Agrosvet 113

stručna revija Jul 2021. broj: 113 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Korenašice

Carstvo ukusa i zdravlja - PERŠUN

Ne zaboravimo voće!

Sadnja jagode kao ključni preduslov za kvalitetan rod

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

Korenašice carstvo ukusa i zdravljaPERŠUN

12

14

19

23

Najznačajnije štetočine soje

Bob - zaboravljena povrtarska kultura

Ne zaboravimo voće!

Ekološke crtice

25

28

36

39

Biostimulativna đubriva

Organo

Proizvodnja rasada kao odlučujući faktor određivanja prinosa

Prihrana crnog luka kroz sistem kap po kap

42

44

48

51

Kutak za tehnologe

Sadnja jagode kao ključni preduslov za kvalitetan rod

Agrostatistika

Problemi koji prate proizvodnju krastavca

55

59

62

67

Agro IT svet

Pčelarenje

Agromehanizacija

Šumarenje

SADRŽAJ

71 One koje sudbinu nemilosrdno kroje

08

2 AGROSVET 113 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Logistički centar Inđija: 022/801-160 Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Laktaši: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 SEMENARNA LJUBLJANA DOO SLOVENIJA

Ljubljana +386 14759200

AGROMARKET DOOEL, Skopje SEVERNA MAKEDONIJA

Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Momčilo Pejović Mladen Đorđević Goran Radovanović Duško Simić Danijela Stefanović Agneš Balog Bojana Stanković Jelena Konstatinović Stefan Marjanović Dragan Vasilić Olivera Gavrilović Goran Jakovljević Vanja Miladinović Marko Đokić Novica Đorđević Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

vi vreli junsko-julski ani ali su mi la vort a po elim sa čitao ima neka ra mi ljanja o t v. letnjim temama. Jo ka a se naleti na članak po na ivom Srbija na petom mestu po ri iku o su e na lobalnom nivou on a se ko ki e slo e. Iako ve nekoliko o ina sti u kako re ultati istra ivanja tako i oto ra je statistički po a i pa čak i laička apa anja kao a i alje nismo svesni sve a oko nas. li ima neko ko je svestan. ako se u ore nave enoj vesti ka e a prema po a ima projekta ue u t na Svetskom institutu a resurse najve a opasnost o su e vremenske nepo o e i to na lobalnom nivou je u tri evropske emlje me u kojima je i Srbija na 5. mestu a tron r e ol avija i krajina. oten ijalne itni e vrope kako se neka ovorilo su i naju ro enije. alo ču no ali a nji manje-vi e i nije mi ne to stalo mene brinemo mi. I alje smo na ačelju vrope po alivnim povr inama a re ultati tropsko talasa su vi ljivi a kulture koje su se brale- njele u ovom perio u. kukuru u sun okretu soji mo a u septembru.

Dragan or evi

Dragan Dordevic

- ra ni i u poljoprivre i i u . tekstu se ka e a su ...najbolje pla eni u svim r avama člani ama mena eri čija je prosečno bruto ara a po satu i nosila 28 evra. Nakon nji su pro esionalni ra ni i stručnja i u svojoj bran i 21 a na tre em te ničari 17 8 . vali kovani ra ni i u poljoprivre i umarstvu i ribarstvu su na se mom mestu a nji ova bruto ara a po satu i nosi 12 evra. Ne ula e i u to koliko je to ko nas o nosno nam samo neki eo a to je a se vi nja bere o 20 o 23 in k kilo ram borovni e beraču onosi oko 300 inara a malina sa spavanjem jelom i i aretama ili ne o 3 o 000 inara po anu. a o se i pitam se a li se a to ne re i po enjivački o nos spram poljoprivre e i elatnika u njoj o le a samo kro nova ili i kro ne to ru o. oli to ički ra a boli i ne to ru o um.

eke je era akumula ije kanale imamo ali i slabo koristimo. o a bi trebalo a navo njavanje i poljoprivre u pro lasimo prioritetima svi prioriteta a ne na ionalne sta ione ontane i o u e a ontane je potrebna vo a a poljoprivre u u balu u se vratiti kasnije.

ini se a pamtim u o a se i ubilo i po tovanje struke stečeno nanja i iskustva. ra i se i pravi sve naju i i svemo u i univer ala koji sve na i mo e. Je no tako vano omnipotentno bi e. otreba a spe ijalistima poje ini struka kao a je u poljoprivre i nestala preovla alo svi-sve. a napravim paralelu sa najva nijom spore nom stvari na svetu u balom. Svet pamti umetnike onal inja ara onu elea ekija esija onal a ok se ra ili e br o aborave.

Ne nam a li sle e a vest na koju sam naleteo ima ve e sa pret o nom ali pročita naslov e u najmanje pla enim

ove vrele ane ov e bi najbolje bilo a prekinem sa pisanjem. isoka temperatura na a pobrka misli leto tek je počelo a

4

Sa Agro e idijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

ran uski stručnja i prona li alternative neonikotinoi ima I vor:

roklub maj 2021.

ran uska a en ija o ovorna a o obrenja sre stava a a titu bilja NS S ispitala je alternative neonikotinoi ima u u oju e erne repe koji su abranjeni a upotrebu o 2018. o ine. Istovremeno su pre le ali i 3.800 naučni ra ova i oneli o luku o tome koje su 22 mo u nosti amene ove aktivne materije o koji su četiri kratkoročne. o uključuje aktivne materije onikami i spirotetramat o obrene a kori enje u . sim nji navo e a je po o no malčiranje kao i or ansko ubrenje. va re enja su e kasna ali nisu ovoljna a samostalnu upotrebu. sim ranije spomenuti alternativa koje su ve ostupne u nare ne ve o tri o ine bi e i jo 18 - napominju i NS S-a.

Na svetu postoji 50 milijardi divljih ptica Izvor:

Tanjug, jun, 2021.

S : oljoprivre no emlji te skuplje ne o ika I vor: a roklub jun 2021.

Na svetu postoji najmanje 50 milijar i ivlji pti a me u kojima je 1 milijar i ku ni vraba a poka alo je najnovije istra ivanje niver iteta u Novom Ju nom elsu u Si neju u ustraliji. ri ru e vrste - evropski čvor i ambari e i alebovi tako e imaju popula iju ve u o milijar u pti a pi e . e utim ve ina vrsta pti a je retka sa otprilike je nom u 10 vrsta na manje o 5.000 je inki ka u autori istra ivanja i o aju a e taj prika lobalne popula ije pti a pomo i u naporima a očuvanje kako bi se pti e spasile o i umiranja. rojanje je inki pti a na svetu je slo en a atak be konačni o ovora.

Stu ija su eri e a se ve ina pti a nala i na severnoj emis eri.

Na američkom Sre njem apa u ene poljoprivre no emlji ta porasle su na novi maksimum. četvrto kvartala pro le o prvo kvartala ove o ine skočile su a tri o sto a ene akupa a četiri o sto navo i se u i ve taju stručnjaka ejvi a pen akla. ast je najve i u pojasu po natom po proi vo nji kukuru a - u save nim r avama In ijana Ilinois jova i iskonsin. jovi je abele en najve i rast i to o čak 10 u o nosu na pret o nu o inu. In ijani i iskonsinu ene poljoprivre ni povr ina su porasle a osam a u Ilinoisu a četiri o sto.

I nos a je an aker merna je ini a a povr inu koja se upotrebljava u S i e i o .110 olara o nosno preko 12.300 evra a ektar.

5

Najve i postoje i le eni bre o vojio se o ntarktika I vor: anju

jun 2021.

lečer otovo četiri puta ve i o Njujorka o lomio se sa ntarktika i na taj način je postao najve i le eni bre na svetu saop tila je vropska svemirska a en ija.

Novo ormirani bre koji je na van -7 primetili su ne avno naučni i na satelitskim snim ima koje je snimila misija opernik Sentinel-1. rema navo ima stručnjaka i vropske svemirske stani e bre je u ačak .320 kva ratni kilometara u je oko 175 a irok 25 kilometara. ore enja ra i ukupna povr ina kopna i vo e u Njujorku i nosi 1.213 kva ratni kilometara ok pansko ostrvo ajorka na e iteranu au ima 3. 0 kva ratni kilometara. -7 se o vojio o ela ntarktika po nato kao one i pluta e elovim morem.

vropa ba i 50 miliona tona vo a i povr a nepravilno oblika I vor: anas jun 2021.

ak 50 miliona tona vo a i povr a u vropi se ba a isključivo ato to su nepravilno oblika a sve to ko ta neverovatni 1 0 milijar i evra uka uje Svetska or ani a ija a a titu priro e povo om 22. maja e unaro no ana bio iver iteta. va or ani a ija pokrenula je kampanju N ba anju rane kojom eli a utiče na lju e a smanje količinu rane koju ba aju i po alju jasnu poruku onosio ima o luka a nam je neop o an unk ionalan sistem oniranja rane koji bi omo u io i restoranima i

pro avni ama je nostavan način poma anja u ro enim lju ima.

I -a poručuju a je čak 70 o sto biora novrsnosti i ubljeno krčenjem priro ni stani ta a obijanje poljoprivre ni emlji ta.

: Sistemska loupotreba poljoprivre ni subven ija I vor: ur

tiv jun 2021.

oljoprivre ne subven ije vropske unije i alje se loupotrebljavaju irom entralne i istočne vrope uprkos brojnim poku ajima vropske komisije a to spreči poka ao je je an i ve taj. I ve taj ra en a rupu eleni u vropskom parlamentu obu vatio

je pet člani a i entralne i istočne vrope - u arsku e ku a arsku Slovačku i umuniju i poka ao je a je pitanje tro enja poljopivre ni on ova u svim tim emaljama veoma problematično . osle nji o ina nekoliko i ve taja je upo orilo na loupotrebu poljoprivre ni subven ija u emljama entralne i istočne vrope uka uju i na sukob interesa nepoti am korup iju i prevare. novom i ve taju se ističe a loupotreba poljoprivre ni on ova ne samo a koči napore a ispuni brojne va ne iljeve poput oni u a titi bio iver iteta i borbi protiv klimatski promena ve i potkopava poverenje u i njenu borbu a vla avinu prava. omisija u prvom trenutku nije elela a komentari e i ve taj kao ni ministarstva a poljoprivre u i ti pet emalja osim če ko .

Smatramo a je sistem subven ija

6 u e koj epubli i transparentan.

Ne emo avati vi e komentara rekao je pre stavnik če ko ministarsta poljoprivre e. itanjem loupotrebe nov a bavi e se i an elarija evropsko javno tu io a . vropski parlament je pak pre lo io a se e ni u aktivni ili pravi poljoprivre ni i koji mo u a obiju sre stva ali ra ovori o tome jo traju. otro ili smo o ine ra ovaraju i o e ni iji pravo poljoprivre nika a jo uvek se mno i poljoprivre ni i i otelje provlače kro rupe u sistemu rekao je u ne avnom intervjuu a ur tiv irski evroposlanik ris akmanus.

I ve taj je uka ao na sistemsku pre nost veliki armi čiji mena eri eneralno imaju bliske ve e sa vla aju im partijama u

svojim emljama. vaj i ve taj je jasno poka ao a postoji sna na ve a i me u političara i najve i korisnika subven ija u pet anali irani emalja navo i se i o aje a se čini a je be bliski ve a sa političarima u nekim slučajevima pristup emlji tu otovo nemo u . ako e se u i ve taju uka uje a su poljoprivre ni on ovi postali atraktivna poslovna prilika a prevarante ra ličiti vrsta koje poljoprivre a malo interesuje . i ve taju se aključuje a postoji jasna neje nakost i me u aloka ija a velike i a male armere i a mno e emlje ne koriste u punoj meri postoje e instrumente i aje ničke poljoprivre ne politike a po r e male armere.

emlja i vanično obila peti okean I vor: eta jun 2021.

laneta emlja je pro le ne elje i vanično obila peti okean.

Nakon rktičko tlantsko In ijsko i i o sa a je pri nat i Ju ni okean. Naučno u ru enje National Geographic Society slu beno je pri nalo Ju ni okean 8. juna na Svetski an okeana. n je o sa a bio eo i o okeana. eč je o okeanu koji potpuno okru uje ntarktik i prote e se severno o ntarktika o 0 stepeni ju ne eo ra ske irine a pove an je s tlantskim In ijskim i i im okeanom. anas je ru i najmanji okean na svetu. anji je samo rktički okean a o ostali okeana o vojen je strujama a ne kontinentima. Inače okeani pokrivaju 71 emljine povr ine i pre stavljaju kontinuiranu vo enu masu veliki imen ija.

7

Fabrika za proizvodnju i formulisanje sredstava za zaštitu bilja U fabrici pesticida u Bačkom Petrovcu, proizvodnja pesticida odvija se u skladu sa najvišim standardima Evropske unije.

Fabrika je opremljena najsavremenijom opremom koja garantuje maksimalnu zaštitu životne sredine i čoveka.

Bezbedna proizvodnja Kvalitetni proizvodi Zdravi plodovi Zadovoljni kupci

Industrijska zona bb, 21 470 Bački Petrovac tel.: 021/ 780 566 www.agromarket.rs www.agrosvet.rs f / AgroSvet

8

o ena i e a Deo II - PERŠUN

vo uku a i d avlja

Mladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

va a is ranu vrlo načajna povrtarska kultura poreklom je i Sre o emlja e se i an anas mo u na i njeni ivlji ro a i i pre i. snovna vre nost bo če a je ova kultura vrlo enjena i bo če a se aji jeste i u etno ranljiv i ukusni list ali i koren. Jer koren i list per una su nei ostavni sastoj i u vi u ačina u jelima irom sveta. ore obro po nati aromatični svojstava emijski sastav li a je tako e vrlo spe i čan i bitan. Naime u listu per una se mo e na i i preko 250 m 100 suve materije vitamina ali i vitamina vo a kal ijuma ma ne ijuma kao i ru i minerala. a ra liku o ostali korena i a per un se o likuje najve im sa r ajem proteina i to oko na 100 suve materije. itamina ima tako e u načajnoj meri vi e u o nosu na mrkvu. bo visoko sa r aja vitamina ne preporučuje se kuvanje per unovo lista ve nje ovo o avanje nakon postupka kuvanja ab. 1 .

Tabela 1: Hemijski sastav peršuna (Savić, 1993; Sharaf et al, 1969*) o

onen a

Suva materija roteini ljiko i rati

on en a ija 1 0 37 80

ipi i

10

elulo a

18

Sumpor

7 0m

os or

8 m

Natrijum

30 0 m

alijum

800 0 m

a ne ijum

30 0 m

al ijum

200 0 m

vo

2-20 m

e

akar

02m

an an

0

itamin

151 m

iamin

01m

ibo avin

03m

Nia in

1

m

m

9 nali a etarski ulja koja su prisutna u li u i korenu ove kulture ovori o prisustvu vi e o 27 ra ličiti komponenti koje čine 87 o ukupni količina. vo bo atstvo emijsko sa r aja je ra lo bo če a se sve list per una koristi kao e in ijens tj. antibakteri i u umanoj me i ini. o aničke ka ak e i ike. ao i ru e korena i e tako je i per un vo o i nja biljka koja u prvoj o ini ormira lisnu ro etu ok u ru oj ormira vetonosno stablo i stvara seme. ostoje va osnovna varijeteta ove kulture a to su: 1.

2.

er un li ar var. foliuosum er un korena var. tuberosum .

er un li ar se karakteri e vrlo ra vijenom lisnom ro etom bo at je lisnom masom a slabije ra ranatim korenom. orena s ru e strane ima manje lisne mase ali ima jak vretenasti mesnati beli koren. vaj varijetet se aji bo korena ali i list ima upotrebnu vre nost. va kultura bilo a pripa a varijetetu li ara ili korena a ima jako male a teve prema toploti tj. reč je o kulturi koja jako obro po nosi niske temperature čak i mra . raksa je poka ala a mla e biljke per una mo u uspe no a pre ive i mra eve o -10 ok starije i lepo ukorenjene biljke mo u pre ive i ni e temperature va u a. Interesantno je a li ar mo e a pre ivi ni e temperature o korena a. Iako je reč o bilj i koja sa lako om mo e a pre ivi ovakve nepovoljne uslove optimalna temperatura a ra voj per una je oko 20 . u u i a je reč o bilj i koja ormira jak i ubok koren jako obro po nosi i su ne perio e. a tako per un ima aista umerene potrebe prema vo i a najosetljivija a a u ra voju ove biljke prema su i jeste a a ni anja. vo je bo to a što je reč o sitnom semenu s je ne strane ok sa ru e strane ormiranje pokori e prilikom ni anja mo e a napravi o roman problem u proi vo nji ove kulture. otrebe per una po pitanju emlji ta plo ore a i ubrenja iste su kao i ko mrkve o kojoj smo pisali u pret o nom broju rosvet 112 .

Setva. emlji te treba a bu e slabo kiselo o neutralne p vre nosti. ao i ru e povrtarske kulture ubrenje treba a bu e obilno i a omo u i ostupnost svi ranljivi elemenata bitni a pravilan ra voj ove kulture. ako a ot pove ava sa r aj karotina kao i mikroelementi or i akar. Stajnjak je najbolje uneti o inu ana pre ove proi vo nje. Na lakim ne ovoljno ranom bo atim emlji tima potrebno je uneti 0 80 k N 120 150 k 2O5 i 120 150 k 2 ok na bo atim emlji tima ove količine mo u biti i vostruko

manje. I prilo eno se mo e apa iti a per un ima velike potrebe a os orom bo ormiranja korena i kalijumom. a obar usev o presu no načaja je savr ena obra a i priprema emlji ta bo činjeni e a je reč o jako sitnom semenu koje sporo niče koje se posle ni anja sporo ra vija i bo opasnosti o vatanja pokori e u ovim a ama.

Sama setva mo e a bu e o rano prole a pa o juna u avisnosti o sorte i u ine ve eta ije iste. Najče e e se setva sprovo i na bankovima u bra i e tj. u re ove i to 2 3 re a pa me ure no rastojanje o 20 m a rane o 30 m a kasne sorte o sle e i 2 3 re i a. a mak u re u je 5 8 m. Setva se vr i jako plitko na ubinu o 1 o 2 m. Na lak im peskovitim emlji tima mo e malo ublje ok na te im emlji tima setva i e pli e.

Mere nege. ere ne e koje se moraju sprovo iti kako bi se osi urao i kvalitet i kvantitet u proi vo nji o nose se na su bijanje korova tetočina i bolesti okopavanju pri ranjivanju i navo njavanju. renutno je najve i i a ov u su bijanju korova nakon to je akon abranio upotrebu prvo erbi i a na ba i aktivne materije trifluralina potom i na ba i linorona.

Su bijanje irokolisni korova je najve i i a ov i ato per un kao i ko mrkve treba ajiti nakon kultura u kojima se mo u obro su bijati irokolisni korovi.

10 Su bijanje uskolisni korova je mo u e upotrebom erbi i a Kletox Extra 1 0 l a ili Floyd 1 3 l a .

a sve u upotrebu ka a je reč o manjim povr inama. rinos li ara je u rasponu 10 15 t a.

er un bilo li ar ili korena napa aju tetočine o trenutka samo ni anja ali i kasnije tokom ve eta ije. trenutku ni anja i kasnije tokom ormiranja korena ovu kulturu mo u a napa nu ičnja i koji svojom is ranom otvaraju rane a ula ljiva trule ni a koje se nala e u emlji tu. I to ra lo a pre same setve treba inkorporirati emlji ni ranulisani insekti i o e k a.

načaju per una ovori i naro na i reka a i iu per un . ovrtari koji se bave proi vo njom per una naju a im o la ak u peršun donosi samo korist.

bolesti koje mo u a se pojave i utiču na kvalitet proi vo a tu su pre sve a lisne pe avosti i pepelni a. e avost se tako e često javlja ko ove kulture i to Alternaria radicina i prenosi se semenom napa a list na kojem ormira karakteristične pe e a potom se spu ta o korena e se pojavljuju mrke pe e u okviru koji ola i o ra mek avanja tkiva i truljenja. Su bijanje se uspe no sprovo i primenom kombina ije un i i a Sigu a 0 5 l a i inej 2 0 l a . epelni a se če e javlja ne o ko mrkve i u uslovima povoljnim a ra voj ovo pato ena ola i o obra ovanja karakteristične beličaste prevlake na listi ima usle če a ola i o smanjenja otosintetske aktivnosti li a pa samim tim i o lo e unk ionisanja ele biljke. spe no su bijanje pepelni e posti e se primenom un i i a Asena 0 2 k a ili S ane 02 l a .

Su bijanje pato ena koji i a ivaju bolesti je va no tokom ve eta ije bo kon i ije sami biljaka ali i bo to a to pato eni koji se javljaju tokom ve eta ije ote avaju čuvanje per una u skla i tu i ovo e o njeno br o propa anja.

Sharaf A,, I. A. Abdou and M. F. Saddik, Pharmaco-chemical studies on petroselinum Hortense (parsley), grown in Egypt, Plant Foods for Human Nutrition (Formerly Qualitas Plantarum), Volume 17, Number 4, 1969, 337-346

avisnosti o plo nosti emlji ta i projektovano prinosa potrebno je ura iti bar ve pri rane i to pre prvo i ru o okopavanje. isto vreme sa tretmanom protiv bolesti potrebno je ura iti i olijarnu pri ranu primenom i o e u i a 20 l a io e agni al 1 0 l a .

Navo njavanje je vrlo va no po otovo u ru om elu o ine i u su nijim se onama. Neop o no je sprovesti 5 alivanja. ino i i e a er un korena se va i obično kasno u jesen tokom oktobra ili novembra. Najve i i a ov u tom trenutku je vo iti računa a prilikom va enja ne o e o povre ivanja korena jer u tom slučaju ola i o br e propa anja korena prilikom čuvanja. Neki prosečni prinos korenaša je 15 – 20 t/ha kao i 3 – 4 t/ha lišća kao sporednog proizvoda.

S ru e strane per un li čar se ato bere nekoliko puta o i nje. a ove potrebe na velikim imanjima koriste se kombajni spe ijalno i ajnirani a ove namene. Samo ko enje se vr i na oko 3 m i na emlje i obijeni list se obično su i i i e u alju prera u ili se pak koristi

u ra u su kori eni po a i i : Savić Mirjana. Kontrola kvaliteta proizvoda od voća i povrća i bezalkoholnih pića, Potez, Beograd, 1993.

11

12

aj načajnije

e očine oje

Danijela Stefanović, dipl. inž. poljoprivrede

a a se prisetimo nekoliko o ina una a sve o i smo to a a svaka o ina bu e obele ena masovnom pojavom neko tetno or ani ma koji se o te o ine javljao samo spora ično. o pre par o ina skoro a nismo obila ili soju posle tretmana uskolisni korova i kultiva ije. Jer nije ni bilo potrebe re i korove i čeka etvu. li posle nji o ina mno o to- ta se promenilo. je nom u i u interesovanja sojara o le su tetočine. a tetočine soje je karakteristično a se ve inom ra i o vrstama koje svojom is ranom nisu ve ane isključivo a soju. I e nitivno polako ali si urno postajemo svesni činjenice a prinos soje o biljno mo u a u ro e tetočine me u kojima su naj načajnije: rinje pre ljevi stričkov arenjak ali i uvek prisutna - elena povrtna steni a.

konomski naj načajnije tetočine soje su g inje egljevi te ko vi ljive olim okom koje ve inom prepo najemo tek ka ve počnu a prave tete na soji. e prve tete o nosno prvi simptomi napa a rinja se uočavaju na ivi ama par ela. Neka a je ovoljno tretirati samo ivi e par ela akari i om ili insektoakari i om ka a se rinje uoče na samom početku pojavljivanja. Sa pre le om par ela i utvr ivanjem prisustva ovi tetočina potrebno je krenuti ve krajem juna i početkom jula. Najve a brojnost rinja je krajem jula i tokom av usta. Napa nute biljke ranije avr avaju iklus ra vi a manje su abitusa i imaju manji broj ma una to sve utiče i konačno na manji prinos. reporuka Stručne slu be kompanije romarket jeste primena akari i a ka i o ili San i e čim se utvr i prisustvo rinja na ivi ama par ela.

13 rlo načajna tetočina soje jeste ičkov a enjak Vanessa cardui leptir koji je obio ime po i ra ito arenim krilima. tete na soji prave useni e ovo leptira koje se lako prepo naju - veoma su lakave rne boje sa ve ute linije na bokovima. ve useni e se rane listovima soje i na njima ispre aju paučinastu navlaku. Je na useni a u proseku mo e a poje e 1 8 lista. nekim o inama ove tetočine mo u ovesti o potpuno olobrsta useva koji se javlja u oa ama. va vrsta ima 2-3 enera ije o i nje a soju je bo ove tetočine potrebno obila iti o početka juna ra i utvr ivanja prisustva useni a ovo leptira. useni e se prvo rane na korovima kao to su palami a čičak i r. a potom prela e na soju. ato je najva nija mera a tite uni tavanje korova na kojem stričkov arenjak pola e jaja. emijsko su bijanje useni a je potrebno i vo iti tek ka a se pre e ekonomski pra tetnosti a to je vi e o 2-3 useni e po je noj bilj i. no to treba imati u vi u je a svaka biljka soje mo e a kompen uje elimično o te enje lisne mase. ato prilikom o luke o eventualnom emijskom tretmanu treba vi uelno pro eniti bujnost useva jer biljke sa ve im brojem listova naravno bolje po nose napa ove tetočine. ako e bitan parametar je i veličina useni a. I ealno je a se useni e su bijaju ka a prave ve e tete a jo uvek su sre nje veličine jer je velike tj. starije useni e te e su biti. Stručna slu ba kompanije romarket a su bijanje useni a stričkovo arenka preporučuje obro po nate i pou ane inse ti i e - Nurelle D Despot an e S o ili in . ilo koji insekti i a se i abere po eljno je koristiti okva ivač o koji u uslovima kako visoki temperatura va u a ili kratkotrajni i nena ni pa avina omo u uje bolju per istentnost pesti i a na listu i stablu soje.

Svake o ine sve načajnija tetočina koja se re istruje u usevima soje je i elena ov na eni a Nezara viridula . va me iteranska vrsta se pro irila u mno e krajeve ali i u mno e useve i asa e. rani se biljnim sokovima koje si e i mla i biljni elova i anaka i plo ova. rou rokuje slabljenje napa nuti biljaka. esta ubo a na ma unama i semenu vremenom potamne i nekrotiraju. a ovu tetočinu je spe i čno to a se o rasle je inke kao i svi larveni sta ijumi o ru o o peto rane na ra ličitim biljnim elovima. elena povrtna steni a je poli a na vrsta a s ob irom a soja au ima sve načajnije povr ine u eloj emlji mo la bi se očekivati sve ve a tetnost ove vrste. e a brojnost pomenuti tetočina uka uje na posle i e promene klime ko nas. a bi i be li smanjen prinos bo neke o nji e nitivno je soja biljna kultura koja a teva obila ak i na u pa nju o setve o etve.

14

o

a o avljena ov a ka kul u a

Predrag Kolarević, dipl. inž. poljoprivrede

iljke i poro i e le umino a Fabaceae u naro u po nate kao ma unarke pre stavljaju veliku rupu biljaka koje au imaju načajno mesto u lju skoj i ivotinjskoj is rani. no po čemu se i vajaju u o nosu na ostale kulture je sposobnost a oto ksa ije. a valjuju i simbiotskim bakterijama koje se nala e na korenu ovi biljaka one imaju sposobnost ve ivanja atmos ersko a ota N2 i re uk ionim pro esima prevo e a u amonijačni oblik N 3 koji je ostupan biljkama. vim pro esom biljke obe be uju sebi preko potrebne količine a ota a obo a uju i tlo u kome se aje. Naj načajniji pre stavni i ajeni kultura i poro i e ma unarki u svetu su soja pasulj ra ak vi ne lupine sočivo i bob. aljem tekstu emo se okusirati na načaj i uti aj pomalo apostavljene vrste bob u biljnoj i ivotinjskoj is rani način u ajanja i naj načajnije bolesti i tetočine ove kulture. ob Vicia faba L. spa a u je ne o najstariji kultura koje je ajio čovek. Istra ivanja su poka ala a vo i poreklo sa lisko Istoka teritorije v anistana i postoje po a i a je ajen pre vi e ilja a o ina u okolini aspijsko je era. Smatra se a je ova biljka o la na na e prostore tokom velike seobe Slovena a kao prilo tome stoji činjeni a a je reč bob prisutna

u otovo svim slovenskim je i ima bilo a o načava samu biljku ili poro i u ma unarki. rojni autori bo mor olo ki ra lika o ru i pre stavnika ro a Vicia svrstavaju kulturne orme boba u ro Faba vrstu Faba vulgaris. S o no toj klasi ka iji kulturne orme alje elimo prema krupno i semena na: • rupnosemeni bob Faba vulgaris var. major • Sre nje krupni bob Faba vulgaris var. equina • Sitnosemeni bob Faba vulgaris var. minor iologija ajenje ob je je no o i nja eljasta biljka koja se u na im uslovima aji kao jari usev. Seje se čim se steknu povoljni uslovi obro pripremljeno emlji te o ovaraju a temperatura emlji ta o polovine ebruara pa o kraja marta. re to a osnovnu obra u emlji ta treba obaviti u toku jeseni ok se pre setvena priprema sprovo i rano u prole e čim to uslovi o vole.

Iako bob o likuje sposobnost a oto ksa ije a ra liku o ostali pre stavnika le umino a ima velike potrebe a a otom u početnim a ama pre obra ovanja kvr ični bakterija te se mo e ubriti sa 30 k a ormula ijama koje sa r e čisti a ot ukoliko se ne o aje stajnjak. okom ve eta ije bob mo e a ve e o 50-330 k a a ota. a a su u pitanju potrebe a os orom i kalijumom

15 ili olju enom. o e se i kuvati a valjuju i čemu se priprema supa vrlo bo ata proteinima. Sre nje krupne i sitnosemene sorte se koriste u is rani oma i ivotinja. is rani stoke se mo e koristiti i kao sve a rana u eno a i obra ovanja vetova i ormiranja ma una. ao prilo tome stoji a bob iako manje astupljen u o nosu na stočni ra ak i ra ori u ima bolji prinos elene krme po bilj i. ob se mo e koristiti u mlevenom obliku me anjem sa p eničnim bra nom usle če a se pobolj ava nutritivna vre nost leba.

Mere nege. roi vo nju boba ote avaju brojni biotski u ročni i me u kojima su sveprisutni korovi miko e bakterio e i poje ini insekti.

u osnovnu obra u je neop o no uneti 70 k a 2O5 i 0 - 80 k a 2 . Setva se obavlja irokore o sa ra ma ima o 50- 0 m na ubini o 5-8 m. ustina useva avisi o varijeteta o nosno sorte ve eta iono perio a a po otovo o obe be enosti vla om. na im po ručjima prosečan broj biljaka se kre e oko 30 m2 ok u optimalnim uslovima vla e ko sitno rni sorti broj biljaka po metru kva ratnom i nosi 0- 0 biljaka.

Seme boba kao i mla e biljke vrlo obro po nose niske temperature a u optimalnim uslovima spolja nje sre ine klijanje semena traje o 10 o 1 ana. iljku karakteri e sna no stablo a valjuju i kojem raste o 0-130 m u avisnosti o enotipa. rosečno na ne eljnom nivou o e o obra ovanja je no no usa. a a se obra uje o 8-10 no usa ormiraju se prvi vetovi. ribli no samo 25 vetova obra uje ma une sto a je vrlo bitno o r avati optimalne uslove kako bi biljka ala vi e ma una i bojli prinos. a a o e o obra ovanja ma una ko proi vo nje boba mo e a se obavi aki anje vr ova kao spe i čna mera ne e.

Na taj način se sprečava nje ov alji rast i ubr ava se sa revanje. a unarke a po otovo bob su veoma bo ate proteinima u ljenim i ratima le itinom olestinom nukleinom skrobom pektinom mineralima i ra nim sekun arnim metabolitima uključuju i enolna je injenja. ot se mobili e i listova i i a ma une u rno boba prilikom nje ovo rasta tako a je ona veoma bo ata proteinima. rupno rne sorte se koriste u is rani u sve em obliku

orovi mo u a re ukuju prinos boba i o 50 te je sto a neop o no nji ovo uklanjanje u ranim a ama ra voja. Naj načajniji korovi koje se sre u u usevu boba su bela ra a ili poljski prstenak Anthemis arvensis . pepelju a Chenopodium album . bulka Papaver rhoeas . poljska oru i a Sinapis arvensis . palami a njivska Cirsium arvense . i imnjača Fumaria officinalis . ok o uskolisni korova primorski ljulj Lolium rigidum . ob spa a u biljke koje su vrlo obri kompetitori sa korovima pre sve a bo br o rasta i visine stabla me utim u rejonima sa velikim povr inama po ovom kulturom sprovo i se upotreba pesti i a. on ept su bijanja korova u usevu boba je isti kao ko ostali ajeni ma unarki.

Sa aspekta primene pesti i a bob spa a u kate oriju mali usevi i na na em tr i tu nema vanično re istrovani pesti i a. Sto a koriste i inostrana iskustva preporučujemo tretman su bijanja korova posle setve a pre ni anja boba preparatom endi o ok se a tretman nakon ni anja boba u a i ra voja o prve o tre e troliske su bijaju irokolisni korovi. a ovu namenu mo e se koristiti erbi i en a a k S . koliko je re istrovano prisustvo uskolisni korova perio a nji ovo uklanjanje je a nijansu u i o ra voja prvo vetno pupoljka ka a se koristi erbi i Floyd. reba napomenuti a poje ini pesti i i ukoliko se nala e u re i ualanom obliku u emlji tu mo u a o tete usev boba. v e spa aju pre stavni i emijske rupe sulfonilurea erbi i a. ako e aostale količine ovi pesti i a u tanku prskali e mo u imati tetno elovanje na usvev sto a je vrlo va no nakon svako tretmana obro isprati prkali u. ormonski erbi i i kao 2 - estri usle ri ta prilikom tretmana obli nji useva mo u a nanesu tetu biljkama boba pa je va no tretirati po vremenskim uslovima sa malo vetra. topato eni ljiva je na o najproblematičniji jeste Aschochyta fabae .sp. fabae o nosno antrakno a boba koja mo e a i a ove ubitke i o 30 . o e se javiti jo u početnim a ama u vi u svetlo eleno o uti pe a koje u povoljnim uslovima vla e kasnije prela e u braon pe e kon entrični kru ova. on entrične

16 proi vo nju boba a me u njima se i vaja bakterio na plamenjača Xanthomonas campestris pv. phaseoli. slučaju obilno navo njavanja visoke temperature ola i o pojave karakteristični simptoma na listu u vi u nekrotični pe a oivičeni lorotičnim oreolom. akterije se prenose ara enim semenom i u avisnosti a li se nala e na povr ini ili unutar semena nji ova mo u nost pre ivljavanja se ra likuje. koliko su povoljni uslovi je no o eset ilja a ara eni semena je ovoljno a o e o ra voja epi emije. Ipak pravilnim plo ore om upotrebom ravo semena i otpornim sortama poten ijal ra voja bolesti se rastično smanjuje. ore plamenjače slične simptome mo e a prou rokuje bakterija Pseudomonas syringae pv. phaseolicola. va bakterija stvara simptome oreolne pe avosti na listu i ma unama. Na ma unama oko pe e ola i o ormiranje tamno eleno oreola koji se postepeno iri i nakon to a bakterija kro i ma une ara ava i seme. plamenjače se ra liku po tome to je lorotični oreol oko pe a iri. ao i pret o na lavni vi preno enja pre stavlja ara eno seme.

kru ove sačinjavaju tamni pikni i po kojima se ova bolest ra likuje o neki ru i prou rokovača pe avosti boba. Simptomi se javljaju kako na li u tako i na ma unama. tetan uti aj ovo pato ena umanjuje se pravilnim plo ore om i upotrebom un i i a. načajna bolest je i r a boba prou rokovač Uromyces vicie-fabae koji mo e a smanji prinos a 20- 0 . a boba se prepo naje na listu po sitnim sme enaran astim pustulama ispunjenim ure osporama karakterističnim a pato ene prou rokovače r a. toku ve eta ije mo e o i o nekoliko sekun arni in ek ija. vaj pato en se e kasno su bija upotrebom un i i a emijske rupe tria ola. usevu boba se mo e apa iti i plamenjača boba pato en Peronospora viciae. vaj pato en se mo e apa iti u pre elima sa la nijom i vla nijom klimom. Simptomi se u lavnom javljaju na li u ali usle jako napa a bolest se mo e pro iriti i na peteljke i stablo. ipičan simptom se javlja na li u na čijem naličju se u uslovima visoke vla e obra uje u okviru pe e sivkasta prevlaka ispunjena konijama ok je na li u li a uočljiva lorotična pe a oivičena krupnijim lisnim nervima. topato eni virusa u usevu boba se mo e prona i virus žutog mozaika pasulja . ipični simptomi koji se mo u apa iti na biljama na kojima je i olovan ovaj virus su mo aik uvijanje smanjenje i e orma ija listova. ore to a tri ne elje nakon in ek ije sa r aj pi menata transpira ija i e ekat otosinte e su smanjeni. itopato ene

bakterije

tako e

mo u

u ro iti

uslovima jako inten iteta pojave po eljno je koristiti un i i e sa kontaktnim i lokalsistemičnim elovanjem i ane eo e ueen illan a a su insekti u pitanja rna repina va Aphis fabae

17 je vrsta biljni va i koje se najče e mo u prona i u usevu boba. iljne va i napa aju mla o li e usle če a vrlo br o mo e o i o ra voja kolonije. vaj problem se re ava upotrebom insekti i a a a tu namenu se upotrebljava ne 20 SP ili lo e S . načajne tete mo e a i a ove Bruchus rufimanus o nosno bobov i ak. va vrsta i a iva probleme tako to a ult pola e jaja na ma une boba e nakon esetak ana u avisnosti o spolja nje temperature ola i o piljenja larve i njeno ubu ivanja u ma unu e pronala i seme u kojem nastavlja svoj ra voj. a voj larve traje 2-3 mese a i a valjuju i tome larve bivaju une ene u skla i ta sa obranim semenom. re ne o to pre u u sta ijum lutke larve i ri aju kru i prola kro koji e a i a e ima o ka a se sta ijum lutke avr i. prole e se ima o mo e opunski raniti polenom na vetovima. koliko se abele i nji ovo prisustvo u ovom sta ijumu se pristupa upotrebi insekti i a sa kontaktnim elovanjem i rupe piretroi a o an e S in ... ili kombina ija piretroi or ano os orni e o u elle ... . savremenim sistemima ajenja ovoj povrtarskoj kulturi bi se svakako mo lo posvetiti vi e pa nje jer je po itivan uti aj bilo a rote nički bilo u lju skoj is rani vi estruk. Nakon ve eta ione se one usev boba obe be uje načajne količine a ota obo a uje emlji te or anskom materijom i pre stavlja i ealnu kulturu u plo ore u pre mno i ajeni biljaka. bo to a a i ostali po itivni karakteristika bob pre stavlja i ealno re enje koje proi vo ači ne bi trebalo a i be avaju.

18

HEMIGACIJA ,,KAP PO KAP’’ ® NAJBOLJE PRAKSE PRIMENE VERIMARKA U KONTROLI INSEKATA

KORISTITE SREDSTVA ZA ZAŠTITU BILJA BEZBEDNO I ODGOVORNO. MOLIMO VAS UVEK PRATITE UPUTSTVO SA ETIKETE KADA PRIMENJUJETE SREDSTVA ZA ZAŠTITU BILJA.

19

e a o avi o voće!

Stefan Marjanović, master inženjer

olako ali si urno situa ija sa korona virusom se sti ava. roj vak inisani je sve ve i a broj novo ara eni manji. esto smo se u pret o ni o inu ana susretali sa pitanjem a a e se ivot vratiti u normalu i sa a posle vi e o 18 mese i mo e se re i a je taj trenutak o ao. I na amo se biti trajan be preki a. bo svi nas. Ne bi a se po se am kakve su sve epi emiolo ke mere bile na sna i koliko je svima nama ivot bio neobičan ti i koliko su puta me i inski ra ni i spomenuli reč imunitet i rav način is rane.

Imunitet jeste vrlo slo ena priča ali re ept a nje ov pravilan i sna an ra je prilično je nostavan i po ra umeva pravilnu is ranu i rav način ivota. ore ičke aktivnosti ovoljno sna is rana i ovoljan unos vitamina su pre uslov a jak imunitet a samim tim i rav or ani am. Svima nama je u oba pan emije čim bi neko spomenuo o la ak u pro avni u obave na stavka bila: upi neko vo e . namo a to vo e o tome ne bi ni ta pričao me utim

ono to stvarno jeste problem i to jeste a svaku osu u je pitanje a to se ve ina nas seti načaja vo a samo ka o e o pa a imuniteta o situa ije u kakvoj je ve ina nas bila a to nam upotreba vo a ne bi postala rutina kao npr. jutarnja ka a ili pak i areta ili neki slatki nakon obroka I sam ok pi em ovo često umem a aboravim i umesto jabuke banane u pro avni i kupim čokola u. Jer ne samo to je osnova a rav imunitet vo e je je tino i on a sle i lo ično pitanje ar nije bolje kupiti kilo ram banana jabuka ne o kutiju i areta ovom tekstu i ne u neke animljive činjeni e o ra ličitim vrstama vo a ne to verovatno ve ina vas nije čula a to je itekako bitno i to e na am se promeniti svima nama svest o tome koliko je vo e ravo i ta ustvari unosimo u or ani am is ranom vo em. e osle kojim u i nositi animljive činjeni e nije bitan ba kao to nije bitno koju emo vrstu vo a o abrati akle jo je nom vo e nam je neop o no svako nevno ne samo ka a osetimo a nam je imunitet pao i ka a nam to oktori preporuče i ato e a o avi o voće!

20 Dunja kao pre stavnik jabučasto vo a ima vi e načina kojima utiče na rav imunitet. o unje su lekovite i semenke: sa r i 15 ulja koje je bla otvorno a ubla ivanje rana o u o le anja i vitamin 17 amigdalin koji ima antikan ero eno ejstvo. unja sa r i pektin koji smanjuje nivo lo e olesterola u krvi. bo to a je ovo vo e o lično a preven iju akrčenja arterija. Neka istra ivanja su eri u a neki antioksi anti u unji poput kvercetina i kempferola smanjuju upale i tite o ronični bolesti sr a. I a kraj ne to to je oka ano i svima po nato: unju mo ete jo iskoristiti i kao osve ivač prostora samo je stavite tamo e elite a lepo miri e i obijemo staru po natu unja sa ormana .

a uka je mo a i najprisutnije vo e u marketima i ato je vrlo va no nati ta obijamo njenom is ranom. esto se mo e na i u ijetama a mr avljanje jer sa r i vi e o 10 posto nevne količine ijetalni vlakana koju preporučuju nutri ionisti. lakna i jabuke smanjuju ri ik o arkinsonove bolesti. kori jabuke nala i se pre r t slojeva na vani triterpenoid. ni mo u sprečiti ili ubiti stani e raka a to se posebno o nosi na jetru ebelo revo i rak ojke. ako e ona je bo ata vitaminom koji je potreban a obnovu imunolo ko sastava. prosečnoj jabu i ima oko osam mili rama vitamina to je 1 o nevne potrebe.

Ne ostatkom vitamina sporije se oporavljamo o virusni in ek ija skloniji smo nastajanju mo ri a i krvarenju esni. Isto tako po stiče proi vo nju acetilkolina koji jača komunika iju i me u ivčani stani a i a valjuju i tome poma e u pam enju. vo su samo neke o bitniji bla o eti koje nam onosi jabuka anas nam je svaka in orma ija na o vat ruke pa vam svakako pre la em a je nim klikom otkrijete ostala lekovita svojstva jabuke.

Što se koštičavog voća tiče, dva možda i u ljudskoj ishrani najprisutnija predstavnika jesu vi nja i trešnja.

Nji ova lekovita svojstva su velika tako a je svakako preporuka a ukoliko birate npr. koji sok popiti sle e e činjeni e e vam svakako ati o ovor na to pitanje. i nje i tre nje svoju rvenu boju u uju biljnim pi mentima antocijanima koji eluju antioksi ativno. ako e pose uju i o re ene kon entra ije beta – karotena luteina i zeaksantina pi menata koji tite ravlje or ani ma a posebno unk ije vi a i ko e. ntioksi ansi u vi njama smanjuju ve u emijski spojeva koji u rokuju reumatoi ni artritis. Naime sok o vi nje mo e olak ati simptome upale lobova a lju e koji pate o artritisa i i ta. i nje i tre nje pobolj avaju ra mo a a istra ivanja su poka ala a ovo vo e mo e smanjiti simptome l eimerove bolesti i antin tonove bolesti. o se obja njava elovanjem vitamina koji se mo u na i u vi njama i tre njama a koji povoljno eluju na ivčani sastav. agode kao vo e po kom mno i re ioni u Srbiji postaju prepo natiljvi ima o roman uti aj na imunitet.

Ja o e su vrlo obre a i rata iju or ani ma jer sa r e visoki pro enat vo e. a a je reč o u ljenim i ratima u ja o ama - 7 7 rama na 100 rama ja o a pre stavlja vrlo ni ak sa r aj u ljeni i rata. ećinu u ljeni i rata i ja o a čine prosti u ljeni i rati: luko a rukto a i sa aro a ali ja o e sa r e i pristojan pro enat vlakana te i oni čine načajan u eo u ljeni i rata u ja o ama. lakna čine oko 25 o nosno u ljeni i rata ovo vo a a po nato je a su ona vrlo načajna a pre ranu obri bakterija u revima i elokupno ravlje i estivno sistema

21 ali imaju i mno e ru e bene te po lju ski or ani am. namo a je lju ima koji imaju problem sa inuslinskom re isten ijom ili pate o ijabetesa osim nutritivne vre nosti vrlo va an i likemijski in eks ja o a a on i nosi 0 te spa a u relativno niske. Ja o e ne bi trebalo a u rokuju velike pikove u nivoima e era u krvi pa se smatraju be be nim a ijabetičare.

Breskve se aje vekovima. rvi put kultivisane u ini smatraju se simbolom besmrtnosti i prijateljstva.

i e je ra lo a bo koji breskve treba a su često na trpe i. reskve su i ealno vo e u borbi protiv oja nosti. Je na breskva sa r i i me u 35 o 50 kalorija i ne sa r i masti. bo vitamina i breskve poma u u re enera iji elija ko e bo če a se koriste u ko metičkoj in ustriji. reskve poma u u borbi protiv anksio nosti. a arskoj breskve smatraju vo em smirenosti . oma u u sprečavanju nastanka kar inoma. Selen koji se nala i u breskvi je antioksi ant koji štiti eliju o ra aranja. reskve mo u a pomo nu a se i ba e liste i reva. Imaju iuretična svojstva te tako poma u či enje bubre a i mokra ne be ike.

neki manje prisutni ali isto toliko va ni vo ni vrsta poput leske i i i le or ani am tako e ima veliku pomo pri stvaranju imuniteta. lje i semena ribi le mo e a pomo ne i osobama koje pate o multiple sklero e plo i ulje rne ribi le imaju antivirusno elovanje prvenstveno na virus ripa. Sok rne ribi le poma e pri lečenju krvarenja esni i pro ireni vena i po itivno utiče na pove anje nivoa kon entra ije. ilju lečenja i preven ije uti e upale plu a i nisko pritiska pore kon umiranja je ra le nika koriste se i vetne rese sa leske ali i kora i li e leske i koji se obija lekoviti tanin. alo je prostora a ispisati sva lekovita svojstva is rane vo em ali na am se a su ovi par spomenuti animljivosti obar poka atelj načaja po ravlje.

Nika se ne na ta e biti sutra a li e se neki novi virus pojaviti pa je poput a tite bilja preventiva najbitnija stvar. preventiva i pre uslov a jak imunitet a samim tim a jak or ani am jeste re ovna upotreba vo a u bilo kom obliku. I ato ne aboravimo vo e ono je sinonim ravo ivota i to je najbolje svima nam je na o vat ruke.

23

Ekološke i e Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

alkan u svetskom vr u po a a enosti va u a I vor: ur

tiv maj 2021.

Svetska banka upo orila je a lju i na apa nom alkanu često u i u va u koji je me u naj a a enijima na svetu te a je nje ovo a a enje vo e i aktor ekolo ko ri ika. bo to a je tokom protekli 15 o ina Svetska banka ulo ila vi e o 250 miliona olara u unapre enje ener etske e kasnosti i smanjenje a a enja va u a i emisija asova sa e ektom staklene baste u re ionu navo i se u saop tenju ove banke. nare nom perio u Svetska banka e nastaviti a poma e emljama u o elenjavanju ekonomija kro ula anje u čiste i vore ener ije pomo pri atvaranju ru nikaveliki a a ivača i po r ku a pove anje ener etske e kasnosti i smanjenje u ljenično otiska privre a ovi r ava.

Strate ija : bnova ekosistema o 2050.

I vor: a roklub jun 2021.

vropski parlament je sa 515 lasova a 0 protiv i 8 su r ani po r ao Strate iju o biora novrsnosti o 2030. o ine. atra eno je ono enje evropski propisa o a titi ivotne sre ine ali arlament je upo orio a e u sprovo enju biti ključna nansijska po r ka poljoprivre ni ima ribarima i umarima. rema pro enama Naučno političke plat orme a biora novrsnost i uslu e ekosistema I S priro a u svetu propa a nevi enom br inom a i umiranje preti milionu o pro enjeni osam miliona vrsta. astupni i sto a po ravljaju nameru Strate ije a o 2050. lobalni ekosistemi bu u obnovljeni otporni i

prikla no a ti eni. Spe i čni a tevi se o nose na a titu 30 o sto kopneni i morski po ručja na obave uju e iljeve a urbanu biora novrsnost a evroparlamentar i su se slo ili i s tim a je potrebno itno elovanje a austavljanje smanjenja popula ije pčela i ru i opra ivača stoji u saop tenju. atra ili su i a se na kon eren iji N u oktobru 2021. onese pakt sličan ariskom spora umu. ako e astupni i se protive ponovnom o obrenju upotrebe li osata nakon 31. e embra 2022. onovili

24 su svoj a tev a se ini ijativa a opra ivače itno revi ira kako bi se u nju uključio ambi io an okvir a nji ovo pra enje u eloj niji sa jasnim poka ateljima i iljevima a austavljanje smanjenja nji ove popula ije koja je ključna a be be nost rane. ako bi se smanjila upotreba pesti i a evroparlamentar i ističu a bi poljoprivre ni i trebalo a primenjuju re enja a tite koja su si urna a ivotnu sre inu. vropsko u ru enje poljoprivre nika Copa Cogeca ra očarano je ovakvim stavovima vropsko parlamenta a smatraju kako ono nema ve e sa stvarno u na terenu. svom saop tenju ističu kako je pre lo i a vao veliku abrinutost u poljoprivre noj i umarskoj aje ni i. Navo e kako sektoru nisu pre stavljena prava re enja o tome kako posti i o r ivost i rast or anske poljoprivre e. ea uju i na is o lasanja lavni sekretar Copa-Cogece eka esonen rekao je a su poljoprivre ni i opet u sre i tu ini ijative i a se jo je nom o nji tra i a učine vi e sa manje. a bismo pove ali biolo ku ra novrsnost trebalo bi a bu emo vrlo jasni - potrebno nam je vi e upravljanja ruralnim prostorom ne manje rekao je esonen. ako je o ao avori ovanjem je no stupa o r ivosti na ru im alje se vrlo emotivi u a poruka poljoprivre ni ima I umarima irom a sam sa r aj pre lo a je ne osle an.

e iteran postaje tropsko more I vor:

S jun 2021.

e iteran ubr ano postaje tropsko more a temperature rastu 20 o sto br e o lobalno proseka upo orava novi i ve taj Svetsko on a a priro u objavljen povo om Svetsko ana a tite ivotne sre ine. ao posle i a to a ribe ju no e iterana poput baraku e i kirnje mi riraju prema severu a 1.000 inva ivni vrsta u lo je kro Sue ki kanal i ibraltarski moreu raseljavaju i i u ro avaju i lokalne vrste. oralni rebeni se sve vi e smanjuju ok se me u e mno e toliko a ribari često ulove vi e me u a o ribe. Najvi e abrinjava to to a revanje preti velikim stani tima morske trave posidonia oceanica u moru koje mo u apsorbovati o 2 emisije 2 i me iteranski r ava.

vropski parlament o obrio akon o klimatskim iljevima I vor: anju

jun 2021.

vropski parlament o obrio je juče klimatski akon kojim iljevi vropske unije o emisiji asova sa e ektom staklene ba te postaju pravno obave uju i to utire put revi iranju politika a br e smanjenje otpa ni materija koje a revaju planetu. re ovarači i 27 emalja člani a posti li su u aprilu o ovor o klimatskom akonu kojim su stro i iljevi a smanjenje emisija postali sr kreiranja politike . re lo om akona su utvr eni iljevi a smanjenje neto emisija u a 55 pro enata o 2030. o ine u o nosu na nivo i 1 0. o ine i posti anje nulte neto emisija o 2050 prenosi ojters. misije asova u su u 201 . bile a 2 pro enta manje ne o 1 0. o ine.

25

io i ula ivna u iva Miloš Pavlović, dipl. inž. poljoprivrede

osle nji o ina se bele i pove ano prisustvo bolesti i tetočina na ve etativnoj masi i plo ovima vo a i povr a. Sto a je upotreba pesti i a učestalija u proi vo nji a sa ru e strane varijabilni vremenski uslovi su sa a ve postali uobičajena pojava. imaju i sve to u ob ir i posmatraju i ajenu biljku kao ne to to bi svojom iolo ijom trebalo a na obar način sve to po nese i na kraju nam a obar prinos neop o no je a joj primenom priro ni stimulatora pomo nemo u tim kritičnim perio ima. elike varija ije temperature i vla nosti va u a isrpljuju svaku biljnu vrstu jer je u tim uslovima primorana a često menja inamiku usvajanja vo e i raniva inamiku otvaranja i atvaranja stoma te samim tim inamiku svo rasta i ra voja. bo to a ajene biljke ube veliki eo svoje ener ije koja umesto a i e u smeru pove ano rasta i ra voja naprotiv i e u smeru pre ivljavanja stresno perio a. o na kraju re ultira slabijim prinosima i ili slabijom pripremom ro a a nare nu o inu. e enje koje e ajenim biljkama pomo i a lak e po nesu te stresne uslove je nim elom se mo e prona i u primeni a ekvatni biostimulatora.

a u io i ula o i o su proi vo i priro no porekla nemaju karen u nemaju tetno elovanje na biljku nema totoksije nakon primene a ono to je nji ova lavna karakteristika o le a se u po itivnom elovanju i pomo i ajenoj bilj i a lak e po nese uslove stresa. iostimulativni proi vo i su najče e na ba i al i aminokiselina biljno porekla oli osa ari a it . oro i a biostimulatora u okviru bren a ito ert je jako iroko spektra i spremna je a primenu u svim uslovima stresa bilo a je u pitanju variranje klimatski parametara bilo a je u pitanju re avanje problema totoksičnosti nakon nea ekvatne upotrebe pesti i a i ru i sre stava.

26 io e io e je proi vo na ba i al i koji ispoljava o lično elovanje prilikom olijarne primene u a i vetanja svi biljni vrsta. erio vetanja je je na o najosetljiviji a a ve eta ije tako a svaka biljna vrsta jako obro rea uje nakon primene biostimulatora na ba i al i u toj a i jer joj obe be uju preko potrebnu ener iju a inten ivno obavljanje iolo ki pro esa.

Stimuli e is ranu biljke i sinte u poliamina kao priro ni re ulator o ključne va nosti kako a ametanje plo a tako i rast plo a posebno u ranoj a i.

io e ino e je biostimulativno ubrivo na ba i biljni aminokiselina koji svoju ulo u tako e pronala i u primeni veliki varija ija vremenski uslova temperaturne os ila ije os ila ije vla nosti va u a vremenske nepo o e obe be uju i bilj i otove aminokiseline koje ona sama u ote anim uslovima sinteti e mno o sporije. rimenom proi vo a io e ino le biljkama se aje je an impuls koji o r ava njen ra voj i u tim kritičnim situa ijama. aje ničkom primenom preparata i o e io e i io e ino e ajenim biljkama se aje je na velika stimula ija koja o r ava ra njeni iolo ki pro esa na visokom nivou.

io e ua o je stimulator otpornosti čijom primenom je biljka mno o spremnija a najavljene uslove stresa. tvr eno je re imo a se olijarnom primenom ovo proi vo a u prvim a ama ra voja paprike na otvorenom polju obe be uje velika otpornost useva na poten ijalni napa bakterio a. io e ua o je proi vo koji karakteri e visoka kon entra ija os ora i kalijuma s tim to se prisutni os or nala i u os tnom obliku i ima veliku ulo u u pove anju imuni a ije ko biljaka. Široka lepeza ito ert preparata omo u uje a na pravi način pri ranite asa e a ekvatnim ubrivom. no to i vaja ovaj bren o ostali je to a se ne nu i je no univer alno sre stvo ve irok spektar preparata čijom se pravovremenom primenom posti u načajni po itivni e ekti. o itivni e ekti najče e se o le aju u jačanju i po i anju vitalnosti biljke ra vijanju otpornosti prema ra ličitim obli ima stresa temperaturni pesti i ni me aničke povre e po i anju prinosa kvaliteta boljem po i ioniranju na tr i tu i naravno pove anju i ostvarenju pove ane ene obijeno proi vo a. ako e pre nosti primene ito ert proi vo a se o le aju u pove anju transportabilnosti i veka trajanja plo a kao i u elimina iji bolesti nastali usle iolo ki ne ostataka. ri ranu vo a i povr a potrebno je obaviti u skla u sa trenutnim ra vojem biljaka i nji ovim potrebama a spe i čnim nutrijentima. olijarnu pri ranu koristiti uvek prilikom tretiranja sre stvima a a titu bilja pri čemu je jako bitno ispo tovati o ovaraju e eno a e ra vi a. ut o kvalitetni plo ova i e upore o sa primenom proi vo a bren a ito ert.

TRAŽILI STE

MAŠINU,

DALI SMO VAM

PRIJATELJA

Pratite nas na

www.villager.rs

28

Priredili: Dragan Đorđević Ines Cvijanović-Bem

29

Su ijanje e očina na ekolo ki i va ljiv način Ines vijanovi

em

ipl. in . poljoprivre e

isoki a tevi tr i ta u po le u kvaliteta vo a sve vi e problema a aju proi vo ačima. Na poli ama me amarketa e se anas vo e najvi e pro aje prola imaju samo na minkani plo ovi koji su pri tome ri oro no kontrolisani u po le u ostataka pesti i a. vo se ne o nosi samo na serti kovanu or ansku proi vo nju ne o sve ve im elom i na konven ionalnu i inte ralnu proi vo nju vo a i povr a. a tako a bi se vo e i povr e pro avalo u lan ima supermarketa npr. i l mora a a ovolji a tev a sa r i sve a 30-50 o maksimalno o voljeno nivoa re i ua pesti i a.

Su bijanje tetočina u konven ionalnoj proi vo nji često ima tetan uti aj na opra ivače korisne insekte priro ne neprijatelje to u velikoj meri naru ava o r ivost proi vo nje rane. Sve je br i ra voj re istentnosti sami tetočina na klasične pesti i e. o je ra lo povlačenja veliko broja emikalija i novi propisa . a ličiti biolo ki preparati su alternativna meto a a proi vo nju ravstveno be be ne rane i ubla avanje tetni e ekata na ekosistem. iopesti i i su kompleksniji a primenu o emikalija i a bi se ovakvi proi vo i uspe no primenjivali potrebni su te nnička po r ka i pre nanje kao i jaka mre a pro no no-i ve tajni i stručni slu bi.

načaj edvi anja ojave e očina avisnosti o vrste insekata brojnost i rojenje se mo u pratiti ra ličitim lovnim klopkama npr. lepljive ploče ili trake u ra ličitim bojama mirisne eromonske klopke jer je o re ivanje kritične brojnosti o veliko načaja. lo ke e o avljaju e ojave e očina bično početkom aprila. Na njima se je nostavno mo e pratiti pojava tetočina i inamika rojenja popula ije. ra enjem suma temperatura ola imo vrlo pre i no o momenta ka a je e ekat su bijanja najbolji. a a imamo ove po atke sa velikim uspe om mo emo primeniti o ovaraju i bioinsekti i a o re enu tetočinu. Nave emo primere a nekoliko naj načajniji tetočina vo a: 1. Su bijanje jabukino smotav a Cydia pomonella) S 2. Su bijanje lisni va i 3. Su bijanje rvene vo ne rinje Panonychus ulmi – S Su ijanje ja ukinog ov a S je selektivni bioinsekti i na ba i ranulovirusa jabukino smotav a Cydia pomonella granulosis virus, CPGV . eluje isključivo na ovu tetočinu to nači a nema nikakvo tetno elovanje na korisne insekte i priro ne neprijatelje. ormula ija je vrlo stabilna spremna a upotrebu mo e se čuvati u ri i eru ili u e vreme na -18 be ubitka e ekta.

Ima isti nivo a tite koje pru aju konven ionalna sre stva a a titu bilja. Ne ostavlja re i ue i ima vrlo kratku karen u. ako e karakteri e a to a nema mo u nost pojave re isten ije. rskanjem CPGV mo e postiže se vostruki e ekat: 1.

arve jabukino smotav a koje preu mu velike količine virusa u inu u roku o 3ana. Na taj način posti emo irektnu a titu vo a.

2.

arve koje preu mu samo male količine virusa umiru samo u kasnijim a ama ra voja larvi najkasnije o prelaska u sta ijum lutke. arve jabukino smotav a ara ene virusom ne mo u se i lečiti pa e se nji ovom smr u smanjiti i broj je inki sle e e enera ije. Sto a CPGV tako e ima u oročni e ekat smanjenja popula ije. a bismo posti li pravi e ekat e nitivno moramo apočeti tretmane protiv prve enera ije.

30 ostoje va na ra lo a a tretmane u ilju su bijanja prve enera ije jabukino smotav a a to su: 1. enke prve enera ije pola u jaja na i anke i li e larve 1 koje i nji i la e mi riraju 2-3 ana ok ne prona u male plo ove jabuke. okom ove mi ra ije nji ova tela mo u akumulirati velike količine virusa to je osnova a br u atalnu in ek iju.

2. a bi se iskoristilo smanjenje e ekta popula ije ranulovirusa prva enera ija mora biti ara ena kako bi se smanjio broj je inki 2. enera ije.

3. enke 2. enera ije vi e ne pola u jaja na i anke ve irektno na plo . a bi pokupile virus larva mora okusiti plo jabuke te je ta a teta ve načinjena povr insko o te enje nei be no . . eo prve enera ije jabukovo molj a pre imi irektno pa je sle e e o ine eo popula ije ve ara en virusom.

Je nom rečju CPGV o nosno S obe be uje u oročnu kontrolu jabukino smotav a. retmane treba ponavljati svaki o 12 ana. reporučuju se 3 tretmana po enera iji. reba napomenuti a se u or anskom u oju preporučuje rotiranje tretmana pomenuto bioinsekti i a na ba i virusa sa bioproi vo om na ba i Bacillus thuringiensis S Su ijanje li ni va i - isne va i su poli a ne tetočine i nala e se skoro na svim ajenim biljkama. Nji ovo su bijanje je naje kasnije ka a su kolonije tek u asnivanju tj. ka a je popula ija jo sasvim mala. ako opet ola imo o načaja monitorin a. rvi momenat su bijanja je ranoprole no prskanje mineralnim uljima npr.

S jer mineralna ulja eluju me anički na polo ena pre imljuju a jaja lisni va i. reba pomenuti va nost korisni ivi or ani ama priro ni neprijatelja lisni va i. ao to su bubamare latokrilke u ola e para itne osi e i rinje Coccinella septempunctata Chrysoperla carnea, Forficula auricularia, Anthocoris nemorum, Orius minutus junu-julu se obično mo u pojaviti u takvom broju a su u stanju a nivo o te enja lisni va i ove u ispo nivoa opasnosti ao o atnu op iju a su bijanje se mo e o abrati je an o va biolo ka preparata koji se nala e u paleti kompanije romarket PYRETHRUM 5

je priro ni piretrin kompleksna me avina emijski supstan i piretrin jasmoilin inerin i olovan i biljke Chrisantemum sp. eluje otovo istom br inom i e kasno u kao sintenski piretroi i ali sa karen om o sve a 1 an.

je bioinsekti i čija je aktivna materija ekstra ovana i semena in ijsko rveta Neem i priro ni je in ibitor sinte e itina koji tako e eluje na smanjenje proi vo nje jaja i in ibi iju is rane. rimenjuje se a su bijanje iroko spektra lisni va i.

Su ijanje vene voćne g inje (Panonycus ulmi) sa promenama klimatski prilika u uslovima povi eni temperatura va u a u i su ni perio a pojava rinja a posebno rvene vo ne rinje pre stavlja sve načajniji problem u vo arstvu. Je no o re enja koje je na liniji ore pobrojani proi vo a je i S bioinsekti i i akari i sa kontaktnim elovanjem. Sa r i ive spore entomopato ene ljivi e Beauveria bassiana, nanete na telo insekta ispoljavaju kontaktno elovanje. oni ije ljivi e klijaju stvaraju i i e koje pro iru kro kutikulu i ire se u telu insekta.

In ek ija mo e biti ostvarena u roku o 2 o 8 sati u avisnosti o temperature u rasponu o 1 o 370 a optimum na 2 o 270 . i elija nastavlja a se iri rane i se oma inom o nosno nje ovim ranljivim sastoj ima. irenje ljivi e unutar oma ina prou rokuje smrt insekta u roku o 3 o 5 ana. Nakon u inu a insekta nove koni ije nastavljaju a se rane osta ima insekta. e utim temperatura i vla nost imaju uti aja na sporula iju Beauveria bassiana, a time i na prenos ljivi e na ru e insekte. Soj 7 0 0 entomopato ene ljivi e Beauveria bassiana ne proi vo i nikakve toksine jer ara eni oma in umire o e i rata ije i ili ne ostatka ranljivi materija. rema stan ar ima obre poljoprivre ne prakse u inte ralnoj i or anskoj proi vo nji u emljama preparat S se koristi i a su bijanje: bele leptiraste va i tripsa tre njine muve lisni va i i ičnjaka u usevima para aj a paprike lubeni e krastav a tikve salate ar arepe krompira tripsa va i i rveno vo no pauka u ja o i malini i kupini tripsa i tre njine muve u vi nji i tre nji tripsa i me iteranske vo ne muve u asa u breskve nektarine kajsije ljive jabuke kru kine buve u kru i va i minera i vo ne muve u unji vinovoj lo i leski kestenu maslini itrusima ukrasnom bilju i tripsa u lekovitom bilju bosiljak .

Stručna slu ba kompanije romarket sprovo i monitorin tetni insekata na teritoriji ele Srbije i pravovremeno obave tava o momentima i načinima tretmana biopesti i ima a sve sa iljem a pomo nemo

31 proi vo ačima a unapre e svoju proi vo nju vo a i povr a i a oma i proi vo i o ovaraju stan ar ima i bu u konkurentni kako na oma em tako i na inostranom tr i tu. vako je instvenom ponu om kako proi vo a a konven ionalnu tako i a or ansku proi vo nju u e ukovanu i iskusnu Stručnu slu bu a a titu bilja kompanija romarket se i vaja na tr i tu emalja apa no alkana.

e u in ek i id nove gene a ije anja

ila inovi

ipl. In . poljoprivre e

osle nji nekoliko e enija upotreba konven ionalni pesti i a u su bijanju tetni a enasa u poljoprivre i je bila stan ar na praksa. e utim učestala nekontrolisana i vi e e enijska primena ovi sre stava ovela je o ni a ne ativni posle i a koje se o nose na nakupljanje re i ua u ivotnoj sre ini naru avanje biolo ke ravnote e smanjenje bio iver iteta it . ao to je svima po nato o re en broj pesti i a emijsko porekla je isključen i upotrebe kako bo a a enja ivotne sre ine e ekata na ne iljne or ani me tako i bo ra voja re istentnosti ko tetni or ani ama. bo sve a to a nauka je primorana a pronala i nova je injenja kako bi se ove posle i e ublažile i svele na minimum.

Novija istra ivanja se oslanjaju na arstvo biljaka koje imaju sposobnost sinte e sekun arni je injenja koja pose uju toksičan antifeeding e ekat ili mo u elovati in ibitorno na rast i ra voj tetni or ani ama.

Sa naučno stanovi ta biljke pre stavljaju o roman i vor biolo ki aktivni supstan i sa insekti i nim un i i nim bakteri i nim i erbi i nim elovanjem. avno je po nato a biljke sa r e brojne o brambene me ani me kojima se tite o napa a ra ni tetočina a poje ini me ani mi ba iraju se na postojanju ra ličiti supstan i sa pesti i nim svojstvima. otanički pesti i i po ra umevaju primenu biljni ekstrakata i eterični ulja u a titi bilja o nosno oni su alternativa emijskim sintetičkim je injenjima. alo je po nato a je pre otkri a i ra voja prvi sintetički insekti i a or ano lorni i or ano os orni je injenja tokom četrdesetih o ina pro lo veka upotreba botanički pesti i a pre stavljala najva nije oru je u borbi protiv biljni tetočina. ta a nje vreme kori ene su ra ličite vrste botanički insekti i a i to piretrum Chrysanthemum sp. rotenon Derris sp. , a a ira tin Azadirachta indica i esen ijalna ulja ra ni biljaka Artemisia sp., Annona squamosa, Asimia triloba, Ocimum basilicum, Urtica dioica it . . vo biljni insekti i a u ra vijene emlje bio je načajan. abele en je po atak a su 1 7. o ine S uve le .700 tona korena biljke Derris elliptica, a bo sve ve e upotrebe sintetički pesti i a ve 1 3. o ine uvo se sveo na sve a 1500 t ili ve 1 0. S su uve le samo 350 tona piretrina. Smatra se a se anas u svetu biljni insekti i i koriste sve a 2 ali se bo novi svetski nastojanja a upotrebom si urniji alternativa sintetičkim insekti i ima u nare nim e enijama očekuje porast za 10% do 15% na svetskom tržištu. ompanija romarket prateći svetske tren ove u svoju paletu proi vo a je o ne avno uvrstio botanički insekti i po na ivom e u . ktivna materija ovo preparata je piretrin koji uje no spa a u najstariju rupu biljni insekti i a i koji ponovo kreće a obija na načaju i važnosti u biljnoj proi vo nji. iretrin se obija se prera om piretruma - priro no alkaloi a biljake Chrysanthemum cinerariifolium, čiji vetovi sa r e 1-1 5 ovo alkaloi a o akle se i i oluju. iretrum je me avina est komponenti: piretrin I i II inerin I i II i jasmolina I i II. iretrin ka se primeni prema prilo enom upustvu ima minimalan uti aj na ravlje lju i ali i vanre no obru e kasnost na lisne va i Aphididae belu leptirastu va Trialeurodes vaporariorum trips Thrips spp.), obično paučinara Tetranychus urticae reparat e u je kontaktni insekti i koji eluje na nervni sistem tetočine. Ima i ra en knockdown e ekat i vrlo br o nakon primene ola i o obaranja insekta. sle e oj a i na ra uje neurone prou rokuju i rčenje insekta a u avr noj a i insekt ne mo e a kontroli e ra mi i a. koliko o a preparata nije ovoljna postoji mo u nost oporavka insekta te se proi vođačima preporučuje a se pri ržavaju količine primene o 0 5 l a u utrošak 200- 00 l a vo e u avisnosti o biljne kulture. a sa a

32 je preparat e u re istrovan a primenu u usevu para aj a plavo patli ana krastav a i tikvi e u atvorenom prostoru ali se ra e o le i koji se svo e na upotrebu u ratarskim i voćarskim usevima u polju i koji su ali i vanre ne re ultate. aksimalan broj tretiranja je 3 u interval o najmanje 7 ana. a bi se pove alo insekti i no elovanje piretrina u postupku ormulisanja o aju se siner isti piperonilbutoksid biljno ulje ijatomejska emlja . iretrin pose uje nisku toksičnost a toplokrvne or ani me jer a lako i lučuju i or ani ma. koliko se primenjuje prema priloženom uputstvu i preporučenoj količini ne ispoljava tetno ejstvo na čoveka nije kan ero en ne utiče na repro uktivni poten ijal ne ostavlja toksične re i ue a plo ovi biljaka koje su tretirane mo u a se kon umiraju nakon 2 časa. Sre nja letalna o a 50 piretrina je 750 m a e u i 1000 m a o rasle. a ra uje se po uti ajem svetlosti i vla e po ejstvom kiseonika ili bla i kiselina i ba a te je potrebno preparat skla ištiti na si urno mesto i olovano o uti aja ovi aktora. ioinsekti i e u je re istrovan i u o gan koj oi vodnji kako u emljama tako i u elikoj ritaniji a očekuje se i a se na e na listi sre stava koji su o voljeni u u or anskoj proi vo nji u Srbiji.

eda o i na i i i ave ni i oran Jakovljevi

ipl. in . poljoprivre e

Sa inten iviranjem poljoprivre ne proi vo nje ali i klimatskim promenama obija se ose aj a je potro nja pesti i a pove ana i sve učestalija. a lo a taj ose aj pola i o pretpostavke i ili činjeni e a su tetni or ani mi sve a resivniji. itanja su mno a: a li je u pitanju promena klime a li je u pitanju osetljivost komer ijalni novi sorti ibri a ili samo osetljivost proi vo ača na na sve to nije u prvoj klasi tj. sve ri oro niji a tevi tr i ta i r. svakom slučaju sveop ti je ose aj a je upotreba pesti i a postala nemilosr na a očekivani e ekat vrlo upitan.

Na sve ovo ola e sve ri oro niji pravilni i o osta ima pesti i a u plo ovima a tako e ola i i o povlačenja sve ve e broja aktivni materija pesti i a to borbu sa tetnim or ani mima čini sve težom.

Sve ovo nas navo i na ra mi ljanje o realnosti u kojoj se ipak priro a jače ne o ika bori a sebe naravno protiv na e volje. li u toj borbi a sebe priro a je svakako voljna a pomo ne i nama ali je na nama a li emo i ka to a prepo namo. ana is rane va i u svim nivoima priro e pa čak i te amo ne tetočine bo koji pesti i ima tretiramo na e proi vo e imaju svoje priro ne neprijatelje pre atore koji se pla e mo a i vi e ne o pesti i a. o a bo činjeni e a ni u kom slučaju ne mo u a ra viju bilo kakav nivo re isten ije re atora priro ni neprijatelja tetočina u vo arstvu je mno o i svaki o nji u o ra enom stepenu mo e a bu e o pomo i proi vo aču. nastavku teksta i voji emo nekoli inu i to pre atore koji pre sve a mo u a se po abave sve a resivnijim to a nim rinjama i biljnim va ima i ru im tetočinama.

Stethorus punctillum Coleoptera, Coccinellidae . vaj pre ator je u stvari je na vrsta bubamare rne boje sa utim antenama i u etno mali propor ija čije imen ije su sve a par milimetara. arakterističan je pre ator to a ni rinja i amilije Tetranychidae o koji su u na im a roekolo kim uslovima najprisutniji i ekonomski naj načajniji Tetranychus urticae i Panonichus ulmi. ulti i larve ovo pre atora se rane svim ra vojnim sta ijumima rinja. rasla enka ovo pre atora jaja pola e na naličje listova tačnije na mesto sa i ra enom popula ijim rinja. stanju je a u toku svo ivotno veka polo i i o 1000 jaja. arva nakon piljenja prola i kro larvena sta ijuma u 8ana.

Svaka larva mo e a poje e oko 2 0 je inki rinja ok

33 ne o e u sta ijum lutke. I lutke a ult i la i a sve a -8 ana tako a ovaj insekt kompleten iklus avr i a ve ne elje pri optimalnoj temperaturi va u a o 2 . a a ovorimo o re uk iji popula ije rinja Stethorus punctillum najbolje e ekte aje u siner iji sa sle e im pomo nikom - pre atornim rinjama Amblyseius sp.

Amblyseius sp. Acarina, Phytoseiidae . ako e u pitanju je je an maleni pomo nik pro irne boje. elo je ovalno a imen ija je takvi a je tek ne to ve i o jaja to a ni rinja tako a te ko mo e a se primeti be upotrebe lupe. Iako mali imen ija i u etno se br o kre e po listu i veoma je a resivan prema svojim sro ni ima. oput pret o no opisano pre atora i ovaj pre ator je spe i čan po tome to se rani isključivo to a nim rinjama i amilije Tetranychidae T. urticae i P. ulmi i to svim nji ovim ra vojnim sta ijumima o jaja preko nim o a ulta. plo ene enke ovo pauka pre imljavaju na stablima biljaka oma ina a nji ovo aktiviranje e ava se oko eno a e vetanja. Spe i čno je a je i u etno osetljiva na niske temperature pa preko ime mo e o i o re uk ije popula ije pre imljuju i enki. rasle je inke Ambliseius sp. ive oko 20 ana a najve u popula iju ra vija tokom jula i av usta. enka o la e jaja na naličje listova i u stanju je a o lo i o 0 jaja u toku ivota. o e a ra vije enera ija o i nje. oput ostali pre atora i u etno su osetljivi na primenu insekti i a iroko spektra elovanja tako a se ara očuvanja popula ije ovo pre atora mora vo iti računa prilikom primene insekti i a.

Chrysopa carnea Neuroptera, Chrysopidae . relep insekt jo lep e oma e na iva latooka. Ne ni a ult latni očiju rani se polenom nektarom me nom rosom koju ispu taju biljne va i reklo bi se be a leno bi e. e utim njena larva čini sve suprotno pre stavlja i u etno a resivno pre atora koji je u

bukvalnom načenju reči pro rljiva biljni va i rinja tripsa jaja mno i leptira poput smotava a minera i mno i ru i tetni ali i koroisni insekata. vaj pre ator pre imljava u usevu asa u u obliku a ulta.

Jaja pola e početkom prole a i traje otovo čitavo leta a broj polo eni jaja po je inki mo e i nositi i par stotina. Jaja ovo pre atora su spe i čno oblika ble o elene boje polo ena poje inačno i postavljena na je nu nit koja po se a na laku kojom je ve ana a list. a lo ovakvo načina pola anja jaja je kanibali am koji je i ra en ko ispiljeni larvi. arve se pile nako 3 ana u uljasto su oblika i osti u u inu 8 mm. mo nom apetitu ovi larvi ovori nam po atak a je je na larva latooke u stanju a poje e i o 00 je inki lisni va i o svemu su e i veoma interesantan insekt koji e nitivno mo e a ima veliku ulo u u su bijanju tetni insekata u ra ličitim usevima vo a i povr a.

I to ra lo a latooka je po vr nuta laboratorijskim ispitivanjima a u prilo tome i e i po atak a postoje selek ije larvi koje su tolerantne na insekti i e iroko spektra elovanja poput piretroi a i or ano os ata.

Syrphidae sp. Diptera, Syrphidae). ako e ne an insekt vrlo često o načen i kao vetna mu i a. rasla je inka se rani na vetovima polenom i nektarom tako a i ra veoma bitnu ulo u kao polinator. oput larvi latooke larve sir a su i u etni pre atori. Najpo natiji su kao pre atori biljni va i ko koji se pojavljuje i ra a su im larve a o a ne . raslu ormu mu i u je lako prepo nati i u etno je la ana br a ab omena rne boje sa utim pru ama. arve-pre atori ove mu i e su apo ne rvolike karakteristične a larve Diptera muva mu i a i mo u a osti nu u inu 18 mm. enka ove mu i e pola e jaja najče e u elove biljaka naseljeni kolonijama biljni va i. arva nakon piljenja počinje sa is ranom tako to aba a svoju sisaljku u je inke va i i isisava kompletan sa r aj i nje sve

34 ok e oskelet va i ne ostane potpuno pra an. a i se o jo je nom insektu obilno apetita čija je na larva mo e a poje e čak 00 je inki va i a tako e se smatra a prisustvom ovo pre atora mo e a se smanji popula ija va i 70 100 . o e a ra vije o 7 enera ija o i nje.

Orius sp. Hemiptera, Anthocoridae . Insekti u naro u i me u proi vo ačima po nati kao korisne steni e. oput pret o nika imaju veoma ra noliku trpe u me u tetnim insektima. rane se va ima jajima mno obrojni insekata rinjama tripsom čak i manjim useni ama i r. Svi pokretni sta ijumi ovo insekta su pre atori rane se tako to rtvu pri r avaju pre njim parom no u ok i ličasti stilet uba aju u telo i sisaju sa r inu sve ok e oskelet ne ostane potpuno pra an.

I ra ito su poten ijala is rane jer je na je inka je u stanju a poje e o 30 pokretni ormi rinja. enka ovo insekta pola e rupi u o 2-3 jajeta i a ivota mo e a polo i o 130 jaja. Nakon piljenja nim e prola e kro pet nim alni sta ijuma. a vija nekoliko enera ija o i nje. ulti ive oko 35 ana. vo je jo je an o prilo a borbi koju struka a tite bilja vo i u ilju posti anja s je ne strane očuvanja plo a s ru e a tite krajnje korisnika a s tre e a tite ivotne okoline i biora novrsnosti a neke nove enera ije.

i io ni lanovi EU za rast organske oi vodnje Izvor: EurActiv, maj 2021.

vropska komisija pre stavila je k ioni plan a ra voj or anske proi vo nje čiji je ilj a se po staknu pro uk ija i potro nja or anski proi vo a i a po or anskom poljoprivre om o 2030. bu e četvrtina poljoprivre no emlji ta u vropske unije. k ioni plan koji je u skla u sa vropskim elenim o ovorom i strate ijama vropske unije njive o trepe e i a bio iver itet sačinjen je tako a obe be i a i inače br o rastu i or anski sektor osti ne ilj o 25 pro enata poljoprivre no emlji ta. Njime su pre vi ene 23 ak ije strukturirane oko po sti aja potro nje pove anja proi vo nje i alje unapre enja o r ivosti sektora a sa iljem a mu se obe be i i balansirani rast.

35

36

oi vodnja a ada kao odlučujući ak o od e ivanja ino a Miodrag Obradović, dipl. inž. poljoprivrede

veliko smo u sre se one kon uma ije plo ovito povr a para aj papruika krastava a povrtari koji računaju na kasne berbe o Nove o ine ve su rasa ili rasa . Sto a nije ore neke po setiti a onima koji se opre eljuju a krenu putem sopstvene proi vo nje uka ati na o luujuu va nost proi vo nje rasa a a konačan re ultat rave i kvalitetne proi vo e.

vra ati sokove i na emno ela biljke u koren to e ovesti o o ba ivanja vetova i irektno uti ati na smanjenje prinosa. Starost rasa a para aj a a plasteničku proi vo nju je o 5 o 55 ana. o paprike starost rasa a a plasteničku proi vo nju u ča ama i nosi o 55 ana ok u kontejnerskoj proi vo nji i nosi o 0 ana ukoliko je namenjen a otvoreno polje.

no i proi vođači bo nemo u nosti uslova proi vo nje obro rasa a okre u se kupovini isto o strane rasa nički ku a. te nolo iju o r avanja temperature ni anja vla nosti va u a i obe beđenosti prostora-volumena ča e ili kontejnera a pravilan rast rasa se mo e je nostavno proi vesti.

I bor pravo substrata a setvu semena je jako bitan jer o nje a avisi način alivanja i is rane rasa a. na em slučaju preporuka je kori enje ekkila substrata renomirano svetsko proi vo ača i inske.

Setva se obavlja u ekkila S substrat koji sa r i 75 tamno i 25 svetlo treseta. va o nos tamno i svetlo treseta nam obe beđuje najoptimalniji vo nova u ni re im.

reme ni anja povrtarski kultura je ra ličito ko para aj a traje 5ana ok ko paprike 2-3 ana u e. emperatura ni anja para aj a je oko 250 a paprike oko 2 0 . osle samo ni anja ra i obijanja kvalitetno rasa a pristupa se pro esu kaljenja. aljenje se obavlja o a e ormiranja kotile ona i traje ne elju ana. a para aj ta temperatura i nosi o 150 ok je ko paprika a 3 stepena viša. emperatura vo e a alivanje treba a bu e u najve oj amplitu i o 20 o 300 ok je najoptimalnija 250 . o eljno je a se vla nost va u a kre e u rasponu o 75 o 85 . asa ne e i i e a eo to nači a ima ormirane enerativne or ane- vetove. akav rasa neće biti u mo u nosti a se ukoreni na vreme osmo om e

i ana a ada. proi vo nji rasa a mno i se proi vođači upu taju samovoljno a u treset me aju t v. kotiraju a raniva koja imaju kontrolisano otapanje to je velika g e ka. rilikom otapanja ranula ola i o povi ene vre nosti u oni korena jer pove ana kon etra ija soli ovo i o spaljivanja korena i su enja same biljke. ora se nati a je vi ak rane ve i problem o manjka jer ranu uvek mo emo o ati supstratu ok se te ko mo emo oslobo iti vi ka raniva. o ni anju rasa a okre emo se početnoj pri rani rasa a. Na se mičnom nivou pri rana se asniva na kori enju io e u i a 30 ml io e io e 30 ml

37 na 10 litara vo e alivanjem. a a se pristupa takođe proverenoj a titi rasa a o prou rokovača koji i a ivaju propa anje ili pole anje rasa a kao to su Fusarium spp. Pythium spp. kao i Verticillium spp. i to koktelom a tite ko a sačinjavaju o lan S 15 ml uno il 10 o o 5 : Nave ene mere se o nose na rastvaranje u 10 litara vo e a primenjuju se alivanjem. itan element a i ra nju abitusa biljke koji utiče irektno na čvrsto u elijsko i a biljke te tako po i e imunitet rasa a je sekun arni makroelement al ijum. ompanija romarket u tu svr u a preporuku ima primenu i o e agni al sme u raniva ma ne ijuma kal ijuma i bora. va ormula ija se koristi u olijarnom tretmanu u kon entra iji primene o 0.3 -0.5 tj. 30-50 ml na 10 litara vo e olijarnim tretiranjem kako u proi vo nji rasa a tako i u plasteničkoj proi vo nji i proi vo nji na otvorenom polju u ilju obijanja čvrsti bolje čuvani te transportabilniji plo ova ajeno vo a ili povr a.

Stimula ija ra voja korena se obavlja sa 0.1 10 u 10 l vo e rastvorom raniva nove enera ije o nosno FITOFERT Energy Root 5-55-10+ME. va pri rana se obavlja na ne eljnom nivou jer usle često alivanja u supstratu ola i o ispiranja raniva i permanentne potrebe o avanja isto . Nave ena ormula ija u sebi pore a ota os ora kalijuma i mikroelemenata sa r i biostimulatore uminske i ulvo kiseline koje po i u tačku usvajanja raniva o strane biljke. reba napomenuti a se nave eni proi vo koristi u kasnijoj proi vo nji u plasteniku i na otvorenom polju u ilju bolje ukorenjavanja rasa eni biljaka. snovno je a je samo obro pripremljen rasa pre uslov a posti anje visoki prinosa i kvaliteta plo ova. Stabilna ku a se i a o temelja. Isto je i sa biljkama.

38

i ana

nog luka k o

i e

ka

o ka

Milan Kusalo, dipl. inž. poljoprivrede

Iako smo uveliko u sre se one kon uma ije plo ovito povr a a povrtari koji računaju na kasne berbe ve su rasa ili rasa nije ore neke po setiti a one koji se opre eljuju a krenu putem proi vo nje rasa a po setiti na o lučuju u va nost proi vo nje rasa a.

prinosa. Starost rasa a para aj a a plasteničku proi vo nju je o 5 o 55 ana. o paprike starost rasa a a plasteničku proi vo nju u ča ama i nosi o 55 ana ok u kontejnerskoj proi vo nji i nosi o 0 ana ukoliko je namenjen a otvoreno polje.

no i proi vođači bo nemo u nosti uslova proi vo nje obro rasa a okre u se kupovini isto o strane rasa nički ku a. te nolo iju o r avanja temperature ni anja vla nosti va u a i obe beđenosti prostora-volumena ča e ili kontejnera a pravilan rast rasa se mo e je nostavno proi vesti.

I bor pravo substrata a setvu semena je jako bitan jer o nje a avisi način alivanja i is rane rasa a. na em slučaju preporuka je kori enje ekkila substrata renomirano svetsko proi vo ača i inske.

Setva se obavlja u ekkila S substrat koji sa r i 75 tamno i 25 svetlo treseta. va o nos tamno i svetlo treseta nam obe beđuje najoptimalniji vo nova u ni re im.

reme ni anja povrtarski kultura je ra ličito ko para aj a traje 5- ana ok ko paprike 2-3 ana u e. emperatura ni anja para aj a je oko 250 a paprike oko 2 0 . osle samo ni anja ra i obijanja kvalitetno rasa a pristupa se pro esu kaljenja. aljenje se obavlja o a e ormiranja kotile ona i traje ne elju ana. a para aj ta temperatura i nosi o 150 ok je ko paprika a 3 stepena viša. emperatura vo e a alivanje treba a bu e u najve oj amplitu i o 20 o 300 ok je najoptimalnija 250 . o eljno je a se vla nost va u a kre e u rasponu o 75 o 85 . asa ne e i i e a eo to nači a ima ormirane enerativne or ane- vetove. akav rasa neće biti u mo u nosti a se ukoreni na vreme osmo om e vra ati sokove i na emno ela biljke u koren to e ovesti o o ba ivanja vetova i irektno uti ati na smanjenje

i ana a ada. proi vo nji rasa a mno i se proi vođači upu taju samovoljno a u treset me aju t v. kotiraju a raniva koja imaju kontrolisano otapanje to je velika g e ka. rilikom otapanja ranula ola i o povi ene vre nosti u oni korena jer pove ana kon entra ija soli ovo i o spaljivanja korena i su enja same biljke. ora se nati a je vi ak rane ve i problem o manjka jer ranu uvek mo emo o ati supstratu ok se te ko mo emo oslobo iti vi ka raniva. o ni anju rasa a okre emo se početnoj pri rani rasa a. Na se mičnom nivou pri rana se asniva na kori enju i o e u i a 30 ml i o e io le 30 ml na 10 litara vo e alivanjem. a a se pristupa takođe proverenoj a titi

40 Stimula ija ra voja korena se obavlja sa 0.1 10 u 10 l vo e rastvorom raniva nove enera ije o nosno FITOFERT Energy Root 5-55-10+ME. va pri rana se obavlja na ne eljnom nivou jer usle često alivanja u supstratu ola i o ispiranja raniva i permanentne potrebe o avanja isto . Nave ena ormula ija u sebi pore a ota os ora kalijuma i mikroelemenata sa r i biostimulatore uminske i ulvo kiseline koje po i u tačku usvajanja raniva o strane biljke. reba napomenuti a se nave eni proi vo koristi u kasnijoj proi vo nji u plasteniku i na otvorenom polju u ilju bolje ukorenjavanja rasa eni biljaka. snovno je a je samo obro pripremljen rasa pre uslov a posti anje visoki prinosa i kvaliteta plo ova. Stabilna ku a se i a o temelja. Isto je i sa biljkama. rasa a o prou rokovača koji i a ivaju propa anje ili pole anje rasa a kao to su Fusarium spp. Pythium spp. kao i Verticillium spp. i to koktelom a tite ko a sačinjavaju o lan S 15 ml uno il 10 o o 5 : Nave ene mere se o nose na rastvaranje u 10 litara vo e a primenjuju se alivanjem. itan element a i ra nju abitusa biljke koji utiče irektno na čvrsto u elijsko i a biljke te tako po i e imunitet rasa a je sekun arni makroelement al ijum. ompanija romarket u tu svr u a preporuku ima primenu i o e agni al sme u raniva ma ne ijuma kal ijuma i bora. va ormula ija se koristi u olijarnom tretmanu u kon entra iji primene o 0.3 -0.5 tj. 30-50 ml na 10 litara vo e olijarnim tretiranjem kako u proi vo nji rasa a tako i u plasteničkoj proi vo nji i proi vo nji na otvorenom polju u ilju obijanja čvrsti bolje čuvani te transportabilniji plo ova ajeno vo a ili povr a.

41

42

u ak a e nologe rire io: ra an or evi

ipl. in . poljoprivre e

a e ve na iva vino I vor: anju

vropska unija počela je pro es koji e omo u iti a vina kojima je na ve tački način smanjen sa r aj alko ola steknu pravo a se na ivaju vinom. novoj kate oriji ealko oli ovani vina na i e se i pi a sa manje o 0 5 o sto alko ola. okviru re orme aje ničke poljoprivre ne politike koja e stupiti na sna u 1. januara 2023. o ine apela ije irom vrope mo i e a proi vo e vina sa manje o 8 5 o sto alko ola. va najava ve je i a vala pobunu u nekim emljama ok su Italijani naj lasniji u o ba ivanju mo u nosti a se ealko oli ovana vina kako lasi na iv nove kate orije na tr i tu i je nače sa vinima napravljenim po tra i ionalnoj

maj 2021.

meto i i be smanjivanja u ela alko ola. Savetnik vropske e era ije vina sa eo ra skim poreklom anijela I a an ona rekla je a e biti omo u eno a se vinom na ivaju i pi a sa minimalnim pro entom alko ola. Stona vina e smeti a imaju i manje o 0 5 alko ola ok e vina sa in ika ijom eo ra sko porekla u ovoj kate oriji mo i a imaju i me u 0 5 i 8 5 pro enata alko ola pre i irala je ona. an ona je objasnila a ova o luka nije obave uju a a svaka poje inačna vinska re ija sama e o lu ivati a li e ovu konkretnu promenu pri vatiti. luka o uvo enju nove kate orije oneta je bo sve ve e tra nje a inovativnim proi vo ima o ro a koji sa r e manje

43 alko ola o ana nje minimuma a vina navo i se u pre lo u poljoprivre ne re orme . i e animljivo vi eti koja e vinska re ija prva pri vatiti ova pravila a ka a se to o o i mislim a e pu i brana jer postoji velika tra nja a ovakvim vinima ka e spe ijalista a vina ristin arkinson. klanjanje alko ola i vina i o avanje vo e je najnoviji trik risela usmeren protiv vinara smatra pre se nik ru tva ol ireti tore ran ini i o aje a su vinari ve po o eni pre lo om a se na bo e vina stave upo orenja o tetnosti alko ola. vo u ru enje

navo i a e o vola a se niskoalko olna pi a na ivaju vinom o načiti skrnavljenje revni vinarski praksi. pitanju je o akonjena prevara kupa a koji e umesto vina kupovati vo u o enio je ran ini i o ao a postoji veliki ri ik a bu e u ro en i entitet vina Italije i ele vrope. re lo a se o akoni o avanje vo e u vino je samo posle nja u ni u obmana koja je u emljama Severne vrope ve o volila o avanje e era ra i po i anja nivoa alko ola u vinu to je o uvek abranjeno u me iteranskom re ionu nave eno je u saop tenju u ru enja ol ireti.

44

Sadnja jagode kao ključni a kvali e an od or e rsenovi

ipl. in . poljoprivre e

Ja o a je vi e o i nja eljasta biljka i amilije ru a Rosaceae). oreklom je i severno umereno pojasa i spa a me u najatraktivnije vo ne vrste naročito bo svo plo a ko o likuje atraktivan i le i visoka nutritivna vre nost. Na na im prostorima spa a u najranije se onsko vo e tako a je njen načaj natno veliki kako sa aspekta oma e potro nje tako i i vo a na inostrana tr i ta. ro enjuje se a su u na oj emlji povr ine po ovom vo nom vrstom -7 ilja a ektara. edu lovi a gajenje jagode bo jako inten ivno načina u oja same kulture ja o a a teva nekoliko bitni pre uslova a bi se proi vo nja o vijala na pravi način: • • • •

edu lov

I bor par ele i ispo i ije terena I bor sortimenta i sa no materijala riprema emlji ta a sa nju i vreme sa nje Is rana i a tita ja o e

1.

o

a ele i di

o i ija e ena

a proi vo nju ja o e najbolja su peskovito-ilovasta emlji ta i emlji ta bo ata or anskom materijom umusom . emlji ta moraju biti ovoljno uboka i renirana a najpovoljniji opse p vre nosti je 5- . a ja o u su najpovoljniji oni polo aji koji nisu i lo eni vetru i akumula iji la no va u a. a rane sorte najbolji su ju o apa ni polo aji e se ne javljaju kasni prole ni mra evi i na njima je omo u eno ranije sa revanje plo a a čak 10 ana u o nosu na severne polo aje i ravnije terene.

2.

o

o i en a i adnog

a e ijala

Sortiment pre stavlja stvar i bora samo proi vo ača i najvi e avisi o re iona ajenja navika otkupljivača i potro ača ali je svakako o lučuju i namena plo a kon um ili prera a . Sorte koje su se kro o ine ajenja prila o ile na im a roekolo kim uslovima

45 su sle e e: le ol l a ia Si ila o ana kao i stara in ustrijska sorta Senga Sengana. a nji par se ona imamo i sortu ika koja polako ali si urno au ima sve ve e povr ine. ore pobrojani aje se i mno e olan ske i španske sorte koje su ipak manje prisutne ali je obro imati i bo ra novrsnosti enetsko materijala. a bi se asa asnovao potreban je kvalitetan i rav sa ni materijal. ostoje tri tipa sa no materijala ja o e koji se koristi ko nas: a - ri o sa ni e b - ontejnerske sa ni e - Čupane sadnice ri o sa ni e pre stavljaju stan ar u asnivanju asa a a nji o likuje po nato poreklo i kvalitet. Na na e tr i te u lavnom se uvo e i Italije e su nakon va enja i matičnjaka iskalibrisane i amr nute. a tevaju posebnu manipula iju prilikom o mr avanja i sa enja a u samom pro esu su česte i re ke jer se sa ni e tom prilikom ne i riraju ne ovla uju a ekvatno. ontejnerske sa ni e pre stavljaju ve o iljene i o ormljene biljke koje se samo prenose na stalno mesto tj. na banak. oje ini rasa ničari se bave serti kovanom proi vo njom kontejnerski sa ni a ali u ve ini slučajeva proi vo nja se obavlja i sopstveni asa a koji su ve onosili ro . rilikom o iljavanja sa ni a u kontejnerima i o e u i a u količini primene o 0 3 30 ml u 10 l vo e pre stavlja savr eno save nika.

Čupani rasad se proizvodi i asa a nakon avr etka berbe. iljke koje su rastere ene ro a imaju sposobnost a same proi vo e stolone koji se ukorenjavaju i aju novu biljku. Nakon o vajanja o matične biljke i va enja i emlji ta ista ja o a se mo e preneti i posa iti na novo stalno mesto. roblem prilikom ovakvo načina ra mno avanja je u tome to se prenose ljivična i virusna oboljenja a sam ro ni poten ijal sa ni a nije na optimalnom nivou.

3.

i e a e lji a a adnju i v e e adnje

emlji tu koje se planira a asnivanje ja o njaka je potrebno popraviti strukturu uni titi korove i i vr iti ri olovanje. reporuka Stručne slu be kompanije romarket je a se obave no i vr i anali a emlji ta i na osnovu nje emlji te prive e kulturi . a korek iju p vre nosti i o avanje kal ijuma preporuka je primena i o e lu . oličina primene avisi o same anali e emlji ta a 1 tona po ektaru ovo proi vo a po i e p vre nost emlji ta a je nu je ini u. novije vreme ja o a se u lavnom aji na bankovima sa malč olijama i sistemima kao po kap. I ra a obro upunjeno i visoko banka mo e veoma uti ati na samo primanje sa ni a nakon sa nje kao i kvalitet samo asa a tokom elo perio a ajenja. ro bolju i lo enost biljaka svetlosti kao i sposobno u akumula ije vo e i ubriva obro napravljen banak mo e pove ati prinos a 30 . svr u o avanja or anske materije a samim tim i popravke strukture emlji ta i samo banka u ponu i imamo proi vo io e io e een peletirani pile i stajnjak koji u količini o je ne tone menja čak eset tona orelo stajnjaka be opasnosti o rasejavanja korova. orovi pre stavljaju jako bitan aktor u samoj proi vo nji i potrebno o starta otpočeti bitku sa njima. rimenom erbi i a endi o u količini l a o a avisi o tipa emlji ta pre sa nje sprečavamo ni anje korova u i vremenski perio a alje su bijanje o re ujemo na osnovu prisutni korovski vrsta.

4.

ana i a i a jagode

Inten ivan u oj ja o e na bankovima i sistemima kap po kap nam omo u ava i konstantno o iranje ubriva u onu korena same biljke. ompanija romarket sa svojom abrikom a ormulisanje i proi vo nju ubriva erti o u Inđiji i sa svojim bren om ito ert pose uje je an o najbolji i najprimenjivaniji pro rama a is ranu ja o e. Na a Stručna slu ba ak enat stavlja na is ranu ja o e u letnjem i jesenjem iklusu nakon same sa nje jer biljka u ovom perio u ra vija svoju ve etativnu masu i ormira ro ni poten ijal a prole e.

46 br o nakon sa nje preporuka je primeniti i o e u i a u količini o 8 0 l a. osle nje ove primene biljke ostavljamo u stanju stresa t v kaljenje koje traje 5-10 ana e aktiviramo priro nu potrebu biljke a vo om a kao re ultat to a obijamo ublji korenov sistem. erio ukorenjavanja traje i nare ni 10-20 ana e je preporuka kro čitav perio primeniti io e u i a 80 l a io e i al S a 10-45-10 80-120 k a . I a ove kombina ije u nastavku je preporuka primena ormula ije i o e Energy Root 75-100 k a koji svojim sastavom menja pret o nu kombina iju.

Ja o a kao i ostale biljne kulture ima velike potrebe a kal ijumom a . okom čitavo iklusa potrebna je erti a iona primena kal ijuma u vi u i o e a i i to u o i o 20 k a se mično. aje no sa kal ijumom mo e se primeniti i kompleks mikroelemenata i o e o ivi o le u količini o 3 0 k a se mično. okom av usta i septembra mese a ra i ormiranja na emne mase preporučujemo primenu i o e i al ili i o e ne g alan e u količini o 50-80 k a se mično.

sprečavanja ovi pato ena preporuka je primeniti un i i e ueen 0 1 - 10 ml u 10 l vo e i Sigu a 0 03 - 3 ml u 10 l vo e . koliko je ve i napa pepelni e preparat a a ane old u količini primene 00-500 ml a pre stavlja najbolje re enje.

Ja o ina rinja Phytoneumus pallidus je tako e česta pojava u letnjem perio u i mo e pričiniti načajne tete. reparat San i e je letnji akari i koji je veoma stabilan u ovom perio u i je an o retki koji rinju mo e austaviti na visokim temperaturama ukoliko se primeni u kon entra iji .

Na emlji tima sa ni im sa r ajem umusa potrebna je korek ija tj. primena proi vo a na ba i uminski i ulvo kiselina i o e u i e io e u i a i i o e ulvi a . a titu ja o e u perio u nakon sa nje treba ba irati na a titi korenovo sistema o prou rokovača bolesti. tu svr u primenjuje se sistemom kap po kap un i i uno il u količini o 2 0 k a ili o o ili o oni u količini 2-3 0 k a. Štetočine u zoni korenovog sistema u vidu larvi žičara, gundelja i sličnih mogu znatno uticati na sklop biljaka.

Zbog mnoštva insekticida koji su protekli o ina povučeni i upotrebe interventni tretmani su osta su eni. Najbolje re enje je svakako a se prilikom postavljanja banka primeni ranulisani insekti i o e u količini 8 10 k a.

Napa i useni a su sve učestaliji bo rastinja i kukuru a koji se mo u na i u bli ini asa a. rajem septembra i u oktobru mese u ja o a je je ina kultura koja i alje ostaje sočna i elena a time pre stavlja i je ini i vor rane a tetočine. vojna kombina ija koju preporučuje Stručna slu ba kompanije romarket o agen S 0 03 i o 0 05 se nekoliko se ona i a nas poka ala kao naje kasnija. olijarna pri rana au ima načajno mesto u samoj te nolo iji u oja ja o e. ito ert linija biostimilatora io e u i a u i u e lu agni al kao i ik oele en i u i o e o ivi o le mo u osi urati si uran ra voj i si uran ro ni poten ijal biljke a prole e nare ne o ine. ompatibilni su sa ve inom pesti i a i romarket pro rama a tite i time omo u avaju maksimalan e ekat po biljku u nisku enu manipulativni tro kova i smanjen broj pro o a.

ist u letnjem i jesenjem perio u po lo an je napa u pe avosti lista ja o e Mycospharela fragariae i pepelni e ja o e Podosphaera aphanis . ilju

o tovanjem preporuka koje su plo nauke nanja struke i iskustva mo e se o i o re ultata. Jer kako i na a evi a ka e Nama veruju a mi ka emo ama verujemo a ete nas poslu ati.

Nova rešenja za sigurnu zaštitu voća Delegate™ 250 WG

INSEKTICID

Closer™

Isoclast active TM

INSEKTICID

Delegate™ 250 WG odlikuju: • • • • • • •

Visoka efikasnost suzbijanja jabukinog smotavca i kruškine buve Izrazito brzo početno ali i dugotrajno delovanje Male doze primene uz minimalan uticaj na životnu sredinu Jedinstven mehanizam delovanja bez pojave ukrštene rezistentnosti Povoljan ekotoksikološki profil sa minimalnim uticajem na korisne organizme Idealno rešenje za Integralnu zaštitu bilja Kratka karenca

Closer™ odlikuju: • • • • • •

Visoka efikasnost u suzbijanju velikog broja različitih vrsta lisnih vaši Brzo početno delovanje „knockdown” efekat i rezidualna aktivnost Kontaktna i digestivna aktivnost Izuzetna sistemična i translaminarna aktivnost Efikasna kontrola štetnih insekata rezistentnih na druge insekticide Idealan za programe integralne zaštite bilja

Distributer: Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, Srbija, Tel: 034 308 000, www.agromarket.rs Corteva agriscience: Olge Petrov 10, 11000 Novi Sad, Srbija, Tel: 021 674 22 40

Posetite nas na corteva.com.

Proizvodi koji su označeni sa ™ i ® su robne marke i zaštićena imena kompanije Du Pont, Dow Agroscineces i Pioneer i njihovih članica.

g oS a i ika rire io: ra an or evi

edan od naj olji

ipl. in . poljoprivre e

ino a

eni e u i o iji u ije

I vor: Sputnik maj 2021.

meričko inistarstvo poljoprivre e S pro no ira a e u poljoprivre noj 2021-2022. o ini etva p eni e u usiji i nositi 85 miliona tona to je je an o najvi i prinosa u istoriji. rema majskom i ve taju S o 1. jula 2021. o 30. Juna 2022. o ine prela ne ali e p eni e pove a e se sa 12 028 miliona tona na 15.082 miliona tona pro ena je ista kao u aprilskom i ve taju . lobalna proi vo nja u nare noj se oni mo la bi osti i 788 78 miliona tona u pore enju sa 77 0 7 miliona tona koliko je proi ve eno ove se one. ekor ni prinos p eni e u usiji ostvaren je 2017. o ine ka a je prema po a ima e eralne slu be a r avnu statistiku po njeveno 8 003 miliona tona p eni e.

S ija olovinu vina i ve la u u iju

I vor: olitika maj 2021.

kupna povr ina po vino ra ima u Srbiji upisana u ino ra arski re istar i nosi oko .500 ektara koje obra uju . 18 proi vo ača ro a. a proi vo nju vina re istrovano je 2 proi vo ača a pro le o ine i na e emlje i ve eno je oko 11 17 miliona litara u vre nosti o oko 1 miliona evra. Najvi e je plasirano na rusko tr i te i to oko 3 miliona litara to je 5 o ukupne količine i ve eno vina. Na e ta tr i te pro ato je oko tre ina ukupno i vo a a ominantna tr i ta na im proi vo ačima bile su i 18 2 i rna ora 12 2 . 2020. na tr i te i ve eno je 7 5 ukupno i vo a vina. inistarstvu poljoprivre e ka u a je ovaj sektor prepo nat kao strate ki va an a ra voj ekonomije Srbije. ore mera po sti aja koje e biti nastavljene i u 2021 vino ra arima i vinarima ove o ine bi e omo u eni i povoljni kre iti kro novi projekat Svetske banke. ako se navo i uče e korisnika bi e 10 o vre nosti pri vatljivi investi ija poslovne banke obe be iva e 0 kro kre itiranje poljoprivre nika a ostali 50 su bespovratna sre stva obe be ena i ajma S . Na taj način vino ra ari i vinari e imati priliku a osavremene svoju opremu me ani a iju i kapa itete. re bom o raspo eli po sti aja u poljoprivre i i ruralnom ra voju a 2021. planirano je i sprovo enje mere koja je namenjena po i anju novi asa a vinove lo e i ra nji i opremanju kapa iteta a proi vo nju vina kao i po r ka unapre enju kvaliteta. ministarstvu ka u i a visina po sti aja u okviru mera ruralno ra voja ove o ine ostaje ista kao i 2020 a bi e reali ovana i va javna po iva u okviru I pro rama. o se aju a u ovom pro ramu u okviru mere je an a sektor proi vo nje ro a po sti aji i nose o 5.000 o 700.000 evra ok u okviru mere tri a sektor proi vo nje vina osti u i o milion evra. o setimo pro le o ine prvi put je usvojen ro ram ra voja vinarstva i vino ra arstva a perio 2021 2031. o ine. ako se navo i iako postoji veliki poten ijal a ajenje vinove lo e ekonomska kri a i ubitak tr i ta tokom eve eseti o ina pro lo veka oveli su o smanjenja povr ina po vinovom lo om. ino ra e karakteri e velika usitnjenost par ela prosečna veličina ko nas i nosi samo 0 3 ektara. strate iji se navo i kako je ilj a Srbija osti ne povr inu po vino ra ima kao i emlje u okru enju pove a u eo oma e vina na tr i tu i omo u i rast i vo a u i u tre e emlje kao i ra voj vinsko i seosko turi ma.

49

g oS a i ika

godini ko one i vo voća a ele io a

a oko

od o

I vor: anju

maj 2021.

ore svi pote ko a u pret o noj o ini koju je obele ila pan emija ovi -1 i Srbije je u lavnom u emlje vropske unije i usku e era iju i ve eno osta itari a i vo a koje je alo najbolje re ultate ka e sekretar ru enja a biljnu proi vo nju i pre rambenu in ustriju S leksan ar o unovi . i javi a anju on ističe a je i vo poljoprivre ni proi vo a i Srbije imao rast a oko est o sto.

Najve u aslu u a to imaju ene poljoprivre ni proi vo a koje su u pro loj o ini bile ne to ve e. Na prvom mestu je malina sa 25 miliona evra pri o a o i vo a a valjuju i velikoj potra nji a i obroj eni. Srbiji je pro le o ine proi ve eno oko 1 miliona tona vo a a i ve eno je 503.000 tona to vre nosno i nosi oko miliona evra i pre stavlja rast a oko 1 o sto ističe o unovi . n pre i ira a su lavna tr i ta a malinu Nemačka e se o i nje i ve e oko 37 ran uska 17 i el ija 7 . I me u 5 i 7 oti lo je u eliku ritaniju olan iju i ru e emlje ali je srpska malina na la put i o S ustralije i usije. ru o i vo no mesto prema rečima o unovi a pripa a jabu i a kao i pret o ni o ina i u pro loj je abele en i vo oko 110 miliona evra. n o aje a oko 78 to i vo a avr ava na tr i tu uske e era ije a Srbija je nave i i vo nik jabuke u tu emlju. animljivo je a je kupina ostvarila pri o o 1 milion evra vi nja oko 0 miliona evra. Samo amr nute vi nje i ve eno je oko 32 miliona evra na tr i te i uske e era ije. ljive je i ve eno u vre nosti oko 21 milion evra a oko 8 je oti lo u sve em stanju i to u lavnom u emlje i usku e era iju. I vo ene su i breskve ja o e nektarine i tre nje I to ve im elom na tr i te uske e era ije navo i o unovi . orovni a i o ine u o inu ima tren rasta i njeno tr i te su emlje . a a je reč o povr u pret o na o ina je bila ne to lo ija ka e on a vre nost i vo a je bio oko 110 miliona evra a u lavnom i vo imo amr nuti pro ram kao i su eno povr e i to najvi e para aj papriku korni one pasulj beli luk.

Ističe a je mlinsko-pekarska in ustrija u pret o nom perio u ostvarila stabilno poslovanje a valjuju i obroj sirovinskoj ba i nije bilo nesta i a p eni e a ni bra na. stvaren je rast i vo a a 11 o sto i ve eno je oko 1.300 tona pe iva i smanjen je uvo a est o sto.

e u naj anje laćeni

adni i u oljo iv edi i u

I vor: a roklub jun 2021.

Na osnovu etaljni in orma ija o ara i a 2018. o inu vropska statistička kan elarija urostat objavila je listu najbolje i naj ore pla eni animanja. Najbolje pla eni u svim r avama člani ama su mena eri čija je prosečno bruto ara a po satu i nosila 28 evra. Nakon nji su pro esionalni ra ni i stručnja i u svojoj bran i 21 a na tre em te ničari 17 8 . vali kovani ra ni i u poljoprivre i umarstvu i ribarstvu su na se mom mestu a nji ova bruto ara a po satu i nosi 12 evra. Ispre nji su pre u etni i i slična animanja 12 8 . a ni i u uslu nim elatnostima kao to su spremanje pomo ni ra u pripremi rane naj ore su pla eni sa tek 7 evra na sat.

ene o a i u luga u S iji

ni e od

o eka

I vor: ur

tiv jun 2021.

rema istra ivanju evropske a en ije a statistiku urostat ene roba i uslu a u Srbiji su 2 ispo proseka . otro ačke ene u Srbiji su na istom nivou kao i u lbaniji i ne to vi e ne o u ostatku re iona. Severnoj ake oniji su upola manje o proseka u i su a 5 manje a u rnoj ori a 3 . ene rane i be alko olno pi a u Srbiji su na 80 proseka alko ola i uvana na 2 proseka . re ionu su rana be alko olno i alko olno pi e i uvan najskuplji u lbaniji a alko ol i uvan u Severnoj ake oniji su najje tiniji u eloj vropi. Najvi e potro ačke ene u vropskoj uniji ima anska 1 i na proseka a najni e su u umuniji 5 ispo proseka.

69 50

o le i koji

ae

oi vodnju k a av a

Novi a or evi master poljoprivre e

rastava vo i poreklo i In ije e su a pre 5000 o ina u ajali naro i na pa inama imalaja. Na osnovu prikupljeni po ataka smatra se a su a po vropi pro irili r i ili imljani a prvi pisani i vori o ajenju krastav a potiču i ran uske i I veka. svetu najve i proi vo ač krastav a je ina koja ostvaruje prosečan prinos plo a 8 2 t a ok u Srbiji po vaničnim statističkim po a ima prosečan prinos je oko 30 t a. lavna po ručja a proi vo nju krastav a u Srbiji su mačvanski trstenički posavsko-tamnavski sremski eo bačko i leskovački re ion.

Srbiji se krastava u lavnom proi vo i u rano prole e u plasteni ima sa i be rejanja i krajem leta tj. početkom jeseni na otvorenom polju i u plasteni ima.

Svaki oblik proi vo nje ima svoje pre nosti i mane pa je tako pre nost proi vo nje u rejanje a berba rano kre e pa plo ovi koji sti u su prvi na tr i tu i imaju visoku otkupnu enu a mana je a su potrebna velika ula anja na samom startu bo o reva rva plin ili pelet... . Istovremeno ko proi vo nje be o revanja mana je kasnija berba ni a otkupna ena ali je naravno pre nost a nema tro kova oko o reva to poje tinjuje proi vo nju. a je reč o eni po se anja ra i ena salatno krastav a u o ini a nama se kretala u opse u o 50 o 150 in k .

rastava je toploljubiva biljka u o ana u po le u otoperio i ma. ripa a amiliji Cucurbitacae a plo je bobi a. rastava se mo e proi vo iti na va načina: irektno i semena i preko rasa a. roi vo nju krastav a prate brojni problemi kako u po le u biljni bolesti kao to su prou rokovač plamenjače krastav a Pseudoperonospora cubensis prou rokovači bele trule i korena Sclerotinia spp., Rhizoctonia spp. prou rokovač pepelni e Erysiphe cichoracearum), tako i tetočina: kali ornijski vetni trips Frankliniella occidentalis elena breskvina va Myzus persicae) bela leptirasta va Trialeurodes vaporariorum) običan paučinar Tetranychus urticae ju na elena steni a Nezara viridula . roi vo ači krastav a najve e pote ko e imaju sa prou rokovačem plamenjače krastav a Pseudoperonospora cubensis koji je posebno načajan u kišovitim godinama pa proi vo a i preventivno a isto tako i nakon pojave simptoma i vo e tretmane un i i ima. Sam pato en ima slo en iklus ra voja o r ava se sporama u osta ima biljaka i u emlji tu. Način o r avanja si nali ira i prvu meru a tite ukljanjanje i uni tavanje biljni ostataka.

52 a ra voj pato ena potrebne su vi e temperature va u a 1 -220 a a to vreme u oosporama se ormiraju oosporan ije sa oosporama. oospore plivaju i u kap vo e ospevaju na list vet i plo i ukoliko su ostvareni uslovi a in ek iju vr e primarnu ara u o nosno o in ek ije ola i ka a je u ore pomenute temperature vla enje li a najmanje 5 sati. erio inkuba ije u avisnosti o temperature traje -12 ana. o avr etku inkuba ije ola i na osetljivim elovima biljaka o pojave simptoma na li u lista se uočavaju svetlo- elene pe e koje nakon i vesno vremena po ute lorotične a kasnije i nekrotiraju i tako ovaj pato en mo e a vatiti ve u povr inu lista koji se su i i opa a

Na a preporuka je a oslona u a titi pru a kombinovana preventivna i kurativna a tita. Na samom startu preporuka je sistemik ido il old u o i o 25 k a a u vreme inten ivno porasta o ra iti tretman preventiv em Grozd 0 25 k a ili i ko 0 25 k a. vreme vetanja i plo ono enja treba ispo tovati propisane karen e s ob irom a je berba krastav a u vremenskom ra maku o 3 ana kompanija romarket i svo iroko port olija un i i a nu i tri re enja koji su sa sve a 3 ana karen e i ra ličitim me ani mom elovanja a to su: ueen 0 75 l a o o 3 k a i ua ion o 0 k a. su nom perio u smenom oblačni i sunčani ana ola i o aktiva ije i stvaranja uslova a in ek iju o strane prou rokovača pepelni e Erysiphe i ora earum ovaj pato en prou rokuje karakteristične simptome na listu krastav a beličasta - bra nasta prevlaka na povr ini lista ormira epi tnu mi eliju a na njoj koni ije ooi ije koje se rasejavaju vetrom na osetljive biljne or ane. r ava se mi elijom na vi e o i njim biljkama a tako e va an i vor inokuluma jesu korovske vrste t v. eleni most pa je preporuka ukloniti korovske vrste. Su bijanje ovo

pato ena se sprovo i upotrebom un i i a i to na početku ve eta ije bo po tovanja karen e primenom S ane 1 0 l a ili S i o 0 5 l a .

Kalifornijski cvetni trips (Frankliniella occidentalis) je štetočina koja svojom ishranom nanosi direktne i indirektne štete. Direktne štete se odnose na isisavanje sokova pa dolazi do pojave simptoma etioliranih pega, a indirektne štete jesu jer je trips vektor virusa bronzavosti paradajza - TSWV, kao i CMV - virusa mozaika krastavca. Sam insekt vodi skriven način života, odnosno larve se zavlače između kruničnih listića na cvetu, na naličju lista i na vrhu plodova, što nam otežava suzbijanje jer su insekticidi slabo dostupni tripsu. Što se tiče imaga on nam mnogo manje pravi probleme jer se uspešno suzbija insekticidima. Stručna služba Agromarket sagledavši životni ciklus tripsa, nudi kompletnu strategiju koja obuhvata fertigacionu i olijarnu primenu insekti i a. a a ovorimo o erti a iji prvi i bor je e i a k 0 375 l a insekti i koji ima i ra enu sistemičnost i tako pru a a titu a ne to u i perio u uslov a se primeni na samom početku alivanja. ru o re enje je obro po nati insekti i e eki 5 ar koji pore elovanja na tripsa su bija veoma e kasno i belu leptirastu va koja je sve ve i problem u ovoj proi vo nji. a olijarnu primenu preporuka je kombinovanje insekti i a sa ra ličitim me ani mom elovanja kao to su Exalt 2 l a e eki 01 k a i el (0 75 l a i Delegate (0 5 k a čime se sa aspekta antire istentne strate ije smanjuje ri ik. isne va i i bela leptirasta va rane i se na listu nanose irektne i in irektne štete. irektne tete se o nose na isisavanje sokova prou rokuju i uvijanje skupljanje i klobučanje li a kr ljanje biljaka e ormisanje plo a. In irektne tete nastaju jer su lisne va i vektori topato eni virusa poput virusa mo aika krastav a a tako e lisne va i kao i bela leptirasta va prilikom

53 is rane luče me nu rosu koja je o lična po lo a a ra voj livi e ča avi e pri čemu ola i o rnila kako lista tako i plo a pa takvi plo ovi ube tr i nu vre nost. S o no tome Stručna slu ba g o a ke ima pravi kon ept su bijanja lisni va iju koji se asniva na primeni olijarni tretmana a i ima poput ne 20 SP 0 k a ili o o 0 2 k a ili upotrebom insekti i a sa novim me ani mom elovanja i sa kratkom karen om o 1 an a to je lo e S 0 l a. a su bijanje bele leptiraste va i Trialeurodes vaporariorum kao prvo re enje nu i se e eki 01 k a na početku ormiranja kolonija a u ru om navratu lo e S 0 l a. rinje o nosno običan paučinar Tetranychus urticae pri toplom vremenu svojom is ranom nanosi tete u vi u klobučanja li a smanjuje asimila ionu povr inu lista li e lista je prekriveno utim mrljama pa je preporuka na početku ve eta ije primeniti ka i o 1 0 l a u obave no o avanje okva ivača Trend 0.1 ili S a e 0 3 l a . okom letnji mese i su bijanje rinja je veoma ote ano bo visoki temperatura pa je u ponu i letnji akari i San i e 0 8 k a u o avanje okva ivača o 0 1 . toku rasa ivanja a i u kasnijem perio u nakon često alivanja vo om stvaraju se uslovi a pojavu emlji ni pato ena prou rokovača bele trule i korena Sclerotinia spp.

Rhizoctonia spp. . Naime ovo su pato eni sprovo ni su ova i nji ovim ra vojem ola i o ačepljenja sprovo ni su ova to se mani estuje simptomom uvelosti biljaka pa je preporuka čim se primete prvi simptomi a se o ra i erti a iono uno il 100 ar a ako treba tretman ponoviti a 10-tak ana u o i o 50 ar.

Ju na elena steni a Nezara viridula pravi načajne tete svojom is ranom pa je preporuka a se primeni i to kao prvo re enje o 0 5 l a a kao ru o lo e S 0 l a.

Na kraju a re imiramo vi eli smo pre nosti i ne ostatke načina proi vo nje krastav a ten en ija jeste a krastava au me načajno mesto u po le u pove anje povr ina. Samu proi vo nju prate brojni problemi kako abiotske priro e niske temperature ne ostatak ranljivi elemenata ne a arantovana otkupna ena i plasman robe isto tako i biotske priro e pato eni i tetočine . Na aktore abiotske priro e ne mo emo u velikoj meri a utičemo ok na aktore biotske priro e itekako mo emo uti ati pravovremenim merama a tite.

Stručna slu ba g o a ke nastavlja re ovno a prati ravstveno stanje biljaka na terenu e pravovremeno u prave preporuke stoji na raspola anju proi vođačima a sve u ilju su bijanja pato ena i tetočina pre ne o to nanesu ekonomske tete.

54

55

56

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

a roN : Nove te nolo ije u na em ataru reu eto: a roklub jun 2021.

Zamislite poljoprivrednika koji u svakom trenutku ima informaciju o tome koliko je vode ostalo na raspolaganju biljkama, kada je potrebno da zaštiti useve od bolesti i štetočina ili koji je u mogućnosti da nadgleda rast useva na njivi, da kontroliše uslove sredine u plasteniku i slično. Sve ovo, ali i mnogo više, omogućuju nam servisi bazirani na novim tehnologijama. o erna poljoprivre a usmerena ka proi vo nji visokokvalitetni proi vo a i posti anju visoki prinosa sve če e tra i oslona u novim te nolo ijama poput interneta pametni ure aja Io ve tačke inteli en ije I ili ma insko učenja . ompanija DunavNET oslanjaju i se ne samo na nove te nolo ije ne o i na poljoprivre nu eksperti u i spe i čne a teve poljoprivre ni proi vo ača kreirala je digi alnu la o u agroNET namenjenu vo arima vino ra arima povrtarima i ratarima ali istovremeno i u ajivačima ivine i svinja. ag o a olje i kvali e nije vino i uku nije ja uke. Je an o prvi korisnika a roN plat orme je kompanija 13. jul - lanta e koja je napravila prve korake ka i itali a iji proi vo nje

instaliranjem ure aja opremljeni sen orima a pra enje vla e emlji ta atim implementiranjem a roN mo ula namenjeno o i i a iji navodnjavanja.

Nakon prvi ostvareni re ultata broj ure aja a pra enje vla e emlji ta je vremenom pove an o ati su sen ori a merenje temperature i saliniteta emlji ta a atim je usle ila implementa ija mo ula namenjeno o i i a iji u o e e e i ida kori enjem pro no ni mo ela pojave bolesti i tetočina instaliranje meteo stani a kao i a e ni e o on ki klo ki za praćenje populacije grožđanog moljca.

Korak po korak, ova kompanija teži digitalizaciji kompletne proizvodnje, postavljajući time nove standarde u proizvodnji vina i grožđa.

Imamo dugogodišnju i veoma uspešnu saradnju sa DunavNETom, zasnovanu na primeni agroNET rešenja u našoj svakodnevnoj

praksi. agroNET se koristi kao osnova digitalne transformacije koju ‘Plantaže’ aktivno sprovode kako bi postavili temelje za razvoj kompanije u narednoj deceniji navo e i lanta a. aje no sa kompanijom unavN niver itetom onja ori a lanta e su nastavile sa aktivnostima ve anim a unapre enje proi vo nje a valjuju i uče u u ori ont 2020 projektu . projekat su uključeni i vino ra ari ru enja Srem ru ka ora . i

inog adi su opremljeni meteo stani ama i pametnim eromonskim klopkama a na osnovu prikupljeni merenja vino ra ari kro a roN plat ormu obijaju savete o optimalnom vremenu upotrebe pestii a. ktivnosti su se sa sami proi vo ni par ela pro irile i na po one a proi vo nju vina ra e i tako osnov a transparentnost kompletno lan a proi vo nje o vino ra a o svake a e vina.

57 ro i italni paso svaka a a vina obija svoj i entitet čime su kup ima ostupne in orma ije o načinu proi vo nje ro a sortama ali i najboljem načinu kon uma ije vina. lasni i lan a a ja uka u Srbiji i rnoj ori tako e su napravili prve korake ka i itali a iji proi vo nje.

Instaliranjem nekoliko meteo stani a obili su stalan uvi u mikroklimatske uslove u elom vo njaku čime je borba sa kasnim prole nim mra evima postala lak a i uspe nija a tako e i o re ivanje pravo momenta a primenu pesti i a u ilju sprečavanja irenja bolesti i prenamno avanja insekata. opula iju jabučno smotav a osim klasičnim eromonskim klopkama počeli su a prate i pomo u pametni klopki i time obe be ili stalan uvi u inamiku leta leptira. ptimi a ija upotrebe pesti i a očekivan je bene t. ogled i a eli a ra enje proi vo ni uslova na njivama upotpunjuju a eli ke like koje a valjuju i ve eta ijskim in eksima aju in orma ije o raspore u vla e emlji ta vitalnosti i omo enosti useva sa r aju loro la i slično. ompanija koja se bavi prete no a a ko oi vodnjo na nekoliko ilja a ektara o lučila se a implementa iju nekoliko mo ula a roN plat orme o pra enja vla e emlji ta i uslova sre ine na elu svoji par ela preko pra enja me ani a ije pa sve o planiranja u orkovanja emlji ta upotrebom satelitski slika i ve eta ijski in eksa i kreiranja varijabilni mapa. remenom broj mo ula koji koristi ova kompanija se pove ava i uskla uje sa spe i čnostima nji ove or ani a ije i ustaljene prakse. i ena ve ačke in eligen ije na a a a ivine i vinja a roN i italna plat orma o pre ve o ine sa r i i mo ule

a optimi a iju u oja ivine o brojlera preko ro iteljsko jata o koka nosilja. rimenom ve tačke inteli eni ije i ma insko učenja o enjuje e e ina ojle a na osnovu prikupljeni vi eo snimaka i proi vo ni objekata. ako e vi eo snim i poma u u de ek iji o ene uo ičajenog ponašanja ivine usle pojave bolesti ili neko ru o stresno stanja. Je nostavnim bele enjem svi aktivnosti i promena na armi stvara se osnova a transparentnost kompletno lan a proi vo nje prera e i isporuke ivinsko mesa sve če e a tevana o strane krajnji potro ača. lasnik i irektor kompanije ropro ukt inkovi a lo inković obja njava: ,,agroNET modul za optimizaciju živinarstva nam je omogućio stalan uvid u proizvodne uslove u našim objektima, kako bismo mogli da reagujemo na vreme u slučaju potrebe.

Plan je da u bliskoj budućnosti nastavimo sa digitalizacijom, te da obuhvatimo čitav tok proizvodnje kako bismo optimizovali naša ulaganja, a kupcima obezbedili transparentnost svih značajnih parametara.

unavN nastavlja sa kreiranjem novi ekspertski mo ula a roN plat orme u sara nji sa timom veterinara novosa sko Instituta a veterinarstvo. okus je na ranoj etek iji pojave bolesti ko svinja na osnovu promena u nji ovom pona anju i o la avanju. okviru S projekta ori ont 2020 aktivnosti su or ani ovane na armi kompanije ačka e su instalirani ure aji koji osim praenja uslova sre ine prate i način pona anja tovljenika. a valjuju i ma inskom učenju i ve tačkoj inteli en iji kreira e se ekspertski mo uli a ranu etek iju pojave bolesti pro enu te ine kao i neuobičajeno pona anja.

Kreiramo svoja inovativna rešenja u srcu Vojvodine, gde ukusna hrana i naporan posao idu ruku pod ruku.

Primarni fokus je na rešenjima za digitalizaciju kompletnog lanca proizvodnje hrane, od farme do potrošača, u svrhu postizanja efikasnije proizvodnje i kvalitetnijih proizvoda. Iza nas je 15 godina napornog rada, a ispred - mnogo planova. Trudimo se da sve naučeno pretočimo u alat koji će poljoprivrednicima olakšati posao, da iskoristimo prednosti novih tehnologija u proizvodnji zdrave i ukusne hrane poručuju i ove kompanije.

BIOLOŠKI INSEKTICID

Biološki insekticid za zaštitu od larvi jabukinog smotavca Cydia pomonella u jabukama, kruškama, dunjama, nashi (azijskim kruškama) i orasima.

Isti nivo zaštite kao i kod konvencionalnih sredstava za zaštitu bilja Ne ostavlja rezidue, vrlo kratke karence Bez mogućnosti pojave rezistencije Ne šteti korisnim insektima, siguran za korisnika i okolinu Odlično rešenje za proizvođače koji prate trendove „od polja do stola“

www.arystalifescience.eu

58 58

59

čela enje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

60

d čela avi i o

anak čoveka i lane e I vor:

Svetski an pčela obele ava se 20. maja sa iljem a skretanja pa nje na nji ov načaj o koje avisi opstanak čoveka i planete. pstanak pčela je o i u etno načaja jer 70 o sto svetske poljoprivre e avisi isključivo o pčela koje opra uju biljke a to je i nji ova najve a vre nost objasnila je istra ivač entra a biolo iju pčela na iolo kom akultetu Jovana ila ubai . Naučne stu ije poka uju a su pčele u ro ena vrsta i a se nji ov broj sve vi e smanjuje a tome najvi e oprinosi prekomerna upotreba pesti i a i potpuno obra ivanje emlji ta rekla je ubai i o ala a su ronično i lo ene emijskim sre stvima bo če a im se skra uje ivotni vek. rva aso ija ija ve ini lju i na pčele je me i pore to a to je nji ova ulo a opra ivanja mno o va nija a samo je na o 850 vrsta koliko i u Srbiji ima proi vo i me o ala je ona. Srbija je prva emlja u svetu po broju ko ni a po lavi stanovnika pčelarstvom se bavi oko 20.000 lju i koji imaju vi e o 1.200.000 ko ni a i bele i se sve ve i rast i vo a me a u evropske emlje. e onosna pčela Apis mellifera je najpo natija vrsta pčela. svetu postoji evet vrsta me onosni pčela. Na to ola i i 30.000 vrsta ivlji pčela. ne nevno slete na ilja u vetova me onosne pčele

jun 2021.

na oko 300. čele nose vetni polen ru im biljkama i omo u avaju nji ovo ra mno avanje. sam eset o sto svi vetaju i biljaka oplo e insekti. oma ene me onosne pčele ive u svojoj r avi . Svaka pčela ima o re enu ulo u: pčele ra ili e čiste ko ni u vo e bri u o potomstvu sakupljaju nektar polen vo u. Nji ov ivot je toliko is rpljuju i a umiru nakon 2 ana. u ja i trutovi imaju samo je an a atak: oplo nju kralji e. a valjuju i velikim slo enim očima prepo naju i u letu. ralji a be kralja - ona je natno ve a o svoje svite i au ima entralno mesto. Njena je ina obave a o marta o av usta je a proi vo i potomstvo. nevno i le e i o 1.200 jaja a i ivi tri o četiri o ine. čele ra ili e koje po i u le la o kralji e i aberu nekoliko jaja a i u ajaju je no koje e biti njen nasle nik. oma im pčelama se često priča i osta na. alo se me utim ovori o potrebama ivlji pčela i o tome kakvi su im ivotni uslovi. rema je noj stu iji o bio iver itetu je injeni na ija čak 0 o sto vrsta insekata je u ro eno i preti im i umiranje. a nije nji lju i bi morali a ručno opra uju biljke.

62

g o e ani a ija rire io: ra an or evi

ipl. in . poljoprivre e

Provera oljo iv edni kali a od godine I vor:

S maj 2021.

i e puta najavljivana pa o la ana provera poljoprivre ni prskali a trebalo bi a bu e obave a o 1. januara 2022 na osnovu akona o sre stvima a a titu bilja. oljoprivre ni stručnja i smatraju a e ova mera biti posebno korisna vlasni ima ure aja stari vi e o eset o ina a im uka e na te ničke ne ostatke koje treba a poprave kako bi smanjili nepotrebno rasipanje emijski sre stava. bo to a to se prskali a koristi najvi e u perio u pre setve i nakon ni anja biljke treba je če e proveravati. sim provere prskali a najavljuje se i obuka poljoprivre nika a ra sa njima. re vi eno je a provera prskali a obu vati kontrolu protoka i pritiska na pumpi i ispravnost i ni.

63

ed avlja o o n ee e oćan d in ne an e a lu Fokus ovog guseničara je konstantna vuča, bez obzira na teren i uslove rada.

I vor: a roklub april 2021.

Na te im emlji tima koja imaju poten ijalne probleme sa vo om ili poreme enim o nosima vo a-va u ona na kojima je prioritet a tita o bijanja kao i br oviti tereni na kojima je potrebna i ra ena stabilnost ma ine ili oni sa veoma kratkim uvratinama kojima je potrebno okretanje praktično na mestu - re enje je traktor John Deere serije 8 . vaj spe ijalista a a titu emlji ta u svim ra nim uslovima postavlja nove stan ar e u se mentu useničara i ato a pre stavljamo kao traktor mese a. a o gu eni e a ne stu ije su akle poka ale poten ijalno pove anje prinosa i o 8 o sto pri prelasku na proi vo ni sistem sa useni ama. a čak i a upola manje pove anje prinosa vre i ra misliti o promeni ka u stručnja i John Deere-a posebno bo sve i ra eniji klimatski promena koje u su nim o inama a tevaju ravu strukturu emlji ta kako bi mo la sačuvati svaku kap ki e o nosno u prevla nim o inama pravilno o e iti vo e s povr ine. vo posle nje posebno je animljivo a vreme ki no prole a ili jeseni u jeku setveni ra ova ubrenja ili tretmana a tite bilja ka a je vremenski interval a o ra ivanje poje ini opera ija veoma su en. anja avi no od v a e lji a i nagi a e ena I tu se najbolje ogledaju prednosti dizajna s četiri gusenice - manja zavisnost od vrsta zemljišta i nagiba terena i na kraju, ali ne manje važno, odlična vuča. Upravo površina prijanjanja na tlo od 4,57 m² postavlja novi standard u klasi traktora ove snage. Čak i u slučaju potpunog opterećenja balastom, statički pritisak na zemljište kod zadnjeg dela traktora iznosi svega 36 kPa, navode njihovi podaci, pa je tako ovaj moćni gorostas prosečne težine 18,7 tona zapravo nežan prema tlu. nika no e enje ima dva različita prečnika gusenica (prednja manja i zadnja veća), nagibna šasija, suspendovane srednje valjkaste platforme pozadi i unapređeno vešanje kabine, prilikom vožnje modela 8RX na polju imate osećaj kao da plutate. Ovaj potpuno novi koncept konstrukcije je prvi takav s prilagođenom prednjom osovinom, čija je prednost za razliku od

dosadašnjih modela sa istom veličinom gusenica i manji radijus okretanja, manji čak i od istih modela sa točkovima. Posebno zanimljivo je, da pri okretanju ne izaziva «kopanje» zemljišta.

S o o e og e ena e i ije Seriju 8RX inače čine četiri modela (310, 340, 370 i 410) od kojih je ovaj poslednji, najjači, naš traktor meseca. Ispod haube krije 410 konjskih snaga, dok s inteligentnim upravljanjem snagom motora (IPM) na polju razvija maksimalnih 443 KS, a u drumskom transportu 458 KS. Dakle, u saobraćaju ili u radu s priključnim uređajima na polju, IPM oslobađa dodatno pojačanje od 35 konjskih snaga na 1.900 obrtaja i maksimalni obrtni moment od 1.851 Nm na 1.600 obrtaja u minuti što obezbeđuje optimalan odziv motora uz alu o o nju go iva reč je o -litarskom motoru sa est ilin ara i ra ioni e Deere Power Systems S koji o ovara petom stepenu emisije i uvni asova a valjuju i te nolo iji selektivne katalitičke re uk ije S u kombina iji s i el oksi a ionim katali atorom i lterom česti a. eno e gu i ka nage i jaka id aulika re stavljamo 8 10 remium mo el koji je opremljen e elek ični enjače sa 23 br ine napre i 11 una a koji obe be uje me aničku promenu br ina be potrebe a austavljanjem ili upotrebom kvačila a time i ne natne ubitke sna e.

Neki to ovu i be stepeni menjač jer je praktično promena br ina mo u a je nostavnim povlačenjem ruči e napre a ubr anje i una a a usporavanje . raktor ima pet pari a nji ventila a kapa itet a nje polu e je evet tona. eset stepena prenosa u lavnom ra nom rasponu o 5-1 km pru a i ealnu br inu a maksimalnu vučnu sna u ko naj a tevniji primena u polju to u o ovaraju i broj obrtaja motora aje ekonomičnu potro nju oriva. ako se najve a br ina o 0 km posti e na samo 1. 10 o min u ekobr ini na 1.3 0 o min a 50 km na 1. 70 o min u ekobr ini na 1. 30 o min . Na raspola anju je i raulična pumpa s li a a ka a i e a protoka ulja u minuti. Traktor

64 je opremljen i sa pet pari zadnjih elektro-hidrauličnih ventila. Donje zadnje podizne poluge na kuglama mogu podići devet tona. Tu je i prednja hidraulika sa dva para SCV izvoda. Kontrolu nad pojedinačnim brzinama protoka SCV ventila omogućava CommandCenter sa ekranom osetljivim na dodir, iako se ručica zadnjeg podizača i zadnji ventili mogu aktivirati i prekidačima na zadnjem blatobranu. do no ka ine in ui ivni u avljanje .

Komfor svog “radnog mesta” farmeri mogu pronaći u vazdušnom ogibljenju sedišta sa grejanjem, aktivnom cirkulacijom vazduha, funkcijom dvosmerne masaže i raznim električnim i pneumatskim podesivim delovima za lumbalnu potporu, a sedište za 40o okreću udesno radi lakših kontrola zadnjih priključaka i levo 25o za lakši ulaz u kabinu. remium paketu u obnosti ko a na volanu ko a na se i tima je i maksimalna pre le nost obe be ena i ajnom poklop a motora veličinom stakleni povr ina ali i okretno osvetljenje i inte risane pre nje i a nje kamere. obnost se svakako o le a i u je nostavnosti upravljanja so sti iranom te nolo ijom koju olak ava CommandArm joystick na upravljačkom ruko vatu esne ruke čije se unk ije mo u pro ramirati u avisnosti o potreba korisnika a kontrolu spoljni priključni ventila pre nje po i ne polu e pa čak i IS S unk ije.

Je nostavno upravljanje sna nim ivom s koman ama na o vat ruke. e spomenuti CommandCenter četvrte generacije obuhvata sve funkcije na 10“ ekranu osetljivom na dodir preko kojeg se svi dokumentovani podaci mogu bežičnim povezivanjem preneti Wireless data transfer na sopstveni nalo u perativni entar o nosno kan elarijski kompjuter to umno ome ubr ava ono enje o luka na osnovu stvarno stanja ma ine u realnom vremenu. a e na oljo iv edna e enja. Što se tiče pametnih poljoprivrednih rešenja mogućnosti su vrlo široke. I zavise od izbora korisnika. Sve počinje od popularne gljive odnosno novog integrisanog prijemnika StarFire 6000 za “komunikaciju” sa satelitima za GPS navođenje i podešavanje poznatog u o a sistema. Nakon unosa operativnog polja u sistem i određivanja početne AB linije, John Deere-ov operativni centar kao centralni softverski alat za pregled, nadzor i kombinovanje svih podataka će izračunati kako najbolje obraditi to polje za maksimalnu efikasnost. sim AutoTrac-a u stan ar noj je opremi i link ru i stub nj ove pametne poljoprivre e. va telemetrija omo u ava pra enje ra a čitave ote ma ina a unk ioni e na osnovu mobilne mre e. ako

se preko to linka mo e pratiti optere enje motora nivoa oriva loka ije ma ine istorije kretanja traktora i r.

Spomenimo na kraju a poljoprivre nik u o atnoj opremi mo e svo ljubim a nabu iti ra nim pametnim op ijama poput automatsko okretanja na uvratini TurnAutomation kojom se traktor sam okre e na kraju polja MashineSync a komunika iju traktora i ru e ma ine re imo kombajna u etvi ra i uskla ivanja putanja kretanja ko u ovom slučaju istovara po njeveno rna u prikoli u traktora SectionControl unk ijom a kontrolu uključivanje i isključivanje ra a poje ini elova na primer prskali e i RowSence navi a iju a automatski ula i pra enje re a useva.

65

an u ka a u ene oljo iv edne e ani a ije Izvor: agroklub, maj 2021.

roi vo ači poljoprivre ne me ani a ije u ran uskoj koja je u ovom sektoru najjača u ove o ine planiraju a po i nu ene. rok je kako stoji u ekonomskom i ve taju a 2021. ru enja proi vo ača poljoprivre ne opreme Axema pove anje tro kova sirovina i manjak komponenata kao i rast potra nje. Nakon to su ene itari a porasle armeri ele a ulo e nova u nove ma ine. va se situa ija poklopila sa lobalnim poreme ajem lan a snab evanja pove anim sa pan emijom I -1 to proi vo ačima opreme kao to je AGCO Corp i S i Deere & Co stvara velike pote ko e. ran uskoj proi vo ači očekuju vi e pro ajne ene kao o ovor na pritiske u lan u snab evanja.

66

67

u a enje rire io: ra an or evi ipl. in . poljoprivre e u ko Simi ipl. in . umarstva

a dve de enije o novljene u e veličine an u ke I vor: ur

tiv maj 2021.

Širom sveta su tokom proteklih 20 godina ponovo porasle šume na ukupnoj površini veličine Francuske, pokazujući da u nekim po ručjima re enera ija aje re ultate. o je ipak se am puta manje o oblasti u kojima je posečeno rve e.

2000. o ine je obnovljeno otovo 5 miliona ektara ume sa poten ijalom a upije 5 i atona u ljen- ioksi a to je vi e ne o to ele S emituju a o inu ana poka uje nova stu ija. vo o i nja stu ija u kojoj su kori eni satelitski snim i i terenska istra ivanja u vi e esetina emalja i enti kovala je oblasti u kojima su obnovljene ume. ume su se re enerisale ra ilu mon olskim taj ama kao i u elovima entralne rike i ana e.

68

oku o le godine anjen o i eče d ve a u S iji I vor: e apija jun 2021. bim seče rveta u Srbiji u 2020. smanjen u o nosu na pret o nu o inu a est pro enata saop tio je epublički avo a statistiku. eo ra skom re ionu obim seče ostao je na nivou na kom je bio pret o ne o ine u e ionu ojvo ine smanjen je a 2 u re ionu uma ije i apa ne Srbije smanjen je a a u e ionu Ju ne i Istočne Srbije a 7 pre i irano je u saop tenju. osečena apremina rveta u 2020. o ini ukupno i nosila je oko 3 2 miliona m3. Najve i eo ove apremine rveta upotrebljen je kao oko 1 miliona m3 50 o revno rvo. osečena bruto apremina rveta u r avnim umama i van uma i nosi oko 2 5 miliona m3 a u privatnim umama i van uma oko 70 .000 m3.

eko dno k čenje u a u a il koj a oniji

a oji i a koka ena d ve a u S iji i ve u

I vor: eta jun 2021.

I vor: anas jun 2021.

reliminarni po a i bra ilsko r avno instituta a svemirska istra ivanja uka uju na to a e pre stoje a su na se ona oneti jo vi e krčenja uma u bra ilskom elu ma onije o pro lo o i nje naleta seče. o ručje iskrčeno umom u maju kako je utvr eno na osnovu satelitski snimaka ve e je a čak 1 u pore enju sa istim mese om 2020. aj je početak su ne se one u ma oniji ka a seča uma na lo raste. rčenje je pro lo mese a osti lo 1.180 km2 najvi e a maj u posle nji pet o ina. ra ilska vla a je po pojačanim na orom jer se sumnja u njena ne avna obe anja a e obu ati krčenje uma a slu beni i la e su po istra om bo mo u e olak avanja i vo a nele alno sečeno rveta.

Nesta i a rveta nije samo slučaj u Srbiji ve u ve ini in ustrijsko ela sveta.

Sje injenim meričkim r avama stovari ta re ane ra e su sasvim pra na a ene su se u o nosu na pro lu o inu u vostručile. romna tra nja preko okeana ovela je o pove ano i vo a i vrope to je pore pove ane oma e tra nje ovelo i o manjka u privre ama kao to je Nemačka.

Srbiji je spe i čno to se u ra evini najče e koristi re ana ra a o četinara koja u na em umskom on u učestvuje tek sa esetak o sto. ranko lavonjić, profesor na umarskom akultetu u eo ra u obja njava a Srbija i inače uvo i velike količine čamove re ane ra e i i rne ore krajine i usije.

69

Ilustracija: Dunja Đuragić Dunoss

71

ONE KOJE SUDBINU N

I

S

U slovenskoj mitologiji postojalo je mnogo demona, što prirodnih, što kućnih, demona bolesti, ali i demona sudbine, koji su na neki način ukazivali da su stari Sloveni imali i pomalo fatalistička shvatanja života, jer su verovali u sudbinu, odnosno ono što ti je predodređeno po rođenju.

Možda vam je iz bajke braće Grim, Trnove Ružice, na neki način poznat ovaj naredni demon o kom ćemo pričati, a to su suđaje ili suđenice, žene koje su predviđale sudbinu novorođenčeta u prva tri dana njegovog/ njenog života. Smatralo se da sudbinu koju proreknu ovi demoni niko ne može da izmeniti niti da na nju utiče, pa čak ni moćni bogovi.

U narodu su suđaje predstavljane kao mlade žene čija se sva imena nisu znala, a koje bi se u kuću novorođenčeta spuštale kroz dimnjak. Posećivale bi kuću prve tri noći po rođenju deteta, dok su sudbinu proricale tek treće noći, a najveći uticaj na proricanje sudbine imala bi najmlađa od njih. One bi proricale koliko će dugo dete da živi, ali i kako će da umre. Smatralo se da je najstarija ona koja proriče najgoru sudbinu, srednja ne proriče tako strašnu sudbinu, ali predskazuje da će dete imati neke fizičke nedostatke, dok je najmlađa najblaža i predviđa dug i uspešan život. Verovalo se da krajnja odluka suđaja predstavlja srednje rešenje.

N

J

Kako bi odobrovoljili suđenice sa ciljem da one proreknu dobru sudbinu detetu, ukućani su im pripremali gozbu, koja se sastojala od tri pogače sa medom, tri čaše vina, tri čaše vode, tri kocke šećera i jedan zlatnik. Svetlo je moralo da gori u kući sve tri noći, kako bi ih pozvalo da dođu na gozbu, a majka sa novorođenčetom je morala da spava na zemlji. Osim toga, kuća je morala da bude uredna i čista, a majka i dete obučeni u čistu odeću.

Razni narodi širom Evrope imaju svoju verziju suđenica, pa otud nije čudno što su one prisutne u raznim germanskim, ruskim, slovenskim, ali i rimskim i grčkim pričama i bajkama. U grčkoj mitologiji recimo suđaje se nazivaju mojre i predstavljaju tri boginje sestre koje su proricale sudbinu kako ljudima tako i bogovima, a smatralo se da jedino bog Zevs može da im naredi kako da upravljaju sudbinom. Zanimljivo je da su Grci ove demone predstavljali kao ružne starice, za razliku od našeg naroda koji ih je opisivao kao mlade devojke obučene u bele haljine. Verovanje u suđenice na našim prostorima bilo je najzastupljenije u Istočnoj Srbiji.

Kod nas se nazivaju još i suđenice ili usude, kod Hrvata rojenice ili rođenice, kod Bugara orisnice, kod Čeha rodičke, kod Rusa roženice..Kod Rusa su njihov dolazak povezivali i sa dolaskom boga Roda, stvoriteljom univerzuma, koji je mogao da im diktira kakvu sudbinu da proreknu.

Jelena Đurnić, novinar Izvor: starisloveni.com

S

S

Sve lana e ović direktor sektora Pesticidi o čilo ejović Direktor službe marketinga laden o ević koordinator stručne službe za Centralnu i Južnu Srbiju 063/105-81-94 o an akovljević DC Sremska Mitrovica Koordinator stručne službe zaštite bilja za područje Vojvodine 063/625-531 anijela S e anović DC Sombor menadžer zaštite ratarskih useva 069/51-06-121 - Agneš Balog DC Beograd 063/105-80-17 ojana a aklajić DC Beograd 069/50-70-997 agan o ević DC Niš 063/102-23-45 S e an a janović DC Kragujevac 062/313-572 ne vijanović e DC Subotica 063/86-55-080 agan a ilić, DC Kragujevac, promoter 062/213-078 ovi a o ević DC Niš, promoter 069/50-69-666 - anja iladinović DC Zrenjanin, promoter 063/86-55-982 ilo S ojanović direktor sektora Ishrana bilja i navodnjavanje 063/414-722 o an adovanović DC Niš 069/50-70-979 ilan u alo DC Zrenjanin Koordinator stručne službe za ishranu bilja za područje Vojvodine 069/508-65-55 ilo avlović DC Beograd 069/507-53-92 ojana S anković DC Kragujevac 063/861-86-33 a ija ujagić DC Kragujevac 063/590-034 a ko okić DC Kragujevac 063/864-34-98 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1: Agromarket, 2004-

. - Kragujevac

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

o e u ić, DC Valjevo 062/310-715 iod ag adović DC Sombor 062/311-278 o e enović DC Sremska Mitrovica, promoter 069/308-00-53 ilo inkov DC Subotica, promoter 063/628-051 laden a ić direktor sektora Seme 063/651-990 Sanja e o ajić sektor Seme 063/86-30-809 o an ava menadžer proizvodnje semena 069/51- 00-289 S - DC Kragujevac Vladimir Milovanović, 063/415-924 Mileva Vukašinović, 063/10-22-232 Vesna Ocokoljić, 063/10-22-234 Svetlana Radosavljević, 063/10-22-230 Jagoda Jovanović Kovačević 063/10-58-240 Aleksandar Milivojević, 069/50-77-875 Željko Ilić, 063/590-296 Milenko Cvjetković, 063/629-555 Nataša Radovanović, 063/651-519 Dragiša Vuković, 062/608-661 Tomislav Mićić, 063/112-44-01 Pavle Gavrilović, 063/590-102 - DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Gordana Ružić, 063/66-81-87 Biljana Nikolić, 063/668-179 Bojan Đokić, 063/668-165 Marko Mitić, 069/5070-995 - DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Sonja Margan, 063/438-727 Žarka Bošković, 063/628-096 Srđan Protić, 069/507-09-78 Ivan Valent, 063/628-175 Marko Minić, 069/511-06-44 - DC Sombor Zoran Radanović 063/438-583 Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 iljana ekovi 0 3 112-07- 7 Vesna Gršić, 063/438-641 Milenko Abadžin, 063/590-139 - DC Valjevo ra utin rsenijevi 0 3 57- 2 ilan rsti 0 3 8-1 2 Sne ana ilovanovi 0 3 10-3 -83 amara Jeremi 0 3 112- -70 Nata a etrovi 0 3 105-82-7 ivka Ili 0 50- 1-331 - DC Beograd elibor ristov 0 3 58-312

Jelena ro evi 0 3 10-580- 2 iroslava uminovi 0 2 311-0 iljana an i 0 3 8-213 oran rivokapi 0 3 10 -13-70 ra an imitri 0 3 105-80-02 Nikola etrovi 0 3 2 - 53 - DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 enata arajkov 0 3 112-07-82 Ivan - Janko uli 0 3 3- 3 Senka omi 0 507-08-27 ilo oma ev 0 3 35- 5 - DC Sremska Mitrovica Sa a la ovi 0 3 105-80- 1 esna ep i 0 3 11-23-303 anja Savi 0 3 11-21-387 leksan ar leksov 0 3 105-87-01 n elka ovač 0 3 25- 7 - AGROMARKET BIH: - DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Perica Sailović, +387 65/841-388 - DC Laktaši Bojan Krunić, +387 65/713-435 Maja Mirković, +387 65/146-875 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Aleksandar Lukić +387 66/900-778 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244 - DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439 - DC Danilovgrad Milica Pavićević, +382 69/388-778 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Matija Drinčić, +382 69/370 -180 - AGROMARKET KS: - DC Priština Naser Spahiu, +377 45/334-465 Nexhat Maxhuni, +386 49/733-872 Eljmaz Orana, +377 44/311-930 Nerdian Ahmedi +386 49/869-333 Salih Hoti, +386/ 49 869 222 S - DC Skopje Andželo Eftimov, +389/ 70 311 808 Zahvaljujemo se autorima tekstova, fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com, depositphotos.com, freepik.com, unsplash.com, ilustracija Dunja Đuragić Dunoss, dunoss.art@gmail.com.

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet

a ma ve

pr i e

n

r

o da

r u j

74

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs