazati ga sa malo fila i po sredini poredati vo}e. Koru zamotati u rolat i premazati je ostatkom fila.

GURMANSKA STRANA

Jagnjetina sa mladim krompirima SASTOJCI: 1,5 kg jagnjetine od buta 1 kg mladog krompira per{unov list 10 g maslaca 2 {oljice ulja 3 ka{ike kisele pavlake

Aromati~ni prole}ni delikates Jagnjetina je ne`no i aromati~no meso koje mnogi cene i smatraju pravom prole}nom poslasticom Priredila: B. Tanaskovi} Foto: Thinkstock/Guliver

ako cenjeno pe~enje u na{im krajevima, jagnjetina se kod nas ipak malo koristi. Potro{nja jagnjetine i ov~etine kod nas je oko 2 kg po stanovniku godi{nje, dok, na primer, ta cifra u Velikoj Britaniji ide na 6,3 kg po stanovniku. Jedan od razloga je verovatno ne{to vi{a cena ovog mesa, a i manja ponuda u mesarama i trgovinama. Tek u poslednje vreme se ponuda jagnjetine i u supermarketima znatno poja~ala, i cene su znatno povoljnije. Jedno je sigurno - u ovom periodu, u prole}e, jagnjetine ima svugde u prodaji, pa se ni zbog cene ne treba odre}i ovog prole}nog specijaliteta.

Kvalitet mesa Ovo meso je vrlo zdravo kao izvor vitamina B grupe, kalijuma i organskog gvo`|a. Treba kupovati jagnjetinu koja je ru`i~asta do svetlocrvena, sa glatkim, ~vrstim tkivom i sa malo loja. Potpuno mlada jagnjetina mora biti ru`i~astog mesa. Kvalitetnija je

jagnjetina sa planina nego ravni~arska. Kod nas za najbolju jagnjetinu va`i ona sa Zlatibora, Kopaonika, iz okoline Svrljiga. Najbolji na~in spremanja jagnjetine je pe~enje i pr`enje mesa. Supe, ~orbe i dinst treba praviti sa manje masnom jagnjetinom, a meso se najbolje kombinuje sa paradajzom, krompirom i drugom hranom bogatom vitaminom C, da bi se pove}alo usva-

ûvanje mesa Jagnjetinu treba rashladiti u firiìderu odmah posle kupovine, gde se stavlja umotana u foliju. Hla|enje produàva sveìnu i usporava razmnoàvanje bakterija na povr{ini mesa. Ako nameravate da zamrzavate jagnjetinu, meso pre stavljanja u friz nabolje je umotati u pergament papir, kako bi sa~uvalo so~nost. Zamrziva~ treba podesiti na {to niù temperaturu. Plasti~ne i aluminijumske folije su malo lo{ije re{enje. Odmrznuta jagnjetina je ne{to tvr|a od sveè i sadrì znatno manje B vitamina.

PRIPREMA: Jagnje}i but popariti vrelom vodom, poklopiti i ostaviti da stoji 15 minuta. Potom ga izvaditi iz vode i obrisati ~istom platnenom salvetom. Masno}u (ulje ili mast) dobro zagrejati i prìti meso prelivaju}i ga povremeno toplom vodom u koju je stavljen komad maslaca. Na pola ga posoliti. Meso okretati i prìti oko sat vremena. Olju{ten krompir upola skuvati u slanoj vodi, ocediti i sjediniti sa prènim mesom. Odozgo posuti sitno ise~enim per{unovim li{}em, staviti u dobro zagrejanu rernu i pe}i dok meso i krompir ne dobiju svetloùtu boju. Meso ise}i na par~ad, sloìti na ve}i plitki tanjir, okruìti krompirom i preliti sokom od pe~enja pome{anim sa kiselom pavlakom.

janje gvo`|a iz mesa. Jagnjetina je pokrivena tankom opnom - koìcom, koju ne treba skidati, jer sluì kao prirodni omota~ koji omogu}ava mesu da ostane so~nije. Ne treba soliti meso pre pe~enja, jer so izvla~i vlagu iz mesa i ~ini ga ìlavim i manje so~nim. So se dodaje kada je meso upola pe~eno.

Kako se sprema? Pe~enjem, odnosno kuvanjem, menjaju se izgled i miris jagnjetine, smanjuje se sadràj masti i holesterola, a bakterije se toplotom uni{tavaju. Pe~enjem se stvara korica karakteristi~ne boje, mirisa i ukusa, koja nastaje usled karamelizacije {e}era i promene belan~evina. Da bi meso bilo mek{e, preliva se sopstvenim sokom u koji moè da se doda vino, limunov sok ili sir}e, {to omek{ava mi{i}na vlakna. U toku pe~enja nestaje vlaga, pa meso gubi na veli~ini skuplja se. Pigmenti pod dejstvom toplote postaju braonkasti, pa se dobija karakteristi~na boja pe~enog mesa. Kako jagnjetina vaì za "ja~a" mesa, u pripremi slobodno dodajte i ja~e za~ine (za~inske travke): bosiljak, maj~inu du{icu, ruzmarin ili nanu.

So~ivo sa jagnjetinom

Ragu sa {ampinjonima SASTOJCI: 600 g jagnje}eg buta 100 g margarina ili maslaca 3 glavice luka 300 g sitnih {ampinjona biber, 1 ~e{anj belog luka 1 dl belog vina 1 ka{ika biljnog za~ina lovorov list 1 ka{ika bra{na PRIPREMA: Izdinstati jagnjetinu iseckanu na kockice na masno}i, dodati crni luk i {ampinjone i zajedno dinstati. Dodati paradajz i za~ine, na kraju dodati belo vino. Posoliti. Pustiti da se sve kr~ka dok meso potpuno ne omek{a i vino ne ispari. Slu`iti uz makarone ili mladi krompir sa pavlakom.

SASTOJCI: 450 g jagnjetine ise~ene na kockice 450 g so~iva (dr`ati ga preko no}i u vodi) 1 iseckan ve}i crni luk sok od limuna prema ukusu 2 iseckana ~e{nja belog luka so i biber struk mladog luka 3 iseckane {argarepe 3 {olje supe od povr}a 3 supene ka{ike maslinovog ulja lovorov list supena ka{ika biljnog za~ina PRIPREMA: U ve}em tiganju dinstati jagnjetinu na pola ulja pola vode, dodaju}i crni luk, beli luk, mladi luk i {argarepu, da sve omek{a i malo se karamelizira. Jelo preru~iti u lonac i pustiti da se zagreva na ringli. Posoliti. Dodati list lovora i za~ine, so~ivo ocediti pa ga sipati u lonac, prome{ati sve pa polako u lonac uliti supu. Pokriti i smanjiti vatru na tihu. Kuvati dok meso ne omek{a a skoro sva supa uvri, da bude gusto. Skloniti sa vatre i ostaviti da stoji jo{ 10 minuta da bi se svi mirisi i ukusi pome{ali. Pre samog slu`enja poprskati jelo sa malo soka od limuna.

GASTRO PLANETA

ZA^INPEDIA

Bosiljak - carev cvet "Ovo je biljka na{em narodu, osim mnogih drugih, koje su, rasta vi|enijeg, cveta i mirisa lep{eg, najmilija, ~emu je uzrok taj {to bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u `ivotu", napisao je Josif Pan~i} Priredila: B. Jeli} Foto: Thinkstock/Guliver

uveliko gubi svoj ukus.

Za paste: u italijanskim i drugim mediteranskim jelima poput pesta, paradajza sa mocarelom, salata, umaka za testeninu, pice.

osiljak se, prema latinskom nazivu Ocimum basilicum, naziva i carev cvet. Pripada istoj porodici kao i nana, mati~njak, timijan. ^ini se da bosiljak poti~e iz Afrike iako se pre vi{e od 3000 godina uzgajao u Egiptu i Indiji. Monasi koji su doneli bosiljak u Srbiju smatrali su da on deluje kao prirodni antibiotik. Francuzi koriste bosiljak kao filter za vodu, a u na{im krajevima bukete bosiljka bacaju u bunare kako bi se voda pro~istila. Svi pravoslavni narodi koriste bosiljak u obredima ali niko kao Srbi nema toliko ljubavi prema ovoj biljci.

Kako se koristi u kuhinji? Deo biljke u cvetu i etarsko ulje koriste se u lekovite svrhe, kao za~in i konzervans hrane. Koristi se kao za~in za sosove, salate, povr}e, jela od mesa, poslatice i slatki{e. Bosiljak se ne sme dodavati jelima tokom kuvanja jer tako

Koktel od bosiljka

Sa povr|em: patlid`anom, crvenim paprikama i tikvicama Za supe: u ~orbicama i jelima sa pe~urkama

Gotovo jedina negativna strana francuske kuhinje je to {to ju je vrlo te{ko pripremiti kod ku}e, pa zato u`ivajte u francuskim restoranima

Sa: ribom, {koljkama, rakovima, piletinom, teletinom, jagnjetinom, govedinom i jajima

Lekovito delovanje Bosiljak se koristi u tradicionalnoj i homeopatskoj medicini za le~enje ve}eg broja bolesti, kao sedativ i laksativ, kao i za pobolj{anje apetita. Suva herba je sastavni deo razli~itih ~ajnih sme{a, i to za smirenje ka{lja, za diureti~ni ~aj. Za bolne sinuse odli~na je inhalacija bosiljkom.

Prefinjena francuska kuhinja Priredila: B. Jeli} Foto: Thinkstock/Guliver

SASTOJCI: 6 listova bosiljka 200 g {e}era 300 ml vode 2 limuna 1 dl votke jedno belance PRIPREMA: U vodu sipajte {e}er i isce|en limun, me{aju}i kuvajte oko 2 minuta. Kad se malo ohladi sipajte sok od dva limuna i votku. Izdrobite listove bosiljka, pa ih ume{ajte u napitak. Umutite belance u {ne i sipajte ga u napitak. Sve dobro izmiksajte i ostavite u zamrziva~u 20 minuta. Servirajte u hladnoj ~a{i koju mo`ete da ukrasite listom bosiljka.

rancuska kuhinja se smatra najelegantnijim stilom kuvanja na svetu. Karakteri{e je obilna upotreba lokalnih, ~esto lekovitih za~ina, povr}a i korenastog bilja, kao {to su arti~oke, {pargle i celer. Povr}e se ne koristi samo za umake i priloge, ve} se jede i kao glavno jelo. Zahvaljuju}i tome, francuska ishrana je bogata vitaminima i vlaknima, pa nije ~udo da su Francuzi, posle Japanaca, najdugove~nija nacija, i retko imaju vi{ak kilograma. Gotovo jedina negativna strana francuske kuhinje je to {to ju je vrlo te{ko pripremiti kod ku}e. Taj delikatan posao guta vreme i novac za sastojke, a zahteva zaista vrhunsko majstorstvo. Zato, ako vas put nanese u Pariz, Provansu ili koji drugi privla~an kraj, sedite u neki tradicionalni restoran i prepustite se potpunom gastronomskom u`ivanju.

Na{a preporuka: JELA Creme brulee - predjelo - ukusna zape~ena krema sa hrskavom koricom od karamelizovanog {e}era. Casolettes - predjelo, gratinirani be{amel sos uglavnom sa {koljkama, prazilukom i {ampinjonima. Gougeres - predjelo, mali zalogaji uz aperitiv od testa i sira. Cailles a la moutarde et au miel - glavno jelo prepelice sa senfom i medom. Truffes au chocolat - desert, ~okoladni kola~i}i nalik tartufima.

Francuski punjeni paradajz SASTOJCI ZA 6-7 OSOBA: 200 g mlevene svinjetine malo maj~ine du{ice 200 g suve samlevene slanine so, biber 2 glavice crnog luka malo mleka 15-20 paradajza srednje veli~ine 3 ka{ike ulja 4 velika ~e{nja belog luka 4 ùmanceta 1 {aka mekog belog hleba 1 vezica per{una PRIPREMA: Izmrviti hleb i navlaìti ga mlekom. Luk, beli luk, per{unovo li{}e i maj~inu du{icu sitno iseckati. Dodati meso i slaninu i napraviti glatku smesu. Dodati isce|eni hleb, 3 ùmanceta, so, biber i jednu ka{iku ulja. Paradajzu ise}i vrh, izdubiti ih i napuniti nadevom. Poslagati ih u nauljeni pleh. Preostalo ùmance umutiti vilju{kom i premazati smesu u paradajzu i preko njih preliti preostalo ulje. Pe}i u rerni na 150 C 40 minuta a pred kraj poja~ati rernu da bi de nadev zapekao.

O^AS POSLA

Seckano vo}e i povr}e na tanjiru

ALFA - LINOLENSKA KISELINA Ora{asto vo}e Sni`ava nivo holesterola u krvi

BETA KAROTEN [argarepa, bundeva, kajsija i breskva

U skladu sa svetskim trendovima, Delhaize Srbija uvodi interesantne novine, kao {to je program seckanog vo}a i povr}a. Projekat "Green Ring" predstavlja liniju proizvoda koji }e svoj put od ba{te do Maxi pijace pre}i za manje od jednog dana Tekst: I. Filipovi} Foto: Arhiva Maxi

snovni razlog za{to bi trebalo da jedemo velike koli~ine vo}a i povr}a je bogatstvo mineralima, vitaminima i biljnim vlaknima. Nutricionisti savetuju da se pri pripremanju povr}a i vo}a koristi {to manje visokomasnih sastojaka, tako|e se preporu~uje kuvanje umesto pr`enja, i kada je to mogu}e, konzumiranje sve`eg povr}a i vo}a.

Za{to ba{ vo}e i povr}e? Fitohemikalije u sveèm vo}u i povr}u produkti su metabolizma biljaka, a vrlo va`nu ulogu imaju u ljudskoj ishrani, jer ostvaruju funkcije za{tite organizma i ja~anja imuniteta. Neke fitohemiklaije su dokazano zna~ajni antioksidanti. Najpoznatiji su vitamin C i E, beta karoten, enzimi, minerli (Se i Zn), flavonoidi, antocijani, polifenolni spojevi i drugi. Danas se sprovode vrlo opse`na istraìvanja antioksidativnih svojstava vo}a i povr}a. Antioksidanti u ljudskoj ishrani {tite organizam i ja~aju imunitet, a konzumiranje hrane bogate antioksidantima pomaè organizmu u odbrani od razli~itih bolesti (rak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, itd.).

GREEN RING "Green Ring" je projekat koji pokre}e Delhaize Srbija u cilju promovisanja kvaliteta i sve`ine proizvoda koji se prodaju na na{im pijacama, i kojim se garantuje da se proizvod koji je njime obele`en na{ao na pijaci za manje od 24 sata (proces berbatransport-maxi-izlaganje na pijaci). Prema re~ima Dejana Virijevi}a, direktora Category Managementa za ViP Delhaize Srbija, "Green Ring" predstavlja direktnu vezu sa svim potro{a~ima i kvalitativni iskorak u

Smanjuje rizik pojave katarakte, bolesti koronarnih arterija, raka plu}a i dojke

LIKOPEN Paradajz, lubenica, crveni grejp

komunikaciji sa ciljem da im se "obezbedi sveìna kao u sopstvenoj ba{ti, kvalitet kao kod li~nog prodavca, ukus najbolji za kuhinju". Proizvod sa oznakom "Green Ring" bi}e garancija sveìne i kvaliteta vo}a i povr}a svakoga dana u svim Delhaize Srbija radnjama. "Green Ring" predstavlja garanciju kvaliteta po najvi{im svetskim standardima. Za proizvode sa oznakom "Green Ring" vr{i se kontrola kvaliteta u nekoliko faza, koraka, a sam odabir proizvo|a~a je stroì, sa ciljem da se svim potro{a~ima pruè dodatne garancije o bezbednosti po zdravlje potro{a~a.

Antioksidant, smanjuje rizik pojave raka prostate, rizik pojave kardiovaskularnih bolesti

ELAGI^NA KISELINA Gro`|e, ora{asti plodovi, jagodasto i bobi~asto vo}e Smanjuje rizik pojave raka, inhibira vezivanje karcinogena na DNK, redukuje nivo LDL-a i povisuje nivo HDL-a

POLIFENOLI Jabuke, bobi~asto vo}e Smanjuje rizik pojave raka `eluca, smanjuje sintezu holesterola, antitumorski promotor, inhibira formiranje nitrozamina

Odabrani proizvo|a~i u programu - Sa proizvo|a~ima "Green Ring" proizvoda tesno sara|ujemo u samom toku proizvodnje, u odabiru semena, planiranju koli~ina, osiguranju sledljivosti, adekvatnog pakovanja, obezbe|uju}i neophodna znanja, a sve je osigurano detaljnim proizvo|a~kim specifikacijama, planom audita i kontrole toka proizvodnje. Green Ring proizvod ima najvi{i i konstantan kvalitet, ~uva va{e zdravlje i {tedi va{e vreme - ka`e Virijevi} za Maxi Magazin i dodaje da su svi "Green Ring" proizvodi kreirani u skladu sa `eljama potro{a~a. "Po{to su sve sugestije i mi{ljenja od klju~nog zna~aja za nas molim potro{a~e da nam se obrate putem kontakt adrese koja se nalazi na svakom pakovanju", apeluje on. "Green Ring" projekat uklju~uje na{e doma}e najbolje proizvo|a~e u prvoj fazi, dok }e u slede}oj fazi biti uklju~eni i najbolji proizvo|aci iz inostranstva poput, na primer, proizvo|a~a citrusa.

Seckano vo}e i povr}e Seckano vo}e i povr}e su novi artikli u

INDOLI Kupus, brokoli, spana}, karfiol Smanjuje rizik pojave hormonski zavisnog raka, podsti~e aktivnost glutation - S - transferaze

ponudi Delhaize Srbija na odeljenju pijace. Sasvim su zgodni jer imaju produèni rok trajanja, upakovani su, mogu se odmah jesti ili kombinovati za salate. - Kao lider u maloprodaji na trì{tu, u obavezi smo da u svoju ponudu uvrstimo sve ono {to su svetski trendovi i jedna od na{ih ja~ih strana je svakako inovativnost asortimana, jer smo deo velike Delhaize Grupe" - pri~a Dejan Virijevi} otkrivaju}i nam ~ime se Delhaize Srbija vodila kada je odlu~ila da u svoj asortiman uvrsti program seckanog vo}a i povr}a. Rastu}a potra`nja za upakovanim i seckanim vo}em i povr}em zapravo oslikava na~in ìvota. Ve}a tra`nja za ovim proizvodima karakteristi~na je za gradske sredine. Pored prednosti, koja se ogleda u brzini obavljanja kupovine, svakako da je

va`no ista}i i da je selekcija proizvo|a~a ove grupe proizvoda zahtevala dodatne kontrole samog procesa proizvodnje od strane Delhaize Srbija. - Vrlo brzo o~ekujemo da se taj asortiman na|e u svim na{im radnjama, u manjoj ili ve}oj meri. Cena ce biti atraktivna uzev{i u obzir da se za, na primer, seckano vo}e i povr}e pa`ljivo vr{i odabir najboljih komada uz svakako odstranjivanje nejestivih delova. Na{ osnovni cilj je da ovim asortimanom upotpunimo svoju ponudu svih na{ih pijaca, gde dominira prodaja rinfuzne robe - ka`e Virijevi}.

Produ`en rok trajanja Prema njegovim re~ima rok trajanja ovih proizvoda bi}e sedam dana, a u ponudi }e

se na}i gotovo svi proizvodi po~ev od {ampinjona, {argarepe, zeleni za supu, kupusa, o~i{}enog belog luka, praziluka, seckanog crvenog i crnog luka, iceberg salate i me{avine raznih salata, prokelja, spana}a... Virijevi} dodaje i da u prvom setu seckanih artikala ne}e biti vo}a, jer " ovi artikli svakako postoje u ponudi na{ih radnji i to je vo}e koje se priprema u samim radnjama u kojima se i prodaje". Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je minimalno 400 grama vo}a i povr}a na dan. Zbog tempa ìvota vrlo ~esto ne stièmo da ga jedemo u dovoljnim koli~inama. Ali sa novim linijama Delhaize proizvoda sveè vo}e i povr}e, seckano, zdravo i spremno za jelo, bi}e vam na dohvat ruke.

IZOTIOCIJANATI Kupus, brokoli, karfiol Smanjuje rizik pojave tumora indukovanih duvanskim dimom, inhibira karcinogene iz duvanskog dima

LIGNANI Ko{tice, semenke Smanjuje rizik pojave raka debelog creva, sni`ava nivo glukoze i holesterola

MONOTERPENI Citrusi Smanjuju rizik pojave raka (ko`e, dojke), smanjuje sintezu holesterola

SASTOJCI IZVOR U VO]U I POVR]U Funkcija i zdravstveni zna~aj

KOLA^I S MALINAMA

^okomalina torta SASTOJCI: 3 jajeta 120 g {e}era 240 g ~okolade za kuvanje 1 vanilin {e}er 80 g bra{na 1 ka{i~ica pra{ka za pecivo 170 g maslaca 200 g malina

@ ena

PRIPREMA: ^okoladu otopiti na pari i ostaviti da se malo ohladi. Jaja penasto umutiti sa {e}erom i vanilin {e}erom, pa smesi dodati omek{ani maslac i dobro izmiksati. @icom za mu}enje ume{ati ~okoladu, a zatim bra{no i pra{ak za pecivo. Na kraju u smesu polako ume{ati maline. Kalup za tortu zamastiti maslacem i oblo`iti papirom za pe~enje. Pe}i na 170 stepeni oko 30 minuta, paziti da se torta ne presu{i, treba da ostane vla`na.

îzkejk sa malinama SASTOJCI: Kora: 3 jajeta 3 ka{ike {e}era 3 ka{ike bra{na Fil: 200 ml slatke pavlake 50 g {e}era u prahu 250 g sveìh malina 100 g sremskog neslanog sira 1 kesica èlatina u prahu PRIPREMA: Ispe}i koru od navedenih sastojaka i pustiti da se ohladi. ^vrsto ulupati 200 ml slatke pavlake dodati sir, zatim polako dodavati rastopljenu èlatin prema uputstvu sa kesice. Dodati sveè maline, pa fil razmazati po kori prethodno premazanoj marmeladom od malina. Ukra{avanje: 200 ml slatke pavlake umutiti sa 1 ka{ikom gustina i 20 g {e}era u prahu. Na kraju na kola~ rasporediti sveè maline i list nane. Ostaviti u friìderu 2 sata pre posluìvanja.

Abeceda kozmetike BB kreme Devojke u letnjim haljinama Dijeta sa dvopekom Besplatna joga u gradovima Srbije 19

Dekorativna ili preparativna?

OGLEDALCE ona je i baza i korektor i puder. Ujedna~ava ten i daje koì prirodni sjaj. Tako|e dobro kontroli{e lu~enje sebuma bez reme}enja nivoa vlage u koì. U su{tini, kori{}enje B.B. kreme elimini{e mnoge druge proizvode iz make-up rutine jer u svom sastavu ima sve klju~ne sastojke koje èlimo ili u kremi ili u puderu. B.B. kreme su vrlo hidratantne, imaju SPF i prekrivaju sve nedostatke. Kao korektor prekriva podo~njake, kesice ispod o~iju i prikriva umor. Tako|e prekrivaju i oìljke od akni, bubuljice, crvenilo koè i pigmentacijske mrlje. Neke od B.B. krema imaju i izbeljuju}e agense kako bi dugoro~no ujedna~ile ten i uklonile hiperpigmentacijske mrlje. Tako|e postoje linije B.B. krema sa anti-age svojstvima i linije za problemati~nu koù sklonu aknama.

Abeceda u kozmetici

Jo{ uvek postoji dilema da li B.B. kreme svrstati pod dekorativnu ili pod preparativnu kozmetiku. One su oboje, kad nam treba dobro prekrivanje ili kad nam treba krema koja je dovoljno hidratantna, a u isto vreme i regenerativna. Njihovo blagotvorno delovanje na koù i sposobnost ujedna~avanja tena i zagla|ivanja koè, tvrde, svrstali su B.B. kreme u vrh najpoèljnijih kozmeti~kih proizvoda dana{njice. je lansiralo "novo kozmeti~ko ~udo" - C.C. kreme.

Sada i C.C. krema

Ipak, ima i nedostataka

B.B .kreme - novina koja se pojavila i na na{em kozmeti~kom nebu, nije krema za bebe, niti je dobila ime po Briìt Bardo. Radi se o "Blemish Balm", azijskom pronalasku koji se u svetu ve} godinama koristi, a uskoro na svetsko trì{te stiù i C.C. kreme Priredila: B. Jeli} Foto: Thinkstock/Guliver

eklamirane kao fantasti~no neguju}e, kamufliraju}e, za{titne i lekovite, B.B. kreme Zapad je otkrio preko odu{evljenih korisnica iz Ju`ne Koreje. Iako je prvu B.B. kremu 50-ih kreirala nema~ka dermatologija kako bi ubrzala oporavak nakon laserskih i hemijskih zahvata, posled-

njih 40-ak godina njene su "mo}i" koristile Azijke, kojima je blistav i besprekoran ten vi{e od estetskog imperativa. Za masovno {irenje B.B. kreme van granica Koreje, krivi su korejski selebritiji i {irenje dobrih recenzija od usta do usta. Prva koja je priznala da nema besprekoran ten je korejska glumica Song Hye Kyo koja je ujedno i ambasadorka brendova Laniege,

Etude house i Innisfree koji, izme|u ostalog, proizvode i B.B. kreme.

Osobine kreme B.B. krema je krema koji umiruje i obnavlja ko`u, izvrsna je baza za makeup a ujedno i prekriva sve - od pigmentacijskih mrlja do o`iljaka od akni. Drugim re~ima,

Za razliku od pudera koji uglavnom uvek imaju podelu na pudere za me{ovitu koù i pudere za suvu, B.B. kreme takve podele nisu imale. Uglavnom su bile namenjene suvoj koì, {to je ~udno jer velika ve}ina Azijata ima me{ovitu koù koja naginje ka masnoj. Po{to je prvobitna namena B.B. krema bila u medicinske svrhe, tek sad, kad se proizvodnja okrenula estetskim kriterijumima, moèmo govoriti o B.B. kremama za razli~ite tipove koè. Tako|e, za razliku od pudera, B.B. kreme imaju srednju pokrivenost, ali su u prednosti pred puderom ukoliko nam treba ja~a. Naime, puder ne moèmo naneti u vi{e slojeva, dok B.B. kremu moèmo i ona }e i dalje izgledati prirodno, bez efekta maske. Isto tako, B.B. krema nije isto {to i tonirana krema bez obzira {to je koncept sli~an. Nakon {to su B.B. kreme osvojile zapadno trì{te i doìvele veliki uspeh, azijsko trì{te

Multi proizvod B.B. krema (Blemish Balm) - multi proizvod: hidratantna krema, puder, sadrì visoki za{titni faktor, podloga, sve u jednom. Pomaè u borbi protiv akni, oìljaka i bora, posvetljuje mrljeâ&#x20AC;Ś Gusta je, a ipak se lako razmazuje. Za ja~e prekrivanje, moè se naneti u vi{e slojeva bez straha od teìne i ose}aja maske na licu. Izbor nijasi nije veliki, ali krema se izvrsno prilagodi koì.

C.C. kreme (skra}enica za Color Control) su predstavljene kao pobolj{ana verzija B.B. krema. Ve} se sad naveliko koriste {irom Azije, a korisnici tvrde da "daju bolje prekrivanje s laganijom formulom". C.C. kreme donose i neke od slede}ih prednosti (u odnosu na B.B. kreme): ja~e prekrivanje (pri ~emu se moè konkretno govoriti o poistove}ivanju sa klasi~nim podlogama i puderima), ve}i SPF faktor i za{titu od UVA i UVB zraka, prirodniji fini{, ve}u hidrataciju i kontrolu sebuma u jednom, manje masnu formulu i (mo`da najbitnije) - tamnije (prirodnije) nijanse kojih nema mnogo u B.B. kremama (s obzirom da one imaju efekat posvetljavanja a bile su prvenstveno koncentrisane na Azijsko trì{te, {to obja{njava svetle nijanse sa sivim podtonovima). Jedna od prvih zvezda koje su pogurale je bila Miss Singapur Universe 2009. Rachel Kum. Njena C.C. krema je iza{la ve} 2011. nakon dve godine usavr{avanja, a sama krema - Mineral Color Control Blemish Balm je hvaljena na sva zvona, ~ak i me|u top azijskim visaìstima i profesionalcima. Puno tvrdnji i obe}anja odjednom, zar ne? Nama preostaje da prvo probamo B.B. kreme, pa da sa~ekamo i nastavak "abecede" lepoteâ&#x20AC;Ś

MODNE PRI^E

Lepr{ave letnje haljine Ako bi se birala modna himna leta, titula bi pripala Darku Rundeku i Haustoru - Devojke u letnjim haljinama volim! Cvetni motivi dominiraju, a hit boja }e svakako biti `uta, dezeni tufne, cve}e, vo}kice, figure `ivotinjaâ&#x20AC;Ś Priredila: Ivana Filipovi} Foto: Thinkstock/Guliver

A Mala ùta haljina Mala crna haljina je ovog leta dobila zamenicu: malu ùtu haljinu - provereno dobar izbor u svim prilikama. Modni poznavaoci tvrde da se ùta boja vra}a u modu, iako se ne moè re}i da je ikada i bila potpuno istisnuta ili zanemarena, pogotovo leti. Ali, ove sezone se sve~ano useljava u skoro svaki ormar, naro~ito ako je bledo ili limun ùta! Danju uz bele cipele i detalje, no}u uz crne, mada super izgleda i u kombinaciji sa teget, travazelenim ili sivim asesoarima. A najbolje ide uz preplanuli morski ten!

ko bi neko poku{avao da ispi{e istorijat haljina, do{ao bi do zaklju~ka da je haljina bezmalo stara koliko i prva tkanina, dok bi se moglo re}i da su je u modu uveli Egip}ani. Od pamtiveka su bile statusni simboli, pa su se u nekim dru{tvima i staleì razlikovali prema bojama haljina, a detalji na njima su ukazivali na porodi~no poreklo i poloàj u dru{tvu. Dugo vremena su bile i no{nja mu{karaca. Stari Rimljani nosili su, na primer, donju haljinu, tuniku i gornju haljinu, togu. Vremenom su haljine postale sloènije i rasko{nije. U gradovima su modne promene bile ~e{}e, dok su na selima nosili narodnu no{nju. Postajale su haljine za svakodnevno no{enje i haljine za sve~ane prilike, koje su bile rasko{nije. U pro{losti su glavni materijali za izradu haljina bili lan, konoplja, pamuk, vuna i svila. Sve do moder-

nog doba, nosile su se gotovo isklju~ivo duge haljine, one do poda ili duge do ~lanka. Tako|e, sve do oko 1800. godine, `ene nisu nosile pantalone, ve} samo haljine i suknje. U vreme baroka, nosile su se otmene haljine sa krinolinama i steznicima. U novije vreme, pojavili su se novi materijali za izradu haljina, novi oblici i krojevi.

A ovog leta... Jarke boje }e se nositi ovog leta, a haljine su veoma tra`en komad ode}e. Nosi}e se duge, do zemlje, zatim modeli do kolena, a one najzgodnije }e birati izme|u uskih mini haljina i onih kratkih, lepr{avih. Sa bretelama, ili bez njih, sa malim rukavima ili bez le|a, sve je dozvoljeno. A dezeni....Najve}a imena svetske modne scene odlu~ila su da pe~at ovoj modnoj sezoni daju haljine sa cvetnim motivima, u {to ne`nijim bojama. Ako pak niste ljubitelj cve}a mo`da }ete voleti tufne! Retro chic

50-ih donosi modele sli~ne onima koje je nosila @aklina Kenedi, kojima je jedini dodatak niska bisera i ogrnut tanak dèmperi}. Ma~ke ili psi, pa ~ak i papagaji su neki od motiva koje moète prona}i na haljinama, a stari dobri apstraktni motivi, koji naj~e{}e podse}aju na Afriku, prisutni su i ove sezone. A moè da se na|e i po koja jagodica ili vi{njica.

A {ta na nogeâ&#x20AC;Ś [ta god poèlite! Baletanke su svakako prvi izbor bilo da je re~ o kratkim ili sasvim dugim haljinama, koje se fantasti~no slaù sa ravnim sandalama sa kai{i}ima. Espadrile su se tako|e vratile ovog leta, kao i replika ~uvenih "startas" patika koje su lagane i savr{eno udobne, i kojih ima u svim bojama. Ako je prilika u kojoj nosite haljinu sve~ana, onda su sandale sa punom petom odli~an izbor u vrelim danima. Visoke {tikle uz usku kratku haljinu nosite samo u specijalnim prilikama kada ste sasvim sigurni da moète da izdrìte u njima, da ne}ete previ{e hodati ili igrati i ako ste savr{eno zgodni.

BALANS

Ve`bajte

JOGU sa nama

Ovog leta u gradskim parkovima u zainteresovani }e mo}i da ve`baju jogu besplatno Tekst: S. Trajkov Foto: I. Radoj~i}, Joga savez Srbije

Ja~a srce îni se da koristi od ve`banja joge nema kraja. Novija studija istraìva~a sa Kanzas Hospital univerziteta dokazuje da joga ne samo da, kako od ranije znamo, reguli{e holesterol i sniàva krvni pritisak, ve} pogoduje i pravilnim otkucajima srca. Naime, ve`banje joge u velikoj meri umanjuje potencijalno opasnu aritmiju koja pove}ava rizik od sr~anog udara, a pri tom se uo~ava i znatno smanjenje prate}eg straha i depresivnosti kod obolelog. Nakon odre|enog perioda redovnog ve`banja joge, zapaèno je i pobolj{anje op{teg psihi~kog stanja kod svih u~esnika u studiji.

oga sistem ve`banja koji poslednjih godina u celom svetu doìvljava uo~ljivu ekspanziju, i ovog leta }e biti besplatno dostupan velikom broju zainteresovanih ve`ba~a {irom Srbije. Uz Beograd, u kome }e se akcija "Ve`bajte jogu sa nama" ve} ~etvrto leto za redom odràvati na Adi Ciganliji, sertifikovani instruktori Joga Saveza Srbije iz joga klubova: [abac, Mladenovac, Topola, Aran|elovac, â~ak, Gornji Milanovac, Vranje, Novi Sad, Temerin, ]uprija, Para}in, Kraljevo, Vrnja~ka Banja, Crvenka, Kula, Kikinda, Zrenjanin, Leskovac, [id, Poàrevac, Pan~evo, Pirot, Kragujevac, svojim sugra|anima }e pokloniti prijatan, aktivan boravak u prirodi uz besplatne, promotivne ~asove joge, na zelenim povr{inama gradskih parkova. Beogra|ani }e u jogi uìvati svake nedelje u 17 ~asova, od 15. maja do 1. septembra u "Joga parku" na Adi Ciganliji (sa desne strane strane kru`nog toka, na samom ulazu na Adu.) gde je predsednik Joga saveza Srbije, prof. dr Predrag Niki}, postavljanjem info banera sa natpisom JOGA PARK sve~ano obeleìo prostor na zelenoj povr{ini na kojem }e se odvijati besplatne joga promotivne aktivnosti za gra|ane Srbije.

Joga je "vitaminska injekcija" Po re~ima na{e sagovornice Vere Mili}evi}, sekretara Joga saveza Srbije, ovi ~asovi joge su posebni upravo zbog toga {to su prilago|eni i po~etnicima i dugogodi{njim prakti~arima. One se izvode u granicama prijatnosti, odnosno do granice koju na{e telo u ovom trenutku dozvoljava a ta granica se uz kontinuitet ve`banja, postepeno

pove}ava, po{to je pravilo u ve`banju joge da se ne postavljaju ciljevi ve} strpljivo kre}e napred, korak po korak. Joga omogu}ava svakome da upozna svoje telo, da spozna njegove mogu}nosti i da se kroz taj proces postepeno otvori i prema svojim emocijama. Rezultat istrajnog ve`banja joge je harmonizacija rada ~itavog organizma. Stalnim doziranim zatezanjem i opu{tanjem ta~no odre|enih grupa mi{i}a telo se "budi iz sna" i svaka }elija se napaja velikom koli~inom kiseonika. Joga podsti~e cirkulaciju, na{e telo brè izbacuje nagomilane toksine i rad svih `lezda sa unutra{njim lu~enjem se pobolj{ava. Pravilnim disanjem se smanjuju sveprisutne tenzije u organizmu, umanjuje se pritisak stresa, spavanje postaje kvalitetnije, a sve to postepeno uti~e na pobolj{anje op{teg kvaliteta ìvota. Poznato je da dobrom imunitetu najvi{e doprinose pravilan rad endokrinih `lezda i psihi~ka stabilnost, pa je joga jedan od izvanrednih pristupa ostvarivanju tog cilja. Instruktorka joge, Milica Zari}, kaè da joga na neki na~in deluje kao "vitaminska injekcija" i dodaje: "Ni{ta drugo nije potrebno, nije neophodno menjati na~in ìvota i ishrane, dovoljno je strpljenje, redovno ve`banje i umerenost u svemu, pa rezultati ni kod jedne osobe ne}e izostati". - U na{oj zemlji sve vi{e ljudi je zainteresovano da upozna jogu i otkrije blagodeti njenog praktikovanja, tako da je zahvaljuju}i tome ova akcija Joga saveza Srbije ve} postala tradicionalna - kaè Vera Mili}evi}. - Na ~asove dolaze osobe razli~ite dobi jer ne postoje starosna ograni~enja. Onima koji imaju ozbiljnije zdravstvene tegobe preporu~ujemo da se konsultuju sa lekarom pre nego {to po~nu da praktikuju joga ve`be. Ve`baju u~enici, studenti, zaposleni, penzioneri sa unucima. Za jogu nisu potrebne nikakve sprave, odre|en prostor niti posebne pripreme. Treba samo poneti svoju prostirku za ve`banje i otvorenost da se stekne novo iskustvo a to je najlep{e upravo u prirodi, na ~istom vazduhu, i daleko od gradske buke. Telesne ve`be, ve`be disanja, koncentracije... koje }e polaznici nau~iti sa nama, mogu razvijati dalje sa nekim od instruktora a i praktikovati kasnije u ku}i, na

radnom mestu, u prirodi, u porodici. Joga dokazano poma`e normalnom funkcionisanju metabolizma, pobolj{ava koncentraciju i uspostavlja ravnote`u izme|u emocionalnih, socijalnih i kognitivnih sposobnosti, a nema osobe kojoj to nije potrebno."

Edukovani joga instruktori Joga savez Srbije je nacionalni granski savez osnovan sa ciljem obezbe|ivanja ~lanovima odgovaraju}ih uslova za bavljenje jogom kao i sprovo|enja joga standarda deklarisanih od svetske i evropske joga federacije, ~iji je ~lan. Savez okuplja ~lanice (Joga dru{tva) koje su svoje aktivnosti uskladile sa me|unarodnim Joga standardima i ~iji su instruktori sertifikovani od ovla{}enih Joga asocijacija tj. koji su upisani u registar Joga Saveza Srbije. Joga instruktori prolaze obuku od 240 sati koja obuhvata sistematizovanu edukaciju a koja se odvija u Me|unarodnoj Akademiji za {kolovanje instruktora joge Joga Savez vodi registar sertifikovanih instruktora joge na sajtu www.yogasavezsrbije.com u kojem su navedeni instruktori koji su pro{li edukaciju 240 sati obuke i poseduju licence za rad, tako da svako ko je zainteresovan za rad sa nekim instruktorom mo`e na sajtu proveriti njegovu licencu za rad.

Italijanski dvopek

VITAK STAS

Dijeta sa dvopekom Dvopek ili prepe~enac je posebna vrsta hleba koja nastaje rezanjem i dodatnim pe~enjem, ima posebne senzorske osobine sa koli~inom vode od 7% i mnogo je manje kalori~an od peciva Priredila: B. Jeli} Foto: Thinkstock/Guliver

vopek, prehrambena namirnica iz grupe peciva, neizostavni je deo dijeta kod problema sa varenjem i ostalih stoma~nih tegoba. Ipak, dvopek nije samo "pomo}no lekovito sredstvo". Kod nas se on retko jede, {to je {teta, jer, zahvaljuju}i tehnolo{kom procesu izrade odnosno dodatnom pe~enju, dvopek ima znatno manje kalorija od sveèg hleba. Tako, na primer, jedna kri{ka p{eni~nog sveèg hleba ima 110 kalorija, a dvopeka samo 40. Kri{ka raànog hleba ima 100 kalorija, a raànog dvopeka - 30. Kako je leto vreme kada mnoge pripadnice lep{eg pola pribegavaju dijetama

DORU^AK

RU^AK

VE^ERA

jabuka, dvopek, bela kafa

dvopek, jogurt, kuvana jaja, paradajz salata

dvopek, me{ana salata (paradajz, krastavac, paprika), ~aj od nane

dvopek, boranija, pile}e belo meso

jaje, dvopek, jogurt

DAN

dvopek, komad mladog sira, ce|eni sok od narand`e dvopek, me{ana salata, bela kafa

dvopek, kuvano povr}e, kuvano gove|e meso

dvopek, jaje, ~aj

DAN

1 2 3 4 5

DAN

da bi izgledale bolje, mogu da probaju i sa zdravom i jednostavnom dijetom sa dvopekom. Prilikom ovakvog na~ina ishrane dvopek se jede uz svaki obrok. U toku dvopek dijete va`no je piti dovoljne koli~ine te~nosti, pre svega vode, ali i ~aja. Dijetu zapo~nite u ponedeljak i primenjujte je pet dana, zna~i zaklju~no sa petkom. Zatim se pravi pauza za vikend, pa se od ponedeljka ponovo nastavlja dijeta. Preporu~ujemo ribu i povr}e i svakako odmor od dvopeka preko vikenda. Takav postupak treba ponavljati dok se ne postignu `eljeni rezultati. Uz dijetu, za {to bolje rezultate, treba se i fizi~ki vi{e aktivirati. Premia brend u asortimanu nudi {est proizvoda: Dvopek beli Premia od 100 i od 300 g, Pit Komerc Paneffino; Dvopek inte-

dvopek, mladi sir, jabuka

osli} filet, blitva, dvopek

dvopek, jaje, paradajz, ~aj

dvopek, me{ana salata, ce|eni sok od narand`e

pile}a supa, batak, paradajz salata, dvopek

dvopek, mladi sir, ~aj

SASTOJCI: Premia dvopek 10 kri{ki zelena salata 50 g bosiljak 3 g maslinovo ulje 150 ml so 5 g paradajz 300 g mocarela 250 g PRIPREMA: Maslinovom ulju dodajte suvi usitnjeni bosiljak. Salatu iscepkajte na sitne komadi}e, paradajz i mocarelu na kri{ke. Svaku kri{ku dvopeka prema`ite ka{ikom smese maslinovog ulja i bosiljka. Pospite seckanom zelenom salatom, prekrijte kri{kom paradajza i posolite. Preko svega stavite kri{ku mocarele, pa ponovo prelijte smesom maslinovog ulja i bosiljka. Pripremljene sendvi~e stavite u mikrotalasnu pe}nicu na 2 minute ili u rernu na najja~e 7 minuta dok se mocarela lagano ne rastopi.

gralni Premia od 100 i od 300 g, Pit Komerc Paneffino; Dvopek ra`ani Premia od 100 i od 300 g, Pit Komerc Paneffino.

Upotreba u kulinarstvu Dvopek nije dobar samo u zdravstvenom ili dijetalnom reìmu. Od njega se mogu praviti i ukusni obroci, uìne ili popularno meze. Od dvopeka se prave krutoni, jako zastupljeni u italijanskoj i francuskoj kuhinji. Ako ho}ete da imaju lep, pravilan oblik, isecite dvopek na kockice, u tiganju dobro zagrejte malo maslinovog ulja i kratko (uz prevrtanje) proprìte Treba da potamne i postanu krckavi. Krutoni se naj~e{}e dodaju salatama i raznim ~orbama, ali neposredno pred sluènje - da ne bi upili sokove, jer treba da ostanu krckavi.

Brze bruskete Brzo meze uz vino SASTOJCI: 3 {olje kockica Premia integralnog dvopek hleba 1 {olja rendanog parmezana 3 ka{ike maslinovog ulja 1 ka{i~ica usitnjenog belog luka 1 ka{i~ica crnog luka u prahu 1 ka{i~ica suvog ruzmarina PRIPREMA: Zagrejte rernu na 220C. U velikoj posudi pome{ajte ulje, sir i za~ine. Dodajte kockice hleba i dobro izme{ajte, a po potrebi dodajte jo{ maslinovog ulja. Rasporedite kockice hleba na pleh oblo`en papirom za pe~enje da budu u jednom sloju. Pecite 10 minuta i protresite pleh. Zatim ih pecite jo{ 3 minuta, izvadite iz rerne i ostavite da se ohlade.

SASTOJCI: 8 kri{ki integralnog dvopeka 4 ~ena belog luka 2 ka{ike hladno ce|enog maslinovog ulja 4 crvene pe~ene paprike 200 g sira per{un PRIPREMA: Dvopek istrljajte belim lukom pa ga prelijte sa malo maslinovog ulja. Preko stavite par~e sira i polovinu o~i{}ene i na trake ise~ene paprike. Pospite per{unom.

FITNES Priredila: M. V. Foto: Thinkstock/Guliver

erobik u vodi ili aqua-aerobik postaje sve popularnija vrsta gimnasitke. Osve`ava na{e telo jer nas voda smiruje i opu{ta. Osim toga, aerobik u vodi nije prezahtevan, pa ga svako mo`e praktikovati. Donedavno je velika prepreka ve`banju u vodi bio nedostatak bazena, me|utim, sa pet novih akva parkova i na desetine novootvorenih bazena, Srbija nije vi{e "su{no" podru~je. Zato, ako niste do sada, ovoga leta probajte da, ako ve} idete na bazen, obavezno ~astite svoje telo ve`banjem.

Z dravlje Najve}e bogatstvo

Za{to ba{ voda? Voda spre~ava i ozlede do kojih mo`e do}i u nekom drugom sportu ili rekreaciji, a ne trebaju vam ni posebne sprave. Ve`banje u vodi izvrsno je za osobe koje imaju problema sa zdravljem, posebno sa kostima i mi{i}ima. Odli~no je i za trudnice, kao i za osobe koje se oporavljaju od neke nesre}e. Voda daje tonus mi{i}ima i dobra je za kardiovaskularno zdravlje. Naravno da }ete uz aerobik u vodi i smr{ati - u isto vreme }ete sagoreti dvostruko vi{e kalorija nego ve`bama na suvom, a pola sata u vodi delotvorno je kao dva sata ve`banja na suhom.

VE@BE U VODI Za trbuh i bedra Le|a pripijenih uz stepenice, {akama se ~vrsto uhvatite za prvu pre~ku ili okvir, privucite kolena na grudi a potom ih izbacite ravno napred, ispru`enih prstiju na stopalima. Ponovite 10 puta.

Za le|a i ruke

Blagotvorno dejstvo vode Pola sata ve`banja u vodi ima isto dejstvo kao i dva sata ve`banja na suvom jer se na neki na~in "borimo" s vodom. Uz aqua-aerobik ujedno }ete se opustiti i dobro zabaviti 28

Naj~e{}e alergije na hranu [e}er ska~e zbog sedenja Biti sit a fit

U vodi do prsa, rukama se dr`e}i za ivicu bazena u visini ramena, savijte lagano kolena i odbacite se energi~no iz vode kako biste se bedrima oslonili na ivicu bazena. Zadr`ite se tako pet sekundi. Ve`bu ponovite 10 puta.

Za noge Drè}i se za ivicu bazena, stopalima se oduprite o zid pa {to je vi{e mogu}e ispruìte noge. Ostanite u tom poloàju 15 do 30 sekundi, zatim ponovo savijte kolena. Ponovite 10 puta.

Za zadnjicu i bedra Postavite se postrance uz zid bazena i jednom se rukom pridr`avajte za ivicu. Ma{ite jednom nogom napred-nazad {to je vi{e mogu}e. U~inite to deset puta. Promenite polo`aj i ponovite drugom nogom.

ALERGIJE Priredila: A. Jovi} Foto: Thinkstock/Guliver

lergija na hranu je svaka neèljena reakcija na ina~e bezopasnu hranu ili komponentu neke namirnice u koju je uklju~en imuni sistem organizma. Podaci stru~njaka iz ove oblasti pokazuju da se alergije na hranu javljaju u tri do pet odsto populacije i da se naj~e{}e ispoljavaju kod mali{ana. Za pojavu ove takozvane nutritivne alergije najodgovornija je genetika, ali i ono doba kada se namirnice uvode u ishranu najmla|ih, kao i put kojim takozvani antigeni hrane stimuli{u imunitet. Ozbiljne alergijske reakcije sa efektima po telu nazivaju se anafilakse, koje potencijalno ugroàvaju ìvot i uklju~uju dve ili vi{e oblasti na telu. U nekim teìm slu~ajevima moè do}i i do smrti osobe, a u svetu su uglavnom zabeleèni slu~ajevi umiranja zbog teè klini~ke slike alergije na belance i kikiriki. Dr Gordan Blagojevi}, imunolog Laboratorije za alergolo{ku i imunolo{ku dijagnostiku Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", obja{njava da se prvi kontakt sa alergenima hrane de{ava indirektno putem maj~inog mleka. Ukoliko se u ranom detinjstvu dogodi da se kod de~aka ili devoj~ice ispolji ekcem kao prva manifestacija alergijske bolesti, moè do}i do "probijanja" alergena preko koè i pokretanja procesa senzibilizacije.

Osetljivost na laktozu

Burna reakcija organizma Alergije na hranu javljaju se u tri do pet odsto populacije, a naj~e{}e se ispoljavaju kod mali{ana kao posledica konzumiranja nekih namirnica

Sve namirnice predstavljaju potencijalne alergene, a tu su posebno zna~ajni proteini na ~ije ispoljavanje uti~e njihova otpornost na varenje i termi~ku obradu. Iskustvo lekara govori da su ljudi naj~e{}e alergi~ni na belance, proteine kravljeg mleka, kikiriki, ribu i plodove mora, le{nik, orah, p{eni~no bra{no, odre|eno vo}e i povr}e. - Ljudi koji su alergi~ni na kravlje mleko mogu da reaguju i na kozije i na ov~ije mleko. Osetljivost na kikiriki nosi rizike od

Trudnice da izbegavaju alergene Sa prevencijom alergija treba po~eti jo{ dok je beba u stomaku, jer ishrana trudnica treba da bude uravnote`ena. Istra`ivanja govore da mu{ka deca ~e{}e obolevaju od alergija, ali da devoj~ice imaju mnogo ja~e manifestacije bolesti. Dete od majke nasle|uje skolonost ka javljanju alergije. Budu}a majka treba da izbegava uzimanje alergenogenih namirnica ako ima sklonost ka alergijama, posebno jaja, mleko, kikiriki, p{eni~no bra{no i soju.

reakcije na soju, gra{ak, pasulj i so~ivo. Isto va`i i za povezanost alergije na polen i unosa sirovih jabuka, vi{anja, celera, {argarepe, le{nika, a to spada u domen takozvanog "polen-hrana" sindroma. Sastojci nekih namirnica, recimo jagoda ili paradajza, direktnim delovanjem osloba|aju supstance odgovorne za tegobe identi~ne alergijskim - rekao je dr Blagojevi}. Neki gra|ani mogu da dobiju i dijagnozu pseudoalergijske reakcije, za koje su odgovorni aditivi i konzervansi koji se dodaju prilikom industrijski obrade hrane. Alergije na hranu se u ve}ini slu~ajeva ispoljavaju odmah nakon konzumiranja namirnica, u roku od pola sata. Simptomi su crvenilo i

oticanje u zoni oko usta, peckanje i svrab u usnoj duplji, mu~nina, povra}anje, gr~evi u stomaku, dijareja, koprivnja~a po koì pra}ena svrabom. Moè da do|e i do oteànog disanja, gubitka svesti, pada krvnog pritiska... - Va`no je dobro uzeti podatke od pacijenta koliko je ta~no vremena pro{lo od kada je ne{to pojeo. Od velike koristi moè da bude i dnevnik koji pacijent vodi o unetim namirnicama tokom dana. Naredni korak ispitivanja predstavlja izvo|enje ko`nih proba sa rastvorima nutritivnih alergena ili sa sveìm namirnicama. Veliki zna~aj u dijagnostici alergije ima "in vitro" odre|ivanje nivoa "IgE antitela" na alergene u krvi, koji

Histamin u akciji Kada neko ima alergiju na hranu, njegov organizam reaguje kao da je u organizam uneto ne{to {tetno. Kao rezultat toga, imuni sistem osobe stvara antitela, da bi se borio sa supstancom u hrani koja takore}i pokre}e alergiju. Slede}i put kada osoba do|e u kontakt sa tom hranom, telo otpu{ta " histamin", da bi se za{titio. Ove hemikalije pokre}u simptome alergije, koji mogu uticati na respiratorni sistem, ko`u, kardiovaskularni sistem...

su standardizovani i komforni za izvo|enje. Ovi testovi za razliku od ko`nih proba odre|uju stepen osetljivosti na namirnicu {to je od zna~aja za planiranje dijete i pra}enje pacijenata tokom terapijske eliminacione dijete. Testove je mogu}e uraditi u Institutu "Torlak" - istakao je dr Blagojevi}. Ako se na osnovu ko`nih proba i testova iz krvi ne doka`e alergija na hranu, slede}i nivo testiranja je zatvoreni provokacioni test sa hranom koji izvode samo odre|ene zdravstvene ustanove.

Adekvatna terapija Terapija ljudi koji su alergi~ni na hranu zasniva se na strogoj eliminacionoj dijeti, koja vremenski traje u zavisnosti od vrste alergena i uzrasta pacijenta. Za pojedine alergene hrane (kikiriki, le{nik, rakovi, {koljke) eliminaciona dijeta je trajna, dok za alergene hrane iz grupe `ivotnih namirnica (mleko, jaje, p{eni~no bra{no) dijeta traje u proseku od {est meseci do nekoliko godina. Ukoliko neko ima alergiju na kikiriki, posebnu pa`nju treba da obrati na sve obroke koji se konzumiraju van ku}e. Prisustvo kikirikija u tragu je kod predisponiranih osoba dovoljno za uvod u burnu anafilakti~ku reakciju, tako da je bitno da ~ovek bude upoznat sa ta~nim sastavom industrijski obra|ene hrane.

PREVENTIVA Priredila: B. Jeli} Foto: Thinkstock/Guliver

Dokazana {tetnost U dugog sedenja Nau~nici ve} neko vreme znaju da su ljudi koji uglavnom sede izlo`eni ve}em riziku od dobijanja bolesti srca ili dijabetesa tipa 2, jedino nisu u potpunosti shvatali za{to

nadi da }e saznati ne{to o tome kako neaktivnost uti~e na rizik od bolesti, istraìva~i sa Univerziteta u Misuriju nedavno su ubedili grupu zdravih, aktivnih mladih ljudi da prestanu da budu toliko aktivni, pi{e nytimes.com. Nau~nici ve} neko vreme znaju da su ljudi koji uglavnom sede izloèni ve}em riziku od dobijanja bolesti srca ili dijabetesa tipa 2. Jedino nisu u potpunosti shvatali za{to, delimi~no zato {to prou~avanje posledica ~estog sedenja nije jednostavno. Ljudi koji su neaktivni mogu da budu i gojazni, da se lo{e hrane ili da imaju duge probleme u vezi sa na~inom ìvota ili metabolizmom zbog kojih je nemogu}e da se izdvoji uloga koju sama neakativnost igra u lo{em zdravlju. Da bi se izborili sa ovim pitanjem, istraìva~i su nedavno usvojili novi pristup prou~avanju posledica neaktivnosti. Naveli su ljude koji bi ina~e ve`bali i bili u pokretu da budu neaktivni, u nekim slu~ajevima ~ak i da se odmaraju u krevetu. Ali u najnovijoj studiji, objavljenoj ovog meseca u ~asopisu "Medicina i nauka u sportu i ve`banju", nau~nici su razvili jo{ realniju verziju neaktivnosti tako {to su volonterima smanjili broj koraka koje prave u toku dana za pola.

Skok {e}era posle obroka @eleli su da utvrde da li }e ovo smanjenje fizi~ke aktivnosti uticati na sposobnost organizma da kontroli{e nivo {e}era u krvi. ,,Sve je o~iglednije da porast {e}era u krvi, naro~ito posle obroka, ima lo{e posledice po zdravlje'', kaè Dòn P. Tifo, vanredni profesor nutricionizma i fiziologije ve`banja na Univerzitetu u Misuriju, koji je sproveo ovu studiju sa studentkinjom zavr{ne godine Ketrin R. Majkus i drugima. "Skok i druge nagle promene {e}era u krvi nakon obroka povezane su sa razvojem sr~anih oboljenja i dijabetesa tipa 2.'' Tako su nau~nici opremili dobrovoljce ure|ajima za pra}enje nivoa glukoze, koji su proveravali nivo {e}era u krvi tokom dana. Dali su im pedometre i narukvice za merenje aktivnosti, da bi merili koliko koraka prave. Na kraju, zamolili su dobrovoljce da vode detaljan dnevnik o ishrani. Rekli su im da normalno ìve tri dana, da hodaju i ve`baju kao i obi~no. Uputstva za ve`banje Ameri~ke asocijacije za bolesti srca i drugih grupa preporu~uju da u cilju o~uvanja zdravlja ljudi prave 10.000 koraka dnevno, {to je jednako pre|enom rastojanju od oko osam kilometara. Me|utim, veoma malo ljudi to i ~ini.

Dobrovoljci iz Misurija su u ovom pogledu bili netipi~ni. Svi su ve`bali 30 minuta ili du`e skoro svakog dana i bez problema pravili vi{e od 10.000 koraka dnevno tokom prva tri dana eksperimenta. Prosek je iznosio skoro 13.000 koraka. Prema podacima sa njihovih ure|aja za merenje glukoze, kod ovih dobrovoljaca nije dolazilo do porasta {e}era u krvi nakon obroka tokom ova tri dana. Ali ova situacija se promenila tokom drugog dela eksperimenta, kada je dobrovoljcima re~eno da smanje aktivnosti na ispod 5.000 koraka dnevno u naredna tri dana. Nije bilo te{ko pristati na takvo lenstvovanje. Dobrovoljci su prestali da ve`baju i, kad god su mogli, koristili su lift umesto stepenica ili su naru~ivali ru~ak umesto da odu do kafea. U su{tini su postali tipi~ni Amerikanci. Prose~an broj koraka tokom tri dana smanjio se na 4.300, a dobrovoljci su izvestili da "ve`baju'' u proseku oko tri minuta dnevno. U me|uvremenu, jeli su potpuno iste obroke i u`inu kao u prethodna tri dana, da bi se izbeglo da bilo kakve promene nivoa {e}era u krvi budu rezultat masnijih ili sla|ih obroka nego ranije.

I do{lo je do promena. Tokom tri dana neaktivnosti, nivo {e}era u krvi dobrovoljaca zna~ajno je rastao nakon obroka, za oko 26 odsto u odnosu na period kada su dobrovoljci vi{e ve`bali i kretali se. Osim toga, skokovi su se svakog dana pomalo pove}avali.

Skok {e}era posle obroka tokom mirovanja je nezbe`an, jer je mi{i}ima koji se ne koriste potrebno manje energije tako da uzimaju manje {e}era iz krvi

Posledice neaktivnosti "Ova promena kontrole {e}era u krvi nakon obroka se pojavila mnogo pre nego {to smo mogli da primetimo bilo kakve promene u fizi~koj kondiciji ili telesnoj teìni, ili nagomilavanju masti usled smanjene aktivnosti", kaè dr Tigo. To zna~i da je promena nivoa {e}era verovatno direktan rezultat ~injenice da su dobrovoljci bili manje aktivni nego ina~e. To je istovremeno i uznemiruju}a i ohrabruju}a vest. "Ljudi odmah pomisle slede}e: [ta se de{ava ako se povredim ili imam puno posla, ili iz nekog drugog razloga ne mogu neko vreme da ve`bam?'', kaè dr Tifo. Odgovor je da to ne bi trebalo da predstavlja neki veliki problem. Studije su pokazale da se i kod ljudi i kod ìvotinja regulacija {e}era u krvi brzo dovodi u normalu kada se ponovo uspostavi aktivnost. Skok {e}era tokom neaktivnosti je nor-

malan, ~ak i nezbeàn, s obzirom da je mi{i}ima koji se ne koriste potrebno manje energije tako da uzimaju manje {e}era iz krvi. Ovo stanje postaje ozbiljan problem, kaè dr Tifo, samo kad neaktivnost traje, kada postane uobi~ajeno stanje organizma. ,,Na{a pretpostavka je da neaktivnost stvara fiziolo{ke uslove koji dovode do hroni~ne bolesti'', kao {to su dijabetes tipa 2 i bolesti srca, bez obzira na telesnu teìnu ili ishranu. Da biste izbegli ovakvu sudbinu, kaè on, budite u pokretu, makar u malim dozama. ,,Kad imam previ{e posla, ustanem i {etam po kancelariji ili tr~im u mestu otprilike na svakih sat vremena'', kaè on. Nosite pedometar ako }e vas to naterati da se vi{e kre}ete. "Ne morate da tr~ite maraton, ali dokazi jasno pokazuju da je potrebno da se kre}ete.''

DECA

L judi, dru{tvo

Hit je biti sit, A FIT

Uz kafu sa glumcem Zoranom ]osi}em

Program podr{ke ranom razvoju dece i pravilnoj ishrani koji je pokrenula kompanija Delhaize Srbija u saradnji sa UNICEF-om zapo~eo je veselim "kuvanjem" u vrti}u "Zvezdana pra{ina" na Be`anijskoj kosi Tekst: B. Jeli} Foto: Delhaize Srbija

Dama koja tuca kamen: Irena Dmitrovi} Ime deteta: Ona i on

ompanija Delhaize Srbija je krajem maja u saradnji sa Kancelarijom UNICEF-a u Srbiji pokrenula kampanju promovisanja zdravih stilova u ishrani dece i adolescenata pod efektnim nazivom "Hit je biti sit, a fit". Kampanja je pokrenuta i zami{ljena kao podr{ka razvoju svesti o zna~aju pravilne ishrane dece i adolescenata kao va`nog preduslova za njihov rast i razvoj. Ova kampanja predstavlja po~etak saradnje Delhaize Srbija i UNICEF-a Srbija na realizaciji programa podr{ke ranom razvoju dece sa posebnim akcentom na ishranu. U okviru prezentacije kampanje, u vrti}u "Zvezdana pra{ina" na Beànijskoj kosi, odràna je promotivna kuvarska radionica sa decom koja poha|aju ovaj vrti}. Deca pred{kolskog uzrasta ovog vrti}a imala su priliku da, po uputstvima Gorice Ne{ovi} i Dragana Ili}a, voditeljskog para Radio Beograda, od punog stola sveèg vo}a i povr}a koje je obezbedio Maxi, naprave ukusne sendvi~e i vo}ne salatice, kojima su posluìli roditelje i novinare. Kampanja je i usmerena na afirmisanje sveèg vo}a i povr}a kod dece kao osnove ishrane, a na smanjenje kori{}enja nezadravih masno}a, brze hrane sa kiosaka na velikim odmorima i prostih {e}era u slatki{ima i grickalicama. Pored ovako simpati~nog i veselog po~etka, sama kampanja "Hit je biti sit, a fit" sadrì deset klju~nih poruka o zdravoj ishrani koje su istaknute u Maxi maloprodajnoj mreì. Njima se, izme|u ostalog, afirmi{u: dojenje kao najbolji na~in ishrane za odoj~ad, porodi~ni obrok, no{enje uìne u {kolu, fizi~ka aktivnost, raznovrsnost i redovnost ishrane... Pojedine poruke bave se gojazno{}u kao vrlo sloènim problemom u odrastanju dece, ali i ~injenicama

Podaci opominju Prema podacima Ministarstva zdravlja, ~ak petina dece u Srbiji je umereno gojazna ili gojazna, a vi{e od jedne ~etvrtine u isto~noj Srbiji ima problema sa gojazno{}u. Skoro jedna petina dece u Srbiji ne doru~kuje svaki dan, dok su namirnice koje naj~e{}e jedu u {koli sendvi~i i grickalice. Tre}ina u~enika vi{e od tri sata dnevno sedi ispred kompjutera, dok se svega ~etvrtina bavi sportom, uz obrazloènje da im za sport nedostaje vreme. Prema podacima SZO, u svetu postoji vi{e od 40 miliona izuzetno gojazne dece pred{kolskog uzrasta. Ono, {to u svemu ovome zabrinjava, jeste da se taj broj utrostru~ava, te se moè govoriti o pandemiji gojaznosti koja je ozbiljan faktor rizika za razvoj i porast bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa i malignih oboljenja. Stoga doktori i nutricionisti upozoravaju, ne bez razloga, na sve ve}e prisustvo povi{enog krvog pritiska, neprimerenog de~ijem uzrastu, koji je posledica prekomerne telesne teìne i gojaznosti.

koje ohrabruju borbu sa njom. U "veseloj trpezariji" vrti}a "Zvezdana pra{ina", menadèr za korporativnu odgovornost Delhaize Srbija Milica Babi} je izme|u ostalog rekla da pravilna ishrana dece odre|uje kvalitet njihovog budu}eg ìvota u brojnim sferama: u zdravstvenom, socijalnom i emotivnom i naglasila: - Usvajanje poèljnih navika od najranijeg detinjstva predstavlja vaàn zadatak za njihove roditelje, ali i sve druge u~esnike u dru{tvu. Budu}i da nam je kvalitet hrane koju prodajemo na prvom mestu, pokretanje kampanje koja promovi{e zdravu ishranu je duboko utemeljeno u na{e dugoro~ne poslovne ciljeve. Jelena Zajeganovi} Jakovljevi}, koordinatorka za zdravstvene i programe za mlade u UNICEF-u Srbija istakla je da va`nost pravilne ishrane kao osnove fizi~kog zdravlja ali i kvalitetnog druènja dece sa odraslima na porodi~nim obrocima za dobar psihi~ki razvoj.

UZ KAFU

Hedonista

orijentalnog tipa Glumac Zoran ]osi} ka`e da se, kad god danas oseti u karijeri zasi}enje ili zamor, seti prvog poziva iz Narodnog pozori{ta i ~injenice da je taj momenat mogao da bude namenjen nekom drugom. To mu je motiv za podizanje energije i snage

Tekst: Tanja Ĺ imi} Foto: Aleksandar Plavevski

lumcu Zoranu ]osi}u, ~lanu beogradskog Narodnog pozori{ta, nije se ispunio de~a~ki san da postane fudbaler, iako je dogurao do pioniske reprezentacije Srbije. Umesto toga, postao je odli~an pozori{ni glumac, koji je ostvario brojne upe~atljive uloge u "Izbira~ici", "Ribarskim sva|ama", "Va`no je zvati se Ernest", i drugim komadima. Na filmu i televiziji ga je, kaè, bilo dovoljno, igrao je u "Sabirnom centru" i "Birou za izgubljene stvari", a televizijska publika pamti ga iz "Sre}nih ljudi", "Ponosa Ratkajevih", "Gorkih plodova", "Ro|aka sa sela" i poslednjeg serijala "Bele la|e". Oboàva dramu, a dobija uglavnom komi~ne uloge i voli da igra istorijske li~nosti, jer se onda neminovno poredi s njima, u raznim aspektima. MM: Kako ste se ipak opredelili za glumu? - Ro|en sam u Mionici kod Valjeva i odmalena sam igrao fudbal. A u petom razredu osnovne me je tamo{nji reditelj Miroslav Trifunovi} uzeo pod svoje, radio sam, prvo u Mionici, a onda i u Valjevu, nekoliko predstava u amaterskom pozori{tu. Prelomni trenutak dogodio se u srednjoj {koli, jer me nisu prebacili iz omladinske selekcije u prvi tim, {to sam veoma tragi~no doìveo. Vremenom sam shvatio da su pozori{te i gluma zapravo ono {to me zaista zanima i odlu~io da se time bavim ~itavog ìvota i batalim kopa~ke. MM: Tri puta ste polagali prijemni na Akademiji. Da li vas je to obeshrabrilo? - Nije, a nisam se ni razo~arao. Primljen sam onog trenutka kad sam se opustio, pomirio s neuspehom i prepustio vi{oj sili. Akademija je bila uzbudljiva, a Novi Sad za mene potpuno nepoznat grad, s ljudima druga~ijeg mentaliteta. A studirao sam zajedno sa slikarima i muzi~arima i to je bilo posebno zanimljivo. Klase su se me{ale, slu{ali smo ve`be muzi~ara, vi|ali sli-

Dobro mi je sa sobom - êsto za sebe umem da kaèm da sam hedonista orijentalnog tipa, da uìvam u dokolici i da mi je dobro sa samim sobom, po{to sam bik u horoskopu. Ali po{to ~ovek u tome moè i da pretera i postane destruktivan i dovoljan sam sebi, otkrio sam s vremenom sklonosti i hobije koji me veoma raduju. Jedan je pravljene ~asopisa "Koska", koji opisuje dogodov{tine moje porodice i nama dragih prijatelja. Do sada sam objavio deset brojeva i to u tiraù od sto primeraka, ~ak ih sam i prelamam. Drugi hobiji su mi video klipovi i filmovi, koje sam po~eo da snimam kad su klinci, Jevrem i Natalija, bili mali, pa sam èleo da sa~uvam sve va`ne i dragocene trenutke tokom njihovog odrastanja, sa raznih letovanja, zimovanja, uzbudljivih putovanja. Sve sam snimao kamerom i kasnije, uz pomo} prijatelja, savladao amaterske programe za montaù i pravio kratke i duge filmove, spotove, reportaè. Oba hobija pomogla su mi da glumu i njene zakonitosti, kojih nisam bio ni svestan, shvatim jo{ slojevitije. kare koji su i{li umazani bojama, a mi smo ve`bali neke svoj monologe i svi smo se nekako dobro proìmali. Novi Sad i {kolovanje pamtim kao ne{to {areno, uzbudljivo, poput va{arske {atre s mnogo ljudi, a intimno mi je veoma zna~ajan jer sam tu upoznao i Ninu, ènu svog ìvota. MM: Posle {kolovanja ste dugo bili putuju|i glumac? - Vodio sam uzbudljiv ìvot putuju}eg umetnika po{to sam tri godine ìveo u Mionici, a igrao u teatrima u Ni{u, Somboru, Subotici, Novom Sadu i Valjevu. Me|utim, posle nekoliko godina dobio sam priliku koja se ne propu{ta, ulogu u Narodnom pozori{tu u Beogradu. MM: I danas pamtite taj momenat?

Zlatna kolajna za monodramu Osim glumom, Zoran se ozbiljno bavi i pisanjem. Komad za decu "Uplakana Katarina" igran je u Somboru, Valjevu, Beogradu, Aleksincu, a preto~en je i u knjigu. Monodrama "Akt" u izvo|enju Sonje Kne`evi} dobila je "Zlatnu kolajnu", nagradu @irija publike na Me|unarodnom festivalu monodrame i pantomime u Zemunu. Napisao je i celove~ernji komad "Stra{ila za ptice" koji je tako|e igran s velikim uspehom, dok je u pisanju "Janji~ara" "zapeo" na pola puta i ne zna kad }e ga zavr{iti.

- Kad su me pozvali iz Direkcije Drame, na predlog reditelja Radoslava Zlatana Dori}a, dobio sam tekst i zamolio ih da mi daju listu glumaca s kojima je trebalo da igram. Pro~itao sam imena Mije Aleksi}a, Vere ûki}, Vesne Trivali}, Marka Nikoli}a, Nade Blam... "Smrz'o" sam se, nije mi bilo dobro, i taj trenutak je i danas duboko urezan u mene. Sklopio sam papir i prvo pomislio "nije ovo za mene, vra}am se u Mionicu", jer su ta imena u u meni izazvala ogromno po{tovanje, a tek sad mi izazivaju po{tovanje. I kad god danas osetim u karijeri zasi}enje ili zamor, setim se toga i ~injenice da je taj momenat mogao da bude namenjen nekom drugom, a nije. I to mi sluì kao ta~ka za koju se zaka~im kad mi padne energija, snaga ili motiv za bavljenje glumom. Setim se da sam mo`da uzeo mesto nekom drugom i trudim se da nastavim dalje, s novim àrom. MM: Koja vam je najizazovnija uloga? - Svaka je na svoj na~in izazov, ali je u kompletnom, umetni~kom i ìvotnom smislu, to bio Aleksandar Makedonski u "Bukefalu", koji smo radili s velikim àrom i ambicijama. Moja radost je bila jo{ ve}a po{to volim da igram istorijske li~nosti, koje su svojim odlukama menjale ne samo svoj, nego i ìvote mnogih drugih ljudi. ôvek, kad igra takvu rolu, neminovno sebe poredi sa likom, svoje vrline, mane, snagu i slabost, sa osobinama svog lika. I to ume da bude vrlo bolno, ali i veoma okrepljuju}e. MM: [ta vam je bliskije, drama ili komedija? - Po prirodi i karakteru sam komi~ar i ~e{}e sam igrao komi~ne role, ali se ba{ loìm na dramu i to onu te{ku, jer upravo zbog susreta sa dramskim momentima, ne samo u ìvotu likova, nego i nas samih, ~ovek ima priliku da napreduje i razre{i neke svoje stvari. Brusim se i razvijam svoja gluma~ka sredstva i nadam se da }u za desetak, petnaest godina, do}i do zavidnog nivoa. MM: Prepoznaju li vas ljudi na ulici? -U poslednje vreme da, zbog "Bele la|e" i "Ro|aka sa sela", kao i reklama koje sam snimio. Ti susreti su u granicama pristojnosti, i deo su mog posla. Nikad nisam osetio teret zbog toga i ne mislim da }u posle biti bolji ili lo{iji glumac, samo bolji ili lo{iji ~ovek, ukoliko tome pridam vi{e zna~aja nego {to treba.

INICIJATIVE

Kreatorka ba{tenskog nakita "Ako ne bude{ u~io {kolu, lomi}e{ kamen da zaradi{ za `ivot", pretili su nekada roditelji nemirnoj deci. A Irena Dmitrovi} se fatalno zaljubila u lomljenje kamena i kreativno uklapanje kamen~i}a u ma{tovit i gizdav ba{tenski nakit Tekst: Sne`ana Trajkov Foto: I. L.

a devetnaest godina je, mlada, luda i zaljubljena, krenula sa de~kom u {areni svet. Prvo na Bali a zatim u Gr~ku gde je ìvela 12 godina. Mladala~ke strasti su se uskoro sti{ale a Irena se zaposlila, nau~ila gr~ki i diplomirala marketing i dizajn na ameri~kom fakultetu. Poslovno i privatno, mnogo je putovala po Evropi, Aziji i Africi i iz prve ruke upoznala sjaj i bedu savremenog sveta. Postepeno se udaljavaju}i od zadatog okruènja korporativnog kapitalizma, okrenula se holisti~kom pristupu ìvotu, prirodi, vegetarijanstvu, odustala od {minke i skupe garderobe. U Beograd se vratila pre dve godine, delimi~no zbog visokih tro{kova ìvota u Atini a delimi~no i iz potrebe da prona|e sebe i svoje mesto pod svojim suncem. U me|uvremenu je njena majka prodala stan i napravila monta`nu ku}u na obodu Beograda. Iz ove perspektive, izgleda kao da je ìvot unapred pripremio pozornicu za Irenin stvarala~ki nastup. - U Beogradu sam odmah po~ela da radim u jednoj agenciji kao koordinator za gr~ko trì{te. Kada nakon ~etiri meseca nisam dobila ni dinara plate rekla sam sebi: ako ve} nemam redovne prihode, za{to da ne po~nem da se bavim nekim umetni~kim radom za svoju du{u, jer je u ranoj mladosti slikanje bilo moja velika ljubav. Jednog dana sam u svojoj ba{ti pomagala prijatelju da izlije }up od betona i do{li smo na ideju da ga dekori{emo kamen~i}ima. Kada smo pomalo nespretno zavr{ili, znala sam da je to ono {to svim srcem èlim da radim mozaik u kamenu na upotrebnim predmetima. Integracija lepog i korisnog. Oplemenjivanje konfekcijskih predmeta i vra}anje ìvota nekim tu`nim odba~enim stvarima. Od tog trenutka se ne odvajam ni zimi ni leti od macole, lepka i kamen~i}a. Nikada

Novi ìvot odba~enih stvari - Volim da oplemenjujem konfekcijske predmete i vra}am ìvot nekim tu`nim odba~enim stvarima. Kada sam u radnom zanosu, li~im na neku divlju ènu, ra{~upanu, oznojenu i prekrivenu kamenom pra{inom. Ne ose}am hladno}u, promaju, ùljeve.

me ne umara tumaranje po kamenolomima i prirodi u potrazi za kamenom koji ima "ono ne{to" jer svaki kamen ima karakter: podatnost, ~vrstinu, gustinu, tro{nost, neku svoju energiju i narav. Desi se da mi dobri ljudi poklone zanimljiv kamen koji su negde prona{li. Kamen~i}i sa pla`a nisu po`eljni jer su sli~ni po obliku i boji. Nemaju karakter.

Ma{ta je jedina granica U po~etku je sama pravila kalupe i lila `ardinjere i }upove od betona jer je `elela da ceo postupak bude u njenim rukama. Sada ~e{}e kupuje ve} gotove proizvode koje }e dekorisati kako bi u{tedela vreme. Prvobitni radovi su nastali prema prethodno osmi{ljenom dizajnu dok danas vi{e ne priprema nacrte ve} dopu{ta inspiraciji i sa-

mom kamenu da joj vodi ruku. - Potpuno me je preplavila potisnuta ùdnja za kreativnim radom. Bila sam tada jako mr{ava ali sam ose}ala u sebi veliku snagu. Bicepsi su mi sada tvr|i nego u ve}ine mu{karaca. Postoje prese za lomljenje kamena ali ja to sebi ne mogu da priu{tim a i nije mi te{ko da ovo radim. U~ila sam kako da pri|em svakoj vrsti kamena. Puna mi je ba{ta obi~nih nesalomivih stena koje su mi pruàle otpor do kraja. Ne ose}aju}i hladno}u, ùljeve, kamenu pra{inu u kosi i koì, tukla sam po kamenu gde sam stigla, ~ak i u ku}i. Majka je jurila za mnom, ogrtala me }ebadima i jaknama i molila da se odmorim, mada imam njenu podr{ku po{to je i ona studirala slikarstvo. Sada imam svoje betonirano "lomili{te" u }o{ku ba{te i to je moje radno mesto. Kad me obuzme potreba da {to pre dovr{im ono {to sam zamislila li~im

na neku divlju ènu. Ranije sam posmatrala mnoge umetnike u sli~nom zanosu ali nisam ni sanjala da }e se to i meni dogoditi. U skladu sa holisti~kim stavom da prirodi nije potrebna na{a pomo} ve} je dovoljno da joj ne odmaèmo, Irena ne boji kamenje. Nakon prvih mozaikom obloènih }upova i àrdinjera koje smatra "ba{tenskim nakitom", svojim kamen~i}ima je oplemenjivala mnogo razli~itih predmeta, ne samo u vrtu ve} i one za ku}nu upotrebu. - Lepota ovog umetni~kog postupka je u tome {to se njime moè obnoviti bilo koji o{te}en ili star predmet koji bi zavr{io na |ubri{tu: {krinja, ram, deo fasade, ragastov, lampa, komad name{taja. Va{a ma{ta je jedina granica. Sa vlasnikom jednog kafi}a razgovaram da im kamenim mozaikom obloìm WC {olje. Sanjam o fontanama sa

amforama po mom nacrtu i malim jezercima ukra{enim vodoskocima iz kamenih ezoteri~nih figurina. Ne{to sli~no }u na prole}e dovr{iti u svojoj ba{ti koja je za sada moj jedini poligon za kreaciju.

Umetnost kao katarza Irena se jo{ nije poistovetila sa idejom da ponudi svoje proizvode tr`i{tu iako je njen rad jedinstven na ovom prostoru. Za sada nema ni svoj sajt. Kontaktira samo mejlom (irenadmitrovic@hotmail.com) ili preko facebook profila. Neki umetnici su ipak prepoznali njen talenat i pomogli joj oko sponzorstva za dva kataloga i u~e{}a na grupnim izlo`bama. Mo`da }e se ostvariti i ponu|eni posao izrade klupa za jedan park. Sre}om, njena umetnost ne zahteva velika ulaganja: macola, ~eki}i, lepakâ&#x20AC;Ś Volela

bi Irena da radi i mozaike od murano stakla ali to je finansijski nedosti`no. Ipak, ponosi se ~injenicom da se ovim "ba{tenskim nakitom" retko ko bavi. Naro~ito ne ènske ne`ne ruke. - Povratak u Beograd je moja katarza. Nakon ìvota u inostranstvu koji delim na dve faze - "karijeristi~ku" i "holisti~ku" kao da sam sada najzad na{la svoje mesto. Doìvljavam sebe sasvim druga~ije, kao jednu potpunu osobu koja vodi kreativan i smislen ìvot. Nisam samo dobro uklopljeni {raf kome stil ìvota, navike i potrebe name}u neki drugi ljudi i to u tolikoj meri da na kraju postane{ stranac samom sebi. Neki mi kaù da sam na margini jer ìvim skromno i ne otimam se za materijalno blagostanje, ali ja im kaèm da sam ìvela i visoko iznad te margine i znam koja se cena za to pla}a.

ONA I ON

Sremski front VS Klagenfurt

Tekst: Mirjana Jur~i} Foto: Thinstock/Guliver

Iz Spasojevog dnevnika Bi}u "spisatelj" Da mi je neko rekao da }u na pragu 40. pisati dnevnik, proglasio bih ga ludim. Moja `ena Pata ne krije da pi{e dnevnik, naprotiv, ponosi se time. Nadam se da joj jednog dana ne}e pasti na pamet da ga {tampa. Danas je svaka druga `ena spisateljica. Kad ne zna {ta }e sa sobom, sedne dva popodneva i napi{e roman. Nisam ~itao ta remek-dela, da ne kvarim ukus. Mada, za{to i ja ne bih postao "spisatelj"? Samo da napunim ovaj rokovnik bra~nim pikanterijama. Da po~nem od Patinog imena, Patricija. Budi bog s nama. Roditelji su joj bili gastarbajteri u nekom Klagenfurtu i mislili su da tako treba. Ona je mnogo ponosna na svoje ime, na Pata se ne odaziva, nego se vre|a.

Helmut, malo morgen Ahilova peta kod moje ène zove se Spasoje. Ime sam dobio po pradedi, heroju sa Sremskog fronta. Mo`da i nije bio heroj, ali to nije bitno. Tek, moja Pata nevi|eno je osetljiva na moje pravo ime, da moè zubima bi ga i{~upala iz kr{tenice. Spasoje joj nikako ne pa{e uz Patriciju. Helmut bi bilo ba{ zgodno, ali malo morgen. Interesantno je kojom se brzinom odrekla svog prezimena i primila moje, jer se ne zavr{ava na i}. Tako moja èna Pata, i ja Spasoje, glumimo Evropljane, kad ona insistira. Meni je sasvim dobro i u koì Balkanca, al kad treba mogu da budem {ta ho}u.

Ubi me promaja, al trpim

U njihovom braku sve bi bilo idealno kada bi on promenio ime i priznao da je `ena uvek u pravu, naro~ito kada gre{i 40

Kada je moja Pata stigla iz Klagenfurta bila je sva u{tirkana i programirana. Valjalo ju je malo odoma}iti. Nije bilo lako, ali nau~io sam je da piletinu jede prstima, da je jutro za kafu, a ne za tr~anje, da je kum svetinja, da se prasetina obavezno jede za svaki praznik, a da ru~ak nije ru~ak bez kilo mesa. Podneo sam i ja `rtvu. Iz ljubavi prema njoj sedim na promaji koja me ubija, pu{im na terasi, brijem dlake ispod ruke, o~upali su mi obrve, ali kiselog kupusa se nisam odrekao. Ni belog luka. A te njene vegetarijanske fore mo`e da zaboravi. Pse, ma~ke,

akvarijumske ribice, papagaje i hr~kove mi ne jedemo, ostale `ivotinje nisu ku}ni ljubimci.

Tako mi deda Spasoja Na{a bra~na balkansko-evropska integracija u svemu je bila uspe{na i plodna, dok nismo do{li do biranja imena za dete. Rekao sam ~vrsto: "Dok sam ja Spasojev unuk mojim dvori{tem ne}e tr~ati nikakav Oto, pa bio on Bizmark li~no, a ni Helge. Mogu Leposave, Veroslave, Milutini i Igrutini." A dobio sam Anastaziju. Druga deca je zovu Anestezija... Sada je na redu novo izvla~enje imena i novi "balkansko evropski" samit, pa ko koga nadmudri.

Jako mudro Provalio sam `ensku psihu! One }erkama daju sve kra}a imena da bi jednog dana mogle da dopisuju prezimena, npr: Mia Savi}-Peri}-]iri}-Uro{evi}, da se ne zamere nijednom biv{em mu`u. Naro~ito ako su iz svakog braka iza{le sa nekom nekretninom. U se}anje na biv{e dobrotvore, nosi}e sva njihova prezimena. Kao ordenje. E, moj Spasoje, kako si pametan.

Iz Patricijinog dnevnika Odmah posle Tolstoja S ponosom isti~em da dnevnik vodim od svoje 15. godine i da sam po koli~ini napisanog materijala ispisala bar jedan "rat i mir". ^uvam ih sve tvrdo ukori~ene. Nikad se ne zna da li }u jednog dana postati istorijska li~nost, onda }e o meni imati sve napisano, crno na belo. @ao mi je {to moj mu` Spasa nikad nije hteo da mu ih ~itam. Mislim da se u korenu toga krije malo ljubomore zbog mog porekla. Za razliku od njega, ja sam ro|ena u Evropi i imam evropske manire. Sve mi se

kod njega svi|a, ali ubi me njegovo ime, Spasoje! Kako to para u{i kad se ka`e gospo|a Patricija i njen suprug Spasoje! Od ~ega me je spas'o?

Pripitomljavanje muà Spasa je danas produhovljen i proevropski orijentisan zahvaljuju}i mom uticaju. Kada smo se upoznali bio je nekako polu divlji, ~upavih obrva, vikao je kad pri~a, mrdao u{ima, mljackao kad jede, bilo ga je blam da mi otvori vrata, pridrì stolicu, cve}e je krio ispod mantila pa mi je stizalo uvelo i slomljeno, a dim od cigareta pu{tao je kroz nos. Boè, a meni se

svi|ala ba{ ta njegova sirova priroda, kao i malje na grudima, mada mu to nikad nisam priznala. Nau~ila sam ga da ne pu{i u sobi, da se ne ~e{e, da promaja ne ubija, i da se familija dr`i na pristojnoj udaljenosti. Ono {to jo{ ne zna je da }emo postati vegetarijanci. Prijatelji `ivotinja ne stavljaju ih na svoj meni, to rade samo divljaci.

Aristokratski, pa {ta Sa Spasom mogu sve, osim da se civilizovano dogovorimo da sam ja u pravu. To pusto balkansko uvek bi da njegova re~ bude poslednja. Zato sam ga pustila da bira ime za sina tek kada su mi na ultrazvuku rekli da nosim devoj~icu. Dala sam joj najlep{e ime koje se sla`e sa mojim, Anastazija. Anastazija od oca Spasoja, ne ide brate nikako, ali kao Spasa mo`e da pro|e. Sada treba da izaberemo ime za drugo dete i ja sam dala svoj spisak: Tea, Lea, Mia.

Myroslav i Wladimir Uz Anastaziju pa{u samo aristokratska mu{ka imena, zato Spasa mo`e da zaboravi da }e nam sin biti i podsetnik na juna~ku pro{lost njegovih predaka. Evo mu savremenih politi~ara pa neka bira mu{ko ime. Mo`e da bude i Vladimir, ali sa W, ili Myroslav, Andrey. Kad ve} imamo evropske registarske tablice za{to nam se i imena ne bi modernizovala?

AKTUELNO

Moje vreme

Cene i dalje pri~aju Od kako su pre dva meseca cene opet pale u Maxi supermarketima, one ne prestaju da pri~aju o tome. Pad cena je uvek dobra vest, pa nam i ne smeta da ih jo{ malo slu{amo Tekst: B. Jeli} Foto: A. Plavevski

o~etkom aprila u Maxi supermarketima pokrenuta je kampanja "U Maxiju cene govore same za sebe" u okviru koje je nekoliko stotina proizvoda dobilo niè cene, a koja je nastavak prvog talasa sniàvanja cena koje se odvijalo pod jednostavnim sloganom "Pale cene". U kompaniji Delhaize Srbija kaù da postoji nekoliko razloga za kampanje bez vremenskog ograni~enja - to je opredeljenje Delhaize grupe da kupcima ponudi pristupa~ne i kvalitetne proizvode i jasna potreba i zahtev potro{a~a Srbije za povoljnijim cenama.

Otkrijmo Kipar

Pove}ana potro{nja mesa Marija Mijatovi}, analiti~ar iz Delhaize Srbija, kaè da su potro{a~i, upitani da ocene Maxi supermarkete, kao njegove glavne kvalitete istakli blizinu i ure|enost prodavnica, kao i kvalitet usluge, a da je cilj kompanije da me|u tim glavnim kvalitetima bude i pristupa~nost cena. Kampanje trajnog sniàvanja cena po~ele su pre nekoliko meseci, i analize pokazuju da je to bila dobra odluka Delhaize Srbija za Maxi supermarkete. Odabrani su proizvodi iz svih robnih kategorija koji se rado kupuju i samim tim su interesantni za potro{a~e. U Maxiju isti~u da su posebno zadovoljni rezultatima akcije na kategoriji mesa, jer osim odli~nog kvaliteta mesa obezbe|ene su i izuzetno dobre cene. Tako je zabeleèn

rast prodaje svih vrsta mesa, a posebno pile}eg ~ija je cena pala u okviru kampanje "U Maxiju cene govore same za sebe".

Jasno obeleàvanje artikala Marija Mijatovi} jo{ napominje da je pored dobrog odabira artikala, od izuzetne va`nosti da se bilo koja akcija dobro obeleì i unutar same prodavnice. Ona je objasnila da je u prvom talasu sniènja zna~ajno sko~ila prodaja artikala koji su u samoj prodavnici bili obeleèni znakom "Pale

cene", pa je sli~an princip obeleàvanja proizvoda preuzet i za drugi talas sniènja. - Primetili smo da potro{a~i vole kada jasno mogu da uo~e koliko je proizvod nekad ko{tao, a kolika je nova cena. Zato su me|u najbolje prodavanim proizvodima u ovom trenutku upravo oni gde su lako uo~ljivi procenat sniènja ili u{teda ozna~ena u dinarima. Naravno, ton komunikacije sa {aljivim opaskama "cena" doprineo je da iskustvo kupovine bude jo{ prijatnije - dodala je Marija Mijatovi}.

Sasvim ekologi~no: Recikla`a ^itajmo knjige

EKOLOGIJA

MOJ DOM

Sasvim EKOlogi~no Lepota procvetale ba{te Eko ostrvo ispred Tempo hipermarketa

Recikla`a ku}nog otpada polako postaje deo na{e stvarnosti, kao neminovna mera odr`ivog razvoja, a svoj doprinos od sada daju i Delta-Pak i Delhaize Srbija u zajedni~koj akciji

Ovo je period bujnog rasta lisno-dekorativnog grmlja, `ivih ograda i drve}a, jer su vremenski uslovi idealni za rast biljki. Pomozite ba{ti da zasija! Tekst: B. Jeli} Foto: Thinstock/Guliver

Tekst: B. Jeli} Foto: Privatna arhiva

a li znate da je prva limenka napravljena 1935. u SAD? Danas se recikla`om jedne limenke u{tedi dovoljno energije za dva sata rada ra~unara. Recikla-

`om tone aluminijuma u{tedi se 9.000 litara nafte {to je dovoljno za proizvodnju elektri~ne energije za osvetljenje jednog doma}instva tokom deset godina. U Evropi se reciklira vi{e od 50 odsto limenki, a u nekim evropskim zemljama procenat recikla`e

B R O J K E Reciklaòm aluminijum ne gubi na kvalitetu i moè se beskona~no reciklirati. Na reciklaì Amerikanci godi{nje zarade oko milijardu dolara. Reciklaòm jedne limenke u{tedi se dovoljno energije za tri sata rada TV-a. Od 500 recikliranih limenki moè se napraviti jedan bicikl. Reciklirana limenka ponovo u radnji moè biti za 60 dana {to zna~i da kupac jednu istu limenku moè dràti u ruci {est puta godi{nje. Na deponiji limenka moè stajati i 500 godina, a da ne promeni kvalitet. Reciklaòm limenke se u{tedi toliko energije koliko je potrebno da sijalica

od 100W radi 4 sata. U Evropi se reciklira vi{e od 50 odsto limenki, a u nekim evropskim zemljama procenat recikla`e dosti`e preko 80 odsto. Broj limenki koje se recikliraju u toku jednog minuta jednak je ukupnom broju ljudi koji mogu da popune tribine dva fudbalska stadiona. Svaka druga limenka u prodavnici najmanje je jednom reciklirana. Recikliranje aluminijumskih limenki {tedi 95 odsto energije potrebne pri proizvodnji limenki od osnovnog topljenog aluminijuma. Tokom ~itanja ove re~enice proizvede se 50.000 limenki {irom sveta.

dostiè preko 80 odsto... Trenutno se 90 odsto otpada u Srbiji nalazi na deponijama, {to je najmanje ekonomi~na i ekolo{ki opravdana opcija. Nasuprot tome, Austrija reciklira 97 odsto svih otpada sa samo 3 odsto na deponijama - potpuno suprotno od Srbije. Ipak, otkako je donet Zakon o ambalaì i ambala`nom otpadu, stvari kre}u i kod nas sa mrtve ta~ke. Osim {to odnedavno svako doma}instvo u Beogradu ima mogu}nost da preko Gradske }isto}e sakuplja otpad i predaje ga na reciklaù, gra|ani Beograda mogu da recikla`ni otpad ubace u posebno pripremljene kontejnere, koji su od 26. maja postavljeni ispred sva tri TEMPO objekta u Beogradu: Kvanta{, Viline vode i Ada. To je rezultat zajedni~ke akcije kompanije DELHAIZE Srbija i DELTA - PAK, operatera za upravljanje ambala`nim otpadom, sa ciljem podizanja svesti o neophodnosti za{tite ìvotne sredine. Zato ove dve kompanije pozivaju sve stanovnike glavnog grada da prikupljaju aluminijumske limenke, staklenu ili PET ambalaù i ubace ih u posebno pripremljene kontejnere, na "eko ostrvima".

o`da je najve}e uìvanje vlasnika ba{ti upravo u junu, kada dani nisu pretopli, a dah leta se ve} ose}a. Ipak, ovo je i vreme kada ba{ti moramo da pomognemo da bude u "punoj formi" celo leto. Evo pregleda najva`nijih poslova u junu: @iva ograda: Orezivanje ìve ograde moè se obaviti sada drugi put. Treba skratiti grane koje izlaze iz okvira èljene forme ili je mo`da potrebno radikalnije orezivanje ako je ìva ograda suvi{e prerasla èljene dimenzije. Travnjak: Ovo je zadnji ~as za zasnivanje novih travnjaka ili presejavanje o{te}enih mesta. Nove travnjake ne kosite dok trava ne naraste na visinu od oko 8 cm. Stare travnjake kositi, ukoliko ste u mogu}nosti, dva puta nedeljno. Trava treba da bude suva, a zemlji{te vla`no prilikom tretmana. Ruè: Zavr{ite sa sa|enjem novih ruà i orezivanjem starih. Treba ih prihraniti i dodati sloj mal~a ispod biljaka kako bi se duè zadràvala vlaga tokom letnjih meseci. Pratite eventualnu pojavu ~a|ave pegavosti i pepelnice, da biste blagovremeno fungicidima le~ili biljku. Da biste smanjili pojavu bolesti ruà, ne zalivajte nikad preko lista, naro~ito za vreme toplog dela dana. Jednogodi{nje cvetnice: Obraditi zemlji{te u lejama, na|ubriti i posaditi sve jednogodi{nje cvetnice koje ste planirali koje cvetaju krajem leta. Redovno ih zalivajte i plevite korove koji u ovom periodu masovno rastu. Trajnice: Posadite hrizanteme koje cvetaju napolju. Otkidajte vrhove stabljika svih trajnica koje rastu u ovom periodu da bi se podstakao `bunasti rast. Mal~irajte leje i redovno plevite korove. Obezbedite potporu za visoke biljke. Razdelite biljke ukoliko je potrebno.

RAZGLEDNICA Obavezan obilazak Nemojte da propustite da odete u obilazak Vizantijskog zamka, Afroditinog kupatila na ostrvu Pafos, brojnih crkava i muzeja. Decu moète da zabavite u akva parkovima ili u zoo vrtu. Ukoliko èlite da iznajmite auto na sedam dana to }e vas ko{tati od 200 evra. Obavezno obi|ite najlep{u plaù u Agia Napi, doìvite uzbudljiv no}ni ìvot ovog grada. Ako èlite da obi|ete Trodos, Afroditine stene i okolinu Limasola najbolja varijanta je da rentirate auto, s time {to morate da znate da se tamo vozi sa levom stranom, kao u Velikoj Britaniji. Sve u svemu, moè se re}i da je Limasol predivan grad koji izgleda poput male Atine.

Afroditin Kipar Kipar je najtoplije ostrvo Mediterana, a sa oko 340 sun~anih dana godi{nje, ovo je najosun~anija dr`ava u ovom delu sveta, {to ga ~ini odli~nim izborom za letovanje Tekst: Mirko Tadi} Foto: Privatna arhiva

ipar je ostrvska dr`ava koja se nalazi u isto~nom delu Sredozemnog mora, u neposrednoj blizini turske obale. Ostrvo je dugo bio raskr{}e izme|u Evrope, Azije i Afrike, a jo{ uvek su prisutni mnogi tragovi drevnih civilizacija rimske, vizantijske i venecijanske.

"Bakarno" ostrvo Kipar je podeljen na {est provincija (distrikta) koji uklju~uju i teritorije pod upravom Republike Kipar i pod kontrolom Turske Republike Severni Kipar. Tih {est provincija su: Famagusta, Kyrenia, Larnaka, Lemesos, Nikozija i Pafos. Postoji nekoliko teorija o nastanku ime-

na Kipar. Jedna je da nastao od gr~ke re~i za ~empres. Druga teorija je ta da je drugo ime boginje Afrodite, koja se prema verovanju rodila ba{ na ovom ostrvu (Kipar se ina~e jo{ naziva i Afroditino ostrvo), bilo Kipris, pa je po njoj ovo ostrvo dobilo naziv. Ipak, najverovatnija teorija, koja je danas prihva}ena, je ta da ime poti~e od gr~ke re~i za bakar. Naime, u anti~ko doba Kipar je bio poznat kao jedno od ve}ih, ako ne i najve}ih nalazi{ta bakra na Mediteranu. Pa je tako latinsko ime hemijskog elementa bakar (Cuprum) dobilo ime po nepravilnom ~itanju naziva ovog ostrva. Kipar ima tipi~nu sredozemnu klimu. [to se ti~e temperatura, na celom ostrvu vladaju topla leta, sa prose~nim temperaturama od oko 30 째C, s tim {to u unutra{njosti temperature ~esto budu ne{to vi{e.

Temperature na vi{im nadmorskim visinama su tako|e dosta ni`e nego na ostatku ostrva, pa se i leti po no}i spu{taju do i ispod nule, a na najvi{im vrhovima planine Trodos sneg se zadr`ava sve do avgusta.

Turisti~ki centri Centri turizma na Kipru su Larnaka i Limasol sa velikim brojem hotela deluks kategorije, dok je Protaras idealan za ljude koji èle miran porodi~an odmor. Najìvlje je u Agija Napi, gde ùrke traju danono}no, a turisti mogu da biraju izme|u 500 klubova, pabova i taverni. Najlep{e plaè su: Koral bej, najlep{a plaà na Kipru, nalazi se 11 km od grada Pafosa. Pokrivena je belim peskom, a za decu je pripremljen mali zaliv gde mogu bezbedno da se

kupaju. Na plaì moète da uìvate u jedrenju, skijanju na vodi i ronjenju. Kurion bi~ je peskovita plaà koja se nalazi 20 km od Limasola. Plaù okruùje amfiteatar iz 2. veka. Guverners bi~ plaà se nalazi dva kilometra isto~no od Limasola. Plaà je peskovita, a talasi ponekad znaju da budu visoki i po nekoliko metara, pa je odli~na za sve koji vole da surfuju Limasol je jedan od lep{ih gradova na celom ostrvu Kipar, izuzetno lepo upakovan grad od istorijskih iskopina do najnovijih gra|evina, i turisti~ki i privredni grad sa izuzetnom prirodom, plaàma i pre~istom okolinom. U turisti~koj zoni grada uvek ima ne~eg ~ime }ete se zabaviti. Kiprani su po prirodi gostoljubiv narod, tako da }e vam iza}i u susret za sva va{a pitanja.

Hrana i pi}e Najzastupljenija morska hrana i jela od ribe na Kipru su lignje, hobotnica i lubin. Krastavac i paradajz se na{iroko koriste u pravljenju salata. Me|u uobi~ajena jela od povr}a ubrajaju se krompir u maslinovom ulju i per{un, kiseli karfiol i repa, {pargla i taro. Ostali tradicionalni specijaliteti ostrva su meso marinirano u su{enom korijanderu, semenju i vinu, naposletku osu{eno i dimljeno, kao {to je ''lountza'' (dimljene svinjske butke), jagnjetina grilovana na uglju, suvlaki (svinjetina i piletina pe~ene na uglju), {eftalija (mleveno meso umotano u crevne opne). Od pi}a, na Kipru se pije gr~ka kafa (kratka, jaka i nefiltrirana). Na Kipru se proizvode odli~ne vrste vina, `estokih pi}a i piva.

HOROSKOP

Jun

Prijava za poklon, od 14-25. juna

KNJI@ARA

Po{aljite SMS sa slede}im podacima: {ifra poklona_ime i prezime_godina ro|enja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrovi}_1973_Beograd).

Ovan (21.3 - 20.4)

Lav (23.7 - 22.8)

Strelac (23.11 - 21.12)

Posao: Ovo je za vas zna~ajan period, u kome }ete preko kontakta uspeti da sprovedete svoje ideje. Ljubav: Interesantan po~etak de{ava vam se na kra}em putovanju, preko bliskih prijatelja, pa i kom{ija… Ako je do{lo do sukoba i razdvajanja, ovo je vreme pomirenja. Vra}anjem na stare navike, ostvari}ete ve}i sklad u braku. Zdravlje: Odli~no.

Posao: Opredelite se samo za jedan cilj, ukoliko `elite da budete uspe{ni. Velika podr{ka od uspe{nih prijatelja. Ljubav: Burna su de{avanja na ljubavnom planu. Tajne veze, ljubav sa prijateljem ili preko njega…. U momentu ne}ete biti sigurni za koga da se opredelite. Lep doga|aj donosi pravo bu|enje u bra~nim odnosima. Oporavak. Zdravlje: Menjajte navike.

Posao: Udru`ivanjem }ete oja~ati svoju poziciju, dobiti nove ideje koje }ete dobro unov~iti. Ljubav: Nova ljubav se ra|a na radnom mestu ili preko poslovnog saradnika. Sportista ne}e lako odustati od vas. Obnavljaju se veze koje vode u zajedni~ki `ivot. Bra~ni parovi ulaze u jedan od boljih perioda, gde }e lak{e prevazi}i probleme. Zdravlje: Preosetljivi ste.

Bik (21.4 - 20.5)

Devica (23.8 - 22.9)

Jarac (22.12 - 19.1)

Posao: Upravo ulazite u jedan sre}ni period, koji }e vas pratiti godinu dana, posebno na polju novca. Ljubav: Ovaj period }e obele`iti ljubavi na prvi pogled. Sre}a dolazi u jednom trenutku. Neka prijateljstva prelaze u ljubavnu vezu. Ne stavljajte sitne, nebitne zamerke bra~nom partneru, ako `elite sklad u bra~nim odnosima. Zdravlje: Osetljiv stomak.

Posao: Nije vreme za isterivanje pravde i sukobe. Upravo ulazite u jedan od uspe{nijih perioda. Ljubav: Ukoliko `elite da vratite starog partnera, a ve} ste dugo razdvojeni, budite odlu~ni, jer ako do pomirenja ne do|e do kraja juna, te{ko je da }ete u tome uspeti. Ako vas interesuje novi po~etak, dru`ite se i izlazite, ljubav je tu oko vas. Zdravlje: Zdrava ishrana.

Posao: Kre}e vam jedan od uspe{nijih perioda za karijeru, koji vas podr`ava i narednih godinu dana. Ljubav: Uspeh na radnom mestu, na neki na~in }e uticati i na ljubavna de{avanja. Da li je to ljubav na poslu ili poznanstvo preko kolega… Do kraja juna moglo bi do}i do pomirenja sa biv{im partnerom, ali i neko iz pro{losti se vra}a u va{ `ivot. Zdravlje: O~i.

Svi porezi su ura~unati Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu. Jedna osoba mo`e da dobije samo jednu nagradu. Imena dobitnika bi}e objavljena u slede}em broju Maxi magazina, a redakcija }e informisati dobitnike o na~inu preuzimanja nagrade. Nagrada va`i mesec dana od dana objavljivanja spiska dobitnika. MRM doo preuzima odgovornost za funkcionisanje SMS servisa.

Ljubav i privr`enost Erika D`ejms, Alnari

P01

@ivot Harijet Svi odvija se ba{ onako kako ga je ona zamislila: ima uspe{nu karijeru, sopstveni stan iz snova i novog de~ka. Me|utim, njen savr{eni svet iz korena menja uàsna saobra}ajna nesre}a koja }e odneti ìvot njene sestre i zeta. Harijet mora da preuzme brigu o svojoj sestri~ini i sestri}u. Njen novi kom{ija, Vil Hart - razvedeni otac dve tinejdèrke -veruje u to da treba ìveti u sada{njosti, ima odli~an odnos sa svojim }erkama i ne sumnja da je napravio pravi potez kada je uspe{nu advokatsku karijeru zamenio trgovinom antikvitetima. Harijet i Vil prinu|eni su da se suo~e sa neda}ama i izgrade sebi novu budu}nost - ali da li }e im to po}i za rukom?

Medaljon sudbine

2x P

Blizanci (21.5 - 20.6)

Vaga (23.9 - 22.10)

Vodolija (20.1 - 19.2)

Sara Pul, Alnari

Posao: U va{e sazve`|e upravo ulazi Jupiter i tu }e boraviti narednih godinu dana. Prati}e vas sre}a na svim poljima. Ljubav: Venera i Jupiter u va{em sazve`|u omogu}avaju lepa de{avanja na ljubavnom planu, bez obzira da li ste u vezi, braku ili usamljeni. Vreme je za ljubav. A udvaranja }e biti sa svih strana. Mogu}e su i duple veze. Zdravlje: Posetite zubara.

Posao: Odlazak na put ili kontakti u udaljenim krajevima omogu}avaju vam najbolja re{enja i uspeh. Naravno i novac. Ljubav: Ljubavi na prvi pogled }e obeleìti ovaj period, ali i neo~ekivana pomirenja. Ima}ete ve}e mogu}nosti u izboru partnera, budite odlu~niji. U suprotnom, osta}ete usamljeni. Neophodno je osveènje u braku, nove aktivnosti. Zdravlje: Dobro raspoloènje.

Posao: U periodu ste lepog preporoda. Dobijate ponudu koju ste propustili u prethodnom periodu. Ljubav: U va{em astrolo{kom polju ljubavi upravo boravi Venera, kojoj se pridru`uje Jupiter. Pravo je vreme za ostvarenja i sre}u u ljubavi. Vi{e sklada o~ekujte kroz veze koje kre}u, ali i koje su u toku, kao i u braku. Ljubavna sre}a. Zdravlje: Zadovoljstvo i sre}a.

Rak (21.6 - 22.7)

Škorpija (23.10 - 22.11)

Ribe (19.2 - 20.3)

Posao: Sve {to planirate da ostvarite na poslovnom planu, bi}e uspe{nije, ako bude tajno i diskretno. Ljubav: Tajna ljubav je na pomolu, ali i u tajnim vezama mo`ete o~ekivati samo prijatna de{avanja. Do kraja juna mogu}a su pomirenja, ali i neko iz pro{losti se vra}a u va{ `ivot i budi ne`na ose}anja. Ljubomorne scene ru{e odnose u braku. Zdravlje: Desni zglob.

Posao: Ne poku{avajte ni{ta samoinicijativno da menjate. Ve} u saradnji sa prijateljima imate bolju {ansu. Ljubav: U va{ `ivot se vra}a izrazito crna osoba iz zemljanog znaka: Bik, Devica ili Jarac. Novi po~etak je izvestan na putu ili fakultetu. Neko sa kim ste u svakodnevnom kontaktu, izjavljuje vam ljubav. Razumevanje spa{ava brak. Zdravlje: Vi{e sporta.

Posao: Ukoliko razmi{ljate o privatnom biznisu ili dopunskom poslu, ne dvoumite se mnogo. Ljubav: U va{oj blizini se nalazi osoba koja }e vas uskoro usre}iti. Mo`da je to va{ kolega ili kom{ija. Prisutan je i potencijalni partner, koji je zauzet, kao i osoba koja dolazi iz daleka. Iskrenost }e spre~iti sukobe u bra~nim odnosima. Zdravlje: Vi{e se odmarajte.

Nezamislivo zlo hara Ve~nim gradom leta 1492. godine. Jedno brutalno ubistvo preti da ugasi svetlost renesanse i ponovo okuje Evropu srednjovekovnom tamom. Mlada Fran~eska \ordano odlu~na je u nameri da osveti ubistvo svog oca. Ona traì mesto koje je njen otac imao u slu`bi kardinala Rodriga Bordìje, poglavara najozlogla{enije i najopasnije porodice u Italiji. Franceska s vremenom zadobija poverenje Lukrecije Bordìje, ali se i upu{ta u opasnu, vatrenu aferu sa njenim bratom Cezarom. Nastoje}i da se izbori sa ~itavom mreòm spletki i prevara, Fran~eska prati tragove o~evog ubice sve od rimskog jevrejskog geta pa do najvi{ih krugova Vatikana…

www.mojastrolog.rs postavite besplatno pitanje na sajtu

Rat kopiladi

Cena poruke iznosi: Telenor mreà 38,94 din, MTS m reà 38 din, VIP mreà 35,40

ASTROLOG Biljana Klark

0900 204 209

Uslovi: Za pozive iz fixne mreè 29,5 din/min, za pozive iz mobilne mreè 47,2 din/0,5 min. Dostupno samo za mts mreù i fiksnu telefoniju. Cene su sa ura~unatim PDV-om.

Kosmos Karl Segan, Alnari

2x P

Danas posedujemo prvoklasno i mo}no sredstvo za spoznavanje svemira. Nauku. Njome smo otkrili da je svemir toliko star i toliko veliki da na prvi pogled sve ljudsko deluje bezna~ajno. Pomo}u nauke doku~ili smo ne samo to da je svemir veli~anstven i ~aroban ve} i da je dostupan ljudskoj spoznaji. Razdoblje u kojem `ivimo veliko je raskr{}e na{e civilizacije, a mo`da i na{e vrste. Kojim god putem krenuli, na{a je sudbina neraskidivo povezana sa naukom. Ova je knjiga poku{aj da se opi{u zamisli, metode i radosti nauke.

Magi~no drvo - Crvena stolica And~ej Male{ka, Propolis books

2x P

Zamislite stolicu koja ispunjava èlje! [ta biste prvo poèleli? U knjizi "Magi~no drvo", ~udne i ~udesne stvari de{avaju se oko predmeta napravljenih od hrastovog drveta. Troje dece poseduju crvenu stolicu, koja ispunjava svaku njihovu èlju onog trena kada sednu na nju. Njihova prva èlja je, naravno, pica! Beskraj èlja se smenjuje jedna za drugom, sve dok njihova ne ba{ najdraà tetka ne sedne na stolicu i - nevolje i avantura po~inju... "[ta bi se desilo ako...?" Kada su autoru postavili pitanje: "Gde po~inje va{a stvarnost, a gde se zavr{ava ma{ta?", on je odgovorio: "Ako èlite da kreirate izmi{ljeni film za decu, morate da kombinujete stvarnost i magiju... Deca ìve u dva sveta, u realnom svetu i veoma posebnom magi~nom svetu. Magi~no drvo je sme{teno u stvarnom svetu, kombinuju}i magiju sa svakodnevnom ìvotom deteta.

Sne`na latica i lepeza tajni Liza Si, ^arobna knjiga

2x P

U Kini 19. veka vladala je tradicija da se devoj~icama i ènama svezuju stopala, dok su provodile ìvot skriven od tu|ih pogleda, u skoro potpunoj izolaciji. U zaba~enom okrugu Hunan ène su osmislile na~in kako da prekrate samo}u - izmislile su tajni jezik nu {u (ènsko pismo) kojim su me|usobno komunicirale mimo znanja mu{karaca. Neke od njih su stvarale i doìvotne, veoma bliske emotivne odnose sa svojim istovetnicama (laotong). Ispisivale su slova na lepezama, vezle poruke na maramicama i smi{ljale pri~e kojima su prekra}ivale usamljenost i izop{tenost i delile nade, snove i dostignu}a sa onima sa kojima su delile istovetnu sudbinu. Sne`na latica i tajna lepeza je dirljiva ìvotna pri~a koja nas vra}a u drevnu Kinu. Istorijski detalji jednog prohujalog vremena, ali i emotivnopripovedni momenat Memoara jedne gej{e, uvla~e nas u jedan od najtajanstvenijih ljudskih odnosa: prijateljstva me|u ènama.

Ana Paula Maja, ^arobna knjiga

2x P

Rat kopiladi je surova pri~a o ljudima sa dna brazilskog dru{tva. Pri~a o ratu u kojem nema pobednika i pobe|enih, jer svi gube. A, po~inje tako {to Amadeu, porno glumac i klasi~ni gubitnik, sticajem okolnosti prona|e torbu punu droge koja pripada lokalnom mafija{u. Odlu~uje da drogu proda kako bi spasao svoju ko`u i ko`u svoje devojke, bokserke koja se bori i protiv mu{karaca kada joj zatreba novac. Ali, ni{ta se ne odvija onako kako je Amadeu zamislio, i u tom trenutku po~inje rat, proliva se krv i stradaju i krivi i nedu`ni.

Ljubav 14 Federiko Mo}a, ^arobna knjiga

2x P

Karolina ima 14 godina i posebna je, kao {to su posebne i ostale devoj~ice njenih godina. Sastavni deo ìvota svakog tinejdèra ~ine ùrke, {kola, {ega~enje sa drugarima, otka~eni profesori, ali i pismeni zadaci za koje treba zagrejati stolicu. Ali, Karolina je spremna za sre}u... Ljubav 14 je putovanje kroz ose}anja, to je uzbu|enje prve ljubavi, ali i bol usled iznenadne izdaje koja nas ostavlja skrhane, bez re~i.

Ve~ita no} Giljermo del Toro, ^arobna knjiga

2x P

Pro{lo je dve godine od kada se pojavio vampirski virus. Vampiri neobuzdano vladaju svetom, dovode}i ~ove~anstvo na ivicu istrebljenja. Sudbina "odabranih", nezaraènih ljudi, gora je od najstra{nije no}ne more. @ivi su da bi sluìli, podjarmljeni i zato~eni u logore, podeljeni u grupe onih koji ra|aju nove ljudske jedinke i onih drugih ~ijom se krvlju goste Gospodar i njegova ogromna vojska. Budu}nost ljudske vrste zavisi od ume{nosti ratnika za slobodu - doktora Efraima Gudvedera i Nore Martinez, Rusa Vasilija Feta, biv{eg istrebljiva~a pacova i Kvinlana, novostvorenog vampira koji Gospodaru èli da se osveti. Oni se udruùju da spasu Efovog sina, Zaka, ali i da pomute ra~une ovom novom neprirodnom svetskom poretku. Me|utim, dobro i zlo sada se proìmaju, a Gospodar je sve ve{tiji lovac... U ovom kriti~nom trenutku, mnogo toga ukazuje na ~injenicu da se me|u njima nalazi izdajnik, a samo jedan ~ovek zna tajnu...

^ITAJTE U SLEDE]EM BROJU

Jul 2012.

Zdravlje

Modne pri~e

Hrana koja {titi va{e zube

Retro kupa}i kostimi

Broj 31, jun 2012. Godina III, besplatan primerak Glavni i odgovorni urednik: Biljana Jeli| biljana.jelic@futuremedia.rs Zamenik glavnog urednika: Ivana Filipovi| Ivana.filipovic@futuremedia.rs Izdava~:

Delhaize Serbia DOO BEOGRAD Ulica Jurija Gagarina 14, 11070 Novi Beograd office@deltamaxi.rs Direktor: David Vander Schueren Koncept, priprema i marketing magazina:

Za~inpedia FUTURE MEDIA Future media d.o.o.

Svestrani per{un

Direktor: Tamara Barto{ Mitrovi| Adresa redakcije: Terazije 7-9, 11000 Beograd redakcijamm@futuremedia.rs marketing@futuremedia.rs Direktor izdanja: Emina Azizi Direktor prodaje: Branko Drobnjak Saradnici: Sne`ana Trajkov, Mirjana Jur~i}, Ana Jovi}, Aleksandar Plavevski, Branko Tanaskovi}, Tanja [imi}, Milo{ Nenkovi}, Nenad Milosavljevi}

Inicijative

Neboj{a Stojanovi}, tvorac suvenira

Dizajn i priprema za {tampu: Front d.o.o. [tampa: Rotografika Segedinski put 72 Subotica Ovo izdanje je oditovano kod ABC Srbija

Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih materijala, njihova elektronska i bilo koja druga primena bez prethodne pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za sadr`aj oglasnih strana.

Balans

Zdravi zalogaji u kancelariji

Slatka kuhinja

Breskva u kola~ima

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 MAXI magazin: prijatelj svake `ene / glavni i odgovorni urednik Biljana Jeli} - 2009, br. 1 (decembar). - Beograd (Takovska 49): Delhaize Serbia, 2009 - (Subotica: Rotografika). - 30 cm Mese~no ISSN 1821-3537 = Maxi Magazin (Beograd) COBISS.SR-ID 171547404