Agrosvet 54

* za preuzimanje elektronske verzije časopisa posetite našu web stranicu www.agromarket.rs

BESPLATAN PRIMERAK

god.X

broj

54

oktobar 2013.

AGROSVET STRUČNA REVIJA

AGROSVET BROJ 54

Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 / fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/74-81-920, Valjevo: 014/286-800, Niš: 018/514-364, Subotica: 024/603-660, Zrenjanin: 023/533-550, Sombor: 025/432-410, Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević, Radmila Vučković, Miloš Stojanović, Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić, Duško Simić ŠTAMPA: „Grafstil“ Kragujevac Tiraž 7000 primeraka

2

STRUČNA SLUŽBA:

Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958 Dragan Đorđević - Teren Jugoistočne Srbije 063/102-23-45 Radmila Vučković - Teren Centralne Srbije 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - Teren Bačke 069/430-19-91 Momčilo Pejović - Teren severne Bačke i severnog Banata 063/693-147 Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979 Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

PRODAJA: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Vladimir Majstorović, 063/10-58-276

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Podgorica Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Gojko Ljumović +382 69 183-032

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 823-046 Maja Mirković, +387 65 146-875

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 Miloš Lukić, +387 65 189-104

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ________________________________________4 AM VESTI________ ___________________________________5 STUDIJSKA POSETA PRIJATELJA IZ RUSIJE ILI SLOVENSKA BRAĆA U AGROMARKETU__________________________7 SETVA OZIMIH STRNINA__________________________________9 NS SORTIMENT PŠENICE__________________________________11 ODREĐIVANJE VREMENA BERBE JABUKE_______________________15 ZAŠTO PROPADAJU PLODOVI JABUKE U SKLADIŠTU?_______________16 SA AGRARNIH MERIDIJANA________________________________18 KONZERVACIJSKA OBRADA ZEMLJIŠTA_________________________22 RASIPANJE BLAGA! ORGANSKA MATERIJA U ZEMLJIŠTU______________30 NAŠA MALA GALERIJA___________________________________32 AGRONOMSKI ZNAČAJ POLJOZAŠTITNIH POJASEVA_________________33 GRČKI VENCI, RIMSKI GLADIJATORI, ZAČIN, LEK...__________________35 KALENDAR POLJOPRIVREDNIH RADOVA U OKTOBRU_______________40 MAK, MAKOVNJAČA...___________________________________42 DRUHI PIŠU_________________________________________45 GARDEN PRIČE _______________________________________47

AGROSVET BR. 54

REČ UREDNIKA

...kao pišem ja nešto u svojoj radnoj sobi, kada me slika i ton sa ekrana TV prijemnika privukoše sebi. U uglu ekrana znak Medijskog Javnog Servisa, jer moje je pravo da znam sve. Na ekranu TV prijemnika veći broj poljoprivrednika ispred zgrade Vlade Republike Srbije ali bez transparenata i oko njih nema organa reda. Nasmešeni ulaze polako u zgradu, rukuju se, sedaju za veliki, konferencijski sto i počeše nešto da potpisuju. Pojačam ton i čujem da potpisuju ugovore o dodeli bespovratnih sredstava. Kaže novinar, svi proizvođači koji upošljavaju radnike za rad u poljoprivredi, ne samo tokom sezone, već čitave godine, dobijaju po 10000 Eura po jednom novozaposlenom radniku. Kamera „hvata“, a novinar prilazi pojedincima, izjave daju i Dragoslav, i Imre, Jan i Jon, Hakija... Oči im sijaju, iz usta reči hvale. Svi pozdravljaju potez organa vlasti i obećavaju da će unaprediti sopstvenu proizvodnju, izvoz i naravno priliv strane, efektivne valute. I još kažu da su najzad izjednačeni sa privredom i da je neko pravilno shvatio da su i hrana i automobili ili bojleri isto. E sad, da li je tada neko izvukao kabl novinaru, ili se prekinula veza između reportažnih kola i studija ili je nestalo struje, ne znam. San mi se odjednom prekinuo. Malo unezveren, sedoh na krevet, pogledah u sat, a tamo 5 sati i 48 minuta. Bacih pogled kroz prozor i videh oblačno, rekao bih prohladno, oktobarsko, zaječarsko jutro. Šta sada? Počeh da se prisećam sna, jer je bio primaljiv.

I ponovo, pitanje, samom sebi, šta sada?. Ništa, redovne aktivnosti, tuširanje, jutarnja kafica i u automobil kako bih obišao poljoprivredne proizvođače koji će mi se požaliti da im subvencije još nisu isplaćene. Ti snovi su čudo jedno. Pa Frojd ih je tumačio da su oni samo prikaz naše duboko potisnute želje. Ali ni on nije bio siguran da li se ispunjavaju.

4

AM vesti

priredili: Borislav Babić, Radiša Miletić

O

d 18. do 21. septembra u Bijeljini je održan je 12. sajam poljoprivrede “Inter Agro 2013”. Na kome je kompanija Agromarket BIH imala veoma zapažen nastup. Na štandu je izložen deo portfolia (pesticidi, seme, FitoFert đubriva, Villager, Oregon…) koje kupcima iz cele Bosne i Hercegovine nude saradnici distributivnih centara Bijeljina i Banja Luka. Brojni poslovni partneri i gosti sajma su u 4 dana posetili štand, a sam sajam je bio prilika i za ugovaranje poslova za narednu sezonu bilo da se radi o agro ili garden sektoru.

U periodu od 01 do 05. oktobra Zenica je bila domaćin dvadesete privredne manifestacije “ZEPS 2013”.

O značaju sajma govori podatak da je prethodnih 19 manifestacija obišlo preko 1,2 miliona posetilaca. Na ovom, jubilarnom predstavilo se više od 400 izlagača iz 26 zemalja, a Agromarket BIH je ponudio novine iz garden programa brendova Villager, Oregon i AL-KO, brendove. Pored izloženih proizvoda i stručnu pomoć kolega iz garden timova DC Bijeljina i Banja Luka, posebnu pažnju velikog broja poslovnih partnera ali i posetilaca (preko 60000) sajma privuklo je demo vozilo “Villager”. Ovakva prezentacija performansi i rada uređaja gde su i sami učesnici sajma mogli da lično isprobaju neke od uređaja bila je novina na sajmu i podstakla proširenje saradnje sa postojećim ali i otvaranje poslovnih odnosa sa novim kupcima.

U Kelnu (Nemačka) je od 5. do 9. oktobra održan tradicionalni „Anuga 2013“, najveći i najvažniji sajam hrane i pića u svetu. Ove godine pod sloganom „Taste the Future“ u sajamskom prostoru koji je peti po veličinu u svetu (284000 m2), preko 6777 dobavljača iz preko 100 zemalja predstavilo je svoje proizvode i usluge. S obzirom da je sajam posvećen samo poslovnom svetu (prehrambena industrija, ugostiteljstvo...) te uspostavljanju kontakata i poslovnih dogovora, broj od preko 155 hiljada posetilaca iz preko 180 zemalja, od čega 62% iz inostranstva, dovoljno govori za sebe. Među učesnicima svojom ponudom se predstavila i kompanija „Agromarket Grupa“ kroz proizvode, sveže (jabuka, breskva, grožđe) i zamrznute (višnja, kupina, malina, šljiva, šipurak) zavisnih preduzeća PD „Zaječar“ i PIK „Južni Banat“. Posebno interesovanje se pokazalo za tzv. specijalizovane proizvode kao što je višnja u alkoholu i vinskom destilatu. Dobar glas o kvalitetnim proizvodima koji su na svetskom tržištu prisutni već nekoliko godina, kao i luksuzno opremljena brošura privukli su veliki broj poslovnih partnera i nagovestili novu saradnju. Karakteristika ovogodišnjeg sajma „Anuga 2013“ je i podela u 10 specijalizovanih tematskih celina: Gurmanski proizvodi i regionalni specijaliteti, Halal hrana, Organski proizvodi, Vegetarijanski proizvodi, Zdravlje i funkcionalna ishrana, Košer proizvodi, Finger food, Etkete, Sastojci i Proizvodi na bazi fer trgovine. Nastup na „Anuga 2013“ bio je još jedna uspešna promocija znanja, stručnosti, iskustva radnih ljudi „Agromarket Grupa”.

55

NAMA VERUJU! Agromarket doo, KraljevaÄ?kog bataljona 235/2, Kragujevac Kragujevac 034/300-435, Beograd 011/74-81-920, Zrenjanin 023/533-550, Valjevo 014/286-800, Subotica 024/603-660, Sombor 025/432-410, S.Mitrovica 022/649-013, NiĹĄ 018/514-364

Studijska poseta prijatelja iz Rusije ili slovenska braća u Agromarketu

priredili: Dr Ivan Krošlak, Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

deće godine biti ekskluzivni distributer specijalizovanih folijarnih đubriva linije FitoFert u Rusiji, proizvoda koje proizvodi kompanija Fertico. Razlog ove posete je bio da se ruski voćari na licu mesta uvere u njihov kvalitet i nauče kako ih treba primenjivati da bi se postigli optimalni rezultati. U većini slučajeva specijalizovana folijarna đubriva se samo uvoze u našu zemlju, u slučaju FitoFerta ovo je obrnut slučaj i dobar znak da srpsko znanje i kvalitet mogu biti uspešni i na probirljivim tržištima kao što je Rusko.

D

a je Agromarket komanija koja svesrdno širi znanje je već dobro poznato širom Srbije. Cilj ovakve strategije je da se podigne nivo poljoprivredne proizvodnje poljoprivrednika da bi oni postali što je moguće više konkurentni na tržištu Evrope.

Ovaj način rada se „odomaćio“ i poljoprivrednici svakodnevno odaju priznanje takvoj poslovnoj politici. Ali do sada je bilo manje poznato da Agromarket širi svoje znanje i izvan granica naše države. U periodu od 23. do 26. septembra u našoj zemlji je na stručnoj ekskurziji borovila delegacija iz Rusije koju je u prvom redu interesovala tehnologija folijarne prihrane jabuke ali i sve ostalo što se tiče intenzivne proizvodnje ove voćne vrste.

Organizatori ove stručne ekskurzije su bile kompanija Fertico (članica Agromarket Grupe) i kompanija „Jug Poliv“ iz Krasnodara. Na čelu ruske kompanije se nalazi gosp. Vitali Koroljev, koji uspešno vodi kompaniju duži niz godina, a koji je već imao prilike da se upozna sa Agromarketom posetivši ovogodišnji kućni sajam „Expo 2013“. Prethodni dogovori su prilikom posete operacionalizovani tako da će „Jug Poliv“ od sle-

Delegaciju je sačinjavalo 50-oro ljudi od čega 25 proizvođača jabuke koji gaje jabuku na površinama od 100 do 2000 ha. U delegaciji se nalazio i veći broj direktora velikih ruskih kombinata, kao i zaposleni u kompaniji Jug Poliv koji deluju na terenu krasnodarske regije i regionu prema Moskvi.

Prvi dan ekskurzije je protekao u upoznavanju, obilasku manastira Grgeteg na Fruškoj Gori i neformalnom druženju uz večeru u Novom Sadu.

Nakon prespavane prve noći, delegacija je imala celodnevni boravak i upoznavanje sa voćarskom proizvodnjom u PIK „Južni Banat“ u Beloj Crkvi, takođe 7

članici Agromarket Grupe i jednim od najprofesionalnijih voćnjaka u Srbiji. Gosti su pokazali veliko oduševljenje I interesovanje za tehnologiju PIK-a, a bili su i u prilici da pitaju i na licu mesta vide kako se i šta radi u odredjenim fazama proizvodnje jabuke. Nakon obilaska zasada posećena je i klasirnica gde su bili u prilici da vide zapakovane gotove proizvode pre slanja u maloprodajne objekte. U razgovoru sa njima bilo je evidentno da je ovaj dan proveden u zasadima kruna cele ekskurzije i najkorisniji segment njihovog boravka na ovom stručnom usavršavanju.

Sve prezentacije izazvale su jako veliko interesovanje.

Interesantno je to da su neki slušaoci snimali prezentacije kamerama, a osim toga, i sve vreme veoma aktivno učestvovali u izlaganjima. Sve ovo svedoči u uspešnosti celog boravka.

Poslednjeg dana gosti su se na kratko zadržali u našem glavnom gradu gde su posetili Kalemegdan i puni pozitivne energije krenuli put kući.

Trećeg dana boravka program je nastavljen seminarskim obraćanjem prisutnima, gde su detaljnije mogli da se upoznaju sa Agromarket Grupom, kao i njenom članicom kompanijom Fertico. Gosti su takođe želeli da se predstave svojim domaćinima tako da je bila održna i kratka prezentacija i predstavljanje ruskog organizatora seminara kompanije „Jug Poliv“ iz Krasnodara. U nastavku programa akcenat je bio na stručnim temama, bila su održana predavanja vezana za tehnologiju ishrane biljaka i navodnjavanje, kvalitet sistema za navodnjavanje, tehnologiju proizvodnje jagode, iskustva u folijarnom đubrenju u 2013. u Rusiji i zaštiti jabuke.

Sumirajući utiske na kraju ne može se ne spomenuti oduševljenje i zahvalnost ruskih gostiju na gostoprimstvu i otvorenosti da se znanje stečeno godinama rada nesebično podeli sa njima. Činjenica je da je ruski nivo tehnologije proizvodnje jabuke na nešto nižem nivou nego u Srbiji i da su oni željni znanja putovali za istim po mnogim voćarski razvijenijim zapadnim državama kao što su Italija ili Nemačka. Bili su inpresionirani, što su i neprestano spominjali, da u jednoj njima bratskoj državi mogu da nauče toliko puno. U šali je gosp. Koroljev nekoliko puta spomenuo da sada više ne moraju da idu na zapad i da po znanje mogu doći kod svoje slovenske braće. Agromarketu će uvek biti čast da im u ovoj težnji izađe u susret.

8

Setva ozimih strnina

T

priredio: Dr Andrija Peić

ekuću 2013. godinu, obeležilo je zadovoljstvo prinosom i kvalitetom, ali još više nezadovoljstvo cenom pšenice. Ističu optimalni rokovi setve strnina i s pravom postoji bojazan da će se celokupna situacija odraziti na površine pod setvom, kao i razvoj posejanih, s obzirom na to da su ili će izostati određene tehnološke mere u pripremi za setvu. Ovo s pdonsi na prevashodno odnosi na adekvatnu primenu đubriva kao jednog od nosioca prinosa.

od 15 do 20 litara po hektaru. Zagovornici pojedinih od ove dve operacije su uvek spremni na ukrštanje argumenata, a mi iznosimo prednosti klasične obrade:

Kvalitetna setva strnina podrazumeva unošenje predsetvenog osnovnog đubriva, oranje, pripremu za setvu, izbor sorte i količine semena i naravno, setvu semena.

◆ u dubljem oraničnom sloju veća je mogućnost akumulacije vode tokom zime što je posebno značajno u aridnim krajevima te su „rezervoari“ spremni i za period sa manjkom ili bez padavina tokom vegetacije

Hajdemo redom. Osnovno đubrenje se obavlja pre osnovne obrade, a na bazi agrohemijske analize zemljišta ili na osnovu bilansa iznetog hraniva prethodnim usevom i potrebe hraniva za planirani prinos useva koji će se sejati. Prema literaturnim podacima, za prinos pšenice od 6 tona po hektaru, a tome moramo da težimo, treba obezbediti 160 kg azota, 80 kg fosfora i 180 kg kalijuma po hektaru. Naročito je bitan u početnim fazama razvoja fosfor jer utiče na razvoj korenovog sistema, kao i 45 do 50 kg/ha azota jer daje „snagu“ pšenici do prve prihrane.

Druga po redu je operacija osnovne obrade zemljišta.

Izvodi se klasično, plugom do dubine od 25 cm uz potrošnju od 40 litara goriva po hektaru ili tzv. redukovana obrada teškom tanjiračom ili gruberom uz utrošak

◆ mogućnost unošenja NPK đubriva u ceo oranični sloj što omogućuje da fosfor i kalijum uđu u apsortivni kompleks zemljišta celog oraničnog sloja, a to doprinosi boljem iskorišćavanju od strane korenovog sistema gajene biljke

◆ zaoravanjem žetvenih ostataka pruža se mogućnost blagovremene razgradnje, te bakterije razlažući celulozu i pektin koriste azot iz zemljišta pre kretanja vegetacije i ne dolazi do debalansa azota tokom vegetacije ◆ seme korovskih biljaka se unosi na dubine preko 10 cm što otežava ili onemogućuje njihovo klijanje i nicanje ◆ štetočine koje su se pripremile za prezimljavanje nalaze se na dubinama do 20 cm, a plug ih mehanički uništava ili izbacuje na površinu gde postaju predmet ishrane ptica 9

ima preko 70 % zrna sa visokim potencijalom rodnosti.

Kada je reč o sortimentu, poslednjih godina dominiraju visokoprinosne sorte kao što su Apach, Sirtaki, Solkio, Andino, Ferija, NS 40S, Katarina, Ratarica koje odlikuje nešto lošiji kvalitet brašna i sorte sa zadovoljavajućom rodnošćua boljim kvalitetom brašna kao što su Rapsodija, Simonida, Zvezdana, NS 60S, NSNG-11, NSNG-19 i dr. Sve dok prerađivačka tj. mlinska industrija ne bude plaćala kvalitet, proizvođači će sejati visokoprinosne sorte i time obezbediti rentabilniju proizvodnju.

Naravno, klasična obrada ima i nedostatke koji se očituju u većoj potrošnji goriva i smanjenom učinku što se može odraziti na blagovremenu setvu. Uglavnom, analiza pokazuje da su prinosi kod oba načina približni te proizvođači na osnovu poznavanja svojih njiva, planova, raspoložive mehanizacije treba da se opredele za jedan od predloženih načina.

Predsetvena priprema je neizostavna mera jer da bi seme uopšte klijalo i razvilo korenov sistem mora biti u kontaktu sa zemljištem. Zbog toga je važno da površinski sloj zemljišta (do dubine 8 cm) bude rastresit sitnomrvičaste strukture, a to se postiže upotrebom setvospremača, a po potrebi i kembridž valjcima.

Dobro pripremljeno zemljište pruža mogućnost i da se u potpunosti ispolji genetski potencijal sorte i reprodukcije koje se koriste za setvu. I sada se postavlja pitanje, koja je to sorta? Kako bi se od naših prosečnih 4 tone po hektaru približili proseku razvijenih zemlja zapadne Evrope od 7 tona, neophodna je rekombinacija gena u semenu da bi obezbedili biljke sa: ◆ niskom i čvrstom stabljikom otpornom na poleganje ◆ jakim korenovim sistemom sa većm apsortivnom moći ◆ većim brojem zrna u klasu ◆ produktivnijim bokorenjem i većim brojem klasova ◆ boljom otpornošću na bolesti ali i štetne insekte Dorađeno i deklarisano seme C1 ili nekada I sortne reprodukcije nosi sa sobom visok potencijal rodnosti (98%) ali i 2% niskog potencijala rodnosti. Ukoliko se isto seme koristi u setvi 10 godina, visok potencijal rodnosti svešće se na 2%, a 98% semena će nositi nizak nivo. Zbog toga je naša preporuka uvek setva prve reprodukcije i eventualno druge ali samo onda kada ona 10

Što se tiče upotrebe tzv. semena iz ambara za setvu, to može biti nužna mera ali uz poštovanje odrđeni principa. Seme mora biti zdravo, dobro trijerisano kako bi se uklonila polomljena, zaražena zrna i seme korovskih biljaka, a zatim je obavezna primena fungicida za tretiranje semena. Preporuka je korišćenje fungicida sa sistemičnim delovanjem kao što je Tebukon 60-FS (a.m. Tebukonazol) u dozi od 50 ml preparata na 100 kg semena.

I dolazimo do setve. Setva se obavlja sejačicama sa rastojanjem redova od 12,5 cm. Markeri na sejačicama moraju biti dobro podešeni da ne bi došlo do zazora niti preklapanja redova. Dubina setve se kreće od 4 do 5 cm, zavisno od vlažnosti zemljišta. Svi ulagači semena na sejačici treba da ulažu seme na istu dubinu. Preporuka je i da se pri setvi koriste traktori sa duplim točkovima radi manjeg gaženja. Količina semena po hektaru je različita za svaku sortu te proizvođači moraju da imaju informaciju o tome (katalog, deklaracija, stručna služba). Takođe, za naše teren je poznato da je optimalni rok setve 5. do 25. oktobar, ali i tu ima odstupanja pa je i tu neophodna dodatna informacija. Naravno, nakon setve, a u zavisnosti od vlažnosti zemljišta, preporučuje se valjanje.

Sve prethodno izloženo ima samo jedan cilj, a to je da se proizvodnjom strnina približimo evropskim standardima.

NS sortiment pšenice

priredili: Akademik Srbislav Denčić, Dr Zorica Jestrović

S

orta kao autonomni biološki i agronomski entitet jedan je od presudnih faktora kako na kvantitativnom tako i na kvalitativnom nivou proizvodnje. Drugim rečima, prinos i kvalitet zrna pšenice koje dobijamo u proizvodnji u velikoj meri zavise od toga koje smo sorte sejali. Sorte pšenice stvorene u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dominantne su na našim prostorima u proizvodnji od početka 70-tih godina prošlog veka do danas. Počelo je sa prvom visokoprinosnom sortom Sava, koja već 1973. godine zauzima 20% od ukupnih polja pod pšenicom u tadašnjoj Jugoslaviji, pa do Pobede koja danas zauzima oko 25% od ukupnih pšeničnih površina u Srbiji.

Sortiment se tokom vremena permanentno menja, dok nove, prinosnije, kvalitetnije i otpornije sorte zamenjuju one starije, što je jedan od vodećih faktora kojim se proizvodnja podiže na viši nivo. Koliko jedna sorta „živi“ u proizvodnji zavisi od njene vrednosti koja se reflektuje kroz nivo adaptabilnosti, odnosno visine prosečnih prinosa i stabilnosti tih prinosa u vremenu i prostoru. Kod nas kao i u drugim zemljama je bilo, a i sada je prisutno to, da pojedinačne sorte imaju veliku dugovečnost i zadržavaju se u proizvodnji više od jedne decenije, a poneke i preko dvadeset godina. Kod nas su takve sorte bile San Pastore, Libelula, Bezostaja 1, Partizanka, Novosadska rana 2, Balkan. I danas imamo u proizvodnji sorte kao što su Pobeda, Evropa 90 i Renesansa koje su u značajnoj meri prisutne već više od jedne decenije i upravo predstavljaju okosnicu sortimenta.

Celokupan sortiment pšenice možemo podeliti u tri grupe: a) sorte u punoj eksploataciji, b) sorte u ekspanziji širenja i c) sorte za budućnost.

Sorte pšenice u punoj eksploataciji - Sorte Pobeda, Evropa 90, Renesansa, Dragana, Ljiljana i Rusija, već duži niz godina dominiraju u proizvodnji u Republici Srbiji zauzimajući preko 70% pšeničnih površina. Pored izuzetno visoke adaptabilnosti, karakteristika ovih sorti je i odličan hlebopekarski kvalitet. Sve ove sorte pripadaju grupi odličnih hlebnih sorti ili čak grupi poboljšivača. Po tehnološkom kvalitetu ni jedna evropska zemlja u aktuelnom sortimentu nema toliku zastupljenost sorti odličnog kvaliteta. Verovatno da će smena ovih sorti novim sortama, doneti povećanje ukupne proizvodnje, ali će istovremeno i nivo kvaliteta biti niži. Ali stoji i činjenica da ove sorte nisu do sada u punoj meri imale u proizvodnji potpunu ekspresiju kvaliteta koje one poseduju iz razloga niskog nivoa agrotehnike posebno ishrane fosforom. Zato nove sorte koje po potencijalu za kvalitet zaostaju za danas dominantnim sortama, ne moraju ultimativno u proizvodnji ostvarivati značajno lošiji kvalitet ukoliko se nivo agrotehnike podigne, što se posebno odnosi na ishranu NPK hranivima. U tabeli 1. se može videti kakav potencijal za kvalitet imaju sada dominantne sorte u proizvodnji. Prikazani su rezultati iz više godina (od 4 do 7) u uslovima manje-više optimalne agrotehnike. Ovakvi proseci parametara kvaliteta bi po bilo kojim kriterijumima svrstavali ove sorte u najviše kategorije.

Tabela 1. Karakteristike kvaliteta dominantnih sorti pšenice u proizvodnji u Srbiji (višegodišnji rezultati) Sorta Pobeda Evropa 90 Renesansa Rusija Dragana Ljiljana Prosek

Hekt. masa 80-86 81-83 79-84 84-87 82-87 83-88 83,6

Sadržaj proteina 12,5-14,5 13,5-15,0 12,5-15,0 13,0-15,0 12,0-14,0 12,5-14,5 13,7

Sadržaj glutena 29-34 30-35 28-32 30-35 29-33 30-35 31,7

Broj padanja 220-400 280-410 130-350 130-300 250-350 250-350 285

Kv. klasa (Farino.)

B1-A1 B1-A2 B1-A1 A2-A1 B1-A2 B1-A1 A2

Energija (Eksten.)

75-140 105-130 72-135 90-145 80-120 80-145 110

Zapremina. hleba 1300-1500 1100-1420 1280-1680 1300-1650 1200-1480 1250-1600 1397

VBS* 4,5-6,5 3,0-5,5 4,5-6,3 5,0-6,7 4,5-5,8 4,5-6,2 5,3

VBS* - vrednosni broj sredine hleba Sorte u ekspanziji širenja - Sorte Simonida, NS 40S i Arija su već par godina prisutne na našim žitnim poljima, a NS 40S i u nekim stranim zemljama (Slovenija, Mađarska, Uzbekistan). U proizvodnji su ove sorte već davale rekordne prinose (Tab. 2) dok se u budućnosti očekuje da primenom savremene agrotehnike one ostvare još bolje rezultate.

11

Tabela 2. Rekordni prinosi sorti pšenice u ekspanziji širenja u Srbiji Sorta Simonida NS 40S Arija NS 40S Simonida Arija NS 40S Simonida Arija

Godina 2008 2008 2008 2008 2008 2008 2009 2009 2009

Prinos 9,32 9,80 8,79 9,82 8,90 8,20 9,07 7,20 7,17

Površina 5,0 2,8 1,3 1,0 20,0 1,1 1,0 1,0 5,0

Lokalitet Sombor Kuzmin Leskovac Platičevo Golubinci Požarevac Platičevo Vršac Čurug

Ove sorte su različite što se tiče kvaliteta - Simonida je najbolja, dok su Arija i NS 40S nešto lošijeg kvaliteta ali uz dobru agrotehniku (optimalna ishrana NPK hranivima) i one mogu biti veoma solidne hlebne sorte (Tab. 3).

Tabela 3. Karakteristike kvaliteta sorti u ekspanziji u proizvodnji u Srbiji (višegodišnji rezultati) Sorta Simonida NS 40S Arija PProsek

Hekt. masa 79-87 75-79 82-86 81,3

Sadržaj proteina 12,5-14,5 13,4-13,8 12,0-14,0 13,3

Sadržaj glutena 28-34 22-29 25-33 28,5

Broj padanja 250-350 260-360 350-380 324

Kv. klasa (Farino.)

B1-A1 C1-B1 B2-B1 B1

Energija (Eksten.)

87-130 130-192 62-130 121

Zapremina. hleba 1200-1600 1220-1500 1100-1320 1323

VBS* 4,5-6,8 3,2-5,1 2,5-4,5 4,4

Sorte za budućnost - Od priznavanja jedne sorte pa do njenog ulaska u proizvodnju, obično treba dve do tri godine da bi se one ispitale u mreži makro-ogleda u što različitijim agroekološkim uslovima. U slučaju dobrih rezultata u makro-ogledima, obično se nakon prve godine zasnivaju i malo veće površine sa visokim kategorijama semenarstva, kako bi se nakon druge i treće godine testiranja u makro-ogledima raspolagalo sa značajnijom količinom predbaznog i baznog semena. Sorte koje ulaze u ovu kategoriju mogu se podeliti generalno u tri grupe: one koje su prošle testiranje u makro-ogledima, one koje su u toku testiranja i one koje su tek priznate, a za koje postoje indikacije iz preliminarnih rezultata da se radi o sortama sa velikim potencijalom.

Sorte koje su uspešno prošle dvogodišnji period testiranja kroz makro-oglede, zauzimajući visoka mesta u rangovima po prinosu i od kojih se očekuje da uđu u široku proizvodnju jesu Zvezdana (priznata 2005) i Etida (priznata 2006). Ove sorte su značajne jer svaka od njih predstavlja veoma perspektivan genotip: Zvezdana sa velikim potencijalom za prinos i veoma dobrim kvalitetom namenjena savremenoj i intenzivnoj agrotehnici, a Etida takođe sa visokim potencijalom za prinos i dobrim kvalitetom, ali za razliku od prethodne izuzetno adaptabilna i tolerantna čak na oskudnu agrotehniku i minimalne inpute.

Vrednost ovih sorti se pored povećanja prinosa od preko 5% u odnosu na Pobedu (standard) još više povećava kada se uzmu u obzir i vrednovanje po parametrima tehnološkog kvaliteta (Tab. 4). Iako postoje male prednosti standardne sorte Pobeda, koje sigurno statistički nisu značajne, ove dve nove sorte Zvezdana i Etida sigurno spadaju u grupu veoma kvalitetnih sorti. Prema rezultatima koje su postigle ove dve sorte po svim parametrima kvaliteta ove sorte bi u svim zemljama Evrope bile izuzetno vredna sirovina za spravljanje hleba.

Tabela

4. Karakteristike kvaliteta sorti za budućnost koje su (rezultati Komisije za priznavanje biljnih sorti Republike Srbije)

testirane

u

makro-ogledima

Sorta

Hekt. masa

Sadržaj proteina

Sadržaj glutena

Broj padanja

Kv. klasa (Farino.)

Energija (Eksten.)

Zaprem. hleba

VBS*

Zvezdana-05 Pobeda-05 Etida-06 Pobeda-06

88 87 81 79

11,6 13,4 13,1 13,3

34 33 31 31

372 272 231 305

B1 A1 A2 A2

90 117 80 86

560 623 627 640

5,2 5,8 5,4 6,2

U drugu grupu sorti namenjenih budućnosti žitnih polja Srbije, a možda i nekih drugih zemalja, ističu se dve 12

koje su priznate krajem 2009. godine Natalija i Gora. Natalija je veoma prinosna i poseduje veoma dobar kvalitet (Tab. 5). Sorta Gora je sorta koja treba da se suprotstavi sortama koje dolaze iz stranih zemalja a koje su lošeg tehnološkog kvaliteta („stočne pšenice“) i dobrog potencijala za prinos. Naime, u novosadskom Institutu su stvorene i sorte koje imaju izuzetno visok potencijal za prinos, a kvalitet im je nešto bolji ili jednak kvalitetu inostranih sorti koje su počele da se šire upravo zbog visokih prinosa. Jedna od takvih sorata je Gora, a o ostalima će biti reči kasnije.

Tabela 5. Karakteristike kvaliteta sorti Natalije i Gore (rezultati Komisije za priznavanje biljnih sorti Republike Srbije) Hekt. Sadržaj Sadržaj Broj Kv. klasa Energija Zaprem.

VBS* masa proteina glutena padanja (Farino.) (Eksten.) hleba Natalija 83 12,8 29 290 A2 99 547 5,3 Gora 81 12,7 29 256 B2 47 416 1,1 POBEDA 83 14,0 35 365 A2 79 567 5,8 Sorta

Pri kraju 2010. Institutu za ratarstvo i povrtarstvo je priznato 10 novih sorti ozime pšenice.. Gledano analitički, sorte iz ovog ciklusa koje su perspektivne za budućnost gajenja pšenice u Srbiji mogu se svrstati u dve grupe: (i) sorte sa izraženo velikim potencijalom za rodnost a zadovoljavajućim kvalitetom (hlebne sorte) i (ii) sorte sa izuzetnim potencijalom za kvalitet (poboljšivači), a sa prinosom malo boljim ili na nivou standardnih sorti. U prvu grupu sorti ulaze sledeće sorte: NS Avangarda, NS Desetka i NS Ilina. Svaki procenat povećanja prinosa preko 5% u odnosu na Pobedu, još ako je on izražen na većini lokaliteta u Srbiji, rezultat je od velikog značaja. Veći prinos zrna sorti NS Avangarda i NS Ilina od sorte Pobeda za više od 13% u proseku rezultat je koji ukazuje da se radi o sortama sa ekstremno visokim potencijalom za prinos. Što se tiče tehnološkog kvaliteta ovih sorti, on je dat u tabeli 6. Već se vidi na prvi pogled da su ove tri visokoprinosne sorte sa nešto lošijim kvalitetom, ali još uvek boljim od kvaliteta koji imaju novointrodukovane sorte iz drugih zemalja u Srbiji.

Tabela 6. Karakteristike kvaliteta sorti NS Avangarda, NS Desetka i NS Ilina (rezultati Komisije za priznavanje biljnih sorti Republike Srbije) Sorta

Hekt. masa

NS Avangarda NS Desetka NS Ilina POBEDA

Sadržaj Sadržaj Broj Kv. klasa Energija Zaprem.

VBS* proteina glutena padanja (Farino.) (Eksten.) hleba

79

12,9

23

229

B2

37

446

2,0

85

13,6

26

226

B1

30

441

4,0

77

14,0

27

259

B1

100

500

3,5

81

14,1

27

152

A1

61

558

4,5

Sledeća grupa sorti iz ovog ciklusa, a koje se karakterišu izvanrednim kvalitetom su sorte: NS Futura, NS Dika i NS Enigma. Ovo je jedinstveni ciklus u istoriji priznavanja sorti pšenice u Institutu, jer su registrovane tri ekstra prinosne i tri ekstra kvalitetne sorte ozime pšenice. Iz tabele 7. vidi se da su sorte NS Futura, NS Dika i NS Enigma takve da bi ih poželeo svaki pekar u svetu koji spravlja klasičan kvasni hleb.

Tabela 7. Karakteristike kvaliteta sorti NS Futura, NS Dika i NS Enigma (rezultati Komisije za priznavanje biljnih sorti Republike Srbije) Sorta NS Futura NS Dika NS Enigma POBEDA

Hekt. masa 81 79 79 81

Sadržaj proteina 14,0 14,3 14,3 14,1

Sadržaj glutena 28 30 34 27

Broj padanja 210 264 226 152

Kv. klasa (Farino.)

A1 A1 A1 A2

Energija (Eksten.)

68 128 61 35

Zaprem. hleba 583 588 566 558

VBS* 6,3 6,3 6,0 4,5

Po svim analiziranim parametrima kvaliteta ove tri sorte su bile bolje od standardno dobre sorte Pobede, već su svi parametri kvaliteta na veoma visokom nivou, i između njih postoji optimalna izbalansiranost.

Ovakav sortiment ozime pšenice koji se nalazi u proizvodnji i koji je namenjen za budućnost, predstavlja veoma dobar potencijal da pre svega naša zemlja bude obezbeđena odličnom sirovinom za najviše korišćeni produkt 13

ishrane – hleb. S druge strane veliki potencijali za rodnost ovih sorata uz adekvatnu agrotehniku su garancija da i uz smanjene površine od 500.000 hektara, naša zemlja svake godine obezbedi znatne viškove za izvoz.

RN

PRED...

S I O

ZA

Z

Šta reći na kraju! Domaće sorte pšenice imaju potencijal za rodnost ravan sortama iz zemalja mnogo bogatijih i razvijenijih u pogledu poljoprivrede, nauke i uopšte privrede. Klima i zemljište u Srbiji su pogodni za gajenje i ozime i jare pšenice tako da ni ova dva faktora nisu barijera za visoku proizvodnju. Zašto je onda naša proizvodnja mala u odnosu na potencijale? To je isključivo posledica ekonomskog stanja i nemogućnosti da se primeni ni elementarna tehnologija gajenja, a na mestima gde, kako smo videli napred, samo posejemo u oktobru i primenimo oko 100 kg azota po hektaru možemo da dođemo do prinosa koji su izuzetno visoki i za uslove Velike Britanije, Holandije, Francuske gde se postižu najveći prinosi na svetu. Srbija može realno da ostvaruje prosečne prinose između 5 i 5,5 t/ha ukoliko primeni ne optimalnu već samo oko 60% agrotehničkih mera koje se prosečno primenjuju u Francuskoj ili Holandiji.

www.nsseme.rs 14

P

Određivanje vremena berbe jabuke

o literaturnim podacima, zemlje razvijenog sveta imaju gubitke pri skladištenju voća i povrća i preko 50%. Mi smo i u prethodnim brojevima pokušali da ukažemo na neke aspekte čuvanja plodova, a jedan segment ćemo dotaći i ovim člankom.

Jabuka je u 2013. godini donela dobar rod širom Srbije. Uslovi za oplodnju su bili solidni, a raspored padavina u Vojvodini (osim Banata) uticao da krupnoća bude dobra. Centralna i Južna Srbija su do maja meseca bili skoro u suši, ali su majske kiše obradovale proizvođače i stvorile dobre preduslove za kvalitetnu berbu. Što se nevremena tiče, najveće štete, čiji će se efekti odraziti i u narednoj godini, pretrpeo je region oko Topole. Nezapamćen led-grad, tukao je plodove jabuke, a stradala je i vinova loza.

No vratimo se našoj temi tj određivanju vremena berbe jabuke. I ranije smo zastupali stav da jedino proizvođači koji u potpunosti ispoštuju modernu tehnologiju proizvodnje, mogu da se nadaju dobrom i kvalitetnom rodu, odnosno kasnije dobroj prodaji. Dakle, osnovno đubrenje na osnovu analize zemljišta, kvalitetna osnovna rezidba, redovna i pravovremena zaštita od bolesti, štetočina i korova, hemijska proreda, folijarna prihrana, prihrana kroz sistem za zalivanje, ručna proreda i na kraju određivanje optimalnog vremena berbe.

Vreme berbe jabuke određuje se na osnovu planiranog vremena čuvanja i isporuke jabuke. Plodovi za koje se predviđa dugo čuvanje, moraju se brati ranije, od onih koji su planirani za brzu prodaju.

Praćenje promene zrelosti od izuzetne je važnosti za upravljanje berbom. Često se dešava da se rokovi od godine do godine i od samih regiona izuzetno razlikuju.

To je naročit slučaj kod ranijih sorti poput Gale i Zlatnog delišesa. Još jedan od razloga koji pokazuje važnost praćenja promene zrelosti jeste što je vreme za berbu jabuke koja se čuva u uslovima kontrolisane atmosfere svega 7 dana. Sva jabuka koja se bere van tog okvira je za čuvanje u klasičnoj atmosferi.

priredio: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

berbe. Proizvođači koji nemaju zalivni sistem pokušavaju da problem krupnoće plodova nadomeste sa pojačanim đubrenjem azotom, ali na taj način smanjuju čvrstoću ploda i životni vek jabuke na polici marketa.

Uzorkovanje jabuke na kojoj se rade testovi zrelosti je jako bitan proces, jer ukoliko uzorak nije reprezentativan, i sama odluka će biti loša. Pravila kojih se treba držati pri uzimanju uzoraka su: najmanje 10 plodova sa jedne table, uzimati plodove sa opterećenih stabala, uzimati samo intaktne plodove (neoštećene), zatim samo plodove prosečne veličine, sa analizama početi 2 do 3 nedelje pre berbe. Čvrstina ploda - ovo je i najlakša metoda merenja zrelosti ali i ona kod koje se najviše greši. Prvo i osnovno pravilo je da plod mora da stoji na čvrstoj površini kako ne bi dobili pogrešan rezultat. Greške se javljaju i kod ručnih penetrometara jer različite osobe koriste različitu silu, pa su zato i rezultati različiti.

Jodno-skrobni test - ovom metodom utvrđuje se sadržaj skroba, tj. jod reaguje sa skrobom i dolazi do stvaranja plave, modre boje. Test treba raditi ubrzo nakon branja uzorka. Plod se preseca po sredini gde se nalaze i semene kućice. Ukoliko se presek napravi isuviše nisko, rezultati neće biti tačni. Zatim se jedna polovina umače u rastvor i sačeka se 1 minut pa se čitaju rezultati. Za svaku sortu postoji karta na osnovu koje se čitaju rezultati o zrelosti i obeleženi su skalom od 10 jedinica.

Nakon davanja ocene svakog ploda računa se prosek.

Koncentracija rastvorljive suve materije u plodu - sok koji se dobija prilikom merenja čvrstine ploda penetrometrom može se koristiti za merenje koncentracije rastvroljivih suvih materija. Za merenje se koriste elektronski modeli refraktometara koji rezultate digitalno očitavaju.

Preporučeni testovi za proveru zrelosti su sledeći:

◆ čvrstina mesa ploda, ◆ jodno-skrobni test, ◆ koncentracija rastvorljivih suvih materija

Proizvođači često pokušavaju da novije sorte jabuke beru ranije kako bi iskoristili povoljne uslove tržišta, tj cenu. U Srbiji je to najčešći slučaj sa sortom Mucu, koja se bere daleko pre optimalnih rokova. Slična situaciji je i kod obojenih sorata, gde se u godinama sa slabijom bojom čeka “obojavanje” jabuke daleko iza optimuma

penetrometar

refraktometar

jodno-skrobni test 15

P

Zašto propadaju plodovi jabuke u skladištu?

roizvodnja jabuke je dug i složen proces, koji podrazumeva mere nege u voćnjaku, kvalitetnu berbu, odgovarajuće skladištenje i čuvanje, zatim pakovanje i transport do krajnjeg potrošača. Podaci iz nekih istraživanja u našoj zemlji pokazuju da gubici tokom čuvanja jabuke dostižu i do 50%. Ako izostane pravilna ishrana jabuka tokom vegetacije, javljaju se bolesti abiotske prirode, a ako se desi propust u zaštiti onda nastaju bolesti biotske prirode koje izazivaju truljenje i propadanje plodova.

priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

plodova na stablu, visoke temperature. Plodovi jabuke podložniji su pojavi pega ako se beru nedovoljno zreli i ako su krupniji. Kao preventiva za ovu bolest može da bude adekvatna prihrana kalcijumom. U prvom delu vegatacije, posle cvetanja, 5 puta primeniti kalcijum-nitrat (Fitofert Calcium 15), a zadnja dva meseca pred berbu 3 puta kalcijum-oksid (Fitofert Calcium Organo 30 ili novi proizvod, Fitofert Ca-Applle).

Da bi se izbegle bolesti abiotske prirode u skladištu, biljci treba dodavati u svakoj fenofazi potrebnu količinu hrane i vode. Na osnovu hemijske analize zemljišta i lista, kao i planiranog roda, unosi se potrebna količina osnovnog đubriva tokom zime, kao i folijarna, a sve vise i fertigaciona prihrana tokom vegetacije. Da bi biljka dala maksimalan rod dobrog kvaliteta ne sme ni jednog trenutka da bude gladna, žedna ili pod nekim stresom.

Najpoznatije abiotske bolesti su: gorke pege, jonatanove pege ili površinske fleke.

Jonatanove pege su dobile ime po Jonatan na kojoj su redovne ali i na drugim sortama kojima je Jonatan jedan od roditelja. Bolest se razvija pri dužem transportu i u priručnim skladištima. Kroz ove pege mogu prodreti gljive koje kasnije prouzrokuju trulež plodova. Bolest se javlja na plodovima formiranim u sušnim uslovima, više na krupnim nego na sitnim, kasnije ubranim i stavljenim na čuvanje na višoj temperaturi. Jonatanove pege počinju da se razvijaju na lenticelama i veličine su oko 3-4 mm, te za razliku od gorkih, skoro da ne zadiru u meso ploda ali smanjuju tržišnu vrednost.

Gorke pege su najčešće, javljaju se prvo oko čašičnog udubljenja, veličine su 2-3 mm u prečniku, spolja su ulegnute i tamne boje, a zadiru i u unutrašnjost ploda uzrokujući gorak ukus. Uzročnik ovih pega je kompleksne prirode. Smatra se da nastaje usled neujednačene ishrane osnovnim elementima. Ako nema dovoljno kalcijuma i ako se magnezijum i kalijum ne nalaze u srazmernom odnosu, onda se organske kiseline akumuliraju na kraju sprovodnog tkiva u mesu ploda i zahvaćene ćelije mogu izumreti. Pored faktora ishrane na pojavu gorkih pega utiču i prevelika bujnost stabala, malo 16

Površinske fleke nastaju na pokožici zelenih plodova ili na neobojenim delovima obojenih sorti, kao mrke, slučajno raspoređene fleke, koje ne zadiru u meso ploda. Ove pege su fiziološke prirode, a smatra se da nastaju usled kumuliranja isparljivih materija, koje stvara sam plod. Pojava površinskih fleka se više javlja kod plodova sa povećanim sadržajem azota i manjka kalcijuma. Jače se javlja na plodovima koji su formirani u uslovima visoke temperature i jake suše. Plodove treba obrati pri optimalnoj zrelosti (odnos skroba i šećera 1:1), pri čemu prethodno treba obaviti jodno-skrobna metodu, i što pre smestiti u hladnjače.

Jabuka u skladištu, tokom čuvanja, može biti izložena napadu brojnih fitopatogenih gljiva koje izazivaju trulež i propadanje plodova. Neke gljive kao što su Monillia spp., Colethotrychum spp., Sphaeropsis spp. se u latentnom, prikrivenom obliku unose u skladišta, gde nailaze na povoljne uslove za ostvarenje infekcije.

S druge strane, tokom berbe, pakovanja i skladištenja može doći do mikropovreda ploda, kada lako dolazi do prodiranja i razvoja gljiva kao što su: Botrytis spp., Penicilium spp., Fusarium spp. koje takođe izazvaju trulež. Tretmani tokom vegetacije protiv bolesti truleži i propadanja plodova su neophodni, kako bi se sprečilo nastajanje latentnih infekcija (simptomi se ne vide u vreme unošenja u skladište) i kako bi se zaštitile rane koje nastaju tokom berbe i pakovanja.

Koji su to tretmani i kojim preparatima ih obavljamo?

Siva trulež, koja se javlja u predelu čašice ploda, nastaje u fenofazi cvetanja i da bi se sprečio taj prikriveni oblik bolesti, neophodan je tretman u fazi punog cvetanja preparatima Pyrus 400SC (a.m. pirimetanil) ili Cormax (a.m. ciprodinil). Za sprečavanje truleži u voćnjaku kao i u skladištu, odlične rezultate dao je preparat Funomil, a tretiranje treba obaviti dva puta pred berbu i to na 30 dana i 14 dana pred berbu. Za zadnji tretman pred berbu je važno poštovati karencu preparata. Treba istaći da su ekotoksikološka svojstva fungicida Funomil uskladjena sa pravilima koja važe za tržište Ruske Federacije, vodećoj destinaciji našeg izvoza jabuke.

Bitno je obratiti pažnju i na ambalažu i komore koje služe za smeštaj, i takođe, ako je potrebno izvršiti dezinfekciju. Za ovu namenu se može koristiti neki preparat na bazi peroksisirćetne kiseline, koji je registrovan i u prehrambenoj industriji. Sama tehnologija čuvanja jabuke u rashladnom sistemu je priča za sebe i tu postoje mnoga pravila. Jedno od njih je da se u istoj komori ne čuvaju različite sorte, jer svaka sorta ima svoju posebnu tehnologiju Tokom čuvanja u hladnjači u plodovima se dešavaju procesi disanja, tj ramene materije i ako tu dođe do nekih nepravilnosti, može se pojaviti bolest “Scald”. Za ublažavanje ili potpuno eliminisanje ove bolesti, koriste se preparati za potapanje pred unošenje u komoru, kao što je No scald ili fumigacijom jabuke u komori preparatom Smart freš .

Kada u nekoj proizvodnji dođemo do berbe, onda odahnemo i kažemo “Sada je kraj svih muka”, samo treba prodati robu i ostvariti profit. Kod jabuke to nije kraj posla i kao što ste iz teksta videli, može da bude početak novih problema. Prinosi koji se postignu, kao i zarada meri se količinama i vrednošću koje su iz skladišta i komora izašle, a onim što je u njih unešeno.

17

Sa agrarnih meridijana

priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Evropske šume stare, manje apsorbuju ugljen dioksid Evropske šume bi, kada je reč o njihovoj sposobnosti da apsorbuju CO2, kroz nekoliko decenija mogle da dođu do tač-ke zasićenja. To bi moglo da ugrozi glavnu branu globalnom zagrevanju u Evropi, s obzirom da se procenjuje da šume apsorbuju 10% emisija gasova na Starom kontinentu. Prema predviđanjima, tačka zasićenja bi, ako vlasti ne preduzmu mere, mogla da bude dostignuta oko 2030, rekao je Gert-Jan Naburs sa holandskog Univerzitata u Vegeningenu, koji je učestvovao u istraživanju zajedno sa stručnjacima iz Finske, Švajcarske i Italije.Evropa vekovima nije bila ovoliko pošumljena. Podaci, međutim, pokazuju da se od 2005. usporava rast šuma, pošto drveće stari.

Evropa se približava gornjoj granici prinosa po hektaru Evropa se približava gornjoj granici prinosa poljoprivrednih kultura po hektaru jer je gotovo dostignut fiziološki limit biljaka pa nikakvo dodatno đubrenje ili navodnjavanje neće povećati prinose, upozoravaju naučnici. “Od 1950.prinosi su se u svetu utrostručili ali ti dani su prošlost i trend se usporio. Od 1950. do 1990. godine prinosi žitarica rasli su 2,2 % godišnje, od tada 1,3 posto godišnje”, kaže Lester Brown, predsednik instituta Earth u Washingtonu i bivši naučni savetnik američke vlade za poljoprivedne kulture. On kaže da dostignuta gornja granica prinosa još nije problem u Evropi ali u Indiji i Kini, zbog povećenja broja stanovnika, će biti.

Koliko ko plaća zemljište?

Ko želi da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom u Evropskoj uniji moraće u zavisnosti zemlje do zemlje da zavuče manje ili više ruku u džep ili da pokuca na vrata banke.Prema najnovijim podacima najskuplji hektar je u Holndiji i kreće se do 75.000 eura, a zatim u Italiji gde se jedan hektar prodaje i do 50.000 eura. Danska i Nemačka imaju slične vrednosti jednog hektara, patako Danac mora da plati od 20 do 50.000 eura, a Nemac 30 do 40.000 eura. Prema podacima u Srbiji se hektar zemlje plaća do 20.000 eura. Da li je u zemljama u okruženju isplativo baviti se poljoprivrednom proizvodnjom ili ne ostaje pitanje ali je hektar zemljišta u Hrvatskoj od 5 do 8.000 eura, a u susednoj Bugarskoj vrednost jednog hektara samo do 5.000 eura.

Rast prognoze za proizvodnju pšenice i kukuruza Mađunarodni savet za žitarice povećao je prognozu proizvodnje pšenice u sezoni 2013-14 za četiri miliona tona, na691 milion, što je odraz povećane prognoze prinosa u Kanadi, EU, Kazahstanu i Ukrajini. Očekivani globalni prinos pšenice sada je skoro šest odsto iznad prošlogodišnjih 654 miliona tona. Rast uvoznih potreba Kine će, kako se očekuje, delimično apsorbovati povećanje proizvodnje, pa se očekuje skroman rast prenetih zaliha na godišnjem nivou na 176 miliona tona. Što se tiče kukuruza, IGC je povećao globalnu prognozu za tri miliona tona, na 945 miliona. Ovo bi bio rekordni prinos i predstavlja rast od 10% u odnosu na 2012/13, podstaknut rastom proizvodnje u SAD. 18

Evropa će imati problema sa vodom Izgledi za prirodne nepogode povezane sa vodom u Evropi u narednim decenijama veliki su zbog problematičnih sistema vodosnabdevanja, povećanja tražnje vode i zagađenja, upozoravaju iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i navode da će 2050. godine 40% svetske populacije živeti u regionima koje imaju znatne probleme sa vodom. Planeta će, kako se navodi u izveštaju OECD, sredinom veka imati barem devet milijardi ljudi, pa će pritisak na snabdevanje biti veliki, što bi za posledicu moglo da ima nestašice vode. OECD je kao na mogući rizik za EU ukazao i na neadekvatan kvalitet vode pozivajući članice da potpuno poštuju sve standarde Unije, poput onih o hemikalijama.

Nemci “pelcuju“ gradonosne oblake iz aviona Grad je ove godine u Srbiji napravio štetu od oko 45 miliona evra, prema još nekompletnim izveštajima sa terena. U Nemačkoj grad ”bije ređe“, a i kada ga i ima, štete su daleko manje. Naime, Nemci su promenili način borbe protiv gradonosnih oblaka, tako da je ona sada višestruko efikasnija. Naime, u Nemačkoj se umesto protivgradnih raketa sada koriste avioni, koji u oblake ubacuju srebro-jodit. Čim radari registruju kišonosne oblake u kojima može zbog naglog pada temperature da nastane led, avioni uzleću u oblake i počinju svoj zaštitni rad. Inače, srebro-jodid ne isključuje uvek padavinu leda, ali značajno smanjuje veličinu kuglica, a time i kinetiku udara.

Jedna trećina hrane u svetu propadne Jedna trećina hrane proizvedene u svetu propadne što je gubitak od 750 milijardi dolara godišnje, navela je u izveštajuza 2013. godinu, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). U izveštaju se navodi da se hrana u zemljama u razvoju rasipa uglavnom zbog loše tehnike žetve i prikupljanja, a u bogatim zemljama zbog rasipništva i nemara potrošača.U izveštaju se navodi da rasipanje hrane šteti životnoj sredini tako što gomilanje smeća izaziva nepotrebno ispuštanje ugljen dioksida, višak potrošnje vode i smanjenje biodiverziteta time što se sve više zemljišta uzima za poljoprivredu.Za proizvodnju hrane koja nije potrošena upotrebi se 30% obradivog zemljišta.

Loše raspoređen novac za agrar u EU Milijarde evra iz fondova EU, namenjene za pomoć poljoprivrednicima, nisu propisno iskorišćene, saopštio je Evropski revizorski sud. Sud navodi da je oko sedam milijardi evra iz budžeta EU za period od 2007. do 2013, namenjenih smanjenu siromaštva i povećanju zaposlenosti u ruralnim oblastima, loše raspodeljeno. Sud navodi da je u nekim članicama EU svaki projekat dobio finansije ukoliko je bilo sredstava u budžetu, bez obzira na njegovu efikasnost i značaj. Revizori dodaju da je istraga koju je sud pokrenuo pokazala da bi mnogi projekti bili ostvareni i bez sredstava EU, što znači da su ionako ograničena sredstva gotovo bačena.

Porasla podrška poljoprivrednicima u 2012. godini Državna podrška za poljoprivredu je prošle godine širom sveta rasla zbog rekordno niskih prinosa u 2011., saopštio je OECD. I Srbija je prošle godine iz budžeta za poljoprivredu odvojila 30,3 milijardi dinara, što je za 9,2 milijardi više nego u prethodnoj godini. Među zemljama koje su pružale najveću finansijsku podršku svojoj poljoprivredi nalaze se Japan sa 56%, Koreja 54%, Norveška 63% i Švajcarska sa 57%. Svojim zemljiradnicima i stočarima nisu mnogo pomagali Izrael (11%), Meksiko (12%), SAD (7%), Australija (3%) i drugi. U EU je podrška zemljoradnji sa 18% porasla na 19%. Najveći rast državnih subvencija zabeležen je u zemljama koje se trude da postanu samoodržive.

19

Nova napast – tigrasti komarac Naučnici su utvrdili kako je klima na Balkanu i na severozapadu Evrope sve povoljnija za širenje azijskog tigrastog komarca (Stegomyia Albopicta). On je primećen u Evropi još u devedesetim godinama prošlog veka, pre svega u Italiji, ali u naučnom časopisu Interface Britanskog kraljevskog društva ukazuju kako se taj komarac sve više širi ostatkom Evrope. Razlog leži u sve toplijim zimama i većoj količini padavina, što pogoduje razmnožavanju ovih insekata. Prateći klimatske promene od 1990. do 2009. utvr đeno je kako se taj insekt već može dobro osećati i u velikim delovima Francuske, zemljama Beneluksa i zapadnim delovima Nemačke. Štaviše, azijski tigrasti komarac spada među stotinu životinjskih vrsta koje se najbrže šire na našoj planeti. Naučnici sa Univerziteta u Liverpulu u svom istraživanju pretpostavljaju kako će se od 2030. do2050. klima tako promeniti da će se ovaj komarac proširiti po gotovo čitavoj Evropi. No klimatska promena ovom komarcu ne odgovara u naročito toplim i suvim područjima Evrope, poput juga Španije ili Korzike.Tigrasti komarac, nazvan po belim prugama po nogama i telu, najverovatnije je došao u Evropu teretnim brodovima, pogotovo onim koji su sa jugoistoka Azije prenosili cveće i biljke. On je poznat kao i prenosnik virusa denga­groznice. Virus se sa mesta uboda širi krvotokom po čitavom telu i obično, posle nedelju dana, javljaju se povišena temperatura, jak bol u mišićima i zglobovima, i mučnina. S obzirom da virus oštećuje krvotok, u težim oblicima se javlja i krvarenje.Međutim, direktorka Instituta za tropske bolesti bolnice Charite u Berlinu, profesorka Gundel Harms­ Zwingenberger, posebno ističe kako komarci neće prenositi bolesti, ako u blizini nema obolelih: „Komarac sam po sebi nije naročito opasan, uvek je potreban izvor zaraze. Utoliko nema razloga za uzbunu. To se u budućnosti može promeniti, ali trenutno nema opasnosti”, upozorava ona. Lek protiv tog virusnog oboljenja nije pronađen, a zaraza se širi vrlo brzo, kao što se videlo septembra 2011. u Pakistanu.

Kina kupila pet odsto Ukrajine Kina je zbog sve veće potražnje za hranom i sve manje raspoloživog obradivog zemljišta odlučila da “kupi” od Ukrajine tri miliona hektara zemlje za nove farme. Neverovatan ekonomski rast, veća kupovna moć i činjenica da se kineska sela i njive “betoniraju” i menjaju modernijim naseljima naterali su vlast da razmišlja pola veka unapred, pa je skopljen ugovor o lizingu zemlje sa Ukrajinom prema kome će u prvoj tranši Kina dobiti 100.000 ha - površinu sličnu onoj koju zauzima Hongkong. U narednih 50 godina će se površina uvećavati, da bi na kraju dostigla neverovatnih tri miliona hektara, odnoso pet odsto ukupne površine Ukrajine i devet odsto obradive zemlje koju ta zemlja poseduje.

Čokolada skuplja nego ikada pre Kilogram čokolade u SAD će ove godine dostići rekordnu vrednost od 12,25 dolara, što je uvećanje od čak 45% u odnosu na cenu iz 2007. U ukusu crne čokolade se uživa sve više širom sveta, pa potražnja za kakaom diže cene i u luksuznim “buticima slatkog” i u supermarketima. Eksperti kažu da zbog velike potražnje po prvi put od 2010. zalihezrna neće biti dovoljne, a na cenu će uticati i činjenica da će sledeći prinos sa zapada Afrike biti manji zbog suše. Amerikanci i Evropljani kupuju sve više čokolade, naročito crnu. Crna čokolada troši više zrna kakaa za proizvodnju od mlečne, što znači da i mala promena u kupovnim navikama ima veliki uticaj na tržište.

Dok vi spavate, robot vam bere jagode Robot koji bere jagode dok poljoprivrednici spavaju predstavljen je u Japanu, a kreator kaže da bi on mogao da smanji obim posla poljoprivrednika za dve trećine. Uređaj, koji može da ubere jedan plod na svakih osam sekundi, koristi tri kamere da proceni koje jagode su spremne za branje pre nego što ispruži ruku, ubere ih i ubaci u korpu. Robot se kreće između redova jagoda, koje se u Japanu uglavnom uzgajaju na uzdignutim platformama u staklenicima. Ovaj robot može da obere dve trećine jagoda tokom noći dok uzgajivači spavaju, aoni kasnije mogu da oberu ostatak. Robot će se naći u prodaji početkom iduće godine po ceni od oko 50.000 dolara.

20

Odobrena reforma poljoprivrede u EU Obimna reforma programa poljoprivrednih subvencija u EU odobrena je u Briselu, nakon što su je kočili zahtevi zakonodavaca za još većim promenama. Najveći kamen spoticanja bio je uticaj reforme na velike poljoprivrednike, budući da su se zakonodavci zalagali za dodelu više sredstava malim farmerima. Prema trenutnim propisima, 80% sredstava u okviru CAP-a otpada na 20 odsto velikih poljoprivrednih dobara, budući da neke zemlje još subvencije vezuju za nivo proizvodnje. Reforma CAP-a stupa na snagu 2014., međutim, podrazumeva da članice EU moraju da osiguraju da do 2019. svaki poljoprivrednik prima najmanje 60% prosečne nacionalne i regionalne subvencije po hektaru.

U flaširanoj vodi 25.000 hemikalija Voda u plastičnim flašama je praktična ali nije dobar izbor, jer novo nemačko istraživanje pokazuje da se u samo jednoj boci nalazi čak 25 hiljada hemikalija. Neke od njih su izuzetno opasne za ljudski organizam, tvrde nemački naučnici. Oni su analizirali 18 različitih uzoraka vode koja se može kupiti u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj.Nakon čitavog niza vrlo složenih analiza otkrili su da većina vode u boci sadrži razne hemikalije, tačnije čak 24.520. Naučnici poručuju da prisutnost hemikalija ne znači obavezno da će konzumenti razviti teške oblike bolesti, ali ističu da je ipak reč o veoma uznemirujućim otkrićima.

Rast svetske proizvodnje mleka Svetska proizvodnja mleka će dostići nivo od 1.000 miliona tona u 2023. dok će tražnja za mlekom porasti za 29% ili za 225 miliona tona, prognoze su IFCN istraživačkog centra za mlekarstvo. Stručnjaci ovog centra predviđaju da je broj poljoprivrednih gazdinstava koja proizvode mleko dostigao svoj maksimum od 123 miliona u 2012., nakon čega će opadati. Svetski prosek veličine poljoprivrednih gazdinstava je projektovan da poraste sa 2,9 na 3,8 krava po gazdinstvu u 2023. Svetska trgovina mlekom će porasti na 8 do 10% od svetske proizvodnje mleka. To znači da će veći udeo rastuće tražnje za mlekom biti obezbeđen iz uvoza, a ne kao do sada iz lokalne proizvodnje mleka.

Monsanto ovo nije očekivao Američka kompanija Monsanto, najveći svetski proizvođač genetski modifikovane hrane, zabeležio je veći gubitak od očekivanog u četvrtom fiskalnom kvartalu. Kao razlog kompanija navodi slabiju prodaju svojih genetski modifikovanih semena.Kompanija je u četvrtom kvartalu, završenom 31. avgusta, zabeležila gubitak od 249 miliona dolara, ili 47 centi po akciji, što je iznad gubitka od 229 miliona dolara, ili 42 centa po akciji, iz četvrtog kvartala prošle godine. Prihodi Monsanta porasli su za pet odsto, na 2,2 milijarde dolara, sa prošlogodišnjih 2,1 milijarde dolara. Na porast gubitaka kompanije uticao je pad prodaje genetski modifikovanih semena soje za 38 odsto, na 87 miliona dolara.

AGROSVET 21

Konzervacijska obrada zemljišta

T

ekuća, 2013. godina, još jednom nam je pokazala da tamo gde se dobro gazduje osnovnim resursom poljoprivrede, zemljištem, mogu, čak i u ekstremnim uslovima proizvodnje da se ostvare stabilni prinosi. Zaliha zimske vlage sezone 2012/2013. je „čuvala“ useve sve do juna, a zatim se ušlo u period vazdušno-zemljišne suše te smo na slabo pripremljenim zemljištima imali podbačaj proizvodnje. Sve dodatne mere, koje polako postaju neophodne kao što su navodnjavanje (makro i mikro), izbor vrste, hibrida, rokovi setve i ostalo, se ipak naslanjaju na kvalitetnu pripremu zemljišta. A to je resurs koji treba negovati, popravljati i očuvati ga za neke nove generacije.

Jedan od postupaka koji sjedinjuje navedene zahteve s jedne strane i obezbeđuje stabilnost poljoprivredne proizvodnje s druge strane je i konzervacijska obrada zemljišta. Reč konzervacijska vodi poreklo iz engleskog jezika i znači čuvanje. Do smanjenja dubine obrade i broja operacija dolazi posle Drugog svetskog rata i to prvo u SAD-u u cilju smanjenja troškova proizvodnje i zaštite zemljišta od erozije. Do tada se u agrarno razvijenim zemljama primenjivala samo tzv. konvencionalna obrada. Kod nas se ova vrsta obrade do danas zadržala uz lagano povećanje udela površina na kojima se primenjuje konzervacijska obrada zemljišta.

22

priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Postoji više vrsta konzervacijske obrade (redukovana obrada, zaštitna obrada...), zavisno od tipa zemljišta, gajene kulture, odnosno konkretnih uslova na parceli.

Prednosti konzervacijske obrade su brojne, kao što su smanjen broj operacija, manje zagađenje sredine, manje gaženje zemljišta i što je najbitnije smanjeni su troškovi (gorivo, radna snaga…) proizvodnje. Međutim, treba reći i da su glavni nedostaci ovog načina obrade veća pojava korova naredne godine, nije je moguće primeniti na svim tipovima zemljišta, kao i za sve kulture (šećerna repa).

Kod konzervacijske obrade dubina osnovne obrade ne bi trebala da bude veća od 30 cm (izuzev za šećernu repu), jer je to dubina zemljišta koja se u proleće brže zagreva, a procesi razgradnje organske materije i drugi mikrobiološki procesi se brže odvijaju. Osim upotrebe plugova za ovu namenu, sve više se koriste kombinovane mašine koje sjedinjuju više operacija u jedan prohod. O takvim mašinama će ovde biti reč.

Discordon, Top Down, Reptil, Cenius i dr., su imena mašina koje u jednom prohodu rade osnovnu obradu i pripremu zemljišta za setvu. Naravno sa ovim mašinama se mogu raditi i garenje, predsetvena priprema na lošijem ili kasnom oranju, sitnjenje žetvenih ostataka.

Princip rada odnosno vrste radnih organa su iste, a to su razrivači, diskovi, valjci raznih veličina, rasporeda i kombinacija. Dubina rada ovih mašina je 5-30 cm. Težine im se kreću od 7-15 tona, tako da o tome treba voditi računa pri izboru mašina za pojedine tipove zemljišta kao i o jačini traktora, jer za njihovu vuču treba obezbediti traktor od 150 – 300 „konja“.

Valjci služe za sabijanje zemljišta. Mogu biti tzv. paker valjci sa gumenim prstenom za slabije sabijanje zemljišta, uz koje je brže upijanje i prodor vlage, ili čelični prstenasti valjak za rad na težim, grudvastim i suvim zemljištima. Takođe, može se koristiti i osloni valjak za lakše uslove rada ili u kombinaciji sa rešetkastim valjkom za predsetvenu pripremu i sl.

Razrivači se nalaze u više redova zbog ravnomernijeg rada i mogu biti opremljeni različitim tipovima motičica, zavisno od proizvođača, posla koji treba obaviti i dubine rada. Za pliću obradu i garenje strnjišta (može i za prolećnu pripremu) se obično koriste šire motičice-pačije noge koje mogu raditi i na dubini 5 cm. Za srednje duboku obradu se koriste uske ili spiralne motičice. Nosači motičica su elastični ili različitim fleksibilnim načinima vezani za konstrukciju čime omogućavaju njihovo bolje prilagođavanje terenu i rastresanje zemljišta.

Na kraju mašine može biti i klinasta brana za finu obradu i dodatno sitnjenje zemljišta koje stvara dobre uslove za setvu.

Diskovi, kao radni organi služe za sitnjenje žetvenih ostataka, prevrtanje zemljišta, sitnjenje grudvi i ravnanje zemljišta. Mogu biti glatki ili nazubljeni zbog boljeg sečenja ostataka i različitih su dimenzija. Diskovi mogu imati promenljiv raspored sekcija, različit ugao rada zavisno od uslova na parceli, konstrukcije mašine i željenog efekta.

Postoje i opcije kombinovanja ovih mašina sa rasipačima đubriva u cilju dodatnog smanjenja broja prohoda i troškova.

Valja napomenuti da ne postoji univerzalna mašina za pripremu zemljišta, ali pravilo je da na lakšim zemljišta idu lakše mašine i obrada je plića, dok na težim zemljištima teže mašine i dublja obrada. U suvim uslovima obrada je plića, dok je u vlažnijim dublja. Ako ima dosta žetvenih ostataka moraju se kvalitetno pokriti zemljištem, odnosno svemu napred navedenom treba prilagoditi izbor mehanizacije i vreme primene iste.

Jedno je osnovno, kvalitetno gazdovanje u poljoprivredi podrazumeva i profitabilnost proizvodnje (zašto bi inače radili) ali i očuvanje okoline, pri čemu je zemljište resurs koji smo pozajmili od predaka, a ostavljamo ga potomcima.

23

Rasipanje blaga!

Organska materija u zemljištu

priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

razgrađuje. Čak 90 procenata od početne mase nestaje zbog raspadanja. Organska materija (humus) ima sposobnost stabilanosti u zemljištu. Obično, samo oko 5% humusa se mineralizuje godišnje. Ta stopa se povećava u povoljnim uslovima temperature, sadržaja kiseonika, vlage i uopšte uslovima povoljnim za razlaganje.

O

d svih komponenti zemljišta, organska materija je najvažnija komponenta plodnosti, a kod nas i najzanemarenija u pogledu njenog očuvanja, ili čak štaviše, porsta sadržaja u zemljištu.

Organska materija služi kao rezervoar hranljivih materija i vode, pomaže u smanjenju sabijenosti i stvaranja površinske pokorice, povećava infiltraciju vode u zemljištu, doprinosi boljim biološkim, toplotnim i vazdušnim osobina zemljišta… Ipak, često je ignorisana i zapostavljena. Hajde da sagledamo doprinos sadržaja organske materije u zemljištu i utvrdimo kako da održimo ili povećamo njen udeo u zemljištu .

Šta je organska materija? Mnogo puta mislimo da je organska materija svi biljni i životinjski ostatci uneti u zemlju. Mi vidimo gomilu lišća, stajsko đubrivo ili delove biljaka i razmišljamo “Da, ja sam dodao dosta organske materije u zemljište”, ali to što smo uneli je zapravo organski materijal, ne organska materija .

Sadržaj organske materije u zemljištu? U zemljištima koja su bila pod stepskom vegetacijom nivo organske materije je obično relativno visok, jer organski materijal se isporučuje kako raspadom nadzemnog dela tako i korena. Većina poljoprivrednih zemljišta ima sadržaj organske materije koji se kreće od 1-5%. Jako peskovita zemljišta, kao što su neka aluvijalna, imaju manje količine humusa, dok močvarna zemljišta, a naročito tresetna sadrže mnogo veći udeo organske materije. Pri razoravanju zemljišta pod prirodnom vegetacijom količina humusa se smanjuje i to osobito u prvim godinama, dok se kasnije ovaj process usporava. Na kraju se uspostavi određena ravnoteža između stvaranja i razlaganja humusa i ta ravnoteža odgovara sistemu iskorišćenja zemljišta. Površinski slojevi zemljišta sadrže uvek veću količinu organske materije u odnosu na dublje slojeve i zemljišta se međusobno razlikuju po brzini smanjenja količine humusa sa dubinom.

Koje su koristi od organske materije? Kao prvo, izvor hraniva. Organska materija je rezervoar hranljivih materija koje mogu biti ispuštene u zemljište. Svaki procenat organske materije u zemljištu oslobađa od 20 do 30 kg N , 4,5 - 6,6 kg P2O5 i 2 - 3 kg sumpora godišnje. Hranljive materije se oslobađaju pretežno u proleće i leto, pa jari usevi imaju više koristi od organskih materija – mineralizacijom, od ozimih useva.

Druga korist je sposobnost vezivanja vode jer organska materija se ponaša kao sunđer, sa mogućnošću da apsorbuje i zadrži do 90% svoje težine u vodi. Velika prednost je laka pristupačnost akumulirane vode za biljke. Nasuprot tome, glina (koja nema organske materije) apsorbuje velike količine vode, ali je veći deo nedostupan biljkama.

Koja je razlika između organskog materijala i organske materije? Organski materijal su svi ostatci živih organizama koji se nalaze na, ili u zemljištu. Da bi postali organska materija, moraju se dekomponovati u humus. Humus je organski materijal koji je konvertovan mikroorganizmima koji ne prouzrokuju stanje raspadanja do mineralizacije. Organski materijal je nestabilan u zemljištu, menja oblik i masu kako se 20 30

Treća korist je poboljšanje strukture zemljišta. Naime, organska materija dovodi zemljište do promena koje uzrokuju formiranje makro agregata, što poboljšava strukturu zemljišta. Uz bolju strukturu zemljišta, propustljivost (infiltracija vode kroz zemljište) se poboljšava, a kao posledica toga, povećava se sposobnost zemljišta da prihvati i zadrži vodu.

I za kraj, otpornost zemljišta na eroziju. Ova uloga organske materije nije široko poznata. Na osnovu više istraživanja je dokazano da povećanje sadržaja organ-

ske materije od 1 na 3% može smanjiti eroziju 20 do 33%, a usled povećane infiltracije vode u zemljištu i formirane stabilne strukture, izazvane povećanim sadržajem organske materije .

Kako može da se održi ili poboljša sadržaj organske materije u zemljištu? Dugogodišnjim izostavljanjem unosa organskih đubriva, iznošenjem ili spaljivanjem žetvenih ostataka (što je iz više razloga nedopustivao, a takođe i zakonom zabranjeno), nepravilnim i suženim plodoredom na većini naših oranica se primećuje poremećaj strukture zemljišta usled smanjenja sadržaja humusa. Izgradnja organske materije u zemljištu je dugotrajan proces, ali je korist višestruka. Evo nekoliko načina da to uradite:

◆ Korišćenje organskih đubriva - ukoliko imate mogućnosti, nakon skidanja strnina, u letnjem ili jesenjem periodu obavite rasturanje stajnjaka. Za ovu meru je, nažalost malo mogućnosti jer se stočarska proizvodnja smanjuje, ali ako ima mogućnosti, treba je iskoristiti. Norma đubrenja se kreće od 25-40 t/ha. Bitno je koristiti zreo stajnjak koji je već delom razgrađen. ◆ Zelenišno đubrenje - sideracija - ova agrotehnička mera podrazumeva gajenje useva sa velikom produkcijom biljne mase, koja se zaorava u cilju povećanja sadržaja organske materije u zemljištu.

Najpogodniji usevi za ovakav vid đubrenja su strna žita, stočni grašak, grahorica, kupusnjače…Prilikom zaoravanja, radi brže razgradnje organskog materijala dodati u zemljište i 50 kg/ha N putem mineralnih đubriva. ◆ Poštovanje plodoreda i zaoravanje žetvenih ostataka - u poslednje vreme sve je češća pojava da iz razloga veće isplativosti pojedinih useva plodored se smanjuje na tropolje ili čak dvopolje u dužem nizu godina. Ovakvim nepoštovanjem plodoreda od minimalno 4 useva u plodosmeni, a takođe i dominacijom okopavina koje zahtevaju intenzivniju i višekratnu obradu zemljišta, što dovodi do pojačane aeracije i rastresitosti zemljišta u površinskom sloju i te tako dolazi do brže mineralizacije organske materije. U plodored se moraju uključiti strna žita

koja u toku vegetacije prekrivaju u celosti površinu zemljišta, formiraju veću masu korena koji prožima zemljište, a nakon košenja je značajan izvor za formiranje organske materije. Takođe, već u više navrata pomenuto, obavezno je zaoravanje žetvenih ostataka uz dodatak 50 kg/ha N primenom mineralnih đubriva. ◆ Gajenje pokrovnih useva - ova, slobodno se može reći nova tehnologija proizvodnje, sve više se širi u zemljama sa intenzivnim iskorišćavanjem zemljišta koje je dovelo do smanjenja sadržaja humusa i strukture zemljišta, a takođe i značajno povećalo troškove proizvodnje. Sistem se sastoji u gajenju useva (strna žita, grahorica, travne smeše) koji se koristi kao malč prekrivač, valjanjem i gnječenjem kada dostigne optimalnu količinu nadzemne mase i u tako prekriveno zemljište seje komercijalni usev (kukuruz, soja, šećerna repa…) direktnom setvom.

Nakon žetve komercijalnog useva obrada zemljišta se vrši gruberima, tanjiračama, razrivačima, odnosno oruđima koja ne prevrću zemljište već ga drobe i mešaju, tako da biljni ostatci ostaju na površini izmešani u plićem površinskom sloju zemljišta. Cilj je da se ozbede uslovi što sličniji onim na nepoljoprivrednom zemljištu i na taj način omogući što intenzivnija akumulacija humusa u površinskom sloju.

Pored navedenih mera za poboljšanje karakteristika zemljišta, na našem tržištu su prisutni i preparati za primenu u cilju poboljšanja razgradnje žetvenih ostataka i pojačanja mikrobiološke aktivnosti u zemljištu.

Kompanija Agromarket preporučuje organski oplemenjivač FitoFert HUMIFLEX na bazi huminskih kiselina, koji je namenjen za zemljišta sa intenzivnom eksploatacijom, kao i za peskovita i glinovita zemljišta.

Organske huminske kiseline iz ovog preparata pozitivno utiču na mikrobiološku aktivnost u zemljištu, povećavaju kapacitet za vodu u zemljištu, bolju aeraciju, veću pristupačnost hraniva iz zemljišta. Preparat FitoFert HUMIFLEX se primenjuje nakon žetve tretiranjem zemljišta i žetvenih ostataka pred zaoravanje.

Doza primene je 10 -30 l/ha godišnje, raspoređeno u 2-3 tretmana.

Zemljište je resurs koji pozajmljujemo od budućih generacija te je red da i njima omogućimo da ga koriste i sačuvaju za neke nove.

31

Naša mala galerija

Rajski vrtovi...

Boranijo, boranijo i Bogu si teška

Srpska posla...

U službi lepote, i priroda i čovek...

Biću i jednog dana Villager man

Agronomski značaj poljozaštitnih pojaseva

priredili: Dr Andrija Peić, Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

U

sled drastičnog porasta broja stanovnika na planeti Zemlji i njihovih potreba, prirodni resuri se sve intenzivnije koriste i troše, a uglavnom se sporo obnavljaju ili je onemogućeno. Ideje o ekonomski isplativim zelenim površinama i o strateškom planiranju zasnovane su na principima održivog razvoja. Glavni cilj je obnavljanje prirodnih resursa sa uspostavljanjem biološke ravnoteže, a nastale su kao odgovor na probleme koje izazivaju odnošenje i slabo korišćenje biomaterijala sa zelenih površina i eolska erozija (rad vetra) oranica Rezultat je formiranje novog tipa resursa, kao i ekonomičnost, a brojnost zelenih površina je dodatno povećana jer je omogućen i razvoj drugih vidova privređivanja. Upravo stoga, formiranje poljozaštitnih pojaseva ima sve značajniju ulogu.

Vetar povećava intenzitet transpiracije što se u uslovima suše, a tome smo svedoci poslednjih godina, nepovoljno odražava na razvoj gajenog bilja. Narušene klimatske prilike, posebno sa povećanom temperaturom vazduha u regionu Vojvodine ozbiljno su ugrozile optimalan razvoj kulturnog bilja što je dovodi u pitanje rentabilnosti poljoprivredne proizvodnje.

Kada se govori o uticaju vetra na gajenu biljku, svakako da se negativno delovanje ispoljava kroz direktne štete koje nastaju zbog jakog pritiska vetra na same biljke i indirektne koje nastaju zbog toga što vetar povećava isparavanje sa zemljišta i biljaka. Već smo pomenuli da vetar isušuje zemljište, a brojčano to iznosi da sa intenzitetom vetra od 12 m/sec isparavanje se povećava 16 puta. Pri brzini vetra od 13 metara u sekundi, vetar odnosi plodne čestice zemljišta što dovodi i do smanjenja plodnosti. Na jako ugroženim terenima kao što je jugoistočni Banat, vetar odnosi i do 2 tone zemljišta po hektaru. Jaki vetrovi u jesen i proleće mogu da uspore pripremu zemljišta za setvu i da ometaju i izvođenje same setve. Istovremeno, vetar odnosi sneg sa parcela i taloži ga na puteve što s jedne strane onemogućava normalno funkcionisanje saobraćaja, a s druge, za nas značajnije, ogoljuje iznikle ozime useve što može dovesti do izmrzavanja. Takođe, s proleća, prilikom topljenja snega upravo zbog gore pomenutog, neravnomerna je akumulacija vlage u zemljištu. Najveće štete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda kada vetrovi često olujni i praćeni jakim kišama ili gradom izazivaju poleganje strnih žita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura, lomljenje grana voćaka, kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd. Istovremeno, vrlo često jaki vetrovi onemogućavaju pravovremeno izvođenje mera zaštite i prihrane gajenog bilja.

No da ne bude sve negativno sa vetrom, pomenućemo i neke koristi kao što su da vetar manje jačine u vreme cvetanja omogućava oprašivanje anemofilnih biljaka prenoseći polen s jedne biljke na drugu. Takođe, vetar u proleće može da doprinese da višak vode, po otapanju snega, ispari i da se stvore uslovi za obavljanje prvih prolećnih radova. Slab vetar doprinosi intenziviranju pojave rose koja je u pojedinim oblastima i jedini izvor vode za biljke. U oblastima gde su čestine pojava jakih vetrova velike moguće je i korišćenje njegove kinetičke energije za mlinove, elektrostanice manje snage i različite uređaje za navodnjavanje.

Jedno od najefikasnijih rešenja negativnog delovanja vetra je formiranje poljozaštitnih pojaseva. Brojni ogledi ali i praksa su potvrdili blagotvorno dejstvo poljozaštitnih pojaseva na klimu i plodnost zemljišta.

Osnovno pravilo je da se poljozaštitni ili šumski pojasevi podižu okomito na pravac dominantnih vetrova čime se usevi i zasadi štite od negativnog uticaja vetra.

Erozija zemljišta takođe predstavlja veliki ekonomski problem jer na nagnutim terenima erozija odnosi najplodniji sloj. Poljozaštitni pojasevi sa svojom vegetacijom (drveće, žbunje, travni pokrivač) ublažava transportnu moć vode što smanjuje odnošenje plodnog zemljišta na niže terene. Poljozaštitni pojasevi umanjuju isparavanje zemljišta za oko 40% u blizini pojasa i oko 25% u sredini polja. Pojasevi povećavaju relativnu vlažnost vazduha za oko 10% jer se u pojasu zadržavaju padavine pa se isparavanjem podiže vlažnost, a to blagotvorno deluje na biljke.

Poljozaštitni pojasevi smanjuju brzinu vetra za 25%, a neposredno pri šumskom pojasu i do 70%. Smanjenjem brzine vetra ujednačeniji je raspored padavina na 33

parceli, ravnomernija je akumulacija vlage bez oticanja po površini tla.

Znatan je uticaj i poljozaštitnih pojaseva na temperature vazduha i zemljišta. Tokom leta, pojasevi hlade vazduh jer je temperatura niža za 3 do 40C, a zimi viša, te dolazi do strujanja vazduha iz pojaseva u polja i obratno, što delimično ublažava temperaturne ekstreme I šokove kod biljaka.

Poljozaštitni tj. šumski pojasevi deluju i kao efikasne crpke na zabarenim zemljištima jer mogu sa spuste nivo vode u zemljištu, i samim tim privedu ga kulturi. Merenjima je utvrđeno da se nivo podzemne vode pod šumskim pojasem spusti za 100 do 150 cm. Kao ilustracija za ovo su i podaci da vrba starosti 15 godina upije oko 90, topola 83, dud 66 m3 vode tokom jedne vegetacione sezone.

Naravno,treba istaći i određeno negativno delovanje poljozaštitnih pojaseva. Oni zasenjuju proctor i do 5 m od pojasa što dovodi do kasnijeg otapanja snega te kašnjenja nastavka rasta i razvića ozimih useva, odnosno pripreme i setve jarih useva ali se to u vrlo uskom pojasu.

Generalno, korisnost podizanja poljozaštitnih pojaseva ogleda se u tome da oni usporavaju vazdušno strujanje pri površini zemljišta. Na rastojanju od oko 50 m ispred šume brzina vetra počinje da se smanjuje da bi, ukoliko je šuma dovoljno gusta, unutar šume postala jednaka nuli. Iza šume, na rastojanju od 100 do 500 m, takođe se uočava slabljenje vetra, a jedan deo struje vazduha se uzdiže iznad šume i prelazi preko nje, dok drugi prolazi kroz šumu. Iznad šume brzina i jačina vetra se povećavaju do visine od 200 do 300 m na šta nas upućuju osmatranja. Unutar šuma vetar je ili veoma slab ili ga uopšte nema. Ovakav uticaj šume na vetar koristi se u borbi protiv: preteranog isparavanja zemljišta, peščanih bura i snežnih nanosa tj. u podizanju vetrozaštitnih šumskih pojaseva.

Upotrebom poljozaštitnih pojaseva postiže se: ◆ Smanjuje se brzina vetra, intenzitet turbulencije, obim eolske erozije, intenzitet isparavanja ◆ Povećava se vlažnost zemljišta i vazduha

Poljozaštitni pojasevi imaju i povoljno dejstvo na prinos gajenih biljka o čemu svedoče i rezultati ispitivanja u pojedinim, nama bliskim zemljama (Tab. 1): Tab. 1 – Rezultati ispitivanja uticaja poljozaštitnih pojaseva na prinos gajenih biljaka Gajena biljka

Povećanje prinosa u % u odnosu na nezaštićene površine Češka

Austrija

Mađarska

Ozima pšenica

3,5

5,5 – 14,2

3,0 – 26,0

Jari ječam

9,4

7,7

-

Kukuruz

15,1

-

3,0 – 32,0

Šećerna repa

7,4

21,0

-

U određenim stništima, poljozaštitni pojasevi deluju na biološku ravnotežu. Staništa su ptica i korisnih insekata što može da dovede do smanjenja štetnih insekata.

34

◆ Pored selekciono-genetičkih mera, agrotehničkih mera, agroklimatskog reoniranja i agrotehničkih mera (navodnjavanje, pravilna obrada zemljišta), poljozaštitni pojasevi predstavljaju meru borbe protiv suše.

Jednom rečju, vetrozaštitni pojasevi su još jedna od mera koje čovek nije u dovoljnoj meri iskoristio kako bi zaštitio resurs od koga itekako zavisi, poljoprivredno zemljište.

Grčki venci, rimski gladijatori, začin, lek...

priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

kulinarstvu i prehrambenoj industriji, a etarsko ulje u farmaciji, veterini i parfimerijama. Uljane pogače se nakon izdvajanja ulja koriste za ishranu stoke. U peršunu ima najviše kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, magnezijuma, mangana, bakra i drugih mikroelemenata važnih za ljudski organizam. Peršun je izrazit diuretik, pa pospješuje izlučivanje tečnost. Pogodan je za lečenje anemije, jer je bogat gvožđem.,Tradicionalna medicina ga preporučuje u slučajevima oticanja nogu, reumatizma, gihta, debljine, angine pektoris. Fitoterapeuti napominju da se peršun ne sme koristiti ako postoji upala bubrega. To se naročito odnosi na peršunovo seme koje deluje znatno jače od korena i lista. Peršun povoljno utiče na rad jetre, pa se preporučuje kod žutice i drugih oboljenja jetre. Koristan je i u ishrani dijabetičara, ali se ne preporučuje uzimanje peršuna u vreme dojenja, jer on može smanjiti, a ponekad i potpuno zaustaviti izlučivanje mleka.

S

vi smo čuli i probali ovu začinsku biljku, mami svojim mirisom i čini čuda u svakoj kuhinji. Peršun ili Petroselinum sativum L., pripada mnogobrojnoj familiji Apiaceae. Naziv potiče od grčke reči petros (stena) i selonon (biljka), pa se predpostavlja da je prvobitno rastao na stenama Mediterana i jugozapadne Azije. Utvrđeno je da je pradomovina peršuna Sardinija. U mnogim zemljama juga Evrope, peršun raste kao divlja ili poludivlja biljka, za što su zaslužne ptice koje raznose njegovo seme.

Upotreba peršuna seže daleko u prošlost, tako je poznato da se koristio još u Egiptu. Stari Egipćani koristili su peršun kao sredstvo za lečenje bolesti bubrega i mokraćnih puteva. Antički Grci poznavali su peršun, ali ga nisu koristili za jelo. Smatrali su ga svetom biljkom. Od peršuna su pravili vence koje su nosili na svečanim gozbama. Njime su, takođe, ovenčavali svoje heroje i kitili pobednike. Peršun se nosio na grobove – za pokoj i slavu umrlih. Međutim, za razliku od Grka, stari Rimljani su koristili peršun verujući da im daje snagu, jača reflekse i čini ih lukavijima. U spisima rimskih letopisaca stoji i da su gladijatori pre borbi jeli peršun. Do kraja srednjeg veka peršun je bio isključivo lekovita biljka i sredstvo ukrašavanja u raznim prilikama. Zabeleženo je takođe da je u Britaniju stigao tek u XVI veku Peršun se upotrebljava kao začinska, lekovita, ukrasna i obredna biljka. To pre svega proizilazi iz njegovog bogatstva vitaminima i mineralima. Naravno, kao i sve biljke preporuka je da se konzumira svež, pogotovo ako se uzima zbog lekovitosti. Danas je peršun nezamenjivo začinsko povrće, bez kojeg se ne može zamisliti ni jedna svetska kuhinja.Sakuplja se i gaji radi zadebljalog korena, listova, herbe iz koje se destiliše etarsko ulje i semena. Cela biljka koristi se u narodnoj medicini,

Gajenje - Peršun se gaji na dubokim, rastresitim i normalno vlažnim zemljištima. Ako se gaji na jako teškim i jako kiselim zemljištima brzo dolazi do truljenja korena. Osim toga, ako se proizvodi koren teško ga je vaditi iz sabijenog zemljišta. Optimalna kiselost je pH 6 – 8. To je biljka umerenog podneblja. Peršun (lišćar i korenaš) nema posebnih zahteva prema uslovima sredine. Podnosi niske temperature do – 40C i dobro prezimljava pod snegom. Gaji se u plodoredu. Dobri predusevi su jednogodišnje mahunarke, a loši vrste iz iste familije. Na isto mesto vraća se posle 3 - 4 godine. Prema visokim temperaturama je relativno otporan, dok sušu slabo podnosi. Za optimalan razvoj treba birati lokalitete sa mnogo svetlosti. Iako je dvogodišnja biljka, za proizvodnju lišća i korena gaji se kao jednogodišnja, a kao dvogodišnja za proizvodnju semena.

Zemljište za gajenje peršuna treba poorati u jesen na dubinu od 30 - 40 cm. Uzorana parcela se ostavlja da prezimi i izmrzne. Rano u proleće se vrši predsetvena priprema. Zemljište treba maksimalno usitniti i izravnati, pošto je seme peršuna veoma sitno. Ima velike potrebe za hranljivim materijama. Poželjno je da se peršun seje na parceli na kojoj je prethodna kultura bila đubrena stajnjakom Preporučuju se mineralna đubriva sa odnosom NPK 7:22:14. Za određivanje količine đubriva treba prethodno izvršiti uzorkovanje i analizu zemljišta, a preporučena količina je 120 - 150 kg/ha.

Seje se direktnom setvom, uskoredo, širokoredno ili u pantljike Setva se obavlja rano u proleće ili krajem leta i početkom jeseni u redove, sa razmakom od 30–50 cm. Seje se po površini jer seme bolje klija na svetlosti.

Letnja i jesenja setva mogu da se izvode ako je parcela potpuno čista od korova i ako je obezbeđeno navodnjavanje. Prolećna setva se obavlja u martu, odnosno u prvoj nedelji poljskih radova. Posle setve zasejanu parcelu 35

treba odmah povaljati. Za površinu od 1ha potrebno je 4 - 5 kg semena. Seme niče za 2 - 3 nedelje.

Mere nege podrazumjevaju uništavanje pokorice, okopavanje, plevljenje, navodnjavanje, proređivanje i prihranjivanje. Uništavanje pokorice se skoro uvek primjenjuje da bi se olakšalo nicanje peršuna. Okopavanje je obavezna mera nege, a naročito u početnim fazama razvoja peršuna kada su mlade biljke najosjetljivije na korove. Ova mera se izvodi 3 - 4 puta u toku vegetacije u zavisnosti od zakorovljenosti zemljišta. Peršun se prihranjuje dva do tri put a utoku vegetacije sa KANom. Peršun dobro reaguje na navodnjavanje, tako da ako postoji mogućnost navodnjavanja, ovu meru treba praktikovati. Prilikom proizvodnje peršuna korenaša obavezna mera je proređivanje. Ako se peršun ne proredi, razvija se veoma mali koren koji se teško čisti i prerađuje. Prorjeđivanje se vrši dva puta u toku vegetacije.

Peršun može tokom vegetacije biti izložen napadu pojedinih bolesti (crna pegavost – Alternaria radiciana, siva pegavost lišča – Septoria petroselini, pepelnice – Erysiphae heraclei), štetnih insekata (mrkvina muva, lisne vaši, minirajuće muve, grinje) i korovske biljke.

Naravno, preporuka je gajenje u plodoredu, a što se hemijske zaštite od bolesti, vodeći računa o karenci preparata mogu se koristiti preventivno preparati na bazi mankozeba i bakra (Penncozeb WG, Dithane M45),

36

a za zaštitu od štetnih insekata Vantex 60 SC. Zaštita od uskolisnih korova može se ostvariti primenom „graminicida“ Kletox ili Focus Ultra.

Berba lišća za sušenje se obavlja u više navrata. Prva berba se vrši kad biljke imaju 10 - 20 stalnih listova, a međuprostor je pokriven. Prva berba se mora obavljati pažljivo jer koren u ovoj fazi još nije dovoljno ojačao pa može doći do čupanja cele biljke. Naredne berbe se vrše čim lišće odraste dovoljno da se ponovo može brati. U povoljnim godinama može se dobiti 3 - 5 berbi.

Treba voditi računa da donji listovi ne počnu da žute, pošto takav materijal nije za tržište. Lišće se suši u sušarama na oko 400C ili prirodnim sušenjem. Odmah nakon sušenja odvaja se od stabljike, dok se za ekstrakciju etarskog ulja koristi sveža herba ili koren. Koren se vadi u jesen, krajem septembra ili početkom oktobra. Vadi se mašinski, pomoću vadilica. Nakon vađenja, se pere, seče i suši. Ako se peršun proizvodi za ulje, koristi se celi nadzemni deo biljke. Herba se kosi druge godine na početku cvetanja cvasti, kada je najveća koncentracija lekovitih materija i etarskog ulja. Žanje se u momentu kada plodovi počnu da menjaju boju od zelene ka mrkoj. Za jedan kg suvog lista potrebno je oko 10 kg svežeg, a kod korena ovaj odnos je 5 : 1. Sa jednog hektara peršuna može da se dobije do 3.000 kg suvog lista ili 2.000 - 4.000 kg suvog korena, odnosno 50 - 70 kg eteričnog ulja.

Kalendar poljoprivrednih radova u oktobru

O

ktobar (latinski: october) - vinski mesec, u rimskom kalendaru osmi, kod nas deseti mesec u godini, listopad, ima 31 dan. Mesec je u delu godine u kome su dani sve kraći, broj osunčanih časova sve manji, magle je sve više, pa je zbog svega toga niža srednja mesečna temperatura vazduha. Klimatološka statistika kaže da je srednja mesečna temperatura vazduha za približno pet stepeni niža od temperature u septembru, a da je istovremeno broj časova sa sijanjem sunca za oko pedeset sati manji. Jedna od klimatoloških karakteristika ovog meseca jeste i pojava prvog mraza i povećan broj dana sa maglom. Može se reći da je oktobar na našim geografskim širinama najčešće ipak predstavnik lepe jeseni. Meteorolozi bi rekli da je takvo vreme posledica preovlađujućeg uticaja anticiklona (polje visokog vazdušnog pritiska), koji utiče na vreme tokom tokom dve trećine oktobarskih dana. Centar anticiklona obično je srednja Evropa. Oktobar je, uz januar, mesec sa najvišom prosečnom vrednošću vazdušnog pritiska.

priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

prirsustvo uzročnika bolesti, kao i korova, te na osnovu toga odlučuti se za primenu fungicida i herbicida.

Jesenje mere njege useva imaju izuzetan značaj. Bitka protiv glodara – poljskih miševa, voluharica i dr., mora se obaviti na vreme, kako bi se izbeglo povećanje populacije, a sa njom i štete. Ponekad je neophodna mera odvođenja suvišne vode na nižim terenima i kod teških nepropusnih zemljišta kopanjem obodnih kanala. Najčešće su to mikrodepresije koje sakupljaju vodu, a na takvim mestima dolazi do gušenja biljaka ako voda leži duže od četiri-pet dana. Površine namenjene za prolećnu setvu obrađuju se i đubre stajskim i mineralnim đubrivima.

Povrtarstvo – oktobar je mesec i setve i sadnje ozimih useva. Sade se beli luk i srebrenjak, te ozima salata, takođe ozimi spanać i ozimi grašak. Početkom oktobra u našem agroekološkom području javljaju se prve temperature ispod nula stepeni i do tada moraju da se oberu sve vrste toploljubivog povrća zasejanog i zasađenog u proleće i leto. Krajem septembra i u oktobru vadi se korenasto povrće: mrkva, peršun, paštrnjak, celer, cvekla, letnja rotkva i spremaju se za čuvanje tokom zime.

Počinje berba kasnih kupusnjača i praziluka. Nedozreli plodovi paradajza stavljaju se na dozrevanje ili u turšiju.

Stočarstvo - za stočare ovo je, takođe, mesec sakupljanja “plodova”. U ovom mesecu oni posebnu brigu posvećuju parenju ovaca. Dobri ovčari moraju da vode računa pod kakve ovnove pripuštaju svoje ovce jer će se to, dakako, videti na jaganjcima. Pošto se kod nas primenjuje tzv. prolećno jagnjenje, potrebno je radi prispeća obilja hrane na planinskim pašnjacima, ovce i pripuštati i pariti u jesen.

Ratarstvo - ovo je mesec velikih ratarskih poslova.

Bere se kukuruz, završava se žetva soje, vađenje šećerne repe i krompira, ubiru se i mnogi drugi poljoprivredni usevi. Posao treba da se obavi brzo, da bi se zemljište što pre oslobodilo za setvu strnina. Odmah po žetvi preduseva, zemljište se đubri i obrađuje, da bi se što pre posejali ozimi usevi, jer se svako kašnjenje odražava na prinose. Optimalni rok u većini naših krajeva za setvu ječma je početak oktobra, a za pšenicu druga pa i treća dekada ovog meseca. Ni prerana setva nije preporučljiva. Zemljište pre setve treba dobro nađubriti i obraditi, a na osnovu izvršene kontrole plodnosti, odnosno sadržaja mineralnih materija u zemljištu. Treba paziti na uzbor sorti pšenice i ječma, pogotovu što je izbor zaista širok. Poljoprivredni stručnjaci preporučuju da se nastavi sa zaštitom uljane repice protiv štetočina. Ozimi usevi koji su ranije posejani, treba da se pregledaju na 40

Oktobar je mesec u kome treba da pronesu mlade kokice uzgojene od pilića koji su se izlegli u aprilu i maju.

Sve kokice koje nisu pronele sa pet do šest meseci starosti treba likvidirati, jer je očigledno da neće biti dobre nosilje. Prepoznavanje kokošaka koje ne nose ili loše nose i njihovo uklanjanje iz jata mora biti svakodnevni zadatak odgajivača. Ova mera ima veliki, pre svega ekonomski značaj za proizvođače, jer takve kokoške nepotrebno opterećuje proizvodnju i uvećavaju cenu koštanja jajeta. U jatu se svakodnevno pojavljuju jedinke koje prestaju da nose. Njih treba identifikovati i redovno ih uklanjati iz jata. Razlozi prestanka nošenja mogu biti razni, a najčešće su individualna osjetljivost na patološke činioce, uslove gajenja i ishrana. Sve je manje mogućnosti za ishranu stoke ispašom i zelenom travom, pa se hrani hranom pripremljenom za zimu.

Stoka u tovu treba dobro da napreduje.

Voćarstvo – mesec u kome se završava berba plodova zimskih sorti jabuka, krušaka, dunja. U semeništu se obavlja setva semena. Sadnice se pripremaju za vađenje.

Voćnjaci se đubre stajskim i mineralnim đubrivima, koja se zaoravaju, a opet na osnovu preporuka koje daju stručnjaci na bazi ispitivanja zemljišta. Kopaju se rupe za jesenju sadnju voćaka (kojoj stručnjaci daju prednost u odnosu na prolećnu) ili za popunjavanje praznih mjesta. Vreme je da se mlada stabla zaštite od zečeva i drugih glodara. U rasadniku se vrše pripreme: sadnice se vade, klasiraju, privremeno trape ili otpremaju kupcima. Krajem ovog meseca počinje sadnja voćaka.

Kraj je vegetacije i zaštita voćaka u jesenjem periodu ima poseban značaj. Pojava i širenje bolesti u voćnjacima uzrokuju velike posledice. Preduzimanjem blagovremenih mera sprečavaju se velike ekonomske štete.

Oktobar je vreme da se određenim merama zaštite ili bar smanji infektivni potencijal za narednu godinu. Jer, većina parazita prezimljava u kori grana ili stabla ili u opalom lišću. Preostali plodovi na voćkama ili na zemljištu takođe su značajan izvor infekcije za narednu godinu. Izbor mera za zaštitu nije velik. U obzir dolaze mehaničke ili hemijske mjere zaštite. Mehaničke mere podrazumijevaju otklanjanje osušenih grana, preostalih plodova, pa eventulano i čitavih osušenih stabala.

Međutim, u ovom periodu, uklanjanje suvih grana preporučuje se samo kod jabučastih vrsta voćaka (jabuka, kruška, dunja). Kada su u pitanju koštičave vrste voćaka, a pre svega breskva i kajsija, u ovom periodu ne treba seći grane i uklanjati preostale plodove sa voćaka (to je trebalo uraditi neposredno posle berbe, tokom leta) jer sada svaka ozleda predstavlja potencijalni otvor za prodor raznih patogena (gljiva i bakterija). Zato stručnjaci preporučuju da se koštičave vrste voćaka u oktobru dobro isprskaju nekim od bakarnih preparata u maksimalno preporučljivoj koncentraciji.

Vinogradarstvo - u vinogradima se, takođe, pripremaju mesta za sadnju i obavlja sadnja ožiljenih kalemova. Stajnjak i mineralno đubrivo rasturaju se i u vinogradu. Zemljište između redova i u redu duboko

se obrađuje (jesenja obrada). Obavlja se berba, čišćenje, klasiranje i pakovanje grožđa srednje poznih i poznih sorti grožđa istih perioda sazrevanja. U oktobru, u okviru priprema za podizanje novih vinograda, priprema zemljišta je posebno važan posao. Sa zemljšta na kojem se planira sadnja vinove loze treba ukloniti sve veće ostatke prethodnog zasada ili useva, obaviti meliorativno đubrenje i – rigolovanje. To je obavezna mera pripreme zemljišta pri sadnji vinove loze i predstavlja duboko oranje na dubinu od 60 do 80 pa čak i 90 centimetara. Ovim postupkom razbija se nepropusni horizont zemljišta, a površinski sloj, koji je obično plodniji, rigolovanjem se prebacuje na veće dubine, tamo gde će biti najveći deo korenovog sistema čokota. Rigolovanjem se meliorativno đubrivo, bilo da je organsko ili mineralno, unosi u celi sloj zemljišta koji se prevrće.

Najzad, rigolovanjem i rastresanjem zemljišta stvaraju se povoljniji uslovi za početno grananje korena mladog čokota, kako bi koren zauzeo što veći prostor i mogao da iznese celi nadzemni deo i omogućio brzo formiranje uzgojnog oblika i normalno stupanje ćokota u plodonošenje.

Vrt - prvi jesenji dani ostavljaju tragove i u vrtu. Većina biljaka je precvetala, a listovi na drveću i šiblju počinju da žute. Ovo vreme treba da se iskoristi za mnoge poslove u vrtu i biljke pripreme za zimsko mirovanje.

Tokom celog meseca treba da se sade lukovice krokusa, zumbula, narcisa, tulipana, visibabe i anemona. Pojedinačnu sadnju ovih biljaka treba izbegavati jer se najlepši utisak dobije sadnjom u većim grupama određenih vrsta ili njihovom kombinacijom. Odmah po sadnji lukovice treba zaliti, jer će se na taj način pomoći razvoj i formiranje korena. Zalivanje se nastavlja u slučaju suve jeseni. Tokom oktobra je najpovoljnije vreme za sadnju i presađivanje drveća i šiblja. Sade se i ruže. Ovo je poslednji mjesec u kome se travnjak redovno kosi – svakih deset dana. Lukovice begonije prestati zalivati kako bi se biljke primorale na mirovanje. Zbog nedostatka vlage listovi će se sasušiti i krajem mjeseca gomolji mogu da se izvade iz zemlje.

Oktobar je mesec u kome se polako pozdravljamo sa toplim i sunčanim danima, a lagano se navikavamo na hladni I kišni period koji sledi.

41

Mak, makovnjača...

B

ački ručak običan ima red svoj logičan... kaže pesma, a na kraju logičnog reda ide makovnjača.

Mak u piti ili štrudli je i u pesmama opevan ali je mnogima pomogao da ispevaju svoje pesme.

Za njegovo postojanje se znalo u kamenom i bronzanom dobu. Gajio se zbog semena, ulja i opijuma naročito u Egiptu, Grčkoj, Rimu, Persiji, Indiji, Kini, na Balkanu, Južnoj Americi i drugde. Prema verovanju, mak je simbol Velike majke. Predstavlja noć, posvećen je svim božanstvima noći i meseca. Istovremeno, predstavlja plodnost, zaborav, nemar, lenjost i smrt. Ova značenja su povezana sa drogama koje se proizvode od maka kao što su opijum, morfin i heroin. Razlog zbog koga se mak smatra simbolom plodnosti je njegova velika brojnost semenki. U grčkoj i rimskoj kulturi, mak simbolizuje period sna i smrti. U biljnom svetu simbol je Demetre (boginje zemljoradnje, žitarica i useva) odnosno Cerere, Persefone, Venere, Hipnosa i Morfeja.

Lišće maka je bilo posvećeno majci bogova Heri i služilo joj za proricanje. U hrišćanstvu mak predstavlja san, neznanje i ravnodušnost. Mak crvene boje predstavlja Isusovu patnju kao i smrtni san.

Mak, Papaver samniferum je jedna od najstarijih kulturnih biljaka, pripada familiji Papaveraceae, rodu Papaver. Jednogodišnja je biljka koja ima cvetove različitog kolorita, ružičaste, bele, žute, narandžaste, crvene ili ljubičaste. Središte cveta ima vijugave prašnike okružene okruglim ili peharastim skupom četiri do šest latica. Pre nego procvetaju, latice su zgužvane u pupo-

42

priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

ljak i kako cvetanje prestaje latice često leže ravno pre nego otpadnu. Zrela makova glavica je spolja naborana i unutar glavice se nalazi nekoliko odeljaka koje sadrže stotine semenki. Semenke su sićušne, bubrežastog oblika, orošastog ukusa, hrskave teksture boje smeđe, sivo – plave ili žute.

U semenu maka se nalazi 50 – 60 % ulja koja se koriste za jelo. Iz suvih čaura maka se dobija morfijum i drugi alkaloidi potrebni za izradu raznih lekova, toaletnih sapuna i kvalitetnih slikarskih boja. Ulje dobijeno iz maka se svrstava u polusušiva ulja, po vrednosti je najbliže maslinovom i sezamovom ulju. Ima veliku hranljivu vrednost, sadrži veliki broj masnih kiselina, kao što je oleinska, stearinska, linolna i palmitinska kiselina.

Energetski sadržaj 100 grama semenki maka iznosi 533 kcal/2231. Od toga je 45% masti, 24% ugljenih hidrata i 18% proteina. Od vitamina bogat je izvor tiamina (0,85 mg), pirodoksina (0,4 mg), folne kiseline (34 mg), riboflavina (0,2 mg) i vitamina E (1,1 mg).

Mak je ne samo uljana već i vrlo važna lekovita biljka, ali kod nas se slabo gaji. U našoj zemlji pretežno u Vojvodini proizvodnja maka podrazumeva isključivo uljani mak, dok su u svetu zastupljeni kultivari za proizvodnju opijuma. Gajenje maka za proizvodnju opijuma izvodljivo je samo u zemljama sa toplom i sušnom klimom i pod državnom kontrolom je, za razliku od uljanog maka čije je gajenje slobodno.

treba pomešati sa peskom. Dubina setve je 1 – 2 cm.

Posle setve zemljište obavezno povaljati i okopavati kad nikne. Prihrana se vrši tokom vegetacije azotom Žetva maka se obavlja u vreme tehničke zrelosti, kada čaure menjaju boju od plavičasto zelene u sivkastu. To je i period kada ima najviše opijuma. Sirovi opijum se dobija zasecanjem čaura, obavezno izjutra, dok se ne stvori smolasta masa sirovog opijuma koja je lepljiva.

Tokom vegetacije biljke maka su izložene napadu prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina. Visok prinos i kvalitet traže i preduzimanje pravovremenih mera hemijske zaštite.

U semenu maka se nalazi 50 – 60 % ulja koja se koriste za jelo. Iz suvih čaura maka se dobija morfijum i drugi alkaloidi potrebni za izradu raznih lekova, toaletnih sapuna i kvalitetnih slikarskih boja. Uljane pogače od maka su cenjena koncetrovana hrana za muzne i tovne krave jer u sebi sadrže proteine, ugljene hidrate i sirova vlakna.

Pored nutritivne vrednosti, seme maka ima i lekovita svojstvfa. Preparati na bazi maka koriste se za opuštanje mišića, protiv bolova, za iskašljavanje i lečenje grčeva u abdomenu. Minerali i vitamini maka ublažuju razdražljivost, stres, podstiču koncetraciju. Suve čaure maka sadrže nešto kodeina, papaverina i oko 0,4 % morfijuma, tako da se čaure koriste za ekstrakciju ovih alkaloida u farmaciji i medicini.

Maka ima više vrsta, a dve su najvažnije: evropski sa modro sivim zrnom i indijski, mnogo svetliji sa žućkastim zrnom.

Mak uspeva dobro na nezakorovljenom, dobro strukturnom zemljištu. Ne podnosi slana, teška zemljišta izložena vetru. U plodoredu se gaji posle 3 – 4 godine.

Odlični predusevi su grahorica, rani krompir, ozima žita.

Osnovna duboka obrada je u jesen, zemljište se kultivatorom više puta priprema da bude ravno i čisto. Pred osnovnu obradu se vrši đubrenje stajnjakom, kao i mineralnim đubrivom, najbolje nakon analize zemljišta.

Ako nje nema, praksa je da se koristi 40 – 60 kg/ha azota, 50 – 60 kg/ha fosfora i 30 – 40 kg/ha kalijuma.

Setva se vrši krajem septembra, odnosno početkom oktobra, a prolećna setva se vrši kad i jara strna žita.

Seje se širokoredno, najbolje 10 – 12 biljaka po metru kvadratnom, odnosno 50 – 60 cm međurednog razmaka. Količina semena je 4 – 5 kg/ha, koje prethodno

Od gljivičnih oboljenja, najčešća je naročito tokom vlažnog proleća plamenjača maka koju izaziva Peronospora arborescens. Infekcija je različito rasprostranjena zavisno od faze razvoja biljke i vremena ostvarene zaraze. Simptomi oboljenja su karakteristični za plamenjaču, deformisani listovi sa pepeljastom navlakom na naličju. Napadnute čaure ne proizvode opijumsku smolu. Va i agrotehničke (plodored, zaoravanje prethodnih žetvenih ostataka) i hemijske mere, tretman fungicidima. Od fungicida preventivno može se koristiti koristiti Dithane M45 ili Penncozeb WG u dozi 2 – 2,5 kg/ha, Funguran OH u dozi 1,75 kg/ha ili Queen (0,75 l/ha), a u slučaju ostvarenja zaraze i Ridomil Gold 68 WG u dozi 2,5 kg/ha. Pored plamenjače, na maku se razvijaju i oboljenja tipa crne pegavosti koju uzrokuju vrste Pleospora papaveracea, P. calvescens, Helmitosporium papaveris. Seme koje je zaraženo sporo klija, ponici venu i suše se. Na prizemnom delu stabla se javljaju nekrotične pege koje izazivaju uginuće mladih biljaka. Lišće se suši, čaure deformišu i ostaju sterilne. Velike štete nastupaju kada je proleće i leto umereno toplo i vlažno.

Tada dolazi do smanjenja prinosa i količina opijuma se smanjuje za 50 %. Mere zaštite su četvorogodišnji plodored, zaoravanje žetvenih ostataka i dobra priprema zemljišta, kao i dezinfekcija semena fungicidima. Tokom vegetacije po potrebi se može obaviti tretiranje fungicidom Fluoco u dozi 0,5 l/ha. Bakterijsku uvelost maka izaziva Xanthomonas papavericola. Kao posledica ranog napada ove bakterije, ponici posle nicanja uginjavaju, a preživele obolele biljke na mestima zaraze imaju mrke pege. Lišće se brzo suši što dovodi do uvenuća cele biljke. Vrlo je opasna bolest i na seme pre setve se obavezno mora naneti bakarni preparat. Tokom vegetacije tretirati biljke maka fungicidom Funguran OH u dozi 1,75 l/ha i to 2 do 3 puta u odgovarajućim razmacima.

Biljke maka su veoma ugrožene od nicanja do berbe i od štetnih insekata. Velike štete nanose žičari, podgrizajuće sovice i rovac. U fazi klijanja i nicanja usev je izložen napadu stepskog popca Acheta deserte, viličnjaka Psalidum maxilosum, lucerkine pipe Othiorthynchus ligustici, ozime i prolećne sovice Euxoa spp., Plussia 43

gamma, štetnih glodara i puževa. Takođe, lisne vaši, galica, muve mineri, pregljevi, rilaš makovog korena, makova buba i drugi štetni insekti ugrožavaju proizvodnju maka. Za vreme cvetanja maka štete nanosi rutava buba Tropinota hirta, a pred samu i tokom berbe i ptice.

Ipak, tokom vegetacije najveće štete prouzrokuju makov korenov surlaš, siva makova pipa i muva makove čaure. Makov korenov surlaš – ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u zemljištu. Tokom aprila imago se nakon prezimljavanja hrani lisnom masom. Nakon perioda dopunske ishrane i parenja, ženka polaže oko 500 jaja na naličju listova i lisnih peteljki. Ispilele larve se ubušuju u listove i prelaze na koren (5 – 50 larvi). Na dubini zemljišta od 10 cm u blizini korena pretvaraju se u lutku. Iz lutke, imago izlazi, hrani se lišćem i krajem leta se povlači u zemlju gde prezimi. Velike štete su tokom sušnog perioda, pre svega na lakim i rastresitim zemljištima. Larve u početku miniraju lišće, izgrizaju koren i korenove bočne žilice, tako da biljka zaostaje u porastu, čaure su sitne i prinos je znatno umanjen. Suzbijaju se odrasli insekti za vreme ishrane, pre ili u vreme polaganja jaja i to jednim do dva tretmana insekticidom Nurelle D 1,3 l / ha ili Cythrin 250 EC u dozi 0.2 l / ha.

Po štetama ne zaostaje ni siva makova pipa Ceutorrhynchus macula alba. Imago je ovalnog oblika, pepeljasto sive boje, dug 3 – 5 mm. Pokriven ljuspicama i dlačicama na gornjoj površini tela. Na vratnom delu ima tri uzdužne bele linije, dok je na osnovi pokrioca ima bele pege. Imago ima dugu na dole savijenu rilicu.

Larva je apodna, beličasta, valjkasta duga 6 mm.

44

Godišnje ima jednu generaciju, a imago prezimljava na dubini oko 10 cm. Javlja se u drugoj polovini maja ili početkom juna pred početak cvetanja maka. Ženka položi jaja u čauru maka koja se formirala i to do 20 jaja.

Otvori kroz koje je položila jaja su tamne boje. Posle 5 – 8 dana embrionalnog razvoja odlazi u čauru i kada poraste odlazi u zemlju na dubinu 5 – 8 cm i pretvara se u lutku. Razvoj traje 20 – tak dana. Već se u avgustu formira imago, koji ostaje do proleća. Stadijum lutke traje 15 – 30 dana. Larve sive makove pipe su veoma veliki štetnici. Seme koje je napadnuto postaje žuto, smežura se i sasuši. Oštećena mesta su „vrata“ za prodor mikroorganizma, a u uslovima vlažnog vremena dolazi do razvoja plesnivosti semena i smanjenja prinosa i do 90%. Tretman insekticidima treba obaviti u periodu pre početka cvetanja i po precvetavanju u večernjim satima kada je temperatua niža. Kao i kod prethodne štetočine, koristi se Nurelle D u dozi 1,3 l/ha.

Iako nema zvanično registrovanih herbicida za zaštitu od korova, iskustva pojedinih proizvođača ukazuju da se nakon setve, a pre nicanja mogu primeniti preparati na bazi S-metolahlora u dozi od 1,0 do 1,2 l/ ha. Tokom vegetacije, uskolisne korove treba suzbijati „graminicidima“, a po potrebi se može obaviti pred zrenje i desikacija.

Naravno, s obzirom na to da se seme maka može koristiti i u prehrambenoj i u farmaceutskoj industriji, u zavisnosti od namene, pre primene pesticida je neophodno konsultovati se sa stručnjacima tehnolozima.

Drugi pišu Preuzeto iz: EurActiv, septembar 2013.

PORASLE POLJOPRIVREDNE SUBVENCIJE U EU

D

irektor za trgovinu i poljoprivredu OECD Ken Aš smatra da je pravo vreme da se vlade u svetu obavežu na široku reformu poljoprivrednih subvencija, s obzirom da cene na svetskom tržištu prehrambenih proizvoda i sirovina rastu i da se očekuje da se rast nastavi. “Zadovoljavanje potreba rastuće i bogatije svetske populacije zahteva zaokret sa razarajućih i rasipničkih politika iz prošlosti ka merama za unapređenje konkurentnosti i omogućavanje farmerima da odgovore na signale tržišta, uz obezbeđenje punog finansiranja više nego potrebnih inovacija”, istakao je Aš. Izveštaj “Poljoprivredna politika: Monitoring i evaluacija” koji je OECD objavio 18. septembra obuhvata nove podatke i procene domaće poljoprivredne politike 34 članice OECD, kao i zemalja u razvoju koje beleže brz rast, uključujući Brazil, Kinu, Indoneziju, Kazahstan, Rusiju, Južnu Afriku i Ukrajinu.

Ukupno je razmotrena poljoprivredna politika 47 zemalja koje u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuju sa gotovo 80%. U izveštaju se navodi da se najveća povećanja subvencija poljoprivredi registruju u zemljama koje nastoje da postignu samodovoljnost. OECD, koji ne vidi čvrstu vezu između samodovoljnosti i povećanje bezbednosti u hrani, posebno u manje razvijenim ekonomijama, ističe da se dostupnost hrane efikasnije povećava smanjenjem siromaštva i razvojem “sigurnosnih mreža”. Potrebne su i veće investicije koje će doprineti povećanju domaće proizvodnje, unapređenju pristupa tržištima radi uvoza, ali i izvoza, kao i stvaranju rezervi hrane za hitne slu-čajeve. Navodi se i da su inovacije ključne za povećanje produktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji i da ulaganja u istraživanja i razvoj, uz pro-širenje savetodavnih usluga, daju najbolje rezultate na duži rok. Izdvajanja za druge usluge na poljoprivrednom sektoru, poput onih za bezbednost hrane ili sisteme za garantovanje kvaliteta hrane, takođe doprinose dugoročnoj profitabilnosti, konkurentnosti i održivosti, poručuju iz OECD.

Preuzeto iz: Tanjug, oktobar 2013

STOČARI NESPREMNI ZA LIBERALIZACIJU TRGOVINE

S

točari u Srbiji nisu spremni da se suoče sa konkurencijom iz Evropske unije, kada od 1. januara bude potpuno liberalizovan režim spoljne trgovine, pa je neophodno što pre izmeniti zakonsku regulativu i doneti odgovarajuće mere, zaključeno je na konferenciji “Stočarska proizvodnja i pridruživanje EU”. Srbija sada nema dovoljnu proizvodnju junetine da bi mogla da ispuni odobrenu kvotu od 9.000 tona u EU, a s druge strane svi45

njetinu ne može da izvozi zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. Šef odeljenja Evropske komisije za EU integracije i ekonomiju Frik Janamat poručio je da je za Srbiju najvažnije da što pre donese ili izmeni zakonska i akta, kojima se reguliše stočarska proizvodnja, kao i da ona što pre budu primenjena. On je rekao da će stočarstvo u svakom slučaju biti suočeno sa pritiskom globalizacije, bez obzira da li će Srbija ući u EU ili ne. Predstavnik Ministarstva poljoprivrede Nenad Terzić rekao je da je u toku usaglašavanje Zakona o stočarstvu sa EU, kao i donošenje podzakonskih akata i primena standarda EU. Prema njegovim rečima, od 1. januara trgovina sa EU biće liberalizovana za 80% poljoprivrednih proizvoda, ali će 20% osetljivih i dalje biti zaštićeno carinama. Milenko Đur-đević, vlasnik klanice “Đurđević” iz Pećinaca, koja ima dozvolu za izvoz u EU, upozorio je da se brzo mora delovati, jer se svinjarstvo u Srbiji gasi, pa će se zbog nemogućnosti izvoza mesa vakcinisanih svinja, klaničari okrenuti uvozu, što će domaće proizvođače dovesti u još teži položaj. Prema rečima predsednika Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladina Ševarlića, 90% naših stočara još nije svesno šta ih čeka u EU. On je naveo primer da od 13 novoprimljenih zemalja u EU, čak njih 11 nije konkurentno sa svinjarskom proizvodnjom. Proizvođači u EU dobijaju mnogo veće subvencije i bolje su organizovani, pa će u Srbiji dobiti tržište od sedam miliona novih potrošača, jer naši stočari ni na domaćem tržištu neće biti konkurentni.

Preuzeto iz: Novosti, oktobar 2013.

OD ORANICA NAPRAVILI STEPU

S

rbija godišnje izgubi oko 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta tako što je njeni građani i privreda nepovratno unište. Svake godine samo od rudnika izgubimo 200 ha plodne zemlje, a pepelište (koje stvaraju termoelektrane) godišnje zauzme po 1.200 ha u Srbiji. Još 100.000 hektara “nestane” uglavnom u Banatu zbog vađenja gline, a 126 šljunkara uništi dodatnih 60.000 ha. Oko 20.000 ha poljoprivredne zemlje uništi erozija zbog vetra i vode, a dodatnih 3.000 ha gubimo zbog nedostatka ekološke svesti.

Ove zabrinjavajuće rezultate pokazala je studija Instituta za zemljište i ratarstvo koja se radi na pet godina, a zemlja se redovno kontroliše. U principu, poljoprivredna zemlja u Srbiji i nije toliko zagađena, pogotovo kada se uporedi sa susednim zemljama. ”Poljoprivredno zemljište u Srbiji nije mnogo zagađeno i veći deo zemlje ima teških metala daleko ispod maksimalno dozvoljenih vrednosti”, kaže Vladica Banić, iz Ministarstva poljoprivrede. Zemlju najviše uništavaju pesticidi i teški metali, ali poljoprivredno zemljište zagađuje najviše čovek koji pravi jalovišta, prenamenjuje zemljišta, otvara rudnike, kopove, šljunkare. Istraživanje je pokazalo da hroma u proseku ima po 49 miligrama po kilogramu (u Vojvodini 30 miligrama), a dozvoljena vrednost je 100 miligrama. Nikla ima u zemljištu Zlatibora, Ozrena, Suvobora, Topole, Aranđelovca, ali u granicama dozvoljenog. Cinka ima 48 miligrama, a dozvoljeno je 50. I živa je u granicama normale, kao i arsen. Olovo je, takođe, u okviru proseka, ali su problem oranice kraj puteva i, naročito, auto-puta, koje su prilično zagađene. ”Ubedljivo najveći deo zemlje nije zagađen, ali ljudi zemljište neprestano zakiseljavaju. Kiselost je prisutna svuda u Srbiji. U jugoistočnoj Srbiji, Kolubarskom okrugu, Jadru i Šumadiji je 20% zemlje kiselo”, kaže Banić. Erozivni procesi, voda i vetar, utiču na 80% poljoprivrednog zemljišta. Naročito je opasna erozija vetrom koja uništava 21.000 ha oranica u Vojvodini.

46

Garden priče• ŠUMARIJADA 2013

N

ajveći sabor šumara u zemlji “Šumarijada 2013” održan je u Vrnjačkoj Banji 13. i 14. septembra.

Ove godine u okviru Šumarijade održano je i državno prvenstvo šumskih radnika – sekača motornom testerom. Ovo je tradicionalno takmičenje šumskih radnika u veštinama rada sa motornom testerom i ove godine je održano 34. put. Kompanija Agromarket se po treći put pojavljuje na ovoj manifestaciji kao sponzor predstavljajući svoje dobro poznate svetske brendove Villager, Dolmar, Oregon i Fiskars,

Takmičenje sekača održano je na dve lokacije, na planini Goč i na poligonu u centru Vrnjačke Banje.

Na Goču je održana disciplina obaranje stabala dok na poligonu četiri takmičarske discipline: Okretanje vodilice (mača) i zamena lanca, Kombinovano prerezivanje, Precizno prerezivanje i Kresanje grana. Takmičari moraju pokazati brzinu, spretnost i preciznost u operacijama koje su slične i istovetne operacijama koje se svakodnevno izvode u šumi. Rad sekača je težak i opasan, a povrede se mogu sprečiti samo uz korišćenje propisane zaštitne opreme i uz strogu primenu pravila koja se odnose na bezbedno rukovanje motornom testerom. Ukoliko se takmičar ne pridržava ovih pravila pri obavljanju takmičarskh disciplina kažnjava se negativnim bodovima. Na 34. prvenstvu šumskih radnika - sekača motornom testerom Republike Srbije nastupile su ekipe JP Srbijašume, JP Vojvodinašume, Srednje šumarske škole iz Kraljeva i Srednje šumarske škole iz Sremske Mitrovice. Takmičarske discipline su ostale iste od prvog prvenstva uz manje izmene uvedene tokom godina. Međutim, tokom vremena promenili su se pravilnici, tako da dozvoljavaju korišćenje preciznijih mernih instrumenata i uzimajući u obzir nove zahteve koji se tiču zaštite na radu. Takmičari se bore

priredili: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva Dragan Dubljanin, dipl. inž. šumarstva

za postizanje što boljih rezultata u 5 disciplina koje se boduju za pojedinačni plasman.

Obaranje stabla je disciplina koja predstavlja suštinu rada sekača motornom testerom. Stablo se mora poseći u roku od tri minuta, a mora biti usmereno tako da padne što je moguće bliže kočiću, koji na udaljenosti od 15 metara od stabla, pre izvođenja discipline, postavljaju sudije po uputstvima samog takmičara.

Na takmičenju su takmičari obarali stabala u šumi.

Takmičar mora raditi u okviru važećih propisa i uz sigurne tehnike rada koje su definisane pravilnikom usvojenim od Međunarodnog komiteta – IALC. Rezultati se precizno mere laserskim i digitalnim instrumentima i ispisuju na panju. Bodovi se dodeljuju za preciznost obaranja i tačnost mera za elemente na panju. Maksimalni broj bodova je 660, zbog čega je ova disciplina izuzetno bitna za ukupni rezultat. Aktuelni svetski rekord postignut na Svetskom prvenstvu 2008. godine (659 bodova), znači da se osovina stabla nakon njegovog obaranja našla na udaljenosti od 1 centimetra od sredine prethodno postavljenog kočića. Na upravo održanom prvenstvu najbolji rezultat u ovoj disciplini postigao je junior Marko Nešković sa 654 boda koga je od izjednačavanja svetskog rekorda delila za 1 mm niža visina između ravni horizontalnog reza podseka i definitivnog reza. Plasman u ovoj discipline je: 1. Marko Nešković – JP „Srbijašume” 654 poena (2 minuta i 42 sekunde), 2. Goran Čamagić - JP „Srbijašume” 620 poena (3 minuta i 17 sekundi), 3. Dragan Stojanović - JP „Vojvodinašume” 546 poena (3 minuta i 37 sekundi) 47

ne lanca, pa ako lanac padne sa vodilice motorne testere, takmičar gubi bodove za prethodnu disciplinu.

Najbolji u ovoj discipline bili su: 1. Gavrilo Tešić – SŠŠ iz Kraljeva (junior) 185 poena (45 sekundi) 2. Goran Miličević - JP „Vojvodinašume” 184 poena (40 sekundi), 3. Milan Zujić - JP „Vojvodinašume” 181 poen (30 sekundi) 4. Marko Nešković – JP „Srbijašume” 181 poen (32 sekunde).

Okretanje vodilice (mača) i zamena lanca je disciplina u kojoj na motornoj testeri spremnoj za korišćenje takmičar mora demontirati i montirati reznu garnituru. Lanac mora biti skinut, vodilica okrenuta, a novi lanac mora biti postavljen tako da motorna testera bude bez naknadnog podešavanja spremna za korišćenje u dve sledeće discipline. To je brza i atraktivna disciplina. Takmičar se mora pridržavati pravila za sigurno i bezbedno rukovanje pri radu kako bi sprečio povrede od oštrog lanca. Zaprepašćuje koliko su brzi vrhunski takmičari. Na Svetskom prvenstvu u Zagrebu čak 10 takmičara je disciplinu izvelo za vreme kraće od 10 sekundi, a vlasnik svetskog rekorda i osvajač zlatne medalje je Gerhard Briechle iz Nemačke, koji je popravio svoj rekord od 132 boda (iz 2006. godine) na 138 bodova, a disciplinu je izveo za neverovatnih 8,93 sekundi.

U ovoj discipline ostvareni su sledeći rezultati: 1. Milan Zujić – JP „Vojvodinašume” 114 poena (14,9 sekundi), 2. Milan Lazić - JP „Vojvodinašume” 97 poena (19,8 sekundi), 3. Gavrilo Tešić – SŠŠ iz Kraljeva (junior) 88 poena (24,6 sekundi)

Kombinovano prerezivanje je disciplina u kojoj takmičar na dva trupca, mora prerezati kotur drveta ne tanji od 30 mm i ne deblji od 80 mm. To mora biti učinjeno rezanjem prvo s donje strane trupca prema gore na trupcu i zatim rezom odozgo nadole. Takmičar dobija najviše bodova kad se gornji i donji rez potpuno preklapaju „bez zuba” unutar zone označene crvenom bojom i pod pravim uglom u odnosu na osovinu trupca. Tačnost i brzina su jednako važni. Ova disciplina dolazi neposredno nakon okretanja vodilice i zame48

Reprezentativac Srbije Milan Zujić i Thomas Wickert iz Nemačke na svetskom prvenstvu u Zagrebu 2010. godine, podelili su treće mesto i osvojili bronzane medalje. Izveli su disciplinu u istom vremenu 31,00 sekunda, a nakon merenja imali su istu „grešku“. Izmeren je „zub”, nakon što su izveli spajanje rezova, dubine od 1 mm. Od novog svetskog rekorda i zlatne medalje delilo ih je svega nekoliko sekundi i „hirurška preciznost“ od 1 milimetra. Na prvenstvu u Zagrebu Andreas Olesk iz Estonije je osvojio zlatnu medalju i postao vlasnik novog svetskog rekorda sa 199 poena. Disciplinu je izveo bez greške u vremenu od 23,00 sekundi. Bez greške je disciplinu izveo i Vesa Kurki iz Finske ali u vremenu od 25,00 sekundi pa mu je to donelo „samo“ 197 bodova i srebrnu medalju.

Precizno prerezivanje je disciplina u kojoj takmičar mora prerezati kotur debljine između 3 cm i 8 cm s kraja dva trupca. Kotur treba prerezati pod pravim uglom u odnosu na uzdužnu osu trupca, tako da ne ošteti dasku na kojoj se nalazi trupac. Oštećivanje daske donosi nula bodova za preciznost prerezivanja. Izvođenje ove discipline, dodatno otežava tanak sloj piljevine postavljen sa obe strane trupaca (debljine 30 mm i širine 200 mm), kao i teg postavljen na čelo trupaca, koji onemogućavaju da takmičar vidi mesto gde trupac dodiruje dasku.

Koliko je vrhunski rezultat svetski rekord Jana Hutnika (285 bodova) iz 1995. godine govore i ostvareni rezultati naših takmičara: 1. Senad Bećirović – JP „Srbijašume” 213 poena (37 sekundi), 2. Dragan Stojanović - JP „Vojvodinašume” 211 poena (38 sekundi ), 3. Goran Čamagić - JP „Srbijašume” 211 poen (41 sekunda ),

Nešković iz ekipe JP „Srbijašume” sa ukupno osvojenih 1490 poena, drugo mesto osvojio je Goran Miličević iz ekipe JP „Vojvodinašume”sa 1073 poena, a treće mesto Gavrilo Tešić iz ekipe Srednje šumarske škole iz Kraljeva sa 1014 poena.

Kresanje grana je poslednja i ujedno jedna od najzanimljivijih disciplina. Nakon što su obavljene sve prethodne discipline, utvrđuje se poredak i takmičari kreću obrnutim redosledom od zadnjeg prema prvom.

Trideset „veštačkih grana“ cilindričnog oblika (dužine 50 cm i prečnika 3 cm) usađuje se u cilindrično „mašinski obrađeno“ deblo (dužine 5,5-6 m i prečnika 14 cm) u istom rasporedu i pod istim uglovima, za svakog takmičara. Takmičar treba da odreže sve grane s debla u što je moguće kraćem vremenu, sa što manje oštećenja trupca (urezivanje dubine 5 mm je greška od 20 kaznenih bodova), pri čemu ostatak grane nakon rezanja ne sme biti viši od 5 mm (svaki viši donosi po 20 kaznenih poena). Pri izvođenju discipline takmičar se mora pridržavati svih propisa o zaštiti na radu. Na primer svako kretanje nogama u slučaju da se vodilica testere nalazi na strani takmičara donosi 20 kaznenih poena.

Ova disciplina donela je sledeći plasman: 1. Marko Nešković – JP „Srbijašume” 408 poena, 2. Dragan Stojanović - JP „Vojvodinašume” 378 poena , 3. Ivan Crnoglavac - JP „Srbijašume” 378 poena.

Umalo da tragičar u seniorskoj konkurenciji bude takmičar iz ekipe JP „Srbijašume”, Marko Nešković, kojem se u trci za zlatnu medalju u pojedinačnoj konkurenciji desilo gašenje motorne testere pri izvođenju discipline kresanja grana. Zahvaljujući prisebnosti takmičar je ostavio neprerezanu poslednju granu i gurnuo testeru preko linije cilja. Uz kaznene poene u ovoj disciplini ipak je zadržao prvo mesto u seniorskoj konkurenciji sa ukupno osvojenih 1396 poena ispred Milana Zujića iz ekipe JP „Vojvodinašume” (1384 poena) osvajača bronzane medalje u disciplini kombinovano prerezivanje na svetskom prvenstvu u Zagrebu 2010. godine, trostrukog državnog prvaka (2006., 2010. i 2012.) i učesnika 3 svetska prvenstva (2006. u Estoniji, 2010. u Hrvatskoj i 2012. u Belorusiji). Treće mesto u seniorskoj konkurenciji zauzeo je Milan Lazić iz ekipe JP „Vojvodinašume”sa osvojena 1362 poena.

Pored seniorske konkurencije, takmičili su se i juniori. U ovoj konkurenciji državni prvak je postao Marko

Marko Nešković iz ekipe JP „Srbijašume” zaposlen u ŠG „Golija” Ivanjica je apsolutno najbolji takmičar 34. prvenstva šumskih radnika - sekača motornom testerom Republike Srbije, jer je ostvario ubedljivo najbolji rezultat ostavivši u juniorskoj konkurenciji iza sebe drugoplasiranog Gorana Miličevića učesnika prethodnog svetskog prvenstva u Belorusiji za vise od 400.poena.

Najbolji u seniorskoj konkurenciji Goran Čamagić iz ekipe JP „Srbijašume” zaposlen u ŠG „Šumarstvo” Raška imao je za gotovo 100 poena slabiji rezultat, dok su svi ostali u seniorskoj konkurenciji zaostali preko 100 poena iza mladog Neškovića. Medalje najboljima u ime organizatora uručio je Vladan Živadinović Predsednik Udruženja šumarskih inženjera i tehničara. Specijalne nagrade za najbolje plasirane takmičare uručili su predstavnici sponzora i to u seniorskoj konkurenciji za osvojeno treće mesto Milanu Laziću predstavnik kompanije “Agromarket” uručio je motornu testeru Dolmar 4605, a za osvojeno drugo mesto Milanu Zujiću predstavnik kompanije “Valhall” iz Stare Pazove motornu testeru Husqvarna 455 Rancher, a za osvojeno prvo mesto Goranu Čamagiću predstavnik kompanije “Stihl Srbija” uručio je motornu testeru Stihl 650 MS, zaštitni šlem sa vizirom i antifonima i zaštitne čizme istog proizvođača.

Mladom Marku Nešković, najboljem junioru i apsolutno najboljem takmičaru 34. prvenstva šumskih radnika - sekača motornom testerom Republike Srbije, predstavnik kompanije Valhall iz Stare Pazove goospodin Dragan Petković uručio je motornu testeru Husqvarna 372 XP, zaštitnu jaknu i zaštitne pantalone istog proizvođača.

Trojica najboljih seniora (Čamagić, Zujić i Lazić) i najbolji junior Marko Nešković činiće reprezentaciju Republike Srbije koja će naredne godine učestvovati na svetskom prvenstvu u Švajcarskoj.

Kada smo kod svetskih prvenstava malo podsećanje da su I Svetsko prvenstvo šumarskih radnika su zajednički održale Mađarska i Jugoslavija 1970. godine, a učestvovale su Jugoslavija, Mađarska, Bugarska i Rumunija. Od ovog takmičenja se zvanično računaju međunarodna takmičenja. Jugoslavija je zvanično bila domaćin 1971. godine, kada je prvenstvo održano u Drvaru. Od tada pa do 1984. godine takmičenja se održavaju redovno svake godine, a nadalje svake druge godine. Ekipa Jugoslavije je učestvovala poslednji put na Svetskom prvenstvu u Danskoj 1989. godine. Rat i raspad SFR Jugoslavije doprineli su da se napravi pauza od 15 godina, tako da je naša ekipa propustila mogućnost da učestvuje na devet svetskih prvenstava. U cilju popularizacije zanimanja sekača motornom testerom i prenošenja znanja i veštine na mlađe generacije, takmičenje juniora (do 24 godine) je uvedeno na prvenstvu održanom u Italiji 2004. godine. I ovo prvenstvo je pokazalo da na mlađima šumarski svet ostaje.

49

BESPLATNA REGISTRACIJA Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristitiprikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1.

SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo

2.

Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti)

Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

SMS/Agrosvet

51

NAMA VERUJU