Maxi magazin - novembar 2011

Prijatelj svake `ene

broj 24 novembar 2011. besplatan primerak

4

modela ~izmica za svaku `enu

Biosimilari: budu|nost medicine

Uz kafu sa Biljom Krsti|

Zabava: Putovanja, horoskop, koncerti

Modni detalj: Swarovski nakit

Moja kuhinja Mali slani zalogaji

Slatka peciva

Kola~i}i sa karanfili}em

U OVOM BROJU...

sadr`aj

22

novembar 2011.

Kristali - `enini najbolji prijatelji

24 ^etiri para ~izmica za svaku `enu

Moja kuhinja

10 Ljuti apetizer urolani hlep~i}i sa kulenom

13 Desert vo}ni mafini

18 Za~inpedia toplina karanfili}a

Zdravlje

42

28 Medicina

Zavrzlame pod bra~nim krovom

30 Hrana je lek

novi lekovi - biosimilari

korisne namirnice u jesen

32 Preventiva te~nost olak{ava varenje

Ljudi, dru{tvo

11

Mini aspik {unka povr}e {ampinjoni

34 Uz kafu sa Biljom Krsti}

46 Putopis Sevilja i Toledo

36 Dru{tvo {ansa za sve

Uvodnik Pred vama je novi broj Maxi magazina, malo druga~ijeg izgleda, ali sa sadr`ajem na koji ste navikli i koji ste prihvatili.

Bavimo se kuvanjem i spremanjem sitnog poslu`enja, jer vreme je slava, pa samim tim i okupljanja oko stola.

Predla`emo vam recepte za tzv. male zalogaje koji se spremaju lako, brzo i izgledaju kao poru~eni od ketering slu`be.

Tu su i recepti za slatke zalogaje, za kraj ru~ka ili poslepodnevnu zasladu uz kafu.

Najnovija akcija Maxija o kojoj pri~amo u ovom broju, sni`enje cena najtra`enijih proizvoda, do{la je u pravo vreme.

Naravno, pratimo i aktuelne trendove u modi i kozmetici, pri~amo sa nekim zanimljivim ljudima, poklanjamo knjige i vodimo vas u neke daleke krajeve...

38 Talenti oficir-duborezac

03

MOZAIK

Uspeh akcije "Grad pobe|uje glad"

Maxi dobio zahvalnicu UNICEFA z ^itateljka iz Sur~ina pita koje su Maxijeve radnje otvorene non-stop?

ODGOVOR IZ MAXIJA: Non stop, 24 sata, otvoreni su Tempo objekti u Srbiji: Beograd, Palilula, Viline Vode bb Novi Sad, Tekelijina bb Ni{, Crveni krst, Bulevar 12. februara 80 Beograd, Novi Beograd, Autoput za Zagreb 35 ^a~ak, @elezni~ka kolonija bb Kraljevo, Industrijska zona Seovac U`ice, Milo{a Obrenovi}a bb Kragujevac, Ugao ulica Save Kova~evi} i Miodraga Vlaji}a Suke Kasne nabavke i kupovine mogu se obaviti i u Minimaxi trgovinama: Beograd, Stari grad, Kosovska 33 Beograd, Stari grad, Prizrenska 1 Beograd, Stari grad, Francuska 5 Non stop je otvoreno i 14 Maxija, i to na adresama: Beograd, Vo`dovac, Dragice Kon~ar 33a, Bra}e Jerkovi} Beograd, Novi Beograd, Dr Ivana Ribara 91a, MZ Kozara Beograd, Novi Beograd, Goce Del~eva 28 Beograd, ^ukarica, Trgova~ka 8a, @arkovo Beograd, ^ukarica, Nikole Vu~ete bb Beograd, Vra~ar, Kralja Milana 31a Beograd, Savski venac, Neznanog junaka 2 Beograd, Vo`dovac, Vojvode Stepe 115 Beograd, Vo`dovac, Ustani~ka 66 Beograd, Savski venac, Koste Glavini}a 2 Beograd, Stari grad, ^ika Ljubina 8 Beograd, ^ukarica, Po`e{ka 98 Beograd, Rakovica, Borska 51 Beograd, Novi Beograd, Bulevar Zorana \in|i}a 44 Sva pitanja koja imate vezana za asortiman, kupovinu, radno vreme, uslove pla}anja u Minimaxijima, Maxijima i Tempo hipermarketima… i sve {to vas kao potro{a~a zanima, non stop mo`ete postaviti na telefon Call centra Maxija: 0800-353-70-30 i Call centra Tempa 0800 - 353 70 - 40.

04

Kompanija Delhaize Serbia je dobila zahvalnicu UNICEFA za pridru`ivanje i podr{ku projektu "[kola bez nasilja" u Srbiji.

Maxi je donirao sredstva za uvo|enje i realizaciju ovog projekta Osnovnoj {koli "Branko Rai~evi}" u Kru{evcu i tako se priklju~io ovoj kampanji ~iji je cilj stvaranje bezbedne i podsticajne sredine za u~enike.

Na sve~anoj priredbi koja je tim povodom odr`ana u {koli, CSR menad`er Delhaize Serbia, Milica Babi},najavila je da }e se Delhaize Serbia i u budu}im aktivnostima i

kampanjama koncentrisatii upravo na decu: "Unapre|enje op{teg dru{tvenog ambijenta i stvaranje kvalitetnijih preduslova za razvoj dece su na{i va`ni ciljevi u segmentu dru{tveno odgovornog poslovanja. U~e{}e u Radnoj grupu za socijalnu inkluziju Global Compact UN Srbija obavezuje nas da kroz svoje poslovanje po{tujemo i promovi{emo de~ija prava i zala`emo se za podsticajan i kvalitetan razvoj sve dece. UNICEF program "[kola bez nasilja" je jedan od najkvalitetnijih edukativnih programa na tu temu u zemlji."

gled na svet Doncafe i deca boje va{ po li{ta za decu

i prihvati "Jovan Jovanovi} Zmaj" Crte`i mali{ana iz doma cija je realizovana u Ak . jica {ol fé j seriji Donca na{li su se na ograni~eno d na svet", a cilj je da se fé i deca boje va{ pogle okviru projekta "Donca eta, u kom }e se nalaziti pak svakog prodatog od ara din 50 em anj vaj izd prikupe sredstva za Doncafé Moment kafe, po jedna {oljica i 2X200g e senzorne sobe u anj a u Domu i za oprem jler bo g lno tra cen ku nabav ine. titu odoj~adi, dece i omlad stacionaru Centra za za{ kraja oktobra ~e se do , eta pak lon pok 20.000 Prva od dve serije, od po ermarketa. na}i na policama hiper i sup zanimljivih radova iljene motive, a iz mno{tva om je svo Mali{ani su oslikali se na{li na {oljicama. odabrano je osam koji su

MAXIJEV KALENDAR : 25. oktobar:

U stalnim naporima da svojim potro{a~ima preuredi omiljeno mesto kupovine, Maxi je renovirao i Mini Maxi u Mladenovcu u Ulici kralja Petra I na broju 250.

Kom{ijski Mini Maxi se sada prostire na vi{e od 300 m2

Obave{tenje:

Mini Maxi u Mladenovcu u Ulici Janka Kati}a 16a privremeno je zatvoren zbog renoviranja.

Dobitnici nagrada

I ove godine, Maxi je Svetski dan hrane - 16. oktobar - obele`io u duhu poziva na solidarnost i doniranja hrane onima koji, usled siroma{tva, `ive na U BROJU 23, OKTOBAR 2011. marginama dru{tva.

Ovogodi{nja akcija je odr`ana od 12-16. oktobra, a Maxi je pru`io sna`nu podr{ku kampanji "Grad pobe|uje glad" koju je pokrenula Humanitarna organizacija "Banka PLAZMA: Radmila Jelinek, Beograd; Vanja Balej, hrane" sa kojom Maxi ima jedno od najlep{ih i najdu`ih Temerin; Dragana Ran|elovi}, Obrenovac; partnerstava.

Kristina Osvald, Ruma; Slavica Tijani}, Beograd U dva Tempo centra u Beogradu i u Super Maxiju u Delta CityDANUBIUS: Ru`ica Po{a, Novi Sad; ju bile su postavljene kutije u koje su posetioci mogli da ostave Dejan Stanimirov, Pavli{; \emilje Tasi, Bujanovac; neki od trajnih proizvoda koje su kupili za ovu namenu. Na ovaj Mina Miti}, Lazarevac; Dragana Lemai}, Beograd na~in je prikupljeno pet tona hrane koja }e biti poslata u 350 domova stara~kih doma}instava u op{tinama Brus, TRI METRA IZNAD NEBA: Kristijan Vekonj, Knja`evac i Malo Crni}e. Akcija je realizovana i uz podr{ku Sombor; Bojan Stanimirov, Pavli{ brojnih kompanija koje su se pridru`ile kampanji, a iz organizacije "Banka hrane" ka`u da je ukupno prikupljeno 6,5 TRA^ARA 1: Lana @ivanovi}, Beograd; tona hrane: {e}era, ulja, pasulja, so~iva, pirin~a, bra{na, Marija Kne`i}, Beograd supa u kesici, keksa, sardina...

Svim potro{a~ima Maxi zahvaljuje {to su prepoznali ZAUVEK: Savka Stanimirov, Pavli{; zna~aj ove akcije i dali svoje u~e{}e.

Tamara Biron, Beograd Sa svoje strane, Maxi svakog meseca, a ne samo u oktobru, poklanja 500 kg hrane za naj@IVOT: Mario Nikoli}, Beograd; Ninoslav Mati}, Beograd ugro`enije porodice u Srbiji. Za ovu priliku Maxi je donirao tonu i po hrane.

DEVOJKA SA BISERNOM MIN\U[OM: Zorka Secujski, Sombor; Milica Joksi}, Kragujevac

DOBRE VESTI

n e ` j a i n cen S a u Maxiju!

Kompanija Delhaize Serbia (Delhaize Srbija) odlu~ila je polovinom oktobra da snizi cene vode}ih i najprodavanijih proizvoda iz svih robnih grupa u svim Maxi supermarketima u zemlji Tekst: Biljana Jeli}

S

redinom oktobra, najpre su novinari, a potom i kupci {irom zemlje, obradovani dobrim vestima: Iz Delhaize Serbia (Delez Srbija) je najavljen prvi ve}i, zna~ajan korak novog poslovodstva - u okviru kampanje "Pale cene", ni`e cene su dobili proizvodi iz kategorije sve`eg mesa i mesnih prera|evina, osnovnih `ivotnih namirnica, konditora, proizvoda ku}ne hemije i li~ne higijene, alkoholnih i bezalkoholnih pi}a, baby programa, jednom re~ju najtra`eniji i najprodavaniji artikli.

Oznake za "Pale cene" osvanule su u Maxi supermarketima u subotu, 15. oktobra.

Kako je pred nama vreme slava i proslava, ovako dobre vesti do{le su u pravi ~as.

Budu}i da ove cene nisu vremenski ograni~ene i da }emo povoljnije kupovati proizvode koji se naj~e{}e nalaze u

06

Nova robna marka

inama su se u Maxijevim trgov Druga dobra vest je {to robnu u Ov 5".

"36 rke ma ne e rob pojavili proizvodi privatn ga, bur sem Luk , izvo|a~i iz Belgije o marku razvili su lokalni pro li~n od i na sut pri no } je odav Gr~ke i Rumunije, i ve ma. prihva}ena na tim tr`i{ti stvom zadovoljan {to }e posred je da Vander Skuren isti~e vrsni no raz vi, no }i do i{te sko tr` ove robne marke na srp eni. va} prih o da }e i ovde biti lep proizvodi i ukusi, i nada se su: xiju Ma u pe ku se gu ve} da Neki od proizvoda koji mo postea , ene pel na, hra a ran rvi smrznuti proizvodi, konze ikli. peno }e dolaziti i drugi art na marka ja i najprepoznatljivija rob Postoje}a, najprodavani ti se. vija raz i t lite kva ati `av odr Maxija, Premia, i dalje }e

Sva sni`enja i dalje va`e Na konferenciji na kojoj je predstavljena nova kampanja, posebno je nagla{eno da aktuelna sni`enja ni na koji na~in ne}e uticati na uobi~ajenu dinamiku sni`enja u Maxi supermarketima. Potro{a~e }e i dalje o~ekivati velika mese~na sni`enja, vikend sni`enja, pa tako i popusti za penzionere.

Istaknuto je da svakog meseca Maxi snizi vi{e od 300 proizvoda do 30 odsto cene, tokom produ`enog vikenda sni`enja "idu" i do 50 odsto, a penzionere popuste o~ekuju 10, 11, 25. i 26. u mesecu.

Uz aktuelnu kampanju "Pale cene" to su zaiste brojne prilike da se u{tedi.

Foto: Dragana Udovi~i}, Kurir

Generalni direktor Delhaize grupe za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru David Vander Skuren, direktor Operacije Slobodan Rudan i Martina Petrovi}, asistent za odnose sa javno{}u Delhaize grupe za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru

prose~noj potro{a~koj korpi, u Delhaize Serbia ka`u da je to olak{anje za ku}ni bud`et onih koji svakodnevno kupuju u Maxi supermarketima.

Generalni direktor Delhaize grupe za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, David Vander Skuren, nagla{ava da }e se u Maxi supermarketima, pored ovih sni`enih cena, i dalje organizovati akcijska sni`enja, kao dodatna cenovna umanjenja. To su, {to potro{a~i ve} znaju i rado koriste, na primer vikend ili sezonske akcije.

Svi proizvodi sa novim cenama su

vidno obele`eni znakom

Direktor Vander Skuren je objasnio da su se, nakon analize na{eg tr`i{ta, odlu~ili na ovaj korak da bi potro{a~ima obezbedili {to ni`e cene i dodao: "Znamo da je u ovom trenutku najva`nija stvar za Maxijeve kupce da ponudimo konkurentnije cene i {iroku ponude robe.

Obezbe|ivanje pristupa~nijih cena proizvoda koji su istovremeno kvalitetni, bezbedni i zdravi deo je strategije na{e kompanije i pravac kojim }e se razvijati na{e poslovanje na srpskom tr`i{tu."

Popust za penzionere koji vole svoj Maxi u kom{iluku Na{i najstariji sugra|ani i dalje mogu da u`ivaju u posebnoj pogodnosti: u svim Maxi supermarketima svakog 10, 11. i 25. i 26. u mesecu Maxi poklanja 10 odsto popusta na svaku obavljenu kupovinu. Penzionerski popust tih dana va`i i na ovom kampanjom ve} umanjene cene, potrebno je samo da prilikom pla}anja poka`u li~nu kartu, penzioni ~ek ili izve{taj iz banke.

Popust se ne odnosi jedino na proizvode koji su na akcijskim sni`enjima i ve} su sni`eni i do 30 odsto, dnevne novine, ~asopise, cigarete kao i artikle obele`ene oznakom redovna cena koji imaju trajno povoljnu cenu. Tako|e, ova pogodnost ne va`i jedino u Mini Maxi objektima.

07

Moja kuhinja

Na slavama, ro|endanima ili dru`enjima idealno poslu`enje su mali zalogaji, apetizeri.

najbolje ideje

Ono {to se nekad smatralo predjelom, danas se slu`i kao kompletna zakuska, a veliki izbor namirnica, dobar alat ili ve{te ruke, i samo malo ma{te dovoljni su da od va{eg stola naprave pravo malo umetni~ko delo.

Uz sve`i, raznovrsni Yuhor program mesnih zalogaja, masline, bademe, krastva~i}e ili kisele paprike, jaja i sir, nekoliko vrsta hleba - va{ "{vedski sto" je spreman.

Simboli koji vas vode kroz na{e recepte

Majstorski

â˜ş Lako za pripremu

Zdravo

15 min.

Vreme pripreme

Jeftino

09

MOJA KUHINJA

1 sat

Kanapei od crnog hleba Palenta ru`ica

SASTOJCI: sti{njena {unka Crni ili nordijski hleb, ^eri paradajz, Krem sir, ABC mleveni per{un, ABC beli luk, u granulama, Kapar,

1 sat

SASTOJCI: 300 g skuvane palente 150 g {unke u foliji Kisela paprika 150 g gauda ka~kavalja

PRIPREMA: Crni ili nordijski hleb ise}i na krugove.

Napraviti lagani namaz od krem sira, seckanog per{una i malo belog luka. Kapar, ukoliko je krupniji, iseckati sitnije. Re|ati: hleb, namaz od sira, sti{njenu {unku, hleb, namaz, hleb, {unku.

Posuti kaprom i ukrasiti paradajzom.

15 min.

PRIPREMA:

rom Mini pala~inke sa parize SASTOJCI: 3 ve}e ispe~ene slane pala~inke parizera 150 g Yuhor e lak pav ele ^a{a kis e rik pap ene bar Kisele

PRIPREMA: pala~inki,malo debIspe}i nekoliko slanih m ili ~a{om vaditi ljih nego obi~no. Modlo sa malo pavlake, prekrugove, premazati ih ao komad parizera, rug ko staviti po deblji ok ku i ukrasiti komana vrh ponovo pavla vrstiti ~a~kalicom. di}em kisele paprike. U~

Skuvati palentu sa malo soli, ostaviti da se ohladi i stegne u fri`ideru. ^a{om vaditi okrugle palentapodloge, na njih stavljati deblji komad gaude, pa formiranu ru`icu {unke. Sa komadom kisele paprike ~a~kalicom pri~vrstiti celi sendvi~.

â˜ş

Ljuti apetizer

Mini aspik

SASTOJCI:

SASTOJCI:

Vekna francuskog hleba, Ljuti ajvar Yuhor kulen, Krem sir Miro|ija za ukras,

400 g {unke HAM list lorbera, 2 kesice `elatina 150 g slanine 150 g seckanih mariniranih {ampinjona, so, 200 g raznog sitnog povr}a biber,

2 sata

PRIPREMA: Francuski hleb prvo zase}i o{trim no`em po sredini, po du`ini. No`em ili prstima ga "razviti", pa no`em dodatno skinuti svu sredinu, sve do korice. Sredinu hleba usitniti, pome{ati sa ljutim ajvarem, sitno seckanim kulenom i malo krem sira tek da smesu ve`e. Koricu premazati masom, ~vrsto urolati pomo}u folije i staviti u firi`ider na dva sata. Pre slu`enja se}i, svaki komad ukrasiti sa malo sve`e miro|ije.

10

PRIPREMA:

1 sat

[unku i slaninu u komadu, zajedno sa nekoliko zrna bibera, listom lorbera i malo soli kuvati u 200 ml vode 20 minuta. Meso izvaditi sa strane da se ohladi, te~nost procediti i ostaviti sa strane.

Iseckanu {unku, slaninu, obareno povr}e i {ampinjone pome{ati. @elatin dodati te~nosti u kojoj je {unka kuvana prema uputstvu. Sasvim male modlice puniti smesom {unke, slanine i povr}a, pa preliti `elatinastim prelivom. Staviti u fri`ider preko no}i. Pre slu`enja modle istresti na male tacnice ili komad zelene salate.

11

15 min.

[unka na krastav~i}u SASTOJCI: Nekoliko krupnijih kiselih krastavaca 50 g meze Miksa Masline PRIPREMA: Krastavce olju{titi tanko, ise}i na manje komade, na svaki staviti komad mesa, pa maslinu, ceo zalogaj u~vrstiti ukrasnom ~a~kalicom.

1 sat

Sitni rolat

Budimski sendvi~i

SASTOJCI:

SASTOJCI:

8 jaja 200 g Milano salame Krem sir ABC slatka paprika ABC mleveni per{un So, biber

200 g saddasdscs budimske salame 100 g majoneza, 50 g rena iz teglice, Veza mladog luka, Integralni hleb,

PRIPREMA: Jaja, zajedno sa per{unom, solju i biberom dobro umutiti, pravougaoni pleh zamastiti i jaja razliti u tankom sloju. Kajganu ispe}i u rerni.

Ostaviti da se ohladi. Podlogu od pe~ene kajgane premazati masom od sira, seckane {unke i slatke paprike (mo`e i tucana ljuta, po `elji) i urolati ~vrsto folijom. Ostaviti sat vremena u fri`ideru. Se}i na male rolate.

PRIPREMA: Sitno ise}i budimsku salamu, pome{ati sa majonezom, renom i sitno seckanim mladim lukom.

Komade integralnog hleba mazati.

30 min.

12

â˜ş

desert desert desert

MOJA KUHINJA

Vo}ni mafini 30 min.

â˜ş

PRIPREMA:

SASTOJCI: 170 g bra{na 90 g {e}era 1 jaje, 80 g margarina 3 banane, 1/2 ABC kesice pra{ka za pecivo, 1 ABC ka{i~ica cimeta u prahu, 1 ka{i~ica ekstrakta vanile, Kesica ABC {laga,

Izblendirati banane pa im dodati {e}er, jaje i rastopljen margarin i sve mikserom mutiti da se sjedini. U bra{no staviti pra{ak za pecivo i cimet, izme{ati pa dodati u smesu od banana i kratko mutiti.

Na kraju sipati ekstrakt vanile i prome{ati varja~om. Podmazati kalupe pa sipati smesu do dve tre}ine zapremine. Pe}i na 200 stepeni oko 20 minuta. Gotove mafine ostaviti par minuta u kalupu pa ih izvaditi i ostaviti da se ohlade. Dekorisati {lagom.

MOJA KUHINJA Rolnice sa vir{lom POTREBNO JE: 250 g Dijamant Classic margarina 500 g bra{na 1 pra{ak za pecivo malo soli 1 dl mleka 1 jaje 10 vir{li krupna morska so za posipanje

Doma}e galete POTREBNO JE:

PRIPREMA:

250 g Dijamant Dijavit margarina 3 jajeta 2 {oljice ulja 1 {olja mleka 10 ka{ika {e}era 2 vanilin {e}era 1 pra{ak za pecivo malo sode bikarbone oko 800 g bra{na malo strugane kore limuna

Od margarina odvojte 50 g pa ostavite da omek{a na sobnoj temperaturi.

Bra{nu dodajte pra{ak za pecivo i malo soli pa dobro prome{ajte.

Umutite 200 g margarina sa 1 jajetom. Dodajte bra{no pa me{ajte. Sipajte mleko i zamesite varja~om pa rukama glatko testo.

Prekrijte testo krpom pa ostavite da odstoji u fri`ideru pola sata.

Testo podelite na 10 delova i od svakog dela napravite kuglu. Svaku kuglu razvucite oklagijom tako da ima otprilike pravougaoni oblik. [irina treba da bude koliko je duga jedna vir{la. Zatim stavite vir{lu na testo i zarolajte.

Urolane vir{le stavite u prethodno podmazan pleh. Rolnice prema`ite sa preostalih 50 g margarina koji ste rastopili pa pospite krupnom morskom solju. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni dok testo ne dobiju lepu rumenu boju.

PRIPREMA: Umutite penasto margarin sa {e}erom, a zatim dodajte jaja i ostale sastojke.

Formirajte glatku masu, koja se ne lepi za prste.

Dlanovima pravite kuglice i stavljajte ih u dobro zagrejan aparat za galete. Ove galete se mogu odr`ati i mesec dana.

Rolat sa {unkom POTREBNO JE: 100 g Dijamant Classic margarina 250 g {unke 3 ka{ike senfa 1 kisela pavlaka 5 jaja 250 g sira 100 g bra{na pola litre mleka PRIPREMA: Mleko, bra{no i margarin skuvajte kao puding, dodajte jaja i smesu pecite u podmazanom plehu pola sata na 180 stepeni.

Sir usitnite i dodajte sve ostale , sastojke za nadev, prema`ite koru pa je urolajte.

U sve se meša...

B

POTREBNO JE: 150 g Dijamant Classic margarina 150 belog kravljeg ili kozjeg sira 50 g kisele pavlake so, beli biber veza mladog luka 5 strukova lista celera 10 zrna kapara 3 kisela krastavca

ezbrojni su recepti sa margarinom, za pripremu slatkih i slanih poslastica, za fina testa, kola~e i kremove. Lako se ugra|uje u testo, daje mu finu strukturu, prijatan ukus i lep izgled.

Mo`e se koristiti i kao zamena za mast ili ulje kod kuvanja, pe~enja i pr`enja raznih jela.

Kuglice s kikirikijem POTREBNO JE:

16

Zeleni namaz

250 g Dijamant Dijavit margarina 150 g nepe~enog kikirikija 600 g bra{na 1 {oljica ulja 100 g {e}era 1 vanilin {e}er {e}er u prahu mleveni kikiriki

PRIPREMA: Vilju{kom izgnje~ite beli sir, pa ga mikserom umutite sa om ek{alim margarinom i kiselom pav lakom.

Mladi luk, celer, krastav~i }e i kapar sitno iseckajte ili izblendira jte pa dodajte pripremljenoj ma si.

Namaz ostavite u fri`ide ru par sati pa poslu`ite uz suhomesn ato, kuvana jaja, povr}e ili pire-krompir.

Mesni jastu~i}i POTREBNO JE: (Za testo) 300 g Dijamant Classic margarina 400 ml kisele pavlake 2 ka{i~ice soli 900 g bra{na 1 kesica pra{ka za pecivo Za nadev:

PRIPREMA: Umutite margarin sa {e}erom dok se {e}er ne istopi.

Povremeno sipajte po malo ulja. Kada se smesa umuti, dodajte bra{no ka{iku po ka{iku i pra{ak za pecivo. Zatim sipajte seckani kikiriki pa dobro izmesite i napravite testo.

Ostavite desetak minuta da odstoji pa od testa pravite kuglice i re|ajte ih u pleh. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 20 minuta.

Kada su pe~ene, vru}e kuglice uvaljajte u me{avinu mlevenog kikirikija, prah i vanilin {e}era. Posne kuglice sa kikirikijem ostavite da odstoje na sobnoj temperaturi pre slu`enja.

300 g mlevenog mesa, biber glavica luka jaje za premazivanje 50 g dijamant Classic margarina morska so za posipanje so PRIPREMA:

meni ise~en na kockice. Kad luk malo poru Za nadev, na margarinu propr`ite luk k{a. ome . Dinstajte dok meso ne dodajte meso i za~inite solju i biberom i narendajte za pecivo, pa dodajte kiselu pavlaku Pome{ajte bra{no sa solju i pra{kom eru. Na fri`id u ite ga u foliju i ostavite dva sata margarin. Umesite ~vrsto testo, stav og svak inu sred u i e drat kva o, secite ga na pobra{njenoj podlozi rastanjite test stavite po ka{i~icu pripremljenog fila. deo gde je jte u pleh tako da dole bude okrenut Savijajte testo kao jastu~i}e i re|a te u rerni peci i solju skom mor ite posp om, jajet testo spojeno. Prema`ite jastu~i}e meni. zagrejanoj na 250 stepeni dok ne poru

17

ZA^INPEDIA

GASTRO PLANETA Sos od pe~uraka

Poseta Makedoniji

SASTOJCI za 4 osobe: 2 ka{ike gustina 200 ml slatke pavlake pola kg iseckanih {ampinjona 1 ka{ika {arenog bibera 2 ka{ike suncokretovog ulja ka{i~ica mlevenog karanfili}a 1 glavica crnog luka malo soli

PRIPREMA Olju{tite i iseckajte crni luk. Isecite {ampinjone na listi}e. Sipajte ulje na dno {erpe. Pr`ite luk dok ne porumeni. Dodajte {ampinjone. Sipajte slatku pavlaku. Dodajte biber i karanfili}. Po `elji posolite. Kuvajte sos 15ak minuta, povremeno me{aju}i. Ukoliko sos nije dovoljno gust, dodajte gustin. Sos poslu`ite sa kuvanom piletinom i zelenom salatom.

Toplina i ne`nost karanfili}a

Koja vam je prva asocijacija na karanfili}? Vo}ni kompot, kuvano vino ili suvi kola~i}i? Sve tri, i mnoge druge poslastice sa karanfili}em, opet asociraju na nedeljna zimska popodneva u zagrejanom domu, na detinjstvo, ne`nost i toplinu...

K

aranfili} je osu{eni cvetni pupoljak biljke iz Indonezije, ~iji pupoljak ima oblik klina pa se zato naziva i klin~i}. Karanfili} je od svih za~ina najbogatiji eteri~nim uljem. Kvalitetan karanfili} je te`ak, u vodi mora potonuti ili uspravno plivati, dok lo{ije vrste plivaju koso ili vodoravno. Karanfili} ima prijatno aromati~an i jak miris, a ukus mu je aromati~no ljut. Prilikom `vakanja ose}a se gor~ina i ukus koji pali.

Kako se koristi u kuhinji: Za testa i kola~e, kekse, vo}na punjenja, kreme, vo}ne kola~e. Aroma karanfili}a se slu`i sa

18

{e}erom, kuvanim vo}em i bundevom.

Koristi se u nekim vrstama ~okolade. Neizostavan je za~in u kuvanom vinu. Kineski car nije dozvoljavao da mu se pri|e ako posetilac nije imao karanfili} u ustima.

Za pile|u supu: To je tajni sastojak, koji znaju samo iskusne doma}ice, a sada i vi. Zajedno sa svim sastojcima pile}e supe, u {erpu ubacite i par karanfili}a, kad probate sazna}ete za{to...

Lekovito delovanje

Za pe~enja: kao dodatak svinjskom pe~enju i divlja~i.

Ima veliku antisepti~ku mo}. Dobar je u le~enju malarije, tuberkuloze, kolere i drugih bolesti izazvanih parazitima, bakterijama, virusima i gljivicama, uklju~uju~i i Candidu. Stimuli{e varenje hrane. Bistri i podsti~e um. Ja~a imunolo{ki sistem.

I jo{: sa crvenim kupusom i ostalim jelima od kupusa, za ljuto-slatka jela (kineska) s pirin~em.

Karanfili} se ne jede, ve} se pre slu`enja odstranjuje.

Tava "ala Teke" SASTOJCI za 6 porcija: 1/2 kg svinjske krtine 1/2 kg jagnje}e d`igerice 1/2 kg me{anog mlevenog mesa 1/2 kg june}eg ramsteka 200 g slanine 1/2 kg sve`ih {ampinjona 1 kesica krem supe od {ampinjona 2 paradajza, 100 g ov~jeg ka~kavalja 2 dl belog vina 1 ~en belog luka 4-5 suvih paprika

PRIPREMA Svinjsko meso, jagnje}u d`igericu i june}i ramstek ise}i na sitne komade.

Od mlevenog mesa napravimo smesu za }ufte sa uobi~ajenim sastojcima i oformimo loptice veli~ine oraha. Sve to stavimo na plotnu ili u malo ve}u tavu da se malo ispe~e.

Kad je meso gotovo, na ringlu stavimo lonac sa malo maslinovog ulja i dodamo sve`e {ampinjone, koji su prethodno iseckani. Kada se {ampinjoni malo propr`e, dodamo jedan iseckani paradajz, beli luk, belo vino, 3 dl vru}e vode i krem supu od

{ampinjona, koja je prethodno rastvorena u 1 dl vode. Ostavimo da se kuva oko 15 minuta, uz povremeno me{anje da ne bi zagorelo. Kad je gotovo, sastojke iz lonca prebacimo u zemljanu tavu, odozgo stavimo paradajz, koji je prethodno ise~en na kri{ke, i suve paprike.

Tavu ubacimo u prethodno zagrejanu rernu na 180째C i ostavimo da klju~a oko 50 minuta.

Na kraju dodamo izrendani ov~ji ka~kavalj i vratimo u rernu 5 minuta da se ka~kavalj rastopi i zape~e.

OGLEDALCE

Kristal je `enin najbolji prijatelj Nakit od kristala je idealan aksesoar za va{ blistav i prefinjen izgled, a u isto vreme mo`ete proveriti njegovo dejstvo i mo} na va{e zdravlje i ravnote`u Tekst: S. Trajkov

ristali su oduvek o~aravali posmatra~e svojom raznoliko{}u, lepotom i mo}ima koje kriju. Oni su jedini "kamen~i}i" koji vratu nisu te{ki.

Ali, osim svoje nesumnjive lepote, vrednosti i sjaja kojim ve} stole}ima o~aravaju, kristali imaju, po verovanju i tvrdnjama gotovo svih civilizacija, mo} da zale~e, izle~e i uravnote`e osobu koja ih nosi.

Minerali, kristali, drago i poludrago kamenje oduvek su fascinirali ~oveka, pre svega zbog svoje vizuelne privla~nosti, izuzetne ~isto}e, igre boja ili transparentnosti. Njihova specifi~na gra|a omogu}ava jedinstvenu interakciju sa svetlo{}u.

Danas su planetarnu popularnost stekli Swarovski kristali. Obja{njenje je u njihovoj jedinstvenosti: svaki Swarovski

K

22

kristalni predmet predstavlja neponovljivu sintezu forme, svetlosti, boje i kreativnosti vode}ih svetskih dizajnera.

Kako je stvoren brend?

Kompaniju Swarovski je osnovao Danijel Swarovski pre 106 godina u gradi}u Vatens na Tirolskim Alpima u Austriji. Iako danas jezgro kompanije predstavlja obrada kristala, porodi~ni posao se konstantno {iri uvo|enjem novih proizvodnih grupa na podru~ju mode, izrade nakita i opti~kih

Nakit sadr`i deklaraciju i Swarovski `ig kao potvrdu autenti~nosti

Kristali su jedini kamen~i}i koji vratu nisu te{ki instrumenata, dizajna i rasvete.

Ime Danijela Swarovskog je danas poznato i u svetu visoke mode po izradi modnih predmeta od kristala kao {to su `enske ta{nice, kai{evi, rukavice, nakit, kristalne modne tetova`e i razni drugi ukrasi.

Specifi~nost Swarovski kristala je u njihovom neverovatnom sjaju i svetlucanju, koja je rezultat udela olova u materijalu, ~ak 32 odsto. Neki od kristala su glazirani kako bi postigli efekat duge. Da bi se postigao razli~it efekat prelamanja svetlosti kompanija Swarovski je razvila metod proizvodnje metalo-hemijskog premaza kojim se presvla~i povr{ina kristala.

Jedan od naj~uvenijih premaza je AURORA BOREALIS ili "AB", koji prelama svetlost u kristalu u {iroki spektar duginih

Ponuda nakita u Maxijevim objektima sastoji se od tri modela min|u{a, tri modela narukvica i ogrlica sa privescima boja. Neki od premaza su i Kristal Transmision, Briliance, Volcano, Aurum, Dorado. Neki premazi se nanose u jednom sloju, neki se nanose u vi{e slojeva na razli~itim stranama kristala kako bi se postigli odre|eni efekti.

Swarovski kristali se bruse tehnikom i alatom za dijamante, pa je zato njihova cena

dosta visoka. Ipak, ovakav nakit nije namenjen samo najbogatijima: sada imamo mogu}nost da lako i bez posebnih investicija nabavimo Leveris nakit od Swarovski kristala.

Samo va{ Swarovski nakit Radi se o novoj akciji - Kristalni sjaj Maxi kupovine - tokom koje se, skupljanjem kupona, mo`e kupiti ovaj nakit po znatno povoljnijim cenama. Za svaku kupovinu u Maxi supermarketima, u periodu od 14. novembra do 29. februara, u vrednosti od 600 dinara, dobi}ete jedan kupon koji se lepi na talon, a po jo{ jedan dodatni kupon skupi}ete kupovinom proizvoda Yuhor,

Danubius, Florida Bel, Soko [tark, Cedevita, Grand kafa, Argeta i Cocta u vrednosti od 200 dinara. Ta~ne spiskove proizvoda, detalje akcije i talon dobi}ete na kasama u svim Maxijevim objektima. Nakit se mo`e kupovati sve do 15. marta naredne godine.

Na ovaj na~in, svaka `ena mo`e sebi priu{titi Levers nakit izra|en od Swarovski kristala i srebra ~isto}e 925/1000, po 30 odsto ni`oj ceni.

Srebrni delovi nakita se izra|uju ru~no, a ru~nom tehnikom se delovi nakita spajaju u finalni proizvod. Ponuda ovog decentnog, otmenog nakita sastoji se od tri modela narukvica, tri modela min|u{a i ogrlica sa privescima.

23

MODNE PRI^E

^izmice do gle`nja Dobro je imati u cipelarniku jedan par kra}ih ~izmica. Fantasti~ne su za kombinovanje sa garderobom i detaljima.

Najlep{e, naravno, idu uz suknje, duge ili kra}e svejedno, uske ili zvonaste, a kra}e pantalone skinny modela izdu`i}e noge.

I kod ovih ~izmica ima modela sa vi{om ili ni`om petom, a naro~ito je prisutan veliki izbor boja - ljubi~astih, crvenih, leopard printa, plavih‌

Ove godine u street style-~izmama zapa`en je trend modela strogih linija, bez mnogo ukrasa. Ko`a je jaka, ali sjajna; duboke su do kolena, li~e pomalo na vojni~ke. Peta je obi~no niska, ali su aktuelne i ~izme sa punjenom petom. U svakom slu~aju takve ~izme izgledaju "mo}no", udobne su, prakti~ne i za posao i za ve~ernji izlazak. Odli~no se sla`u i sa pantalonama i sa suknjom, a sa odgovaraju}om ko{uljom i sa farmerkama.

^etiri para ~izmica za svaku `enu

I

zbor ~izmica u trgovinama je ogroman; pri povr{nom razgledanju izloga reklo bi se da se "nosi" gotovo sve: plitke, duboke, sa ogromnom platformom, punom petom ili ravne, ko`ne ili od nape, sa krznom ili bez‌ jedno je sigurno, svaka dama bi trebalo da u zimskoj sezoni ima po jedan par od ove ~etiri kategorije ~izmica.

24

Za posao, izlaske, {etnju po gradu...

Za sneg i baaa{ hladno vreme Iako ne volimo da se po gradu probijamo kroz smetove, treba za zimu pripremiti i par naro~ito toplih i pouzdanih ~izmica. I dalje su aktuelne ugg-sice, ove godine novih, sve`ih i raznovsrnih modela, u kombinacijama sa "pletenim-etno" detaljima, krznom ili ko`om, sa print dezenima. Ukoliko vi{e volite pravu zimsku obu}u, tu su sportske ~izmice impregnirane, tople, divnih boja ili ve~ne bele boje, koja prija oku u tmurnim danima.

Za hladnije, suve ili ki{ne dane Gumene ~izme su ve} nekoliko godina potpuni hit, a i ove jeseni ulep{a}e va{ stajling i sa~uvati va{e noge od ki{e. Po{to ste sigurno pro{le godine kupili par "gumenjaka", mo`ete se ove jeseni ~astiti sa jo{ jednim, drugog dezena i kolorita. Ove ~izmice se mogu na}i po pristupa~nim cenama, a njihova prakti~nost, aktuelnost i mogu}nosti kombinovanja sa garderobom, opravdavaju svaki ulo`eni dinar. Idu na farmerke, punije helanke, kra}e suknje svih modela...

BALANS

^ari masa`e stopala

Hirurg dr William Fitzgerald iz Konektikata je po~etkom 20. veka razvio modernu zonalnu teoriju ljudskog tela - refleksoterapiju, kada je otkrio da se pritiskom na prste mo`e izazvati lokalno anesteti~ko dejstvo na {aci, rukama, ramenu, vilicama, licu, u{ima i nosu Tekst: B. Tanaskovic Foto: Thinkstock/Guliver

R

efleksoterapija je drevna metoda samoozdravljivanja i aktivacije isceljuju}ih procesa u telu, kako fizi~kog tako i psihi~kog stanja. Kroz istoriju, terapije presurom (pritiskom) smatrane su za preventivne i kurativne metode. Smatra se da su ovu metodu koristili jo{ u starom Egiptu, Indiji i Kini. Iako je refleksoterapija poznata vi{e od pet hiljada godina, Evropa i zapadni deo sveta tek su se po~etkom 20. veka upoznali s njom, kada je ameri~ki hirurg dr William Fitzgerald iz Konektikata razvio je modernu zonalnu teoriju ljudskog tela. Otkrio je da se pritiskom na prste mo`e izazvati lokalno anesteti~ko dejstvo na {aci, rukama, ramenu, vilicama, licu, u{ima i nosu.

Zonalna terapija smata se osnovom dana{nje refleksologije. Ova terapija (energetski) deli telo na 10 ozna~enih zona du` na{eg tela, pet s leve i pet s desne strane od stopala do glave i obrnuto. Svaka zona uklju~uje odre|ene organe koji su sme{teni unutar nje.

Kako se na stopalima i dlanovima nalazi mapa celog tela, stimulacijom refleksnih zona stopala na kome se nalazi 7 000 nervnih zavr{etaka, izaziva se reakcija u pojedinim odgovaraju}im delovima tijela. Time se posti`e ravnote`a krvnog, endokrinog, limfnog, nervnog i drugih sistema.

Pritiskom na odre|enu zonu {alje se impuls koji tada putuje i nadra`ava sve ono {to se nalazi na toj liniji. Organi koji dobro funkcioni{u podr`avaju slobodan tok energije i na tim zonama ne ose}amo nelagodu (u energetskom smislu, ne mora uvek da zna~i fizi~kom), za razliku od o{te}enih podru~ja kod kojih mo`emo da osetimo nelagodu i ponekad laganu ubodnu bol.

Me|utim, ta je bol trenutna i isceljuju}a.

Refleksoterapija podsti~e cirkulaciju. ^ari refleksoterapije se mogu osetiti ako se prepustite rukama stru~njaka, a mo`ete poku{ati i samomasa`u.

26

Z dravlje vreme je da...

ste zmete uput za alergologa ukoliko i ju}i kija }i, k~u {rm celo leto proveli i gije aler na ovi test u naduvenih o~ij ko pre e rad se ) tiva ven senzibilizacija (pre do~ekali zime, kako biste novi nalet polena spremni

U

U

radite preventivne zdravstvene preglede, jer vam je verovatno bilo mrsko da tople sun~ane dane provodite po ordinacijama

pro{le, ada, kada su vru}ine ke o{ tol vreme je za stoma lagali od ste je intervencije ko

S K

ao preventivu protiv jesenjih virusa i gripa, poja~ajte unos cinka, ({to vi{e povr}a, integralne `itarice, p{eni~ne mekinje, semenke bundeve i suncokreta, susam, sir, prekrupa, jaja), propolis (kapi, sprej za grlo, pastile), ehinacea (pomo}ni preparati u apotekama).

A

ko vas temperatura ipa k obori, probajte ~aj od kore vrbe, ~aj od {ipka i od zove

U

vedete svakodnevne {etnje posle posla po najbli`em parku, a pre posla jutarnju gimnastiku kod ku}e

27

MEDICINA

Biosimilari

budu|nost farmacije Zovu ih "biolo{ki sli~ni lekovi"; nalik su lekovima koji se prave od supstanci iz `ivih organizama, ali su zna~ajno jeftiniji edicina i farmacija vode stalnu bitku pod nazivom biosimilari. Oni su dizajnirani za o~uvanje zdravlja i produ`enje tako da deluju identi~no kao njihov biolo{ki ljudskog `ivota, tra`e}i iznova nove prethodnik, ali uz zna~ajno jednostavniji i puteve kojima }e to posti}i. Poslednjih godina jeftiniji na~in proizvodnje.

- Mo`emo samo pretpostaviti kolike u{tede svetska nauka sve vi{e pa`nje poklanja tzv. su mogu}e, ako znamo da su biosimilari i do 30 biolo{kim lekovima, odnosno njihovoj jednostavnijoj i jeftinijoj zameni - biosimila- odsto jeftiniji od biotehnolo{kih lekova - ka`e Milisavljevi} i dodaje da je Nema~ka, npr. prorima.

O ovoj zna~ajnoj temi, i za svakog gra|anina cenila da }e upotrebom biosimilara od 2017. i za celokupan zdravstveni sistem, progovori}e godine ostvariti u{tedu od milijardu evra gose uskoro i u Srbiji. Beograd je 23. novembra di{nje.

Od novih se lekova, dakle, o~ekuje da budu doma}in me|unarodne konferencije, posve}ene upravo biosimiralima, odnosno biolo{ki daleko dostupniji, a da pacijenti, dr`ave i zdravstvena osiguranja ostvare sli~nim lekovima. veliku u{tedu. Biosimilari, kao - U Srbiji se malo znao o zna~ajna novost na svetskom biosimilarima, me|utim u sveBiolo{kim farmaceutskom tr`i{tu, mora}e tu se o~ekuje da u slede}oj delekovima se da pro|u i slo`en put do potkadi, ako ne i ranije, oni popunog priznavanja i verifikacije. tretiraju najte`e stanu najva`nija terapeutska i - Evropski regulatorni organi ekonomska komponenta farbolesti: reumatoidni uveli su specijalno prilago|enu maceutskog tr`i{ta", ka`e Vlaartritis, psorijaza, proceduru za odobravanje dimir Milisavljevi}, direktor Kronova bolest, biolo{kih sli~nih lekova, u konferencije Pharmacon. odnosu na njihove prethodnike, uveitis, astma...

Farmacija ve} du`e vreme ranije odobrene biolo{ke koristi biolo{ke (ili lekove. Ovaj postupak se biotehnolo{ke) lekove, proizvedene od supstanci koje poti~u iz `ivih zasniva na detaljnoj demonstraciji uporedivosti organizama ili sistema. Njihova osnovna u odnosu na sli~an proizvod koji postoji i koji prednost je {to mogu da zamene supstance je odobren - ka`e prof. dr Violeta Stanimirovi}, koje organizam ne mo`e sam da stvara. specijalista klini~ke farmakologije i ekspert Najpoznatiji predstavnici su insulin, hormon Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Ona obja{njava da je i u SAD niz javnih rasta, interferoni‌ Biolo{kim lekovima se tretiraju najte`e bolesti: reumatoidni artritis, rasprava o upotrebi biosimilara odr`avan jo{ psorijaza, Kronova bolest, uveitis, as- od 2004. godine, a tek 17. marta 2009. Federtma, diabetes, kongestivna sr- alna agencija za lekove dobila je ovla{}enje da ~ana insuficijencija, multipla odobri biolo{ki sli~ne lekove.

- Ve} u periodu 2003.-2006. godine, u Evskleroza... Me|utim, razvoj i proizvodnja biotehno- ropskoj uniji biolo{ki proizvodi ~inili su vi{e od lo{kih lekova veoma petine novih lekova - ka`e dr Stanimirovi} - a su skupi, {to ih ~ini uvo|enje jeftinije verzije u vidu biosimilara te{ko dostup- sigurno omogu}ava ve}u dostupnost na tr`i{tu nim. Zbog toga i u{tedu tro{kova zdravstvene za{tite. se do{lo do rela- Evropska agencija za lekov EMA sada zahteva tivno nove klase opse`nija klini~ka ispitivanja i rigorozniju biolo{kih lekova analizu kvaliteta.

M

28

Tekst: Ana Jovi} Foto: Thinkstock/Guliver

Biosimilari deluju identi~no kao njihov biolo{ki prethodnik (insulin, hormon rasta, interferoni), ali uz zna~ajno jednostavniji i jeftiniji na~in proizvodnje

HRANA JE LEK

Namirnice koje le~e Zalogaji protiv gripa Kako je vreme gripa i raznih infekcija, jedan od "ukusnijih" na~ina preventive je - jesti {to vi{e namirnica bogatih CINKOM. Evo spiska namirnica pa odaberite sami {ta bi vam prijalo: ostrige, tele}a i svinjska d`igerica, konjsko meso, `umance, riba i ljuskari, integralne `itarice, mahunarke, orasi, zrna lana i susama. Ali pazite, vegetarijanci moraju da ga unose u ve}oj koli~ini kako bi zadovoljili potrebe organizma, jer je apsorpcija cinka iz biljaka slabija.

Riblje ulje = bolji uspeh u {koli ^uli ste, i pisali smo o tome, da riblje ulje obiluje masnim kiselinama koje zaista daju zdravlje. Novi, neverovatni zaklju~ak istra`ivanja ka`e, da doza od 900 mg ribljeg ulja, svakog dana {est meseci, pobolj{ava kratkotrajnu (radnu) memoriju za gotovo 50 odsto! Ovo je posebno zna~ajno za {kolarce i tinejd`ere - oni koji jedu morsku hranu bar jednom nedeljno prolaze za 12 odsto bolje na testovima inteligencije.

Sve zbog MASNE KISELINE, OMEGA 3!

Ljuto, volim te ljuto!

Ljudski organizam }e lu~iti 33 odsto manje insulina nego {to je uobi~ajeno ako je jelo ljutkasto.

Sastojci ljute papri~ice poma`u jetri da lak{e apsorbuje glukozu iz krvi, pa joj je za redovni posao potrebno manje insulina. Kapsaicin iz paprike, osim toga, zaustavlja donekle rast }elija raka.

Jedrost u zrelom dobu Kalijum se zove taj ~udesni sastojak koji ~uva starije od gubitka mi{i}ne mase, procesa koji se javlja posle 50. godine. [ta to zna~i: U svom fri`ideru i {pajzu napravite mesta za namirnice koje obiluju KALIJUMOM: banane, dinje, {ljive, suvo gro`|e, pomorand`e, spana}, blitvu, nemasni jogurt i sok od paradajza.

Posna plazma sa cinkom i kalcijumom!

Plazma, omiljeni brend na kome su odrastale generacije, priredila je novo iznena|enje - Posnu Plazmu u pakovanju od 150 grama. Novim proizvodom u svom portfoliju, Plazma je jo{ jednom pokazala da podr`ava li~ne izbore onih koji je vole. Plazma je sada dostupna za sve ljude koji poste.

Visokokvalitetna, hranljiva i zdrava, Posna

30

Plazma je jedini posni proizvod na doma}em tr`i{tu koji je dodatno oboga}en cinkom, gvo`|em i kalcijumom.

Kada postimo, dodatno nam je potrebno gvo`|e koje poma`e transport kiseonika kroz na{ organizam, kalcijum za zdrave i jake kosti, dok cink povoljno deluje na imuni sistem.

PREVENTIVA

Napojte svoje telo Od poreme}aja sa crevima pati svaka tre}a osoba na planeti, a ve}i deo tih problema se lako re{ava adekvatnim unosom te~nosti

Tekst: Ana Jovi} Foto: Thinkstock/Guliver

S

promene na~ina ishrane. Hroni~na vaka tre}a osoba na planeti pati opstipacija, koja predstavlja mnogo od opstipacije, poreme}aja pra`ve}i problem, ~esto je pra}ena bolesnjenja creva, koji mo`e da dovetima organa za varenje, metaboli~kim de do brojnih zdravstvenih problema oboljenjima, depresijom... I neki lekovi ukoliko traje vi{e godina. Milka Raimogu da uzrokuju poreme}aj stolice, ~evi}, nutricionista Doma zdravlja "Parecimo medikamenti koji se piju protiv lilula", ka`e da je redovno pra`njenje kiseline u `elucu, visokog krvnog creva preduslov dobrog zdravlja, jer se pritiska, ali i sedativi i preparati za najedino na taj na~in organizam osloba|a dokna|ivanje gvo`|a u organizmu. "opasnog materijala" - raznih otrova - Ukoliko je zatvor dugoiz hrane, lekova, cigareta, vazdutrajan, to zahteva obavezan ha. Ako nema pra`njenja bar odlazak kod lekara i obavsvakog tre}eg dana, smatra ljanje odre|enih pretraga. ona, imuni sistem se nalazi Mogu}e je da se u njegou "vanrednom" stanju. voj osnovi krije neki oz- Ubrzan tempo `ivota Staviti u vodu, ~aj ili sok dve biljniji problem, koji zahje u~inio ovaj problem ka{ike samlevenih semenki teva dodatne analize i jednim od naj~e{}ih u lana. Ovaj napitak koristiti dva le~enje. Kod neredovne industrijski razvijenim puta dnevno, a rezultati }e se stolice mogu da pomognu zemljama sveta. Istra`ivanja veoma brzo pokazati. biljni ~ajevi od maline, pokazuju da ljudi koji pate od majorana, ra`i... Priroda nudi zatvora uglavnom piju veoma kao spas i lekovitu biljku senu, malo vode, a telo to nadokna|uje koja je dokazano efikasna u spre~atako {to izvla~i vodu iz stolice i ~ini je vanju i le~enju zatvora. ^aj od plodova suvom i tvrdom. Pod zatvorom se i listova sene, jedan je od najboljih podrazumeva da osoba ima manje od biljnih preparata koji potpoma`u tri stolice nedeljno - istakla je prirodno varenje, spre~avaju lenjost Rai~evi}eva. creva i zatvor - dodala je Rai~evi}eva.

Opstipacija mo`e da se javi "izoloDa bi se ovaj problem re{io, treba vano", ili u sklopu odre|enih oboljenja. unositi puno vlakana, na primer celer, Takozvana akutna opstipacija traje p{eni~ne mekinje i pasulj koji omek{akratko i obi~no nastaje zbog gubitka vaju stolicu. te~nosti, posle neke operacije ili nagle

Napitak za miran stomak

32

Prof. dr GORAN RA\EN Kardiolog, direktor DZ Jedro

Povi{eni krvni pritisak

L judi, dru{tvo koliko se znamo?

(arterijska hipertenzija) Arterijska hipertenzija je trajno povi{enje krvnog pritiska definisano vrednostima krvnog pritiska iznad 140/90 mmHg. Svaki ~etvrti stanovnik na{e planete boluje od arterijske hipertenzije. Ona je najzna~ajniji faktor rizika za nastanak sr~anog udara (infarkta miokarda) i mo`danog udara ({loga).

Arterijsku hipertenziju na osnovu uzroka mo`emo podeliti na dve velike grupe: takozvanu esencijalnu ili hipertenziju nepoznatog uzroka koja ~ini ukupno 95 odsto svih uzroka trajno povi{enog krvnog pritiska, i sekundarnu hipertenziju gde je uzrok poznat (oboljenja bubrega, nadbubrega, {titaste `lezde, hipofize, upotreba tableta za kontracepciju‌).

Danas nam na raspolaganju stoje zaista mo}ni lekovi za le~enje povi{enog krvnog pritiska. Ali, pre primene lekova trebalo bi da se poku{a sa regulisanjem krvnog pritiska promenom na~ina `ivota: smanjiti unos kuhinjske soli, smanjiti telesnu te`inu, prestati sa pu{enjem, redovno upra`njavati fizi~ku aktivnost, poku{ati smanjiti stepen stresa, dobro regulisati {e}ernu bolest‌ Tek ako ove mere ne urode plodom pribegava se upotrebi lekova. Danas se hipertenzija naj~e{}e le~i kombinacijom dva leka.

Za dijagnozu povi{enog krvnog pritiska na raspolaganju nam je i 24-~asovni Holter KP. Pomo}u Holtera se mo`e dokazati ili isklju~iti hipertenzija belog mantila, to jest stanje kada se povi{eni krvni pritisak jedino javlja u lekarskoj ordinaciji. Holterom krvnog pritiska se mo`e proceniti i kvalitet regulacije krvnog pritiska nakon primene terapije.

Dom zdravlja Jedro pru`a u okviru Centra za hipertenziju sveobuhvatno sagledavanje hipertenzije. Osnovna ideja Centra je da se kroz multidisciplinarni pristup pacijentu na jednom mestu i u jednom danu postavi dijagnoza arterijske hipertenzije, utvrdi njen uzrok, ozbiljnost hipertenzije i eventualno o{te}enja ciljnih organa kao {to su srce, krvni sudovi, bubrezi i o~i, te da se bolesniku odmah preporu~i re`im `ivota i adekvatna medikamentozna terapija.

oliko smo bliski sa ljudima koji nas ju? svakodnevno okru`u

K

D

a li smo obave{teni o pojavama i de{avanjima u na{em dru{tvu?

Z

namo li da u svakom od nas le`e mnogi talenti, a da samo retki na|u sn age i upornosti da ih oslob ode?

Da, to su ljudi, poznati, nepoznati, kom{ije, na{i kumovi, ro|aci, prijatelji na{ih prijatelja... To su oficiri koji rade vrhunski duborez, balerine uvoznice crkvenih zvona, etno peva~ica slavujskog glasa, na{ mesar koji nas snabdeva uvek sve`om robom a svoje snove sanja pecaju}i kraj mutnih voda, kao i na{i sugra|ani, ro|eni sa invaliditetom, ali puni volje i `elje da `ive marljivo i punim plu}ima...

33

Priznanja i festivali

UZ KAFU

P

eva~ica sjajnih glasovnih mogu}nosti, koja ove godine obele`ava vredan jubilej, deset godina svoje etno grupe "Bistrik", tradicionalnu srpsku muziku proslavila je na brojnim presti`nim svetskim festivalima takozvane "world music", od Brazila do Amerike i Evrope. Ube|ena je da je na{e muzi~ko bogatstvo neizmerno, i zbog toga samo i izvodi staru muziku i notne zapise, ve{to ukomponovane u moderne aran`mane.

Ljubav prema polifonom pevanju stekla je jo{ u detinjstvu, po{to je pevala u horu, a i danas smatra da su glasovi ne{to najlep{e u muzici i veoma voli da se igra njima. Od Nove godine }e svim zaljubljenicima u staru tradicionalnu muziku pru`iti jo{ jedno zadovoljstvo- muzi~ku radionicu "Bistrik" koja }e raditi na Kolar~evom narodnom univerzitetu i za sve zainteresovane }e biti besplatna.

Tekst: Tanja Simi} Foto: Privatna arhiva

^uvar muzi~ke riznice

„ Bilja Krsti} ove godine obele`ava deset godina svoje etno grupe "Bistrik", namerava da publiku obraduje sa dva nova diska, a od Nove godine }e na Kolar~evom narodnom univerzitetu dr`ati besplatno muzi~ku radionicu „

Verujem da se grlo zaista posebno otvara kad se pevaju te pesme i nemam ni ograde ni strah da li }u ih ta~no otpevati, jer se one, jednostavno, same pevaju kad ti legnu

stavlja a capella, u u vi{eglasnom izvo|enju, bez instrumenata. U projekat su uklju~eni i na{i poznati etnomuzikolozi Dimitrije Mikan Obradovi} i prof. dr Nenad Ljubinkovi}.

Cune, koji je bio toliko odu{evljen da je sko~io u sred snimanja i izljubio me.

Podr{ka tako velikog peva~a veoma me je obradovala. Zahvaljuju}i tome, "Bistrik" je prona{ao svoj put.

MM: Kako publika na svetskim festivalima reaguje kad se pojavite na sceni?

MM: Prvi disk "Bistrika" nastao je gotovo slu~ajno. [ta vas je inspirisalo da ga napravite?

- Kad nas predstave da dolazimo iz Srbije, svi o~ekuju ili trube ili crnpuraste muzi~are. Ovo {to izvodi "Bistrik" je za njih uglavnom novo, egzoti~no i interesantno, po{to nije nimalo nalik na ono {to su navikli da ~uju. Nastojimo da raznovrsnim koncertnim programom poka`emo koliko je bogato na{e kulturno nasle|e, ali ljudi napolju to, na`alost, nemaju prilike ~esto da ~uju.

- Kad sam snimila prvi solo album "Bistrik" , nije mi bila ideja da osnujem bend. Pre toga dugo nisam ni pevala, zbog naleta turbo folka sam se potpuno povukla i odlu~ila da sa~ekam neka bolja vremena, a ideja je bila da ono {to radim, prilagodim svojim godinama. Kockice su se lepo sklopile, jer ova muzika upravo i jeste ono {to najbolje poznajem i {to sam studirala. Verujem da se grlo zaista posebno otvara kad se pevaju te pesme i nemam ni ograde ni strah da li }u ih ta~no otpevati, jer se one, jednostavno, same pevaju kad ti legnu.

MM: Trideset godina ve| pevate, razvoj je bio postepen‌

MM: "Bistrik" ove godine slavi deceniju postojanja. Kako |ete je obele`iti?

- Planirali smo da objavimo dva kompakt diska sa obradama tradicionalne muzike Srbije i Balkana. Otkri}emo samo deo neiscrpne muzi~ke tekovine.

Prvi }e biti vokalno-instrumentalni, sa varo{kim i gradskim pesmama s po~etka XX veka. Odabrali smo ih jer nose boju i atmosferu ovih prostora.

Drugi disk, sa tradicioK}erke Milica i Lenka su, privatno, ~itav Biljanin nalnim zapisima Srbije i svet. Sad su joj kao drugarice, a ranije, dok su odrastale, Kosova, vrlo je komimala je veliku odgovornost, jer ih je odgajala sama. pleksan i zna~ajan - Milica je zavr{ila industrijski dizajn, a Lenka ove godine materijal, koji, po zavr{ava Filolo{ku gimnaziju, pa ja njih jurim da se dru`imo, prvi put na na{im a ranije su one mene. Na`alost, vi|amo se tek uve~e, svaka prostorima, tradiciood nas ima svoje obaveze. Na{e `ensko carstvo nalnu muziku predupotpunjava i pas Tara, me{anac foks terijera i patuljaste sive pudle, koja nam je velika radost i zadovoljstvo, jer je veoma vesela, radoznala i {a{ava.

Privatno `ensko carstvo

34

Zanimljivo je da su sva tri do sada objavljena diska, "Bistrik", "Zapisi" i "Tarpo{" dobili Prin~evu nagradu i nagradu na Beoviziji, a bend je 2007. dobio i Zlatnu medalju Kulturno prosvetne zajednice iz oblasti kulture, kao i priznanje "Vitez srpske muzike" 2009. godine.

Me|u najva`nijim festivalima na kojima su u~estvovali izdvajaju se "Europe in Wather" u Istanbulu pro{le godine, "World Music Festival" u ^ikagu, tako|e pro{le godine, kao i "WDR Festival" Dortmund, "Moving Culture Festival" u Be~u, "Time for life" u Rimu, "Rose d Or Montereux" u [vajcarskoj i mnogi drugi, na koje su uglavnom odlazili po pozivu, posle veoma stroge selekcije.

- I u VIS "Suncokret", u kome sam po~ela, obra|ivali smo tradicionalne pesme. Tada je bila moda da se na takve stihove komponuje muzika. "Rani mraz" bio je sasvim druga~ija pri~a, bavili smo se samo pop muzikom. Ipak, ~itavu stvar sa etnomuzikom pokrenuo je, u neku ruku, film "Engleski pacijent".

U njemu sam prvi put ~ula izuzetnu uspavanku "Serelem, serelem" koju je maestralno otpevala ma|arska peva~ica i etnomuzikolog Marta [ebe{}en.

Fascinirala me je, prona{la sam tu pesmu, nau~ila je, a zahvaljuju}i Anji Roglji}, muzi~koj urednici RTS, koja me je pozvala u emisiju "Nedeljno popodne" otpevala sam je u`ivo. U studiju je bio i moj uva`eni kolega Predrag Gojkovi}

MM: Uskoro |e vam se ostvariti `elja da bogato znanje prenosite i mla}im peva~ima?

- Od Nove godine na Kolarcu po~inje sa radom Muzi~ka radionica "Bistrik", koju sam osmislila u saradnji sa etnomuzikologom i kompozitorom Dimitrijem Mikanom Obradovi}em. @elimo da na umetni~ki na~in populari{emo tradicionalnu muzi~ku kulturu Srbije i pru`imo mogu}nost talentovanim peva~ima da zavole, nau~e i predaju svoje znanje generacijama koje dolaze. U nastavu }e biti uklju~ena i Ru`a Rudi}, etnomuzikolog i dirigent, kao i elitni profesori etnomuzikologije i etno pevanja, a za sve polaznike bi}e besplatna.

35

DRU[TVO

[ansu zaslu`ujemo svi U

Srbiji `ivi pribli`no milion osoba sa invaliditetom, a 2008. godine je od njih bilo nezaposleno 74, 5 odsto.

Pro{le godine je kod nas donet Zakon o rehabilitaciji i zapo{ljavanju osoba sa invaliditetom, kojim je propisano da svako preduze}e sa vi{e od 20 zaposlenih mora da zaposli po jednu osobu sa invaliditetom.

Danas smo se osvrnuli na rezultate tog zakona, a u tome nam je koristilo nedavno sprovedeno istra`ivanje u okviru projekta "Uklju~ivanje u obrazovanje dece sa te{ko}ama u razvoju i zapo{ljavanje osoba sa invaliditetom", na temu "Obaveza zapo{ljavanja osoba sa invaliditetom u Srbiji - primeri dobre prakse". Istra`ivanje je realizovala NVO Centar za samostalni `ivot osoba sa invaliditetom Srbije, u periodu od aprila do juna 2011. godine.

Zaposleno 1.000 osoba sa invaliditetom Neki od rezultata koji se odnose na primenu Zakona su pokazali da je potra`nja posla osoba sa invaliditetom, prema evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje, u blagom opadanju, ali i dalje postoji veliki obim nezaposlenosti ovih osoba. Pre po~etka primene Zakona, broj osoba koje su tra`ile zaposlenje iznosio je 21.733 lica, a godinu dana nakon primene Zakona, broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom je manji za 1.007 lica.

Studija se bavila i primerima dobre prakse kompanija u na{oj zemlji, tako {to je analizirala broj zaposlenih osoba sa invaliditetom po firmama. Kompanija Delhaize Serbia je, tako, istaknuta kao primer vrhunske dobre prakse u oblasti zapo{ljavanja osoba sa invaliditetom. Naime, Delhaize Serbia je do sada zaposlila preko 200

36

Tekst: B. Jeli} Foto: Maxi arhiva

Svi se ra|amo isti, ali u socijalnom okru`enju ne dobijamo svi istu priliku za rad i razvoj. Na{i sugra|ani, osobe sa invaliditetom, do skoro nisu imali mnogo {anse da se obrazuju, zaposle i na taj na~in `ive dostojanstveno

Jasmina Uro{evi} i Vladan Matovi} sa kolegama na poslu

osoba sa invaliditetom u svom poslovnom sistemu. Re~ je o osobama sa razli~itim tipovima invaliditeta: senzornim, mentalno-intelektualnim i telesnim invaliditetom. Nove kolege su zaposlene na razli~itim pozicijama {irom Srbije- od maloprodajnih objekata do direkcije.

Kompanija Delhaize Serbia i dalje je otvorena za kolege sa invaliditetom.

Konkurs za zaposlenjeje stalno otvoren i prijave za posao se mogu predati direktno u maloprodajnim objektima, po{tom ili preko mejla hr@deltamaxi.rs. Proces zapo{ljavanja se obavlja u saradnji sa Nacionalnom slu`bom za zapo{ljavanje i udru`enjima osoba sa invaliditetom.

Obuka za zaposlene Integracija i obuka novozaposlenih u postoje}e radne procese obavlja se u skladu sa evropskim standardima. Pored toga, svi zaposleni u maloprodajnim objektima i direkciji prolaze obuku o podizanju svesti

i znanja o invalidnosti kako bi doprineli br`em i lak{em prilago|avanju novih kolega u poslovne procese i kako bi se predupredile predrasude i izbegla diskriminacija po bilo kom osnovu.

Na temu zapo{ljavanja osoba sa invaliditetom u kompaniji Delhaize Serbia, Milica Sreti} Tanasijevi}, Koordinator za regrutaciju i selekciju u sektoru HR Delhaize Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, za Maxi magazin je rekla da je na ovaj na~in Delhaize Serbia dobila vredne, lojalne i kvalitetne zaposlene ~ije je zadovoljstvo zbog ekonomske nezavisnosti neizmerno, i naglasila: - Drago nam {to kao dru{tvo po~injemo da prevazilazimo sve predrasude o tome da li osobe sa invaliditetom mogu da pru`e potpuni radni u~inak. Na{e iskustvo govori da su zaposleni sa invaliditetom ~ak spremniji da pru`e svoj maksimum i opravdaju priliku koja im je data, naro~ito usled ~injenice da su u ranijem periodu te`e dolazili do posla.

INICIJATIVE

Strog {ef Te{ko je poverovati da je ovaj blagi ~ovek vrlo temperamentan i strog kao {ef. On ka`e da se trudi da bude u miru sa obe svoje "li~nosti". Ose}a veliku potrebu da pomogne slabijima i ljudima u nevolji ali je i perfekcionista. Ne mo`e da gleda otaljavanje posla pa radije zavrne rukave i sam ga dovr{i. Zato ga ~esto pitaju kakoje on takav, hiperaktivan, stvorio dela koja zahtevaju dugotrajnu koncentraciju. Ivan veruje da je upravo ~itanje duhovne i filozofske literature, obilasci manastira i izrada ikona za njega dragoceno jer mu donosi duhovni mir, opu{ta ga i uravnote`uje njegove potrebe i nemire.

^ovek je carstvo a t a n e l ta Nema ~oveka koji ne mo`e da radi razne poslove i da svojim rukama stvori skoro sve {to vidi, ka`e Ivan Svilenkovi} iz Beograda Tekst i foto: S. Trajkov

I

van spada u one mlade ljude ~ije bogato `ivotno i radno iskustvo mo`e izgledati i previ{e "egzoti~no" onima koji hodaju utabanim `ivotnim stazama. Ipak, ovakav `ivotni put nije neobi~an me|u odlu~nim i odva`nim ljudima poniklim u nerazvijenim krajevima Srbije.

- Ako me pitate {ta sam `eleo da budem kad porastem, iskren odgovor je da nisam ni hteo da porastem. Hteo sam samo da se igram a za to sam imao najmanje vremena jer sam odrastao u selu na obroncima

Radana kod Medve|e, gde su i mala deca imala radne zadatke. Sa pet godina sam i{ao u pe~urke i namirivao stoku. Brat i ja smo sa sedam godina cepali drva, mesili poga~u i kuvali. Shvatao sam da je rad neophodan ali sam imao i planinu, svoje carstvo u kome sam ja vladao naoru`an lukom i strelom i ma{tao delju}i od drveta igra~ke. Takvo detinjstvo me je osposobilo da postavljam sebi izazove, a

"Tajna ve~era" u duborezu, 130 x 80 cm, 40 kg te{ka

38

Brat i ja smo sa sedam godina cepali drva, mesili poga~u i kuvali. Shvatao sam da je rad neophodan ali sam imao i planinu, svoje carstvo u kome sam ma{tao delju}i od drveta igra~ke

da bih ih savladao nau~io sam da volim disciplinovani rad.

De~ak sa sto zanata Ivan je kao "vukovac" zavr{io dve srednje {kole (saobra}ajnu i ma{insku) ali je ovladao i zanatom metalostrugara jer je `eleo da sam ume da izra|uje alate koje koristi u svojim poslovima. Redovno {kolovanje je zavr{io u Vojnoj {koli u Kru{evcu, smer naoru`anje, kao |ak generacije. Nakon toga je dobio posao predava~a na Vojno-tehni~koj akademiji u Beogradu gde je proveo 10 godina. Danas ima 17 godina radnog sta`a i zaposlen je u Vojno-tehni~kom institutu kao upravnik radionice za odr`avanje vojnih vozila.

- Za nas iz siroma{nih krajeva, Vojska je uvek bila izlazak u svet i siguran opstanak ali kod mene su prevladala jo{ dva faktora.

Veliki sam patriota i zaista imam potrebu da u~estvujem u napretku i odbrani svoje zemlje. Uz to, moji roditelji su bili dosta strogi pa je meni vojni~ki red do{ao kao relaksacija posle detinjstva i rane mladosti.

Tokom {kolovanja i prvih godina u Beogradu, Ivan nije birao zanimanja. Kad god bi

ga pitali da li ne{to zna da radi, on bi samouvereno potvrdio. Ono {to nije znao, pa`ljivo je prou~avao i brzo u~io. Odatle i poti~e njegova tvrdnja da ~ovek i ne zna kakve sve nadarenosti nosi u sebi ako se ne oproba.

Zara|ivao je kao moler, zidar, "ku}ni pomo-

}nik", frizer, voza~, pica majstor, crtao grafi~ke radove, popravljao ve{ ma{ine‌ -Bog svakome od nas dodeli razne sposobnosti ali mnogi ih ne koriste ve} dopuste da zar|aju. Ja volim izazove - da popravljam stvari, da re{avam probleme.

Unosim se ceo u sve {to radim, ~ak i kada kuvam pasulj ili radim duboreze. Da li je to roditeljski i vojni~ki dril ili je sve to ve} bilo u meni ne znam, ali znam da se dobro ose}am samo kada ne gubim vreme i kada mi je dan ispunjen aktivnostima.

Ivan se duborezom bavi tek nekoliko

godina. Samouk je. Prvi duborez je uradio na kundaku pu{ke. Gledaju}i jednog kolegu kako rezbari, od starih {rafcigera i turpija napravio je prva dleta. U po~etku je rezbario samo lova~ke motive.

Talenat za duborez - Gledaju}i koliko radim i poklanjam, brat me je zamolio da mu uradim slavsku ikonu. Prijatelj mi je poklonio jednu kvalitetnu dasku i tokom rada me je preplavio dubok ose}aj smirenosti. Uz muziku Pavla Aksentijevi}a u`ivao sam u svakoj liniji koju sam napravio. Znao sam da sam "na{ao sebe". Od tada radim isklju~ivo ikone.

Umeo sam da ih radim i po ~etiri mese~no. Svoj najvredniji rad, Tajnu ve~eru, duborez u 5-6 nivoa stvarao sam dva i po meseca. U po~etku sam samo poklanjao i to me je radovalo dok mi se nije dogodilo da niko nije hteo da mi pozajmi poklonjeni rad da ga izlo`im na izlo`bi.

Sada radove i prodajem, ali odbolujem svaku ikonu koju prodam. I dalje ose}am nevericu posmatraju}i ih. Zato i tvrdim da Bog deluje kroz na{e ruke.

Ivan `ivi i stvara na Be`aniji. Pre podne radi u Institutu, popodne dopunjuje prihode kao automehani~ar, no}u ~ita, pi{e i stvara svoja dela. Sanja da otvori svoju besplatnu {kolu duboreza za nadarene a siroma{ne.

- Bio sam samouk i zato `elim da pomognem drugima. Verujem da }u i taj san ostvariti u budu}nosti. ^ovek je du`an da podeli sa ljudima ono {to mu je darovano.

ZANIMANJA

Svoj posao treba voleti Da se na stranice ~asopisa ne dospeva samo profesijom manekena ili politi~ara, pokazuje Dragan Jefti}, mesar, koji, po oceni potro{a~a i menad`era, svojim kvalitetima to zaslu`uje Tekst: B. Tanaskovic Foto: Aleksandar Plavevski

D

Peca, al' ribu ne jede

anketa

ragan Jevti} ima 31 godinu i radi kao mesar u Maksiju Osim posla kojim se bavi, Dragan je u vi{e od osam godina. de~a~kim danima zavoleo jo{ ne{to - lov Na samom po~etku rai ribolov. Svoje slobodno vreme naj~e{}e dio je u objektu na Ceposve}uje upravo ovim aktivnostima. raku, a posle oko godiDodu{e, priznaje da, iako voli da zabacuje de~ak, uz dedu nu dana pre{ao je u udicu na vodi, nije ljubitelj ribe na trpezi. koji je tako|e Kad je divlja~ u pitanju, tu je situacija Maksi na Vidikovcu, bio mesar, tako zna~ajno druga~ija, nju voli da sprema gde i danas uslu`uje poda sam od malih i da je jede. ^esto ga kolege lovci mole tro{a~e iz ovog dela Beonogu `eleo da se da iskoristi svoju ve{tinu i stru~no grada. Mo`da zbog toga {to bavim ba{ ovom obradi i njihov ulov. ovo zanimanje sve manje profesijom. zanima mlade ljude, a mo`da i ba{ Dragan je stekao veliko zbog toga, potro{a~i i kolege su odlu~ili iskustvo i mo`e se re}i da "u duda ba{ njega imenuju "ambasadorom" svog {u" poznaje kupce koji dolaze. Za potro{a~e posla i svoje kompanije, Maxija, zbog znanja koji se u Maksiju snabdevaju mesom sve je svog zanata, timskog duha, prijateljskog va`no - i ljubaznost osoblja, i cena, i kvaodnosa prema kolegama i potro{a~ima. litet. Na sve`inu proizvoda, dodaje Dragan - Veoma se dobro ose}am zbog ovog Jevti}, ne mogu da se po`ale, jer svakopriznanja - ka`e Dragan. - Ono je potvrda dnevno sti`u nove koli~ine mesa. Mnoge da sam kroz sve ove godine rada uspeo da mu{terije imaju toliko poverenja da prepusteknem poverenje i potro{a~a, i kolega, i {taju Draganu da im preporu~i {ta da uzmu {efova. Ja sam ovaj posao zavoleo jo{ kao za ru~ak koji su isplanirali da spreme.

VERA VUKOTI]: - Meni mnogo zna~i {to Draganova preporuka pri izboru u kupovini mesa na kraju na moj sto donese dobar ru~ak za celu porodicu.

40

MILAN TAMIND@I]: - ^esto kupujem u Maksiju i va`no mi je to {to su ljubazni, stru~ni i brzi u uslu`ivanju. Zadovoljan sam na{im Draganom, odli~no radi.

VLASTA CVETKOVI]: - Druge proizvode mo`emo sami da uzimamo sa rafova, ali za meso moramo da se oslonimo na mesara, a Dragan je uvek pouzdan.

VUK CVETKOVI]: - Ne volim da kupujem meso od bilo koga, zato dolazim ovde gde ih poznajem i gde sam siguran da se ne}u pokajati.

- Veoma je va`no {ta }ete ponuditi kupcu, bez obzira da li dolaze sa spiskom ili se dvoume oko kupovine, morate svakom posvetiti pa`nju kako bi dobio ba{ ono {to `eli - obja{njava Jevti}.

- Imam stvarno dobru saradnju sa kolegama. Kada se pojavi novi, mladi mesar, rado ga uvodim u sve detalje ovog posla - isti~e. - Mladi mesari izlaze spremni iz {kole, dobro su "potkovani" i brzo se uklapaju. Mi iskusniji smo tu da im pomognemo da rade na svojoj brzini, da usvoje neke finese, zapamte {ifre proizvoda i sli~no.

Na{ sagovornik prime}uje da postoji nedovoljan "priliv" mladih mesara, da je sve manje interesovanje za ovo zanimanje, pa je to poslednjih godina postalo deficitarno zanimanje.

- Nisam siguran {ta je razlog {to nema dovoljno mesara. U na{im {kolama se dobro radi, i iz njih izlaze odli~no osposobljeni |aci. Va`no je svoj posao voleti, raditi ga {to bolje, ostvariti dobar kontakt sa kolegama i mu{terijama i to je dovoljno za dobar `ivot - konstatuje Dragan Jevti}, i nagla{ava da je prednost ovog posla {to ste u mogu}nosti da svakodnevno upoznajete mnoge ljude i da to {iri interesovanja i vidike. [to se Dragana i njegovih ambicija ti~e, on ostaje veran svojoj profesiji, svojoj kompaniji i svojim mu{terijama sa Vidikovca. Na pitanje da li bi ne{to menjao u objektu u kojem radi, Dragan odgovara da je ponuda ve} bogata i da bi jedino, kao strastveni lovac, mo`da kupcima ponudio i pone{to od mesa divlja~i.

ONA I ON

ZABAVA "sedom gospo|om" treba da odem na spavanje. Ne svi|a mi se uop{te tako posedela, ali ne smem da joj ka`em. Potrudi}e se ve} neko umesto mene.

Zavrzlame pod bra~nim krovom

Bravo za mene! Uspela sam sama da se ofarbam i da potrefim nijansu kose koju frizeri nikako nisu mogli! Sada sam platinasto, sedefasto, biserno plava. Divno izgledam! Jedva ~ekam da me Ivan vidi!

Samo za tvoje o~i "[ta ti se desilo? [to si posedela?" Pitao me je moj pametni mu`! Mu{karci su daltonisti, njihove o~i registruju samo boju hrane, trave i fudbala. Onda je rekao da se presekao kad me je video, ali da mu je sada mnogo lak{e kada zna da sam to ipak ja. Na koga li je mislio? Ipak, priznao je da mi "taa" boja kose divno stoji.

Tri dana plavu{a Mislim da sam dovoljno dugo bila platinasta plavu{a. Danas mi je neki "gospodin" u autobusu ustupio mesto.

Pitala sam ga da li mu li~im na trudnicu, a on mi je rekao: "U va{im godinama mo`ete da budete samo baka!" Ivanu sam ovo pre}utala. Ve~eras }u se prefarbati.

Ljubav i njena cena "Volim i tvoje borice oko o~iju i kako pu}ka{ u snu, volim te i kad spava{ otvorenih usta, sa viklerima na glavi, ma

42

volim te i nena{minkanu!" Rekao mi je Ivan danas, a ovim poslednjim pokazao je i koliku `rtvu podnosi u ime ljubavi! Voli me nena{minkanu! Zamolila sam ga da me ne voli ba{ toliko, a on se samo prekrstio. Dugo sam posle tra`ila borice oko o~iju i nisam ih na{la. Da li da idem na botoks?

Ni{ta lep{e od kuhinje Odu{evila sam se kada mi je Ivan preneo ogledalo u kuhinju! Sada ne moram da idem daleko da bih na lice stavljala maske od povr}a, obloge od kamilice, pakovanje za kosu, da bih ve`bala s prirodnim materijalima, krompirima, kupusima i patlid`anima.

Sve mi je pri ruci. Ivan je najpametniji i najpo`rtvovaniji mu` na svetu. Odmah sam okrenula mamu da joj se pohvalim.

Ona jo{ `ivi u vremenu kada je put do mu{kog srca vodio preko trbuha.

Obavestila sam je da se danas do njega sti`e s dobrim trbu{njacima. Samo je coktala i negodovala.

18.-20. novembar, Arena Beograd Najbolja svetska produkcija na ledu "Dizni na ledu" sa predstavom "Princeze i heroji" vodi}e vas od 18. do 20. novembra kroz ~arobno putovanje u svet bajki. Kako bi doga|aj bio potpun, predstava }e biti sinhronizovana na srpski jezik a glasove princezama i njihovim herojima, pozajmljiva}e na{i istaknuti glumci.

[ta je `ena bez brkova Milica je danas oborila sve vremenske rekorde pred ogledalom. Prvo je uposlila pincetu, onda je lice okre~ila u zeleno, pa na glavu stavila turban. Sedela je pred ogledalom i dok je telefonirala i mazala nokte. [to je najgore, i ja sam sve vreme umesto u TV, gledao u nju. Pitao sam se da li se ikad umori od tolikog sre|ivanja? I kako zna kad je gotova? U neka doba sam shvatio da od ve~ere ne}e biti ni{ta pa sam ogledalo preneo u kuhinju. Da joj poslu`i kao putokaz.

Sliku svoju ljubim Ivan je danas doneo ogledalo u mojoj prirodnoj veli~ini i montirao ga pored televizora. Tako }emo i dalje sedeti zajedno, svako }e gledati u svoj ekran i ne}emo se otimati za daljinski. Na TV-u i tako nema {ta da se vidi, samo {to to mu{karcima ne mo`e da se doka`e. A meni moja slika u ogledalu ne mo`e da dosadi.

"Princeze i heroji"

"A jel ti mene voli{?"- pitao sam Milicu, mada znam odgovor. Mene je lako voleti, skoro sam savr{en. Ona mi je to i potvrdila.

Nabrojala je samo neke moje kvalitete, }elu i pivski stomak, a posebno me voli zbog na~ina na koji hr~em, sr~em supu i vi~em preko telefona. Simpati~an joj je i nered koji sejem, naro~ito dlake po lavabou. Eto, dao sam joj i previ{e razloga za ljubav, zaklju~io sam. Vreme je da se malo opustim.

Tekst: Mirjana Jur~i} Foto: Thinkstock/Guliver

Ja, plavu{a!

DISNEY ON ICE:

Milica ponovo li~i na sebe, vratila je svoju `utu boju kose, a meni je laknulo.

Nije da ne volim gospo|u ta{tu, ali mirniji sam kad ne moram da je dugo gledam. I slu{am. Milica me je jo{ pitala da li je volim. Za{to `ene to stalno pitaju? Od dva mogu}a odgovora sigurno ne}u izabrati pogre{an.

Savr{eno nesavr{en tip

Jedno obi~no ogledalo od braka je napravilo bra~ni trougao u kome su se njih dvoje videli u sasvim novom svetlu

Iz Mlili~inog dnevnika

Zaokru`i "da"

Ovo nema ni na TV-u Ivan je odneo ogledalo u spava}u sobu.

Ba{ na vreme, postalo mi je dosadno u kuhinji, satima nisam iz nje izlazila. I taman kad sam htela da odve`bam jedan set pred ogledalom, ugledala sam Ivana pred njim. Izgledao je kao da se boksuje sa nekim. Pravio je grimase "al sam stra{an" i pumpao mi{i}e dok mu vene ne isko~e. Tako naduven posmatrao se sa svih strana, pocrveneo u licu od napora. Onda bi s olak{anjem ispu{tao vazduh, a mi{i}i su mu naglo padali sprat ni`e. I sve je to radio zbog mene, sre}ica moja.

Iz Ivanovog dnevnika Gledaj majku biraj }erku Brate, kako sam se upla{io! Pomislio sam da nam je stigla Mili~ina mama u posetu, a onda sam otkrio da je "seda gospo|a" koja mi se sme{i, ma{e i tr~i u zagrljaj - moja `ena. U sekundi sam shvatio da }e za 25 godina biti ista njena mama. Da li da se brinem?

Za{to su ti kose posedele?

Svaki put kad vidim Milicu sa srebrnom kosom pretrnem. Najgore mi je kada sa

ZVONKO BOGDAN 24. novembar, 20.30, Centar Sava Legenda panonske {ansone Zvonko Bogdan vra}a se u ~etvrtak 24. novembra u Sava centar za novo dru`enje sa beogradskom publikom, uz tambura{ke klasike kao {to su "Kad padne prvi sneg","Kad sam bio mla|an lovac ja" ili "Evo banke Cigane moj"...

Da opet zamiri{u luk i zapr{ka Milica je otkrila ~emu slu`i kuhinja.

Vreme kuvanja, pr`enja i dinstanja je iza nje, kuhinja je sada poligon za ve`be: tu se ona iste`e, zate`e, u~vr{}uje gluteuse, podmla|uje, sve uz pomo} kuhinjskih rekvizita, oklagije, po kilogram bra{na u svakoj ruci, d`ak~e krompira zaka~i iznad kolena pa di`e nogu... Sve to radi pred ogledalom. Al ne}e jo{ dugo, nosim ga pod hitno u spava}u sobu. Dok i {poret nije zaboravio ~emu slu`i. Sve bih dao da ponovo ne{to iskipi, ili bar zagori, da zamiri{u luk i zapr{ka, i moja Milica na njih.

VIVA VOX 1. decembar, 20.00, Centar Sava "@ivi glas" ili pak "@iveo glas!" poruka je koju nam {alje mladi beogradski sastav Viva Vox, pripadnik ovog sve prepoznatljivijeg pravca.

Ovaj hor se upustio u dinami~ni svet pop-rok muzike, koju obra|uje bez bilo kakve instrumentalne pratnje, imitiraju}i glasovima gitare, klavijature, trube... Na njihovom YouTube kanalu za samo nedelju dana zabele`ena je poseta od preko milion pregleda. Obrada pesme "Du hast" grupe Ram{tajn donela je Viva Voxu prepoznatljivost koja je nesvakida{nja u svetu horske muzike.

43

Moje vreme svako vreme je dobro vreme, ali neki trenuci su samo na{i...

Zato: ro~itajte knjige koje vam preporu~ujemo i poklanjamo

P O I O

slu{nite {ta vam zvezde poru~uju

splanirajte mini odmor u predivnim gradovima [panije

pustite s e na konc ertu ili preds tavi

45

PUTOPIS

Sevilja

SME[TAJ: HOTELI U TOLEDU: Sme{taj u hotelu sa tri-~etiri zvezdice u jednokrevetnoj sobi ko{ta od 36, 50, 40, evra pa navi{e, po danu.

Ipak, mnogo je povoljnije sme{taj na}i preko interneta ili u mnogobrojnim hostelima, koji su sasvim udobni I dovoljni za kra}i boravak.

Sevilja gradovi posebne sudbine - Toledo revnosno ~uva svoju glavnu tajnu neotkrivenu ni u jednoj knjizi, tajnu koju samo on zna. Da bi se shvatio i razumeo Toledo nije dovoljno znati samo njegovu istoriju. Toledo sam je - istorija, istorija cele [panije. Uputite se u ovaj pitoreskni {panski gradi} i poku{ajte da "otkrijete" tajnu Toleda.

HOTELI U SEVILJI: Preno}i{te u hotelima sa tri-~etiri zvezdice u jednokrevetnoj sobi mo`e da se na|e po ceni od 42, 60. 92 , pa navi{e. Hostela tako|e ima mnogo, pa su za pli}i d`ep mnogo pristupa~niji.

Postojbina flamenka

Toledo

i n u r k j o k s n a Dragulji u {p L

epota Toleda te{ko da se re~ima mo`e opisati. Slike ne mogu da do~araju svu blistavost i posebnost ovoga grada, jer je ona u - istoriji. [ta god da dohvatite, gde god da pro|ete, sve je patinirano tragovima naroda koji su tu `iveli i sve ima neku svoju pri~u iz pro{lih vremena. Toledo je pravi dragulj u {panskoj kruni.

Sam prilaz gradu je kao ulazak u bajku.

Kada se posle ne{to manje od sat vo`nje iz Madrida, po ina~e fantasti~nim autoputevima, jezde}i kroz "{panska sela" i maslinjake pribli`avate Toledu, u daljini }ete prvo ugledati brda{ce (Toledo se nalazi na 529 metara nadmorske visine), sa visokim {picastim zdanjima…Pejza`om dominiraju Alkazar, prva ~etvorougaona tvr|ava s tornjevima na svakom uglu, i impozantna Katedrala, posebno lepa no}u, zbog odli~nog osvetljenja. To je druga najve}a katedrala u [paniji, odmah posle one u Sevilji, a gra|ena je skoro tri veka. U njoj mo`ete videti dela nekih od najve}ih {panskih umetnika, kao {to su Goja i El Greko, Ticijan i dr.

^arobni breg Toleda Sledi krivudavi put kanjonom reke Taho.

Mostovi kojima se prilazi gradu su kitnjasti

46

Pozna jesen je idealna za posetu [paniji. Manje gu`ve }e vam omogu}iti da natenane razgledate sve znamenitosti {panskih gradova, a njih, verujte, ima kao malo gde na planeti.

Ovog puta predla`emo Toledo i Sevilju

poput "~ipke iz Toleda". Istovremeno, laki, krhki, a tako sna`ni i monumentalni - stoje nepomi~no vekovima. Idu}i dalje, ni`u se kamena zdanja, hoteli i gostionice… Dok se {eta ulicama Toleda, posetilac se ose}a kao da je vremeplovom preba~en u pro{lost.

Obavezno posetite Muzej El Greka. To je zapravo dvorac markiza de Vilena, u kome je `iveo ~uveni slikar i gde su sme{tena njegova najzna~ajnija dela. El Greko je zapravo Grk, ali se dolaskom u [paniju zaljubio u Toledo i tu ostao do kraja `ivota.

Stoga ga [panci smatraju "svojim" umetnikom. [etaju}i uskim ulicama Toleda

Priredio: Ljuba \or|evi}

Tekst: Ljuba \or|evi} Foto: Thinkstock/Guliver

zaista mo`ete osetiti duh nekih davnih vremena, misti~nost svetog grada. Ovaj naziv grad duguje tome {to su ga osvajale i nastanjivale tri kulture: hri{}ani, muslimani (Mavari) i Jevreji.

Nezaobilazni su za posetu i Muzej Santa Kruz, Sinagoga, crkve Svetog Tome (Santo Tome) i Alkazar (Alcazar). Male zanatskih radnjica sa svakojakim suvenirima i juvelirnica ima na svakom koraku. Prosto je zadivljuju}e kako automobili spretno

?

KAKO STI]I: Avionom od Beograda do Barselone ili Madrida, odakle je najpovoljnije nastaviti put `eleznicom.

Od Madrida do Toleda se brzo sti`e kolima ili busom, jer je razdaljina svega 70-ak kilometara. Tako|e, mogu}e je sti}i i lokalnim vozom, za ne{to vi{e od sat vremena, a cena povratne karte u istom danu je 15 evra. Ista varijanta je mogu}a i do Sevilje. Ultrabrzi AVE voz povezuje Sevilju s prestonicom.

"manevri{u" uskim kamenim krivudavim uli~icama. Voza~i su spokojni i sve te~e mirno kao reka Taho, koja je divne plavi~astozelene boje.

Mnogobrojni pesnici, pisci, teolozi, arheolozi su tokom vekova poku{avali da otkriju tajnu raznolikosti Toleda - grada, koji je bio mesto susreta razli~itih naroda, gde su se slili njihova kultura i ideje. Ali, kao i svi

Ako ste ljubitelj flamenka, obavezno posetite Sevilju. Ovde, u glavnom gradu Andaluzije, flamenko se igra u svom perfektnom obliku, sa savr{enom koreografijom, bez gre{ke. Uz virtuozno izvo|enje zahtevnih pasa`a na gitari mo`ete videti plesa~e koji igraju na prepoznatljiv i za taj stil specifi~an na~in.

Cene ulaznica se kre}u od 7 evra.

Prvo {to vam "upadne" u o~i kada na|ete u Sevilji je impresivna nova `elezni~ka stanica Santa Husta, sa koje ultrabrzi AVE voz povezuje Sevilju s prestonicom, ili sjajni pro{ireni aerodrom, zavisi kako putujete. Celokupna Sevilja izgleda mnogo manja nego {to jeste upravo zato {to su sve najva`nije atrakcije grada zbijene na srazmerno malom prostoru. Prolaze}i kroz stari deo grada mo`ete videti i stare kvartove s imenima El Arenal, La Macarena, Santa Cruz. Svaki od njih ima po jednu pri~u da vam ispri~a. La Macarena je 1996. godine postala svetski poznata zahvaljuju}i dvojici postarijih momaka zvanih "Los del Rio" (u prevodu: Oni sa reke), a hit Makarena i istoimeni ples doveo je do ludila ceo svet. Tu je i nekada jevrejska Huderija sa svojim lavirintom uli~ica, za koji su svaka mapa ili vodi~ nedovoljni. Ku}ice obojene u belo ~uvaju svaka svoju pri~u, ~esto i tu`nu zbog istorijskih de{avanja…

Zadivi}e vas ulica Tintes koja je {iroka svega metar, poplo~ana kamenim plo~ama. Tako|e, lepo je videti glavne atrakcije Sevilje: najve}u goti~ku katedralu na svetu (ulaz 6 evra), Zlatni toranj (1 evro), Trg [panije, Arheolo{ki muzej (1,5 evra), Muzej savremene umetnosti (1,5 evra), Manastir Kartuha.

U centru grada se nalazi ogroman broj kafi}a i restorana. Ulica Betis, koja se pru`a uz reku, mali je raj za ljubitelje dobre hrane i melodi~nih zvukova gitare. Celom du`inom je ispunjena stolovima restorana najrazli~itijih kuhinja.

47

HOROSKOP

Novembar

Ovan (21.3 - 20.4)

Lav (21.3 - 20.4)

Strelac (21.5 - 21.6)

Posao: Pozitivan razvoj situacije. Same okolnosti vas podr`avaju i donose novac.

Ljubav: Ono {to niste uspeli da postignete sa osobom u uniformi, ostvari}ete sa nekim koga poznajete od ranije. Slu~ajan susret koji donosi ljubav. Odnosi u braku se stabilizuju. Ne vra}ajte se na stare probleme, gledajte ispred sebe.

Zdravlje: Za{ti}eni ste.

Posao: Jo{ nije kasno, hvatajte ovaj zadnji voz i radujte se. Sti`e novac koji o~ekujete.

Ljubav: Iz dokolice prihvatate dru{tvo mladolike osobe, koje se nastavlja. Vreme radi za vas dvoje, sudbinska ljubav je na pomolu. Sami }ete sebe iznenaditi koju buru pozitivnih emocija ova osoba po~inje da izaziva kod vas. Bez sukoba u braku.

Zdravlje: O~i.

Posao: Ose}ate veliku sre}u, najavljuju vam se pozitivne promene. Prijatelji vas podr`avaju.

Ljubav: Pokrenu}ete svoju 'Ta~ku sre}e' sa stabilnom, analiti~nom i odgovornom osobom. Pored toga je i izuzetno lepa, ba{ po va{im merilima. Ljubavni zanos.

Nepredvi|ena, pozitivna de{avanja }e vas zbli`iti sa bra~nim partnerom.

Zdravlje: Zadovoljstvo.

Bik (21.4 - 20.5)

Devica (21.5 - 21.6)

Jarac (21.5 - 21.6)

Posao: Opredelite se ka stabilnim i trajnim ciljevima, iako vam mo`da nisu najmiliji.

Ljubav: Odlazak na rekreaciju ili mesto zabave daje lepe mogu}nosti. Razgovorljiva vesela osoba }e privu}i va{a interesovanja.

Najvi{e }e vam prijati njen osmeh. Bra~ni partner ima konkretne zahteve koje bi trebalo da prihvatite sa vi{e razumevanja.

Zdravlje: Opu{tanje.

Posao: Povoljan vam je period za po~etak posla u svojoj re`iji, naro~ito iz doma.

Ljubav: Neobi~an do`ivljaj sa osobom iz vodenog znaka: Rak, [korpija ili Riba }e promeniti va{ stav prema partnerskim odnosima. Dolazi do opu{tanja i za pravo ~udo spremni ste i za aktivnosti koje nikada niste upra`njavali. Na sedmom nebu ste.

Zdravlje: Povreda.

Posao: Ukoliko ste do`iveli nepravdu, sada }ete se ponovo izboriti za sebe.

Ljubav: Tajna ljubav donosi najvi{e sre}e.

Ima}ete i ponovni susret sa osobom koja dolazi iz neke daljine. Sada vam se pru`a mogu}nost ulaska u vezu. Ali tu je i neko iz pro{losti. Neka srce bira. Finansijski dobitak poja~ava sklad u porodici.

Zdravlje: Otpornost.

Blizanci (21.5 - 21.6)

Vaga (21.5 - 21.6)

Vodolija (21.5 - 21.6)

Posao: Sada shvatate {ta vas je ometalo u prethodnom periodu. Re{enje.

Ljubav: Stara ljubav vam se ponovo pribli`ava, budite strpljivi. Ovde se ne{to dobro sprema.

Ljubav sa zauzetom osobom, a mo`da i profesorom, donosi lep razvoj situacije.

Radost preko dece, mo`da ste ostali u drugom stanju. Veselje u porodici.

Zdravlje: Stoma~ne tegobe.

Posao: Upravo dovr{avate va`ne obaveze, da biste pre{li na ne{to novo i bolje.

Upornost.

Ljubav: Lepa de{avanja na emotivnom planu mo`ete do`iveti samo sa nekim iz va{eg bli`eg okru`enja ili preko njih.

Partner je sav u akciji, ne}e vam biti dosadno. Pravo osve`enje posle du`eg vremena. Razgovor re{ava probleme u braku.

Zdravlje: Sinusi.

Posao: Najva`nije je da sve dobro isplanirate i celoj situaciji pri|ete sa vi{e strana.

Ljubav: Prijatelji su ti koji }e vas usre}iti. Mo`da }e to biti ljubav sa prijateljem ili preko njega upoznajete novog partnera. Mogu}a je i ljubav na putu ili preko bilo kog vida komunikacija. Bra~ne parove napu{ta nervoza, mirnije reagujete.

Zdravlje: Prehlada.

Rak (22.6 - 22.7) Posao: Ovo je jedan od boljih perioda tokom godine, zato budite aktivni i u~estvujte.

Ljubav: Ukoliko ste slobodni, sre}u ostvarujete sa zemljanim znakom: Bik koji donosi u`ivanja na pretek, Devica koja }e vam biti odli~na podr{ka ili Jarac neodoljive privla~nosti.

Vreme je za velike ljubavi. Stabilizacija u braku.

Zdravlje: Optimizam.

www.mojastrolog.rs postavite besplatno pitanje na sajtu

Škorpija (21.5 - 21.6) Posao: Imate jaku `elju da se doka`ete i u ne~emu ostvarite.

Uskoro sti`u nagrade.

Ljubav: Stara ljubav zaborava nema, jo{ uvek ste u i{~ekivanju pozitivnih promena. Intuicija vas ne vara. Ukoliko ste usamljeni, ljubav }ete ostvariti sa partnerom sa kojim postoji razlika u godinama. Ovo }e biti pravo ostvarenje za vas.

Zdravlje: Nervoza.

Ribe (21.5 - 21.6) Posao: Sre}a vas prati. Mo`da dobijate posao ili nov~anu nagradu za prethodni rad.

Ljubav: Jedan Bik }e vam zavrteti mozak. To je neko ko vam je poznat, svakako drag. Ulaskom u isto dru{tvo ili boravkom u istom restoranu, ostvarujete svoje davna{nje `elje. Bra~ni partner poku{ava da vas oraspolo`i. Poklon ili putovanje.

Zdravlje: Hormoni.

ASTROLOG Biljana Crlak

0900 204 209

Uslovi: Za pozive iz fixne mre`e 29,5 din/min, za pozive iz mobilne mre`e 47,2 din/0,5 min. Dostupno samo za mts mre`u i fiksnu telefoniju. Cene su sa ura~unatim PDV-om.

Prijava za poklon, od 14-25. novembra

POKLONI

Po{aljite SMS sa slede}im podacima: {ifra poklona_ime i prezime_godina ro|enja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrovi}_1973_Beograd).

Cena poruke iznosi: Telenor mre`a 38,94 din, MTS m re`a 38 din, VIP mre`a 35,40 Svi porezi su ura~unati Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu Imena dobitnika bi}e objavljena u slede}em broju Maxi magazina, a redakcija }e informisati dobitnike o na~inu preuzimanja nagrade

5x

P01

paketi Yuhor proizvoda

Trajne kobasice

P02

Vrhunska higijena sa Albom Maxi Delhaize poklanja 10 paketa Alba proizvoda koji sadr`e:

pravo re{enje za hladne dane Yuhorove trajne kobasice nezaobilazan su izbor za doru~ak ili ve~eru, meze sa prijateljima, kanapee, savr{en sendvi~ ili u`inu. Nadaleko poznate Budimska salama, Kulen i ^ajna kobasica, ~ine liniju Yuhorovih trajnih, fermentisanih kobasica.

Specifi~na tehnologija izrade, kori{}enje najkvalitetnijih delova svinjskog i gove|eg mesa, uz dodatak posebne kombinacije prirodnih za~ina, omogu}ili su dobijanje kobasica koje neodoljivo podse}aju na neponovljive ukuse detinjstva i doma}ih specijaliteta.

U ne{to modernije Yuhorove proizvode spadaju salame Milano i Ungherese, koje se izra|uju po originalnoj italijanskoj recepturi, od najkvalitetnijeg svinjskog mesa i uz kori{}enje prirodnih za~inskih smesa, namenski napravljenih kod renomiranih svetskih proizvo|a~a. Fermentacija Milano i Ungherese salama traje i do 70 dana, obavlja se pot-

10x

paketi Alba proizvoda

Sapun Alba te~ni antibacterial 500ml Sapun za pranje ruku, na bazi prirodnih tenzida i glicerina za dodatnu negu ko`e.

Proizvod sa veoma prijatnim mirisom i penom, sadr`i antibakterijsku komponentu triclosan, koja efikasno uti~e na smanjenje broja mikroorganizama na ko`i ruku

puno prirodno, pri strogo kontrolisanim uslovima temperature i vla`nosti i bez dimljenja u procesu. Kombinacija tradicionalne italijanske recepture i savremene tehnologije, garantuje u`ivanje u svakom. [irok asortiman Yuhorovih proizvoda u slajs pakovanju omogu}uje kupcima da zadovolji sve prohteve, sa minimumom utro{enog vremena na kupovinu. Sve`ina i dobro poznati Yuhorovi ukusi karakteristika su slajs proizvoda, bilo da je re~ o salamama Milano i Ungherese, Budimskoj kobasici ili Kulenu.

Proverite i vi zbog ~ega su Yuhorovi proizvodi, du`e od jednog veka, sinonim za kvalitet koji traje!

Omek{iva~ Alba 1l plavi Proizvod za negu i omek{avanje rublja, na bazi prirodnih katjonskih tenzida. Proizvod obezbe|uje dugotrajni miris rublja posle pranja

Gel za tu{iranje Alba sport 300ml Gel za odr`avanje higijene i ~isto}e tela, na bazi prirodnih tenzida. Sadr`i komponente na bazi kokosovog ulja, za negu ko`e. Gel ima veoma prijatan miris i bogatu penu

Krema hidranta Alba vitamin E 200ml Krema za negu i za{titu ruku sa vitaminom E, koji posebno neguje ko`u. Vitamin E uti~e na proces hidratacije i proces regeneracije gornjeg dela ko`e, ~ini ko`u vidljivo elasti~nijom i mla|om

Kupka Alba Milk&Honey 500ml Sredstvo za odr`avanje higijene i ~isto}e tela, na bazi prirodnih tenzida. Sadr`i komponente na bazi kokosovog ulja, proteina mleka i meda za negu ko`e. Proizvod ima veoma prijatan miris i bogatu penu

49

KNJI@ARA Broj 24, novembar 2011.

Prijava za poklon, od 14-25. novembra

Godina III, besplatan primerak

Po{aljite SMS sa slede}im podacima: {ifra poklona_ime i prezime_godina ro|enja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrovi}_1973_Beograd).

Cena poruke iznosi: Telenor mre`a 38,94 din, MTS m re`a 38 din, VIP mre`a 35,40 Svi porezi su ura~unati Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu Imena dobitnika bi}e objavljena u slede}em broju Maxi magazina, a redakcija }e informisati dobitnike o na~inu preuzimanja nagrade

CRVENA KRALJICA

SKRIVENA MANA

Filipa Gregori, Laguna

Tomas Pin~on, ^arobna knjiga

2x

P03

2x

P06

Naslednica crvene ru`e Lankastera Margareta Bofort ne odri~e uverenja da je njena loza loza istinskih vladara Engleske i da joj je sudbina uzvi{ena. Njene ambicije pretrpe}e veliki poraz kada shvati da obo`avani ro|ak Henri VI tone u ludilo. Majka se izruguje njenim planovima, otkrivaju}i joj da }e zauvek biti optere}ena ugledom svog oca, jednog od najnesposobnijih engleskih zapovednika u Francuskoj. Me|utim, najgore tek sledi kad Margareta sazna da je majka {alje u brak bez ljubavi u zaba~enom Velsu.

Pro{lo je mnogo vremena otkad je Dok Sportelo poslednji put video svoju biv{u devojku.

Ona se iznenada, i naizgled niotkuda, ponovo pojavljuje u njegovom `ivotu s pri~om da se kuje zavera i planira otmica izvesnog milijardera u kojeg je ona - kakva slu~ajnost - zaljubljena. I dok u Los An|elesu polako zamire doba psihodelije {ezdesetih, Dok se upli}e u bizarno klupko motiva i strasti...

Ovo je crna komedija koja }e vas odu{eviti.

STAKLENI ZAMAK

0 Mladi britanski diplomata postavljen je u slu`bu u Atinu, i tamo sti`e sa suprugom. Hjuu se svi|a tamo{nji `ivot, ali njegova `ivahna i nekonvencionalna `ena Hevenli te{ko se uklapa u beskona~ni vrtlog zabava i dru{tvenih doga|aja.

Kad Hjua po{alju na Krit da re{i neki problem, odsedaju u staroj, ru{evnoj ku}i koja pripada njegovoj porodici.

Hevenli se zaljubljuje u to mesto i njegove stanovnike, i ostaje po{to se Hju vrati nazad na posao. U nastojanjima da renovira staru ku}u, Hevenli sklapa ~vrsto prijateljstvo sa Anti, mladom `enom iz sela, i Hristom, lepim i harizmati~nim mladim zidarom.

D`anet Vols, ^arobna knjiga

04

2x P

D`anet Vols je odrasla s roditeljima ~iji su ideali i svojeglavi nekonformizam ujedno bili njihovo prokletstvo i njihov spas. Reks i Rouz Meri Vols imali su ~etvoro dece. U po~etku su `iveli kao nomadi.

Reks je bio harizmati~an i izuzetno inteligentan ~ovek, koji je osvajao ma{tu svoje dece, u~e}i ih fizici, geologiji i iznad svega tome kako da neustra{ivo prigrle `ivot. Rouz Meri, koja je slikala i pisala, nije mogla da podnese odgovornost da izdr`ava svoju porodicu...

NEMA[ POJMA KOLIKO TE VOLIM Iva [trlji}, Laguna

2x P

7

D`ejms Grejam Balard, ^arobna knjiga

2x P

05

Zamenik glavnog urednika: Ivana Filipovi| Ivana.filipovic@futuremedia.rs Izdava~:

Delhaize Serbia DOO BEOGRAD Takovska 49, 11000 Beograd office@deltamaxi.rs Direktor: David Vander Schuerer Koncept, priprema i marketing magazina:

FUTURE MEDIA Future media d.o.o.

Direktor: Tamara Barto{ Mitrovi| Adresa redakcije: Terazije 7-9, 11000 Beograd redakcijamm@futuremedia.rs marketing@futuremedia.rs Direktor izdanja: Emina Azizi Direktor prodaje: Branko Drobnjak

Brenda Rid, Laguna

SUDAR

Razigrana u sumornim jutrima, setna i tu`na u sun~anim danima, ironi~na i nasmejana i kada joj se pla~e, {a{ava i zaljubljena, cini~na i opora, zagledana u {pagete, bele pantalone, ne~ije o~i, nebo, la`, istinu… Iva [trlji} pi{e o ljubavi sakupljaju}i posledice uragana ose}anja i krhotine tuge, poku{avaju}i da sastavi sliku mu{karca i `ene koji nisu idealni - njihova najva`nija osobina jeste da razumeju drugog u sebi i sebe u drugom.

50

KU]A PRA[INE I SNOVA

Glavni i odgovorni urednik: Biljana Jeli| biljana.jelic@futuremedia.rs

2x P

08

D`ejms i Ketrin Balard su supru`nici ~iji se ljubavni `ivot sveo na seks, zapravo na vanbra~ne afere koje ih me|usobno uzbu|uju. Jednog dana, D`ejms izaziva sudar u kojem voza~ drugog automobila gine, a njegova supruga, lekarka Helen Remington, koja je u toj nesre}i povre|ena, le~i se u istoj bolnici gde i D`ejms. Njih dvoje se ne{to kasnije sre}u na autootpadu gde otkrivaju zajedni~ku fascinaciju automobilima i me|usobnu seksualnu privla~nost...

Saradnici: Sne`ana Trajkov, Mirjana Jur~i}, Ana Jovi}, Aleksandar Plavevski, Branko Tanaskovi}, Dragana Milo{evi}, Milo{ Nenkovi}, Dejan Petrovi} Dizajn i priprema za {tampu: Front d.o.o. [tampa:

Modriani Golubina~ka 54, [imanovci www.modriani.rs Ovo izdanje je oditovano kod ABC Srbija

Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih materijala, njihova elektronska i bilo koja druga primena bez prethodne pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za sadr`aj oglasnih strana.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 MAXI magazin: prijatelj svake `ene / glavni i odgovorni urednik Biljana Jeli} - 2009, br. 1 (decembar). - Beograd (Takovska 49): Delhaize Serbia, 2009 - ([imanovci: Modriani). - 27 cm Mese~no ISSN 1821-3537 = Maxi Magazin (Beograd) COBISS.SR-ID 171547404