Agrosvet 55

* za preuzimanje elektronske verzije časopisa posetite našu web stranicu www.agromarket.rs

BESPLATAN PRIMERAK

god.X

broj

55

decembar 2013.

AGROSVET STRUČNA REVIJA

AGROSVET BROJ 55

Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 / fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/74-81-920, Valjevo: 014/286-800, Niš: 018/514-364, Subotica: 024/603-660, Zrenjanin: 023/533-550, Sombor: 025/432-410, Sremska Mitrovica: 022/649-013

STRUČNA SLUŽBA:

Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958 Dragan Đorđević - Teren Jugoistočne Srbije 063/102-23-45 Radmila Vučković - Teren Centralne Srbije 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - Teren Bačke 069/430-19-91 Momčilo Pejović - Teren severne Bačke i severnog Banata 063/693-147 Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979 Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

PRODAJA: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević, Radmila Vučković, Miloš Stojanović, Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić, Duško Simić ŠTAMPA: „Grafstil“ Kragujevac Tiraž 7000 primeraka

2

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Vladimir Majstorović, 063/10-58-276

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Podgorica Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Gojko Ljumović +382 69 183-032

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 823-046 Maja Mirković, +387 65 146-875

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 Miloš Lukić, +387 65 189-104

SADRŽAJ REČ UREDNIKA ________________________________________4 NOVO! REDIZAJNIRANO! BOLJE!_____________________________5 AM VESTI________ ___________________________________7 ŠTETOČINE U RATASTVU__________________________________11 AGROMARKET, OSVRT NA 2013. GODINU________________________13 MERE NEGE I PREHRANA PŠENICE U ZIMSKOM PERIODU____________15 OD ZLATA JABUKA ALI I BRESKVA, GROŽĐE_____________________17 ISKUSTVA IZ 2013. - ODABRAN JE PRAVI PUT______________________19 VOĆE VIŠE NIJE SLATKO KAO ŠTO JE BILO________________________23 SRPSKI SIBIR ALI I SAHARA______________________________25 NAŠA MALA GALERIJA__________________________________29 EKOLOGIJA I PRIMENA ORGANSKIH ĐUBRIVA____________________30 NAŠE SEME, ZLATNO SEME________________________________32 DRUGI PIŠU_________________________________________33 JEDNOSTAVNO FITOFERT_________________________________36 KALENDAR POLJOPRIVREDNIH RADOVA U DECEMBRU I JANUARU_______38 UPOTPUNJENA PONUDA-... DI REPEZE________________________41 NEODOLJIVA KRALJICA MEDITERANA_________________________42 SA AGRARNIH MERIDIJANA_______________________________45 SILOSI NATALINCI_____________________________________48

AGROSVET BR. 55

REČ UREDNIKA

Na izmaku 2013., a dohvatu 2014. godine, svode se računi. Šta pamtiti, šta zaboraviti, da li pamtiti ili samo zaboraviti? Kao narod koji „sporo pamti ali brzo zaboravlja“, odnosno ima „kratko pamćenje“, evo jednog malog podsetnika agro događaja. Ja predlažem komentar, a ostavljam Čitaocu da ponudi svoj.

Aflatoksin – pili smo mleko, pijemo i pićemo bez obzira na spuštanje ili podizanje kritične vrednosti Novi ministar poljoprivrede – svi problemi su bili, sad su i ostaće kao i kod prethodnog GMO talasanje – jeli smo, jedemo i ješćemo i dalje proizvode koji sadrže GMO i stvarno ne znam kako pomiriti dozvolu uvoza, a zabranu prometa. Pa ne uvozi se valjda za kolekciju na zidu Cene poljoprivrednih proizvoda – bile su niske, sada su i biće.

Sušno leto – pa kada će biti vrelo i bez padavina ako ne leti Gradobitne padavine – bilo ih je i prethodnih godina, trenutno ih nema, a biće ih svakako i ubuduće.

Vinova loza – izdašna, blagorodna biljka posebno u Vršcu, a „slučajem“ se našla u procepu između kosookih i naših Zemljište – neiscrpan resurs samo kad bi ispod njega našli naftu ili gas pa da budemo kao Arapi. Žilogriz – ćeraćemo se mi još Ma ima još, ali bolje ne ići na podrobnija sećanja.

U svakom slučaju, Nova 2014. će početi 1. januara, završiće se 31. decembra, i doneti nova nadanja, strepnje, očekivanja, obećanja tokom svih 365 dana. Kažu da je „u ljudskoj prirodi uvek nadati se i stremiti boljem“, te svima želim da im se to bolje desi baš u 2014. godini.

44

Novo! Redizajnirano! Bolje! priredio: Dr Ivan Krošlak

K

raj 2012. i početak 2013. godine, označili su kraj jedne i početak nove ere u vizuelnoj identifikaciji kompanije Agromarket. Ostavili smo za sobom, za mnoge neprežaljenu prepoznatljivu jabuku i dobili novi logo kompanije koji ipak ima vezu sa prethodnim. Naravno, pored naziva, tu je stilizovana jabuka jer je jabuka nešto što vezuje ljude sa ovih prostora i nosi poruku mira, ljubavi, poštovanja, darivanja. A upravo je to ono što Agromarket već 22 godine nudi svojim partnerima i krajnjim korisnicima.

Dugoročno opredeljenje kompanije Agromarket da se uvek mora ići napred potvrđeno je i puštanjem u rad novog moderno redizajniranog internet portala. Agromarket na ovaj način postaje još bliži partner svakog poljoprivrednog proizvođača i čest gost u njegovoj kući. Novi redizajnirani www.agromarket.rs je ugledao svetlo dana u novembru ove godine, a prve povratne informacije od dosadašnjih „pilot korisnika“ su veoma pozitivne.

Svetski tokovi u izradi i dizajnu ambalaže, posebno ambalaže u kojoj su pesticidi, nagnala nas je da već prepoznatljiva loga preparata preoblikujemo i damo jednu uniformnost. Ovo je posebno od značaja zbog bolje informisanosti, mogućnosti prepoznavanja, izbegavanja potencijalne zamene sa pojedinim proizvodima koji nisu namenjeni hemijskoj zaštiti gajenog bilja.

Osnova redizajna etikete je svođenje u liniji, boji i informaciji koja pruža korisniku. Zelena je noseća boja herbicida, plava fungicida, a crvena insekticida. Trougao u istim bojama predstavlja upozorenje korisnicima da se radi o pesticidima, tj. otrovnim materijama sa kojima se oprezno postupa. Isti font naziva svih pesticida je spona između onog što je do sada nudio Agromarket, i onog što će biti u budućnosti. A to je kvalitet i efikasnost proizvoda.

Agromarket je shvatio da postoji potreba da naprednim poljoprivrednim proizvođačima, koji se u potrazi za znanjem i informacijama ne libe da koriste moderne komunikacione kanale, izađe u susret. Želeći da pomogne u „raskrinkavanju“ klišea da je nivo IT poljoprivrednika na dosta niskom nivou ovaj moderni vid komunikacije nudi jednostavnu orijentaciju i lako pronalaženje traženog sadržaja. Osnovni princip portala je da se svaki korisnik može sa samo par klikova stići do željene stranice i informacija.

Na pregledno organizovanim stranicama ističu se 4. glavna segmenta portala Zaštita bilja, FitoFert, Garden i Semena. Svaka sekcija nudi pregršt korisnih informacija o proizvodima iz prodajnog portfolia, njihove osnovne karakteristike kao i preporuke za korištenje.

U delu portala Besplatni agrosvet i sms moguće je prijaviti se za besplatno dobijanje SMS poruka i stručnog časopisa Agrosvet popunjavanjem jednostavnog formulara. Vremenska prognoza je takođe lako dostupna i vidljiva svakom korisniku na početnoj stranici sajta.

Da bi se lakše stupilo u vezu sa stručnim saradnicima Agromarketa posebna pažnja je posvećena preglednosti Kontakti pojedinačnih distributivnih centara. Za one koje vole da prate najnovija događanja najiteresantniji 5

će biti deo Vesti gde se mogu naći najnovije informacije vezane za poljoprivredne teme uopšte.

Svaki web portal je živa stvar, raste, usavršava se i menja u odnosu na potrebe svojih korisnika. Osim svakodnevnog poboljšavanja već postojećih segmenata uskoro će se na www.agromarket.rs pojaviti novi korisni sadržaji koji ići u skladu sa potrebama njegovih korisnika.

Godina 2013., donela je i nova rešenja u štampanim materijalima. Ne samo u izgledu, već mnogo više u sadržaju. Što se tiče redizajna, svi štampani materijali uključujući Katalog pesticida 2013. dobili su moderni izgled prepoznatljivog spektra boja. Naravno i sadržaj svih štampanih materijala je inoviran i obogaćen jer kroz tekstualni deo nudimo veći broj rešenja koji korisnik može u zavisnosti od situacije na terenu da primeni, a sa rešenjima dolazi i preporuka tehnologije proizvodnje i bezbedne primene pesticida, a sve u okviru dobre poljoprivredne prakse. Na ovaj način se krajnjem korisniku, poljoprivrednom proizvođaču pruža kompletna informacija koja je od koristi i njemu ali i njegovom krajnjem kupcu, potrošaču.

Jednom rečju, kraj 2013. i 2014. godinu, obeležavaju tri pojma - Novo! Redizajnirano! Bolje!

AGROSVET

6

AM vesti

priredili: Goran Petrović, Predrag Nikolić, Zdravko Ćorović, Dragan Đorđević, Ivan Krošlak, Marija Bošković, Goran Radovanović, Miloš Stojanović

A

gromarket u Rumuniji - Na najvećoj sajamskoj poljoprivrednoj manifestaciji u Rumuniji, 18. Sajmu poljoprivrede, hortikulture, vinarstva i opreme u stočarstvu “INDAGRA 2013”, na 40000 m2, pored 700 izlagača iz Rumunije, Austrije, Belgije, Bugarske, Kine, Južne Koreje, Danske, Velike Britanije, SAD, Saudi Arabije, svoje proizvode garden programa Villager, predstavila je kompanija “Agromarket”. Veliki broj izlagača, kvalitet i raznovrsnost proizvoda privukao je 60000 posetioca svih pet dana (30. oktobar – 3. novembar). Na atraktivno uređenom “Agromarket” štandu na kome je dominiralo demo vozilo uz stručna objašnjenja saradnika garden marketing tima izazvalo je veliko interesovanje poslovih ljudi, pre svega iz Rumunije, Moldavije, Poljske i zemalja u okruženju. Prvi kontakti su uspostavljeni, pa se u 2014. godini, očekuje i ponuda Villager proizvoda na ovim tržištima.

Agromarket među inovatorima - Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu je 17. i 18. oktobra održan VI simpozijum sa međunarodnim učešćem, pod nazivom „Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji”. Pored velikog broja učesnika sa domaćih fakulteta i naučnih instituta bili su prisitni i predavači iz Hrvatske, BIH, Slovenije, Mađarske i drugih zemalja regiona. Među brojnim radovima kojim su predstavljene poboljšane tehnologije ili metode za uspešniju ratarsku i povrtarsku proizvodnju značajnu pažnju učesnika je privukla prezentacija grupe autora na čelu sad Prof. Dr Đorđem Moravčevićem o uticaju prihranjivanja preko lista na razvijenost rasada krastavca. Ovo istraživanje je vršeno na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu , a na inicijativu stručnjaka kompanije Agromarket i Fertico Niš, sa željom da se stučnoj javnosti i proizvođačima povrća i ratarskih kultura ukaže na značaj pravilne i izbalansirane ishrane biljaka od samog zasnivanja useva (u ovom slučaju rasada krastavca) na brži rast i razvoj biljaka,

veću vitalnost, ranije i intenzivnije plodonošenje, kvalitetno i ujednačeno nalivanje i tehnološko sazrevanje plodova. Rezultati ispitivanja dokazali su da se primenom folijarnih đubriva može povećati vegetativna masa biljka što doprinosi većoj neto asimilaciji, odnosno efikasnijoj fotosintetskoj aktivnosti, tako da su tretirane biljke u odnosu na kontrolnu grupu u istom periodu posmatranja imale pored razvijenije i veće lisne mase, ranije cvetanje i veći broj razvijenih cetova. Takođe, potvrđen je veoma značajan uticaj izbalansirane i planski vođene ishrane biljaka tokom cele vegetacije. Predstavljanje na ovom skupu još vise pokazuje tesne veze između nauke, struke i proizvodnje koje u svom radu objedinjuje kompanija Agromarket.

Razmena iskustva - U perioda kada se sezona završava, a tempo radova opao svakako da je potrebno iskoristiti vreme za edukaciju, razmenu isustva sa domaćim ali i inostranim kolegama ali i „punjenje baterija“ za početak onoga što sledi tj. novu poljoprivrednu sezonu. Da bi spojila sva tri spomenuta, kompanija Agromarket, tradicionlano svake godine organizuje edukativno-turistička putovanja za svoje najvernije poslovne partnere. Izabrane destinacije su ovoga puta bile Budimpešta i Lisabon. Prilika je to bila za bolju informisanost o statusu struke, subvencijama, proizvodnji... ali i razgledanje gradova domaćina, međusobnog boljeg upoznavanja, druženja Putovanja su realizovana početkom novembra meseca, a generalni sponzor boravka u Budimpešti bio je Motivell Extra 6 OD.

77

Zlatiborski dani zaštitara – Tradicionalno, kraj novembra je rezervisan za okupljanje stručnjaka za zaštitu bilja na Zlatiboru.

XII Savetovanje o zaštiti bilja (26. – 30. novembar) je okupio preko 600 gostiju iz naučnih, stručnih, distributerskih i proizvodnih ustanova i preduzeća, kao i manji broj poljoprivrednih proizvođača.

Na skupu je predstavljeno preko 100 naučnih i stručnih radova u usmenom izlaganju i kroz poster sekciju. Bila je to prilika za sumiranje rezultata i iskustava iz tekuće godine ali i prilika da se svi prisutni upoznaju sa novim patogenima i štetnicima na gajenom bilju, zakonskom regulativom, novim proizvodima… Kompanija Agromarket se u delu predviđenim za prezentacije sponzora savetovanja predstavila sa dva predavanja, jednim vezanim za uspešno rešavanje problema korovskih biljaka u ratarskim usevima koje je predstavio Momčilo Pejović i drugim, novinama u ponudi pesticida za zaštitu voća i vinove loze koje je izložio Dragan Lazarević. Oba predavanja su bila izuzetno posećena što je i izraz poverenja koje se razvilo između stručnjaka.

Agromarket u Turskoj - u periodu od 3. do 6. decembra, u Antaliji, Turska, stručni tim kompanije Agromarket, postio je 13. Međunarodni sajam plasteničke opreme i tehnologije pod nazivom – Growtech Eurasia 2013. Ovu manifestaciju na 40000 m2, na kojoj je učešće uzeo veliki broj evropskih i azijskih izlagača, za 4 dan posetilo je preko 80000 poslovnih posetilaca.

Na impozantan način su predstavljene nove tehnologije i proizvodi iz oblasti savremene poljoprivredne proizvodnje u zatvorenom i na otvorenom polju, posebno povrtarstva, ali i šire. Domaći izlagači su predstavili široku paletu profesionalnog semena povrtarskog bilja pored većine renomiranih svetskih firmi. Turski selekcioneri su ponudili zavidan nivo tolerantnosti svojih hibrida na bolesti I dobre proizvodne karakteristike koje su interesantne I za naše tržište. Na sajmu se predstavio i veći broj proizvođača đubriva, a trend je kombinacija organskih sa mineralnim komponentama. Dobar deo izložbenog prostora su zauzeli i proizvođači rasada povrća i cveća, mernih uređaja i objekata i repromaterjala za upotrebu u savremenoj proizvodnji. Domaćini delegaciji kompanije Agromarket, bili su tradicionalni partneri Isko Plastik - Sunstream, zatim Ileri Plastic, Birkan Tohum, kao i Agrodrip, partner iz Grčke Od organizatora sajma ali i poslovnih parntera dogovoren je nastup kompanije na narednom sajmu što je i potrvda da proizvodi linija FitoFert i Villager imaju svoje ravnopravno mesto na međunarodnom tržištu.

Povrtari u Leskovcu – 13. decembra je organizovano Prvo savetovanje povrtara u Leskovcu. Jedan od najznačajnih regiona u proizvodnji povrća u Srbiji je kroz ovo savetovanje dao novi podstrek povrtarskoj proizvodnji jer su se tokom celodnevnog druženja proizvođača i stručnjaka iz oblasti selekcije, zaštite i ishrane povrća razmenjivala iskustva ali i predstavljali novi proizvodi.

Pored izložbe povrća, na štandovima (preko 30 izlagača) su distributeri predstavili svoju ponudu za 2014. godinu, a održano je i 7 stručnih predavanja. U organizaciji agencija Ligor, Agrozona i FriendsBrands, preko 200 učesnika je imalo šta da čuje i vidi. Predstavnici kompanije Agromarket su na sajmu izlagača predstavili proizvode, a Goran Radovanović, saradnik za ishranu AgroServis službe je izložio temu „FitoFert u povrću“.

Prvo savetovanje povrtara u nekada sajamskom gradu, Leskovcu, bude nadu da će ova manifestacija zaživeti i doneti ovom kraju dalji rast i razvoj povrtarske proizvodnje.

8

Novo, jedinstveno!

EXCORTA Šta je zajedničko prouzrokovačima Cercospora beticola, Erysiphae betae, Ramularia betae, Uromyces betae ?

Oštećenja lisne mase koje pojedinačno ili u združenom napadu mogu potpuno uništiti fotosintetski aparat šećerne repe i direktno umanjiti prinos po jedinici površine i sadržaj šećera, digestiju “slatkog korena”. Šta povezuje sivu pegavost lista šećerne repe, pepelnicu repe, mrku pegavost lišća repe, rđu repe?

Jedinstveni neprijatelj, aktivna materija Epoksikonazol, tj. preparat Excorta.

Excorta je novi fungicid sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije Epoksikonazol (125 g/l) koja inhibira aktivnost enzima demetilaze koji je ključan za biosintezu sterola te sprečava formiranje apresorija i rast micelije. Epoksikonazol tj. Excorta odlikuje širok spektar delovanja u suzbijanju brojnih fitopatogenih gljivica koje uzrokuju oboljenja kako na šećernoj repi, tako i ratarskim i povrtarskim usevima, voća i ukrasnog bilja. Excorta poseduje protektivno i kurativno delovanje, a sve u cilju potpune zaštite lisne mase šećerne repe.

Kada primeniti Excorta? Najbolje rezultate ostvaruje u preventivnoj primeni, po pojavi prvih simptoma oboljenja i u skladu sa preporukama Izveštajno-prognozne službe.

Može se primeniti samostalno ili u kombinaciji sa fungicidima Funomil (0,3 kg/ha) ili Balear 720 SC (1,0 l/ha).

Doza primene - 0,75 – 1,0 l/ha uz utrošak 200 l/ha vode.

Excorta je neotrovan za ptice, pčele i kišne gliste. Karenca preparata iznosi 42 dana, a Toleranca ili MDK iznosi 0,1 mg/kg.

Jedinstvenost preparata Excorta ogleda se i u izuzetnoj efikasnosti na brojne patogene koji se javljaju na strninama kao što su Septoria tritici i S. nodorum, Puccinia recondita, P. dispersa, P. striformis, P. hordei i P. coronata, Erysiphae graminis, Fusarium roseum, Rhyncosporium secale, Helminthosporium teres.

Doza primene fungicida Excorta u usevima ozimih i jarih strmih žita iznosi 0,75 do 1,0 l/ha u preventivnim tretmanima, pre ostvarenja zaraze ili po prvim uočljivim simptomima oboljenja.

Novo, sigurnije, jače!

EXCORTA PLUS Aktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili nekom drugim grupama.

Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije različitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije oružje u borbi protiv parazitnih gljivica, sprečavamo brži razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinačno ili ukrštene bolje štitimo usev i doprinosimo profitabilnosti proizvodnje.

Značaj lista zastavičara u ostvarenju prinosa

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinačno delovanje, a zajedno to rade mnogo efikasnije. Dok Epoksikonazol sprečava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu ćelija gljiva. Excorta Plus je sistemični fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se može primeniti u brojnim ratarskim usevima, pre svega u šećernoj repi ali i u strninama radi zaštite od velikog broja fitopatogenih gljivica iz rodova Cercospora, Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zaštitu lisne mase Excorta Plus omogućuje biljkama i “stay green” odnosno “produženi zeleni efekat” čime se gajenoj biljci pružaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonošenje.

Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu šećerne repe u cilju zaštite od sive pegavosti – Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u strninama radi zaštite od prouzrokovača pepelnice – Erysiphae graminis, rđe – Puccinia spp., pegavosti lista I klasa – Septoria spp., mrežaste pegavosti ječma – Pyrenophora teres i umanjenju napada fuzarioze klasa – Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja.

Doza primene Excorta Plus u usevima i šećerne repe i strnih žita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utrošak 200 do 300 l/ha tečnosti.

Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta.

Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg, a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001 Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550 Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364 Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

Štetočine jeseni u ratarstvu

priredili: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj, Dr Andrija Peić

P

ovoljne vremenske prilike, dovoljno vlage u zemljištu uz odgovarajuće temperature i vazduha ali i zemljišta ove jeseni pogodovale su blagovremenom klijanju i nicanju semena strnih žita. Najveći broj useva se zahvaljujući dobro i na vreme sprovedenim tehnološkim postupcima kvalitetno pripremio za prezimljavanje. Međutim, uz pogodne vremenske prilike za biljku, ovakvi uslovi su pogodovali i razvoju pojedinih štetočina i biljnih bolesti.

Tokom oktobra i novembra sezone 2013/2014. na brojnim lokalitetima širom Srbije registrovana je pojava ali i štete koje su pričinile i biljne vaši, žitni bauljar, sovice, glodari ali i pojedini prouzrokovači biljnih bolesti.

Temperature vazduha od 15 do 200C koje su vladale nakon 10. oktobra, pogodovale su pojavi i povećanoj brojnosti biljnih vaši (A phidadae spp). i napale su usev ne samo po ivicama parcele nego su migrirale i u dublje delove parcele. Iako ne nanose značajne direktne štete, registrovane vrste kao što su Rhopalosiphum maydis, Rhopalosiphum padi, Sitobion avenae, Metopolophium dirhodum i Shizaphis graminis mnogo veći značaj imaju kao vektori virusnih oboljenja među kojima se izdvojio virus patuljastog žutila ječma. Kako je ove godine ječam posejan na znatno većim površinama i kako je obavljena ranija setva (poslednja dekada septembra) to je i pojava simptoma bila vidljivija. Naravno i štete jer prinos može biti umanjen i za 50%. Pa pored pomeranja rokova setve na početak oktobra, preporuka je i redovno praćenje stanja useva i po potrebi preduzimanje mera suzbijanja vaši insekticidima kao što su Vantex 60SC, Cythrin 250 EC ili Nurelle D u dozi od 0,8 do 1,0 l/ha.

Poslednjih godina registrovano je i pojačana pojava žitnog bauljara – Zabrus tenebrionis. Masovna pojava nastala je i kao posledica narušenih agrotehničkih mera, gajenja u monokulturi, kasnog ili izostanka ljušćenja strnjike, te prisustva samoniklih korovskih vrsta na kojima se bauljar održava do prelaska na izniklo žito.

I u ovoj sezoni, a zahvaljujući dugim toplim danima pre svega usevima sejanim u monokulturi zabeležene su velike štete. Jedno podsećanje na životni ciklus bauljara i poređenje vremnskih prilika tokom ove jeseni pokazuju ipravo idealne uslove za njegovo razviće i štete. Znamo da su larve ove štetočine aktivne do pojave prvih mrazeva, a čim se temperature poveća i nastupi otopljenje njihova aktivnost se nastavlja. Ako je jesen topla i bez padavina (oktobar i prvih desetak dana novembra) njihove štete su sve veće jer larve pored strukova žita buše vertikalan hodnik dubine do 40 cm, gde provode veći deo vremena. Tokom noći izlaze na površinu, uvlače i uništavaju veoma oskudnu lisnu masu sišući sokove i ostavljaju suvu zgužvanu nervaturu lista. Larve se veoma intenzivno hrane na temperaturama iznad 10˚C. Odrasli insekti su crne boje, veličine oko 15 mm. Larva je bledo žućkasta, sa izduženim spljoštenim telom i tamnim pjegama na leđima. Kad odraste dostiže dužinu oko 25 mm. Sa padom temperature povlače se na prezimljavanje, a s početkom proleća nastavljaju sa ishranom. Pri intenzivnom napadu može doći do smanjenja prinosa za 10 do 15 %, a na uništenim oazama niču korovi koji predstavljaju novu štetu za usev. Odrasli insekti se pojavljuju se u doba mlečno-voštane zrelosti žita kada se hrane kraće vreme sa nedozrelim nnapuštaju zemlju, pare se i ženke polažu jaja. Larve se pile do kraja septembra kada kreću na tek iznikle strnine. Period od septembra do sredine aprila larve mogu naneti veoma znaćajne štete.

Za neke useve je već kasno, ali kao podsećanje za iduću sezonu treba napomenuti da mere zaštite predstavljaju kombinaciju agrotehničkih i hemijskih mera.

Od agrotehničkih mera obavezan je plodored, ljušćenje strnjike, a što se tiče hemijskih mera posebno ako se usev gaji u monokulturi nužno je pregledati usev i 11

po pojavi 5-6 napadnutih biljaka na 1 m² obavezno se mora izvršiti tretiranje useva insekticidom Nurelle D u dozi od 1,3 l/ha.

Tretmani insekticidom Nurelle D dobra su zaštita još od jedne štetočine koja je registrovana u manjoj meri, a to je ozima sovica, Scotia segetum. Larve druge generacije su se hranile mladom biljnom masom proređujući usev otvarajući “vrata” korovima koji niču u okviru oaza. I kada je ova štetočina u pitanju, brojnija pojava je registrovana u usevima monokulturama i strništima koja su bila zakorovljena.

Ciklična pojava usled objašnjivih ali nekad i neobjašnjivih razloga pojedinih štetočina je vrlo česta u dinamičnom agrosistemu kao što je ratarska proizvodnja.

Tako je tokom sezone 2012/2013., kao i u 2013/2014., na izniklom žitu registrovana pojava žitnih muva. Žuta pšenična mušica, Opomyza florum, je štetni insekt čija ženka polaže jaja tokom oktobra, naročito na ranije posejanim parcelama, a štete su vidljive tek tokom marta

12

meseca kada ispiljene se ispiljene larve ubušuju u stabljiku što uzrokuje sušenje vršnog dela pa i cele biljke. Na usevima strnina u monokulturi, registrovana je i pojava III generacije švedske mušice, Oscinella frit, čije larve se hrane sočnim, tek izniklim listovima. I u usevima u kojima je registrovana pojava žitnih muva, rešenje je u tretmanu insekticidom Cythrin 250 EC ili Nurelle D. Glodari, pre svega poljski miš, Apodemus sp., i poljska voluharica, Microtus arvalis, su se nakon polja pod kukuruzom i suncokretom prebacili na višegodišnje leguminozne useve ali i strnine. Nakon nicanja žita formirale su kolonije koje su počele sa ishranom mladim biljčicama, a taj „posao“ nastavljaju i ispod snežnog nanosa. Na ugroženim parcelama, a nakon sprovedenog pregleda i utvrđivanja brojnosti „aktivnih rupa“ preduzete su mere deratizacije u polju rodenticidima na nazi cink fosfida i bromadilona. Ne treba ispustiti iz vida da se prilikom izvođenja ove mere mora koristiti zaštitna oprema ali i da se nakon postavljanja mamaka, rupe zatvraju kako ne bi došlo do trovanja divljači i ptica.

Povoljne vremenske prilike tokom jeseni, monokultura, setva nedeklarisanog semena, a što je jedna od karakteristika sezone 2013/2014., doprinele su i registrovanju pojedinih prouzrokovača bolesti žita. To se pre svega odnosi na pepelnicu, Erysiphae graminis, kao i mrežastu pegavost ječma, Pyrenophora teres. Simptomi žućenja lista kod pepelnice, odnosno sitnih nekrotičnih pega koje se spajaju i izdužuju u tamnomrke poprečne pruge kod pegavosti zabeležene su krajem oktobra i početkom novembra. Pojedini ratari su bili u nedoumici oko preduzimanja mera hemisjke zaštite ali je većina odlučila da se sa ovim problemima pozabavi tokom prolećnih meseci i primeni neke od fungicida kao što su Acanto plus, Tilt 250 EC, Taurus...

Jedan ciklus proizvodnje je završen, drugi otpočeo.

Problemi struke, kao i ekonomije su ostali i pratiće proizvodnju do kraja. Kakvu poruku poslati? Kome? U našem vidokrugu mora ostati samo proizvođač kome treba pomoći da prepozna problem struke i uspešno ga reši.

osvrt na 2013. godinu

K

ompanija „Agromarket doo“ Kragujevac, je privatno-deoničarsko društvo, osnovano 1991. godine, u cilju snabdevanja veleprodaja i maloprodaja repromaterijalom za poljoprivrednu proizvodnju. Na isteku 2013., Agromarket je danas, dvadesetdve godine po osnivanju, jedan od vodećih uvoznika, zastupnika i distributera širokog porfolia proizvoda kojima kvalitetno pokriva potrebe kupaca sa područja Zapadnog Balkana – Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Kosovo i Metohija. Sem zastupništva brendova vodećih svetskih proizvođača pesticida (Syngenta, ISK, Du Pont, Dow AgroSciensis, United Phosphorus, Arysta LifeSciences, Sinochem Ningbo, Agriphar, Spiess Urania, Cheminova, Nissan Chemical Industries, Zapi, Goemar, Bayer, BASF, Cinkarna...), domaćih i inostranih selekcionih kuća (NS seme, Franchi sementi, KWS), garden i profi programa (Dolmar, Oregon, G.F., Di Martino, Al-Ko, Telwin, Elpumps...).

Uz sve ovo, započeto u prvoj deceniji XXI veka, a nastavljeno u drugoj, je razvoj i pozicioniranje i sopstvenih brendova - Villager, AGM, FitoFert...

Tokom dugogodišnjeg uspešnog poslovanja Agromarket je razvio i investirao u razvoj kako sopstvene prodajno-proizvodne mreže, tako i u članice “Agromarket Grupa”. Tokom 2013. godine, preduzećima koja se bave primarnom proizvodnjom i preradom poljoprivrednih proizvoda (seme, sadni materijal, sveži i smrznuti program voća i povrća, mineralna hraniva), priključila se i mlinsko-pekarska industrija “Žitoprodukt” Kragujevac.

priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

I u 2013. godini, komanija Agromarket je ostala jedna od vodećih snabdevača tržišta pesticida (sopstvenih i drugih proizvođača) Srbije sa distributerskim market šerom od oko 30%. Semenska roba sa učešćem od preko 25% ostvarenog turn over-a uglavnom čini distribucija i prodaja preko 30.000 tona semena strnina, kukuruza i više od 3 miliona pakovanja semena povrća, cveća, trava i leguminoza. Istovremeno, Agromarket je vlasnik sorte raži Šampion i tritikala Rtanj, koje proizvodi, dorađuje i plasira i na domaćem i na inostranom tržištu. Ono što izdvaja kompaniju u odnosu na konkurenciju je zaokružen proces proizvodnje i dorade semena u okviru grupe kroz primarnu proizvodnju u Beloj Crkvi i Zaječaru, i dorade u Kikindi, Šapcu i Zaječaru, kao i uskladištenja zrnaste robe u Natalincima, kao i preradu u mlinsko-pekarskoj industriji u Kragujevcu. Tržište mašina i alata kako za poljoprivredu tako i hobi i profesionalnu primenu je kvalitetno pokriveno najširim prodajnim portfoliom u regionu kojim Agromarket dominira na nacionalnom nivou po prodatim količinama i tržištnom udelu od oko 26 %. Kontinuitet razvoja proizvodnog/prodajnog portfolia usaglašenog sa potrebama tržišta omogućio je kompaniji da početkom druge decenije 21 veka iz godine u godinu zauzima sve veći tržištni udeo sa kontinuiranom stopom rasta market šera na godišnjem nivou od oko 10%.

Kompanija Agromarket je dugogodišnjim razvojem svoje prodajne mreže dostigao vodeću ulogu u regionu po logističkim mogućnostima i širine prodajnog porfolia.. Distributivna mreža je organizovana i pozicionirana tako da predstavlja jaku komparativnu prednost u 13

odnosu na konkurenciju, a novina je otvaranje novog distributivnog centra u Gnjilanu.

Cilj kompanije je da kroz jačanje postojećih i razvijanje novih konkurentskih prednosti zauzime poziciju jednog od tri najznačajniih činioca u agrarnom sektoru regiona Zapadnog Balkana uz osvajanje prvog mesta na tržištu pesticida, đubriva FitoFert i brenda Villlager u delu tržišta tehničke robe. I tu su tokom 2013. godine ostvareni prvi koraci s obzirom na to da su se proizvodi pojavili u prodajnim lancima Češke, Bugarske, Grčke.

tokom zimskog perioda 2012/2013., održano je više od 200 predavanja-prezentacija kako bi se pomoglo poljoprivrednicima u rešavanju problema pravilne tehnologije proizvodnje, zaštite i ishrane bilja. Ove aktivnosti su se nastavile i tokom vegetacije učešćem stručnjaka na brojnim naučnim i stručnim skupovima, danima polja... Opremanjem specijalizovanog demo vozila u 2013. godini, i sektor garden proizvoda se uključio u edukaciju i poslovnih partnera ali i krajnjih korisnika pravilno korišćenje proizvoda Villager. Ovakav način rada u preko 50 mesta širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore.

Tokom 2013. godine, radilo se mnogo i na daljoj promociji kompanije u okviru čega je usvojen novi logotip, inoviran sajt www.agromarket.rs, a proizvodi su prvi put predstavljeni i na sajamskim manifestacijama novih tržišta, Keln, Bukurešt, Gornja Radgona.

Pravovremenom informisanju kupaca doprinosi i stručni časopis “Agrosvet” koji je u 2013. godini proslavio mali, srebrni jubilej, 50. broj. Preko 8000 primeraka po broju je kod čitalaca, od kojih se više od 2000 dostavlja na kućne adrese. Takođe, broj primalaca SMS agro poruka koje Stručna služba dostavlja zainteresovanim proizvođačima premašuje 2500 i svakodnevno se povećava.

Ovakav razvoj ne bi bio moguć da se paralelno ne inovira program proizvoda ali i usluga u svim sektorima. Tako su tokom 2013. godine, tržištu su ponuđeni i novi proizvodi. Među pesticidima najviše pažnje privukli su herbicidi Motivell i Motivel Extra 6OD, Mont, Chikara 25 WG, Beetup Compact i Target SC, fungicidi Excorta, Cormax i Sigura, insekticidi Nitropol S, Ambarin, Borneo, Naturalis Biogard, Teppeki. Iz FitoFert programa tu su FF Berry, FF Ca-apple, FF Humistart, FF Humiflex, FF Aminoflex i FF Bor liquid 8. Sektor poljoprivrede je dopunjen i opremom za navodnjavanje kompanija “SunStream” i “AgroDrip”, proizvodnji povrća u zatvorenom prostoru “Illeri plastic”. Garden sektor je pored brojnih novih uređaja plasirao i “Black edition” liniju kosačica, motornih kosa i trimera, testera....

Ostvarenje zadatog cilja bilo je moguće je samo uz stručne, osposobljene i u potpunosti posvećene razvoju kompanije ljudske resurse. U kompaniji Agromarket je na poslovima razvoja, prodaje, marketinga, distribucije i servisa zaposleno preko 200 saradnika, od doktora nauka do kvalifikovanih radnika. Ovakav ljudski potencijal je i osnovni garant budućeg razvoja kompanije. U okviru aktivnosti na terenu preko 40 saradnika sektora Stručna služba, AgroServis i Služba prodaje je svakodnevno kod krajnjih kupaca kojima nudi znanje, stručnost, iskustvo i kvalitetne proizvode. Paralelno sa ovim 14

Ono po čemu je kompanija Agromarket jedinstvena i prepoznatljiva je kućni sajam, “Agro EXPO”. Tokom februara u Kragujevcu je održan VI kućni sajam, a u Podgoricidi i Banja Luci IV, na kome se tokom višednevnog druženja, poslovnim partnerima (oko 2000) predstave novine u proizvodnom programu. Istovremeno, ova sajamska manifestacija označava neformalno i početak trgovanja poljoprivrednim repromaterijalom i garden proizvodima. Ako je kućni sajam početak, onda je “Dan polja” u Beloj Crkvi kruna svih aktivnosti na edukaciji i promovisanju načela dobre poljoprivredne prakse koju Agromarket sprovodi sa jednom od članica grupe PIK “Južni Banat” iz Bele Crkve. Ovogodišnjem dešavanju je prisustvovalo preko 1000 posetilaca iz Srbije ali i zemalja u okruženju.

U kontekstu postizanja zacrtanog cilja Agromarket kroz “Agromarket Grupa” se trudi da širenjem grupacije na sektore poljoprivredne proizvodnje, prerade i izvoza poljoprivrednih proizvoda zaokruži sferu delovanja i ispuni u potpunosti zahteve svojih klijenata, poslovnih partnera učvršćujući ulogu lidera u regionalnom agrobiznisu.

Istovremeno, kao društveno odgovorna kompanija Agromarket nastoji da pruži pomoć i onima kojima je neophodna, Paraolimpijski komitet Srbije, sportska društva, osobe sa posebnim potrebama, studenti i đaci...

Na isteku stare, a dočeku Nove, 2014. godine, ostaje da zajedno sa poslovnim partnerima i krajnjim korisnicima naših proizvoda i usluga ostvarimo zacrtane planove, razvijajući i gradeći uzajamno poverenje jer samo tako možemo napred.

Mere nege i prihrana pšenice u zimskom periodu

priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

N

akon povoljnih uslova za nicanje i razvoj pšenice u jesenjem periodu, svedoci smo da su većina površina posejanih pšenicom od 550000 ha, koliko se procenjuje da je ukupno posejano, u dobroj kondiciji na kraju jeseni i spremno za predstojeći period prezimljavanja.

Međutim, u zimskim mesecima može doći do manje ili više nepovoljnih uslova koji mogu umanjiti potencijalni prinos, a u ekstremnim slučajevima i značano oštetiti ili uništiti usev u potpunosti. Tokom zime biljke mogu stradati usled prevlaženosti zemljišta (vodoleža), ledene kore, ili podlubljivanja zemljišta.

Podlubljivanje zemljišta je pojava koja se javlja u zimskim mesecima kada se formirana ledena kora na površini zemljišta uzdiže usled širenja i sa sobom odvaja tanak površinski sloj zemljišta sa iznikljim biljkama, kojim se na taj način čupa i kida koren i za posledicu ima uništenje useva na tom delu parcele. Ova pojava se najčešće javlja na humusnim, jače usitnjenim zemljištima. Takođe, valjanjem se mogu umanjiti posledice ove pojave, time što se led lomi i sabija na površinu zemljišta, a samim tim čuvaju biljke od većih oštećenja.

Vodoleži na usevima, ukoliko potraju duže od 4-5 dana mogu oštetiti pa čak i pruzrokovati propadanje biljaka. Ova pojava je česta u mikrodepresijama na teškim ritskim i glinovitim zemljištima. Ako takvo stanje potraje, neophodno je odvesti suvišnu vodu kopanjem kanala, ili brazdi.

Ledena kora se stvara tokom zime kada dolazi do naizmeničnog topljena i smrzavanja snega i naročito je opasna ukoliko je snežni pokrivača tanak, a led priljubljen uz zemljište čime se onemogućava disanje biljaka i dolazi do nihovog brzog ugušenja. Zato je potrebno u takvim slučajevima povaljati usev zvezdastim valjcima da bi se razbila ledena kora, a biljke što manje oštetile.

Nakon izlaska iz zimskog perioda mirovanja, iscrpljenim biljkama je potrebna dodatna prihrana u vidu 15

čvrstih azotnih đubriva, a takođe i primena foljiarnih đubriva (tečnih i kristalnih) u cilju snabdevanja biljaka neophodnim mikroelementima za brži i uspešniji razvoj i formiranje viskog i kvalitetnog prinosa zrna.

a korovi u početnim fazama rastenja. Izbor herbicida zavisi s jedne strane od fenofaze razvića strnina, a s druge strane spektrom korovskih biljka koje se nalaze u usevu, njihovom pokrovnošću i stepenom stalnosti. Zajedno sa herbicidnim tretmanom Agromarket preporučuje primenu folijarnih đubriva FitoFert, i to sledećih formulacija: FitoFert Humisuper 10:5:10 je tečna formulacija sa dozom primene 5 lit./ha. Ovo mineralno đubrivo sadrži pored NPK i neophodne mikroelemente, a takođe i organske kiseline (huminske i fulvinske) koje deluju na bolje usvajanje hranjivih elemenata, veću toleranciju na stresne uslove i povećanu otpornost biljaka na prouzrokovače biljnih bolesti, jednom rečju bolju vitalnost biljaka. Formulacija FF Humisuper 10:5:10 se primenjuje u ranim fazama razvoja pšenice nakon zimskog perioda mirovanja (u fazi bokorenja i početka vlatanja) zajedno sa herbicidima. Pored navedene formulacije takođe, u praksi naših ratara se raširila i primena formulacije FitoFert Kristal 20:20:20 u količini 4 kg/ha.

Izbor formulacije direktno zavisi od stanja useva, kao i prethodno unetih količina đubriva.

Prihranjivanje se vrši tokom februara meseca. Potrebna količina azota odeređuje se N-min metodom. Uzimanje uzoraka zemljišta vrši se ručno ili automatskim sondama (jedan prosečan uzorak uzima se na površini od 10-20 ha). Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0–30 cm, 30–60 cm i 60–90 cm, za svaki sloj pojedinačno. Uzorak se stavlja u prenosne frižidere i odnosi u laboratoriju.

N-min metodom se meri sadržaj mineralnog azota.

Ukoliko je potrebno više od 100 kg N/ha tada se dva puta vrši prihranjivanje, jednom pri kraju bokorenja 70% i ostalih 30% na početku vlatanja.

Herbicidi za zaštitu pšenice od korova koriste se folijarno i to u proleće kada su biljke u fazi bokorenja,

16

Za uspešnu proizvodnju pšenice i visoke prinose potrebno je sprovoditi navedene mere nege ukoliko se za to kaže potreba, a svakako izvršiti kvalitetnu i pravovremenu prihranu, kako čvrstim azotnim đubrivima, tako i neophodnim mikroelementima u vidu folijarnih đubriva.

Od zlata jabuka ali i breskva, grožđe...

T

ekuća, 2013. godina, uprkos svim nedaćama koje su je obeležile, može poneti i naziv rekordna u novom milenijumu. U to su se uverili svi koji su od juna do oktobra pohodili belocrkvanjske zasade i useve. Osnov ovakvog uspešnog poslovanja su mladi i stručni kadrovi koji uz pomoć savremene mehanizacije upeli da ostvare visoke prinose i vrhunski kvalitet proizvoda. Nekadašnji uzori voćara PIK “Južni Banat”, Južni Tirol (Sud Tirol) u proizvodnji jabuka, regija Ćezena (Cesene) u proizvodnji breskve i nektarine, kao i Pulja (Puglia) u proizvodnji stonog grožđa su dostignuti, a po nekim parametrima i prestignuti.

I u 2013., Poljoprivredno-industrijski kombinat „Južni Banat“ Bela Crkva je organizovao proizvodnju na blizu 2000 ha, od čega je preko 350 ha pod jabukom, breskvom i nektarinom i 75 ha pod vinovom lozom, a na preko 1000 ha odvijala se i ratarska, odnosno semenska proizvodnja strnina, suncokreta, kukruruza i uljane repice. U okviru preduzeća proizvodeno je preko 150.000 „knip“ voćnih sadnica jabuke i 50.000 dvogodišnjih sadnica kruške koje su namenjene kako za proširenje sopstvenih zasada tako i i za dalju prodaju.

Dobrom rezultatu doprinela je i dosledna primena sistema upravljanja kvaliteta usaglašenim sa zahtevima standarda SRPS ISO 9001:2008 i dobre poljoprivredne prakse u okviru GLOBALGAP standarda.

Ovo su sve opisi, ali se u poljoprivrednoj proizvodnji gledaju brojke. A one izgledaju ovako. Ukupna površina pod jabukom 197 ha, a sortiment sledeći: Idared, Golden delicious, Greni smith, Braeburn Mariri Red, Gala mondial ali i sorte Belgolden, Gala Brookfiled, Greni smith klon Challenger, Red Delicious klon Camspur.

Najstariji zasad je podignut pre 20 godina, najmladji zasad pre tri godine. Celokupna povšina se nalazi pod zalivnim sistemom i regulisanim navodnjavanjem u sistemu kap po kap i izbalansiranom ishranom. Od celokupne površine, 100 ha novih, mlađih zasada je pokrivenoprotivgradnom mrežom. Šta izdvojiti? Izaberite sami, a mi predlažemo:

priredila: Marina Zabrkić, dipl. inž. polj.

• sorta Starkrimson, godina sadnje 1993., površina 4 ha, prosečan prinos 100,3 t/ha; • sorta Ajdared, godina sadnje 1993-2001., površina 28 ha, prinos 100 t/ha; • sorta Zlatni delišes klon B, godina sadnje 20002001., površina 8 ha, prinos 88 t/ha; • sorta Braeburn Mariri Red, godina sadnje 2007., površina 11 ha, prinos 78 t/ha; • sorta Granny Challenger, godina sadnje 2007., površina 7 ha, prinos 75 t/ha; • sorta JonagoldDecosta De Coster, godina sadnje 2011., površina 2 ha, prinos 64 t/ha; • sortaAjdared, godina sadnje 2011., površina 2 ha, prinos 54 t/ha.

Pod breskvom i nektarinom je posađeno 130 ha, a u sortimentu su zastupljene Springold, Sankrest,Red Heven, Crest heven, Fayet, Sunkrest, Royal Glory, Big Top, Stark Red Gold, Caldesi 2000, Morsianni, Rita Star. Celokupna površina se nalazi pod zalivnim sistemom, a 12 ha nektarine je pokriveno protivgradnom mrežom.

Najstariji zasad je podignut pre 22 godine, a najmladjipre 4 godine. U 2013. godini, visokim prinosom i kvalitetom izdvojile su se:

17

• sorta Kaldezi, godina sadnje 1998., površina 3 ha, prinos 25 t/ha; • sorta Morsijani, godina sadnje 1998., površina 4 ha, prinos 26 t/ha; • sorta Rojal Glory, godina sadnje 1999., površina 5 ha, prinos 25 t/ha; • sorta Red Heven, godina sadnje 1995., površina 4 ha, prinos 24 t/ha.

Zasadi vinove loze prostiru se na 75 ha. Od ukupne površine20% je vinskog grožđa, sorte Crni burgundac, Šardone, Traminac, Semijon, a ostalih 80% je stono grožđe sorte Viktorija i Muskat Hamburg. Starost zasada se kreće od 3-17 godine. Svojim kvalitetom i rodnošću, a vino ćemo pomenuti u narednim godinama, 2013. godinu su obeležili:

nutog useva na površini od 4 ha i prinosom od3800 kg/ ha. Zatim su na red došle strnine, selekcije Instituta NS, i to semenski ječam Nonius koji je na površini od 26 hektara ostvario prosečan prinos 6700 kg/ha, a jedna od uzdanica gorepomenute institucije, semenska pšenica NS 40-S, na površini od 50 ha je dala prosečno 6300 kg/ha visokokvalitetnog semena.

Semenarili su Belocrkvanjci i kukuruz i to hibridPako, na površini od 60 ha, a prinos je iznosio 4600 kg/ha čistog zrna. Znanje i hrabrost su prelomili da se po prvi put okušaju i u postrnoj setvi. Nakon ječma, posejan je semenski kukuruz, hibrid Novatop na22 hektara, a prinos je iznosio1656 kg/ha čistog zrna. Rod bi bio i veći ali se tu umešao faktor mraz. Prvi jesenji mraz, u oktobru mesecu je umanjio prinos. Pa ipak, dokazali su da mogu do kraja da izvedu i ovu proizvodnju.

Nije zapostavljena ni merkantilna proizvodnja. Na 180 hektara organizovana je proizvodnja kukuruza, mahom hibrida FAO 400 grupe, a ostvaren je prosečan prinos od 4760 kg/ha. Za godinu kakva je za nama, sasvim realno. Željni uvođenja novina, ratari su posejali i 1 hektar kukuruza u kome je postavljen sistem kap po kap uz balansirano navodnjavanje i prihranu tokom celog vegetacionog perioda i ostvaren je prinos od 9740 kg zrna po hektaru. Čisto za probu ali malo li je?

Za kraj, ukras polja, suncokret. Na 30 hektara je ostvaren prosečan prinos od 3600 kg kvalitetnog, visokouljnog semena.

No nije sve u kilogramima i tonama. Ono što je posebna vrednost PIK „Južni Banat“ je što predstavlja najveće eksperimentalno polje u kome se ogledaju svi novi pesticidi i formulacije đubriva iz programa kompanija Agromarket i Fertico, kao i kompletne tehnologije proizvodnje kako u voću i vinovoj lozi, tako i u ratarskim usevima. Ukoliko prođu izuzetno zahtevne testove, a što se opet meri na kraju sezone u tonama, eto njih i u širokoj primeni.

• sorta Crni Burgundac, godina sadnje 2007., površina 6 ha, prinos11 t/ha.

To stečeno znanje vredni ljudi iz Bele Crkve nesebično daju i drugima. Možda se zaboravilo, ali se 12. juna tekuće godine, uprkos kiši, preko 1000 posetilaca na „IV Dan polja“ uverilo u vrednosti i prednosti ovakvog načina rada. Brojne stručne ekskurzije voćara iz Srbije ali i Bosne iHercegovine su pohodile Belu Crkvu sa željom da viđeno preslikaju i kod sebe. Da se dobar glas daleko čuje, potvrdila je i poseta preko pedeset voćara iz Ruske Federacije početkom oktobra.

Blagi brežuljkasti tereni oko Bele Crkve, ukrašeni brojnim jezerima nisu samo blagorodni za proizvodnju visokokvalitetnih zlatnih plodova jabuke, breskve, vinove loze. Ovdašnji strućnjaci ovladali su i semenskom proizvodnjom ratarskog bilja. I opet pitanje, šta izdvojiti? Možda, proizvodnju semena uljane repice, prvoski-

Istovremeno, nastupi na poljoprivrednim sajmovima u Berlinu, Kelnu i Moskvi poslednjih godina, a i 2013., samo su učvrstili pozicije koje je PIK „Južni Banat“ zaposeo ali i dalje osvaja jer je osnovni cilj je proizvodnja i plasman plodova vrhunskog kvaliteta koji su zdravstveno bezbedni.

• sorta Muskat Hamburg, godina sadnje 1993., površina 10 ha, prinos 18 t/ha; • sorta Viktorija, godina sadnje 2010., površina 5 ha, prinos 16 t/ha;

18

Iskustva iz 2013.

- odabran je pravi put

S

vedoci smo da je uticaj klimatskih faktora na poljoprivrednu proizvodnju, posebno poslednjih godina sve je izraženiji. Znajući da su vremenski uslovi najznačajniji faktor za pojavu štetočina i razvoj biljnih bolesti, postizanje stabilnih prinosa vrhunskog kvaliteta sve je veći izazov za proizvođače jabuke.

priredla: Srđana Petrović, dipl. inž. polj.

vazduha, količine padavina i vlažnosti vazduha i životnog ciklusa patogena, odnosno štetnog insekta. Uz ovo, naravno ide i izbor efikasnog i ekotoksikološki povoljnog pesticida.

Početak ove vegetacione sezone a posebno april i maj mesec obeležile su veće količine padavina u odnosu na Ovom prilikom, želeli bi da se osvrnemo na pojavu, višegodišnji prosek. verovatno dva najveća problema u zaštiti jabuke, prouzrokovača bolesti čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke, Venturia inaequalis, te štetočine, ja- Ovakve vremenske prilike pogodovale su stvaranju pobučnog smotavca, Carpocapsa pommonella, kao i na voljnih uslova za ostvarenje primarnih infekcija od pronjihovom suzbijanju u protekloj sezoni. Pravovremena uzrokovača pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke. i efikasna zaštita se zasniva na istovremenom praće- Najkritičniji periodi za ostvarenje primarnih infekcija nju meteoroloških parametara, pre svega temperature bili su 12. i 25. maja (grafikoni 1. i 2).

Grafikon 1: Dužina vlaženja za mesec maj - lokalitet Irig (PIS Vojvodina)

Grafikon 2: Tempreturni podaci mesec maj - lokalitet Irig (PIS Vojvodina)

19

Jabuka se nalazila u fazi intenzivnog porasta plodova.

U ovakvim klimatskim uslovima te fazi porasta jabuke, upotreba sistemičnih preparata sa kurativnim delovanjem je neophodna. U okviru palete kompanije Dow AgroSciences fungicid Indar 5 EW u potpunosti ispunjava sve veće zahteve za suzbijanje ove bolesti. To je prepoznala i firma Donerra d.o.o. koja je izvršila tretman ovim preparatom 26. maja na 50 ha, sa pozitivnom povratnom ocenom od strane njihovog stručnog tima.

Zaštita jabuke od jabučnog smotavca, takođe je bila veoma zahtevna u protekloj sezoni zbog veoma povoljnih klimatskih uslova za njihov razvoj. Temperature iznad proseka u periodu pojave ove štetočine, prouzrokovale su veoma dug i intenzivan let leptira u voćnjacima, razvučeno polaganje jaja i razviće gusenica, te preklapanje generacija. Na lokalitetu Irig, na mernoj stanici Kudoš, let leptira je počeo 27. aprila, maksimum leta je bio 30. aprila, a 6.maja zabeležena je pojava prvih svežih jaja (tabela 1.).

Parametri

Datum

Akumulacije od biofiksa

Prvi ulov imaga

27. 04.

115, 15 DD od 1.1.

Pik leta

30. 04.

48,68 DD

Prva sveža jaja

06. 05.

118,58 DD

Jaja sa “crvenim oreolom” 08. 05.

131,89 DD

Tabela br.1: Pregled bioloških događaja jabučnog smotavca (PIS Vovjodina)

20

Prema rečima kolege, Nikole Koraća iz firme Donerra d.o.o, u ovakvim uslovima u cilju suzbijanja jabučnog smotavca bila je neizostavna primena preparata sa ovicidno-larvicidnim delovanjem, te su se oni odlučili za tretman insekticidom Runner 240 SC, 9.maja, koji je po njegovom mišljenu, u potpunosti ispunio njihove zahteve.

Možemo zaključiti da klimatski uslovi postavljaju nove izazove za zaštitu jabuke i zahtevaju veoma ozbiljan pristup, te preparate koji mogu podržati i obezbediti visoke prinose vrhunskog kvaliteta.

Pozitivni rezultati upotrebe preparata Indar 5 EW i Runner 240 SC u praksi protekle godine, potvrđuje da su oni odlično oruđe u ovoj borbi.

NOVI SJAJ DOKAZANIH VREDNOSTI

PR ESKOK U TEHNOLOGI JI FORMULI S A NJA

MOTIVELL Najsnažniji nikosulfuron Jedinstvena tehnologija formulisanja  Smanjena isperljivost kišom  Povećana efikasnost  Optimalna efikasnost u svim vremenskim uslovima  Optimalna ekonomičnost 

MOTIVELL 

OPTIMALNA EFIKASNOST U SVIM VREMENSKIM USLOVIMA

Nova tehnologija u formulisanju nikosulfurona odvaja Motivell Extra 6 OD od svih generičkih nikosulfurona, za razliku od njih Motivell Extra 6 OD kod različitih vremenskih uslova pokazuje pouzdanu i snažnu efikasnost!

Dobri vremenski uslovi: Visoka vlaga (>70%) Prosečna temperatura 21°C 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

Generički 4 SC min.

Motivell Extra 6 OD

Slabi vremenski uslovi: Niska vlaga (<50%) Visoka temperatura >= 28°C 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0

Generički 4 SC

Motivell Extra 6 OD

maks.

Preporuke



Motivell Extra OD se može upotrebiti u kombinaciji sa brojnim herbicidima za suzbijanje širokolisnih korova (npr. mezotrion, dikamba, bromoksinil, florasulam, prosulfuron, tritosulfuron, tifensulfuron-

metil, 2,4-D, tembotrion…) kao osnovni herbicid, a sam se može upotrebiti kao odlično rešenje za korektivna prskanja protiv višegodišnjih i jednogodišnjih trava.

Doze: 

Glavni problem: jednogodišnji travni korovi: 0,4-05 l/ha

Glavni problem: višegodišnji travni korovi: Divlji sirak: 0,6-0,7 l/ha (jedno prskanje ili split aplikacija)   Pirevina: 0,6-0,7 l/ha 

 



Optimalna ekonomičnost  Motivell  10-11  U



Extra 6 OD je maksimalno 10-11 € po hektaru skuplji od jeftinih generika.

€ po hektaru znači ca. 55-85 kg kukuruza (samo 0,6-1% prinosa kukuruza!).

brojnim izveštajima o ispitivanjima iz EU Motivell Extra daje 2-5% veći rod od jeftinih generika.

Sastav i maksimalna doza 

6% nikosulfurona



Maksimalno 0,75 l/ha

Agromarket Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016

Belchim Crop Protection d.o.o.

Vojvode Stepe 78, 11000 Beograd, Srbija miroslav.milojevic@belchim.com Mobilni: +381 69 670 455 www.belchim.com

Voće više nije slatko kao što je bilo

priredla: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

D

a je u voćarskoj proizvodnji svaka godina posebna,potvrdila je i ovakoja je za nama. Ne samo da su bili specifični uslovi za gajenje, sa klimatskim parametrima koji su često bili u ekstremu, već će ostati zabeležena kao izuzetno rodna godina, kada su i grane pucale pod teretom roda. Ali, voćarsku proizvodnju su pratile i mnoge nedaće, tako da su voćari ocenili kao izuzetno lošu godinupo profitu i zaradi koju su ostvarili. Nisu se baš sve voćne vrste proslavile dobrim rodom.

Primer je kajsija koja je stradala zbog prolećnih mrazeva i rod je bio smanjen za 50, pa i više procenata, tako da se ove godine nismo “nakusali” džemova i kompota od kajsije. Trešnja takođe (posebno rane sorte) je bila lošeg kvaliteta, zbog čega je i cena bila jako niska. Najveća prirodna nepogoda, koja je zadesila kompletno voćarstvo u Srbiji su gradobitne padavine koje su tukle sve voćarske reone, ponegde i više puta, zbog čega je veliki procenat roda završio u “industriji”. Cena industrijskog voća je bila toliko niska da nije pokrivala ni nadnice radnika koji su berbu i sakupljanje plodova obavljali.

Proizvodjači šljive su se takođe razočarali, i kao u pesmi Dobrice Erića “Srbija medju šljivama” umalo da se podavimo u šljivama, koliko surodile, a niko nije da ih kupi. Tako da je gotovo celokupan rod završio prerađenu rakiju. Možda to i nije hteo tako loše, bar ćemo biti cele godine veseli, a i mnogi će zaboraviti na svoje probleme. Kod breskve je dolazio do izražaja sortiment, tržište su nalazile samo novije sorte dobre obojenosti, krupnoće i transportabilnosti. Jabuka je dobro rodila, što je proizvelo još više problema sa novčanim izdacima u berbi, lagerovanju i čuvanju. Jer sve te troškove treba “iskeširati”, a neizvesno je da li će se prodati i po kojoj ceni. Za sada je cenapo kilogramu niža od proizvodnih troškova. Kada tome dodamo i otkupljivače voća, koji su navikli dobro da zarađuju, otežan izvoz na inostrano tržište, proizvođače koji su spali na “granu” jer su prezaduženi kreditima. Rod višnje veći u odnosu na prethodnu godinu, a cena upola manja. Uz to sve strožiji kriterijumi po pitanju ostataka pesticida ne samo u njoj, veći i u malini i pogotovo kupini preti da zatvori neka tradicionalna tržišta našeg voća. Hroničan nedostatak kruške i dunjena tržištu se nastavio i ove godine.

Uz sve to, ostaje pitanje koliko su se biljke pripremile za prezimljavanje i rod narednoj godini, s obzirom na to izuzetno visok rod ali i sušu tokom letnjih meseci. Sve u svemu, situacija za voćare je jako loša.

Priozvodnju su pratili i razni problemi u zaštiti, neki redovni, a neki vanredni. Bilo je velikih problema sa štetočinama zbog blage zime, koja je omogućila da celokupne populacije svih štetnih insekata prežive i namnože setokom 2013. godine.

Klimatske promene, koje su evidentne zadnjih godina, dovele su nam u goste štetočine koje su karakteristične za toplije, južne krajeve. Jednom rečju, stvoreni su uslovi da se prenamnože štetočine, koje su ranije sporadično bile prisutne kod nas i nisu pravile velike štete na gajenom bilju. Aktuelizovana je priča o žilogrizu, tripsima, surlašima, vašima, sovicama,štetnim paucima (grinje).

Da ne budu za sve krive klimatske promene i štetni organizmi, potrudili smo se i mi sami. Višegodišnje nepreduzimanje određenih osnovnih pomotehničkih mera kao što su obrada zemljišta u zoni redova, a košenje ili hemijsko suzbijanje korova u međurednoj zoni, vađenje i uništavanje osušenih stabala neizbalansirana ishrana, izostanak sistema za navodnjavanje, protivgradnih i mreža za zasenu, pravovremenih tretmana pesticidima… Uz to, u nekim krajevima i gubar, zajednička muka šumara i nas desetkovala je lisnu masu u voćnjacima i vinogradima.

23

je hrapava, plodovi se deformišu. Štete su posebno uočljive na nektarinama. Napadnuti plodovi imaju smanjenu tržišnu vrednost. Na plodovima bresaka su štete manje, jer dlačice ometaju ishranu tripsa. Suzbijanje se provodi tretiranjem piretroidima ili neonikotinoidima, ali posebno se pazi da ne šteti pčelama. Tretiranje se sprovodi u vreme otpadanja latica, a insekticidi se primenjuju pred veče ili rano ujutro dok pčele ne lete.

Tokom jula populacija je bila izuzetna brojna, te je moralo biti sprovedeno oko tri tretmana insekticidima na 5 dana, a pošto su mnoge sorte bile u zrenju, moralo se paziti na karencu preparata.

Tokom jula meseca proizvođači breskve u smederevskom području su alarmirali pojavu nekih malih sitnih insekata, koji brzo šetaju po listu i plodu breskve, a i velike brojnosti, kao da su mravi u mravinjaku. Pregledom šireg terena konstatovano je da se radi o tripsu.

Kako je bilo vreme zrenja nektarine Caldesi koja je zadnjih godina doživela ekspanziju pretila je katastrofa.

Plodovi koji su dobijali crvenu boju pokožice, za dva tri dana bi postali beli tj. ispijeni. Oko autora ovog teksta, koji ima duže od 20 godina praksu u ovim poslovima i na ovim terenima, nije do sada zabeležilo ovakvu pojavu. Evo i opisa prouzrokovača ovakvih šteta na breskvama: breskvin trips, Taeniothrips meridionalis je novija štetčina koja se pojavilaprethodnih godina u našem okruženju (Hrvatska). Prisutnost tripsa zabežena jena breskvama, kajsijama, šljivama, na karanfilima i na drugom bilju, a ove godine se javila u značajnom brojui kod nas. Prezimi odrasli oblik ispod kore i u pukotinama stabla, u vreme cvetanja hrani se delovima cveta, oštećujući latice, prašnike, i dr. Jedna ženka položi oko 80 jaja na cvetne organe, a larve oštećuju tek zametnuti plod, izlučuju smolu koja sadrži toksine, pa su tragovi sisanja na epidermisu jače uočljivi, nastaju nekroze nepravilnog oblika koje sprečavaju pravilan rast ploda, a ponekad nekrotizirano tkivo puca. Kožica ploda posta-

24

Kod jabuke je takođe došlo do nekih čudnih simptoma, u vreme kada su plodovi bili veličine oraha u vidu velikog broja uboda na plodu sa belim oreolom. I ta oštećenja su ostala vidljiva do kraja vegetacije. Prouzrokovača nismo uspeli da registrujemo, ali na osnovu oštećenja, procena struke je da se radi o svrdlašu. Iduće godine se mora više obratiti pažnja, pratiti situacija u zasadima, a po potrebi u tom periodu izvršiti tretman nekim insekticidom jačeg kontaktnog delovanja (Lannate, Cythrin i dr.)

O ostalim problemima u zaštiti smo već pisali, a o nekimaćemo tek pisati. Zbog brojnih problema koji su pratili voćare ove godine, mnogi su osetili gorak ukus.

Ostaje nam da se sećamo boljih vremena, i da se ubuduće borimo, jer nam drugo ne preostaje. Servisna stručna služba Agromarketa Vam stoji na raspolaganju, da pomogne, posavetuje, ponekad uteši i naravno poželi sreću i uspeh u sledećoj sezoni.

Srpski Sibir ali i Sahara

priredli: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Duško Kalajdžić, dipl. inž. polj.

Tab. 1. Pregled meteoroloških prametara za Zaječar u periodu 1. 10.2012. – 1. 10. 2013.

(RHMZ – Meteorološka stanica Zaječar) Mesec

Količina padavina (mm/m”)

Srednja mesečna temperatura (0C)

Višegodišnji prosek (1967-2010)

N

e zna se ko je prvi upotrebio kovanicu da je Zaječar „Srpski Sibir“, verovatno Obrenovići, besni zbog Timočke bune 1883. ali i zbog klime ovde, većina slata po kazni, a manjina po zasluzi. Za kazne i zasluge ne znam, ali za klimu znam o čemu dovoljno govori podatak da je najniža registrovana temperatura vazduha od – 290C poslednjih pedesetak godina 28. januara 1985. godine. Drugi naziv, Sahara, počinje da se provlači poslednjih dvadesetak godina, kada je zabeležen i temperaturni maksimum od +44,10C i to 24. jula 2007. godine. Ako se ovome doda da je u poslednje četiri godine srednja godišnja temperatura vazduha za 0,8 do 10 po Celzijusu viša od višegodišnjeg proseka, evo još jedne potvrde za konstataciju iznetu u naslovu teksta.

E sada, u tim i takvim uslovima Poljoprivredno dobro „Zaječar“ objedinjuje proizvodnju i doradu ratarskog bilja i gajenje i preradu voća. Svojim položajem, krajnji istok Srbije, a u susedstvu sa zemljama EU (Bugarska i Rumunija) i blizinom Dunava (60 km), Poljoprivredno dobro „Zaječar“ ima mogućnosti korišćenja kako drumskog, tako i železničkog i rečnog saobraćaja. Ima zemljište, zasade, skladišne kapacitete, doradu i preradu. Uz ove prednosti, pametno upravljanje i vredne ljude kao nemerljiv resurs, eto recepta za uspeh, i naravno,od 2008. godine funkcioniše u sistemu „Agromarket Grupa“.

Analiza poljoprivredne proizvodnje u PD „Zaječar“ u proizvodnoj 2013. godini, neizostavno je vezana za proizvodne uslove. A oni, gledajući podatke iz tabele ukazuju na to da je i pored viška ukupne količine padavina u periodu oktobar 2012.- septembar 2013. (13,1 mm/m2) i viška tzv. zimske vlage (91,7 mm/m2) tokom vegetacionog perioda izostala količina vlage (manjak 130,6 mm/ m2) potrebna za normalni završetak vegetacione sezone voća i okopavina. Uz to, srednje mesečne temperature vazduha su od aprila bile više od višegodišnjeg proseka uz veliki broj tropskih dana što se itekako odrazilo na procese oplodnje i nalivanja plodova. Takođe, prosečna temperatura vazduha u dvanaestomesečnom periodu je za 1,080 C viša u odnosu na višegodišnji prosek.

Višegodišnji prosek (1967-2010)

Oktobar

49,3

39,3

11,7

10,4

Novembar

20,6

52,2

7,2

4,7

Decembar

82,6

50,9

-1,3

0,6

Januar

56,8

35,0

0,8

- 0,7

Februar

72,6

38,8

2,8

1,4

Mart

88,5

43,8

4,6

5,6

April

33,3

52,0

12,5

11,2

Maj

66,9

65,5

19,5

16,4

Jun

27,7

67,5

20,4

19,7

Jul

5,4

58,1

22,6

21,5

Avgust

7,0

38,4

23,6

20,8

Septembar

55,1

44,5

15,8

16,4

Ukupno

599,1

586,0

11,68

10,6

Ukupno (X-IV)

403,7

312,0

Ukupno (IV-IX)

195,4

326,0

Ratarska proizvodnja - Osnovicu ratarske proizvodnje u sezoni 2012/2013., predstavljala je semenska proizvodnja sorata i hibrida vodećih domaćih i inostranih selekcionih kuća. Na oko 1000 ha umnožavaju se sorte strnina,i suncokreta, a na 280 ha proizveden je i merkantilni kukuruz. Posebna pažnja usmerena je na proizvodnju visokih kategorija semena sorti koje su vlasništvo matične kompanije, kao što su sorta ozimog tritikala Rtanj i raži Šampion.

U uslovima suvog ratarenja,ostvareni se prosečni prinosi strnina od preko preko 5,5 t/ha, pri čemu je prosečan prinos ozme pšenice preko 6,2 t/ha, sorta tritikala Rtanj ostvarila je prinos od preko 5,1 t/ha, a sorta raži Šampion preko 4000 kg/ha. Pojedinačno gledano,najbolji prinos ostvarila je sorta Sirtaki (7045 kg/ha) na 85 ha, a za njom su NS 40S koja je na 63 hektara dala prosečno 6,6 tona po hektaru i sorta Simonida (85 ha) sa prosečnim prinosom od 6,1 t/ha.

25

Jedna od prepoznatljivih delatnosti PD „Zaječar je proizvodnja semenskog suncokreta hibrida koji dolaze kako iz domaćih, Institut NS, tako i inostranih selekcionih kuća, Syngenta. Iz godine u godinu, u zavisnosti od hibrida ostvaruju se prinosi od 800 do 1300 kg/ha.

Istovremeno, na preko 120 ha proizveden jemerkantilni suncokret, hibrid Neoma sa prosečnim prinosima od preko 2,5 t/ha.

kompletna tehnologija zaštite i ishrane projektovana od stručnog tima kompanije „Agromarket“ i „FertiCo“ i ispoštovana su sva pravila bezbedne primene pesticida i đubriva. Ovo znači da je lista pesticida i formulacija đubriva usaglašena sa normativima o ostacima pesticida te makro i mikro elemenata kako za zemlje Evropske unije, tako i Sjedinjenih Američkih Država, te su proizvodi već na zahtevnim tržištima EU i SAD. Pored sopstvenih količina višnje, od proizvođača koji su primenili preporučene programe zaštite i ishrane od strane stručne službe PD „Zaječar“ i Agromarket-a je otkupljeno preko 2000 tona plodova višnje.

Posle strnina, najveće površine se zasnivaju merkantilnim kukuruzom ranijih FAO grupa zrenja na preko 280 ha (NS i ZP selekcije). U godini u kojoj se proces oplodnje odvijao u korektnim vremenskim uslovima, a proces nalivanja zrna u veoma lošim i prinos od5,0 t/ha je zadovoljio..

Ovakvu proizvodnju pratilo je i odgovarajuće uskladištenje i dorada semena strnih žita u podnom skladištu kapaciteta 3100 tona. Tokom kampanje dorade u doradnom centru je kvalitetno zaprimljeno i u sistem prodaje i distribucije kompanije „Agromarket“ zadomaće ali i za izvoz plasirano preko 3000 tona visokokvalitetnog semena strnina.

Voćarska proizvodnja - Poljoprivredno dobro „Zaječar“ poseduje svoje sopstvene zasade višnje i šljive.

Plantažni zasad višnje (starosti 12 godina) sorte „Oblačinska“na 80 ha dao je preko 800 tona kvalitetnog ploda. I opet se klima poigrala. Period cvetanja, najosetljivija fenofaza je protekla bez padavina, kao i poslednjih dvadeset dana juna kada je trebalo „naliti plod“. I treća godina unazad, a da kiša nije prekinula berbu koja sada već tradicionalno izbegava potez „Trnavac“. Sunce koje je pržilo oko 60 berača tokom 18 dana kampanje berbe je uzelo svoj danak. Suša tokom jula i avgusta mogla je da ugrozi u sezonama 2012/13. zasađenih 45 ha sertifikovanim sadnicama ali su vredni voćari uspeli da u tom periodu svakoj sadnici u tri navrata daju po 30 litara toliko željene vode. Ulaganje u budućnost u kojoj se očekuje da se sa ukupno 125 hakontinuirane berbe u narednim godina dobije preko 1500 tona ploda po sezoni.

Platnažni zasad šljive sorte Stanleystarosti 6 godina na potezu „Grljan“ na 10 ha je takođe trpeo posledice suše te je u hladnjaču predato200 tonaploda.

Ono što izdvaja ponudu voćnog programa PD „Zaječar“ je i da je u zasadima višnje i šljive primenjena

26

Prerada plodova - U sklopu Poljoprivrednog dobra „Zaječar“ od 2007. godine, radimoderna hladnjača kapaciteta prijema 1500 tona sa kapacitetom zamrzavnja 100 tona plodova/danu. Na procesnoj opremi jetokom sezoneprerade višnje, šljive, kupine, šipurka kao i šumskog voća dobijeno preko 4000 tona vrhunskog kvaliteta, BK rolend višnje, višnje u alkoholu, višnje u kiršu, plodova višnje u likeru, rotativa višnje i šljive. Zahvaljujući svemu tome, kvalitetnim proizvodima snabdeva se industrija hrane, proizvođači džema, voćnih jogurta, sokova, konditorska industrija, baker proizvodi, destilerije i veletrgovine i preko 50% proizvoda već senašlo na tržištima zemalja EU i SAD. Garancija svega je sistem kvaliteta ISO 22000 sertifikovan od DAS sertifikacione kuće. Da se dobar glas daleko čuje, potvrda je interesovanje za smrzutim programom koji su iskazali kupci na najvećem sajmu hrane „Anuga 2013“ u Kelnu.

Ostvareni rezultati u sezoni 2012/2013. su zadovoljavajući s obzirom na to kakvi su vremenski ali i tržišni uslovi vladali. Šta očekivati od nove sezone, 2013/2014?

Ono što zavisi od vrednih ljudi PD „Zaječar“ je urađeno, posejano preko 550 ha strnina, pripremljeno za prolećnu setvu preko 500 ha oranica, a i voćnjaci, uređeni, prihranjeni, spremno čekaju zimu i proleće.

Recept za uspeh Poljoprivrednog dobra „Zaječar“ je jednostavan – sopstvene plantaže, bezbedna primena pesticida i đubriva, kontrolisan otkup, kvalitetni stručni saradnici, kvalitetna oprema, poštovanje standarda kvaliteta i poverenje koje se gradi decenijama. I iznad svega, PD „Zaječar“ je samo jedna od karika u sistemu „Agromarket Grupa“

Naša mala galerija

čekajući mamu...

Džonatan Livingston sa drugarima

Evropo, eve ni...

Šta sada

Pasje popodne

Sve svetli u EU

Ekologija i primena organskih đubriva

N

apori za ostvarenjem visokih prinosa vodećih ratarskih gajenih biljaka kao što su strnine, kukuruz, suncokret, šećerna repa i soja neminovno iscrpljuju zemljište kao osnovni resurs narušavajući njegove osobine. Gajeni usev izvlači hranljive materije, a najčešće se njihovo izvlačenje vraća mineralnim đubrivima. Primena teške mehanizacije utiče na procese sabijanja zemljišta i narušavanja njegovih osnovnih fizičko-hemijskih svojstava. Primena pesticida takođe utiče na određene mikrobiološke aktivnosti zemljišta. Česta, a i zakonom zabranjena mera, spaljivanje biljnih ostataka nakon žetve takođe remeti mikrobilologiju osnovnog resursa poljoprivrede, zemljišta. Ako se na to dodaju i kisele kiše, delovanje eolsk.e energije, erozivni procesi, jasno je da se mora nešto učiniti u cilju očuvanja zemljišta I njegovih vrednosti. Jedno od rešenja je i primena organskih đubriva.

Pored gore navedenih, u svetu se koristi čitav niz gotovih, deklarisanih vrsta organskih đubriva, kao što su:

Đubrenje organskim đubrivima ima puno prednosti, pored toga što biljkama daju sva ili gotovo sva hraniva, organska đubriva popravljaju i mnoge osobine zemljišta. Humus koji je unesen na ovaj način veže biljna hraniva i sprečava njihovo ispiranje, a ugljen dioksid dobijen razlaganjem organske materije doprinosi razlaganju nekih jedinjenja u zemljištu i povećava njihovu pristupačnost biljkama, te služi i biljkama za fotosintezu. povoljno Jednom rečju, povoljno utiču na vodni, vazdušni, biološki i hemijski režim zemljišta.

Guano (13% azota, 8% fosfora, 2% kalijuma i 11 minerala u tragovima) posebno je pogodan za cveće i lukovičasto povrće (2,5 kg na 10 m2).

Kao organska đubriva koriste se: stajnjak, kompost, treset, glistenjak, zelenišno đubrenje, osoka, drveni pepeo, biljni rastvori i druge otpadne organske materije nastale kao sporedni proizvodi u prehrambenoj tehnologiji i industriji.

30

priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Krvno brašno (15% azota, 1,3% fosfora, 0,7% kalijuma) koristi se kao azotno đubrivo (1,5 kg na 10m2) ili se dodaje pri kompostiranju, a proces razlaganja traje 3-4 meseca.

Koštano brašno (3% N, 20% P2O5, 24-30% K2O) dobro fosfatno đubrivo (2,5 kg na 10 m2), smanjuje kiselost zemljišta, a razlaže se 6-12 meseci.

Riblje brašno (10% azota, 4-6% fosfora) koristi se (2,5 kg na 10 m2) u proizvodnji rasada, efekat traje 6-8 meseci.

Granitni prah (3,5% kalijuma, 67% silicijuma i 19 minerala u tragovima) je sporodelujuće đubrivo, pogodno za popravljanje strukture zemljišta (5 kg na 10 m2).

Brašno od kopita i rogova (14% azota, 2% fosfora) azotno je đubrivo, (2 kg na 10 m2) sporo se razlaže (4-6 nedelja posle upotrebe), a efekat je dug (12 meseci).

Brašno i rastvor morskih algi (1% azota, 12% kalijuma i 50 mineralnih materija u tragovima) prirodni su hormon rasta, a koristi se i za folijarno prihranjivanje (0,5 kg na 10 m2).

Drveni pepeo (7% fosfora, 6-20% kalijuma 20-35% kalcijuma) je dobro kalijumovo đubrivo (0,5 kg na 10 m2) sa dugim efektom od 12 meseci.

U našoj zemlji pored treseta i glistenjaka proizvodi se i smeša treseta sa zeolitom kao i organska đubriva nastala biokonverzijom (korišćenje mikrobioloških kultura) različitih vrsta organskih materija od stajnjaka do komunalnog mulja. Ipak, u Srbiji među organskim đubrivima dominiraju stajnjak, tečni stajnjak, osoka i kompost.

Stajnjak je najznačajnije organsko đubrivo. Godišnja proizvodnja svežeg stajnjaka po uslovnom grlu se kreće od 6 kg kod živine, 600 kg kod svinja, 700 kg kod konja i 10 tona kod goveda. Zgoreli stajnjak u proseku sadrži 0,5 % azota, 0,25% fosfora, 0,6% kalijuma, 1% kalcijuma i do 0,3% magnezijuma. Takođe, u 1 kg kvalitetno zgorelog stanjaka nalazi se i 10 do 20 grama cinka, 1 do 3 g bora, 30 do 50 grama mangana I 0,1 do 0,2 g molibdena.

Kako je iskorišćavanje hraniva iz stajnjaka sporije i traje oko 4 godine, to je i preporuka da se ono unosi u zemljište svake 4-5 godine, najmanje u količini od 10 do 20 tona po hektaru. Azot se iz stajnjaka u prvoj godini iskorišćava 20 do 30%, fosfor 15 do 20%, a kalijum 50%.

Sporije oslobađanje i mineralizacija hranljivih materija kod stanjaka smanjuje opasnost zagađenja životne sredine.

I upravo tu leži i druga strana medalje, odnosno štetnost nekontrolisanog unošenja stajnjaka. Prekomernom upotrebom stajnjaka povećava se sadržaj nitrata (NO3), njegovo ispiranje u dublje slojeve zemljišta kao i nakupljanje u biljkama. Nitrati se u procesu metabolizma prelaze u nitrite, a ovi se u ljudskom organizmu vezuju za hemoglobin formirajući methemaglobin koji ugrožava prces disanja. Stajnjak proizveden u uslovima intenzivne stočarske proizvodnje može sadržati brojne štetne materije. Među njima su ostaci preparata koji se koriste za suzbijanje štetočina (endoparazitici), sredstava za poboljšanje ukusa hraniva, sulfonamida, antioksidansa, antibiotika. Takođe, kao redovan sastojak obroka koriste se mineralne materije, pre svega kalcijum i fosfor, ali i visok sadržaj bakra i cinka. U stajnjaku, a samim tim i zemljištu mogu se naći i brojni patogeni (salmonela…). Sve navedene materije na ovaj način mogu dospeti i biljke, a lancem ishrane u životinje i ljude. Istovremeno, usled neadekvatnog pakovanja stajnjaka oslobađaju se značajne količine amonijaka čime se doprinosi daljem zagađenju vazduha.

Prelaskom na industrijski način (bez prostirke) držanja svinja, goveda i živine, došlo je i do stvaranja velike količine tečnog stajnjaka. Goveda dnevno proizvedu oko 50 kg tečnog stajnjaka, svinje 4 kg sa oko 15% suve materije, a živina 20 grama sa 80 % suve materije. Prosečno se uzima da tečni stajnjak sa 7% suve materije sadrži 0,4% azota, 0,1% fosfora i 0,4% kalijuma. Oko 30 do 50 % azota iz tečnog stajnjaka se iskoristi tokom jedne godine. Prilikom primene tečnog stajnjaka treba voditi računa o maksimalnim količinama pa tako kod goveđeg stajnjaka ne treba prelaziti vise od 40 do 60 m3, svinjskog 30 do 45 m3, a živinskog 15 do 25 m3 po jednom hektaru.

U slučaju prekomernog đubrenja tečnim stajnjakom dolazi do zagađenja podzemnih voda, ali i zemljišta, pre svega azotom i fosforom. Takođe, dolazi i do zagađenja atmosfere amonijakom koji nastaje hidrolizom urina.

Amonijak koji dospe iz atmosphere u zemljište formira azotnu kiselinu što dovodi do zakišeljavanja zemljišta.

Procenjuje se da je u Holandiji godišnja emisija amonijaka oko 250 hiljada tona, od toga kao vrlo razvijenoj poljoprivrednoj zemlji oko 60 % je amonijak iz tečnog goveđeg stajnjaka.

Osoka sadrži oko 50 % urina. Govedo izluči 15 kilograma, a svinje 4 kg mokraće tokom dana sa sadržajem suve materije koja se kreće od 1 do 3 %. Jedan kilogram osoke sadrži 0,2% azota, 0,01% fosfora i 0,5% kalijuma.

Spada u azotna i kalijumova đubriva, a doza primene iznosi oko 20 m3 po hektaru.

Kao i kod tečnog stajnjaka, jedan od problema u primeni osoke je oslobađanje velike količine amonijaka.

Prekomerno đubrenje osokom, a samim tim i velika količina kalijuma može biti u antagonizmu sa magnezijumom što se može odraziti na sokudicu ovog mikroelementa u ishrani bilja.

Od ostalih organskih đubriva u našoj zemlji se još koristi, kompost, a istina u mnogo manjoj meri za razliku od razvijenih zemalja gradsko smeće i kanalizacioni mulj. Kod komposta od gradskog smeća i kanalizacionog mulja, problem je u sadržaju soli i teških metala, kao i brojnih hemikalija koje se koriste u domaćinstvu jer u lancu ishrane mogu doći i do čoveka.

O sadržaju teških metala u tri organska đubriva u zemljama Evropske Unije, poslednjih godina XX veka, govore i podaci u tabeli 1.

Tab. 1 – Karakterističan opseg koncentracije (mg/ kg) teških metala u kanalizacionom mulju, stajnjaku i kompostu (Alloway, 1990.)

Teški metali

Kanalizacioni mulj

Stajnjak

Kompostirani otpaci

As – arsen

3,30

3,25

B – bor

15 - 100

0,3 – 0,6

2,25 -

Cd - kadmijum

≥1

0,1 – 0,8

0,01 – 100

Co – kobalt

1 - 260

0,3 – 24

-

Cr – hrom

8 – 40

1,1 – 55

1,8 – 410

Cu – bakar

50 – 800

2 – 172

13 – 358

Hg – živa

0,1 – 55

0,01 – 0,36

0,09 – 21

Pb – olovo

29 – 369

1,1 – 27

1,3 – 224

Zn - cink

91 - 490

15 - 556

82 - 589

Organska đubriva su nužna ali ih treba primenivati u optimalo navedenim količinama na osnovu prethodno izvršenih ispitivanja zemljišta jer svako prekoračenje dovodi do nagomilavanja štetnih materija koje zagađuju zemljište, vodu, biljke, lancem ishrane i čoveka, generalno životnu sredinu.

31

Naše seme, zlatno seme

priredili: Dragan Dragan, dipl. inž. polj.

Mile Ignjatović, dipl. inž. polj.

dan i drugi centar raspolažu sušarama na tečno-naftni gas sa dnevnim prijemom od 80 do 120 tona kukuruza gde se u 10 komora kapaciteta 50 tona svaka, suši i skladišti kukuruz.

K

valitetan semenski materijal se prepoznaje pre svega po dorađivaču. Pojedine doradne kuće imaju višedecenijsko iskustvo i ime koje pruža sigurnost za krajnjeg korisnika. A upravo je to ono što dolazi iz Kikinde i Šapca. U celom procesu važna je i kontrolisana semenska proizvodnja, kao i kvalitetna i pravovremena isporuka robe. Sva ova tri procesa, primarna proizvodnja, uskladištenje i dorada semena te njegova distribucija daju pun rezultat kada su u jednom lancu, a to je upravo “Agromarket Grupa”. No da bi se ova tri posla obavila kvalitetno i u pravo vreme obavila nužna je vrhunska organizacija, stručni ljudi, pouzdana oprema. Organizacija semenske proizvodnje, kvalitetno zapremanje, dorada, skladištenje i promet semena ratarskog bilja, pre svega ozimih i jarih strnina, kukuruza, industrijskog i krmnog bilja, povrća, kao i pružanje eksterne usluge dorade semena je ono što doradni centri “Agroseme” Kikinda i “Semenarstvo” Šabac pružaju proizvođačima u Srbiji, kao i van granica naše zemlje.

U čemu se još ogleda prednost ova dva doradna centra. Svakako u lokacijama. Kikinda, sever Banata, blizina zemalja članica Evropske unije, Mađarske i Rumunije, a Šabac, blizina Beograda (100 km), reka Sava kao plovni put, susedstvo novoprimljene EU članice, Hrvatske, zatim Mađarske i prostora Bosne i Hercegovine.

Tri su osnovna faktora koji doprinose kvalitetu koji dolazi iz Kikinde i Šapca, a to su ljudi, više od 70 stručnih, vrednih i nadasve odgovornih zaposlenih saradnika, vrhunska oprema, linije “Hide” i “Lind” i skladišni kapaciteti. Pojedinačno, “Agroseme” ili Kikinđani, poseduju podna skladištima koje mogu da zaprime preko 5000 tona, kao i 18 silo ćelija kapaciteta preko 10000 tona zrnaste robe. U okviru doradnog centra instalisana je i sušara za kukuruz sa mogućnošću sušenja 480 tona. S druge strane, “Semenarstvo” odnosno Šapčani, raspolaže sa podnim skladištem površine 5000 m2 i paletnim kapaciteta 1000 m2, kao i u zasebnim ćelijama kapaciteta 40, 100 i 200 tona. Šapčani uz to koriste i 88 “Konskilde” silo-ćelija kapaciteta preko 12000 tona čime je omogućeno potpuno razdvajanje zaprimljene robe kako po sortama, proizvođačima, kvalitetu... I je-

20 32

Šta je ono po čemu se kako u Kikindi, tako i u Šapcu izdvaja tekuća, 2013. godina? Možda po onoj narodnoj “dobar glas se daleko čuje”. Tako daleko, da su pored domaće selekcione kuće, Institut NS, usluge proizvodnje, uskladištenja i dorade semena strnina, kukuruza i suncokreta, stručnim ljudima u Kikindi i Šapcu poverile i velike, inostrane kompanije kao Syngenta, KWS, Pioneer.

Sve gore izneto daje kvalitet, ali se u poljoprivrednoj proizvodnji pazi i na kvantitet, znači brojke. A one kažu da je oko 10700 tona semenske pšenice dorađeno i prosleđeno tržištu. Ni ostale strnine nisu zaostajale, pa je tako plasirano i 1400 tona ječma i 300 tona tritikalea.

Pripremljeno je i preko 3500 tona semena kukuruza, pre svih hibridi NS selekacije ali i hibridi renomiranih svetskih semenskih kuća. U toku je i intenzivna kampanja dorade semena suncokreta, jer više od 1400 tona treba da bude na vreme spremno za setvu kako u Srbiji, tako i u inostranstvu.

Naravno, ovo za Kikinđane i Šapčane nije završena priča. Nema stajanja. Paralelno sa poslovima dorade, permanentno se podiže nivo znanja i stručnosti saradnika, ulaže se u novu opremu, a u skladu sa zahtevima poslovnih partnera krenulo se sa uvođenjem sistema standarda kvaliteta. Jednom rečju “uvek i u pravo vreme, naše seme, zlatno seme”.

Drugi pišu Preuzeto: Dnevnik, oktobar 2013.

HISTERIJA I MISTERIJA POVODOM GM HRANE U SRBIJI

U

Srbiji je zavladala sada već prava histerija oko GM hrane, a sve, nažalost, polako podseća na čuvenu priču sa višefaznim strujama Nikole Tesle. Tada su protivnici tvrdili da Teslinu struju treba zabraniti jer ubija.

To o ubijanju je bilo tačno, ali istorija i sadašnjost pokazuju ko je bio u pravu. Donekle slično važi i za GMO. Na sadašnjem stupnju razvoja tehnologije ne može se tvrditi da je GMO siguran i pouzdan, ali šta će biti za koju godinu, kada velike kuće budu mogle tačno da ubacuju gene na precizno mesto u DNK spirali i kada GMO bude gotovo isto što i prirodno ukrštanje i stvaranje novih hibrida? Tada ćemo opet ostati na repu sveta i tehnologije i bićemo pregaženi i mi i naša poljoprivreda i semenska industrija, sve zajedno s onima koji histerično galame – zabranite GMO, umesto da viču – nemojte koristiti GM hranu. Da li će se nešto kupovati ne zavisi od proizvođača već od kupaca. A kupci moraju imati mogućnost izbora.

Proizvodnja i semenarstvo su sasvim druga priča. Naučna istraživanja u toj oblasti ne da treba zabraniti već država mora i da ih finansira. Proizvodnju, naravno, treba zabraniti sve dok zabrana važi i u EU, ali moramo biti spremni za dan kada će sve barijere pasti. Naučni napredak, a posebno na polju biotehnologija, nezaustavljiv je. Ako i kada konačno stavimo paraf na novi zakon koji dozvoljava trgovinu GM hranom, čak i najžešći protivnici GMO neće imati mnogo razloga da se jede jer, po ugledu na mnoge zemlje, možemo doneti propise koji predviđaju ograničenja u cilju zaštite tržišta i potrošača. ”Smatram da je potpuno prirodno da uskladimo propise. Ako ulazite u neki sistem, morate prihvatiti pravila”, ocenio je stručnjak za kukuruz NS Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac, navodeći kao dobre primere zemalja koje su uspele da zaštite svoje građane i tržište Austriju i Mađarsku. Oni, naime, imaju Zakon o GMO kao i u svim državama EU, ali nema ni prometa ni proizvodnje jer su unutrašnjim pravilnicima tako regulisali. To je ključna stvar.

Preuzeto: Beta, novembar 2013.

GMO HRANA - ŠTA UVOZITI, A ŠTA ZABRANITI?

D

ržava bi trebalo ili da dozvoli korišćenje GM sojine sačme za ishranu životinja ili da potpuno zabrani uvoz mesa od životinja hranjenih GM hranom, smatra predsednik Grupacije proizvođača hrane za životinje PKS Zoran Vukadinović, koji je i suvlasnik firme stočne hrane “Sto posto”. U prvom slučaju, domaći proizvođači bi bili stavljeni u ravnopravan položaj sa konkurencijom u regionu, Povećanje uvoza bi smanjilo domaću proizvodnju stočne hrane, mesa i poljoprivrednih proizvoda i uzročno, umanjilo bi zaposlenost u reprodukcionom lancu. Srbija je, kaže Vukadinović, u proteklih šest godina uvezla 58, 25 miliona kilograma mesa i prerađevina od životinja hranjenih GM hranivima. Snižavanjem carina od 2014. godine očekuje se dodatno povećanje uvoza svih proizvoda životinjskog porekla koji su daleko jeftiniji upravo zbog jeftine GM hrane kojom se hrane domaće životinje u celom svetu, naveo je on. Vukadinović ističe i da je genetski 33

modifikovana sojina sačma danas prisutna u ishrani životinja u Evropi u procentu od 96 odsto. “Mi to meso koristimo, trošimo, a živimo u zabludi da kod nas nema GMO, a u stvari sve vreme se hranimo genetski modifikovanim proizvodima. i istovremeno, nismo u situaciji da budemo konkurentni”. Direktor kompanije “Kartonval” Zoran Petković, koja se inače bavi proizvodnjom stočne hrane, ističe je da je Srbija u poslednjih osam godina za uvoz mesa potrošila 158 miliona evra, a da bi za uvoz GMO sojine sačme u narednih osam godina trebalo da potroši 400 miliona evra. Zašto bi to država činila, zapitao se. Ukoliko nema dokaza o štetnosti GMO, zašto bismo uvozili GMO sojinu sačmu i zavisili od žetve u Argentini ili nekoj drugoj zemlji, zašto ne počnemo i sami da je sadimo, poručio je Petković. “Zbog čega da pravimo posao argentinskim i brazilskim farmerima? Ne može i tamo i ovamo. Ako hoćemo da radimo sa GM sojinom sačmom, mora da se dozvoli seljacima da gaje GM soju”, poručuje Petković.

Preuzeto: Politika, 17. Novembar 2013.

Autor: Boško Jakšić

OD GMO DO STO

T

ipično, do bola. Do pre neku nedelju javnost i mediji brujali su o genetski modifikovanim organizmima koji su Srbiju podelili na dva fronta: prvi, većinski u narodu, koji je protiv GMO kao pretnje poljoprivredi i zdravlju stanovništva, i drugi, manjinski, ali i zvanični, koji kaže da Srbija po zahtevu Evropske komisije mora da dopusti promet GMO. Moramo, kaže ministar trgovine Rasim Ljajić. Zašto? Da bismo se učlanili u Svetsku trgovinsku organizaciju jer bez članstva u STO nema ulaska ni u EU. U Srbiji je na snazi zabrana uzgajanja i prodaja GMO, što uključuje GM soju, kukuruz i niz drugih prehrambenih artikala. U EU je takva zabrana ukinuta 2008. posle dugog spora s velikim izvoznicima GMO – SAD i Kanadom – koji su pred specijalnim panelom STO optužili EU da krši pravila o slobodnoj trgovini. Iako Srbiju niko ne tera da iz zakona izbaci zabranu proizvodnje GMO, neki stručnjaci tvrde da i bi dozvola uvoza bila pogubna po poljoprivredu i ekonomiju Srbije, ljudsko zdravlje i okolinu. Otkako je GMO prvi put nastao u laboratoriji 1973, ova izuzetno složena tema je podelila svet u kome poljoprivreda pokriva oko 40 odsto površine zemlje, koristi 70 odsto vodnih resursa i odgovorna je za 30 odsto produkcije ugljen-dioksida. Jedni smatraju da genetski modifikovano seme daje veći prinos, delom zato što je otpornije na insekte, herbicide i sušu, pa je to način da se milijarde ljudi spasu gladi, sačuvaju prirodni resursi, manje krče šume i smanji globalno zagrevanje. Tvrde da posle više od 15 godina uzgajanja i konzumiranja u svetu nema konkretnog dokaza o uticaju GMO na zdravlje ljudi, životinja i stanje prirode. Drugi ukazuju da je to put uništenja biodiverziteta i zločin prema prirodi. Kažu da naučne studije pokazuju da GMO uzrokuje alergije, povećava rizik od raka i da je toksičan po bubrege i jetru, da je dokazano da GMO zbog povećane upotrebe pesticida zagađuje vodu i zemljište: kada u biljku ubacite toksične gene, ona postaje toksična.Za razliku od pesticida, koji-

34

ma se biljka spolja prska dva ili tri puta godišnje, toksični gen je u ćeliji biljke sve vreme i sve vreme proizvodi toksin. Ali, samo što se razbuktala, polemika je u Srbiji utihnula brzinom kojom je i nastala. Što samo znači da vlast istrajava da progura problematičan projekat koji godinama deli razvijeni svet. Sve mi se ipak čini da je selektivna proizvodnja neka vrsta genetske manipulacije. Zar ne? Uostalom, zar se čovek ne upliće u prirodne tokove stvari: krave koje daju više mleka, genom svinje u koji je ubačen gen jedne vrste crva, kokoške koje daju veća jaja, povećane ribe, manje smežuran grašak, crveniji pasulj, žući kukuruz, pšenica s više zrna, soja u koju je ubačen gen bakterije. Istovremeno slušam da je budućnost Srbije da proizvodi hranu koja je zdrava, prirodna i organska. Slušam i profesora Miladina Šearlića koji kaže da – ako dozvolimo uvoz GMO – u Srbiji treba u narednih deset godina očekivati gašenje preko 250.000 porodičnih gazdinstava. Stručnjaci još procenjuju da bi, ako ovde recimo dođe američki „Monsanto” – najveći proizvođač GM semena na svetu – to srpsku proizvodnju semena koštalo 500 miliona dolara. Ne bih zato da propustim da podsetim da takve kompanije sve te promene DNA životinja i biljaka rade samo zbog jednog cilja: novca. Njih ne zanimaju dugoročne posledice. Ono što žele, i uspevaju, jeste da kontrolišu tržišta semena kako bi seljake naterali da svake godine kupuju njihovo seme. Seljaci, zaboga, ne smeju da imaju sopstveno seme! Zašto je naglo skočio broj samoubistava seljaka po Indiji koji su se zaduživali kupujući „Monsantovo” seme? Zašto su u oktobru u sedam afričkih država održane demonstracije protiv ovog oligopola?

Zašto se bune farmeri u Čileu? Kako je došlo do masovnog pomora pčela u SAD? Širom EU, slično kao u Srbiji, među potrošačima postoji otpor prema proizvodima koji u svom sastavu imaju GM materije. Vodeći evropski trgovinski lanci takve proizvode ni nemaju u svojoj ponudi ili je u specifikaciji, iako sitnim slovima,

naglašeno prisustvo najmanje 0,5 procenta GM materije. Ali, ako kupujete meso, mleko ili jaja tu informaciju nemate. Zavođenje standarda u obeležavanju GM hrane je prva mera predostrožnosti, ali kako da verujem da će se to ovde uraditi posle afere s aflatoksinom u mleku? Čitam o Argentini. Zemlja nekada poznata po najboljem mesu s pampasa, dramatično se promenila otkako je 1996. uveden genetski inženjering. Sada dominiraju GM soja, kukuruz i pamuk, ali su i pesticidi koji su omogućili da Argentina postane treći najveći svetski proizvođač GM soje korišćeni na način koji niko nije očekivao. Lekari i naučnici sumnjaju da su hemikalije uzročnik povećanja stope kancera, urođenih anomalija i drugih zdravstvenih problema. Neka me neko ubedi da su koristi mnogo veće. Takve tzv. kost benefit analize nema. Treba da poverujemo na reč. Kome? Bivšoj ministarki poljoprivrede koja se među prvima zdušno zalagala za GMO? Zato što je bila stipendista „Monsanta”!

Znam da su promoteri GMO moćni. Direktor „Monsanta” je ove godine dobio prestižnu Svetsku nagradu za hranu. U Vijetnamu ova kompanija stoji iza odluke vlade da ukine zabranu GMO i do 2020. prekrije trećinu obradivih površina GM usevima. Isti onaj „Monsanto” koji je pre četiri decenije pomogao da Vijetnam bude zasut otrovnim agensom oranž koji je uništavao šume i još truje naciju od 90 miliona. I tako, dok se na širokom potezu od EU preko Srbije do Vijetnama GMO nameće, Amerika se posle godina prihvatanja suočava s jakim pokretom njihovog ograničavanja u poljoprivredi. Donete su stotine zakona. Vašington sprema propise o striktnom obeležavanju GM hrane. Nedavno je lokalna vlast ostrva Kauai, na Havajima, prva u SAD usvojila izuzetno oštre mere koje kompanije obavezuju da otkriju prisustvo i upotrebu GMO i pesticida. Uspostavljene su zone zabrane prskanja oko škola, naselja, medicinskih ustanova i puteva. Vraćaju se plantaže na kojima se do skora gajili šećerna trska i ananas. Možda i

zato „Monsanto” traži nova tržišta. Pre deset godina po Vojvodini su se uništavali zasadi GM soje, ali čini se da smo blizu da uskoro dobijemo GM kukuruz, šargarepu, verovatno i GM krompir u koji je svojevremeno ugrađivan gen – pčele!

Davno sam, greškom, popio čašu genetski modifikovanog sojinog mleka. I ništa mi se nije dogodilo, za sada. Ali, možda su naučnicima potrebne decenije da premere posledice – ako ih ima – genetski modifikovane hrane. Što je razlog više da i moja vlada ovom narodu u međuvremenu pruži sve informacije o hrani koju trošimo. Ako su argumenti protiv GMO ozbiljni kakvi jesu, onda bi i članstvo u STO moralo da se brani još jačim argumentima. Neka se ministar trgovine ne ljuti, ali stvar je toliko ozbiljna da nikome ne verujem na reč. Što znači da mnogi poput mene očekuju analizu s kojom bi trebalo da se pojave u Skupštini. A pre toga da otvore javnu debatu. Kad političari povedu kampanju da motoristi treba da nose kacige ili da se mladi odvrate od droge, zaspu gradove bilbordima, a televiziju prigodnim spotovima. Očekujem da objasne fenomen GMO, a ne da ispod žita guraju genetski modifikovane zakone

35

Jednostavno, FitoFert priredili: Slavoljub Vukićević, dipl. hemičar Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

P

rošlogodišnji, promotivni tekst o proizvodima „Fertico“ Niš, naslovljen „Novo, najnovije...“ otpočeo je ovako: „Ako postoji jedna reč kojom bi se dale opisati aktivnosti preduzeća „FertiCo“ Niš u 2012. godini, onda je to reč novo. Zašto baš ova reč?. Jednostavno, preduzeće „FertiCo“ osnovano 2004. godine, u cilju proizvodnje specijalizovanih mineralnih kristalnih vodotopivih i tečnih formulacija hraniva za prihranu gajenog bilja preko lista se početkom januara preselilo u novi prostor. Pogoni „Formulacije“ i „Supstrati“ na preko 1500 m2, locirani su u blizini istočnog ulaza u Niš (autoput Beograd – Skopje, izlaz Centar-Aerodrom)“.

Pominjali smo i nove proizvode, novi vizuelni izgled proizvoda, nove ljude koji su svojom stručnošću širili priču o prednostima brenda FitoFert itd.

Podsećanja radi, delatnost ovog, naglašavamo, jedinog domaćeg proizvođača, „FertiCo“ je proizvodnja hraniva koja prati profesionalnu poljoprivredu proizvodnju ali i zadovoljava i zahteve hobi tržišta. Na osnovu ovih zacrtanih ciljeva, razvijen je i proizvodni program „FitoFert“ u kome je preko 30 različitih formulacija čvrstih NPK (compaund) hraniva, direktnih (straight) mono ili dvo komponentnih hraniva, tečnih NPK hraniva, mineralnih hraniva na bazi mikro i sekundarnih elemenata, CRF đubriva, organo – mineralnih hraniva, hobi – garden proizvoda, kao i supstrata nemačkog proizvođača “Terracult” u pakovanjima od 70 i 250 litara, i to: TCS Tray B 30/70 (0-7mm) supstrat za setvu semena cveća i povrća, TC4 80/20 (0-10mm) supstrat za setvu i pikiranje rasada povrća i cveća, TC5 100/O (0-20mm) supstrat za pikiranje rasada povrća i cveća, TC8 100/0 (720mm) supstrat za sadnju saksijskog cveća i Milled Peat 100/0 (0-40 mm) pH 3,5.

Uvedenim 2012., a u pravom svetlu se pokazali u 2013. godini, proizvodima FitoFert Kristal Melon 14:7:28, FitoFert Kristal Pepper 11:7:33, FitoFert Kristal Tomato 12.5:6:31, pridodati su i FitoFert AminoFlex, FitoFert HumiFlex, FitoFert Kristal Berry, FitoFert HumiStart, FitoFert Ca-apple i FitoFert Bor tečni.

36

Širenje asortimana ne bi bilo moguće da nije insalisana i nova, automatizovana oprema koja je omogućila kako uvećanje proizvodnje, tako i raznorodnija pakovanja pojedinih proizvoda. Kako bez popisa nema ni opisa, to se moraju pomenuti i brojke. U tekućoj, 2013. godini, proizvedeno je 750 tona kristalnih đubriva, preko 350 tona tečnih formulacija i 110 tona formulacija sve traženijih sekundarnih i mikroelementarnih đubriva.

Paralelno sa proizvodnjom, jačan je i sektor primene, odnosno prenošenja znanja krajnjim korisnicima.

U okviru Stručne službe kompanije „Agromarket“ formirani AgroServis je sa trojicom specijalista za ishranu bilja uspeo da povrtarima, cvećarima, voćarima-vinogradarima i ratarima na području Srbije, Republike Srpske, BiH Federacije i Crne Gore, direktno, na terenu, uz pomoć pokretne laboratorije obavlja analizu zemljišta, supstrata i vode, a na bazi toga preko softverskog programa nalaže i preporuke za izbalansiranu ishranu bilja. Jer samo na osnovu aplikacije dobre poljoprivredne prakse u oblasti nege i ishrane bilja, mogu se ostvariti visoki i stabilni prinosi poljoprivrednih proizvoda sa uravnoteženim i usaglašenim odnosima prinosa i kvaliteta.

Tokom 2013. godine je nastavljeno utemeljenje starih i osvajanje tržišta Makedonije i Bugarske, Kosova i Metohije, Kipra istim principom kao i domaćeg, kvalitetan kadar i kvalitetni proizvodi ili obrnuto..

Ono što se posebno izdvaja u 2013. godini je prodor, za sada samo kroz sistem ogleda i na tržište Ruske Federacije. Velika zemlja, pa i velika količina uzoraka (preko 2 tone). Prvi rezultati su iznad svakog očekivanja o čemu govori i poseta preko 50 voćara iz Krasnodarske oblasti Srbiji i upoznavanje i sa apliciranom tehnologijom prihrane FitoFert đubrivima u još jednom biseru „Agromarket Grupa“, PIK „Južni Banat“ u Beloj Crkvi, početkom okotbra meseca.

Ovakva dugogodišnje planirana eksplozija đubriva proizvoda FitoFert nalaže dalje jačanje i na polju procesne opreme, usavršavanje i jačanje kadrova. Sve ovo u funkciji ispunjenja planova za 2014., a oni su preko 1200 tona kristalnih đubriva, 500 tona tečno formulisanih proizvoda i 150 tona sekundarnih i mikroelementarnih đubriva. Naravno, u postupku je i registcija novih formulacija. I za njih, kao i sve uvedene, isto pravilo, prvo proba u Beloj Crkvi i Zaječaru, kao i Crepaji, Brestovcu, Lalincu, Navalinu, Drenovcu, Batušincu, Arilju... Kada i ako prođu ove testove, evo ih kod proizvođača.

U svim ovim novinama, ima i nešto starog. To su vredni ljudi, zašto ne reći vredne Nišlijkee i Nišlije bez kojih se ne može. Ljudi koji su stvarali i stvaraju brend „FitoFert“, jedini domaći brend u ovoj kategoriji hraniva koji stručnošću svojih tehnologa, operativnih saradnika, vrsnom stručnom službom, kvalitetom, asortimanom i pakovanjem uspešno konkuriše stranim brendovima.

Realnost koja pobeđuje iliti jednostavno, FitoFert.

Kalendar poljoprivrednih radova u decembru i januaru

D

ecembar (latinski: decem, december) - dvanaesti mesec u godini, prosinac, zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru, brojeći od marta.

38

priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Sneg je najčešće prekrio polja, vegetacija miruje pa je briga za stoku glavni posao u ovom mesecu. Ako u godini ima bar malo vremena za predah, onda je to u decembru. U toploj sobi sumiraju se rezultati postignuti tokom godine, planiraju se radovi za sledeću sezonu.

Mehanizacija se priprema za prezimljavanje, ukoliko to ranije nije učinjeno. Nabavlja se seme, đubrivo, zaštitna sredstva i rezervni delovi. Treba naći vremena i za proučavanje stručne literature.

Januar (latinski: Janus, januaris) - Janusov mesec, tj. mesec kojim godina počinje, zimski mesec, sečanj, ima 31 dan, a prate ga brojne poslovice: „Kad u januaru zima steže, onda jesen dobro rodi“, „Ako januar nije u snegu, teško njivi, dolu i bregu“, „Januarska kiša sve useve šiša“, „Zima je kao žena, dobre strane joj se vide, a loše osete“. Tako su govorili naši stari. U njihovim izrekama nataložilo se vekovno iskustvo. Uostalom, januar se naziva i ledeni mesec. Jer, ako neki mesec zaslužuje epitet najhladnijeg i najzimskijeg, onda je to sigurno januar. U takvim vremenskim uslovima, reklo bi se, poljoprivrednici nemaju šta da rade. Ali, nije tako. Vredni ljudi na selu i u ovom mesecu obavljaju mnoge itekako važne poslove

Sneg i severac – to je decembar. Na našim geografskim širinama to je najoblačniji mjesec u godini, što mu daje karakteristike kasnojesenjeg meseca. Registruje se najveća srednja mesečna oblačnost, odnosno najmanji broj vedrih dana. To je mesec sa najmanjim brojem sunčanih časova. Činjenica je da i kratkoća dana uslovljava te pokazatelje, ali i oblačnost. Padavina je manje nego u novembru, ali više nego u januaru. Kiša pada češće nego sneg. S druge strane, temperatura osetno opada, decembar je znatno hladniji od novembra (prosečno oko četiri stepena). U našim krajevima, tvrde meteorolozi, svake četvrte godine decembar bude najhladniji mesec u godini. Prati ga sneg i snežni pokrivač pa ima puno razloga da ga smatramo pravim zimskim mesecom. Decembar najčešće karakterišu vremenske situacije u kojima su naši krajevi na granicama uticaja nekog hladnog severnog anticiklona i južnog, sredozemnog ciklona. U decembru su cikloni relativno česti, ali ipak ređi i sa manje padavina nego u novembru. Međutim, i anticikloni su u ovom mesecu ređi. Zbog toga u decembru preovlađuje tmurno i vlažno vreme uz povremene prodore toplote sa juga, ali i hladnoće sa severa. Istorijski, najhladnije zime bile su one u kojima je decembar bio hladan.

Ratarstvo - U decembru se dovršava zimsko oranje, zavisno od vremenskih prilika, a zemljište se đubri stajnjakom. Ranije posejanu ozimu pšenicu, ječam i raž, koji su razvili više od četiri lista ili su izbokorili, treba prihraniti. Ispustite vodu s ugroženih njiva. Mehanizacija se priprema za prezimljavanje, ukoliko to ranije nije urađeno. U ovom mesecu ne treba izostati sa predavanja poljoprivrednih stručnjaka, a treba pratiti i stručnu literaturu.

Ratarstvo - Ako zemljište za setvu jarih, prolećnih useva nije poorano jesenas, ore se sada, naravno, pod uslovom da vremenske prilike i vlaga zemljišta to dozvoljavaju. Pre oranja rasturaju se stajnjak i mineralna đubriva. Ako otopli, na parcelama sa ozimim usevima gde se zadržava voda, suvišnu vodu treba odvesti pravljenjem brazda (plugom) ili jarka (motikom ili ašovom).

Na tlu gde se pojavila ledena pokorica, treba je razbijati.

Početkom svake godine prave se planovi za prolećne i ostale radove tokom godine. Nabavlja se reprodukcioni materijal: semena, đubriva, zaštitna sredstva, rezervni delovi i ostalo što je potrebno za prolećnu setvu. Kontroliše se stanje uskladištenih proizvoda. Posećuju se zimska predavanja I obuke.

Povrtarstvo - decembar je mesec kada se završava berba kasnih kupusnjača preostlaih na polju i počinje priprema plastenika i staklenika za ranu proizvodnju povrća. Nabavljaju se semena i zaštitna sredstva, pregleda se i popravlja mehanizacija, oprema i alat.

Povrtarstvo - Pripremaju se zaštićene leje za setvu rasada. Seje se paprika te rani kupus i ostale kupusnjače u zaštićenom prostoru za proizvodnju rasada. Krtole krompira se naklijavaju za ranu proizvodnju. Vrši se priprema za narednu vegetativnu sezonu. U plastenicima i staklenicima obavljaju se sve potrebne pripremne radnje. Prave se planovi proizvodnje, sređuju se mašine i alati, nabavljaju se potrebni materijali – đubrivo, sredstva za zaštitu bilja i sadni materijal. Ukoliko eventualno na polju ima kelja pupčara, praziluka, rena, treba ih brati ako nema snega i zemlja nije smrznuta

Voćarstvo i vinogradarstvo - ukoliko vremenske prilike dozvole, nastavlja se sadnja voćaka. U jesen posađene voćke ogrću se zemljom da ne bi došlo do oštećenja korena. Ako ima lepih dana, voćke se čiste od štetočina, đubre (ako to nije učinjeno ranije), orezuju se suve i oštećene grane, ozlede premazuju kalem-voskom, a oko stabla vezuju papirni pojasevi za hvatanje štetočina. Neki voćari postavljaju kućice i hranu za ptice. Kad pročitate koliko jedna ptica uništi insekata u toku samo jednog dana, onda ćete se složiti da je i briga za ptice voćarski posao! Kontroliše se da li zečevi i drugi glodari prave štetu u voćnjaku. U ovom mesecu obavljaju se još neki poslovi koji nisu ranije završeni, kao obezbeđe-

nje voćnog semena, skidanje reznica i kalem-grančica, nabavka pogodnog peska za stratifikale. Kontroliše se utrapljeni sadni materijal. Uskladišteni plodovi jabuka, krušaka, dunja i eventualno drugog voća se kontrolišu, pakuju i otpremaju. Popravljaju se mašine, alati i ambalaža.

Vinogradari pripremaju materijale za postavljanje naslona. Stajnjak i mineralna đubriva se rasturaju po vinogradu. Za nove vinograde obavlja se rigolovanje zemljište. U vinskim podrumima se kontroliše stanje vina.

Voćarstvo i vinogradarstvo - Izvodi se zimska rezidba i sadi se voće (ako je zemljište ocedito i temperatura vazduha pozitivna). Plodovi u skladištu se pregledaju i klasiraju. Obavljaju se pripreme za izvođenje radova u voćnjaku tokom zime, proleća pa i leta. Pod ovim pripremama podrazumeva se utvrđivanje i nabavka potrebnih mineralnih i organskih đubriva, sredstava za zaštitu, semena voća, podloga, kalem-grančica, reznica i sadnica. Popravlja se mehanizacija, alat i ambalaža.

Kada snežni pokrivač nije visok i temperature nisu izuzetno niske i u voćnjaku se mogu izvršiti neki radovi kao što su: đubrenje organskim i mineralnim đubrivima i obrada zemljišta, ako nije obavljena u toku jeseni, priprema zemljišta za sadnju voćaka (rigolovanje ili kopanje jama), krčenje starih i dotrajalih stabala, zaštita zasada jagoda od golomrazice prekrivanjem slamom, odstranjivanje dvogodišnjih izdanaka iz zasada maline i kupine.

Nabavljaju se stubovi, kolje, žica i drugi materijali potrebni za vinograd u toku godine. Završava se rigolovanje zemljišta za podizanje mladih vinograda. Pripremaju se mesta za sadnju ožiljenih kalemova. Stajnjak se utovara, prevozi i istovara orezana loza. Vrši se popravka naslona. Čiste se kanali i uređuju putevi. Skidaju se reznice. Kontrolišu se trapovi ako je sadni materijal blagovremeno nabavljen.

Stočarstvo - s obzirom na to da decembar karakterišu niske temperature, treba dobro videti da li sva stoka ima dobar i ugodan smeštaj, ne samo zbog hladnoće, nego i zbog provetravanja i mnogo čega drugog. Nije tačno da životinje ne vole komfor. U ovom mesecu mnogi, koji to nisu ranije uradili, kolju utovljene svinje i ostale vrste stoke. Ovo je vreme za analize finansijskih rezultata postignutih u godini koja se bliži kraju. To je prilika da se stočari na osnovu postignutih rezultata opredele za obim i vrste stočarske proizvodnje u narednoj godini.

Ali, za ovaj posao treba imati odgovarajuće podatke i knjigovodstvene evidencije.

Stočarstvo - Preživarima je potrebno obezbediti pored sena i nešto stočne hrane u obliku korenasto-krolastih biljaka i manje količine koncentrovane hrane. Koncentrat može biti gotova fabrička smeša, a ako je nemate, stoci se daje prekrupa od ječma, kukuruza i ovsa u podjednakim količinama. U jelovnik svoje stoke uključite sve popularniju stočnu hranu – tritikale. Suprasne krmače se hrane raznovrsno i strogo se pazi da hrana ne bude smrznuta ili buđava. Silaža se daje svoj stoci, 39

jer uz kvalitetno seno predstavlja najbolju hranu. Ovce se pare za letnje jagnjenje. Dobri stočari uvek paze pod kakve ovnove pripuštaju svoje ovce jer od toga u velikoj meri zavisi kakav će podmladak dobiti. Kokoškama u ovim mesecima daje se kombinovana koncentrovana hrana i dobro se utopljavaju, tako da temperatura ne padne ispod +120C. I na kraju jedno veoma važno upozorenje stočarima. Januar je mesec kada stočari u brdsko-planinskim krajevima moraju imati u vidu da se gladni vukovi približabaju selima, upadaju u torove i prave velike štete. Kako se zaštititi? Svako će to učiniti prema svojim uslovima i mogućnostima, ali dobar smeštaj stoke je dobra garancija sigurnosti. I dobri psi mogu biti od velike koristi.

vanje grmlja. Pošto zimzelenim biljkama i četinarima suva zima ne odgovora, poželjno je nedostatak vlage nadoknaditi zalivanjem. Ova mera nege posebno se odnosi na sadnice posađene jesenas. Na negu travnjaka ne treba zaboraviti ni u zimskim mesecima. Ovo se pre svega odnosi na đubrenje, jer ono u ovo doba godine ima odgovarajući značaj za razmnožavanje bokora. Za đubrenje treba nabaviti KAN, koji se ravnomerno rasipa po celoj površini. Po kvadratnom metru potrebno je do 30 grama ovog đubriva. Vreme opadanja lišća pogodno je za uzimljavanje drvenih rezanaca šiblja. One se od delova jednogodišnjih ili dvogodišnjih izbojaka režu i trape u treset ili pesak. Tu ostaju do proleća, kada se sade na stalno mesto u vrtu.

Vrt - Hladni zimski dani su najpogodnije vreme da se u vrtu prebace gomile komposta i da se đubri stajnjakom i mineralnim đubrivima. Ruže treba redovno kontrolisati, da li su zaštićene od zime i da li su u dobrom stanju. Ako je sneg napadao u velikim količinama, četinare i ostalo ukrasno grmlje i manja stabla treba otresanjem osloboditi snežnog tereta. Letnje bilje (pelargonije, fuksije i viseće karfiole), koje je spremljeno u podrumu, povremeno zalivati. Takođe, zalivati povremeno ukrasno bilje u malim buradima (oleander, mirtu, aukubu).

Vrt - Iako zbog hladnoće većina biljaka u vrtu miruje, ljubitrelji cveća i u decembru imaju posla. Po suvom vremenu može se nastaviti proređivanje i podmlađi-

40

Zimski meseci s jedne strane znače delimičan ali dinamični predah poljoprivrednika, a s druge s uvod u novu sezonu. Što ga bolje kroz analize, savete i preporuke bolje iskoristimo to se možemo nadati i profitabilnijoj proizvodnji.

Upotpunjena ponuda - …do trpeze priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

S

vakako najstarija, ali po stažu najmlađa članica Agromarket Grupe je i kragujevačko preduzeće Žitoprodukt. Naime od 2013. godine, proizvodnji, distribuciji, preradi i doradi se priključila i proizvodnja hleba našeg, nasušnog.

Temelji ovog preduzeća sežu nekih 160 godina unazad. Vek i po duga kragujevačka tradicija proizvodnje brašna datira iz vremena braće Pavlović-Bojadžić. Od daleke 1856. godine do danas bez prekida traje razvoji put preduzeća. A ulazak u Agromarket Grupu je i ulaznica za osiguranje daljeg još uspešnijeg razvoja jer Kragujevac i okolina se šire, povećava se broj stanovnika te je potreba za kvalitetnim mlinsko-pekarskim proizvodima veća.

Da bi svi postojeći kapaciteti bili iskorišćeni u potpunosti, deo kvalitetne sirovine se obezbeđuje proizvodnjom strnina u preduzećima koja posluju u okvru grupe, u Beloj Crkvi i Zaječaru, a delom iz otkupa. Pri tome ne treba zaboraviti da je matična kompanija vlasnik i sorte raži Šampion, koja se umnožava širom Srbije ali i šire što sve garantuje da će pored kvalitetnog hleba i peciva od belog brašna, u ponudi biti pravi, ali stvarno pravi raženi hleb.

Stručno osoblje i savremeni proizvodni kapaciteti, tradicija i inovativnost garancija su kvaliteta i odličnog ukusa široke palete pekarskih proizvoda koje nudi Žitoprodukt Kragujevac.

Šta je ono čime danas Žitoprodukt A.D. raspolaže? Jednom rečju, savremenim proizvodnim kapacitetima koji čine: • silosni skladišni prostor za žitarice kapaciteta 45.000 tona, sa sušarom za žitarice na zemni gas kao energentom • silos za brašno kapaciteta 1.120 tona • mlin koji prerađuje 120 tona sirovine za 24 sata • četiri automatske linije za proizvodnju hleba ukupnog kapaciteta 8.000 vekni na sat • linija za proizvodnju luksuznog belog peciva (Werner Pfleiderer – Nemačka) kapaciteta 5.000 komada na sat • linija za proizvodnju zamrznutog lisnatog testa (Sewer Rondo – Švajcarska) kapaciteta 300 kg na sat 41

Neodoljiva kraljica Mediterana

N

jen miris prija, opušta i dopire do svih čula.

Nije nikakvo čudo što se koristi već hiljadama godina. Lavanda ili botanički Lavandula officinalis L. pripada mnogobrojnoj familiji Lamiaceae, je višegodišnja žbunasta biljka. Krasi je lepota, atraktivna boja, divan miris, neobičan ukus i brojna lekovita svojstva. Vodi poreklo sa grčkih ostrva, nosi sa sobom istoriju dugu 2500 godina. a smatra se, da su je Arapi doneli u Grčku, odakle se proširila Mediteranom.

Pretpostavlja se da reč lavanda dolazi od latinske reči lavare, prati, ili livendula koja označava modru ili plavičastu boju. Upotrebljava se kao začinska, lekovita, ukrasna i obredna biljka. Koristi se kao primarni sastojak parfema u parfimeriji i kozmetici. U medicini se koristi u proizvodnji nekih lekova i korektor ukusa i mirisa.

Dobra je medonosna biljka Danas se najviše plantažno gaji u Rusiji, Bugarskoj, Francuskoj, Italiji i Engleskoj a od nedavno i u Srbiji.

Najstariji pisani dokumenti u kojima se spominje datiraju iz doba pre Hrista. Lavanda se pod imenom Nard, koji su prvi uveli stari Grci prema istoimenom gradu u Siriji, spominje u Bibliji. Drevni Egipćani koristili su je za mumificiranje, a Feničani i Arapi su proizvodili nadaleko poznate parfeme. Brojna su predanja vezana za ovu čudesnu biljku. Tako se pominje da se Kleopatra poslužila mirisom lavande kako bi zavela Cezara, a kasnije i Marka Antonija. U Starom zavetu je nabrajaju uz druge skupocene začine, a pominje se kao jedno od mirisnih ulja kojima se namirisala Judita pre zavođenja neprijateljskog vojnog zapovednika, kojega je na-

42

priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

kon toga ubila da bi spasila Jerusalem. Kraljica od Sabe poklonila je kralju Solomonu upravo lavandu. Rimljani su koristili lavandino ulje za kupanje, osveženje prostora, zaštitu od komaraca i muva, dezinfekciju rana i kao dodatak mešavinama bilja za pušenje. U doba srednjeg veka i renesanse u Francuskoj se lavanda upotrebljavala za pranje i sušenje veša, a pralje su se zvale “lavande”. Lavanda se uzgajala i u manastirima u medicinske svrhe. Za vreme londonske kuge u 18. veku korišćena je kao zaštita od infekcije i to tako što su je ljudi stavljali ispod nosa i udisali. Lavanda se za vreme Prvog i Drugog svetskog rata koristila kao sredstvo protiv bola i kod previjanja rana kao zaštita od infekcija.

Od davnina poznata su lekovita svojstva lavande; lavandom su lečeni ljudi koji pate od nesanice, od bolesti nerava, lošeg varenja. Eterično ulje lavande ugodnog je mirisa, jedno je od retkih koje se može direktno nanositi na kožu, uništava gljivice, deluje protivupalno i umirujuće, ublažava opekotine i rane jer ima snažno antiseptičko dejstvo. Kupka sa uljem lavande smiruje napetost, visok krvni pritisak, opušta grčeve, a kod reumatskih problema koristi se masažno ulje sa lavandom.

Preporučuje se za smanjenje stresa i nervoze, takođe blagotvorno deluje protiv migrene i nesanice. Mirisne vrećice tradicionalno se stavljaju u ormare za ugodan miris i zaštitu od moljaca.

Nekad vrlo popularan u kulinarstvu, cvet lavande, ponovno se sve više koristi. Naročito cvet prave (fine) lavande - Lavandula angustifolia koji je finijeg i blažeg

mirisa u odnosu na lavandine. Zbog slatkastog mirisa najviše se primjenjuje za deserte, poput sladoleda sa lavandom, krema i kolačića. Lavandom se začinjuju jela sa roštilja, a sastavni je deo poznate provansalske mešavine začina. Kao začin mogu se koristiti i mladi lisni izdanci.

Rodu Lavandula pripada oko 30 vrsta, a najznačajnije i najraširenije vrste su: prava lavanda - Lavandula augustifolia i lavandini - Lavandula x intermedia. Prava lavanda - Lavandula angustifolia, Lavandula vera, Lavadula officinalis predstavlja izvornu vrstu prenetu iz prirode, čijim ukrštanjem su nastale druge podvrste i hibridi. Zovu je i fina lavanda. Lavandini su skup hibrida nastali ukrštanjem prave lavande - L. angustifolia i širokolisne lavande - L. latifolia.

Prava lavanda je višegodišnja biljka koja raste u obliku poluloptastog grma visine 40 do 60 cm. Cvetne grane su jednostavne, duge od 20 do 40 cm. Životni vek gajene lavande je do 30 godina. To je termofilna biljka koja za nagomilavanje eteričnog ulja zahteva visoke temperature tokom cele vegetacije. Topli, od vetra zaklonjeni tereni pogoduju brzom rastu biljaka. Biljka u mirovanju podnosi temperature i do - 300C. Nema velikih zahteva u pogledu zemljišta, uspeva i na plitkom, siromašnom pa i na kamenitom terenu. Odlično podnosi sušu osim u početnoj fazi rasta. Uspeva sve do nadmorske visine od 1.700 metara, a širokolisna samo do 700 metara Za razliku od prave lavande, hibridna lavanda - Lavandin je zbijeniji grm visok 80 do 100 cm. Cvetne stabljike su razgranate i duge od 60 do 90 cm. Hibridna lavanda je sterilna. Nešto je zahtevnija i najbolje prinose daje na dubokim, plodnim zemljištima sa dobrim vodovazdušnim režimom, uspeva do 1000 metara nadmorske visine. Lavanda je tipična kserofitna biljka, što znači da dobro podnosi sušu. Uspeva u toplim i sunčanim predelima i zahteva puno svetlosti. U nedostatku svetlosti drastično smanjuje cvetanje i količinu ulja. Za gajenje se mogu iskoristiti suvi tereni na južnim padinama, sa što više svetlosti. Prema zemljištu ima skromne zahteve, može se gajiti na lakšim tipovima zemljišta koja su plitka i krečna, kao i zemljišta koja imaju manji značaj u poljoprivredi. Pošto je višegodišnja biljka sa jakim korenom koji dobro vezuje zemljište, može se iskoristiti za nagnute terene, podložne eroziji. Za gajenje lavande treba iskoristiti one parcele koje nisu najpogodnije za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, pošto ona ostaje na istom mestu više od 10 godina. Najpogodniji predusevi su svi oni koji ostavljaju nezakorovljena zemljišta. Lavanda je loš predusev za većinu kultura, jer ostavlja za sobom iscrpljeno zemljište iskvarene strukture i zaraženo mnogim višegodišnjim korovima.

Obrada zemljišta za zasnivanje zasada lavande priprema se u jesen, godinu dana ranije, i to dubokim oranjem (na 35 do 40 cm) i unošenjem organskih dubriva. Do zasnivanja zasada najbolje je da se zemljište obrađuje kao crni ugar, ili eventualno zasadi neki rani predusev (neka leguminoza). Prilikom zasnivanja zasada treba u zemljište uneti 35 – 40 t/ha organskog dubriva, 70 - 80 kg/ha P205 i 100 – 120 kg/ha K20 na dubinu 30 - 40 cm.

U proleće, nakon sadnje, valja pođubriti sa 70 – 80 kg/ ha N, zbog boljeg bokorenja. U godinama intenzivnog

iskorišćavanja zasada treba svake godine uneti (u zavisnosti od plodnosti zemljišta) 60 – 100 kg/ha azota, 50 - 60 kg/ha fosfora i 80 – 100 kg/ha kalijuma. Preporučuje se da se u jesen pođubri fosforom, kalijumom i trećinom azota, a 2/3 azota uneti u proleće. Na­kon cvetanja se ne preporučuje dubrenje azotom i folijarnim dubrivima, jer se povećava osetljivost na mrazeve i bolesti. Predsetvena priprema se obavlja, u zavisnosti od načina razmnožavanja i vremena setve (sadnje), u jesen ili u proleće.

Razmnožavanje lavande se može obaviti generativno, direktnom setvom ili proizvodnjom rasada u hladnim lejama i vegetativno, deljenjem bokora, zelenim i zrelim reznicama i položnicama. Ovo su načini razmnožavanja prave lavande, dok se hibridna lavanda razmnožava samo vegetativnim putem. Direktna setva je retka zbog veoma sporog nicanja i razvoja biljaka prve godine. Zelene i zrele reznice se koriste za razmnožavanje jer se tako čuvaju dobre sortne osobine i dobijaju ujednačen usev. U više zemalja (Bugarska, Francuska) primenjuje se isključivo ovaj način proizvodnje rasada, ispod folije ili u toplim lejama. Za skidanje reznica najpogodnije su 4 - 5 godina stare biljke. Reznice pripremljene na standardni način zabadaju se u pesak na dubinu 4 - 5 cm, na rastojanju 6 - 10 x 2 - 3 cm. Nakon zalivanja reznice se zasenjuju da bi se bolje ožilile. Zelene reznice se seku u toku vegetacije, u leto, dok se zrele reznice seku u jesen ili rano proleće, pre kretanja vegetacije. Ožiljene reznice se rasađuju na parcelu i neguju još godinu dana da dobro ojačaju. Tokom ožiljavanja i kasnijeg razvoja sadnica redovno se odstranjuje korov (okopavanje i plevljenje). Specifična mera nege je košenje. Kada izdanci porastu 15 - 20 cm pokose se na visinu 8 - 10 cm, da bi se podstakao intenzivni razvoj bočnih izdanaka i ojačao korenov sistem. Za razmnožavanje položnicama najpogodnije su biljke starosti 3 - 4 godine. U rano proleće 43

se plugovima zagrne zemlja do bokora, a odmah zatim ručno zagrnu do 30 cm visine vlažnom i rastresitom zemljom. Na bočnim granama debljine olovke do jeseni se obrazuju adventivni korenovi. U jesen, po vlažnom vremenu, busenovi se odgrću i ožiljene grane se odsecaju od matičnog žbuna. Ovim metodom sa jednog žbuna se može dobiti 100-150 ožiljenih reznica, koje se odmah sade na stalno mesto da se koren ne bi osušio.

Sadnju lavande treba obaviti dobro ožiljenim rasadom, što podrazumeva razvijen korenov sistem, dosta bočnih grana i visinu 15 - 20 cm. Rasađuje se po vlažnom vremenu, uglavnom ručno, na razmake 80 x 80, 100 x 80 ili 100 x 100 cm, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta, a hibridna lavanda na 100 x 150 cm. Ovakva sadnja se primenjuje na terenima gde je nemoguća mašinska nega. Na ravnim terenima je moguća sadnja u pantljike (trake u vidu žive ograde), gde su sve operacije pa čak i žetva velikim kosilicama mehanizovane. U tom slučaju sadnja se obavlja na 100 x 30 - 50 cm. Razvojem žbunova krošnje biljaka u redu se sastavljaju i redovi izgledaju kao živa ograda. Ovim načinom dobija se više biljaka po jedinici površine, a samim tim raste i prinos.

Za jedan hektar potrebno je oko 20000 biljaka. Hibridna lavanda je znatno robustnija te se redovi razmiču i do 200 cm, pa je za hektar potrebno oko 10000 sadnica.

Nega zasada lavande u prvoj godini gajenja se sastoji u tome da se krajem maja ili početkom juna mlade biljke kose na visinu 8 - 10 cm, što utiče na bolje bokorenje.

U drugoj godini ova operacija se ponavlja, ali na nižu visinu 15 - 18 cm. Kasnije se žetvom cvetova formira i bokor željenog oblika. Prazna mesta u redovima popunjavaju se sadnicama u jesen prve godine. Okopavanje i plevljenje se primenjuje u zasadima sa manjim razmakom između redova, na nagnutim terenima i kod proizvodnje rasada. Specijalana mera nege za zasade lavande, primenjuju se svake ili svakih 4 - 5 godina.

Skraćivanje izdanaka radi boljeg bokorenja se obavlja skoro svake godine u proleće. U jesen se odstranjuju osušeni i odrveneli izdanci, kao i naknadno iscvetale ili precvetale cvasti bez ekonomske važnosti. Prema potrebi podrivačima se obrađuje dublji sloj 40 - 60 cm,

44

da bi se popravila struktura i aeracija zemljišta. Ako postoje uslovi za navodnjavanje treba ih iskoristiti, ali do početka cvetanja. Kasnije navodnjavanje nepovoljno utiče na biljke i one ulaze u zimu nespremne i podložne izmrzavanju. Najbolje rezultate su pokazali sistemi za navodnjavanje putem brazdi i kap po kap, tako da se listovi ne kvase u uslovima visoke temperature.

Zaštita lavande se primenjuje samo u uslovima jačih napada s obzirom na to da spada u red biljaka otpornih na bolesti. Ako se i pojave neka oboljenja to, se dešava u vlažnim godinama ili ako je zasad podignut na vlažnom terenu. Lišće i koren napada gljivica Septoria lavandulae, koja izaziva truljenje korena. Od štetočina lavandu napadaju stenice, cikade i vaši koje sišu sokove lista i stabla. Manju štetu nanose gusenice moljca i larve mušica koje grickaju listove. Česta je pojava i viline kosice i u uslovima jakog napada oaze se tretiraju herbicidima na bazi dikvata ili parakvata. Žetva lavande se obavlja u optimalnom periodu kada su biljke u punom cvetu i traje 7 - 8 dana. U našim uslovima to je druga polovina juna i prva polovina jula za pravu lavandu, a druga polovina jula do početka avgusta za hibridnu lavandu. Na manjim nagibima žetva je mašinska, specijalnim kosačicama za lavandu.

Kosačice mogu biti vučene i samohodne. Posle žetve cvasti se odnose na sušenje. Prirodno sušenje obavlja se u tankom sloju ili vezivanjem buketića koji se okače cvastima nadole, na zatamljenom i prozračnom mestu da cvet ne izgubi boju. Veštačko sušenje je u sušarama, na 40 – 450C. Prinos zavisi od starosti zasada i uslova gajenja. Prinos svežih cvasti je 1400 -1500 kg/ha, a ako se vrši destilacija može se dobiti 12-32 kg/ha etarskog ulja. Ako se lavanda gaji za dobijanje osušene sirovine, posle sušenja se cvetovi skidaju sa cvasti pri čemu se od 8 - 10 kg svežih cvasti dobija se 1 kg suvih.

Kako poslednjih decenija svetom vlada trend povratka prirodnim vrednostima tako se lavanda vraća i osvaja sve više novih prostora. Lavanda je, dakle, biljka “čarobnih” svojstava, s hiljadu blagotvornih učinaka na ljude i ljudsko zdravlje.

Sa agrarnih meridijana

priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Novi biznis “otimanje zemlje” Milioni hektara zemlje u Africi, Aziji i Latinskoj Americi prelaze u ruke investitora. Trajanje ugovora je 99 godina, pa i više, kamate za zakup su vrlo niske - delom niže od jednog evra po hektaru godišnje. Proteklih godina je 33 miliona hektara zemlje u državama u razvoju i državama ubrzanog razvoja dato u zakup inostranim investitorima ili je prodato. O dodatnih 54 miliona hektara se trenutno pregovara. Među zainteresovanim “otimačima” su i zemlje sa nedovoljno sopstvenih namirnica, kao što su Saudijska Arabija ili Indija, a koje na agrarnim površinama u inostranstvu žele da uzgajaju poljoprivredne proizvode za sopstveno stanovništvo.

Veća otpornost biljaka uz pomoć radio-talasa Grupa naučnika sa irskog univerziteta Limerik uspela je da poveća otpornost biljaka radio-talasima. Istraživanje je trajalo punih 15 godina, a učestvovali su naučnici stručni za poljoprivredu, biolozi i hemičari, koji su dokazali da voda tretirana radio-talasima ima pozitivne efekte na vreme klijanja poljoprivrednih kultura, kao i na njihov rast. Oni su uspeli da dokažu da voda na koju su uticali radio-talasi bolje vezuje atmosferski azot u formi nitrata, i obogaćuje tlo mineralima koji su neophodni za rast biljaka.

Naučnici tvrde da bi zalivanje biljaka takvom vodom ubuduće zamenilo intenzivnu upotrebu pesticide

Nove ideje za borbu protiv gladi Do sada se u borbi protiv gladi u svetu najčešće išlo za pojačanom proizvodnjom hrane. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nije presudno koliko hrane se proizvodi nego o kojim namirnicama se radi. “Ako malo bacite pogled na statistiku proizvodnje hrane, jedino šta ćete videti je kukuruz, kukuruz i opet kukuruz. U Africi, Brazilu ili u Americi možete proći stotine kilometara, a da nećete videti ništa drugo nego samo polja kukuruza. To je potpuno pogrešan pristup”, navodi Hans Rudolf Heren, dobitnik ovogodišnje alternativne Nobelove nagrade. Njegova želja je polako povlačenje monokultura i smanjenje nepreglednih polja kukuruza.

Korak do nove GM sorte u EU Evropska komisija je preporučila zemljama članicama EU da odobre uzgajanje jednog hibrida GMO kukuruza američke kompanije Pioneer. Sada je na zemljama članicama da donesu konačnu odluku, pri čemu im je potrebna kvalifikovana većina za odbacivanje predloga. EK je na ovaj korak bila prinuđena budući da je Sud pravde EU u septembru ocenio da Komisija isuviše odugovlači sa rešavanjem ovog zahteva koji je Pioneer podneo pre 12 godina. U Briselu su sada “lopticu” prebacili na zemlje članice, rekaviši da one koje se uzdrže od glasanja zapravo daju glas za odobrenje nove kulture. U EU se trenutno gaji samo jedna GMO kultura, jedan hibrid kukuruza američkog proizvođača Monsanto.

45

Studenti poljoprivrede lako do posla Irska ekonomija posrće već godinama, ali jednom sektoru ide veoma dobro. Na poljoprivredne fakultete prijavljuje se sve kandidata. Razlog je jednostavan. Nakon završetka studija veoma lako pronalaze posao i ne moraju, poput većine irskih studenata, priliku tražiti u drugim zemljama EU. Poljoprivredni bum već je doveo do interesantnih rezultata. Irska nije jedina siromašna zemlja u evrozoni u kojoj mnogi ponovo otkrivaju dobrobiti bavljenja poljoprivredom, ali je retka koja dokazuje da bi ovaj trend mogao biti dobra osnova za ostvarivanje rasta. Tako bi, paradoksalno, kvalitetnija hrana bila jedna od posledica teške ekonomske krize u ovoj zemlji.

Francuska proizvodi četvrtinu cerealija u EU U Evropskoj uniji je u 2012. požnjeveno 285 miliona tona cerealija, od čega je 44% bila pšenica, i proizvedeno nešto više od 140 miliona tona kravljeg mleka. Najviše cerealija u EU proizvodi Francuska, Britanija prednjači sa proizvodnjom mleka a Nemačka sa mlečnim proizvodima. U EU ima više od 12 miliona poljoprivrednih gazdinstava, prosečna površina gazdinstva je 14 ha. Gotovo trećina ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava, odnosno 31,5% ili 3,9 miliona je u Rumuniji ali je tri četvrtine farmi u toj zemlji manje od dva hektara. U poljoprivredi EU radi nešto više od 11 miliona ljudi od kojih je preko milion starije od 65 godina.

90 kompanija “na stubu srama” Od 1751. do 2010. godine u atmosferu je ispušteno 914 gigatona ugljendioksida. Za čak 63% zagađenja odgovorno je 90 kompanija. Od 90 kompanija na listi, 50 je privatno, poput “Ševrona“, “Egzona“, “Britiš petrola“, “Šela“ i drugih. Ostale su velike firme u državnom vlasništvu, kao što su saudijski “Aramko“, ruski “Gasprom“ i norveški “Statojl“. U istraživanju se računalo zagađenje za koje je čovek odgovoran od industrijske revolucije. Čak polovina je emitovana u poslednjih 25 godina. Telo Ujedinjenih nacija zaduženo za klimatske promene upozorilo je u septembru da će čovečanstvo, ako nastavi ovim tempom da zagađuje prirodu, u narednih 30 godina dostići kritičnu tačku.

Otvoren put za novi sporazum o klimi Predstavnici gotovo 200 zemalja uspeli su na konferenciji o klimatskim promenama u Varšavi da otvore put ka međunarodnom sporazumu na pregovorima o klimi u okviru UN u Parizu 2015. Vlade su se složile da će budući sporazum o klimi biti “pačvork” nacionalnih doprinosa smanjenju štetne emisije, čime će se “staviti tačka” na razlike u obavezama bogatih i siromašnih zemalja. Za vreme skupa u Poljskoj objavljen je izveštaj koji je pokazao da članice EU prednjače u borbi sa klimatskim promenama.

Komesarka EU za klimatske promene Koni Hedegard rekla je da je skup u Varšavi pokazao koliko će biti izazovan put do sporazuma u Parizu, ali i da je svet sposoban “da ide napred”.

Apel Ujedinjenih nacija: Jedimo domaće Ujedinjene nacije proglasile su 2014. za godinu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava . Važnost ovog priznanja nesaglediva je - nakon decenija bajki o ”zelenim revolucijama“ i iskorenjivanju gladi u svetu zahvaljujući dostignućima industrijske poljoprivrede utemeljene na upotrebi teške mehanizacije, hemijskih sredstava i genetskom inženjeringu, suočeni smo sa surovom realnošću teških posledica ove zablude. U zajedničkom naporu da se ruralne sredine razvijaju na temelju tradicionalnih znanja, uz poštovanje osobenosti podneblja i prirodnog okruženja, Ujedinjene nacije pozvale su sve vlade sveta da svojim politikama pomognu porodična poljoprivredna gazdinstva.

46

Svetska banka poručuje: i mala i velika gazdinstva Istovremeni razvoj malih i velikih gazdinstava najbolji je način da se u budućnosti osigura dovoljno hrane, navodi Svetska banka. Ekonomisti SB ističu da je prednost poljoprivredne produkcije u ogromnim agrarnim kompleksima već dokazana na primeru Brazila, jer je ta zemlja baš zahvaljujući takvom pristupu postala svetski lider u proizvodnji soje. Stručnjaci SB su, međutim, proučavajući efekte proizvodnje osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Ukrajini tokom perioda od deset godina, došli do zaključka da u toj zemlji mega-farme ne daju uvek željene efekte i da je najbolja kombinacija kada postoji konkurencija između malih i velikih gazdinstava

Rusija diže cenu votke Rusija planira da podigne minimalnu cenu votke kako bi smanjila potrošnju alkohola. Alkoholizam, je prema procenama doktora, odgovoran za 30% smrti u Rusiji. Ruska vlada je 2010. nametnula minimalnu cenu za žestoka pića poput votke i konjaka i svake godine je povećava zbog inflacije.

Iako su više cene i dosad smanjile prodaju votke, stručnjaci upozoravaju da će to dovesti do toga da će ljudi više piti ilegalni alkohol, koji može biti fatalan ako se pravilo ne destiliše. Rusija je proteklih godina u nastojanju da smanji stopu smrtnosti od alkohola zabranila njegovo reklamiranje, povećala akcize, ograničila prodaju posle 23 sata i zabranila prodaju na kioscima.

U Evropskoj uniji GMO med mora biti obeležen Med koji sadrži polen GM biljaka i ubuduće mora biti označen, odlučio je Odbor za prirodnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane u Evropskom parlamentu. Konačnu odluku o ovom pitanju doneće, međutim, Evropski parlament. Evropska komisija je Odboru uputila predlog da se ukine obavezno označavanje meda, koji sadrži polen genetski modifikovanih biljaka, ali ga on nije prihvatio. protiv je bilo 45 članova, a za njih 17. Kako je objavio Savez pčelarskih organizacija Srbije, prihvaćena je inicijativa za jasno označavanje koja je došla od evropskog poslanika Lojze Peterlea, odgovornog za Direktivu o medu u ime najveće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu.

Japanci imaju plan za solarnu elektranu na Mesecu Japanska arhitektonska i inženjerska korporacija “Shimizu” ima plan za efektivno pretvaranje Meseca u veliku solarnu elektranu. Gradili bi ploču od solarnih panela, koju su nazvali “Luna Ring”, na površini Meseca od 81.600 kvadratnih kilometara, a radove bi izvršavali roboti pod nadzorom ljudi. Istovremeno, NASA planira da posadi biljke na Zemljinom satelitu i da proučava šta će sa njima događati. Prve sadnice u rezervoarima koji sadrže sve što im je potrebno za rast planira da pošalje na Mesec 2015.

Sadnice mogu, prema izveštaju NASA, biti poput ljudi osetljive na uslove okoline, a ponekad čak i više stoga su pogodne za proučavanje mogućnosti života na Mesecu.

AGROSVET 47

Silosi Natalinci priredili: Vladimir Dragutinović, dipl. inž. polj.

Milan Filipović

P

roizvesti, a ne imati gde uskladištiti, sačuvati i u pravo vreme realizovati na tržištu je ponekad noćna mora naših poljoprivrednika. Vojvođanski ratari su ovih briga najčešće pošteđeni ali je ostao problem zemljoradnika Centralne Srbije. Domaćinski kao što i red nalaže, kompanija Agromarket se potrudila da i ovaj problem srbijanskog seljaka ublaži, a zašto ne reći i reši.

kapaciteta 60 t. Zrnasta roba pre uskladištenja prolazi preko vibro sita kapaciteta 25 tona na sat u cilju finog prečišćavanja. Takođe, u pogonu je instalisana i vertikalna dvodelna (2 x 13 tona na sat) sušara na tečni mazut sa tampon ćelijom koja prima 300 tona kukuruza.

Uskladištena roba se za potrebe kupca može samleti uz kapacitet 5 tona robe po jednom satu. Uz to, roba se može spakovati u pakovanjima od 25 i 50 kg.

Na 32 kilometara od autoputa Beograd-Niš, u srcu Šumadije, u trouglu Topola (10km), Smederevska Palanka (19 km) i Rača (17 km), smestio se pogon „Silosi Natalinci“ koji od 2011. godine posluje u okviru „Agromarket Grupa“. Osnovna namena je uskladištenje, sušenje i pakovanje zrnaste robe, pre svega kukuruza i pšenice ali i ostalog ratarskog bilja.

To su raspoloživi kapaciteti, a šta je urađeno tokom 2013. godine? Uskladišteno je preko 6000 tona strnina, odnosno pšenice, pri čemu su preko 800 tona dopremili sami proizvođači što je i rezultat stvorenog poverenja prema ljudima koji rukovode silosom. Na pšenicu se nadovezao i prijem, sušenje i skladištenje kukuruza više od 5700 tona kukuruza što je za preko 40% više nego u sezoni 2012. godini. Naravno i ovde je priča o sigurnosti skladištara kao sponi između njive i trpeze.

Pogon nadomak sela Natalinci raspolaže sa 12 silo ćelija ukupnog kapaciteta 12000 tona, sa prijemom od 60 tona na sat. Svaka od ćelija je opremljena savremenom mernom opremom koja prati najvažnije parametre (temperatura, čistoća, vlaga...). Pre istovara dopremljeni tovar se meri na protočnoj i na šaržnoj vagi, odnosno na kolskoj (max 60 tona) i hidrauličnoj, kip rampi

48

Dobra lokacija, veliki kapaciteti, savremena oprema i kvalifikovano osoblje garantuje da će u narednom periodu ovaj pogon predstavljati oslonac ratarima u plasmanu tržnih viškova, a doprineti i širenju proizvodnje ratarskog bilja.

BESPLATNA REGISTRACIJA Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristitiprikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1.

SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo

2.

Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti)

Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

SMS/Agrosvet

51

NAMA VERUJU