Maxi magazin januar 2012

Besplatan primerak

broj 26 januar 2012. besplatan primerak

Odabir pravog nakita

Moja kuhinja

Sve od heljdinog, ra`anog, integralnog bra{na Topla ~okolada za hladne dane Kola~i}i sa d`emom Za~inpedia: cimet

Koncentrat vitamina: suvo vo|e

Zima u Turskoj INICIJATIVE:

Mladi volonteri Uz kafu sa Draganom Vuji|em

U OVOM BROJU...

sadr`aj

16

januar 2012.

Kola~i}i sa d`emom

Moja kuhinja

12

Topla ~okolada

08 Testo ra`ano, heljdino, integralno

12

Gutljaj za du{u ~okoladni napici

08

14

Za~inpedia cimet

Heljdine pala~inke

16 Prste da poli`e{ kola~i sa d`emom

26-27 Maxi proslavio 11. ro|endan

Zdravlje

30 Hrana je lek suvo vo}e riznica vitamina

32 Medicina kontrola ra|anja

22 Metallic trend

23

Kristalni sjaj Maxi kupovine

Ljudi, dru{tvo

36 Uz kafu sa Draganom Vuji}em Vujketom

38

Aktuelno ~itajte pa`ljivo deklaracije

Uvodnik U januaru se posle praznika, kupovina, trke, gu`vi, nekako sve smiri, skupi i }uti. Mnogi od vas su jo{ jednom napravili listu `elja i obe}anja za Novu godinu. Ako ste previ{e ciljeva stavili pred sebe, mo`da se ve} brinete pomalo. Ipak, ako su na va{oj listi obe}anja samo materijalne stvari, dobro bi bilo da je ponovo pregledate, jer, prema svemu sude}i, ne}e nam ni ova godina biti ekonomski najsjajnija. Sigurnije i po{tenije je da sebi i dragim osobama obe}ate stvari na koje mo`ete da uti~ete, a to su nematerijalne stvari i ulaganje energije u prijateljstvo, podr{ku, poverenje, toleranciju, u~enje, kolegijalnost, bliskost sa ljudima. Vreme provedeno sa porodicom i dobrim prijateljima, topli nedeljni ru~ak, gledanje crtanih filmova sa decom, {etnje, klizanje i sankanje‌ to su stvari koje vam niko ne mo`e oduzeti, kakva god kriza bila.

44 Moj posao Nada Atanackov Maxi Delhaize

03

Dobitnici nagrada

MOZAIK

U BROJU 25, DECEMBAR 2011.

Tempo na Adi otvoren za potro{a~e Vi{e od ~etiri hiljade ljudi ~ekalo je 16. decembra da se otvore vrata tre}eg Tempo hipermarketa u Beogradu, kod Ade Ciganlije Jo{ jedan Tempo objekat, Tempo Ada, otvoren je 16. decembra na adresi Obren0ova~ki drum broj 3, blizu parkinga za Adu Ciganliju, kao jedini hipermarket u ovom delu grada, na koji }e biti upu}eno vi{e od 100.000 porodica.

Otvaranje Tempa na Adi proteklo je veselo, uz nastup hora Viva Vox, a program su vodili Gorica i Dragan, voditeljski par sa jutarnjeg programa RTS-a.

Zaista veliki broj ljudi, oko ~etiri hiljade, s nestrpljenjem je o~ekivalo otvaranje objekta, {to je zaista dokaz da je ovom delu grada ovaka hipermarket bio neophodan.

U obra}anju prisutnim potro{a~ima, Slobodan Rudan, direktor prodaje Delhaize Serbia, istakao je da mu je posebno zadovoljstvo {to se novi Tempo otvara ba{ na toj lokaciji: "Tempo Ada je odgovor na potrebu velikog broja porodica da se snabdeva u hipermarketu i kupuje po povoljnijim cenama. Iskustvo koje su menad`eri Delhaize Group stekli tokom vi{e od sto godina rada i kroz poslovanje na tri kontinenta, spremni su da podele sa kolegama u Srbiji, i da ga zajedno sa lokalnim menad`mentom primene i na ovo tr`i{te. Za kupce, jednostavno re~eno, to zna~i

savremene uslove kupovine koji su standard u zemljama Evrope."

Ovaj Tempo je prvi hipermarket koji po~inje sa radom od kada je Delhaize Group do{la na tr`i{te Srbije, pa je u na~inu izlaganja asortimana gotovo 27.000 proizvoda ovde primenjen koncept iz drugih prodavnica ovog internacionalnog trgovinskog lanca. To zna~i, npr, da }e pored vina biti postavljene i vinske ~a{e, pored sve`eg mesa kese za pe~enje, uz povr}e i vo}e i ~inije za salatu i sl.

Tempo Ada }e, osim odeljenja pekare sa kola~ima, sve`eg mesa i delikatesa, gotovih jela i prepoznatljive pijace, raspolagati i razli~itim dodatnim sadr`ajima koji }e kupovinu u~initi jednostavnijom i lep{om.

Tako je za mali{ane obezbe|ena igraonica u samoj prodavnici, uz stalni nadzor odraslih osoba koje }e se o njima brinuti. Ne{to starija deca }e na odeljenju tehnike mo}i da isprobaju najnovije igrice na konzolama‌

WELLNESS OBROK: Antonela Eri, Beograd; Ninoslava Oklopd`ija, Beograd; Sne`ana Stefanovi}, Beograd

KONKUBININA K]I: Dragana Nedi}, Sremska Mitrovica; Lidija Zombori, Sajan

DANUBIUS BRA[NO: Antonela Eri, Beograd; Zorica Strneka, Vrbas; Radislav Prugini}, Zrenjanin; Ljiljana Kecman, Kikinda; Sabolc Buru, Be~ej

KAKO ODGAJITI SRE]NU DECU: Dragana Krajnovi}, Apatin; Stanoje Malentijevi}, Beograd

PARISKA @ENA: Dragana Nedi}, Sremska Mitrovica; Radmila Simeonovska, Beograd \AVOLJI KOLOSEK: Gordana Radak, Vr{ac; Milanka Kunjadi}, Smederevo BADERISANI: Mirjana Deni}, Beograd; @eljko Benac, Beograd

GOSPODARICA ARABIJE: Sne`ana Karaka{, Vr{ac; Nikola Strineka, Vrbas KOME[ANJE ODJEKA: Danijela Radoni}, Novi Sad; Jasna Risti}, Sombor SLOBODNE ZEMLJE: Vladimir Puri}, Beograd; Marija Banjanin, Beograd

Coca-cola prazni~ni karavan Prazni~ni Coca-Cola karavan zapo~eo je putovanje iz Beograda. Lepim `eljama i porukama nade, ljubavi i pa`nje veliki broj sugra|ana priklju~io se ovogodi{njoj misiji karavana - da se novogodi{njim ~estitkama ulep{aju praznici bolesnim mali{anima i da se zajedni~kim snagama donese {to vi{e osmeha na njihova lica. Posle dru`enja sa posetiocima karavana, predstave i magi~nih trenutaka u kojima su najvi{e u`ivali najmla|i, Deda Mraz se sa svojim pomo}nicima Mrazuljkom, Sneguljkom, Nju{kicom, Grudvicom i Mrvicom uputio u de~ju bolnicu "Olga Dedijer" i Univerzitetsku de~ju kliniku u Tir{ovoj kako bi obradovali mali{ane i podelili im ~estitke i poklone. CocaCola karavan je, pored glavnog grada, posetio i Suboticu, Novi Sad, Ni{, Kru{evac, Kraljevo, ^a~ak i Kragujevac.

DVD Dr Feelgooda, Fun&Fit musli i traka za ve`banje za 599 dinara Od 15. decembra u svim Tempo objektima u toku je akcija u kojoj potro{a~i u kompaktnom pakovanju mogu nabaviti DVD "Zona zdravlja" Sa{e Ple}evi}a-Dr Feelgooda, Fun&Fit musli klasik i traku za ve`banje Thera Band akademije, po jedinstvenoj ceni od 599,90 dinara.

Tema DVD-a "Zona zdravlja" je zdrav `ivot, odnosno pravilan na~in ishrane i pravilno dozirana fizi~ka aktivnost. DVD sadr`i prakti~ne ve`be sa trakom koje demonstrira Dr Feelgood, savete o pravilnoj ishrani i kuvar sa receptima za zdravu ishranu.

Plazma - brend kome potro{a~i veruju U okviru tradicionalne akcije "Moj izbor" koju organizuju Udru`enje potro{a~a "Moja Srbija" i Privredna komora Beograda, potro{a~i Srbije su za najpopularniji i omiljeni proizvod izabrali Plazmu. Ovo priznanje jo{ jednom je potvrdilo da je Plazma povezanU okviru tradicionalne akcije "Moj izbor" koju organizuju Udru`enje potro{a~a "Moja Srbija" i Privredna komora Beograda, potro{a~i Srbije su za najpopularniji i omiljeni proizvod izabrali Plazmu. Ovo priznanje jo{ jednom je potvrdilo da je Plazma povezana sa naj~istijim i najiskrenijim li~nim ose}anjima svakog od svojih potro{a~a. Prakti~na, jedinstvenog i prepoznatljivog ukusa, tu je za svoje potro{a~e od prvih zubi}a, preko ro|endanske torte i prakti~nog obroka na putovanjima. Plazma sadr`i vitamine i minerale koji je ~ine hranljivom i okreplju}om u`inom u {koli, na izletu, ekskurziji, u {etnji. Gde god da krenu, nose}i Plazmu sa sobom, potro{a~i nose sa sobom i deo sigurnosti svog doma. Najve}i poklon ljubiteljima Plazme u ovoj godini je Posna Plazma. Posna Plazma jedini je posni proizvod na tr`i{tu koji je dodatno oboga}en mineralima, kao {to su cink, gvo`|e i kalcijum. Ne sadr`i transmasti i pogodna je u ishrani vegetarijanaca.

Maxijev kalendar 14. JANUARA do 14. FEBRUARA Dobijaju se dupli kuponi u okviru akcije "Kristalni sjaj Maxi kupovine" za kupovinu artikala dobavlja~a koji u~estvuju u akciji 14. JANUAR Objavljivanje imena dobitnika poklona za najlep{e pismo Deda Mrazu DO 15. JANUARA Odlo`eno pla}anje 150 dana 10, 11, 25, 26. JANUARA I 10. FEBRUARA Popust za penzionere do 28. JANUARA D`ip strava za pravog lava -

nagradna igra sa Lavom 16-29. JANUARA Redovna Maxi akcija 30. JANUARA - 13.FEBRUARA Redovna Maxi akcija 3-5. FEBRUARA .2012 Maxi vikend akcija DO 20. JANUARA Trg otvorenog srca (Maxi ku}ica na trgu Republike) DO 29.FEBRUARA Kristalni sjaj Maxi kupovine - ceo period se sakupljaju kuponi

Yuhor i Delta Fondacija u Kru{evcu U nastavku zajedni~ke akcije "Uvek ima mesta za dobre stvari i dobre ljude" Delta Fondacija i Industrija mesa Yuhor uru~ili su donaciju [koli za osnovno i srednje obrazovanje "Veselin Nikoli}" u Kru{evcu. Donacija je sastavljena od Yuhorovih prehrambenih proizvoda i {kolskog pribora, ukupne vrednosti 130.000 dinara. Na dodeli donacije u prostorijama {kole u Kru{evcu sa |acima se dru`io najpoznatiji doma}i pantomimi~ar Marko Stojanovi}. [kola "Veselin Nikoli}" u svom sastavu ob-

jedinjuje osnovno i srednje obrazovanje, produ`eni defektolo{ki tretman u dnevnom boravku i {kolovanje dece sa umerenom mentalnom ometeno{}u. Ovo je jedina {kola za decu sa mentalno-intelektualnim invaliditetom u Rasinskom okrugu. Trenutno je poha|a 210 u~enika, sa kojima neposredno rade 64 stru~na lica. U srednjoj {koli u~enici se profesionalno osposobljavaju za slede}e obrazovne profile: pekar, cve}ar-vrtlar, pomo}nik kartona`era i pomo}nik izra|iva~a plasti~nih masa, autolimar, {iva~ tekstila i konfekcijski {iva~.

05

Moja kuhinja najbolje ideje

D

oru~ak, u`ina, ve~era, zakuska, grickalica‌ Sve se mo`e za~as napraviti ako imate osnovne sirovine inspiraciju i bra{no. Osim toga, potrebno je i nekoliko recepata, pa probajte i neki od ovih koje vam preporu~ujemo

Simboli koji vas vode kroz na{e recepte

â˜ş Majstorski

Lako za pripremu

15 min.

Zdravo

Vreme pripreme

Jeftino

07

Pikantni ra`ani omlet

MOJA KUHINJA

SASTOJCI: 2 jajeta 1 ka{ika mleka 3 ka{ike me{avine za ra`ani hleb 1 ka{i~ica karija 1 ka{ika mineralne vode 2 struka mladog luka marinirani {ampinjoni so ABC biber ~ili u prahu |umbir

Heljdine pala~inke SASTOJCI: 500 g me{avine za heljdin me{ani hleb 3 jajeta ½ ka{i~ice soli ½ ka{i~ice {e}era ½ {oljice ulja kisela voda PRIPREMA: Umutiti jaja, dodati so i {e}er, zatim dodavati i bra{no i ulje, a testo razrediti kiselom vodom do `eljene gustine. Ove pala~inke obavezno pr`iti u teflonskom tiganju, da se ne zalepe. Filovati po `elji, slatkim ili slanim.

30 min.

SASTOJCI: pola kesice suvog ABC kvasca 250 g 400 mekog bra{na 4 ka{ike ulja malo soli 1,5 dl mlake vode Za fil: 150 g Juhor mesnate slanine 150 g Juhor kulena 150 g Juhor suve pr{ute 1 jaje 150 g ke~apa 2 paprike babure 1 ljuta papri~ica 150 g ka~kavalja 2 ka{ike ulja ABC origano

Pica 4 u 1 PRIPREMA: U sud za me{enje staviti bra{no, kvasac, so, ulje i mlaku vodu, zamesiti glatko testo. Pokriti platnenom krpom i ostaviti da kisne pola sata.

Testo podeliti na 4 jednaka dela, oklagijom ga razviti na pravougaonike pa ga rasporediti na nama{}eni pleh za rernu. Testo poprskati uljem, na tri dela rasporediti suhomesnato a na ~etvrti razbiti jaje i staviti ise~enu ljutu papri~icu. Sve poprskati ke~apom, na tri dela sa mesom staviti ise~enu papriku na rezance, dodati po ukusu so i origano i na kraju na sva 4 dela na tanke listi}e ise}en ka~kavalj. Pleh staviti u zagrejanu rernu na maksimalnu temperaturu i pe}i.

30 min.

1 sat

20 min.

☺ Umutiti jaja, dodati so, biber, kari, |umbir i ~ili i umutiti. Zatim ume{ati bra{no, mleko i vodu, pa seckan luk i {ampinjone.

Ispecite omlet na malo maslinovog ulja prvo sa jedne, pa sa druge strane.

☺

Pita sa {unkom SASTOJCI: 400 mekog bra{na 200 g 200 g maslaca 200 g kravljag sira Za nadev: 80 g maslaca 4 jajeta malo soli i ABC bibera pola kifle e pola ~a{e kisele pavlak foliji u ke {un 200 g Juho ka~kavalja g do tvr g ano ug malo str

08

PRIPREMA:

PRIPREMA: zamesiti glatko Od bra{na, sira i maslaca m 2-3 sata. U dno hla na ga testo i ostaviti nadev: penasto me|uvremenu napraviti anceta, malo `um umutiti maslac, dodati 4 ku, biber, mle u e ljen soli, pola kifle potop ti, dodati i esi um ro dob e Sv kiselu pavlaku. kra ku i na ju ulupan strugani sir, mlevenu {un sto podeliti na dva sneg od 4 belanceta. Te razvu}i oklagijom, deo jednaka dela, jedan siju, preko testa staviti u nama{}enu tep preko drugi deo rasporediti nadev a e testo pritisnuti, istanjenog testa. Gornj jajetom, tepsiju im premazati razmu}en anu rernu i pe}i. rej zag dno staviti u pretho

09

rec me

t ep a sec

MOJA KUHINJA

Mafini

Kiflice sa ~varcima i vinom SASTOJCI: 250 g ~varaka 250 g bra{na tip 500 za kisela testa 30 g sve`eg kvasca 1 `umance malo belog vina malo masno}e

sa suv a m im smokva

PRIPREMA: Na ma{ini za meso samleti ~varke, staviti u sud za me{anje, dodati `umance, izdrobljen kvasac i bra{no, pa sve to zajedno zamesiti sa belim vinom. Ume{ano testo ostaviti da se odmara pola sata. Zatim ga razviti oklagijom, premazati tankim slojem ulja, presaviti ga i pustiti da se odmara pola sata . Ovako ponoviti jo{ dva puta, uvek sa odmaranjem. Zatim testo razviti oklagijom na debljinu jednog prsta, ise}i testo na kocke, urolati ga u kiflice, re|ati u nama{}enu tepsiju, ostaviti da se odmaraju 1 sat. Zatim staviti kiflice u prethodno zagrejanu pe}nicu i pe}i na vi{oj temperaturi.

2 sata

SASTOJCI: 240 g Danubius Graham integralnog bra{na 1 ka{i~ica ABC pra{ka za pecivo 120 g `utog {e}era 60 g ABC suvih smokvi 3 zrele banane 1 jaje 175 ml mleka 4 ka{ike suncokretovog ulja

â˜ş

Badem kola~i}i SASTOJCI: 4 jajeta 250 g {e}era 500 g 400 mekog bra{na ka{i~ica ABC pra{ka za pecivo 400 g samlevnih badema po 50 g u{e}erenih korica limuna i pomorand`e 1 ka{i~ica pome{anog ABC cimeta, mlevenog karanfili}a i muskatnog ora{~eta u prahu 1 `umance 20 olju{tenih badema PRIPREMA:

PRIPREMA:

Jaja sa {e}erom umutiti penasto. Dodati prosejano bra{no i pra{ak za pecivo, pa bademe, sitno naseckane korice limuna i pomorand`e, za~ine (cimet, karanfili} i ora{~e) i od svega zamesiti testo. Zamotati u aliminijumsku foliju i ostaviti 2 sata u fri`ideru. Zagrejati rernu na 180 stepeni, razvaljati testo da bude oko 1 cm debelo, narezati ga na oko 40 jednakih kvadrata/krugova. @umance umutiti sa malo vode pa premazati kola~i}e. Preostale bademe prerezati po du`ini pa po jednu polovinu utisnuti. Pe}i oko 20 minuta na srednjoj re{etki.

Meso smokvi sitno iseckati, a banane dobro izgnje~iti vilju{kom. Dodati ostale sastojke i zamesiti testo.

U pleh za mafine rasporediti masu i pe}i 25 minuta na 200 stepeni.

2 sata 10

11

NAPITAK ZA DU[U Liker od ~okolade SASTOJCI:

GUTLJAJ

~iste sre}e Ni{ta nas ne mo`e tako zagrejati, opustiti pa i zavesti kao {olja ~okoladnog napitka.

Probajte i ove doma}e recepte, jednostavni su i provereni

^okoladni mozaik SASTOJCI: 100 ml te~ne slatke pavlake 125 g ~okolade 1 l mleka 4 `umanceta 80 g {e}era 1 dl umu}ene slatke pavlake

200 ml ne utralne pavlake za ku vanje 300 g {e }era 400 g ~o kolade 2 velike k a{ike kakao a 500 ml ru ma 1 vanilin {e }er PRIPREMA: U pavlaci otop ite zagrevajte do ~okoladu, k se ne post igne jednoli~na, g latka masa.

Dodajte {e}e r i dve ka{ike kakoa. Dodaj te vanilin {e }er, rum, prome{ ajte. Procedi te u fla{u u kojoj }e stajati, ka da se malo ohladi stavite u fri` ider.

PRIPREMA: koladu Slatku pavlaku i ~o i e ajt e{ izm dobro etu. zagrevajte na {por e ajt liv Postepeno do k ne do e ajt mleko i me{ utite um o bn se Po provri. an dl `umanca, {e}er i jed asu m pa slatke pavlake ladu, ko ~o }u iju sipajte u vr , ta inu m r pa kuvajte sipajte u {olje.

^okolada sa likerom od kafe SASTOJCI: 1 l rastopljene ~okolade malo narendane ~okolade 1 kesica vanilin {e}era 5-6 ~a{ica likera od kafe 2 dl umu}ene slatke pavlake PRIPREMA: ^okoladu rastopite sa malo vode i maslaca, za~inite vanilin {e}erom, dodajte liker i zagrejte do ta~ke klju~anja. Sipajte u {olje, preko pavlaku i najzad narendanu ~okoladu.

12

13

GASTRO PLANETA

ZA^INPEDIA

Cimet neodoljivi ukus i miris

Poseta Nema~koj

Kao neodvojivo se}anje na detinjstvo i mamin sutlija{ ili griz, sada se cimet {iroko koristi u d`emovima, pekmezima, sa medom, u napicima i poslasticama, a jednako je koristan u {tapi}u ili u prahu Priredio: B. Tanaskovi} Foto: Thinstock/Guliver

C

imet je jedan od najstarijih poznatih za~ina, spominje se ve} u Bibliji i u rukopisima na sanskritu, a prva zabele{ka o cimetu dolazi iz stare Kine.

Slatkasta mirodija finog mirisa dobija se iz malog zimzelenog drveta nalik lovoru. Sam za~in je njegova kora. Na tr`i{tu se nalazi i mleveni cimet u obliku praha.

Kako se koristi u kuhinji?

Cimet se ~uva u ~vrsto zatvorenim staklenim posudama na hladnom, tamnom i suvom mestu. Mleveni cimet upotrebite u roku od {est meseci, dok cimet u {tapi}ima mo`e zadr`ati sve`inu i do godinu dana.

Za slana jela: Mleveni cimet da}e istan~an egzoti~an ukus mesnim jelima od jagnjetine, piletine i mlevenog mesa.

Za povr|e: Cimet je zanimljiv i u jelima od povr}a, vo}a, ali i `itarica. Povr}e po vlastitom izboru dinstajte sa {tapi}em cimeta i poslu`ite uz pirina~. Narendanu {argarepu i narezani krastavac mo`ete preliti salatnim prelivom od limunovog soka, cimeta, |umbira, meda, maslinovog ulja i bibera.

Za poslastice: Pite od jabuka i {ljiva, baklava, kompoti i d`emovi. Preliv od cimeta na bazi mleka, jaja i pavlake

14

Sa vi{e od 1.200 pivara u kojima se to~i oko 5.000 razli~itih vrsta piva, Nema~ku ~esto nazivaju zemljom piva. Me|utim, ova zemlja neguje i raznolikost hrane koja se sprema

B

erlinska i branderbu{ka kuhinja, npr. zasniva se na obilju ribe, divlja~i, povr}a i vo}a, sve`eg kravljeg sira, krompira, kiselih krastavaca... U severnim delovima Nema~ke, pored lokalnih specijaliteta, ponudi}e vas gula{em, raznim vrstama {unki i svim vrstama ribe. Za gra|ane Bremena karakteristi~na je izreka "da se mnogo jede i da se jede kvalitetno", iako oni va`e za mr{ave ljude. U Donjoj Saksoniji se spremaju jednostavna i bogata jela, a pre svega sa keljom, kobasicama i sirom. U regionu Esena dominantna su dva specijaliteta- zeleni sos i frankfurtske kobasice. Bavarska kuhinja se di~i pe~enom svinjetinom, tele}om belom kobasicom i pa{tetom od crne d`igerice.

poslu`uje se uz pudinge, torte, sladolede i pite savija~e.

Za napitke: Kafu mo`ete da pome{ate sa malo korice pomorand`e, vanilin {e}erom i cimetom. Ne zaboravite da zimi ~aj, pun~ ili kuvano vino ne mogu bez cimeta.

Lekovito delovanje Kora cimetovca upotrebljava se za le~enje prehlade, ka{lja, gr~eva u `elucu, problema sa varenjem, psihi~kih problema i tonifikacije tela, a eteri~na ulja od lista ove biljke koriste se za le~enje slabe cirkulacije i reumatizma, celulita, stoma~nih problema, infekcija, kolitisa. Cimet spre~ava slepljivanje krvnih plo~ica.

Ameri~ka istra`ivanja otkrila su da samo pola ka{i~ice cimeta dnevno znatno smanjuje nivo {e}era u krvi kod dijabeti~ara budu}i da aktivni sastojci kompleksa oligomera katehina i epikatehina cimeta aktiviraju insulin. Eksperimentalno je dokazano da sni`ava nivo masti i lo{eg holesterola. Cimet ima i fungicidno delovanje, uni{tava gljivice i spre~ava njihov rast.

Svinjsko pe~enje sa kestenjem SASTOJCI: 800 g svinjskog buta u komadu 30 g maslaca, ulje, so jedna gran~ica maj~ine du{ice 20-ak kestena, biber 2 do 3dl gove|e supe PRIPREMA:

Pr`enice sa cimetom Pr`enice, mo~e ili kva{enice su popularno jelo od hleba i jaja.

Naj~e{}e se slu`i za doru~ak. Prave se {irom planete. Pr`enice se naj~e{}e prave od starog hleba, jaja, malo mleka i soli. Zavisno od ukusa mogu se slu`iti slatke, sa {e}erom ili d`emom ili slane, sa sirom, pavlakom...

Hleb (obi~no se koristi stariji) ise}i na kri{ke, u posudi izlupati jaja, posoliti i dodati malo mleka. Kri{ke hleba umakati u jaja i mleko, a zatim pr`iti u ugrejanom ulju ili na puteru dok ne porumene sa obe strane.

Dodavanjem cimeta i prah {e}era u mleko, dobija se slatka verzija doma}ih pr`enica koje }e i va{i klinci obo`avati.

Bavarski krem SASTOJCI: 250 ml mleka, 4 `umanceta 2 ka{ike konjaka 1 {tapi} vanile 100 g {e}era malo soli 200 ml slatke pavlake PRIPREMA: Penasto umutiti `umanca, {e}er i konjak `icom za {lag. [e}er mora da se rastopi da nastane gusta krema.

Posebno skuvati mleko sa vanilom pa jo{ vru}e polako dodati `umancima sa {e}erom uz neprekidno me{anje.

Krem preliti u posudu u kojoj se kuvalo mleko pa nastaviti sa kuvanjem me{aju}i da se krem ne uhvati za dno posude. Vru} krem skinuti sa vatre i ohladiti. Dok se krem hladi, umutiti slatku pavlaku i ume{ati je. Krem sipati u ~a{e ili kalupe pa ga ostaviti u fri`ideru da odstoji bar 2 sata. U ovaj osnovni krem mo`ete, po `elji, dodati kafu, ~okoladu, orah, bademe ili neko sve`e vo}e.

Meso oprati i obrisati. Vatrostalnu ~iniju namazati maslacem, staviti meso, posuti grubo mlevenim biberom, premazati uljem i u vreloj pe}nici naglo zape}i sa svih strana. Dodati gran~icu ili mlevenu maj~inu du{icu, doliti malo supe, posoliti, smanjiti vatru i stalno prelivaju}i, do pola ispe}i.

U me|uvremenu olju{titi, zase}i i u vreloj rerni ispe}i kestenje, o~istiti ga, staviti kraj mesa, preliti ostatkom supe, poklopiti i pe}i dok kestenje ne omek{a.

Izvaditi kestenje i ostaviti na toplom a meso dope}i da porumeni. I meso ostaviti na toplom pored kestenja a preostali sok od pe~enja ukuvati do gustine meda, po potrebi ga zgusnuti gustinom i preliti njime izrezano pe~enje sa kestenjem. Servirati vru}e, sa kuvanim pirin~em i zelenom salatom.

15

^okoladna vekna

MOJA SLATKA KUHINJA

SASTOJCI: 250 g putera ili margarina 200 g {e}era u prahu 1 vanilin {e}er 6 jaja 100 g crne ~okolade 100 g seckanih oraha 100 krupno seckanih pe~enih le{nika 100 g krupno seckanih pe~enih badema 200 g bra{na 1 pra{ak za pecivo 50 g putera 5 ka{ika d`ema od kajsija

Jafa kocke SASTOJCI: Testo: 3 jajeta 18 ka{ika {e}era 18 ka{ika mleka 15 ka{ika ulja 18 ka{ika bra{na 1/2 pra{ka za pecivo

PRIPREMA:

Sirup: 300 g {e}era 1 dl vode 3 ka{ike pekmeza od {ljiva smrznuta pomorand`a ~okolada PRIPREMA: Testo: Umutiti jaja sa {e}erom, mlekom i uljem pa dodati bra{no i pra{ak za pecivo. Ispe}i u rerni. Za sirup, kada {e}er i voda provru, dodati d`em i narendanu pomorand`u. Preko vru}e kore izliti vru} sirup i kad se ohladi preliti ~okoladom.

Banini SASTOJCI: 6 {oljica bra{na 2 {oljice {e}era 2 {oljice ulja 1/2 pra{ka za pecivo 2 jajeta d`em od {umskog vo}a

Puter, vanilin {e}er i {e}er izmiksirati u penastu masu. Dodati jedno po jedno 6 `umanaca, limunovu koru, seckane oraha, bademe, le{nike i rastopljenu ~okoladu. Dodati bra{no sa pra{kom za pecivo i na kraju sneg od 6 belanaca. Pe}i u masno}om podmazanoj i prezlom posutoj modli za kuglof u zagrejanoj pe}nici na 175째 C oko 50-60 minuta. Na blagoj vatri rastopiti 5 ka{ika d`ema od kajsija sa tri ka{ike vode. Nakon pe~enja veknu ostaviti u modli oko 10 minuta, prevrnuti, preliti je rastopljenim d`emom i posuti listi}ima badema.

PRIPREMA:

Prste da poli`e{!

Ovi jednostavni, slatki kola~i miri{u na bakinu kuhinju jer su oboga}eni d`emom i pekmezom kao u detinjstvu...

Jedinstvena poslastica ~iji ukus osvaja svaku generaciju

Fina pita SASTOJCI: Za testo: 180 g maslaca 180 g {e}era 180 g bra{na 180 g mlevenih oraha ili badema 1 jaje Premaz: 4 ka{ike d`ema od bresaka

16

Fil: 5 ka{ika {e}era 200 g kisele pavlake 5 jaja

Ulupati belanca, dodati {e}er, pa `umanca, ulje, pra{ak za pecivo i bra{no (staviti malo za ruke da se ne lepi). Praviti kuglice i re|ati u pleh. U svakoj napraviti rupicu i u nju staviti d`em. Pe}i na 220째C oko 10 min (treba da budu svetle).

PRIPREMA: Maslac, jaje i {e}er penasto umutiti, dodati mlevene orahe i bra{no, zamesiti testo.

Rasporediti testo u nama{}enu tepsiju. Pe}i do pola, na umerenoj vatri, koliko da se uhvati korica. Izvaditi testo iz pe}nice i premazati ga d`emom od bresaka. Umutiti pet `umanaca sa pet ka{ika {e}era, dodati 200 g kisele pavlake. Na kraju dodati ~vrst sneg od 5 belanaca. Preliti preko testa i vratiti u pe}nicu. Pe}i na sasvim tihoj vatri oko 30 min. Pred kraj pe~enja proverite ~a~kalicom da li je fil gotov. Ise}i na {tanglice.

17

KORISNA HRANA

MAXI INFO PLUS

Famozna vlakna za vitalnost Sa svih strana ~itamo savete da treba jesti {to vi{e hrane bogate biljnim vlaknima, a ni sami ne znamo {ta je to u stvari i za{to je tako va`no?

Optimalna koli~ina

D Samo da se zna...

Novembarska statistika: Tri dana pred Aran|elovdan najprodavaniji artikli su bili

STERILIZOVANO MLEKO 2,8% mm BP slim 1L, Imlek SVINJSKI BUT bez kostiju SUNCOKRETOVO ULJE Cvet Banata 1L KAFA mlevena Doncafe 200g PILE\E MESO grill Agro`iv

efinicija ka`e da biljno (dijetno) vlakno predstavlja jestivi deo biljke ili analogne ugljene hidrate. Biljna vlakna se uglavnom sastoje od slo`enih ugljenih hidrata (polisaharida): celuloze, hemiceluloze, pektina, protopektina, lignina, biljne smole, gume (guar, santan).

Interesantno je da nijedna namirnica `ivotinjskog porekla (meso, riba, mleko, jaja) ne sadr`i celulozu, ali ih zato ima u: integralnim `itaricama, kori semenki, vo}a i leguminozama (pasulju, gra{ku, so~ivu...), {ljivama, integralnom pirin~u, ovsenim i pirin~anim mekinjama.

Da bismo vam malo rasvetlili ovu temu, navodimo osam ~injenica koje verovatno ne znate o vlaknima.

Vlakna spre~avaju prejedanje

1 2 3

Hrana bogata vlaknima obi~no treba vi{e da se `va}e pa telo ima vremena da registruje unos hrane i sitost. Ovo }e spre~iti prejedanje i omogu}iti da pojedete manje uravnote`enije obroke.

Decembarska statistika:

Vlakna smanjuju unos kalorija

Najve}e koli~ine SUNCOKRETOVOG ULJA 365 1L,

Hrana bogata vlaknima obi~no ima malo kalorija - ose}ate se puni, a pojedete manje kalorija.

prodate su u objektu u Zaje~aru KOMPOTI na{e robne marke 365, najve}u prodaju zabele`ili su u objektima Alonso i Maxi u Mirijevu DELHAIZE ^OKOLADE se najvi{e prodaju u objektima u centru Beograda-Alonso, Stari Grad i Cvetni trg Najve}e koli~ine SVE@EG MESA prodate su u Maxiju u Priboju, dok se SPECIJALNO PRIPREMLJENO MESO najvi{e prodaje u Subotici Najvi{e SVE@E RIBE u decembru prodato je u Kragujevcu

Bolje je jesti namirnice pune vlakana nego dodatke ishrani Dodaci ishrani koji sadr`e vlakna ne sadr`e ni vitamine ni minerale koje se nalaze u hrani koja je bogata vlaknima.

Kako da znate da vam je unos vlakana nizak

4 5 6 7

Ako ste se nedavno naglo udebljali, imate visok holesterol ili neuravnote`en nivo {e}era - va{a ishrana verovatno nema dovoljno vlakana. Po~nite da dodajete hranu bogatu vlaknima i stanje }e se polako popraviti.

Stru~njaci za ishranu ka`u da je optimalan unos dijetnih vlakana za odrasle 20-35 grama/dan. Realno stanje unosa biljnih vlakana je sasvim druga~ije: Amerikanci - 10-12 g vlakana Evropljani - 6-8 g Afrika i Azija - 20-30 g Srbija - 4 g svega!

Upoznajte se sa namirnicama koje su najbogatije vlaknima Mahunarke, mekinje, suve {ljive, azijske kru{ke, kvinoa, alge... Razli~ita vlakna su zapravo sastavni deo sve`eg vo}a i povr}a i neprera|enih `itarica.

Zdravstvene koristi

Izme|u ostalog vlakna smanjuju rizik od dijabetesa i sr~anih bolesti, {tite od razvoja raka debelog creva i bubre`nih kamenca.

Pogodnost za zrele godine Kako sadr`e fitoestrogene, biljna vlakna su prakti~no nezamenljiva za `ene u menopauzi i mu{karce u zrelim godinama, jer podsti~u imunolo{ki sistem i {tite od infektivnih bolesti, podi`u sposobnost organizma da se nosi sa stresom i preveniraju nastup prerane starosti.

Gde ima najvi{e vlakana?

U 100 GRAMA: {argarepa 3,00 g gra{ak 5,10 g so~ivo 10,80 g banana 2,60 g brokoli 2,60 g jabuka 2,40 g bundevino seme 3,90 g sve`a paprika 2,00 g, paradajz 1,20 g

U periodu od 3 dana pre Svetog Nikole, najprodavaniji artikli u Maxiju bili su: Suncokretovo ulje 365 1L Svinjski but bez kostiju Riba {aran Banana Bonita Mlevena kafa Grand Gold 100g 18

19

VITAMINI NA STOLU

@ ena

Vlat p{enice zlata vredna Mnogo je namirnica koje su nemerljivo vredne za zdravlje a koje su kroz generacije zaboravljene‌ Ukoliko `elite da napravite korak vi{e, a skloni ste probama novih na~ina ishrane , pro~itajte ovaj tekst

U

pravoslavnim domovima se p{enica "sadi" u decembru, oko Svetog Nikole, kako bi do Bo`i}a narasla i bila spremna da ukrasi trpezu, ali ovaj obi~aj je vi{e ritualne i tradicionalne prirode; malo ko zna da su ove vlati sasvim jestive, i ne samo to - izuzetno zdrave.

Dovoljno je mo`da re}i da je to najprodavaniji proizvod u Japanu i Americi i da je prirodni multivitamin. Osim velike koli~ine hlorofila (70%), enzima, minerala, vitamina, aminokiselina, antioksidansa, beta karotina, p{enica je bogata vitaminima A, B, E, F i K. Nau~no je dokazano da je sok od p{enice antikancerogen. Ovaj sok je odli~no sredstvo za ~i{}enje krvi, ja~anje kostiju i zglobova, bolje varenje‌

20

P{eni~na trava sadr`i: gvo`|e koga ima ima 5 puta vi{e nego u spana}u; betakarotin koga ima 7 puta vi{e nego u {argarepi; vitamin C koga ima 7 puta vi{e nego u narand`i; vitamin K koga ima 6 puta vi{e nego u spana}u; vitamin E koga ima 3 puta vi{e nego u bademu; folnu kiselinu koje ima 2 puta vi{e nego u spana}u; kalcijum koga ima 10 puta vi{e nego u mleku; magnezijum koga ima 2 puta vi{e nego u sve`oj soji; aminokiseline kojih ima 18, od toga je 8 esencijalnih.

Kako do soka?

Zrna p{enice gusto rasporedite u plitku plasti~nu posudu sa zemljom debljine ~etiri centimetra i pustite da proklijaju. Svakodnevno vla`ite zemlju; ona treba da bude vla`na, ali ne i mokra. Posudu stavite na mesto koje nije direktno izlo`eno suncu, na temperaturu od 18-20 °C. Nakon 10-14 dana p{eni~nu travu isecite makazama, s tim da je dan-dva pre se~enja izlo`ite direktno na sunce zbog sinteze hlorofila. Ise~enu travu sameljite u blenderu ili sokovniku, a mo`ete je i naseckati i posuti po salatama.

Ako naizmeni~no na ovaj na~in posadite p{enicu u dve ili vi{e posudica, ima}ete stalno jednu "zrelu" za upotrebu. Proklijalo seme iz zemlje se tako|e jede, dovoljno je dobro ga oprati i njime posuti salate.

Nije komplikovano, nije skupo, a vrednije je i dostupnije od bilo koje sinteti~ke vitaminske pilule!

Za svaku od vas imamo ne{to sjajno, ne{to vredno, ne{to slatko...

Zlatna, srebrna, bakarna... bitno da sija - najja~i trend ove zime, u garderobi, u ku}i, na kosi, kao {minka.

Zablistajte ove zime!

Odaberite komad nakita samo za sebe, a sve o Kristalnom sjaju Maxi kupovine saznajte na face-book-u Vreme je da ugodite ~ulima, belgijske ~okolade su najzad ovde!

21

MODNE PRI^E

OGLEDALCE

Sjaj u oku Ukoliko posedujete "Fejsbuk" profil, posetite stranicu "Kristalni sjaj Maxi kupovine", kliknite na "Like" ili "Svi|a mi se" i dobi}ete mogu}nost da u~estvujete u "Maximalno prazni~nom darivanju" Tekst:Danijel Farka{ Foto:Thinstock/Guliver, Maxi arhiva

Let it shine, let it shine‌ Iako se sve {to je sjajno i svetlucavo povezuje sa praznicima, metallic je apsolutni trend, ali zapamtite, budite umereni da ne biste li~ili na novogodi{nju jelku Tekst: Ivana Filipovi}

M

etallic je veliki trend ove modne sezone. Modni dodaci poput torbi, nakita, cipela, uveliko }e svetlucati ove sezone. Od tamnijih nijansi sive i bakarne, do svetlijih i upe~atljivijih tonova zlatne i platinaste, va{ outfit }e odisati glamurom. Ako niste dovoljno odva`ni da se opto~ite sjajem, mo`ete svaku odevnu kombinaciju za~initi sa malo metala. Dovoljni su detalji, poput nakita ili pismo-torbe. Ovaj trend se mo`e ukomponovati sa sva~ijim modnim ukusom, jer se uklapa u minimalisti~ke okvire, ali i izvan njih.

Va`no je jedno: nemojte preterati!

Ukoliko ste dovoljno hrabri da iskombinujete ceo outfit u metallic tonovima sasvim sigurno }ete biti najsjajnija zvezda ve~eri. Za ovakav 'top-to-toe' (odnosno od glave do pete) metallic outfit morate izgledati besprekorno i imati beskrajno mnogo samopouzdanja. Ako se ne ubrajate u tu kategoriju, odaberite jedan ili dva komada iz ponu|enog i kombinujte ih s jednostavnijim i neupadljivijim ostatkom outfita.

22

Blic saveti: Evo nekoliko saveta kako pravilno nositi ovaj trend: Za ve~ernje izlaske ne}ete pogre{iti s metallic haljinama. Uz debele crne hulahopke ili helanke ne}e vam biti hladno!

Po`eljno je u ormaru imati i bar jedan par sjajnog d`insa!

Ne morate od glave do pete biti u metalu, dovoljni su mali detalji, ponekad su to i nitne na rukavima, ili sjajni zavr{eci na kragnama ko{ulja i bluza.

Uvek su po`eljne neke metallic cipele ili sandale koje }e se uklopiti u celokupni izgled.

Ukoliko ste le`erna osoba, brend UGG je izbacio celu kolekciju metallic krznenih ~izama ~ijim sjajem }ete osve`iti sivi zimski dan.

Na kraju treba naglasiti da treba biti oprezan s ovim trendom, jer se vrlo lako mo`e desiti da postignete utisak potpuno suprotan od onoga koji biste hteli.

Ali zapamtite i da je must have bar jedan shiny detalj uvek na sebi. Bio on zlatan, srebrn, bronzan, bakarni.... Vi birajte!

D

ru{tvena mre`a "Fejsbuk" se apsolutno uvukla u sve pore `ivota, stoga ne treba da ~udi da ljudi, pogotovo mla|a populacija, ~e{}e kontaktira nekog putem "Fejsa" nego putem telefona.

Nedavno istra`ivanje je pokazalo da ~ak tri miliona stanovnika Srbije ima profil na ovoj dru{tvenoj mre`i i da je ~ak 50 odsto njih "onlajn" barem jednom dnevno, a isti procenat korisnika ima vi{e od 100 prijatelja. Interesantno je da je skoro 60 odsto korisnika "lajkovalo" barem jedan brend, a ~ak 42 odsto njih spomenulo u statusu ili je podelilo neku informaciju u vezi sa poznatim proizvodom.

Glavni na~in privla~enja korisnika da obrate pa`nju na neki proizvod ili kompaniju jesu kuponi ili popusti, zbog ~ega preko 80 korisnika "zavoli" neki brend.

Pored tih pogodnosti dvosmerna komunikacija izme|u korisnika i predstavnika odre|enih kompanija je neizmerno bitna.

Mogu}nost da potro{a~ iska`e svoje zadovoljstvo ili uputi kritiku, naravno u granicama pristojnosti, nao~igled drugih korisnika i da dobije brz odgovor od strane stru~nih ljudi doprinosi samo boljem kvalitetu i razumevanju izme|u jednih i drugih. Takav odnos otvara velike mogu}nosti i stvara ogroman potencijal za dalji napredak. Mnoge kompanije su na vreme uvidele prednosti saradnje preko dru{tvenih mre`a, a tako je i sa Maxijem.

Leveris nakit Osim "standardnih" vidova promocije i popusta, Maxi je svojim potro{a~ima odlu~io da ponudi i mogu}nost u{tede i da do|u do kvalitetnih proizvoda upravo preko dru{tvene mre`e "Fejsbuk".

Trenutno u Maxi supermarketima traje akcija "Kristalni sjaj Maxi kupovine" koja podrazumeva skupljanje kupona kako bi dobili mogu}nost kupovine Leveris nakita sa Swarovski elementima po promotivnim

cenama. Svaka kupovina u vrednosti od 600 dinara donosi jedan kupon, kao i kupovina proizvoda Soko [tarka, Grand kafe, Cockte, Cedevite, Argete, Danubiusa, Florida Bela i Yuhora u vrednosti od 200 dinara. Od nakita su zastupljeni prelepi modeli min|u{a, narukvica i privezaka, koji se uz kupone mogu dobiti po 53 odsto ni`oj ceni. Kako je sada vreme praznika i darivanja, odli~an na~in da dodatno obradujete svoje voljene je da im poklonite ovakve kupone i preko "Fejsa".

Ukoliko posedujete "Fejsbuk" profil, posetite stranicu "Kristalni sjaj Maxi kupovine", kliknite na "Like" ili "Svi|a mi se" i dobi}ete mogu}nost da u~estvujete u "Maximalno prazni~nom darivanju".

To~ak sre}e Nakon {to kliknete na "Like" ispred vas }e se pojaviti "To~ak sre}e" sa iznad navedenim brendovima. Zavrtite ga i sa~ekajte da vidite {ta ste dobili. Osvojeni poklon prosledite na "zid" svom prijatelju sa "Fejsbuka". U "Maximalnom prazni~nom darivanju" mo`ete da u~estvujete samo jednom, a kako bi va{ prijatelj mogao da dobije poklon, potrebno je da ima "otvoren zid" odnosno mogu}nost da mu se postavljaju komentari na profil.

Poklon kupon zamenjuje sve kupone koje bi trebali da kupite kako bi ostvarili mogu}nost kupovine bilo kojeg komada nakita po promotivnim cenama.

U "To~ku sre}e" mo`ete da, pored navedenog kupona za nakit, osvojite i ABC paket, Danubius paket, Florida Bel paket, [tark paket, Cedevita paket, Yuhor paket, Grand kafa paket, Argeta paket, Cocta paket ili ~estitku za ljubav sre}u i uspeh.

U slu~aju nekih nedoumica, sve informacije mo`ete dobiti klikom na "info" ili preko sajta www.maxi.rs. Naravno, tu su i na{i administratori koji }e rado odgovoriti na svako va{e pitanje koje postavite na zid ili kao komentar ispod fotografija.

Oku{ajte sre}u u "Maximalnom prazni~nom darivanju" i obradujte svoje prijatelje.

Sre}no.

23

BALANS

^ISTO ~okoladno U@IVANJE

Belgijska ~okolada se smatra kvalitetom po kome se mere sve ostale ~okolade

Nau~nici su potvrdili da se redovnim konzumiranjem malo ~okolade smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti za 37 odsto, a od {loga za 27 odsto. (u odnosu na kontrolnu grupu koja uop{te ne jede ~okoladu).

Male koli~ine crne ~okolade u kombinaciji sa redovnim ve`banjem pove}avaju u~inak na mi{i}nu masu za ~ak 50 odsto.

Crna ~okolada, kao i kakao u prahu, za oko 10% pove}avaju proizvodnju dobrog holesterola. Konzumiranjem 22 g kakao praha i 16 g tamne ~okolade dnevno, bitno se smanjuje nivo lo{eg holesterola.

Crna ili bela, lek ili otrov, stimulans ili sedativ, bez nje bi `ivot bio siroma{niji. Sofisticirana, zavodljiva, meka i ne`na. Znate li je? Zove se - ^OKOLADA

Nekoliko slatkih crnih kockica oslobodi}e vesele endorfine koji imaju antidepresivni u~inak a to nam je danas svima potrebno.

Tekst: Sne`ana Trajkov Foto: Thinstock/Guliver

K

olumbo nije ni slutio {ta je svetu poklonio kada je na {panski dvor doneo seme kakaovca. Maje i Asteci su ove mahune smatrali hranom bogova i koristili ih u obrednim ritualima a i kao sredstvo pla}anja. Verovali su da daruju mudrost i mo}, snagu i izdr`ljivost, a u njihova afrodizija~ka dejstva nisu sumnjali.

Ipak, jadni Kristofor Kolumbo nije bio ni svestan {ta je propustio, jer ~okoladu ~ak nije ni probao. Ta ~ast }e pripasti tek konkistadoru Kortesu koji je ovu teku}inu probao iz zlatnog pehara na dvoru aste~kog vladara Montezume. Nije bio odu{evljen, jer su Asteci pili ~okoladni napitak (xocolatl) zagrejan i bez {e}era, uz dodatak ~ilija i vanile.

^okoladna "epidemija" [panci su se ubrzo dosetili da iz ~okolade izostave ~ili a dodaju cimet i {e}er i to pi}e je vrlo brzo postalo omiljeno na {panskom dvoru.

Iz [panije je kakao prenet u Francusku i Englesku. Postaje popularan u gradovima Evrope, naro~ito me|u mladima, iako se dugo smatralo da je {tetan po zdravlje. U 18. veku je izmi{ljen postupak proizvodnje ~okolade nalik dana{njoj, u ~vrstom obliku (marcipan). Prava ~okolada za jelo javlja se tek 1830. kada se kakao prahu dodaje kakao

24

Kockica dnevno

maslac i {e}er. Dalju proizvodnju usavr{avali su (ko drugi nego) Belgijanci i [vajcarci, kreiraju}i ~okoladu koja se topi u ustima.

Vrlo brzo, ~okolada postaje inspiracija umetnika {irom sveta. ^ak je i Kazanova imao naviku da pre odlaska u ljubavne pohode najpre u`iva u ovom o~aravaju}em napitku. Tokom 17. veka ljubavnici prvi put po~inju da iskazuju svoju ljubav ~okoladom a godine 1868. pojavila se i prva kutija ~okoladne bombonijere.

Malo je poslastica i hrane koje izazivaju takvu strast kao ~okolada. Brojne kulture su verovale da ja~a veru, pobolj{ava zdravlje, daje snagu i uve}ava ljubavni zanos i strasti.

Pre dva veka dekadentna poslastica plemi}a, ~okolada je danas zadovoljstvo i uteha svih nas. Ipak, mnogi i dalje veruju da je u`ivanje u ~okoladi gre{no popu{tanje sopstvenoj slabosti. A da li ovaj voljeni slatki{ zaslu`uje ovakve epitete? Prema mi{ljenju nau~nika (hvala bogu da nam se njihovi zaklju~ci jednom dopadnu), ~okolada se neopravdano smatra namirnicom visokog rizika.

"Kraljevska" poslastica ^okolada je ~isti u`itak kojem je te{ko odoleti. Jo{ kada govorimo o ~okoladi kakva se jede na kraljevskom dvoru, onda je to specijalitet kome nema premca.

Belgijska ~okolada se smatra kvalitetom po kome se mere sve ostale ~okolade.

Konzumiranjem manjih koli~ina ~okolade podsti~emo koncentraciju i ja~amo intelektualne sposobnosti dok velika koli~ina mo`e da izazove razdra`ljivost, poti{tenost i nesanicu. ^injenica je da ~okolada u svakodnevnoj upotrebi sadr`i dosta kalorija (oko 500 kalorija na 100 grama), pa konzumiranje ve}e koli~ine mo`e dovesti do pove}anja telesne te`ine, povi{enog krvnog pritiska, pove}anja rizika od dijabetesa i sr~anih oboljenja uop{te.

Ono {to ~ini belgijsku ~okoladu tako izvrsnom je kvalitet sastojaka i skoro fanati~no odr`anje starinske tehnike pravljenja. ^ak i u dana{nje vreme velike masovne proizvodnje i automatizacije fabrika, ve}ina belgijske ~okolade se proizvodi u malim privatnim radnjama i to ru~no. Ba{ takve male radnje privla~e turiste, i kao i kod vinara, u radnjama mo`ete probati ~okoladu i kupiti je kao ekskluzivni suvenir.

Belgijska ~okolada je popularna jo{ od 18. veka, ali novi proces je po~eo 1912. godine.

Izmislio ga je John Nehaus. On je napravio poseban oblik ~okolade nazvan couverteur, {to je zapravo prete~a dana{njih pralina.

Ove praline su bile punjene razli~itim kremama od le{nika, kafe, vo}a ili ~ak jo{ ~okolade.

Kvalitetu belgijske ~okolade doprinosi i

sam proces izrade. Ve}ina dana{njih kompanija za proizvodnju slatki{a dobija ve} izra|ene blokove ~iste ~okolade. Belgijske ne. One dobijaju otopljenu, toplu ~okoladu u cisternama dok jo{ nije izgubila neke od svojih kvaliteta. Tako|e, ne stavljaju biljno ulje kao {to se radi sa jeftinim ~okoladama nego ~isti kakao maslac.

U obliku kuglica, kvadrati}a i elipsi, razli~itih boja i ukusa i slatkog mirisa razli~itih kremi, belgijska ~okolada je uz kralja i pivo ne{to je {to ovu zemlju ~ini ponosnom. Kada posetite Belgiju mo}i }ete da probate razli~ite vrste ~okolade u restoranima za deserte. Zasad i u Maxi supermarketima mo`ete na}i pravu belgijsku ~okoladu Delhaize i saznati za{to je ~okolada vekovima bila poslastica rezervisana samo za kraljevske porodice.

25

Fotografije: Arhiva Maxi i Marko \okovi}

REPORTA@A

Maxi proslavio

11. ro|endan koncertom na Trgu otvorenog srca

M

axi je proslavio svoj 11. ro|endan koncertom za sve generacije odr`anom 12. decembra u centru Beogradu, na Trgu slobode (Trg Republike).

Ro|endanski koncert je odr`an u okviru javne gradske manifestacije Trg otvorenog srca ~iji je Maxi jedan od najve}ih sponzora.

Na centralnoj slavljeni~koj bini Trga za sve posetioce pevali su Sevdah baby i de~iji hor "Beogradski glas" Aleksandre Kova~. Ma|ioni~ar Bobi je odu{evljavao male i velike klince, akrobate na {tulama su mamile smeh i poneki vrisak iznena|enja, a svi zajedno su doprineli da ovo ro|endasko slavlje protekne u dobrom raspolo`enju.

U pravom Bo`i}nom selu Maxi je imao svoju ku}icu u kojoj su se mogli kupiti "Premia" i "365" slatki{i, dok je jedan deo ku}ice Maxi ustupio UNICEF-u za prodaju ~estitki i novogodi{nje dekoracije, kao i

Udru`enju "@ivimo zajedno" za prodaju ru~no pravljenih novogodi{njih ukrasa.

Udru`enje "@ivimo zajedno" bavi se unapre|enjem kvaliteta `ivota osoba sa mentalno-intelektualnim invaliditetom i ve} du`e vreme Maxi sa ovim udru`enjem uspe{no sara|uje na brojnim projektima.

Sva sredstva koja ovo udru`enje obezbedi

od prodaje ru~no ra|enih novogodi{njih ukrasa bi}e upotrebljeno za programe socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom.

Tako|e, Maxi je u~e{}em na ovoj manifestaciji podr`ao realizaciju programa "Beogradski Bebi klub" i tako na jo{ jedan na~in pokazao spremnost da bude odgovoran i aktivan ~lan lokalne zajednice.

27

Z dravlje

I zdravo i slatko - suvo vo}e je lek, poslastica i energetski izvor

sa~uvajte vitalnost

Prehlada uz ~aj, a grip uz lekarsku kontrolu @ensko zdravlje

29

HRANA JE LEK Tekst: B. Tanaskovi} Foto: Thinstock/Guliver

Suvo vo|e

riznica minerala

U nedostatku sve`eg vo}a, ali i slatki{a, na{i stari su zimi na stolu imali tanjir sa suvim gro`|em i suvim {ljivama - znali su da su odli~an izvor vitamina i minerala, namirnice koje {tite zdravlje i daju energiju

N

ajstariji na~in ostavljanja vo}a za zimu je su{enje. Neosporan je prijatan ukus su{enog vo}a, a pored toga ono je i slatko. Su{eno vo}e dugo ~uva hranljivu vrednost. Suvo vo}e je energetski bogata hrana zahvaljuju}i {e}erima, pa se naro~ito preporu~uje deci u razvoju, sportistima i trudnicama.

Su{eno vo}e je i dobar izvor biljnih vlakana. ^inija sa suvim vo}em uvek treba da bude na stolu i odli~na je zamena za slatki{e. Ono brzo daje energiju, ali i kalorije, i zbog toga je dovoljno jesti ga u malim koli~inama. Su{enjem, u vo}u se sve hranljive materije, osim vitamina C, vi{estruko koncentri{u. Pogotovo je dobar izbor u stresnim situacijama jer je bogato magnezijumom, koji smiruje, vitaminima B kompleksa koji nam hrane nervni sistem i gvo`|em koje nam daje vitalnost.

Pored toga, ono je dobar izvor ugljenih hidrata koji }e na{em mozgu brzo dati energiju i pobolj{ati koncentraciju.

Bogate su prirodnim {e}erima, sa koncentrovanijim sadr`ajem vitamina i minerala u odnosu na sve`a. Su{enjem se odstranjuje samo voda, dok se svi drugi sastojci koncentri{u, tako da su{ena kajsija ima 12 puta vi{e gvo`|a, 7 puta vi{e dijetetskih vlakana i 5 puta vi{e vitamina A nego sve`a. 100 g su{ene kajsije daje dva i po puta vi{e vitamina A od dnevne potrebe za odraslu osobu.

Za kajsiju va`i da pove}ava vitalnost i obnavlja }elije, {titi od anemije i nervne depresije, nadokna|uje kalijum i potpoma`e stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Kajsije se naro~ito preporu~uju osobama koje su prestale da pu{e, jer betakarotin u njima ubla`ava dejstvo {tetnih sastojaka cigareta.

Suve smokve

NARODNI LEK:

Veoma cenjeno vo}e ju`nih krajeva, dostupno cele godine kao su{eno.

Prepune minerala - kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i gvo`|a, sa puno biljnih vlakana, koriste se protiv zatvora, poma`u varenje hrane, protiv bakterija u organima za varenje. Na bazi iskustava tradicionalne medicine u celom svetu, koja je smokvu smatrala sredstvom protiv raka, japanski nau~nici su iz smokve izolovali anitkancerogeni sastojak benaldehid. Na dvorovima careva i kraljeva Rima, Egipta, Izraela, naro~iti zna~aj pridavan je smokvama za obnavljanje vitalnosti organizma.

NARODNI LEK Protiv zatvora: 150-200 g suvih smokava potopiti uve~e u vodu, ostaviti da odstoje do ujutru a zatim pojesti i rastvor popiti, pre doru~ka.

Kombinacija je jo{ uspe{nija sa suvim {ljivama (50-50 odsto srazmera).

Koristiti dok zatvor ne pro|e, a kasnije povremeno preventivno.

30

Suve kajsije

Za slabokrvne: Svakog dana pojesti 5 su{enih kajsija.

Suve {ljive Prakti~no se smatraju koncentrovanom hranom sa posebnim dijetetskim i farmakolo{kim svojstvima. Sadr`e puno biljnih vlakana, visok procanat {e}era, ali masti ima samo u tragovima, holesterola uop{te nemaju.

Znate li da suve {ljive imaju vi{e gvo`|a nego d`igerica i ~etiri puta vi{e kalijuma nego pomorand`e? Najbogatije su vitaminom A: 100 g suvih {ljiva zadovoljava 40 odsto dnevnih potreba odraslog ~oveka za ovim vitaminom. Tu su i vitamin B i minerali. Suve {ljive poma`u varenje i ja~aju apetit, poma`u kod oboljenja bubrega, gifta i reumatizma.

Suvo gro`|e Iako su ostaci suvog gro`|a na|eni u egipatskim piramidama i grobnicama srednje Azije i isto~ne Evrope, smatra se da su Grci prvi po~eli da gaje gro`|e i prave vino, koje su me{ali sa za~inskim biljem i medom. Gro`|e nije samo veoma ukusno i osve`avaju}e, ve} je i lekovito.

Deluje kao prirodni tonik organizma, usporava starenje, spre~ava demenciju i degenerativne bolesti, ~isti krv, uklanja masne naslage iz tela, ja~a srce...

Za sr~ane bolesnike, posebno one sa povi{enim krvnim pritiskom, najve}a prednost ovog vo}a u odnosu na ostala je odsustvo natrijuma i hlora, a prisustvo kalijuma, {to dovodi do pada krvnog pritiska.

Gro`|e deluje preventivno na sr~ane bolesti i time {to pove}ava za{titni HDL holesterol, a smanjuje koagulaciju krvi. Puno je fosfora, gvo`|a, natrijuma i kalcijuma.

Narodni lek: Protiv ka{lja i konstipacije: jesti tri puta dnevno po 100 g suvog gro`|a.

NARODNI LEK: Za otvaranje apetita kod dece: 5 suvih {ljiva skuvati i pojesti svakog dana pre doru~ka. Za bolje pra`njenje: Skuvati kompot od suvih {ljiva i pojesti na prazan stomak, ujutru.

31

MEDICINA

Mo| kontracepcije ja~a `ene Osim {to {titi od ne`eljene trudno}e, pilula smanjuje broj vanmateri~nih trudno}a, {titi od nastanka karcinoma jajnika, povoljno deluje na izgled ko`e, dok kondom poma`e u za{titi od polno prenosivih bolesti

Podsetnik za "zaboravne" Kome verovati, kako izabrati kontraceptivno sredstvo i kad treba i}i kod ginekologa? Dr Fazlagi} obja{njava: Svaka kontracepcija je neuporedivo bolja od prekida trudno}e, koji mnogo vi{e ugro`ava zdravlje i ostavlja te{ke posledice Svaka `ena mo`e da na|e najbolju vrstu kontracepcije za sebe u dogovoru sa svojim ginekologom Kontrola i briga o sopstvenom zdravlju omogu}ava aktivno u~e{}e u svim drugim sferama `ivota i preuzimanje kontrole Pravilno kori{}enje kontracepcije ne samo da nije {tetno , ve} unapre|uje zdravlje `ene Nijedno kontraceptivno sredstvo ne {titi 100 odsto.

U literaturi efikasnost pilula se kre}e do 99 odsto, a kondoma 97, a u praksi efikasnost pilula iznosi oko 94, a kondoma 86 odsto Uslov za dobro delovanje ovih sredstava je njihova pravilna upotreba Ne mo`ete zaboraviti nekoliko dana da uzmete pilulu i misliti da ste i dalje za{ti}eni Sa kondomima rukujte prema uputstvu da bi se izbeglo spadanje i pucanje Izaberite svog ginekologa i verujte mu Idite na ginekolo{ki pregled jednom godi{nje

Tekst: Ana Jovi} Foto: Thinstock/Guliver

S

amo tri odsto `ena u reproduktivnom periodu u Srbiji koristi pilulu kao za{titu od ne`eljene trudno}e, {to je osam puta manje od evropskog proseka, pokazuju istra`ivanja. Zbog ovakvog podatka na{a zemlja se nalazi na poslednjem mestu u Evropi po broju `ena koje koriste savremeni vid za{tite od za~e}a.

Neznanje, psiholo{ki otpor, nepostojanje koncepta planiranja porodice, samo su neki od razloga zbog ~ega dame odbijaju i samu pomisao na kori{}enje pilula, ne znaju}i da ona, osim {to {titi od ne`eljene trudno}e, smanjuje broj vanmateri~nih trudno}a, {titi od nastanka karcinoma jajnika, povoljno deluje na izgled ko`e‌

I dalje mala informisanost Brojne ankete pokazuju da ni kondom nije ba{ omiljen iako je poznato da ima veliku ulogu u za{titi od polno prenosivih bolesti i ne`eljene trudno}e. Anketa "Dureksa" je pokazala da prose~an stanovnik na{e zemlje godi{nje potro{i samo 1,42 kondoma, pa se tako Srbija po broju kori{}enja kondoma nalazi neposredno ispod Indije i Tajlanda, a malo iznad Turske i Filipina.

Prema re~ima ginekologa dr Mime Fazlagi}, iako se o kontracepciji puno govori i pi{e, informisanost `ena nije zadovoljavaju}a.

- Jo{ uvek u ordinaciju dolaze mlade, trudne devojke koje na pitanje {ta su koristile od kontracepcije odgovaraju: "Ni{ta".

Kada ih pitate da li su bile svesne da }e ostati

32

trudne, ve}ina odgovara da su mislile da se to ne}e ba{ njima desiti. Stalno im govorim da moraju da budu svesne da, bez kontracepcije, mo`da ne}e ostati trudne prvog ili drugog meseca, ali }e u periodu od {est meseci verovatno do}i do za~e}a obja{njava dr Fazlagi}.

Nedavno je jedna studija u Americi pokazala da su dve tre}ine ne`eljenih trudno}a posledica toga {to `ene ne koriste pilule za kontracepciju na propisan na~in ili upotre-

bljavaju neodgovaraju}u za{titu. Dr Fazlagi} smatra da ovi podaci odgovaraju i na{oj populaciji. Kod nas je potpuno uobi~ajeno, ka`e ona, da svi pri~aju o tome da su hormoni {tetni i da ih ne treba uzimati, a niko ne govori o {tetnosti poba~aja kod mladih devojaka. Procenjuje se da se kod nas godi{nje obavi od 100.000 do 120.000 abortusa, pa izgleda da je strah od kontracepcije me|u na{im gra|anima ve}i od komplikacija koje nosi intervencija poput namernog prekida trudno}e.

Jo{ uvek mi u ordinaciju dolaze mlade, trudne Izbor diktira i zdravlje Ipak, treba re}i da ova metoda za{tite od devojke koje na pitanje {ta su koristile od kontracepcije trudno}e nije preporu~ljiva za neke grupe `ena: onima koje su imale trombozu vena, odgovaraju: "Ni{ta", infarkt ili mo`dani udar, kao i izuzetno ka`e dr Mima Fazlagi} gojaznim `enama.

U 21. veku va`no je da `ena brine o zdravlju, da sama planira svoj `ivot, preuzme odgovornost za svoje odluke, a to je upravo pilula donela `enama jo{ u pro{lom veku -Izbor kontracepcije nije jednostavan. Da bismo na{li sredstvo koje osobi najvi{e odgovara, moraju se uzeti u obzir razne ~injenice: koliko `ena ima godina, da li je ra|ala, kakav joj je hormonski status, da li je u monogamnoj vezi... Sve ove ~injenice treba da uzme u obzir ginekolog pre nego {to preporu~i kontracepciju. Treba znati da se pilula, koja je nedavno "proslavila" pola veka postojanja, transformisala, da je svake

godine sve pribli`nija prirodnim hormonima i da se mnogo ula`e u njeno usavr{avanje, ali da kod nas ve}ina `ena odbija njeno kori{}enje zbog predrasuda da }e biti maljava, debela i sa problemati~nom ko`om. Naravno da ovo nema veze sa realno{}u , ali je to tako duboko ukorenjeno kao narodno mi{ljenje da je bolje da se beba rodi u sedmom nego u osmom mesecu trudno}e, {to je medicinski apsurd. U 21. veku va`no je da `ena brine o svom zdravlju, da sama planira svoj `ivot, preuzme odgovornost za svoje odluke, a to je upravo pilula donela `enama jo{ u pro{lom veku - nagla{ava dr Fazlagi}.

Ostala sredstva Od ostalih kontraceptivnih sredstava treba pomenuti i spiralu, kao i spermicide.

Spirala je tzv. intrauterini ulo`ak koji ginekolog direktno plasira u matericu krajem menstrualnog ciklusa. Mo`e biti plasti~na ili metalna. Za spirale je preporu~ljivo da stoje od tri do pet godina uz lekarske kontrole, a da se posle toga, uz malu pauzu, zamene novim. Mane ve}ine spirala su {to poja~avaju menstrualno krvarenje i gr~eve, {to ne ~uvaju od polno prenosivih bolesti i {to pove}avaju rizik od upale genitalnog trakta. Mima Fazlagi} obja{njava da je spermicid sredstvo koje se upotrebljava lokalno i deluje tako {to o{te}uje }elijsku membranu spermatozoida.

-Tim mehanizmom dejstva mo`e da se o{teti i spoljni za{titni sloj }elija vaginalne sluznice i da ona postane osetljivija na infekcije. Zato ne treba zaboraviti da upotreba spermicidnih sredstava ne ~uva od polno prenosivih bolesti.

33

PREVENTIVA

Prehlada ili grip? ^esto pranje ruku, priprema zdrave hrane, unos vitamina i ~ajeva, redovno ve`banje i izbegavanje kontakta sa obolelom osobom samo su neki od saveta koji mogu pomo}i da se organizam izbori sa virusima Tekst: Ana Jovi} Foto: Thinstock/Guliver

J

anuar je mesec u kome nas prehlade i virusi ~esto obaraju u krevet, kada veliki broj ljudi muku mu~i sa kijanjem i ka{ljanjem, ali i kada zbog trke oko pripremanja praznika i slava dolazi do premora organizma i slabljenja imuniteta. Kod nas u redakciji kru`i {ala da li~imo na obdani{te - razmenjujemo u krug viruse, a sli~no je verovatno u ve}ini firmi i ku}a.

Simptomi prehlada i gripa mogu biti veoma sli~ni, ali komplikacije nele~enih oboljenja mogu drasti~no lo{ije da se odraze na organizam pacijenta, zbog ~ega je va`no da se niko ne le~i "na svoju ruku" i da se obavezno na vreme poseti izabrani lekar.

Kako obja{njava dr Jelena Popovi}, lekar u Domu zdravlja "Zvezdara", prehlada naj~e{}e obuhvata virusnu infekciju gornjih disajnih puteva, pra}enu kija-

vicom, suzenjem o~iju, crvenilom `drela, ka{ljom, glavoboljom, malaksalo{}u, ponekad i povi{enom temperaturom. Prehlada naj~e{}e traje oko nedelju dana, a grip mo`e da potraje i do dve, tri nedelje.

- Grip treba razlikovati od prehlade. Simptomi kod gripa su mnogo ja~e izra`eni i brzo nastaju. Naj~e{}e bolest po~inje iznenadnom jezom i visokom temperaturom, malaksalo{}u i bolovima u mi{i}ima. Grip mo`e da se iskomplikuje plu}nom infekcijom, upalom sr~anog mi{i}a ili zglobova, zato ga treba ozbiljno le~iti i biti pod nadzorom lekara.

Kada je re~ o upali plu}a, treba napomenuti da je bakterijska ili tipi~na upala plu}a pra}ena visokom temperaturom, znojenjem, bolovima u grudima i produktivnim ka{ljem `uto-zelene boje - objasnila je dr Popovi}.

Savet plus za za{titu Postoji nekoliko saveta koji mogu pomo}i, ka`e dr Popovi}, da se organizam {to je mogu}e vi{e za{titi od pojave bolesti. Neki od njih su: treba izbegavati kontakt sa osobom koja je obolela neophodno je ~esto prati ruke, jer se virusi mogu preneti i preko predmeta koji su bili u neposrednom kontaktu sa obolelom osobom (kvaka, telefon, dr`a~ u autobusu, tastatura na ra~unaru) {to ~e{}e treba provetravati prostoriju u kojoj se nalazite potrebno je spavati no}u od sedam do osam sati i dovoljno se odmarati preko dana redovno ve`banje potpoma`e ja~anje organizma u toku zime treba konzumirati pile}u supu {to vi{e, jer smanjuje otok sluzoko`e

34

pravilna ishrana, uzimanje vo}a i povr}a i dovoljno vitamina je neophodno, a za pravilan rad imunolo{kog sistema savetuje se i kori{}enje cinka, gvo`|a, selena, vitamina A, B6, C i E, ali u dogovoru sa doktorom ~ajeve ne treba piti samo onda kada smo bolesni, ve} svakoga dana na meniju bi trebalo da budu beli i crni luk, |umbir i {itake pe~urke, jer pobornici narodne medicine tvrde da ove namirnice "ubijaju" viruse koji izazivaju prehlade i grip hormoni stresa, koji se lu~e kao odgovor na nervozu, slabe imunolo{ki sistem, pa treba na}i neki antistres program koji }e pomo}i da se re{imo ove boljke savremenog dru{tva.

Doc dr sc Med Nevenka Raketi}

Le~enje prehlada Zima uveliko traje a sa njom i porast respiratornih infekcija kod odraslih i kod dece. Simptomi i znaci respiratorne infekcije kod dece po~inju dan ili dva nakon izlaganja uzro~niku i naj~e{}e su u formi prehlade. Uobi~ajeno je da prvo nastaje tzv. nazalna kongestija, gde je nos ispunjen sekretom razli~ite prebojenosti, od providne do `u}kastozelenkaste. Pored toga, mo`e se javiti povi{ena temperatura, bolovi u grlu, ka{alj, smanjen apetit, uznemirenost ili malaksalost. Na pregledu se kod dece uo~ava crvenilo sluznice nosa i grla i lako uve}anje limfnih `lezda na vratu.

Najbolja prevencija respiratornih infekcija su jednostavne higijenske mere, kao {to je pranje ruku. Deca treba da peru ruke najmanje 15 do 30 sekundi sapunom i toplom vodom. Roditelji treba da podsti~u decu da ~esto peru ruke, posebno pre i posle jela, tako|e nakon kijanja i ka{ljanja. Ukoliko nije mogu}e oprati ruke, deca mogu da koriste maramice natopljene alkoholom, i treba im objasniti da detaljno obri{u cele ruke sa nekoliko alkoholnih maramica. Treba da izbegavaju kontakt sa prehla|enim osobama, a deca sa prehladom ne treba da idu u kolektiv.

Le~enje respiratornih infekcija kod dece uklju~uje pre svega posetu pedijatru i terapiju koja }e smanjiti simptome bolesti (simptomatsku terapiju) u vidu dekongestiva, antihistaminika i lekova protiv ka{lja. Kod dece sa povi{enom temperaturom mogu se primeniti antipiretici (paracetamol i ibuprofen). Ovla`en vazduh mo`e pobolj{ati simptome zapu{enosti i curenja nosa, a kod mla|e dece je povoljan u~inak kapi fiziolo{kog rastvora i uklanjanje sekreta pomo}u pumpice za nos. U slu~ajevima kada se prehlada komplikuje bakterijskim infekcijama (otitis, sinuzitis, pneumonija), po nalogu pedijatra je neophodna primena antibiotika. Pedijatar Doma zdravlja Jedro na osnovu uzetih podataka od roditelja, celokupnog pedijatrijskog pregleda i brzih laboratorijskih testova (kompletna krvna slika i CRP), mo`e da postavi dijagnozu o vrsti respiratorne infekcije. Ukoliko je potrebno, mogu se uraditi i dodatna laboratorijska ispitivanja deteta. U slu~aju kompleksnih medicinskih problema, postoji mogu}nost formiranja posebnog tima, sastavljenog od najboljih eksperata za odre|enu oblast.

L judi, dru{tvo [ta je aktuelno, kako se proslavlja 25 godina rada, ko su mladi volonteri, kako se neguje svoj posao... re}i }e nam:

Dragan Vuji~i} Vujke Ona i on Katarina Trnjakovi} Nada Atanackov 35

UZ KAFU

I

zvo}a~ luma~kih

gr

adova

Glumac koji je upravo obele`io ~etvrt veka rada za sebe ka`e da je u braku s pozori{tem a izlete u televizijske serije smatra tombolom.

Dragan Vuji} Vujke misli da je sad na po~etku drugog poluvremena i da je najzad postao ve}inski vlasnik svog `ivota Tekst: Tanja [imi} Foto: Aleksandar Plavevski

P

osle dvadeset godina, smatram da je teatar moja zakonita supruga. To mi je, priznajem, najdu`a veza u `ivotu. Televizija, film, radio, samo su neke prolazne ljubavnice, koje vi|am s vremena na vreme i sa kojima mi je lepo - priznaje glumac Dragan Vuji} Vujke, koji je polovinom decembra prethodne godine obele`io trostruki jubilej- pedeset godina `ivota, dvadeset pet bavljenja glumom i dve decenije vernosti mati~nom, Pozori{tu na Terazijama. I to na neobi~an Uloge koje su obele`ile moju na~in, "gemi{tom" nazvanim karijeru su svakako No 1 u "Alanu "Koliko se glume skupilo u Fordu2, Robert Artinovi} Arti u "Lutki sa naslovne strane", meni", zajedno sa kolegama i Taliman u "Violinisti na krovu", prijateljima.

Bili Filn u "^ikagu" i Campano u Felinijevoj "La Stradi".

Campano

36

MM: Kako danas izgleda profesija glumca nakon punih ~etvrt veka?

- Prili~no ~udno. Iza mene je zamamna kilometra`a, ali mislim da je izme|u `elja, mogu}nosti i onoga {to sam ostvario neki ~udan reciprocitet. ^ovek obi~no `eli mnogo toga, ali sam ja oduvek `eleo nekako sa merom. U ovim godinama sam do{ao do ta~ke kad se ose}am zreo i kao ~ovek i kao mu{karac i kao umetnik. Mislim da sam sad na po~etku drugog poluvremena, postao sam ve}inski vlasnik svog `ivota i kad se osvrnem, dosta je toga iza mene.

vratio ulogu?

- Ose}ao bih se kao da sam ne{to ukrao u samoposluzi. Sa svakom rolom rvao sam se i poku{avao da do|em do rezultata, a bivalo je i to da sam dobio autisti~an tekst ili da igram ne{to {to mi uop{te ne le`i. Ali sam se uvek borio s tim, nastojao da obaram ruke, iako sam u nekim situacijama bio potpuno svestan da je projekat osu|en na neuspeh i radio u korist svoje {tete. Ponekad sam bio tvrdoglav, ponekad naivan, ali proma{aja, na svu sre}u, nije bilo mnogo.

Ne `elim nikog da povredim

MM: Tuma~ili ste, MM: Bilo je tokom uglavnom, uloge godina i proma{aja?

- Odlazak na studije u Novi Sad imao je svojih prednosti. negativaca?

- Svakako, jer u Imao sam veliko zadovoljstvo da sara|ujem sa Brankom - Od Radeta nekim situacijama niPle{om, Radetom [erbed`ijom, Petrom Bani}evi}em, [erbed`ije sam na sam bio u prilici da Borom Dra{kovi}em, pored mog profesora Radeta Akademiji nau~io biram, a na`alost, niMarkovi}a. Svi oni su veoma va`ne osobe u ovoj sferi da treba biti je me dotakao onaj umetnosti i od svakog sam usvajao, ali i kraduckao pone{to. advokat svome ameri~ki san da sa Ple{a je imao mirno}u, [erbed`ija ekspresiju, simpati~nost. U liku. On je uvek, u devetnaest godina jednom od poslednjih razgovora koje smo vodili, pitao sam svakoj roli, imao tu snimim dva filma, tri Petra Kralja, dok smo se {etali kraj Dunava na na{em `elju i to sam ustelevizijske serije i kuDor}olu, {ta mu je bio moto u `ivotu. Odgovorio mi je vojio, a valjda zbog pim stan. O tome, ~ini "Da nikog ne povredim". Jako sam to zapamtio, jer, ovakvog lica, ~esto se, ma{taju svi koji se rade}i ovakvu vrstu posla, s mnogo ljudi sam i dobijao uloge bave sli~nim poslovima. komuniciram i ponekad, ne hote}i, mogu negativaca.

To su vrlo Ali ja nisam ma{tao o tome i nekoga i da povredim. A ne `elim. profilisane stvari i iritiraju nisam bio ni eufori~an ni histeme, jer su me ljudi sasvim ri~an i upravo zbog toga mogu da nepotrebno spakovali u odre|enu ka`em da sam sad zadovoljan, jer ovaj fioku. posao zahteva mnogo toga. Gluma je, u neku ruku, i javna usamljenost, koju pakujem u MM: Nema vas mnogo na televiziji? mozgove, u{i i o~i gledalaca koji dolaze pre svega - Televizija je kao tombola, mo`e da ti se desi da da gledaju predstave i trudim se da budem ima{ kontinuitet "glodanja koskica" ili da ti se posmaksimalno po{ten i da posle tih dva i po sata, re}i da dobije{ ulogu u seriji od pedeset epizoda i da koliko vremena odvoje i plate kartu za to, iza|u ti se `ivot okrene naopa~ke. Nisam od onih koji vuzadovoljni, makar s nekim mojim malim udelom. ku za rukav i ne `elim da sedim sa rediteljima i ispijam pi}e do pola no}i ne bi li me bilo na ekranu.

MM: Da li ste ponekad za`alili {to ste odabrali Nastojim da sve obavim profesionalno{}u i talenglumu i po`eleli da odustanete od svega? tom, radim maksimalno posve}eno, a oni, ako me - Ne, ~ak ni kad su me dva puta odbili na primete u redu, ako ne, nikom ni{ta. Isto va`i i za prijemnom na beogradskoj Akademiji. Oti{ao sam film, jer ljudi koji sada haraju srpskom kinematou Novi Sad kod profesora Radeta Markovi}a, koji grafijom dovode veliki procenat ~lanova gluma~mi je mnogo toga dao. Za`alio sam ponekad samo kog esnafa u poziciju da se zapitaju {ta mi tu uop{te {to sam radio s nekim ljudima, jer nisam bio u radimo, ako dvadeset istih ljudi ide iz filma u film... prilici da imam nekog ko }e mi davati vetar u le|a, ko }e biti moja sigurnosna ki~ma. U nekim situacijama i{ao sam pomalo i donkihotovski, zaletao se, misle}i da su svi ljudi dobronamerni i da }emo se u realizaciji posla svi dati sve od sebe da zajedni~kim snagama nekako do|emo do svetla na kraju tunela. Par puta sam imao vrlo gorak ukus u ustima kad sam shvatio da sam prevaren, bilo konceptualno bilo finansijski, ali sam ve} bio u{ao dovoljno duboko da mi tradicionalnost, vaspitanje i ono {to sam nau~io od profesora Radeta Markovi}a nisu dozvoljavali da iz toga iza|em.

MM: Jedan ste od retkih glumaca koji nikad nije

MM: Koliko vas je saobra}ajna nesre}a u kojoj ste bili te{ko povre|eni, navela da preispitate neke svoje odluke i stavove?

- Mirovanje i dugotrajna rehabilitacija neminovno dovedu ~oveka u priliku da razmi{lja.

Za razliku od drugih, koji kad o}orave dobiju nao~are, ja sam tada skinuo svoje roze, jer sam pre toga svet gledao kroz ru`i~aste, optimisti~nim o~ima. Bio sam naivan u nekim stvarima, ali kad mi se sve to dogodilo i kad je pro{lo neko vreme, neke ljude sam "spakovao" u fioke koje vi{e nikada ne}u otvoriti, a sa drugima sam postao samo smireniji, oprezniji.

37

AKTUELNO

Dvaput ~itaj, jednom kupi!

Kako birate proizvod pri kupovini? Da li je odlu~uju}a cena, brend, dobra reklama? Kako god da se odlu~ujete, jedini na~in za pametan izbor prehrambenih namirnica je ~itanje deklaracije Tekst: B. Tanaskovi} Foto: A. Plavevski

V

rlo je te{ko odabrati prehrambeni proizvod visokog kvaliteta, naro~ito kada ne znamo otkuda dolazi i kakav mu je sastav. Neki se odlu~uju za kupovinu odre|enog proizvoda na osnovu reklama ili pak samog izgleda proizvoda. No, jedini na~in za pametan izbor prehrambenih namirnica je ~itanje deklaracije. Podaci ispisani na proizvodu mogu nam otkriti sastav, poreklo, nutritivne (hranljive) vrednosti i namenu proizvoda Svaki prehrambeni proizvod, uvezen ili proizveden u Srbiji, mora biti deklarisan u skladu sa zakonskim normama pre nego {to se pusti u prodaju. Deklaracija zapravo predstavlja li~ni dokument svake namirnice koji osim op{tih informacija daje dokaz o zdravstvenoj ispravnosti hrane, odnosno potvr|uje da je sigurna za konzumaciju.

Naime, sve namirnice koje se nalaze na policama samoposluga trebalo bi da odgovaraju Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i drugim prate}im propisima nadle`nih sanitarnih organa. Deklaracija {titi zdravlje potro{a~a i slu`i kao pokazatelj {ta unosimo u svoj organizam.

Deklaracija mora biti potpuno razumljiva za potro{a~a. Namirnice iz uvoza moraju imati deklaraciju na srpskom jeziku.

Da bi bila ispravna, deklaracija treba da sadr`i:

1.

2.

Naziv namirnice i trgova~ko ime (ako ga ima) Sastav proizvoda - navode se sastojci prema opadaju}em redosledu u odnosu na njihovu zastupljenost u proizvodu (sastojak kojeg ima najvi{e je na prvom mestu, pa redom ostali)

3.

Neto koli~ina - ozna~ava se jedinicama mase ili zapremine

38

4.

Rok upotrebe - kod roka upotrebe potrebno je obratiti pa`nju na slede}e:

Za proizvode sa rokom trajanja do tri meseca - navodi se dan i mesec do kad je upotrebljiv proizvod Za proizvode sa rokom trajanja od tri meseca do osamnaest meseci - navode se mesec i godina do kad je upotrebljiv proizvod Za proizvode koji imaju rok trajanja du`i od osamnaest meseci dovoljno je navesti godinu roka upotrebe KAKO SE OZNA~AVA ROK UPOTREBE? "upotrebljivo do..." kada datum uklju~uje naznaku dana, zaklju~no sa navedenim danom je proizvod u ispravnom roku trajanja (primer: "upotrebljivo do 23.12.2011." zna~i da je do kraja tog dana proizvod u ispravnom roku trajanja) "upotrebljivo do kraja ..." kada su navedeni mesec i godina ili samo godina.

U tom slu~aju podrazumeva se da je proizvod u ispravnom roku do kraja navedene godine odn. meseca (primer: "upotrebljivo do 12.2011." zna~i da je proizvod u ispravnom roku trajanja do kraja decembra 2011, odn. do 31.12.2011.)

5.

Lot broj omogu}ava identifikaciju namirnice odnosno mogu}nost pra}enja namirnice kroz sve faze proizvodnje, prerade i prometa:

Ukoliko je lot broj razumljiv za potro{a~a (kada ozna~ava dan, mesec, godinu proizvodnje), tada nije neophodno da datum proizvodnje bude naveden na deklaraciji.

S obzirom da je ~esto lot broj interna {ifra proizvo|a~a (i samim tim je nerazumljiva za potro{a~e), u tom slu~aju je neophodno da proizvo|a~ navede na deklaraciji datum proizvodnje. Tek tada potro{a~ ima potpune informacije o tome kada je namirnica proizvedena i do kada je upotrebljiva (kao {to je ranije navedeno, rok upotrebe mora da postoji na deklaraciji)."

6.

Uputstvo za upotrebu - ukoliko je potrebno, navedeno je na koji na~in se proizvod priprema Uslove ~uvanja - navode se ukoliko je neophodno ~uvati namirnicu pod odre|enim uslovima (primeri: ^uvati na suvom i hladnom mestu; ^uvati na temperaturi od 0째C do +6째C) Adresu proizvo|a~a i subjekta koji pakuje namirnicu (ako to nije proizvo|a~) Ukoliko se radi o uvoznom proizvodu, neophodno je da na deklaraciji postoji: Adresa uvoznika Zemlja porekla (navodi se na slede}i na~in: "proizvedeno u ...")

Zemlja iz koje je namirnica uvezena (navodi se na slede}i na~in: "uvezeno iz...")

7.

8.

9.

mamine

ONA I ON

Miris kuhinje

Tekst: Mirjana Jur~i} Foto: Thinstock/Guliver

Iz Vi{njinog dnevnika Nasankavanje Bad Klajnkirhen, Sent Moric, Kicbil, [amone, Kopaonik, ove zime ne}e biti moja destinacija. Moje zimske ~arolije zavr{i}e se grudvanjem na Avali, sankanjem po strmoj ulici i ~i{}enjem snega oko ku}e i to zahvaljuju}i mojoj svekrvi Goci koja }e do}i kod nas "da malo prezimi". To "malo" je rastegljiva kategorija, prote`e se izme|u "koliko mi se svidi i dok mi ne dosadi". Njoj ili meni.

Kuvana rakija i duga~ke ga}e Nikola i ja smo pro{le zime bili na na{em prvom zimovanju u Garmi{ Parten Kirhenu. I {ta je bilo: umesto skija iznajmljivao je sanke, sun~ao se u kafeu sede}i pored kamina i uporno je tra`io kuvanu rakiju. Od uspinja~e je be`ao na pu{-

40

komet, a od duga~kih ga}a se nije oprostio sve do prole}a. Rekao je da ga promaja nije nikad ubila, ali da je zimu navukao za sva vremena. Ostalo je otvoreno pitanje: koliko puta se mo`e umreti od promaje?

Vru}e krofne i hladan tu{ Stigla je Nikolina mama, jutros, s koferima i torbama kao da se useljava. Da je stigla moja mama samo bih se okrenula na drugu stranu, a ona bi me tek oko deset probudila sa hladnom nes kafom. Ali, ova mama ima druge metode za bu|enje.

Odmah je pozatvarala sve prozore, TA pe} uklju~ila na {est i pustila je da duva, skuvala crno vino sa dosta bibera, a onda krenula i da pe~e krofne. A ja sam oti{la pod hladan tu{ da bih do{la sebi.

Sarma afrodizijak Moja sedefaste boje ru~no ra|ena i preskupa kuhinja dobila je etno detalje, venac su{enih paprika i belog luka rastegnutih izme|u slika dve mrtve

prirode. Da `ivne priroda, verovatno.

Kuhinju mi je ukrasila naravno, Goca.

Rekla je da bi se svaki magazin o ure|enju kuhinje ponosio ovakvom slikom, ali da kuhinja slu`i i za spremanje hrane, a ne samo za slikanje. Pa je u duhu tog na~ela naseckala kilo, dva crnog luka, kiselog kupusa, skuvala je i prebranac, punjene suve paprike... Aspirator nije uklju~ivala, a ni prozor nije otvarala. Mislila sam da }u se i ja skuvati, ba{ kao ona koka koja je jedva stala u moj najve}i lonac, od dve litre.

A Nikola? @ivnuo od tih mirisa ili od 350 stepeni koliko mi se ~ini da je bilo u ku}i, samo je cvrkutao i obigravao oko mene.

Te{ko priznajem, ali priznajem: odavno nisam jela bolju pile}u supu, a od sarme sam spavala punih osam sati i probudila se vesela. Bilo je tu i Nikolinih zasluga...

Goco, nema ti ravne!

Danima sam se pitala {ta je to Goca donela u onolikim torbama? U jednoj su bile tegle ajvara, krastav~i}a, paprika i

Da bra~nu harmoniju ne mo`e da naru{i dolazak svekrve uverili su se i on i ona.

Tome su doprineli sarma, kuvano vino, {trikane ~arape, venac belog luka, a naro~ito bunda

d`emova, u drugoj {trikane ~arape i prsluci za nju i sina, u tre}oj njena garderoba, u ~etvrtoj sir, kajmak, pr{uta, tur{ija. Petu nikako nije otvarala, sve do jutros, a onda sam se umalo onesvestila.

Do{la mi je sa re~ima: "]ero, ti se mnogo lako obla~i{, navu}i}e{ ne{to na jajnike, pa sam ti poru~ila ovo. Ne znam da li sam ti potrefila ukus?" Potrefila mi je i nerv i ukus, a tek suzne `lezde kada me je ogrnula bundom! I to kakvom bundom!

Sama sebi ne bih umela bolju da izaberem.

- Goco, nemoj nikad da ide{ od nas! rekla sam joj najiskrenije.

Iz Nikolinog dnevnika Ljakse sto posto Sad mogu da precrtam sva ona napucana skijali{ta na koja je tipovala Vi{nja, a da ne moram da obja{njavam za{to ne volim fensi zimovanja. Dolazi nam u posetu na par dana moja mama, u pravi momenat, bolji nije mogla da

izabere. Jo{ od pro{logodi{njeg zimovanja mi se nisu ugrejala stopala, vratio sam se izgoreo u licu, a beo oko o~iju kao rakun, s modricama po cevanicama i upalom mi{i}a koje se do prole}a nisam re{io.

Idealno zimovanje za mene je pod jorganplaninom, s kuvanom rakijom i hladnim pihtijama, pa neka sam ljakse sto posto.

Vatrena `ena ledenih stopala Vi{nja je me{avina pingvina i Eskima, jede sladoled zimi, tu{ira se hladnom vodom, pije ajskafu i stalno provetrava stan. Da nije mene ona bi i u decembru spavala pored otvorenog prozora. Jeste vatrena `ena, sla`em se, ali kad mi pod jorganom pri~vrlji svoja hladna stopala, pitam se nisam li ipak o`enio ledenu kraljicu?

Al se nekad dobro jelo...

Ponovo sam osetio {ta zna~i topli dom kada mi je do{la mama! Donela mi je {trikane ~arape i prsluk, ku}a je zamirisala na pravu hranu, a dobio sam i dru{tvo za kuvano vi-

no. Nemam ja ni{ta protiv Vi{njinog jonizatora vazduha i osve`iva~a prostorija, volim i ja desertna vina i fast fud, no trpim. Moja mama kuva pile}u supu, a Vi{nja "pile}i pota`", pre sam jeo pala~inke, a sada "crepes", pom frit se nekad zvao pr`eni krompir... Umesto nutele, mazao sam eurokrem na hleb, pio doma}i sok od zove, a mamurluk le~io rasolom, i {ta mi fali?

Kuva sve po spisku Vi{nja je pametna `ena, nikada me nije pitala ko bolje kuva: ona ili moja mama.

Moja mama kuva ko zmaj, nema joj ravne.

Tako je i }aleta osvojila, na {nenokle i {trudlu, koji su do{li na red kada je probao sve njene specijalitete, po azbuci, od a do {. Mene je u~io da budem sre}an ako na|em `enu koja ume da kuva do pola azbuke i ja sam sre}an. Mada se Vi{nja vi{e dr`i abecede i stranih naziva. Ali na Gocinu kuhinju primila se i Vi{nja, danas ju je nagovarala da ostane du`e kod nas.

Da nisam ~uo svojim u{ima ne bih verovao!

41

INICIJATIVE

Liderka sopstvenog `ivota Na nju niko ne mo`e da uti~e.

Moja uloga u njenom `ivotu je da je volim i podr`avam na putevima koje ona sama bira jo{ od svoje desete godine, ka`e majka na{e sagovornice Katarine Kine Trnjakovi} (18) iz Pan~eva

L

iderstvo je kapacitet da se vizija pretvori u realnost. Mo`ete biti lider u svojoj porodici, kompaniji ili dr`avi a tako|e i - lider u sopstvenom `ivotu.

Kako sebe opisuje devojka koja mo`e da bira izme|u 11 stipendija za studiranje u Americi a nije veliki nau~ni ili umetni~ki talenat pa ~ak ni dobar |ak? Energi~na, brza, komunikativna, posve}ena, nezaustavljiva, ka`e ona. Ljudi koji je poznaju sigurno bi dodali i velikodu{nost, radoznalost i harizmati~nost kao njene osobine.

Razgovarale smo u pauzi izme|u predavanja na Politi~koj {koli Komunikacije u Centru modernih ve{tina gde Katarina kao stipendista u~i o ve{tinama javnog nastupa, trude}i se da pre gimnazijske diplome i pakovanja kofera za odlazak u Novi svet dopuni svoja znanja iz oblasti koje je zanimaju.

Ka`e da voli da ~ita i u~i, ali je klasi~no obrazovanje mnogo ne zanima {to je jo{ u osnovnoj {koli brinulo njene roditelje. Kad je predmet motivi{e da u~i, me|u najboljima je. Ali ako ne{to smatra balastom, ne trudi se da to sakrije.

- Najvi{e od svega `elim da radim ono {to volim i da volim ono {to radim, nezavisno od neke plate. Internet mi je otvorio ~itav svet. Ako ho}e{ da radi{ u medijima, mora{ da bude{ spreman da u~i{ celog `ivota.

42

Ja nisam natprose~no talentovana osoba.

Ameri~ku stipendiju sam dobila samo zahvaljuju}i upornosti i veri u sebe omogu}avaju da nekoliko puta izlazi{ na ispit. Najprivla~niji mi je va{ingtonski univerzitet a opcija je univerzitet u D`ord`iji koji je mali ali ima predivan Kampus i odli~ne profesore i trenere koji se sasvim posve}uju studentima.

Biznis plan ve} osmi{ljen

Ispunjen kalendar mesecima

Kinina namera je da posle fakulteta ostane u SAD rade}i ili u sportskom marketingu u nekoj velikoj kompaniji ili u diplomatiji. Tenisom }e se baviti dok ne diplomira a zatim }e se najzad posvetiti snow boardu, sportu u koji je zaljubljena i sa kojim je uz slovena~ke bordere proputovala Evropu. @eli da se takmi~i, putuje, da surfuje u Indoneziji. [ta jo{ `eli? Prosto je - ka`e. @eli da bude sre}na. Ni{ta manje od toga.

Nisam nikada bila uzoran |ak ali volim da u~im, sti~em nove ve{tine, volim sportove i takmi~enja, a iznad svega volim rad sa ljudima. Od kada sam pre 4-5 godina po~ela da se bavim volontiranjem a kasnije i anga`ovanjem u nevladinom sektoru, svaki dan mi otvara nova vrata, donosi nove ideje i mogu}nosti. Mnogo sam nau~ila, putovala, upoznala sjajne ljude {irom sveta koji su mi i inspiracija i podr{ka. Meni je tu`no kad mlad ~ovek ka`e "{ta ja imam od tog rada ako nije pla}en". Imate fantasti~ne mogu}-

nosti da pro{irite vidike, steknete samopouzdanje, ve{tinu komunikacije, usavr{ite jezike. [teta je {to mladi malo koriste tu mogu}nost.

Volontiranje otvara vrata Pre ~etiri godine je slu~ajno u Beogradu upoznala neke volontere i odmah se uklju~ila u njihov rad. Od tada je volontirala na mnogim sportskim i nekim kulturnim doga|ajima: Univerzijada, Dejvis kup, Ev-

Najvi{e od svega `elim da radim ono {to volim i da volim ono {to radim, nezavisno od plate

rovizija, a sada je zovu i u inostranstvo (letos je bila jedina na{a volonterka u Austriji na pripremi za Zimsku olimpijadu mladih).

Godinama je u naju`oj ekipi organizacije pan~eva~kog karnevala. U poslednjih godinu dana aktivno je anga`ovana na za{titi prava manjina u nevladinom sektoru i Ligi socijaldemokrata Vojvodine. U intervjuu koji je preneo i CNN izjavila je: "Jo{ uvek tra`im svoj put. Ali iskreno se zala`em za slobodno dru{tvo, suzbijanje nasilja i svih vidova diskriminacije i nastavi}u to da radim i u Americi i u Srbiji."

Od svoje dvanaeste godine znala je da `eli da studira u SAD ("Zemlji u kojoj se jo{ uvek po{tuje inicijativa, upornost i rad, a ja sam takva") i to menad`ment u sportu i politi~ki marketing. Mnogo vremena je provela u~e}i na internetu i kroz direktne kontakte kakve su sve mogu}nosti za dobijanje sportske stipendije. Pro{log leta je poslala svoju biografiju na preko 400 adresa.

- Za dobijanje sportske stipendije najmanje je bitan uspeh u {koli. Poslala sam im svoj snimak teniskog me~a a u biografiji navela koja ~etiri strana jezika govorim odli~no ili dobro kao i prikaz svog neformalnog obrazovanja i anga`mana. Oni vrlo cene takav aktivnan stav prema `ivotu.

Nedavno sam polagala prijemne ispite (kriti~ko ~itanje i pisanje kao i matematika) i realno je da }u pro}i jer Amerikanci

Period pred odlazak Kina provodi intenzivno treniraju}i tenis ali i dalje sti`e svuda: na filmske festivale, kulturna de{avanja u Beogradu i Pan~evu, seminare, dru`enje i dopisivanje sa bezbroj novih prijatelja {irom sveta. Letos je provela sedam dana u kampu mladih socijaldemokrata gde je mnogo nau~ila na intenzivnim radionicama komunikacije a odmah potom dobila je poziv za Internacionalni kamp mladih socijaldemokrata na jednom jezeru kraj Be~a.

Kalendar joj je uvek ispunjen mesecima unapred.

- Ja nisam natprose~no talentovana osoba. Stipendiju sam dobila samo zahvaljuju}i upornosti i veri u sebe. U Srbiji retko ko poku{ava da prati svoje snove i bori se za njih, ve} verujemo da nije mogu}e ni{ta promeniti pa treba saviti le|a i studirati ono {to se mo`e dobro naplatiti. Dr`ava nimalo ne poma`e mladima. Roditelji ne hrabre decu da se bore za ono u {ta veruju. Iz najbolje namere gu{e u njima optimizam i kreativnost. I moj otac bi najvi{e voleo da zavr{im isti fakultet kao on i da nastavim njegov posao. Sad se u partiju stariji ljudi u~lanjuju iz ideala a sasvim mladi ljudi iz koristi. Kad bih ostala ovde mogla bih da se posvetim politi~koj karijeri ali ne bih podnela potcenjiva~ki tretman niti bih `elela da sebe prodam. Ho}u da sebi dam {ansu za bolji `ivot a povratak uvek ostaje kao opcija. Tamo mogu na bezbroj na~ina da {irim svoja znanja. Mogu da upi{em master iz knji`evnosti ili kvantne fizike. Evo primera koliko se u Americi ceni inicijativa, pa sam i ja, po{to je snow board moja najve}a strast, poslala sam svoju biografiju jednoj od najve}ih snow board kompanija ponudiv{i se da volontiram kod njih na leto.

Prihvatili su me veoma srda~no. Uvek sam spremna da pokucam na deset vrata znaju}i da }e se jedna na kraju otvoriti.

43

MOJ POSAO

Trgovac i prijatelj U na{em poslu nisu va`ni samo ponuda i kvalitet proizvoda, ve} i odnos prema kupcima, ka`e Nada Atanackov, koordinator na odeljenju pijace Maxija u beogradskom Bulevaru Despota Stefana

44

trenutak za odmor

Knedle sa {ljivama za kolege Kada je u pitanju hrana, Nada priznaje da voli kola~e i torte, a njene kolege nam otkrivaju da joj ~esto tra`e da spremi i donese na posao knedle sa {ljivama.

Ipak, za Nadu posebnu va`nost ima kafa - osim one jutarnje, najsla|a je ona koju joj suprug skuva kada se vrati sa posla i koja joj poma`e da se opusti posle svih dnevnih obaveza.

Tekst: B. Tanaskovi} Foto: Aleksandar Plavevski

Nije ba{ uobi~ajeno da se mu{terije prodavcu obra}aju sa "srce" ili "du{o", ali upravo to se ponekad doga|a u Maxijevom supermarketu u beogradskom Bulevaru Despota Stefana. Nije ovde re~ o ljubavnim izjavama, kako bi neko mogao da pomisli, ve} o navici ovda{njih stalnih kupaca da neguju dugogodi{nji odnos poverenja sa Nadom Atanackov, koja u ovoj prodavnici radi kao koordinator na odeljenju pijace. Nije mali broj onih koji se prema njoj odnose kao prema prijatelju ili ~ak ~lanu porodice.

Ova skromna `ena, za koju i kolege i potro{a~i imaju samo re~i hvale, ~itav svoj radni vek vezala je za trgovinu. Na svom prvom poslu, u Robnim ku}ama "Beograd", provela je ~itavih 19 godina, dok poslednjih deset godina radi u Maxiju. Najpre je bila zadu`ena za fri`idere sa mle~nim proizvodima, da bi se kasnije na{la na sektoru vo}a i povr}a, gde i danas radi.

- Znam da mi mnogi ne veruju, ali ja ba{ volim da radim ovaj posao, stvarno mi nije te{ko - tvrdi Nada. - Nije tu u pitanju samo briga o nabavci, kvalitetu ili ponudi proizvoda, pokazalo se da sam dosta dobra u odnosu sa potro{a~ima, a

Moje vreme

to je njima ponekad va`nije od onoga {to je izlo`eno na policama.

Po{to se ovaj supermarket nalazi u centralnom delu prestonice, gde uglavnom `ive stariji ljudi, jasno je da Nada Atanackov i njene kolege imaju dodatnu obavezu da im udovolje, jer je re~ o vrlo zahtevnim potro{a~ima.

- De{ava se ponekad da dobijemo zaista neobi~ne zahteve kupaca, ali trudimo se da budemo strpljivi i svakom iza|emo u susret - obja{njava Nada. - Ukoliko trenutno nema ne~ega {to se tra`i, nabavljamo robu u najkra}em mogu}em roku.

Isporuke sve`eg vo}a i povr}a su svakodnevne i mi smo uvek na raspolaganju da preporu~imo potro{a~ima onu robu kojom }e oni biti zadovoljni.

Na{a sagovornica dodaje da nema velike tajne oko toga {ta donosi uspeh u poslu i {ta kupce ~ini zadovoljnim - to su: bogat izbor robe, kvalitetni proizvodi i ljubaznost osoblja. Kad se sve to slo`i, onda nije ni ~udo {to se ljudi iz ovog kraja obra}aju zaposlenima kao starim prijateljima, kojima nije te{ko ni da ih uslu`e, a ni da ih saslu{aju.

- Na poslu imamo jedan svakodnevni ritual - uz jutarnju kafu pravim i dogovor sa poslovo|om o nabavkama, akcijama sni`enja i svim drugim stvarima va`nim za na{ rad - otkriva nam Nada. - Va`no je da na vreme odreagujemo na sve promene.

A kada se zavr{i radno vreme, Nada Atanackov se posve}uje svojoj porodici - suprugu i dvojici sinova, od 22 i 18 godina. Ka`e da `ivot sa trojicom mu{karaca nije uvek lak i jednostavan, ali se ona dobro snalazi i u toj ulozi. [to se ti~e planova za budu}nost, Nada ka`e: - S obzirom na to koliko sta`a imam, nemam ambicija da se iskazujem na nekom drugom zadatku, `elim da i dalje radim posao u kojem sam se potvrdila, a volela bih da uskoro i moj sin po~ne da radi u Maxiju.

Otkrijte novu zimsku destinaciju: Tursku Dobra knjiga je uvek odli~no dru{tvo, pogledajte {ta preporu~ujemo

45

RAZGLEDNICA

Nova zimska destinacija:

TURSKA

Osim ve} omiljenih pla`a i letovali{ta, Turska se probija i kao zimska destinacija jer nudi visoke planine, moderne ski centre, pristupa~ne cene i dobru zabavu

ULUDAG 27 hotela, 13 ski staza i 24 `i~are

ULUDAG Aydin hotel www.aydinyildizotel.com Beceren Hotel - www.beceren.com.tr Club KArtanesi - www.kartanesi.eu Ergun Hotel - Oberj Hotel www.ergunhotel.com Fahri hotel - www.otelfahri.com Genc Yazici Hotel www.yazicihotel.com

PALANDOKEN Dedeman Erzurum Hotel www.dedeman.com Dedeman Ski Lodge - www.dedeman.com Polat Renaissance Erzurum Hotel www.polatrenaissance.com Tourin Palan Hotel www.palanotel.com

PALANDOKEN 3,176 m najvi{i vrh, 11 `i~ara

E

kskluzivno, ali ne manje popularno skijali{te je zimski ski centar Palandoken ju`no od grada Erzuruma na istoku Truske. Ovaj ski centar ugostio je brojne takmi~are na zimskoj Univerzijadi odr`anoj po~etkom 2011. godine.

Erzurum je jedan od gradova na najvi{oj nadmorskoj visini u Turskoj i prekriven je snegom 150 dana godi{nje. Najvi{i vrh planine Palandoken dosti`e 3.176 metara.

Ski staze na ovoj planini su me|u najdu`im i najstrmijim na svetu i prote`u se u du`ini

46

od 28 kilometara. Ove vrhunske staze spojene su sa 11 razli~itih `i~ara. Prose~na visina sne`nog pokriva~a zimi izosi dva do tri metra, a uslovi za skijanje su najbolji u periodu izme|u 10. decembra i 10. marta. @elja za osvajanjem novih staza, sportski i avanturisti~ki duh dovoljni su za dobar provod uz udoban sme{taj u nekom od ekskluzivnih hotela sa ~etiri ili pet zvezdica.

Letovi kompanije Turkish Airlines do Erzuruma odvijaju se svakodnevno iz Istanbula. Ski centar je udaljen pet

kilometara od centra Erzuruma, dok je od aerodroma udaljen samo desetak minuta vo`nje. Tokom zimske sezone, turistima su na raspolaganju javni autobusi koji svakoga dana saobra}aju i povezuju centar grada sa ski rizortom.

Doma}e agencije ne rade zimske aran`mane za Tursku, ali vam preporu~ujemo korisne linkove ako se odva`ite da se oprobate za putovanje u sopstvenoj re`iji.

U

ludag je jedan od najpopularnijih ski centara u Turskoj. Na turskom ova re~ zna~i "velika planina", ali kolokvijalno se koristi i ime Kesis dagi {to u prevodu zna~i "planina monaha". Tokom srednjeg veka, od osmog do jedanaestog, ovde je bio pravi manastirski centar, a monasi su bili prava opozicija zvani~noj religiji Konstantinopolja.U anti~ka vremena, ova planina poznata kao Olimpos Misios, po legend je bila mesto odakle su bogovi posmatrali Trojanski rat.

Planinski venac Uludag nalazi se u Zapadnoj Anadoliji (udaljen 276 kilometara od Istanbula) sa najvi{im vrhom Kara Tepe visokim 2,543 metra.

Nacionalni park Uludag udaljen je 36 kilometara od Burse. Za one koji vi{e vole zimski provod u gradu, minibusevi iz Burse saobra}aju do planinskog vrha svakih sat vremena. Sezona skijanja traje od decembra do aprila, a u ponudi je 13 ski staza razli~ite te`ine koje su povezane sa 24 razli~ite `i~are. Ljubiteljima zimskih sportova u ovom ski centru na raspolaganju je 27 hotela, a ovo `ivopisno mesto za zimski odmor obiluje i brojnim barovima, restoranima i prodavnicama.

47

HOROSKOP

Januar

Ovan (21.3 - 20.4)

Lav (21.3 - 20.4)

Strelac (21.5 - 21.6)

Posao: Sjajno vam je postavljeno polje novca, zato budite aktivni i ne dozvolite da ovi divni uticaji pro|u.

Ljubav: Interesantnih de{avanja }e biti na radnom mestu. Pokre}u se emocije sa uniformisanom ili ve} zauzetom osobom.

Tu }e i prijatelji odigrati va`nu ulogu. Odnosi sa bra~nim partnerom su stabilniji nego ikada. Dokaz ljubavi.

Zdravlje: Nestrpljenje.

Posao: Sve ono na ~emu ste radili, sada se ostvaruje. Sti`u nagrade, uglavnom u novcu.

Ljubav: U vezi ili braku je neophodno prilago|avanje, kako bi se odnosi pobolj{ali. Mirnim putem su mogu}a dobra re{enja. Veze koje kre}u na prijateljskoj osnovi, najvi{e obe}avaju. @ivotni preokret sa partnerom, neobi~ne profesije.

Zdravlje: U punoj ste formi.

Posao: Kre}e vam jedan od uspe{nijih perioda na polju karijere. Bolja budu}nost.

Ljubav: Sve misli su usmerene ka biv{em partneru. Ni{ta nije slu~ajno. Upravo je krenuo period koji omogu}ava slatko pomirenje i nastavak ljubavne pri~e. Napravite dobar plan i krenite. Novo poznanstvo isklju~ivo preko prijatelja, obe}ava.

Zdravlje: Dijeta.

Bik (21.4 - 20.5)

Devica (21.5 - 21.6)

Jarac (21.5 - 21.6)

Posao: U svemu onome ~emu se posvetite i to ne samo na radnom mestu, prati vas sre}a.

Ljubav: Ovo je vreme za novi po~etak, ukoliko ste se odvojili od stalnog partnera.

Jasnije vidite situaciju i sada sami birate.

Prisutna je mla|a, ali i starija uspe{na osoba, kao i izuzetno crna i markantna.

Kra}i put osve`ava odnose u braku.

Zdravlje: Otpornost.

Posao: O~ekuje vas dobra zarada kroz posao koji obavljate u slobodno vreme.

Pobolj{anje odnosa.

Ljubav: Pokre}e se lepa ljubavna pri~a, sa partnerom koji vam je davna{nja simpatija.

Va{i snovi se ostvaruju ako budete umeli da napravite pravi izbor. Na pomolu su novi po~eci, brza pomirenja, ali i tajne ljubavi.

Birajte.

Zdravlje: Nesanica.

Posao: Novi ugovor ili ulazak u partnerske poslovne odnose, obe}ava bolju zaradu.

Ljubav: Ni{ta ne mo`e da vas spre~i da se ostvarite u ljubavi, jer vas tu prati sre}a.

Lak{e do sklada i zadovoljstva u vezi ili braku. Usamljene osobe se pronalaze kroz partnera sa kojim dele sli~ne stavove i mi{ljenja. Zapo~ete ljubavi imaju budu}nost.

Zdravlje: Oporavak.

Blizanci (21.5 - 21.6)

Vaga (21.5 - 21.6)

Vodolija (21.5 - 21.6)

Posao: Va{a sposobnost prilago|avanja odigra}e glavnu ulogu na putu ve}ih ostvarenja.

Ljubav: Ulazite u jedan od lep{ih perioda kada dolazi do zna~ajnih ostvarenja ne emotivnom planu, bez obzira da li ste usamljeni, u vezi ili braku. Nova emocija se ra|a prema osobi koja se dosta razlikuje od vas. Davna{nji san vam se ostvaruje.

Zdravlje: Zubi.

Posao: Ovo je vreme za ve}a ostvarenja. Lep po~etak je tu, mo`da i novi posao.

Ljubav: Podr`ani ste Venerom, koja uvek obe}ava bolje odnose u vezi i braku, ali najavljuje i nove po~etke. Sve }e biti uspe{nije ako budete otvoreni i topli prema osobi preko puta vas. Sitne zamerke i spremnost na sva|u odve{}e vas u pogre{nom smeru.

Zdravlje: Dobro.

Posao: Borite se vi{e za sebe. Samo od va{eg stava zavise de{avanja na radnom mestu.

Ljubav: Opsednuti ste tajnom vezom, bez obzira da li planirate pomirenje ili ulazak u takvu vezu. Pojavljuje se neko iz daljine, ali i osoba koja bi bila pravi oslonac u va{em `ivotu, malo starija‌ zatim neko zatvoren i {armantan, pomalo opasan.

Zdravlje: Pritisak.

Rak (22.6 - 22.7)

Ĺ korpija (21.5 - 21.6)

Ribe (21.5 - 21.6)

Posao: Povoljno je za udru`ivanje i poslovne partnerske odnose. Dobitak zaposlenja.

Ljubav: Bilo koji vid kretanja i komunikacija omogu}ava novi po~etak na emotivnom planu. Nove veze sa Zemljanim znakom: Bik, Devica ili Jarac, donose lep nastavak pri~e.

U vezama koje ve} traju, kre}u planovi o zajedni~kom `ivotu.

Zdravlje: Imunitet.

Posao: Na~inom razmi{ljanja, kao i odlukama, sada uti~ete na svoju budu}nost.

Ljubav: Ve} je u najavi ulazak Venere u va{e polje ljubavi. Budite otvoreni za dru`enja i sigurno je da ne}ete ostati usamljeni. Kada do|e do susreta, gde }ete imati ose}aj kao da se sa partnerom znate od ro|enja, znajte da kre}e ljubav va{eg `ivota.

Zdravlje: Redovna terapija.

Posao: Ovo je vreme dobitaka, poklona i priliva novca od li~nog rada. Lep oporavak.

Ljubav: Razumevanje i prijatno dru`enje }e vas pribli`iti osobi koja je slobodna i to odskora. Sve se de{ava ubrzano. Ponovo }e vas potra`iti uniformisana osoba, koja ne}e lako odustati od vas, ali i neko iz davne pro{losti. Bra~ni parovi su u dru{tvu.

Zdravlje: Le|a.

www.mojastrolog.rs postavite besplatno pitanje na sajtu

ASTROLOG Biljana Klark

0900 204 209

Prijava za poklon, od 14-25. januara

POKLONI

Po{aljite SMS sa slede}im podacima: {ifra poklona_ime i prezime_godina ro|enja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrovi}_1973_Beograd).

Cena poruke iznosi: Telenor mre`a 38,94 din, MTS m re`a 38 din, VIP mre`a 35,40 Svi porezi su ura~unati Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu. Jedna osoba mo`e da dobije samo jednu nagradu iste vrste.

Imena dobitnika bi}e objavljena u slede}em broju Maxi magazina, a redakcija }e informisati dobitnike o na~inu preuzimanja nagrade. Nagrada va`i mesec dana od dana objavljivanja spiska dobitnika.

5x

10x

P02

Danubius na dar

Bra{no, integralni deo svake kuhinje

P01

Slatki paketi

Belgijske ~okolade - kvalitet poznat {irom sveta u Maxiju [irom sveta belgijska ~okolada poznata je po svom izvrsnom kvalitetu i ceni. Koji su razlozi tolike popularnosti?

Pravi se od najfinijih zrna kakaoa koji se pa`ljivo biraju i kontroli{u Upotrebljen {e}er je visokog kvaliteta Zakonska je obaveza da belgijska ~okolada sadr`i najmanje 35% kakaoa Belgija je centar kompletnog poznavanja pripreme vrhunske ~okolade i dom je najboljih proizvo|a~a Belgijanci uvek smi{ljaju ne{to novo - unapre|uju recepte i na ~elu su pokreta "zadovoljenja ~ula" Najbolje iz postojbine punjenih ~okolada i pralina od sada i u Maxi i Tempo marketima, a ekskluzivno i za ~itaoce Maxi magazina. 10 ~italaca dobi}e na poklon paket belgijskih ~okolada i bombonjera!

Jedna od osnovnih sirovina u ljudskoj ishrani nastaje mlevenjem zrna `itarice u ~estice razli~itih veli~ina. U ljudskoj ishrani proizvodi od bra{na zna~ajni su zbog toga {to organizmu daju neophodnu koli~inu belan~evina i energije, bogati su vitaminima B grupe, kalcijumom i gvo`|em. Fabrika mlinarskih proizvoda i testenina Danubius iz Novog Sada primenjuje najsavremeniju tehnologiju u proizvodnji bra{na, dnevno i do 250 tona najkvalitetnijeg bra{na.

BRA[NO TIP 400 O[TRO koristi se za fina peciva i kola~e i smatra se najkvalitetnijim bra{nom, po{to se proizvodi od samog jezgra zrna `ita. Preporu~uje se za pripremanje biskvitnih testa, torti i pita.

BRA[NO TIP 400 MEKO tako|e se koristi za fina peciva i kola~e. Proizvodi se iz samog sredi{ta zrna p{enice. Preporu~uje se za pripremanje peciva: krofni, mekika, pancerota...

BRA[NO TIP 500 je p{eni~no namensko bra{no za kisela testa i doma}u testeninu. Od njega se prave: pice, kiflice, {trudle, hleb, za pripremanje doma}e testenine i sli~nih proizvoda.

NAMENSKO CRNO BRA[NO preporu~uje se za pripremanje doma}eg hleba.

Hleb od crnog bra{na bogat je biljnim vlaknima, vitaminima i mineralnim sastojcima.

GRAHAM BRA[NO tamne je boje. Dobija se od celog p{eni~nog zrna, tako da je bogatije vitaminima E i B-kompleksa, mineralima i proteinima. Pogodno je za pripremanje hleba i raznih vrsta peciva.

ME[AVINA ZA RA@ANI HLEB je bra{no koje se dobija od ra`i. Ne{to je tamnije od integralnog p{eni~nog i koristi se za izradu specijalnih vrsta hleba i peciva, te hrskavih biskvita.

ME[AVINA ZA HELJDIN ME[ANI HLEB slu`i za pravljenje hleba od heljde. Za izradu ovog hleba neophodna je me{avina bra{na, heljdinog i p{eni~nog. Hleb od heljde bogat je biljnim vlaknima.

49 Uslovi: Za pozive iz fixne mre`e 29,5 din/min, za pozive iz mobilne mre`e 47,2 din/0,5 min. Dostupno samo za mts mre`u i fiksnu telefoniju. Cene su sa ura~unatim PDV-om.

KNJI@ARA Broj 26, januar 2012.

Prijava za poklon, od 14-25. januara

Godina III, besplatan primerak

Po{aljite SMS sa slede}im podacima: {ifra poklona_ime i prezime_godina ro|enja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrovi}_1973_Beograd).

Cena poruke iznosi: Telenor mre`a 38,94 din, MTS m re`a 38 din, VIP mre`a 35,40 Svi porezi su ura~unati Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu.Jedna osoba mo`e da dobije samo jednu nagradu iste vrste.

Imena dobitnika bi}e objavljena u slede}em broju Maxi magazina, a redakcija }e informisati dobitnike o na~inu preuzimanja nagrade. Nagrada va`i mesec dana od dana objavljivanja spiska dobitnika.

^ovek sa drvenim {e{irom

2x P

03

D`ejn Gardam, Evro-\unti

2x P

06

Instrumenti smrti - TRILOGIJA Grad kostiju, Grad pepela i Grad stakla

Edvard i Elizabet su se upoznali u Hongkongu, nakon Drugog svetskog rata.

Beti ga je provela u japanskom logoru.

Ne `ivi rasko{no, naprotiv, ali }e naslediti veliki novac kada napuni trideset. Edvard je ve} uspe{ni advokat, zgodan, sa svakim danom sve bogatiji, i treba mu supruga koja ne}e biti glamurozna. Savr{eni engleski par. @ivotni portret jednog braka, sa svim usponima i padovima, neo~ekivanim tugama i isto toliko neo~ekivanim radostima, ovo je jo{ jedno vrhunsko delo iz pera sjajne spisateljice D`ejn Gardam, koje svedo~i da je njen stvarala~ki dar blistaviji nego ikad.

Kasandra Kler, ^arobna knjiga ^udesan svet koji osvaja tinejd`ere, u stilu Stefani Majer.

Urbana horor fantazija koja je postigla vi{emilionske tira`e i prevedena na sve zna~ajnije jezike sveta. Gotski detalji i klasi~ni elementi tradicionalne horor-fantastike sjajno se uklapaju sa modernom, gradskom atmosferom Njujorka. Egzoti~no i misteriozno podzemlje ovog grada nikada ne spava, a kada se u njemu, pored ljudskih bi}a, na|u jo{ i vukodlaci, vampiri, an|eli, vile i lovci na demone, nema vremena ni za predah.

Budva, bagra i blud \uro Radosavovi}, ^arobna knjiga

2x P

04

Roman Budva, bagra i blud se iz jedne parodijske perspektive poigrava sa kli{eima, i sa de~a~kom iskreno{}u oslikava jedva uhvatljive momente svakodnevnog `ivota. Za Budvane, samoironi~ne junake ove letnje sage, ni{ta nije onako kao {to to izgleda hiljadama turista, a njihov jedini spas je vrcavi humor koji te{ku svakodnevicu pretvara u svojevrsni kaleidoskop primorskog `ivota.

Pustinjska zora Varis Dirije, Laguna

2x P

05

Varis Dirije, manekenka, ambasador Ujedinjenih nacija i `ena nesalomivog duha, zaista je izuzetna. Ro|ena u tradicionalnoj porodici pustinjskih nomada u Somaliji, ispri~ala je svoju pri~u - o tome kako je s pet godina pretrpela da bude obrezana; kako je s dvanaest kroz pustinju pobegla od ku}e da bi izbegla ugovoreni brak; kako ju je Terens Donovan otkrio dok je u Londonu radila kao ~ista~ica; i kona~no, kako je postala vrhunska manekenka - u svetskom bestseleru, knjizi Pustinjski cvet.

50

Blago Vavilona D. D`. Makinto{, Alnari

2x P

07

D`on je trgovac umetninama turskoameri;kog porekla, koga je odgajio dosta stariji brat, Samjuel, vrlo zna~ajna figura na njujor{koj umetni~koj sceni. Uhva}en u zamku izme|u Samjuelove opsesije da spase neprocenjivu relikviju poharanu iz ira~kog Nacionalnog muzeja i smrtonosne igre osvete koju predvodi njegov prijatelj iz detinjstva, D`on je primoran da re{i zagonetku i prona|e vezu izme|u savremene i anti~ke misterije. D`on se upu{ta u trku s vremenom, kako bi razotkrio mra~nu tajnu alhemije.

Tajne ve~ito zdravih ljudi D`in Stoun, Alnari "Ova ~arobna potraga po putevima nauke donosi vam neprocenjive mudrosti iz li~nog iskustva dugove~nih ljudi, koje }e vas dovesti do boljeg zdravlja, sre}nijeg i sadr`ajnijeg `ivljenja." Mark Hajman, lekar, autor bestselera sa liste Njujork tajmsa.

Ljubavnica Rima Kejt Kvin, Evro-\unti

2x P

Glavni i odgovorni urednik: Biljana Jeli| biljana.jelic@futuremedia.rs Zamenik glavnog urednika: Ivana Filipovi| Ivana.filipovic@futuremedia.rs Izdava~:

Delhaize Serbia DOO BEOGRAD Takovska 49, 11000 Beograd office@deltamaxi.rs Direktor: David Vander Schueren Koncept, priprema i marketing magazina:

FUTURE MEDIA Future media d.o.o.

Direktor: Tamara Barto{ Mitrovi| Adresa redakcije: Terazije 7-9, 11000 Beograd redakcijamm@futuremedia.rs marketing@futuremedia.rs Direktor izdanja: Emina Azizi Direktor prodaje: Branko Drobnjak Saradnici: Sne`ana Trajkov, Mirjana Jur~i}, Ana Jovi}, Aleksandar Plavevski, Branko Tanaskovi}, Dragana Milo{evi}, Milo{ Nenkovi}, Dejan Petrovi} Dizajn i priprema za {tampu: Front d.o.o. [tampa:

Modriani Golubina~ka 54, [imanovci www.modriani.rs

08

Ovo izdanje je oditovano kod ABC Srbija

09

Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih materijala, njihova elektronska i bilo koja druga primena bez prethodne pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za sadr`aj oglasnih strana.

2x P

Prvi vek nove ere. Rim je grad poroka, tajni i krvavih obra~una.

Tea je robinja iz Judeje, strastvena i muzikalna, kupljena da dvori i zabavlja pakosnu Lepidu Poliju. Me|utim, uskoro }e postati Lepidina suparnica u borbi za ljubav gladijatora Arija Varvarina. Ljubav tog gladijatora done}e Tei prvu i jedinu radost u `ivotu, ali ljubomorna Lepida ubrzo }e ih razdvojiti.

Tea }e potom privu}i pa`nju hirovitog i harizmati~nog rimskog cara, ali i osetiti njegovu mra~nu stranu.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 MAXI magazin: prijatelj svake `ene / glavni i odgovorni urednik Biljana Jeli} - 2009, br. 1 (decembar). - Beograd (Takovska 49): Delhaize Serbia, 2009 - ([imanovci: Modriani). - 27 cm Mese~no ISSN 1821-3537 = Maxi Magazin (Beograd) COBISS.SR-ID 171547404