Agrosvet 57 by Agromarket

BESPLATAN PRIMERAK

god.XI br. 57

april 2014

AGROSVET

AGROSVET 57 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/74-81-920, Valjevo: 014/286-800, Niš: 018/514-364, Subotica: 024/603-660, Zrenjanin: 023/533-550, Sombor: 025/432-410, Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević, Radmila Vučković, Miloš Stojanović, Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić, Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent ŠTAMPA: „Grafostil“ Kragujevac Tiraž 8000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - DC Sombor 069/430-19-91 Momčilo Pejović - DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Milan Raković, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078 Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979 Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Podgorica Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Gojko Ljumović +382 69 183-032

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Miroslav Vesić, +387 66 394-750 Miloš Lukić, +387 65 189-104

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 823-046 Maja Mirković, +387 65 146-875

SADRŽAJ REČ UREDNIKA

NAŠI SAJAMSKI DANI

ZAŠTITA PŠENICE OD BOLESTI I KOROVA

NS HIBRIDI KUKURUZA ZA SETVU U 2014. GODINI

PREPORUKA NS HIBRIDA SUNCOKRETA ZA 2014. GODINU

EFIKASNA STRATEGIJA U ZAŠTITI JABUKE I KRUŠKE OD Venturia spp.

ŠTA NAM JE DONELA 2013.GODINA?

SAČUVAJMO BILJKE, SEBE I OKOLINU

SA AGRARNIH MERIDIJANA

KRUŠKINA BUVA (Cacopsylla piry), IPAK REŠIVA ENIGMA

KALKULACIJA BEZ KOMPROMISA

FitoFert ZA NESMETAN I PRAVILAN RAST I RAZVOJ BILJAKA

CVEKLA, BILJKA UVEK POTREBNA NA TRPEZI

DRUGI PIŠU

KALENDAR RADOVA U APRILU

STOČARSKI KUTAK

PČELARENJE

SMILJE, BEZVREMENSKA LEPOTA KOJA NOSI BESMRTNOST

LOVIŠTA

AGROSVET

REČ UREDNIKA

krenulo je. Borba na svim frontovima, od poljoapoteka do zadruga i kooperacija, od useva strnina do setve okopavina, od zasada do plastenika. Nije važno više ni da li su isplaćene subvencije, koje su rezerve zimske vlage, koliko su povećane cene repromaterijala, u kojoj meri je infektivni potencijal brojnih patogena i štetočina preživeo blagu zimu i dr. Važno je da se okreće i pokreće. I ako se sve kockice slože do žetve ili berbe, svejedno, evo prinosa. Dovoljnog za nas ali i za izvoz. E da, o tome sam hteo da pišem. Izvoz. Čitam, gledam slušam. Ne znam zašto, ali prve asocijacije koje mi prostruje kroz belosivu masu su potkazivanje, potkazivač, plaćenik, žbir, drukara...Da li posedujemo genetski kod u kome najčešće prosto uživamo da sliku o sebi pokvarimo i pred sobom i pred drugima? Izgleda da. Verovatno nam je toplo oko srca da pokažemo svetu sliku o nama kao neznalicama, prevarantima, varalicama...I svojski se trudimo da tu sliku još više ulepšamo. Čitam, gledam slušam. Mi, „oni drugi“, „original falsifikata“, vođeni svojim sitnosopstveničkim interesom pokušavamo da „otrujemo“ svoj narod, a pride i sve one kojima izvezemo plodove naših njiva i voćnjaka. „Trujemo“ i sebe i njih jer ne znamo ništa, ni školstvo, ni nauka ni struka koja nas je formirala, jer smo potkupljivi i gledamo samo svoj interes i profit.

Ne, ne, „onim prvim“, nije uopšte do profita. Njima je opštečovečanska briga iznad profita. Verujem. Ali kažu stari „ne laje kuca zbog drugih, nego sebe radi“ ili modifikacija „u profitu zec leži“. Samo, ima tu jedan problemčić. Još su stari Latini rekli „Historia, magistra vita est“. Pa ko želi, neka se podseti istorije i proizvodnih progama pojedinih „onih prvih“ npr. stotinak godina unazad, odnosno jedan ljudski vek. Ili „Mala istorija trovanja“. Čitam, gledam slušam. I tako mi misli odlete možda i gde nije trebalo. E, da, tu sam stao. Krenuo narod u njive, voćnjake, plastenike, gaze traktori, pravi prinos da se prehrani i ako bude viška da izveze. Pa da, o poljoprivrednoj prolećnoj sezoni sam hteo da pišem, a ja ...

NOVO REDIZAJNIRANO BOLJE

AGROSVET

NAŠI SAJAMSKI DANI

EXPO VII

KRAGUJEVAC

Priredio: Dragan Đorđević

eriod od 13. februara do 2. marta može se nazvati naši dani, ili naši sajamski dani ili Agromarketovi dani sajmova. Neki bi možda to i nazvali nezvaničnim početkom trgovanja agrorepromaterijalom i garden programom na područjima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore. Jer, Bijeljina je bila 13. i 14. februara domaćin V EXPO sajma, a štafetu je preuzela Podgorica 20. i 21., takođe EXPO V sajmom, da bi se centralna manifestacija završila u Kragujevcu (27. februar – 2. mart), na VII EXPO, tzv. kućnom sajmu kompanije „Agromarket“. Brojčano, naši sajamski dani, izgledaju ovako: više od 6000 izloženih proizvoda, preko 2300 poslovnih partnera, oko 5500 posetilaca, 20-ak novinarskih ekipa, više od 100 snimljenih priloga, stotinu saradnika angažovanih u pripremi sajmova, petnaestak predavanja-prezentacija, i...i bezbroj izgovorenih reči koje izražavaju poverenje koje se izgradilo između domaćina sajma i gostiju. Zajedničko obeležje sve tri manifestacije može se nazvati i NOVO. Prikazane novine u proizvodnom portfoliu su brojne, i teško ih je pobrojati, od novih pesticida (Ikarus, Fiesta...) u inoviranim pakovanjima, đubriva (FF Aminoflex...), semena (Hysun, Franchi, De Ree...), opreme za navodnjavanje (Agrodrip, Sunstream), garden program (Black edition) za koji deo ponude izrađuju Amerikanci ili možda oprema za preživljavanje Gerber u okviru brenda Fiskars, itaslijanski baštenski nameštaj, ponuda proizvoda Oregon, Telwin, Alpina, Al KO. Novina je svakako i da smo se ove godine igrali. Malo fizičke aktivnosti je posetiocima sajma u Kragujevcu ponuđeno kroz „Villager slobodna bacanja“ na platou ispred hale „Šumadija sajam“. U ovim igrama preko 200 učesnika sajma je pokušalo da ubaci u koš, a oni koji su uspeli nagrađeni su poklonima. Kao član sponzorskog pula KK Radnički Kragujevac, Villager se potrudio i da se košarkaši ovog tima druže sa posetiocimasajma. Neizostavni deo sajmova su i nagradne igre za posetioce. Darovi organizatora i naših partnera otišli su i u Banja Luku, Čapljinu, Goražde, Živinice, Sarajevo, Berane, Ulcinj, Podgoricu, Golubovce, Bar. U Kragujevcu su podeljene nagrade tako da su Vladica Stojanović iz Đakusa kod Žitorađe, Danica Tošić iz Vršca i Borivoj Tadić iz Koceljeve novi vlasnici motornog trimera BC 750 CS, prskalice Maya 8, i akumulatorske bušilica/odvijač VLN SDL 3.6 SET. Pakovanja semena kukuruza kompanije KWS osvojili su Igor Mitrović iz Donje Stržave kod Prokuplja, Slaviša Puljičić izŽagubica i Časlav Brkić iz Ćuprije. Miroslav Đokić iz sela Zdravčići kod Požege, Aleksandar Savković iz Bresnice i Gorica Blagočanin iz Trstenika su dobitnici pakovanja semenskog kukuruza NS Instituta. Sve u svemu, sajmovi su prošli, okrećemo se sezoni koja donosi nove izazove i u njoj smo svi sa jednom istom željom, da godina bude rodna i profitabilna. A dalje, najduže za godinu dana, družićemo se ponovo u Banja Luci, Podgorici i naravno, Kragujevcu. Do tada, srećno. 6

KWs 3381 KRABAs KREBs Kitty MiKAdo KoNsENs KoRiMBos KERMEss

Sigurnost pre svega! • • • • • •

Odlični u intenzivnoj proizvodnji Dugo ostaju zeleni - stay green osobina Povećan broj redova zrna na klipu Tolerantni na sušu Duboko usađeno zrno Pogodni za gajenje na svim tipovima zemljišta

www.kws.rs

KWS Srbija d.o.o. Milutina Milankovića 136 a/1, 11070 Novi Beograd, Tel: 011 301 69 65, 011 301 69 66, Fax: 011 711 08 80

AGROSVET

ZAŠTITA PŠENICE OD BOLESTI I KOROVA

Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

Drugi tretman da, ili ne?

ako nam se čini da je zaštita pšenice od bolesti jedan veoma jednostavan posao, u praksi to baš i nije tako. Bolesti strnih žita mogu značajno da smanje prinos. Sa prvim toplim danima doći će do naglog porasta pšenice i veoma brzo će usev zatvoriti zemlju i krenuće da raste u visinu. Upravo je to vreme kada se u donjim spratovima pšenice javlja takozvana zasićena atmosfera sa vlagom i zajedno sa visokim temperaturama stvara idealne uslove za razvoj bolesti. Nesumnjivo je da će to biti slučaj i ove godine. U prvom delu vegetacije treba izdvojiti tri najvažnije bolesti a to su pepelnica, lisna rđa i lisna pegavost. Optimalna toplota za razvoj ovih bolesti je 15°C.

Često jedan tretman nije dovoljan, što nam je poljoprivredna praksa i pokazala prethodnih godina. U drugom tretmanu ciljamo pre svega fuzariozu klasa. Ovo gljivično oboljenje pšenice u pojedinim godinama može da smanji prinos i preko 20%. Bolest se javlja svake godine, pogoduju joj česte kiše i rane jutarnje magle što je i tipično za mesec maj. Međutim, česta greška prilikom drugog tretmana je „ne verujem dok se lično ne uverim“, a to je ogromna greška, jer ukoliko primetimo bolest na klasu vrlo je verovatno da smo već zakasnili sa tretmanom, jer se ova bolest suzbija preventivno. Drugi tretman pšenice protiv najopasnije bolesti Fuzarioze klasa (Fusarium spp.) treba uraditi kada je pšenica najosetljivija prema ovoj bolesti, a to je u vreme cvetanja. Cvetanje pšenice možete prepoznati po prašnicima koji su izvirili iz klasića. Kada malo bolje pogledate klas zapazićete svetlo žute kesice koje vise pravilno raspoređene po celom klasu. Simptomi na klasovima mogu biti uočljivi dok su još klasovi zelene boje. Posledica zaraženog klasa su štura i crna zrna koja nisu pogodna za ljudsku ishranu, jer sadrže štetne materije mikotoksine. Suzbijanje fuzarija vrši se u fenofazi početka cvetanja. Za ovaj tretman preporučujemo Acanto plus (Pikoksistrobin + Ciprokonazol), kombinaciju dve aktivne materije sa različitim, ali kompatibilnim mehanizmom delovanja. Karakteristika ovog fungicida je jedinstveni trostruki način transporta koji obezbeđuje zaštitu novoizraslih delova biljke, brzo usvajanje i sistemičnu distribuciju u biljci. U gustom sklopu useva strnih žita dodatnu brzinu delovanja obezbeđuje Ciprokonazol koji gasnom fazom dopire do donjih delova biljaka do kojih kapi rastvora ne mogu da dopru. Takođe, ima „stay green“ efekat odnosno list zastavičar ostaje duže vreme zelen, a rezultat toga biće duže nalivanje zrna što će se odraziti na povećanje prinosa. Količina primene je 0,6 l/ha uz utrošak vode 200400 l/ha. Najbolje rezultate postižemo ukoliko ovaj fungicid primenimo preventivno.

Ono što želimo proizvođačima da preporučimo je fungicid Fluoco (Flutriafol). Fungicid sistemičnog delovanja, koji se već nekoliko godina sa velikim uspehom koristi za suzbijanje bolesti kao što su pepelnica, lisna rđa i lisna pegavost u dozi od 0,5 l/ha. Prvi tretman treba primeniti sa prvim toplim danima kako bi aktivna materija mogla da dopre do donjih spratova pšenice, jer će kasnije pšenica svojim porastom da zatvori sklop, a rezultat toga će biti zdrav start pšenice. Poljoprivredna praksa je pokazala da se prvi fungicidni tretman primenjuje zajedno sa herbicidima. Fungicid Fluoco možemo primeniti zajedno sa herbicidima kao što su Metmark (metsulfuron-metil), selektivni herbicid za suzbijanje jednogodišnjih i nekih višegodišnjih širokolisnih korova. Koristi se u dozi od 10 g/ha. U slučaju da imate problem sa prilepačom (Galium aparinae) neophodan vam je herbicid Lodin (Fluroksipirip-meptil) koji je ekspert za suzbijanje ovog korova.. Takođe, preporučujemo u prvom tretmanu primenu folijarnog đubriva Fitofert Humisuper, jer je pšenica zbog blage zime i loših klimatskih uslova pod stresom, a dodatni stres svakako izaziva primena herbicida kod gajenih biljaka. U tom slučaju preporučujemo vam kombinaciju Metmark 10g/ha + Lodin 0,4 l/ha + Fitofert Humisuper 5,0 l/ha.

[

*** Svaka poljoprivredna godina je specifična i donosi nam nešto novo. Takođe, i mi koji se trudimo da vam pomognemo svake godine krećemo u prvi razred. Ali jedno je sigurno, bolesti na strnim žitima biće prisutne. Hteli mi to ili ne, zaštita protiv bolesti je operacija koja mora da uđe u redovne mere zaštite. Što pre prihvatimo takvo činjenično stanje to će prinos i kvalitet biti bolji. 8

]

Novo, jedinstveno!

EXCORTA Šta je zajedničko prouzrokovačima Cercospora beticola, Erysiphae betae, Ramularia betae, Uromyces betae ? Oštećenja lisne mase koje pojedinačno ili u združenom napadu mogu potpuno uništiti fotosintetski aparat šećerne repe i direktno umanjiti prinos po jedinici površine i sadržaj šećera, digestiju “slatkog korena”. Šta povezuje sivu pegavost lista šećerne repe, pepelnicu repe, mrku pegavost lišća repe, rđu repe? Jedinstveni neprijatelj, aktivna materija Epoksikonazol, tj. preparat Excorta. Excorta je novi fungicid sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije Epoksikonazol (125 g/l) koja inhibira aktivnost enzima demetilaze koji je ključan za biosintezu sterola te sprečava formiranje apresorija i rast micelije. Epoksikonazol tj. Excorta odlikuje širok spektar delovanja u suzbijanju brojnih ﬁtopatogenih gljivica koje uzrokuju oboljenja kako na šećernoj repi, tako i ratarskim i povrtarskim usevima, voća i ukrasnog bilja. Excorta poseduje protektivno i kurativno delovanje, a sve u cilju potpune zaštite lisne mase šećerne repe. Kada primeniti Excorta? Najbolje rezultate ostvaruje u preventivnoj primeni, po pojavi prvih simptoma oboljenja i u skladu sa preporukama Izveštajno-prognozne službe. Može se primeniti samostalno ili u kombinaciji sa fungicidima Funomil (0,3 kg/ha) ili Balear 720 SC (1,0 l/ha). Doza primene - 0,75 – 1,0 l/ha uz utrošak 200 l/ha vode. Excorta je neotrovan za ptice, pčele i kišne gliste. Karenca preparata iznosi 42 dana, a Toleranca ili MDK iznosi 0,1 mg/kg. Jedinstvenost preparata Excorta ogleda se i u izuzetnoj eﬁkasnosti na brojne patogene koji se javljaju na strninama kao što su Septoria tritici i S. nodorum, Puccinia recondita, P. dispersa, P. striformis, P. hordei i P. coronata, Erysiphae graminis, Fusarium roseum, Rhyncosporium secale, Helminthosporium teres.

Doza primene fungicida Excorta u usevima ozimih i jarih strmih žita iznosi 0,75 do 1,0 l/ha u preventivnim tretmanima, pre ostvarenja zaraze ili po prvim uočljivim simptomima oboljenja.

Novo, sigurnije, jače!

EXCORTA PLUS Aktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili nekom drugim grupama. Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije različitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije oružje u borbi protiv parazitnih gljivica, sprečavamo brži razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinačno ili ukrštene bolje štitimo usev i doprinosimo proﬁtabilnosti proizvodnje.

Značaj lista zastavičara u ostvarenju prinosa

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinačno delovanje, a zajedno to rade mnogo eﬁkasnije. Dok Epoksikonazol sprečava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu ćelija gljiva. Excorta Plus je sistemični fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se može primeniti u brojnim ratarskim usevima, pre svega u šećernoj repi ali i u strninama radi zaštite od velikog broja ﬁtopatogenih gljivica iz rodova Cercospora, Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zaštitu lisne mase Excorta Plus omogućuje biljkama i “stay green” odnosno “produženi zeleni efekat” čime se gajenoj biljci pružaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonošenje. Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu šećerne repe u cilju zaštite od sive pegavosti – Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u strninama radi zaštite od prouzrokovača pepelnice – Erysiphae graminis, rđe – Puccinia spp., pegavosti lista I klasa – Septoria spp., mrežaste pegavosti ječma – Pyrenophora teres i umanjenju napada fuzarioze klasa – Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja. Doza primene Excorta Plus u usevima i šećerne repe i strnih žita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utrošak 200 do 300 l/ha tečnosti. Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta. Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg, a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001 Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550 Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364 Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

AGROSVET

NS HIBRIDI KUKURUZA ZA SETVU U 2014. GODINI Priredili: Dr Đorđe Jocković, Dr Milisav Stojaković, Dr Zorica Jestrović

ukuruz (Zea mays L.) je jedna od najznačajnijih žitarica u svetu. Imajući u vidu tradiciju proizvodnje i upotrebnu vrednost kukuruza u ishrani ljudi, stoke i u industrijskoj preradi (preradom ove biljne vrste dobija se oko 3 500 različitih proizvoda), jasno je da je kukuruz naša najzastupljenija ratarska biljna vrsta.

6102, NS 7020, NS 6043, Zenit, Radan, NS 770, Tisa; za silažu: NS 5010, NS 6043, NS 770 i Tisa i hibride kukuruza tolerantne prema herbicidu Focus Ultra: NS444 Ultra, NS640 Ultra.

NS hibridi kukuruza poseduju visok genetički potencijal za prinos zrna i ukupne biomase. U ogledima se često ostvaruju prinosi iznad 15 tona po hektarusuvog zrna i više od 70 t/hasilo mase. Da bi se genetički potencijal hibrida što bolje iskoristio potrebno je obezbediti povoljne uslove za rastenje i razviće biljaka. Agrotehničke mere imaju zadatak da obezbede biljci povoljne uslove i ublaže nepovoljno delovanje spoljnih činilaca i time omoguće bolje iskorišćavanje genetičkog potencijala hibrida. Osnovni zadatak oplemenjivanja kukuruza je stvaranje novih hibrida, koji po svojim najvažnijim agronomskim osobinama prevazilaze postojeće hibride.

NS 3014 -Hibrid koji ima skromnije zahteve u pogledu uslova proizvodnje, pa i u lošijim uslovima daje dobre rezultate. Ima čvrsto, robusno stablo, otporno na poleganje što ga preporučuje za vetrovite rejone istočnog Banata i slične rejone. Zbog kraće vegetacije dobar je predusev za pšenicu. Takođe zbog kraće vegetacije, kritične faze razvića završava ranije i na taj način se odupire stresnim uslovima usled suše koja je često veoma izražena u delovima istočnog, centralnog i severnog Banata i severne Bačke. Potencijal rodnosti iznosi preko 12 t/ha suvog zrna i iznad 60 t/ha silaže. Posebno ističemo njegovu pogodnost za proizvodnju kvalitetne silaže u postrnoj setvi.Biljka zadržava zelenu boju do pune zrelosti zrna. Klip ima 14-16 redova zrna.Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste boje.Masa 1000 zrna je iznad 380 grama.Optimalna gustina setve je između 65.000 i 75.000 biljaka po hektaru u zavisnosti od prirodnog potencijala rejona, zimskih padavina i nivoa agrotehnike. Za silažu, broj biljaka treba povećati za 15%.

U ovom broju predstavićemo hibride FAO grupe zrenja 300, 400 i 500.

Stvaranje hibrida kukuruza u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo počelo je 40-tih godina XX veka. Do sada je u Institutu stvoreno 255 NS hibrida kukuruza različitih FAO grupa zrenja, od kojih je 103 priznato u inostranstvu. Na EU listi nalazi se 16 NS hibrida kukuruza.NS hibride kukuruza karakteriše visok genetički potencijal za prinos, dobra adaptabilnost i stabilnost prinosa. Pored toga, novi NS hibridi kukuruza odlikuju se brzim otpuštanjem vlage u vreme berbe, što ih čini pogodnim za kombajniranje. NS hibridi kukuruza do sada su obarali mnoge rekorde.

Sklop(000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje je 75 (70 cm × 19 cm), za prosečne uslovi 68 (70 cm × 21cm), a za manje povoljne uslove 65 (70 cm × 22 cm).

NS 4023 - Poseduje visok potencijal rodnosti u povoljnim godinama i u povoljnim rejonima uz punu agrotehniku. Budući da ima kraću vegetaciju, čak i u godinama sa produženom vegetacijom NS 4023 stiže za berbu pre nastupa nja optimalnih rokova ze setvu pšenice pa može poslužiti kao siguran predusev pšenici. Kao glavni usev se može gajiti

Kao i svake godine, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu pripremio je širi spisak visokoprinosnih hibrida kukuruza za različite agroekološke uslove uspevanja u 2014. godini: za kombajniranje u zrnu: NS 300, NS 3014, NS 4015, NS 4030, NS 5043, NS 5051; za berbu u klipu: NS 540, NS 5043, NS 5051, NS 5010, NS 6030, NS 6010, NS 11

AGROSVET za zrno i silažu a kao postrni za silažu.Potencijal rodnosti je iznad 14 t/hasuvog zrna. U testiranju na raznim lokalitetima u više godina, dao je veoma dobre i stabilne prinose. Može se gajiti u svim rejonima do 400 metara nadmorske visine. Hibrid za intenzivnije uslove proizvodnje.Biljka je visine oko 270 cm, stablo je elastično, otporno prema poleganju.Klip ima 14-16 redova zrna.Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste boje.Masa 1000 zrna je iznad 380 grama. Optimalna gustina setve je između 65.000 i 71.000 biljaka po hektaru u zavisnosti od prirodnog potencijala rejona, zimskih padavina i nivoa agrotehnike. Za silažu, broj biljaka povećati za 15%. Ima krupan klip, lako se bere beračima i dobro se čuva.

Zrno je žuteboje tipa zubana standardnog kvaliteta.Masa 1000 zrna je oko 400 grama.

Sklop(000 biljaka ha-1) iznosi za optimalne uslove proizvodnje 71 (70 cm × 20 cm), za prosečne

Potencijal rodnosti zrna premašuje 15 tona, a silaže 60 tona po hektaru.Optimalna gustina u berbi je 62.000 do 68.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%.Čvrsto stablo oko 270 cm visine.Klip je cilindričnog oblika sa 16-18 redova zrna, žute boje. Zrno je tipazubana standardnog kvaliteta.Masa 1000 zrna je oko 380 grama.

Sklop (000 biljaka u berbi) za optimalne uslove proizvodnje 68 (70 cm × 21 cm), za prosečne 62 (70 cm × 23 cm), dok za manje povoljne uslove sklop treba da je 59 (70 cm × 24 cm).

NS 5043 - Srednje kasni hibrid,tolerantan prema suši, dobro adaptiran našim uslovima gajenja i visokog potencijala rodnosti. Zbog široke adaptabilnosti je pogodan za gajenje u najrazličitijim uslovima ravničarskog dela Srbije. Pogodan je za proizvodnju zrna i silaže.

68 (70 cm × 21 cm), dok za manje povoljne uslove proizvodnje 65 (70 cm × 22 cm).

NS 4030 - Rani hibrid na prelazu FAO 300 i FAO 400 grupe zrenja, izrazito adaptabilan, tolerantan prema suši. Kao i ostali rani hibridi poželjan je predusev za pšenicu. Lako se prepoznaje po habitusu. Biljka je niža sa nisko postavljenim, dobro razvijenim, ujednačenim po visini, klipom i uspravnim listovima. Brzo otpušta vlagu nakon fizio loške zrelosti pa je pogodan za berbu kombajnom.Izrazito adaptabilan hibrid. Može se gajiti u svim ravničarskim rejonima do 400 metara nadmorske visine. Potencijal rodnosti je iznad 14 t/hazrna. Optimalna gustina u berbi je 62.000 do 71.000 biljaka u proizvodnji za zrno. Stabljika je niska sa nisko postavljenim klipom i izrazitom tolerantnošću prema poleganju.Klip ima 16 redova zrna, žuto-crvene boje, tipa zubana.Masa 1000zrna je oko 380 grama.

Sklop(000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje iznosi 68 (70 cm × 21 cm), dok je za prosečne 65 (70 cm × 22 cm), a u manje povoljnim uslovima proizvodnje to 62 (70 cm × 23 cm).

NS 5051 - Hibrid nove generacije, sa visokim potencijalom rodnosti i brzim otpuštanjem vlage iz zrna.Srednje kasni hibrid (120 dana dužina vegetacije). Potencijal za prinos mu je preko 17 tona suvog zrna po hektaru.Priznat je 2010.godine kao jedan od najrodnijih hibrida FAO 500 grupe zrenja u konkurenciji svih domaćih i stranih hibrida. Preporučuje se za setvu u svim rejonima gajenja kukuruza. Ima čvrsto stablo visine oko 290 cm, sa uspravnim listovima. Zadržava zelenu boju sve do pune zrelosti. Pogodan je predusev za pšenicu.Može se brati u klipu i u zrnu.

Sklop(000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje je 71 (70 cm × 20 cm), za prosečne uslove 65 (70 cm × 22 cm), a za manje povoljne 62 (70 cm × 23 cm).

Gornji klip formira na oko 105 cm visine. Klip je dug sa oko 16–18 redi žutog zrna. Zrno je duboko, krupno, masa 1000 zrna oko 400 grama.Brzo otpušta vlagu u sazrevanju i preporučuje se za kombajniranje zrna.Optimalna gustina u berbi je 62.000 do 68.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%.

NS 444 ULTRA - Srednje rani hibrid koji se gaji za zrno ili za silažu. Može se gajiti za zrno i silažu, zavisno od regiona, do 400 m nadmorske visine, dobro je adaptiran na sve uslove gajenja u Srbiji i u okolnim zemljama. Pored hibrida NS 444 od skora je u upotrebi i njegova unapređena verzija NS 444 ULTRA. Posebna karakteristika hibrida NS 444 ULTRA je tolerantnost prema cikloksidimu, aktivnoj materiji herbicida Focus Ultra.Preporučuje se za njive koje su zakorovljene višegodišnjim uskolisnim korovima.Optimalna gustina u berbi je 62.000 do 68.000 biljaka u proizvodnji za zrno, a za silo masu broj biljaka povećati za 10%. Potencijal za prinos je oko 12 t/ha suvog zrna.Dobro podnosi sušu.Ima elastično stablo visine oko 265 cm, tolerantno premapoleganju i lomu.Klip je konusno-cilindričnog oblika sa 14-16 redova zrna, žutonarandžaste boje. Zrno je tipa zubana standardnog kvaliteta.Masa 1000 zrna je oko390 grama.

Sklop (000 biljaka ha-1) za optimalne uslove proizvodnje 68 (70 cm × 21 cm), u prosečnim uslovima 65 (70 cm × 22 cm), a u manje povoljnim uslovima proizvodnje 62 (70 cm × 23 cm). Kako standardnim, već odomaćenim hibridima, tako i novom genetikom, tim selekcionera Zavoda za kukuruz Naučnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad iz godine u godinu proizvođačima od Subotice do Preševa ali i van granica zemlje nudi vrhunski kvalitet uz našu poruku “sejemo domaće”.

Sklop (000 biljaka ha-1) kod ovog hibrida za optimalne uslove je 68 (70 cm × 21 cm), za prosečne 65 (70 cm × 22 cm), a za manje povoljne uslove proizvodnje je 62 (70 cm × 23 cm).

NS 540 - Tolerantanna poleganje, tolerantan prema suši. Srednje kasni hibrid.Potencijal za prinos mu je preko 13 tona suvog zrnapo hektaru. Odlikuje se dobrom adaptabilnošću (dobro uspeva u različitim uslovima).Tolerantan je prema suši.Može se gajiti u svim ravničarskim rejonima.Pogodan zalošije uslove proizvodnje. Stablo je visine oko 280 cm.Klip je dugačak, cilindričnog oblika sa 14 redova zrna. 12

AGROSVET

PREPORUKA NS HIBRIDA SUNCOKRETA ZA 2014. GODINU Priredili: Dr Vladimir Miklič, Dr Zorica Jestrović

uncokret (Helianthus annuus L.) spada među četiri glavne uljane kulture koji se gaji na preko 21 milion hektara u više od 40 zemalja sveta. On je najznačajnija kultura za proizvodnju jestivog ulja u Srbiji. Suncokret je dobar izvor tokoferola i fitosterola, koji imaju pozitivan uticaj na zdravlje ljudi. Deluje na snižavanje nivoa holesterola u krvi, utiče na prevenciju kancera i značajan je antioksidans. Visina i stabilnost prinosa semena pojedinih hibrida suncokreta su osobine od najvećeg značaja kako za oplemenjivače, tako i za proizvođače.

da za date uslove sredine preko stalnog testiranja hibrida u različitim sredinama (godine, lokaliteti) sa ciljem njihove što bolje procene, značajno je pri davanju preporuke hibrida za komercijalnu proizvodnju. Široka geografska rasprostranjenost gajenja suncokreta zahteva da ova kultura bude adaptabilna na stres, uključujući bolesti, insekte i ekološke činioce. Na osnovu osnovu postignutih rezultata u masovnoj proizvodnji, kao i u mikroogledima u prethodnim godinama za setvu u 2014. godini, predlažu se sledeći hibridi:

Osnovni pravac u oplemenjivačkom program Zavoda za uljane kulture Instituta NS je stvaranje hibrida sa visokim prinosom semena i ulja, otpornih prema dominantnim bolestima i suši. Pored toga stvaraju se i hibridi za posebne namene sa različlitim kvalitetom ulja, konzumni, za ishranu ptica i živine, tolerantni prema određenim grupama herbicida (Imidazolinon i Tribenuron-metil) i dekorativni. Tokom proteklih decenija intenzivnog rada na oplemenjivanju suncokreta u Srbiji i u svetu stvoreno je preko 440 NS SEME hibrida. Danas je NS hibridima suncokreta zasejano preko 3 miliona hektara, od čega najviše u Ukrajini (preko million hektara), Rusiji (oko 500.000 ha), Rumuniji (više od 100.000 ha), Francuskoj (preko 70.000 ha), a značajno prisustvo je i u Kini, Indiji, Bugarskoj, Mađarskoj. Istovremeno, RIMI je prvi IMI hibrid priznat u Evropi, dok su SUMO hibridi su prvi u Srbiji koji imaju otpornost na herbicide iz grupe sulfonil-urea.

A - Dominantni hibridi na parcelama gde je uočeno prisustvo volovoda (Orobanche cumana): Novosađanin - Srednje rani hibrid, prosečne visine i čvrstine stabla. Genetski potencijal za prinos je oko 4,5 t/ ha. Sadržaj ulja u semenu se kreće oko 47 - 50%. Genetski je otporan prema rđi, suncokretovom moljcu i rasama A, B, C, D i E volovoda. Visokotolerantan je prema Phomopsis-u, Macrophomina (crna pegavost), Sclerotinia sclerotiorum (korenske i stabljične forme). Izrazito je adaptabilan i tolerantan na sušu. Optimalni sklop je 58 000-60 000 biljaka po hektaru. Hibrid je stabilan u regionima sa volovodom, a ujedno je i prvi hibrid u Srbiji otporan na pet rasa volovoda. Branko - Srednje rani hibrid, prosečne visine i visoke otpornosti na poleganje i lom stabla. Genetski potencijal za prinos je oko 4,5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu se kreće oko 48 - 50%. Genetski je otporan prema rđi, suncokretovom moljcu i rasama A, B, C, D i E volovoda. Visokotolerantan je prema Phomopsis-u, Macrophomina, crnoj pegavosti, a tolerantan na Sclerotinia sclerotiorum i to na forme koje se javljaju na korenu i stablu. Može se uspešno gajiti na razli-

Idealan hibrid suncokreta u pogledu prinosa semena, ili druge osobine od koje zavisi prinos je onaj koji do maksimuma iskoristi svoje genetske potencijale u različitim uslovima sredine uz mala variranja. Pronalaženje najstabilnijih hibri14

AGROSVET čitim tipovima zemljišta. Optimalni sklop je 55 000-60 000 biljaka po hektaru. Baća – Najuljniji, srednje rani hibrid, prosečne visine i čvrstine stabla. Genetski potencijal za prinos je oko 5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu se kreće oko 51 - 52%. Otporan prema rđi, suncokretovom moljcu i A, B, C, D i E rasama volovoda. Visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u i tolerantan je prema bolestima koje izazivaju pegavosti lista. U različitim ekološkim uslovima gajenja i različitim tipovima zemljišta obezbeđuje visok prinos i sadržaj ulja. Optimalni sklop je 52 000 do 58 000 biljaka po hektaru. Duško - Srednje rani hibrid, prosečne visine, čvrste i jake stabljike, otporne na poleganje. Prečnik glave 22-23 cm, ravna, dobro ispunjena i vezana za stablo sa povijenim vratom. Genetski potencijal za prinos je preko 5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu u proseku je od 46 - 48 %. Hibrid je genetski otporan na plamenjaču (Pl6 gen), rđu i suncokretovog moljca. Ima visokoi stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u i Macrophomina, bolestima koji izazivaju pegavost lista i stabla i korensku i stabličnu formu bele truleži. Hibrid je vrlo adaptabilan i može se uspešno gajiti u različitim agroekološkim uslovima, gde postiže visok i stabilan prinos. Preporučena gustina setve je 52 000 do 58 000 biljaka po hektaru. Takođe, na ovim parcelama se uspešno mogu gajiti i IMI/ Clearfield hibridi uz obaveznu primenu herbicida herbicida na bazi Imazamoksa (Ikarus, Pulsar 40) , kao što su: Rimi PR – Cleardfield tehnologija proizvodnje: hibrid otporan na herbicid Pulsar 40 i druge herbicide iz grupe imidazolinona. Naslednik je hibrida Rimi, prvog i najprodavanijeg IMI hibrida u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ovo je poboljšani Rimi hibrid, otporan na plamenjaču, dobijen konvencionalnom metodom selekcije (nije GMO). Hibrid rane vegetacije, srednje visine stabla i visoke otpornosti na poleganje i lom. Genetski potencijal za prinos semena je preko 4 t/ha, sadržaj ulja 44 - 48%. Otporan je prema rđi i suncokretovom moljcu, a poljski otporan prema Phomopsis-u. Genetski je otporan na sve rase plamenjače (Pl6 gen) prisutne kod nas. Plastičan hibrid, veoma adaptabilan i stabilan u našim agroekološkim uslovima. Preporučeni (optimalni) sklop je 55 000 do 60 000 biljakapo hektaru. Posebno je pogodan za zakorovljena zemljišta.

uslovima. Preporučeni (optimalni) sklop je 58 000 biljaka po hektaru. Sumo 1 PR - hibrid otporan na herbicide iz grupe sulfonil urea (Tribenuron-metil - Express 50-SX, Express 75-PX), nova tehnologija za borbu protiv širokolisnih korova, čak i palamide. Otpornost prema herbicide je dobijena konvencionalnom metodom selekcije, nije GMO. Genetski potencijal za prinos semena je oko 5 t/ha. Sadržaj ulja u zrnu je od 46 do 48%. Otporan je na sve rase plamenjače. Dobro podnosi stresne uslove (sušu). Preporučeni sklop biljaka je od 54 000 do 58 000 po hektaru.

B - Za setvu na parcelama gde nije prisutan volovod: Sremac - Srednje rani hibrid, prosečne visine, čvrstog stabla. Genetski potencijal za prinos je preko 5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu je 46 - 48%. Genetski je otporan na rđu, sve rase plamenjače kontrolisane genom Pl6 i suncokretovog moljca. Ima visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u, Macrophomina (bolestima koje izazivaju pegavost lista i stabla i korensku i stabljičnu formu bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum). Dobro podnosi sušu, adaptabilan je, pa se može uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta. Optimalan sklop je 55 000-60 000 biljaka po hektaru. Ima intenzivan početni porast. NS-H-111 – Najuspešniji NS hibrid u svetu. Srednje rani hibrid, vegetacije 105-115 dana. Čvrsta stabljika, prosečne visine, izrazito tolerantan na poleganje i lomljenje stabla. Genetski potencijal za prinos semena je oko 5 t/ha, sadržaj ulja je od 48 - 50%. Genetski je otporan prema rđi i suncokretovom moljcu. Visoko je tolerantan prema Phomopsis-u. Adaptabilan je hibrid, može da se gaji u različitim agroekološkim uslovima. Optimalan sklop je oko 55 000 biljaka po hektaru. Velja - Rani hibrid, prosečne visine, čvrste i jake stabllike, otporan na poleganje. Genetski potencijal za prinos je oko 4,5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu je 44 - 48%. Genetski je otporan prema rđi, svim rasama plamenjače kontrolisane genom Pl6 i suncokretovom moljcu. Tolerantan je prema Phomopsis-u i beloj truleži na glavi (Sclerotinia sclerotiorum). Atraktivan je za polinatore, izuzetno prilagođen različitim uslovima gajenja. Preporučena gustina setve je 52 000 do 56 000 biljaka po hektaru. Ima intenzivan početni porast. Ostvaruje visok prinos semena iako je hibrid rane vegetacije. I na kraju, suncokret ili “lepotica polja” zaslužuje svoje mesto na poljima Srbije, ne samo Vojvodine, već i dela centralne i južne Srbije. Hibride imamo, tehnologiju proizvodnje poznajemo, ostaje samo da se zajese, odneguje, požanje i eto profita.

Istovremeno, permanentan rad na selekciji stvorio je i nove hibride, iz tzv. grupe Cleardfield tehnologije: Pegaz - IMI/Clearfield hibrid suncokreta, otporan na volovod. Srednje rani hibrid. Odlikuje se visokom otpornošću prema herbicidima iz grupe imidazolinona nezavisno od vremena primene. Genetski je otporan prema volovodu rasa A do E, kao i prema važnijim prouzrokovačima bolesti suncokreta u Srbiji. Ima stabljiku srednje visine. Genetski potencijal prinosa zrna je preko 4,5 t/ha. Može se uspešno gajiti na različlitim tipovima zemčljišta i daje visoke i stabilne prinose. Preporučeni (optimalni) sklop je 58 000 biljaka po hektaru. NS Taurus - novi, do sada najrodniji, IMI/Clearfield hibrid suncokreta. Srednje kasni hibrid. Poseduje visoku otpornost prema herbicidima iz grupe imidazolinona (Pulsar 40) nezavisno od uzrasta biljke. Poseduje visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u, Macrophomina, Phoma i Sclerotinia sclerotiorum (korenske i stabljične forme). Ima stabljiku srednje visine. Genetski potencijal prinosa zrna je preko 4,5 t/ha. Hibrid visokih i stabilnih prinosa u stresnim 15

AGROSVET

EFIKASNA STRATEGIJA U ZAŠTITI JABUKE I KRUŠKE OD Venturia spp. Priredili: Agriphar Group - Belgija

inokuluma – krastavosti iz prethodnih godina, krastavost se može preneti putem spora tokom zime. Gde je Dodin – Syllit 400 SC, primenjen tokom rane vegetacije, preparat će suzbiti infekcije izazvane zimskim konidijama. Anilinopirimidini. Ova grupa jedinjenja pripada fungicidima koji takođe omogučavaju kurativnu kontrolu krastavosti. U principu kurativno delovanje je manje zavisno od uslova okoline u poređenju sa Dimetil inhibitorima. Oni imaju kurativno delovanje oko 48 sati od početka infekcije. Komercijalni Anilinopirimidini uključuju Pirimetanil – Pyrus 400SC i Ciprodinil - Cormax. To je pokazalo da je primarni cilj. Anilinopirimidina u infekcijskom procesu poziciniranje neposredno nakon formiranja primarnih stroma. Način delovanja je uglavnom kurativan i baziran na inhibiciji biosinteze i sekreciji hidrolitičkih enzima. Anilinpirimidini su visoko efektivni na niskim temperatutrama (50C). Oni su pokazali odličnu aktivnost na lisnoj masi, dok je na plodovima slabije delovanje.To su razlozi koji opredeljuju primenu Anilinopirimidini. na početku sezone pre cvetanja. U tom periodu Dimetil inhibitori su manje aktivni, specijalno u godinama sa niskim temperaturama vazduha. Kombinacija Dimetil inhibitora sa Anilinpirimidinima opravdava kasnije kurativno presecanje krastavosti, ali se takođe u tom slučaju preporučuje dodavanje klasične zaštite (Kaptan, Mankozeb). Ova kombinacija navedenih supstanci Anilin pirimidinina sa klasičnim protektantima mogla bi biti dobra antirezistentna strategija.

Prouzrokovači lisne pegavosti i čađave krastavosti plodova jabuke i kruške – Venturia inaequalis i V. pyrina prestavljaju jedne od dominantnih parazita u voćarstvu. Kod većine komercijalnih sorti, više od 60 % tretiranja su vezana za suzbijanjanja krastavosti. Tokom vegetacije i perioda infekcije može se povećati nivo infekcije do te mere da samo izostavljanje jednog tretmana, može izazvati velike ekonomske štete. Postojeći fungicidi, klasični protektanti kao Dodin, Dimetil inhibitori ili triazoli, Anilinpirimidini, i kasnije razvijeni Dehidrogenazni inhibitori, moraju nači svoje mesto tokom usaglašenosti sa optimalnim biološkim i klimatološkim uslovima. Kombinovana primena fungicida sa komplementarnim delovanjem na različite stadijume razvoja infekcije sa ograničenim brojem tretmana moraju prolongirati životni vek modernih fungicida i ostvariti efikasnu i ekotoksikološku zaštitu..

Kakva bi bila šema suzbijanja bolesti? Krastavost je najvažnija bolest jabuke, ali suzbijanje mora biti obuhvaćeno i suzbijanjem drugih patogena koji se javljaju u voćnjacima. Fungicidna kontrola zaštite od lisne pegavosti i krastavosti ploda može biti podeljena u 4 perioda u kojima su biološke mere i sporedni efekat korišćenih fungicida najbolje pozicioniraju. Kombinacijom različitih fungicida i antirezistentna strategija ugrađena je u šemu suzbijanja krastavosti.

Koji su strateški akteri u ovakvoj postavci zaštite jabuke i kruške? Dodin. Maksimalni efekat delovanja Dodina je na početku vegetacije, omogučavajući vrlo dobru zaštitu prvih zelenih pupoljaka u fazi otvarnja. Ovi čašični lističi će kasnije ostati na plodu. S obzirom na to da se čašični lističi zadržavaju na plodu, postoji mogučnost pojave rane zaraze plodova. Takođe građa čašičnih listića (formiraju se u vidu pupoljaka kupastog oblika sa dlačicama koje zadržavaju vodu i time povečavaju period vlaženja) pogoduje stalnom izvoru zaraze. To produženo vlaženje dovodi do povećanja rizika od pojave zaraze na zelenim pupoljcima. Zbog ovih različitih razloga vrlo je važno da se započne sa ranim programom suzbijanja krastavosti – fungicidima, ranom primenom Dodina – Syllit 400SC, u cilju zaštite prvog osetljivog zelenog tkiva drveta. U nekim vočnjacima sa velikom zaraženošču

Za voćnjake sa krastavošču iz prethodne godine i sa dugim periodom razvoja u sezoni, preporučuju se bakarni tretmani (Cuprablau Z, Cuprablau Z Ultra, Funguran-OH, Blue Bordo), kao predostrožnost u fenofazi početka bubrenja lisnih pupoljaka. Prva 2 do 3 tretmana se izvode sa Syllit 400SC (Dodin) kada su prisutni prvi infektivni simptomi, a prisutni na postoječim zelenim biljnim organima. Pyrus 400 SC (Pirimetanil) i Cormax (Cipridinil) imaju mesto primene pre punog cvetanja. Tokom ovog perioda temperature na kojima su primenjeni gore pomenuta dva Amilin pirimidina, daIi su odlično kurativno delovanje na krastavost koja je bila vrlo niskog intenziteta. Kao antirezistentna 16

AGROSVET

strategija, uz pomenute predloženo je dodavanje klasičnih protektivnih fungicida kao što su Captan 80 WG (Kaptan) i Penncozeb WG ili Dithane M45 (Mankozeb).

Dimetil inhibitora, mi preporučujemo kombinaciju sa Kaptanom ili Ditianonom (Fiesta, Delan 700 WG). Maksimalni broj tretmana sa rezistentnim rizikom iz grupe fungicida kao što su Dodin, Amilin pirimidini, i Dimetil inhibitori su limitirani na 3 - 4 tretmana tokom sezone. Samo jedna ili nekoliko generacija dolazi u kontakt sa istim preparatom. Takođe fungicidima na kraju vegetacije se razlikuju u vremenu primene u odnosu na početak naredne sezone.

U principu pepelnica nije toliko važna tokom ovog perioda ali ako je neophodno mi preporučujemo dodatak sumpora (Microthiol disperss) i/ili Miklobtunalila (Systhane 240 EC). Kada je temperatura viša od 120C, Difenoconazol (Score 250 EC, Sigura) bi mogao biti upotrebljen kao kurativni fungicid umesto Amilin pirimidina. Ovi preparati se uvek upotreblljavaju u kombinaciji sa klasičnim protektantima. Od cvetanja prelazimo na blok tretmane sa 2 maksimum 3 fugicida koji se primenjuju preventivno. Sa blok tretmanima se startuje preventivno, i u tom slučaju kurativni fungicidi su dodati prvi put. U našoj preporučenoj šemi tretiranja tokom perioda oslobađanja askospora uključene su 4 različite grupe fungicida kao Dodin, Anilin pirimidini, Difenoconazol i na kraju perioda oslobađanja uključuju se i Strobilurini. Tokom ovog perioda započinje sekundarna infekcija pepelnice. Sa ovim blok tretmanom je ograničeni period selektivne pojave pepelnice i čađave krastavosti. Klasični protektanti neophodni u programu zaštite, za oba kurativne fungicida koriščeni u suzbijanju krastavosti Amilin pirimidinima i

Ovakva postavka zaštite jabuke i kruške u potpunosti opravdava postavljeni cilj – efikasna i ekotoksikološki bezbedna zaštita uz permanentno razvijanje anti-rezistentne strategije kako bi istovremeno sačuvali i gajenu biljku i fungicide. Preparate Syllit 400 SC i Pyrus 400 SC za područja Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore distribuira kompanija Agromarket.

AGROSVET

ŠTA NAM JE DONELA 2013.GODINA?

Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

romena klime ima veliki uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, povećavajući zahteve za vodom i istovremeno smanjujući prinose. Povećanje temperature na globalnom nivou, po procenama naučnika do 2080. godine će biti 4°C, sa dupliranjem količine CO2 u atmosferi. U zadnjih 20 godina, količina CO2 se povećala za 10%. Povećanje temperature će biti procentualno veće u toplijim regionima, a manje u hladnijim. Osim toga temperature i padavine će biti sve varijabilnije, sa čestim poplavama koje će se smenjivati sa sušnim periodima (FAO). Sa povećanjem temperature se povećava i fotosinteza, zajedno sa transpiracijom i isparavanjem vode iz zemljišta, što pri nedostatku vode dovodi ako ne do uginuća biljaka onda njihovog ranijeg odumiranja što rezultira malim ili nikakvim prinosima.

Kakve smo mi posledice promene klime doživeli? Gledajući samo 2013. godinu, bili smo svedoci više ekstrema u pogledu vremenskih uslova. Velika količina padavina u martu i početkom aprila su pomerili vreme setve jarih useva. Šećernu repu smo do pre 5-6 godina sejali početkom marta, dokposlednjih godina početkom pa do polovine aprila. Slična situacija je i sa prolećnim lukom i mnogim drugim gajenim usevima. Šta nam donosi kasna setva npr šećerne repe? Problem sa nicanjem, ove godine su posle kišnih perioda nastupili toplo vreme i vetar, koji su doveli do brzog sušenja setvenog sloja. Setva početkom marta se pokazala kao loše rešenje. Posle snega i veće količine padavina od 10. marta, došlo je do mirovanja semena zbog niskih temperatura, formiranja jake pokorice i nemogućnosti nicanja klijanaca u kasnijem periodu, što je dovelo do proređenog sklopa i nejednakog nicanja.

Masovne setve jarih useva su nastupile od 10 aprila. Teška borba protiv repine pipe, kojoj su jako pogodovali suvo i toplo vreme u aprilu i prvih dana maja, koje je neophodno za let ove štetočine. Kišno vreme i niske temperature tokom maja su izazvale dodatne probleme, pogotovo oko primene herbicida. Sporo delovanje herbicida uslovljeno niskim temperaturama, njihova spora razgradnja u biljkama udruženi sa neravnomerno izraslim usevom doveli su do lošeg stanja useva u tom periodu.Kao prva pomoć u slučaju pojave fitotoksija odlično se pokazaoFFHumisuper zbog prisustva stimulatora, tako da se njegovo mešanje sa herbicidima pokazalo kao odlična kombinacija. Pojava bolesti na strninama u kišnom periodu maja su uzrokovale masovno širenje bolesti, pogotovo na ječmu kao naročito osetljivom žitu. Primena neadekvatnih fungicida u ječmu je dovela do izuzetno velike pojave bolesti i pokazala je izuzetan kvalitet pojedinih fungicida, naročito fungicida Acanto plusu poređenju sa drugim

preparatima. Polovinom juna nastupaju visoke temperature preko 30˚C, koje kod presejane i jako kasno posejane repe izazivaju slab porast korena koji zbog nastalih vrućina ostaje tanak i dublji nego što bi trebalo. Ekstremna suša tokom leta (naročito na gornjim terenima) izaziva sušenje i odbacivanje lisne mase kod repe, čime se biljka brani od preterane dehidratacije, pri čemu su procesi u biljci znatno usporeni. Pošto biljke hraniva iz zemlje usvajaju samo sa vlagom, to dovodi do još većeg problema. Baš zbog sušnog i toplog leta dolazi do pojave velike populacijekukuruznog plamenca, sve značajnije štetočine u kukuruzu i povrtarskim kulturama. Pojava plamenca je zabeležena čak i u lisnim drškama šećerne repe i stablu krompira. Da li se braniti od nje ili ne je pitanje koje duže vreme ostaje bez odgovora. Zbog veće cene proizvodnje semenski kukuruz i šećerac se obavezno tretiraju i to uglavnom dva 18

AGROSVET

puta, dok je merkantilni kukuruz pod znakom pitanja, odnosno dali cena operacije tretiranja može doneti toliko veći prinos od šteta koje može proizvesti gusenica (da li se ekonomski isplati). U svakom slučaju oštećenja od plamenca su vizuelno lako uočljiva, lomljenje stabljike iznad mesta ubušenja što može dovesti do ispadanja klipova na zemlju i težeg kombajniranja, bušenje klipova koje realno nije toliko štetno kao pojava plesni koje prate ovu gusenicu i dovode do stvaranja mikotoksina.

na račun šećera sakupljenog u korenu, znači manja digestija korena. Mnogi proizvođači su počeli da vade repu pre početka retrovegetacije u cilju čuvanja šećera, dok su drugi išli logikom kasna setva – kasno vađenje, duže nakupljanje šećera. I jedan i drugi stav imaju logike ali rešenje ove dilemezavisi odvelikog broja faktora i teško je merljivo. Strnine kao i uljana repica su krenule da niču jako brzo po setvi. Visoke temperature u oktobru i novembru, možemo reći letnje temperature (do 270C) su dovele do jakog razvoja useva koji je prerastao faze u kojima bi trebao da se nađe u ovom periodu. Mogućnosti izmrzavanja biljaka nisu velike naročito kod strnih žita i za preporuku je primena FF Humisupera na proleće zajedno sa herbicidima i fungicidima.

Kao veoma efikasan u suzbijanju štetnih gusenica se pokazao insekticid Coragen, zbog veoma dobrog delovanja i na jaja i na larve. Po piljenju gusenica, preparat Nurelle D je zbog jakog kontaktnog i inhalacionog delovanja dao odlične rezultate, dok je kombinacija ova dva preparata dala superiorne rezultate u odnosu na sve ostale preparate na našem tržištu, zbog izrazito jakog delovanja na insekte i zbog dugog rezidualnog dejstva.

Svaka godina je priča za sebe, prilagođavanje uslovima sredine je moguće do određene mere, ali ograničavajući faktori proizvodnje kao nedostatak vlage, se mogu samo ublažiti pravilnom agrotehnikom kao što je jesenje zatvaranje brazde, zaoravanje žetvenih ostataka, i sl. Nedostatak vlage se može adekvatno nadoknaditi samo navodnjavanjem, koje u velikom delu Srbije zbog nerazvijene mreže kanala ili stanja u kojem se nalaze ili čak kvaliteta vode nije moguće.Znači imamo mnogo zadataka za budućnost.

Manje brojnosti ali isto ozbiljna štetočina je pamukova sovica koja se kasnije pojavila od plamenca ali je uzrokovala štete, naročito postrnom šećercu ili letnjoj proizvodnji povrća. Zakasnele kiše u septembru su dovele do retrovegetacije šećerne repe, naročito gornjih terena Bačke gde je tokom leta bilo značajnog odbacivanja listova, novo lišće je formirano

M E J L U T A G N O B - B APTIBILA D A - A DAN O R - R PORAN T A O V A L I O G S O A P N I E L - L LIČNI PR D O O

Stabilno i provereno! BAROLO RO/RM Srednjerani uljani hibrid, koga karakterišu stabilnost i sigurnost u rodu iz godine u godinu. Pokazao je da može lako da se adaptira na različite uslove proizvodnje i donese standardno visoke prinose. Postoji u dve varijante, Rm i Ro. RO: Otporan na Volovod

www.kws.rs

KWS Srbija d.o.o. Milutina Milankovića 136 a/1, 11070 Novi Beograd, Tel: 011 301 69 65, 011 301 69 66, Fax: 011 711 08 80

Teppeki u jabuci

Najprikladnije vreme tretiranja (prskanja) je pre cvetanja – pogotovo protiv jabučne pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava lisna masa značajno utiče na efikasno sistemično i translaminarno premeštanje po biljkama. Dugotrajno delovanje omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom celog perioda cvetanja. Predatorski insekti

normalno se razvijaju i doprinose boljoj kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom celog perioda cvetanja, tako da dolazi do vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja – zaštita protiv vaši preko cele vegetacije time je olakšana. Teppeki se može uspešno koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni. Doza: 140 g/ha.

Glavne (ciljane) vaši: jabučna pepeljasta vaš (Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta vaš (Dysaphis pyri), jabučna zelena vaš (Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju jabučne krvave vaši (Eriosoma lanigerum) i izuzetno se nadopunjuje u programu sa drugim aficidima (npr. triametoksam).

Teppeki u kruški Teppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i

vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se preparatom na osnovi abamektina.

Teppeki u breskvi U EU ,Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi. Glavni cilj je suzbijanje zelene breskvine vaši (Myzus persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim regijama u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja (prvo prskanje) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata Teppeki ne preporučuje se u blok primeni. Preporučena doza: 120-140 g/ha

Teppeki u povrću U zemljama EU, Teppeki se upotrebljava i u drugim povrtarskim kulturama (npr. sve tikvenjače, paradajz, krompir,…) pa i za suzbijanje bele mušice (Trialeurodes vaporariorum / Bemisia tabaci) preko sistema kap po kap. Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla upotrebljava rano iza presađivanja (od kada se biljke ukorene, do najkasnije

Belchim Crop Protection d.o.o. Vojvode Stepe 78, 11000 Beograd, Srbija miroslav.milojevic@belchim.com Mobilni: +381 69 670 455 www.belchim.com

Teppeki u paprici 2 do 3 nedelje nakon presađivanja); prema potrebi ponoviti tretman posle 1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća je i treća upotreba insekticida Teppeki – folijarno – ali pod uslovom, da je toj primeni prethodio insekticid za suzbijanje bele mušice sa drugim mehanizmom delovanja.

Agromarket Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016

Prskati već kod prve pojave vaši. Najviše 3 prskanja u sezoni. Kombinovati sa drugim insekticidima. Doza 120 g/ha. Karenca za papriku: samo 5 dana!

KARE

NCA 5 DAN A

Teppeki® proizvodi

AGROSVET

SAČUVAJMO BILJKE, SEBE I OKOLINU

su usmereni samo na suzbijanje štetočina, a čuvaju korisne insekte koji su prirodni neprijatelji štetnih insekata. Ova grupa preparata remeti prirodni ciklus razvića štetočina i blokira njihov dalji rast i razvoj. Efikasno zaustavljaju embrionalni razvoj, piljenje larvi ili njihovo presvlačenje, te se stoga moraju stručno primeniti kako bi se postigao pun efekat. Upravo s toga i postoji servisna stručna služba na terenu za pružanje takvih informacija.

Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

d kada je čovek počeo da gaji biljke za svoju ishranu, traje neprestana borba sa malim neprijateljima koji su takodje zainteresovani za iste te biljke ili njihove delove, na kojima se hrane. Da nema tih mera borbe čovek bi ubrao samo ono što ostane od svih tih štetočina i patogena. Za uspešnu zaštitu biljaka, odnosno sprečavanje ili smanjivanje šteta od prouzrokovača bolesti , štetočina i korova potrebno je mnogo truda i znanja. Treba se izboriti sa više od 400 vrsta insekata, toliko isto i gljivica, bakterija, virusa, fitoplazmi i više od 300 vrsta korova. Zato da bi došli do željenog roda i kvalitetnih plodova moramo najpre da upoznamo neprijatelje ali i prijatelje, biljaka koje želimo da gajimo, kako bismo odabrali najprikladniji način zaštite bilja.

Komercijalna proizvodnja još uvek ne može isključiti hemiju, već samo njenu primenu uskladiti sa načelima integralne zaštite. Sve je popularnija i organska proizvodnja hrane i mnogi proizvođači žele da okušaju sreću i pokušaju da ostvare dobit i u toj proizvodnji. Jedan od preparata koji je u programu kompanije Agromarket je i biopesticid – Naturalis Biogard. U preparatu je koncetrovani soj spora entomopatogene gljive Beauveria bassiana , koja naneta na biljku gde su prisutni insekti, brzo klija, hifa gljive prodire u telo insekta i hrani se njihovim sadržajem. Širenje gljivice u telu domaćina prouzrokuje smrt insekta za 3-5 dana. Gljiva ne ostavlja nikakve toksine, bezbedna je za primenu čak i tokom berbe, a efikasna je na sve insekte koji se tu nađu, kao i njihove sve stadijume. Zato je našao široku primenu na velikom broju kultura, protiv mnogih štetočina kao što su: lisne vaši, bela leptirasta vaš, tripsi, razne grinje, žičnjaci, trešnjina muva i dr. Uz napomenu da se ne primenjuje zajedno sa fungicidima, kao i da je čuvanje preparata na temperaturama od 5-15 C0, zbog vitalnosti spora gljive.

Zaštita bilja nije laka i rutinska veština. To je nauka koja čini splet mnogih znanja: o biljkama, zemljištu, hemiji, o životnim ciklusima svih štetnih organizama, o meteorološkim činiocima koji deluju i na prirodu, na hemiju itd. Zato je svaka godina specifična i uvek se tako treba ponašati i rešavati problem spram situacije. Bili amateri ili stručnjaci, što god da primenimo u zaštiti bilja, moramo se rukovoditi sa dva osnovna principa: efikasnosti neke mere i ekološka prihvatljivost, tj bezbednost po zdravlje ljudi i okoline. Često se poslednjih godina pominju izrazi kao konvencionalna, integralna zaštita gajenog bilja, organska. Pod pojmom konvencionalna podrazumevamo do sada najčešće primenjivanu tehnologiju gajenja useva i zasada. Organska proizvodnja poslednjih godina uzima maha i potpuno ili ograničeno prihvata (bakar, sumpor) korišćenje nekih pesticida. Dakle, šta je onda integralna zaštita? Integralna zaštita bilja podrazumeva sveobuhvatne mere koje se primenjuju (agrotehničke, biološke, hemijske i dr.) radi sprečavanja ekonomskih značajnih šteta kod biljaka. Hemijske mere se uključuju samo kada su neophodne. A opet tako da se što manje ugroze korisni i prirodni neprijatelji štetnih organizama i životna sredina. Da bi se sve to ostvarilo i uskladilo neophodno je praćenje svih meteoroloskih činilaca koji utiču na sva ta dešavanja (meteorološke stanice, modeli za prognozu bolesti, praćenje pojave štetočina i poznavanje pragova štetnosti itd.)

Kako primena hemijskih sredstava za zaštitu bilja nose potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi i životinja, pa i zagađenje prirode, to se moraju zato strogo kontrolisati od proizvodnje do primene, baš kao i lekovi za ljude - izuzetno odgovorno. Poseban značaj ima njihova primena, zato se moraju pravilno primeniti, samo dozvoljen broj puta, u preporučenoj koncentraciji ili dozi, uz poštovanje karence (vreme koje treba da protekne od primene preparata do berbe). Podrazumeva se da je prilikom aplikacije pesticida neophodno koristiti zaštitna odela, maske, rukavice. Postupanje sa ambalažnim otpadom pesticida takođe zahteva novi i drugačiji pristup. PET ambalažu (tečne formulacije) je neophodno tri puta oprati, tečnost vratiti u prskalicu, te tako postaje komunalni otpad. Poklopce ove ambalaže, kao i ambalažu prašiva i granulisanih pesticida potrebno je pakovati u PVC džakove i skladištiti u skladu sa postojećom zakonskom regulativom.

Integralna zaštita bilja, dakle, hemijska sredstva ne isključuje, jer bi štetni organizmi ponekad rod desetkovali, kvalitet upropastili, a zdravlje ljudi i životinja ugrozili. Pesticide treba posmatrati kao lekove za biljke i upotrebiti ih prema uputstvu stručnjaka ili uputstva za upotrebu i tako obezbediti efikasnu zaštitu, a ne ugroziti zdravlje ljudi i životnu sredinu. Znači na prvom mestu su znanje i savest. Rukovodeći se tim principom kompanija Agromarket zadnjih godina sve više u svoj program pesticida uvodi preparate koji su ekološki gotovo bezopasni, kao što su insekticidi: Prince, Coragen, Runner, Avaunt i dr. Ovi preparati

Naš poljoprivredni put ka integralnoj zaštiti je dug ali dostižan. Potrebno je da uklopimo znanje, svest i savest i uspećemo da sačuvamo biljke, sebe i okolinu.

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Maslinovo ulje - nova žrtva krize u Grčkoj Maslinovo ulje moglo bi da postane najnovija žrtva dugotrajne krize u Grčkoj. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u okviru saveta grčkoj vladi kako da poveća konkurentnost i izvuče zemlju iz recesije navodi da bi Grčka trebalo da dozvoli prodaju maslinovog ulja pomešanog sa jeftinijim biljnim uljima da bi njegova cena bila povoljnija. Grčka je treći po veličini proizvođač maslinovog ulja u svetu, kao i najveći potrošač po glavi stanovnika, uz viševekovnu tradiciju upotrebe ulja od masline, koja i dalje predstavlja snažnu vezu između modernih Grka i njihovih davnih predaka. Međutim, kupovnu moć u Grčkoj je razorila recesija koja traje od 2008. godine.

Svetu preti nestašica banana Vlada Kostarike je, zbog lošeg stanja roda banana, proglasila stanje povišene pripravnosti u zemlji. Ta država je veoma zavisna od izvoza banana. Njen izvoz koji dostiže godišnju vrednost oko 500 miliona dolara, čini 20% ukupnog izvoza zemlje. U poslednje vreme štetočine se množe sve više. Stručnjaci tvrde da je to posledica globalnog zagrevanja. Međutim, ukoliko se problem štetočina ne reši za nekoliko meseci, Kostarika neće moći da ispuni dogovorene kvote za izvoz banana. Organizacije za zaštitu prirode ukazuju da to nije lokalni problem Kostarike. Po celom svetu plantaže banana ugrožava gljiva Fusarium oxysporum koja se u prošlosti javljala isključivo u Aziji i Australiji.

Kina vratila 545.000 tona američkog GM kukuruza Kina je odbila da uveze 545.000 tona američkog kukuruza za koji se utvrdilo da sadži nedozvoljene genetski modifikovane serije, saopštila je kineska agencija za bezbednost hrane. Kineska vlada promoviše GM useve da bi povećala prozivodnju hrane, ali nailazi na protivljenje kritičara, koji dovode u pitanje bezbednost upotrebe takvih useva, pogotovo onih uvezenih iz SAD, prenosi agencija AP. Nedozvoljena vrsta MIR162 otkrivena je u 12 paketa kukuruza u šest kontrolnih stanica, navodi Agencija za nadzor kvaliteta, inspekciju i karantin, dodajući da će kukuruz biti vraćen u SAD. Agencija je takođe pozvala američke vlasti da pooštre kontrolu pri izvozu.

Rusija: GMO usevi van kontrole Površina nelegalnih useva genetski modifikovanih kultura u Rusiji dostiže oko 400.000 hektara, rekao je rukovodilac Ruskog saveza za žita Arkadij Zločevskij. Prema njegovim rečima, usevi van kontrole se brzo šire, a oko polovine tih useva čini kukuruz. “GMO našim poljima ide koracima od sedam milja”, slikovito je izrazio zabrinutost šef Ruskog saveza za žita. Pri tome, kako je dodao, sistem kontrole genetski izmenjenih biljaka u Rusiji ne postoji. Sada je komercijalni uzgoj GM kultura zvanično zabranjen. Međutim, stručnjaci tvrde da se u Rusiju ilegalno uvozi seme genetski izmenjenih biljaka.

GMO dobro ide: Veći profit Monsanta Dobit američkog Monsanta, najvećeg svetskog proizvođača genetski modifikovanog semena, porasla je u prvom fiskalnom kvartalu 8,6 odsto. Do rasta profita došlo je zbog veće prodaje semena soje koje odbija insekte. Kako se navodi u saopštenju, kompanija je u tri meseca - zaključno sa 30. novembrom, zaradila 368 miliona dolara ili 69 centi po akciji, u poređenju sa 339 miliona dolara ili 63 centa po akciji iz istog perioda 2012. godine, dok su prihodi skočili za sedam odsto na 3,1 milijardu dolara, prenosi agencija AP. Monsanto već više od jedne decenije dominira u sektoru poslovanja genetski modifikovanim semenom. 23

AGROSVET

Rusi gaje GMO topole za biogorivo Institut za biljnu fiziologiju i biohemiju iz Irkutska, ogranak Ruske akademije nauka, razvija brzorastuću topolu sa namerom da se upotrebi kao biogorivo. Uz pomoć genetskog inženjeringa, u toku je razvoj metode uzgoja topole koja raste dva do tri puta brže nego u prirodi. To drvo trebalo bi da bude sirovina za biogorivo, a izabrano je kao jedno od najbrže rastućih u Sibiru, otporno na surovu klimu i štetočine. Reč je o dugotrajnom projektu sibirskih naučnika koji je u ranoj fazi, a donekle ga otežava ruski zakon koji zabranjuje uzgoj genetski modifikovanih biljaka na otvorenom, pa mladice sada rastu u staklenicima.

Zeleno svetlo za GMO kukuruz u EU? Gajenje novog genetski modifikovanog kukuruza tipa “TC1507”, američke kompanije “Pioneer”, trebalo bi da bude odobreno u Evropskoj uniji naredne nedelje. Naime, Nemačka je povukla svoje primedbe, saopštilo je juče nekoliko izvora iz Evropske unije za Frans pres. “Prilikom glasanja o tom kontroverznom pitanju, protivljenje Nemačke se pretvorilo u uzdržanost”, izjavio je jedan od izvora upoznat sa situacijom. Kako podseća Frans pres, ministri članica EU koji su se juče sastali u Briselu trebalo bi da donesu konačnu odluku o uzgoju kukuruza “TC1507”. Činjenica je, međutim, da članice Unije i dalje imaju oštro sukobljene stavove oko gajenja GMO useva na evropskom tlu.

Francuska donela dekret o zabrani sejanja GMO kukuruza Francuska je juče objavila dekret o zabrani gajenja genetski modifikovanog kukuruza, kao meru koja će sprečiti setvu takvog kukuruza ovog proleća, dok u međuvremenu francuska vlada radi na promeni domaćih i evropskih zakona kako bi se osigurala dugoročna zabrana. Francuska Vlada nastoji da formuliše novi zakon kojim bi gajenje GM kukuruza u zemlji bilo trajno zabranjeno, nakon što je sud oborio prethodna dva akta takvog sadržaja. Francuska je sklona ideji da svaka članica EU može za sebe da odluči da li će gajiti GM kulture ili ne. To rešenje su svojevremeno neke druge članice Unije blokirale, ali sada Evropska komisija nagoveštava da je spremna da ga razmotri.

U Španiji vetar prvi izvor energije U Španiji je u ovoj godini snaga vetra postala glavni energetski izvor, sa učešćem od 21,1 odsto u zadovoljenju ukupne tražnje za strujom. To je tri procentna poena više nego u 2012., saopštila je Direkcija za upravljanje energetskom mrežom REE. Na taj način, vetar je kao energetski izvor premašio nuklearnu energiju koja pokriva 21 odsto energetskih potreba zemlje, navodi se u saopštenju. Na trećem mestu je hidroenergija koja zadovoljava 14,4 odsto tražnje prema 7,7 procenata prošle godine, sledi solarna energija sa 3,1 odsto prema prošlogodišnjih 3,0 odsto i na kraju je eneregija iz termoeletkrana koja zadovoljava 1,8 odsto tražnje prema 1,3 procenta u 2012. godini.

Do 2030. za 40 odsto manja emisija CO2 Evropska komisija predstavila je nove energetske i klimatske ciljeve za period do 2030. godine - smanjenje emisije ugljen dioksida za 40% i udeo od 27% energije iz obnovljivih izvora. Sada je emisija štetnih gasova u atmosferu za 18% niža nego 1990. dok je udeo obnovljivih izvora nešto manji od 13%. Cilj od 27% energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji biće obavezujući na nivou Evropske unije ali dobrovoljan za članice, što je razočaralo neke zemlje, poput Nemačke, ali i borce za čistiju životnu sredinu. Srbija u sklopu strategije Energetske zajednice Jugoistočne Evrope ima obavezu da do 2020. poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji na 27% sa 21,2%. 24

AGROSVET

Pustinjske biljke dobre za proizvodnju biogoriva Konzorcijum za istraživanje održive bioenergije (Suistanable Bioenergy Research Consortium) otkrio je da su pustinjske biljke koje se mogu hraniti morskom vodom efikasnije u proizvodnji biogoriva od drugih poznatih sirovina. Istraživači su otkrili da seme halofita sadrži ulje pogodno za proizvodnju biogoriva i da celokupna biljka u obliku žbunja može biti pretvorena u biogorivo efikasnije od mnogih drugih sirovina. SBRC, koji je povezan sa Masdar institutom za nauku i tehnologiju u Abu Dabiju, finansiraju kompanije Boing, Etihad ervejz i “Honeywell UOP”, kako bi se razvilo i komercijalizovalo održivo biogorivo koje emituje 50 do 80 odsto manje ugljenika od fosilnih goriva.

Procene prinosa žitarica u EU Evropsko Udruženje poljoprivrednika COPA i udruženje poljoprivrednih zadruga COGECA potvrdili su visok prinos i kvalitet useva u EU u 2013., kao i rast proizvodnje za 4.5% u odnosu na 2012. Prema procenama, očekuje se rast proizvodnje pšenice od 6.9%, ječma od 6%, dok će se proizvodnja kukuruza povećati za 0.4%. Takođe, setva u zimskom periodu je protekla bez većih problema, mada je još uvek rano za prognoze. U suprotnom bi proizvodnja tvrde pšenice mogla opasti za 4.7%. Ukupno gledano može se očekivati rast proizvodnje žitarica u sezoni 2013/14 od 4.5% u odnosu na prethodnu godinu. Ogroman rast beleži proizvodnja soje, u 2013. proizvedeno je čak 28.5% više soje.

Gajićemo insekte da bi se prehranili Broj svetske populacije koja će 2100. dostići brojku između 10 i 11 milijardi ljudi predstavljaće veliki problem u pogledu kvaliteta hrane koji je već sada veoma problematičan, smatra Francuski institut za demokrafske studije. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) predvidela je nedavno da će, s obzirom na rast svetske populacije, ljudi biti primorani na uzgoj insekata kako bi uspeli da se prehrane do kraja veka. Kako smatraju stručnjaci Ined-a, to ne znači da će meso biti potpuno isključeno iz naših jelovnika, ali se već sada jedan broj zemalja, posebno onih sa ogromnom populacijom, ozbiljno se bavi uzgojem insekata za ljudsku ishranu.

Evropa nema dovoljno pčela za oprašivanje useva Evropi nedostaje 13,4 miliona gajenih rojeva sa sedam milijardi pčela za oprašivanje poljoprivrednih kultura, ocenili su naučnici sa univerziteta Reding u Velikoj Britaniji. Prema zaključcima studije objavljene u američkom časopisu “Plos one”, zbog sve šireg gajenja uljarica za biogorivo, potreba za oprašivanjem je od 2005. do 2010. godine rasla pet puta brže od umnožavanja gajenih rojeva pčela. U polovini od 41 istražene zemlje, dovoljno pčela za dobro oprašivanje poljoprivrednih kultura nemaju Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija. Stanje u Velikoj Britaniji je posebno zabrinjavajuće jer je tamo preostalo manje od jedne četvrtine broja neophodnih pčela.

Litvanija organizuje referendum o zemljištu Litvanija će organizovati referendum o zadržavanju zabrane kupovine zemljišta za strance u toj članici EU, rekli su litvanski zvaničnici. Analitičari upozoravaju da će Litvanija, ako zadrži tu zabranu koja treba da istekne u maju, prekršiti propise EU o slobodnom protoku kapitala. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je dve trećine Litvanaca protiv prodaje zemlje strancima. Litvanija se prilikom pristupanja Evropskoj uniji 2004. obavezala da će ukinuti tu zabranu kupovine zemljišta za strance, pošto se okončan prelazni period koji ističe u maju 2014., sedam godina nakon pristupanja Uniji. Pristalice referenduma traže da zabrana bude trajna. 25

AGROSVET

Rusija povećala izvoz žita Rusija je od 1. jula 2013., odnosno od početka tekuće poljoprivredne godine izvezla 16,38 miliona tona žita, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede Rusije. To je više nego za celu prošlu poljoprivrednu godinu (jul 2012.-jun 2013. godine) kada je izvezeno 15,69 miliona tona žita, preneo je Interfaks. U 2013. godini u Rusiji je ukupno požnjeveno 91,3 miliona tona, u odnosu na 70,9 miliona tona 2012. godine. Prema prognozi Ministarstva poljoprivrede Rusije, ove poljoprivredne godine (do 30. juna 2014.) izvoz će dostići oko 20 miliona tona. Kako predviđa Ministarstvo za ekonomski razvoj, do 2016. godine izvoz žita bi trebalo da poraste na 28,5 miliona tona.

Holanđani se hrane najzdravije Holandija je pretekla Francusku i Švajcarsku kao zemlja sa najhranjivijom, najizdašnjijom i najzdravijom hranom, dok SAD i Japan nisu uspeli da uđu ni u prvih 20, pokazuju rezultati istraživanja međunarodne humanitarne organizacije Oksfam. Ta organizacija je rangirala 125 zemalja prema dostupnosti, kvalitetu i ceni hrane, uzimajući u obzir procenat neuhranjene dece, raznolikost hrane, pristup čistoj vodi, kao i negativne posledice po zdravlje poput dijabetesa i gojaznosti, prenosi Rojters. Holandija je dobila najvišu ocenu zbog niskih cena hrane i niskog procenta dijabetičara, dok je Čad dobio najgoru ocenu zbog skupe hrane u toj zemlji i visokog procenta neuhranjene dece od 34%.

Rekordni izvoz holandskog agrara Holandija je u 2013. godini izvezla poljoprivredne proizvode za 79 milijardi evra što predstavlja rekord, saopštila je vlada u Hagu. “Ove brojke podvlače važnost poljoprivrednog sektora za oporavak holandske ekonomije. Holandija je, posle SAD, najveći izvoznik poljoprivrednih prozivoda na svetu. To moramo negovati”, naglasila je ministarka poljoprivrede Šeron Dajksma. Osamdeset odsto poljoprivrednih proizvoda Holandija izvozi u zemlje Evropske unije, a najviše u Nemačku - 28,5% (22,4 milijarde evra). Holanđani prodaju Nemcima meso, mlečne proizvode, jaja, cveće, voće i povrće. Povećan je izvoz sira, paradajza, papričica i krastavaca, kao i svinjskog i živinskog mesa.

Manji rod maline u Čileu Prva berba malina u Čileu obavljena je u decembru i januaru, druga sledi u aprilu, ali ukupan rod biće za četvrtinu manji nego u prethodnoj sezoni. To će se svakako odraziti na svetsku pijacu, gde tražnja neprestano raste već godinama, pošto je Čile jedan od vodećih proizvođača malina sa učešćem od oko 15%. ”Prinosi su podbacili zbog dugotrajne suše i nedostatka vode za zalivanje, i to se odmah osetilo na tržištu. Farmerima se sada kilogram u otkupu plaća dva evra, izvozna cena prve klase je 3,3, dok mrvljena malina ili griz može da se proda za 2,4 evra ali Čile nema dovoljno te robe”, kaže Felipe Rosas, generalni sekretar Svetske organizacije proizvođača malina (IRO)

AGROSVET

KRUŠKINA BUVA (Cacopsylla piry), IPAK REŠIVA ENIGMA Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

ruška je voćna vrsta sa visokim sadržajem korisnih bioaktivnih materija, ugljenih hidrata, vitamina i mineralnih materija. Pretežno se koristi u svežem stanju kao stono voće, ima dugu sezonu potrošnje, koristi se i kao sirovina za industrijsku preradu za kompote, sokove, rakiju i marmelade. Savremene sorte počinju veoma brzo da rađaju, već u drugoj godini posle sadnje, dok puni rod dostiže u petoj godini.

mom prenose u zdrave biljne delove. Prvi simptomi bolesti pojavljuju se u letnje-jesenjem periodu kada lišće dobija crveno-ljubičastu nijansu koja je u suprotnosti sa žuto-zelenim listovima zdravih biljaka. Listovi su kruti sa ivicam povijenih nadole. Sledećeg proleća imamo manji prirast lisne mase pri čemu lišće ima svetlo zelenu boju sa ivicama povijenih na gore. Kruškina buva ima 4-5 generacija i prezimljava kao odrasla jedinka u reproduktivnoj dijapauzi. Zimske forme se pojavljuju početkom septembra i prezimljavaju pojedinačno ili u malim grupama u pukotinama u kori drveta ili u osnovi pupoljaka. Kada vremenski uslovi dozvole zimske forme napuštaju skloništa. U januaru ženke su polno zrele, spremne za parenje i polaganje jaja. Kada tokom dva uzastopna dana imamo temperature vazduha preko 100C počinje aktivnost. Iz jaja koja su položena tokom zimskih meseci pojavljuju se nimfe prvog stadijuma što se poklapa sa otvaranjem pupoljaka.

Po ukupnim površinama na kojima se gaji voće, kruška zauzima drugo mesto, prvo mesto je rezervisano za jabuku, a breskva čuva treće mesto. Kruška – Pyrus communis, poreklom je iz zapadne Azije, tek krajem XVIII veka brojnim ukrštanjima dobija današnju meku i sočnu unutrašnjost. Tri najveća regiona koja proizvode krušku su Kina, Severna Amerika i Evropa U Evropi, Španija je najveći proizvođač sa ukupnim površinama oko 20%, zatim Italija, dok je Francuska dugo bila druga ali se površine smanjuju i sada iznose oko 8%. Prosečan broj rodnih stabala pod kruškom u Republici Srbiji iznosi 5,3 miliona, što u strukturi ukupne površine pod voćem učestvuje sa 8%. U Republici Srbiji je proizvodnja uglavnom skoncentrisana na porodičnim domaćinstvima, na kojima dominiraju autohtone sorte koje imaju niži potencijal rodnosti, gaje se na relativno ekstenzivan način uz slabu primenu agrotehničkih mera. Centralni deo Srbije daje najveći deo proizvodnje ovog voća. Regionalno posmatrano vodeći proizvođač kruške je Jablanički okrug, slede okrug grada Beograda, Sremski, Šumadijski i Moravički koji daju 41% ukupne proizvodnje. U Republici Srbiji prosečan prinos po stablu iznosi 9 kg, odnosno 4,3 tone po hektaru, dok u strukturi evropske proizvodnje Republika Srbija učestvuje sa 1,4% i nalazi se na 16 mestu.

Svaka borba zahteva primenu odgovarajuće strategije. Kombinovanje različitih tehnika možemo očekivati adekvatne rezultate. Postoji velika potreba za kontrolom kruškine buve. Ova potreba nosi sa sobom primenu novih aktivnih materija. U većini slučajeva efikasnost kontrole se progresivno smanjuje, prvo zbog izuzetno velike prilagodljivosti i otpornosti na insekticide, drugo zbog negativnog delovanja na korisne organizme izazvane prekomernom upotrebom neselektivnih jedinjenja. Na ovaj način se uvećava populacija koju je teško ili nemoguće kontrolisati. Jesenji tretman igra veoma važnu ulogu u kontroli kruškine buve. Primenjuje se nakon opadanja lišća i ima za cilj smanjenje brojnosti odraslih zimskih formi koje u tom periodu vrše odlaganje jaja. U tu svrhu mogu se primenjivati insekticidi iz grupe piretroida, Cythrin 250 EC (a.m. cipermetrin) u količini od 0,25 l/ha, a koji se mogu koristiti i krajem zime za istu generaciju. U ovom periodu obavezna je primena mineralnih ulja. Nitropol S je parafinsko-mineralno ulje visoke čistoće koje sprečava razmenu gasova i disanje i na taj način fizički guši insekte. Takođe povećava pokrovnost i prijanjanje insekticida te na taj način poboljšava njihove osobine. Mineralna ulja utiču na zaprljanost tela i krila odraslih jedinki zbog čega im je otežano kretanje i polaganje jaja. Nitropol S se primenjuje u koncentraciji 1,3 % pri čemu stvara mineralnu barijeru koja sprečava hranjenje insekata i odlaganje jaja. U nižim dozama (0,3 %) može se koristi i kao letnje ulje.

Jedan od ograničavajućih faktora daljeg širenja ove voćne vrste je i kruškina buva - Cacopsilla piry – fam. Psyllidae. Rasprostranjena je u svim evropskim zemljama gde se proizvodi kruška i može da izazove velike ekonomske gubitke. Sl. 1. Jaja kruškine buve Štete koje prouzrokuje kruškina buva mogu se svrstati u dve kategorije. Direktne štete nastaju ishranom larvi (nimfi) na listovima, mladarima i drugim biljnim delovima pri čemu dolazi do gubitka hranjivih materija te iznurivanja biljaka što se ogleda u gubitku prinosa. Indirektne štete nastaju izlučivanjem velike količine medne rose na kojoj se naseljavaju saprofitne gljive. Kao posledica dolazi do smanjene fotosintetske aktivnosti, poremećaja metabolizma, uvijanja listova i prevremenog gubitka lisne mase. Takođe, kruškina buva prenosi mikoplazmu - Pear decline koja izaziva iznenadno izumiranje stabala kruške. Odrasle jedinke vrše prenos mikoplazme preko pljuvačnih žlezda koje se dalje floe-

Jedan od najznačajnijih korisnih insekata koji vrši redukciju populacije kruškine buve je stenica Anthocoris nemoralis. Piretroidi su u potpunosti neselektivni, zbog čega su opasni za korisne insekte te ih ne treba primenjivati početkom oktobra kada je A. nemoralis još aktivan. Rana pojava jesenjih mrazeva stimuliše kruškinu buvu da traži skrovita mesta, zbog čega se može umanjiti efikasnost insekticida kao i redukcija korisnih insekata. Ulazak odraslih jedinki u dijapauzu stvara veliki potencijal za narednu godinu. 29

AGROSVET Zimski tretman – ovaj tretman se takođe zasniva na primeni piretroida (Cythrin) čija je svrha smanjenja brojnosti odraslih ženki koja izlaze iz zimskih skloništa radi polaganja jaja. Najbolji rezultati u primeni insekticida se postižu nakon blagih zima jer skoro sve odrasle jedinke napuštaju svoja skloništa u vreme tretmana. Obavezno je dodavanje gore pomenutog ulja prilikom tretmana. Prolećno – letnji tretmani trebaju biti usmereni ka smanjenju brojnosti jaja i nimfi. Inhibitori hitina (Insegar 25 WG u koncentraciji 0,06 %) daju najbolje rezultate kada se primenjuju na sva položena bela jaja ali takođe i na jaja koja su položena neposredno nakon tretmana. U ovom periodu mogu se primenjivati i inhibitori presvlačenja insekata kao što je preparat Prince (a. m. piriproksifen) u konc. 0,1%. S obzirom na to da je opna jajeta u početnim fazama dosta osetljiva (propustljiva), preparat primenjen na sveže položena jaja kao i jaja stara do 48 sati daje dobre rezultate. Najbolje rezultate možemo očekivati ako primenjujemo jedinjenja u najmlađim larvenim (nimfe) stadijumima. Preparati na bazi a.m. abamektin kao što je Akaristop ili Vertimec 018 EC, predstavljaju osnov u suzbijanju kruškine buve. Aktivnost ova dva akaricida treba biti usmerena na mlade nimfe, a sekundarno na odrasle jedinke. Najveću efikasnost postižemo kada se primeni u fazi žutih jaja tj. kada imamo maximum polaganja jaja. Preparati na bazi abamektina nisu sistemici već su translaminarni. Karakteriše ih to

Sl. 3. Odrasla jedinka Fenološki model dovodi u vezu štetočinu sa uslovima spoljne sredine (temperatura). Ako znamo da su insekti hladnokrvni oragnizmi i da na njihovu aktivnost u najvećoj meri utiče temperatura onda razumevanje ove povezanosti može u velikoj meri da nam olakša kontrolu kruškine buve. Zbog većeg broja generacija (četiri) tokom letnjih meseci dolazi do preklapanja generacija kao i prisustva svih larvenih stadijuma što nam umanjuje efikasnost insekticida. Praktikovati primenu preparata sa različitim mehanizmima delovanja kako bi sprečili pojavu rezistentnosti. Glavna predatorska vrsta kruškine buve je stenica Anthocoris nemoralis. Uglavnom se hrani jajima i mlađim nimfama zbog čega predstavlja značajan faktor kontrole štetočine. Dinamička ravnoteža između predatora i kruškine buve u velikoj meri može dovesti do rešavanja problema sa redukovanom primenom hemijskih jedinjenja. Podsetnik za proizvođače: preparati za suzbijanje kruškine buve

Sl. 2. Nimfe Cacopsylla piry da se mogu kretati kroz parenhim lista (od lica ka naličju). Zbog toga im je neophodno dodavati mineralna ulja ili okvašivače. U fazi pre cvetanja kruške kada dominiraju nimfe L1 takođe dobre rezultate pokazuje primena insekticida Afinex 20 SP u dozi od 0,5 kg/ha. Sa primenom inesekticida korisno je dodavanje okvašivača Vin-film (pinolein) koji utiče na ravnomerniju pokrovnost, umanjuje mogućnost spiranja i isparavanja depozita kao i bolje prodiranje kroz biljno tkivo. Vremenski uslovi igraju dosta važnu ulogu u aktivnosti kruškine buve. Ako je kišovito i hladno tokom cvetanja mlade nimfe se grupišu oko čašičnih listića gde svojom ishranom prave rđaste mrlje na mladim plodovima. Otežavajuća okolnost po pitanju efikasnosti insekticida je obrazovanje medne rose tokom letnjih meseci. Usled preklapanja generacija veliki broj nimfi je prekriven mednom rosom te insekticidi na njih veoma slabo deluju. 30

•

Nitropol S (parafinsko ulje) – 1,3 %

•

Vin-film (pinolein) – 0,3 l/ha

•

Cythrin 250 EC (cipermetrin) – 0,25 l/ha

•

Insegar 25 WG (fenoksikarb) – 0,06 %

•

Prince (piriproksifen) – 0,1 %

•

Akaristop (abamektin) – 0,075 %

•

Afinex (acetamiprid) – 0,5 kg/ha

AGROSVET

KALKULACIJA BEZ KOMPROMISA Priredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

estanak snega i prolećna scenografija sa temperaturama iznad proseka za ovo doba godine, koje god to ono trebalo i da bude, najavljuju novi vegetacioni period, odnosno novu proizvodnu sezonu. Na primer ako se radi o jagodi, na površini od 20 ari napravljeni su troškovi u prvoj godini oko 3270€. Do ove cifre smo došli sabiranjem troškova; • • • • • • • • •

100 € za stajnjak, 1600 € za frigo sadnice (živiće), 240 € za crnu malč foliju, 150 € za trake za navodnjavanje, 60 € za postavljanje folije, trake i formiranje bankova (gredica), 80 € za sadnju, 400 € za prihranu i zaštitu (svega 12% ukupnih ulaganja), 200 € za pumpu, okiten i sitan inventar, 440 € za berbu.

Ako nam je u prvoj godini rodilo u proseku oko 700 grama po zasađenom živiću, odnosno brali smo oko 5600 kg jagode i ostvarili cenu od 1,3 €, dohodovali smo na toj parceli oko 7280 €. Odbijanjem troškova od ove cifre dolazimo od zarade oko 4000 €. Pri tome proizvodna cena koštanja jednog kilograma jagoda iznosi 3270 € : 5600kg = 0,584 €/kg. Sva razlika do prodajne cene (0,716 € po kilogramu) predstavlja našu zaradu po kilogramu proizvedenog ploda. U slučaju pokušaja štednje i smanjenja “troškova”, odnosno izostavljanja dela investicije dobijamo sledeću računicu. 1. na primer, izostavili smo trošak za frigo sadnicu i umesto 1600 € platili domaći neadekvatan živić duplo manje, oko 10-ak eurocenti po komadu, odnosno ukupno oko 800 €. 2. Drugu “uštedu” smo ostvarili na prihrani i zaštiti, pa smo umesto 400 €, potrošili svega 200 €, što nam daje ukupno smanjenje investicije od 1000 €. Pred nama su ponovo iste zamke i iskušenja, gde uštedeti, a na čemu ne može biti “šparanja”? Ponekad nismo ni svesni koliko zapravo “štedimo”, odnosno ne investiramo, a koliko gubimo tim postupcima, pa je zapravo slika najjasnija, kada postoji poseban proračun, odnosno kalkulacija proizvodnje. Ova računica bi trebala da sa jedne strane sadrži sve moguće troškove i to bez onoga “ma ja to imam”, ili “ma sam sam radio”, jer sve se broji. Sa druge strane su svi eventualni prihodi koje je moguće ostvariti u toj proizvodnji, pa se tek onda na osnovu čiste razlike uloženo i dobijeno dolazi do zarade. Kada sve troškove podelimo sa ukupnom ostvarenim prinosom dolazimo do proizvodne cene koštanja nekog proizvoda. 31

AGROSVET

U tom slučaju bismo mogli da očekujemo maksimalno po 300 grama po živiću, što bi u celom rodu iznosilo oko 2400 kg. Zbog lošijeg kvaliteta cena bi bila niža (lošija konkurentnost na tržištu), ali ćemo mi računati sa istom cenom od 1.3 € i dolazimo do prihoda od 3120 €, na uloženih 2270 €, pa nam ostaje zarada od samo 850 € (u prvom slučaju je na istoj površini to bilo oko 4000€). Sada vidimo i da nas kilogram proizvedenog ploda košta 2270€ : 2400kg = 0,946 €/kg. Tako je naša zarada po kilogramu svega 1,3 € - 0,946 € = 0,354 € (duplo manje nego u prethodnom slučaju). Na prostom primeru smo videli kako se isplati investirati i sa gotovo istim utroškom rada i vremena, uz poštovanje savremenih agrotehničkih mera, možemo sa 20 arijagode zaraditi ido 4000€ umesto smešnih 850 €.

Samo poštovanjem principa dobre poljoprivredne prakse i savremene tehnologije mogu se postići vrhunski prinosi i ostvariti bolja profitabilnost. Ovo je jedini put do ispunjenja onih čuvenih “4K”. Nekada davno je možda i bilo dovoljno samo jedno K – kvantitet, ali su se vremenom nametnuli kvalitet, kontinuitet, kontrola, a može ih biti i još, iz čega proizilazi konkurentnost na svetskom, ali i domaćem tržištu. Stručna služba kompanije Agromarket i Agroservis firme Fertico promovišu upravo savremenu agrotehniku, daju šansu proizvođačima da više profitiraju na dugotrajnu i obostranu korist i zadovoljstvo i stoji na raspolaganju oko ostvarenja već pomenutog cilja...

AGROSVET

FitoFert

ZA NESMETAN I PRAVILAN RAST I RAZVOJ BILJAKA Priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

oslednjih godina svedoci smo naglih promena klimatskih činilaca kao što su temperatura, raspored i količina padavina, koje značajno utiču na useve koji mogu stradati zbog nemogućnosti korištenja hraniva iz zemljišta, zaostajanja u porastu i razvoju ili formiranja prebujnog i osetljivog useva u periodu kada su klimatski uslovi povoljni, a nakon toga naglo skraćenje vegetacije i smanjen prinos sa nastupanjem nepovoljnih uslova kao što su suša i visoke temperature. Da bi što bolje pripremili biljke za eventualne nepovoljne uslove koji ih mogu sačekati tokom rasta i razvoja, pored ostalih agrotehničkih mera (osnovna i dopunska obrada, pravilno i pravovremeno osnovno, predsetveno đubrenje, kao i prihrana čvrstim đubrivima tokom vegetacije, zaštita useva…) značajnu ulogu ima primena folijarnih đubriva. Folijarna prihrana useva i zasada u svetskoj poljoprivredi postaje sve veći činilac u stvaranju optimalnih uslova za rast i razviće gajene biljke.

U periodu cvetanja pšenice, prilikom zaštite od bolesti klasa (Fusarium spp.) preporučuje se primena folijarnog đubriva FitoFert Kristal 20:20:20 u količini 4 kg/ha. Ovo kristalno đubrivo u potpunosti je rastvorljivo u vodi, a pored makroelemenata (NPK) sadrži kompleks mikroelemenata, što biljci daje kompletan “obrok” te pospešuje intenzivnije nalivanje zrna (povećava hektolitarsku masu) i pojačava kvalitetne osobine zrna što se sve češće traži od strane mlinara. Kukuruz je dominantna ratarska kuktura na našim prostorima sa udelom od oko 1 do 1,2 miliona hektara. I njemu je osim osnovnog đubrenja unetog s jeseni i delom pre setve, neophodna folijarna prihrana. Kao jedna od vodećih i najčešće primenjivanih formulacija, izdvojio se FitoFert Liquid 12:4:6 u količini 5 l/ha. Ovo đubrivo je u tečnom stanju i primenjuje se sa herbicidima u zaštiti kukuruza od korova. Pored makro elemenata (NPK) sadrži i mikroelemente što blagotvorno deluje na rast i razvoj kukuruza. Ova formulacija se prvi put može primeniti u fazi rasta 3-5 listova kukuruza sa herbicidima, a tretman je preporučljivo ponoviti sa zaštitom od divljeg sirka (u fazi 6-8 listova) gde pored ishrane kukuruza podstiče i brže dejstvo herbicida na korove.

Tekst pred vama se upravo bavi folijarnom prihranom pšenice i kukuruza koji su najrasprostranjeniji ratarski usevi u Srbiji. Folijarna prihrana se može izvoditi kao terapijska (kurativna) mera, kada se leče posledice oštećenja biljaka i preventivna, koja priprema biljke da spremnije dočekaju nepovoljne uslove odnosno lakše i brže prevaziđu stresne uslove, a samim tim očuvaju visok prinos i kvalitet zrna. Obično su pozitivni efekti preventivne primene veći. Folijarna prihrana se može izvoditi samostalnim prohodom, ali se najčešće obavlja sa zaštitom useva od korova, bolesti ili štetočina.

Nova formulacija u folijarnoj prihrani kukuruza je FitoFert Corn. Ovo je tečni preparat koji sadrži visoku koncentraciju mikroelemeta Cinka (Zn) od 14%. Cink je veoma značajan mikroelement koji utiče na sintezu mnogobrojnih enzimskih kompleksa i hormona rasta. Njegov nedostatak utiče na smanjen rast i razvoj biljaka što za direktnu posledicu ima smanjenje visine i kvaliteta prinosa .Kukuruz veoma povoljno reaguje na folijarnu primenu ovog mikroelementa. Đubrivo Fitofert Corn primeniti u fazi 3-5 listova kukuruza sa herbicidnim tretmanom, (osim sa herbicidima na bazi a.m. Dikamba) u količini 3 l/ha. Nakon ovog tretmana u fazi 6-8 listova kukuruza primeniti već gore pomenuti Fitofert Liquid 12:4:6 u količini 5 l/ha.

Agromarket, zajedno sa firmom Fertico, nudi rešenje koje doprinosi očuvanju stabilnosti prinosa, kvaliteta i zdravstvenog stanja zrna pšenice i kukuruza. Jednostavno rečeno to je Fitofert. Strnine, među kojima dominira pšenica su jesenas posejane na oko 550000 ha, a tokom proleća se očekuj do 50000 ha jarih useva. Kako i kada primeniti Fitofert đubriva?

Proizvođače treba podsetiti i da prilikom punjenja prskalice paze da se naglo u malu količinu vode ne doda velika količina folijarnih đubriva, kako ne bi došlo do kristalizacije u rezervoaru. Prskanje obaviti u poslepodnevnim časovima kada se barem 2-3 sata ne očekuju padavine, nego rosa koja će pomoći pesticidima i đubrivu da uđu u biljke. Količina vode treba da je ona koja se inače primenjuje pri prskanju useva (250 l/ha odnosno 150 l/kj).

U fazi bokorenja i početka vlatanja pšenice sa zaštitom od korova primeniti FitoFert Humisuper 10:5:10 u količini 5,0 l/ha. Ova formulacija je “koktel” hranljivih makro i mikro elemenata sa organskim kiselinama (huminskim, fulvinskim, amino) čijom primenom se biljka podstiče na nesmetan i ubrzan rast, a ono što se ne može videti golim okom, a veoma je važno, intenzivan generativni razvoj (formiranje dužeg klasa i klipa) koji se upravo započinju formirati u ranim fazama rasta (kod pšenice na prelazu iz bokorenja u vlatanje).

Jednostavno, FitoFert znači mali (po količini i ceni) ali neophodni dodatak za nesmetan i pravilan rast i razvoj biljaka.

AGROSVET

CVEKLA, BILJKA UVEK POTREBNA NA TRPEZI Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

aksonomska klasifikacija cvekle ovog izuzetno značajnog, a često potcenjenog povrća izgleda ovako: Red – Magnoliophyta; Familija – Chenopodiaceae; Rod –Bet; Vrsta – Beta vulgaris L., var. rubra

Koren predstavlja najznačajniju sortnu oznaku. Osnovni pokazatelji determinacije su oblik, površina i krupnoća. Po obliku srećemo četiri tipa: pljosnatu, pljosnato okruglu, sferičnu i konusoidnu.

Cvekla se gaji tradicionalno još od drugog milenijuma pre nove ere.Gajili su je Egipćani, Rimljani,Jevreji.Za razliku od danas, tadaje cvekla gajena prvenstveno radi listova, mada su je Rimljani gajili i zbog korena. Poreklo današnje cvekle je od divlja vrsta Beta maritima Linn, koja rasteduž obala Evrope, Severne Afrike i Azije, a nalazi se i u močvarama u Engleskoj. Korišćenje cvekle je zaživelo kod plemena koja su osvajali Rimljani duž Severne Evrope.

Korenov sistem cvekle je dobro razvijen. Glavni koren prodire u dubinu do 3 m, a u širinu 1 metar. Glavna masa žila raspoređena je na oko 40 cm u širinu. Ovakav korenov sistem omogućava cvekli dobru upijajuću moć. Zadebljali koren se sastoji iz glave koji nosi listove, okruglog zadebljalog dela koji ne nosi ni listove ni žile i služi za ishranu, i pravog korena koji nosi žilice. Koren je crvene boje, sa jasnim zonama sprovodnih snopića nešto svetlije boje. Savremene sorte su kompaktno tamnocrvene.

U ljudsku upotrebu je ušla u XVI veku kada je utvrđenoda cvekla sadrži veliku količinu šećera. U XVIII veku je ekstrakcijom izolovan šećer iz bele cvekle (šećerna repa), a oko 4,5% iz crvene cvekle.Istorija beleži i da je kralj Silesija je otvorio prve fabrike za ekstrakciju šećera iz cvekle, u Kunernu (današnji Konary, Poljska) 1801.godine.Cvekla je izvezena u Francusku iu to vreme je Napoleon otvorio specijalnu školu koja se bavila izučavanjem cvekle.Godine 1830., cvekla počinje da se gaji u Severoj Americi,a 1850.,doseljavanjem Nemaca stigla je u Čile,potom se započela komercijalno proizvoditi1879., na farmama u Kaliforniji.

U drugoj godini razvija se cvetonosno stablo sa cvetovima proste građe. Cvetovi su dvopolni i u grupama, a oprašivanje se obavlja ksenogamno. Posle oplodnje veći broj jednosemenih plodova sraste u složeni plod klube, koje je u proizvodnom smislu seme. Seme zadržava klijavost 5-6 godina.

Danas se cvekla najviše proizvodi u svetu u Rusiji,Poljskoj, istočnoj i centralnoj Evropi.

Cvekla ima veće zahteve za toplotomi vlagom,za razlikuod drugog korenastog povrća, naročito u prvim fazama razvića. Seme niče na 80C,izdržava mrazeve od – 30C.Zadebljali koren podnosi mrazeve do – 20C bez većih oštećenja.Optimalna temperatura za rast i razvoj cvekle je između 20 i 25° C.

U našoj zemlji se gaji na relativno malim površinama kao čist usev, ali je uvek prisutna u porodičnim vrtovima ili baštama profesionalnih proizvođača, kao međuusev. U narodu je cvekla od davnina bila cenjena kao sredstvo za “popravljanje” krvne slike, što se vezivalo i za njenu, kao krv crvenu boju. Danas je to i naučno potvrđeno, pa je i medicina preporučuje u lečenju malokrvnosti (anemije). Ona reguliše i krvni pritisak.Cvekla je nezamenljiva namirnica u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Zbog bogatstva raznih minerala, cvekla se preporučuje u lečenju osteoporoze. Cvekla je idealni zaštitnik zdravlja: povećava otpornost organizma na infekcije respiratornog sistema. Preporučuje se kod zapaljenja grla, gripa i drugih oboljenja disajnih puteva. Takođe, i osobama koje boluju od bolesti jetre i žučnih puteva, jer podstiče lučenje žuči. Cvekla umirujuće deluje na nervni sistem, pogodna je u lečenju nadbubrežne žlezde, povoljno utiče na funkciju želuca i creva, pa tako reguliše i stolicu i, konačno, ovo povrće je idealno za snaženje fizički ili psihički iscrpljenih osoba, a sve to zahvaljujući i glutaminskoj i asparganskoj kiselini koje su vrlo važne za funkciju mozga i nerava. Visok sadržaj betalaina u cvekli utiče na povećanje čvrstine krvnih sudova, ima antiseptično dejstvo, a smatra se da usporavaju i zadržavaju rast tumora.Naravno, cvekla ima svoje mesto u ishrani kao salata.

Najbolje uspeva na plodnim, strukturnim i dobro ocednim zemljištima, neutralne ili slabo alkalne reakcije, pri čemu se formiraju koreni pravilnog okruglog oblika. Cvekla traži zemljište bogato organskim materijama, a ph vrednost zemljišta 6,5 – 7,0 je idealno za proizvodnju.

Cveklu obavezno treba gajiti u plodoredu.

Cvekla je dvogodišnja vrsta. U prvoj godini razvija zadebljali koren, a u drugoj cvetonosno stablo i plod.Nekada se koristio samo list,koji se koristio u svežem stanju kao salata, koren se marinara i od njega se pravi sok,koncentrat isušena sok.

Zemljište treba pripremiti uz obavezno duboko jesenje oranje. S proleća se vrši predsetvena priprema zemljišta kako bi se obezbedio dubok i rastresit setveni sloj za formiranje 36

korena, a u isto vreme se obezbeđuje usitnjena i ravna površina.U vreme osnovne i predsetvene pripreme zemljišta izvodi se đubrenje mineralnim đubrivima i to 200-300 kg/ ha azota, 400-600 kg/ha fosfora i 100-200 kg/ha kalijuma. Đubriva se unose delom u osnovnoj obradi zemljišta, a delom u predsetvenoj pripremi i za kasniju prihranu azotnim đubrivima, okvirno sa oko 200 kg/ha.Cvekla ne podnosi direktno đubrenje stajnjakom.

Na našem tržištu dominantne sorte cvekle su: Detroit, Bikor, Cilindra, Palanačka crvena... Mere nege u procesu gajenja cvekle su standardne: proređivanje se izvodi kada su formirana 2-3 lista na konačan razmak. Zemljište je neophodno održavati kako u smislu rastresitosti, tako i uništavajući korove pravovremeno, da bi se usevu obezbedilo pravilno razviće i rast tokom vegetacije.Zalivanje je neophodno obezbediti u nekoliko navrata u toku vegetacije kada je biljkama najviše potrebno.Proređivanjeje mera u redovnoj proizvodnji tako da se ostvari razmak 6-10 cm biljka od biljke. Međuredna obrada i okopavanje, prvo kultiviranje se obavlja čim se pojave redovi, a ostala po potrebi dok se ne sklope redovi.

Cvekla se seje širokoredo na razmak 20-40 x 10-15 cm, na dubinu od 2-3 cm. Količina semena za setvu se kreće od 6 do 10 kg za jedan hektar i zavisi od krupnoće semena. Cvekla se može proizvesti na dva načina: direktnom setvom i iz rasada. Najčešće se primenjuje direktna setva, dok se rasad koristi samo za ranu prolećnu proizvodnju.Setva se obavlja u dva osnovna roka, prolećnom i letnjem. Prolećna setva se primenjuje u baštenskoj proizvodnji, a nešto ređe na većim površinama. Optimalni rok za prolećnu setvu je prva dekada aprila. Letnja setva obavlja se nakon skidanja prethodnih useva, a optimalan agrotehnički rok je prva polovina jula. Ubiranje (vađenje) cvekle se obavlja u fazi obrazovanog zadebljalog korena (prečnik 4-5 cm) i to postepeno ili za industrijsku preradu jednokratno, a pre nastupa jačih mrazeva. Vađenje može biti ručno ili mehanizovano.

Usev cvekle treba održavati u zdravom stanju, što znači dobru zaštitu od bolesti i štetočina: • suzbijanje zemljišnih štetočina pre setve – inkorporacija zemljišnog granulisanog insekticida Force 1,5 G (6,0 kg/ ha)

Prolećno gajenje cvekle je namenjeno za letnju potrošnju, direktnom setvom ili iz rasada. Setva se obavlja od polovine marta do kraja maja pri čemu se sukcesivnom setvom može ostvariti pristizanje mladih korenova u kraćim periodima.

• suzbijanje korova posle završene setve herbicidima Mont (1,2 l/ha) + Pendistop (4,0 l/ ha). Ako se širokolisni korovi pojave u periodu razvijenih 2-4 lista vrši se tretiranje Beetup Compact (0,6 -0,8 l/ha). Suzbijanje izniklih uskolisnih korova herbicidom Kletox (0,8 – 2,0 l/ha). • suzbijanje pegavosti lišćai pepelnice fungicidima:Excorta plus (0,5 l/ ha), odnosno kombinacijom Balear (0,5 l/ha) + Fluoco ( 0,25 l/ha ). • suzbijanje štetnih insekata buvač, sovica i moljac obavlja se tretmanom insekticidima Nurelle D (1,25 l/ha ); Cytrin 250 EC (0,12 – 0,24 l/ha).

Berba cvekle se obavlja tokom leta sukcesivno, kada koren dostigne prečnik 2-3 cm, pa sve do konačne veličine karakteristične za sortu. Prve berbe mogu imati karakter proređivanja, pri čemu se odstranjuju oštećeni listovi ina tržištu se mogu prodavati u vezicama od po 4-6 komada.Prinos se kreće od 20 do 30 t/ha. Postrno gajenje cvekle.Cvekla se za jesenju i zimsku potrošnju može gajiti kao postrni, naknadni usev posle graška, salate, krompira, ječma i pšenice.Seje se u junu i julu u zavisnosti od ubiranja predhodnog useva i brzine obrade zemljišta. Nakon žetve vrši se predsetvena priprema zemljišta, plitko zaoravanje, motokultiviranje u zavisnosti šta je bio predhodni usev.Pre setve zemljište bi trebalo da se zalije kako bi usev bolje i brže nikao. Setva i nega useva se obavlja kao kod prolećnog useva, s tim što je zalivanje obavezno zbog letnjih suša. Zalivanje prekinuti kada koren dostigne 2/3 pune veličine.Cveklu ovako gajenu, postrno treba vaditi pre jačih jesenjih mrazeva. Listovi se odsecaju, a koren čisti od zemlje i pakuje u spremište ili trap. Prinosi su isti kao kod prolećnog useva.

Dobro kondiciono stanje useva ostvarje se prihranjivanjem cvekle folijarnom prihranom po sledećem rasporedu: • posle nicanja do razvoja prva tri prava lista sa FitoFert HumiStart u količini 5.0 l/ha. • do polovine vegetacije tj. koren prečnika 30% primenom FitoFert HumiSuper ( 3 l/ha) + FitoFert Kristal 20:20:20 ( 2 l/ha ). 37

AGROSVET Čuvanje cvekle je na niskim temperaturama (0-5ºC) i visokoj relativnoj vlažnosti (90-95%). Ukoliko je temperatura blizu 0ºC, a vlažnost vazduha 96-100%, uslovi za čuvanje cvekle su najpovoljniji.Cvekla može uspešno da se čuva 3-5meseci, ali i do 8 meseci, ako je skladište hladno i raspolaže sistemom za ventilaciju.Koren cvekle sadrži oko 88% vode. Visoka vlažnost u skladištu smanjuje gubitak vode tokom čuvanja.

• Iintezivan rast do vađenja korena :FitoFert Calcium Organo 30 (3,0 l/ha) + FitoFert Bor Max 20 ( 2l/ha). • Ishranu preko lista ponavljati svakih 7-10 dana po fenofazama.

Posledice izmrzavanjem na korenu cvekle počinju da se zapažaju na -0,9ºC, a kod cvekle u vezici na -0,4ºC. Ispod ovih temperatura moguće je jače izmrzavanje korena. Povećan nivo CO2 usporava truljenje prouzrokovano radom gljiva ibakterija . Mogućnost dužeg čuvanja cvekle je uslovljeno sortom, masom korena, sadržajem suve materije, tehnološkom zrelošću, uslovima skladištenja i dr. Gubitak u masi za vreme skladištenja iznosi 2-10%.Za to vreme nastaju i gubici u kvalitetu; sadržaj askorbinske kiseline (vitamina C), karotena, kao i sadržaj skroba i proteina opada.Gubitkom vode iz ćelija tkiva, nastaje smanjenje turgora i koren postaje nekvalitetan. Maksimalno tolerisani gubici mase za cveklu su od 5-7%. Dehidriranje se može smanjiti ako razlika između vlažnosti cvekle i vlažnosti vazduha bude što manja. Zavisno od uslova čuvanja, sadržaj betanina neznatno opada. Čuvanjem cvekle u podrumu, posle tri meseca, sadržaj betanina se neznatno smanjuje, oko 13%. Na nižim temperaturama (1-4 ºC) gubitak betanina teče sporije.). Tokom šestomesečnog čuvanja sadržaj betanina opada za 10%.

Cvekla se bere u punoj tehnološkoj zrelosti, kad joj koren dostigne punu veličinu, i to pre pojave prvih mrazeva.U našim uslovima to je krajem oktobra i početkom novembra meseca. Nakon vađenja ostranjuju se listovi i korenovi se čuvaju u posebnim skladištima, podrumima ili trapovima. Najbolje se čuvaju na temperaturi oko 0° C. Prinos cvekle iz postrne setve je oko 20-30 t/ha.

Za domaće potrebe i za manju preradu od značaja je čuvanje u prostijim objektima kao što su trapovi, podrumi, skladišta gde se uslovi čuvanja teško regulišu. Ako se cvekla čuva u podrumskom skladištu treba da je razastrta (da nije na gomili), a skladištena na 0ºC može se čuvati 3-5meseci, ako se vlažnost vazduha održava dovoljno dugo da bi se sprečilo venjenje. Veće količine cvekle se čuvaju u ukopanim i nadzemnim trapovima. Cvekla, po svom značaju u ishrani je biljka koja zaslužuje malo vise pažnje naših povrtara, a uz dobru prerađivačku industriju može postati značajan činilac povrtarstva Srbije.

AGROSVET

DRUGI PIŠU

Preuzeto: Politika, 22. 01. 2014. Prošla godina među četiri najtoplije od 1880.

ve godine 21. veka (2001–2013) spadaju među 15 najtoplijih od kraja 19. veka, kada je počelo merenje.Prošle godine se u svetu desila 41 nepogoda sa štetom izraženom u milijardama dolara. Dok istočni deo SAD zahvata novi talas hladnoće, dve američke agencije su saopštile da je pred svetom još jedna topla godina, a da je prethodna, 2013, među najvrelijim otkako se mere temperature. Prema podacima Agencije za okeane i atmosferu (NOAA), prošla godina je četvrta najtoplija od 1880, kada je počelo merenje, a to mesto deli sa 2003. godinom. Prosečna temperatura na kopnu i okeanima 2013. bila je 14,52 stepeni Celzijusa, što je za 0,62 stepena više od proseka u 20. veku (13,9 stepeni), navela je ova američka agencija u godišnjem izveštaju. U isto vreme, Američka agencija za istraživanje svemira – NASA, koja na drugačiji način obračunava ove podatke, rangirala je 2013. kao sedmu najtopliju godinu od kako se vrše merenja, sa prosečnom temperaturom od 14,6 stepeni Celzijusa. Razlika između dve agencije ima veze s tim kako obračunavaju temperature na Arktiku i drugim udaljenim područjima. U pitanju su, međutim, razlike izražene u stotim delovima stepena, a obe agencije se slažu da devet od deset najtoplijih godina pripadaju 21. veku. Najtoplija je bila 2010. Izveštaji su objavljeni u vreme kada je američku istočnu obalu pogodila velika snežna oluja. „Sada imamo sneg na ovoj planeti koja se zagreva, ali dugoročni trend se neće promeniti. Iskreno, ljudi imaju veoma kratko pamćenje kad

je reč o klimi”, rekao je Gevin Šmit, zamenik direktora Nasinog Godard instituta za proučavanje svemira. Taj dugoročni trend pokazuje da je svet doživeo „prilično dramatično otopljavanje” od šezdesetih godina prošlog veka, uz manji stepen zagrevanja u poslednjih desetak godina, pokazuje izveštaj NOAA. Prosečna temperatura na planeti je porasla za 0,06 stepeni po deceniji od 1880. do 2013, i za 0,15 stepeni po deceniji u toku poslednjih 50 godina (1964– 2013). Sve godine 21. veka (2001–2013) spadaju među 15 najtoplijih od 1880. godine. Tri najtoplije jesu 2010, 2005. i 1998, navodi američka agencija. Iako je veliki deo sveta prošle godine beležio temperature iznad proseka, neki regioni u centru SAD, istočnom Pacifiku i Južnoj Americi bili su hladniji od proseka. Tako je 2013. bila tek 37. najtoplija godina za SAD. Svaka naredna godina ne mora obavezno da bude toplija od prethodne, ali sa sadašnjim nivoom gasa sa efektom staklene bašte u atmosferi, naučnici očekuju da će svaka buduća decenija biti toplija od prethodne, navodi se u izveštaju Nase. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi Zemlje 1880. iznosila je 285 na milion čestica, a 2013. je premašila 440 na milion čestica. Prema podacima osiguravajuće kuće „Aon Benfild”, koja prati prirodne katastrofe, prošle godine se u svetu desila 41 nepogoda sa štetom izraženom u milijardama dolara. Više ih je bilo samo 2010. Prosek od 2000. jeste oko 28 godišnje. Prošle godine, najveću štetu su pričinili tajfun „Hajan” u Azijsko-pacifičkom regionu, poplave u centralnoj Evropi, tajfun „Fitou” u Kini i Japanu katastrofalne suše u KiniVrela godina bez El Ninja. Obično je u vrelim godinama prisutan fenomen poznat kao El Ninjo (dečak na španskom), ali 2013. on nije zabeležen. „Činjenica da je godina bez El Ninja bila tako vrela govori mi da se klima zaista menja”, prokomentarisao je za „Los Anđeles tajms” Endru Desler, stručnjak za klimu na Univerzitetu u Teksasu, koji nije učestvovao u izradi ovih izveštaja. J. J. K. 39

Preuzeto: Politika, 2. 2. 2014. godine Zašto preci nisu bili alergični na hranu

enetski modifikovana hrana i bogata aditivima glavni je krivac za nastanak alergija, tvrdi dr Dag Ingoldsbaj. – Treba jesti sezonsku hranu koja raste u našem podneblju, smatra dr Jelena Gudelj-Rakić Svaka tri minuta jedna osoba u SAD završi u hitnoj pomoći zbog alergijske reakcije na hranu, upozorava poznati američki nutricionista dr Dag Ingoldsbaj. Istražujući razloge zbog kojih naši preci nisu imali alergiju na hranu i zbog kojih se u svim razvijenim zemljama beleži porast broja osoba koje su postale intolerantne na različite vrste namirnica, on je došao do zaključka da je genetski modifikovana i hrana bogata aditivima glavni krivac za „epidemiju” alergije na hranu. „Hrana koju su konzuimirali naši preci stizala je u prodavnice direktno sa farmi, bila je sveža i nije imala konzervanse, hormone, antibiotike i emulgatore. Naši preci su kuvali kod kuće i koristili tradicionalne metode spremanja hrane, za kuvanje su koristili celu životinju, a koske nisu bacali već su ih koristili za spremanje supe. Osim toga, nisu držali restriktivne dijete, nisu brojali kalorije i nijednu vrstu namirnica nisu isključivali iz ishrane. Jeli su onda kada su imali potrebu za hranom i nisu grickali između obroka. Uz to, jeli su isključivo sezonsku hranu – nisu konzumirali jagode u februaru, ni lubenice u decembru, a na trpezu su iznosili voće

AGROSVET i povrće koje je sazrevalo tog meseca. U restoran su odlazili samo u specijalnim prilikama, a nikada nisu konzumirali industrijski spremanu hranu. I još nešto – veliki deo vremena provodili su u aktivnostima na svežem vazduhu, a u kuću su ulazili kad je vreme za spavanje”, zaključio je dr Ingoldsbaj. Dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista ishrane na Institutu za zaštitu zdravlja „Dr Milan Jovanović Batut”, nije iznenađena rezultatima ovog istraživanja. Ona napominje da u našoj zemlji nisu rađene studije koje bi govorile o porastu broja dece koja imaju alergije na hranu ili intoleranciju na određenu vrstu namirnica, ali konstatuje da deca u ishrani sve više koriste industrijski proizvedenu hranu koja sadrži različite aditive, suprotno preporukama pedijatra da se oni ne koriste do treće godine života. “Aditivi su supstance koje se dodaju hrani radi poboljšanja ukusa, mirisa i dužine trajanja – tu spadaju začini, boje, arome, konzervansi, veštački zaslađivači... Nažalost, veliki broj male dece jede industrijski proizvedene kašice i papice koje sadrže mnoštvo konzervansa, a neretko viđam i bebe u kolicima koje jedu grickalice koje sadrže i kikiriki – jedan od najpoznatijih alergena. A kada porastu i krenu u školu, veliki broj mališana kupuje užinu u pekarama i to najčešće lisnato testo i namirnice koje imaju malu nutritivnu vrednost” kaže dr Jelena Gudelj-Rakić. Savremene majke na porodičnu trpezu sve češće iznose (polu)gotove proizvode i vansezonsko namirnice, kao što je, primera radi, paradajz u januaru. Većina njih ne zna da se limun i pomorandža nakon branja potapaju u različite hemijske rastvore koji produžavaju svež izgled proizvoda, a potom zamrzavaju da bi mogli da izdrže prekookeanski transport u hladnjačama. Banane se beru dok su zelene, to jest nezrele i čuvaju u hladnjačama za vreme transporta do odredišta i često se dešava da sazru baš u samoposluzi. Nažalost, mi neuporedivo češće jedemo hranu koja ne raste na našem podneblju i koja se nedeljama i mesecima transportuje u hladnjačama pre nego što stigne u naše prodavnice, umesto jabuka, šljiva i grožđa koji rastu na našem podneblju. Iako je u poslednjih pola veka značajno porastao broj ljudi koji se bave sportom, podaci govore da su ljudi pre 50 godina bili neuporedivo više fizički aktivni. Fizička aktivnost nije sinonim za teretanu dva puta nedeljno, već za šetnju po svežem vazduhu, rad u bašti,

pranje kola, brzo hodanje, šetnju psa... “Devet od deset ljudi ide prevozom, ne penje se stepenicama i ne izdvoje čak ni deset minuta slobodnog vremena u toku dana da prošeta po svežem vazduhu” ukazuje dr Jelena Gudelj-Rakić. Po njenim rečima, savremena nauka je dokazala da su uzroci alergije na hranu najčešće genetske prirode, a iskustvo pedijatara govori da se kod beba koje imaju takozvanu atopijsku konstituciju, to jest alergiju na različite stvari u okruženju – počev od prašine, grinja, životinjske dlake, različite deterdžente ili sapune i korove – češće razvija i alergija na hranu. “Pedijatri savetuju da se deca između četvrtog i šestog meseca upoznaju sa novim ukusima, a to znači da se detetu ponudi da proba kašičicu, dve nemlečne hrane, kako bi počelo da se navikava na nove ukuse, mirise i kašastu hranu. Ovakav način uvođenja novih namirnica u ishranu odojčeta predstavlja najbolju prevenciju za nastanak alergije na hranu” kaže dr Jelena Gudelj-Rakić. Katarina Đorđević

Preuzeto: Politika, 5. 02. 2014. Otkud smetovi u Vojvodini?

a svega 6,8 odsto površina pod šumom, Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi Ovih dana bili smo svedoci neuobičajene pojave da je naročito severozapad Vojvodine zavejan, a tamošnji putni pravci blokirani, što se dešava već nekoliko zima. I dok su nam mediji prenosili slike ljudi koji u životno opasnim okolnostima herojski pomažu drugima, u pozadini tih istih slika nazirao se jedan zbunjujući detalj. Osim na putevima, snega na okolnim njivama gotovo i da nije bilo. Otkud onda toliko smetova u Vojvodini? Najlakše bi bilo okriviti košavu, ali to nije cela istina. Obešumljena, „gola” ravničarska područja naročito su izložena vetru koji sa sobom nosi plodnu zemlju i druge materijale, uključujući sneg. Snežni nanosi koji blokiraju saobraćaj širom Vojvodine, samo su vidna manifestacija eolske erozije zbog koje Vojvodina, po procenamastručnjaka, svakogodišnje nepovratno izgubi i do 40

dve tone najplodnije zemlje po jednom hektaru. Toliko zemlje nam ode u vetar. Snagu i udare jakih vetrova najbolje ublažava drvenasto rastinje. Erozijom su zato naročito ugrožena područja gde šuma nema, ili ih je malo. Sa svega 6,8 odsto površina pod šumom, Vojvodina je najmanje pošumljena regija u Evropi. U nekim opštinama, poput Bačke Topole, Vrbasa, Malog Iđoša, Kikinde i Plandišta, stepen šumovitosti je ispod jedan odsto, a između Tise i Dunava ima oblasti gde kilometrima unaokolo ne postoji nijedno stablo. Povećanje obima snežnih nanosa posledica je i smanjenja postojećih vetrozaštitnih pojaseva, zasnovanih upravo radi zaštite saobraćajnica. Nezakonita seča stabala u pojasevima i nemogućnost njihovog obnavljanja, uzela je naročit zamah poslednjih godina, ne samo zbog krađe ogrevnog drveta, koliko zbog nesavesnih vlasnika njiva u okruženju. Oni smatraju da su prinosi na njivama umanjeni zbog senke rastinja, zbog čega ne biraju način da drveću skrate vek, a novozasađenim sadnicama onemoguće opstanak. Uz svoje njive zaoravaju ne samo putna zemljišta, gde bi po pravilu trebalo podizati vetrozaštitne pojaseve, već i same puteve. Iako se o tome dobro zna, još se bolje ćuti. Koliko košta ljudstvo i tehnika angažovani u borbi sa snežnim nanosima na blokiranim putevima, teško je sračunati. Srećom nema ljudskih žrtava. Ne mnogo lakše, ali zato je sigurno moguće dugoročno rešiti ili umanjiti ovaj problem povećanjem šumovitosti Vojvodine, podizanjem mreže šumskih vetrozaštitnih i protivsnežnih pojaseva, što bi efikasno umanjilo štetno dejstvo vetra i posledične efekte eolske erozije. Poznato je da šuma pozitivno utiče i na kvalitet zemljišta i vode, visinu prinosa poljoprivrednih kultura i mikroklimu čitavog područja u okruženju. Preduslov uspešnosti takvog poduhvata leži u podizanju svesti stanovništva, naročitopoljoprivrednih proizvođača, o zajedničkom značaju i koristima podizanja novih i obnavljanja postojećih šuma. Naravno, uz obezbeđenje sredstava i lokacija za takav posao. Na kraju treba reći i to da isti taj vetar koji nama odnosi bogatstvo, neke ozbiljne države su upregle i iskoristile da im donosi dobit. Ako već tome nismo kadri, makar zaštitimo ono što imamo. Ili nam treba još neka mećava da progledamo? Dr Blagoje Perić Predsednik Udruženja šumarskih i lovnih radnika Srbije

AGROSVET

KALENDAR RADOVA U APRILU Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

pril je uz maj po statistici najčuudljivi mesec u kome se mogu očekivati i vrlo neugodni naleti zime, ali i najave leta. Po brojnim klimatskim karakteristikama to je pravi predstavnik prelaznog perioda u godini između njenog najhladnijeg i najtoplijeg dijela. Obrazloženje meteorologa za ove promene vremena leže u činjenici da je od aprila površina okeana hladnija od površine kopna. Kada stigne u toplije kopneno područje, okeanski vazduh se greje od tla, te tako ugrejan diže se u više slojeve atmosfere, a uz to se hladi, što uslovljava zgušnjavanje vodene pare u oblake, a potom u krupne kapi kiše koje u vidu pljuska padaju na tlo potom u krupne kapi kiše koje u vidu pljuska padaju na tlo.

iz ranijeg razdoblja. Priprema se zemljište za setvu i sadnju uz odgovarajuće postupke protiv zemljišnih štetočina i korovskih biljaka. U zaštiti od bolesti ne preskakati nastavak zaštite od bolesti poleganja, kao i bolesti poput plamenjače i pepelnice. Prihranjuje se ranije sađeno povrće. Na otvorenom prostoru seju se cvekla, mahunasto povrće, krastavci, lubenice, dinja, mrkva, peršun, paradajz, paprika, plavi patlidžan, tikvice, brokoli, rotkva, rotkvica, španać, kupus, kelj, korabica, špargla, poriluk, salata. Direktnom setvom najčešće se proizvodi industrijska paprika, povrtarske sorte kraće vegetacije i paradajz namenjen za preradu bilo u industriji ili domaćinstvu. Sorte paradajza pogodne za direktnu setvu na većim površinama su niske, a za baštensku proizvodnju visoke. Početak aprila pravo je vreme i za direktnu setvu paprike, a druga polovina aprila za setvu paradajza. U zaštićenom prostoru u prvoj dekadi aprila seju se lubenice, dinje i krastavci za ranu, kao i kupusnjače za srednje ranu proizvodnju. U drugoj polovini aprila, u zavisnosti od vremenskih prilika (učestalost pojave kasnih mrazeva, navika, tržišta…) na otvorenom prostoru sade se paprika, paradajz, salata, patlidžan, karfiol, krompir, kelj, špargla, hren. Počinje se sa merama pravovremene zaštite i izbalansirane ishrane povrtarskog bilja.

Srednje mesečne temperature vazduha su u poređenju sa onim u martu više čak za pet-šest stepeni. Međutim, april je osetno sunčaniji ali kišovitiji od marta. Takođe, tokom aprila u odnosu na prethodni mesec, manje je magle, ali nisu retke i grmljavine, a ponekad i gradobitne padavine. Na kraju, nije narod uzalud rekao “Nepouzdan k’o aprilsko vreme” ili “Koliko ima u godini dana, toliko je u aprilu vremena”. Voćarstvo i vinogradarstvo - Posle završetka svih prolećnih radova, obavlja se površinska obrada zemljišta u matičnjacima, semeništima, rastilima i voćnjacima, a ako je potrebno, i đubri. Obavlaju se prolećna prskanja i sprovodi zaštita voćaka u cvetu od poznih mrazeva. Orezuju se kupine i maline.

Cvećarstvo – sadi se letnje cveće (begonije, kadifice, petunije, pelargonije i dr.) u gredice, balkonska korita i druge posude, kao i lukovice i gomolje dalija, gladiola, frezija, gomoljnih begonija. Za sadnju treba koristiti gotove supstrate, ili svežu zemlju u kojoj nema uzročnika bolesti i štetočina, odnosno izvršena je hemijska ili termička dezinfekcija. Tokom aprila vrši se sadnja živica, ukrasnih grmova i stabala. Zasnivaju se novi travnjaci, postojeći se prozračuju, đubre, kose. Đubri se postojeće višegodišnje bilje, uništavaju korovi, zaliva se po potrebi. Vreme je za početak borbe protiv puževa. Ukoliko je potrebno presađuje se sobno bilje.

Obavlja se i prekalemljavanje voćnih stabala, đubrenje azotnim đubrivima, setva stratifikovanog semena, obrada zemljišta (tanjiranje, freziranje ili okopavanje). Nije kasno i za sadnju sadnica. Kreće se i sa redovnom zaštitom od prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina kako jabučastih, tako i koštičavih voćnih vrsta. U brdsko-planinskim krajevima može se još izvoditi zimska rezidba, te zimsko-ranoprolećno prskanje ali treba biti oprezan sa kasnim prolećnih mrazevima, te kondiciono ojačati biljku.

Stručnjaci preporučuju da se u drugoj polovini aprila seje trava, naravno pod uslovom da zemljište nije suviše hladno i vlažno. Za setvu odabrati suv dan bez vetra. Preporučuje se 40 do 60 grama semena po kvadratnom metru. Po setvi, obavezno je valjanje posejane površine i navodnjavanje. Stare travnjake treba prvi put pokositi, zaliti i nađubriti.

U vinogradima se vrši rezanje brandusa i površinskih žilica. Neizbežni su i radovi na postavljanju i popravcima armature i kolja. Čokote treba vezati, a isto tako krakove i lukove za naslon. Nastavlja se duboka obrada u redu i između redova. Prva plitka obrada između redova i prvo prašenje u redu je, takođe, tokom aprila meseca. Vrši se đubrenje azotnim đubrivima.Kod ranih sorti kod kojih kreće vegetacija treba otpočeti sa merama hemisjke zaštite protiv pepelnice, crne pegavosti, plamenjače-peronospore, grinja i pipa.

Stočarstvo - stoka se izvodi na pašu ili počinje da hrani zelenom hranom. To mora biti postepeno da ne bi došlo do probavnih smetnji. Sve ostale mere za kako rogatu stoku, tako i svinje se nastavljaju. Malo pažnje za odgajivače živine. U aprilu počinju da se raskvocavaju kvočke, pa ih treba nasaditi – ako u domaćinstvu, kako je to uobičajeno, nisu kupljeni jednodnevni pilići. Ukoliko su se proizvođači opredelili za sopstvenu proizvodnju pilića, oprez! Tokom prvih 3 do 40 dana, dok ne dobiju perje, pilićima je potrebno grejanje. Piliće koje su izvele kvočke, greju one same svojim telom, a nabavljene jednodnevne (one iz inkubatora) treba grejati tzv. “veštačkim kvočkama” odnosno sijalicama ili grejačima koji obezbjeđuju temperaturu tela pilića od 35 do 370 C.

Istovremeno i vinari imaju posla: punjenje vina u boce nakon provedenih metoda stabilizacije pri čemu treba obratiti pažnju na izbor plutanih čepova, ako se ne koriste krunasti ili silikonski zatvarači. U slučaju pojava “mana” ili bolesti posavetovati se sa enolozima u cilju popravke vina.. Pčelinja društva unose se u zasade breskve, višnje, trešnje, kruške, jabuke, jagode, maline i kupine u cvetu radi boljeg oprašivanja. Povrtnjak - sprovodi se priprema rasada za gajenje u polju što znači često provetravanje i snižavanje temperature u plastenicima. Redovno se neguje sejano i sađeno povrće

Verovatno ima još posla ali i ovo je mnogo za samo 30 dana koliko traje april. Ove godine, po svemu sudeći, moraće da se radi kao da ima 60 dana. 42

AGROSVET

STOČARSKI KUTAK Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Sve manje stoke u Srbiji Ukupan broj goveda na kraju 2013. godine u Srbiji iznosio je 913.147, što je za 0,8% manje nego prethodne godine. Na izmaku prošle godine bilo je 3,14 miliona svinja, 1,61 milion ovaca, 225.077 koza i 23,45 miliona živine. Ukupan broj svinja veći je za 0,2%, dok je broj ovaca smanjen za 1,2%, koza za 2,9%, konja za 7,7% i živine za tri odsto. Goveda se najviše gaje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (44,7% u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (38,1%). Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni u aprilu mesecu tekuće godine.

Da li su srpske svinje žrtve ulaska u EU? Odogovor na pitanje – da li se svinjama u Srbiji “crno piše” – zavisiće od sposobnosti srpskih proizvođača da se prilagode i izbore sa oštrom konkurencijom, ali i spremnosti države da poveća izdavanja za agrar. Stručnjaci za poljoprivredu i ekonomisti, smatraju

da naročito veliki problem predstavlja nemogućnost izvoza mesa u EU zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. Naime, u Srbiji je obavezna vakcinacija protiv svinjske kuge, dok EU ne dozvoljava njenu upotrebu. Ipak, sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović smatra da svinjarstvo u našoj zemlji neće biti ugroženo evropskim integracija Srbije, jer mi već sada poslujemo na osnovu Sporazuma o stabilizaicji i pridruživanju. ”Ono što je neminovno i što ćemo morati u vrlo kratkom roku da uradimo jeste prestanak vakcinacije protiv svinjske kuge”, naglasio je Budimović. Srpski proizvođači, kako je rekao, ne treba da idu na količinu, jer tu ne možemo se izborimo sa pojedinim evropskim zemljama koje su dosta odmakle po broju svinja i prasadi, ali možemo da im pariramo kroz više faze prerade i tradicionale proizvde. Predsednik Zadružnog saveza Beograda Velimir Radojević kaže da će u narednom periodu u Srbiju biti povećan uvoz mesa u našu zemlju i da će doći jaki evropski proizvođači sa nižim cenama, boljim kvalitetom, ali i većim subvencijama svojih država, što ih sve čini konkurentnijim. ”Mora da se standardizuje proizvodnja u Srbiji, smanje troškovi i povećaju podsticaji”, dodao je on. Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da će “nadrljati svinje u Srbiji i da će biti najveće žrtve evrointegracija”. Zdravković kaže da će u procesu liberalizacije i pridruživanja EU svinje u Srbiji biti sve manje poželjne životinje i skupe za čuvanje. On je rekao da Srbija ima višak obradive zemlje i manjak subvencija, dok na primer Nemačka ima višak subvencija i tehnologija, a manjak zemlje. ”Onda se fer trgovina formira na horizontali - kukuruz iz Srbije hrani nemačke svinje, a onda se one tamo prerade i u Srbiju plasiraju kao jeftiniji proizvod. Mi njima kukuruz, oni nama svinjetinu”, naveo je Zdravković.

Potrošnja mesa raste Globalna tražnja mesa raste ali različitim tempom, zavisno od regiona. Tako u Evropi i SAD, najvećim svetskim proizvođačima mesa u 20. veku, potrošnja danas raste sporo ili čak stagnira. S druge strane, u zemljama koje beleže brz

ekonomski rast do 2022. godine mesni sektor će, kako se procenjuje, porasti za oko 80%. Pri tome će najveći rast zabeležiti Kina i Indija zahvaljujući ogromnoj tražnji za račun nove srednje klase u tim zemljama. Procenjuje se da je u svetu u 2013. godini proizvedeno 308,2 miliona tona mesa od čega 114 miliona svinjskog, 106 miliona živinskog i 68 miliona tona govedine. Potrošnja mesa po stanovniku u svetu u 2013. bila je 43 kilograma godišnje.

Proizvodnja mesa ugrožava životnu sredinu Intenzivna proizvodnja mesa i mleka širom sveta nanosi sve veću štetu društvu i prirodnoj sredini, upozorava se u novom izveštaju “Atlas mesa” i napominje da način na koji se danas proizvode i troše proizvodi od mesa i mleka treba radikalno promeniti. Intenzivno stočarstvo odnosi znatne resurse u zemljištu i vodi i 40% svetske proizvodnje žitarica završi u stočnoj hrani. Potrošnja mesa u SAD i Evropi stagnira dok u azijskim i drugim zemljama koje beleže brz privredni rast i povećanje srednje klase vrtoglavo raste. Godišnja potrošnja mesa po stanovniku u svetu nešto je veća od 40 kilograma ali je u razvijenim zemljama više od dva puta veća nego u zemljama u razvoju. Autori “Atlasa mesa” - Prijatelji Zemlje Evropa i Fondacija Hajnrih Bel ocenjuju da je sistem proizvodnje mesa i mleka loš jer zavisi

AGROSVET

od oskudnih resursa zemljišta i vode i prenosi prikrivene troškove na potrošača. Poljoprivreda u svetu, kako se navodi, troši 70% raspoložive slatke vode od čega trećina odlazi na stočarstvo. Sve intenzivnije stočarstvo takođe je jedan od najvećih potrošača jestivih kultura i više od 40% godišnje proizvodnje pšenice, raži, ovsa i kukuruza upotrebi se za stočnu hranu a trećina od 14 milijardi hektara koliko se obrađuje u svetu koristi se za proizvodnju hrane za stoku. Za proizvodnju kilograma govedine utroši se 15.500 litara vode, koliko i za proizvodnju 12 kilograma pšenice ili 118 kilograma šargarepe. Cilj izveštaja je da se pokrene debata o potrebi bolje, bezbednije i održivije poljoprivrede i proizvodnje hrane. U izveštaju se takođe upozorava na rizik da se poljoprivredni i standardi u ishrani “gurnu u stranu” u trgovinskim pregovorima EU i SAD. Rešenja postoje, smatraju autori “Atlasa mesa” i traže od zakonodavaca da reformišu sektor stočarstva. U dokumentu o održivoj ishrani, koji će Evropska komisija objaviti na proleće 2014., biće naglašeno osnovno pravo na hranljivu ishranu zasnovanu na sezonskoj i lokalno proizvedenoj hrani koja se gaji na održiv način i uz poštovanje kulturnih raznolikosti. Novi “model” ishrane uključuje i manji dnevni unos mesa.

ti pažnja na dobrobit životinja i druge moralne zabrinutosti u vezi kloniranja. Međutim, nema predloga o označavanju proizvoda dobijenih od potomaka kloniranih životinja, bilo da je u pitanju mleko ili meso”, naglasio je Borg.

većan 24,5 odsto u odnosu na 2012. i dostigao je 1,7 miliona tona, navela je ruska statistička služba. Proizvodnja mesa i prerađevina živine prošle godine je povećano 4,2 odsto, na 3,5 miliona tona, proizvodnja ribe, ribljih prerađevina i konzervisanih proizvoda povećana je 1,5 odsto, na 3,7 miliona tona. Prerada mleka porasla je 1,5 odsto, na 5,3 miliona tona, a proizvodnja maslaca 2,9%, na 222.000 tona, preneo je Itar tas. Smanjena je proizvodnja pšeničnog i pšenično-ražanog brašna za 1,5%, na 9,1 miliona tona. S druge strane, proizvodnja heljdinog brašna je povećana 15,2 odsto, na 338.000 tona.

Skandinavci najmanje koriste antibiotike u proizvodnji hrane U Evropskoj uniji švedski stočari najmanje koriste antibiotike u proizvodnji hrane, a kiparski najviše, proističe iz istraživanja Evropske agencije za lekove (EMA). Procene zasnovane na prodaji antibiotika u 25 evropskih zemalja po jedinici težine žive vage i zaklanih životinja, pokazuju da se antibiotici najmanje koriste u stočarstvu u Norveškoj i Islandu, kao i da se više koriste na jugu EU a manje na severu. Norveški stručnjaci ocenjuju da postoji direktna veza između upotrebe lekova kod životinja i razvijanja otpornosti bakterija na lekove kod ljudi, kao i da u EU industrijalizovana poljoprivreda i veći prekogranični promet povećavaju rizik za javno zdravlje

EU: Zabrana upotrebe mesa kloniranih životinja Evropska komisija je saopštila da će zabraniti upotrebu mesa kloniranih životinja, ali nije uvela restrikcije na proizvode dobijene od potomaka tih životinja. Predstavljajući planirane regulative, evropski komesar za zdravlje Tonio Borg rekao je da će kloniranje domaćih životinja i uvoz kloniranih životinja biti Proizvodnja mesa zabranjeni u EU. On je istakao da će biti u Rusiji povećana za četvrtinu zabranjeno i reklamiranje prehrambenih proizvoda dobijenih od kloniranih Obim proizvodnje mesa i mesnih preživotinja. “Cilj predloga je da se obra- rađevina u Rusiji je prošle godine po44

Danska zabranila halal i košer klanje stoke Nakon višegodišnje kampanje aktivista koji se bore za prava životinja, danska vlada zabranila je košer i halal klanje životinja za ishranu, odnosno klanje po jevrejskim i muslimanskim verskim propisima, koji zahtevaju da životinja koja se ubija bude svesna i da joj se život oduzme presecanjem dušnika, grkljana i karotidne arterije. Evropska regulativa, nasuprot tome, insistira da životinje pre klanja moraju biti ošamućene tako da izgube svest. Izuzeće od ovog pravila bilo je dopušteno iz verskih razloga, ali Danska je sada odlučila da postojeći izuzetak ukine, uz objašnjenje ministra poljoprivrede da su “prava životinja važnija od religije”.

AGROSVET

PČELARENJE

ze bliže sivoj zoni nego legalnoj ekonomiji. To je ekstezivna proizvodnja, a labavi propisi omogućavaju im rad ali često i bez kvaliteta i bez primene propisa o bezbednosti meda i zdravlja pčela. Približavanje Srbije Evropskoj Uniji dovešće da se broj tih pčelara smanji, a poveća se broj pčelara treće grupe. Treća grupa obuhvata pčelare koji imaju minimum 120 košnica i oni se uz sve probleme, pre svega do sada pomerenih na margine poljoprivredne politike, uzorno bave pčelarstvom. Oni se kreću u legalnim tokovima kako proizvodnje tako i prodaje meda i ostalih pčelinjih proizvoda.

Prirediо: Hadži Zoran Jovanović

PČELARSTVO U SRBIJI

za nas je 2013 godina i reklo bi se zlatna godina za pčelarstvo sudeći po broju projekata vezanih za razvoj pčelarstva u Srbiji, a za čiju realizaciju je sredstva odobrila Evropska Unija. Ukupno se radi o 5 projekata, dva iz programa prekogranične saradnje i tri iz granta u okviru strategije razvoja podunavskog regiona. Vrednost svih pet projekata oko 1,2 miliona eura. Ako se tome dodaju sredstva, doduše relativno skromna, koja su za razvoj pčelarstva odvojena iz budžetskih sredstava, stiče se utisak da bi pčelarstvo trebalo u Srbiji da procveta. Na žalost i pčelara i države pokazatelji u stvarnosti, ukazuju da sa manjim izuzetkom skoro ništa konkretno nije urađeno da pčelarstvo zauzme svoje mesto u poljoprivredi koje joj po ogromnom potencijalu pripada.

Mišljenja sam da cilj gore navedenih projekata i svih budućih projekata ali i sredstava iz budžeta namenjenih pčelarima biti usmereni na prvu i treću grupu pčelara. Moglo bi se zaključiti da nije cilj povećati broj pčelara već povećati broj pčelinjih društava i proizvoditi kvalitetan med sa konkretnom cenom za evropsko i svedsko tržište. Mišljenja sam, takođe da za Srbiju šansu predstavljaju tzv. treće tržita: Bliski istok i zemlje Afrike. Kao bitan činilac koji utiče na razvoj pčelarstva u Srbiji, uz politički sluh i volju, svakako je veoma znacajan i faktor učešća nauke. Tu pre svega mislim na primenjenu nauku, odnosno uključivanje obrazovnih i naučnih institucija. Oni za sada, uz dužno poštovanje pojedinih institucija u pčelarstvu su pre svega evidentifikovani u procese ispitivanja ima ili nema nedozvoljenih supstanci u medu, odnosno da li su pčele zdrave ili obolele od nečega.

Postoje nekoliko razloga da i pored korektno vellikih sredstava dobijenih kroz projekte nisu bar za sada, doprineli razvoju pčelarstva u Srbiji. Projekti koji se finansiraju iz sredstava Evropske Unije, izuzimajući jedan, realizuju se bez koordinacije sa resorsnim Ministarstvom i Pokrajinskim sekretarijatima. Ti projekti ni međusobno ne kordiniraju niti aktivnosti, pa često pčelari slušaju po više istih i sličnih predavanja i od istih predavača. Bez sinergije i koordinacije pre svega Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, ne može se očekivati niti će biti nekih rezultata saglasnih sa sredstvima koja su dobijena za razvoj pčelarstva.

Šta činiti na otklanjanju nepravilnosti u medu i bolesti u pčelinjacima za sada nema preporuka i ponude rešenja? Pčele nestaju svuda u svetu pa normalno i kod nas. Šta nauka čini da bi se ta katastrofa smanjila? Moglo bi se reći ništa. Mi u školama i na fakultetima o pčelarstvu govorimo uzgred, pa ne čudi što ljudi u državnim, savetodavnim i veterinarskim službama ne smeju ni da priđu košnicama. Očito je mnogo problema, pa čitajuci jedan časopis o pčelarstvu osamdesetih godina prošlog veka ima se osećaj kao da je pisan ovih godina. Ali nazire se neki napredak. Nažalost pčelarstvo kao jedan od šansi Srbije u rešavanju nekih od problema: nezaposlenost, veći ekonomski značaj i za državu i ljude, uočila je prvo EU. Ima pokazatelja da sve relativne institucije počinju da prepoznaju značaj ulaganja u razvoj pčelarstva u Srbiji.

Drugi razlog su sami pčelari, kojih po brojnim procenama i analizi rezultata iz upitnika, postoji tri vrste: pvi su oni mladi i tek na početku koji su željni znanja i puni elana ali koji sem nekih obuka nemaju nikakvu logistiku. Tu pre svega mislim na pravno regulativnu tj. oblik te regulative koju moraju da registuju kako bi bili legalni i legitimni pčelari. Bez te regulative ne mogu da računaju na bilo koju podršku institucije i samo im preti opasnost da skliznu u sivu zonu poslovanja.

U narednim tekstovima iznećemo šta se sve to čini ili se planira da se uradi kako bi se pčelarstvo u Srbiji razvilo i ogromni potencijali za pčelarenje (sada se koristi svega oko 5% od mogućeg potencijala ) iskoristio u cilju daljeg ruralnog razvoja Srbije.

Druga grupa pčelara je najbrojnija i ona u proseku poseduje 30-40 košnica. Oni imaju formalnu registraciju kroz poljoprivredno gazdinstvo. S obzirom da broj košnica koji imaju ne obezbedjuje održivu ekonomiju njih i njihovih porodica, već se navodi kao dopunska delatnost, oni se nala-

Član klastera, između ostalih, je i Savez Pčelarskih Organizacija Srbije, čime je klaster postao nacionalan.

Osnovan prvi Inovativni klaster pčelara u Srbiji “Panonska pčela” •

Dana 31. januara 2014. godine u Sali 1. Skupštine AP Vojvodine, kao projektna aktivnost projekta koji finansira Evropska Unija, a preko konkursa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija.

•

Osnivačka skupština klastera izazvala je veliko interesovanje kako pčelara i pčelarskih organizacija, tako i za rad klastera značajnih potpornih organizacija, proizvođača opreme za pčelarstvo, banke, osiguravajuće kuće, naučno-istraživačke i obrazovne institucije.

•

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Pokrajinski sekretarijat za privredu, ravnopravnost polova i zapošljavanje značajno su podržali Inovativni klaster Panonska pčela i doprineli da se istakne značaj koji, za pčelare ali i poljoprivredu Srbije, ima osnivanje ovog klastera. 45

AGROSVET

SMILJE, BEZVREMENSKA LEPOTA KOJA NOSI BESMRTNOST Prirediо: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

ožda zaboravljena u poslednje vreme, možda smo je i videli, ali je ne prepoznajemo. Sa velikim zadovoljstvom predstavljamo ovu lekovitu, ukrasnu i obrednu biljku - smilje. Postoji mnogo vrsta smilja, a najpoznatija je Helichrysum italicum. Pripada velikoj porodici Asteraceae, kojoj pripadaju mnoge aromatične i lekovite vrste.

što deluje antihematomatično i regenerativno smilje je takođe mukolitik, spazmolitik, deluje snažno protivupalno i antioksidativno, antikoagulantno, stimuliše rad hepatocita, smanjuje nivo holesterola i pokazuje analgetičko delovanje. Izuzetno je blago, tako da ga mogu koristiti i deca. Zbog svog delovanja koristi se u kozmetici, pogotovo kod nege dehidrirane i umorne kože. Izvrsno deluje kod stanja hroničnog umora, iscrpljenosti i oslabljenog imunosistema, krepi i odmara. U proizvodnji eteričnog ulja koriste se cvetovi, dok se u fitoterapijske svrhe koristi cela biljka. Eterično ulje smilja između ostalog, sadrži i itlidione, kojih nema u drugim vrstama biljaka. Ulje sadrži i pinen, limonen, kurkumen, nerol, geraniol, linalol i eugenol. Visok nivo nerola i neril acetata daje ulju smilja jedinstvenu cvetnu notu. U kombinaciji sa drugim eterskim uljima se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska zbog efekta hlađenja. Dobro se kombinuje s većinom eteričnih ulja, naročito s lavandom, kamilicom i citrusima. Ulje smilja je retko i skupo.

Još u Homerovo vreme Grci su cenili smilje kao odličan lek za rane, a u narodnim pesmama se smilje pominje kao lep i mirisan cvet za kićenje djevojaka i momaka (‘’ ...nit je smilje niti bosilje, već miriše duša djevojačka...’’). U prošlosti su se osušeni i usitnjeni cvetovi pušili u luli, kao preventiva asmatičnim napadima. Zbog lepote i mirisa cveta i deci su davana imena: Smilja, Smiljana i Smiljka. Smilje je posebna biljka, jer tretira kako kozmetičke tako i medicinske probleme. Može ublažiti tragove starenja, zbog čega su je Francuzi nazvali immortelle, što znači besmrtnost. Smilje raste u kamenu i kršu Sredozemlja, od Hercegovine i Korčule preko Sicilije i Korzike, pa sve do Španije.

Koristi se kao začin jelima od pirinča, mesa i raznih poslastica jer daje intenzivnu aromu, a upotrebljavaju se grančice i lišće.

Ima široku primenu u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji zbog svoje arome i lekovitih svojstava. U narodnoj medicini smilje se koristi za zaustavljanje krvarenja iz nosa i usta, kao i za zarastanje rana. Odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača celi organizam. Zbog svog regenerativnog i protivupalnog dejstva, izuzetno se ceni za negu dehidrirane i umorne kože, za uklanjanje ožiljaka, strija i modrica. Tokom leta se korisni za ublažavanje crvenila i opekotina kože oštećene sunčevim zracima. Biljka smilje sadrži flavonske heterozide, tanine, smole, gorke materije, oko 0,4 % etarskog ulja i drugih nedovoljno proučenih sastojaka. Zahvaljujući svom sastavu, osim

AGROSVET da se usitni i poravna, na kraju povalja ručnim valjkom. Setva se obavlja ručno omaške, pazeći da se seme rasporedi ravnomerno po površini zemljišta. Nakon setve leje se zasjenjuju da bi seme bilo zaštićeno od direktnog uticaja sunčevih zraka, a zemljište od prekomernog isušivanja. Za ovu namenu, mogu se koristiti trska, slama ili asura. Seme treba da bude posejano do kraja juna ili najkasnije u prvoj dekadi jula. Za 1m² potrebno je oko 0,5 g semena da bi se dobilo 300 - 400 sadnica smilja. Za sadnju 1 hektara smilja treba od 120 do 150 m² leja, odnosno 40 - 60 g semena. Leje treba redovno zalivati tako da površina zemljišta nikako ne ostane suva. Seme smilja niče za 10 - 15 dana. Nakon nicanja ukljanja se zasena da bih klijanci dobili što više svetlosti. Zalivanje se nastavlja i nakon uklanjanja zasene, a leja se plevljenjenjem održava čistom od korova. Rasad smilja se presađuje na stalno mesto u oktobru ili eventualno u proleće u toku marta. Sadi se u redove sa međurednim rastojanjem od 50 - 70 cm, dok je u redu rastojanje između biljaka 30 – 40 cm . Sadnja se obavlja ručno na manjim površinama, a na većim pomoću sadilica.

Uslovi i načini gajenja - Ova mediteranska biljka raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, napuštenim vinogradima i uz ivice puteva, a cveta od juna do jula. Stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlakama, visine do 40 centimetara. Donji listovi su sakupljeni u rozetu pri osnovi stabla, a ostali su naizmenično raspoređeni po stablu. Svi listovi su na licu zeleni, a na naličju srebrnasto dlakavi. Na vrhu stabla su glavičaste cvasti sakupljene u štit. Gornji cvetovi imaju kraće drške, a donji duže, tako da su cvetovi približno u istoj ravni. Cvetovi nakon oplodnje brzo sazrevaju, a cvetna loža se otvara i prosipa seme. Seme je veoma sitno, izduženog oblika, mrke boje i lako se raznosi vetrom. Smilje je otporno na niske temperature, odlično podnosi i dugotrajnu sušu. Pošto je biljka dvodoma razlikuju se ženske glavice, koje su sa skoro končastim crvenim cvetovima, od muških, čiji su cvetovi neugledni i cevasti. Plod je ahenija glatka ili hrapava dužine do jednog milimetra.

Nega – Nega smilja se sastoji od okopavanja, kultiviranja i prihranjivanja. Okopavanje i kultiviranje se izvodi više puta u toku godine, uz zavisnosti od zakorovljenosti parcele. Naročito je važno zasad štititi od korova i pokorice u toku prve godine gajenja kada su mlade biljčice smilja još nežne i sporo se razvijaju. Uništavanje korova u rednom prostoru se obavlja ručno. Smilje nema izraženu potrebu za hranivima, tako da se prihranjuje najčešće jednom u toku vegetacije i to sa 100 – 200 kg/ha KAN-a. Prihranjuje se u aprilu, pre cvetanja koje počinje u maju. Berba – Smilje se bere u momentu pune tehnološke zrelosti, a to je faza kada je najveći broj biljaka u punom cvetanju. Bere se tako što se odsecaju cvasti iznad prvih listova, tj. na dužinu od 15 - 20 cm . Za proizvodnju osušenog cveta bere se kada je jedna trećina cvetova u cvasti otvorena i to je momenat kada cvetovi imaju najintenzivniju zlatnožutu boju. Nakon berbe, cvetovi se odnose na sušenje. Cvetovi se suše na temperaturi od 40 - 45ºC. Cvet smilja se veoma lako suši , a za jedan kilogram suvog cveta potrebno je 3 kg svežeg . Za dobijanje eteričnog ulja, sakupljena masa se prvo ostaviti da malo provene. Ulje se dobija destilacijom pomoću vodene pare. Sa jednog hektara može se dobiti od 3.500 do 4.000 kg suvih cvasti a prinos ulja varira od 8 – 10 kg/ha. Ekonomski efekat proizvodnje se postiže u trećoj godini, a eksploatacija traje 8 godina.

Zemljište – Smilju najviše odgovaraju topla i lako propustljiva zemljišta. Uspeva na plodnim, dubokim zemljištima sa dovoljnim količinama kreča. Teška, vlažna, hladna i kisela zemljišta ne odgovaraju smilju. To je biljka suvog i toplog podneblja. Uspeva na terenima sa malo vlage i oštrim zimama. Nedostatak svetla i toplote se negativno odražava na kvalitet ulja. Na istoj parceli ostaje pet do osam godina. Najbolje je zasad smilja zasnovati nakon kultura koje ostavljaju zemljište slobodno od korova. Obrada zemljišta - Zemljište za podizanje zasada smilja treba uzorati krajem leta ili najkasnije početkom jeseni, na dubinu ne manju od 30 cm. Ako se sadi u jesen, zemljište se priprema za sadnju odmah nakon oranja. Ako se planira prolećna sadnja poorana parcela se ostavlja da izmrzne u toku zime. Nakon toga se pristupa površinskoj obradi da bi se dobilo zemljište finije strukture.

U svakom slučaju nećete pogrešiti, smilje unosi u vaše okruženje miris Mediterana, energiju sunca i miris leta. Na mestima gde samo retko bilje može naći svoj dom, uporni život cveta u svojoj besmrtnosti...

Đubrenje - Pošto se radi o višegodišnjoj vrsti, đubrenju treba posvetiti punu pažnju. Prilikom osnovne obrade u zemljište se unosi NPK đubrivo u količinama koje se određuju na osnovu prethodno izvršene hemijske analize zemljišta. Razmnožavanje – Smilje se razmnožava semenom preko proizvodnje rasada. Na manjim parcelama moguće je razmnožavati smilje i deljenjem starih busenova, ali ovaj način se ne može primenjivati na većim površinama. Rasad se proizvodi u hladnim lejama u toku leta. Zemljište za leje se prvo treba dobro pođubriti prosejanim zgorelim stajnjakom, kompostom ili glistenjakom. Sa đubrenjem se u zemljište ne sme uneti seme korovskih biljaka. Hladna leja treba maksimalno 47

AGROSVET

LOVIŠTA

Prirediо: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE LOVIŠTA Lovištem, u smislu Zakona, smatra se površina zemljišta, šuma i voda, na kojoj postoje ekološki (životni) uslovi za opstanak, reprodukciju i uspešno gajenje jedne ili više vrsta divljači. Lovište mora činiti zaokruženu lovnoprivrednu celinu, omeđenu granicama, ali tako da ne sprečava dnevne i sezonske migracije divljači. Lovište ne obuhvata: izgrađeno građevinsko zemljište, javne saobraćajnice i druge javne površine, uključujući i zaštitni pojas, određene delove prirode koji su proglašeni posebno zaštićenim objektima prirode po propisima o zaštiti prirode, u kojima je aktom o proglašenju ili posebnim aktom zabranjen lov (nacionalni parkovi, parkovi prirode, strogi rezervati, specijalni zoološki i ornitološki rezervati i drugi posebno zaštićeni objekti prirode), more i privredne ribnjake sa obalnim zemljištem koje služi za korištenje ribnjaka, rasadnike, voćne i lozne zasade namenjene intenzivnoj proizvodnji u površini do 100 ha, ako su ograđeni ogradom koja sprečava migraciju dlakave divljači i druge površine na kojima je aktom zabranjen lov .

ov je jedna od najstarijih privrednih grana. Može se reći da je lov star koliko i čovek, potiče još iz paleolita (starog kamenog doba). Divlje zveri su napadale i hranile se ljudima, koji su se udruživali u veće skupine kako bi se branili od njih. Razvojem ljudskog razuma ljudi su se sve bolje udruživali ne samo da bi se uspešno branili, već da bi lovili divljač i jeli njihovo meso. Sam lov podrazumeva odstrel, hvatanje i sakupljanje odstreljene divljači. U paleolitu se lovilo pomoću jama, divljač se hajkom terala u provalije ili vrebala iz zasede. Oružja su bila krajnje primitivna, jer su korišćena takva kakva su nađena u prirodi bez ikakve obrade i bila su od kamena. U neolitu su pripitomljene životinje koje su pomagale lov. To su u većini slučajeva bili konji i psi. Pronalaskom luka i strele i lakog koplja menjao se način lova u neolitu. Kamen koji je korišćen za izradu oružja bio je obrađivan i klesan i bio je pogodan za ljudsku ruku. Divljač se gađala u trku, gonila se u konjičkom lovu sa psima ili samo sa psima goničima. Kod starih naroda, lov je služio za preharnjivanje i sticanje hrabrosti i bio je stalna vežba za rat i fizičko vaspitanje. U srednjem veku, lov postaje viteški sport, a kod azijskih naroda masovna vežba za konjičke pohode. Pronalaskom vatrenog oružja, lov postaje sve individualniji. Danas se kao oružje koriste lovačke puške i ne lovi se iz preke potrebe nego je lov danas hobi, može se reći i sport i atrakcija za turiste.

Granice lovišta moraju biti uočljive i jasno obežene na terenu, a poželjno je da budu što je moguće više prirodne, odnosno da prate vodene tokove, grebene i druge prirodne objekte. Ukoliko ovo nije moguće, granice se određuju veštački, tj. putevima, železničkim prugama i drugim objektima.

Podela lovišta

Lov danas, kao turistička atrakcija, postavlja pred nas zadatke gajenja divljači (prvenstveno kao trofejnu divljač), njihove kontrole, kao i samu brigu o lovnim životinjama.

Lovišta se mogu ustanoviti kao:

Pod gajenjem divljači ne podrazumeva se samo odgajivanje kvalitetne divljači za odstrel, već i podizanje objekata koje će služiti u tehničke svrhe (pružiti lovcu prijatan ugađaj dok iščekuje lovinu). Pored izgradnje uzgojnih i tehničkih lovnih objekata, u lovištu treba obezbediti i turističke lovne objekte. Lovno turistički objekti će služiti lovcima za opuštanje i odmor, kako pre lova, tako i posle samog lova.

2. ograđena lovišta i

1. otvorena lovišta, 3. uzgajališta divljači. Otvoreno lovište ne može biti manje od 1.000 ha. Ograđeno lovište obuhvata površine na kojima postoje uslovi za intenzivni uzgoj, zaštitu, lov i korišćenje divljači, a ne može biti manje od 600 ha. 48

AGROSVET Uzgajalište divljači obuhvata površine na kojima se mogu uzgajati pojedine vrste divljači za proizvodnju većeg broja kvalitetne i zdrave divljači namenjene lovu i reprodukciji.

Visinska (brdska) lovišta su u rasponu od 700 - 1000 m.n.v. (50% površine između 400 i 1000 m.n.v.). Ova lovišta pružaju uslove za uzgoj divljači visokog lova, dok je divljač niskog lova sporedna. U ovim lovištima glavne vrste divljači su: srna, ređe medved, divlja svinja, tetreb, leštarka, zec, golub grivnjaš. Može se naći jastreb, soko, sova, manji orlovi, a takođe i vuk, lisica, divlja mačka, kuna zlatica, jazavac i dr.Visinska lovišta su obično sa kompleksima šuma i šikara, sa manje livada i pašnjaka.

Površina uzgajališta mora biti veća od 100 ha, a manja od 2.000 ha. Lovišta možemo podeliti: • • • • •

Prema nadmorskoj visini i konfiguraciji terena; Prema nameni; Prema strukturi površina u lovištu; Prema vrstama divljači koje se u njemu uzgajaju; Prema intenzitetu gazdovanja

Planinska lovišta su u rasponu od 1000 - 2500 m.n.v. (preko 50% površine iznad 1000 m.n.v.). Nalaze se i iznad zone šumske vegetacije, sa pretežno travnim formacijama i stenama. Tu obitavaju divokoza i kozorog. U nižim predelima živi medved, divlja svinja, srna, tetreb, leštarka i zec. Od predatora mogu se naći: vuk, lisica, divlja mačka, sove, jastreb i razne vrste orlova. Prema nameni lovišta se mogu podeliti na: • • •

lovišta sportsko - rekreativne namene, lovišta privredne namene i lovišta posebne namene.

Prema konfiguraciji terena i nadmorskoj visini, vrši se podela svih lovišta na • • •

Nizinska (ravničarska), Visinska (brdsko-planinska) i Visokoplaninska lovišta.

Visinska razlika u nizinskim lovištima se obično kreće od 0 - 700 m.n.v. (50% površine ispod 400 m.n.v.). U nizinskim lovištima najbolje uslove ima divljač niskog lova, kojoj se daje prioritet. Nizinska lovišta uglavnom pružaju uslove za život zeca, fazana, jarebica, prepelica, divljeg goluba i grlica. Lovišta sa rekama, jezerima, ribnjacima i sl. pružaju uslove za život raznih vrsta močvarica. Međutim, u poslednje vreme u mnogim nizinskim lovištima ima srna i divljih svinja.U ovim lovištima žive i razne vrste dlakavih i pernatih predatora kao što su: tvor, lisica, jazavac, kuna belica, lasica, kobac, jastreb, mišar i drugi. Najveći deo površine ovih lovišta čine obradive površine, livade i pašnjaci.

Sportsko - rekreativna lovišta su ona u kojima uzgajanje, zaštitu i korišćenje divljači obavljaju članovi lovačke organizacije koja gazduje lovištem, u cilju bavljenja lovom kao vidom sporta i rekreacije. Lovišta privredne namene su ona lovišta u kojima se uzgajanje, zaštita i korišćenje divljači obavlja u cilju ostvarenja materijalne dobiti. U ovim lovištima, odstrelne takse su visoke, a uzgaja se i lovi pretežno visoka divljač. Ovim lovištima gazduje lovačka organizacija putem stalno zaposlenog profesionalnog osoblja, koje mora imati odgovarajuću stručnu spremu, ili posebno formirano preduzeće ili deo preduzeća. Lov najčešće obavljaju strani državljani - turisti po važećem cenovniku. Lovišta posebne namene su ona lovišta u kojima se uzgoj, zaštita i korišćenje divljači obavlja u naučno - nastavne, istraživačke ili druge svrhe. Ovim lovištima obično gazduju posebni nadležni organi. Prema strukturi površina, lovišta se dele na šumska, poljska i stepska, kraška, zatim lovišta sa velikim vodenim površinama. Najmanje je lovišta u kojima većinu površina čine reke, jezera, močvare, itd. Prema vrstama divljači, lovišta se mogu podeliti na lovišta krupne i sitne divljači, odnosno visoke i niske divljači. Prema intenzitetu gazdovanja, lovišta delimo na ona sa intenzivnim gazdovanjem i ona sa ekstenzivnim. Lovišta u kojima se intenzivno gazduje, su obično ograđena lovišta, 49

AGROSVET sa izuzetkom pojedinih otvorenih lovišta u kojima se provodi intenzivno gazdovanjem medvedom (BiH). Površine u lovištu delimo na lovno produktivne (lovne) i na nelovno produktivne (nelovne). Lovnoproduktivna površina je ona površina u lovištu na kojoj postoje uslovi za uzgajanje, zaštitu i korišćenje divljači, a da pri tome nisu ugroženi interesi drugih privrednih grana, odnosno da se sprovođenjem lovstva na tim površinama ne dovode u opasnost druga lica. Lovno neproduktivne površine su naseljena mesta, i zaštitni pojas oko njih (300 m), farme, uzgajališta, povrtnjaci, voćnjaci, vinogradi, zatim vodozaštitne zone, javni putevi i saobraćajnice, takođe zaštitni pojasevi, fabrike i dr. Srbija ima preko 320 lovišta na površini od 6500000 ha, od čega sa oko 90% površine gazduju lovačka udruženja u okviru Lovačkog saveza Srbije, a ostalim lovištima gazduju JP Srbijašume i JP Vojvodinašume. Najčešće vrste divljači u Srbiji su: Sisari: jelen evropski, jelen lopatar, srna, divokoza, muflon, divlja svinja, medved, jazavac, veverica, zec, vuk, divlja mačka, lisica, tvor, lasica i dr. Ptice: fazan, poljska jarebica, prepelica, jastreb, divlja guska, divlja patka gluvara, divlja patka kržulja, siva čaplja, šumska šljuka, divlji golub grivnaš, divlji golub pećinar, divlji golub dupljaš, gugutka, grlica, siva vrana, svraka. Lov u mnogim razvijenim zemljama predstavlja značajnu privrednu granu, ali kod nas to nije slučaj. Iako je srpsko lovstvo nekada bilo visokopozicionirano u svetu, danas se ne možemo pohvaliti sadašnjim fondom divljači i organizacijom lovačkih službi. Nadamo se da će se slika o našem lovstvu brzo promeniti na bolje i da će i naši ljudi izgraditi svest sa ciljem očuvanja i unapređenja fonda divljači.

BESPLATNA REGISTRACIJA

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU