Agrosvet 122 by Agromarket

stručna ISSNbroj:Septembarrevija2022.1221820-0257besplatanprimerak Obraše Ogledi,vinogradiseogledi i samostrukeRečogledi

Sa meridijanaAgro SADRŽAJ 3119 21 81 827275 857803 64 83 05 Cikade – mala bića, problemiveliki Villager crticeEkološke MLADO–KOLEDOSUNCE lekZaboravljeniizprirodeAgroITSvetštetočineZemljišne u jagodi ŠumarenjePčelarenjeRečurednika Reč struke kutakStočarski Ogledi, ogledi i samo ogledi Sorte07 strnih žita 5739 33 Stenica, nova pretnja povrnadvladaKad62tarstvustruka Organo43Obraše6037 zaTeškavinogradisegodinakukuruz Agrostatistika

2 AGROSVET 122 Stručna revija ISSN Izdavač:1820-0257Agromarket doo KraljevačkogAdresa: bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: TiražColorŠtampa:DušicaSekretarNemanjaNenadNovicaMarkoVanjaGoranOliveraDraganStefanJelenaBojanaAgnešDanijelaGoranMladenMomčiloRedakcija:KućaGraﬁčkiDraganGlavniSEVERNAAGROMARKETLjubljanaSEMENARNAPrištinaAGROMARKETDanilovgrad:AGROMARKETSarajevo:Laktaši:Bijeljina:AGROMARKETSremskaSombor:Zrenjanin:Subotica:Niš:Valjevo:Beograd:Kragujevac:DistributivniInđija:Logističkiwww.agromarketsrbija.rs034/308-016centar022/801-160centri:034/300-435011/404-82-83014/286-800018/514-364024/603-660023/533-550025/432-410Mitrovica:022/649-013BIH:+38755/355-230+38751/535-705+38733/407480CRNAGORA+38220/818-801KS+38649/733814LJUBLJANADOOSLOVENIJA+38614759200DOOEL,SkopjeMAKEDONIJAiodgovorniurednik:Đorđevićdipl.ing.polj.urednik:ČuvarkućaPejovićĐorđevićRadovanovićStefanovićBalogStankovićKonstatinovićMarjanovićVasilićGavrilovićJakovljevićMiladinovićĐokićĐorđevićVeličkovićDelićredakcije:BecPrint,NoviSad7000primeraka

p.s. Možda će za mesec dana biti mnogo, mnogo bolje, što bih svima nama poželeo, ali sačekajmo.

a ano se spu ta avesa na a ro se onu 2021/2022 ostalo je jo par posli a kao berba jabuka upitan kvalitet i i vo ne estina ije žetva kukuruza (upitan kvantitet, kvalitet ali i la erovanje ra ovi u povrtnjaku. aralelno sa spu tanjem je ne i e se nova se ona 2022/202 otpočela je setvom uljane repi e i uveliko priprema a najva niji kako to pravi novinari ka u posao poljoprivre nika setvi strnina.

UREDNIKAREČ

Dragan or evi Dragan Dordevic

No pre kretanja sa novom se onom valja komentarisati staru. Najbolja karakteristika bi mo a bila tresla se ora rosio se mi . o se se a jesen pro le o ine nije bila po volji ratarima a slično i be sne na ima. utanjilo i ubrenje. a on a rat. I na e čuvene kalkula ije bi e puni ambari ita pa sun okreta i kukuru a pa na to nebeske ene . rljanje ruku pre ne o je posao avr en. esila se i aprilska abrana i vo a paprena ena ener enata pa sle stveno tome i pove anje sve a ostalo . on a majska pa julska su a. a a smo ko to a i a nas je najtoplije leto u istoriji merenja u vropi prema merenjima koja prati vropska slu ba a klimatske promene opernikus . Sre nja temperatura na kontinentu je o juna o av usta bila a 1 0 vi a u o nosu na prosek u perio u o 1 1. o 2020. o ine. ako je ovo o i nja letnja se ona na listi najtopliji presti la pret o no prvoplasiranu 2021 i to a 0 0 . o istovremeno nači a se teku a o ina mo e ravnopravno takmičiti sa 201 201 . i 2020 kao najtoplijim o inama u osa a njoj istoriji merenja temperatura.

I ka a se po vuče rta na a čuvena po itivna nula . ita lo ije ro ila vi nja spečena malina o očekivani 8- evra oti la a o 5 u najbolju ruku evri a sun okret i soja tanki ni nalik očekivanom kukuru prepolovljen. Na sve to i e i ni ak nivo unava pa bar e nikako a otplove ubrivo preskupo a i nema a a a li e a biti to niko ne na. Na sve ovo stočarstvo kome ve e eniju i po ne vetaju ru e kao a otiče no. s ru e strane nika vi e pr enija a rakija a mu rija a i svakojaki ja a . re u je treba naro istina sve stariji i stariji a se okuplja ali sve vi e liči na panem et circenses” tj. leba i i ara . Šta i kako dalje? o na neka a o ovor a o ta a ubri sej beri mu i jer to na e ra no mesto.

U fabrici pesticida u Bačkom Petrovcu, proizvodnja se odvija u skladu sa najvišim standardima Evropske unije. Za proizvodnju se koristi najsavremenija oprema koja garantuje maksimalnu zaštitu životne sredine i čoveka. Industrijska zona bb, 21 470 Bački Petrovac tel.: 021/ 780 566 www.agromarket.rs www.agrosvet.rs f / AgroSvet Bezbedna proizvodnja Kvalitetni proizvodi Zdravi FabrikaZadovoljniplodovikupci proizvodnjuza zaštitusredstavaformulisanjeizabilja a romarketsrbija.rs / roSvet

Ogledi, ogledi i samo ogledi

ret o ne se one kompanija romarket je uve ala svoje uče e u vaničnim o le ima strni ita u sistemu SSS na teritoriji ele Srbije. e ultati su poka ali a na sortiment mo e a o ovori svim i a ovima i a emo a sle e u se onu imati u port oliu spremne vr unske sorte strni ita. svakom re ionu smo poka ali a mo emo a o ovorimo na a teve poljoprivre ni proi vo ača i ponu imo im najbolje re enje a pre stoje u setvu.

Sorta o ime- akultativne p eni e Solindo CS, pobe nik o le a a p eni e u kome je učestvovala 1 sorta. Sorta koja i u ovakvim te kim uslovima kao ove o ine poka uje o lične re ultate. e u prvi 10 sorti po prinosu romarket ima 5 sorti Solindo CS, Sosthene, Foxyl, Comilfo, Sobred ok su ostale sorte sve u ornjoj polovini po prinosima. Sorta ječma LG Zebra sa skoro 10 t/ a opet me u vo e im ječmovima nastavlja a poka uje stabilnost prinosa.

PRINOS arovi

nare nim tabelama prika ali smo re ultate koje su sorte strni ita kompanije romarket ostvarile u se oni 2021/2022 na osnovu koji i aljemo poruku ,,Za prinos bez granica – spremni za budućnost”.

ipl. in . poljoprivre e

(kg/ha) Solin o S 8850 sterion 87 Sost ene 8285 o l 828 Sobre 800 I al o S 7222 ebra 8 20 a ar

SORTAVRBAS

Suboti e o ranja i raljeva o irota kole ini e i kole e i tamo nji oljoprivre ni stručni i saveto avni slu bi su u sistemu emonstra ioni o le a aje no sa kole ama i na e Stručne slu be pratili rast i ra vi e strnina preporučivali mere ne e i na kraju i vukli o re ene aključke. Naravno re ultat koje su ostvarile sorte p eni e ječma i tritikalea u ovoj prilično te koj proi vo noj o ini aje po itivan si nal a se proi vo ači u poje inim re ionima opre ele a vrste o nosno sorte koje e u atim uslovima iska ati svoj pun poten ijal i a ovoljiti nji ove potrebe.

Na e sorte p eni e i na po ručju ačke su se poka ale o lično i me u prvi 15 sorti u o le u na e su sorte Solindo CS, LG Asterion, Sosthene i Foxyl ok su ostale sorte u prvoj polovini sa prinosima. Sorta ječma LG Zebra poka uje opet a na svim terenima ostvaruje vr unske prinose i ponovo je me u prvima sa prinosom.

PSSSORTAPANČEVO PRINOS (kg/ha) Solin o S 8750 Sost ene 852 o l 828 omil o 82 2 Sobre 820 sterion 8018 onviso 7 05 I al o S 75 0 ebra o .ječam

PSS

i emo a ponu imo i sorte visoko poten ijala stabilne sorte kvalitetne sorte i vr unske sorte a is ranu oma i ivotinja. Sorte Solindo CS i LG Asterion poka ale su na svim lokalitetima a su sorte a sve terene visoki prinosa i o lične tolerantnosti na stresne uslove. S ru e strane sorte Sobred i Sosthene ponovo su oka ale a mo u a probiju rani e rekor a. Sorta Foxyl a je i u etno tolerantna na bolesti i nika ne ra očara. Sorta ječma LG Zebra je i ove o ine pobe nik mno i o le a SS Sremska itrovi a SS renjanin SS aba SS nja eva ok po terenu ele Srbije nastavlja a obara rekor e.

PSSSORTAPOŽAREVAC PRINOS (kg/ha) Sost ene 8817 omil o 805 sterion 7118 Solin o S 7 Sobre 1 0 o l 12 I al o 55 ebra 0 2 okari 718

Zebra o ječmova o nosno Jokari nova sorta o imo tritikalea ran uske enetike. ovom o le u sorte Sosthene i LG Zebra ostavili su konkuren iju aleko i a aklesebe.mo

Neprestano emo proveravati i opunjavati na u ponu u kako bi i li u korak sa promenama i novim tren ovima. I to ra lo a smo i uveli tri nove sorte p eni e u na port olio LG Asterion, Monviso, Comilfo kao i ve nove sorte tritikalea Bikini i Jokari upravo a bi proi vo ačima omo u ili a bu u spremni a bu u nost bu u nost rekor ni prinosa.

Ispo Save i unava najve a itni a Srbije je po ručje Sti a a tamo su sorte Sosthene i Comilfo u o le ima u or ani a iji PSS Požarevac ostvarile najve i prinos o svi p eni a koje su učestvovale u o le u kao i LG

15 setvena norma kg/ha = UV 1000masazrna klijavih zrna/m²x UV (%) = 100

Suva i topla jesen pa kasnije i suvo i toplo prole e i leto i ra ito prijaju ika ama ovim malim insektima. Nji ova masovna pojava prou rokuje velike tete u ajenim kulturama. Sve o i smo a su ove o ine pore su e ika e oprinele velikim tetama u usevima p eni e ječma i krompira. Na nekim lokalitetima tete su se mo le prona i i u usevu kukuru a.

ika e pripa aju klasi Insectaa, po re Cicadina amilije Cicadidae - vrč i ili velike ika e Cercopidae - penu e Cicadellidae – male ika e, Cixiidae i Membracidae – rbave ika e. konomski naj načajnije a poljoprivre u su penu e i male ika e ma a prema najnovijim sa nanjima i neke Cixiidae, npr. Reptalus panzeri.

ako tako malo bi e mo e a prou rokuje tako velike probleme Najpre prenosni i su mno i virusa i topla mi koje o te uju usev nanose i velike ekonomske tete. ore smanjenja prinosa pomenuti kultura ola i i o lo e kvaliteta proi vo a.

ale ika e su insekti ra ličiti veličina -5 pa o 15 mm i boje elene utosme e sme e vrlo pokretljivi jer se mo u kretati skokovima i letom. Sre u se na travama lu erki etelini strnim itima kukuru u uvanu krompiru papri i para aj u i ru im biljkama. o nas su česte vrste ro ova Cicadella, Empoasca, Aphrodes i r.

ba vektora prenose oboljenje stolbur” sa biljaka raniteljki posle preletanja ima a na krompir koji je atraktivan a is ranu ima a. Najosetljivije su mla e biljke krompira. rste H. obsoletus iR. panzeri pre imljavaju u vi u larve na korenu oma ina i is ranom primaju topla mu. kvi i ija topla me je u sta ijumu larve pa ima a posle i letanja i emlje preno e i stolbur na krompir na koji ole u. I le u početkom juna. rompir je atraktivan na koji masovno ole u i rane se sisanjem i oema. renose topla mu i ve posle 0-ak ana ili krajem juna a posebno u julu i av ustu se na krompiru pojavljuje rvenkasto li e uvijanje vr ni listova i va u aste krtole. avisno o prisustva ima a vektora često polje mo e biti sa masovnim

Nemanja Delić, dipl. inž. poljoprivrede

nervaturom. Ima a se rane si u i sokove i li a i stabljika eljasti biljaka I bunja a larve ive u emlji i rane se korenom. Najpo natije i ekonomski najbitnije ika e i ovo ro a jesu Reptalus panzeri i Hyalesthes obsoletus.

oli a ne su ika e primarno me iteranski rasprostranjene čija je severna rani a areala ju o apa na Nemačka ok se na ju oistoku prostire i na a ijsko kopno. lavni su i naj načajniji vektori stolbur topla me Candidatus Phytoplasma solani koja se ovo i u ve u sa vi e abele eni bolesti ajeni kultura i ro a Solanaceae kao to su krompir para aj i paprika ali i vinova lo a kukuru ja o a i ru e biljneovomvrste.tekstu

vi e pa nje emo ati tetama koje ovi insekti prou rokuju na krompiru.

Cikade – mala bića, veliki problemi

Što se tiče familije Cixiidae vrste ove amilije su veličine o 1 m neupa ljivi boja. lava im je u a o ru i a pre nja krila su elimično provi na sa i ra enom

prisustvom rvenkasti biljaka. arakterističan je simptom pojave va u asti krtola na na emnom elu stabla koje is rpljuju biljku i smanjuju načajno prinos. rtole se sme uravaju i usle ne ostatka kretanja sokova kro ksilem i loem prestaju sa rastom. itopla mo a stolbur se najinten ivije javlja na krompiru a čips i na rvenim sortama krompira. o in i irani krtola koje se koriste a proi vo nju čipsa u pro esu pečenja mesto tamni to krtole čini beskorisnim a osnovnu namenu.

ako sprečiti eventualne tete o napa a ovo insekta e nostavno kombinovanjem a rote nički i emijski mera. a rote nički mera potrebno je po tovanje plo ore a bo činjeni e a je najče i plo ore kukuru na kukuru ili kukuru na p eni u a na ovim itari ama pre imljavaju insekti kao i upotreba ravo sa no materijala. bave no je su bijanje

korova posebno popon a koji pre stavljaju i ra iti in ektivni i vor.

Što se tiče insekticida koji se mogu koristiti u usevu krompira, stručna služba Agromarketa preporučuje primenu kontaktni insekti i a Grom 0 5 l/ ili Vantex 60 CS 0 2 l/ a . Ima a ika a vektora stolbura imaju vo tanu prevlaku pa je su bijanje ote ano te je potrebno ponoviti tretman - puta na 7 ana u vreme masovno leta ika a. i abrani insekti i na a preporuka je uvek kori enje neko o okva ivača npr. Smartwet 0 l/ a ra i bolje prijemčivosti i istribu ije insekti i a. e nitivno posle nje o ine onose mno obrojne i a ove a poljoprivre e proi vo ače. tetni insekti su se i vojili kako po pitanju masovnosti pojave a resivnosti tetnosti tako i ote ano su bijanja. ika e su je ne o upravo takvi tetočina male ali i ra ito tetne ako im se u pravo vreme i na pravi način ne stane na put.

ove ana tr ovina la nim pesti i ima

la poljoprivreaju ni ima a prestanu s proi vo njom ritanija uvo i novi pro ram

la a elike ritanije je uvela novi pro ram koji poljoprivre ni ima nu i pau alna skalna novčana pla anja a se prestanu baviti konvencionalnom poljoprivredom proi vo iti ranu i a pro aju svoju emlju i vestio je Natural News. ro ram je na van Šema osnovnog plaćanja , a cilj mu je da se ispune agende zelene politike. Za razliku od holandske vlasti, koja želi pod pritiskom da provede reforme, u Velikoj Britanijisu se odlučili za drugačiju taktiku. Oni koji prihvate

I vor: rosmart jul 2022.

flore zastupljeni su kaktusi korali morske urme i morski krastav i i neretko se pro aju po o nakom lekoviti proi vo a. Njima se tr uje i u i van nje. o po ra umeva a se oni ne akonito bave uvo om i vo om prera om r anjem kao i kon umiranjem je inki koje pripa aju ivljoj ori i auni.

Sa meridijanaAgro

vor: N jul 2022.

riminalne or ani a ije na teritoriji vropske unije ne akonito se bave krivolovom saop tio je uropol. Samo nele alna tr ovina je uljama onosi kriminal ima ve o tri milijar e evra o i nje. ivotinja kako se navo i tr uje se ti rovima leopar ima nosoro ima narvalima kitovima slonovima tukanima papa ajima insektima u terima mijama žabama. Od biljnog sveta, odnosno egzotične

I vor: a roklub av ust 2022.

DraganPriredio:Đorđević

I vor: ur tiv jul 2022.

Se ma o i nja ak ija otkrivanja ile alni pesti i a Srebrna sekira uka ala je na nove tren ove na rnom tr i tu proi vo a a a titu bilja i ovela o ap enja eset osoba i aplene 1.150 tona ile alni pesti i a. k ije u okviru opera ije bile su okusirane na luke aero rome i ru a mesta ulaska na ojima bi se mo ao otkriti uvo i i vo ile alni i alsi kovani pesti i a. okom opera ije vlasti su otkrile pove anu tr ovinu ile alnim pesti i ima na ju u vrope i u re ionu rno mora. natno je pove an broj slučajeva sa ile alnim pesti i ima poreklom i urske ma a je ina i alje lavni i vor. ove ava se saop tio je uropol i tr ovina ali i aplena manji po iljki.

vropska komisija o obrila je kori enje enetski mo i kovano kukuru a a ranu i stočnu ranu. ako su objasnili o obrenje koje e vre iti 10 o ina ne o nosi se na u oj ovo kukuru a u ve samo na nje ovu upotrebu a ranu i stočnu ranu. vropska a en ija a si urnost rane ala je po itivnu naučnu o enu i aključila a je ovaj je nako si uran kao i nje ovi konven ionalni vojni i. Svi proi vo i proi ve eni o ovo -a po le u stro im pravilima o načavanja i sle ljivosti. Nakon lasanja u Stalnom o boru a biljke ivotinje i ranu a ivotinje i nakna nom boru a albe r ave člani e inače nisu uspele a posti nu kvali kovanu ve inu a ili protiv o obrenja.

vropska komisija o obrila enetski mo i kovan kukuru

Nele alna tr ovina ivljim ivotinjama vre i milijar e evraI

lečeri na lpima su na obrom putu a i ube najve u masu otkako se ve 0 o ina vr e merenja. ere i koliko je sne a palo tokom ime i koliko se le a otopi u letnjim mese ima naučni i mo u a i mere koliko je lečer i ubio svoje mase a o inu ana. pro lo leta o ka a je palo relativno malo sne a lpi su pro li kro va jaka toplotna talasa ovo leta uključuju i i talas i jula ka je u vaj arskom planinskom selu ermat i mereno bli u 0 stepeni. okom ovo toplotno talasa visina na kojoj se vo a smr ava je na rekor u o 5.18 metra to je na morska visina ve a o onblana u pore enju sa normalnim letnjim nivoima ka se vo a mr ne na .000 .500 metara.

Svetski tr ov i itari ama ostvaruju rekor an pro t

22 gotovinu, moraju ili otići u penziju ili preuzeti drugi posao kojeg im vlada odobri.

: romene u ve i rokova trajanja proi vo a

Činjenica da globalni divovi ostvaruju rekordne profite u isto vreme kada glad raste očito je nepravedna. Što je još gore, te firme su mogle da učine više da spreče krizu gladi”, upozorio je Olivier De Schutter i vestila N-a a ekstremno siroma tvo i lju ska prava.

I vor: utarnji list av ust 2022.

Problem su stariji? Navo e a se stariji armeri ne mo u prila o iti novim a tevima i a oni koji ne ele a menjaju svoje poljoprivre ne meto e mo u a o ustanu o proi vo nje ili prodaju svoju zemlju. lternativne ekolo ki pri vatljive te nike usvoji e novi armeri. vr i se a stariji poljoprivre ni i stoje na putu elene a en e jer s njima nema promene i ne mo e se i i napre . no i su u velikim dugovima i jedini izlaz vide u Vladinoj ponudi. rar elike ritanije ve o inama slabi to se posebno mo e a valiti epi emiji kovi -1 . no i e i ubiti poslove bo nevolja u lan u snab evanja ali i korup ije na tr i tu i vrto lave in a ije. 75 odsto zainteresovanih. stalni rast oriva ubriva i svi ostali poljoprivre ni inputa postaje nemo u e opstati. armeri se prisiljavaju a napuste svoja imanja i poro ični posao.

ekor an o i nji ubitak mase lečera

vropska komisija e o kraja 2022. pre lo iti revi iju pravila o o načavanju atuma roka trajanja pre rambeni proi vo a. Na taj način omisija nastoji a spreči ba anje rane pove ano sa nera umevanjem i loupotrebom

ovi o naka. Istovremeno osi ura e a sve pre lo ene promene ne u ro avaju si urnost Sturane.ija

vim putem su krenuli i u ru im r avama. olan ija u nekim slučajevima nu i otkup imanja. rotesti u olan iji se ne smiruju 11.200 a instava e prestati s ra omSlično je u ana i Italiji a najavljuju se ovakvi pote i i u ru im r avama.Sti u i kritike na aktivnosti vlasti koje nu e tako vane visoko na uvane at valute nova koji pokri e svoje vre nosti nema ni u kakvom konkretnom obru poput lata ili srebra ve mu vre nost aje aran ija institu ije koja a i aje op.a. a koje su na ivi i ampin a i postaju be vre ne u amenu a materijalnu imovinu kao to je poljoprivre no emlji te.

koju je ura ila vropska komisija 2018. pro enjuje a je o 10 o sto o 88 miliona tona otpa a o rane koji se o i nje proi ve e u pove ano s o načavanjem atuma. rva promena u novom akonu bi e usmerena na ranu koja ima posebno u rok trajanja. Naime ako se pravilno skla i ti rana sa posebno u im rokom trajanja ne e ubu u e imati o naku upotrebiti o...

I vor: i av ust 2022.

etiri najve a svetska tr ov a itari ama koji su e enijama ominirali lobalnim tr i tem bele e rekor nu obit. ompanije Archer-Daniels-Midland Company, Bunge, Cargill i Louis Dreyfus po nati po skra eni om kontroli u pro enjeni 700 svetske tr ovine itari ama. re vi aju a e potra nja prema iti ponu u barem o 202 to e verovatno ovesti o jo ve e pro aje i obiti u sle e e ve o ine.

nketa koju je sprovela The Tenant Farmer’s Association of England poka uju a se oko 75 odsto nji i jasnilo a su zainteresovani da uzmu novac napuste poljoprivre u i pro aju svoju emlju.

I vor: olitika av ust 2022.

Da nam žita budu zdrava od početka pa do kraja iliti viroze ječma u pšenici

oljoprivre ni proi vođači se svake o ine susre u sa nekim novim i a ovima kako u povrtarskoj vo arskoj tako i u ratarskoj proi vo nji. teli mi to ili ne klimatske promene čiji smo sve o i irektno utiču na promenu bio iver iteta pa tako o i ra aja ola e neke bolesti i štetočine koje su do sada bile sporadične. Takođe, tim promenama potrebno je prilagoditi samu proizvodnju koja se bitno razlikuje iz sezone u se onu.

anja ila inovi master in . poljoprivre e

eni a je kultura koja pre stavlja najva niju rnastu biljku koja se koristi a lju sku is ranu. ovr ine po njom se svake o ine po malo pove avaju i bitno je napomenuti a se elokupna te nolo ija ajenja ove kulture promenila. je no un i i no tretmana smo ošli na otovo obave na tri o spora ične pojave va i steni a i leme iliti itne pijavi e smo ošli o veliki kolonija i popula ija te o obave na va insekti i na tretmana it a u posle nji par o ina pa nju privlači je no oboljenje koje je sve prisutnije u usevima strni ita naročito p eni e. a i se o virusu žute patuljavosti ječma Barley yellowdwarf virusro Luteovirus am. Luteoviridae koji i o ine u o inu pre stavlja sve ve i problem ne samo u ječmu ve i u p eni i o nosno strnim itima uop te. snovni simptomi ove viro e su uto latna boja i kr ljavost oboleli biljaka. romena boje apočinje o vr a i obo a ire i se ka osnovi lista. i e oboleli biljaka je uspravnije a ebljalo je i čvr e. bo to a obolele biljke a posebno u slučaju in ek ije u ranim a ama imaju i nakostre en i le . isina biljaka ara eni ovim virusom je umanjena u proseku a 0-50 a još je na o karakteristika ovo oboljenja je smanjen pro enat klasanja ili i ostanak klasanja uop te. rema nekim po a ima tete koje ovaj virus prou rokuje mo u biti o 20 o 0 a u epi emijskim o inama mo u biti čak i o 100 . vaj virus se ne prenosi semenom biljnim sokovima ili emlji tem ve su lavni prenosio i na prvom mestu ika e a atim i biljne va i s tim a su ika e primarne i mno o vre nije po pitanju irenja ovo virusa. sle tople i suve jeseni aktiviraju se osta rano već u prvim eno a ama ra voja ajene biljke tako a su p eni e i raniji rokova setve po lo nije napa u. ara a se

lavni i vor virusa je samonikla p eni a ali i brojni korovi i amilije Poaceae na kojima se rane i ra vijaju ika e pre svi Psammotettix alienus. va vrsta ima ve enera ije o išnje. enke pola u jaja u me o l stariji listova i nakon 8-15 ana se le u nim e koje prola e kro 5 nim alni sta ijuma ok se ne obra uje o rastao insekt. Ispitivanja ove vrste su poka ala a je an o rastao insekat mo e a živi 7 - ana s tim a enke ostaju u e u ivotu. ika e se rane isisavanjem sokova biljke oma ina te tako mo u a prenose virusve 5 minuta nakon is rane na ara enoj bilj i i nema inkuba iono perio a o nosno perio a koji je potreban a pro e o momenta is rane o momenta ka a je ika a sposobna a prenese virus. ako e virus se a r ava u telu ika e eo ivot. a ijus kretanja ika e je 15 kilometara bo če a se virus lak e iri. a a je reč o va ima osim va i letača

akle vr i ve u jesen a simptome vi imo u prole e ka a se na par eli re istuju oa e uti biljaka koje aostaju u porastu.

ostale se rane na je noj bilj i i moraju a se rane o časa na ara enoj bilj i a bi prenele virus a inkuba ioni perio traje o 12 o 2 časa.

ako bismo re ili problem ute patuljavosti naročito u su nim o inama je svakako pomeriti rok setve a po ni anju useva pšenice potebno je krenuti u obilaske useva naročito ako nastavi tren visoki temperatura a taj eo o ine i pra enje leta ika e. ilju su bijanja mo u a se koriste neki o sistemični insekti i a kao što je Lobo 200 / a ili Aﬁnex 20 SP 500 / a ili Closer 120 SC 200 ml/ a . ako e mo emo a koristimo i neke o kontaktni insekti i a - piretroi a kao što su Grom 0 -0 5 l/ a Vantex 60 CS 70 100 ml/ a ili Cythrin 250 EC 200 ml/ a . re stavni i Stručne slu be kompanije romarket e svakako re ovno obila iti useve i pravovremeno si nali irati vreme i potrebe a tretmanom a proi vo ačima se savetuje a bu u spremni i obrate pa nju na prisustvo ove tetočine.

Priredili: Dragan Đorđević Marina Ćupurdija

a bi se i be ao uti aj veliki sila na transmisiju i sam priključak koji se javljaju pri oranju na vernelan plu ovima ove serije u ponu i je i ilin ar a poravnjavanje okvira koji automatski su ava plu pre obrtanja a ostupan je na mo elima sa pet i est plu ni tela. a vat prve bra e se na ovim plu ovima po e ava ručno a u o atnoj opremi plu ovi isporučuju se sa i rauličnom ilin rom te se on a po e avanje obavlja i kabine u pokretu. lu ovi se isporučuju i u ver ijama sa Packomat valjkom. astojanje i me u lava plu a je 100 m ok je a vat plu ni tela o 0 o 5 m. Sa ori ontalnim rastojanjem 85 m a vat plu no tela je o 0 o 50 m.

AgroMehanizacija

ompanija Kverneland vi e o 1 0 o ina proi vo i plu ove. a je ponu a plu ova ra novrsna potvr uje i činjeni a a su korisni ima anas na raspola anju mo eli o plu ova ravnjaka o najsavremeniji plu ova obrtača o nono sa iksnim i promenljivim ra nim a vatom. a ličita te nolo ija omo u ava i vi e tipova po e avanja plu a. ako se neki plu ovi po e avaju me anički a ru i , vario preko sistema i raluke i kabine traktora.ponui

i o sna i traktora koji se koristi a a re atiranje s plu om. e ob ira na o naku svi obrtni ramovi i ra uju se o čelika visoko kvaliteta termički obra eno . vaj način obra e oprinosi pove anju i r ljivosti i čvrstini. Na obrtnim ramovima u ra uju se ku lični le ajevi koji ne a tevaju o r avanje a a bi se i be lo o te enje i raulični reva ona prela e preko lavne re e te ostaju netaknuta pri obrtanju plu a. ro es obrtanja plu a kontroli e se ventilom ili si urnosnim avrtnjem. Nakon obrtanja plu se vra a u svoj ra ni polo aj. lu ovi sa pet i est ra ni tela isporučuju se sa automatski aktivnim ilin rom koji poravnava plu to jest su ava a pre okretanja. lu ovi serije sa 5 i plu ni tela opremljeni su u stan ar noj opremi sa memorijskim ilin rom. Na plu ovima je ostupan i Vibromat sistem koji obe be uje e ikasan ra i u najte im uslovima s ob irom a obe be uje amorti ovanje vibra ije i tako neprestano tokom ra a titi plu ali i traktor o prekomerno abanja. vaj sistem je ostupan i me u ostalo i a plu ove sa me aničkim po e avanjem .

Kverneland plugovi LD - Pravi odnos snage i težine. lu ove karakteri e jaka konstruk ija koja omo u ava e ikasno oranje sa minimalnim tro kovima na sre nje tvr om i tvr om emlji tu. vernelan plu ovi imaju a titu u vi u si urnosni vijaka a mo u se opremiti i ibromat Isistemom.raujuse na okviru i je no termički obra eno bloka tretiranom jakom in uk ijom. S ob irom a nema avarivanja na okviru nema slabi tački. Stan ar ni plu ima obrtni ram 200 i okvir imen ija 100 200 mm.

Agromarket Machinery su plu ovi serija LO LD i LB . e ob ira na i bor serije plu ovi se isporučuju po elji korisnika u ra ličitoj opremi. ako mo u biti opremljeni velikim ili malim pretplu nja ima kao i ra ličitim rtalima a u ponu i je i vi e mo ela točkova a po e avanje ubine. i boru je i i raulični točak a po e avanje ubine koja se u tom slučaju po e ava i kabine traktora.

Kverneland je svetski poznat i neprevaziđen u proizvodnji plugova visokih performansi i niskih troškovaoperativnih

Na plu ovima Kverneland se u avisnosti o kate orije i mo ela u ra uju tri obrtna rama 150 200 i 00. naka na ovim ramovima uje no ovori

Marina Ćupurdija, PR/Marketing

se i ra uju i i ve bama o o 7 plu ni tela a u pitanju su tako vani pro u no plu ovi na kojima se

o atno mo e o ati po je no plu no telo. re a plu a imen ija 120 200 mm i ra ena je tako e i koma no pro ila i in uk iono termički obra ena. e ob ira na veličinu ovi plu ovi su lako upravljivi. rimenom vernelan čelika te ina plu a je umanjena o 10-20 u o nosu na konkurentne mo ele a otu a potiče i nje ova po i na mo . brtni ram 00 je i ra en a traktore jačine o 00 S. okom obrtanja traktora a valjuju i paralelo ramskom sistemu omo u eno je a se nose i ram privlači traktoru a plu se postavlja u i balansiranu po i iju sa te i tem to bli e traktoru ra i neometano okretanja. va unk ija poravnanja sprečava pojavu vibra ija i optere enje na sistem kačenja. a ovu opera iju neop o an je sekven ijalni kontrolni ventil koji se mo e o atno poručiti. ptere enje po i no/vučnim silama je je nako kao ko plu ova sa i 5 plu ni tela. je opremljen a itnim sistemom si urnosni vijaka. Na vernelan mo elima plu ova irina se po e ava me anički ili i raulično kori enjem Knock-on® sistema. a a je plu opremljen sa ovim sistemom promena se obavlja i kabine lako i br o. a na irina se mo e po e avati u rasponu o 0 o 50 m a manuelno stepenasto po e avanje omo u eno je u rasponu o 0 o 50 m.

I polovni r e enu - oristim vernelan plu ve 1 o ina ali sam tako e ra io i sa ru im proi vo ačima. Svi imaju ve e operativne tro kove o vernelan a... vernelan plu ovi imaju obru enu i ka a su polovni - oran Novakovi anatsko Novo Selo.

iroki i bor op ija po e avanja mo eli i alje ostaju je nostavni a rukovanje. Na primer vernelan Auto-line sistem automatski ispravlja prava vuče.

a ne bilo a se samo valimo evo priče i iskustva vernelan korisnika:

Niski operativni tro kovi - a io sam ranije i sa ru im plu ovima ali vernelan mi se opa a jer obavlja posao o lično a tro kovi su minimalniimitrije Ninkov a ako po e avanje - vernelan plu je jak la an i lako se po e ava. Namesti a je nom i to je to - ra an ibalija ula valitetno oranje - Impresioniran sam inalnim kvalitetom koji moj vernelan ostvaruje - orivoj ovanov ljma

LO Variomat® plugovi za oranje s traktorom u i van brazde. va serije plu ova namenjena je a oranje pri kretanju točka traktora van bra e on-land i u njoj in-furrow i to na vrlo je nostavan način. lu om se upravlja je nostavno preko terminala. Istim plu om mo ete na lak način orati u bra i i van nje a nose i ram opremljen i raulikom pomera u eljenu po i iju. On-land ili In-furrow ra ni mo us avise o svojstava emlji ta vremenski uslova i mo ela traktora.

LB Variomat® plugovi. lu ovi ove serije namenjeni su a ra u sre njim i te kim uslovima ra a a obe be uju pro itabilnu pripremu emlji ta. brtni ram se na seriji i ra uje na isti način kao i na plu ovima. arakteristično a seriju plu ova jeste nji ova opremljenost sa iksiranim plu nim nosačem na kojem je a tita obe be ena preko si urnosni avrtnja. ariomat sistem je tako e karakteristika ovi plu ova koji obe be ivanjem jen ostavno po e avanja ra ne irine natno olak ava kori enje plu a. o e avanje ra ne irine u avisnosti o opreme na plu u je me aničko ili i raulično a ra ni a vat se mo e po e avati u rasponima o 0 o 50 m ili o 5 o 55 m. I ovi plu ovi se po elji korisnika mo u isporučiti u varijanti sa Packomat valjkom. re a plu a je imen ija 100 200 mm a obrtni ram je 200 na plu ovima sa i plu na tela. a te ke uslove ra a ovaj plu se proi vo i u ver iji na kojoj je ojačana pre nja sek ija a u ra uje se masivni ram 00. vi plu ovi se proi vo e u varijantama sa pet i est plu ni tela. a valjuju i ariomat sistemu automatski se po e ava prvo plu no telo a samim tim po e ava se ista ra na irina na svakom plu nom telu. vi plu ovi su je nostavni a rukovanje a kori enjem Auto-line sistema omo u eno je automatsko ispravljanje prav a vuče to u mno om oprinosi naja ekvatnijem iskori enju vučne sile traktora.

I r ljiv je nostavan visoke per ormansepo mom mi ljenju ovaj plu poka uje o lične re ultate čak i u ekstremnim uslovima. e nostavna i i r ljiva konstruk ija i lako po e avanje su lavne pre nosti na e plu a vernelan - ilan erkov abalj

ilju smanjenja optere enja na traktoru i plu u tokom obrtanja u ra en je ilin ar a poravnanje. vo aje no sa je instvenim memorijskim sistemom osi urava a se eljena postavka irine bra e uvek o r ava nakon avr eno iklusa obrtanja plu a.

Na osnovu vi e o i nje po itivno iskustva u sara nji sa obavljačem ma ina pre u e a Agromarket Machinery la imir i Sa a su se prilikom nabavke rasipača mineralno ubriva pre oko četiri o ine o lučili a Kverneland Exacta-CL EW i kako ka u to je bio pravi i bor.

a smo kupovali rasipač nekako usput je spomenuta va a koju ima ta a se nismo puno ni animali s tim ta je to i kako ali smo kasnije s vatili ta su pre nosti ovo sistema a valjuju i kojem u svakom momentu na terminalu u traktoru namo koja količina ubriva je unutra. vo je jako obro i bo provere količine mineralno ubriva u aku jer smo upravo a valjuju i va i otkrili a smo prilikom je ne isporuke ubriva bili o te eni isporučenom količinom i teta je bila na okna ena obja njava la imir i o aje a je na rasipaču obra stvar i iri a koja titi materijal u bunkeru o spoljni aktora kao to je ula ak emlje u re ervoar sa točkova traktora ili pak toplote to se posebno uočava u ra u sa ureom.

a bi sve to i pojasnili evo i „lične karte“ Kverneland Exacta CL EW.

Marija Antanasković, novinar*

Preciznost jednostavnosti u aplikaciji mineralnih Pouzdanđubrivapartner

poljoprivrednika - rasipač Kverneland Exacta CL-EW . Na osnovu višegodišnjeg pozitivnog iskustva u saradnji sa dobavljačem mašina, preduzeća Agromarket Machinery doo, Vladimir i Saša su se prilikom nabavke rasipača mineralnog đubriva, pre oko četiri godine, odlučili za Kverneland Exacta-CL EW i kako kažu to je bio pravi izbor.

sim traktora va an eo lote ma ina jesu i kombajni tako e ase I . Najpre je na imanju ova va vre na poljoprive nika bio uposlen Axial-Flow 5140 kome se kasnije pri ru io mo el kombajna serije . ako ka e la imir uvek se o lučuju a nabavku novi ma ina jer osim obe be ene aran ije imaju si urnost jer kako ka e ovaj poljoprive nik novo je novo . ako e o svojim traktorima vo e sami računa te se uvek tru e a ma ine bu u u najboljem mo u em stanju. a su na pravom putu i a ispunjavaju svoj ilj mo e se uveriti bilo ko ko poseti a instva ovi poljoprivre nika u rbasu. ri tome te ko a mo e a po o i koje o ine je kupljen koji traktor jer u re ovno o r avanje i bri u o ovim četvorotočka ima svi i le aju skoro kao novi. Ipak mora se re i a a mno e stanje ovi traktora nije nepo nani a jer kako ka e la imir

eč je o rasipaču koji sa vostrukom na o ra njom strani a ima usipni ko apremine koja ob ebe uje sipanje 2 00 k mineralno ubriva. a a su birali rasipač najva nije im je bilo a bu e je nostavan a kasnije su u ra u otkrili i ru e pre nosti koje ima.

ka a re e a pro aju neki traktor ovoljno je a uveče aju o las a sutra an je kupa ve na kapiji. a valjuju i obrom stanju kori eni traktora i kao polovni imaju visoku vre nost to je načajno s inansijsko aspekta prilikom nabavke novo a na se a je i svaki sle e i proi vo ača ase I . loti traktora su ra ličiti mo eli Puma, Farmall, Maxxum, Optum, Magnum

ni se i vajaju i po tome to koriste aje ničku me ani a iju te tako čine mali ma inski prsten . oljoprivre na proi vo nja je enera ijska tra i ija na imanjima uvakov i ejin a ovi poljoprivre ni i su o vremena ka a su se stvorile prilike a o biljnije anavljanje i kupovinu savremenije poljoprivre ne me ani a ije to je bilo početkom ve ilja iti o lučili a bren Case IH . o sa a su kupili oko petnestak traktora ase I o malo 5 pa sve o ptuma 270.

e nostavnost u ra u se o le a u tome je no lasni su Sa a i la imir u tome to je nji ov a atak a u ra u ove no ene ma ine samo a aju normu-kila u i ra ni a vat a rasipač sve sam po e ava u skla u sa br inom kretanja. Svake o ine ovaj rasipač je o sa bio a u en a aplika iju ubriva na povr ini i me u ve i tri ilja e ektara i uvek je ispunio a ati ilj. a imo ne to vi e o 500 jutara a ma ina na svakoj par eli bo priro e posla ima vi e pro o a. asipač ima i unk iju a ra i samo levi ili esni isk a ima i a titni usmerivač ka a se ra i pore kom ijine par ele. a sa a nisu ra ili varijabilnu aplika iju mineralno ubriva iako na njemu postoji i ta op ija a ra lo je bio taj to nisu imali mape na osnovu koji bi ra ili ali ovakav način ra a je op ija a bu u nost.

u o o i nje prijateljstvo partnerstvo i poverenje kao i posve enost ra u su samo neke o karakteristika kojima se ukratko mo u opisati poljoprivre ni proi vo ači la imir ejin i Sa a uvakov i rbasa.

Sa S kontrolisanom aplika ijom no eni rasipač u stan ar u ima ve sek ije a u kombina iji sa sistemom Basic Section Control mo e imati o maksimalno osam sek ija u avisnosti o ra ne irine. I na uvratinama je obe be en automatski start o nosno prestanak ra a na osnovu IN o nosno očitane S po i ije. asipač Exacta CL EW mo e ra iti u kombina iji sa ra ličitim terminalima IsoMatch Tellus GO+, IsoMatch Tellus PRO ili bilo kojim IS S kompatibilnim traktorskim terminalom. roi vo ač kompanija vernelan arantuje najve u mo u u tačnost u svim ra nim uslovima: arantovano je kvalitetno rasipanje. oruka proi vo ača korisni ima je jasna: smanjite tro kove proi vo nje i pove ajte kvalitet ra a je nostavno apli irajate mineralno ubrivo na je nostavan način list oljoprivre nik

Traktori će biti skuplji –komponenticenai do 100 puta viša?

Izvor: agroklub, avgust 2022. onu e a ranu kupovinu o proi vo ača poljoprivre ni ma ina počinju u av ustu i septembru. e utim ove o ine proi vo nju poljome ani a ije prate problemi u lan ima snab evanja i ostupnosti komponenti s čime se bori i Fendt iz Marktoberdorfa, piše Frankfurter Allgemeine.

Nedostaju komponente. ominantan problem je ne ostatak komponenti a proi vo nju. roblin o navo i a je potra nja velika - lobalno a 15 o 20 o sto ve a ne o pre korone.

”Džon Dir”

Imamo problema u lancima snabdevanja, to je ono što nas najviše opterećuje na lasio je.

Meksikoproizvodnjuseliu

Exacta CL EW je no eni rasipač i ealan a ra na manjim ali i obar i bor na sre njim a instvima. re stavlja kombina iju kom ora pre i no o iranja i visoke te nolo ije a aplika iju mineralno ubriva. asipanje se ra i na ra nim irinima o 28 metara a osnovni kapa itet re ervoara be pro irenja je u avisnosti o mo ela o 2.000 k .

Exacta CL EW su IS S kompatibilni i mere te inu preko je instveni re erentni sen ora a u ra u obe be uju automatsku korek iju na kosinama. a valjuju i ovim sistemima isk mo e ra iti sa visokom pre i no šću na neravnim i kosim terenima. Brzina kretanja i rasipanja su potpuno usklađene zahvaljujući automatskoj kalibraciji što pomaže da nedođe do prekoračenja ili nedovoljne norme u odnosu na zadatu. Ovo svakako doprinosi biljim prinosima ali i u te i mineralno ubriva.

Najva nija pro ajna tr i ta a ovaj bren su Nemačka s oko 0 o sto i ran uska s preko 1 o sto. retpostavka je a e o kraja 2022. o ine proi vesti 21.500 traktora ako ne bu e ramatični potresa na tr i tu. Ranka Vojnović

roi vo nja trpi pritisak bo ne ostatka čipova poluprovo nika. sim to se te ko nabavljaju komponente su poskupele i o 100 puta. ena čipova koji su pre epi emije koronavirusa ko tali 1 evra a anas osti u vrto lavi 1. 00 evra. o je re ultiralo skupljim traktorima kombajnima i ostalim priključnim ma inama čije ene e biti uve ane a 15 o 20 o sto. Skuplji najprodavaniji traktor. Najpro avaniji traktor u Nemačkoj je Fendt 724 Vario, a osnovni mo el je na tr i tu 2022. s katalo kom enom o 2 .000 evra. S poskupljenjem o 10 o 15 o sto ena bi mo la biti uve ana a 7.000 eura.

merički proi vo ač poljoprivre ni ma ina on ir Deere&Co preseli e proi vo nju i jove u abriku u eksiku tokom nare ni 18 mese i saop teno je i ove kompanije. abrika u severnom meksičkom ra u ontereju ve proi vo i priključke a ko enje sena i stočnu ranu rekao je an ernik portparol on ira o aju i a je taj pote motivisan eljom a se sva oprema i te kate orije kosili e traktorski priključ i sa kotrljaju im iskovima a sečenje i baliranje sena... proi vo i na istom mestu prenosi ojters. vaj američki proi vo ač poljoprivre ne opreme je u junu najavio i preseljenje proi vo nje kabina a traktore i aterloa u jovi u ru u meksičku abriku.

Izvor: Tanjug, jul 2022.

re se nik upravno o bora kompanije Kristof Groblingof je naveo da će traktori i poljoprivredna mehanizacija biti skuplji.

renlan u se topi a ta ra e milijar eriI

crticeEkološke

e ina ministara poljoprivre e spremna je a privremeno o ustane o primene ekolo ki pravila u a raru. ilj to a je a se popuni ja u snab evanju itari ama. je ve o volila o stupanja o o re eni ekolo ki a teva u svom pro ram a rarni subven ija a 2022. o inu. ako se obja njava to bi po ra umevalo pro irenje privremeni i u e a o pravila o plo ore u koja va e a emlji te koje se ne obra uje ma inama i ne tretira emijskim sre stvima. Na takvom emlji tu aje se biljne kulture koje su načajne a očuvanje ra nolikosti ivo sveta u priro i bio iver iteta . eo to

DraganPriredio:Đorđević

re ovo o i nji klimatski samit N 27 rastu ten ije jer ranjive emlje sve lasnije tra e o bo ati a plate kompen a ije a ubitke koje su klimatske promene nanele najsiroma nijim emljama sveta. Na skupu iplomata i otovo 200 emalja koji počinje 7. novembra u arm el eiku pre ovara e se o tome kako smanjiti emisiju 2 koja je u rok promena klime i kako se boriti sa klimatskim posle i ama uključuju i smrtonosne toplotne talase umske po are su u. e utim na skupu e verovatno je no o ominantni biti i pitanje ubitka i tete ili bo klimatski promena uni teni ku a in rastrukture i ivota u najsiroma nijim r avama koje su najmanje oprinele lobalnom aerevanju.na

I vor: S jul 2022

anju av ust 2022.

to a ironija bu e ve a stvara priliku investitorima i ru arskim kompanijama a tra aju a ru nim nala i tima u kojima se kriju minerali potrebni a proi vo nju elene ener ije. rupa milijar era uključuju i e a e osa ajkla lumber a i ila ejtsa ube ena je a se u br ima na renlan skom ostrvu isko i poluostrvu Nusuak mo e prona i ovoljno minerala a proi vo nju baterija koje e napajti stotine miliona električni vo ila.

emlji ta ve se koristi a ajenje itari a bo kri e koju i a vao rat u Spremakrajini.

I vor: ura tiv av ust 2022.

Neki o najbo atiji lju i na svetu nansiraju veliki lov na bla o najsavremenijim instrumentima i te nolo ijom na apa noj obali renlan a koja je ostala be le eno pokrivača. bo klimatski promena le eni pokrivač renlan a se topi nevi enom br inom

se borba a na okna u tete o klimatski promena

Najmanje le a na ntarktiku u posle nje o ineIvor:

bim antarktičko morsko le a osti ao je najni u vre nost a mese jul ove o ine to je se am o sto ispo proseka a o ine pra enja objavila je vropska slu ba a klimatske promene opernikus. rema opernikusu jul 2022. o ine je an je o tri najtoplija mese a jula u istoriji to je skoro 0 stepena el ijusa i na proseka a perio i me u 1 1. i 2020. o ine. ako opernikus navo i lečeri i le eni pokrivači se tope nakon če a se pritisak ski a sa povr ine emlje i ola i o promena u silama koje eluju na stene unutar kore i ornje omotača.vomoe

ovesti o to a a se vi e rastopljene stene ili ma me proi vo e u omotaču to mo e a po stakne vi e erup ija.

vor: S av ust 2022.

nastavlja sa labavijom ekolo kom politikom u a raru

Ne o s ob irom a je u naslovu teme reč vino ra ja ne mo u a a po ko na koji put ne o am po tovanje ovoj aista ču noj bilj i vinovoj lo i koja i pore svi problema sa su om uspeva a o oli i a nam svima poka e koliko je to otporna i prila o ljiva biljka. raj septembra/početak oktobra je perio o ine ka a se neka a u ve ini sela okupljala amilija ve em ukra avale prikoli e u kojima se ro e prevo i. anas je situa ija načajno promenjena naravno tu ovorim i o mno o manje inten ivni asa a vino ra a ali i o samom vremenu berbe. Su a je kako ka u mno i vinari pomerila berbu a vi e o 20 ana pa je ve sa a na pija i mno o vino ra ara koji uveliko pro aju ro e ra e probir i rastere uju samu vinovu lo u koja je ponavljam i r ala ovako te ku o inu i po čokotu u avisnosti o sorte ala i o 5 k ro a a ne bu e abune tačno je a je usle manje vo e veliki broj sorti ao sitnije bobi e ali opet a ra liku o mno i vo ni vrsta ili pak povr a poput krompira koja su potpuno po ba ila vinova lo a je ovu te ku bitku i r ala i ako po le amo vino ra e kako u Istočnoj Srbiji tako i u obro po natoj upi aista je pri or bio i nena uju e prelep a to je rava bijka sa o ličnom lisnom masom i velikim poten ijalom ro nosti.

reme berbe je kao to reko pomereno pa je veliki broj stoni sorti na ao svoj put o tr i ta po mora se re i ra očaravaju oj eni s ob irom na sva poskupljenja. li a se malo na alimo običaj ko nas je a ako ne mo e a se pro a bar e po rumi puni vina

Su a iliti kako ru ačije sumirati ovu poljoprivre nu o inu a a se ovaj rekao bi najče e primenjivani termin ne upotrebi. ra ovoru sa skoro svakim proi vo a em kojom o proi vo njom a se bavi obično je početak a i kraj na e kratke priče obu vatao reč su a kao ra lo a slabije prinose probleme sa kon i ijom biljke naje u insekata ili pak borbom sa pepelni om. I aista jeste tako na ličnom primeru istina vo arskom sam se uverio koliko je pro la ali i ova o ina bila lo i bor a po i anje vo njaka. ličan prijem sa ni a iskoristiv i ono malo vla e to je ostalo o ime usporio je svoj ra voj s ob irom na ne ostatak sistema a navo njavanje i naravno u perio be pa avina. ako polako ula imo u nove se onu setve p eni e kretanjem po terenu u ra ovoru sa proi vo ačima vi i se abrinutost a sle e u o inu i sa a sa si urno u mo emo re i lavni aktor uspe ne proi vo nje je vo a. o a je toliko e itarna postala a smo sa a svi svesni nisko vo ostaja reka kako u Srbiji tako i u emljama irom vrope. aj ne ostatak su ka a ovorim o svom terenu prvi na svojoj ko i osetili povrtari asinsko okru a ka a su u vreme pre berbu paprike ostali be navo njavanja pa je nastala prava borba a i ovo malo lju i koji se bave pronala enjem vo e ili pro ubljivanjem postoje i bunara. Naravno o ratarima ne vre i ovoriti po le om na polja i oreli kukuru a spaljeni sun okreta jasno je u kakvom su oni problemu bili pro le a naročito ove o ine. I evo sa a pre setvu p eni e postoji boja an a opet ne usle i su ni perio koji e ote ati pripremu setve ali i uboku imsku obra u.

Obraše se vinogradi

Stefan Marjanović, master inženjer poljoprivrede

Sve o i smo pojma lobalno a revanje koje a posle i u ima sve ve e probleme u proi vo nji i sa si urno u mo emo re i a se be navo njavanja u bu u nosti ne sme planirati proi vo nja. inova lo a je e ntivno priča a sebe a ova o ina je to po ko na koji put potvr ila. astari po par metara poje ine stone sorte koje te e i o 2 k je an ro potvr a su te ču ne bo anske biljke i njene borbe sa ovim ekstremnim uslovima. namo svi a staru i reku vino ra tra i slu u alu iraju i na veliki posao tokom ele o ine kako bi se pilo lepo vino i u rejali se u imskim mese ima me utim sve če a tropska leta navo e nas na ra mi ljanje a li je vreme a se ponovo a elene br a i amiri u i obnove po rumi u mno im mestima. e no su elje a ru o realnost jer pore su e termin ra na sna a lavni je problem a ostvarivanje mno i amisli i po i anje planta a vo a ali i vino ra a.

ri pomenu ki e ne mo u a a se ne otaknem sive trule i (B. cinerea), jo je ne jako opasne bolesti koja mo e a uni ti proi vo nju vinove lo e. a tu namenu kompanija romarket preporučuje preparat Zenby botriti i sa jako obrim me ani mom elovanja i ono to je jako bitno re i preparat koji ima o lično kretanja kro biljku i veliku otpornost na spiranje ki om. va o ina na sre u vino ra ara nije bila sa puno pa avina u vreme vetanja lo e ka prou okovač sive trule i ula i u biljku. o je na obra osobina preaparata Zenby je i nje ovo posre no elovanje na prou rokovača rne trule i (G. bidwellii) pato ena koji je posle nji o ina umeo a esetkuje prinose.

biti tako a mo a e se manje nov a ara iti ali emo bar biti raviji i rumeniji jer namo svi koliko je ča a rveno vina bitna a krvotok.

Sa a titarske strane ove o ine na ispitu su bili preparati a su bijanje pepelni e jer su no vreme po o uje ovom pato enu. Sa si urno u mo emo re i a je je an o članova una poro i e preparat Luna max polo io svoj ispit i u o i o 1,0 l/ha čak i one najosetljivje sorte rankovka ar onna o branio. Naravno obar start u a titi o pepelni e je jako bitan pa su obro po nati preparati Karathane Gold 350 EW ali i Talendo omo u ili upravo to si uran i be be an start.

kolina rstenika inače po nata po vino ra arskoj proi vo nji o romni problema ove o ine je imala sa pojavom molj a vinove lo e (L. botrana), ra ovoru sa proi vo ačima i to kraja osetio sam veliku

erio o sre ine av usta uslovio je pojavu ve i pa avina pa je vrebala opasnost o pojave plamenjače vinove lo e me utim novo re enje u irokoj paleti proi vo a kompanije romarket un i i Zorvec Vinabel u o i o 0,5 l/ha austavio ra voj ovo jako estruktivno pato ena.

abrinutost ali i nemo u borbi sa ovom tetočinom. Naime molja vinove lo e ima enera ije o i nje a prva enera ija enki pola e jaja na peteljke ro ova koji su u to vreme puni vetni pupoljaka. e na enka mo e a polo i o 100 jaja to avisi o temperature i vla nosti. eptiri tre e enera ije se javljaju krajem av usta i početkom septembra i ta a enke pola u jaja na polu rele bobi e ro a. ilju a tite o ove tetočine neop o na je primena insekti i a o samo starta se one koji su kontaktno elovanja npr. Grom ili Cythrin 250 EC ok je ko jače napa a neop o na primena insekti i a sa ovi i nim elovanjem poput insekti i a Coragen 20 SC ili Avaunt 15 EC . e no o noviji re enja u borbi sa tetnim insektima u vinovoj lo i jeste preparat Pyrethrum 5 EC koji je re istrovan u or aniskoj proi vo nji i samim tim mo e se primeniti i pre samu ali i u vreme berbe s ob irom na karen u o samo jednog ana.

pa je anas rasprostranjena u tropskim i suptropskim re ionima vrope ije rike i merike.

Steni e pripa aju re u Heteroptera i prila o ene na ra ličita stani ta i načine ivota. bo ra novrsnosti stani ta prila o ile su se ra ličitim vrstama is rane te se mo u raniti biljnim sokovima ali tako e mo u biti i ektopara iti čoveka sisara i pti a biljnoj proi vo nji najpo natije vrste žitna stenica, smrdljivi martin, lucerkina stenica, južna zelena stenica, braon mramorasta stenica itd

u na elena steni a Nezara viridula pripa a amiliji Pentatomidae, poli a na vrsta rani se na biljkama i vi e botanički amilija kao Fabacae, Poacae, Rosacae, Brassicacae, Solanacae i r. poreklom je i tiopije

avisnosti o temperature iklus ra vi a o jajeta o jaja mo e avr iti a 5 o 70 ana. bično u toku o ine

osle nji o ina promenom klimatski uslova sa čestim bla im imama i su nim letima inten ivnija je pojava ra ni tetočina poput tripsa molj a para aj a rinja bele leptiraste va i lisni va iju steni a i ru i tetni vrsta. inva iji svojiom brojno u tetama ali i ote anim su bijanjem su istakle steni e ili smr ibube naro ski rečeno.

Novi a or evi master in enjer poljoprivre e

rasla je inka je u obliku tita elene boje e krila potpuno pokrivaju trbu . u ja i su u ine o 12 mm a enke o 1 mm. arenje mo e trajati o nekoliko minuta o nekoliko ana. enka o la e jaja u rupama. aje je bele o svetlo ute boje buretasto oblika sa ravnim vr om i poklop em u obliku iska. arva je svetlo ute o elene boje i ra vija se kro 5 larveni Nastupnjeva.napa

nutim or anima list vet i plo se mani estuju simptomi usle is rane smr ibuba. Na listu se uočavaju etiolirane pe e vet se sasu uje a na plo u ok su mla i javljaju se sitne mrlje ote ano je sa revanje poje ini plo ovi imaju orak ukus tako a su kao takvi tr i no neupotrebljivi.

Stenica, nova pretnja povrtarstvu

ao to smo pomenuli na početku teksta, klimatske promene, povećan saobraćaj sa prekookeanskim zemljama i što šta drugo ovele su o ekspan ije tetni or ani ama pre sve a insekata. vome se mo e oskočiti samo obrim po navanjem tetno or ani ma te irokom lepe om re enja a nje ovo obu avanje.

se ra i o merama kontrole o nosno su bijanja steni e preporuka je pra enje ra voja steni e a na ba i isto i pre u imanje ni a mera a rote ničke me aničke emijske u ilju posti anja optimalno re enja a samo proi vo ača. reventivne mere po ra umevaju uklanjanje biljni ostataka korovski biljaka primenu svi a rote nički mera oranje priprema emlji ta . irektne mere obu vataju biolo ku kontrolu i primenu emijski mera.

rimena insekti i a je ote ana jer steni e najvi e tete prave u perio u vetanja i sa revanja plo a pa se javlja problem karen a proi vo a. ompanija romarket mo e a se po vali a u svom port oliju ima insekti i e koji a ovoljavaju ovaj kriterijum tj. imaju kratku karen u o sve a 1 an. a su bijanje larveni stupnjeva preporuka je Closer 120 SC 0 l/ a ili biolo ki insekti i Nimbecidine 0.03 EC 0 l/ a a a o rasle je inke biolo ki insekti i Pyrethrum 5 EC 0 5 l/ a . a bolju pokrovnost i kva ljivost na a stalna preporuka je primena je no o okva ivača a i bor mo e biti Smartwet 0 l/ a ili Vin ﬁlm 0 l/ a ili Imox 0 1 .

40 ra vije o enera ije. re imljava u sta ijumu o rasle je inke na skrovitim mestima kora rve a opalo li e . okom prole a sa porastom nevne temperature ima o napu ta mesto pre imljavanja i počinje sa perio om opunske is rane koje traje nekoliko ana. re parenja ola i o promene boje ima a i rvene u elenu. Ženka svojim feromonima privlači mužjaka i dolazi do parenja. Ženka kreće sa polaganjem jaja, i to na naličju lista. Jaja su položena u grupama u obliku šestougaonika. roj polo eni jaja varira u avisnosti o enke i kre e se o 50-70 jaja u rupi. Na početku jaja su ble o ute boje ili eleno- ute a kasnije postaju ru ičasta. mbrionalno ra vi e u avisnosti o temperature traje o 5-7 ana. Steni a prola i kro 5 larveni stupnja. oja varira i me u stupnjeva. arva 1 stupnja se ne rani ostaje bli u polo eni jaja ok 2 kre e sa is ranom. arveni stupnjevi i 5 is ranom nanose naj načajnije

o biolo kom kontrolom po ra umeva se primena para itoi a jaja larvi i o rasle je inke. lori i se a para itoi a larvi i o rasle je inke upotrebljava ta ini na muva Trichopoda pennipes a jaja para itira osa Trissolcus basalis), ova mera borbe se uspe no primenjuje i u ustraliji i na avajima ok ko nas jo uvek nije a ivela kako bo visoke ene ko tanja kao i spe i čnosti primene.

tete.aa

41 KORISTITE SREDSTVA ZA ZAŠTITU BILJA BEZBEDNO I ODGOVORNO. MOLIMO VAS UVEK PRATITE UPUTSTVO SA ETIKETE KADA PRIMENJUJETE SREDSTVA ZA ZAŠTITU BILJA. HEMIGACIJA ,,KAP PO KAP’’NAJBOLJE PRAKSE PRIMENE VERIMARKA U KONTROLI INSEKATA®

Izvor: Serbia Organica, januar 2019.

Uvarak (čorba) se priprema ka a se isitnjeni elovi o ovaraju e biljke preliju la nom vo om i ostave 2 časa. osle to a čorba se kuva 15- 0 minuta atim se o la i pro e i i tečnost čorba koristi se a tretiranje prskanje najče e ra re ena .

ore in ustrijski proi ve eni preparata u or anskoj proi vo nji se u velikoj meri koriste biljni preparati napravljeni na samom a instvu. vi preparati eluju insekti i no bakteri i no i un i i no. ore a titne ulo e veliki broj ovi preparata se koristi i a is ranu ajeni biljaka. riro ni preaparati se proi vo e o lekoviti aromatični ačinski biljaka povr a korova i ostalo bilja. o nati su o avnina. posle nje vreme se sve vi e koriste pre sve a bo ne ativni posle i a koje su i a vale sintetički proi ve ena emijska sre stva a a titu i is ranu bilja. ojavom or anske proi vo nje priro ni preparati su postali ponovo aktuelni i koriste se u ra ličitim biljnim proi vo njama ratarstvu povrtarstvu vo arstvu . ravilno upotrebljeni osi uravaju rav i kvalitetan prinos o nosno pri vatljivu i o r ivu proi vo nju a čoveka i okolinu. svetu je otkriven priličan broj biljaka koje se u tu svr u mo u upotrebiti.

Macerat nastaje tako to se isitnjeni elovi biljke preliju la nom vo om najbolje ki ni om i ostave a o stoje 2 časa. a erat se pro e i i tečnost se koristi.

Fermentisani ekstrakt nastaje ka a se sve i najbolje ili suvi biljni elovi preliju la nom vo om i ostave napolju sve ok ne apočne vrenje. asa se u toku 7-12 ana povremeno me a. ermenat ija je avr ena ka a biljni elovi pa nu na no posu e a tečnost i bistri. kstrakt se obave no pre tretiranja biljaka ra re uje vo om najče e je to o nos je an eo ekstrakta i 10 20 50 elova vo e .

Prirodni preparati za zaštitu i ojačavanje bilja

Gavez (Symphytum ofﬁcinale) koristi se kao sre stvo a ne u i is ranu bilja. o e se koristiti kao kon entrat prekrivač malč emlji ta ili aktivator komposta. Najpo o niji je a plo onosne biljke ato to u sebi sa r i mno o kalijuma ali i ne to manju količinu os ora ma ne ijuma vo a i man ana. Najve e količine makroelemenata sa r i mla a biljka ave a koja se pokosi u prole e. a poljoprivre nika on pre stavlja korov koji se te ko iskorenjuje bo u ine

Beli luk (Allium sativum L.) u umanoj me i ini se uveliko koristi kao sre stvo koje pobolj ava irkula iju

korena . ostoji oko va esetak vrsta ave a neke o nji se u ajaju a stočnu ranu. ako je ave bo at kalijumom često se sa nje ovim priprav ima rane kalijumo lne biljke. sve i listova ave a pravi se tečno ranivo po o no a pri ranu plo ovito povr a i korenasti vrsta a o ličan je o atak u pro esu kompostiranja.

omenu emo samo one koje su ko nas iroko raspostranjene i lako se mo u na i u svakoj sre ini u uputstvo a pripremu bio-preparata. re ne o to prika emo neke o biljaka nave emo vrste biopreparata koje mo emo proi vesti u sopstvenoj re iji:

Čaj se spravlja o sve i ili suvi elova biljke koji se preliju kipu om vo om i čaj se ostavi a o stoji oko 20 minuta. otom se pro e i i o la i i u avisnosti o upotrebljene vrste o ma koristi ili se ra re i sa vo om najpo eljnija ki ni a ili o stajala bunarska vo a i koristi.

Najpokupusara.natija

44 krvi sni ava krvni pritisak i povoljno eluje na ra ličite parametre u metaboli mu masti. ore to a beli luk poka uje i antiseptično antimikotično i i estivno ejstvo. I vrsno je sre stvo a ne u bilja. oristiti se kao insekti i i un i i . riprav i o belo luka sa r e osta os ora i neke o mikroelemenata. aj o belo luka priprema se tako to se 700 belo luka prelije se sa 10 l kipu e vo e poklopi se i ostavi a o stoji i pro e i. a re en 1: koristi se a prskanje krastav a protiv plamenjače a nera re enim se tretira emlji te protiv tetočina i u ročnika pepelni e.

o nato je a su na i stari sejali kamili u sa itima ili povr em kako bi umanjili prisustvo nemato a o nosno belo rva. asnije je ustanovljeno a samo je na biljka kamili e titi povr inu o je no kva ratno metra o pojave nemato a. novije vreme se sve vi e i ra uju kako in ustrijski tako i priručni preparati na ba i kamili e. astvor ili čorba o kamili e pravi se tako to se u me k sve i ili 1 k suvi vr ni elova kamili e koji se samelju i preliju sa 10 l vo e a rejane na 0 70 . vako pripremljena masa se ostavi a o stoji 12 o 1 časova potom se pro e i i pre upotrebe se ra bla i 2 o puta sa ki ni om ili o stojalom vo om. Na kraju se na 10 l rastvora o a oko 0 oma e sapuna. vaj rastvor se koristi u su bijanju jabukino ljivino i vi njino smotav a rinja buvača sovi a molja a useni a savijača i tetočina koje si u sokove. kamili e se mo e napraviti i pra ak tako to 1 k suvi vetova kamili e samlje i pome a sa k prosejano pepela najbolje

Kadiﬁca Tagetes sp.) jo je na pre stavni a amiliji lavočika Asteraceae koja se često mo e vi eti u ba tama povrtnja ima vori tima. va je no o i nja ekorativna biljka koristi se u borbi protiv va iju buvača i steni a kao i a sprečavanje pojave ljivični oboljenja ja o a i ve a ko pojave tripsa i leptira

Rastavić (Equisetum arvense L.). Na emni eo u svom sastavu sa r i sili ijumovu kiselinu avonoi e i tra ove alkaloi a. or anskoj proi vo nji o nosno biolo koj a titi koristi se protiv biljni bolesti kao to su pepelni e r e protiv ra ni vrsta rinja i rveno pauka. varak ili čorba o rastavi a se priprema na

o sa orelo rveta . vako pripremljen pra ak se koristi 2 o puta na svaki o 5 ana. oristi se u su bijanju buvača kupusne muve poje ini tetočina na korenasto-krtolastim vrstama jabukino vetoje a i i ka. Na apa u se koristi čaj o kamili e a potrebe ubr anja pro esa kompostiranja. riprema se o 500 samleveni suvi vetova. va masa o stoji 2 časa u 10 l tople vo e temperatura ne sme a pre e 0 pro e i se i o ma primenjuje u kompostnoj masi.

rasa a pre sa nje se potapaju u rastvor u trajanju o 8 o 1 časova.

je u su bijanju emlji ni tetočina naročito nemato a to je veoma načajno pri ajenju korenasto-krtolasti vrsta. o svojstvo ka i a pose uje a valjuju i tio enu aromatičnom je injenju koje ova biljka preko svo korena i lučuje u emlji te. oje ina istra ivanja uka uju a o bija o re en broj lo ara. S ru e strane mo e se posejati na mestima e ima puno rova a e ka i a svojim mirisom o bija rov e. Najče e je to oko plastenika a bi se sprečio ula ak rova a u plastenik. ka i e mo emo pripremiti rastvor čorbu tako to polovinu apremine emajlirane posu e napunimo suvim samlevenim biljkama i nalijemo o vr a toplom vo om. vako pripremljen pripravak se ostavi a o stoji va ana a atim se pro e i i o a mu se 0 oma e sapuna i olije 10 l vo e. a o e se prskaju o početka renja plo ova a atim nakon branja plo ova. ukovi e la iola i ostalo lukovičasto povr a kao i korenči i

Kamilica Matricaria chamomilla L.) pripa a amiliji lavočika stera eae . a potrebe arma eutske i ko metičke in ustrije se u velikoj meri aji ma a se i alje mo e na i i kao samonikla. o je aromatična biljka sa velikim brojem mirisni utobeli vetova. su en vet Chamomillae ﬂos sa r i aktivne materije: avonoi e o 2 etarsko ulja seskviterpenske laktone kumarine aminokiseline orke sastojke tanine olin koje sve aje no poma u lju ima ali u posle nje vreme se sve vi e koriste u lečenju a titi i is rani bilja.

Hajdučka trava (Achillea millefolium L.) mo e se na i kao ajena i samonikla veoma enjena lekovita biljka. osu ene na emne mase u toku vetanja erbe spravlja se uvarak tako to se prvo samelje 800 rama erbe koja se potopi u 10 litara vo e i ostavi a kuva 0 minuta. atim se vreo uvarak pro e i i o ma be ra bla ivanja sipa se u posu u koja se obro atvori. re prskanja o aje se 0 rama oma e sapuna na 10 litara uvaraka. varak o aj učke trave se koristi protiv va iju steni a tripsa i lukove muve ali i u biokontroli ra ličiti vrsta pepelni a i r a.

Maslačak (Taraxacum ofﬁcinalis Weber) svima je obro po nat. e u rano prole e mo u se na i is vetale biljke po umama liva ama oko puteva i u vrtovima. ere se tokom ele ve eta ije primenjuje se protiv va iju rinja jabukine lisne buve apetaste titaste va i. aj o maslačka se priprema o 200 o 00 samleveno korenja ili 00 00 samleveni sve i listova. va masa o stoji 2 časa u 10 i tople vo e temperatura ne sme a pre e 0 pro e i se i o ma koristi. rvo prskanje je prilikom otvaranja pupoljaka a ru o ukoliko ima tetočina o ma posle vetanja i jo je nom kro 10-15 ana. ermentisani ekstrakt o maslačka se priprema o 2 k sve e lista i veta ili 200 suvo maslačka se potopi u 10l vo e i ostavi a o stoji 2 časa pa se pro e i. Nera re eni ekstrakt čist ili u o atak ekstrakta koprive i rastavi a koristi se a ubrenje emlji ta u ilju pove anja otpornosti biljke to naročito o ovara pri ajenju para aj a.

Kopriva (Urtica dioica L.) se koristi u arma iji pre rambenoj in ustriji in ustriji tekstila i poljoprivre i naročito or anskoj . or anskoj proi vo nji koristi se kao biopesti i tečno i čvrsto ubrivo. ao čvrsto ubrivo upotrebljava se poje inačno ili kao sastojak kompostni sme a. i ra i komposta kopriva ima vi estruku ulo u pre sve a čini je nu o najče e upotebljavani sirovina a i ra u komposta sa ru e strane čini komponentu a i ra u kompostni čajeva koji slu e a in ibi iju mikrobiolo ki svojstava kompostne rpe. Neretko se kopriva mo e vi eti naročito u or anskim ili tra i ionalnim ba tama na nji ovim obo ima ili na samim kultivisanim par elama koja se pore i ra e pripravaka sve vi e koristi a is ranu lju i. Na alost i alje se kopriva koju mo emo kupiti na na im pija ama sakuplja i spontane ore. a erat o koprive se priprema tako to 1 k sve e li a koprive prelije se sa 10l vo e o stoji 2 časa i pro e i. vim rastvorom biljka se je nom ne eljno a pri jačem napa u svaka tri ana. ermentisani ekstrakt o kupusa i koprive se priprema tako to se u 10l vo e stavi k sve i spoljni listova kupusa. Su se poklopi i ostavi a ermenti e 2- ne elje na temperaturi o 10 . atim se pro e i i pome a sa čajem o koprive koji se priprema na sle e i način: 1k sve i ili 200 suvi listova potopi se u 10l vo e i ostavi 2 časa a atim pro e i. 7 l vo e sipa se 1 5 l ekstrakta o listova kupusa i 5l ekstrakta o listova koprive prome a se i atim koristi a alivanje rasa a ili tek rasa eni mla i biljči a. va me avina se mo e koristiti u o nosu 1:10 a alivanje emlji ta a u o nosu 1:20 a e in ek iju semena i olijarno pri ranjivanje biljaka.

sle e i način: 1 k sve e rastavi a ili 150 osu eno potopi se u 10 litara vo e i ostavi se 2 časa. ru i an rastavi se i va i i u manjem elu vo e u kome se namakao se skuva tako a polako vri oko 0 minuta. stavi se poklopljeno a se o la i a atim se o a preostala vo a u kojoj se namakao. potrebljava se u o nosu 1:5. iljke treba prskati ka a je vreme lepo i sunčano po mo u stvu svake ve ne elje. Sili ijumova kiselina raspore uje se po povr ini lista stvaraju i skramu to ote ava početak in ek ije. eoma je obro i sre stvo o rastavi a i koprive. ko prvo prskanje nije a ovoljavaju e treba a ponoviti.

Inc., 14

and

1 latko oruni 1 2 latka o man 1Diatom

Biljni insekticidi

ijekom a nji nekoliko esetlje a sintetski insekti i i su natno na ma ili uporabu priro ni insekti i a a posebi e insekti i a obiveni i ra ličiti biljaka. e utim bo sve obimniji sa nanja o nji ovom ra ličitom tetnom jelovanju na ravlje i priro u uporaba si urniji manje opasni i otrovni supstan ija i postupaka postaje sve ve a potreba.

Uvod

Poštovani čitaoci, u želji da što više približimo tzv. biljne insekticide, prenosimo, uz dozvolu autora G-dina Zlatka Korunića, pregledni rad “Biljni insekticidi”. Research Consulting Tidefall Dr. Toronto, ON, M1W 1J2, fakultet Osijeku, Kralja Petra Svačića 31000 Osijek, Hrvatska

1 * e-mail adresa: zkorunic@rogers.com

Tijekom nekoliko zadnjih desetljeća uporaba sintetskih, konvencionalnih insekticida u suzbijanju biljnih štetočinja bila je standardna praksa. Međutim, zbog brojnih saznanja i dokaza o vrlo štetnom i opasnom utjecaju brojnih sintetskih pesticida na zdravlje ljudi i životinja, sve je veća potreba za pronalaženjem i uvođenjem u uporabu znatno manje opasnih i otrovnih pripravaka. Brojni znanstvenici u svijetu, pa tako i u Hrvatskoj (Kalinović, Rozman, Liška, Korunić), proučavaju potencijalnu pesticidnu aktivnost raznih biljnih izolata. Insekticidi dobiveni iz biljaka, tzv. botanički insekticidi, imaju brojna svojstva poput insekticidne aktivnosti, repelentnosti za pojedine nametnike, utjecaja na rast insekata, toksičnosti za nematode, grinje, puževe i na druge brojne štetočinje u poljoprivredi. Isto tako biljni insekticidi imaju fungicidno, virucidno i baktericidno djelovanje. Otrovnost na brojne organizme je varijabilna, premda u pravilu kao grupa, osim nikotina pa i rotenona, u usporedbi s brojnim drugim grupama pesticida su manje otrovni na toplokrvne organizme. Uporaba biljnih pesticida danas sve više postaje važan postupak u zaštiti bilja, biljnih proizvoda, štetnika u javnom zdravstvu i komunalnoj higijeni te zaštiti prirode od kontaminacije konvencionalnim pesticidima što danas predstavlja globalni problem. Općenito, biljni pesticidi se razgrađuju znatno brže nego brojni konvencionalni pesticidi te su stoga znatno manje opasni na korisne insekte i grinje. Većina biljnih insekticida se raspada tijekom nekoliko dana, katkad nekoliko sati. Ovi insekticidi se trebaju češće primjenjivati te zbog toga, kao i zbog više cijene njihove proizvodnje, znatno su skuplji u usporedbi s brojnim konvencionalnim pesticidima.

Unatoč brojnim spoznajama i podacima o njihovim insekticidnim svojstvima, samo je maleni broj biljnih insekticida danas u uporabi (piretrini, neem, rotenon, deris, kvasija, sabadilla itd.) jer postoje brojni razlozi i prepreke za širu komercijalizaciju biljnih pesticida. Vjeruje se da će ubrzani razvoj kemijske tehnologije i biotehnologije ubrzati, pojeftiniti i standardizirati biljne pesticide te time omogućiti pojavu njihovog većeg broja na tržištu.

1d,

Sažetak

Ključne riječi: biljni insekticidi, svojstva, sadašnji status, prednosti, nedostaci, budući status.

Canada 2Poljoprivredni

noviji biljni insekti i a koji se ve koriste u praksi ina ustralija apan In one ija treba spomenuti biljne ekstrakte po nate po imenima matrine eva ine i bitterbarkom in oruni 200 . .

ijekom evolu ije biljke su ra vile obrambeni me ani am a tite o napa a ra ni nametnika. oje ini me ani mi se ba iraju na postojanju ra ličiti supstan ija s pesti i nim svojstvima. o nato je a su ve u avna vremena lju i koristili poje ine biljne ijelove li e korijen koru vijet kao insekti i e a a titu svoje rane o napa a nametnika. knji i otani al esti i es in t e ri ulture autori nan rakas i a a is ari ao 1 7. opisuju 8 ra ličiti biljni vrsta koje sa r e pesti i ne supstan ije. a a se te supstan ije ekstra iraju i biljke na ivaju se botanički ili biljni insekti i i. p enito biljni pesti i i su ekolo ki pri vatljvi jer se br o raspa aju u priro i u pravilu br e o sintetski insekti i a i manje su opasni a priro ne neprijatelje.

Sa nanstveno stajali ta biljke pre stavljaju o roman re ervoar supstan ija s insekti i nim akari i nim nemato i nim bakteri i nim erbi i nim viru i nim i ro enti i nim jelovanjem. rojni laboratoriji u ijelom svijetu istra uju pesti i ne sposobnosti ekstrakata obiveni i tisu a ra ni biljni vrsta oruni et al. 2008. . im istra ivanjima otkriveno je a brojne biljne vrste posje uju i vanre no jelotvorne supstan ije s pesti i nim načajkama. e utim neobično je u i skup istra ivački put o laboratorijski re ultata o nji ove primjene u praksi jer je jelotvornost ekstra irani supstan ija samo je an o parametara a uvo enje biljno insekti i a u komer ijalnu proi vo nju i u praksu. načajno je a biljni insekti i treba ispunjavati i ru e kriterije kao to su: biolo ki kriteriji toksičnost na sisav e minimalni utje aj na priro u it . ovoljni i vori biljno ekstrakta stan ar i a ija proi vo nje i kontrola kakvo e jelotvorni supstan ija u supstratu problemi oko patentiranja biljno insekti i a u ovoljavanje a tjevima a re istra ijom biljni insekti i a it . Isman 1 7. . Sto a sve a nekoliko ekstra irani biljni supstan ija o tisu a nji je anas u komer ijalnoj proi vo nji re istrirano i u uporabi.

Situacija danas

Neem (azadiraktin je obiven i neem biljke koja raste prete ito u ari nim tropskim pre jelima. va biljka sa r i brojne aktivne supstan ije koje prete ito jeluju na insekte kao re ulatori rasta te o bijaju i smanjuju pre ranu insekata. snovna jelotvorna supstan ija je a a iraktin koji je jelotvoran na oko 200 vrsta insekata rinja i

rate i istra ivanja u svijetu rupa stručnjaka u rvatskoj alinovi o man i ka oruni ve nekoliko o ina proučava poten ijalnu pesti i nu aktivnost ra ni biljni i olata. re ultatima istra ivanja objavili su vi e ra ova u borni ima me unaro ni skupova i u me unaro nim nanstvenim časopisima.

o nati pre stavni i ove rupe insekti i a koji su imali ili imaju primjenu u praksi su: piretrin neem a a iraktin rotenon ni otin erris limonene ili -limonene uassia i am or uke 1 0. . poslje nje vrijeme ira upotreba biljni insekti i a u meri i i u uropi svela se na piretrum rotenone i neem Isman 1 7. .

Naj načajniji biljni insekti i i u bliskoj pro losti pa i anas bili su nikotin rotenon saba ila riania limonene neem kvasija i piretrin. anas su u iroj uporabi u po ručju a tite bilja javnom ravstvu komunalnoj i ijeni i u veterini samo va biljna insekti i a - piretrin i neem a a iraktin .

rije otkri a klorirani u ljikovo ika i or ano os orni insekti i a tijekom 1 0-ti i 1 0-ti o ina biljni insekti i i su se obimno koristili u ra vijenim in ustrijskim emljama. vo biljni insekti i a u ra vijene emlje bio je načajan. rimjeri e u 1 7. o ini S su uve le i ju noistočne ije .700 tona korijena biljke Derris elliptica. e utim bo sve ve e uporabe sintetski insekti i a ve 1 . o ine uvo se sveo na 1500 tona. 1 0. o ini S su uve le samo 50 tona piretrina. Isto tako poje inim biljnim insekti i ima istekla je re istra ija u S -u i poje inim emljama apa ne urope a bo ekonomske računi e nije atra ena obnova re istra ije primjeri e nikotin i Nicotiana tabacum uassin i Quassia amara i Picrasma excelsa i r ania i Ryania speciosa . rema osta optimističnoj pro jeni botanički insekti i i pokrivaju oko 1 svjetsko tr i ta insekti i a. Smatra se a e bo novi svjetski nastojanja a uporabom si urniji alternativa a sintetske insekti i e biljni insekti i i uskoro pokrivati 10 o 15 tr i ta insekti i a. osebno obra perspektiva očekuje biljne insekti i e u uporabi u t v. ome an ar en po ručju je je mo u e a u i u i 5 o ina biljni insekti i i pokriju i o 25 tr i ta Isman 1 7. .

Uporaba biljnih insekticida u prošlosti i danas

4848 nemato e a ukar 1 5. . Na tr i tu se anas nala i nekoliko ormula ija: Agroneem, Azatrol, Neemix, Ecosense, Margosan-O, BioNeem i jo brojne ru e ormula ije. Neem se upotrebljava a a titu biljaka u ve eta iji i su bija popula ije bijele mu i e tripsa usjeni a leptira te brojni ru i vrsta koje se rane biljkama a ukar 1 5. . Neem je isto tako jelotvoran na tetnike uskla i tene poljoprivre ne robe ali bo veoma visoke ijene ko tanja kon entra ija koje uspje no su bijaju tetnike nema primjenu u a titi uskla i teni proi vo a oruni osobno mi ljenje .

e utim ekstrakt svje i listova neem-a obiven i ola ijom u la noj vo i i a vao je smrtnost uinea svinje i ečeva nakon -tje no u imanja rane koja je sa r avala taj ekstrakt. Isto tako taj ekstrakt je i a vao reversibilnu neplo nost ko mi eva i takora nakon -tje ne pre rane eb strani e to net a ira tin .

iretrin nije stabilna supstan ija osobito ka je i lo en i ravnom ili nei ravnom sunčevom svjetlu. ako er nije ovoljno stabilan na rnenoj robi u skla i tu ako u ormula ije nema siner ista. o vi i temperatura nje ova ra ra nja je vrlo br a. kombina iji s e ektivne kon entra ije na rnenoj robi su o 1 5 to ppm ili m na k robe eb strani e to net ret rins . ijena ti jelotvorni kon entra ija je natno vi a u o nosu na jelotvorne kon entra ije sintetski insekti i a poput malationa enitrotiona pirimi osmetila telli pa i eltamet rina oruni osobna pro jena .

Citrus ulja (limonene, linalool) su ekstrakti i kore itrusa. Najče e se koriste u su bijanju bu a te u kombina iji s eter entima u su bijanju lisni u iju i rinja. Nakon primjene vrlo br o isparuju te bo to a imaju jako kratko jelovanje uke 1 0. .

sim visoke ijene ko tanja piretrina bu u nost nje ove primjene u brojnim po ručjima je upitna bo nepovoljno statusa siner ista i preporuke S a povla anje to siner ista s tr i ta. e a sa je ino pri vatljivo siner ista a piretrin sam piretrin ne mo e ati a ovoljavaju e re ultate bo mo u nosti oporavka insekata potrebe a uporabom natno vi i kon entra ija br e ra ra nje it . alinovi et al. 2011. .

Rotenone je supsta ija koju sa r e brojne biljke tj. vi e o 0 biljni vrsta. ako je otrovan a ribe svinje i jo neke la nokrvne ivotinje. Ima kratkotrajno jelovanje. jeluje na brojne vrste insekata posebi e na usjeni e i tvr okril e. Ima iritantno jelovanje na lju sku ko u. ako je opasan i otrovan ka se unese u or ani am isanjem uke 1 0. .

Nikotin koncentrati su vrlo otrovni ako se unesu u or ani am isanjem. I olirani su i listova u ana i obično se pro aju kao 0 -tni nikotin sul at kon entrat. Nikotin ima jako br o početno jelovanje na insekte mekano tijela kao to su to lisne u i. e utim slabije mu je jelovanje na ostale insekte. Na ni im temperaturama jelotvornost mu je smanjena uke 1 0. .

rema iller i et 1 8. a a iraktin se u pravilu ne akumulira u or ani mu. Isto tako a a iraktin nije opasan i otrovan a ribe ako se primjenjuje sukla no uputama.

ktivna tvar neem-a - a a iraktin se ra ra uje u vo i ili na svjetlu tijekom oko 100 sati. osta je je nepokretan u tlu. Smatra se a je a a iraktin manje toksičan na toplokrvne or ani me. etalna o a 50 50 a takora putem usta i nosi 5000 m /k a ukar 1 5. .

Piretrini pripa aju u rupu najstariji biljni insekti i a. I olirani su i vjetova biljke kri anteme Chrysanthemum cinerariifolium koje rastu u brojnim po ručjima svijeta pa tako i u rvatskoj na po ručju alma ije. stvari porijeklo ove biljke je i alma ije pa se u stručnoj literaturi ova biljka na iva almatinska kri antema t e almatian r sant emum rupa autora 1 5. . S ob irom a piretrin ka se primjeni prema uputama a uporabu ima minimalni utje aj na ravlje lju i te i vanre no obru jelotvornost na insekte najprije br a parali a insekata piretrin je anas je ini biljni insekti i koje se koristi u a titi uskla i teni poljoprivre ni pri vo a. Smrtna ili letalna o a koja ubija 50 testirane popula ije takora je 1500 m /k eb strani e to net ret rins .

rem a piretrin i a iva br u parali u insekata insekti se mo u nakon neko vremena oporaviti jer imaju sposobnost ra ra nje manji količina piretrina u svom tijelu. ako bi se spriječila ra ra nja piretrina u tijelu piretrinu se o aje t v. siner ist koji sprječava ra ra nju piretrina i omo u ava primjenu ni i kon entra ija piretrina. Najče e je to piperon l buto i e uke 1 0. eb strani e to net ret rins .

rem a piretrin pripa a u rupu manje otrovni pesti i a ipak je potreban opre prilikom nje ove primjene. Ne tako avno piretrini su smatrani a rupu insekti i a malene opasnosti a čovjeka ali u poslje nje vrijeme bo popularnosti i česte pa i prekomjerne uporabe abilje eni su slučajevi aler ije o biljni ravstveni problema posebno u isanju. tovi e nakon upotrebe ampona a kosu koji je sa r avao piretrin abilje en je i smrtni slučaj 2 5 o i nje ijeteta ell i orris 2008. .

anas se u svijetu obavljaju istra ivanja s brojnim biljnim insekti i ima jer se smatra a ta rupa pesti i a bo svoji pri vatljivi ekolo ki i toksikolo ki svojstava ima o re enu blisku bu u nost ajen ran i Sriranjini 1 8. . re le ni ra o brojnim istra ivanjima biljni insekti i a objavili su i me u ostali i rvatski stručnja i alinovi i o man 1 . alinovi i o man 200 . te oruni i o man 2008. .

Codling moths, Japanese beetles, squash bugs, potato aphids, onion thrips, corn earworms, silkworm

Nikotin

Grasshoppers, codling moths, moths, armyworms, aphids, cabbage loopers, blister beetles (Meloide), squash bugs, harlequin bugs

Aphids, thrips, caterpillars

Sabadilla je i olirana i sjemena meksičke biljne vrste Schoenocaulon ofﬁcinale i poro i e ljiljana. o je kontaktni otrov iroko spektra jelovanja. ako er to je i umjereni elučani otrov. osebno je jelotvoran na biljne stjeni e. Na raku i sunčevom svjetlu br o se ra ra uje tako a nema re i ualno jelovanje. Saba illa je jako toksična na pčele ok istovremeno to je je an o biljni insekti i a koji su najmanje otrovni a lju e uke 1 0. .

abli a 1. poraba botanički insekti i a sa eti pre le

Neem rojni biljni tetni i osobito usjeni e leptira

Numerous pests in the agriculture, especially cutworms, armyworms, sodworms caterpillars otenone ika e lisne u i kornja i tetni i krumpira lisne stjeni e usjeni e leptira lissus ni rveni pauk mravi tetni i rva

Table 1. The use of botanicals – a brief overview

poje inim emljama primjeri e S poje ine priro ne biljne komponente su i u ete o toksikolo ki istra ivanja i i la anja toksikolo ki po ataka. Na tr i tu se nala e ormula ije a koje nije bila potrebna re istra ija S nvironmet al rote tion en na primjer nekoliko ormula ija po imenon o lant na osnovi piretrina i biljni ulja aerosoli . oje ine ormula ije isto tako na osnovi piretrina i biljni ulja po

Insekticid

Ryania je elučani insekti i osre nje otrovnosti na toplokrvne or ani me i oliran i stabljike i korijena ju noameričke rmolike biljke Ryania speciosa. uspore bi s brojnim biljnim insekti i ima r ania ima ulje re i ualno jelovanje na insekte uke 1 0. .

The most often use

Leafhoppers, aphids, Spittlebugs, aphids, potato beetles, harlequin bugs, chinch bugs, spider mites, carpenter ants ania abučni savijač japanski rust lisne u i na krumpiru trips luka usjeni e tetni i klasa kukuru a usjeni e u ovo prel a

Saba illaSkakav i jabučni savijač ra ličite usjeni e sovi e lisne u i usjeni e ri oplusia ni lisne stjeni e tetnike i poro i e eloi e koji ubo om i a ivaju plikove na ko i bo kantari ina

Nicotine isne u i trips brojne usjeni e

iretrini Pyrethrum usjeni e leptira iap nia niti alis lisne u i ika e rveni pauk biljne stjeni e usjeni e kupusn bijel a brojni nametni i u javnom ravstvu

Insecticide Najčešća uporaba

Pickleworms, aphids, leafhoppers, spider mites, harlequin bugs, cabbage worms, numerous pests in Public Health/Communal Hygiene

Na intrenetskim eb strani ama nala e se brojne in orma ije i upute re epti o uspje noj i si urnoj uporabi biljni insekti i a pripremljeni u ku noj ra inosti ekstrakti i ijelovi če njaka bibera ta etesa i brojni ru i . Sve to poka uje a anas uporaba biljni insekti i a nala i svoje mjesto i sve iru uporabu u su bijanju brojni nametnika čovjeka ivotinja i bilja.

Minimalni utjecaj na biljke. rojni biljni insekti i i nisu tetni a biljke nisu ili su malo totoksični ka se primjenjuju sukla no uputama.

Nedostatak podataka o dugotrajnoj djelotvornosti. Nema po ataka o u otrajnoj jelotvornosti biljni insekti i a.

imenom o re istrirane su o strane a uporabu u javnom ravstvu i komunalnoj i ijeni aerosoli kon entrat a emul iju - ormula ije u obliku pra a kon entrat a suspen iju tj. močivi pra - katka s o atkom borne kiseline21 a su bijanje pu aju i i lete i insekta stjeni a bu a te vi e vrsta tetočinja u vrtovima i na travnja ima e n elis 200 . Isto tako je an biljni monoterpenoi mentol re istriran je a su bijanje rinje Acarapis woodi ennie koja para itira tra eje pčela llis i a en ale 1 7. .

Toksičnost. rem a se smatra a su u pravilu natno manje toksični u uspore bi s sintetskim insekti i ima poje ini biljni insekti i i kao nikotin i rotenon su otrovniji na čovjeka i ribe u uspore bi s nekim sintetskim insekti i ima.

Niska toksičnost za toplokrvne organizme. e ina biljni insekti i a ima nisku toksičnost ka se unose u or ani am putem usta oralna toksičnost i op enito nisu ili su veoma malo toksični a toplokrvne or ani me i pčele. Selektivnost. bo svoje relativno kratkotrajne jelotvornosti ve ina biljni insekti i a je natno manje tetna a korisne or ani me u uspore bi s brojnim sintetskim insekti i ima.

Brza razgradnja. iljni insekti i i se ra ra uju veoma br o po utje ajem nevno i sunčevo svjetla vla e i jelovanjem oborina ki a . anje su postojani pa bo to a imaju manji ne ativni utje aj na korisne i ne iljane or ani me.

1 Sukladno Pravilniku o popisu postojećih aktivnih tvari koje nisu dopuštene u biocidnim pripravcima (Narodne novine br. 28/09) borna kiselina je morala biti povućena s tržišta Europske unije, ali Republike Hrvatske najkasnije do 21. kolovoza 2009. godine kao vrsta bio cidnog pripravka 18 -Insekticidi, akaricidi i proizvodi za suzbijanje drugih člankonožaca.

Prednosti biljnih insekticida

Nedostaci biljnih insekticida

re nosti uporabe biljni insekti i a su vrlo načajne.

Cijena i dostupnost. otanički insekti i i su u pravilu skuplji o sintetski insekti i a brojni nisu komer ijalno ostupni bo mno i ra lo a uključuju i i stan ar i a iju proi vo nje.

ao i svaka ru a rupa insekti i a i biljni insekti i i imaju svoje ne ostatke. Brza razgradnja. r a ra ra nja biljni insekti i a prem a povoljna sa stajali ta a tite okoli a i lju sko ravlja često a tijeva nji ovu če u primjenu.

Brzo djelovanje. iljni insekti i i u pravilu ubijaju insekte vrlo br o ili pak spriječavaju nji ovu pre ranu neposre no nakon primjene.

1. treba biti iroko rasprostranjena i u velikom broju u priro i

sim ovi nekoliko primjera nave eni u abli i 2. rvatski autori objavili su nekoliko pre le ni ra ova o insekti i nom jelovanju biljni ijelova biljni ekstrakata posebno eterični ulja alinovi i o man 1 . alinovi i o man 200 . oruni i o man 2008. . nali om brojni ra ova vi ljivo je a je u mno im slučajevima

ve biljke a i neke ru e Lavandula Taraxacum it . rastu ili mo u rasti u umjerenom klimatu i mo le bi biti vrije an i vor a ekstrak iju supstan ija s insekti i nim svojstvima.

2. prete no treba koristiti listove vjetove i plo ove nači ijelove biljke koji se obnavljaju a ako se koristi korijen ta to treba biti korijen je no o i nje biljke

5. obro je a o abrana biljka ima upotrebu i u ru im po ručjima kao to je to ravstvo arma eutska in ustrija rana it .

ostoje brojni ra ovi i knji e koje aju popis biljaka s insekti i nim svojstvima. ako eal et al. 1 50. navo i listu o oko 2.500 biljni vrsta s insekti i nim svojstvima. rakas i ao 1 7. nabrajaju 8 biljni vrsta o kojima postoje objavljeni ra ovi o nji ovom toksičnom jelovanju na insekte rinje pu eve i nemato e. e utim treba na lasiti a osim spo naje o insekti i nim svojstvima biljke posebno je va na anali a ti insekti i ni biljni supstan ija na okoli i ravlje čovjeka. Isto tako nije uputno preporučivati kori tenje biljne vrste a insekti i nu upotrebu i time i a vati uni tenje vrste ili pak preporučivati biljne vrste koje se veoma rijetko nala e u priro i ili pak ako se utvr i a stablo neke vrste ima insekti i na svojsta pa a se počinje s uni tavanjem te vrste.

Kriteriji za uporabu biljaka s insekticidnim svojstvima

Smatramo a prilikom o abira prikla ne biljne vrste a koju je utvr eno a posje uje insekti i e supstan ije stro o treba vo iti računa a ne ola i o e ra a ije ekosistema.

6. obro je ako biljka nema visoku ekonomsku vrije nost

7. aktivna supstan ija biljke bi trebala biti jelotvorna ko ni i kon entra ija.

Pregled pojedinih biljnih vrsta s insekticidnim svojstvima i njihove aktivne supstancije re le je sastavljen na osnovi po ataka koje navo e autori rakas i ao 1 7. u knji i otani al esti i es in t e ri ulture . brojni biljka koje navo e autori u svojoj knji i o abrali smo biljke koje prete ito rastu u umjerenom klimatu i a koje postoje objavljeni ra ovi o nji ovoj jelotvornosti na insekte. abrane su je no o i nje biljke i mali rmovi ok se rve e i veliki rmovi ne nala e u abli i 2. abli a 2. Sa eti pre le poje ini biljni vrsta s insekti i nim svojstvima prema rakas i ao 1 7.

3. ako se koriste ijelovi vi e o i nji biljaka stro o pa iti a se ne uni ti biljka treba i bje avati kori tenje korijena vi e o i nje biljke

abli a 2. Sa eti pre le poje ini biljni vrsta s insekti i nim svojstvima prema rakas i ao 1 7. - nastavak

4. o abrana biljka bi trebala a tijevati malenu povr inu a u oj malu potrebu a obra om i o r avanjem tijekom ve eta ije malo vo e i malo nojiva

Sto a mislimo a su i ealna svojstva o abrane biljne vrste slije e a:

Table 2. Brief overview of botanicals selected from the book Prakash and Rao (1997) - continued

Table 2. Brief overview of botanicals selected from the book Prakash and Rao (1997)

- -asarone -2 5-trimet o propen l

- ora erma rone -10-isoprop l7- imet l-2 - lo e a ien-1-one

Aktivne supstancije ori inalni en leski na iv

Linum usitatissimum inn. innaeae linoleni a i a eti a i olei a i steari a i palmiti a i

- allitin a mi ture o iall l- i an trisulp i es

Rhyzopertha dominica Latheticus oryzae Tribolium castaneum Trogoderma spp., Calosobruschus spp. Sitotroga cerealella i brojni ru i / an man ot ers

Sitophilus spp.

Allium sativum inn. mar lli aeae - 1- ip en l t iourea

Trogoderma spp. R. dominica Calosobruchus spp. S. oryzae, S. cerealella

- sar lal e e 2 5-trimet o ben al e e

Laurus nobilis inn. aura eae en el e e iperi eranionineetleu inol en l propanoi lp 1erpinena-pinene-ol8-ineole-ineneimonene

Allium cepa inn. mar lli a eae 1- ip en l t iourea

Biljna vrsta Plant species

Active supstances

Calosobruchus spp. S. oryzae

Effective against stored grain insect pests

Djelotvornost na skladišne insekte

- re o ene II 7- imet o -2 2- imet l-2 -1-ben op ran

Ageratum conyzoides inn. stera eae - re o ene I 7-met o -2 2- imetl-2 -1-ben op ran

Calosobruchus spp. Corcyra cephalonica S. cerealella

rojni vrste tetnika skla i ta an pests spe ies o store pro u ts

Acorus calamus inn. ra eae - et l eu enol - imet o all lben ene

Polygonum hydropiper inn. ol ona eae - -pol o ial epelentnost S. or ae epellen e a ainst S. oryzae

In ibi ija ovipo i ije i repelentnost

Sesamum indicum inn. e alia eae linoleioleisasamolinsesaminaiai s

Biljna vrsta Plant species

Djelotvornost na skladišne insekte Effective against stored grain insect pests

Budućnost

Aktivne supstancije ori inalni en leski na iv Active supstances

rojni ra lo i su pove ali interes nanstvenika i in ustrije pesti i e a biljne insekti i e. osebi e na taj interes su utje ali veliki tro kovi a otkrivanje istra ivanje re istra iju ponovnu re istra iju i uvo enje u praksu novi sintetski insekti i a ba irani na novim kemijskim spojevima natno pove ana abrinutost o utje aju sintetski insekti i a na ravlje i priro u velika ovisnost mo erne poljoprivre e javno a ravstva i komunalne i ijene o uporabi pesti i a. Sto a se vjeruje a e se ubr o natno vi e vremena i sre stava ula ati u ra voj te nolo ije ekstrak ije insekti i ni supstan ija i biljaka. rem a su poje ini ra lo i poput kompleksnosti biljno ekstrakta prisutnost brojni ru i supstan ija aje no s jelotvornim supstan ijama o raničene stabilnosti u priro i relativno kratkotrajne i niske jelotvornosti na nametnike i potrebe a uporabom vi i o a ili kon entra ija ijena ko tanja pomalo obes rabruju i interest a biljnim insekti i ima raste. jeruje se a e ubr ani ra voj kemijske te nolo ije i biote nolo ije ubr ati poje tiniti i stan ar i irati biljne pesti i e te time omo u iti pojavu nji ovo ve e broja na tr i tu.

Ricinus communis inn. up orbia eae ri inin Calosobruchus spp. Sitophilus spp.

R. dominica

Tagetes patula inn. stera eae - 5- -buten-1- n l-2 2 bit en l - -tert ien l

Lycopersicum esculentum ill. Solana eae 2-tri e anone

In ibition o oviposition an repellen

R. dominica S. Calosobruchusoryzae spp.

53 ra eno s biljkama koje i ne bi trebalo preporučivati a se koriste kao i vor biljno insekti i a jer ne u ovoljavaju a tjevima koje smo naveli u kriterijima a selek iju biljaka s insekti i nim svojstvima.

T. castaneum

alinovi I. o man . 1 . ra i ionalni pesti i i biljno po rijetla. bornik ra ova seminara 1 .rikveni a. NI .o.o. a reb str.: 1 1-172 alinovi I. o man . 200 . iljni insekti i i stvarnost ili jo uvijek bu u nost. bornik ra ova seminarai 200 . ovinj. NI .o.o. a reb str.: -51 alinovi I. oruni . o man . i ka . 2011. jelotvornost ijatomejske emlje i piretrina. oljoprivre a 17 2 :1 -17 oruni . 200 . Noviji insekti i i u uporabi i istra ivanju. bornik ra ova seminara i 200 . ovinj.NI .o.o. a reb str.: 5- 2 oruni . o man . alinovi I. 2008. e potential use o natural essential oils in t e umi ation o store a ri ultural pro u ts. In ro ee in s o t e 8t International on eren e on ontrolle tmosp ere an umi ation in store pro u ts. ite b uao aolin et al.. en u ina. ublis er Si uan ublis in roup Si uan ublis in ouse o S ien e an e nolo . 511-51 rakas . ao. . 1 7. otani al esti i es in ri ulture. e is publis ers o a aton Ne ork on on ok o. 1 pa es rakas . ao . 1 7. otani al pesti i es in a ri ulture. ublis er ress In . o a aton lori a S . 1 pa es

rupa autora 1 5. ret run o ers ro u tion emistr o i olo an ses. ite b assi a . . an uista . . ublis er Ne ork or or niversit ress Ne ork S . pa es

ajen ran S. Sriranjini . 2008. lant pro u ts as umi ants or store -pro u t inse t ontrol. ournal o Store ro u ts esear : 12 1 5

a ukar . . 1 5. Neem in plant prote tion. ublis er rs. unnu ini . a akar ri orti ultural ublis inm ouse Na pur In ia. 1 5 pa es

Literatura

ell . . orris . 2008. Sa e inse ti i es no rst in poisonin . ttp:// .publi inte rit .or /investi ations/ pesti i es/pa es/intro u tion/ e n elis . 200 . lant-base botani al pesti i es. ttp:// .livin it bu s. om/botani al inse ti i e. tml uke S. . 1 0. Natural esti i es rom lants. In: . ani k an . Simon e s van es in ne rops. imber ress ortlan re on. 511-517

eal . o ers . alla e . . Starnes . 1 50. surve o plants or inse ti i al a tivit . lo ia 1 2 : 8 -1 2 Isman . . 1 7. Neem an t er otani al Inse ti i es: arriers to ommer iali ation. toparasiti a 25 : -

to net - tension o i olo Net ork 1 55. a ira tin ttp://pmep. e. ornell.e u/pro les/e to net/2 - aptan/a a ira tin-e t. tml

llis . . a en ale . . 1 7. o i it o seven monoterpenoi s to tra eal mites ari: arsonemi ae an t eir one bee menoptera: pi ae osts en applie as umi ants. . on. ntomol. 0: 1087-10 1 to net - tension o i olo Net ork 1 . ret rins ttp://pmep. e. ornell.e u/pro les/e to net/p ret rins- iram/p ret rins-e t. tml

Key words: plant insecticides, insecticidal properties, current status, advantages, disadvantages, future use. address: zkorunic@rogers.com

1Diatom Research and Consulting Inc., 14 Tidefall Dr. Toronto, ON, M1W 1J2, Canada

During the past few decades application of synthetic pesticides to control agricultural pests has been a standard practice. However, with the growing evidence regarding detrimental effects of many of the conventional pesticides on health and environment, require for safer means of pest management has become very crucial.

2Faculty of Agriculture in Osijek, Kralja Petra Svačića 1d, 31000 Osijek, Croatia

The use of botanical pesticides is now emerging as one of prime means to protect crops and their products and the environment from pesticide pollution, which is a global problem. When extracted from plants, these chemicals are referred to collectively as “botanicals”. Generally, botanicals degrade more rapidly than most conventional (synthetic) pesticides, and so are considered relatively environmentally benign and less likely to kill beneﬁcial insects and mites than insecticides with longer residual activity. Since most of them generally degrade within a few days, and sometimes within a few hours, these insecticides must be applied more often. More frequent application, plus higher costs of production usually makes botanicals more expensive to use than synthetic insecticides.

Botanical insecticides

In spite of the wide recognition that many plants posses insecticidal properties, only a handful of pest control products directly obtained from plants (pyrethrum, neem, rotenone, derris, quassia, tomato leaf extract, etc.) are in use because the commercialization of new botanicals can be hindered by a number of issues.

3 * e-mail

Botanical insecticides possess a spectrum of properties including insecticidal activity, repellence to pests, antifeedancy, insect growth regulation, toxicity to nematodes, mites, snail and slugs and other pests of the agricultural importance. Also they possess antifungal, antiviral, and antibacterial properties against pathogens. Toxicity to other organisms is variable, although as a group, they tend to be less toxic to mammals (with the exception of nicotine and rotenone) than non-botanicals.

55 1 latko oruni 2 latka o man

Abstract

tkako je pre o inu ana u krajini stupio na sna u novi akon o pro aji poljoprivre no emlji ta o anas su tri velika multina ionalna kon or ijuma s američkim kapitalom kupila otovo tre inu ukrajinske obra ive emlje. upljeno je 17 o 2 miliona ektara poljoprivre no emlji ta o nosno 28 o sto ukupno obra ivo emlji ta neka a nje krajine. up i su ar il upont i onsanto koji je ormalno nemačko-australijska rma ali s američkim kapitalom .

AmerikanciAgroStatistikakupili

I vor: olitika jul 2022.

rire io: ra an or evi

U Crnoj Gori se obrađuje svega 6,7% poljoprivrednog zemljišta

I vor: i nis av ust 2022.

U Crnoj Gori je prošle godine korišćeno 255.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega su 241.000 hektara ili 94,3% višegodišnje livade i pašnjaci, a 14.000 hektara su bile obradive poljoprivredne površine ili svega 6,7%, navedeno je u izveštaju Uprave za statistiku Monstat u izveštaju o biljnoj proizvodnji u prošloj godini. Pod oranicama je 2,7% od ukupnog poljoprivrednog zemljišta, pod stalnim zasadima voćnjaka i vinograda 2,2% a na okućnice otpada 0,8 odsto. Oranice, koje su se prošle godine koristile, bile su ukupne površine od 6,8 hiljada hektara, što je pad za oko 170 hektara u odnosu na godinu ranije. Najviše oranica bilo je pod žitaricama 2,2 hiljade hektara.

krajini je u o vo ena rasprava o tome treba li stran ima o voliti a kupuju poljoprivre no emlji te. re se nik krajine olo imir elenski ovorio je a planira a to pitanje postavi naro u na na ionalnom re eren umu.

Prosečna cena dobara u poljoprivredi povećana skoro 10%

o a i avo a a statistiku vropske unije - urostat poka uju a se u prvom kvartalu prosečna ena obara i uslu a koji se trenutno koriste u poljoprivre i tj. inputa koji se ne o nose na investi ije pove ala a 5 o sto u pore enju sa četvrtim tromesečjem 2021. o ine. vaj skok ena po r an je kako je na la eno sna nim rastom ena ubriva i pobolj ivača emlji ta 21 2 ener ije i ma iva 17 i stočne rane 2 . me uvremenu prosečna ena poljoprivre ni obara elokupna proi vo nja porasla je a est o sto. Na o i njem nivou prosečna ena poljoprivre ni inputa koji se ne o nose na investi ije skočila je a 27 o sto i me u prvo tromesečja 2021. i 2022. o ine.

I vor: ijesti jul 2022.

trećinu obradivog zemljišta Ukrajine

I vor: i nis av ust 2022

I Severne ake onije je pro le o ine i ve eno vina u vre nosti ve oj o 1 milion olara to je pove anje ve e o 1 u pore enju sa 2020. o inom i javio je premijer imitar ovačevski. n je istakao a ve tri o ine i vo make onski vina raste i po količini i po vre nosti i a posebno ra uje to se smanuje uče e i vo a točeno vina a pove ava i vo a irano vina. ake onsko vino je u svetu po nato po kvalitetu a ake onija va i a je no o li era po vre nosti i ve eno vina u re ionu ru i je najve i i vo nik posle rčke rekao je ovačevski. n je to i javio posle sastanka sa vinarima na kojem je o ovoreno kako je saop teno rekor no pove anje otkupne ene ro a a 0 o sto.

I vor: anas av ust 2022.

emlje vropske unije proi vele su 1 milijar i litara sla ole a u 2021. o ini a vi e ne o u 2020. lani a koja je proi vela najvi e sla ole a u 2021. bila je Nemačka sa 1 miliona litara sla ole a ispre ran uske sa 5 miliona litara i Italije koja je napravila 81 miliona litara ove poslasti e poka uju po a i urostata. Nem i su napravili i najje tiniji sla ole o 1 evra po litri. roi vo nja sla ole a u ran uskoj ko tala je va evra po litri a u Italiji 2 1 evro po litri. pro loj o ini člani e i ve le su 25 miliona kilo rama sla ole a van ok su istovremeno uve le 71 miliona kilo rama. Najve i i vo nik je ran uska sa 57 miliona kilo rama.

Najveće pivopije na planeti su i dalje Česi

I vor: eta av ust 2022.

Severna Makedonija drugi najveći izvoznik vina u regionu

ivo je vekovima je no o najpopularniji alko olni pi a irom sveta. Najnoviji ostupni po a i poka uju a je potro nja piva u svetu u 2020. o ini prema ila 177 milijar i litara. a a je u pitanju potro nja piva po lavi stanovnika. Češka je na ubedljivo prvom mestu u toj kategorijii. ProsečanČeh je tokom 2020. godine popio 181,9 litara piva. Tek daleko na ru om mestu su ustrijan i sa 8 litara i olja i sa 1 litrom. sim to a to se iči sopstvenom proi vo njom kvalitetno la er piva e ka reklamira i nje ovu nisku enu kao posebnu po o nost pa čak i a je u o re enim ra ovima ono je tinije o a irane vo e. Ko proizvodi najviše sladoleda u EU?

Teška godina za kukuruz

ilo o orovi master in enjer poljoprivre e

ukuru a valjuju i velikom polimor mu aji se u relativno irokom eo ra skom arealu i u veoma ra ličitim klimatskim i emlji nim uslovima. e utim uspe na proi vo nja kukuru a mo e se ostvariti samo u toplom po neblju sa be mra nim perio om u im 120 1 0 ana i povoljnim re imom vla nosti o nosno sa vi e o 200 mm pa avina u toku letnji mese i. ptimalni rejon ajenja na iva se kukuru ni pojas i na a emlja se nala i u tom pojasu. ukuru a svoj ra voj usvaja velike količine vo e i emlji ta. otrebe a vo om u toku ve eta iono perio a su vrlo neuje načene. kupne potrebe kukuru a a vo om u toku ve eta iono perio a i nose 00 555 mm/m2 pa avina s tim a u toku letnji mese i biljkama treba obe be iti 200 00 mm/m2 pravilno raspoređeni pa avina.

ima i ra enu kseromor nu ra u tj. manji broj stoma na listovima kao i mo u nost upre anja listova u ilju smanjenja transpira ione povr ine te sto a obro po nosi su u. a valjuju i uboko o nom i sna nom korenovom sistemu biljke obro koriste vo u koja je i na ve im ubinama kao to je akumulisana vla a

ritičan perio a vo om nastupa u a ama inte ivno porasta stabla metličenja svilanja i ametanja plo ova. remenski le ano to je perio o kraja juna o ru e polovine av usta. S ru e strane u početnim a ama porasta potrebe kukuru a a vo om su manje tako a su česte i obilne pa avine nepo eljne jer stvaraju povoljnu sre inu a ra voj ljivični bolesti koje epresivno utiču na biljke i usporavaju nji ov raukuruvoj.

Sve o i smo a u uslovima ekstremne su e kao to je slučaj ove o ine kukuru mo e rastično po ba iti čak i ostati be prinosa. oučeni ovakvim iskustvima navo njavanje se name e kao je na o neop o ni o rote nički mera kako bi obe be ili uspe nu proi vo nju. Navo njavanje kukuru a je si uran meto a mno ostruko pove anje prinosa. no ostruko je mala reč jer se ra like u prinosima kre u o u ki nim o inama ok u su nim o unama kakva je teku a 2022. ta ra lika je i o 100 .

aključno a na osnovu ne samo ove o ine upotrebom Fitofert SPEED-C evi entna je ra lika u ičkom stanju biljaka a po iskustvima i re ultatima ko proi vo ača evi entna je i ra lika u prinosu.

oplota kao bitan aktor a ra voj kukuru a ima va nu ulo u. otrebe kukuru a a toplotom su takve a suma aktivni temperatura a sre njekasne ibri e i nosi 2.500 - 2. 00o . a klijanje i ni anje biljaka potrebna temperatura je 8-10o a porast ve etativni or ana 12o ok a obra ovanje enerativni or ana 15o a a sa revanje plo ova 10o . ukuru je tolerantan na ne to vi e temperature a osetljiv na temperature vi e o 5o posebno u a ama vetanja oplo nje i ametanja plo ova.

o imski pa avina. aspolo ivom količinom vo e vrlo obro ekonomi e to poka uje i transpira ioni koe ijent čija je prosečna vre nost avisno o a e ra voja o ibri a i o primenjene a rote nike u rani ama 200 50.

su nim i stresnim uslovima a biljku pore navo njavanja veoma je va na i primena olijarni biostimulativni ubriva. te svr e preporučujemo prvi tretman u početnim a ama ra voja a ru i

elo kukuru a je tako ra eno a svu vo u koji nakupi sliva u prav u korena u skla u sa ovim treba a navo njavati. o apravo nači a navo njavanje treba vr iti pri emno a ne o o o. to je vo a bli a emlji to su ve e anse a koren kukuru a usvoji maksimalne količine. alivni sistem kao to su kap po kap i ti on su bolja re enja ne o ki na krila i rasprskivači. ri emnim navo njavanjem vo a e kasno ospeva na ubino o 0-50 m e je koren najaktivniji i najra vijeniji. a ama metličenja svilenja i nalivanja rna ostvaruje se bonus ato to li e kukuru a sprečava isparavanje na taj način se čuva svaka kap koja je sti la o biljke.

ra i e kao način navo njavanja pre stavlja si urno najje tinije i niskobu etno re enje ali i pore to a mo e a bu e jako e kasno. o eljno je ok je u toku me ure no kultiviranje a se na kultivator montiraju ire motiči e koje e napraviti me ure ne bra i e u koje se pu ta vo a i meto om plavljenja biljke se navo njavaju. o a se pusti sa najvi e tačke a la ano teče kro bra i e. vaj vi alivanja nije svu a primenljiv na ib terena iktira kretanje vo e i postoji ri ik o vo ene ero ije. koliko postoji mo u nost a ovakav vi navo njavanja treba a primeniti jer je e kasan a jako je tin.

tretman u inten ivnom porastu kukuru a ormula ijom Fitofert SPEED-C 2- l/ a koji se mo e koristiti u kombina iji sa erbi i ima. pojačavanje per istentnosti eponovani erbi i a primenom Fitofert SPEED-C biljka kukuru a pove ava otpornost na stres stimuli e rast korenovo sistema inten iviranje metaboli ma inten iviranje otosinte e asimila ija ranljivi elemenata ok mikroelementarni ink utiče na usvajanje i metaboli am a ota u bitnom momentu ra voja. Sve ovo utiče naravno na prinos.

Ne mo u re i a svake o ine nismo ra ili kao prije poneka i vi e me utim alilo nam je to ne to to bi svake o ine bilo aslu no a naberemo manje para aj a... rola e i se ona a se onom mno i pa i moj ota su na a ali a to se to e ava. e ni bi kriti irali nojiva ru i rasa tre i sjeme a titu i slično.aa sam počeo stu irati na oljoprivre nopre rambenom akultetu u Sarajevu o početka se pojavljivao neki pojam p koji mi je mamio pa nju. br o sam naučio a svaka biljka ima svoju potrebu a tim p o nosno kako u naro u ka u kiselosti emlji ta ili jo če e o ovara li joj emlja . er kro stu iranje sam sa nao a neke biljke vole kiseliju emlju ok neke pre eriraju neutralnu. svakom slučaju ono to mi je ostalo u sje anju jeste to a se otovo sva ranjiva usvajaju u bla o kiseloj o neutralnoj emlji.

Omer Omerbegović, dipl. poljoprivredeinž.

Na terenu smo svako nevno le amo čujemo i slu amo ra ne priče iskustva Na kraju ana sve se sabira a poneka i prebire po sopstvenim sje anjima. ako i ja mer merbe ovi sara nik Stručne slu be a is ranu bilja istributivno entra Sarajevo kompanije romarket I nastojim a naučenom vi enom am i neku svoju notu . mali no u se bavim poljoprivre nom proi vo njom jer sam ve kao klina o esetak o ina sa o em ra io u plasteniku pre i nije re i pripoma ao. rvi plastenik koji se pojavio na na im prostorima op ina isoko smo nabavili upravo mi poro i a merbe ovi . obro se sje am prvi se ona proi vo nje i kako su one rasko no i le ale a po očevim pričama onosile i obru obit. e utim to je trajalo samo prvi ve-tri o ine a atim su počeli a pa aju prinosi nare ni nekoliko se ona.

Kad struka nadvlada

Na kraju ono to bi svima preporučio jeste a ne ra e ni ta sami o sebe ili napamet ne o a opuste stru i a potpomo ne nji ovoj proi vo nji. ompanija romarket omo u ava svojim kup ima bolje re i partnerima poljoproi vo ačima potpuno besplatno savjetovanje sa stručnjakom i anali u emlji ta. opustite nam a na ovaj način aje no e ukujemo proi vo ače vo imo i kro mo ernu proi vo nju sa ak entom na is rani i a titi bilja i omo u avamo ostvarenje visoko prinosa ajeni kultura. sa visokim prinosima i e i pro t. to nam je ilj ar ne

Nakon to sam aposlen u Stručnoj slu bi romarket I te brojni susreta ra ioni a sa starijim i iskusnijim kole ama koji vo e Stručnu slu bu a is ranu bilja kompanije romarket apočeo sam masovno testiranje emlji ta irom na e omovine. Ispitivao sam i ispitujem nebrojene u orke irektno i emlji ta i utvr ujem nji ove p i vrije nosti. Nakon mno i anali a o ao sam o aključka a je upravo ta ma ična p vrije nost kojoj se vrlo malo posve ivalo pa nje ne samo u praksi ne o i u literaturi aslu na a opa anje prinosa. I ne samo ko ru i ve i ko mene.okaalo se naime a su proi vo ači naslijepo o inama kal i irali emlji te unose i kreč o avali karbonatna nojiva i provo ili slične postupke koji su vo ili o porasta p vrije nosti. o bi ovo ilo emlju u onu nea ekvatnu ba nu sre inu. stvari najče e bi ta p vrije nost nea ekvatnom a rote nikom o 8 porasla čak i o 8 i vi e. Sa tim vrije nostima biljka ne mo e usvojiti veliki broj ranjiva jer su ona blokirana. Ipak postoji rje enje. a vojni tim kompanije erti o In ija koja vi e o 15 o ina unk ioni e kao eo

kompanije romarket ra vio je proi vo Fitofert pH Green čime smo obili ru u ansu u o r anju najve e bla a na ovom svijetu a to jeste upravo na e emlji te. no enjem ovo preparata putem emlji ta najče e sistemom kap po kap postepeno akiseljavamo emlji te i osloba amo obar io ranjiva u ormu koja je pristupačna bilj i. rvi pokusni i na na im terenima su pre a ovoljni re ultatom i nastavljaju kori tenje ovo proi vo a.

oljoprivre ni i u Srbiji bankama trenutno otpla uju kre ite u vre nosti o 80 milijar e inara to je ne to manje o 700 miliona evra. arakter poljoprivre ne proi vo nje čija je osnovna karakteristika mali koe ijent obrta eneralni je problem sa kojim se ova privre na rana suočava prilikom nansiranja proi vo nje. risutna su va mo ela nansiranja.

proi vo nji kukuru a pre 50 o ina postojala je t v. ru ena setva: sejali smo kukuru pasulj i tikveukuru.

1 0. o 2020. o ine u Srbiji be po ataka a osovo i ubljeno je milion i po ektara poljoprivre no emlji ta. a a se to po eli sa pet to nači a je i ubljena pre rambena si urnost a 7 5 miliona stanovnika na o i njem nivou. osebno je istakao a u Srbiji ima sve vi e trajno o u imanja poljoprivre no emlji ta a nepoljoprivre ne namene be pla anja nakna e a promenu namene poljoprivre no emlji ta.

o se ko nas prav a nekim op te- ru tvenim potrebama i prioritetnim iljevima. ostoje emlje koje su vo ile auto-puteve kro močvarna i slična emlji ta samo a bi promenile trase puteva ali nisu raubovale kvalitetno poljoprivre no emlji te. i sa a

I ubljena pre rambena si urnost a 7 5 miliona stanovnika o i nje

i smo pro ali 5 o sto vo ni resursa i sa je a a vo e skuplja ne o otkupna ena litre mleka i o emo a ra vijamo poljoprivre u. akle nanje plus kontrola i br ina prila o avanja su re enje istakao je a Sporeroekonomista.niproivoi u poljoprivre i nusproi vo i ili sekun arni proi vo i imaju svoje mesto i ulo u i ne treba a se svrstavaju u otpa . ra i ionalna poljoprivre na proi vo nja koja se anas ove or anska ako je serti ikovana prema rečima Ševarlića, u današnje vreme mora da se prati sa mo ernim te nolo ijama.

poljoprivre ni i pre sve a sre nja i mala a instva su tra i ionalno nepoverljivi prema kre itima. ao je an o najve i problema kori enja kre ita verujem a bi ve ina poljoprivre nika navela komplikovanu papirolo iju to bankarski protokoli je nostavno a tevaju kao neop o nost. Sa

Na kraju imali smo tikve koje su se koristile a is ranu stoke elene vre e a tikve a is ranu stoke i lju i i proi vo nju ulja na kamenim mlinovima istakao je r evarli .

ra imo put o reljine o ojata i u moravskom kori oru nai li su na oranične emlje 1 metara ubine to je bo atstvo koje nema ni u krajini a je ino sa tim mo e a se meri emlji te u okolini Sombora upo orio je panelista. n je po setio a je a arska ura ila reprivati a iju a Slovenija promenila stav i obe be ila svim ra anima ostupnost i vorima vo osnab evanja.

I vor: i nis jul 2022.

je tu bio osnovni a rarni proi vo ali se o kukuru a koristio klip koristila se stabljika a stočnu is ranu a komu ina a amenu u posteljinama i jastu ima pa sto a nismo imali ekolo ki problema sa posteljinama jer su va puta o i nje na i oma ini menjali ulo ke ru i put sa slamom obra lo io je a roekonomista. asulj je kako je objasnio a oto ksator i rani kukuru a otom asimilira a i va u a a istovremeno kukuru slu i kao stabljika a pasulj mo e a se uplete i a ve i prinos.

DraganPriredio:Đorđević

ru i mo el jesu bankarski kratkoročni kre iti i to pre sve a kre iti subven ionisani o strane r

osejati usev i čekati čitavu ekonomsku o inu a se taj usev po anje i nansijski naplati a teva obru nansijsku kon i iju poljoprivre ni proi vo ača to najče e nije slučaj. to se tiče nansiranja same proi vo nje sve je prisutniji mo el e tako vani or ani atori proi vo nje kao to su otkupljivači prera ivači kro sistem aje ničko ula anja inansiraju proi vo nju svoji kooperanata i kro u ovoreni paritetni o nos napla uju svoju uslu u nansiranja. aj mo el je pre sve a prisutan ko proi vo nje in ustrijsko bilja kao to su sun okret soja ali i e erna repa. a poljoprivre nika tu je uvek prisutan ri ik lo e u ovoreno pariteta navo i aletin.

Reč struke

I vor: onitet jul 2022.

Srpskiave.

re itiranje srpsko a rara: ta je potrebno poljoprivre ni ima

“Vajda” i za poljoprivrednike. a bi po stakla kori enje obnovljivi i vora ener ije r ava je pro le o ine onela akon to bi trebalo a bu e pokretač u ra nje solarni elektrana i vetroparkova čime e se ubr ati ekarboni a ija ener etsko sektora Srbije. atim je inistarstvo ener etike u okviru Na ionalno pro rama ener etske sana ije raspisalo avni po iv putem je ini a lokalne samouprave kojim se ainteresovanim ra anima sa 50 o sto tro kova subven ioni e u ra nja panela. renutno je prema in orma ijama koje je obio roklub o inistarstva aktuelan po iv u 27 lokalni samouprava a o sa a se ko oni koje su avr ile isti prijavilo 0 oma instava.

I vor: a roklub jul 2022.

Sun e sija a biljke rastu. anas te nika i te nolo ija omo u avaju iskori enje solarne ener ije na ra ličite načine i svr e to ko nas jo nije a ivelo smatra pro esor sa akulteta te nički nauka N u Novom Sa u ilip uli .

pokre u pumpu sna e 1 25 k a navo njavanje 1 jutara vo arski asa a breskve nektarine i jabuke. ,,Treba da daš 9.000 evra, nek ti država vrati 60 odsto kao meni onda, ostaje ti tri do četiri hiljade evra. Za te pare ne možeš potrošiti struje za pet godina sa pumpom od 1,5 kW. Tako da je u nekim nedođijama, kao što je moja - pravi potez. Nema boljeg, ti imaš 12-14 sati besplatne energije za navodnjavanje” si uran je uki . lasnik rme Conseko koja se bavi primenom solarni sistema io ra ukovi ka e a interesovanje poljoprivre nika a ovu u ra nju jo uvek nije ovoljno s ob irom na bene te.

Na krovovima stočarskih farmi, za proizvodnju električne energije za navodnjavanje ili za sušenje voćamnogi su benefiti solarnih panela, za koje, očigledno još uvek ne postoji dovoljno interesovanje kod srpskih domaćina.

o u oročni kre ita kao problem se otvara i vesnost u oročno planiranja proi vo nje. Naime poljoprivre na proi vo nja nosi sa sobom ri ike a je na lo a ekonomska o ina mo e a poni ti obre proi vo ne re ultate a nekoliko pret o ni obri o ina pa upravo ta nei vesnost po stiče i re ervisanost poljoprivre nika prema svakoj vrsti kre ita uka uje aletin i o aje a prostor a bankarsko nansiranje poljoprivre nika svakako postoji.

Interesovanja još uvek nema dovoljno? ako se vrlo br o isplatilo i ula anje ora uki a i sremsko sela a elos koji je pre skoro 10 o ina postavio osam panela o 1 m2. i paneli sna e 2 5 k

oristi se a a revanje plastenika i eventualno pripremu tople vo e. opao va u se mo e koristiti a su enje vo a povr a i itari a. reko panela na krovovima ala stočarski armi najče e svinjarski proi ve ena struja mo e a a ovolji ener etske potrebe skoro čitave proi vo nje.

a a je reč o investi ionim kre itima oni su u lavnom namenjeni proi vo ačima sa jasno i e nisanom investi ionom strate ijom sa stabilnim kolateralom i ve im iskustvom u u oročnom investiranju a to su prema mi ljenju aletina u lavnom velika a instva kao i privre na ru tva

Sun e i nje ova ener ija su ne amenljivi ali način njeno kori enja se praktično nije menjao ve ilja ama o ina.

,,Takođe, postoje i rashladni sistemi zasnovani na solaru ali su pogodni za veće potrošače kao što su hladnjače ili proizvodni pogoni” ka e uli i o aje a je na primer anas veoma aktuelna upotreba solarni panela a napajanje pumpi a navo njavanje useva u uslovima ka a u bli ini ne postoji istributivna električna mre a i mo u nost priključenja na neki konven ionalni i vor električne ener ije.

,,Na primer, za navodnjavanje lešnika površine od pet do 10 ha, potreban je sistem koji će obezbeđivati energiju za pumpu za vodu u trajanju od šest do 10h dnevno punim kapacitetom za rad pumpe od 3 kW pri dnevnoj svetlosti. Takva investicija košta između deset i dvanaest hiljada evra i uz dalje potpuno besplatno navodnjavane narednih 10 do 15 godina” postavio nam je računi u ukovi i istakao a je to sve be subven ija .

ru e strane upavo mala i sre nja a instva se prilikom ovakvi bankarski aran mana suočavaju sa ne ostatkom kre itne istorije to mo e vrlo često biti problem prilikom o obravanja kre ita navo i aletin.

Solarni paneli u poljoprivre i Srbije obra priča ili pusta elja

od toga zavisi i volja domaćinstava” ka e orvat.

,,Na primer, ja imam halu, 30x14m i krov mi je okrenut ka jugu. Imao bih od ujutru do uveče mogućnosti za proizvodnju energije iz solarnih panela i da prodajem onu proizvedenu. To je dobra priča, ali u praksi - nema veze s vezom” kate oričan je ore uki . ako uop te unk ioni e taj sistem objasnio nam je projekat mena er rm PannonSolar Andraš Horvat.

Milijarde evra fotonaponskih sistema. o uvek nema pre i ni in orma ija a li e biti konkursa na republičkom nivou namenjeni isključivo a poljoprivre nu proi vo nju. li kako smo sa nali i resorno inistarstva očekuje se nastavak Na ionalno pro rama. sara nji sa vropskom bankom a obnovu i ra voj obe be eno je 20 miliona evra a ener etsku sana iju stambeni ra a. avni po iv očekuje se početkom 202 . o ine. Ipak u ovim brojkama pro esor sa N-a vi i jo je an problem.

,,Energetska kriza sa kojom se suočavamo će neminovno uticati i na svest ljudi. Nestašica klasičnih energenata će podstaći na razmišljanje i povećati značaj, a samim tim i interesovanje, za sve obnovljive izvore energije pa i za solarnu” aključuje novosa ski pro poljoprivreobromesor. nom praksom protiv e ra a ije emlji ta

,,U fotonaponskom polju se stvara jednosmerna struja, pri insulaciji, onda se ta struja preko invertera pretvara u naizmeničnu. Taj inverter koji je priključen na unutrašnju potrošačku mrežu objekata utapa tu energiju u svoju unutrašnju mrežu. Jedan deo ode direktno u frižider, TV i sve što je uključeno, a višak se vraća u mrežu Elektrodistribucije” ka e orvat i

Sa a se 1 teritorije Srbije nala i po veoma visokim i ekstremno visokim nivoom ri ika o e ra a ije

Sistem kupac – proizvođač. riprema okumenta ije mu nije te ko pala. a e nije bilo komplikovano a sam konkurs je bio ra umljiv. Ipak a sremsko vo ara in ormisanje o ovom subven ionisanju kojim se i me u ostalo promovi e uvo enje u sistem kupa - proi vo ač električne ener ije bilo je kamen spoti anja.

renutno je u na oj emlji i ra en uti aj čovekovi aktivnosti na e ra a iju emlji ta. e utim uti aji klimatski promena e ubr ati ove pro ese i a vatiti i poljoprivre ne povr ine i priro na stani ta.

Dok struja ne poskupi. tome je ovorio i uli ka a je objasnio a nema ve e interesovanje a kori enjem solarne ener ije na poljoprivre nim a instvima okle o je ona skuplja o konven ionalni i vora iste.

Srbija ima antastične poten ijale u solarnoj ener iji.

,,Takođe, ja kao pčelar dosta struje trošim kada topim vosak. Istopiti 100 i nešto kilograma voska zahteva veliki rad i energent u vidu struje. Koristim je i kada stavljam satne osnove, ali tu koristim pretvarač na nisku struju. Još, instalirao sam struju do pčelinjaka, koji je udaljen 300, 400 metara od kuće. Računam da će mi se ova investicija isplatiti bar za sedam godina, a možda i kraće”, kaže Radulović koji trenutno imapreko 80 košnica.

,,Beneﬁt s jedne strane ostaje u vašoj kući u vidu uštede energije, a drugi deo odlazi u mrežu. Ta količina se u obračunu meri kao predata.”

o aje a je taj vi ak apravo meren o strane vosmerno brojila - u je nom smeru meri koliko ste vi potro ili a na ru om meri koliko ste pre ali.

ka a ovorimo o poten ijalima u eo struje i solarni elektrana u a arskoj 2021. o ine i nosio je 11 1 o sto to je najve i u eo u nekoj o 27 člani a vropske unije. Na pitanje orvatu čija je rma u suvlasni tvu Magyarosi Solar -a i pomenute r ave kakve poten ijale ove ener ije vi i u Srbiji obili smo je nostavan o ovor - antastične. ,,To je to! Prirodni resurs u Srbiji je merljivo veći od prirodnog resursa Mađarske, budući da mi imamo toliko neiskorišćenih krovnih površina. Mislim da je potencijal tržišta beskonačan. Koliko će biti primena regulativa u praksi eﬁkasna,

,,Proizvodnja električne energije je sada sve aktuelnija zbog rasta njene cene ali još uvek nema velikog interesovanja jer situacija nije postala ‘kritična’”, kaže ovaj stručnjaki dodaje da je uvek potreban jak podsticaj da se mišljene ljudi promeni, a jedini podsticaji koje donose rezultate su nestašice.

,,Trenutno je za subvencionisanje privatne izgradnje fotonaponskih sistema Republika izdvojila 100 miliona dinara, što je 850.000 evra. To je dovoljno za izgradnju fotonaponskih sistema snage oko 900 kW. Ako prosečno domaćinstvo izgradi postrojenje snage 5kW, sredstva su dovoljna za 180 domaćinstava za celu Srbiju. Inače, potencijali i potrebe naše zemlje za fotonaponskim sistemima se mere u milijardama evra”, ukazuje Kulić.

6666

Iako ovaj konkurs ini ijalno nije pre vi en a pol oprivre na a instva i nji ove namene itekao je iskoristiv a poje ina. čelar etar a ulovi i u ne lave ko aj anpeka je tako pro ao konkurs svoje op tine a ra lo a to je uop te apli irao jeste jer u nje ovom selu često nestaje struja.

I vor: lima101 jul 2022.

promenom sorte boljom selek ijom a pre vi aju se i amene je ni biljni vrsta ru im. ako e ukoliko ima ovoljno vo ni resursa treba primenjivati ra ionalno navo njavanje i promovisati kon epte e kasno kori enja vo e i ekolo ke e kasnosti aklučuje ivoti

se o ra avaju ne ativno ali i po itivno na na e vino ra arstvo i vinarstvo. o pre sve a avisi o samo vino ra arsko po ručja ili sorti vinove lo e ili je nostavno o to a a li su proi vo ači primenili o ovaraju e a rote ničke mere i enolo ke postupke u proi vo nji. ino ra arska po ručja sa ni im na morskim visinama trpe ne to ve e ne ativne posle i e u smislu pove anja temperatura i broja tropski ana tokom ve eta ije pa samim tim i stvaranja stresni uslova ra voja vinove lo e. ako e bo lobalno a revanja ola i o ranije početka ve eta ije pa u slučaju rani prole ni mra eva ola i o o te enja biljaka vinove lo e koje potom postaju i osetljivije na napa e bolesti i tetočina i postepeno propa aju. Najbolji način ubla avanja ne ativno uti aja klimatski promena je pravilan i bor sorti vinove lo e koje se biraju u avisnosti o konkretni me o klimatski uslova vino ra arski

o nas neka pre vi anja i oblasti ratarstva i vo arstva uka uju na poten ijalne ri ike u avisnosti o biljne vrste. Neke biljne vrste e biti vi e u ro ene o ru i . Neki problem će se rešiti promenama rokova setve i be avanjem su ni perio a o ine a ajenje

Neke.

priro ne tokove mi ne mo emo austaviti. i mo emo samo a se prila o avamo novonastalim situa ijama. Su tina je u primenama mera o r ivo upravljanja emlji tem sa a a a se te iste mere u neke ru e koriste i u prete oj bu u nosti. akle emlji te u poljoprivre i treba koristiti u omenu o r ivosti sa preporukama obre poljoprivre ne prakse o aje on.

klimatske promene utiču na kvalitet vina

Iako se anas ko nas mo erna proi vo nja ro a a kon umnu upotrebu ne mo e amisliti be postavljanja sistema a navo njavanje a o re eni sistemi se instaliraju i u vino ra ima sa vinskim sortama vinova lo a kao biljka koja trpi su u a sa a u na im uslovima o oleva lobalnom a revanju ka e u intervjuu a portal lima101 r arko ak i naučni sara nik u entru a vino ra arstvo i vinarstvo. osle i e klimatski promena

ako.

Salokaliteta.ruestrane klimatske promene su oprinele pobolj anju ve ine klimatski parametara a obijanje kvalitetnije ro a i vina u br skim vino ra arskim po ručjima koja se karakteri u ve im na morskim visinama. o je pore po itivno e ekta na kvalitet ro a i mo u nost ajenja sorti vinove lo e sa kasnijim epo ama sa revanja ro a uti alo i na pro irenje areala ajenje vinove lo e na teritorije koje ranije nisu bile tako po o ne a uspe no vino ra arstvo.

e ina na i vino orja nala i se upravo na br skim i vi im terenima e se mo e posti i uravnote eno sa revanje u vreme umereni temperatura o nosno sa vi im nevnim opse ima temperatura povoljni a očuvanje kiselosti bo ati aroma i boje vina. I to ra lo a eneralno le ano mo emo re i a to je i nekoliko naučni istra ivanja i potvr ilo a klimatske promene imaju vi e

emlji ta ok se ispitivani ri ik u bu u nosti iri na 25 teritorije ka e a portal klima101 jubomir ivoti pro esor na oljoprivre nom akultetu u eo ra u. rema nje ovim rečima najve i irektni u ročni i e ra a ije emlji ta u na oj emlji su planska i neplanska urbani a ija nepravilno a ovanje poljoprivre nom proi vo njom neplanska seča uma poplave emijsko a a ivanje koje potiče i in ustrije i ru arstva. ako e na e napu tene poljoprivre ne povr ine arastaju pa se i to mo e smatrati e ra a ijom emlji no prostora ma a bi neki rekli a je to po itivno sa stanovi ta ivotne sre ine. ostoje i in irektni u ročni i e ra a ije emlji ta. na oj emlji u nji spa aju ne ostatak nov a a ula anje u o r ivu poljoprivre nu proi vo nju ne ostatak ra ne sna e sve vi e i ra ene mi ra ije stanovni ta ne osta i u obra ovanju i pristupu in orma ijama o javno načaja neprepo navanje problema e ra a ije na lokalnom nivou nepostojanje me ani ama a borbu protiv e ra a ije emlji ta vlasnička struktura kao i ne oma inski o nos prema prostoru u kome ivimo i privre ujemo koji postaje stil ivota napominje ivoti

I vor: lima 101 jul 2022.

Nije ovoljno imati osnovni kanal a navo njavanje potrebni su vo ni objekti o nosno po sistemi koji e se alje ranati po ojvo ini i tako omo u iti a vo a sti ne o poje inačno korisnika.

I vor: roklub av ust 2022.

I vor: olitika av ust 2022.

o e ima ali ne na njivama av ust

o e ojvo ine su 2012. o ine imali apočeta četiri po sistema a navo njavanje a anas imaju apočeti osam po sistema i i ra eni nekoliko vonamenski sistema. reba nati a je reč o kompleksnim i velikim projektima koji se ra e vi e o ina. I bu abi on a alje ra vijamo i otvaramo nove po sisteme a navo njavanje te u ovom trenutku imamo aktivni 15 ra ili ta vo ni objekata ka e olakovi .

ojvo ina je je na o najni i tačaka evropsko tla ov e se ka njoj slivaju reke isa unav rava Sava i a nije a ovanja vo ama i i ra nje vo ni objekata 50 o sto o njeni 2 1 milion obra ivi povr ina bilo bi po vo om ka e I or olakovi pomo nik irektora a te ničke poslove u o e ojvo ine .

I ovi kanala vo u trenutno koriste tek 17 a instva ili poljoprivre ne rme i alivaju 70.000 ektara to je aleko ispo poten ijala sistema.

Ja mogu sadnicu da kupim kod jednog čoveka, a papire da mi da neki sasvim drugi. To je jedna vrsta prevare. Mali je broj rasadničara koji radi dobro, kaže voćar iz sela Šume kod Topole Aleksandar Glišić.

Divlja proizvodnja. Na ovakvom tr i tu opekao se i leksan ar li i iz sela Šume kod Topole, kupujući od pojedinih rasadnika Rasinskog okruga.

Proizvodnja sadnog materijala voća ima dugu tradiciju u Srbiji. Danas postoji veliki broj registrovanih proizvođačai godišnje se u našoj zemljiuzgojiviše miliona sadnica različitih vrsta voćaka koje se plasiraju na domaće i inostrano tržište.

koji ima oko 700 kilometara kanala. Sve to ra eno je a bi se o veo vi ak vo e sa povr ine i stvorile plo ne njive.

Sivo tr i te rasa ničarstva u Srbiji: kupi je no obije ru o

o e ojvo ine a uju sa 22.000 kilometara kanalske mre e ali nije sva ova mre a usmerena na navo njavanje njiva. olakovi obja njava a ovi sistemi imaju vi e unk ija I slu e i a o vo njavanje vo e ali i a navo njavanje. Iako bi kanalska mre a o a ojvo ine prema projek ijama mo la a navo njava oko pola miliona ektara orani a ili četvrtinu vojvo anski njiva trenutno se i nji rpi vo a tek a oko 70.000 ektara.

,,Sivo tržište podrazumeva veliki broj rasadnika koji imaju uredno sve papire za proizvodnju, ali papir i ono što se proizvodi se ne slaže i što se tiče kvaliteta i što se tiče proizvedenih količina.

po itivan ne o ne ativan e ekat na na e vino ra arstvo i vinarstvo ka a je kvalitet i tipičnost vina u pitanju napominje ak i .

Na i kanali su in rastrukturni kanali a upore im kao to je to auto-put. Na poljoprivre ni ima je a isprojektuju svoje sisteme a navo njavanje to to mi imamo vo e u kanalu ne nači a ona mo e o ma a se koristi na njivi. otrebno je a poljoprivre ni i ra viju sisteme a a vatanje vo e ali malo lju i je telo a se time bavi to osta i ko ta ka e olakovi .

e ulisanje vo ni tokova u ojvo ini ima u u istoriju apočela je jo krajem 18. veka i ra njom eliko i alo bačko kanala potom u prvoj polovini 1 . veka re ulisanjem toka ise ka a je njen tok skra en a oko 50 kilometara. 20. veku je na o najve i investi ija u ojvo ini bila je i ra nja i rosistema unav isa unav

,,Mi smo poznati po kvalitetu sadnog materijala voćaka i vinove loze i već destinama godina imamo puno primera uspešnog izvoza naših sadnica. Nažalost, poslednjih 20-ak godina je loša situacija, jer i pored zakonskog okvira ta proizvodnja dosta izmiče zvaničnoj kontroli. Postoji crno i sivo tržište», kaže profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Nenad Magazin i dodaje da često proizvođač kupi jedan sadni materijal, dobije tri različita, kupi zdrav, a dobije šarku šljive i slično.

,,Uvek jesenja sadnja voća, pogotovo za uslove suvog voćarenja, kakvi su naši u Šumadiji. Imamo jako male površine pod zalivnim sistemom. Prolećna sadnja je mač sa dve oštrice, bar na našem terenu.”

,,Ako je cena trešnje bila dobra prošle godine, ove godine će se tražiti sadnice trešnje. Cena šljive je bila dobra prošle godine, pa će se ove godine ona tražiti. Tu nema pravila” ka e a arevi .

obar i bor sa ni e je mo a pola puta ostatak je priprema zemljišta .

,,Ja mogu sadnicu da kupim kod jednog čoveka, a papire da mi da neki sasvim drugi. Oni tako rade. To je jedna vrsta prevare. Mali je broj rasadničara koji radi dobro. Ja lično mogu da nabrojim pet do šest ljudi kod kojih može da se kupi. Ostalo je haos» ka e li i . o nje ovoj preporu i kontaktirali smo asa nik a arevi i e ve e ko rstenika koji se vi e o je no veka bavi ovim poslom a kao rma posluje osam o ina. ao i vo arima i li en iranim rasa ni ima problem pre stavljaju oni koji to nisu.

,,U ovim matičnjacima se proizvode pupoljci koji se kaleme na odgovarajuću podlogu čime se dobijaju sadnice sertifikovane kategorije.”

,,Uz sadnicu, kupac dobija ﬁskalni račun - A4 račun, otpremnicu, deklaraciju, sertiﬁkat o proizvodnji i uverenje o zdravstvenom stanju. Sa tom deklaracijom može da konkuriše za subvencije na republičkom ili opštinskom nivou” pojasnio nam je a ronom i vlasnik rasa nika u inči ko opole Verko Kačarević koji i sam potiče i poro i e vo ara i kalemara koji se ovim poslom bave vanično o 1 2 . o ine.

na 20 ha koliko Glišići uzgajaju, svake godine se «zanovi»hektardva novih zasada.

,,Uzgajamo svega po malo, ili kako bi u ovom delu Šumadije rekli - svega po dosta. Imamo višnje, trešnje, šljive, jabuke, vinovu lozu, kajsije», kaže šumljanski proizvođač, čija je voćarska istorija «potukla»Kačarevićevu -jer ima pisani trag da se proizvodnjom šljive i vinove loze bave od 1701.

Sa ovim se onekle sla e i a a in a se jesenjom sa njom vo ka bolje ukoreni primi i u tom perio u mirovanja ve e a emlji te i samim tim ima bolji start na prole e.

,,Sav sadni materijal kupovati isključivo kod registrovanih rasadnika jer su jedino tu vaša prava kao kupca zagarantovana , kaže Direktor Instituta arko evremovi i o aje a je ova institu ija u Srbiji je ina koja u potpunosti sprovo i serti ika iju sa no materijala vo aka.

,,Odabrani početni materijal koji se čuva u zaštićenom prostoru (mrežanik) se nekoliko godina ispituje na prisustvo propisanih patogena i štetočina. Prate se uporedo i njegove pomološke karakteristike. Po završetku svih analiza, materijal koji je potpuno slobodan od svih ispitivanih patogena se prijavljuje nadležnom ministarstvu. Nakon verifikacije, on dobija status predosnovni koji

Sertifikaciju sprovodi samo Institut Čačak. e utim kako nas uveravaju sa Instituta a vo arstvo ačak proi vo nja serti ikovano i stan ar no sa no materijala vo a kontroli e se o strane na le ni slu bi. ačnije re ulisana je Zakonom o semenu i sadnom materijalu Republike Srbije.

,,Najveći problem registrovanih rasadnika je divlja proizvodnja. Neozbiljni voćari se uglavnom opredeljuju za jeftinije sadnice, bez porekla, bez dokaza o zdravstvenom stanju, bez sertifikata o čistoći sorti. Na našem tržištu je 80 odsto takvih”, kaže Ivan a arevi .

se dalje umnožava u osnovni”, ka e evremovi i o aje a osnovni slu i a ormiranje matičnjaka u mre anikuili na otvorenom polju.

Uz papire i provera na terenu. a ne bi bilo zabune ispitali smo ta sve vo ar treba a obije u proi vo .

e utim samo sa papirima vo ar ne treba a bu e si uran ve kako napominje novosa ski pro esor treba pregledati robu pri preu imanju.

Jesenjagodine

Sve a po osta . Šta se najviše traži poslednjih godina, razlikuje se od rasadnika do rasadnika, ali uglavnom su to sorte šljive i maline. Ipak, u jednom se svi slažu, a to je da potražnju mahom usmerava prošlogodišnja cena voća

,,Međutim, morate biti svesni svih rizika koje nosi jesenja sadnja, ta voćka je onda izložena svim spoljašnjim uslovima, preko celog tog perioda mirovanja, niske temperature, izmrzavanja, divljač, krađa...Imate nekad i kišne novembre, kada sadnju morate da odložite za proleće”, kaže ovaj stručnjak.

,,Prvo ide duboko rigolovanje, oranje ili podrivanje zemljišta.

,,Kad imate hiljade sadnica, ne možete da pregledate sve, ali otvorite jedan bunt, da ne bude da su tri spoljašnje sadnice razvijene, a unutra dve kržljave. Ako tokom sadnje primetite neki problem, odmah zovete rasadničara, a ne da sadite taj materijal kojim niste zadovoljni, jer onda i možete nešto da dokažate. Pijaca ili kamion pored puta nije mesto za kupovinu” ka e a a in u apel a eljene vo ke treba u ovarati sa a za narednu ili 2024. godinu

sadnja, ali... Na pitanje a li se pre o lučuje na jesenju ili prole nu sa nju nema nedoumica .

,,Voćari ne mogu da podignu zasade, kažu im - ne odgovara zemlja, voda, hemija. Jednostavno, sadni materijal je temelj za voćarenje.”

roi vo nja sa no materijala je kontrolisana ka e evremovi .

,,Danas je omogućen izvoz sadnog materijala jabuke i leske u zemlje EU. Uskoro treba očekivati i mogućnost izvoza sadnica koštičavog voća čime će ponovo otvoriti ovo ogromno i najznačajnije tržište za plasman sadnica šljive, kajsije, breskve, trešnje i višnje” otkrio nam je i evremovi .

,,Rasadnička proizvodnja u Srbiji je isplativ posao, ali jako težak zbog nedostatka kvalifikovane radne snage, jer su nama su potrebni ljudi koji kaleme divlje podloge, oni se teško nalaze i sve je to skuplje i skuplje, a tržište je neizvesno kako zavisimo od cene voća ka e Ivan a arevi na kraju a na portal. Julijana Kuzmić

Iako Srbija ima rasa ničko poten ijala neretko se javljaju problemi i vo a. i e smo orijentisani ka emljama biv e Sovjetsko save a i ra lo a to je abranila uvo sa no materijala i tre i emalja to je pogodilo i naše proizvođače, ali se, kako kaže Magazin, te prepreke se delimično ukidaju.

li čini se a problem sivo tr i ta i elimično i vo a nije najve i kamen spoticanja u ovom poslu u našoj zemlji.

Onda ide sa rotositnilicama ili tanjiračama, zavisi od strukture zemljišta, zatim ide razvnjanje, drljačenje ili setvospremiranje. Onda razmeravanje i bušenje rupa i sadnja”, obja njava nam li i .

Temelj za voćarenje. Ipak kako napominje je no je osnov svega .

DelegateINSEKTICID™

• Eﬁkasna kontrola štetnih insekata rezistentnih na druge insekticide

Nova rešenja za sigurnu zaštitu voća

•Brzo početno delovanje „knockdown” efekat i rezidualna aktivnost

• Kontaktna i digestivna aktivnost

250 WG

• Male doze primene uz minimalan uticaj na životnu sredinu

•Visoka eﬁkasnost u suzbijanju velikog broja različitih vrsta lisnih vaši

Distributer: Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, Srbija, Tel: 034 308 000, www.agromarket.rs

Closer™ odlikuju:

Corteva agriscience: Olge Petrov 10, 11000 Novi Sad, Srbija, Tel: 021 674 22 40 .a romarketsrbija.rs

Delegate™ 250 WG odlikuju:

•Visoka eﬁkasnost suzbijanja jabukinog smotavca i kruškine buve

•Jedinstven mehanizam delovanja bez pojave ukrštene rezistentnosti

•Povoljan ekotoksikološki proﬁl sa minimalnim uticajem na korisne organizme

• Idealan za programe integralne zaštite bilja

CloserINSEKTICID™

Posetite nas na corteva.com.

• Idealno rešenje za Integralnu zaštitu bilja

• Kratka karenca

• Izuzetna sistemična i translaminarna aktivnost

Proizvodi koji su označeni sa ™ i ® su robne marke zaštićena imena kompanije Du Pont, Dow Agroscineces i Pioneer i njihovih članica.

• Izrazito brzo početno ali i dugotrajno delovanje

IsoclastTM active

I vor: i av ust 2022.

što ne žele da budu zavisni od njihovih proizvođača koji im već godinama ne dopuštaju da sami popravljaju ili nadograđuju svoje mašine. Pokret nezvanično prozvan “pravo na popravku” okuplja veliki broj armera koji se ala u a im se vrati mo u nost a po to kupe neku ma inu sami o lučuju e I kako e je popravljati.

ina: Naučni i napravili ribu robota koji uta mikroplastikuIvor:

Širom sveta poljoprivrednici se udružuju kako bi svoje pametne traktore zaista učinili svojima, zato

perajima i pomera telo. Naučni i mo u a je kontroli u a valjuju i svetlu kako bi i be li a je ne pro utaju ru e ribe ili o tete plovila.armeri

Agro IT Svet

DraganPriredio:Đorđević

S jul 2022.

obotske ribe koje je u mikroplastiku je no ana bi mo le a pomo nu u či enju a a eni okeana u svetu smatra tim kineski naučnika sa niver iteta u Sečuanu koji je ra io na ovom i umu. eki na o ir i veličine samo 1 m ovi roboti u obliku ribe ve usisavaju mikroplastiku u plitkoj vo i. im ima a ilj a i usavr i tako a sakupljaju mikroplastiku u ubljim vo ama i aju po atke o a a enju mora u realnom vremenu navo i an ujan je na o člani a tima naučnika koji su ra ili na ra voju robota. rna robotska riba je osveljena i mo e a ama ne

i akeri u ru eni u borbi protiv pametni ma ina

Na ovo o i njoj akerskoj kon eren iji N aker po imenom Sick Codes otključao je so tver pametno traktora marke John Deere i na taj način nje ovim korisni ima omo u io a sami vr e o re ene popravke a ne moraju a svaku interven iju i i u servis proi vo ača ove ma ine.

or e rsenovi ipl. in . poljoprivre e

emijske mere borbesu svakako naj načajnije u ovoj borbi i u i ni o ina pre stavljale su ne aobila no re enje u vi u primene ranulisani insekti i a inkorpora ije ili primene sistemom kap po kap enovno povoljni insekti i a koji su savr eno su bijali ove tetočine.notoje

Zemljišne štetočine u jagodi –problem i rešenje

veoma bitno napomenuti je činjeni a a nije an o emlji ni insekti i a nije obio vaničnu re istra iju a primenu u asa ima ja o e. a valjuju i na im pre anim oma inima i nji ovom snala ljivom u u ni o ina una a o re ena rupa insekti i a je re avala ove i a ove to primenom u ranulisanoj ormi tako i primenom sistemom kap po kap. reba ista i i o ovorno pona anje sami proi vo ača i momente primene isti koji su re ultirali a plo ovi koji su avr ili na tr i tu nisu imali nikakve ostatke insekti i a.

Naj načajnije emlji ne tetočine koje se mo u sresti u asa ima ja o e su larve žičara Elateridae i un elja Melolontha). to po ri aju e sovi e Noctuidae se tako e mo u pojaviti kao te rova Gryllotalpidae), naročito na par elama e je upotrebljena ve a količina stajsko ubriva. ere borbe protiv ovi tetočina su veoma spe i čne i u lavnom a tevaju

ni preventivni interven ija a o ovo problema ne bi ni o lo. lasične preventivne mere se svo e na po tovanje plo ore a kao i su bijanje korova na povr inama na kojima se planira ajenje ja o e. pitanju su poli a ne tetočine koje se ra vijaju na mno im korovskim biljkama koje su savr ena ranjiva po lo a a nji ov ra voj.

ao i ko ve ine inten ivni povrtarski i vo arski kultura ja o a tako e ima veliki i a ov u vi u larvi emlji ni insekata koji mo u a prepolove poten ijal asa a. tete koje larve nanose su u vi u me anički o te enja korena što ovo i o uvenu a čitave biljke a kasnije i smanjenja prinosa usle ubitka sklopa biljaka na je ini i povr ine. ako e povre e korena koje ove tetočine i a ivaju mo u napraviti ula nu ranu a in ek iju ljivičnim oboljenjima.

a o a je vi e o i nja eljasta vo na vrsta koja au ima o biljne povr ine a tako e ima visok ekonomski načaj u poje inim reonima na e emlje najpre bo svo atraktivno plo a koji prvi pristi e u prole e. e nolo ija u oja ja o e i alje se najve im elom o vija u emlji tu u ojem na bankovima e sam u oj nosi o re ene ri ike u vi u mno obrojni pato ena i tetočina.

romarket u svom port oliju proi vo a jo uvek ima ranulisani Insekti i Force 1.5G na ba i aktivne materije Teﬂutrin i rupe piretori a koja pose uje i vanre no emlji no kontaktno i respiratorno ejstvo na emlji ne insekte. ormulisan je u vi u mikro ranula koje u i vremenski perio otpu taju aktivnu materiju u emlji tu i samim tim omo u avaju u u a titu ajeni biljaka. rimenjuje se u perio u setve ratarski i povrtarski kultura a količina primene i nosi 5 o 10 k / a.

e ob ira na sve po tovanje kompletne te nolo ke pro e ure o početaka o kraja je je ino pravilno postupanje koje mo e a proi vo aču obe be i pro tabilnost a krajnjem korisniku be be an proi vo .

roi vo ači ja o e imaju veoma po itivna iskustva sa ovim insekti i om i ko ve ine pre stavlja nei ostavnu meru ko pripreme emlji ta a sa nju. reporuka je a se primeni epo itorima ma ina a bankiranje iako postoje po itivna iskustva rasipanja insekti i a na iru povr inu improvi ovanim ručnim sejali ama. e utim o ove o ine u ponu i imamo i Force Evo mla e brata Force 1.5G. no to i ra likuje je to a je u proi vo Force Evo o ata i ranjiva komponenta u vi u 10: 1 kao i veoma bitni mikroelementi an an i ink čime se omo u ava br e klijanje i ni anje kao i bolji start ajeni biljaka. emlji ni ranulisani

rimena ranulisani emlji ni insekti i a prilikom sa nje ja o e pre stavlja obro re enje ukoliko se po tuje količina primene kao i ostale preporuke. ori enjem ranulisano insekti i a Force Evo pre sa nje i be ava se prenamno enje tetni insekata u oni korena pa se samim tim u prole ni eo ula i sa minimalnom popula ijom. rimetno je a proi vo ači ja o e sve vi e prela e na je no o i ni u oj tako a u tom slučaju Force Evo mo e biti savr eno re enje.

insekti i Force Evo tako e a sa a nema re istra iju u ja o i ali je nje ova re istra ija pro irena na ve i broj ratarski i povrtarski kultura. oličina primene je relativna i kre e se o 12 o 20 k / a ok u u ukrasnom bilju i ve u i nosi ak 0 k / a.

ajenje ja o e i o ine u o inu pre stavlja sve ve u investi iju naročito prilikom po i anja asa a samim tim je i ra umljivo a ja o ari ne ele ni ta prepustiti slučaju. i ljenje romarket stručne slu be je a ne postoji nikakvo ma ično re enje u vi u insekti i a koje bi primenili ukoliko o e o problema sa emlji nim teotičinama u asa ima ja o e u toku ve eta ije. e ine ispravne mere borbe su preventivne i o ovom problemu bi se trebalo posvetiti pa nja nekoliko se ona unapre .

Novijim ure bama o be be nosti namirni a a krajnje potro ača a u sklopu to a i povlačenjem i upotrebe najče e kori eni insekti i a na ba i aktivni materija Hlorpirifos i Bifentrin proi vo ači ja o e su na prvi po le ostali ve ani ruku u ovoj borbi.ompanija

Nemačka najveći uvoznik meda

Srbije

I vor: eta jul 2022.

r ave člani e uve le su pro le o ine 17 . 00 tona priro no me a i emalja i van u vre nosti o 05 miliona evra. Istovremeno i vo je bio i u etno mali pa je van rani a plasirano tek 25.500 tona ovo pčelinje proi vo a i to u vre nosti o 1 miliona evra poka uje najnoviji i ve taj vrostata. e iji prenose kako uvo me a i ru i r ava raste i o ine u o inu to bi mo lo a i e u prilo tvr njama stručnjaka i potro ački or ani a ija a se na evropskom tr i tu pro aju ra ličite me avine i a je in ormisanje kupa a o poreklu i sastavu netransparentno. ako je u pore enju sa 201 . uvo me a i van porastao se am o sto ok je i vo u ru e emlje smanjen 10 .

Srbija bi ove o ine mo la a ostvari obru proi vo nju me a jer su uslovi vetanja ba rema bili obri. I vo je u prva tri mese a u o nosu na isti perio pret o ne o ine najvi e pove an u Italiju Norve ku i rnu oru a ukupno je i nosio 55 tone u vre nosti o oko 5 miliona evra. rema po a ima epubličko avo a a statistiku u januaru ove o ine otkupna ena me a i nosila je 588 17 in/k . roi vo ači me pro aju i na pija ama po skoro uplo vi im enama. roi vo nja me a u Srbiji u 2021. o ini bila je a 70 o sto ve a ne o 201 . o ine a i ve eno je 2.175 tona u vre nosti o 1 1 miliona evra. e nolo ija pčelarstva u Srbiji napre uje to se vi i i rasta broja ko ni a.

Pčelarenje

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Rast izvoza meda iz

I vor: olitika septembar 2022.

Ilustrovala: unja ura i u an i

ao to smo ve spomenuli kro kole arske pesme slavio se ole o a ove pesme su se pevale tokom nje ovi pra nika. esme su pevali kole ari koji su bili isključivo mu kar i. ni su se oblačili u ra na ru a i pevali kole arske pesme po selima a uvek i je bilo 12 ukupno. ako e me u njima je bio i je an torbono a koji je samo nosio arove kojima su i arivali u selima koje

su obila ili a ti arovi su ve inom bili rana i pi e. ,,Mi idemo, koledo Ravnim poljem, koledo! i zelenim, *Izvor:iMladogOkupati,DaŠatreDaIZaDobruDajPunoZelenPunoRavnoNjivicama,koledo!koledo!polje,koledo!stada,koledo–njive,koledo!klasja,koledo!nam,Bože,koledo!pašu,koledo!kravice,koledo!ovčice,koledo!namdadu,koledo!mlika,koledo!možemo,koledo!koledo!Boga,koledo!Božića,koledo!”starisloveni.com KOLEDO–S N Jelena novinarĐurnić, 81

eruje se a su stari Sloveni svoja brojna nanja o svemiru i ve ama obili upravo o ole a koji je svoje nanje preneo kro ve anu knji u ole a .

jubitelji lirski obre ni pesama si urno naju ta su kole i o nosno kole arske pesme. no i su ipak aboravili ko je bio ole o i koji je nje ov načaj u slovenskoj mitolo iji ali i nesvesni to a a su brojni rituali ve ani a slavljenje ole a pretvoreni u ri anske običaje. no to je animljivo a ole a je to a mo e a se posmatra i kao imski u i kao bo anstvo. Nje ov ota je ajbo iliti a bo a nje ova majka lato orka aja. ole ov brat bli ana je svenj koji ola i pre ole a i čije nebeske kočije prave put ole u. ole o se pojavljuje imi i očekuje Novu o inu i ola ak novo Sun a ok vsenj ispra a staru o inu i staro Sun e. Stari Sloveni su imali ra ne običaje ve ane a slavljenje ovo bo anstva. Najve i pra nik u nje ovu čast bio je olja a a o r avao se na an imsko solisti ija. erovali ili ne običaji koji su se praktikovali na an olja e preneti su u ri anstvo u vi u proslave o i a. tome sve oči i činjeni a a se u bu arskom je iku o i i alje ove ole a.

Zaboravljeni lek iz prirode

e.Nena

ore vitamina kupus sa r i i brojne minerale: kalijum vo e ma ne ijum sumpor i bakar. Kalijum (K) ima

Šta onda? a ato vam otkrivamo ovu priču o obro po natoj bilj i kupusu.

upus je bo at askorbinskom kiselinom koja ima antioksi antske osobine što nači a poma e ko uklanjanja slobo ni ra ikala koji čine tete na em or ani mu i samim tim unosom askorbinske kiseline na imuni sistem postaje jači. alje re ovnim unosom pobolj avamo apsorb iju vo a i samim tim nema mesta br om umaranju primera ra i 100 rama kupusa je nako je 0 nevno unosa vitamina C askorbinska kiselina . ore ovo kupus sa r i i betakaroten provitamin vitamina .

vo a puta nismo pisali ni o ajenju niti o merama a tite a svakako a ima tu osta priče i o kili kupusa plamenjači bakterio ama sovi ama kupusarima kupusnoj muvi... olje re i ne pričamo o re enjima koje nu imo. Svakako ne pominjemo ni mere optimi irane is rane brojnim ormula ijama ito ert ubriva. vo je je nostavno priča o kupusu i nje ovom mestu i ra lo ima a to treba a se na e na trpe i.

eličkovi ipl. in . poljoprivre e

ao i svake o ine nakon sunčano leta e smo ve inu vremena proveli ra e i na polju alivaju i na e asa e i useve jurili a to vi e iskoristimo an i ura imo stvar vi e preko o i nje o mora koji je i ove o ine trajao kratko polako nam se privukla jesen.

Sti li smo sve a ispratimo na e useve smo na ranili i napojili onoliko koliko smo mo li na vreme smo krenuli sa etvom i berbom ali je na stvar je ponovo pro la neprime ena. Na umor koji smo nakupili tokom ele se one polako ola i o i ra aja i vrlo lako nam mo e i a vati pa imuniteta u jesenjem perio u.

načajnu ulo u u ru avanju krvi i stvaranje ko tano tkiva. ale količine natrijuma i povoljan o nos kalcijuma i fosfora osi uravaju maksimalno iskori tavanje kal ijuma u or ani mu. upus je ra o ena namirni a i bo sa r aja tartronske kiseline koja usporava pretvaranje e era i ostali u ljeno i rata u mast to a čini najpo eljnom namirni om a smanjenje telesne te ine. vo povr e ima antioksi ansno i antiseptičko ejstvo jača imunitet i povoljno eluje u slučaju brojni bolesti i te oba o artritisa preko srčani bolesti o bron itisa malokrvnosti mamurluka osteoporo e plu ni bolesti i re ulisanja varenja.

S to a ra i na i ukoliko ne mo ete a se setite ka a ste posle nji put jeli kupus ili ako ste sebe prona li u ovom tekstu i ite jo anas ko najvre nije proi vo ača kupusa i u mite to lekovito ču o o biljke. Nekako smo u toj velikoj u vi koja se e ava i e ava aboravili na priče na i pre aka kako je svaki lek ola io ba i priro

ritanska or ani a ija upo orila je a se svake o ine u elikoj ritaniji ba i mleko u vre nosti o 150 miliona unti. naporu a smanji količinu o 70.000 tona mleka koje se ba i svake o ine tr ova ranom o-op uvo i poruku amr ni me na mlečnim proi vo ima i sopstvene robne marke.

oruka e lasiti: Ne ba aj me amr ni me u o ovaraju oj čistoj posu i atim me o mr ni u ri i eru i upotrebi u nare na 2 sata . roi vo i sa porukom e biti ostupni o septembra. Istra ivanje je poka alo a o sto ritana a ne amr ava mleko a 1 ispitanika nije ni nao a mleko mo e a se amr ava. a a su čuli a mo e nji je reklo a e početi a amr ava mleko.

Stočarski kutak

I vor: ekapija jul 2022.

VB: Godišnje se baci mleko u vrednosti od 150 funtimiliona

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

I vor: eta jul 2022.

merička vla a saop tila je a planira a asa i vi e o milijar u stabala nare ni o ina irom spaljene apa ne strane S koja trenutno najvi e pati o posle i a klimatski promena i suočava se sa te kim su ama vru inama i umskim po arima. po arima je posle nji o ina opusto eno nekoliko miliona ektara uma i to je i lo mno o br e o mo u nosti šuma da se prirodno obnove ili kapaciteta vlade da posa a novo rve e. ro enjuje se a na 1 7 miliona ektara treba ponovo asa iti rve e naveli su vanični i. meričko ministarstvo poljoprivre e je saop tilo a e morati a učetvorostruči broj sa ni a u u oju a bi se na okna io taj astoj i ispunile bu u e potrebe.

Šumarenje

MilijarduSAD: stabala za uništenjanadoknadušuma

- Nenad Veličković DC Zrenjanin, promoter 062/311-12

SLUŽBA PRODAJE:

- Ines Cvijanović Bem DC Subotica 063/86-55-080

- Dragan Vasilić, DC Kragujevac, promoter 062/213-078

- Danijela Stefanović DC Sombor menadžer zaštite ratarskih useva 069/51-06-121

- Miloš Ninkov DC Subotica, promoter 063/628-051

- Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979

- Miodrag Obradović DC Sombor 062/311-278

- DCDejanSuboticaMilinčević, 063/106-74-79 enata asa 0 /112-07-82 Ivan - anko uli 0 /Senka omi 0 /507-08-27 ilo oma ev 0 / 5- 5 Marko Minić, 069/511-06-44

- DCVladimirKragujevacMilovanović, 063/415-924 Mileva Vukašinović, 063/10-22-232 Vesna Ocokoljić, 063/10-22-234 Svetlana Radosavljević, 063/10-22-230 Jagoda Jovanović Kovačević 063/10-58-240 Aleksandar Milivojević, 069/50-77-875 Željko Ilić, 063/590-296 Milenko Cvjetković, 063/629-555 Nataša Radovanović, 063/651-519 Dragiša Vuković, 062/608-661 Tomislav Mićić, 063/112-44-01 Predrag Kolarević, 063/106-68-70 Pavle Gavrilović, 063/590-102

- DCBojanLaktašiKrunić, +387 65/713-435 Maja Mirković, +387 65/146-875 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Aleksandar Lukić +387 66/900-778 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244 Radmilo Gromilić, +387 65/693-501

Nexhat Maxhuni, +386 49/733-872

- Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica Koordinator stručne službe zaštite bilja za područje Vojvodine 063/625-531

- Milan Kusalo DC Zrenjanin Direktor sektora đubriva 069/508-65-55

Eljmaz Orana, +377 44/311-930

- Miloš Pavlović DC Beograd 069/507-53-92

- AGROMARKET SEVERNA MAKEDONIJA: - DCAndželoSkopjeEftimov, +389/ 70 311 808

- AGROMARKET BIH: - DCMilenkoBijeljinaKrsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Perica Sailović, +387 65/841-388 Slobodan Krsmanović, +387 65/242-579

- DCMirzaSarajevoBabić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439 Omer Omerbegović,+387 66/768-967

Nerdian Ahmedi +386 49/869-333 Salih Hoti, +386/ 49 869 222

- DCZoranSomborRadanović 063/438-583 Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 iljana ekovi 0 /112-07- 7 Vesna Gršić, 063/438-641 Milenko Abadžin, 063/590-139

- Elena Brezina, menadžer proizvodnje semena 063/590-034

- Đorđe Đurić, DC Valjevo 062/310-715

- DCNebojšaZrenjaninLugonja, 063/10-58-223 Sonja Margan, 063/438-727 Žarka Bošković, 063/628-096 Srđan Protić, 069/507-09-78 Ivan Valent, 063/628-175 Darinka Velimirov, 063/438-454

- DCGoranNiš Petrović, 063/105-83-20 Gordana Ružić, 063/66-81-87 Biljana Nikolić, 063/668-179 Bojan Đokić, 063/668-165 Marko Mitić, 069/5070-995 Boban Živković, 062/311-783

STRUČNA SLUŽBA:

- Đorđe Arsenović DC Sremska Mitrovica, promoter 069/308-00-53

- AGROMARKET CRNA GORA: - DCMilicaDanilovgradPavićević, +382 69/388-778 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Matija Drinčić, +382 69/370 -180

- Marko Đokić DC Kragujevac 063/864-34-98

- Lazar Šarović, menadžer proizvodnje semena 069/8055-314

- DC Valjevo ra utin rsenijevi 0 / 57- 2 Sne ana ilovanovi 0 /10- -8 amara eremi 0 /112- -70 Nata a etrovi 0 /105-82-7 Darko Perić, 062/311-551

- Zoran Grbavac, menadžer proizvodnje semena 069/51- 00-289

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1- . - Kragujevac : Agromarket, 2004- (Novi Sad : Color print). - 27 cm Dostupno i na: www.agromarketsrbija.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

- Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33

- Svetlana Petrović direktor sektora Pesticidi - Momčilo Pejović Direktor službe marketinga - Mladen Đorđević koordinator stručne službe za Centralnu i Južnu Srbiju 063/105-81-94

www.facebook.com/Agrosvetwww.agromarketsrbija.rs

Miloš Todorović DC Kragujevac, promoter 069/80-37-225

- DC Sremska Mitrovica Sa a la ovi 0 /105-80- 1 esna ep i 0 /11-2 - 0 anja Savi 0 /11-21- 87 leksan ar leksov 0 /105-87-01 n elka ovač 0 / 25- 7

- Nemanja Delić DC Sombor, 069/803-72-28promoter,

- Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45

- DC Beograd elibor ristov 0 / 58- 12 elena ro evi 0 /10-580- 2 iroslava uminovi 0 2/ 11-0 iljana an i 0 / 8-21 oran rivokapi 0 /10 -1 -70 ra an imitri 0 /105-80-02 ro la enovi 0 / 2 - 5

- Mirko Adamović DC Valjevo, promoter 062/311-772

- Mladen Tatić direktor sektora Seme 063/651-990

- AGROMARKET KS: - DCNaserPrištinaSpahiu, +377 45/334-465

Zahvaljujemo se autorima tekstova, fotograﬁja koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com, depositphotos.com, freepik.com, pexels.com, rawpixels.com.

- Agneš Balog DC Beograd 063/105-80-17

- Novica Đorđević DC Niš, promoter 069/50-69-666

- Stefan Marjanović DC Kragujevac 062/313-572

- Vanja Miladinović DC Zrenjanin, promoter 063/86-55-982

- Sanja Petro-Gajić sektor Seme 063/86-30-809

p r ir o d a n a m aejurev

www.agromarketsrbija.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs