Maxi magazin oktobar 2011, broj 23

Prijatelj svake žene

bro j 23 oktobar 2011 besplatan primerak

Vaš

Budite u trendu u zagrljaju

BESPL PRIME ATAN RAK!

mantila

5

saveta za lepše trepavice

Akcija: Grad hrani selo

Putopis:

Istočna Srbija i Gvadalest : eseca a m t p Rece uka-vanil

rt Dese

jab

Zdravi i opušteni

možete sve • Kontrole šećera • Rekreacija na spineru • Terapija bojama

u ovom broju...

sadržaj oktobar2011

Svakodnevica 8 Uz kafu

sa Merimom Njegomir

12 Ogledalce

izbor maskare

25

primorska pasta

18 16

16 Balans

novo u fitnesu - spiner

svi protiv dijabetesa

spinerom do forme

44 14

Istočna Srbija

modni trendovi

Budite zdravi 18 Prevencija dijabetesa 20 Terapija bojama Moja kuhinja 24 Špageti s limunom 26 Spirale s pistaćima 27 Desert jabuka - vanila Svet oko nas 4 Mozaik 34 Doktorka romanopisac 36 Inicijative: zaštitnik ptica

40 Psihologija

mama ili supruga?

46 Razglednica

Gvadalest u Španiji

12

tajna zanosnih trepavica

48 Horoskop 50 Knjižara

knjige na poklon

U nepreglednom nizu najava događaja, koncerata, usred (odjednom politizovanog) popisa našeg stanovništva, pažnju mi je privukao predstojeći prvi Stand up festival koji će se održati od 14. do 16. oktobra u beogradskom Domu omladine.

Ovaj svojevrsni žanr "humora s nogu" koji se već decenijama neguje u Americi i Evropi, u poslednje vreme se razvija i kod nas, a svako ko je jednom slušao radio emisiju "Nacionalno razgibavanje" zna o čemu se radi. A radi se o komičarima koji u kratkim formama "iz rukava" sipaju ironične osvrte na realne događaje i pojave, ismejavaju stereotipe, navike i aktuelna dešavanja, pripremljene dosetke, aforizme, imitacije...

Zapravo, moglo bi se reći da su pioniri ovakvog humora kod nas Zoran Radmilović, Nikola Simić, Mićko Ljubičić... Sadašnji komičari uglavnom nisu glumci, ali poseduju talenat da primete detalj, da na duhovit način razumeju i rečima preslikaju stvarnost, i to svaki od njih radi na sebi svojstven način.

Kako smo narod koji prosto obožava ovu vrstu humora, savetujem svima koji su u mogućnosti da odlaskom na ovaj Fest zabave sebi poklone dva dana opuštenog provoda i zdravog smeha, a organizatorima šaljem poruku da ovakav Festival organizuju u što više gradova u Srbiji da bi za naše zdravlje neophodan smeh stigao do što više ljudi.

Ovde je mali medijski doprinos Maxi magazina naporima da se naš svakodnevni život što više obogati i relaksira.

magazin

3

mozaik ŠADE U ARENI 30. OKTOBRA

MAXIJEV KALENDAR

zeleni kutak

Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača Širom sveta obeležen je Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača, čija je osnovna funkcija apsorpcija sunčevih ultraljubičastih zračenja i zaštita Zemlje i živog sveta od štetnih uticaja zračenja.

“Ozonska rupa” je prvi put primećena 80ih godina prošlog veka, a utvrđeno je da su uzroci njenog nastanka fizičko-hemijski procesi, u kojima atomi hlora i broma iz freona i halona razgrađuju molekule ozona.

Najveća ozonska rupa zabeležena je 17. oktobra 2006. godine iznad Antartika i bila je velika 27,4 kilometara kvadratnih, a nastala je kao kumulativna posledica ispuštanja freona od pre 15 do 20 godina.

Do sada postignut uspeh u obnavljanju ozonskog omotača verovatno će vrlo brzo biti uzaludan, jer se ispuštanje štetnih gasova iz industrijskih postrojenja, poput ugljen dioksida, azotnog dioksida i metana, ne smanjuje.

Saveti za pametno trošenje energije

TA peć/grejalica:

Temperaturu smanjite ako ne boravite u određenoj prostoriji neko vreme.

TA peć punite samo noću.

Tokom zime, TA peć, pri racionalnom korišćenju, potroši oko 60% ukupne električne energije jednog domaćinstva.

20. septembar, otvorena dva nova Mini Maxija u Nišu: U niškom stambenom naselju Mini Maxi se nalazi u Romanijskoj ulici br.13, a nedaleko od centralnog gradskog šetališta ušuškan je drugi novi Mini Maxi, u Ulici Knjeginje Ljubice 13.

Ove prodavnice opremljene sa po 5.000 artikala, a osmišljene su da odgovaraju svakodnevnim potrebama potrošača, bilo onih koji su u prolazu u samom gradskom jezgru, ili stanuju u okolnim zgradama.

Oba Maxija nude mnoštvo prehrambenih proizvoda i strukturom svoje ponude zadovoljavaju potrebe svakog domaćinstva. Posebno bismo istakli odeljenje svežeg mesa, delikatesa i sireva, kao i odličan izbor svežeg voća i povrća na Maxi Pijaci u oba objekta.

Vrata su otvorila i dva nova Maxija u Crnoj Gori – Podgorica i Budva U novom sjaju, renovirani, osvanuli su i beogradski marketi: 23. avgust - Džona Kenedija 10a, Maxi 6. septembar - Jovana Rajića 2, Mini Maxi 8. septembar - Vladimira Karića 5, Maxi 16. septembar - Bul. kralja Aleksandra 193, Mini Maxi 27. septembar - Vojvode Stepe 45, Mini Maxi

Za optimalno korišćenje bojlera neka temperatura bude između 50 i 55 stepeni.

Isključite bojler kada napuštate stan duže od jednog dana.

Bojler u kupatilu potroši oko 15% električne energije u jednom domaćinstvu.

Protočni, kuhinjski bojler, zajedno sa mašinom za pranje posuđa, potroši godišnje 6% električne energije jednog domaćinstva.

Šporet:

„Jabuka ili Limun”

U 2009. godini, u saobraćaju je smrtno stradalo 11, a povređeno 1.026 mališana. Samo u prvih sedam meseci 2010. Smrtnoje stradalo 18, a povređeno 857 doece. Želimo da se ovaj broj u 2012. Svede na 0.

Deca su u saobraćaju ugroženija od odrsalih Frižider: osoba za više od tri puta, a najugorženija su deca Proverite termostat: frižider najefikasnije radi uzrasta od 7 do 9 godina. ako je temperatura podešena između 3 i 5 Ove nevesele činjenice su realnost, pa se moramo stepeni, a frizer na 0 stepeni.

Ne postavljajte frižider pored peći, radijatora, svi zajedno boriti za bezbednost naše dece.

Zato je četvrtu godinu za redom Delta Generali šporeta i drugih izvora toplote – frižideru će trebati mnogo više vremena da postigne radnu Osiguranje organizovalo akciju „Jabuka ili limun“ u saradnji sa MUP-om i osnovnim školama širom temperaturu. zemlje. Cilj akcije je edukacija dece o pravilnom ponašanju u saobraćaju i povećanje svesti vozača Osvetljenje: o važnosti poštovanja saobraćajnih propisa kao Sijalice pojedinačno nisu veliki potrošači, prevencije saobraćajnih nesreća. ali se ipak i tu može postići ušteda tako što U projektu koji je realizovan od 12. do 16. ćemo gasiti svetlo u prostorijama u kojima ne septembra učestvovalo je 8.000 učenika iz 61 boravimo. osnovne škole u 51 gradu širom zemlje. Među Na osvetljenje godišnje trošimo oko 3% ukupne količine električne energije potrošene u njima su i četiri škole za decu sa teškoćama u razvoju. domaćinstvu, isto koliko i frižider.

4

magazin

Koliko pari cipela imate?

Da nošenje visokih potpetica ženama predstavlja veliko zadovoljstvo, jer se u njima osećaju seksi, pokazuje i istraživanje prema kojem prosečna žena u Velikoj Britaniji u ormaru ima 39 pari cipela. Čak 27 odsto žena priznalo je da ima kolekciju i veću od 50 pari, a svaka deseta kaže – što viša peta, to bolje, prenosi Daily Mail! Istraživanje portala MSN otkrilo je i da je 86% ispitanica patilo zbog nošenja omiljenih cipela, ali više od polovine žena priznalo je da bi trpelo bol zbog cipela u kojima izgledaju dobro.

Nažalost niko nikada nije uradio slično istraživanje u našoj zemlji, ali smo sigurni da i pored naše krize i briga, bar u tom segmentu potrošnje ne zaostajemo mnogo za razvijenim zemljama.

Novak Đoković, nacionalni ambasador UNICEFA, na delu

Bojler:

Za racionalno korišćenje šporeta posude se poklapaju jer se tako toplota zadržava u posudi što skraćuje dužinu kuvanja.

Voda i tečni obroci ne mogu da budu topliji od 100 stepeni! Kada voda, supa ili tečno jelo „baci ključ“, odmah smanjite temperaturu.

Kada koristite posude čije je dno uže od ringle rasipate toplotu.

Jedan od najinteresantnijih vokala današnjice, soul i R’N’B pevačica Šade, održaće koncert u Beogradskoj areni, 30. oktobra.

Posle dužeg odsustvovanja sa scene Šade se vratila ovog proleća i od tada nastupila u 21 gradu pred više od 150.000 obožavalaca. Njeni koncerti često se opisuju kao dva sata čarolije tokom kojih Šade vodi svoje obožavaoce na putovanje od jednog do drugog hita, od svima poznate pesme ‘Smooth Operator’ preko bluz balade ‘Jezebel’, pa do pesama sa njenog najboljeg albuma ‘Soldier of Love’.

Ulaznice za koncert Šade u Beogradskoj areni su u prodaji po ceni od 3500 dinara u: Beogradskoj Areni, Bilet centru Beograda, Eventimu, „Ušće” Shopping centru, knjižarama Delfi i Vulkan, Gigstix.

Internet prodaja na: www.arenabeograd.com, www.tickets,rs, www.eventim.rs.

Odsustvo sa teniskih terena zbog povrede, nacionalni ambasador UNICEF-a Novak Đoković, iskoristio je da se u Srbiji više posveti obavezama nacionalnog ambasadora UNICEF-a, pa je posetio i vrtić „Pčelica“ u Smederevu, družio se sa decom i upoznao se sa radom predškolske ustanove koja je primer za inkluzivno predškolsko obrazovanje.

Ovom posetom teniski as je započeo svoju ambasadorsku misiju koja će mu omogućiti da se aktivno bori za prava deteta i promoviše značaj obrazovanja u ranom detinjstvu. „Imao sam sreću i privilegiju da imam dobar početak u životu i šansu da razvijam svoj talenat.

Nažalost, ovakav početak života nemaju sva deca. Zato moramo da damo pomoć i podršku onoj deci koja su rođena u siromaštvu ili na marginama društva da bi ostvarili svoje snove“, istakao je Novak Đoković.

UNICEF je, u dogovoru sa Vladom Republike Srbije, postavio obrazovanje dece kao jedan od ključnih programskih prioriteta za period od 2011. do 2015. godine. U planu je proširenje postojećih i razvijanje specijalizovanih programa za obrazovanje u ranom detinjstvu koji su inkluzivni za ugroženu i marginalizovanu decu.

Smajli napunio 29 godina

Pet godina prvog dobrovoljnog penzijskog fonda u Srbiji

Prvi dobrovoljni penzijski fond u Srbiji i prvo društvo za upravljenje dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Generali obeležili su petu godinu poslovanja. Od osnivanja imovina fonda kojom upravlja Društvo uvećana je za više od deset puta i iznosi preko 3 milijarde dinara. U 2010. prvi penzijski Fond ostvario je prinos od 9,25% (7,19% od osnivanja).

Dobrovoljni penzijski fondovi više nisu nepoznanica, već prepoznatljiv način štednje dostupan svima. “Još jednom su dobrovoljni penzijski fondovi pokazali čvrstinu i u periodu visokih tržišnih tenzija i nestabilnosti. Oni kroz krizu prolaze znatno bolje od ostalih aktera na tržištu kapitala. Činjenica je da je potrebno završiti reformu penzijskog sistema, započetu 2005. godine, jer dugoročno gledano jedino reformisan sistem može dati sigurnost budućim i sadašnjim penzionerima.

Ipak, raduje nas činjenica da je svest o neophodnosti štednje za starost i potreba za dopunom državne penzije probuđena i zato očekujemo stabilizaciju i dalji rast tržišta“ – izjavila je Nataša Marjanović, direktor Delta Generali Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.

U 11 sati i 44 minuta, 19. Septembra 1982. godine, Skot Falman je poslao elektronsku poruku katedri za elektroniku na Univerzitetu Karnegi-Melon. U toj poruci napisao je nešto što niko do tada nije video – spojio je dvotačku i zatvarajuću zagradu kako bi nešto prokomentarisao osmehom.

Tako je rođen Smajli, danas pratilac svih naših SMS poruka i poruka elektronskom poštom.

Ovaj znakovni simbol ne zna za granice i različite jezike, i jedini je simbol opšte prihvaćen na planeti Zemlji. Srećan rođendan, smajli :)

Spisak dobitnika poklona iz broja 22

DELICATA PAŠTETA: Aleksandra Jovanović – Ruma, Kornelia Domokos – Pančevo, Darko Majdandžić – Sombor, Mirjana Pruginić – Zrenjanin, Elizabeta Janković – Beograd; PIKANT FIX: Bojan Horvat – Vrbas, Goran Milovanović – Beograd, Ljerka Vukmirović – Sombor, Nadica Milanović – Jagodina, Nataša Kuzmanovski – Beograd; LOGEX: Ana Grozdanović – Beograd, Dušanka Milanović – Jagodina, Ivona Nedić Cvetković – Smederevo, Sanja Grebenar – Beograd, Lea Zorić – Sombor; ICE IN1: Bojan Stanimirov – Pavliš, Danica Rankov – Kula, Darko Majdandžić – Sombor, Dragana Miletić Horvat – Vrbas, Slavica Ravilić – Beograd; PERDONAR: Aleksandra Medenica – Beograd, Natalija Bulić – Beograd, Ivana Punoševac – Kruševac; FINE DEVOJKE NE POSTAJU ŠEFOVI: Aleksandra Samardžić – Beograd, Dubravka Brdarski – Beograd; PANDORA: Ana Mitić – Niš, Kristina Grozdanović – Beograd; KREŠENDO: Aleksandra Jovanović – Niš, Bojan Stanimirov – Pavliš; TRAGOM GAVRANA – Dejan Stanimirov – Pavliš, Dragana Radosavljević - Beograd

Smart karta – smart kupovina u Tempu Postojeće markice i karte za javni gradski prevoz u Beogradu postepeno će zameniti nove personalizovane „Bus plus“ karte. Osim personalizovanih beskontaktnih elektronskih karata, koje poput sadašnjih markica, sadrže ime i fotografiju korisnika, građani će moći da izaberu nepersonalizovane elektronske karte koje neće važiti na ime već za određeni broj vožnji.

Uz nove kartice, putnici javnog saobraćaja u Beogradu mogu da ostvare značajne uštede prilikom kupovine robe široke potrošnje i korišćenja mobilnog telefona i bankarskih usluga kod: Tempa, Mobilne telefonije Srbije i Erste Banke. Benefit program može da se upotrebljava i pre zvaničnog početka primene novog sistema naplate karata u GSP-u.

Tempo centri u Beogradu vlasnicima BusPlus kartice obezbeđuju popust od 5% na svaku kupovinu radnim danima. Potrošačima je na raspolaganju više od 20.000 različitih proizvoda, od prehrambenih, preko kućne hemije, proizvoda za ličnu higijenu, do tehnike i multimedije. Popust od 5% uz BusPlus važi od ponedeljka do petka, a Tempo Centri su non-stop otvoreni.

Vlasnici BusPlus kartica koji su korisnici mt:s mreže, a prijave se za benefit program, dobiće bonus dobrodošlice od 100 minuta za razgovore u mt:s mreži, 100 SMS poruka u domaćem saobraćaju i 100 MB za prenos podataka. Erste Banka je uz BusPlus pripremila nekoliko promotivna paketa, zavisno od statusa pojedinca.

Da bi se ostvarile jedna ili sve ove pogodnosti, potrebno je da se korisnik prilikom prijavljivanja za BusPlus karticu prijavi i za BusPlus benefit program.

Korisnici koji su već izvadili nove kartice, a nisu izabrali benefit program, mogu to da učine naknadno.

Kako do popusta u Tempu?

Nakon obavljene kupovine u Tempo radnjama, pre zatvaranja računa, potrebno je BusPlus karticu dati kasiru, koji će provlačenjem kartice kroz terminal obračunati popust.

Popust važi samo radnim danima i ne odnosi se jedino na proizvode koji su na akcijskim sniženjima i već su sniženi i do 30%, na dnevne novine, časopise, cigarete kao i artikle obeležene oznakom „redovna cena“ koji imaju trajno povoljnu cenu.

magazin

5

intervju

Štitimo najvredniji resurs– naše saradnike

njen deo, vezani su za organizaciju i na taj način svojim ponašanjem i aktivnostima daju dodatni doprinos rezultatima i saradnji sa našim potrošačima.

Sanja Jevđenijević kaže da se za povećanje vezanosti saradnika za angažman u kompaniji Sektor HR-a bori na više načina. Osnov su dobro rukovođenje zaposlenima, otvorena komunikacija, razvoj pojedinačnih karijera, kao i unapređenje imidža i reputacije kompanije.

Najčešće se misli, naglašava Sanja, da je visina plate ta koja određuje vezanost za kompaniju, ali ona predstavlja tek jedan od faktora zadovoljstva. Postavši član velike Delhaize porodice, u Delhaize Srbija su pokrenuti razni projekti koji za cilj imaju stalno unapređenje zadovoljstva zaposlenih. Najvažniji je, svakako, proje-

Uspeh kompanije zavisi od jedinstvenog doprinosa, vrednog rada i posvećenosti svih. Kao kompanija i kao pojedinci, moramo jedni prema drugima biti pravični, iskreni i puni poštovanja, kaže Sanja Jevđenijević, potpredsednica za ljudske resurse i organizacioni razvoj Delhaize Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora

Idealna situacija kojoj težimo su saradnici koji veruju u viziju, ciljeve i žive vrednosti kompanije i osećaju se ponosnim što su njen deo radimo i odražava našu rešenost da uvek dajemo “najbolje od sebe, sve najbolje od Delhaize“, što je naša parola – za Maxi magazin kaže Sanja Jevđenijević, potpredsednica za ljudske resurse i organizacioni razvoj Delhaize Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

To znači da se u praksi u Delhaize Srbija, BiH i Crna Gora radi na povezanosti među kolegama, koja se izražava me6

magazin

đusobnom podrškom, poštovanjem i inspiracijom. Vizija kompanije štiti najvredniji resurs koji ima – saradnike.

Uspeh kompanije zavisi od jedinstvenog doprinosa, vrednog rada i posvećenosti svih saradnika.

Pitali smo Sanju šta je za nju u radu sa zaposlenima najveći izazov?

- Sigurno je najteže kreirati zadovoljstvo i održivu vezanost zaposlenih za kompani-

Gradimo budućnost

Delhaize Group i u okviru nje Delhaize Srbija ima Trening centar, u kojem se organizuju obuke, prekvalifikacije za deficitarna zanimanja, treninzi i sve vrste edukacija.

ju i to je moj najveći izazov. Krajnji rezultat motivacije i vezanosti naših saradnika za kompaniju, utiče na ukupan uspeh svake kompanije, pa i naše. Ono što naši saradnici misle, osećaju i kako se ponašaju i reflektuju svoje zadovoljstvo, prepoznaje se i u našim konačnim rezultatima.

Idealna situacija kojoj težimo su saradnici koji veruju u viziju, ciljeve i žive vrednosti kompanije, osećaju se ponosnim što su

Briga o zdravlju zaposlenih

Delhaize Srbija zaposlenima obezbeđuje redovne sistematske preglede, zdravstvene preglede, akcije doniranja odeće i obuće, dobrovoljno davanje krvi, materijalnu/solidarnu pomoć za teško obolele i sl.

Bez predrasuda i korupcije

Delhaize Group se zalaže za pravičnost i jednake mogućnosti prilikom zapošljavanja. Cilj poslovne politike je da obezbedi da svi saradnici imaju jednak tretman i poštovanje, te da se na isti način odnose jedni prema drugima. Kompanija nastoji da saradnike motiviše izazovima i nagrađivanjem, u cilju njihovog ličnog i profesionalnog razvoja, a pri zapošljavanju nema predrasuda u pogledu pola, rase, etničke pripadnosti, veroispovesti, seksualnog opredeljenja, starosti, trudnoće, nacionalnog porekla, bračnog stanja, invaliditeta ili bilo kojeg drugog, zakonom zaštićenog statusa. U Srbiji, Delhaize Group i Nacionalna služba za zapošljavanje potpisali su Ugovor o poslovnoj saradnji, a otvorena je i zajednička mail adresa hr@deltamaxi.rs na koju kandidati mogu slati svoje prijave za posao uz samo jedan klik. Takođe, u poslednje tri godine uspostavljena je saradnja sa srednjim školama prehrambene struke i Ekonomskog, Saobraćajnog i Fakulteta organizacionih nauka u cilju obezbeđivanja kadra potrebnog Delhaize Srbiji. Delhaize Srbija takođe organizuje treninge za decu bez roditeljskog staranja kako bi ih osposobili za buduću profesionalnu karijeru.

Posao u Delhaize Group podrazumeva rad u poslovnom okruženju koje se strogo pridržava univerzalnih ljudskih prava i načela u radnom pravu, i koje najstrože osuđuje korupciju i diskriminaciju.

Bezbednost na radu

Naučiti i upoznati zaposlene kako da sami doprinesu stvaranju bezbednog i zdravog radnog okruženja predstavlja jedan od važnih ciljeva kompanije.

Intervju:Biljana Jelić Foto: Arhiva Maxi

K

ada kompanija u Srbiji zapošljava preko 10.000 ljudi, pravno se tretira kao veliko preduzeće. U realnom životu i radu, to znači da Sektor koji brine o zaposlenima (Human resources – HR), mora da bude jako razvijen, sastavljen od izuzetnih stručnjaka i snažno podržan od strane najviših rukovodilaca.

- Naša kompanija nastoji da obogati živote svojih saradnika, potrošača i cele zajednice, držeći se zajedničkih vrednosti - odlučnosti, hrabrosti, odmerenosti, integriteta i humora. Svaka od navedenih vrednosti predstavlja temelje svega što

kat utemeljenja kompanijskih vrednosti u ponašanje svih zaposlenih. HR sektor će nastaviti rad na unapređenju svih procesa rada, uvažavajući potrebe potrošača i povratne informacije od zaposlenih.

- Razmenjujemo znanja i iskustva sa kolegama iz cele Delhaize grupe i razvijamo nove programe koji će pomoći našim zaposlenima da se još više osećaju ponosnim što su deo velike Delhaize porodice – ističe Sanja.

Srećan polazak u školu!

Početkom septembra Maxi Srbija je svoj deci zaposlenih koja polaze ove godine u školu priredio dodelu poklona. Kao znak podrške prvacima i želju za srećan ulazak u „đačko doba“, mališani su pogledali i pozorišnu predstavu zabavno-edukativnog karaktera.

Nakon priredbe i dodele paketića, uz sokiće i posluženje, prvaci su ostavili svoje „prve potpise“ na Maxi tabli, u znak sećanja na ovaj dan.

uz kafu

Vlasnica raskošnog glasa, Merima Njegomir, uskoro će publiku obradovati sa dva diska, sa starim sevdalinkama i novim pesmama, a za proleće priprema spektakularan koncert u Centru Sava kojim će obeležiti četiri decenije rada Intervju: Tanja Šimić Foto: Nebojša Babić

K

ad slušam Merimu Njegomir kako peva, verujem da ona peva i kad ćuti. Jer ona peva dušom. Blago njoj, i svima koji je slušaju, rekao je svojevremeno akademik Dobrica Ćosić. A Merima, na sreću istinskih ljubitelja narodne muzike, peva već pune četiri decenije, što će i obeležiti velikim koncertom u martu sledeće godine u Centru Sava. Pevačica raskošnog glasa, koja podjednako dobro izvodi i sevdalinke i ruske romanse, izvorne i novokomponovane melodije, publiku će uskoro obradovati sa dva kompakt diska. Koncert koji priprema, kao odgovorni urednik za narodnu muziku u Muzičkoj produkciji RTS, sa mladim pevačima, posebno je raduje. Nedavno se po prvi put oprobala i kao manekenka. Zajedno sa svojim starijim i uvaženim kolegom Predragom Gojkovićem Cunetom prošetala je i po modnoj pisti, na reviji “Pal Zileri”.

Privatno, sve više čezne za malom oazom koju je napravila na Kosmaju, gde gaji paradajz i lubenice, i mašta da se 8

magazin

uskoro tamo preseli. I jedva čeka decembar, kad će postati baka.

U decembru ćete objaviti i novi CD novih pesama?

- To su pesme kakve sam i do sada snimala, prave, dobre, oslonjene na tradicionalne narodne. Radim sa Milutinom Popovićem Zaharom, biće verovatno gotov do decembra.

Drago mi je što sam na neki način isprovocirala tog talentovanog čove-

Nikad nisam želela da snimim nešto što mi se ne dopada ka i izuzetnog kompozitora. Kakav je vrstan muzičar govore i “Vidovdan”, “Jugoslavijo, Jugoslavijo” i druge, koje su već postale klasici. Uradio je i izuzetnu pesmu “Santa Marija dela salute” Laze Kostića, verujem da će se čuti i kod nas. Ponosim se kompozicijom “Ivanova korita”, za koju mnogi misle da je izvorna narodna, a u stvari je on

komponovao. Odlično sarađujemo, a postoji i dodatna želja da pokaže da može da ponovi uspeh “Ivanovih korita”.

Volite da pevate ljubavne stihove?

- Zahar je napravio sedam- osam prelepih pesama, sve su različite. Posebno mi je draga ona koju je uradio na tekst pesnikinje Desanke Maksimović “Po rastanku”. Divno je uklopio melodiju i vrlo sam srećna što ću je snimiti. Mislim da ne postoji osoba koja ne zna tu njenu pesmu. Imaću i jednu pesmu s crnogorskim motivima, ljubavnu, zove se “Gusle moje” i prelepa je.

Slušam svoje emocije

Biće tu pesama za sve ukuse?

- Rade Radivojević uradio je jednu pesmu sa trubačima, ima i balada. Želim da uradim novi disk za sve ljude koji me poštuju i vole. Ipak, ubeđena sam da čovek treba prvo da zadovolji sebe i svoj ukus, koji se već toliko puta potvrdio i izabere ono što se njemu dopada.

Uvek slušate srce i instinkt kad birate pesme?

- Kako će se pesma svideti publici ako se ne sviđa meni? Nikad nisam želela da snimim nešto što mi se ne dopada.

Mnoge moje kolege, međutim, na nagovor kompozitora, snime neku pesmu koja im se ne dopada ili im uopšte ne leži, jer kompozitori smatraju da su napravili “strašan” hit, koji sigurno prolazi kod publike. Ne radim tako niti dozvoljavam da me nešto ili neko ubedi da će pesma biti dobra, nego slušam instinkt i srce. Emocije me nikad nisu

Veoma se radujem koncertu s mladim pevačima narodne muzike 21. decembra, a možete samo zamisliti koliko se tek oni raduju prevarile, a najlepše i najuspešnije pesme uvek su bile takve, poput “Da nije ljubavi tvoje”, “Zbog tebe ne dam nikom da te voli”, ili “Što je lepo kad se neko voli”.

Spremate i kompakt disk sa odabranim sevdalinkama?

- U pitanju su najlepše sevdalinke koje sam snimila u Radio Beogradu, a PGP će ih objaviti kao poseban kompakt disk. Čini mi se da je došlo vreme da ljudi opet vole da slušaju sevdalinke.

Možda je u pitanju nostalgija, ili su željni da čuju dobre pesme. Svaka sev-

Kosmaj raj na zemlji

- Na Kosmaju baš odmorim dušu, to je pravi raj na zemlji. Tamo mi je vrlo lepo, imam dodir sa zemljom i prirodom. Mali plac na kome u poslednjih godinu dana provodim gotovo svaki slobodan vikend je moja oaza.

Sin i ja smo posadili paradajz, imamo ga baš dosta, a bilo je i lubenica.

Odatle imam divan pogled na Avalu, na Beograd, na Šumadiju, zaista je divno, baš uživam. Bude me ptičice, a uspavljuju cvrčci, to je fantastična muzika koja mi prija i uživam u njoj. Nažalost, sad imam puno posla i ne stižem da odem. Želja mi je da odem tamo da živim, stalno razmišljam o tome kako da se preselim, pošto uopšte nije daleko, do grada treba manje od sat vremena automobilom, a ponekad toliko provedem i u saobraćaju, čekajući na semafore.

dalinka ima neku svoju priču, početak, sredinu i kraj. To su za mene prave pesme. “Kad ja pođoh na Bembašu”, “Tamburalo momče u tamburu”, “Snijeg pade na behar, na voće”, ta mi je najomiljenija, “Čudna jada od Mostara grada”, “Kraj tanana šedrvana”. Priča se da je Gete napisao tekst za nju dok je prolazio kroz Bosnu, a vodi se kao narodna, jer se ne zna ko je komponovao.

Povratak sevdalinki

Učestvovali ste lane i na koncertu na kome su se pevale samo sevdalinke?

- Pevala sam i u Beogradu i u Zagrebu i na oba koncerta bilo je odlično. Nedavno je HRT prikazao koncert održan u dvorani “Lisinski”, i nisam mogla da verujem koliko mi se ljudi posle tog snimka javilo. I koncert održan u Centru Sava je nekoliko puta repriziran, verujem zbog zahteva gledalaca.

Učestvovali su orkestar Vlade Panovića i RTS-ov, a iz Bosne su došli bardovi sevdalinke, Zehra Deović i Muhamed Mujkanović. U Zagrebu su pevali i Nedžad Salković, Hanka Paldum, Jasna Kočijašević, Nedeljko Bilkić.

Uskoro i baka

Merima će do kraja ove godine postati i baka. Njena kćerka Jelena udala se polovinom juna i očekuje bebu krajem ove godine.

- Termin je 21. ili 22. decembar, a zanimljivo je da je i Jeleni tog dana rođendan. Kćerka Ljubica radi, a Milica je možda i najkreativnija među njima, peva, pravi nanule, talentovana je za svašta. Sin Marko uskoro će diplomirati na Pravnom fakultetu, ostalo mu je još nekoliko ispita.

Intervju: Tanja Šimić Foto: Privatna arhiva

Četiri decenije na vrhu

uz kafu

Rad je zadovoljstvo i prokletstvo

- Nedavno su me pitali da li bih volela da se vratim u svoje dvadesete ili tridesete godine. Nema šanse, jer sam tada toliko radila da sam padala s nogu i tako nešto ne bih ponovo volela. Ali, i sad radim jako mnogo, kao da me neki vrag iznutra tera. Ne znam šta je pravi razlog, možda je u pitanju i kreativnost. Stalno bih nešto pravila, uzbuđena sam dok sve to pripremam i drži me adrenalin. Kad se posao završi, kažem sebi, jedva čekam odmor, ali, posle dva dana već smišljam nešto novo. To je kao prokletstvo, ali jednostavno ne mogu da prestanem.

Bilo je kao nekad?

- Podsetilo me na ona stara vremena kad su žene dolazile s frizurama, muškarci u odelima, baš je bilo divno. Publika želi da se udesi i da uživa, a znaju da će da čuju dobru pesmu i dobre pevače. Ubeđena sam da se sevdalinka vraća i da će se i dalje pevati.

Nesebično prenosi znanja

U decembru vas očekuje i veliki koncert sa mladim pevačima narodne muzike?

- Već godinu i po dana radim sa mladim pevačima, pripremam ih za snimanje trajnih radio snimaka. Zajedno stvaramo muzičku bazu, kao i neku novu ekipu mladih pevača. Sve su to divni i obrazovani ljudi, koji odlično izvode narodnu muziku, vole je i vole to što Radio Beograd već godinama neguje instituciju radio pevača. Mislim da su sazreli uslovi da 21. decembra s njima priredim lep, veliki koncert na Kolarcu, na kome će nastupiti sa našim orkestrima, a događaj će i prenositi RTS. U akciju smo uključili i etnomuzikologa Mikana Obradovića, koji je napravio nove aranžmane za pesme, pa očekujem da će to biti prava poslastica za ljubitelje lepih narodnih pesama.Veoma se radujem tome, a možete samo zamisliti koliko se tek oni raduju. Ulažemo dosta truda i rada i mislim da će 10

magazin

to biti dobro. Radio Beograd nije menjao stil, i dalje se cene kvalitet i prave pesme, mi samo nastavljamo tradiciju velikih muzičara i orkestara koji su to radili, još od čuvenog Carevca.

Produkcija gramofonskih ploča uskoro obeležava šest decenija rada?

- Kao odgovorni urednik za narodnu muziku u PGP-u biću uključena u proslavu, koja je planirana za 21.decembar.

Muzička produkcija RTS prirediće nekoliko koncerata povodom tog jubileja.

Za mart sledeće godine pripremate i solistički koncert?

- Biće to gala koncert u Centru Sava, kojim ću proslaviti 40 godina bavljenja

muzikom. Neki od mojih kolega bi to sakrili, a ja se time ponosim i želim to da pokažem. Spremam brojna iznenađenja, pošto se za svaki koncert trudim da priredim nešto novo. Ne ponavljam repertoar, a biće tu za svakoga po nešto, i stari i novi repertoar i izvorne pesme, a pevaću i neke strane hitove. Koncert je zakazan, već sam u tome i želim da to bude spektakularno. Na bini će biti i tamburaši, simfonijski orkestar i hor.

Možda čak i vojni orkestar “Stanislav Binički”, s kojim odlično sarađujem već godinama. Nedavno smo objavili kompakt disk sa srpskom narodnom muzikom, Vojkan Borisavljević pravio je aranžmane za sve pesme, a objavila ga je muzička produkcija Vojske Srbije.

ogledalce

Sastav svake maskare je manje-više isti, btina je četkica – od nje zavisi i krajnji efekat.

• Duga

četkica sa kratkim vlatima: produžene trepavice • Debela četkica: podebljane i gušče trepavice • Kratke četkice sa dužim vlatima: povećan volumen • Uvinute četkice: uvijene trepavice Vodootporna (waterproof) maskara se teško skida, pa je nije dobro koristiti svaki dan. Pri skidanju maskare budite veoma nežni kako ne biste počupali trepavice i koristite posebna sredstva za skidanje Make up-a ili baby losion.

Neodoljiv pogled

Pravilno biranje: • Ako su vaše trepavice nežne i krhke, nemojte pokušavati da ih produžite, već koristite maskaru koja će povećati volumen i učiniti ih gušćima.

• Za kratke trepavice radite upravo suprotno, izbegavajte maskare za povećanje volumena, a koristite one za povećanje dužine.

• Ako su vaše trepavice srednje dužine i nemate problema sa njima, koristite maskaru sa četkicom za uvijanje.

• Kad se maskara osuši, nikako nemojte da joj dodajete vodu ili bilo koju drugu supstancu, jer možete podstaći razvoj bakterija i za posledicu bolne infekcije na očima.

Iz sličnog razloga nije pametno razmenjivati maskaru. Bakterije koje žive na nečijim trepavicama i ne stvaraju probleme, možda će stvoriti probleme kod vas.

Ako primetite promenu mirisa ili boje, bacite maskaru kako biste izbegli moguće probleme.

Maskara naglašava trepavice i čini ih ženstvenijim i zavodljivijim. A evo i nekoliko konkretnih saveta za sjaniji i lepši pogled

99 12

magazin

Nega trepavica: Tekst: B. J. Foto: Thinkstock/Guliver

Maskare se proizvode u neutralnim varijantama poput crne, tamnosmeđe, tamnosive; ali i u mnogim drugim bojama kao što su plava, ljubičasta, kao i bez boje.

Ako ste mlađi i spremate se za noćni provod, bez problema stavite upadljivu maskaru. Ljubičasta, zelena, ili electric plava maskara naglasiće oči na najbolji način.

Ipak, crna maskara je za svakodnevnu upotrebu jedina idealna. Kako da u mnoštvu ponude izaberete maskaru sa efektom koji vam je potreban?

Nakon skidanja maskare trepavice vatom operite mlakom vodom i obavezno na njih i deo kože oko očiju namažite antirid kremu.

Ricunusovo ulje, ali i bademovo, koristiće u nezi trepavica. Veoma malo ulja (manje od kapi) nanesite na sasvim meku četkicu i premažite trepavice najnežnije što možete.

Kad god vam se pruži prilika, a posebno na odmoru i za vreme vikenda, ostavite trepavice nenamazane. “Nahranite” ih samo kremom za oči ili još bolje ricinusovim uljem.

Da bi trepavice izgledale duže, pre mazanja maskarom uvijte ih posebnim uvijačem za trepavice.

magazin 99 11

modne priče

Više od jednog veka od svog nastanka, mantil – trenč opstaje, iznova se rađajući svakog proleća i jeseni, praktičan i elegantan

Uskoci ˇ u mantil!

Kako je nastao?

Davne 1901. Thomas Burberry, pronalazač gabardina, vodootporne tkanine od koje je trench izrađen, predložio je vojnoj upravi Velike Britanije prvi nacrt sada tako popularnog odevnog predmeta.

U vreme Prvog svetskog rata mantil-trenčkot su smeli da nose samo viši činovi. Zbog praktičnosti i komotnosti ubrzo ga preuzimaju i avanturisti, zaljubljenici u moto trke. Iako korišćen i u Drugom svetskom ratu, trench polako gubi svoju ulogu u svetu vojne odeće; zamenjuju ga tehnološki napredniji i praktičniji odevni predmeti.

Greta Garbo i Hemfri Bogart

Za razliku od njegove sudbine u vojsci, u svakodnevnom životu tek počinje njegov pravi život.

U četrdesetim godinama Greta Garbo je utemeljla sli-

14

magazin

ku savremene žene noseći trench. Humphrey Bogart nosio ga je u „Kazablanki“. Ni slobodne šezdesete ga nisu odbacile. Samo su ga prilagodile vremenu.

Simbol emancipacije

U sedamdesetim prihvatile su ga emancipovane žene koje su svoju ravnopravnost na poslu i u svakodnevnom životu naglašavale ovim odevnim predmetom oficirskog porekla. Devedesetih, trench postaje pravi modni predmet, dizajneri kao Jean Paul Gaultier, Karl Lagerfeld i Christopher Bailey predstavljaju novi trench u različitim oblicima i materijalima. Postupno je ušao i na revije visoke mode i tako simbolično postao ne samo funkcionalan nego i šik odevni predmet.

Opstao zbog praktičnosti

Upravo je njegova neopisiva praktičnost, koja proizlazi iz njegovog vojnog porekla, zaslužna što već više od veka trench živi kao uvek aktuelan komad prolećne i jesenje garderobe.

Dizajneri muške i ženske odeće ponudili su i za ovu jesen svoje varijante. Uz tradicionalne boje drap i crnu, puno je modela veselijih tonova koji će privući mlađe ljude, sklonije praćenju trendova. Najaktuelnije su crvena, prljavoroze, ljubičasta, a za najhrabrije tu su i print modeli. magazin

Tekst: B.J. Foto: Thinkstock/Guliver

M

antil, često zvan trenčkot, i ove jeseni je obavezan deo garderobe, kako dama, tako i muškaraca. Doživeo je već sto godina, ali nikad nije „izašao iz mode“.

Trench, reč engleskog porekla koja se i kod nas udomaćila, označava specifičnu vrstu kabanice vojničkog stila. Kao i mnogi drugi odevni predmeti vojnog porekla, i ovaj je lako i uspešno prešao sa fronta u svakodnevnu upotrebu.

15

balans

Sajam fitnesa i velnesa Vikend sredinom septembra u Belexpocentru prošao je u znaku promocije zdravlja, rekreacije i vežbanja, a gosti su bili eminentni fitnes stručnjaci iz sveta. U delu sajma posvećenom rekreativcima, pod nazivom „Music, Fun & Action“, prvi put u Srbiji su predstavljeni „spineri“.

Postoji pet vrsta treninga različitog intenziteta: 1. Trening oporavka je najnižeg intenziteta

i neophodan je deo svakog treninga, a namenjen je regeneraciji i aktivnom odmoru.

Na njemu se primenjuje isključivo ravnica.

Tokom treninga maksimalni puls je između 50 i 60 odsto.

2. Trening izdržljivosti je trening ravnomernog opterećenja tokom dužeg vremenskog perioda. Intenzitet opterećenja kreće se od 65 do 75 odsto maksimalnog pulsa. Tu je naglasak na aerobnom treningu, sagorevanju masti i mentalnoj pripremi.

3. Trening snage je trening visokog inten-

ziteta, od 75 do 85 odsto maksimalnog pulsa. Radi se i sedeći i stojeći. To je aerobno-anaerobni trening, na kojem postajete izdržljiviji, povećavate snagu mišića i sagorevate masti. Posle svakog treninga trebalo bi pauzirati jedan dan.

4. Intervalni trening ima najveći raspon in-

tenziteta, dinamičan je, raznovrstan, razvija snagu, brzinu, sagoreva masti, poboljšava ritam... Intenzitet treninga je od 65 do 92 odsto maksimalnog pulsa.

5.

Trening „Race day“, odnosno trkački dan, je veoma intenzivan trening tokom koga vežbači proveravaju koliko su napredovali. Namenjen je isključivo onima koji se spiningom bave najmanje tri meseca i u odličnoj su formi. Intenzitet treninga je veoma visok – puls se kreće od 80 do 92 odsto maksimalnog pulsa.

Vežba se uz muziku, koja se bira u skladu sa opterećenjem i frekvencijom pedaliranja, kao i karakteristikama odabranih tehnika vožnje, pa, na primer, za pedaliranje uzbrdo sedeći bira se snažna muzika, sa odgovarajućim tempom.

Za koga je spinning?

Na treningu učestvuju i muškarci i žene svih starosnih doba, bez obzira na fizičku spremnost. Mogu da ga rade i trudnice, jer u vežbanju nema skakutanja ili drugih pokreta koji mogu da naškode budućim mamama. Preporučuje se i gojaznim ljudima, jer je opterećenje zglobova malo, pa nema mogućnosti da se povrede. Spining je dobar i za rehabilitaciju posle povrede kolena, a preporučuje se i svima koji imaju probleme sa drugim zglobovima kada je bilo koji agresivniji oblik vežbanja zabranjen (aerobik, trčanje...).

16

magazin

Tekst: B.Tanasković Foto: Thinkstock/Guliver

S

piner je idealan za mršavljenje i definiciju, jer se na treningu srednjeg intenziteta izgubi i do 500 kalorija za 40 minuta. Spining su zapravo vežbe koje se rade uz muziku, u grupi, ali sa individualnim opterećenjima, što je i logično jer ove vežbe upražnjavaju kako vrhunski sportisti, tako i amateri. Intenzitet vežbanja prilagođava se svakom vežbaču u skladu sa njegovim sposobnostima, godinama i cilju koji je sebi postavio. A cilj je mentalni i fizički procvat. Zabavan i dinamičan, spining omogućava odgovarajući fizički napor, ali i psihički odmor.

Kada je 1986. godine kalifornijski biciklista Džoni Goldberg osmislio prvi spiner bicikl, do danas, spining je doživeo veliki razvoj, pa danas svi instruktori koriste iste tehnike i služe se istom filozofijom. Njihovo obrazovanje zasniva se na istraživanjima koja se obavljaju na Institutu za spining u Los Anđelesu.

budite zdravi

profesionalnih, porodičnih, sportskih – naglašava dr Pudar.

Ono na čemu lekari endokrinolozi sve više rade jeste objašnjavanje pacijentima da je šećerna bolest hronično, doživotno oboljenje, koje se ispoljava povišenim vrednostima šećera u krvi, a do čega dolazi usled nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina.

– Glavni razlozi za nastanak tipa 2 šećerne bolesti su: nepravilna ishrana, smanjena fizička aktivnost i gojaznost.

Kretanjem

Mladima koji su oboleli objašnjavamo da moraju da prihvate svoju bolest i da to ne treba da im bude smetnja u realizaciji svih postavljenih ciljeva u životu

protiv bolesti

Na svakog pacijenta kod kojeg je dijagnostifikovan dijabetes dolazi jedan koji ne zna da ima ovaj poremećaj

S

vakih deset sekundi u svetu po jedna osoba umre zbog komplikacija prouzrokovanih dijabetesom, a predviđa se da će stopa smrtnosti u toku naredne decenije na planeti porasti za 25 odsto. Samo u Beogradu je registrovano oko 100.000 obolelih od dijabetesa, a pretpostavlja se da u prestonici živi oko 500.000 ljudi koji ne znaju da već boluju ili imaju sklonost za razvoj dijabetesa. Kako objašnjava prof. dr Georgina Pudar, endokrinolog KBC „Zvezdara” i predsednica Udruženja za edukaciju dijabetičara, na svakog dijagnostifikovanog obolelog od dijabetesa dolazi jedna osoba koja ne zna da ima ovu bolest, pa se procenjuje da od nje pati skoro 10 odsto stanovnika Beograda.

– U svetu je došlo do pandemije ove bolesti, a pogotovo u zemljama u razvoju.

Dijabetes tipa 1 se leči insulinom, tip 2 i insulinom i tabletama, a pacijenti koji boluju od obe vrste dijabetesa moraju da se pridržavaju određene dijete i da se bave fizičkim aktivnostima. Pokazalo se 18

magazin

da je moguće uticati na pojavu dijabetesa i sprečiti razvoj ove bolesti kod osoba koje su u „predijabetesu” sprovođenjem preventivnih postupaka: pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, što bi predstavljalo i veliku uštedu za državu, imajući u vidu broj pacijenata sa invaliditetom, a posebno onih koji moraju da se leče skupim terapijskim postupcima kao što je dijaliza – istakla je dr Pudar.

Bitan je i obim struka

Simptomi koji upozoravaju da je bolest prisutna su: učestalo mokrenje, pojačana žeđ, malaksalost i gubitak težine.

Poseban rizik za pojavu dijabetesa je centralna (abdominalna) gojaznost, pa bi žene trebalo da povedu računa da im obim struka ne bude iznad 84 santimetra, a muškarci 94 santimetra.

– Neophodna je redovna kontrola glikemije. Rezultati šećera u krvi između 3,7 i 6,1 su normalni, a ukoliko su veći od ovih vrednosti, pacijentu se savetuje da uradi test za proveru sklonosti za pojavu dijabetesa – naglasila je naša sagovornica.

Ona objašnjava da je najvažnije animirati pacijente da redovno dolaze na kontrole, da treba edukovati roditelje, učitelje, vaspitače da sprovode postupke u cilju sprečavanja ove bolesti a ako se dijabetes dijagnostikuje primeniti sve raspoložive terapijske procedure u cilju

U periodu od oko 12 godina, koji nazivamo predijabetesom, moguće je izmenjenim načinom života izbeći očekivani tok i bitno uticati na pojavu dijabetesa postizanja dobre regulacije i sprečavanja komplikacija bolesti.

– Važno je da pacijentima ponudite sve vidove terapije, ali je sve beskorisno ako oni to ne znaju da primene, što ukazuje na neophodnost njihove edukacije.

Mladima koji su oboleli objašnjavamo da moraju da prihvate svoju bolest i da to ne treba da im bude smetnja u realizaciji svih postavljenih ciljeva u životu:

Kod obolelih dolazi do promena na krvnim sudovima, hroničnih vaskularnih komplikacija koje su razlog oštećenja mnogih organa (oka, bubrega, nervnog stabla, srca, mozga).

Jedan od glavnih krivaca za razvoj ovih komplikacija je hronična hiperglikemija, posebno ona koja se javlja posle obroka – kaže doktorka Pudar.

pojavu dijabetesa u smislu odlaganja i sprečavanja bolesti. Prvi korak u smislu prevencije dijabetesa podrazumeva identifikaciju osoba sa povećanim rizikom za razvoj ovog oboljenja – smatra dr Pudar.U faktore rizika spadaju i podaci o smanjenoj toleranciji glukoze, prvom pokazatelju poremećaja u metabolizmu šećera, ali i činjenice o kardiovaskularnoj bolesti ako su već prisutni znaci oštećenja krvnih sudova srca ili mozga. Uzima se

u obzir i to ukoliko je telesna težina na rođenju bebe manja od 2.500 grama.

Povećan rizik za pojavu dijabetesa imaju žene koje boluju od policističnih jajnika, one koje su imale povišen šećer tokom trudnoće i koje su rodile bebu težu od četiri kilograma. Lekari smatraju da na većinu faktora rizika ne možemo da utičemo, ali da možemo na gojaznost i fizičku neaktivnost, koje u potpunosti zavise od načina života.

Stepenice umesto lifta

Dr Georina Pudar kaže da se u okviru projekta „Poboljšanje zdravlja fizičkom akivnošću” građanima savetuje bavljenje jednostavnim aktivnostima, kao što su šetnja, vožnja bicikla, fizički rad, plivanje, skijanje, planinarenje, rad u bašti, rekrativni sport, ples. Za većinu odraslih ljudi od 45 do 60 minuta dnevno umerene fizičke aktivnosti je neophodno za prevenciju dobijanja u telesnoj težini ili za redukciju postojeće telesne težine. Savetuje se i menjanje navika koje podrazumevaju korišćenje stepenica umesto lifta, odlazak na posao ili u prodavnicu pešice ili biciklom, ako se koristi autobus treba izaći jednu stanicu ranije i preostali deo puta preći pešice, a ako se koristi auto neophodno je parkirati ih dalje i preostali deo puta prepešačiti.

Bavljenje fizičkim aktivnostima redukuje telesnu težinu, dovodi do snižavanja šećera u krvi, normalizuje vrednosti masnoća i smanjuje sklonost ka zgrušavanju krvi, sprečava razvoj kardiovaskularnih oboljenja i umanjuje rizik od malignih oboljenja, a poboljšava i pokretljivost zglobova i tela, kao i kvaliteta života.

Rizične grupe

Kada je reč o dijabetesu tipa dva, istraživanja su pokazala da trenutku dijagnostikovanja bolesti prethodi vrlo dug vremenski period, u kojem su vrednosti jutarnjih glikemija normalne, ali postoje skokovi šećera u krvi u toku dana, posebno posle obroka i predstavljaju početni poremećaj u metabolizmu ugljenih hidrata. Ovi najčešće neregistrovani skokovi šećera dovode do promena na krvnim sudovima, tako da u trenutku dijagnostikovanja bolesti većina dijabetičara ima već izražene promene na krvnim sudovima, posebno srca i mozga – infarkt ili moždani udar.

– Upravo u tom vremenskom periodu, koji traje oko 12 godina, a koji sve češće nazivamo predijabetesom, moguće je izmenjenim načinom života izbeći očekivani tok i bitno uticati na

magazin

17

alternativa

Zamena aspirinu

Lečenje bojama Da lečenje ne mora uvek da uključuje lekove u terapiju, potvrđuje primer terapije bojama, jedinstvene metode koja može pomoći ljudima da se izbore sa depresijom i drugim tegobama sa kojima muku muče duže vreme Priredila: A. J Foto: Thinkstock/Guliver

K

olor terapija može biti raznovrsna, pa tako neki psihijatri istražuju pacijentove sklonosti prema bojama, zapišu koju boju odeće nosi i traže od pacijenta da kažu koje boje vole, a koje ne, pa iz tih informacija mogu da izvedu određene zaključke koji mogu da utiču na tok terapije. Medicinari koji se bave ovom vrstom lečenja objašnjavaju da žuta i narandžasta boja podižu raspoloženje i podstiču na aktivnost, da crvena utiče na poboljšanje životne energije, a da zelena smiruje i stvara harmoniju. Plava je boja intuicije i visokih mentalnih sposobnosti, dok je tirkizna idealna za razdražljive osobe.

Kao prvi korak u terapiji bojama preporučuje se boravak u prostorijama u kojima obiluju nijanse koje prijaju osobi i koje imaju smirujući efekat, ali i nošenje garderobe na kojima preovlađuju nijanse koje osobi prijaju. Treba znati da neke boje stimulišu da se posao bolje obavlja, da neke umiruju, a ima i onih koje pomažu u lečenju. Lekari objašnjavaju da nijanse koje jednoj osobi prijaju, drugoj mogu da štete i da je zato važno da svako nađe boje koje mu odgovaraju.

Terapija bojama nije dobra samo za otklanjanje negativnih posledica depresije, već je korisna i u slučajevima kada neko ima problem sa poremećajem rada srca, migrenom i glavoboljom, prekomernom težinom, ali i nedostatkom apetita i lečenjem posledica stresnih stanja organizma.

Kako objašnjava Lidija Danailov, šef tima „Eliks farm-a” koji se bavi izradom energetskih fraktala, umetničkih 20

magazin

slika koje emituju pozitivnu energiju u prostoru i koji su programirani da leče, svaka boja ima svoju frekvenciju i deluje na neki organ i psihu. Potrebno je da osoba sedi u prostoru gde se nalazi fraktal i da bude okrenuta ka njemu, da se skoncentriše na boje i probleme koje ima.

–Dokazano je da takav pristup podstiče ljude na akciju i stvaranje i da im daje psihičku snagu. Lični fraktali se prave

Žuta i narandžasta podižu raspoloženje i podstiču na aktivnost, crvena utiče na poboljšanje životne energije, a zelena smiruje i stvara harmoniju. Plava je boja intuicije i visokih mentalnih sposobnosti, dok je tirkizna idealna za razdražljive osobe tako što osoba kaže ime i prezime, datum i mesto rođenja.

Na osnovu toga napravi se kombinacija brojeva koja se ubacuje u kompjuter i stvara se slika. Važno je da osoba kaže da li ima emotivne ili poslovne probleme, da li teži ka harmoniji u porodici ili joj je važno da napreduje u karijeri, kao i da najmanje tri meseca fraktal stoji na mestu gde je postavljen. Iskustva ljudi nam govore da se zaista uz pomoć ove terapije osećaju opuštenije. Za ovu metodu su više zainteresovane žene – objasnila je Danilovićeva dodajući da postoje i univerzalne slike koje podstiču na sreću, radost, ljubav...

Istraživači sa Grifit univerziteta su uveliko na putu pronalaska zamene aspirinu, koja bi bila bez štetnih posledica po organizam. Rešenje se izgleda krije u limunovoj travi, koju su još starosedeoci Australije koristili za ublažavanje glavobolje i migrene.

Nalazi petogodišnje studije su objavljeni u najnovijem izdanju akademskih novina Komplementarne i alternativne medicine zasnovane na dokazima. Prof. dr Lin Grifits, dr Deren Grajs i dr Keli Rodžers, dakle, predlažu Cymbopogon ambiguus kao jednako efikasan koliko i (ne)popularni aspirin kada je reč o lečenju glavobolje.

Dr Grajs je naglasio i da “prirodni lekovi imaju ogroman potencijal za lečenje zdravstvenih problema”, kao i da su „tradicionalni lekovi izvor dobrih smernica ka novim naučnim otkrićima”.

Deca s punim radnim vremenom

Današnja deca prisiljena su da prerano odrastu zbog komercijalizacije detinjstva, tvrdi se u knjizi “Previše, prebrzo” britanskog udruženja za decu Rane godine.

Mališani sve više postaju “mali odrasli ljudi” koji su zauzeti pevanjem, jogom, teretanom, plivanjem i satovima plesa. Mnogi hobiji za bebe, kao što je ples i joga, uključuju i majke što je njima savršena prilika za druženje s drugim roditeljima.

Da dete ima raspored obaveza koji je jednako važan kao i kod odraslih, postalo je gotovo uobičajeno. Ali, u knjizi se zastupa mišljenje da decu treba zaštititi od prevelikog pritiska roditelja, koji se moraju opustiti i pustiti decu da budu deca, ističe jedna od autora knjige Silvia Hetu.

Učitelji, vaspitači i roditelji bi trebalo da okrenu proces odrastanja i pruže deci srećno detinjstvo kakvo ona zaslužuju.

Preveliki pritisak na decu ne oštećuje samo njih, nego i celo društvo, tvrdi urednik knjige doktor Ričard Haus.

Muzičari bolje čuju i u starosti

Kanadsko istraživanje je pokazalo da stariji muzičari mnogo bolje čuju i da starenjem gube manje slušnih sposobnosti od ljudi koji nisu muzički obdareni. Stariji ljudi uglavnom se žale da lošije razaznaju govor ako postoji buka u pozadini.

Muzičari zadržavaju ovu sposobnost. Istraživanje pokazuje da je to rezultat “bolje umreženosti” dela mozga koji je zadužen za zvuk. A to je posledica činjenice da muzičari svoj kompletan slušni aparat, od uha do mozga, koriste znatno više I redovno.

novosti

Od čega nam boluju deca?

Loše telesno držanje prisutno je kod više od 17 odsto učenika, odnosno kod svakog petog učenika, pokazuju rezultati sistematskih pregleda u školskoj 2009/2010. godini, saopštio je nedavno Gradski zavod za javno zdravlje.

Loše držanje

Deformiteti grudnog koša su prisutni kod 4,0 odsto školaraca, dok deformaciju stopala ima čak svako četvrto dete (24,0 odsto). Deformiteti kičmenog stuba su srećom u većem broju prisutni samo kao naznačeni, retko kao izraženi, što ukazuje na mogućnost korekcije i poboljšanja stanja kroz pravovremeno, organizovano i sistematsko fizičko vežbanje. Upoređujući nalaze kod učenika osnovnih i srednjih škola uočava se da se sa uzrastom dece i prelaskom u starije razrede povećava zastupljenost navedenih deformiteta kičmenog stuba, dok su deformacije stopala (spuštanje svoda stopala) kod učenika starijih razreda manje zastupljene nego kod učenika osnovne škole.

Smetnje vida

Značajan podatak je da skoro 5.000 učenika u osnovnim i srednjim školama, tačnije 7,9 odsto njih, ima neku od smetnji vida ili pokretljivosti oka. Ipak, posmatrajući kroz desetogodišnji period, beleži se smanjenje zastupljenosti ovih poremećaja u školskoj populaciji. Poređenjem nalaza kod učenika osnovnih i srednjih škola uočava se da sa prelaskom u starije razrede raste učestalost smetnji vida, u prvom redu poremećaja refleksije, među kojima su najzastupljeniji kratkovidost i astigmatizam.

Alergije

U protekloj deceniji beleže se i sve učestalija alergijska oboljenja među školskom decom, sa porastom od 2,93 odsto u školskoj 1999/2000. do gotovo duplo veće zastupljenosti od 4,76 odsto u školskoj 2009/2010.godini.

Poredeći nalaze kod učenika osnovnih i srednjih škola uočava se da su alergijska oboljenja prisutna kod gotovo svakog petnaestog srednjoškolca, tačnije kod 6,72 odsto ovih učenika, što je skoro duplo veća zastupljenost u odnosu na populaciju osnovaca, koja iznosi 3,74 odsto.

Smetnje u govoru

Kod beogradskih đaka, pored rastućeg problema određenih oblika deformiteta kičmenog stuba, sve lošijeg držanja tela i pojave alergijskih manifestacija, zapaža se i porast broja one dece koja imaju smetnje u govoru. Naravno, dece sa govornim manama daleko je više među osnovcima (2,36 odsto) nego među učenicima srednjih škola (0,66 odsto). U 2000. ove smetnje imalo je 1,38 odsto, dok su, prema poslednjim podacima iz 2010. godine, govorne mane zastupljene kod 1,78 odsto, odnosno skoro 1.500 beograskih školaraca.

magazin 21

moja kuhinja

moja kuhinja Najbolje ideje

Maxi magazin i Delta Agrar vam poklanjaju zanimljive recepte za zdrav i ukusan doručak, ručak, večeru, kao i recept meseca.

Žitarice su vekovima bile najvažnija prehrambena namirnica na većem delu zemaljske kugle. Pre pronalaska testenine, ljudi su konzumirali žitarice u vidu hleba ili kaša. Karakteristično za pastu je da se lako i brzo vari, i da je jednostavna za pripremu. Kuvana testenina preliva se pripremljenim umakom ili se pasta umeša u sos, kako bi se svi sastojci bolje sjedinili.

Simboli koji vas vode kroz naše recepte Lako za pripremu Majstorski

15 min.

Zdravo

Vreme pripreme Jeftino

magazin 99

moja kuhinja/doručak

Pasta pita

moja kuhinja/ručak

Pasta primavera

Sastojci: 300 g

Radijator testenine

2 kašike ulja

domaće

100 g narendanog ili izlomljenog tvrdog belog sira

Sastojci:

750 g raznog povrća (šargarepa, tikvice, grašak, brokoli) 1 glavica luka

4 jajeta

2-3 češnja belog luka

3 paradajza

1 dl pileće kokošije supe

maslac

1 dl neutralne pavlake

1 dl pavlake

2 kašike maslinovog ulja

maslac ili ulje za mazanje posude

20 min.

so Priprema:

Radijator testeninu skuvati. Ocediti ih i dodati dve kašike ulja. Zdelu za pečenje premazati i u nju naslagati sloj testenine, posuti je naredanim sirom, oljuštenim i na kolutove isečenim paradajzom i posoliti. Zatim tvrdo kuvana jaja izrezati na kolutiće i naslagati preko.

Preliti pavlakom i razmekšalim maslacem. Tako nastaviti sve dok ima materijala, a na vrhu treba da bude testenina. Poslednji sloj posuti narendanim sirom i ispeći u rerni.

Pužići s limunom i šunkom

koncentrat

25min.

parmezan 500 g

makarone sečene

Priprema:

Na malo vode dinstati luk, a kad postane staklast dodati ostalo povrće i poklopiti šerpu. Povremeno promešati i po potrebi dodati malo vode. Kad je povrće izdinstano ali ne raskuvano, dodati ulje, razmućenu kocku supe i na kraju neutralnu pavlaku. Neka još jednom prokuva. U međuvremenu u dosta posoljene vode skuvati makarone pa ih ocediti. Na tanjire staviti makarone, preko njih povrće i po želji posuti rendanim kačkavaljem.

začas

Primorska pasta Sastojci:

1/2 kg govedine

20 min.

30 min.

Sastojci: 500 g

200 g

šunke u foliji

kora jednog limuna sok od jednog limuna so i

24

biber po ukusu

magazin

špageta

100 g ulja 1 - 2 glavice luka

Pužić testenine

150 g maslaca

400 g

1 - 2 paradajza

Priprema:

Iseckati šunku na tanke rezance. Propržiti je na maslacu. Dodati struganu koricu limuna i sok od limuna. Sve dobro izmešati. Skuvati špagete, i izmešati ih sa šunkom i limunom. Poslužiti toplo.

narendani tvrdi sir Priprema:

Popržiti sitno iseckani luk na ulju, dodati na kockice isečeno meso, na kocke isečen paradajz koji ste prethodno ogulili i dinstati dok meso ne omekša. Testeninu skuvati u slanoj vodi, ocediti, prelti dinstanom junetinom i pospite narendanim sirom. Poslužite toplo. Po želji dodati majonez

magazin 25

moja kuhinja/večera

Recept meseca

Špageti u umaku od bosiljka

Desert jabuka-vanila

Sastojci: 1/2 kg

3O min.

špageta

30 min.

1 vezica svežeg bosiljka 1 kašičica pinjola 2 - 3 češnja belog luka 100 g narendanog parmezana 1 dl maslinovog ulja so

Priprema:

Špagete skuvati, dobro ocediti, a malo vode od kuvanja sačuvati. U blender staviti naseckani bosiljak, pinjole, so, beli luk, usitniti, pa polako dodati ulje.

Na kraju ručno umešati sir, a ako je umak previše gust, razrediti ga vodom koju ste sačuvali. Ovako pripremljen umak preliti preko tople testenine i sve malo izmešati.

Spirale s pistaćima originalno

Sastojci:

Sastojci: 20 min.

250 g testenine

spirala

100 g gorgonzole 100 g pistaća 2 dl neutralne pavlake parmezan

Priprema:

Testeninu skuvati u puno posoljene vode. Na malo ulja i tihoj vatri rastopiti gorgonzolu, dodati neutralnu pavlaku i kratko prokuvati, pa dodati pistaće malo usitnjene u blenderu, dodati biber i so po ukusu. Prelivom preliti testeninu i posuti parmezanom

26

magazin

Priprema:

Oljuštenim jabukama izvaditi sredinu i iseći ih na kockice.

Izdinstati ih s 100 ml soka, 2 kašike šećera, cimetom, vanilin šećerom i suvim grožđem. Čvrstin razmutiti u preostalom soku, dodati ga jabukama, pustiti da baci ključ i ostaviti da se ohladi.

Skuvati puding na uobičajeni način. Umućeni šlag pažljivo sastaviti s ohlađenim pudingom. Piškote poprskati likerom. U čaše za desert poređati puding, kompot od jabuka i natopljene piškote. Dekorisati voćem.

600 g kiselkastih jabuka 150 ml soka od jabuke 4 kašike šećera ½ kašičice cimeta u prahu kesica vanilin šećera 2 kašičice suvog grožđa kašika čvrstina 400 ml mleka kesica pudinga od vanile 200 ml slatke pavlake 50 g piškota 9 kašika likera od kajsija ili ruma voće iz slatkog ili kompota

CEKA SE NOVI OGLAS COCA COLA

magazin

gurmansko ćoše

Gospodar ukusa

Sosovi, umaci, prelivi, sendviči... nema kraja kombinacijama koje se mogu napraviti sa majonezom. Sa belim vinom i limunovim sokom „miluje“ se sa ribom, sa zgnječenim belim lukom „odmerava snage“ sa crvenim mesom, a sa začinskim travkama „stapa“ se sa piletinom...

Piletina sa šampinjonima Sastojci:

600 g svežih šampinjona 1 kg pilećeg mesa 2 veze mladog luka 1 limun, 1 veza peršuna 150 ml Dijamant Classic majoneza maslac biber, so malo belog vina

Kupus salata sa majonezom Sastojci:

1 manja glavica belog i crvenog kupusa 200 ml Dijamant Light majoneza 5 kiselih paprika 2dl belog vina

30

magazin

Priprema:

Iseckajte kupus, prelijte ga majonezom i ostavite u frižider da odstoji. Posle toga naseckajte papriku, beli luk i prelijte belim vinom. Sve promešajte i poslužite.

Priprema:

Majonez začinite solju, mlevenim biberom, malo belog vina i sokom od 1 limuna.

Ostavite majonez u frižider. Piletinu ispecite u rerni. Ispečeno meso odvojte od kostiju i kože, isecite na krupnije kockice. Pečurke izdinstajte na maslacu sa dodatkom masnoće od pečenog mesa. Izručite meso i pečurke sa dodatkom isečenog mladog luka na kolutiće u posudu u kojoj će se salata servirati. Izmešajte, dodajte majonez i ponovo sve izmešajte. Servirajte rashlađenu salatu uz baget hleb ili tost i suvo crno vino.

Poreklo francusko, planetarna popularnost

Majonez je naziv za hladni umak i namaz napravljen od žumanca, jajeta i ulja. Može se začiniti limunovim sokom, biberom i svim vrstama začinskih trava.

Sa majonezom se mogu napraviti različiti drugi sosovi i umaci.

Veruje se da je prva mešavina žumanaca, ulja i začina umućena 1756. godine, kada je Duc de Richelieu, uspešni vojskovođa, prvi poslužio majonez za gala večeru.

Danas se širom sveta majonez služi najviše u sendvičima ili sa salatama, mada postoje regionalne razlike u korišćenju.

Zbog svojih sastojaka zanimljiv je za gratiniranje, filetiranje riba i mesa, tanko premazivanje i posipanje rendanim sirom.

Tako se dobije zlatnohrskava korica koja ujedno štiti od isušivanja tretirane namirnice na najvišim temperaturama.

Majonez pomešan sa izgnječenim belim lukom je sinonim topline, moći i radosti sunca Provanse, pa ga valja probati i u našoj kuhinji.

Ćuftice od ribe u majonezu Sastojci:

600 g fileta neke bele ribe glavica crnog luka 4 kašike prezli malo brašna 200 ml Dijamant Classic majoneza kari u prahu ulje za prženje so i biber suvi ili sveži seckani vlašac 2 jajeta

Priprema:

Sipajte majonez u činijicu, dodajte suvi ili sveži seckani vlašac, kašiku karija, promešajte, poklopite i stavite u frižider. Na pari kuvajte filete ribe 10 minuta. Prebacite je u multipraktik, pa dodajte luk, jaja, prezle, so i biber. Sameljite sve. Ako je potrebno dodajte i malo brašna. Oblikujte ćuftice, uvaljajte ih u brašno i ostavite ih da na tanjiru malo odstoje. Na ulju pržite ćuftice sa obe strane. Izvadite ih na kuhinjski ubrus da se ocede. Servirajte ih na drvenim štapićima za ražnjiće uz spremljeni majonez. magazin 31

začinpedia

Mikini saveti

Đumbir - Dah orijenta ljuti ukus đumbira koji nam je poznat iz tajlandske Topli, i indijske kuhinje umešao se i u naše lonce

Đumbir je tropska začinska biljka koja veoma podseća na trsku a pripada porodici ljiljana.

Aroma korenja je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svež. Đumbir je veoma ukusan kao začin pa se koristi u raznim jelima, kao dodatak kolačima, za pivo i likere. Koristi se u svežem stanju ili sušen, ušećeren, ukiseljen ili rezan, rendan ili mleven u prah. Đumbir je ljutkast začin, pa se često koristio kao zamena za biber.

Kako se koristi u kuhinji?

Preliv za morsku ribu:

narendan svež koren đumbira ili 2-3 kašičice suvog praha, pomešan sa seckanim belim lukom i svežim listom ruzmarina.

Pomešajte sve sastojke, dodajte malo morske soli, sok od pola limuna i malo maslinovog ulja.

Dodatak varivima od povrća: pred kraj kuvanja ili dinstanja jelo posuti kašičicom praha đumbira.

Začin čorbama: najlepše ide u kremastim čorbama od povrća, kada se dodaje na kraju kuvanja zajedno sa muskatnim oraščićem.

Za kolače i peciva: Ima mnogo recepata za tvrde kolačiće sa đumbirom. Najčešće se ovakvi kolačići u Evropi prave za Božić, kada se testo iseca modlama u obliku jelkice, srca, medica...

Ukusno i zdravo

Brzi đumbir kolačići

magazin

Stanovnici Mediterana posebno cene plavi patlidžan zbog osvežavajuće i pikantne arome. Najviše je zastupljen u turskoj, marokanskoj, grčkoj i italijanskoj kuhinji. Ovo povrće ima hranljive i sočne plodove, brzo zasiti i odlična je zamena za meso. Kod nas se uzgaja plavi patlidžan koji je zapravo tamnoljubičaste boje, ali u zavisnosti od vrste može da bude i žute i zelene, okrugao ili duguljast. Priprema se kao predjelo, salata ili glavno jelo, bogat je celulozom i odličan za probavne organe, kao i pektinom koji snižava nivo holesterola u krvi.

Koji je dobar? Birajte plodove srednje veličine jer sadrže manje semenki koje izazivaju gorak ukus. Površina bi trebalo da je sjajna, glatka i čvrsta, bez oštećenja i mrlja, a stabljika da ima izraženu zelenu boju. Unutrašnjost je bela, a ukoliko ima zelenu nijansu znači da patlidžan još nije sazreo.

Zbog svoje sunđeraste strukture upija mnogo ulja. To ćete ublažiti ako ga pre prženja isečete na kocke ili kolutove, svaki komad posolite i ostavite da odstoji oko 30 minuta. Potom isperete hladnom vodom i prosušite. Na taj način će iz patlidžana izaći višak tečnosti, a sa njom i gorčina.

Sastojci:

150 g čokolade, 50 g praha đumbira, 175 g brašna, 1/2 kašičice praška za pecivo, 75 g maslaca, 1 jaje, još 50 g bele čokolade za glazuru

Priprema:

Na pari otopite čokoladu. Dodajte đumbir. U posebnu posudu sipajte brašno, maslac, prašak za pecivo i testo izradite prstima da dobijete mrvičastu masu. Dodajte otopljenu čokoladu i đumbir. Umesite brzo glatko testo, zamotajte ga u foliju i stavite u frižider na pola sata. Testo zatim na pobrašnjenoj površini oblikujte u valjak. Pleh obložite masnim papirom, pećnicu zagrejte na 200 stepeni.

Pecite ih petnaestak minuta dok ne dobiju svetložutu boju. Kada se ohlade, ukrasite ih čokoladom. Otopite 50 g bele čokolade, sipajte je u špric, pa išarajte gotove keksiće.

Lekovito delovanje: Ima antiseptičko dejstvo i smiruje kašalj zbog čega se koristi kao dodatak toplim napicima tokom zime. Stimuliše cirkulaciju, greje, otklanja grčeve i spazme, stimuliše funkciju jetre, snažan antioksidans. Đumbir sa medom je najpoznatiji kućni lek u Americi za lečenje kašlja kod dece.

Sok od svežeg đumbira, pomešan sa sokom od svežeg belog luka i meda se koristi kao lek za astmu.

32

biće … Krompir u musaki sočniji ako ga prethodno tove i oljuštite, isečete na kolu stoji u ostavite preko noći da mleko. frižideru, potopljen u žete da Isto mleko kasnije mo a i time dodate ulupanim jajim prelijete musaku. najbolje … Toplu, masnu supu sipate ćete procediti ako je pre ovlažene u sud preko čiste krpe snoća u hladnoj vodi. Sva ma zadržaće se na krpi.

Da li znate?

Kad dete neće povrće...

Većinu dece teško je naterati da jedu povrće, i tu nikakve priče o tome kako je ono zdrave ne pomažu. Zato, umesto priče, primenite male trikove.

1. Supa je odličan način da obezbedite raznovrsno povrće u jednom tanjiru.

2. Blendiranjem povrća maloj deci čorbi ćete dodati boju i ukus.

3. Izdinstajte zajedno tikvice i paradajz.

4. Napravite salatu od rendane šargarepe, limuna i malo ulja.

5. Mnoga deca više vole sveže povrće umesto kuvanog, pa dok gulite i pripremate povrće za kuvanje, odvojte i sirovo za njih.

6. Zamaskirajte ukus povrća koje dete ne voli začinima: dodajte beli luk u pire; pospite iseckan luk po prženim jajima; dodajte oraščić u jela od spanaća; u salatu dodajte krem sir; preko salate od krompira ili paste stavite iseckanu papriku.

7. Servirajte raznobojno povrće na tanjiru (dugine boje obezbediće najviše hranljivih sastojaka).

Najbolji slatkiši na svetu 2. Amerika: Čizkejk Portal „Lonli Planet” preporučuje, a prenosi superodmor.rs, šest specijaliteta koje morate probati kada putujete u inostranstvo.

1. Istanbul: Ratluk Ali Muhidin Haki Bekir je bio jedan od najpoznatijih poslastičara u Otomanskoj imperiji. Došao je u Istanbul sa planine Kastamoni 1777. godine i otvorio radnju u Starom gradu, gde je izumeo “Lokum” za ostatak sveta poznat kao ratluk, ili Turkiš dilajt.

Čizkejk je forma slatkiša koji je pravljen i korišćen na trpezama širom Evrope još od 1400. godine, ali u Njujorku postoji zasebna istorija ovog proizvoda. Čizkejk je doživeo besmrtnost do strane “Lindis” restorana u Midtaunu koji je otvorio Leo Lindeman 1921. godine.

3. Italija: Đelato Tokom renesanse u Frineci tokom 16. veka dva kuvara napravila su sladoled istoriju. Ruđeri - farmer koji je u kulinarski svet ušao preko dezerta zabaljione (šlag od žumanca, šećer i slatko vino) i voća, smatra se ocem italijanske đelato kulture.

4. Azija: “Sago gula Melaka” Napravljen od saga, palminog šećera i kokosovog mleka ovaj tradicionalni desert retko se služi van domova.

5. Belgija: Vafli Jednostavan način da raspoznate lokalce od turista je način na koji naručuju vafle, kolač koji podseća na našu verziju poznatu kao “bakin kolač”. Lokalni stanovnici Brisela nikada ne stavljaju čokoladu, krem, šlag i slične dodatke na vafl, već ponekad samo šećer u prahu.

6. Portugal: “Pastel de Nata” Sa svakim zalogajem “Portugalskog slatkog” jedete parče istorije. Njihova industrija slatkiša je kristalizovana kada su Arapi doveli šećer u zemlju. U srednjem veku monahinje su pravile slatkiš “Konventualis” u prevodu “osuđenički slatkiš”.

magazin 33

ljudi oko nas

Doktor za telo i dušu

može da se uporedi sa trkačima na kratke staze, jer moraš brzo da shvatiš o čemu se radi, doneseš odluku i još brže pomogneš u kritičnom trenutku- priča Zorica.

U takvim situacijama, ističe, mnoge njene kolege umeju i da izgube živce, jer jednostavno psihički nisu u stanju da se nose sa stresom i činjenicom da u sekundi moraju da donesu odluku od koje ponekad zavisi nečiji život.

Urgentna medicina traži dušu

- Odmah sam shvatila da moram da naučim sve što mora da se nauči da bih bila dobar lekar i da, pre svega, moram time da baratam brzo. Kad sam počinjala, nisu bile razrađene strategije pružanja pomoći, a danas, na sreću, svi radimo na obučavanju mladih lekara na terenu, da budu utrenirani i da mogu u svakoj sekundi da pruže pomoć, a imamo i ekipe na

Tekst: Tanja Šimić Foto: Dejan Petrović

D

na fakultetu naučim sve što treba. Ništa mi nije tako prirodno, u tome sam kao u nekim starim cipelama. Kad dođem u moju ambulantu, osećam se kao kod kuće i srećna sam što mogu da pomognem. Tamo dolaze ljudi u najrazličitijim stanjima, uplašeni za svoj život, ili pak bez ikakvog straha, a u kritičnom stanju. Posao je veoma lep, ali i izuzetno stresan,

Reka leči sve Zoričin otac Slavoljub Sibinkić bio je kapetan broda i sve slobodno vreme provodila je tamo. Na Savi je prohodala i progovorila i koristila svaku priliku da ode na kupanje. Kad poželi da se okrepi i napuni pozitivnom energijom, pliva.

- To me potpuno opusti, ponovo postanem dete koje je raslo na reci i živelo sa sjajem vode. Tako se vraćam sebi.

34

magazin

Ne prođe nedelja, a da se je javi bar dvoje, troje čitalaca. Njihova pisma su dirljiva, a još dirljiviji su susreti koje imam, obilazeći Srbiju uzduž i popreko. Imam utisak da su ljudi željni ozbiljne književnosti i svoje istorije.

Lek za stres pronalazi u reci i plivanju, dodiru sa prirodom i pisanju

Doktorka urgentne medicine Zorica Kuburović, koja se na radnom mestu svakodnevno suočava sa bolešću i povredama, u slobodno vreme maštom tka priče o vilama i vilenjacima, romansirane istorijske romane i objavljuje knjigu po knjigu

oktorka Zorica Kuburović više od tri decenije radi u beogradskoj Službi hitne pomoći. Medicina je, tvrdi, odabrala nju, jer odmalena nije imala nikakvu drugu ideju čime će se baviti, želela je samo da pomaže drugim ljudima, biljama i životinjama.

- Biti lekar je za mene prirodno stanje i jedva sam čekala da

Čitaoci

motorima i čamcima. Nepodnošljivo je kad dovezu čoveka u kritičnom stanju, a ti ne znaš šta treba da uradiš. Bila sam i sama nekoliko puta u takvoj situaciji, a suština je da takve slučajeve svedeš na minimum. Trudili smo se da naučimo što više, odlazili na seminare i kongrese, krali znanje od drugih naprednih kuća i polako ga usvajali, tako da sad i naši studenti imaju obavezan program urgentne medicine, u Hitnoj pomoći stiču sigurnost i rutinu koje kao doktori treba da imaju.

I ona je imala nekoliko situacija u kojima je izgubila pacijenta.

- Strašno je svaki put kad ti umre pacijent. Nalažost, ponekad, uprkos svim postupcima koje uradiš, ne možeš da ih spaseš. Radiš reanimaciju sat ili sat i po vremena i osećaš se sasvim bespomoćno, jer vidiš da je sve uzalud. Kad shvatiš da je pacijent preminuo, prema telu koje je duša napustila imaš pijetet, ali više nema onog užasnog osećaja da moraš da uradiš sve ili smišljaš šta bi još mogao da pokušaš, preko granica svojih mogućnosti. To su strašni i teški trenuci, jer se i emotivno iscrpeš. Ko kaže da može da radi, a da se emotivno ne angažuje, laže. Ili bar nikad ne bi smelo da bude tako.

Lek za stres pronalazi u reci i plivanju, dodiru sa prirodom, i pisanju. Pisanje je odmalena, uz medicinu, druga velika ljubav. Priče je počela da izmišlja još kao sasvim mala devojčica.

- Umela sam da ih izmišljam po čitave večeri, a sva deca iz okoline bila su tu oko mene i slušala, mirna kao bubice. Bili su glavni likovi u tim pričama, a kad sam naučila da pišem, samo sam ih stavila na papir.

Prva knjiga koju je objavila bila je “Lek od breskvinog lišća”, koja je četiri godine stajala u fioci dok nije upoznala izdavača Slobodana Mašića.

- Mnogo sam rada, vremena i ljubavi uložila u tu knjigu i nisam mogla da dozvolim da je štampaju neki nepristojni ljudi, pa je čekala sve dok nisam upoznala Slobodana. Sećam se, bila sam u devetom mesecu trudnoće sa sinom Ozrenom, i s nestrpljenjem sam čekala i knjigu i dete, a suprugu Milošu sam

rekla “Upoznala sam najdivnije ljudsko biće na svetu”. Ubrzo su nam on i njegova supruga Saveta postali i komšije i sjajno smo se družili, pravili otkačene promocije, delili prolaznicima u Knez Mihailovoj kolače... Od Slobodana sam naučila da za pisca uopšte nisu bitne nagrade i priznanja, to je najperifernija stvar u čitavom procesu. Velika je stvar kad čovek posluša one koji ga vole i govore za njegovo dobro. Sećam se da je moj otac Slavoljub čitao tekstove i uvek bi rekao kad mu je nešto nejasno: “Nije stvar u tome što je nejasno meni, veći je problem što je nejasno tebi kad si tako napisala”.

Istorijska književnost

Prvenac “Lek od breskvinog lišća” imao je nekoliko izdanja i sva su rasprodata. Zorica je, u međuvremenu, punih deset godina pisala roman “Gospodarica Ana”, čija je radnja smeštena u kraj XII i početak XIII veka u Srbiji. Obiluje raznim istorijskim podacima i činjenicama, i mnogo je, tvrdi, naučila pišući ga, jer glavna junakinja prolazi put očovečenja, od obesne devojke kojoj je sve dopušteno, do ljudskog bića odgovornog i prema sebi, deci, narodu, svima sa kojima dolazi u dodir.

Usledila je i “Škola za vile”, prva knjiga u trilogiji o vilama, koju je pisala kad su njeni klinci, kćerke Vedrana i Svetlana i sin Ozren bili mali. Svake večeri čitala bi im ono što je napisala, da vidi kako će da reaguju. Knjiga je doživela zavidan uspeh. Naredna, “Čarobno ogledalo” već je gotova i trebalo bi da izađe sledeće godine. Zorica priznaje da bi volela da bude manje štreberka, a da više skita i uživa u putovanjima i susretima sa ljudima.

- Jedan od osnovnih principa kojih se držim je da radim samo ono što volim. Ponekad to izgleda surovo i nepodnošljivo, jer volim nešto što drugi ne vole, ali sam u tome vrlo rigorozna.

Bavim se samo onim stvarima koje volim i koje mi prijaju i čine me srećnom.

magazin 35

ljudi oko nas/inicijative najvećom brzinom koju može da postigne živo biće na planeti. Nema nikoga ko može ostati ravnodušan pred letom beloglavih supova, tih „nebeskih careva“. U prirodi uviđam koliko sam sitan i nemoćan i koliko je život prolazan i kratkotrajan… i zapitam se s tugom koliko će još vremena proći dok čovek ne shvati kakva je njegova uloga na ovoj planeti koju delimo sa svim

Zaštitnik nebeskih careva

tim divnim stvorenjima. Možemo li uopšte da zamislimo kakva bi bila zemlja bez ptica? A polovina svetske populacije ptica je već ugrožena.

Profesor tehničkog vaspitanja Bruno Rudić iz Požege, ornitolog po svom izboru, od đaka, grada i ljudi se odmara na vrhovima Kablara u društvu sa supovima, orlovima i sovama

L

fesor tehničkog vaspitanja. - Nastavio sam porodičnu tradiciju po pitanju profesije u prosveti i tehničkim naukama ali moje srce pripada prirodi i pticama. Posmatra-

Razvoj lagan ali konstantan U poslednjih nekoliko godina dosta se uradilo na zaštiti sova u Srbiji, preko Centra za zaštitu sova i drugih organizacija koje vrše monitoring malih ušara, postavljanje kućica za šumske sove u Ovčarsko – Kablarskoj klisuri, kanjonu Mileševke, gornjem Podunavlju, Fruškoj Gori i na Vršačkim planinama.

Posebno su ugrožene ptice iz grupe grabljivica jer su one na vrhu lanca ishrane. U Srbiji je nekoliko grabljivica na ivici izumiranja (orao krstaš, bela kanja, kraški soko) i njihov opstanak zavisi isključivo od čoveka i njegovog angažovanja na njihovoj zaštiti.

Inače, najveći broj birdwatcher-a okuplja Liga za ornitološku akciju Srbije. Članstvo je još uvek malobrojno. A o tome koliko je birdwatching popularan u svetu govori podatak da britansko Kraljevsko društvo broji milion članova!

36

magazin

Kanjon Uvca kao Eldorado

jući njihov let, kao da i ja dobijam krila. Od opreme, potreban je fotoaparat, priručnik o vrstama ptica, beležnica, olovka, i dovoljno hrane i vode. Nikad se ne zna gde ću zalutati i koliko ću se zadržati. Uz to, treba se „naoružati“ i dobrom kondicijom i osnovnim znanjem o prvoj pomoći kao i o meteorologiji jer su promene vremena ponekad nagle a mi ptičari se lako zanesemo i izgubimo pojam o vremenu.

Na vrhu Kablara sa sokolom Brano u prirodu odlazi sam ili u društvu par prijatelja Na terenu se, kaže on, mora imati, mnogo koncentracije i strpljenja.

Još u detinjstvu sam voleo da švrljam po prirodi a od kraja srednje škole neprestano fotografišem. Pored umetničke dimenzije, fotografija ima i veliku dokumentarnu vrednost koja je od koristi u određivanju ptičjih staništa. Iako volim da podelim svoje znanje deci ili da se družim sa istomišljenicima, najviše mi prija osećaj slobode koji opija kad se obrem u zabačenom predelu daleko od civilizacije. Teško mi je da bilo kome dočaram osećaj ushićenja dok stojim na vrhu Kablara i ispod sebe posmatram sivog sokola kako se obrušava

Tekst i fotografije: Snežana Trajkov

judi nikada neće imati sposobnost da lete, pa im preostaje jedino da durbinima i objektivima čežnjivo prate let ovih nebeskih stanovnika. To radi i naš sagovornik, Bruno Rudić, angažovan u zaštiti ptica požeške kotline kao i u Društvu za zaštitu i pručavanje ptica Srbije koje je prošle godine osnovano u Novom Sadu. Društvo okuplja veliki broj članova i simpatizera, uglavnom volontera koji rade svoj posao iz velike ljubavi, bez naročite pomoći republičkih institucija.

Bavim se posmatranjem ptica od svoje osme godine kada sam za rođendan dobio stari ruski dvogled - priča naš sagovornik, Brano Rudić iz Požege, po zanimanju pro-

Branov omiljeni lokalitet je fascinantan kanjon reke Uvac, poznat po bogatstvu ptica i izuzetno atraktivnim zelenim meandrima.

Kanjon Uvca je moj Eldorado. Pre dve godine sam bio član ekipe koja je prstenovala beloglave supove na Uvcu. Ptice Uvačkog kanjona su po meni najveće bogatstvo i neprestani izvor mog divljenja. Beloglavi supovi, zaštićena vrsta lešinara, neosporno su kraljevi visina sa rasponom krila do 2,8 metra. Supovi su čistači prirode koji sprečavaju širenje zaraza. Doskora maltene istrebljeni na Balkanu, danas se obnavljaju zahvaljujući angažovanju biologa, rendžera i ljubitelja ptica. Fascinantni su letači.

Zabeleženo je da je ptičji rekord u visini postigao sup koji se nad Afrikom sudario sa avionom na visini većoj od 11 km. Na toj visini temperatura padne i ispod minus 50 stepeni a gustina vazduha je samo 7%.

Zahvaljujući markicama, registrujemo da naši „srpski“ primerci umeju da „trknu“ i do Izraela, Afrike ili Estonije.

A nakon povratka kući Brano, kako kaže, ima osećaj da je deo sebe ostavio u divljini i da ga taj deo njegovog bića neprestano zove da se vrati.

„Žena za 5“ –Tanja Petković

Pobednica konkursa, Tanja Petković , nagradu od 500.000 dinara je zaslužila retkom hrabrošću da celu svoju porodicu pokrene i „uvuče“ u novi biznis, menjajući tako i svoju i njihovu svakodnevicu i sudbinu

P

ovodom završetka nagradnog konkursa za izbor preduzetnice godine, predstavnici Opportunity Banke su ovogodišnjoj pobednici Tanji Petković iz Niša uručili nagradu od 500.000 dinara.

Konkurs „Žena za 5“ raspisan je krajem juna u saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj.

Pobednica konkursa je preduzetnica iz Niša o kojoj je Maxi magazin već pisao u avgustu, a svoje mesto u magazinu, nezavisno od ove nagrade, ta sposobna dama je zaslužila retkom hrabrošću da celu svoju porodicu pokrene i „uvuče“ u novi biznis, menjajući tako i svoju i njihovu svakodnevicu i sudbinu.

Pobednica konkursa dobila je novčanu nagradu za namensko investiranje u razvoj i unapređenje svog poslovanja. Tanja je kao vlasnica poljoprivrednog gazdinstva pokrenula proizvodnju cveća još davne 2005. godine. Da bi to uspela, prodala je stan u Nišu, preselila porodicu u porodičnu kuću u selu i krenula u avanturu proizvodnje cveća na tržištu južne Srbije, gde nema previše podrške ni prostora za takvu vrstu delatnosti. Majka je dvoje dece, a suprug je partner u poslu. Trebalo je da prođe tri godine da bi se uverila da se ulaganje isplatilo i da se od te proizvodnje može zaraditi i živeti. Danas ona proizvodi oko 100.000 saksija raznih vrsta sadnica, a kao osnivač i predsednik udruženja proizvođača cveća

“Cvet juga” aktivno radi na oplemenjivanju i promociji ove delatnosti.

Po uručenju nagrade, Tanja je, iako malo zbunjena, bila zadovoljna, i kao dokaz da nagrada nije otišla u pogrešne ruke, odmah je iznela novi biznis plan:

Kao osnivač i predsednik udruženja proizvođača cveća “Cvet juga” u Nišu Tanja aktivno radi na oplemenjivanju i promociji cvećarstva -Presrećna sam što sam osvojila nagradu za preduzetnicu godine i što je neko moj trud i rad uspeo da prepozna. Novac od nagrade uložiću u izgradnju staklenika i time omogućiti svim članovima udruženja „Cvet juga“ stalna izložbena i prodajna mesta, jer slične u Nišu ne postoje. Nadam se da će meni i mojim kolegama pomoći da unapredimo proizvodnju i povećamo zaradu.

Konkurs je organizovan sa ciljem pružanja javne podrške i podsticaja ženskog preduzetništva, i namenjen je svim ženama koje imaju malo ili srednje preduzeće registrovano na svoje ime i koje učestvuju u poslovnim aktivnostima, ženama samostalnim preduzetnicama ili ženama nosiocima registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.

magazin 37

aktuelno

Velika akcijaGrad pobeđuje glad Oduvek je važilo pravilo da selo hrani grad. Do skoro. Danas, nažalost, zbog smanjenja populacije i starenja preostalog stanovništva u seoskim područjima, vreme je da se grad oduži i pripomogne mnogim ugroženim stanovnicima zabačenih opština

P

ovodom Svetskog dana hrane, koji se 16. oktobra, svuda u svetu, simbolično obeležava raznim javnim manifestacijama, Udruženje Banka hrane iz Beograda planira akciju pod nazivom “Grad pobeđuje glad”.

Cilj manifestacije je promovisanje solidarnosti, humanosti, društveno odgovornog poslovanja, kao i udruživanje snaga u borbi protiv siromaštva u Srbiji.

- Planiramo da sve aktivnosti budu održane u pet dana u holovima četiri tržna centra u Beogradu: Delta City, Ušće, Tempo (Viline vode i Kvantaš).

Pozvaćemo posetioce da prave skulpture od donirane hrane u konzervama. Svaka od navedenih lokacija kao i nekoliko najposećenijih mesta u gradu biće vidno obeleženi panoima humanosti koji će pozivati što više građana da se pridruže akciji. Finalni događaj u prisustvu mnogobrojnih gostiju, uz medijsku podršku 38

magazin

i prigodni program biće održan u šoping centrima 16. oktobra 2011 – kaže za Maxi magazin Radmila Ivetić, Predsednica udruženja BANKA HRANE Beograda.

Milica Babić, CSR manager Delhaize Group Serbia, Bosnia & Hercegovina and Montenegro, kaže da je saradnja sa Bankom hrane jedno od najlepših i najdužih dugoročnih partnerstava koje Maxi ima sa ovakvom vrstom organiza-

Kompanije donatori

Akciju su podržali Maxi Grupa, Tempo, Tržni centar Delta City, Tržni centar Ušće, Mc Cann Group-Momentum, Victoria Group, Linford, Alma Quatro, Masel, Strauss Adriatic, Coca-Cola Hellenic Srbija, Credit Agricole Srbija, Nestle, Societe Generale Srbija, Foodland, Neoplanta, DPC, Lukoil, HI Novi Sad, Magnus Media, Medija centar, Rent for Event i E-75, donacijama u vidu prostora, hrane, medijske i logističke podrške itd.

cija i dodaje: - Nema prirodnije veze od saradnje najvećeg maloprodajnog lanca u zemlji i jedne od najvećih organizacija koje se bave sakupljanjem i doniranjem hrane za najsiromašnije. Važno je što imamo isti cilj: da svako sa svojim resursima i mogućnostima doprinese smanjenju siromaštva u zemlji. Svetski dan hrane je planetarno važan datum i treba da bude obeležen u kontekstu podizanja svesti o broju siromašnimh, o društvenim i individualnim posledicama koje siromaštvo ima, kao i o načinima da se bude solidaran i odgovoran. Drago nam je što ćemo na ovom zadatku, ovaj dan obeležeti zajedno sa Bankom hrane i drugim pridruženim kompanijama.

Ovogodišnjom akcijom biće obuhvaćena stara lica iz ruralnih područja, evidentiranih u centrima za socijalni rad: opštini Knjaževac, Brus i Malo Crniće.

CEKA SE OGLAS ZA D. GENERALI

psihologija

Budi

supruga on mamu već ima Jedna od većih grešaka koje možete da napravite u odnosu sa partnerom je da se ponašate kao da ste mama, po principu „šta bi on bez mene“

40

magazin

završio u naručju druge sa objašnjenjem da „želi da diše i da ga neko ceni takvog kakav je“. U razgovoru sa njim, moje sumnje su potvrđene – reči kojima je opisivao svoj brak i svoju suprugu bile su reči mladića koji želi da napusti roditeljsku kuću i osamostali se. Ja duboko verujem da majčinsko ponašanje ubija strast. Biti zajedno dvadeset godina, imati finansijskih problema, podizati porodicu – sve to doprinosi pritisku koji potiskuje strast. Ali nijedan od ovih razloga ne razara brak kao transformacija muža i žene u sina i majku.

Gde je rešenje?

1. Prestanite da radite za njega stvari koje sam za sebe treba da uradi. To znači, kada vas sledeći put pita gde su ključevi od kola, recite jednostavno da ne znate. Kada ostavi gomilu odeće po krevetima i stolicama ignorišite je kao što to i on čini. U početku će vam takav život izgledati haotičan, ali to je cena koju morate da platite ako želite da oboje odgovorno živite.

2. Odlučite koje obaveze želite da mu ustupite i nemojte ih uzimati na sebe čak i kada ih on „traljavo“ ispunjava.

3. Ponašajte se prema njemu kao prema odgovornoj osobi. Ne podsećajte ga na stvari koje sam treba da zapamti. Ne pretvarajte sebe u njegov kalendar. Kada počne da zaboravlja sastanke i dogovorene obaveze, gledajte svoja posla. Ništa nije tako tragično da se ne može popraviti, ali to mora on da popravi, ne vi. Vremenom će stvari „leći“ na svoje mesto, a vi ćete izbeći rizik da jednog dana izrazi želju „da slobodno diše“.

Tekst: Branko Tanasković Foto: Thinkstock/Guliver

K

oliko puta ste pitali: Jesi li poneo vozačku dozvolu? Ponesi topliju jaknu, hladno je, Zaboravio si da kupiš karte, nema veze, ja ću... Ako ste se prepoznali u ovakvim svakodnevnim razgovorima, imate šansu da posle 10-15 godina zajednice shvatite da sve sami morate da završite, rešite, odlučite, i da osvanete sa gorkim osećajem da je vaš partner samo statista u vezi. A da li mora da bude tako, i kako da se oslobode potrebe da ga stalno kontrolišete i nadgledate, pitanja su koja muče mnoge žene koje je u praksi srela psiholog Marija Janković.

- Većina žena se ponaša prema svojim muškarcima kao prema deci. Često oni takvo ubeđenje potkrepljuju u praksi, to je tačno, ali je i činjenica: ako se vi ponašate prema muškarcu kao prema dečaku, kada očekujete da će on uvek biti neodgovoran, on postaje i ostaje neodgovoran. Većini žena majčinsko ponašanje je urođeno i veoma im je teško da se toga oslobode. Činimo za njega stvari koje on sam za sebe treba da učini; tražimo njegove ključeve po kući, skupljamo stvari kojeje pobacao za sobom; opominjemo ga da treba da ode na šišanje ili da kupi nove cipele, biramo mu odeću; preuzimamo na sebe obaveze koje on ima prema svojim roditeljima ili prijateljima...

Pitali smo Mariju na koji način ovakvo ponašanje loše utiče na vezu? Marija kaže da će kad-tad, dotični muškarac početi da pruža otpor. U početku će uživati u vašoj pažnji, ipak, u jednom trenutku ćete osetiti otpor jer većina odraslih muškaraca ima potrebu da prekine „vezu sa majkom“.

- Žena koja mi je došla na razgovor bila je očajna što je njen muž

ona i on

Bračne priče

Gostoljubivi na kredit

Tekst: Mirjana Jurčić Foto: Thinkstock/Guliver

Žena je uvek u pravu

Da se kupe nove zavese, novi luster, novi tepih, nova posteljina, zamene slavine...

Dalje nisam čitao. Kako je moja žena krenula sa navođenjem šta sve treba da se „zanovi“ u kući uplašio sam se da ću na kraju spiska pročitati i svoje ime. I zbog čega opet sve novo? Jer nam dolazi familija iz inostranstva pa da budemo fensi, na nivou. Da se ne obrukamo i da im budemo ravni. A familija je ženin brat, drugo koleno, i njegova žena, prvo koleno. Stižu nam u prvu, prijateljsku posetu.

Nisu morali, da se ja pitam, ali se ne pitam. Više volim da se složim sa ženom, pa uradim po svom, nego da se ubeđujem oko toga ko je u pravu.

Samo da ne nagazim na Minu

Pitam se, odakle moja žena vadi pare?

Kupuje kao da nije udata za mene. Možda joj ovi rođaci iz Nemačke šalju evre, a 42

magazin

da ja ne znam? Ne verujem, izgubila se ta lepa navika. Verovatno je u pitanju taj „crni fond“ koji žene uvek imaju, ne znam kako. Pokušao sam i ja da napravim crni fond, ali je on kod mene ličio na crnu rupu, dno joj se nije videlo. Ovi „Nemci“ samo što nisu stigli, a Mina je kao nagazna mina... Svakog momenta mislim da ću odleteti u vazduh.

„Ih hajse Petarrr“

„Ja, natirlih“, rekao sam Mini kada me je zamolila da malo uvežbam nemački. Evo, baš sam rešio da odvojim jedno posle podne i naučim ga perfektno. Za sada mi ide tečno i penušavo: Gutman, Bauernbir, Erdinger, Bavaria. Moj šogor, ili pašenog, šta god da mi je rođak Steva fon Štutgart, biće oduševljen. Njegova Helga neka se bavi sa mojom frau.

Šenim, šenim, a šta ću drugo?

Jao, Mina, šta mi radiš! Lepo joj svako jutro pre nego što otvorim oči kažem da

Za ljubav ženi sprijateljio sam se sa fon Fricom, našim dragim gostom na četiri noge. Evo baš danas sam mu bacio kosku preko ulice i viknuo „čibe“, a on pojurio kao metak. Onda smo vežbali nemački: ja sam pio „bir“, a on je „šlafen“ pored mene. Skakao je na „ahtung“, a stao bi kao ukopan kad viknem „kriger“. Helga nije ništa rekla.

Oko nje su se lomili Mina i Steva. Fric i ja smo imali pametnija posla. Ne smem da priznam Mini, al’ baš sam se vezao za to čudo. Glup je neviđeno, ali odan. I nedostajaće mi kad ode.

Iz Mininog dnevnika

Jedna poseta iz inostranstva stavila je na probu njihova osećanja. Dok se ona trudila da sve bude besprekorno, on je radio na tome da gosti što pre odu

Iz Petrovog dnevnika

Los, los!

je volim, pa to ponovim još par puta u toku dana, da se nađe, i nije dovoljno.

Sad hoće da joj dokažem ljubav tako što ću pristati da Helgin pas spava na mom dvosedu. Jel hoće i moju pidžamu da mu dam? Pitam se šta je sledeće što ću u ime ljubavi morati da radim? Da mašem repom? Kevćem?

Mužu kupus, a psu šnicla

Nije ni čudo što je ova Helga sva bela i providna, to je od cveća i trave što jede, al šta napravi od onolikog čoveka? Prekrsti ga u Štefana, odvikla ga od mesa, disciplinovala ga skroz, a psa hrani šniclama.

Vidi moju Minu, kao od brega odvaljena, prava žena! Helgu bi naša košava oduvala.

Jedva sam čekao da Helga ode na spavanje, pa da paša (ili šogor?) i ja drmnemo po jednu domaću. Onda sam mu izneo čvarke i slaninu. Razbio se od jela. A beli luk što tamani, uživanje mi je bilo da ga gledam. Izgleda da u toj Nemačkoj nije baš sjajno kao što se priča.

Samo nedelju dana je ostalo do dolaska moje rodbine iz Štutgarta. Ne znam šta ću pre od poslova, glava me zaboli kad se setim. Hoću da im pokažem da smo mi veći Evropljani od njih i da nam je standard još bolji od njihovog. Ko da će oni znati da sam podigla kredit zbog njihovog dolaska. Prećutala sam to i Petru, što i njega da boli glava, dovoljna je moja glavobolja. Ali, nećemo se obrukati, potvrdićemo našu tradicionalnu gostoljubivost, makar mesec dana kasnije živeli na hlebu i pašteti.

Petar+pivo+Patricija=propast

Moja snaja Patricija je Nemica, prirodna plavuša. Ne zna dve reči srpskog što će Petra posebno da zabavlja. On

jedva čeka priliku da na nekom vežba nemački koji je naučio u „Otpisanima“, Kriger mu je omiljeni lik. Njih dvoje će se idealno složiti u ispijanju piva, pošto je to disciplina u kojoj se Patricija izveštila na Oktober festu, a što sam svojim očima videla. Zamolila sam Petra da malo osveži svoj nemački jezik. Učio ga je od petog do osmog razreda, znači nikad.

Ajne klajne svađa

Ne znam da li sam slučajno ili namerno zaboravila da kažem Petru da Patricija, koju on zove Helga, dovodi i svog kućnog ljubimca? Ljubimac naravno neće spavati u dvorištu, samo ne znam još gde će, a ne znam ni kako će Petar na to reagovati? Verovatno kao Kriger u nekoj epizodi „Otpisanih“, vikaće „ales šisen!“ On je malo rigidan po pitanju četvoronožaca. Za njega u kuću ulaze samo određene vrste i to direktno u rernu. Mislim da ćemo imati mali sukob mišljenja...

Roštilj i vegetarijanci

Danas su stigli! Moj Steva, njegova žena i Erih fon Frankrajh, skraćeno Fric, rotvajler od 50 kila koji se linja i balavi. Patricija je zbunjena, ne zna gde je došla, Štef, tj.

Steva je rastrzan između naučene finoće i urođene opuštenosti, samo se pas odmah odomaćio. Ne odvaja se od Petra. Moguće zato što se Petar ne odvaja od roštilja u bašti. Kupio je mesa za diviziju, da pokaže kako je veliki domaćin. Ispostavilo se da nam je familija vegetarijanskog opredeljenja, na Fricovu radost. Pojeo je sve što je bilo namenjeno njegovim gazdama.

Tek je prvi dan kako imamo goste, a meni je već dosta.

Uživanje na odloženo plaćanje

Znala sam da će Petar navući Stevu na „svinjarije“, ali i meni je bilo drago.

Neka se jednom najede ko čovek. Posle smo čuli kako Helga ponavlja „švajne, švajne“. Da li je to govorila Stevi ili je spominjala ono što je on jeo, ne znamo.

Petar i ja smo uživali ispod jorgana, u novoj posteljini. Pre toga smo se istuširali ispod novog tuša i ogrnuli se novim peškirima. Ipak se isplatio moj kredit!

Do fidženja i aufviderzen

Otišli su nam gosti. Patricija je rekla „do fidženja“, a Stevi smo spakovali domaće suvenire, duvan čvarke, kajmak, užičku pršutu, ajvar i sjenički sir. Uspeli smo i nju da navučemo na sarmu, samo je coktala. A Petar? Snuždio se zbog Frica. Poslednju noć ga je pustio da spava s nama u sobi.

magazin 43

razglednica

Tajanstvo Istočne Srbije

Nakon što su na ovom području pronađene kosti mamuta, ova divovska životinja je postala nezvanični zaštitni znak Milanovca i dobila svoje počasno mesto u gradskom parku.

Preporučujemo i kupovinu džempera i ručnih radova na trgu kod meštanki.

U prevečerje, u pravom trenutku dobismo informaciju da se za prenoćište obratimo Joci Krofni koji drži restorančić na Tekijskoj plaži. Kamp ima mesta za desetak šatora i omiljeno je svratište ribolovaca kao i bajkera iz cele Evrope koji ovde hvataju predah. U samoj Tekiji se mogu za 500 dinara iznajmiti i sobe u kućama. Ujutru upoznajemo Jocu a on dovodi Garija, lokalnog čamdžiju i za tili čas smo „jezdile“ ka Trajanovoj tabli koja se može videti samo sa vode.

Na svojoj obali kod ušća reke Mrakonije, Rumuni su u liticu uklesali grandiozni lik poslednjeg dačanskog vladara Decebela (87.-106.).

Oni koji imaju dovoljno kondicije, mogu se povezati sa planinarskim društvom iz Kladova i u pratnji njihovih vodiča „osvojiti“ neki od lokalnih vidikovaca (Đevrinska stena ili Mali Štbac). Pogled na Dunav koji se sa njih pruža, zaista je vredan malo znoja.

Miroč, nevisoku ali teško prohodnu planinu koja se lenjo proteže duž Dunava, jedan putopisac je nazvao srpska Polinezija. „Umesto na ostrvima ovde se živi na razbacanim i međusobno udaljenimdomaćinstvima, odvojenim morem zelene džungle. Tamo gore živi svet koji zbog svoje duge izolovanosti kao da ne mari mnogo za proticanje vremena

Ovo putovanje nećete naći u ponudama turističkih agencija.

Ako posle čitanja ove reportaže poželite da i sami iskusite ovakav odmor, uzmite kartu u ruke, družite se sa googlom neko vreme i napravite sebi maršrutu

Zalazak sunca nad dunavom

44

magazin

težinom, reumom i samoćom, zabrinuta pod senkom brda koja se nad njom nadvijaju. Na to brdo se treba obavezno popeti i darovati svojim očima prvi uzbudljivi pogled na Kazane, uske dunavske tesnace u kojima do izgradnje HE nisu mogla ni dva broda da se mimoiđu.

Nakon izlaska iz tvrđave pa sve do Kladova očekuje nas najuzbudljivija deonica na celom toku Dunava. Više od 120 km tajanstvene teritorije: prekrasni vidikovci, pećine i vodopadi, planinske

Istočna Srbija je kao babuška: iznenađenje u iznenađenju i tako neprestano rečice koje se iz svojih kanjona bacaju u očinsko naručje Dunava, zidine drevnih tvrđava, duhovi potopljenih brodova, gradova i atlantida, tragači za zlatom, raskošne prazne gasterbajterske palate sa liftovima i bazenima a pored njih oronuli kućerci sa staračkim življem... Mitovi i legende, hajduci i magija… Osećamo vrtoglavicu nad ponorom vremena koje ovde 8000 godina taloži svoje uspomene.

26 tona Trajanove table

Trajanova tabla je deo ansambla rimskih spomenika u Đerdapu a posvećena je završetku radova dva ogromna poduhvata – puta kroz Đerdap i rimskog kanala. Uklesana je u stenu i na njoj je tekst posvećen rimskom caru Trajanu koji „savladavši planinsko i dunavsko stenje, sagradi ovaj put“. Prvobitno je bila postavljena na 1,5 metar iznad rimskog puta pored Dunava a kada je izgradnjom hidroelektrane taj put potopljen, odlučeno je da se Trajanova tabla iseče zajedno sa 26 tona teškom stenom i postavi 50 metara više, tako da bude vidljiva sa vode.

Duhovi potopljenih galija

Donji Milanovac, najsunčaniji grad Srbije, dočekuje nas zalaskom sunca kakav retko srećemo. Ovaj uspavani gradić je gradskitnica, ali ne svojom voljom. Prvi put ga je Miloš Obrenović sa rečne Ade Poreč preselio na kopno, a zatim je 1970. zbog izgradnje HE preseljen 4 km nizvodno.

Pri vrlo niskom vodostaju, stari žitelji Milanovca, isto kao i Tekije i Ade Kale, sede kraj obale i sa setom posmatraju obrise svojih nekadašnjih domova.

Stalo je u naših pet dana skitnje još po nešto, a treba pomenuti izuzetno zanimljivo eko domaćinstvo „Kapetan Mišin breg“ i galeriju pod otvorenim nebom „Čovek, drvo i voda“ kod Donjeg Milanovca. Preko 400 eksponata drvenih „figura“ koje je sama priroda izvajala postavio je domaćin Stefanović na svom predivnom imanju na bregu koje sa jedne strane hrli Dunavu a s druge miročkim gustim šumama. Ovaj dom je simbol onoga što može stvoriti nekoliko vrednih ruku. Skoro da nema stranog ambasadora kod nas koji ovo etno-domaćinstvo nije posetio i otišao zadivljen.

i istorije, i nije željan vesti. Ista narav, a čak sedam nacija: Srbi, Vlasi, Rumuni, Crnogorci, Nemci, Jevreji, Romi…“ Odatle krenusmo na put do Brze Palanke i njenih dragulja: kanjona Vratne i vodopada na Blederiji. Manastir Vratna leži sakriven između visokih stena, a pored same reke Jabuče.

Odmah pored manastira Vratna počinje kanjon ukrašen retkim prirodnim fenomenima: ogromnim kamenim mostovima (prerasti ili kapije), nastalim erozijom i urušavanjem tavanica nekadašnjih pećina. Do Prerasti se stiže relativno lako, pešice obeleženom stazom kroz grabovu šumu ispresecanu Lik Decebela isklesan u litici na rumunskoj obali

Tekst i fotografije: Snežana Trajkov

P

et dana je žalosno malo vremena da se vidi bar deo lepota veličanstven Đerdapske klisure i njenog zaštitnika i mučitelja – Dunava. Zato smo ovo putovanje nazvale „tumaranje“.

Vratile smo se očarane i začarane, jer, Istočna Srbija je kao babuška: iznenađenje u iznenađenju i tako neprestano. Put počinje od Golubačke tvrđave, koja i danas verno čuva ulaz u „Gvozdenu kapiju Istočne Evrope“ - Đerdapsku klisuru. Devet masivnih kula visine do 25 metara međusobno su povezane bedemom i raspoređene tako da brane grad kako sa kopna tako i sa vode. Ona danas izgleda kao moćni zaštitnik tajanstvenih dunavskih voda.

S leđa, kao da je pritisnuta sopstvenom

„Čovek, drvo, voda“

Vodopad na Blederiji

mnogobrojnim jarugama. Nadomak manastira Vrata prolazimo kroz uzgajalište jelena i muflona. Muflone nismo srele ali jeleni su nam opušteno pozirali i pretrčavali stazu. Kažu da je ovim tajanstvenim šumama jezdio Kraljević Marko u društvu vile Ravijojle i ne bi me začudilo da iz gustiša okupanog senkama izroni neka ala, bauk ili vilenjak.

Ledeni zagrljaj Blederije

A nadomak Brze Palanke, putokazom ka selu Reka, sakrio se vodopad na Blederiji.

Kao i svi čudesni prizori i Blederijski vodopad nije na oku današnjim turističkim nomadima koji u potrazi za avanturom krstare istočnom Srbijom.

Iako skrajnut sa glavnih puteva, nije teško doći do njega. Dobro utabanim putem se posle osam kilometara stiže do samog vodopada i tirkiznog jezerca iz koga smo se slatko napile zdrave vode.

Voda se sasvim vertikalno, sa visine od sedam metara, preliva preko bigrene prečage i uz snažan huk obrušava u obliku vodene zavese u bigrenu kadu.

Voda je ledena, što nas nije sprečilo da se okupamo po tom vrelom danu.

Ako boravite u ovom kraju, ne treba da propustite da jedno veče provedete i u Kladovu, ljupkom gradiću koji osvaja dobrom atmosferom i očaravajućim, laganim ritmom života tokom letnjih popodneva. Nova čista i lepa plaža pružala bi pravi morski ugođaj da nije brodogradilišta na rumunskoj strani preko puta Dunava.

magazin 45

putopis

Gvadalest, čardak ni na nebu ni na zemlji T

vrđava Gvadalest je srednjovekovno utvrđeno selo u živopisnoj španskoj provinciji Alikante, koja pripada pokrajini Valensija. Obuhvata 16 kvadratnih kilometara i nalazi se na oštroj, na prvi pogled nepristupačnoj hridi u dubini planinskog dela Alikantea.

Od najbližeg većeg grada, mondenskog Benidorma, do Gvadalesta je potrebno oko sat vremena vožnje. No, putevi su vrlo dobri i udobni za putovanje. Svako malo nailazimo na kružne tokove, koje Španci prave gde god mogu, kako bi izbegli raskrsnice i semafore. A kružni tokovi nisu obični, već svaki od njih ima neku svoju priču i ukrašeni su umetničkim delima mladih španskih umetnika. Dok uživamo u tim modernim detaljima savremene Španije, iznad nas promiču planinski masivi obavijeni maglom, koji nas svojim kontrastima upozoravaju da priroda ovde još uvek vodi glavnu reč, a da su moderne tekovine tek mali kompromis učinjen ljudima. I, istina, Španci su prirodu prilagodili samo onoliko koliko je zaista neophodno.

Na ulasku u sam gradić, nestvarno uska ulica nas vodi sve do vrha tvrđave, impozantne građevine koja „štiti“ gradić. U Gvadalestu je obavezna poseta muzejima, npr. Muzej minijatura.

46

magazin

Postavka se sastoji od skulptura izrađenih na najmanjim mogućim podlogama kao što su vrh igle, vlasi kose, pa čak i zrna soli. Svaki eksponat se posmatra pod moćnim mikroskopima za uveličavanje i ovo je mesto na kojem smo se najduže zadržali. Izuzetna detaljnost mikroskopski sitnih eksponata zahteva dosta vremena, ponekad je nemoguće iz prvog pokušaja razaznati umetničko delo, ali kada jednom uspete, pred vašim očima se otvara čitav jedan novi mikrouniverzum.

Sledeće odredište je Muzej torture, gde ćete videti originalne predmete, ali i replike instrumenata koji su kroz istoriju

Muzej maketa

U Muzej maketa ulaz je besplatan, a izložene su makete kuća, automobila, dvoraca i čitavih domaćinstava. Detaljnost ide dotle da smo u jednoj kućici u koju smo zavirili videli čak i prljavo posuđe u sudoperi veličine čiode.

korišćeni za ne baš popularne aktivnosti španske inkvizicije. Žitelji Gvadalesta, kojih je prema popisu iz 2002. godine bilo svega 189, predusretljivi su i ljubazni jer svi žive od turista. Ubrzo stižemo do vidikovca na vrhu sela. Odatle puca pogled na nestvarno plavo jezero u podnožju, na oštre hridi koje tu i tamo izbijaju iz zelenih padina i paraju maglu koja obavija pejsaž. Sledeća stanica - papas bar, koji se nalazi nešto niže. Dočekuju nas ljubazni konobari koji već oštre ogromne noževe i zasecaju šunku (hamon, na španskom) nataknutu na metalni ražanj. Kod španske šunke, kažu, najvažnije je da se lepo iseče. To podrazumeva da tanko isečen list mora da bude „šaren“, da sadrži dva sloja mesa i dva sloja „belog“ odnosno masti koji se smenjuju. Vino se podrazumeva, najbolje crveno.

Gvadalest, kao i cela provincija Alikante, predstavljaju drugačiju Španiju. Na mediteranskoj obali Pirinejskog poluostrva, relativno udaljena od Madrida i Barselone, ali zato vrlo blizu Palma de Majorke i Ibice, ova provincija predstavlja spoj modernog i tradicionalnog, mondenskog i onog što se nije menjalo vekovima, te je stoga reč o jednoj od najboljih odrednica za upoznavanje savremene Španije.

Tekst i fotografije: Nenad Milosavljević

Gvadalest, srednjovekovna španska tvrđava, jedno je od mesta na kojima vreme kao da je zaustavljeno, uprkos ogromnoj popularnosti koju ima među turistima

Oktobar

horoskop Foto: Shutterstock

OVAN 21.3 - 20.4.

Posao: Vaša upornost vam sada donosi sjajne rezultate.

Složile su se sve kockice.

Ljubav: Odluka oko ulaska u zajednički život vam donosi prolaznu nervozu. Sve ćete uspeti da organizujete na vreme, pa se ne sekirajte bez potrebe. Najavljuje se i ulazak u tajnu vezu.

Slobodni su više okrenuti zabavi, ali tu je i novi partner.

Zdravlje: Bubrezi.

BIK 21.4 - 20.5.

Posao: Očekujte mnogo rada, ali i dobrih rezultata.

Potpisivanje važnog dokumenta.

Ljubav: Imaćete veliki izbor. Birajte po planovima i očekivanjima u ljubavi. Neko vam se udvara na radnom mestu, zatim je tu jedna mlađa osoba, ali i starija koju ne krasi velika lepota, ali ima neodoljiv šarm. Boem koji zna da vas usreći…

Zdravlje: Stabilizacija.

BLIZANCI 21.5 - 21.6.

Posao: Pružiće vam se mogućnost da poboljšate svoju finansijsku situaciju.

Budite aktivni.

Ljubav: Raznolikost događaja vas može dovesti u nedoumicu, kome da se okrenete. Možda staroj ljubavi, jer će biti kontakta i susreta ili zauzetoj osobi, ali i nekom ko je vrlo sličan vama. Bračni partner vam priređuje lepo iznenađenje kroz novac.

Zdravlje: Pritisak.

RAK 22.6 - 22.7.

Posao: Velike lepe promene su na pomolu. Svako preterivanje bi vas samo zavelo.

Ljubav: Ovo je vreme ljubavi i ostvarenja na emotivnom planu, bez obzira da li ste usamljeni, u vezi ili braku. Ukoliko je bilo nesporazuma, rešićete to kroz kompromis.

Slobodni biraju između stabilnog, starijeg i atraktivnog partnera.

Zdravlje: Nikad bolje.

LAV 23.7 - 23.8.

Posao: Ponovo imate mogućnost za početak nečega što ste već imali priliku da započnete.

Ljubav: Ukoliko želite da očuvate mir u porodici, nađite neko srednje rešenje sa partnerom. Slobodne osobe će se ostvariti sa izuzetno markantnim partnerom, neodoljivog šarma. Izbegnite kombinaciju sa agresivnim i bučnim udvaračem.

Zdravlje: Oči.

DEVICA 24.8 - 23. 9.

Posao: Veća stabilnost, ali i poboljšanje finansijske situacije. Ne donosite odluke na prečac.

Ljubav: Muči vas stara ljubav. Učinite nešto po tom pitanju, situacija vam je naklonjena. Slatko pomirenje. Slobodne će usrećiti partner klasične lepote i prefinjenih manira. Posvetite više pažnje bračnom partneru i sreća je tu.

Zdravlje: Nestrpljenje.

VAGA 24.9 - 23.10.

Posao: Imate mnogo planova. Napravite prioritete i krenite ka konkretnom cilju.

Ljubav: Susret sa starim prijateljem u mnogo čemu menja vašu budućnost, kako na emotivnom planu tako i kroz druge oblasti života. Možda je on taj suđeni ili preko njega upoznajete partnera svog života. Pratite kakvu poruku vam šalje bračni partner.

Zdravlje: Odmarajte se.

ŠKORPIJA 24.10 - 22.11.

Posao: Poželjno je da nešto menjate, sam posao ili odnos prema poslu. Biće lepih rezultata.

Ljubav: Davno priželjkivani san vam se ostvaruje, sa strastvenom i veselom osobom. Duge veze planiraju zajednički život, dok su bračni partneri u jednom od boljih perioda, kada bi svoj odnos mogli dovesti na željeni nivo.

Zdravlje: Levo uvo.

STRELAC 23.11 - 21.12.

Posao: Optimizam i vera u sebe vam daje snagu da istrajete do kraja i izađete kao pobednik.

Ljubav: Pokretanje burnih emocija uz novog partnera, razbiće monotoniju. Ipak ne preterujte u razonodi i zabavi, izgubićete kontrolu nad celom situacijom. Bračni partner je spreman na svaki dogovor, ukoliko pružite više emocija.

Zdravlje: Zaštićeni ste.

JARAC 22.12 - 20.1.

Posao: Ono što ste planirali ili dogovorili, ostvarićete na bolji i lakši način od očekivanog.

Ljubav: Osoba sa kojom ostvarite skladan prijateljski odnos, pun razumevanja i poštovanja, vaš je budući partner koji će znati da vas usreći.

Zauzete osobe uspešno nadograđuju odnose sa partnerom. Neosnovana ljubomora u braku.

Zdravlje: Hormoni.

VODOLIJA 21.1 - 19.2.

Posao: Borite se za ono do čega vam je stalo. Ništa se samo od sebe neće desiti ni promeniti.

Ljubav: Očekuje vas lepa romansa sa slobodnom osobom, na radnom mestu. Pokreću se i tajne ljubavi. Stariji partner bi vaš život u potpunosti stabilizovao. Spreman je da vam u svemu da podršku. Bračni partner će prihvatiti predlog.

Zdravlje: Zubi.

RIBE 20.2 - 20.3.

Posao: Sama situacija se namešta i daje mogućnost promene radnog mesta ili firme.

Ljubav: Preokret na bolje i to u trenu. Nova ljubav sa vatrenim partnerom donosi potpuni oporavak od prethodne veze. Uspevate da prevaziđete ono što je bio kamen spoticanja u braku, jer vas partner razume i podržava.

Lepe promene.

Zdravlje: Vitalnost.

ASTROLOG

www.mojastrolog.rs

Postavite besplatno pitanje na sajtu

Biljana Crlak 0900 204 209

Uslovi: Za pozive iz fixne mreže 29,5 din/0,5 min , za pozive iz mobilne mreže 47,2 din/0,5 min. Dostupno samo za mts mrežu i fiksnu telefoniju. Cene su sa uračunatim PDV-om

48

magazin

POKLONI - POPUSTI

PRIJAVA ZA POKLON, od 14-25. oktobra * Posaljite SMS sa sledećim podacima: šifra poklona_ime i prezime_godina rođenja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrović_1973_Beograd). * Cena poruke iznosi: Telenor mreža - 38.94 din, MTS mreža -38 din, VIP mreža - 35.40 din * Svi porezi su uračunati. * Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu * Imena dobitnika biće objavljena u sledećem broju Maxi magazina, a redakcija će informisati dobitnike o načinu preuzimanja nagrade.

5x P01

Premia na dar

Privatna robna marka Maxi trgovina, Premia, odavno je osvojila mesto u korpama potrošača. Svetski trend uvođenja sopstvenih marki proizvoda, u početku nepoznat našim kupcima, sada je već izvesno potpuno poznat i priznat.

Ne bez razloga, jer se radi o grupi proizvoda koja se pravi specijalno za jedan maloprodajni lanac i može se kupiti jedino u radnjama tog lanca. Reč je o kvalitetnim namirnicama niže cene od konkurentskih, a razlog tome leži u činjenici da se iz finalne kalkulacije cene odstrani čitav niz troškova, koji inače opterećuju cenu. Na primer, ne postoje troškovi reklamiranja, snižavaju se troškovi pakovanja... I proizvođač i trgovinski lanac se odriču dela svoje zarade i tako kupac na kraju dođe do dobrog a jeftinog artikla.

Za Premia ajvar je karakteristično da je procedura proizvodnje tradicionalna, kao i receptura. Ajvaru se ne dodaju konzervansi ni aditivi. U proizvodnji se koristi samo najkvalitetnije povrće.

Premia kornišoni je takođe kvalitetna zimnica, od odabranih kornišona Prve klase, bez aditiva i konzervansa.

Sva Premia zimnica se odlikuje visokim kvalitetom i garantovanom ispravnošću, ukus i miris su identični tradicionalnoj zimnici, cenama je vrlo povoljna i dostupna. Do zimnice nikad nije bilo lakše doći, bez dugotrajnog seckanja, kuvanja i prženja!

U ovom broju Maxi magazina Maxi poklanja 5 paketa Premia zimnice. Svaki paket se sastoji od: Tegle kornišona I klase 700 g Tegle cvekle Premia 700 g Tegle ajvara uprženog Premia 700 g Tegle krastavca Premia 680 g Tegle paprike Premia fileti pečeni 700 g Flašice Aceto balsamico Premia 250 ml

5x P02

Testenina, kraljica mediteranske kuhinje

Koristeći tajne italijanske tehnologije koje garantuju vrhunski kvalitet, Danubius proizvodi više različitih oblika durum testenina: Spaghetti, Tubetti ditali rigati, Penne rigate, Gnocchi, Cornetti rigati, Fusilli, Fusilli tricolore i Fidelini nido. Ove testenine proizvode se od najkvalitetnijih sirovina durum pšenice, odnosno njenog produkta mlevenja – semolina. Pšenica tipa Durum ima veci sadržaj proteina i odlikuje se povećanom biološkom vrednošću, zbog čega testenina spravljena od nje ispunjava najviše standarde zdrave ishrane. Sportisti, vegatarijanci i ljudi koji brinu o svom načinu ishrane koriste durum testeninu kao jedno od bazičnih jela jer sadrži dosta lako svarljivih ugljenih hidrata, minimalnu količinu masti i nema holesterola.

Vitaminizirana testenina Danubius, u više oblika, proizvodi se od pšenične krupice, sa dodatkom vitamina A i D3, tako da 100 grama testenine zadovoljava polovinu čovekovih dnevnih potreba. Preporučuje se u ishrani sa proizvodima bez holesterola, kao i u vreme religijskih postova jer ne sadrži masnoće (testenina bez jaja). Danubius vitaminizirana testenina deli se u tri grupe: kratka vitaminizirana testenina, motana vitaminizirana testenina i duga vitaminizirana testenina.

KUPON FARMACOTONE VATA

napravljena od 100% najfinijeg pamuka, dermatološki testirana, savršena za negu lica i tela!

30%

POPUST

Popust na ovaj artikal ostvarujete na kasi u svim MAXI objektima sa ovim kuponom.

KUPON JE VALIDAN U PERIODU OD 10. oktobra do 10. novembra

knjižara PRIJAVA ZA POKLON, od 14-25 oktobra * Pošaljite SMS sa sledećim podacima: šifra poklona_ime i prezime_godina rođenja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrović_1973_Beograd). * Cena poruke iznosi: Telenor mreža - 38.94 din, MTS mreža -38 din, VIP mreža - 35.40 din * Svi porezi su uračunati. * Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu * Imena dobitnika biće objavljena u sledećem broju Maxi magazina, a redakcija će informisati dobitnike o načinu preuzimanja nagrade.

Tri metra iznad neba

Federiko Moća, Čarobna knjiga

2x P03

Velika priča o ljubavi, o mladim, gnevnim životima koji pokušavaju da se odvoje od tla, da koračaju tri metra iznad neba... Savremeni Romeo i Julija, današnja Ljubavna priča. Momci kruže na motorima, suočavaju se s iskušenjima fizičke izdržljivosti, brzine, rizika. Devojke se spremaju da sretnu muškarca svog života.

Babi je dobra učenica, Step je nasilnik; pripadnici su dva različita sveta, ali se, na kraju, zaljubljuju jedno u drugo. Babi je neprepoznatljiva u očima roditelja.

Step otkriva strane koje se ubrzo uklapaju u sliku opasnog tipa, a u stvari mišići i nasilje kriju jednu traumu, jedan neodmršeni čvor koji baca mračnu senku na Stepov porodični život i na mučnu ljubavnu priču sa Babi.

Tračara 1

Sesili fon Zigesar, Čarobna knjiga

2x P04

Dobro došli u svet Tračare – u univerzum gde je sve trendi, prelepo, neodoljivo i daleko fantastičnije od bilo čega što ste mogli da zamislite. Književni serijal Tračare, Sesili fon Zigesar, poseduje sve ono što zanima jednu savremenu devojku i mnogo toga što čini njen svet: lep izgled, fensi krpice, novac prijateljstvo, ljubav, seks i otkačeno ponašanje začinjeno ljubomorom, izdajstvima, glasinama i prevarama. Kako žive bogati srednjoškolci u Njujorku? To je svet Gučija, Prade, Dolče & Gabane, ali i raznih intriga i ogovaranja. Problem je u tome što sve može da se sazna na sajtu tajanstvene tračare.

Suzana Tamaro, EVRO GIUNTI

2x P05

Dirljiva priča o rastanku sa najmilijima, koja će vas ganuti, raznežiti, nasmejati i dirnuti...Kada u saobraćajnoj nesreći Mateu poginu trudna supruga i malo dete, on počinje da preispituje svoj dotadašnji život, odnos prema svetu, Bogu, sudbini, slučaju, životu i smrti... Prisećajući se detinjstva, lepih trenutaka koje je doživeo sa Norom, on pokušava da shvati smisao onoga što ga je zadesilo i pronađe način da nastavi svoj život.

Život

Kit Ričards, Laguna

2x P06

Kit Ričards je s Rolingstounsima stvorio rifove, stihove i pesme koje su uzbudile ceo svet. Više od četiri decenije on je živeo pravim rokenrol životom: stavljao glavu na panj kad god je to želeo, govorio otvoreno šta misli, i prolazio s tim onako kako to nikome pre njega nije polazilo za rukom. Sada on sam priča o svom životu izloženom unakrsnom uraganu. A kakav je to samo život. Slušao je opsesivno ploče Čaka Berija i Madija Votersa za vreme svog detinjstva u Kentu. Naučio je da svira gitaru i osnovao bend s Mikom Džegerom i Brajanom Džounsom. Usledila je prvobitna slava i uspeh Rolingstounsa kao grupe nevaljalaca. Zloglasna hapšenja zbog droge u njegovoj kući Redlands i potom niz sukoba s nervoznim establišmentom stvorili su trajnu sliku odmetnika i narodnog junaka.

Devojka sa bisernom minđušom Trejsi Ševalije, Laguna

Priredila: B.J.

Glavni i odgovorni urednik: Biljana Jelić biljana.jelic@futuremedia.rs Zamenik glavnog urednika: Ivana Filipović ivana.filipovic@futuremedia.rs Izdavač:

SERBIA DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD. Takovska 49 11000 Beograd office@deltamaxi.rs Direktor: David Vander Schuerer Koncept, priprema i marketing magazina:

Future media d.o.o.

Terazije 7-9 11000 Beograd office@futuremedia.rs Direktor: Tamara Bartoš Mitrović

Zauvek

Novi broj vas čeka 10. novembra 2011. godine

Vaš

magazin

Adresa redakcije: Terazije 7-9 11000 Beograd redakcijamm@futuremedia.rs marketing@futuremedia.rs Direktor izdanja: Emina Azizi Direktor prodaje: Branko Drobnjak Saradnici: Snežana Trajkov, Mirjana Jurčić, Ana Jović, Jelena Đokić, Branko Tanasković, Dragana Milošević, Miloš Nenković, Dejan Petrović Dizajn i priprema za štampu: GSM Advertising Art direktor: Vladimir Brandalik Štampa:

Ovo izdanje je oditovano kod ABC Srbija

2x P07

Pažnju književne javnosti Trejsi Ševalije privukla je romanom “Devojka sa bisernom minđušom”, svojevrsnim pokušajem da se da odgovor na pitanje ko je devojka sa istoimene slike holandskog majstora Johanesa Vermera iz XVII veka. Devojka sa bisernom minđušom nije prvo istraživanje prošlosti u koje se Ševalije upustila. U svom prvom romanu, Devičanski plavo, ona koristi događaje u Francuskoj XVI veka kao podlogu za priču o traganju za detaljima iz porodične istorije glavne junakinje romana. Najuglednija gošća ovogodišnjeg Sajma knjiga biće Trejsi Ševalije, koja će na poziv izdavačke kuće Laguna u Beogradu boraviti od 27. do 29. oktobra. Povodom dolaska ugledne gošće, Laguna je uradila koricu za specijalno izdanje knjige Devojka sa bisernom minđušom koja će imati ručno pisanu posvetu srpskim čitaocima.

50

Broj 23 OKTOBAR 2011 Godina III, besplatan primerak

Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih materijala, njihova elektronska i bilo koja druga primena bez prethodne pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za sadržaj oglasnih strana.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 MAXI magazin : prijatelj svake žene / glavni i odgovorni urednik Biljana Jelić. - 2009, br. 1 (decembar). - Beograd (Takovska 49): Delhaize Serbia, 2009(Šimanovci: Modriani). - 30 cm Mesečno ISSN 1821-3537 = Maxi magazin (Beograd) COBISS.SR-ID 171547404

CEKA SE OGLAS