Agrosvet 59

BESPLATAN PRIMERAK

god.XI br. 59

maj 2014.

AGROSVET

AGROSVET 59 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/74-81-920, Valjevo: 014/286-800, Niš: 018/514-364, Subotica: 024/603-660, Zrenjanin: 023/533-550, Sombor: 025/432-410, Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević, Radmila Vučković, Miloš Stojanović, Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić, Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent ŠTAMPA: „Grafostil“ Kragujevac Tiraž 8000 primeraka

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - DC Sombor 069/430-19-91 Momčilo Pejović - DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Milan Raković, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078 Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979 Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

DC Podgorica Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Gojko Ljumović +382 69 183-032

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, +387 66 394-750 Miloš Lukić, +387 65 189-104

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 823-046 Maja Mirković, +387 65 146-875

SADRŽAJ

REČ UREDNIKA

4

FitoFert U SOJI, SUNCOKRETU I ŠEĆERNOJ REPI

7

KAKO SUZBITI JABUKINOG SMOTAVCA?

11

DA JAGODA BUDE ZDRAVA I DOBRO RODI

14

ŽILOGRIZ – NOVA/STARA ŠTETOČINA KOŠTIČAVOG VOĆA

17

PROĐOSMO BOSNU KROZ GRADOVE

21

GODINU DANA TERRACULT SUPSTRATA U SRBIJI I REGIONU

23

SA AGRARNIH MERIDIJANA

24

POLJOSTATISTIKA

32

PČELARENJE

37

NEGOVANJE TRAVNJAKA

38

FitoSave – SNAGA PRIRODE

42

DRUGI PIŠU

44

LUCERKA, KRALJICA KRMNOG BILJA

46

STOČARSKI KUTAK

49

AGROSVET

REČ UREDNIKA

O

prosti Tvorče, ali i Afrikanci su Tvoja deca. Možda si mogao i njima, a mi smo bili voljni da damo pola naše, da proslediš kišu koju si nam obilato poslao. A opet, nemoj baš svu njihovu vrelinu da pošalješ nama tokom jula i avgusta. Molimo Te, deli sve na ravne časti.

A, da nije neko možda pritisnuo pogrešno dugme?

Sve što se desilo od poslednjih dana je još jedan dokaz o prirodi kao nerazjašnjenoj tajni celog univerzuma i snazi koju ponekad iskaže na najbrutalniji način. Mala je uteha Obrenovčanima, Šapčanima, Svilajčanima, Požežanima, Bijeljincima, Banjalučanima i drugim inima da je to uticaj ciklona i anticiklona, oluja na Suncu, HARP-a i ko zna čega još. Njih interesuje kako, čime, gde dalje. Šteta je teško popravljiva ali se mora napred jer kako kaže Zeka, Andrićev junak, „I to će proći“.

Pa ipak, ostaje jedan gorak utisak nakon i aprilskih i majskih kiša.

Da li smo sve preduzeli ne da otklonimo mogućnost štete jer to i ne možemo, već da umanjimo štete? Setimo se samo zatrpanih kanala, gomile smeća koje nikom nije potrebno, a ponajmanje rečicama i rekama, oslabljenih utvrda koje niko nije obilazio, a kamoli dorađivao poslednih decenija. Mnogo je toga ali hajde bar da ne ponavljamo iste greške svaki put. One se samo nama i nikom drugom obijaju o glavu.

Pa, dokle?

Pre svega ovoga, dobili smo i novu ministricu poljoprivrede od koje se očekuje barem isto ono ili i više od prethodnika na njenom mestu.

Na prvom koraku veliko iskušenje, poplave. Ali i regres, subvencije, afla i ohra i ostali ini toksini, suša, grad i protivgradne rakete, protesti nezadovoljnih proizvođača maline, mleka, svinja, višanja, usklađivanja sa normativima Evropske zajednice... Ah, da i nova stranica bezčašća u kojoj neki dokazuju da ‘em što trujemo svoj narod, trujemo i Evropejce, pa ne znaš koga im je više žao. Ali o njima sam pisao u prošlom broju i ne zaslužuju ni redak više.

Na početku izgledalo je da je sezona poranila, zatim su je ali i nas aprilsko-majske kiše usporile, šta li će biti tokom leta. Niko ne zna ali se priroda (ili neko drugi) uvek potrudi da to uravnoteži. Sačekajmo kraj.

4

NOVO REDIZAJNIRANO BOLJE

AGROSVET

FitoFert U SOJI, SUNCOKRETU I ŠEĆERNOJ REPI Priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

U

aprilskom broju ispričali smo priču o primeni folijarne prihrane FitoFert đubrivima u pšenici i kukuruzu, u ovom broju nastavljamo sa ratarskim usevima. Period loših vremenskih uslova u drugoj dekadi aprila je uticao na destabilizaciju kondicionog stanja posejanih biljaka te je tokom vegetacije neophodna dodatna prihrana.

Nakon uspešnog početnog porasta, pred cvetanje i razvoj ploda, biljkama je potrebna pravovremena i izbalansirana ishrana, a u ovom stadijumu (pred cvetanje) veoma značajnu ulogu ima Bor. Mikroelemenat Bor na useve soje ima višestruki efekat jer utiče na porast korena, poboljšava fiksaciju azota, podstiče razgranatost i cvetanje, produžava trajanje i oplodnju cveta, uvećava broj zrna u mahuni. U periodu pred cvetanje soje zajedno sa fungicidnim tretmanom primenjujemo i FitoFert BorMax20 u dozi 1,0 kg/ha + FitoFert Humisuper 2,0 l/ha. Uostalom, proizvođač Savica Rakić iz Zmajeva je na 5 hektara pod sojom koristeći preporučene formulacije ostvario prosečan prinos od 3,2 t/ha.

SOJA - Po podacima sa terena površine pod sojom su povećane u odnosu na prethodnu godinu. Soja je ratarski usev iz familije leguminoznih biljaka, što znači da ima sposobnost da svojim korenom stvara simbiozu sa korisnim mikroorganizmima u zemljištu. Pomenuti mikroorganizmi fiksiraju atmosferski azot i prevode ga u pristupačni nitratni azot za gajenu kulturu. Zato je jako važno da se u osnovnom đubrenju zemljišta, pre setve, vodi računa o količinama azota tj. da se smanji količina osnovnog đubriva pri obradi zemljišta, a da se ostale potrebne količine hranjivih elemenata dodaju u toku vegetacije kroz folijarna FitoFert đubriva.

Primena folijarnih đubriva u soji se može prvi put obaviti u fazi 1-3 troliske , zajedno sa tretiranjem protiv korova. Tom prilikom koristimo FitoFert Humisuper u dozi 5,0 l/ha. Ova formulacija folijarnog đubriva je biostimulator koji pored makro i mikroelemenata u sastavu ima i organske kiseline (huminske, fulvineske i amino) koje podstiču razvoj i rast mladih biljaka, pojačavaju toleranciju na stresne uslove (npr. prevlaženost, suša, visoke temperature, sabijenost zemljišta itd.)

7

AGROSVET

Preporučena tehnologija primene folijarnih tretmana FitoFert formulacijama sa Borom donela je vlasnicima „Poljotrade OD“ iz Novih Karlovca na 850 ha šećerne repe ostvarni prosečan prinos 72 t/ha sa prosečnom digestijom 16,85%.

SUNCOKRET – ove godine se računa da je zasnovano do 170.000 hektara pod ovom najznačajnijom uljanom kulturom. U proizvodnji suncokreta obično ne razmišljamo o dodatnim količinama đubriva u vidu folijarne prihrane, ali je korist od primene ovih preparata višestruka. Mlade biljke direktno su obezbeđene u fazi intenzivnog rasta neophodnim mikroelementima, koren se jače razvija što za posledicu ima veću toleranciju na sušni period u drugom delu vegetacije, a kao i kod soje pospešuje se i produžava period oprašivanja, što rezultira ispunjenom glavicom bez šturih zrna. Preporučujemo da se folijarna prihrana obavi pred butonizaciju kombinacijom FitoFert BorMax20 u dozi 1,0 kg/ha + FitoFert Humisuper 2,0 l/ha Upotrebom folijarnih đubriva kao redovne agrotehničke mere osiguravate vašim usevima, lako pristupačnu, neophodnu hranu kad im je najpotrebnija. Vrednosti i prednosti primene FitoFert đubriva već nekoliko godina prati i Vesna Jankovic iz “Jankovic doo” Perlez. U sopstvenoj proizvodnji suncokreta i žitarica ali i kooperaciji, postižu stabilne prinose upravo zahvaljujući poštovanju preporuka Agroservisa.

Možemo reći da se primenom folijarnih đubriva FitoFert, biljkama daju neophodni makro i mikroelementi i prirodni biostimulatori u vidu organskih kiselina (huminske, fulvinske, amino) kada su im najpotrebniji i u lako pristupačnom obliku i na taj način su usevi tolerantniji na stresne uslove (suša, zabarivanje, visok ili nizak pH, brži oporavak nakon oštećenja od grada), a takođe se značajno povećava kvalitet proizvoda (digestija, udeo proteina i ulja) što direktno utiče na profitabilnost proizvodnje.

ŠEĆERNA REPA – površine pod šećernom repom se poslednjih godina kreću između 60 i 65.000 hektara.

Kod šećerne repe posebno je izražena asimilacija Kalijuma, Magnezijuma i Bora, zato je u početnim fazama razvića jako bitno pomoći biljke primenom folijarnih FitoFert đubriva. Prema rezultatima kako iz ogleda ali još više iz proizvodnih uslova, prvi tretman treba obaviti pred sklapanje redova primenom FitoFert BorMax20 u dozi 2,5 kg/ha (ili FitoFert LiquiBor 8 u dozi 5 l/ha). Drugi tretman se praktikuje u prvoj polovini jula meseca (sa tretmanom protiv Cercospora beticola) istom formulacijom FitoFert BorMax20 u dozi 2,5 kg/ha (ili FitoFert LiquiBor 8 u dozi 5 l/ha) Koji su efekti đubrenja formulacijama na bazi bora FitoFert Bor Max 20 ili FitoFert LiquiBor? • • •

veća tolerantnost na bolest truljenja srca repe, zdrav koren bez prisustva tragova truljenja. povećana digestija u proseku za 1.0%. uvećani prinosi, na oglednim parcelama, prosečno uvećanja u odnosu na netretirane površine iznosio je u proseku za 4.8% tj. sa 53.1 t/ha na 55 t/ha.

8

AGROSVET

KAKO SUZBITI JABUKINOG SMOTAVCA? Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

J

abukin smotavac Cydia pomonella (L.) predstavlja jednu od najdestruktivnijih štetočina jabuke. Javlja se svake godine i zahteva značajne mere kontrole. Literaturni podaci govore da u našim agro ekološkim uslovima postoje 2 do 3 generacije što i jeste tačno.

Međutim, poslednjih nekoliko godina treća generacija je bila prisutna na velikom broju lokaliteta Vojvodine.

Pojava treće generacije se obično odigrava u prvoj dekadi avgusta meseca što predstavlja veliki problem za sorte jabuke koje se ranije beru. Izbor insekticida u toj fazi koji imaju dovoljno kratku karencu, a mogu da se primenjuju je veoma mali.

no treba suzbijati na samom početku pojave i ne treba dozvoliti njihovo prenamnoženje. Kod većine insekata tokom sezone imamo preklapanje generacija što predstavlja veliki problem u njihovoj kontroli. To se upravo dešava i kod jabukin smotavaca. Usled neadekvatne primene hemijskih sredstava u jednom trenutku tokom vegetacije u zasadu su prisutni svi razvojni stadijumi koje je veoma teško suzbiti. Zbog toga je izuzetno važno definisati koji su to kritični momenti kada treba primenjivati insekticide. Od samog početka vegetacije delovanjem na svaki razvojni stadijum insekta sa pravilnim odabirom preparata, možemo očekivati da će naša borba biti uspešna.

Dobra je poznato da za razliku od toplokrvnih organizama insekti nemaju konstantnu temperature tela, već je njihova aktivnost u velikoj meri uslovljena spoljnom temperaturom vazduha. Za razviće većine insekatskih vrsta neophodna je da se akumulira određena količina toplote, a ukoliko ona nedostaje osnovni fiziološki procesi se prekidaju. Minimalna temperature na kojoj počinje aktivnost jabukinog smotavca je 100C, a maximalna 31,10C. Ove temperaturne vrednosti se nazivaju donjim i gornjim razvojnim pragovima.

U cilju praćenja ovih bioloških tačaka u zasadima jabuke neophodno postaviti lepljive feromonske klopke pomoću kojih pratimo let odraslih jedinki. Feromonske klopke nam govore dve bitne stvari, kada je počeo let i kolika je brojnost leptira. Ove informacije su nam dragocene jer nam govore kakav ćemo pritisak štetočine imati tokom vegetacije. Ne treba se u potpunosti osloniti na brojnosti u feromonskim klopkama već su nam one samo putokaz za dalja vizuelna osmatranja.

Povezivanje bioloških parametara sa uslovima sredine može se uraditi korišćenjem automatske meteorološke stanice. Na nivou Vojvodina postoji veliki broj meteo stanica koje su u sklopu prognozno - izveštajne službe (PIS) pri čemu su podaci sa tih stanica u potpunosti dostupni i mogu se sa velikom preciznošću koristiti za izračunavanje toplotnih akumulacija. Jedan veoma koristan i jeftin alat za praćenje dinamike kretanja smotvca je talasasti karton. On se postavlja oko stabala i redovnim pregledom pruža nam veoma dragocene informacije o početku leta, o odlasku larvi na ulutkavanje. Primena ovih kartona nam prilično jasno odgovara na pitanja kada se završava jedna i kada započinje naredna generacija.

U cilju izrade što racionalnijeg sistema zaštite od jabukinog smotavca, aktivnosti su usmerene na definisanje fenološkog modela. Fenološki model podrazumeva precizno praćenje svih bioloških tačaka u životnom ciklusu štetočine i njihovo povezivanje sa uslovima sredine u kojima se događaji dešavaju. Najznačajnije biološke tačke su početak leta, početak polaganja jaja, masovno polaganje jaja za svaku generaciju, početak piljenja larvi, maksimum leta, preklapanje leta generacija, broj generacija i vreme potrebno za razvoj jedne generacije.

Kod onih zasada kod kojih je brojnost smotavca visoka i koji svake godine imaju probleme, strategija zaštite treba biti precizna i efikasna. Insekte general11

AGROSVET

25 WG (fenoksikarb) u dozi od 0,06 %. Ovo će obezbediti da većina jaja budu položena na tretiranu površinu i da ako se mlade larve budu pojavile da budu izložene dejstvu preparata. Kako vreme odmiče ulazimo u kritičnu fazu početka piljenja larvi a koja se odvija na 140 ddc. U ovom trenutku imamo takođe i visok procenat položenih jaja. Svakako da bi pravi izbor bio primena preparata Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) u količini od 0,02 %. Svojim kontaktnim i digestivnim delovanjem suzbija jaja i larve, pri čemu predstavlja jedan od najefikasnih preparat u voćarskoj proizvodnji. Kritičan period piljenje larvi nam se odigrava u intervalu od 220 ddc do 340 ddc, kada treba primeniti insecticide koji snažno deluju na larve. Primena Afinexa 25 SP (acetamiprid) u dozi od 0,05 % ili Nurelle D (hlorpirifos+cipermetrin) u dozi od 0,15 % svakako da bi bio pravi izbor. U ovom period takođe imamo visok procenat novopoloženih jaja (preko 60 %) te bi bilo korisno dodati preparat koji sprečava pojavljivanje novih larvi. U tu svrhu treba primeniti Prince (piriproksifen) u koncentraciji od 0,1 %.

Zbog godišnjih temperaturnih varijacija, kalendarski datumi nisu dobra polazna tačka za praćenje biloških događaja jabukinog smotavca. Ako posmatramo nekoliko godina unazad možemo reći da je u proseku početak leta jabukinog smotavca počinjao u trećoj dekadi aprila. Početak polaganja jaja i piljenje već krajem prve dekade maja. Međutim, 2014. godina nas je sve iznenadila. Nesvakidašnje toplo vreme za januar-februar-mart uticao je na raniji početak vegetacije, a samim tim i na raniju aktivnost smotvaca. Prve ulove imago imali smo već početkom aprila što je dvadesetak dana ranije nege u predhodnim godinama. Ako vremenski uslovi nastave da se odvijaju ovim tempom a koji u potpunosti odgovaraju jabukinom smotavcu, borba protiv ovog štetnog organizma će biti duga i neizvesna.

Prilikom izbora insekticida neophodno je primenjivati preparate sa različitim mehanizmom delovanja.

Na samom početku suzbijanja kada imamo intenzivno odlaganje jaja treba primenjivati preparate ovicidnog delovanja. Ako se pozivamo na temperaturne akumulacije onda je to na 80 ddc, kada treba primeniti Runner 240 SC (methoxyfenozid) u dozi 0,06 % ili Insegar

Ovo se odnosi na suzbijanje prve generacije jabukinog smotavca. Pozivamo Vas da budete uz Agrosvet i stručnu službu Agromarketa i da zajedno spremni dočekamo drugu i treću generaciju.

12

Teppeki u jabuci

Najprikladnije vreme tretiranja (prskanja) je pre cvetanja – pogotovo protiv jabučne pepeljaste vaši (kao redovna mera koristi se u Južnom Tirolu) - kada je populacija vaši mala, a lisna masa još nije oštećena. Zdrava lisna masa značajno utiče na efikasno sistemično i translaminarno premeštanje po biljkama. Dugotrajno delovanje omogućava zaštitu od biljnih vaši tokom celog perioda cvetanja. Predatorski insekti

normalno se razvijaju i doprinose boljoj kontroli vaši. Primena insekticida Teppeki pre cvetanja, osigurava zaštitu tokom celog perioda cvetanja, tako da dolazi do vrlo sporog množenja vaši nakon cvetanja – zaštita protiv vaši preko cele vegetacije time je olakšana. Teppeki se može uspešno koristiti i iza cvetanja. Preporuka: upotrebiti najviše dva puta za redom i najviše tri puta u sezoni. Doza: 140 g/ha.

Glavne (ciljane) vaši: jabučna pepeljasta vaš (Dysaphis plantaginea), kruškina pepeljasta vaš (Dysaphis pyri), jabučna zelena vaš (Aphis pomi), bitno smanjuje populaciju jabučne krvave vaši (Eriosoma lanigerum) i izuzetno se nadopunjuje u programu sa drugim aficidima (npr. triametoksam).

Teppeki u kruški Teppeki u zemljama EU pokazuje vrlo dobro delovanje na kruškinu buvu (Psylla pyri). Optimalna primena je u vreme faze žutih jaja kruškine buve, te u isto vreme odlično suzbija i

vaši Dysaphis spp.. Druga generacija kruškine buve, suzbija se preparatom na osnovi abamektina.

Teppeki u breskvi U EU ,Teppeki je nepogrešiv u suzbijanju vaši u breskvi.

Glavni cilj je suzbijanje zelene breskvine vaši (Myzus persicae) za koju je poslednjih godina ustanovljena otpornost na neonikotinoide u skoro svim testiranim regijama u EU. Najbolje je upotrebiti ga pre cvetanja (prvo prskanje) iako vaši nisu još ni prisutne. Teppeki upotrebiti najviše 2 puta u sezoni. Upotreba preparata Teppeki ne preporučuje se u blok primeni.

Preporučena doza: 120-140 g/ha

Teppeki u povrću U zemljama EU, Teppeki se upotrebljava i u drugim povrtarskim kulturama (npr. sve tikvenjače, paradajz, krompir,…) pa i za suzbijanje bele mušice (Trialeurodes vaporariorum / Bemisia tabaci) preko sistema kap po kap.

Teppeki se u dozi od 200 g/ha preko tla upotrebljava rano iza presađivanja (od kada se biljke ukorene, do najkasnije

Belchim Crop Protection d.o.o.

Vojvode Stepe 78, 11000 Beograd, Srbija miroslav.milojevic@belchim.com Mobilni: +381 69 670 455 www.belchim.com

Teppeki u paprici 2 do 3 nedelje nakon presađivanja); prema potrebi ponoviti tretman posle 1-2 nedelje; u slučaju dve aplikacije preko sistema za navodnjavanje moguća je i treća upotreba insekticida Teppeki – folijarno – ali pod uslovom, da je toj primeni prethodio insekticid za suzbijanje bele mušice sa drugim mehanizmom delovanja.

Agromarket Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016

Prskati već kod prve pojave vaši. Najviše 3 prskanja u sezoni. Kombinovati sa drugim insekticidima. Doza 120 g/ha.

Karenca za papriku: samo 5 dana!

KARE

NCA

5 DAN

A

Teppeki® proizvodi

AGROSVET

DA JAGODA BUDE ZDRAVA I DOBRO RODI Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

J

agoda je rentabilna voćna kultura (pogledaj tekst u prošlom broju) i ima niz prednosti nad ostalim voćem: Rano prorodi i brzo vraća uložena sredstva, rano sazreva zbog čega ima konstantno dobru prodaju i izbegava nepovoljne faktore klime tokom leta. Jednostavno se razmnožava pa se brzo i lako širi. Nije probirač zemljišta, položaja terena i nadmorske visine zbog čega je zadnjih godina doživela ekspanziju. Mnogo je zasađenih parcela jagodom, na većim ili manjim površinama, uglavnom sa savremenom tehnologijom gajenja. Kako su ulaganja u podizanje savremenog zasada jagode prilično velika, a za 3-4 godine, koliko traje intenzivna eksploatacija, treba da vrati uloženo i pruži zaradu, neophodno je dosta discipline u zaštiti i nezi.

Zaštita treba da bude preventivna, da se ne dozvoli pojava bolesti i štetočina, jer kada se vidi bolest ili štetočina najčešće je kasno za zaštitu I gubici su neminovni.

Kod plamenjače, promene se brzo uoče na nadzemnim delovima biljke, obolele biljke u vreme intenzivnog porasta ostaju kržljave, najmladje lišće je plavičasto zelene boje, a starije crveno ili žuto, može se javiti uvenuće pojedinih listova, cele biljke i potpuna nekroza. Jagoda je najosetljivija od početka cvetanja do zametanja plodova. Plamenjača se održava u zemljištu u obliku oospora i može ostati viže godina, a prenosi se zaraženim živićima ili zemljištem. Raznošenje parazita se vrši i vodom u zemljištu, a razvija se u jako natopljenom zemljištu, vodom pri temperaturi od 10-200C.

Bolesti koje napadaju jagodu i pričinjavaju ekonomske štete možemo podeliti u tri grupe: a - bolesti korena i stabla, b - bolesti lišća i c - bolesti ploda.

Pošto je zemljište ili bankovi, na kojem se jagoda gaji na savremeni način prekriveno folijom i uvedeno zalivanje kap po kap, stvaraju se idealni uslovi za razvoj zemljišnih patogena koji napadaju koren i stablo jagode izazivajući trulež. To je razlog da je ova grupa bolesti izbila u prvi plan zadnjih godina u zaštiti jagode. Iz ove grupe patogena redovno su prisutne: Rhizoctonia fragariae koja izaziva crnu trulež korena i stabla, zatim Phytophthora fragariae- plamenjača korenovog vrata koja izaziva vlažnu crvenu trulež korena i Colletotrichum spp.- antraknoza, koji napada sve delove jagode i zapušujući sprovodne sudove, tako da nema protoka vode i hranljivih materija.

Preventivne mere borbe protiv bolesti korena i stabla su: korišćenje zdravog sadnog materijala, plodored, izbor i dezinfekcija zemljišta, agrotehničke mere i otporne sorte. Za hemijsku zaštitu su dugo korištena jedinjenja na bazi bakra, a zatim organski fungicidi: Kaptan (Captan 80WG), Propamokarb (Proplant). U poslednje vreme najbolju efikasnost postižu preparati na bazi Metalaksila (Ridomil) ili Fosetil-aluminijuma (Fostonic). Primenjuju se zalivanjem živića, preventivno, na početku vegetacije.

Antraknoza je nedavno utvrđeno oboljenje jagode kod nas i pravi velike štete Prvi simptomi se javljaju na stolonima i lisnim drškama, a kasnije i na listovima u vidu crnih pega koje se vremenom povećavaju i uležu u tkivo. U uslovima toplog i vlažnog vremena, zaražen je i plod na kome nastaju svelte, vodenaste pege, koje za nekoliko dana postaju tamno do crne i ulegnute u tkivo ploda. Gljiva se održava u obliku micelije ili spora u zaraženim biljkama, koje ostaju u zemljištu, prenosi se i sadnim materijalom jagode. Mere zaštite se svode na korišćenje zdravog sadnog materijala, a hemijski se suzbija na početku cvetanja jagode strobilurinima (Queen) 14

AGROSVET

žnost i visoka temperatura favorizuju pojavu bolesti.

Siva plesan se suzbija fungicidima pred početak i tokom cvetanja sve do početka zrenja plodova, uz vodjenje računa o karenci. Od preparata mogu se koristiti: Funomil, Pyrus, Cormax ili Switch.

Bolesti lišća su najčešće javljaju te se sprovodi redovna zaštita svake godine fungicidima. Pored gljiva, tu su i dve bakterije: Xanthomonas fragariae i Pseudomonas solanacearum. Prva prouzrokuje pojavu uglaste pegavosti lišća, a druga izaziva pojavu uvenuća biljaka.

Medju gljivama najznačajnija je Mycospherella fragariae - prouzrokovač pegavosti lišča jagode . Veoma raširena bolest koja se javlja svuda gde se gaji jagoda. Štete se ogledaju u velikom gubitku prinosa, kvalitetu plodova i slabom razvoju živića, što se odražava na prinos i u narednoj godini. Prvi simptomi se vide na lišću u vidu sitnih tamnopurpurnih pega, kasnije postaju sve veće, spajaju se i izazivaju sušenje lišća. Zaštita se obavlja agrotehničkim i hemijskim merama: uništavanje korova, uravnoteženo đubrenje, sakupljanje i spaljivanje obolelog lišća utiču na smanjenje jačine zaraze. Hemijska zaštita se sprovodi rano u proleće, preparatima na bazi bakra (Funguran OH, Cuprablau Z) i još jednom pred cvetanje organskim fungicidima na bazi Mankozeba (Dithane, Penncozeb), Kaptana (Captan), ili Hlorotalonila (Balear). Tretiranje treba uraditi i posle berbe jagode jednim od pomenutih organskih fungicida.

Od štetočina mogu se javiti jagodin cvetojed i jagodina pipa. Imaju jednu generaciju i javljaju se u proleće pred cvetanje. Jagodina pipa zaseca cvetne drške i polaže u njih jaja iz kojih se pile larve. Štete pravi ženka i suzbija se pred cvetanje insekticidima kao što su Nurelle D, Cythrin, Afinex. Jagodin cvetojed takodje pravi slične štete. Ženka polaže jaja u neotvorene cvetne pupoljke, a zatim delimično pregrize peteljku pupoljka, usled čega on klone i suši se. Suzbijanje je takođe pred cvetanje pomenutim preparatima.

Zadnjih godina sve veće štete prave i zemljišne štetočine, od kojih dominiraju larve sovica, mogu da oštete korenov sistem i dovedu do sušenja živića. Suzbijanje se izvodi zalivanjem živića insekticidom Nurelle D ili biopesticidom Naturalis biogard. Preparat Naturalis sadrži spore gljive Bovesia bassiana koja se hrani štetoćinama u zemljištu. Kako su za njen razvoj idealni uslovi u zemlji (ima dosta vlage i toplote), ona se namnoži i dugotrajno štiti koren, takođe se primenjuje zalivanjem.

Bolest ploda – siva trulež (Botrytis spp.) značajna je bolest svuda gde se gaji jagoda. Često se javlja na zelenim, zrelim i obranim plodovima izazivajući njihovo brzo propadanje. Trulež može započeti na bilo kom delu ploda, ali se najčešće javlja na čašici ili na dodiru sa obolelim plodom. Na površini ploda se javlja siva prevlaka koju čini splet micelija i spora. Velika vla-

15

ŽILOGRIZ – NOVA/STARA ŠTETOČINA KOŠTIČAVOG VOĆA

AGROSVET

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

P

oslednjih godina, na prostorima ex Yu, sve je uočljivije prisustvo i štete koje zasadima koštičavog voća, pre svega višnje, breskve, trešnje ali i šljive, pričinjava žilogriz (Capnodis tenebrionis).

Ova štetna vrsta čija je pojava bila mahom vezana za područja Sredozemlja, odnosno Hercegovine, Dalmacije i Crne Gore, od 2011. godine je u povećanoj brojnosti registrovana i u kontinentalnom delu, centralne i jugoistočne Srbije.

voćke. U prvo vreme hrani se peteljkom lišća koštićavih voćaka, uglavnom na osunčanim delovima krošnje, a onda dolazi do parenja-kopulacije, nakon čega ženka polaže jaja (200 do 600 koja su bela, jajolikog oblika i duga 1 do 1,5 mm. Ženka jaja odlaže na koru donjeg dela stabla ili plitko u tlo do 35 cm udaljenosti od debla, gde odloži oko 95 % jaja, a ostala odloži u zemljište na udaljenosti do 1 m od stable. Iz jaja izlaze larve već nakon 10 do 20 dana. Dužina života larvi traje ili 12 ili 24 meseci. Iz ranije položenih jaja odrasli oblik-imago se razvije već iduće godine dok iz kasnijih jaja, odrasli se javljaju tek nakon dve godine. Iz odloženih jaja tokom leta dolazi do izlaska larvi koje se kreću prema korenu gde se ubušuju ispod kore. Larve ulaze najčešće u srednje debelo korenje, ali se mogu naći i u debljim korenovim žilama. Iz korena mogu prelaziti i u stablo ispod ili iznad zemlje. Znaci napada uočavaju se tek pošto larve pričine određenu štetu. Jedan od prvih simptoma je smanjena lisna površina, odnosno sitniji listići, a ako dođe i do oplodnje, formirani plodovi su sitni.

Napadnuta stabla se postupno suše i na kraju propadaju jer dolazi do potpunog prekida sprovodnih snopića, što uslovljava sušenje celog stabla.

Vrsta iz iste familije, istina u manjem obimu ali sa sličnim štetama, šiljokrilac (Perotis lubrigus) registrovana je u voćarskim područjima Vojvodine. Šta je pogodovalo pojavi žilogriza? Svakako, promena klimatskih prilika - smanjena količina padavina uz neravnomeran raspored, povećanje temperature vazduha na godišnjem nivou, izostanak obilnih snežnih padavina tokom zime praćenih niskim temperaturama je jedan faktor na koji možemo malo ili nimalo da utičemo. Drugi, koji se tiče našeg delanja je da na voćku zaboravimo nakon berbe, a mere zaštite i nege za narednu sezonu počinju upravo nakon berbe. Mnogi voćnjaci su zapušteni, okruženi šibljem i rastinjem spontane flore što je još jedan “otvoreni ulaz” za povećanu brojnost žilogriza. No da bi ga nekako pobedili, potrebno je da ga upoznamo.

Kada sve ovo znamo, šta činiti? Zaštita od žilogriza mora se zasnivati na tri principa: 1) Nema jednog, jedinstvenog rešenja 2) Borba je dugotrajna i zahteva upornost 3) Moraju se kombinovati nekoliko mera - mehaničke i hemijske Ako prihvatimo principe 1. i 2. kao nešto o čemu se ne raspravlja, ostaju nam postupanja po principu 3.

Žilogriz – Capnodis tenebrionis L., kao odrastao tvrdokrilac iz fam. Scarabeidae, dug je 2-3 cm. Telo je crne boje bez sjaja. Deo iza glave je hrapav i prekriven beličastom prevlakom koja se vremenom skida, zbog čega kod starijih primeraka imaga nedostaje. Larva, u narodu često zvana “glavonja” zbog izrazito razvijene glave na kojoj dominiraju jake, crne mandibule (vilice) je beložućkaste boje, apodna (bez nogu), topuzastog izgleda, tj. najšira je u području prvog grudnog segmenta, a onda se naglo sužava prema kraju tela. Kada odraste, može biti dugačka i do 7 cm.

Prvo, Menaničke mere koje obuhvataju: • Obrada zemljišta u zoni redova čime se otežava ženki da položi jaja u osnovu stabla ili u korenske grane • Navodnjavanje jer je poznato da larve žilogriza ne podnose višak vlage • Postavljanje folije u zoni redova čime se zatvaraju „vrata“ ženki da položi jaja. Intersantno je da je u Hercegovini pre više decenija korišćen sličan metod, samo je umesto folije korišćena vuna koja je rasprostirana oko stabla • Krečenje stabala (sumporno-krečna čorba uz dodatak insekticida) pored toga što može da uspori kretanje vegetacije, zatvara otvore na deblu koje ženka može da koristi radi polaganja jaja

Žilogriz može prezimeti kao imago ili kao larva.

Obično se tokom marta (temperature vazduha preko 150 C) imago aktivira i prelazi na biljke spontane flore, gde se zadržava dok ne prolistaju koštičave voćke.

Nakon toga napušta prelaznog domaćina i seli se na

17

AGROSVET

• Vađenje osušenih stabala te zalivanje zemljišta nakon toga rastvorom nekog od insekticida na bazi Hlorpirifosa, Bifentrina, Malationa

optimalno vreme za primenu gljiva i nematoda.

• S obzirom na to da nema registrovanih insekticida za suzbijanje žilogriza, preporuka je da se primene sledeće mere hemijske zaštite:

Ako smo barem jednu od ovih mera primenili, prelazimo na Direktne mere borbe, a njih čine:

1. Deponovanje granulisanih insekticida (Force 0,5G ili Force 1,5G, Radar Versus G ...) plitko u zemljište (5 do 10 cm) u zonu 30 do 60 cm od debla 2. Tretiranja biljaka iz spontane flore koje se nalaze u blizini voćnjaka insekticidima kao što su Vantex 60 SC, Cythrin 250 EC, Nurelle D, Reldan 22 EC, regulatori rasta (Prince, Runner 240 SC...) jer su prelazni domaćini žilogriza 4. Tretiranja tokom vegetacije u cilju zaštite od ostalih štetočina voćnih vrsta tako da bude pored krune, tretirano i deblo, a mogu se koristiti Nurelle D, Afinex 20 SP, Perfekthion 40, Vantex, Reldan...

5. Tretmani insekticidima nakon berbe (2 tretmana na 21 dan) uz korišćenje preparata kao Nurelle D, Cythrin, Vantex, Reldan, Lannate, vodeći računa da se tretira donji deo krune, deblo i deo zemljišta oko debla 6. Vađenje osušenih stabala te zalivanje zemljišta nakon toga rastvorom nekog od pomenutih insekticida

• Sakupljanje odraslih insekata u vreme leta i parenja imaga čime se smanjuje populacija • Postavljanje lovnih klopki (žutih i plavih ploča, posuda sa voćnim sokom) kojim se takođe utiče na smanjenje populacije • Primena biopesticida se sastoji u korišćenju preparata na bazi entomopatogenih gliva (Bovesia bassiana), preparat Naturalis Biogard i nematoda (Steinernema carpocapsae), preparat Nemastar. Način delovanja biopesticida je da nakon aplikacije u tlo, gljivice i nematode aktivno traže larve žilogriza, obavijaju ih ili prodiru u njih kroz prirodne otvore (traheje, anus, usta) i u telu se razmnožavaju. Razmnožene gljivice ili nematode nakon što unište parazitiranu larvu žilogriza, traže novog domaćina. Optimalno vreme tretiranja voćnjaka biopesticidima za suzbijanja larvi žilogriza je krajem septembra i tokom oktobra. Povoljna temperatura tla je 12oC – 28oC. Kod viših temperatura tla slabi delovanje nematoda.

Tretiranje je potrebno ponoviti opet u proleće kad temperature tla pređu 12oC. Jesen i proleće su kišniji periodi, a temperature tla povoljne pa je to

Sve ove mere imaju za cilj samo jedno, smanjenje brojnosti žilogriza ispod praga štetnosti. On je bio prisutan, sada je i biće prisutan i u narednim godinama. Na nama je da mu onemogućimo nekontrolisano povećanje brojnosti i štete, a to možemo jer ga poznajemo i imamo sijaset oruđa i oružja.

18

PROĐOSMO BOSNU KROZ GRADOVE

AGROSVET

Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. i Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.

Pavo Raguž i Toni Krešić. Organizovali su predavanje, posetilaca preko 60, povrtari, apotekari iz okoilne ali i Šejtanići iz Mostara. Priča se otegla do kasno u noć. Pavo ne staje, od toga kako je snabdevao Sarajlije južnim voćem devedesetih, do danas kada pomaže da povrtari i voćari sa tog područja unaprede svoju proizvodnju. Sutra ujutru, put dalje preko Džene, apotekara kome smo obećani novu posetu, preko Popova polja, Gacka, Bileće do Drine i Goražda. Krš, kamen, pa onda pitomina. U Goraždu nas dočekuje Elfad Mašala, apotekar i čovek koji se trudi da povrtarima sa tog područja usadi nove tehnologije. I uspeva u tome.

Preko dvadeset velikih objekata plastenika niklo je na obalama Drine. Malu podrušku njegovim naporima dali smo Miloš i ja razgovorom sa proizvođačima. Kroz kišicu koja sipi, nastavljamo put do Višegrada i odmorišta „Vilina vlas“. Na preporuku jednog našeg kolege, 7 km od grada, usamljen hotel u gustoj šumi, malo niže hamam i nigde nikog. Preporučujemo vam ga i mi, ali samo onima sa preko 60 godina. Za mlađe, potražite smeštaj u gradu. Rano jutro, sa čežnjom gledamo u Andrićgrad koji nismo uspeli da posetimo zbog prethodno navedene preporuke. Prelazimo Drinu, granicu i evo nas u Bajinoj Bašti.

S

lučajno ili namerno, tek u prethodnih 50 dana, kolega Miloš i prvi potpisnik redova koji slede tri puta su se obreli u Bosni, Bosni i Hercegovini, Hercegovini, Republici Srpskoj, već kako vama drago, poštovani čitaoci. Prethodnih godina naš boravak na ovim prostorima odvijao se sredinom ili krajem februara, u vreme održavanja kućnih sajmova (EXPO I do V) bilo u Bijeljini ili Banja Luci. Od prvog sajma u Bijeljini koji je bio potpuna novina za poslovne partnere do danas, upoznali smo brojne prijatelje diljem ove brdovite, šumovite, kamenite zemlje sa prelepim krajolikom gde god da pogledaš. A iznad svega, zemljom bogatom dobrim i vrednim ljudima. Nakon poslednjeg boravka, rešili smo da sve to stavimo na papir jer „reči lete, napisano ostaje“ Odakle početi? Od domaćina, a oni su redom Milenko Krsmanović, jedan od lidera studentskog pokreta beogradskog Poljoprirednog fakulteta osamdesetih godina, mlađani Miroslav Vesić koji tek krči puteve poljoprivredne struke, nauke i njihovog transfera do proizvođača i iskusni Sloba, Slobodan Lukić, čije je znanje od velike pomoći pre svega voćarima Gradiške i Potkozarja.

A zatim put. Od Bijeljine ka Čapljini. Uz Drinu, niz Neretvu. Prvo stajanje, Sokolac i dobro poznato lice, Slavko Dobrilović. Apotekar, nekada rukovodilac velikog poljoprivrednog kombinata na ovim prostorima.

Sa setom se seća šta se sve i koliko radilo. Sada kaže nema ko da radi, a šteta. Ako ste namernik na tom pravcu, svratite do Slavka, uz reč ide odlična rakija od divlje kruške koju je domaćin sam ispekao. Idemo dalje, tragovi rata, vidljivi skoro svuda. Odjednom Sarajevo ispred nas. Prolazimo pored Baščaršije, zgrada Vjećnice, zgrada „Avaz“ kao da je iz istočnjačkih bajki, naselje Nedžarići. Nigde Valtera, kao da se i danas skriva i kreće ilegalnim putevima. Vijugavim putevima dolazimo u predvečerje u Čapljinu. Domaćini su nam

Još se utisci sa ovog putovanja slegli, evo nas po drugi put u Bosni. Naš sajam u nestvarnom ambijentu „Etno selo Stanišić“ pokraj Bijeljine. Susreti sa starim znancima, kolegama iz Mostara, Cazina, Kozarske Dubice, Tuzle, Živinaca, Banja Luke... Preko 500 posetilaca iz više od 200 firmi. Najviše do sad. Kolege iz oba predstavništva su uz malu pomoć „gostiju“ iz Kragujevca uredile štandove kao na najboljim svetskim sajmovima. A i vreme je poslužilo, barem prvog dana kada je Sunce bilo gotovo junsko. Drugog dana, kiša kao da je slutila završetak dvodnevnog druženja delatnika iz poljoprivredne i garden branše. Ne zadugo, jer već tokom februara 2015. godine, evo nas opet u Banja Luci.

21

AGROSVET

son Vels i pesma pod švapskim granatama „Padaj silo i nepravdo“. Dolazimo do Bugojna, grada u kome uspešno posluju Ana i Almir Bećirović koji se pored 3 „IMB“ poljoapoteke uz Almirovu porodicu uspešno bave i proizvodnjom voća, jabuka i šljiva dominiraju.

Prolazimo pored Jajca. Prelep gradić, čuveni vodopad, malo istorije ali i podsećanje na tužnu sličicu iz razvoja tokom XX veka. Naime, ovo je jedino mesto koje je imalo tu zlehudu sudbinu da u svom nazivu nije moglo da ima prefiks Titovo. I pod snažnim naletom Miloša i moje malenkosti, Prozor je pao, a zatim i Mrkonjić Grad. Uz plavo-zeleni Vrbas stižemo do Banja Luke, odnosno Laktaša, gde sa Bojanom I, Bojanom II, Majom, Draganom, Miroslavom i Slobom pravimo plan za dalje. Na 10-ak kilometara od Banja Luke ulazimo u zasad jabuke i kruške koji se prostire na više od 15 hektara. Sve u fulu, sistem kap po kap koji su radili Izraelci. Vlasnik nije tu, upoznaćemo ga sutra ali je prilika da pregledamo stabla i postavimo dijagnozu.

Predponoćna šetnja gde potvrđujemo ono što smo čuli, da Banjalučanki ima 3 puta više nego njihovih muških sugrađana i da su sve prelepe.

Treći put, dvadesetak dana kasnije, mi opet u Bosni.

Ovog puta granični prelaz kod Zvornika. I kreće naše stručno, mada delom i putovanje kroz istoriju. Huči, buči Sutjeska, Tjentište, Ričard Barton ranjen i verni Reks. Prisećamo se Miloš i ja i glumčine Ljube Tadića kao Save Kovačevića, Milene Dravić... Mali omaž našem detinjstvu.

Treba stići u Stolac, ali sa zadržavanjem u Trebinju.

Pravi mediteranski grad. I nova lica. Gospodin Anđelić, vlasnik nadaleko poznate vinarije i njegov prvi saradnik Nevenko Kuvač pokušavaju da ožive 165 hektara vinogorja pored Trebinja. Zasad i mehanizacija iz onih „dobrih, starih vremena“ ali elan ovih ljudi govori da će se i ove godine piti dobro trebinjsko vino. U Trebinju upoznajemo, a pre toga smo samo čuli o njemu i Estebana po čileanski, a Stevana Milovića po naški sa svojim vrednim saradnicima koji u Popovom polju ostvarjuju svoj san. Po najsavrenijom tehnologijom (gps sadnja) zasnivaju preko 70 ha vinove loze i 40 ha jabuke. Koreni vuku natrag Estebana, koji iz Čilea, Južne Afrike snabdeva tržišta Evrope voćem. Sada želi da ih snabdeva nečim iz svoje postojbine. Kao da se ugledao na sv. Vasilija Ostroškog koji je upravo iz Popovog polja krenuo ka Ostrogu, u slične predele. Uostalom, ostaci kuće sv. Vasilija stoje pored puta kojim prolazimo. Ispunjavamo obećanje dato mesec dana ranije.

Ispred velelepnog objekta Dženana i oca mu, Osmana Obradovića se susrećemo sa preko 50 proizvođača se okupilo da sa njima porazgovaramo o tome kako mogu da unaprede svoju povrtarsku i voćarsku proizvodnju.

Da Dženo nije samo neko ko prodaje, već i radi, uverili smo se videvši jedan dobar plastenik ali i rano povrće pod agrilom. Ko želi savremenu proizvodnju, evo prilike da se na licu mesta uveri. Sledeća stanica, Mostar. Noć i razgovori sa Pavom Ragužen do kasno ko uz „Blatinu“ ko uz „Žilavku“.

Jutro je rezervisano za Hrvoja Klindića, vlasnika gore pomenute plantaže. Pored posla u auto salonu, sa sinom vodi i voćarsku proizvodnju i nije zadovoljan prinosom. Možda možemo da pomognemo ako su ishrana i zaštita po sredi. Obećava „imaćete 1000 hektara i ovde i u Hrvatskoj ako podignete prinos“. Videćemo.

Put nas dalje vodi do sela Trbovljani gde nas čeka Rade Mirjanić, voćar koji se na 10 hektara bavi proizvodnjom jabuke. Zasad starosti 4 godine u kome dominiraju Zlatni delišes, Gala, Ajdared, Greni smit, ali i Majrak nova sorta i kako Rade kaže „super za jest“. Trenutno rastura kreč po voćnjaku u kome je postavljena protivgradna mreža, sistem za zalivanje koji vodu crpe iz bazena. Uzimamo uzorke zemljišta i vode za analizu, pa na bazi toga i preporuke za ishranu. Sledi druženje sa poznatim nam likom, Dragojem Dojčinovićem, predsednikom Udruženja voćara Republike Srpske koga voćari sa oko 3000 ha pod voćem posebno uvažavaju.

Uz Dragoja, koji priznaje da mu je predsednikovanje milije nego sam rad u voćnjaku, i sina mu Mihajla

Sunčano jutro u Mostaru, domaća kafa i burekčina s mesom. Prolazimo pored nekad moćnih plantaža „Hepok-a“. Zasnivaju se i novi vinogradi. Idemo dalje, grabimo ka Banja Luci. Ali pre toga čas istorije. Jablanica, Neretva, porušeni most. Jul Briner, fascinantni Fabijan Šovagović, neizbežni Ljubiša Samardžić, Or22

AGROSVET

koji obrađuju oko 13 hektara pod jabukom, u obilazak voćnjaka krenuo je i Miladin Mladenović koji je sa voćarenjem počeo još 1972. godine. Miladin obrađuje 8 hektara jabuke, breskve i dunje i kako kaže, zadovoljan je s onoliko koliko rodi jer seća se i minulih vremena. Žale se na pojačano prisustvo i štete insekata, drvesnice, drvotočca. Razmenjujemo saznanja, iskustva sve u cilju prevazilaženja problema. Put nas vodi i do porodice Vukota Nikole. Nikola sa porodicom obrađuje 5,5 ha pod jabukom, breskvom, trešnjom i šljivom. Zatekli smo ih sve zajedno na poslu sadnje novog trešnjara u gustoj sadnji od koga se očekuje da u narednih nekoliko godina donese veći profit. Ono što kod energičnog i vrednog Nikole iznenađuje je da je postavio sistem za navodnjavanje ali da nema vode. Biće, biće kaže i verujemo mu. Dvadesetak kilometara dalje, dolazimo do sela Draksenić, u blizini Kozarske Dubice. Susret da

starim poznanikom i prijateljem Markom Vlaisavljević i naslednikom Aleksandrom, studentom da li iznenađuje, poljoprivrede. Obilazimo polja, pšenica posejana na 100 ha sortama selekcije Raifaisen „Renan“ i sorta poboljšivač „Clement“, čiji je Marko i distributer za prostore Republike Srpske. Ovde se primenjuje savremena tehnologija, setva sa stalnim tragom, primenjeni „Metmark“, „Fluoco“, FitoFert folijarna đubriva. Planira se i setva kukuruz na 170 ha hibridima Raifaisen i DeKalb. Sve što se proizvede smešta se u silose kapaciteta 5000 tona, a u pripremi je i prostor za još 5000 tona. U sklopu silosa u pripremi je još i novi moderni objekat za poljoapoteku. Ostavljamo Marka, Aleksandra i Slobu i pored Jasenovca i Novske izlazimo na autoput. Noć i jurimo, „442 do Beograda“.

Za tri dana dosta. Ostala je Tuzla, Bihać... Ima vremena, biće dana.

GODINU DANA TERRACULT SUPSTRATA U SRBIJI I REGIONU Priredio: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.

J

edna sezona je za nama, a mnogo, mnogo sledećih sezona pred nama. Zime Gospodnje 2012., u decembru mesecu u Srbiju je ušao prvi kamion profesionalnih Terracult supstrata, a dalje za njim još dosta i dosta kamiona. Pregazili su put iz daleke Litvanije na Baltiku, gde je i stacionirana fabrika čuvene nemačke kompanije Terracult, do srpskog proizvođača povrća i cveća.

Proizvođači povrća i cveća su takođe potvrdili kvalitet pomenutih supstrata. Citiraćemo nekoliko izjava naših dobrih proizvođača iz različitih regiona Srbije.

Poljoprivredno gazdinstvo Nenada Špikića iz Dragojevca u opštini Vladimirci – seje preko 25000 biljaka ranog povrća, a dve poslednje godine koristi Terracult TC 4, TCS TRAY B za setvu i TC 5 za pikiranje: ‘’ Zadovoljan sam supstratima. Ove sezone sam počeo da ih koristim. I zadovoljan sam granulacijom i propuštanjem vlage, posle 4-5 zalivanja i dalje upija vlagu kao kod prvog zalivanja, te nema problema sa stavaranjem mahovine na površini supstrata posle određenog perioda proizvodnje’’.

Kompanija Agromarket posle godinu dana uvoza i distribucije Terracult supstrata na teritoriji Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine može da se pohvali da je u nemačkoj kompaniji našla pravog partnera i što je najbitnije kvalitetan supstrat za uspešnu proizvodnju rasada povrća i cveća. Kvalitet nije samo na papiru već je potvrđen od velikog broja zadovoljnih proizvođača, koju su jednostavno videli razliku u ponašanju biljaka koje su sejane i rasađivane u Terracultsupstratima u odnosu na neke druge supstratu.

Ivan Popović, poljoprivredni proizvođač iz sela Zvečka, u opština Obrenovac, proizvodi različite sorte cveća na površini od 1 ha plasteničke proizvodnje.

Koristi Terracult formulacije za cveće i to TC 4 za setvu, TC 5, TC 6 (sa glinom), TC 8 (7-20 mm) I TC 10 (sa perlitom) za sadnju. ‘’ U mojoj prozvodnji trošim dosta supstrata, ove godine nabavio sam od Agromarketa ceo kamion različitih formulacija Terracult supstrata.

Do sada sam radio supstrate jeftinije na tržištu ali dosta lošijeg kvaliteta, ali sam shatio da ono što je dobro mora i da se plati. Razlika u ceni od 5-10 % ne znači ništa, ako vi dobijete mnogo bolju i lakše kontrolisanu proizvodnju’’.

U čemu je tajna Terracult supstrata? Jednostavno, istorija nas je naučila da je nemačka tehnologija najbolja na svetu, precizost, naučna dostignuća, završna izrada, standardi u procesu proizvodnje je ono što krasi nemačke proizvođače. Tako je i kod proizvodnje supstrata, tačno izbalansiran odnos hranjivih elemenata, okvašivač koji je patent kompanije, granulacija u zavisnosti od preporuke primene (za setvu od 0-7 i 0-10 mm, za pikiranje ili direktnu sadnju od 0-20 i 7-20 mm) i stalna untrašnja kontrola kvaliteta procesa proizvodnje je ono što je ubedilo Agromarket da krene sa uvozom i distribucijom Terracult supstrata u Srbiji i regionu.

Jednostavno rečeno, NAMA VERUJU - AGROMARKET. Ovaj slogan moramo da opravdamo, zato i radimo sa najboljima, da bi našim proizvođačima ponudili kvalitet i obezbedili sigurnu proizvodnju.

23

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Francuska zabranila Monsantov GM kukuruz Francusko ministarstvo poljoprivrede donelo je 15. marta uredbu kojom se zabranjuje prodaja, upotreba i gajenje genetski modifikovanog kukuruza MON810 američke firme Monsanto. To je jedina sorta GM kukuruza trenutno dozvoljena u Evropskoj uniji, prenosi Rojters. Francuska vlada, koja smatra da genetski modifikovani usevi predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i ekologiju, pokušava da izdejstvuje trajnu zabranu GM kukuruza, nakon što je najviši sud već dva puta ranije oborio slične mere. Uredba je doneta sa ciljem da se spreči setva genetski modifikovanog kukuruza ovog proleća, u očekivanju rasprave o nacrtu zakona koji bi trebalo trajno da zabrani GM kukuruz

Genetski modifikovan kukuruz podelio Francusku Donji dom francuske skupštine u utorak je izglasao zabranu uzgoja GM kukuruza u Francuskoj. To je novi pokušaj ove zemlje da trajno zabrani uzgoj hibrida MON 810 američke firme Monsanto, jedine GM sorte koja se uzgaja u EU. Francuska to sada čini privremenim dekretima, koji se poništavaju i obnavljaju i čija pravna zasnovanost se može osporavati. Ovaj predlog je podelio Narodnu skupštinu u Parizu, budući da je opoziciona desničarska Unija za narodni pokret napustila glasanje, izrazivši time svoje protivljenje ovakvom tekstu. Zakon o zabrani GM kukuruza predložili su socijalisti. Podržali su ga ekolozi, radikalna levica i Front levice, dok su partije centra bile podeljene.

FAO: Cene hrane u svetu na najvišem nivou Cene hrane u svetu u martu porasle su na najviši nivo za poslednjih godinu dana, zbog nepovoljnih vremenskih uslova koji su ugrozili useve, kao i geopolitičkih tenzija u regionu Crnog mora, saopštila je juče Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). FAO-ov mesečni indeks cena hrane, koji predstavlja merilo promena cena prehrambene korpe žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera, u martu je iznosio prosečnih 212,8 poena, što je za 4,8 poena ili 2,3% više u odnosu na februar. Reč je o najvišem indeksu cena hrane od maja 2013., čemu su doprineli nepovoljni vremenski uslovi u SAD i Brazilu, kao i neizvesnost oko isporuka žitarica iz Ukrajine.

Monsanto bolji nego što se nadao Američki gigant Monsanto, najveći proizvođač genetski modifikovanog semena, u drugom tromesečju tekuće fiskalne godine ostvario je profit bolji od očekivanog. Kompanija je u oblasti agrohemije u posmatranom tromesečju ostvarila neto profit od 1,67 milijardi dolara, ili 3,15 dolara po akciji, dok su analitičari u proseku predvideli 3,07 dolara po akciji. U istom razdoblju godinu dana ranije Monsanto je zabeležio neto profit od 1,48 milijardi ili 2,74 dolara po akciji. Prihodi od prodaje u istom kvartalu skočili su 6,6 odsto, na 5,83 milijarde dolara, a kako se navodi u saopštenju, kompanija je profitirala od povećanja tražnje za njenim glavnim proizvodima.

Masovna seoba seljaka u Kini U Kini su u toku najveće migracije u istoriji. Masovne seobe radnika iz sela u gradove, praćene su planovima Pekinga za urbanizaciju bez presedana u svetu. Krajem 2010. godine u Kini je armija radnika-migranata, nove industrijske radničke klase, nastale od preobraćenih seljaka, dostigla 260 miliona. Ovi bivši poljoprivrednici žive i rade u gradovima, ali tu ne mogu da se prijave. U svakodnevnom životu to znači da njihova deca ne mogu da pohađaju gradske škole, idu u bolnice po nižoj ceni i uživaju ostale pogodnosti ”pravih“ građana. Novi plan trebalo bi da promeni njihovu sudbinu.

Predviđa se, naime, integracija čak 100 miliona građana ”drugog reda“ 24

AGROSVET

Ugroženi bumbari u Evropi Skoro svakoj četvrtoj vrsti evropskih bumbara preti izumiranje, saopštila je juče Međunarodna unija za očuvanje prirode. Stručnjaci su došli do tog zaključka analizom 68 vrsta bumbara koji žive u Evropi. Njihovo istraživanje pokazalo je da se smanjuje broj 46% evropskih vrsta bumbara, brojnost 29% vrsta stagnira, a kod 13% vrsta broj insekata raste. Stanje ostalih evropskih vrsta bumbara još nije utvrđena. Bumbarima, kao i pčelama, smetaju klimatske promene, intenzivna poljoprivreda i urbanizacija.

Kako se navodi, neophodno je da se zaštite vrste i stanište bumbara, kao i da se obnovi njihovo prirodno stanište i promoviše poljoprivredna praksa koja pogoduje biodiverzitetu.

Crnogorci rešli da uvedu ekstra porez na puste njive Ministarstvo poljoprivrede Crne Gore odlučilo je da uvede dodatni porez koji će plaćati vlasnici poljoprivrednog zemljišta koje ne obrađuju ili ne daju u zakup. Plan je da se ta odredba uvrsti u Zakon o poljoprivredi, a predlog treba da bude usvojen na Vladi tokom četvrtog kvartala. Prema tom zakonu opštine mogu da naplaćuju porez i do 50% veći u odnosu na utvrđenu poresku stopu za poljoprivredno zemljište koje se ne obrađuje. Porez na nepokretnosti sada iznosi 0,10 do jedan odsto tržišne vrednosti zemljišta. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u 2012., prema podacima Monstata, iznosila je 515.700 ha, što je 37,34% ukupne teritorije, od čega se obrađuje 190.000 ha

Nemačke granice za zelenu energiju Nemačka vlada utvrdila je gornju granicu za izgradnju obnovljivih izvora energije, objavila je televizija N24, pozivajući se na izvore vlade.

Snaga vetroelektrana koji bi u toku jedne godine bile izgrađene na kopnu neće smeti da pređe ukupno 2.500 megavata, na vodi 6.500 megavata, dok je izgradnja novih elektrana na biomasu ograničena na ukupnu snagu od 100 megavata godišnje. U slučaju prekoračenja tog ograničenja, «višak» izvora neće imati prava ni na kakvu državnu podršku. Nemačka vlada dopunom zakona želi da uspori rast cene električne energije koja je poslednjih godina poskupljivala uglavnom zbog troškova za podršku obnovljivim izvorima.

Da li bananama preti uništenje?

Gljivično oboljenje nazvano panamska bolest, koje je uništilo zasade banana pedesetih godina prošlog veka, ponovo se pojavilo. Banane, jedna od omiljenih voćki i četvrta najvažnija prehrambena namirnica na svetu, mogle bi uskoro izumreti, upozorili su predstavnici Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO). Naime, sojevi gljivice Fusarium oxysporum f. sp. cubense napali su zasade banana namenjene za izvoz u Mozambiku i Jordanu.

Naučnici se boje da bi gljivica mogla dalje da se širi i da na taj način ugrozi useve banana najpopularnije sorte Cavendish. Gljivica, koja je pronađena na nekoliko plantaža, uzrokuje neizlečivu panamsku bolest, zbog koje korenje banane trune.

Svađa oko ”zlatnog pirinča“ Oko genetski modifikovanog pirinča, koji je zbog svoje žućkaste boje nazvan ”zlatni”, već godinama se lome koplja. Za jedne je to idealno sredstvo u borbi protiv neuhranjenosti i gladi miliona, a za druge, dokaz pohlepe prehrambene industrije. ”Naš pirinač može da spasi mnoge živote“, kategorični su biolozi Peter Bejer i Ingo Portikus – i to pre svega živote mnoge dece u zemljama u razvoju koja, zbog nedostatka vitamina A, često oboljevaju i umiru od zaraznih bolesti. Međutim, protivnici genetski modifikovanih namirnica smatraju da se iza svega krije velika reklamna mašinerija kojoj je jedini cilj da ”pusti korene“ na budućim tržištima Afrike i jugoistočne Azije.

29

AGROSVET

Evroposlanici objavili rat plastičnim kesama Članice Evropske unije do 2019. godine treba da smanje upotrebu plastičnih kesa koje su veliki zagađivači prirodne sredine za najmanje 80%, predviđeno je predlogom propisa koji je podržao Evropski parlament. Evroposlanici su za ostvarenje tog cilja preporučili korišćenje različitih mera, poput poreza na kese, naplate kesa, nuđenja alternative. Plastične kese koje završavaju na otpadu veliki su ekološki problem EU a posebno ugrožavaju vodu i vodene ekosisteme. Svaki građanin Unije godišnje upotrebi u proseku 200 plastičnih kesa ali su razlike od zemlje do zemlje velike pa Danac iskoristi samo četiri dok Poljak, Portugalac ili Slovak više od 450 kesa.

Naučnici stvorili crni paradajz Američki naučnici stvorili su novu i neobičnu vrstu paradajza – crni paradajz pod nazivom Indigo Rose. Iako izgledom i nije toliko privlačan, navodno ima fantastičan ukus i mnogo antioksidansa koji štite od mnogih bolesti. Indigo Rose nastala je ukrštanjem crvenog i tamno ljubičastog paradajza, a prvi ih je stvorio profesor Jim Myers sa Sveučilišta u Oregonu dok je na studijama proučavao ovo zanimljivo i zdravo povrće. Ipak, one koji žele da uzgajaju crni paradajz, Myers upozorava na vreme berbe plodova.

Prvi plodovi mogu se brati oko 91 dan nakon sadnje, a važno je da se biljka pusti da do kraja sazri kako bi se postigla ravnoteža svih korisnih sastojaka.

Nemačka ispušta najviše CO2 u EU U EU su tokom 2013. smanjene emisije CO2 nastalog sagorevanjem fosilnih goriva i to za 2,5%, pokazuju prve procene evropske statističke službe Eurostat za prošlu godinu. Prema tim procenama, Nemačka je najveći zagađivač u EU sa emitovanih 760 miliona tona CO2 u prošloj godini, što je dva odsto više u odnosu na 2012. Emisije CO2 su glavni uzročnik globalnog zagrevanja a njihov udeo u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u EU je 80%. Pored Nemačke, najveće količine CO2 emitovale su Velika Britanija (455 miliona tona), Francuska (346 miliona tona) i Italija (342 miliona tona). Slede Poljska sa 290 miliona tona, Španija sa 224 miliona tona i Holandija sa 162 miliona tona.

30

AGROSVET

POLJOSTATISTIKA Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Iskorišćenost staklenika u Srbiji 32 odsto, a plastenika 97 % Prema popisnoj dokumentaciji, u Srbiji 542 poljoprivredna gazdinstva poseduju staklenike, ali su oni iskorišćeni svega sa 32%. Kako je navedeno u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku, popisano je 898 staklenika, čiji kapaciteti iznose 1,29 miliona kvadratnih metara. Registrovano je i da 41.706 poljoprivrednih gazdinstava ima 101.492 plastenika, čiji je ukupan kapacitet 24,44 miliona kvadrata, koji je daleko bolje iskorišćen neko kod staklenika. Od raspoloživog kapaciteta korišćeno je 23,8 miliona kvadrata, ili 97%. Najveći procenat staklenika nalazi se u Vojvodini - 37%, dok je najveći procenat plastenika zabeležen je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije - 43%.

Na pijacama 300 miliona evra Ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom prošle godine iznosila je 31,584 milijardu dinara, što je u odnosu na 2012. godinu povećanje od 12,6 posto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Najzastupljenija namirnica, s učešćem od 31,6 odsto, jeste povrće, voće čini 19,2 odsto, mleko i mlečni proizvodi 17,1 odsto, jaja, meso i mesne prerađevine 14 odsto. Po podacima RZS-a, promet roba na pijacama beleži konstatan rast tokom poslednjih pet godina. Iako imaju sve izraženiju konkurenciju u supermarketima i megamarketima, pijace čuvaju status veoma važnog kanala distribucije za sveže voće, povrće, mlečne proizvode, meso i jaja.

Navodnjavano 53.086 hektara U Srbiji je sistemima za navodnjavanje prošle godine bilo obuhvaćeno 85.593 hektara zemljišta, od čega je navodnjavano ukupno 53.086 hektara. Najzastupljeniji tip navodnjavanja bilo je navodnjavanje veštačkom kišom. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjava 93 odsto površine, površinski se navodnjava jedan odsto, a kapanjem šest odsto površine. Najviše vode se crpelo iz vodotokova, 91odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže. Udeo navodnjavane površine u odnosu na ukupno korišćenu poljoprivrednu površinu u 2013. godini je jedan odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

32

Priredili: Radomir Gligorović, Milan Sudimac, Dragan Đorđević

Novo, jedinstveno!

EXCORTA Šta je zajedničko prouzrokovačima Cercospora beticola, Erysiphae betae, Ramularia betae, Uromyces betae ?

Oštećenja lisne mase koje pojedinačno ili u združenom napadu mogu potpuno uništiti fotosintetski aparat šećerne repe i direktno umanjiti prinos po jedinici površine i sadržaj šećera, digestiju “slatkog korena”. Šta povezuje sivu pegavost lista šećerne repe, pepelnicu repe, mrku pegavost lišća repe, rđu repe?

Jedinstveni neprijatelj, aktivna materija Epoksikonazol, tj. preparat Excorta.

Excorta je novi fungicid sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije Epoksikonazol (125 g/l) koja inhibira aktivnost enzima demetilaze koji je ključan za biosintezu sterola te sprečava formiranje apresorija i rast micelije. Epoksikonazol tj. Excorta odlikuje širok spektar delovanja u suzbijanju brojnih fitopatogenih gljivica koje uzrokuju oboljenja kako na šećernoj repi, tako i ratarskim i povrtarskim usevima, voća i ukrasnog bilja. Excorta poseduje protektivno i kurativno delovanje, a sve u cilju potpune zaštite lisne mase šećerne repe.

Kada primeniti Excorta? Najbolje rezultate ostvaruje u preventivnoj primeni, po pojavi prvih simptoma oboljenja i u skladu sa preporukama Izveštajno-prognozne službe.

Može se primeniti samostalno ili u kombinaciji sa fungicidima Funomil (0,3 kg/ha) ili Balear 720 SC (1,0 l/ha).

Doza primene - 0,75 – 1,0 l/ha uz utrošak 200 l/ha vode.

Excorta je neotrovan za ptice, pčele i kišne gliste. Karenca preparata iznosi 42 dana, a Toleranca ili MDK iznosi 0,1 mg/kg.

Jedinstvenost preparata Excorta ogleda se i u izuzetnoj efikasnosti na brojne patogene koji se javljaju na strninama kao što su Septoria tritici i S. nodorum, Puccinia recondita, P. dispersa, P. striformis, P. hordei i P. coronata, Erysiphae graminis, Fusarium roseum, Rhyncosporium secale, Helminthosporium teres.

Doza primene fungicida Excorta u usevima ozimih i jarih strmih žita iznosi 0,75 do 1,0 l/ha u preventivnim tretmanima, pre ostvarenja zaraze ili po prvim uočljivim simptomima oboljenja.

Novo, sigurnije, jače!

EXCORTA PLUS Aktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili nekom drugim grupama.

Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije različitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije oružje u borbi protiv parazitnih gljivica, sprečavamo brži razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinačno ili ukrštene bolje štitimo usev i doprinosimo profitabilnosti proizvodnje.

Značaj lista zastavičara u ostvarenju prinosa

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinačno delovanje, a zajedno to rade mnogo efikasnije. Dok Epoksikonazol sprečava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu ćelija gljiva. Excorta Plus je sistemični fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se može primeniti u brojnim ratarskim usevima, pre svega u šećernoj repi ali i u strninama radi zaštite od velikog broja fitopatogenih gljivica iz rodova Cercospora, Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zaštitu lisne mase Excorta Plus omogućuje biljkama i “stay green” odnosno “produženi zeleni efekat” čime se gajenoj biljci pružaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonošenje.

Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu šećerne repe u cilju zaštite od sive pegavosti – Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u strninama radi zaštite od prouzrokovača pepelnice – Erysiphae graminis, rđe – Puccinia spp., pegavosti lista I klasa – Septoria spp., mrežaste pegavosti ječma – Pyrenophora teres i umanjenju napada fuzarioze klasa – Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja.

Doza primene Excorta Plus u usevima i šećerne repe i strnih žita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utrošak 200 do 300 l/ha tečnosti.

Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta.

Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg, a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001 Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550 Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364 Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

AGROSVET

PČELARENJE Prirediо: Hadži Zoran Jovanović

PČELE RADE ZA EVROPSKO TRŽIŠTE

ni izgled tegle sa odgovarajućom etiketom potrošaču će biti garancija o kvalitetu meda, koji će na tržištu moći da se pojavi tek nakon sprovedene kontrole po internim procedurama SPOS-a. Ukupna vrednost celog projekta ”Reka meda“ je 218.988 evra. Vrednost granta koji obezbeđuju Evropska Unija i Austrijska razvojna agencija (ADA) je 167.460 evra, dok je vrednost sopstvenog učešća nosioca projekta 51.527 evra. Ceo projekat je osmišljen i sprovodi se sa ciljem da pčelari svojim proizvodima daju dodatu vrednost proizvodu na tržištu, a potrošači meda zaštite od sve većih količina falsifikovanog meda koji se može naći u prodaji. U okviru Dunavske regije odabrane su opštine Negotin i Požarevac zbog specifičnih prirodnih uslova (planinska područja bez značajnih zagađivača) koji su odgovarajući za primenu principa organske proizvodnje. Brežuljkasta i planinska područja ovih opština su bogata raznovrsnim samoniklim medonosnim biljem. Upravo iz tih razloga, u Negotinu i Požarevcu će ”Serbia Organica“ održaće obuke iz oblasti organske proizvodnje, sa posebnim osvrtom na organsko pčelarenje. Članovima udruženja pčelara iz Negotina i Požarevca i ostalim zainteresovanim da saznaju nešto više o principima održivog korišćenja prirodnih bogatstava u cilju očuvanja životne sredine biće omogućeno da pohađaju obuke iz oblasti organske proizvodnje. ”Serbia Organica“, kao nacionalno udruženje sa značajnim iskustvom u ovoj oblasti, izabrano je za partnersku organizaciju SPOS-a kako bi navedene aktivnosti bile sprovedene na najprofesionalniji način. Autor projekta ”Reka meda“ je Nena Nikolić, dipl. inž. Poljoprivrede i stručni saradnik ”Serbia Organice“.

Nektar koji pčele budu sakupljale od Koceljeve do Topole, te od Venčana kod Aranđelovca do Takova, na domaćem i tržištu EU nosiće naziv ”kačerski med“. U projekat je uključeno oko 30 članova zemljoradničke zadruge, kao i oko 130 pčelara, sa više od 3.500 košnica. A da bi med imao epitet ”kačerski“, s obzirom na geografski zaštićeno poreklo, košnice se ne mogu seliti van pomenute teritorije. ”U realizaciji projekta veliku pomoć pružila nam je Privredna komora Beograda.

Bez te podrške, ne bismo mogli da zvanično zaštitimo geografsko poreklo ovog proizvoda, s obzirom na to da taj posao košta oko 100.000 evra”, kaže Dragan Aćimović, direktor zadruge ”Kačerski med“.

”SERBIA ORGANICA“ U ”RECI MEDA“ Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ”Serbia Organica“ jedan je od partnera na projektu ”Reka meda“ (”Honey River“), čiji je nosioc Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Udruženje ”Serbia Organica“ će održati obuke iz oblasti organske proizvodnje, sa posebnim osvrtom na organsko pčelarenje.Sprovođenje projekta ”Reka meda“počelo je 1. septembra prošle godine i planirano je da traje 18 meseci. Projekat se finansira u okviru IPA fonda Evropske unije, a u okviru javnog konkursa i programa ”Socijalno ekonomski razvoj Dunavske regije u Srbiji“ za čije sprovođenje je zadužen Biro za sprovođenje projekata EU u ambasadi Austrije u Beogradu. Pored udruženja ”Serbia Organica“, partneri SPOS-a na ovom projektu su i Građanska inicijativa za razvoj sela ”Kladenac“, Grad Požarevac i pčelarska udruženja iz pet gradova – ”Dunav“ iz Apatina, ”Jovan Živanović“ iz Novog Sada, Društvo pčelara Smederevo, Udruženje pčelara ”Požarevac“ i “Hajduk Veljko“ iz Negotina. ”Kladenac“ je zadužen za sprovođenje obuka i mentorstva iz oblasti Dobre pčelarske prakse koja će se u početnoj fazi naslanjati na principe Dobre poljoprivredne prakse i srodnih dobrovoljnih standarda, kao što je Global G.A.P., u kojoj saradnici ”Kladenca“ imaju višegodišnje iskustvo.

SPOS: U PRODAVNICAMA MED SUMNJIVOG KVALITETA Savez pčelarskih organizacija Srbije pozvao je udruženja pčelara da se priključe akciji otkrivanja lošeg meda i da prijave dostave veterinarskoj inspekciji.

SPOS upozorava da se u trgovinama prodaju velike količine meda sumnjivog kvaliteta, koji nema ukus, aromu i svojstva pravog meda. Pčelarima je dato uputstvo da prvo kupe teglu sumnjivog meda, sačuvaju račun i tek onda napišu prijavu. U slučaji da nemaju novca, SPOS će platiti tu teglu meda, o čemu se pčelari prethodno moraju dogovoriti sa tom organizacijom. Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, kaže da već mesecima u trgovinama i na pijacama naši pčelari uočavaju velike količine meda sumnjivog kvaliteta.

Jedna od osnovnih aktivnosti predviđenih ovim projekom, koja je ušla u završnu fazu, je definisanje principa ”Dobre pčelarske prakse“. Primena tih principa u proizvodnji biće osnovni uslov za sve one pčelare koji žele da med iz svoje proizvodnje pakuju i plasiraju na tržište u originalnoj tegli SPOS-a. Jedinstve37

AGROSVET

NEGOVANJE TRAVNJAKA Prirediо: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva.

P

oznat je odgovor jednog engleskog lorda na pitanje kako su uspeli da odneguju lep travnjak, „Pa ništa lakše, poseješ, povaljaš, redovno zalivaš ako nema kiše, kosiš i tako nekih dve stotine i više godina“.

U životima ljudi, travnjaci imaju sve veću ulogu. To su zelene oaze koje naročito u gradovima unose deo prirode u svakodnevni život savremenog čoveka. Pored toga što služe za uživanje i opuštanje, njihova ekološka uloga je još veća. Veliki broj zeljasti biljaka na jednoj površini predstavlja fabriku za proizvodnju kiseonika koji će uneti svežinu u svaki delić životne sredine.

Trava ima i veliku ulogu u sprečavanju erozije tla na izuzetno strmim terenima jer štiti zemljište od razarajučeg dejstva kišnih kapi. Jedan travnjak predstavlja stanište za mnoge insekte i korisne mikroorganizme, reguliše vlažnost i temperaturu zemljišta i povoljno utiče na stvaranje prijatne mikroklime.

tura, vlažnost i sadržaj hranljivih materija), bolesti i štetočine, vrsta trave, primenjene mere nege (košenje, đubrenje, vertikuliranje i navodnjavanje). Jer samo u optimalnim spoljašnjim uslovima može se očekivati dobijanje kvalitetnog travnjaka.

Da bi se jedan travnjak pravilno oformio potrebno je da se ispoštuje redosled radnih operacija prilikom njegove izgradnje, a to su: • • • • • •

Priprema zemljišta Izbor smeše trava Setva trava Zalivanje Košenje Suzbijanje korovskih biljaka

Najpogodniji period za zasnivanje travnjaka je u proleće od marta do maja meseca i u jesen od kraja avgusta pa do sredine oktobra jer tada ima dosta padavina, a zemljište je dovoljno toplo da omogući brzo klijanje semena.

Travnate površine imaju različitu namenu, pa tako imamo dekorativne i parkovske površine, sportske terene, travnjake od posebne namene i zelene površine oko vikendica i kuća za stanovanje. U zavisnosti od korišćenja travnjaka zavisi i njegova otpornost i održivost u dobrom stanju jer se na određenim površinama trava konstntno gazi i trpi velika oštećenja. Da bi se dobio kvalitetan travnjak potrebno je da se uskladi veliki broj faktora koji utiču na kvalitet i rast trave kao što su: klimatski faktori (temperatura, vlaga, vetar, sneg, mraz...), zemljište (gustina, pH vrednost, struk-

Što se tiče pripreme zemljišta, najpre se mora uraditi čišćenje terena od svih primesa (korova, žbunja, panjeva, grana, kore, kamena, cigle i drugih primesa).

Za čišćenje vegetacije Villager preporučuje upotrebu motornih kosa BC 1700xc, BC 2100xc, BC1250, BC1900.

Sa ovim motornim kosama sa lakoćom se može ukloniti drvenasta vegetacija prečnika do 10 cm, kao i žbuno38

AGROSVET

liki izdanci iz zemlje i panjeva. Za usitnjavanje grana koristite električne seckalice za grane Villager VC2400 i Villager VS 2400s. Usitnjene grane se mogu upotrebiti za pravljenje organskog đubriva komposta.

česticama zemlje, zasejanu površinu povaljati valjkom težine 30-50 kg.

Zalivanje je neizostavna mera nege te novozasejane površine treba ravnomerno zalivati u toku dana dva puta (ujutru i uveče, pre i posle osunčavanja zasejane površine). Zalivanje je najbolje izvoditi rasprskivačem ili ručnim crevom na kome se nalazi rasprskivač-mlaznica za razbijanje vodenog mlaza u sitne kapljice, stvarajući veštačku kišu. Zalivati treba sve dok se ne počnu stvarati male barice, što je indikator da je zemlja zasićena vodom. Zalivanje novozasejane površine treba izvoditi sve dok površina ne ozeleni, tj. dok trava ne poraste do 15 cm. Kasnije novi travnjak treba zalivati prema potrebi.

Nakon čišćenja terena, vrši se obrada zemljišta, jer je takvo zemljište stvrdnuto i nije moguće izvršiti setvu semena. Stvrdnuto zemljište je najbolje prekopati ašovom ili plugom, a kasnije izvršiti usitnjavanje zemlje kultivatorom ili frezom. Za obradu zemlje Villager preporučuje kultivatore VTB 600 ECO i VTB 900 ECO kao i višenamenski kultivator VMM 1918 R koji može da nosi plug i frezu. Pored pripreme zemljišta potrebno je paralelno uklanjati delove korovskih biljaka koje mogu naneti veliku štetu travnjaku, na prvom mestu zubače (Cynodon dactylon) i pirevine (Agropyrum repens).

Svakom travnjaku je potrebna voda, naročito u toku leta. U slučaju sušne zime i proleća travnjake treba zalivati nešto ranije, ne čekajući toplije dane. Stare travnjake treba zalivati nešto ređe i većom količinom tečnosti, nego što je to slučaj sa novopodignutim travnjacima. U toku zalivanja, treba po kvadratnom metru dodati 20-25 litara vode. Bolje je ređe i duže, nego kraće i češće zalivanje. U sušnim danima treba dobro zaliti travnjak jednom do dva puta nedeljno i to uveče ili ujutru u periodu između 3:00 i 6:00 časova

Đubrenje cele površine stajnjakom ili tresetom poželjno je da se obavi za vreme prekopavanja zemljišta.

Visina sloja upotrebljenog stajnjaka treba da se kreće od 1 do 3 cm, a ako se upotrebljava treset treba ga razbacati 2 do 5 kg/m². Posle prekopavanja obavezno izvršiti sabijanje zemlje laganim valjkom kako bi se zemlja ravnomerno slegla, a nakon toga grabuljama ukloniti sve neravnine koje se nalaze na datoj površini.

Košenje. Nakon formiranja travnjaka može se pristupiti košenju, ali se mora voditi računa da se prvo košenje izvodi tek onda kada je trava porasta do 15 cm. Visina prvog košenja treba da bude 6-7 cm. Kada je travnjak u potpunosti formiran treba vršiti redovno košenje, jer redovno košenje čini travnjak izuzetno gustim. Kućni travnjaci mogu da se kose svakih 7-10 dana, ali u letnjim mesecima za vreme velikih vrućina košenje treba da bude ređe. Optimalna visina košenja kreće se od 3,5 cm do 5 cm, svako košenje ispod ove granice može dovesti do isušivanja busena i smanjenja vitalnosti trave. Villager poseduje široku paletu kosačica koje su idealne za održavanje različitih tipova travnjaka. Od najmanjih električnih kosačica koje su namenjene za košenje zelenih površina 300-600 m² (Villy1000e, 1000i, 1200e, 1200p, 1300i, 1600i, 1600p), zatim kosačice za košenje zelenih površina do 1200 m² sa benzinskim četvorotaktnim motorima (Villager V46, VS46, VR 46, V 46p, VR 46P, VS 53P) i velike kosačice za zelene površine do 1500 m² (Villager VRS 51, VRSA 53, VRS 56P). Pored kosačica koje su namenjene zahtenim korisnicima u domaćinstvu Villager se može pohvaliti kosačicom Villager V72 koja može da kosi površine veće od 3000 m².

Veoma važan posao jeste i odabir prave mešavine semena, jer travnjak je mešavina različitih trava.

U zavisnosti od namene, lokaliteta, klimatskih faktora i tipa zemljišta mora se pronaći odgovarajuća kombinacija trava. Najčešće vrste trava koje se koriste za formiranje kućnih travnjaka su engleski ljulj (Lolium perenne), prava livadarka (Poa pratensis), crveni vijuk ( Festuca rubra), livadski vijuk (Festuca pratensis). Engleski ljulj sa uskim listovima raste brzo otporan je na gaženje i brzo zatvara rupe u travnjaku. Crveni vijuk podnosi nisko košenje i hladovinu. Prava livadarka razvija snažan korenov sistem koji stvara podlogu otpornu na gaženje.

Pre setve površinu koju treba zatraviti treba podeliti na manje delove i svaki deo posebno zasejavati, kako bi se seme ravnomerno rasporedilo po čitavoj površini. Setva se može obaviti sa pomešanim semenom različitih vrsta trava, ali je mnogo bolje da se odvojeno zasejava krupnije, a odvojeno sitnije seme. Na ovaj nači postiće se ravnomeran raspored semena na setvenoj površini. Sitnije seme se seje na dubinu od 1 cm, dok krupnije treba zasejati na dubinu od 2 cm. Dobro je, posle izvršene setve, da bi seme došlo u kontakt sa

39

AGROSVET

Villager u svom asortimanu poseduje dva tipa traktorskih kosačica (Villager VT 840 I VT 980) koji su pogodni za košenje zelenih površina do 5000 m².

ima višestruku korist za travnjak, a i ekološki je prihvatljivo. Villager ima nekoliko rešenja za malčiranje travnjaka. U zavisnosti od veličine travnjaka mogu se primeniti različiti modeli kosačica: za male i srednje površine pogodna je kosačica Villager VR 46P, dok za velike površine tu su robusne premium kosačice Villager VRS 51P, VRSA 53, VRS 56P.

Đubrenje i prihrana. Trava zahteva osnovne osnovne hranljive sastojke da bi ostala zdrava. Neophodni su joj azot, fosfor i kalijum pa prema tome mogu se koristiti NPK veštačka đubriva. Prilikom košenja trave uklanjate i hranljive materije sa travnjaka: Po svakom kilogramu pokošene trave uklonite oko 30 grama azota, 20 grama kalijuma i 10 grama fosfora. Morate ih nadoknaditi. Đubriva kojima se prihranjuje u proleće i tokom leta bi trebalo da imaju veći sadržaj azota, da bi se pospešio rast i dobila divna boja trave. Đubriva kojima se vrši jesenja prihrana, bi trebalo da imaju manji sadržaj azota, a veći sadržaj kalijuma i fosfora, kako bi se obezbedio rast korenovog sistema, a na taj način se obezbeđuje otpornost na isušivanje i izmrzavanje, kao i otpornost na bolesti. Za đubrenje travnjaka može se koristiti i sama trava primenom tehnike malčiranja.

Villager kosačice imaju mogućnost za malčiranje, to je dodatno usitnjavanje trave pomoću specijalnog noža, trava se sitni i ravnomerno slaže i služi kao kvalitetan izvor organskih hranljivih materija. Iz ovako usitnjene trave hranljive materije se sporo i konstantno oslobađaju, štedi se đubrivo i štiti životna sredina. Trava koja je ravnomerno raspoređena na travnjaku, duže zadržava vlagu u zemljištu, štiti od erozje i sprečava izračivanje toplote iz zemljišta. Na ovaj način smanjuje se potreba za zalivanjem jer se gornji sloj brzo isuši od vetra i sunca, a ispod njega nalazi se obilje vlage koja će osvežiti travu u najtoplijim letnjim danima. Malčiranje

Aerifikacija odnosno prozračivanje travnjaka je veoma bitna mera nege, koja podrazumeva cepanje tla travnjaka i busena trave radi dovođenja vazduha do korena biljki. Na ovaj način jača se korenov sistem biljaka, povećeva se drenaža i otpornost na sušu. Travnjaci su često zasejani na zemljištima koja nisu dovoljno peskovita, pa do korenja dolazi premalo vazduha, a za njih je neophodno da dišu. Usled toga, zemljište je previše čvrsto, a rast trave je usporen. Za prozračivanje koriste se specijalni uređaji kao što je Villager prozračivač VAS 1300. Pomoću ovog uređaja travnjak dobija više vazduha i oslobađa se korova, mahovine i odumrle trave.

Uklanjanje korova se može vršiti raznim ručnim alatima. Manji korov, kao što su veronike i bela detelina, možete ukloniti ručnom alatkom za rastresanje zemlje. Ostale vrste korova, kao što je maslačak ili bele rade, mogu da se uklone plevilicom ili starim kuhinjskim nožem. U mere održavanja starih travnjaka spadaju čišćenje od otpadaka organske ili neorganske prirode (odgovarajućim grabuljama, rasturanje krtičnjaka i suzbijanje glodara (slepo kuče i krtica) odgovarajućim preparatima koji se mogu kupiti u poljoprivrednim apotekama.

40

AGROSVET

FitoSave – SNAGA PRIRODE Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

P

oslednjih godina sve je prisutnija pojava biopesticida u ponudi hemijskih koncerna čime se širi dijapazon mogućih rešenja u zaštiti gajenih biljaka. Čime se opravdava ovakav zaokret u istraživačkim centrima industrije pesticida? Razloge treba tražiti svakako u pojačanoj brizi za zaštitu životne sredine, zaštiti krajnjeg potrošača, promeni klimatskih prilika, razvoju sve manje osetljivijih rasa patogena i štetnih organizama na postojeće pesticide, selekcionisanju sve većeg broja sorti i hibrida koji treba da odgovore zahtevima tržišta, introdukciji novih štetnih organizama sa drugih područja zahvaljujući povećanoj razmeni u uvozi i izvozu poljoprivrednih proizvoda i dr.

tra FitoFend – Pioneering Biological Alternatives. Prateći logo ovog proizvoda je “Snaga prirode”. Zašto? Jednostavno, mehanizam delovanja je zasnovan na važnim procesima unutar ćelije kao što su ubrzanje oksidacionih procesa, jačanje ćelijskog zida, depozicija kalosa i dr. Drugim rečima, preventivna mobilizacija prirodnog odgovora same biljke. Ili govorom struke, aktivna supstanca u proizvodu Fyto 11, kao prvom iz linije FytoSave sadrži oligosaharidni kompleks COS-OGA koji imitira prirodnu interakciju gljiva-biljka domaćin, a čine ga dva polianjonska lanca koje stabilizuje polikatjonski kitocinski lanac. Ovaj polisaharidni kompleks kao potpuno novo jedinjenje podržano je od strane originalnog i sinergijom (zajedničko delovanje) aktivnijeg kompleksa u poređenju sa pojedinačnim sastojcima.

Naš zadatak je predstavimo čitaocima dosadašnja saznanja o biopesticidima i njihovoj primeni, kao i nove proizvode koji će se naći na našem tržištu. Mikrobiološki agensi, gljive, bakterije, virusi su uzročnici biljnih bolesti ali se koriste kao antagonisti za suzbijanje drugih mikroorganizama, kao i štetnih insekata (Naturalis Biogard). Postoje brojna saznanja o gljivama koje se koriste u kontroli pojedinih korovskih biljaka (vidi Agrosvet broj 52). Paralelno sa biopesticidima, u laboratorijama se razvijaju i proizvodi čiji je zadatak da podstakne odbrambene mehanizme same biljke i na taj način odgovori na napad patogena. Sve ovo ima zadatak da sačuva gajenu biljku od destrukcije kao rezultat napada patogenih organizama.

Gde je moguće primeniti Fyto11? Dosadašnji rezultati kao laboratorijskih, tako i poljskih ogleda pokazali su visok stepen zaštite useva krastavca, tikvica, paradajza, paprika, jagodastog voća i vinove loze od prouzrokovača pepelnice, plamenjače i sive truleži. Ogledi saradnika Univerziteta Namur (Belgija) sprovedeni su u Holandiji (paradajz), Španiji (krastavac, tikvice, paradajz) i Francuskoj (vinova loza), a od 2014. i u Srbiji, jagodasto voće i paradajz.

Kako primeniti Fyto11? Rezultati ogleda ukazuju na pun efekat primene Fyto11 ako su dva do tri tretmana obavljena pre nastanka infekcije, u intervalima od 7 do 10 dana, a nakon infekcije još dva tretmana u dozi od 2,0 litra preparata po hektaru primenjenih sa 500 do

Jedno od novih rešenja je svakako i linija proizvoda pod imenom FytoSave koji dolaze iz istraživačkog cen-

42

AGROSVET

1000 litara tečnosti (zavisno od raspoložive mehanizacije za tretiranje). Posebnu pažnju prilikom prskanja treba obratiti na to da obe strane lista moraju biti potpuno poprskane, a tretman vršiti rano ujutru, i naravno na početku sezone, preventivno. Ovim postupcima biljka je pripremljena na snažan odgovor prouzrokovačima pepelnice, plamenjače, odnosno sive truleži, a ako je bolest uznapredovala, potrebna je dopuna delovanja kombinovanjem sa fungicidima na bazi Miklobutanila (Systhane 240 EC), Ciprodinila (Cormax) ili Ciprodinil + Fludioksonil (Switch 62,5 WG). Treba napomenuti i da se Fyto11 ne spira kišom i otporan je na UV zrake.

san – bezbednost za krajnjeg potrošača proizvoda. Preparat Fyto11 ima karencu 0 (nula) dana i odlično se uklapa kako u sistem integralne, tako i u sistem organske proizvodnje.

Uvođenjem novih rešenja koja su zasnovana na rešenjima koja nudi sama priroda okrećemo novu stranicu u zaštiti gajenih biljaka. Linija FytoSave, odnosno proizvod Fyto11 je prvi ali hrabri korak koji je pred nama. Zakoračimo u nešto novo jer je to7/02/2014 osnov progresa, a samo hrabri osvajaju svet

Šta je ono što izdvaja Fyto11? Odgovor kratak i ja-

Efficacy of FYTO11, a SL formulation of COS-OGA, a new elicitor of plant defenses

*

R. Buonatesta(1)* and P. Van Cutsem(2) (1) FytoFend SA, Belgium r.buonatesta@fytofend.com (2) Unité de Recherche en Biologie Cellulaire Végétale, Namur University, Belgium pierre.vancutsem@unamur.be

   

Alicante, Spain 2013 (GEP) Control

6

FYTO11

Severity (%)

4 3 2 1 0 2/5

Control

FYTO11

Imazalil

50

Triadimenol

5

Severity (%)

Elst, The Netherlands 2013 (GEP) 60

8/5

40 30 20 10 0

24/5

17/6

22/6

27/6

4/7

11/7

18/7

Under very high disease pressure, five sprayings of FYTO11 (2 L/ha) at a 7-days interval conferred high protection (>90%) until 11 July (7 DAA 5 or 4 weeks after appearance of the first symptoms in the control)

Under moderate disease pressure, five sprayings of FYTO11 (2 L/ha) at a 7-days interval conferred the same protection as Triadimenol

   

Severity (%)

80

Control

FYTO11

Miclobutanil

Valencia, Spain 2012 (GEP)

60

Under very high disease pressure, seven sprayings of FYTO11 (3 L/ha) at a 7-days interval conferred very high protection (>95%) until 3 April (13 DAA 7 or 5 weeks after appearance of the first symptoms in the control)

40 20 0 1/3

8/3

14/3

21/3

30/3

3/4

11/4

  

Valencia, Spain 2012 (GEP) Control

FYTO11

Nantes, France 2013 (GEP)

Chemical program

25

Control

FYTO11

20

40

Severity (%)

Severity (%)

60

20

15 10 5 0

0 26/6

5/7

18/7

25/7

1/8

22/8

12/7

22/7

2/8

Under high disease pressure, good protection (>70%) against downy mildew was conferred by eight sprayings of FYTO11 (2 L/ha) at a 7-days interval

Under very high disease pressure, good protection (>75%) against powdery mildew was conferred by six sprayings of FYTO11 (3 L/ha) at a 7-days interval

43

AGROSVET

DRUGI PIŠU Preuzeto: Organic News, april 2014.

Dr Vladan Ugrenović Pokrovni usevi – bioagrotehnička mera za budućnost Pokrovni usevi se primenjuju kao bioagrotehnička mera u sistemima ekološke poljoprivrede, a mogu se definisati kao usevi koji se obično ne gaje za komercijalnu upotrebu, a pri tom imaju višestruku ulogu u plodoredima. Korist od pokrovnih useva odavno je poznata, mahunarke su korišćene kao biološki fiksatori azota za naredni usev, a zasnivani su i u periodima kada je zemljište bez glavnih useva, kako bi se smanjila erozija. U novije vreme uloga pokrovnih useva proširena je na biokontrolu korova, bolesti i štetočina, kao i na ukupno poboljšanje kvaliteta zemljišta povećanjem organske materije, podsticanjem kruženja hranljivih materija i smanjenjem sabijanja zemljišta. Istovremeno, njihovom upotrebom teži se smanjenju troškova i čak stvaranju novih izvora prihoda na gazdinstvu.

Klimatske promene, troškovi energije i raspolaganje azotom imaće sve veći uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u narednim godinama. Uvođenjem pokrovnih useva u praksu mogu se rešiti neka od ovih pitanja. Pokrovni usevi mogu povoljno da utiču na povećanje prinosa, smanjuju troškove kod upotrebe azota i pesticida, utiču na redukciju upotrebe mehanizacije, a svim tim i na povećanje profita. Međutim pokrovni usevi mogu doneti i niz drugih agronomskih pogodnosti poboljšanje zdravlja zemljišta, sprečavaje erozije, zaštitita kvaliteta vode, zaštita biodiverziteta, a koje se teško mogu finansijski izmeriti.

Uvođenje pokrovnih useva u širu proizvodnu praksu, može značajno uticati na povećanje održivosti poljoprivrednih proizvodnih sistema.

Smanjuju troškove ishrane useva - Zemljišne bakterije azotofiksatori (familija Rhizobiaceae) na korenu leptirnjača (familija Fabaceae), atmosferski azot čine dostupnim za biljke, što smanjuje potrebu za dodatnom ishranom gajenih biljaka azotnim hranivima i obogaćuje zemljište azotom za naredne useve.

Ova simbiotska zajednica posebno je upotrebljiva u pokrovnim usevima, pa tako ozimi grašak, grahorica i lucerka u pokrovnom usevu mogu da obezbede i do 100% azota za naredni usev krompira. Maljava grahorica od početka marta pa nadalje fiksira dva kilograma azota dnevno, a dokazano je i da povećava prinos kukuruza u toj meri da opravdava primenu pokrovnog useva. Združivanjem leptirnjača useva sa glavnim usevom, prenos azota može biti značajan, a vrednosti prenetog azota se mogu kretati i do 50 %. Takođe, pokrovni usevi mogu smanjiti gubitke azota u zemljištu i na taj način ga sačuvati za naredni usev. Sa druge strane biljke iz familije trava (Poaceae), moćnim korenom nakupljaju hraniva, naročito azot, koja ostaju u zemljištu posle žetve, pa se za tri meseca na taj način nakupi i do 79 kilograma azota po hektaru.

Smanjuju potrebu za pesticidima - Pokrovni usevi suzbijaju korove, utiču na smanjenje oštećenja od bolesti, insekata i nematoda, a mehanizmi delovanja su mnogobrojni.

Kada su u pitanju korovi, pokrovni usevi deluju fizički i alelopatski. Fizičko delovanje odnosi se na konkurenske odnose koji se manifestuju u zasenjivanju, usled čega se menja frekvencija svetla u usevu, pa seme korova ne može da klija i niče ili u mehaničkom gušenju korova od strane useva velike pokrovnosti (prava žita, heljda, kupusnjače). AleKorist od pokrovnih useva i me- lopatski deluju izlučevinama korena hanizmi delovanja koje mogu imati prirodno herbicid-

44

no delovanje. Uvođenjem biološki aktivnih biljaka ”biljke prijatelji”, može se uspešno vršiti biokontrola u sistemima biljne proizvodnje, tako što repelentnim delovanjem mogu da odbijaju štetne insekte (buvač, hajdučka trava), a atraktantnim privlače korisne, predatore i parazitoide (morač, kim, mirođija, nana, heljda). Na taj način brojnost štetnih insekata može se smanjiti ispod praga štetnosti. Pokrovni usevi mogu da formiraju nepovoljno okruženje za pojavu bolesti, a takođe mogu da proizvode jedinjenja koja smanjuju brojnost populacija štetnih nematode (slačica, facelija).

Pokrovni usevi pospešuju zadržavanje i upijanje vode u zemljište (štede vodu), sistemom obrade povoljno utiču na smanjenje sabijanja i poboljšanje strukture zemljišta, povećavaju količinu organske materije i mikrobiološku aktivnost, a time podstiču celokupno kruženje materije i poboljšavaju zdravlje zemljišta. Dobri primeri su travni pokrovni usevi, raž koja povećava organsku materiju i štedi vlagu, sirak ili sudanska trava čiji koren prodire duboko, pa povoljno utiče na fizičke osobine zemljišta, kao i ljuljevi koji kod prevlaženog zemljišta stabilizuju međuredni prostor u usevima, zasadima i na uvratinama parcela.

Ksenofitne mahunarke, žuta lucerka i sočivo efikasno koriste vodu i u pokrovnom usevu štede zemljišnu vlagu bolje nego na golom neobrađenom zemljištu. Brzorastući pokrovni usevi svojom vegetativnom masom štite zemljište od erozije, koja nastaje vetrom ili kišom. Gusti višegodišnji usevi pospešuju zadržavanje i upijanje vode u zemljište i smanjuju površinsko oticanje, a nadzemni delovi biljaka smanjuju uticaj kišnih kapi. Trave i travne smeše pružaju najbolju zaštitu od erozije, a ozima žita, mahunarke i kupusnjače su pogodne za zimski period u uslovima kontinentalne klime.

AGROSVET

LUCERKA, KRALJICA KRMNOG BILJA

Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

L

ucerka, Medicago sativa L., spada u najznačajnije krmne kulture, pa joj često pridodaju da je kraljica među krmivima i nezaobilazna u ishrani stoke.

Poreklom je iz Irana. O njenom značaju postoje pisani tragovi iz prošlosti, a poznato je i da su osvajačke vojske lucerku sejale te koristile su za ishranu svojih konja.

Da bi lucerka dala svoj maksimum kako u zelenoj masi, tako i u senaži ili u semenu, moraju se ispoštovati svi tehnološki procesi..

Krenimo od semena. Za setvu se mora koristiti deklarisano i dorađeno seme koje je prošlo svu zakonski propisanu procedure – kontrolisani semenski usev, kvalitetnu dorado i pakovanje. Veoma je zančajno i poštovanje plodosmene, odnosno da između dva zasnivanja useva lucerke prođe barem 10 godina zbog problema sa vilinom kosicom, žičnjacima, verticilioza i dr.

Lucerka se može sejati u dva roka: tokom proleća i u kasno leto. Prolećnom setvom se izbegavaju septembarska suša, jaki mrazevi i izmrzavanje mladog useva zasejanog kasno u leto. Prolećna setva (druga polovina marta, prva polovina aprila) se odvija u povoljnim uslovima jer je zemljište naročito vlaga akumulirana tokom zime odmah dostupna za procese klijanja i nicanja, i uz stalni porast srednjodnevnih temperature.

Takođe, priprema zemljišta za setvu i predsetveno đubrenje je takođe povoljnije ako se opredelimo za prolećnu setvu. Međutim, nepovolji uslovi u prolećnoj setvi lucerke mogu biti: česta pojava prolećnih suša u aprilu i redovna pojava korova (posebno jednogodišnjih širokolisnih korova) koji lucerku mogu da uguše naročito u početku razvoja, kada lucerka traži dosta vode i sunca. Česta je i najezda štetočina na mlad usev u aprilu i maju.

Zemljište u koje se zasniva lucerka treba da bude duboko rastresito, plodno i sa povoljnim vodno-vazdušnim sistemom. Na ovakvom zemljištu lucerka razvija dubok i razgranat korenov sistem, što joj omogućava bolje snabdevanje vodom i hranivima za maksimalnu produktivnost i dugotrajnost. Smatra se da su za gajenje lucerke podesna zemljišta sa reakcijom pH 6,6-7,5.

Lucerka za svoj razvoj zahteva mnogo hraniva, a najvažniji su fosfor, kalijum.i kalcijum. Preporučuje se da količina fosfora u zasnivnju lucerišta bude 100-150 kg/ha, a 60-100 kg/ha kalijuma. Primena azotnih đubriva nije tako značajna ali se preporučuje do 30 kg/ ha. Ova količina azota je potrebna da pospeši brži razvoj klijanaca lucerke dok ne počne aktivnost bakterija azotofiksatora. Pre setve i đubrenja obavezno treba uraditi hemijsku analizu zemljišta. Dosadašnja saznanja i iskustvo preporučuje da se u zasnivanju lucerke primene NPK mineralna đubriva formulacije 10:30:20 u dozi 500 – 600 kg/ha sa osnovnom obradom, a 200 kg/ha u predsetvenoj pripremi.

S druge strane, kasno letnjom setvom lucerke (druga polovina avgusta do polovine septembra) pruža se dovoljno vremena tokom jeseni da biljke dobro ojačaju, ukorene se i obrazuju prizemne krunice sa dovoljno hranljive rezerve da izdrže zimu. Manja je opasnost od suše u početku razvoja, mada ima pojava septembarske suše. Lucerka zasnovana u letnjem roku razvija koren u jesen do dubine 1m, nesmetano se razvija, narednog proleća već dobro oformljena donosi tokom leta prinos sena skoro kao dvogodišnja lucerka zasnovana u proleće.

Seme lucerke je sitno, klica nežna i osetljva i ako je setva plitka zemljište oko klice se može isušiti pre nego što biljka nikne. U slučaju duboke setve, seme ne niče. To je razlog zbog čega je ravno i fino pripremljeno zemljište toliko važno za setvu. Seje se na dubinu od 0,5-3 cm zavisno od tipa zemljišta. Na srednje teškim zemljištima lucerku treba sejati na 1-2 cm, a na teškim 0,5-1 cm, dok na lakim zemljištima 2-3 cm

Ipak, pravilo za oba roka setve je: setvu obaviti relativno ranije u odnosu na početak, odnosno na završetak vegetacionog perioda.

46

AGROSVET

dubine. Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno, a sejalice mogu pravilno da rasporede predviđenu količinu semena, u tom slučaju dovoljno je 15 kg/ha kvalitetnog semena. Najčešći razmak između redova je 12,5 cm, a može se sejati i na 25 cm. Lucerka namenjena proizvodnji semena seje se i širokoredno sa međurednim rastojanjem 40 cm, 50 cm i 80 cm. Setva lucerke se obavlja najčešće uskoredim sejalicama ili na manjim površinama omaške (ručno). Prednost treba dati setvi sejalicama za sitnozrne kulture ili žitnim sejalicama.

Mere nege lucerke Zaštita lucerke od korova - Korovi su stalno prisutni u lucerki od zasnivanja do kraja korišćenja. Prisutni korovi umanjuju kvalitet i visinu prinosa zelene mase, silaže, sena i semena. Takođe, u uslovima jake zakorovljenosti skraćuje se vek eksploatacije za 1-2 god. i prinos 10-30 %.

Površinu koja se seje poželjno je tretirati na 20 dana pre setve herbicidima na bazi glifosata ili metamitrona. U fazi porasta do 10 cm (prva ili druga troliska) visine u zavisnosti od prisutnih korovskih biljaka mogu se primeniti Ikarus (1,0 – 1,2 l/ha) ili Bentamark u količini 3 - 4 l/ha,. za suzbijanje širokolisnih korova, odnosno protiv uskolisnih (divlji sirak, muhar, pirevina, zubača…) herbicid Kletox (1,5 l/ha – 2,0 l/ha).

Lucerkina lisna pipa Phytonomus variabilis. Odrasli insekt izgriza lišće po ivičnom delu liste i buše rupe u stabljici, izgrizaju pupoljke. U uslovima jačeg napada može biti uništiten usev. U uslovima jake pojave štetočine može se prrimeniti insekticid Nurelle D u dozi 1,5 l/ha.

Mala lucerkina pipa Sitona humeralis. Štete nanose imago i larve, pogotovo je štetan odrasli insekat za mladu lucerku u jesen i proleće oštećujući ivice lista.

Larve male lucerkine pipe se hrane bakterijskim kvržicama na korenu lucerke. Za suzbijanje koristiti zemljišni granulisani insekticid Force 1,5 G u dozi od 5-8 kg/ha.

Kod zasnovanih useva, pre kretanja vegetacije preporučujemo tretman herbicidom Symphony u dozi od 0,020 – 0,030 kg/ha, a od formirane prve troliske do I otkosa, Bentamark (3,0 l/ha) protiv širokolisnih, a Kletox protiv uskolisnih korova.

Vilina kosica je jedan od limitirajućih faktora povećanja površina pod lucerkom, kao i bržeg propadanja useva. Vrste Cuscuta indecora i Cuscuta planiflora su parazitne cvetnice koje su se pored lucerke, zahvaljujući nepreduzimanju mera proširile na brojne ratarske i povrtarske useve. Pojava viline kosice u usevu je u početka slabo vidljiva u vidu sićušnih. neprimetnih oranž žute boje. Bezlisni klijanci niču iz semena pričvršćuju se na biljku domaćina i proizvode oranž žutasitna vlakna koja rastu i obavijaju nadzemne delove biljke. Vilina kosica ima bele cvetove koji su slabo primetni sa purpurnom nijansom i sitnim ljuspicama umesto lišća. Vilina kosica se javlja u oazama, širi se u krug od dva i više metara. Ukoliko se preduzimmaju hemijske mere, oprskati žarište i još 1 do 2 m u obimu herbicidima na bazi Dikvata. Osnova u zaštiti su preventivne mere, plodored od 10 i više godina, setva dorađenog i deklarisanog semena.čistog semena.

Lucerkina buba Phytodecta fornicate. Jedna od najznačajnijih štetočina lucerke. Kada je usev odrastao potpuno izgriza lišće ili izostaje kretanje lucerke neposredno posle košenja. Suzbijanje odraslih se retko provodi, izuzetno ako je brojnost 5 – 10/m². Zaštita insekticidom Nurelle D u dozi 1,5 l/ha se sprovodi protiv larvi nakon skidanja prvog otkosa.

Mušica galica lucerkinog cvetnog pupoljka Contarinia medicaginis spada u najopasnije štetočine semenske lucerke. Larva prouzrokuje štete, jer se razvija u cvetnim pupoljcima. Tretman se izvodi u početku perioda pojave cvetnih pupoljaka insekticidom Cythrin 0,24 l/ha.

Osica mahuna lucerke Bruchophagus roddi. Odrasle osice krajem maja i početkom juna polažu jaja u tek formirane semenke biljke domaćina. Larve izgrizu semenku izađu i ostave samo opnu Mogu da smanje usev i do 50 %. Tretiranje se vrši u fazi precvetavanja i početkom formiranja prvih mahuna. Može se primenuti insekticid Nurelle D u dozi 1,3 l / ha ili Cythrin 0,24 l /ha.

Zaštita od štetočina - lucerkina pipa Otiorrhynchus ligustici. Imago oštečuje nadzemne biljne delove, pogotovo na novoj zasnovanoj lucerki od nicanja do obrazovanja prvih listova. Larve koje žive u zemljištu nanose još veće štete grizući koren te biljka propada, i javljaju se oaze u usevu. Kritičan broj imaga je 0,5 – 2/m², i ako je pređen prag štetnosti tada primenjujemo insekticid Nurelle D u dozi 1,5 l/ha

Lucerkina stabljikina nematoda Ditylenchus dipsaci.

Svi razvojni oblici napadaju biljku lucerke. Nematode prvo napadaju pupoljak tkiva i šire se u razvojne pupoljke. Zaražene stabljike su zadebljale i obezbojene.

Mere zaštite se zasnivaju na poštovanju plodoreda.

47

AGROSVET

narandžaste boje da bi prešle u mrko tamne do crne boje. Javlja se češće u uslovima toplog i suvog vremena.

Mere zaštite su ranija kosidba i tretmani fungicidima na bazi tebukonazola.

Korenova nematode lucerke Meloidogyne incognita je najrasprostranjenija nematoda, i ekonomski najznačajnija. Zaražene biljke su zakržljale, porast je reduciran, koren se preterano račva i formira gale. Biljke su veoma osetljive u hladnom i izuzetno vlažnom zemljištu. Hemijsko suzbijanje nije ekonomski opravdano, Afrički tip lucerke je rezistentan na ovou štetočinu.

Plodored ne igra značajnu meru borbe.

Gljiva Uromyces trifoli uzrokuje pojavu rđe. Bolest je stalno prisutna tokom leta i jeseni. Formira se crvenkasto braon masa od uredospore, izazivajući kovrdžanje i opadanje listova. Mere zaštite su tretmani fungicidom Acanto plus 0,6 l / ha.

Bolesti lucerke iako im se posvećuje manja pažnja u odnosu na korove, vilinu kosicu i štetne insekte, imaju značajnu ulogu kako u proizvodnji kabaste stočne hrane, tako i u semenskoj proizvodnji lucerke jer smanjuju punu produktivnosti lucerke kao višegodišnje kulture. Često je i zaštita lucerke od bolesti je gotovo zanemarena.

Verticiliozno uvenuće lucerke prouzrokuje gljiva Verticillium albo-atrum. Simptomi oboljenja se očituju uvelim i uvijenim lišćem od vrha ka osnovi stabljike.

Donje lišće i izdanci kasnije žute, bele i suše se. Mere borbe se zasnivaju na setvi otpornih sorata.

Simptomi crne pegavosti lišća koju prouzrokuje Pseudopezza medicaginis ispoljavaju se na stablu, lišću u vidu sitnih kružnih do braon crnih pega oivičenih nazubljenim ivicama. Gljiva prouzrokuje veliko opadanje listova i dovodi do defolijacije na biljkama lucerke.

Suzbija se fungicidima Queen 0,75 l/ ha ili Dithane M45 u dozi od 2.5 kg/ha.

Fuzariozno uvenuće lucerke prouzrokuje gljiva Fuarium oxysporum. Ova gljiva izaziva prvo uvelost izdanaka, a kasnije vene i lišće, propada prvo jedna strana pa tek ona druga te je cela biljka na kraju zahvaćena i propada. Jedna od mera zaštite je hemisjki tretman preparatom Fluoco 0,25 l/ha .

Bela trulež, odnosno Sclerotinia trifoliorum javlja se tokom vlažnog i hladnog proleća. Prvi simptomi se uočavaju na zaraženom lišću i stabljici u vidu belih paučinastih navlaka. Mere borbe je poštovanje plodoreda najmanje 3-4 godine, kao i duboko oranje pre zasnivanja novog lucerišta.

Mrka pegavost lišća koju prouzrokuje Stemphylium botryosum izaziva oštećenja na listovima u vidu sitnih ili krupnih pega, ovalnog ili elipsastog oblika, svetlo mrke boje, sa izraženim svetlijim i tamnijim prstenovima. Ova bolest prouzrokuje opadanje listova koji su u to vreme žute boje, a stablo crne boje. Bolest se suzbija fungicidima kao i crna pegavost lišća. Pravovremenom kosidbom se smanjuju štete.

Stočarstvo kao temelj poljoprivredne proizvodnje poslednjih godina ili pak decenija je u konstantnom padu. U njegovoj revitalizaciji pored svih ostalih mera, povećanje proizvodnje krmnog bilja je neophodno. A među krmnim biljem, zna se ko je kraljica, lucerka.

Pepelnicu lucerke prouzrokuje gljivica Erysiphae trifoli. Ovaj patogen formira na površini listova pepeljasto brašnastu navlaku koja je u početku žućkasto

48

AGROSVET

STOČARSKI KUTAK Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

PROFIT “NAČISTO KVARI” MESO Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se godišnje proizvodi oko 450.000 tona mesa svih vrsta. Uverenje javnosti da je ono zdravo, najpre je uzdrmao morbidni slučaj klanice Nebojše Jovanovića u Velikoj Plani, koji je uhapšen zbog sumnje da je prodavao i meso uginulih životinja, a potom i tvrdnje iz inđijske fabrike “Energo zelena” da se od 250.000 tona životinjskog otpada koliko se, po njenim informacijama, godišnje dobije u našoj zemlji, čak 180.000 tona, na različite načine, vraća u ishranu ljudi. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je, međutim, te tvrdnje ocenio kao netačne, dodajući da nije slučajno što se one u javnost plasiraju baš sada kada Srbija ima kontrolu ispravnosti hrane iz EU, Rusije i Kine. ”Navodi koji su se pojavili u našim medijima o navodnoj upotrebi životinjskog otpada u proizvodnji hrane, značili bi u praksi da bi godišnje trebalo da ugine skoro 400.000 goveda, što je pola stočnog fonda. Svako u Srbiji zna da je to apsolutno netačno i da je nemoguće. Hrana koja se nalazi na našem tržištu je zdravstveno bezbedna”, dodao je Glamočić. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se, inače, godišnje kolje oko 268.000 goveda, a “Energo zelena” je jedna od tri naše fabrike za preradu i uni-

štavanje životinjskog otpada koji se smatra opasnim za ljudsko zdravlje i čije uništavanje je, samim tim, po zakonu obavezno. Preostale dve su u Somboru i Ćupriji. Obrazlažući tvrdnje o ukupnoj količini otpada životinjskog porekla, u toj fabrici se pozivaju na izveštaj Uprave za veterinu dostavljen EU, dodajući da sve srpske fabrike godišnje prerade svega 60.000 tona, pa najmanje 180.000 tona ostane neuništeno, a veći deo se, kako tvrde, kroz prerađevine, poput viršli, pašteta ili parizera, vraća u ljudsku ishranu. ”Krajnje je vreme da se to iskontroliše, a jedan od načina je da se od klanica traže podaci koliko im otpadne pri klanju. Po evropskim standardima kod krava je to između 27 i 30 odsto, a naše klanice prijavljuju svega tri odsto”, tvrdi direktorka “Energo zelene” Tamara Drecun Vasić. Od životinjskog otpada koji se prerađuje u Inđiji, Somboru i Ćupriji dobijaju se mesno koštano brašno i tehnička mast. Iako se to neretko čini, upotreba tako dobijenog mesnog koštanog brašna u proizvodnji stočne hrane je zabranjena.

Ono mora da se uništava u jedinoj srpskoj spalionici, smeštenoj upravo u Ćupriji.

mesa iz EU, što je problem koji je samo intenziviran u uslovima krize oko Krima. EU je saopštila da će se obratiti STO jer više nema druge mogućnosti za rešenje problema u trgovini sa Rusijom. Uvoz svinja i svinjskog mesa iz EU Rusija je zabranila u januaru, nakon što je kod divljih svinja u Litvaniji otkrivena afrička svinjska groznica. Ta bolest životinja je smrtonosna za svinje ali je bezopasna po ljude. Godišnje Rusija od EU kupi svinjetinu za 1,4 milijarde evra. U Rusiji završi četvrtina ukupnih godišnjih isporuka evropske svinjetine.

I KRAVE MOGU DA PROIZVODE STRUJU

Savremena tehnologija proizvodnje struje iz metana («moć krava») rešenje je koje može dobro da funkcioniše uz uzgoj stoke, pišu svetski mediji. Proces uključuje pohranjivanje đubriva u zatvorenom prostoru 20 do 80 dana (u zavisnosti od temperature), što je period u kom se prikuplja gas metan koji se oslobađa tokom prirodnog raspada đubriva i koji se, nakon pročišćavanja, pretvara u biogas. Biogas se potom ubacuje u generator električne energije iz kog se proizvodi struja. Pogodnosti EU ĆE SE ŽALITI STO NA tehnologije proizvodnje električne energije iz metana uključuju konRUSIJU ZBOG SVINJETINE trolu mirisa, proizvodnju obnovljive Evropska unija uskoro će zatražiti energije (5.000 krava mogu proiod Svetske trgovinske organizacije zvesti do 500 kW) i smanjenje emida pokuša da ubedi Rusiju da ukisije metana. ne zabranu uvoza svinja i svinjskog 49

AGROSVET

ŠTO MANJE MESA JEDEMO, PLANETA JE ČISTIJA

FRANCUSKA PROTERUJE PRASIĆE IZ SAD, KANADE Da bi se dobio kotlet od mesa, te- I MEKSIKA

žak 225 grama, meso je neophodno samleti, posoliti, zabiberiti, dodati nešto sečenog luka, što izbacuje u atmosferu isto toliko gasova koji stvaraju efekat staklene bašte koliko i vožnja kolima 16 kilometara. Poljoprivreda ugrožava čovekovu sredinu ništa manje od energetike i transporta, upozoravju eksperti Ujedinjenih nacija. U stočarstvu ima nekoliko činilaca koji škode klimi. Životinje jedu ogromne količine biljki, koje bi potencijalno mogle da apsorbuju ugljen dioksid. Pored toga, tu je i metan, koji se emituje kao rezultat životne aktivnosti kopitara. Zato bi izbalansirana ishrana sa manjom količinom mesa automatski vodila manjoj emisiji gasova

Francuska zabranjuje uvoz živih prasića i životinjske hrane na bazi svinjetine iz SAD, Kanade i Meksika kako bi se zaštitila od virusne epidemije dijareje koja vlada u tim zemljama, saopštilo je francusko Ministarstvo poljoprivrede. Zabrana je stupila na snagu 3. maja. ”Francuska želi da izbegne virus epidemijske dijareje koja je ubila sedam miliona prasića u SAD za manje od godinu dana i zbog toga je porasla cena svinjetine u tom već krhkom sektoru”, izjavio je predstavnik ministarstva Žan-Lik Ango. Epidemijska dijareja pogađa prasiće mlađe od deset dana i širi se direktnim kontaktom ali i hranom za životinje. To je jedna od najsmrtonosnijih bolesti svinja.

50

BESPLATNA REGISTRACIJA

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU