Maxi Magazin_decembar 2011 by Nenad Danilovic

broj 25 decembar 2011. besplatan primerak

Besplatan primerak

Bo`i|ni va{ar u Beogradu

Gutljaj ~aja za miran san

Zima u zagrljaju ~ipke

Ki|enje najlep{e jelke

Uhvati svaki zrak sunca Maxi magazin dve godine sa vama

Bra~ne pri~e: Pisma Deda Mrazu Magija ljudskog glasa: Hor Viva Vox

Moja kuhinja

Najsla|i kola~i Prazni~na trpeza Posni jelovnik

U OVOM BROJU...

sadr`aj

decembar 2011.

Sitni prazni~ni kola~i

24 Romanti~ni zagrljaj ~ipke

Moja kuhinja

08 Slatki{i limun torta

10 Ukusni hlep~i}i od crnog, ra`anog, mekog bra{na

Za~inpedia kari

Prazni~na trpeza po PREMIA cenama

16 Meni bez mesa poga~a sa margarinom

Zdravlje

Vreme za ~aj

30 Medicina kontrola te`ine

34 Preventiva korist od dojenja

Ljudi, dru{tvo

38 Uz kafu sa Jasminom Lovren, Viva Vox

46-47 Ritam prazni~nog duha - ukrasi i paketi}i

Moj posao Sla|ana Kaplanovi}, Maxi Delhaize

Uvodnik Po~eo je najlep{i i najnaporniji mesec, poslednji u godini. Decembar nam donosi slave i Novu godinu, ali i zavr{ne ra~une i biznis planove u firmama. Pred nama su i velike kupovine hrane i poklona pa smo vam u ovom broju dali mnogo predloga recepata sa proizvodima pristupa~nih cena. Isplanirajte razumno kupovine, napravite liste poklona, okitite jelku i ku}u kako treba. Zajedno sa svojom decom nastavite da ìvite novogodi{nju bajku. Opustite se i uìvajte. Zasluìli ste! U mom svetu decembar od pre 15 godina ima posebnu vrednost, kada se jednog hladnog 31. decembra rodila moja }erka Olivera, pa sam tada dobila najve}i i najzna~ajniji poklon od Deda Mraza, ìvota i, da, supruga. Ipak, i dalje primam male poklone za Novu godinu i radujem se svakom novom 31. decembru.

40 Aktuelno Njuz.net, vesti u ogledalu

Lavovski korak napred - novi logo Maxija

MOZAIK Maxi magazin napunio

2 godine

Pretpro{le godine u decembru ~itaocima i kupcima poklonjen je prvi broj Maxi magazina. Danas, kada vam poklanjamo 25. broj, sa zadovoljstvom sumiramo rezultate: ovo je bio prvi i do danas ostao jedini besplatan ~asopis za `enu i porodicu u Srbiji, prihva}en od strane ~itaoca, poslovnih partnera i kolega. Cilj je postignut: kompanija Maxi Delhaize svojim potro{a~ima poklanja ~asopis, proizvo|a~i imaju priliku da putem ogla{avanja pribli`e kupcima svoje delovanje, i najva`nije, ~itaoci sa zadovoljstvom svakog 10. u mesecu uzimaju svoj primerak.

Sa `eljom da se jo{ dugo dru`imo, Maxi magazinu ~estitamo drugi ro|endan!

Od sredine novembra logotipi prodavnica Maxi i MiniMaxi su, pored stilizovanog imena, poneli sliku lava, simbola belgijske Delhaize Group, kompanije koja je krajem jula kupila Maxi trgovinski lanac. Delhaize Serbia je odlu~ila da zadr`i prepoznatljivo ime Maxi za svoje objekte, ali i da unese izvesne izmene u grafi~ko re{enje logotipa. Generalni direktor Delhaize Group za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, David Vander Skuren, obja{njava kako su se opredelili na ovaj potez: - Maxi je za ovaj region prepoznatljivo mesto kupovine hrane, prodavnica koja pru`a male radosti

Zdrav doru~ak i hranljiva uìna Kri{ka hleba namazana margarinom Dobro jutro ~ini savr{en zdrav doru~ak ili hranljivu uìnu za celu porodicu. Margarini Dobro jutro, mle~ni, diet, light i Dobro jutro Junior namenjen najmla|ima, su proizvodi koji ne sadrè {tetne sastojke, poput transmasnih kiselina, i zato svaki zalogaj ~ine ukusnijim i zdravijim.

Prate}i svetske trendove u proizvodnji hrane, i uprkos tome {to ova oblast u na{oj zemlji jo{ uvek nije zakonski regulisana, kompanija Dijamant je jo{ od 2007. godine samoinicijativno iz namaznih i stonih margarina uklonila transmasne kiseline, potencijalne uzro~nike kardiovaskularnih bolesti. Podr`avaju}i borbu protiv transmasti Di-

NOVI TEMPO U BEOGRADU 15. DECEMBRA Sredinom decembra jo{ jedan Tempo otvara vrata potro{a~ima u ju`nom delu Beograda. Na Obrenova~kom putu broj 3, blizu parkinga za Adu Ciganliju, 15. decembra u 12 ~asova bi}e otvoren objekat povr{ine 11.000 m2, opremljen sa 30 kasapulteva i ogromnim asortimanom od 22.000 proizvoda. Kao i uvek, Maxi Delhaize je za otvaranje novog objekta i dobrodo{licu potro{a~ima pripremio raznovrstan program: iznena|enja za kupce, besplatne kupovine, promocije, degustacije, a ono {to }e sigurno najvi{e obradovati stanovnike ovog dela Beograda je popust od ~ak 50 odsto za odre|eni broj artikala tog dana. Sedam dana posle otvaranja, popust }e i dalje vaìti u visini od 30 odsto. Maxi Delhaize je na ovaj na~in, u susret novogodi{njim i boì}nim praznicima, na najbolji na~in obradovao potro{a~e ûkarice i svih mesta koja gravitiraju ju`nom delu Beograda, jer }e velike decembarske kupovine mo}i da obave na jednom mestu po najpovoljnijim cenama i uz mnogobrojne pogodnosti.

jamant svakodnevno edukuje javnost, a posebno roditelje, da izbegavaju proizvode koji sadr`e transmasne kiseline koje dovode do gojaznosti, podi`u nivo lo{eg holesterola i triglicerida {to uti~e na razvoj ateroskleroze i njenih posledica - koronarne bolesti, {loga, oboljenja perifernih arterija.

Vodi~ za jeftinu kupovinu 10. I 11. DECEMBAR: Redovni mese~ni popust za penzionere od 10 odsto na svaki ra~un 5-18. DECEMBRA: Veliko novogodi{nje sni`enje vi{e od 300 proizvoda 12. DECEMBAR: proslava Maxijevog ro|endana na Trgu slobode u periodu od 18.00-21.00 uz bogat koncertni program

12-18. DECEMBRA: Specijalna slavska sniènja OD 19. DECEMBRA DO 15. JANUARA: Novo veliko sniènje vi{e od 300 proizvoda prilago|eno potrebama pripreme novogodi{nje i boì}ne trpeze 25. I 26. DECEMBRA: Redovni mese~ni popust za penzionere od 10 odsto na svaki ra~un

PODSETNIK: I ovog meseca meseca sakupljajte kupone za "Kristalni sjaj Maxi kupovine" i tako obezbedite sebi ili dragoj osobi jedinstven komad nakita Swarovski! Celog decembra traje i nagradna igra "D`ip strava za pravog lava"

svaki dan i uìtak pri kupovini. Znamo da kombinacijom dva brenda, lokalnog i me|unarodnog, moèmo ostvariti na{e liderske ciljeve. Zbog toga smo se odlu~ili da Maxi ostane ime na{ih prodavnica, a da ovo ime osnaìmo snagom Delhaize lava. Jedinstvo grupe koje ovaj lav reprezentuje zna~i da }e ovda{nji Maxijevi potro{a~i uìvati u uslovima kupovine koje pruàmo i u drugim zemljama Evrope u kojima poslujemo, i to u pogledu kvaliteta usluge, {irine asortimana, cena, opremljenosti prodavnicaâ&#x20AC;Ś U svakom pogledu, ova promena za Maxi i na{e potro{a~e predstavlja lavovski korak napred ka evropskim standardima."

Dobitnici nagrada U BROJU 24, NOVEMBAR 2011. YUHOR: Veronika Lilin, Vr{ac; Manuela Tufek~i}, Beograd; Tijana Dragutinovi}, Beograd; Gorana \urovi}, Priboj; Bojan Stanimirov, Pavli{ ALBA: Milena Vici}, Beograd; Jelena Taraba, Beograd; Gordana [evi}, Beograd; Jelena Kuzmanovi}, Aran|elovac; Sne`ana Radovi}, U`ice; Zorica Milanovi}, ]uprija; Maja Kostadinovi}, Vranje; Radislav Prugini}, Zrenjanin; Stana \urovi}, Lebane; Savka Stanimirov, Pavli{ CRVENA KRALJICA: Bojan Stanimirov, Pavli{; An|elija Markovi}, Beograd

STAKLENI ZAMAK: Sandra Popovi}, Be~ej; Marija Jak{i} Bala`, Apatin NEMA[ POJMA KOLIKO TE VOLIM: Suzana Dampfinger, Sombor; Sonja Danilovi}, Beograd SKRIVENA MANA: Veronika Lilin, Vr{ac; Violeta Segedinski, Be~ej KU]A PRA[INE I SNOVA: Nada Tepav~evi}, Novi Sad; Katarina Glava{ki, Be~ej SUDAR: Suzana Dampfinger, Sombor; Sonja Adamovi}, Beograd

Pomo| od Rose malim herojima Za ~etiri meseca aktivne kampanje "Podr`imo po~etak `ivota - pomozimo prevremeno ro|enim bebama" koju su realizovali Rosa voda i Institut za neonatologiju kupljena je dodatna oprema za Banku humanog mleka i novi inkubatori. Zahvaljuju}i edukativnim aktivnostima prikupljeno je 21 odsto vi{e mleka u odnosu na pro{lu godinu, oko 3.700 litara, a broj mama, dobrovoljnih davalaca humanog mleka porastao je za 25 odsto. U periodu od juna do kraja oktobra, od svake prodate fla{e Rosa vode, odvajala su se nov~ana sredstva za kupovinu neophodne medicinske opreme i za edukaciju i usavr{a-

Obi~aji {irom sveta vanje zaposlenih na Institutu. Tako|e, vi{e od 71 hiljade ljudi podr`alo je ovaj projekat putem interneta, ~ime je dodatno podignuta svest gra|ana, posebno trudnica i majki, o zna~aju doniranja humanog mleka.

Ljubav u doba krize Nikad nije dobro kriti svoje nov~ane probleme, ali u vreme krize to mo`e biti razorno za brak. Koji je glavni razlog {to }e neki partneri pre}utati neugodnu istinu o finansijskim problemima koji mogu da uti~u na celu porodicu? Supru`nici se boje da bi se njihov bra~ni partner mogao brinuti zbog toga (devet odsto), klju~na je i ~injenica da partner i pre nije znao za dug (osam odsto) i bojazan da bi to moglo ugroziti vezu (sedam odsto), pokazuju rezultati ankete koju citira CNN. Iako je razumljiva `elja da se minimalizuje potencijalni konflikt u braku, da li je tzv.

"finansijska prevara" dobar izlaz? Studija koju je organizovao Jeffrey Dew sa Univerziteta u Utahu utvrdila je da su sva|e oko finansija najbolji signal neminovnog i brzog razvoda. Jedini klju~ da se izbegne takav rasplet je otvoren i iskren razgovor o finansijskim problemima, ka`e za CNN psihijatar dr Gail Saltz. Saltz isti~e da ljudi moraju da shvate da je iracionalno poku{ati skrivanje finansijske informacije od svog partnera - zbog toga se zaista mo`e raspasti brak. A u takvom raspletu razvod nije nimalo jeftin!

U Japanu se slavi Boì} po uzoru na zapadne zemlje, iako Japan nije hri{}anska dràva. Va`niji praznik od Boì}a je Nova godina, a razlog za boì}no slavlje je slu`beni nacionalni praznik zbog ro|endana vladaju}eg cara Akihita, 23. decembra. Na Tajvanu, Boì} je neslu`beno bio slavljen budu}i da je slu~ajno tog dana, 25. decembra 1947, potpisan ustav Republike Kine koji se svake godine slavio kao nacionalni praznik. Od 2001. ukinut je, ali se Boì}, ipak, ponegde, neslu`beno slavi. U Meksiku ljudi idu od vrata do vrata ~estitaju}i (kao oni prvi koji su posetili malog Isusa), a katkad ih pozovu u ku}u gde u~estvuju u razbijanju jedne vrste {arenog "paketa" na uètu ispunjenog slatki{ima - pinjata. U Venecueli se deca bude i vide da nedostaje slama koju su ostavili pored kreveta prethodne ve~eri, a umesto nje, nalaze poklone. Deca veruju da su te poklone ostavili Mudraci i njihove kamile. Ako imaju crnu mrlju na obrazu, to zna~i da ih je etiopski kralj Baltazar, jedan od Mudraca, poljubio dok su spavali. U Australiji i zemljama istog podneblja, Boì} se slavi usred leta zbog vremenske razlike izme|u Zemljinih hemisfera.

Moja kuhinja najbolje ideje

Po~elo je "slatko" vreme, kada se kola~i prave ~e{}e nego ina~e. Za sve vrste peciva, kola~a i torti, Danubius bra{na su tu da va{ posao olak{aju i da omogu}e da svim ~ulima u`ivate u prazni~nim poslasticama

Simboli koji vas vode kroz na{e recepte

â&#x2DC;ş Majstorski

Lako za pripremu

15 min. Zdravo

Vreme pripreme

Jeftino

MOJA KUHINJA

3 sata

Jelkic

e pod snegom

â&#x2DC;ş

30 min

Medeni cveti}

50 KOMADA: SASTOJCI ZA ra u prahu a 150 g {e}e un lim re pana ko e an g sirovog marci ka{ika rend dema 250 ba C AB g e no 75 g mleve a{na belanc 400 mekog br ka{ika alo limontusa od limuna m ka{ika soka

SASTOJCI:

SASTOJCI ZA

60 KOMADA: 250 g 400 mekog br a{na 125 g masla ca 125 g sm e|eg {e}era 100 g mleve nog olju{tenog bade jaje 2 ka ma {i~ice ABC pra{ ka za pecivo 100 g meda malo soli ka{i~ica ABC ci malo mleve meta nog karanfili}a i anisa

sitno PRIPREMA: , narendati na iti na najsitnije 0g ob 10 dr , iz re a ko im , st na od marcipa Marcipan pr o st te iti es so m pa za unovog ka. limunovu koru ma, bra{na i lim de ba g nim no ve le m Pleh oblo`iti mas {e}era u prahu, sata u fri`ideru. 2 ti lom vi od ta M . os i ar et liju o centim Testo uviti u fo ju bude debljine ok an da oj o st st ra te i na u} u zv eh papirom i ra re|ati ih po pl po i e u la~ rn ko i Re . at likov pola sata u obliku jelke ob zamrziva~ na u iti o al av m st sa eh u pl o }era u prah od 1 cm, pa ce me{ati 50 g {e se Po i. da en om ep in st av 0 e{ zagrejati na 15 nce sa ovom m rsto ulupati bela rziva~a, {pricem m za iz e limontusa, pa ~v ov eh asa. Izvaditi pl 15 minuta. dobije beze m iti u rernu i pe}i av st e, ic lk je " m go ne "s ti si ukra

Limun torta

PRIPREMA: Sve sastojke pome{ati u po sudi i miksero glatko testo. O m zamesiti blikovati ga u ku glu, zaviti u foliju 2 sata u fri`id i ostaviti eru. Jo{ jednom premesiti test razvu}i oklagi o pa ga jom preko prov idne folije na de mm. Rernu zagr bljinu od 3 ejati na 170 step eni. Oblo`iti pleh papirom. Od te masnim sta kalupima va diti razne oblik zvezdice, jelkic e - cveti}e, e, mede... i pe}i 15 minuta.

1 sat

Za testo: 4 jajeta kora jednog limuna 125 g maslaca 125 g 400 mekog bra{na 125 g {e}era Za fil: litar mleka 2 pudinga od limuna 125 g maslaca 7 ka{ika {e}era pekmez od malina Za glazuru: sok od pola limuna 150 g {e}era u prahu PRIPREMA: Mikserom umutiti ~vrst sneg od 4 belanceta i dodati narendanu koru limuna. Posebno umutiti maslac, 4 `umanceta, {e}er i bra{no. Sjediniti obe smese, sipati u podmazan pleh i ispe}i na 180 stepeni u prethodno zagrejanoj rerni. U litar mleka skuvati 2 pudinga sa {e}erom. Ohladiti uz me{anje. Umutiti maslac sa hladnim pudingom. Pe~eni biskvit prese}i uzdu`no na 2-3 kore, svaku koru premazati pekmezom pa zatim filom. Re|ati kore. Ostatkom fila nafilovati tortu spolja. Za glazuru umutiti sok od pola limuna, {e}er u prahu i ka{iku vrele vode. Glatku masu preliti po sredini torte tako da curi po stranama.

I{leri SASTOJCI:

2 sata

Za testo: 200 g 400 mekog bra{na 40 g maslaca 70 g {e}era 1 `umance 3 velike ka{ike kakaoa Za krem: 3 jajeta 150 g {e}era 100 g maslaca 1 kesica ABC vanilin {e}era Za glazuru: tabla ~okolade ze kuvanje malo maslaca PRIPREMA: Umesiti testo sa svim sastojcima, razvu}i ga oklagijom preko folije i izrezati na valjkaste oblike. Ispe}i ih u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni, ohladiti ih. Za fil: jaja, {e}er i vanilin {e}er kratko mutiti mikserom, pa ru~no mutiti na laganoj vatri na ringli (ili na pari). Kuvati dok se ne zgusne, ohladiti masu pa dodati razmek{ali i vilju{kom izra|en maslac. Po dva ispe~ena biskvita spajati sa kremom i preliti ~okoladnom glazurom, po `elji ukrasiti odozgo {lagom.

15 min

Dèm vanilice SASTOJCI ZA 20 KOMADA: 300 g 400 mekog bra{na 125 g {e}era {e}er u prahu 2 kesice ABC vanilin {e}era 150 g maslaca jaje dèm od kajsija PRIPREMA Prosejati bra{no na radnu povr{inu, napraviti udubljenje u sredini i sipati {e}er, vanilin {e}er, maslac i jaje. Izraditi glatko testo. Uviti ga u foliju i ostaviti u friìderu 30 minuta. Rernu zagrejati na 180 stepeni. Oklagijom razvu}i testo na oko pola centimetra debljine na radnoj povr{ini posutoj bra{nom. Iz testa izrezati srca, zvezdice ili druge oblike s tim da pola mora imati i manji otvor istog oblika. Testo re|ati na pleh obloèn masnim papirom i pe}i u rerni oko 15 minuta. Zagrejati dèm i puniti kola~i}e. Po èlji posuti prosejanim prah {e}erom.

Slatki hleb

MOJA KUHINJA Me{ani hleb

SASTOJCI: 5 {olja 400 mekog bra{na 3 jajeta 150 g {e}era {olja i po vode 1/2 ka{i~ice {afrana 2 ka{ike ABC susama 2 pakovanja sve`eg kvasca 1 kesica ABC pra{ka za pecivo kora od limuna `umance+2 ka{ike te~ne slatke pavlake

SASTOJCI: 500 g bra{na za crni hleb ka{i~ica {e}era 200 g kukuruznog bra{na 100 g mekinja 200 g me{avine za ra`ani hleb ka{i~ica soli paketi} sve`eg kvasca 1 dl mleka PRIPREMA: Kvasac i {e}er istopiti u mlakom mleku. Sve vrste bra{na izme{ati i dodati im so. Umesiti testo od uskislog kvasca i me{anog bra{na. Testo dobro izraditi rukama i ostaviti da na toplom mestu narasta 60 minuta. Ponovo ga rukama dobro izmesiti, staviti u podmazan pleh, pustiti 15 minuta da kisne i pe}i hleb oko 60 minuta u rerni zagrejanoj na 220 stepeni.

recept meseca

PRIPREMA:

Najlep{e `elje

Kvasac izgnje~iti vilju{kom sa 2 ka{ike bra{na i ka{ikom {e}era, dodati malo mlake vode da bude gusto i ostaviti na toplom mestu da uskisne. Umutiti 3 `umanceta i {e}er, dodati {afran, rastopljeni maslac, kvasac, mlaku vodu, a zatim postepeno bra{no i prašak za pecivo, me{aju}i varja~om dok testo ne postane glatko i elasti~no. Na kraju narendati koru limuna. Ostaviti da testo naraste do duple koli~ine. Prekriti salvetom koju ste pokvasili vru}om vodom. Testo izru~iti na dasku posutu bra{nom i presaviti ga nekoliko puta. Rernu zagrejati na 100°C. Testo premazati sa malo otopljenog maslaca i pustiti da naraste prekriveno vla`nom salvetom. Umu}enim `umancetom i pavlakom premazati testo i pe}i 10 minuta, a zatim pove}ati temperaturu na 170°C i pe}i jo{ 15-20 minuta.

SASTOJCI ZA 30 KOLA^I]A: 150 g maslaca 150 g {e}era u prahu 50 g |umbira u prahu, 2 jajeta 300 g 400 bra{na SASTOJCI 100 g {e}era u prahu, sok od jednog limuna prehrambene boje, ABC {arene mrvice ili perlice

Mle~ne zemi~ke

usni hlep~ i } Uk

Integralni sa lukom i za~inima

SASTOJCI: 500 g tipa 500 bra{na 1/4 l mleka 60 g margarina paketi} sve`eg kvasca ka{i~ica {e}era ka{i~ica soli `umance PRIPREMA:

SASTOJCI: 300 g graham integralnog bra{na 2 male glavice crnog luka ka{ika maslaca ka{i~ica ulja 1/2 dl mleka ka{i~ica sitno seckane sve`e `alfije ka{i~ica soli ka{i~ica ABC mlevene miro|ije pola ka{i~ice {e}era 15 g ABC suvog kvasca PRIPREMA:

Izme{ati kvasac sa {e}erom i malo mlake vode da uskisne. Zagrejati mleko i u njemu istopiti maslac. Izme{ati bra{no i so, pa mu dodati sitno naseckan luk i za~insko bilje, na kraju i uskisli kvasac i umesiti testo. Testo dobro izraditi rukama, ostaviti da kisne na toplom 90 minuta, pa ga premesiti. Oblikovati hlep~i}e, staviti ih u podmazan pleh i pustiti da odstoje jo{ 40 minuta. Pe}i sat vremena u rerni zagrejanoj na 180 stepeni.

Kvasac izme{ati sa {e}erom, ka{i~icom bra{na i malo mlakog mleka, pa ostaviti da uskisne. Ostatak mleka zagrejati i u njemu istopiti margarin. Izme{ati bra{no, uskisli kvasac, so i mleko sa margarinom i zamesiti glatko testo. Ako je potrebno dodati malo mlake vode. Dobro izra|eno testo ostaviti na toplom da naraste dok ne udvostru~i zapreminu. Ponovo ga dobro izmesiti, oblikovati zemi~ke, staviti u pleh, pokriti krpom i pustiti da se odmara 30-45 minuta. Povr{inu hleba premazati `umancetom razmu}enim sa malo mleka i ispe}i hleb u rerni zagrejanoj na 220 stepeni.

☺ 50 min.

PRIPREMA:

Raàni sa origanom SASTOJCI: 750 g me{avine za raàni hleb paketi} sveèg kvasca 2 ka{ike ABC origana 3 ka{ike ABC susama ka{i~ica soli ka{i~ica {e}era PRIPREMA: Kvasac i {e}er rastopiti u malo mlake vode i ostaviti da uskisne, dodati mu bra{no i ostale sastojake i zamesiti testo, po potrebi dolivaju}i mlaku vodu. Mesiti dok ne postane elasti~no. Testo ostaviti na toplom dok ne naraste na dvostruku zapreminu, a onda ga ponovo dobro izmesiti. Napraviti nekoliko okruglih hlep~i}a, posuti ih susamom, staviti na podmazan pleh da se "odmore" petnaestak minuta. Pe}i u rerni zagrejanoj na 220 stepeni.

Omek{ali maslac umutiti sa {e}erom, dodati mu jaja i mutiti. Dodati bra{no pa prome{ati varja~om. Zamotati testo u providnu foliju i ostaviti u fri`ideru pola sata. Oklagijom razviti testo jo{ jednom, kalupima vaditi kola~i}e i re|ati na pleh oblo`en masnim papirom. Pe}i u rerni zagrejanoj na 150 stepeni 20-ak minuta. Kada se ohlade, napraviti glazuru od {e}era u prahu i limuna sa dodatkom prehrambenih boja i premazati ih. Na kraju ukra{avati.

Lekovito delovanje Kurkuma je odli~an na~in prevencije ili kontrolisanja raka: prostate, dojke, melanoma, smanjuje rizik od de~ije leukemije, ~isti jetru na prirodan na~in, mo`e spre~iti ili zaustaviti razvoj Alzheimerove bolesti, prirodni je lek protiv bolova, reguli{e metabolizam i potpoma`e u mr{avljenju, zbog svojih antiupalnih svojstava prirodan je lek protiv artritisa i reumeâ&#x20AC;Ś

KARI

ZA^INPEDIA

Piletina u kari sosu

~udo prirode

Za~inski prah karija ima va`nu ulogu u indijskoj kuhinji i ostalim kuhinjama ju`ne Azije, a zbog brojnih povoljnih u~inaka na zdravlje, sve je prisutniji i u kuhinjama zapadnog sveta

ari je me{avina 20 razli~itih za~inskih biljaka, za~ina i semenki, a kurkuma je jedan od glavnih sastojaka i odgovorna je za `utu boju kari praha. Osim apsolutnog aduta kurkume, kari sadr`i i celi niz vitamina i minerala: vitamin B6, B3, folnu kiselinu, kao i minerale kalijum, gvo`|e i mangan. Tako|e, smatra se izvorom prehrambenih vlakana. Budu}i da se obi~no jelu dodaje u koli~ini od jedne ka{i~ice, kalorijski doprinos je zanemariv. Nau~nici sa Zapada tek su nedavno prepoznali zapanjuju}a terapijska svojstva kurkume. U poslednjih pet godina objavljeno je vi{e od 1500 nau~nih radova koji govore o kurkuminu, a Ameri~ki nacionalni institut za zdravlje sprovodi ~etiri klini~ka eksperimenta s kurkuminom razmatra se kao terapija za karcinom gu{tera~e, multipli mijelom, Alchajme-

rovu bolest i karcinom kolorektuma. Kari se ne proizvodi u standardnom kvalitetu, ve} se obi~no kategorizuje kao blag, ljut i veoma ljut, a variraju sastojci i njihovi koli~inski odnosi. Kod nas su prisutne uglavnom blaè varijante. Kako se koristi u kuhinji? Za salate: kao preliv, za salatu od jaja kako bi joj dali jo{ ja~u ùtu boju i dodatnu hranjivost. Za testenine: Da bi makaroni dobili lepu zlatnoùtu boju, dodajte u klju~alu vodu malo ùtog za~ina karija. Za povr|e: Kari u prahu je odli~an za~in za nadopunjavanje ukusa so~iva, karfiola, pirin~a. Uz meso: Za piletinu ili junetinu, kao preliv ili sos.

SASTOJCI: 300 g pile}eg belog mesa 2 ka{ike maslaca 2 ka{ike bra{na 1 dl pavlake za kuvanje biber so 2 ka{i~ice karija suvi biljni za~in seckani list per{una malo majorana PRIPREMA: Belo meso ise}i na kocke i uvaljati u bra{no. U tiganju zagrejati maslac, ne previ{e, i spustiti piletinu da porumeni s obe strane. Dodati pavlaku, prome{ati i kuvati 1-2 minuta da se dobije srednje gusti umak. Dodati kari, so, biber i me{avinu za~ina. Kuvati par minuta na umerenoj vatri, skloniti s ringle i posuti per{unom i majoranom. Slu`iti uz bareni pirina~ ili testeninu.

PREDLOG JELOVNIKA Slani kuglof SASTOJCI: 100 g maslaca 4 dl mleka 4 jajeta 250 g Gauda ka~kavalja 150 g kulena 1 ka{ika maslaca morsko ora{~e prezle per{unov list so i biber 50 g bra{na 100 g kiselih krastavaca

glavno jelo

predjelo

PRIPREMA: Margarin otopite na niskoj temperaturi, dodajte bra{no i mlako mleko. Kuvajte na srednjoj temperaturi dok smesa ne bude srednje gustine. Prohladite i ume{ajte razmu}ena ùmanca, narendani ka~kavalj, sitno naseckani kulen, narendajte muskatno ora{~e, posolite i pobiberite. Na kraju ume{ajte varja~om sneg od belanaca i sitno naseckan per{un. Modlu za kuglof premaìte maslacem, pospite prezlama pa nalijte pripremljenu masu. Pecite u zagrejanom rerni na 180 stepeni dok kuglof ne po~ne da se odvaja od kalupa. Izvadite na tanjir za posluìvanje, dekori{ite kiselim krastav~i}ima ise~enim na kolutove.

Prazni~na trpeza U okviru priprema za do~ek Nove godine treba se opredeliti i za izbor jela koje }emo spremati, pa predla`emo recepte vrhunske po kvalitetu a skromne po ceni

Jagnje}i {pikovani but SASTOJCI: te slanine 100 g dimljene mesna 1 kg jagnje}eg buta ele pavlake kis dl 2 ca 100 g ulja 100 g kiselih krastava era bib a zrn a bra{na 10 1 ka{ika senfa, 1ka{ik a ili ka{i~ica suvog rin ma ruz dve gran~ice i so 1 glavica crnog luka PRIPREMA: da meso zadrì o izvadite kost gledaju}i Iz jagnje}eg buta pa`ljiv rezance i njima i krastavce iseckajte na prvobitni oblik. Slaninu vreloj masno}i na o i posoljeno meso prìte na{pikujte but. [pikovan istoj masno}i na a so me koricu. Izvadite bije do da ana str h svi sa sa malo vode pa im bra{no i na kraju nalijte proprìte najpre luk, zat laku i snef. Vratite ajte pa dodajte kiselu pav dobro prome{ajte. Prokuv vatri. Kada meso oj tite da se dinsta na tih but u umak, poklopite i pus e|ajte na oval por , cle {ni ga i isecite na tanje te adi izv a, ek{ om vim sas ìte sa kuvanim ce|enim umakom. Poslu za serviranjeiI prelijte pro rikom u pavlaci. enom solju i PREMIA pap krompirima posoljenim {ar

glavno jelo

Punjena jaja sa kapicam

SASTOJCI: 1 konzerva tunjevine 5 tvrdo kuvanih jaja mleveni biber 1 ka{ika majoneza listovi zelene salate za, daj nekoliko ~eri pra

predjelo

PRIPREMA: anca, ite po du`ini, izvadite `um Tvrdo kuvana jaja presec sitno i u |en oce dno i dodajte pretho propasirajte ih vilju{kom jte e{a Um te. {aj me pro sve dobro izmrvljenu tunjevinu pa e vit pra m belanca, tako da ka{iko majonez i masom punite pa , jaja pite klo napravite kapice, pre "brda{ca". Od paradajza na listove tufnice. Pore|ajte jaja ite majonezom naprav zelene salate.

Svaka porodica uglavnom ima standardni izbor jela za novogodi{nju ve~eru, ali mnogi vole da probaju i ne{to novo. Svi koji ne poste opredeljuju se za neko pe~enje kao glavno jelo, predjela, sezonske salate i sitne kola~e. Ove godine, umesto tradicionalnog prase}eg pe~enja, predla`emo jagnje}i but i }urku - nisu previ{e zastupljeni na na{im trpezama, a to je {teta, pogotovo za }ure}e meso koje spada u visokokvalitetna "posna mesa". U supermarketima }e se u pretprazni~nom periodu prodavati osim svinjskog i june}eg, i tele}e, jagnje}e ali i }ure}e meso. Ako se pri kupovini odlu~ite za kvalitetne ali po ceni mnogo pristupa~nije proizvode privatnih marki, kakva je Premia, mo`ete svojoj porodici i gostima da priu{te bogat i ukusan prazni~ni meni.

]urka punjena kestenjem

dezert

Rolat oblanda Putokaz za dobru kupovinu: Novogodi{nje i bo`i}no slavlje je ne{to najlep{e {to tokom godine imamo, pa ipak, zbog tro{kova koja sa sobom nose ~esto znaju i da iscrpe januarske ku}ne bud`ete. Ipak, u ovom predlogu jelovnika smo koristili proizvode robne marke Premia i 365 koji su u ponudi u Maxijevim trgovinama, a kako su oni dobrog kvaliteta a znatno povoljniji od onih te kategorije drugih proizvo|a~a, praznici mogu da pro|u opu{tenije.

SASTOJCI: 1 }urka 200 g }ure}e dìgerice 1 kg smrznutog kesten pirea 250 g srpske dimljene kobasice 2 ka{ike suvog luka vla{ca maslac 3 ~ena belog luka 1 ~a{ica konjaka mleveni biber i so ulje PRIPREMA: Dìgericu, sitno iseckan beli luk I vla{ac propìte zajedno sa sitno ise~enom kobasicom. Dodajte odmrznuti kesten pire toj masi, pobiberite I posolite po ukusu I sipajte jednu ka{i~icu konjaka. Masu dobro prome{ajte I njome napunite }urku. Otvor za{ijte koncem, stavite je u podmazan pleh I zapecite }urku na najja~oj temperaturi 15 minuta. Zatim smanjite rerun na 190 stepeni, dodajte ~a{u blago posoljene vrele vode i ostatak konjaka i pecite jo{ sat i po. ]urku povremeno prelivajte tim prelivom. Posluìte uz blagi podvarak. Za salatu posluìte PREMIA doma}i ajvar.

SASTOJCI: 1 velika oblanda 2 jajeta 200 g {e}era 150 g maslaca 6 rebra otopljene ~okolade za kuvanje 200 g petit beurre keksa 200 g suvog vo}a po èlji (suvo gro`|e, urme, suve kajsije) PRIPREMA: Umutite jaja sa {e}erom i kuvajte na pari da se masa zgusne. Kada masa po~ne da se zgu{njava, dodajte maslac, neprestano me{aju}i, pa ~okoladu i me{ajte dok se masa ne zgusne. Dodajte keks iseckan na komade (moète na grubo i oklagijom preko providne folije usitniti keks). Na kraju sipajte i iseckano suvo vo}e. U me|uvremenu uvijte oblande u vla`nu krpu, pa ih premaìte pripremljenim nadevom. Uvijte rolat i ostavite da se hladi. Po èlji ga moète preliti rastopljenom ~okoladom.

Posni minjoni SASTOJCI: 1 dl ulja 2 dl kisele vode narendana korica jed nog limuna 12 ka{ika {e}era 10 ka{ika mlevenih ora ha 275 g bra{na 1 pra {ak za pecivo

MENI BEZ MESA Baklava sa ~okoladom SASTOJCI: lade 150 ml ulja 300 g posne ~oko na gari mar it 250 g Dijamant Dijav 300 g mlevenog posnog keksa Â˝ kg tankih kora za pitu 1 kg {e}era, 1 l vode PRIPREMA: niskoj U {erpu sipati ulje, i u njemu na 300 g i lade ~oko g 300 iti istop turi tempera 1/2 Od fil. mlevenog keksa, i napraviti gust na ljati stav fil i dve po kg tankih kora uzimati t. rola u ti uvija i pola na i krajeve, preklopit , pleh u |ati pore i}e, par~ je man na ise}i Rolate im vrel nim pa preliti jednim rastoplje stepeni margarinom. Pe}i baklavu na 200 et od 1 {erb i ravit Nap i. men dok lepo ne poru preliti et {erb vru} pa e, vod l 1 i ra kg {e}e upije. o dobr preko vru}e baklave i ostaviti da

Bombice od susama i tunjevine SASTOJCI: 500 g tunjevine u komadi}ima 250 g Dijamant Dijavit margarina 100 g Dijamant Light majoneza 50 g senfa 400 g preprènog susama PRIPREMA: Tunjevinu ocediti od ulja. Dodati joj omek{ali margarin, majonez, senf i 200 g preprènog susama. Formirati rukama loptice, staviti ih celu no} u firìder da se stegnu. Svaku lopticu uvaljati u ostatak (200 g) susama i pore|ati ih na ~iniju za posluìvanje.

Bogatstvo posnog obroka Kada vam ponestane inspiracija za kuvanje u periodu posta, pogledajte predlog recepata koje dajemo

Pe~ene paprike sa majonezom SASTOJCI: 250 g Dijamant Light majoneza 200 g posnih makar ona 10 crnih maslinki bez ko{tice 5 kiselih krastav~i}a Fileti pe~ene crvene paprike

PRIPREMA: Skuvati na uobi~ajen na~ in makarone, ocediti ih i ostaviti da se ohlade. Iceckati krastav~i}e i maslinke. Pe ~ene paprike dobro ocediti, tako|e iseckati, sve sastojke dodati makarona ma, posoliti po ukusu, sipati majonez i pro me{ati.

Fil I: 250 g Dijamant Dijav it margarina 100 g {e}era 1 kes ica vanilin {e}era 100 g posnog keksa par kapi arome rum Fil II: 200 g {e}era 1 dl vode 200 g mlevenih oraha 100

g ~okolade

PRIPREMA: Izme{ati sve sastojke i isp e}i koru u velikom plehu od rerne obloènom ma snim papirom. Pe}i na 20 0 C oko 15-20 minuta. Umutiti penasto marga rin, dodati {e}er i mleve ni keks i par kapi arome po èlji, pa namazati preko ispe~ene korice. Za drugi fil, skuvati sirup od {e}era i vode, preliti orahe i dodati posnu ~okoladu. Kad se ohladi, premazati preko prvog fila. Se}i na manje kocke, preliti glazurom od ~okolade. Napomena: ako èlite da kola~i}i budu visok i, ispecite ih u manjem ple hu.

Kraljevsko predjelo SASTOJCI: 300 g Dijamant Light majoneza 600 g sve`ih {ampinjona biber 2 veze mladog luka 1 limun so 1 veza per{una malo belog vina

PRIPREMA: Majonez za~initi solju i mlevenim biberom sa dodatkom po `elji malo belog vina ili soka od 1 limuna. Ostaviti majonez u fri`ideru na sat vremena. Pe~urke izdinstati na margarinu pa ih ocediti. U ~iniju sipati pe~urke, iseckan mladi luk na koluti}e. Izme{ati, dodati majonez i ponovo sve izme{ati. Predjelo servirati rashladeno uz baget hleb ili tost i suvo crno vino.

Poga~a sa margarinom SASTOJCI: 3 jajeta 1 kg mekog bra{na susam a asc kv ce cki 1/2 ko margarina c 250 g Dijamant Classi voda so 1 ka{i~ica {e}era PRIPREMA: mlaku vodu, da Kvasac i {e}er staviti u staviti 2 jajeta, nado|e. Bra{no posoliti, ti sa mlakom esi zam i nado{ao kvasac nado|e, jo{ da iti tav vodom. Os aonik, ug vo pra premesiti, oblikovati i kao pit klo pre a, narendati 1/3 margarin ta. pu 2 jo{ i vit no po knjigu i postupak i na se} at, rol u nik ao ug Uviti pravo obloèn pekipar~i}e i re|ati u pleh, papirom. aviti jo{ jednom Sloìti u obliku cveta, ost umu}enim ùi zat ma pre da nado|e, om i pe}i. mancetom, posuti susam

MAXI INFO PLUS

Samo da se zna... Tokom letnjih meseci, najvi{e PIVA prodato je u Maxi objektima koji pripadaju regionu Vojvodine

Najvi{e DETERD@ENTA ZA VE[ se prodaje u Novom Pazaru, dok se najve}e koli~ine OMEKĹ IVA^A prodaju u In|iji

U proseku, najvi{e ^OKOLADE se prodaje u Zaje~aru a KOLA^A u Pan~evu

Najve}e koli~ine KONZERVIRANIH MASLINA u toku protekle godine prodali smo u Zaje~aru i Pirotu

Najprodavanije vo}e u Maxiju je BANANA, a povr}e KUPUS

Najvi{e KEKSA se prodaje u Kikindi

Najve}e koli~ine SLADOLEDA tokom leta, Najve}e koli~ine SUNCOKRETOVOG I prodate su u Maxi objektima Pan~evu i Vr{cu MASLINOVOG ULJA se prodaju u Zaje~aru U proseku, MINERALNA VODA je u svakoj korpi on line potro{a~a

Meso S

vinjsko meso u bilo kom obliku, prèno, pe~eno na ro{tilju ili na ra`nju, kao sastojak raznih kulinarskih |akonija... ~esto je "glavni junak" kuvara i recepata doma}ica na ovim prostorima. Ve}ina potro{a~a, omamljena uìvanjem u slasnim zalogajima so~nog svinjskog mesa, ne upu{ta se previ{e u razmi{ljanja o nutritivnim svojstvima jedne od osnovnih namirnica u ljudskoj ishrani, koja, izme|u ostalog, sadrì visok nivo fosfora i cinka, bogata je vitaminima B kompleksa i tiaminom, te nezaobilazan izvor belan~evina. Ipak, poslednjih godina primetno je da doma}i kupac sve vi{e obra}a pa`nju na kvalitet mesa koje pazari. Danas potro{a~i u velikoj meri poverenje ukazuju mesu koje sadrì visok procenat mesnatosti u odnosu na mast. Istraìvanja pokazuju da je zahvaljuju}i promeni na~ina uzgoja i ishrane, u poslednjih 20 godina procenat masti u svinjskom mesu smanjen za oko 30%. Tom trendu prilagodili su se i ozbiljni doma}i proizvo|a~i, koji prate svetske standarde u sto~arskoj proizvodnji.

"Posno" meso Jedan od takvih proizvo|a~a je Delta Agrar, na ~ijim farmama se uzgajaju visokomesnati tovljenici i priplodne svinje vrhunskog genetskog potencijala. Izuzetni proizvodni rezultati i kvalitet mesa dobijeni su primenom tehnologije ~uvenog danskog proizvo|a~a DanBred. Sve`e meso poreklom sa farmi Delta Agrara, dobro poznato na doma}em tr`i{tu, svoj vrhunski kvalitet duguje rasnom sastavu grla od kojih se dobija. Tovljenici sme{teni na farmama ove kompanije nastali su ukr{tanjem rasa Danski landras, Danski jork{ir i Danski

najvi{eg kvaliteta sa doma}ih farmi

Istra`ivanja pokazuju da je zahvaljuju}i promeni na~ina uzgoja i ishrane, u poslednjih 20 godina procenat masti u svinjskom mesu smanjen za oko 30%

durok. Meso koje se dobija od ovakvih tovljenika izuzetnog je kvaliteta, veoma so~no, intenzivne boje. Optimalan odnos kulinarski i tehnolo{ki vrednih delova izraàva se kroz visok procenat u~e{}a {unki, ple}ki, karea, vratova i mesnate slanine u svinjskim polutkama. Ovo meso naziva se "posno meso", usled malog udela masti u mesu. Osim toga, za meso koje dolazi sa Delta Agrarovih farmi stru~njaci kaù i da je "mlado meso", s obzirom na to da tovljenici sa ove farme na trì{te stiù sa oko 160 dana starosti, dok je u Srbiji prosek starosti tovljenika pri izlasku sa farme preko 200 dana.

Danska tehnologija - doma}a pamet Spoj vrhunske danske tehnologije i stru~njaka Delta Agrara omogu}io je proizvo|a~ima svinja koji sara|uju sa ovom kompanijom bolju produktivnost i kvalitetniju genetiku. Sve to podrazumeva vi{e prasadi na godi{njem nivou u odnosu na konvencionalne rase svinja, ve}i procenat mesnatosti, manju koli~inu hrane za tov i proizvodnju ujedna~enih tovljenika.

Zdravstvena bezbednost Osim kvaliteta svinjskog mesa, zna~ajan faktor, kako u kupovini u maloprodaji, tako i pri odlu~ivanju malih farmera koje }e svinje uzgajati, jeste zdravstvena bezbednost proizvoda, ìvotinja i farme sa koje tovljenici dolaze. U Srbiji trenutno postoji, {to registrovanih {to onih drugih, oko 1.200 klanica, mesara i "objekata" koji se tako nazivaju, plus visokorizi~na prodaja sveèg mesa u okolini pijaca. Veliki deo takvih objekata i proizvo|a~a posluje uz minumum ili gotovo bez ikakvih higijenskih standarda, {to je idealan teren za ponudu mesa sumnjivog kvaliteta i potencijalnu opasnost od trovanja i raznih vrsta zaraza. Tovljenici koje isporu~uje Delta Agrar imaju najvi{i zdravstveni status, jer se na farmama primenjuju stroge biosigurnosne mere, ~ime je spre~eno uno{enje uzgojnih bolesti. Bezbednost hrane jedan je od prioriteta u proizvodnom procesu modernog svinjarstva. Na farmama Delta Agrara striktno se po{tuju standardi u uzgoju ìvotinja, tako da je grlima obezbe|ena najkvalitetnija ishrana, koja uklju~uje zabranu kori{}enja odre|enih supstanci u hrani. Pored toga, upotreba lekova u terapijske svrhe strogo je kontrolisana i u velikoj meri umanjena, ~ime je automatski smanjen rizik po zdravlje potro{a~a. Proizvodnja po najvi{im svetskim standardima dobit je ne samo za uzgajiva~e ve} i za krajnje potro{a~e, koji kupovinom svinjskog mesa poreklom sa proverenih farmi znaju da kupuju kvalitetan, ukusan i zdravstveno ispravan proizvod. Uz to doma}i i bez ikakvih zdravstvenih rizika po sebe i svoje najbliè.

@ ena Na kraju smo jo{ jedne godine, pa za kraj ~astite sebe:

ipkom, ~ipkom, ~ipkom... Ako u pravom svetu nema vi{e romantike, onda je ba{ u modi romantika koja definitivno dominira ovosezonskim trendovima. ^ipka je istovremeno senzualna, ali i seksi i romanti~no viktorijanska

oklonom... zaslu`ili ste ga, pa ga najpre sebi i kupite

[

etnjom po sun~anom zimskom danu, zbog vi{e svetlosti i dobrobiti za ko`u, kosu i telo

MODNE PRI^E

DIZAJNERI Najlep{e modele od ~ipke ove sezone prikazali su Valentino, Giambatista Valli, Dolce & Gabbana, Antonio Marras, Prada, Calvin Klein i mnogi drugi dizajneri i dizajnerske ku}e. Uz vi{eslojnost, skulpturalnost, istraìvanje volumena i snaàn dizajn najnovije mode - ~ipka je definitivno pokazala svoje druga~ije lice. Uprkos negiranju tradicionalne podele na dnevnu i ve~ernju ode}u, zavodljiva tkanina zadràla je, ipak, svoje elementarno svojstvo - nagla{avanje ~iste ènstvenosti.

Romanti~an zagrljaj ~ipke Providna, lepr{ava, ènstvena i provokativna ili romanti~na i retro - ~ipka na ode}i, torbama, cipelama pa ~ak i ki{obranima, i ove zime ulep{a}e ènske figure Jo{ od viktorijanskog doba, ~ipka je omiljeni deo ènske garderobe i jedan od materijala koji nam sigurno nikada ne}e dosaditi. Ovoga prole}a i leta ~ipka je postala omiljena i u modnom svetu, a u{la je i u zimske kolekcije. Vole je svi. Dizajneri, trendseterke, modni urednici i high street brendovi. Koliko god mislili da je moda povr{na, trendovi nastaju s odre|enom svrhom, oni su antipod realnosti, zato nam je moda i potrebna. I u trenutku kada u svetu vlada scenario kao iz nekog apokalipti~nog filma katastrofe, moda je u funkciji stilskog analgetika, koji sve to smiruje i ulep{ava...

DETALJ Upravo tim tragom velika modna imena predlaù ~ipku kao modni detalj u dnevnim i ve~ernjim kombinacijama. Osim standardne crne za ve~e, u modi je tako nevina i an|eosko bela, ali i elegantna be` boja peska i topla ne`na starinska puderasto roze. Ali, ~ipka je delikatna kao i njena tekstura pa s njom treba pa`ljivo i oprezno, jer svako preterivanje sa ~ipkom stvara kontraefekat i princezu pretvara u barsku damu. Zato je ~ipka najpoèljnija kao detalj, jer je od glave do pete zahtevna i stilski nepoèljna.

SENZUALNA I SEKSI Dakle, ako u pravom svetu nema vi{e romantike, onda je ba{ u modi romantika koja definitivno dominira ovosezonskim trendovima. ^ipka je istovremeno senzualna, ali i seksi i romanti~no viktorijanska {to i govori njena istorija, jer se od 16. veka od nje izra|ivala pre svega ode}a namenjena bogata{ima. Sre}om, razvojem modne industrije postala je dostupna i onima tanjeg nov~anika. Rezervisana za privatnost spava}e sobe i otkrivena samo onima kojima `elimo podariti njenu ne`nost, sada se ~ipka prebacila na sve - od poluprozirnih bluza pa sve do cipela i bo~ica parfema.

BALANS

avremeni ~ovek provodi dane u zatvorenom prostoru, pod ve{ta~kom svetllo{}u i zra~enjima tehni~kih ure|aja. Kao deca ove planete, mi zavisimo od Sun~eve svetlosti, a izgleda da je sve vi{e izbegavamo. Na{ telesni i psihi~ki sistem prilago|eni su optimalnom funkcionisanju pri apsorpciji dovoljne koli~ine Sun~eve svetlosti. Le~enje Sun~evom svetlo{}u (helioterapija), poznato je od davnina. Stari Grci, Rimljani, Egip}ani, Arapi, Indijci i mnogi drugi narodi u le~enju brojnih poreme}aja i bolesti koristili su izlaganje bolesnika Sun~evoj svetlosti. Sve do po~etka 20. veka helioterapija se redovno i uspe{no koristila za le~enje tuberkuloze, rahitisa, rana, ko`nih poreme}aja itd. Danas je op{teprihva}eno mi{ljenje da Sun~evi zraci izazivaju rak, pa ~ak i DNK o{te}enja iako za ovo jo{ uvek ne postoje nikakvi nau~ni dokazi. Savremeni ~ovek i tokom onog kratkog vremena izlaganja Suncu koristi velike koli~ine za{titnih krema, nao~are za sunce su obavezni rekvizit od zore do no}i, a umesto besplatnih Sun~evih zraka pla}amo za boravak u kapsulama solarijuma. Sve je ve}i broj ljudi koji dovode u pitanje vladaju}u teoriju o globalnom zagrevanju a {irom sveta velikom brzinom raste broj pristalica takozvane solarne joge - svakodnevnog kratkotrajnog gledanja u Sunce neposredno posle izlaska ili pre zalaska, u cilju pobo{ljanja op{teg zdravstvenog stanja i duhovne ravnote`e.

Ljudi su deca sunca

Sun~ajte se zimi Sunce je besplatno. Svaki dan se sun~ajte bar pola sata (tokom bezbednih sati) i bez ikakvih krema. Ovo je naro~ito bitno zimi kad je dan kra}i i du`e boravimo u ku}i. Ne propu{tajte ni jedan sun~ani dan. Popravi}ete raspolo`enje i oja~ati imunitet. Ipak, lekari nagal{avaju da se poseban oprez preporu~uje osobama koje boluju od hipertireoze (povi{ena funkcija {titne `lezde), reumatoidnog artritisa i hipertenzije, jer su ovi pacijenti preosetljivi na UV zra~enje.

spre~ilo prekomerno prodiranje zra~enja u oko i njegovo o{te}enje pa zato nije potrebno nositi nao~are pri umerenoj ja~ini zra~enja, osim u slu~aju velike preosetljivosti o~iju.

Sunce je izvor i za{titnik `ivota na na{oj planeti. Oprezan i razuman boravak na sun~evoj svetlosti ja~a i stimuli{e ceo organizam. Da li dovoljno koristimo darove Sunca?

Na{e telo voli sunce

Sun~eva svetlost i raspoloènje Sunce ima vaàn uticaj na na{ bioritam i na na{e raspoloènje. Pinealna `lezda, ili epifiza, u na{em telu naizmeni~no lu~i hormone serotonin (jedan od tzv. hormona sre}e) i melatonin (hormon spavanja). Na pravilan rad ove `lezde uti~e primerena izloènost svetlosti i tami tokom 24 sata. Kako je lu~enje ova dva hormona epifize povezano, osiguravanjem dovoljne koli~ine serotonina tokom dana reguli{emo i produkciju melatonina, odnosno omogu}ujemo svom organizmu kvalitetniji san tokom no}i. Epifiza zajedno s hipofizom kontroli{e

metabolizam. Ljudi s nedovoljnom proizvodnjom melatonina u telu pate od nesanice, {to je ~est slu~aj kod starijih osoba. Kako izlu~ivanje hormona epifize opada sa starenjem, izlaganje Sun~evoj svetlosti vrlo je bitno za stariju populaciju. Osim preko ko`e, na{ organizam Sun~eve zrake prima i putem o~iju. No{enje za{titnih nao~ara za Sunce i preko zime dodatno

ograni~ava izlo`enost sun~evom zra~enju. No ve}i problem od nao~ara koje potpuno blokiraju UV zra~enje predstavljaju neprimerene nao~ari koje ne sadr`e dovoljnu UV za{titu. Stru~njaci zato savetuju da je ispravnije odre}i se nao~ara nego koristiti nao~are bez za{tite. Na{e se o~i pri jakoj svetlosti spontano prilago|avaju skupljanjem zenica kako bi se na prirodan na~in

No{enje za{titnih nao~ara za Sunce i preko zime dodatno ograni~ava izlo`enost sun~evom zra~enju

Sun~eva svetlost omogu}ava stvaranje ujedna~enih rezervi kalcijuma i fosfora. Za imunolo{ki sistem neophodan nam je vitamin D. Devedeset odsto dnevnih potreba za njim proizvodi koà, a ovaj proces je mogu} samo pod dejstvom ultraljubi~aste svetlosti, odnosno sunca, na otvorenom. Zahvaljuju}i Suncu vitamin D u na{em organizmu se pretvara u kalcijum, podsti~e se proizvodnja hormona endorfina koji ~ini da se ose}amo sre}no i zadovoljno. To zna~i da je Sunce dobra preventiva i lek protiv depresije. Op{te je poznato da nedovoljno izlaganje Sun~evoj svetlosti moè izazvati probleme u funkcionisanju nervnog sistema, {to je ~esta pojava u nordijskim zemljama koje imaju mali broj sun~anih dana u toku godine. Sunce spre~ava pojavu rahitisa. Deca koja previ{e vremena provode u zatvorenom prostoru, rizikuju da zbog nedostatka Sun~eve svetlosti obole od rahitisa koji nastaje usled poreme}ene mineralizacije kostiju u razvoju i najbitnije - nedostatka D vitamina. Sunce ima antibakterijski efekat pa se osobama sa problemati~nom koòm (akne) predlaè {to ~e{}e izlaganje suncu. Blagotvorno je za ublaàvanje psorijaze i ekcema. Boravak na suncu podsti~e seksualnu èlju i otklanja depresiju, stimuli{e cirkulaciju i stvaranje hemoglobina, le~i anemiju i sniàva krvni pritisak.

Z dravlje

zimski sportovi su korisni

Klizanje Je preporu~ljivo za sve koji leti vole rolere. Kretanje na ledu pobolj{ava ose}aj za ravnoteù, a {tedi zglobove i ja~a mi{i}e posebno nogu, stra`njice, trbuha, zdelice i kukova. Sankanje je aktivnost za sve one koji èle da poveù sport, druènje i zabavu. U spustu upravljanje i ko~enje zahteva rad mi{i}a ruku, nogu, trbuha i le|a koji su optere}eniji {to staza ima vi{e spustova.

Bolja cirkulacija Niske temperature podsti~u rad metabolizma jer se telo trudi da zadrì toplotu. Time se podsti~e cirkulacija, a krvotok je manje optere}en nego pri visokim temperaturama. Prilikom fizi~ke aktivnosti na hladnom energija se u telu brzo tro{i, {to dovodi do brèg sagorevanja masno}a. Rezultat je mr{avljenje koje je posebno izraèno kod sportova koji zahtevaju izdr`ljivost.

Hodanje i tr~anje na snegu Ja~a mi{i}e, pove}ava pokretljivost i izdr`ljivost tela, kapacitet plu}a, srce radi bolje, pospe{uje se izgradnja kostiju zbog udarnog optere}enja, ja~a se otpornost i spre~ava depresija. Za ove aktivnosti potrebna je ode}a koja {titi od vetra i ne propu{ta vodu.

MEDICINA

Smanjenje te`ine operacijom Dugogodi{nja nebriga o ishrani i pogre{ne navike, na`alost, sve ~e{}e dovode do ekstremne gojaznosti koja se danas u Klini~kom centru Srbije re{ava operacijama

tru~njaci upozoravaju da gojaznost u gotovo svim zemljama uzima sve ve}i danak i da je jedan od faktora rizika za nastanak brojnih bolesti. U zemljama Evropske unije gojaznost je uve}ana za 50 odsto, a u Srbiji za ~ak 60 odsto. Oko 54,5 odsto osoba u Srbiji ima prekomernu telesnu masu, 36,6 odsto odraslih je prekomerno uhranjeno, 18,3 odsto je gojazno, a ~ak 18 odsto mladih spada u kategoriju umereno gojaznih i gojaznih. Zato se i u na{oj zemlji po~elo sa operacijama koje poma`u da se ekstremno gojazni pacijenti oslobode vi{ka kilograma uz pomo} tima stru~njaka Klini~kog centra Srbije. Prema re~ima doc. dr \or|a Bajeca,

direktora KCS-a, u ovoj ustanovi se od juna obavljaju tri vrste laparoskopskih operacija u le~enju gojaznosti. Prva je postavljanje prstena oko èluca, druga je suàvanje ovog organa celom duìnom, ~ime se spre~ava uno{enje ve}e koli~ine hrane, a tre}a, koja je i najkomplikovanija, je tzv. gastroenteralni bajpas.

Tri vrste zahvata - Gra|ani sada mogu da re{e problem suvi{nih kilograma, koji je naj~e{}i uzrok mnogih ozbiljnih oboljenja. Oni koji smatraju da im je zbog vi{ka kilograma neophodna intervencija, mogu da do|u na pregled u KCS sa uputom lekara, a posle

obavljenih konsultacija i analiza sledi poziv na sastanak konzilijuma koji odre|uje terapiju za pacijenta i procenjuje {ta je idealno za njega. Najduè iskustvo u izvo|enju operacija gojaznih pacijenata imaju Amerikanci, Norveàni, Nemci, pri ~emu samo u Americi ima oko pola miliona operisanih pacijenata. Na{i lekari su bili na obuci u Norve{koj - istakao je dr Bajec. Pretpostavlja se da na ovim prostorima ìvi nekoliko desetina hiljada ljudi koji spadaju u kategoriju pregojaznih, a koji mogu da budu kandidati za novu vrstu operacije. Gojaznim se smatraju oni mu{karci kojima je obim struka ve}i od 94 centimetra, kao i ène kod kojih on prelazi 80 centimetara. Da bi neko bio uop{te kandidat za operaciju, mora da ima indeks telesne mase (BMI) izme|u 35 i 45, i da pro|e ~itav niz pregleda, a njegovo stanje neophodno je pratiti mesecima pre i posle zahvata. - Vi{e od 20 pacijenata je operisano u prvoj fazi, a neki pacijenti su oslabili vi{e od 30 kilograma. Niko od operisanih nije

imao komplikacije, svi se pridràvaju propisanog reìma ìvota koji prati odre|en reìm ishrane i bavljenje fizi~kim aktivnostima. Svi su pod nadzorom stru~njaka. Veliko interesovanje vlada za ovim na~inima re{avanja vi{ka kilograma, tako da nam se stalno prijavljuju zainteresovani gra|ani - istakao je Drago Jovanovi}, pi-ar KCS-a.

Brz oporavak i mr{anje Operacije omogu}avaju pacijentima da se ve} nekoliko meseci nakon hirur{ke intervencije oslobode uzimanja razli~itih medikamenata koje su do tada svako-

dnevno koristili za razli~ita udru`ena oboljenja. Intervenciji prethodi dvonedeljna dijeta, potom sledi operacija, a zatim posle ~etiri dana odlaze ku}i sa dobijenim uputstvom o ishrani. Pacijenti se vrlo brzo nakon ovakvih operacija vra}aju svojim uobi~ajenim aktivnostima. Dobra stvar intervencija je da operisani gra|ani ne mogu vi{e da jedu kao pre, jer nemaju veliku `elju za hranom, a napomenuto im je da jedu malo, u ~e{}im vremenskim razmacima. I stranci su odali priznanje na{im stru~njacima za obavljanje operacija gojaznih. Tim hirurga Klini~kog centra Srbije, sa direktorom dr \or|em Bajecom na ~elu, predstavio je na Kongresu hirurga u Hamburgu stru~ni rad kome su inostrane kolege dale visoke ocene. - Re~ je o ozbiljnom zahvatu koji po~inje radom nutricioniste, a zavr{ava sa hirurgom, dok izme|u njih va`nu ulogu imaju kardiolozi, radiolozi, endokrinolozi, neuropsihijatri... Svi ti stru~njaci moraju da daju saglasnost za operaciju nekog pacijenta dodao je Jovanovi}.

HRANA JE LEK

Bogata ponuda PREMIA ~ajeva

Dodaci za {oljicu ~aja ~aj moè ostati duè u proklju~aloj vodi, a cedi se nakon desetak minuta. Vrlo su osveàvaju}i i sve su traèniji. Danas na trì{tu postoji mno{tvo vo}nih ~ajeva, a me|u poznatijima su: ~aj od kokosa, ~aj od limuna i narandè - koji deluju izvanredno okrepljuju}e zbog ugodnog kiselkastog ukusa, ~aj od marelice - koji ~uva sistem za varenje, ~aj od kru{ke, ~aj od jabuke i cimeta (kod nas sve popularniji) , ~aj od brusnice, ~aj od vi{nje, vo}ni ~aj od jagode s vanilom, ~aj od limuna i manga, ~aj od jagode i kivija…

Vreme je za gutljaj toplog ~aja!

Biljno-vo}ne me{avine

[olja ~aja je pomo} pri opu{tanju, lekoviti napitak, razonoda, sredstvo za uìvanje i druènje, daje energiju i boànstveno miri{e…

ri~a o ~aju po~ela je pre 5000 godina u Kini. Prema legendi otkrio ga je kineski car Shen Nung. Desilo se da su jednog dana dok je car bio na putu, on i njegovi sluge stali da se odmore. Kako se tada voda za pi}e prokuvavala zbog prevencije bolesti, slu~ajno je sa obli`njeg grma u vodu upalo nekoliko suvih listova i voda je promenila boju. Cara, kao nau~nika, zanimalo je kakva je to te~nost pa je uzeo nekoliko gutljaja i otkrio da je vrlo osveàvaju}a. Tako je prema legendi otkriven ~aj. âj je zapravo biljka. Sve ostalo {to danas pijemo su biljni, vo}ni ili me{oviti ~ajevi. U idealnom slu~aju voda za ~aj treba da bude bez hlora, posuda za kuvanje od neutralnog materijala (rostfraj, staklo, emajlirano gvo`|e), a ~ajnik od stakla ili porcelana. âj se priprema tako da se klju~ala voda za ~aj stavi u prethodno zagrejan ~ajnik. Zavisno od vrste ~aja, voda treba biti klju~ala, blizu vrenja ili ne{to hladnija (za zeleni ~aj temperatura vode ne sme da prelazi 70 stepena Celzijusovih). Kesica ~aja ili rinfuza ~aj drì se u vodi dva do pet minuta (zavisno od vrste ~aja).

Svaki ~aj je dobar ~aj Od zelenog ~aja do hibiskusa, belog do kamilice, ~ajevi su puni flavonoida i drugih zdravih sastojaka. Lekovitost ~ajeva otkrili su jo{ davno na Istoku. Ve} hiljadu godina se u tom delu sveta ~ajevi piju zbog njihove lekovitosti. Ali, Istok je otkrio i njihov uticaj na na{e emocije i inteligenciju - odnosno, ~ajeve kao izvor sre}e i mudrosti. Upravo zbog toga, sve vi{e smo ga po~eli prou~avati i mi koji smo ne{to zapadnije. Istra`ivanja su pokazala da neki ~ajevi mogu da pomognu u borbi protiv raka, sr~anih tego-

ba i dijabetesa. Tako|e, neki od njih poma`u nam u gubitku suvi{nih kilograma, sni`avaju holesterol, ali i brinu za na{u psihu. Njihova lekovitost ~ini se dopire toliko duboko, da imaju i uticaj i na bakterije.

Biljni ~ajevi Dobjijaju se prelivanjem lekovitih biljki vrelom vodom. Imaju, svaki za sebe, lekovito I osveàvaju}e dejstvo, a kod nas se naj~e{}e piju: NANA povoljno deluje na funkciju jetre i ù~ne kese i ublaàva bolove. Koristi se i kao sedativ. Ima smiruju}e dejstvo i pomaè u slu~aju migrene. Smiruje nadraèni èludac i olak{ava menstrualne probleme. KAMILICA umiruje bolove, pomaè protiv bakterija i virusa. âj od kamilice deluje smiruju}e i ~esto se koristi kao lek protiv nesanice. Ublaàva bolove u èlucu, kao i gr~eve, nadutost, dijareju, konstipaciju, gastritis. [IPAK u 100 g ima oko 1.700 mg vitamina C, a tako|e sadrì vitamine A, D, E, kao i vo}ne kiseline. Ublaàva i spre~ava infekciju be{ike, glavobolju i vrtoglavicu. LIPA deluje smiruju}e u slu~aju gr~eva, pomaè kod oboljenja bubrega, organa za disanje, nervnih slabosti, du{evne premorenosti i stimuli{e rad srca. Treba je tek povremeno koristiti, jer ako se pre~esto pije moè izazvati o{te}enje srca. BELI SLEZ u svom korenu sadrì sluz, pektin, skrob, saharozu… Iseckan koren drì se oko dva sata u hladnoj vodi (nikako u klju~aloj) i za to vreme ~e{}e prome{a.

Povoljno deluje na ka{alj, bronhitis, upalu plu}a.

Vo}ni ~ajevi Vo}ni ~ajevi ne sadr`e kofein pa su prikladan napitak i za decu i odrasle u bilo koje doba dana. Prilikom pripreme, vo}ni

^ajne me{avine se dele na dodatke ishrani ili lekovite ~ajeve i konzumne ~ajeve za svakodnevnu konzumaciju. Veliki je broj i me{avina sa odre|enim dejstvom, bilo samo biljnih, bilo vo}nih ili lekovitih. Tako su ve} odoma}eni ~ajevi za bolje varenje, za mr{anje, me{avine protiv stresa, za opu{tanje, za bolji apetit… Kod ovih ~ajeva je va`no da se svako dr`i uputstva, tj. da se ne pije vi{e {olja nego {to je preporu~eno.

âj moèmo obogatiti raznoraznim dodacima. U Srbiji se ~aj uglavnom pije sa {e}erom, medom i limunom, ponekad i cimetom. U Rusiji se ~aj pije s mnogo {e}era, meda ili ~ak s marmeladom pa sluì kao jako energetsko pi}e. U Japanu se ~aj pije bez ikakvih dodataka. U Velikoj Britaniji se naj~e{}e pije crni ~aj, i to s mlekom i {e}erom. Na Tibetu ~aj za~injavaju solju i maslacem. âj je, zavisno od njegovog samog ukusa, mogu}e "obogatiti": limunom ili medom ka{ikom marmelade od narandè, kajsije, {ipka gustim sokom od vi{anja breskvama iz kompota u koje je nabodeno 2 do 3 karanfili}a kri{kama narandè, mandarine {ipkom vanile (na ve}u koli~inu) cimetom u {ipki ili prahu ~ili ili |umbir prahom (za gurmane i ljubitelje neobi~nih ukusa)

PREVENTIVA

Maj~inomlekokaolek @ena koja doji i na ovaj na~in hrani bebu {titi i svoje zdravlje jer se time smanjuje i mogu}nost razboljevanja od raka dojke i jajnika

olostrum, mleko koje se lu~i prvih nekoliko dana posle poro|aja, sadrì vi{e proteina i odbrambenih materija nego zrelo maj~ino mleko i zato je posebno va`no za tek ro|ene bebe da po~nu {to pre da ga uzimaju. Istraìvanja pokazuju da se maj~ino mleko samo od sebe menja i prilago|ava potrebama odoj~eta za vreme obroka dojenjem, a tako|e se prilago|ava i potrebama deteta koje raste u koli~ini i sadràju proteina, masti, ugljenih hidrata, mineralnih materija, vitamina i gvo`|a. Lekari obja{njavaju da je maj~ino mleko veoma va`no za odoj~e jer potpomaè imunitet i {titi od bolesti, a zapaèno je da uti~e i na bolji razvoj mozga kod bebe. Stru~na istraìvanja dokazala su da dojenje smanjuje rizik od Stru~na infekcija disajnih puteva, upale uva, a u kasnijem dobu istraìvanja od bolesti srca i krvnih dokazala su da sudova, {e}erne bolesti i dojenje alergija. An|elka Kotevi}, {ef "Halo bebe" smanjuje rizik u beogradskom Zavodu za javno od infekcija zdravlje, isti~e da su brojna istraìvanja disajnih puteva, dokazala prednost prirodne ishrane i primaj~inog mleka u de~ijoj ishrani. upale uva, a u mene - Dojenjem se razvija prisan odnos kasnijem dobu izme|u majke i deteta, {to za dete zna~i od bolesti srca i ljubav, blizinu i toplinu, naklonost i krvnih sudova, bezbri`nost, za{titu i sigurnost obja{njava Kotevi}eva. {e}erne bolesti Stru~njaci isti~u da je vaì alergija no da se mladim majkama svakodnevno {to vi{e pri~a o tome kolika je va`nost dojenja, jer ono pomaè da se kod mali{ana pravilno razvija muskulatura lica i vilica i spre~ava razvoj cirkularnog karijesa gornje vilice koji nastaje upotrebom ve{ta~kog mleka za bebe i upotrebom fla{ica. I pored svih prednosti koje donosi dojenje za zdravlje bebe, mnoge majke u Srbiji se, ipak, odlu~uju da to ne rade. Prema preliminarnim rezultatima istraìvanja u protekloj godini koje je sproveo UNICEF sa Republi~kim zavodom za statistiku, procenat dece mla|e od {est meseci koja su isklju~ivo dojena iznosi svega 14 odsto, {to je manje nego u 2005. godini, kada je taj procenat iznosio 15 odsto.

Doc dr sc Med Nevenka Raketi}

Respiratorne infekcije kod dece Naj~e{}e bolesti de~jeg doba su respiratorne infekcije, koje zahvataju sluznice gornjih i donjih disajnih puteva. Uglavnom su izazvane virusima, i to najvi{e iz grupe rinovirusa (preko 100 vrsta). Bakterije koja uobi~ajeno izazivaju respiratorne infekcije su streptokok, pneumokok, hemofilus influence i moraksela. U odnosu na odrasle, deca ~e{}e oboljevaju od respiratornih infekcija i to 6 do 8 puta godi{nje. Simptomi bolesti duè traju nego kod odraslih, u proseku do 14 dana. Zbog toga se sti~e utisak da je dete bolesno u duèm vremenskom periodu, {to zabrinjava roditelje. Respiratorne infekcije su uobi~ajene u jesen i zimi. One ne nastaju zbog hladne klime, nego zbog direktnog kontakta inficirane i zdrave osobe (preko poljupca ili dodira) i tzv. kaplji~nim putem, kada preko ka{ljanja i kijanja uzro~nici infekcije dospevaju u okolinu. Kod ve}ine dece prehlada prolazi bez posledica, ali kod 5 do 15 procenata prehla|ene dece moè da do|e do zapaljenja uva, na koje pored bolova u uvu ukazuje i nagli skok temperature (preko 38oC) nekoliko dana nakon po~etka bolesti. Prehlada moè da uzrokuje zvi`danje u grudima (engl. wheesing) kod prethodno zdrave dece, kao i pogor{anje simptoma kod dece koja boluju od astme. Ukoliko se nekoliko dana od po~etka simptoma prehlade javi izrazito povi{ena temperatura, zajedno sa ka{ljem i ubrzanim disanjem, postoji sumnja na zapaljenje plu}a (pneumoniju). Pedijatrijska slu`ba Doma zdravlja Jedro pruà adekvatne dijagnosti~ke procedure i medicinski tretman kako uobi~ajenih bolesti dece, tako i kompleksnih medicinskih problema. Pedijatar na osnovu uzetih podataka od roditelja, celokupnog pedijatrijskog pregleda i brzih laboratorijskih testova (kompletna krvna slika i CRP), moè postaviti dijagnozu o vrsti respiratorne infekcije. Pedijatrijska slu`ba Doma zdravlja Jedro pored pedijatara sa dugogodi{njim iskustvom i najsavremenije opreme, pruà namenski dizajniran prostor, gde se deca i roditelji ose}aju prijatno i opu{teno.

L judi, dru{tvo kako i sa kim provodimo vreme?

eki ljudi ovde, oko nas, svojim inicijativama i neobi~nim poslovima `ive jedan sasvim neobi~an `ivot; drugi nas duhom, satirom i britkom mi{lju zasmejavaju i ~esto iznenade, a grupa mladih ljudi samo svojim glasom osvaja salu po salu, zemlju po zemlju...

ra~ne zavrzlame svi `ivimo, a kad to isto vidimo opisano na papiru, slatko se nasmejemo.

Upoznajte ljude oko nas!

INICIJATIVE

Dar od srca Nekoliko zvona poklonjeno je pravoslavnim hramovima na Kosovu. U Beogradu zvone u manastiru Slanci i u novobeogradskom hramu Svetog Dimitrija, a ima ih i u fru{kogorskim manastirima. Mnoge srpske izbeglice koji su se vratile u svoja sela u Hrvatskoj, naru~ivale su ba{ ruska zvona, da bar pravoslavna zvona budu u tim selima gde su ostali Srbi. Ina~e, Nikolaj [uvalov trenutno lije zvona za Kremlj koja }e da sviraju himnu Rusije.

Tekst: Tanja Simi} Foto: Dejan Petrovi}

uskinja Natalija [atilina ìvi s umetno{}u od detinjstva. Balet joj je najve}a ljubav, a kad je zbog ro|enja sina Bogdana prestala aktivno da igra, posvetila se pedagogiji. Zatim joj je ponu|eno da se bavi uvozom crkvenih zvona, koje po metodi ~uvenog Andreja Rubljova pravi Nikolaj [uvalov u Jaroslavlju, ruskom gradu u kome skoro svaka ku}a ima svoju crkvu. Upravo je zavr{ila i snimanje dokumentarno- igranog filma "General Kornilov" Gorana Mili}evi}a, u kome glumi igumaniju Mariju, Ruskinju koja je u Srbiji obnovila osam manastira. - îtav moj ìvot "vrti" se oko umetnosti. Balet sam po~ela da igram sa samo pet godina, u rodnom Donjecku. Kasnije sam igrala u Sankt Peterburgu, u teatru "Imini [~ukina" jer mi tamo ìvi brat. Znala sam da sam dobra i uvek sam èlela da igram glavne role, a osim baletskih predstava "Labudovo jezero", "Pepeljuga" , "Krcko Ora{}i}" i drugih, glumila sam i u dramama - pri~a Natalija. U Srbiju je stigla pre dve decenije i jedno vreme igrala je i u novosadskom Srpskom narodnom pozori{tu. Kad je saznala da je ostala u drugom stanju, bez imalo dileme je baletske patike oka~ila o klin i odlu~ila da se sasvim posveti sinu. - Materinstvo mi je bilo najva`nije. Me|utim, de{ava mi se, i danas da, kad odem u teatar, burno reagujem, prvo me uhvati neka jeza, a kad se vratim ku}i, po~nem da pla~em. Veoma mi nedostaje, ali sam svesna da je tako moralo biti, da sam morala da `rtvujem karijeru. Ne{to ti se u ìvotu daje, a ne{to ti mora{ da da{ ube|ena je Natalija. Sebe nije mogla da prona|e u nekoj

MOJ POSAO U izradi zvona svaki detalj je va`an, uverila sam se i prilikom obilaska fabrike, kad sam saznala da legura od koje se zvona liju mora da se prome{a isklju~ivo brezovim {tapom, da bi njihov zvuk bio savr{en

@ena uvozi koja

zvona

Balerina i profesorka je posle ro|enja sina Bogdana baletske patike oka~ila o klin, sad se u Srbiji bavi uvozom crkvenih zvona koja u Jaroslavlju, po tradicionalnoj metodi Andreja Rubljova, ru~no pravi Nikolaj [uvalov drugoj delatnosti i odlu~ila je da se bavi zvonima, jer je i to svojevrsna umetnost. - Toj ponudi sam se ba{ obradovala, pre svega zato {to se zvona izgra|uju na tradicionalan na~in. Pravi ih Nikolaj [uvalov u Jaroslavlju, gradu u kome skoro svaka ku}a ima svoju crkvu ili manastir, od

Natalija [atilina je upravo zavr{ila i snimanje dokumentarno- igranog filma "General Kornilov" Gorana Mili}evi}a, u kome glumi igumaniju Mariju, Ruskinju koja je u Srbiji obnovila osam manastira

kojih mnogi datiraju iz XI i XII veka. I to po metodi ~uvenog Andreja Rubljova, ru~no. A koliko je u izradi svaki detalj vaàn, uverila sam se i prilikom obilaska fabrike, kad sam saznala da legura od koje se zvona liju mora da se prome{a isklju~ivo brezovim {tapom, da bi njihov zvuk bio savr{en. Jedna stara ruska poslovica kaè: "Zvuk zvona je mo}an, gre{ne pla{i". I duboko verujem da zvuk zvona moè da probudi ~oveka, odnosno njegovu du{u. Da, kad ih ~uje{, dobije{ èlju da u|e{ u crkvu i pomoli{ se Gospodu- kaè Natalija. Ovih dana ponovo se vratila glumi, zahvaljuju}i reditelju Goranu Mili}evi}u, koji je, na osnovu biografije Ruskinje Lidije Dohtorove, snimio dokumentarno-igrani film "General Kornilov".

Kupac u centru pa`nje Sla|ana Kaplanovi}, koordinator na odeljenju pijace u Maxiju u Delta City-ju, svakodnevno u direktnom kontaktu sa potro{a~ima, ka`e da joj to omogu}ava da li~no ~uje njihove utiske, sugestije i pohvale Tekst: B. Tanaskovi} Foto: A. Plavevski

velikoj porodici Maxijevih trgovina svoje mesto ve} skoro {est godina ima i Sla|ana Kaplanovi}, koordinator na odeljenju pijace u jednom od novobeogradskih objekata ovog lanca. Ova 29-godi{nja devojka zavr{ila je Poljoprivrednu {kolu u Krnja~i, zanimanje prehrambeni tehni~ar, pa je zato od samog po~etka rada u Maxiju radila u onom delu koji kupcima omogu}ava nabavku sve`eg vo}a i povr}a. U martu pro{le godine postala je koordinator ovog odeljenja. Sla|ana se na svom poslu stara za prijem robe, trebovanje artikala, otpis i povra}aj proizvoda, izlaganje i prebiranje robe, a tu

Sla|ana ka`e da nju posebno ispunjava kada vidi da je kupac iza{ao zadovoljan iz radnje

ÔRBE I PITE Sla|ana nije ambiciozna i uspe{na samo u svom poslu. U skladu sa delatno{}u firme u kojoj radi, privatno voli i da provede vreme u kuhinji. Najradije priprema ~orbe, a njeni "aduti" su i razne vrste pita. Jo{ nam otkriva da najvi{e voli da jede jela pripremljena od mesa i krompira, kao i vo}e... je i svakodnevna koordinacija sa zaposlenima na odeljenju pijace. - Volim svoj posao i zadovoljna sam kada je roba dobrog kvaliteta i lepo izloèna kaè Sla|ana Kaplanovi}. - Najve}a vrednost Maxijevih trgovina je {irok asortiman proizvoda, ljubaznost osoblja, kvalitetna usluga i briga o svakom potro{a~u. Upravo taj odnos prema kupcima, koji moraju biti u centru pa`nje, predstavlja klju~ uspe{nog rada trgovine. Sla|ana

svedo~i da i nju posebno ispunjava kada vidi da je kupac iza{ao zadovoljan iz radnje. - Svakodnevno sam u direktnom kontaktu sa potro{a~ima, {to mi omogu}ava da li~no ~ujem njihove utiske, sugestije i pohvale - obja{njava Sla|ana Kaplanovi}. Dodu{e, ponekad istrpimo i kritike, ali i one su va`ne da bismo bili bolji i da na{a usluga zasluì jo{ vi{e ocene. [to se ti~e budu}nosti, Sla|ana isti~e da i dalje sebe vidi u Maxiju, a da }e vreme pokazati kako }e te}i nastavak njenog profesionalnog razvitka. Ipak, svoje napredovanje ne prepu{ta slu~aju, ve} preduzima i konkretne korake. - Ulaèm u sebe i u svoje znanje, idem na ~asove engleskog jezika, a èlim da usavr{im i poznavanje rada na ra~unaru - otkriva nam svoje ambicije Sla|ana Kaplanovi}. Kada nije na poslu i kada nije na ~asovima, Sla|ana svoje vreme najradije provodi sa svojom porodicom, prijateljima i de~kom.

UZ KAFU Tekst: B. Tanaskovi}

"Igranka" u stomaku

lanovi beogradskog hora Viva Vox do nedavno su bili "tiha voda koja breg roni", a onda se dogodila prava erupcija pod nazivom "Du hast"! Njihovo izvo|enje ove pesme nema~ke grupe Ram{tajn na koncertu u Domu omladine do sada je posredstvom Jutjuba videlo vi{e od milion i po ljudi, a interesovanje za ovaj hor poprimilo je razmere o kojima u Viva Voxu niko, pa ni njihov dirigent Jasmina Lovren, nije ni sanjao. Stalno raste broj ljudi koji èle da ~uju ovu neobi~nu druìnu koja je postala poznata po svojim obradama pop i rok hitova bez ikakve instrumentalne pratnje, pa je koncert u Centru Sava, odràn 1. decembra, rasprodat 15-ak dana ranije!

Od kad se Viva Vox pro~uo na internetu, stalno se de{avaju zanimljiva reagovanja i sti`u razli~ite poruke. U jednom popularnom televizijskom {ou programu u ^ileu njihov snimak je upore|ivan sa originalnim izvo|enjem Ram{tajna. Na Fejsbuk stranicu hora i na mejl stizale su i bra~ne ponude, a jedan od ljubitelja obe}ao je da }e napraviti 30 dece kojoj }e dati imena po ~lanovima hora. Poseban utisak ostavila je poruka jedne trudnice posle koncerta u Domu omladine koja je rekla da su njeni blizanci u stomaku igrali uz muziku Viva Voxa i prognozirala da }e oni, kad malo odrastu, postati novi ~lanovi hora.

MM: Va{a ekipa pro{la je put od gimnazijskog hora do velike Jutjub atrakcije. Kako se to dogodilo? - I mi smo iznena|eni. Ta~no je da okosnicu hora ~ine nekada{nji |aci Zemunske gimnazije koji su i posle mature nastavili da se druè sa mnom uz muziku, ali u me|uvremenu su nam se pridruìli i drugi peva~i. Ranije smo se i mi bavili klasi~nim horskim repertoarom, ali smo uvek na nastupima imali i ne{to {to odska~e od tradicionalnog. Postajali smo radoznaliji, po~eli smo sa improvizacijama i izvo|enjem pop pesama pre vi{e od dve godine. Uz to, ubacili smo u izvo|enje i bit-boks, tehniku kojom glas proizvodi zvuke bubnjeva i udaraljki, {to se u svetu i ranije radilo, ali kod nas nije bilo uobi~ajeno, potovo ne u horskom pevanju. Ove obrade su dobro prolazile kod publike, a i nama se dopalo, pa smo sve vi{e takvih pesama ubacivali u program, dok nisu preovladale. Ipak, peva}emo ponovo i klasi~nu muziku, jer ponekad nam ba{ nedostaje ne{to iz tog repertoara. MM: Da li ste strepeli od prelaska u ve|e dvorane i pred brojniju publiku? - Nismo, iako se sve se desilo gotovo slu~ajno. Prethodnih pet godina smo svakog decembra dràli zavr{ni godi{nji koncert u Komandi Vazduhoplovstva.

Izvo|enje pesme nema~ke grupe Ram{tajn "Du hast" na koncertu u Domu omladine do sada je posredstvom Jutjuba videlo vi{e od milion i po ljudi 38

Magija ljudskog glasa Kao nijedan hor do sada, Viva Vox, sa dirigentom Jasminom Lovren, stekao je veliku popularnost obradama pop i rok hitova

Ovacije u Sava centru Ono {to su prièljkivali, dogodilo se: 1. decembra velika dvorana Sava centra bila je krcata, sve karte su rasprodate jo{ dve nedelje pre koncerta, mnogi su stajali u prolazima izme|u redova. Oni koji su nabavili ulaznicu imali su zaista jedinstvenu privilegiju da prisustvuju izvanrednom spektaklu, a i izvo|a~i kao da su bili iznena|eni euforijom koju su izazvali. Na velikom koncertu Viva vox je, osim pesama iz standardnog repertoara, izveo i nekoliko novih pesama, pa su se na programu na{le i numere Dìbonija, grupa Prodigy, System of Down... Posebnu pa`nju izazvalo je izvo|enje "O~e na{" na svahili jeziku. One koji su se mo`da pribojavali da bi koncert hora mogao biti previ{e "stati~an", ova druìna je obradovala odli~no osmi{ljenim nastupom, u kojem su koristili razli~ite efekte sa baterijskim lampama, ogledalima, maskama i drugim rekvizitima. Dinamici su doprinela i dvojica peva~a koji su "odigrali" me~ izme|u \okovi}a i Nadala, uz do~aravanje svih mogu}ih teniskih zvukova. Svaku pesmu je najavljivala kratka video pri~a, a na scenu je u jednom trenutku iza{la i grupa hip-hop densera. Na kraju, malo je re}i da su ~lanovi Viva voxa doìveli ovacije, te ve~eri se nikome nije izlazilo iz dvorane, ni onima na sceni, ni onima u gledali{tu.

Zahvaljuju}i Jutjubu, postali su poznati {irom planete, pa "plju{te" pozivi za nastupe Pro{le godine je, uprkos velikoj vejavici, sala bila prepuna i onda su prijatelji po~eli da nas nagovaraju da se oprobamo i u nekom ve}em prostoru. Pola godine kasnije imali smo koncert u Domu omladine, karte su bile rasprodate dva dana ranije, da bismo na kraju godine stigli i do Sava centra. MM: U Domu omladine je nastao snimak "Du hast". Jeste li o~ekivali da |e ova pesma da vas izbaci u "orbitu"? - Objavljivanje snimka "Du hast" na Jutjubu zaista je prekretnica u na{em radu. Ono {to se desilo posle toga je bilo iznad svih na{ih o~ekivanja. Moram da priznam da sam se u po~etku opirala ideji da radimo tu pesmu grupe Ram{tajn. Me|utim, na kraju sam popustila i sada sam fan ove kompozicije, pre svega, na{e verzije.

MM: Kako birate pesme koje Viva Vox ima na repertoaru? - Skoro svi ~lanovi hora daju svoje ideje, ti predlozi se onda "filtriraju", dok ne odaberemo pravu pesmu. Nije svaka pesma pogodna za obradu na ovaj na~in, a nije mogu}e ni uva`iti sve predloge odmah. Da bi se napisao i uve`bao novi aran`man za neku pesmu, potrebno je barem nekoliko nedelja. Pred koncert u Sava centru pozvali smo na{e fanove da preko Fejsbuka daju svoje predloge pa }e bar jedna pesma biti po njihovoj `elji. MM: Ima li poziva za nove nastupe? - Posle Doma omladine stizale su na desetine poziva za gostovanja. Imali smo koncerte u Aran|elovcu, Smederevu, Trsteniku, Kikindi, Novom Sadu, a bilo je dosta

kra}ih nastupa na razli~itim manifestacijama po Beogradu. Stiù i ponude iz inostranstva za u~e{}e na festivalima i smotrama nekonvencionalnih horova, ali jo{ nema konkretnih dogovora, jer nas ko~e finansijske te{ko}e oko organizovanja ovakvih gostovanja. Nije lako baviti se umetno{}u u vreme besparice; te{ko je na}i sponzore, sami kupujemo i {ijemo garderobu za koncerte, ~lanovi se sami prihvataju brojnih organizacionih i marketin{kih du`nosti, ali prièljkujemo da bude vi{e onih koji }e da nas primete i pomognu nam. MM: Da li vam se javljaju oni koji bi hteli da postanu ~lanovi hora? - Stalno nas zovu, ali smo audiciju za prijem odloìli za po~etak naredne godine. Dobrih peva~a nikad dosta, rado }emo prihvatiti nove ~lanove. Trenutno nas ima tridesetak, ve}inom su to studenti, ima i zaposlenih, pa se de{ava da neki od njih zbog obaveza ne mogu da do|u na svaki nastup. Zato smo uvek spremni da iza|emo na scenu, ne samo u punom sastavu, nego i sa "samo" 18 izvo|a~a. MM: Da li je ta~no da Viva Vox ponekad peva i van scene, dok se ~eka autobus ili u parku? - Bilo je nekoliko takvih prilika. Prolaznici su razli~ito reagovali, ali zaista nije bilo negativnih komentara. Uglavnom bismo izazvali njihovu radoznalost, zapitkivali su ko smo, od kad radimo to {to radimo... I na taj na~in smo pove}ali broj onih koji nas vole.

AKTUELNO Tekst: Nenad Milosavljevi} Foto: Arhiva njuz.net

kipa Njuz.neta, satiri~nog sajta koji je svojim pri~ama drmao ne samo Srbiju i region, ve} i celu planetu, ovih dana uùrbano radi na knjizi "Ovo nam mo`da nije trebalo" koja po~etkom decembra treba da se pojavi u prodaji. Knjiga }e obuhvatiti 170 tekstova sa sajta, kao i istoriju srpskog naroda obra|enu na njuz na~in, kroz novinske naslovne strane. A sve je po~elo na leto 2010. godine, na Fejsbuku. Sajt Njuz.net sa radom je zvani~no po~eo 10. 10. 2010. godine, istog dana kada je odràna Parada ponosa u Beogradu. Njuzovci kaù da nemaju veze sa tim, ali znaju}i kakve su sve psine do sada pravili, ni{ta nas ne bi ~udilo. Najpre je ceo region "pao" na pri~u o "Klinici za odvikavanje od lajkova". Brojni mediji preneli su vest, ne znaju}i da je re~ o izmi{ljenoj pri~i. Medijska scena ex-yu bila je {okirana kada se saznalo za "foru". Mislilo se da je to-to. Mediji su jednom pali, te{ko da }e se upecati ponovo. Me|utim, po~etkom decembra Njuz.net je, u jeku informacija o ajkulama koje terori{u turiste u egipatskom letovali{tu [arm el [eik, objavio vest da je pijani Srbin sko~io sa litice, pao na ajkulu i ubio je na mestu.

[ta {tampa {tampa Prema Draì}evim re~ima, negativna iskustva koja su "ozbiljni" mediji imali sa preno{enjem izmi{ljenih vesti sa Njuza, verovatno su dovela do toga da i njihovi novinari budu obazriviji prilikom pu{tanja informacija i da proveravaju izvore, sami istraùju, i svedu na minimum "copypaste novinarstvo" koje je previ{e uzelo maha poslednjih godina. - Ipak, nedavne la`ne vesti o Dobrici ]osi}u koji je dobio Nobelovu nagradu, i prodatom busenu koji je omeo Kristijana Ronalda da postigne gol, koje su neki mediji preneli, jasan su pokazatelj da }e na tome morati jo{ mnogo da rade kaè Draì}.

Sajt njuz.net koji je `estoko prodrmao na{u i {iru javnost, radi ve} godinu dana, ekipa priprema i knjigu, a planovi im obuhvataju i {tampane i elektronske medije Redakcijski sastanak dela Njuzovaca

Kom{ije sa Juga nasele Vest je po~ela da se {iri najpre u regionu, a najè{}e je naseo makedonski list "Ve~er", koji je pri~u objavio na naslovnoj vikend izdanja. Taman kada je ujdurma po~ela da jenjava, makedonska novinska agencija MINA prevela je vest na engleski, ne znaju}i da je izmi{ljena, i pustila je u "etar". Slede}ih dana Njuzovci su mogli da prate stvaranje urbane legende. Pri~a je obi{la planetu, od Amerike do Kine, najpre u originalu, a potom i u izmenjenim i dogra|ivanim verzijama. Ruski mediji su i{li ~ak dotle da su konsultovali istraìva~e i napravili grafikon ne bi li objasnili da li je mogu}e da ~ovek padom usmrti ajkulu. Potom su neki mediji po~eli da pi{u o tome kako su se oni drugi "upecali", a pra{ina se slegla tek krajem decembra. Ispostavilo se, ipak, da je Njuz i posle "Ajkule" sposoban da kreira pri~u u koju }e mnogi poverovati, te su pri~u o zabrani vo|enja ljubavi posle 22 ~asa (pri~a inspirisana zabranom prodaje alkohola u ve~ernjim satima-prim. aut) mnogi doìveli kao istinitu i "o{tro" se pobunili protiv ove mere. Danas Njuz.net ima sedmoro-osmoro

stalnih autora, ali objavljuje i tekstove ~italaca koji se kvalitetom uklapaju u koncepciju sajta. Osim toga, Njuz.net je danas merilo za "suludost" vesti u doma}oj javnosti. Kada neko na dru{tvenim mre`ama podeli neku neobi~nu vest, vrlo ~esto uz nju }e ostaviti i napomenu "nijenjuz".

Merilo apsurda Marko Draì}, odgovorni urednik Njuz.neta kaè da, ako se moè navesti neki trajni uspeh Njuza nakon godinu dana

postojanja sajta, onda je to ~injenica da je ve}ina njegovih stalnih ~italaca promenila na~in na koji doìvljavaju vesti. - Vi{e ne veruju slepo medijima, ve} sa rezervom prihvataju vesti koje do njih dolaze, pogotovu one koje u startu zvu~e pomalo apsurdno. âk su i sami ~itaoci po~eli da proveravaju vi{e izvora u situacijama kada im medijska ku}a kojoj najvi{e veruju iznese neku pri~u za koju sumnjaju da je la`na - kaè Draì}. Njuz ekipa smatra da je previ{e utopisti~ki verovati da su u stanju da

promene dru{tvo, ali svakodnevnim radom i ukazivanjem na pogre{ne poteze politi~ara, institucija, javnih li~nosti i medija, na duè staze moè se, kako kaù,

uticati da barem neko od njih pripazi na svoje postupke. "Istovremeno, kod nekih pojedinaca koji redovno prate Njuz ovo je verovatno pobolj{alo i njihovu kriti~ku

svest i sada i oni sami vesti koje do njih dopiru dodatno analiziraju i posmatraju iz vi{e uglova", ocenjuje sagovornik Maxi magazina.

ZABAVA

! e s z t a a s | e i r k s n e e z a r Deda M ONA I ON

"BE^KI [TRAUS ORKESTAR" 14. decembar, Arena Beograd U susret tradicionalnom novogodi{njem koncertu u Be~u, 14. decembra u Beogradskoj areni, nastupi}e ~uveni "Be~ki [traus orkestar" pod upravom Edvina Martona. "Be~ki [traus orkestar" osnovao je li~no Johan [traus 1825. godine. Remek dela kao {to su valceri "Na lepom plavom Dunavu", "Be~ka krv", "Tritsch-Tratsch" polka, "Radecki mar{" i mnoga druga, stvorila je veli~anstvena [traus dinastija. Istaknuti evropski umetnici nastupali su sa ovim orkestrom uklju~uju}i ~uvenog tenora Lu~ana Pavarotija. "Be~ki [traus orkestar" izvodio je na pozornicama Pariza, Berlina, Rima, Venecije, Barselone, Tokija, Meksika, Brisela i Salcburga.

FILM "STVOR" od 22. decembra u bioskopima Antarktik: predeo izuzetne lepote. To je dom i izolovanoj ispostavi poznatoj kao stanica Tula. Tamo, grupa me|unarodnih istraìva~a ispod zemlje pronalazi neverovatno otkri}e. Ali ushi}enje ubrzo prerasta u uàsavaju}u paranoju u trileru Stvor, kako grupa istraìva~a otkriva ne{to neljudsko {to ima sposobnost da se samo od sebe pretvori u savr{enu repliku bilo kog ìvog bi}a.

HARIS D@INOVI] 25. decembar, Sava Centar Ba{ na velikoj sceni poznate koncertne dvorane na Balkanu, Haris D`inovi} je pre dve decenije zapo~eo svoju solisti~ku karijeru. Njegove pesme vole sve generacije, a dokaz je publika na njegovim koncertima i cele porodice koje dolaze da u`ivaju uz svog omiljenog peva~a. Sada, dve decenije kasnije od prvog koncerta vra}a se na veliku scenu Sava Centra, na mesto gde je po~eo, da u specijalnoj atmosferi napravi koncert za nezaborav.

Tekst: Mirjana Jur~i} Foto: Thinstock/Guliver

[ta bi ko od supru`nika voleo da dobije za Novu godinu napisali su Deda Mrazu. Ona je iz ~isto prakti~nih razloga ostavila i mu`u da to pro~ita

Iz Uro{evog dnevnika Zdravo, Stari! Da se odmah na po~etku razumemo, pi{em ti kao mu{karac mu{karcu, a ne zato {to verujem u Deda Mraza. Mada, lep je to ose}aj, imati sto godina i dalje biti u mislima èna. U su{tini je to tu`no, ne vole te one zbog tebe, nego {to ih celog ìvota obasipa{ poklonima. Ali to je i tvoje uvrnuto zadovoljstvo. Nego da se vratim na temu. Kako krene decembar, po~nem da mislim na onu na{u plasti~nu jelku, preciznije na ono {to treba da stoji ispod nje, a na {ta }e moja èna posle pono}i da uzvikuje "joj, to", "to sam celog ìvota èlela", "do|i da ljubim moga Deda Mraza". A taj sam ja. Po{to sam do sada iscrpeo sav arsenal ideja na temu "kako zadovoljiti ènu, u ke{u ili na otplatu", sada bih da mi ti pomogne{. Ko brata te molim da mi kaè{ {ta ti ène pi{u? [ta traè? [ta vole? [ta bi moja èna htela za ovu Novu godinu, a da se ne ponavljam? Pomagaj, vidi na kakvoj sam muci!

Slaba vajda od Deda Mraza! Ne javlja se. Po~eo sam u njega da sumnjam jo{ kao klinac, kada mu je brada od vate mirisala na "Brut", crveni kaput bio mu je isti kao babin penjoar, a kapa kao ona koju je moja mama {trikala meni. Ni mrak nije pomogao mom tati da ga ne prepo-

znam, ali pravio sam se blesav i pustio ga da glumi Deda Mraza i ispunjava sve moje `elje sve dok nisam po{ao u srednju {kolu. Nekako u to vreme i sam sam postajao Deda Mraz koji revnosno snabdeva devojke poklonima za Novu godinu, ro|endane, imendane, zna~ajne datume, a naro~ito kad zabrljam. A onda sam upoznao Ninu i postao sam samo njen Deda Mraz. Ali {ta ove godine da joj poklonim? Ako stavim pare u koverat to }e da li~i na mito. Da joj uplatim {kolu latino plesova? Pa da mi se tamo uvija s nekim instruktorom? Ne dolazi u obzir. Deda, brate, javi se, pomozi!

E, brate Deda Mraze! [ta kaè{ na ovo: moj najbolji drug uplatio èni plasti~nog hirurga! Da uz plasti~nu jelku ima i plastificiranu ènu. Ne bi me iznenadilo da mu ona na novogodi{nju trpezu iznese i prase od plastike, sa sve jabukom u ustima. Bogu hvala, moja Nina je sva od majke prirode, njoj ti vulkanizerski i ostali plasti~arski radovi nisu potrebni. Ona ih se i gnu{a, nikada to ne bi radila na svom telu. Ali ja i dalje ne znam {ta ona ho}e? Mislim da }u pro~itati njen dnevnik, uz rizik da budem uhva}en.

E, moj Deda Mraze! Pro~itao sam Ninin dnevnik i {ta ti je pisala. Opusti se, nisam ljubomoran na tebe, ti si ipak ~ovek u godinama, ali ne shvatam za{to se i meni ne poverava kao i tebi? Mo`da zato {to ti }uti{? Video sam spisak njenih `elja. I zna{ {ta, ostavi}u ga tebi, da ti sa njim trlja{ glavu. Ja sam nama uplatio do~ek Nove godine u Rimu. Jer kad sam ja sre}an i ona je sre}na.

Iz Nininog dnevnika Dragi Deda Mraze! Kada sam shvatila da prin~evi, ~arobne lampe i lete}i }ilimi ne postoje, sve sam u~inila da mi ne ubiju i tebe. I dalje verujem da ti postoji{ samo zbog mene. Onih godina kada u mom `ivotu nije bilo nikog boljeg, sama sam sebi glumila Deda Mraza i obasipala se poklonima, a onda sam upoznala Uro{a! On ima rasko{an talenat za kupovinu poklona. I kad omane to bude skupo i sa stilom. @elja imam ne zna im se broj, al da se ograni~im na glavne: putovanje u egzoti~nu zemlju, nov auto, ve}i stan, bolji posao... Dobro, ovo su `elje za Zlatnu ribicu, ti bi Deda Mraze mogao da me obraduje{ bundom, nekim komadom nakita, samo belo zlato, nemoj da zaboravi{, ili {opingom u Rimu.

Zaboravih na muà ôvek bi pomislio da sam sebi~na kad na listu svojih èlja nisam ni{ta napisala za Uro{a! Ja sam ga samo u navali adrenalinskog uzbu|enja malo smetnula s uma.

Njemu bi dragi Deda Mraze mogao pre Nove godine da pokloni{ tiket sa sedam pogodaka na lutriji i onda bi i mene i njega zauvek skinuo sa svoje liste abonenata. Mislim da bismo sa tom svoticom popunili sve na{e praznine. A tebe bismo poslali u zaslu`enu penziju, na Severni pol. Ili Ju`ni?

Jedan mali "makeover" Dragi Deda Mraze! Ovo {to }u tebi priznati ne zna niko! Tako bih volela jedan mali "makeover", al da niko ne provali. Samo par kubika da ugradim u gornju usnu, neki mali implant u grudima, ~etvorku, ni{ta veliko, laganu liposukciju bedara i stomaka, mrvicu botoksa na lice i ni{ta vi{e. One sitnije radnje, nadogradnju kose, tetoviranje obrva, trajnu {minku i lepljenje trepavica, to mogu i sama, za ove krupnije treba mi tvoja podr{ka. Tako bih se doradila za svoga mu`a, da bude sre}an. A kada je on sre}an i ja sam sre}na.

Dragi Uro{e! Znam da je isku{enje ja~e od tebe, zato }u dnevnik ostaviti na vidnom mestu i otvoren, da ti olak{am muke. Znam da ne voli{ mnogo da ~ita{, zato kreni odavde: moje èlje za Novu godinu su da me i dalje voli{, da ti i dalje budem najlep{a, negovana, najbolje obu~ena, da ti pored mene utakmice budu neva`ne, da me ~uva{ kao nova kola. @elim da i ove Nove godine bude{ prvi koji }e mi u pono} poèleti "sre}nu Novu", moè na [panskom trgu. Poklon ne mora da bude velik, dovoljna je i kutijica koja stane na dlan. P.S. Ne zaboravi da ne volim ùto zlato.

" a c r s g o n U e r o v t o g r "T M

Moje vreme decembar je mesec dobrog raspolo`enja, zato posetite obavezno

ji di{n o g o nov utak u da k ra ru g t n ce

vreme Nove godine i Bo`i}a, prazni~nu atmosferu evropskih metropola upotpunjuju tradicionalni festivali - romanti~ni zimski detalji i ku}ice iz kojih mame mirisi kola~a, kuvanog vina, ~aja i drugih ukusnih napitaka i zalogaja. Ove godine i Beograd }e dobiti svoj prazni~ni kutak, i to na Trgu Republike, od 12. decembra 2011. do 20. januara 2012. godine. "Trg otvorenog srca" ~ine ukusno ukra{ene drvene ku}ice, grupisane tako da simbolizuju mali gradski trg. Na bini, u centru trga, odvija}e se prigodan muzi~ki i zabavni program. Posetioci mogu da o~ekuju mnogobrojna iznena|enja, program, veselu atmosferu, ponudu jela i pi}a, kao i najpovoljnije kupovineâ&#x20AC;Ś

axi }e u Boì}nom selu imati ku}icu u kojoj }e se prodavati slatki{i po promotivnim cenama. Deo {tanda bi}e ustupljen UNICEF-u i Dru{tvu za pomo} osobama ometenim u razvoju "Stari grad" koji }e prodavati ~estitke i ukrase koje sa pravila deca sa mentalo-intelektualnim invaliditetom. Prvog dana Boì}nog sela 12. decembra, Maxi }e proslaviti svoj 11. ro|endan. Tim povodom }e u periodu od 18-21 biti organizovan bogat koncertni program i brojne animacije za decu. Maxi je ove godine organizovao novi konkurs za najmla|e "Najlep{e pismo za Deda Mraza" a sandu~e za ubacivanje pisama bi}e na Maxi {tandu. Pismo moè da se po{alje i na Tempo centar (autoput za Zagreb 35) na Kvanta{u u Beogradu sa naznakom "Najlep{e pismo za Deda Mraza". Uru~enje nagrada za najlep{ta de~ija pisma bi}e obavljeno na Trgu otvorenog srca 14. januara na Trgu Republike u Beogradu.

DEKORACIJA DOMA

OBIÂJI Lepe èlje iz po{tanskog sandu~eta Malo ljudi danas {alje ~estitke po{tom, a nekada se pred praznike u svakoj ku}i pravio spisak dragih osoba kojima treba ~estitati Novu godinu i Boì}. Zatim se sa naro~itim zadovoljstvom odlazilo u kupovinu, biralo se pa`ljivo i dugo. Pisali smo èlje od srca i pu{tali ih da putuju do na{ih dragih. Slanje ~estitki je danas pomalo zaboravljeni obi~aj, ali svi kojima je ostao mio danas imaju i motiv vi{e da se obi~aju vrate, i to kupoviniom i slanjem UNICEFOVIH ~estitki, jer je prihod od prodaje namenjen unapre|enju kvaliteta ìvota dece. UNICEFOVE ~estitke vas ~ekaju u prodaji u Boì}nom selu na Trgu Republike na Maxijevom {tandu, od 12. decembra, kao i u Maxijevim objektima na adresama:

zni~n a r p o g u

U rit

ha du

Ponuda ukrasa Maxi supermarketa

Dragice Kon~ar , Bra}e Jerkovi}, Vo`dovac; Patrijarha Joanikija 17g, Vidikovac; Mirijevski venac 23, Mirijevo;

Tekst: B. Tanaskovi}

ovogodi{nja groznica polako se uvla~i u na{e domove. Gotovo da nema osobe, mlade ili stare, koja ne podlegne ~ari te jedinstvene no}i, a dekoracija u obliku vatrometa boja, mirisa i prizora dugo se pamti. Ne `ali se vremena pa ni novca da prazni~ni ambijent u na{oj ku}i podstakne dobro raspolo`enje i pozitivne misli. Dajemo, zato, nekoliko saveta o na~inima dekoracije.

Postavite prazni~ni sto Pripremite va{u trpezariju za praznike tako {to }ete dekorisati va{ sto u crvenoj i beloj boji. Dodajte srebrne i kristalne detalje za dodatni sjaj i oka~ite odgovaraju}e girlande na zidove. Centralno mesto na stolu mo`e zauzeti i velika ~inija od providnog stakla puna ~okoladnih bombona, kugli ili raznobojnih konfeta.

Kombinujte zlatnu i ~okoladnu Zlatna je klasi~ni izbor za praznik, ali sa dodatkom ~okoladnih tonova va{oj dekorativnoj {emi mo`e dati dubinu i sofisticiranost. Pome{ajte nakit razli~itih oblika - onaj u obliku suze i kupe su u trendu ove godine.

Savr{ena jelka Jelku kitite uvek na sred prostorije kako biste mogli da joj pri|ete sa svih strana i

Simboli~na dekoracija obavezan je pratilac novogodi{njeg slavlja, ispunjenog nadama, odlukama i porodi~nim zajedni{tvom

ravnomerno ukrasite. Odmaknite se od drveta i dobro ga pogledajte kako biste uo~ili eventualne nepravilnosti i na vreme ih ispravili. Kugle treba da budu ravnomerno raspore|ene, isto kao i dekorativne trake - lamete. Najbolja kombinacija boja je crvena i zlatna uz dodir svetloplave za moderan izgled. Oki}enu jelku stavite na mesto predvi|eno za nju.

Ulazna vrata Osim ~arapica, i rukavice mogu posluìti u svrhu dekoracije. U stare rukavice raznih boja stavite gran~ice bora, ve{ta~kog boì}nog drveta ili drugog cve}a. Na kraju rukavice poveìte duga~kom ukrasnom trakom i sve skupa zajedno oka~ite na ulazna vrata.

Maxi novogodi{nji ugo|aj Ve} od sredine decembra u va{em kom{iluku, u Maxijevim radnjama }ete na}i po izuzetno povoljnim cenama ukrase za jelku, dekorativne girlande, ukrasne lamete, slatke figurice, pa i cele jelke sa postoljem. Ponuda je kompletna a vodilo se ra~una i o bojama, pa tako svako mo`e na}i ukrase po svom ukusu i `elji.

Dvori{te i ba{ta Dekorisanje ba{te u ovom prednovogodi{njem periodu predstavlja pravo uìvanje za sve ~lanove porodice. Spoljni deo fasade zgrade ili ku}e, drve}e, `bunove i ~etinare u ba{ti, ukrasite dekorativnim sijalicama u boji. Za osvetljenje ~etinara i drve}a koriste se spirale sa sijalicama, a za `bunje mreè sa malim sijalicama. Izaberite kutak i delove ba{te koji èlite da osvetlite, ali ne preterujte sa bojama i oblicima.

e s i l e t a | e S paketi|a i slanja ~estitki? Divni stari obi~aji paketi}a za Novu godinu, poklon~i}a za materice i paterice, bo`i}nih darova, slanja ~estitki... `ive i danas

ovogodi{nji i bo`i}ni praznici period su darivanja, a posebnu tradiciju ima poklanjanje paketi}a deci, koje obi~no donosi Deda Mraz i sme{ta ispod jelke. Za decu novogodi{nji paketi}i imaju veliki zna~aj, pa ~esto i nekoliko meseci pre Nove godine pi{u pismo Deda Mrazu i prave spisak poklona koje `ele da dobiju. Kada govorimo o paketi}ima, ne mislimo na skupe tehni~ke ure|aje ili brendiranu garderobu. Mislimo na one "staromodne", ne preterano skupe, ali {arene i slatke sitnice koje se potrpaju u ukrasnu kesu ili vre}icu, obaviju ma{nama pa stave pod jelku. Svi psiholozi odreda se

slaù da ni savremenom detetu nikako ne treba uskratiti ovaj jedinstveni ose}aj prijatnog uzbu|enja, koji }e ga obuzimati svake godine. Paketi} moète sami praviti ili kupiti gotov. Prednosti ve} upakovanog paketi}a su u tome {to je sve brè i jednostavnije. U Maxi radnjama su i ove godine pripremili odli~nu ponudu paketi}a i vode}i ra~una o uzrastu dece u ponudi su paketi}i sa jasnom oznakom kom uzrastu su namenjeni, tako da ne moète da pogre{ite. Ako decu pitate, najvi{e ih u paketi}u obraduju sitne ~okoladice zavijene u sjajni celofan, sitne igra~kice, slikovnica, zanimljive olovke, album za sli~ice, bojiceâ&#x20AC;Ś, a upravo takav pa`ljiv odabir je primenjen u Maxijevim paketi}ima.

Gornjogradska 11a, Zemun; Sarajevska 38a, Beograd; Novi Beograd, Delta City; Kralja Milana 31a, Vra~ar; Bulevar Zorana \in|i}a 44, Novi Beograd; Gospodar Jevremova 39-41, Stari Grad. Tako|e, ~estitke moète kupiti i u objektima Tempa: Viline Vode bb, Palilula; Tekelijina bb, Novi Sad; Bulevar 12. februara 80, Crveni Krst; Autoput za Zagreb 35, Novi Beograd; @elezni~ka Kolonija bb, â~ak; Industrijska zona Seovac, Kraljevo; Kneza MIlo{a 184g, Vrnja~ka Banja; Ugao Save Kova~evi}a i Miodraga Vlaji}a Sike, Kragujevac; Obrenova~ki put 32, ûkarica.

Bogata ponuda paketi}a u va{em Maxiju! 47

HOROSKOP

Decembar

Ovan (21.3 - 20.4)

Lav (21.3 - 20.4)

Strelac (21.5 - 21.6)

Posao: Ima}ete priliku da promenite ve} donesenu odluku, ukoliko su se okolnosti promenile. Ljubav: Usamljenim osobama odlazak na put donosi jedno lepo poznanstvo, sa uniformisanom osobom ili sportskim tipom. Odnosi sa bra~nim ili stalnim partnerom dobijaju novi oblik. Vi{e sklada, razumevanja kao i svestrane podr{ke. Zdravlje: Osetljiv stomak.

Posao: Sve ono {to radite iz zadovoljstva, done}e najbolje rezultate. Novi posao. Ljubav: Biv{a ljubav }e poku{ati da sa vama uspostavi kontakt. Najinteresantnije stvari }e vam se de{avati na poslu. Odlazak u dru{tvo sa kolegama najavljuje po~etak trajne veze. Novi partner je tajanstven, neodoljivo {armantan. Zdravlje: Budite umereni.

Posao: Ukoliko `elite da se vratite na stari posao, uspe}ete u tome. Kao i u drugim namerama. Ljubav: Na mestu gde ~esto i rado odlazite, pokrenu}ete novu ljubav. Oseti}ete se stabilno i sigurno pored novog partnera. Privla~i vas i jedna zauzeta osoba, kojoj ne}ete uspeti da odolite. Vi{e vremena provodite u dru{tvu bra~nog partnera. Zdravlje: Vitalnost.

Bik (21.4 - 20.5)

Devica (21.5 - 21.6)

Jarac (21.5 - 21.6)

Posao: Poslove privodite kraju. Dolaze vam nove ideje, kao i susreti i dogovori. Ljubav: Ukoliko `elite da vratite starog partnera, ne dvoumite se. Imate jo{ malo vremena da celu situaciju dovedete u `eljeni red. Bi}e udvaranja sa svih strana. Ipak vas sve vu~e ka osobi iz pro{losti. To bi mogao biti i va{ blizak prijatelj, poznanik. Zdravlje: Levo rame.

Posao: Posavetujte se sa uku}anima i ne}ete pogre{iti. Nova interesovanja su u toku. Ljubav: Partner o kome razmi{ljate je na dohvat ruke. Do}i }e do kontakta, bez obzira da li je to stara ljubav ili poznanstvo iz skorijeg perioda. Ljubav na mestima za zabavu, a od januara na radnom mestu. Nestaju sumnje u braku, vi{e ljubavi. Zdravlje: Dobri rezultati.

Posao: Dolazite do potpune informacije. Zna}ete na koji na~in idete ka ostvarenju. Ljubav: Sve je u znaku ljubavi i romantike. Partner deluje pomalo opasno, ali samo spolja. Veliki je sanjar sa dubokim emocijama. Susret sa starom ljubavi omogu}ava obnovu odnosa. Bra~ni partner se ose}a zapostavljenim, razgovarajte. Zdravlje: Uzimajte terapiju.

Blizanci (21.5 - 21.6)

Vaga (21.5 - 21.6)

Vodolija (21.5 - 21.6)

Posao: Ne{to tajno i diskretno, omogu}i}e vam trajan uspeh. Ne branite se. Ljubav: Partner, kod koga je prisutna razlika u godinama, bi}e vrlo interesantan. Ali tu je i neko ko vam dolazi iz pro{losti, nenadano iz daljine. Umetni~ka du{a bi vas mogla nenametljivo zavesti. Sre}a u braku, sa partnerom ali i sa decom. Zdravlje: Jak imunitet.

Posao: Situacija vam je naklonjena. Sigurno dolazite do ve}ih rezultata od o~ekivanih. Ljubav: Preko putovanja, mo`da i nekoga od bliske rodbine, upozna}ete osobu koja }e promeniti va{ `ivot u potpunosti. Otvaraju vam se nova interesovanja preko partnera. Imajte vi{e razumevanja za potrebe i `elje va{eg bra~nog partnera. Zdravlje: Osetljiva stopala.

Posao: Udruì}ete se sa nekim ko vam je do skora bio suparnik. Imate zajedni~ke ciljeve. Ljubav: Stara ljubav odlazi u zaborav. Ne{to novo }e vam podi}i emocije. Sama sudbina vas navodi na susret sa veselim i opu{tenim partnerom. Kre}e vam jedan vrlo sadràjan period u ljubavi. Vi{e druènja pobolj{ava odnose u braku. Zdravlje: O~i.

Rak (22.6 - 22.7)

Ĺ korpija (21.5 - 21.6)

Ribe (21.5 - 21.6)

Posao: Ovo je vreme uspeha, dogovora i lepih planova. Podr{ka markantne osobe. Ljubav: Uspe{no }e biti svako poznanstvo koje dolazi preko bliskih osoba, mo`da brata ili sestre, kao i kom{ija. Partner je analiti~an, odgovoran i stabilan. U vezu se ulazi postepeno. Bra~ni partner }e vam ispuniti davno obe}anu `elju. Zdravlje: Optimizam.

Posao: Pobolj{ava vam se finansijska situacija. Stiè novac koji je ve} trebalo da dobijete. Ljubav: Znate ta~no {ta èlite i sa kim ho}ete da se ostvarite na emotivnom planu. Potencijalni partner na vas deluje stimulativno i sa puno àra vam uzvra}a. Duga i stabilna veza. Bra~ni partner menja stare navike, u èlji da pobolj{ate odnose. Zdravlje: Osetljivo grlo.

Posao: Stimulisani ste promenama u kojima se dobro snalazite. Sve vam ide lako. Ljubav: Ono {to ste do`iveli kao emotivni gubitak, sada }e se ispostaviti kao va{a sre}a. Situacija se menja i bi}ete zadovoljni. Da li se mirite sa starim partnerom ili vas osvaja jedan atraktivan partner, svejedno. Vi{e sklada i ljubavi u braku. Osve`enje. Zdravlje: Virus.

www.mojastrolog.rs postavite besplatno pitanje na sajtu

Prijava za poklon, od 14-25. decembra

POKLONI

Po{aljite SMS sa slede}im podacima: {ifra poklona_ime i prezime_godina ro|enja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrovi}_1973_Beograd). Cena poruke iznosi: Telenor mreà 38,94 din, MTS m reà 38 din, VIP mreà 35,40 Svi porezi su ura~unati Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu. Jedna osoba moè da dobije samo jednu nagradu iste vrste. Imena dobitnika bi}e objavljena u slede}em broju Maxi magazina, a redakcija }e informisati dobitnike o na~inu preuzimanja nagrade. Nagrada vaì mesec dana od dana objavljivanja spiska dobitnika.

3x P01

P02

Danubius na dar

Bra{no, integralni deo svake kuhinje

Dnevni unos vitamina

Dobar ose}aj koji se vidi! U {koli, na poslu, za vreme posta, postoji ukusan i zdrav obrok, brzo se priprema, daje nam energiju i snagu Wellness obrok. Sa~injen od najfinijih sastojaka, bez trans masti, bogat vlaknima iz vo}a i `itarica. Pogodan je i za vegetarijansku ishranu. Wellness obrok predstavlja zdrav izvor energije koja nam je neophodna, posebno danas, kad nemamo vremena za tradicionalno spremanje obroka. Na~in pripreme Wellness obroka veoma je jednostavan, uz dodatak mleka ili sojinog mleka ima}ete gotov obrok, veoma brzo. Najva`nije je {to u potpunosti zadovoljava dnevni unos vitamina i minerala, kao adekvatna zamena za doru~ak ili u`inu...

Jedna od osnovnih sirovina u ljudskoj ishrani nastaje mlevenjem zrna ìtarice u ~estice razli~itih veli~ina. U ljudskoj ishrani proizvodi od bra{na zna~ajni su zbog toga {to organizmu daju neophodnu koli~inu belan~evina i energije, bogati su vitaminima B grupe, kalcijumom i gvo`|em. Fabrika Danubius primenjuje najsavremeniju tehnologiju u proizvodnji bra{na, dnevno i do 250 tona. Pokloni sadrè po tri kilograma bra{na. BRA[NO TIP 400 O[TRO koristi se za fina peciva i kola~e i smatra se najkvalitetnijim bra{nom, po{to se proizvodi od samog jezgra zrna ìta. Preporu~uje se za pripremanje biskvitnih testa, torti i pita. BRA[NO TIP 400 MEKO tako|e se koristi za fina peciva i kola~e. Proizvodi se iz samog sredi{ta zrna p{enice. Preporu~uje se za pripremanje peciva: krofni, mekika, pancerota... BRA[NO TIP 500 je p{eni~no namensko bra{no za kisela testa i doma}u testeninu. Od njega se prave: pice, kiflice, {trudle, hleb, za pripremanje doma}e testenine i sli~nih proizvoda. NAMENSKO CRNO BRA[NO preporu~uje se za pripremanje doma}eg hleba. Hleb od crnog bra{na bogat je biljnim vlaknima, vitaminima i mineralnim sastojcima. GRAHAM BRA[NO TAMNE JE BOJE. Dobija se od celog p{eni~nog zrna, tako da je bogatije vitaminima E i B-kompleksa, mineralima i proteinima. Pogodno je za pripremanje hleba i raznih vrsta peciva. ME[AVINA ZA RA@ANI HLEB je bra{no koje se dobija od raì. Ne{to je tamnije od integralnog p{eni~nog i koristi se za izradu specijalnih vrsta hleba i peciva, te hrskavih biskvita. ME[AVINA ZA HELJDIN ME[ANI HLEB sluì za pravljenje hleba od heljde. Za izradu ovog hleba neophodna je me{avina bra{na, heljdinog i p{eni~nog. Hleb od heljde bogat je biljnim vlaknima.

ASTROLOG Biljana Klark 7BVĂ˝FSJ TV EPTUVQOJ

0900 204 209 *Uz kupovinu preko 1000 din. u prodavnici Maxi i preko 100 din. u

Uslovi: Za pozive iz fixne mreè 29,5 din/min, za pozive iz mobilne mreè 47,2 din/0,5 min. Dostupno samo za mts mreù i fiksnu telefoniju. Cene su sa ura~unatim PDV-om.

dobijate tri krilca gratis. Akcija traje do 31.12.2011.

U Beogradu u prodavnicama Maxi Exclusiv - ĂźJLB -KVCJOB i Maxi Delta City, Jurija Gagarina Maxi Alonso - Gospodar Jovanova 39-41 restoranu KFC Sadu u prodajnim objektima Maxi #VMFWBS PTMPCPÄšFOKB Ĺ&#x2020; U Novom #VMFWBS $BSB -B[BSB -JNBO *7Ĺ&#x2020; #VMFWBS .JIBJMB 1VQJOB

KNJI@ARA Broj 25, decembar 2011.

Prijava za poklon, od 14-25. decembra

Godina III, besplatan primerak

Po{aljite SMS sa slede}im podacima: {ifra poklona_ime i prezime_godina ro|enja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrovi}_1973_Beograd). Cena poruke iznosi: Telenor mreà 38,94 din, MTS m reà 38 din, VIP mreà 35,40 Svi porezi su ura~unati Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu.Jedna osoba moè da dobije samo jednu nagradu iste vrste. Imena dobitnika bi}e objavljena u slede}em broju Maxi magazina, a redakcija }e informisati dobitnike o na~inu preuzimanja nagrade. Nagrada vaì mesec dana od dana objavljivanja spiska dobitnika.

PARISKA @ENA Pola Meklejn, Laguna

2x P

KAKO ODGAJITI SRE]NU DECU D`en Parker i D`en Stimpson, Alnari

2x P

Pri~a o ambicijama i izdaji, o izuzetnom vremenu i ljubavi dvoje nezaboravnih ljudi: Ernesta Hemingveja i njegove ène Hedli. îkago, 1920. Hedli Ri~ardson je tiha devojka koja je skoro odustala od ljubavi i sre}e. Kada sretne Ernesta Hemingveja, ìvot }e joj se sasvim promeniti. Posle vrtoglavog udvaranja i ven~anja oni se otiskuju za Pariz, gde postaju zlatni par ìve i nestalne grupe ~uvene "izgubljene generacije" - u kojoj su i Gertruda Stajn, Ezra Paund, Fransis Skot i Zelda Ficdèrald.

Knjiga puna prakti~nih saveta i bitnih podataka koji }e vam pomo}i da vaspitate dete. Ova knjiga bavi se i {kakljivim problemima sa kojima se suo~avaju mnogi roditelji kojima je stalo do dobrobiti deteta. Pragmati~na, duhovita i pametno napisana, knjiga "Kako odgajiti sre}nu decu" da}e vam savete po pitanju: komunikacija s detetom, problemi sa snom, ishrana, razvod, disciplina, podizanje samopouzdanja deteta, emocije i strahovi, {kola, razvoj li~nosti

\AVOLJI KOLOSEK

GOSPODARICA ARABIJE

Bojan Bosilj~i}, Laguna

P04

Kada u odsudnom trenutku, gotovo istovremeno sa po~etkom prvih sukoba na tlu biv{e Jugoslavije, ekspresnim vozom Mato{ krene da provede vikend u Zagrebu, umesto harmonije i spokoja, peva~ Borko pronalazi ìvotnu ljubav sa kojom }e jednom zauvek skrenuti sa "prvog levog koloseka". Za Marijom i Borkom ostaja}e pejzaì gradova u kojima su se voleli, u kojima su traìli i pronalazili jedno drugo, u doba kada su tonove ve} ra{timovanih violina sve vi{e smenjivali zvuci sirena i mitraljeza.

BADERISANI Eva Ras, EVRO-\UNTI

2x P

Kako je Eva provela svoje dane u rijaliti {ou "Farma", kako su proticali trenuci koje nismo imali prilike da vidimo i kakve utiske autorka nosi iz ovog neobi~nog iskustva, sazna}emo ~itaju}i ovo `ivopisno dokumentarno {tivo.

KONKUBININA K]I Baj Kit Faj, Evro-\unti

2x P

Kada mlada konkubina starog farmera u ruralnoj Kini rodi }erku po imenu Li Sja, ili Lepotica, ~ini se da je detetu su|eno da i samo postane konkubina. Li odbija da se pokori sudbini dosko~iv{i nare|enjima svog oca da joj se povezuju stopala i pobegav{i s farme svile s engleskim kapetanom. Li ~ini prve korake ka ispunjenju snova svoje majke da postane nau~nica - ali njen kona~ni trijumf mora biti ostavljen za njenu }erku Siu Sing, Malu Zvezdu.

Vilijam Njuton, Alnari

2x P

KOME[ANJE ODJEKA

2x P

Tom Volas je vodio sasvim obi~an ìvot sve do naizgled bezazlene hipnotizerske seanse, koja u njemu budi parapsiholo{ke sposobnosti za koje nije ni znao da ih poseduje. Iste no}i, bore}i se s nesanicom, Tom shvata da ~uje misli ljudi oko sebe i saznaje {okantne tajne koje nije èleo da otkrije. Vrlo brzo uvi|a da je to tek po~etak, a doju~era{nji miran i uobi~ajen ìvot odjednom se pretvara u istinski ko{mar.

SLOBODNE ZEMLJE Katarina Skokin, ^arobna knjiga

2x P

Elizea ìvi na dalekom Severu. Kada lovci na roblje ulete u selo, sve se brzo menja. U tom meteù Elizea nema vremena za preispitivanja, pa ni za saàljenje prema drugima, po{to joj sledi mukotrpna borba za opstanak, kao i stvaranje neobi~ne povezanosti sa svojim otmi~arom. Ona otkriva sudbinu koja joj je davno namenjena...

Zamenik glavnog urednika: Ivana Filipovi| Ivana.filipovic@futuremedia.rs Izdava~:

Delhaize Serbia DOO BEOGRAD Takovska 49, 11000 Beograd office@deltamaxi.rs Direktor: David Vander Schuerer Koncept, priprema i marketing magazina:

FUTURE MEDIA Future media d.o.o. Direktor: Tamara Barto{ Mitrovi| Adresa redakcije: Terazije 7-9, 11000 Beograd redakcijamm@futuremedia.rs marketing@futuremedia.rs

Od Ajvorovog ro|enja, Robert je u Engleskoj bio samo jednom, obuzet pri~ama o Asiru, zemlji u kojoj ìve {eici i razbojnici pod belim turbanima; zemlji u kojoj se borio rame uz rame sa ~uvenim kapetanom Lorensom. Posle tog jedinog susreta, porodica vi{e nije imala vesti od Roberta. Deset godina kasnije, Ajvor èli da sazna {ta se sa njim dogodilo i polazi u avanturu ìvota.

Ri~ard Metison, ^arobna knjiga

Glavni i odgovorni urednik: Biljana Jeli| biljana.jelic@futuremedia.rs

Direktor izdanja: Emina Azizi Direktor prodaje: Branko Drobnjak Saradnici: Sne`ana Trajkov, Mirjana Jur~i}, Ana Jovi}, Aleksandar Plavevski, Branko Tanaskovi}, Dragana Milo{evi}, Milo{ Nenkovi}, Dejan Petrovi} Dizajn i priprema za {tampu: Front d.o.o. [tampa:

Modriani Golubina~ka 54, [imanovci www.modriani.rs Ovo izdanje je oditovano kod ABC Srbija

Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih materijala, njihova elektronska i bilo koja druga primena bez prethodne pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za sadr`aj oglasnih strana.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 MAXI magazin: prijatelj svake `ene / glavni i odgovorni urednik Biljana Jeli} - 2009, br. 1 (decembar). - Beograd (Takovska 49): Delhaize Serbia, 2009 - ([imanovci: Modriani). - 27 cm Mese~no ISSN 1821-3537 = Maxi Magazin (Beograd) COBISS.SR-ID 171547404

TAKO SOCNA, TAKO HRSKAVA, TAKO MODI. Ispod brilijantno obojene crvene kože, Modì® jabuke krije se slatko kiseli ukus i zadovoljstvo hrskavog i socnog ploda. To cini Modi jabuku jedinstvenom. Zahvaljujuci savršenom balansu od prvog zalogaja oseticete ukus razlicitih sorti jabuka i savršenstvo prirodno gajenog voca, uzgajanog uz potpuno poštovanje životne sredine.