Agrosvet 60

* za preuzimanje elektronske verzije časopisa posetite našu web stranicu www.agromarket.rs

BESPLATAN PRIMERAK

god.XI br. 60

jul / avgust 2014.

AGROSVET

STRUČNA REVIJA

AGROSVET 60 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/74-81-920, Valjevo: 014/286-800, Niš: 018/514-364, Subotica: 024/603-660, Zrenjanin: 023/533-550, Sombor: 025/432-410, Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814.

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - DC Sombor 069/430-19-91 Momčilo Pejović - DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Milan Raković, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078 Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979 Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević, Radmila Vučković, Miloš Stojanović, Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić, Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent

DC Podgorica DC Bijeljina Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, +387 66 394-750 Miroslav Vesić, +387 66 394-750

ŠTAMPA: „Grafostil“ Kragujevac Tiraž 8000 primeraka

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 823-046 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Eljmaz Orana +386 49-733-815

SADRŽAJ REČ UREDNIKA

4

DANI POLJA ŠIROM ZEMLJE

6

NAŠE RATARENJE

7

ZAŠTITA ŠEĆERNE REPE OD LISNE PEGAVOSTI (Cercospora beticola) TOKOM LETNJIH MESECI

12

SAD JOŠ I MIŠEVI

16

JEDNAČINA SA DVE (NE)POZNATE = VRHUNSKI REZULTAT

18

NAŠE VOĆARENJE

19

“ŠARKA” ŠLJIVE POTISNULA POŽEGAČU

24

VRHUNSKA ZAŠTITA ZA VRHUNSKA VINA

27

SA AGRARNIH MERIDIJANA

30

CHIKARA, JEDINSTVENO REŠENJE ZA OTPORNE KOROVE

34

DRUGI PIŠU

36

U SVAKOJ ČORBI... MIROĐIJA

39

ZLATNI PLODOVI SRBIJE

41

LICE ZDRAVLJEM UMIVENO

44

POLJOSTATISTIKA

45

STOČARSKI KUTAK

48

PČELARENJE

49

AGROSVET

Š

REČ UREDNIKA

to kažu, preterasmo pola godine. Bolja ili loša polovina, ne zna se?. Šta je okarakterisalo prvu polovinu?. Da pripadamo “žutoj štampi”, možda bi vodeći naslovi mogli biti “Biblijski potop”, “Godina koju su pojeli skakavci (kuršumlijski)”, “Ima li te, o poljoprivredni Bože”, “Gubar redom brsti”, “Rđa nam otela hleb”, “Plamen(jača) opustošila polja”, “Žilogriz i trulež oteše devize” …

No šta je, tu je, idemo dalje. Treba se potruditi da nam drugi deo sezone nadomesti deo onog što je propalo tokom prvog šestomesečja. Olako dizanje ruke od poljorivrednih radova, a savetuju to čak i neki “znalci” je kratkovidi pogled u kome se od drveta ne vidi šuma. Niko ne spori da su rezultati pojedinih proizvodnji, u ovoj 2014., ispod ili blago iznad cena koštanja po jedinici površine i da “fabrika pod vedrim nebom” zavisi upravo od tog neba. A da je ono bilo “vlažno” izdašno, to nam je itekako poznato. Centar trougla biljka-klima-patogen pripada čoveku i svojim delovanjem on u većoj ili manjoj meri utiče na međusobne odnose.

Međutim, o nekim stvarima i mi sami bi morali da povedemo računa. Prvo, da shvatimo da malinu, višnju paradajz, svinje i štošta drugo, proizvode veoma uspešno neki drugi ljudi u nekim nama bližim ili daljim zemljama. Zatim da se utakmica na svetskim tržištima dobija kontunuitetom, kako kvaliteta, kvantiteta, tako i poštovanjem određenih pravila igre u kojima “olako obećana brzina” uvek ide na našu štetu. Treće, savremena poljoprivreda je toliko dinamičan proces u kome su promene neprestane, i gde nema mesta improvizaciji, već su postavljeni principi tzv. 5 K – kvalitet, kvantitet, kontinuitet, kontrola, konkuretntnost i 1 P – profit.

Moramo menjati sebe, svoje navike i da ne zaboravimo, i dalje zvrji prazno preko 350 hiljada hektara plodne zemlje koja čeka.

Mi znamo, mada više mislimo da znamo, a da stvarno znamo bili bi u Brazilu. Ovako, gledamo preko ekrana TV prijemnika.

4

NOVO REDIZAJNIRANO BOLJE

AGROSVET

DANI POLJA ŠIROM ZEMLJE Priredili: Radmila Vučković, dipl. inž. polj, Momčilo Pejović, dipl. inž. polj, Ivan Valent, dipl. inž. polj, Milan Sudimac i Dragan Đorđević dipl. inž. polj,

U

vremenskim uslovima koji su vladali tokom juna meseca, vredni organizatori, Poljoprivredne stručne službe Srbije su ipak uz pomoć partnerskih kako semenskih tako i hemijskih kompanija, širom zemlje, Ruma, Sombor, Vrbas, Senta, Subotica, Bačka Topola, Sremska Mitrovica, Leskovac, Pirot, Zaječar, Smederevo, Vranje, održali Dane polja. Stručni saradnici kompanije Agromarket uzeli su aktivno učešće u ovim pokazno-edukativnim manifestacijama koje bi trebalo da pomognu poljoprivrednicima u izboru najbolje tehnologije proizvodnje strnih žita. A poljoprivredni proizvođači i stručnjaci su imali šta i da vide. Vodeći sortiment strnih žita, pre svega pšenice ali i ječma i ovsa i reakciju sorata u odnosu na dominantne prouzrokovače bolesti lista i klasa koji su ove godine imali odlične uslove na nastanak i širenje infekcije. Naravno, i odgovor fungicida na izazove u interakciji biljka do-

maćin – patogen. Takođe, vredni domaćini su u gotovo neravnopravnoj utakmici sa čestim padavinama uspeli da kvalitetno tretiraju useve i od korovskih vrsta koje su imale idealne uslove za konstantno klijanje, nicanje i rast. Kao i svake godine, Agromarket je pomogao organizatorima da se izbore sa nedaćama kroz svoju paletu proizvoda, herbicidima Metmark, Lodin, Mustang, fungicidima Fluoco, Acanto Plus, Artea 330 EC, Excorta, Excorta Plus. Od posebnog značaja na stabilizaciji kondicionog stanja biljaka bile su formulacije folijarnih đubriva, pre svega FitoFert Humisuper, odnosno FitoFert Kristal 20:20:20.

Utisak svih učesnika manifestacija od severa do juga i istoka je da je ova godina, godina koja će se dugo pamtiti, a slika i još više ostvareni prinos i kvalitet zrna ostanu kao jedan od pravaca kojim ratari treba da idu.

6

AGROSVET

NAŠE RATARENJE

Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj, Marina Zabrkić, dipl. inž. polj

Stadija Savić, dipl. inž. polj, Dejan Branković, dipl. inž. polj.

B

ezsnežna zima, suša, kiša, poplave, gradobitne padavine, olujni vetrovi, korovi, štetni insekti, bolesti, niske cene... Prva polovina godine je za nama. Kakvo je prolazno vreme? Niko ni u šta nije siguran ali jeste u jedno, godina koja je toliko atipična od prethodnih, da, što kažu „ni najstariji ne pamte ovako nešto”. Ostala je druga polovina godine u kojoj će se ono što je rađeno pokazati kako u kvantitativnoj, tako i kvalitativnoj oceni.

I Belocrkvanjci i Zaječarci su se svojski trudili da odgovore svim izazovima koje je nosio trougao – biljka – štetni organizam – vremenske prilike. Primenjena tehnologija, znanje, stručnost, iskustvo su za sada pokazali dobro prolazno vreme. Potrudiće se da do ciljne linije zadrže isti tempo. Šta smo i kako radili?

Početak priče pripada vremenskim prilikama u kojima se odvijala proizvodnja (Tab. 1. i 2.).

Tab. 1. - Vrednosti meteoroloških parametara u periodu decembar 2013.- maj 2014. (Bela Crkva) Mesec

Prosečna relativna vlažnost vazduha (%)

Srednja mesečna temperature vazduha (0C)

Temperature vazduha (0C)

Količina padavina (mm/m”)

Minimum

Maksimum

Decembar

87.3

1.2

-10.7

15.9

6,4

Januar

83.4

3.6

-8.1

15.6

23,0

Februar

73.7

6.5

-5.2

21

10,8

Mart

78.8

8.9

-3.6

23.4

29,8

April

79.6

12.5

-0.1

25.7

59,2

Maj

81.7

16.3

0.9

32.3

122,6

Tab. 2 – Vrednosti meteoroloških parametara u period oktobar 2013 – maj 2014. (Zaječar) Mesec

Količina padavina (mm/m”)

Srednja mesečna temperature (0C)

Višegodišnji prosek*

Višegodišnji prosek

Oktobar

47,1

39,3

11,1

10,4

Novembar

59,9

52,2

7,4

4,7

Decembar

3,2

50,9

0,3

0,6

Januar

46,2

35,0

0,9

- 0,7

Februar

20,8

38,8

0,7

1,4

Mart

55,0

43,8

9,0

5,6

April

147,5

52,0

11,0

11,2

Maj *(1967-2010)

131,4

65,5

15,2

16,4

7

AGROSVET

Struktura površina pod ratarskim kulturama u sezoni 2013/2014. na parcelama PIK “Južni Banat” je sledeća:

Suzbijanje bolesti u strnim žitima je zbog specifičnih vremenskih prilika bila mera kojoj je posvećena posebna pažnja. Izbor fungicida je zavisio od nekoliko faktora kao što su podneblje, sorta, oboljenje koje se javilo, mogućnost pravovremenog ulaska u usev i dr.

Tokom 2014. godine, u svim usevima su izvršena dva tretmana, a primenjivani su Acanto Plus u dozi od 0,6 l/ha, koji se pokazao odličnim u suzbijanju prouzrokovača pepelnice žita (Blumeria graminis) kao i protiv sive pegavsti lista (Septoria tritici) i rđe (Puccinia recondite), kao i Fluoco (Flutriafol) 0,5 l/ha, odnosno Taurus (Propikonazol) u dozi od 0,5 l/ha. Jedan deo useva tretiran je fungicidom Artea 330 EC (Ciprokonazol + Propikonazol) u dozi 0,5 l/ha. Drugi tretman obavljen je u fazi klasanja, početka cvetanja protiv fuzarioze klasa, i to kombinacijom novog preparata u paleti Agromarket fungicida Excorta Plus (Epoksikonaz +Tiofanat-metil) 0,6 l/ha. Zahvaljujući ovakvom izoru različitih fungicida, semenski i merkantilni usevi u Beloj Crkvi i u Zaječaru su bili kvalitetno zaštićeni od ove godine, dominantnih bolesti lisne mase i klasa. Radi suzbijanja žitne pijavice (Lema melanopus), a koja poslednjih godina ima sve značajniju pojavu, izabranom fungicidu dodat je i insekticid Vantex 60 CS u dozi od 60 ml/ha.

Kako u tretmanima protiv bolesti, tako i protiv štetnih insekata, izabrane preprate pratila je i folijarna prihrana formulacijom FitoFert Kristal 20:20:20 u dozi od 4,0 kg/ha.

• semenska pšenica – 195 ha • semenski ječam – 88 ha • semenski kukuruz – 160 ha • merkantilni kukuruz – 50 ha • merkantilni suncokret – 115 ha • uljana repica - 47 ha Za razliku od Belocrkvanja, kod Zaječaraca, pod ratarskim usevima sezona 2013/2014., izgleda ovako: • semenska pšenica – 195 ha • semenski tritikale 69 ha • semenska raž 30 ha • semenski suncokret – 162 • merkantilni suncokret 87 ha • merkantilni kukuruz 237 ha • semenske trave 31 ha

Pšenica - Kako u semenskim, tako i u merkantilnim usevima strnih žita koja e proizvode u Beloj Crkvi i Zaječaru, u prethodnih nekoliko godina kombinacija Metmark 10 g/ha + Lodin 0,4 l/ha je dala najbolje rezultate u suzbijanju korova. Razlog za izbor ove kombinacije herbicida je izuzetna efikasnost na ekonomski najvažnije korove poput palamide - Cirsium arvense, kao i na prilepaču, broć - Gallium aparine. Istovremeno, prednost ove kombinacije je i mogućnost primene do pojave lista zastavičara. Međutim stanje zakorovljenosti pojedinih parcela nalagalo je raniju primenu herbicida, naravno visokoefikasnog preparata Mustang u dozi 0,6l/ha. Neizostavan dodatak herbicidima je i folijarno đubrivo FitoFert Humisuper u dozi od 5,0 l/ha.

Kukuruz semenski i merkantilni - Proizvodnja semenskog kukuruza kojoj je krajnji cilj seme kukuruza visoke klijavosti i energije nicanja zahteva naročitu pažnju i negu. Jedan od faktora koji utiču na kvalitet semena je svakako i izbor herbicida u suzbijanju korova. Ono što je otežavajući faktor je svakako tehnologija gajenja, koja zahteva različito vreme setve u zavisnosti od izbora gajenih hibrida. Sa suzbijanjem korova u semenskom kukuruzu se počinje posle setve “očeva” tretmanom posle setve a pre nicanja (pre-em) i to preparatom Mont (a. m. S-metolahlor) u dozi od 1,4 l/ha u kombinaciji sa 1,0 l/ha preparata Terbis (a. m. Terbutilazin). U zavisnosti od zadate tehnologije semenskih

8

AGROSVET

kuća čiji se hirbidi proizvode, kao i spektra korovskih biljaka, stepena stalnosti i pokrovnosti određuje se i izbor herbicida. Na raspolaganju su herbicidi za suzbijanje širokolisnih korova Bentamark (a. m. Bentazon) 2,5 l/ha do 5 lista, odnosno Callisto (a. m. Mezotrion) u dozi od 0,25 l/ha + 0,2 l/ha okvašivača Etalfix Pro do 8 lista. Herbicid Motivel Extra 6OD (a. m. Nikosulfuron) u dozi 0,75 l/ha je korišćen za suzbijanje uskolisnih korova. Uz ove tretmane, obavezno se primenjuju i folijarna đubriva FitoFert Liquid 12:4:6 i nova formulacija FitoFert Corn u dozi od 5,0 l/ha.

zemljišta, sadržaju organske materije i dr. Poslednje dve godine svedoci smo i da vremenski uslovi nisu najpovoljniji (pre svega u Banatu) za setvu u optimalnom roku i aktiviranje delovanja zemljišnih herbicida. Pa ipak, najbolje efekte u poslednjih nekoliko godina, kako na imanjima članica Agromarket Grupe, PD “Zaječar” i PIK “Južni Banat”, tako i u ogledima Poljoprivrednih stručnih službi širom Srbije, dala je kombinacija Mont (S-Metolaholor) 1,4 l/ha + Terbis 1,0 l/ha + Girasolin 1,0 l/ha čime je obezbeđena veća selektivnost i pouzdanost.

Među najznačajnijim štetočinama koje ugrožavaju proizvodnju semenskog kukuruza svakako ekonomski najznačajnija je kukuruzni plamenac - Ostrinia nubilalis. Radi se o štetočini koja ima 3 generacije godišnje, a čije suzbijanje se vrši u dva avio tretmana, i to I tretman preparatom Coragen 20 SC (a. m. Hlorantraniprol) 0,15 l/ha, a drugi insekticidom Avaunt 015 EC (a.m. Indoksakarb) u dozi od 0,25 l/ha.

U zaštiti useva merkantilnog kukuruza, osnovu čini primena zemljišnih pre-em herbicida Acetomark 2,0 l/ ha + Terbis 2,0 l/ha, dok se kasniji izbor herbicida prilagođava u odnosu na sastav korovske flore. Iskustva sa proizvodnih parcela poslednjih godina su pokazala da su se najpouzdanijim pokazale sledeće kombinacije za suzbijanje širokolisnih korova: -

do 4. lista kukuruza – Velox 0,6 l/ha + Terbis 1,0 l/ha

-

do 5. lista kukuruza - AgroDimark 0,5 l/ha ili Mustang 0,6 l/ha + Terbis 1,0 l/ha,

-

do 8. lista Callisto 0,25 l/ha uz dodatka 0,2 l/h okvašivača Etalfix Pro.

Za suzbijanje uskolisnih korova u suncokretu primenjeni su herbicidi Kletox ili Targa Super, a doza je zavisila od korovskih vrsta u usevu. Do faze butonizacije primenjuje se i folijarna prihrana formulacija FitoFert Humisuper 3,0 l/ha + Fitofert BorMax 20 1,0 kg/ha zajedno sa fungicidom Acanto Plus u dozi od 0,6 do 0,8 l/ha, radi zaštite od prouzrokovača sivomrke pegavosti (Phomopsis helianthi).

Za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih korova korišćeni su preparati na bazi a. m. Nikosulfurun - Siran 750 WG u dozi od 60 g/ha uz dodatka 0,1 % okvašivača, odnosno Siran 40 SC u količini od 1,25 l/ha.

Kako se u Zaječaru proizvodi i seme u tzv. “clearfiled” tehnologiji, to je primenjen herbicid Ikarus (Imazamoks) u dozi od 1,25 l/ha. Kako se pored IMI hibrida NS selekcije, semenare i SU hibridi iste selekcione kuće, to je primenjen Express 50 SX u dozi od 45 g/ha uz dodatak 0,1% okvašivača Trend 90.

Uz herbicidne tretmane u post-em primeni, obavezan je i tretman folijarnim đubrivima te je do 5. lista kukuruza korišćen FitoFert Liquid 12:4:6 u dozi od 5,0 l/ha, a u kasnijim tretmanima, formulacija FitoFert Corn 5,0 l/ha.

Blaga zima 2013/2014., uticala je na brojne problem sa štetnim insektima (vaši, popci…). Zbog toga je bilo neophodan tretman insekticidima, a punu efikasnost je ispoljio Nurelle D u dozi od 1,25 l/ha.

Suncokret – semenski i merkatnilni - Suncokret kao manje zahtevni usev u odnosu na kukuruz u uslovima aridne južnobanatske klime daje solidne prinose, dok je za područje Istočne Srbije karakteristično da se proizvedeno seme odličnih performansi. Upravo stoga, vodeće semenske kuće organizuju proizvodnju semena na parcelama PD “Zaječar”. Zaštita od korova je bazirana na izboru preparata u pre-em (posle setve, a pre nicanja) aplikaciji sa širokim spektrom delovanja i visokom selektivnošću, istovremeno vodeći računa o tipu

Uljana repica - Dobri rezultati ostvareni u prethodnoj sezoni, profitabilnost proizvodnje te izuzetan predusev, uticali su da se površine pod uljanom repicom gotovo udvostruče. Zaštita od korovskih biljaka ostvarena je primenom herbicida Piralis (a. m. Klopiralid) u dozi od 0,8 l/ha, a za suzbijanje uskolisnih korova primenjen je Kletox (a. m. Kletodim) u dozi od 1,5 l/ha.

Tokom ove sezone, ipak su štetni insekti (buvač, rilaši, sjajnik) bili ti čijem suzbijanju je posvećena posebna pažnja, ali je primena već pominjani insekticid Nurelle 9

AGROSVET

navodnjavanja u ratarskim usevima 2013. godine, postavljen je ogled u usevu merkatnilnog kukuruza. Ovome je doprinela saradnja matične kompanije Agromarket sa renomiranim inostranim proizvođačima opreme za navodnjavanje, Sunstream (Turska) i AgroDrip (Grčka). Na osnovu teksture zemljišta i potreba useva za vodom u toku pune vegetacije odabrane su karakteristike sistema za navodnjavanje, a postavljanje laterala urađeno mašinski nakon tretmana sa herbicidima i mehaničkog suzbijanja korova (špartanje). Ostvareni prinos u ovako postavljenom ogledu na 1 hektar od 9740 kg zrna po hektaru u navodnjavanju u odnosu na ostvareni prosečni prinos od 4760 kg/ha u suvom ratarenju dao je signal da smo na pravom putu i da treba povećati površine. Upravo stoga, tokom ove sezone na 13,5 hektara semenskog useva kukurza postavljen je sistem sa mikronavodnjavanjem koji treba da kontinuirano snabde optimalnom količinom vode biljke kukuruza u fenofazama kada im je to najpotrebnije.

D u dozi od 1,0 l/ha otklonila svu opasnost smanjenja prinosa. Tokom faze razvoja lista, stabla pa sve do formiranja mahuna primenjuje se i folijarna prihrana formulacijama FitoFert Kristal 20:20:20 (4,0 kg/ha) + Fitofert BorMax 20 (1,0 kg/ha), a nakon stresnih uslova (padavine, temperature) i FitoFert Humisuper 3,0 l/ha.

Travni usevi - Tradicionalo, poslednjih petnaestak godina u Zaječaru se, a u saradnji sa Centrom za krmno bilje Kruševac, proizvodi i seme trava. Prinos i kvalitet semena livadskog vijuka sa ovih prostora doprinosi da se ova proizvodnja iz godine u godinu proširuje. Naravno, kao i druge semenske proizvodnje i ova zahteva redovne mera nege. Pored obaveznog jesenjeg i prolećnog đubrenja, nakon otkosa je redovno primenjen FitoFert Kristal 20:20:20 u dozi od 4,0 kg/ha, a vladajući nepovoljni vremenski uslovi zahtevali su i kombinovanje sa FitoFert Humisuper u dozi od 1,0 l/ha čiji je zadatak stabilizacija kondicionog stanja biljaka. S obzirom na to da u semenskim usevima pojedini širokolisni korovi predstavljaju problem, obavljen je u fazi bokorenja tretman herbicidom Lodin, a primenjena doza iznosila je 1,0 l/ha.

No nije sve u kilogramima i tonama. Ono što je posebna vrednost PIK „Južni Banat“ Bela Crkva, što predstavlja najveće eksperimentalno polje u kome se ispituju svi novi pesticidi i formulacije đubriva iz programa kompanija Agromarket i Fertico, kao i kompletne tehnologije proizvodnje kako u voću i vinovoj lozi, tako i u ratarskim usevima. Ukoliko prođu izuzetno zahtevne testove, a što se opet meri na kraju sezone u tonama, eto njih i u širokoj primeni.

Navodnjavanje - Preko 80% površina pod ratarskim usevima u PIK “Južni Banat” je pokriveno sistemom za zalivanje za razliku od parcela PD “Zaječar” na kojima nema mogućnosti za navodnjavanjem, odnosno proizvodnja se odvija u uslovima suvog ratarenja.

Stručnjaci iz Bele Crkve imaju iskustva sa tzv. makro navodnjavanjem ali u želji da se isproba sistem mikro-

Kombajni su pripremljeni, silosi spremni, kreće žetva.

Tab. 3. - Mikro navodnjavanje u usevu semenskog kukuruza Površina navodnjavanja:

13,5 ha

Tekstura zemljišta

glinuša

Karakteristike laterala

debljina zida 150 mic., razmak kapljača 25 cm

Kapacitet po kapljaču

1,6 l/h

Dijametar laterala (Ø)

16

Kapacitet sistema

6 – 7 l/h, na radnom pritisku od 1 bar u sistemu.

Ukupno vode

40-50 m3/h/ha

Dovodni cevovod

Villager - Lay Flat mekano crevo UV stab., Ø 90

Filter za vodu na potisnom cevovodu

150 mesh, 3 ‘’

Primena vodotopivih FitoFert đubriva

mobilna venturijeva cev 2’’, postavlja se na potisnom cevovodu posle filtera

10

AGROSVET

ZAŠTITA ŠEĆERNE REPE OD LISNE PEGAVOSTI (Cercospora beticola) TOKOM LETNJIH MESECI Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

Š

ećerna repa za razliku od ostalih ratarskih kultura traži intenzivnu agrotehniku ali i ulaganja. Može mnogo dati ali i uzeti. Poljoprivredni proizvođači koji se bave proizvodnjom šećerne repe imaju veliki broj izazova takom sezone na koje moraju biti spremni da odgovore i stručno i materijalno. Prepreke poput ostvarivanja adekvatnog sklopa, borba protiv žičnjaka, intenzivno suzbijanje korova, repina pipa, pegavost listova ... samo su neke koje ih upozoravaju da nema opuštanja i da utakmica traje 90 minuta. Zbog tih razloga proizvođači šećerne repe su disciplinovani i uporni u nameri da na kraju izađu kao pobednici.

Toplo i vlažnovreme pogoduje razvoju Cercospora beticola. Kod obolelih biljaka slabi asimilacija i proces fotosinteze. Dolazi do pada koncentracije azota, fosfora, kalijuma kao i rastvorljivih ugljenih hidrata što za posledicu ima smanjenje prinosa i pogoršavanje kvaliteta korena. Teško obolele biljke počinju da intenzivno daformiraju novo lišće (retrovegetacija) pomoću akumulirane organske materije. Sve ovo rezultira umanjenje sadržaja šećera. Učestalost u razvoju bolesti stimulisane su od strane preterane količine azota, velikog broja biljaka po jedinici površine, povećano sabijanje zemljišta, velika količina biljnih ostataka u zemljištu i neadekvatna obrada zemljišta. Uži plodored u proizvodnji šećerne repe dovodi do intenzivnog širenja gljivičnih oboljenja koje se tokom proizvodnje veoma teško rešavaju. Ako je lišće šećerne repe ozbiljno zaraženo gubici prinosa se mogu kretati od 10 do 30 % a u ekstermnih slučajevima i do 50 %.

Kontrolisanje ovog oboljenja zahteva integralni pristup počevši od višegodišnjeg plodoreda, setva sorti koje su manje osetljive, osmatranje u polju, blagovremena primena fungicida, primena odgovarajućih intervala između tretmana ali i češćim aplikacijama kada su uslovi za pojavu bolesti povoljni. Izbegavati setvu pored prošlogodišnje šećerne repe. Osmatranja u polju započeti sredinom juna. Ovo je pogotovo važno ako je postojao visok nivo zaraženosti od Cercospora beticola. Izvršiti odabir sorti koje su manje osetljive na ovo oboljenje.

Postoje velike razlike u osetljivosti sorti na lisnu pegavost. Bolest se razvija sporo i retko postaje ozbiljan problem na nekim sortama dok se na drugim osetljivijim brže razvija i može izazvati potpunu defolijaciju. Na teritorije naše zemlje postoji preko 30 registrovanih sorti šećerne repe koje ne ispoljavaju podjednaku osetljivost.

12

AGROSVET

U praksi se koriste modeli za prognoziranje pojave lisne pegavosti (Cercospora beticola).Ključ za korišćenje ovog modela jerano otkrivanje bolesti, praćenje nivoa bolesti i praćenje vremenskih uslova da bi se utvrdile dnevne infekcione vrednosti (DIV). DIV predstavlja spregu temperaturnih uslova i relativne vlage pri čemu ukazuje na povoljnost za ostvarenje infekcije. Broj sati u danu sa relativnom vlagom ≥ 87% i prosečnom temperaturom tokom tih sati predstavlja različite vrednosti DIV-a i kreću se od 0 – 14. Postoje tri moguća scenarija: vrednost DIV ispod 6 ukazuje na nepovoljnost uslova za infekciju, vrednost DIV 6 predstavlja upozoravajuću vrednost i vrednost DIV 7-14 predstavlja veoma povoljne uslove za ostvarenje infekcije. Proces infekcije kod nas traje u proseku 2-3 dana. Ukoliko su uslovi visoke RH≥87%, a temperatura oko 150C za ostvarenje infekcije neophodno je tri dana. Ako su uslovi visoke RH≥87% sa prosečnom temperaturom 22-230C kontakt će se ostvariti za dva dana(48 h). Zato je neophodno da jednodnevne vrednosti DIV-a posmatramo tokom dva uzastopna dana kako bi se utvrdila povoljnost uslova za ceo proces infekcije. Dnevne infekcione vrednosti su dostupne preko mreže prognozno izveštajne službe AP Vojvodine.

Da bi smo adekvatno izvršili kontrolu biljnih bolesti neophodno je izabrati pravi fungicid, pravilno odrediti njegovu dozu i naravno odrediti pravo vreme za prskanje. Ako se pridržavamo ovih načela možemo smanjiti broj tretmana, što za uzvrat ima smanjenje troškova ali sprečava se i razvoj otpornosti oboljenja na fungicide.

Postoje nekoliko hemijskih grupa koje se koriste u suzbijanju pegavosti listova šećerne repe. Isto tako pronađene su nove rase ovog oboljenja koje pokazuju otpornost (rezistentnost) na neke hemijske grupe. U cilju sprečavanja stvaranja otpornosti bolesti prema fungicidima preporučiuje se primena fungicida sa različitim sadržajem aktivnih materija.

Na početku pojave bolesti kada pritisak niži ima prostora za primenu preventivnih preparata koji bi trebalo da se apliciraju neposredno pre vlažnog i kišovitog vremena. Naravno, zbog izbegavanja rezistentnosti kombinovati ih sa sistemičnim sredsvima. Za prve tretmane kompanija Agromarket preporučuje izuzetno postojan i teško ispirljim preparat Balear 720 SC (hlorotalonil) u kombinaciji sa preparatom Fluoco(flutriafol). Kada nisu povoljni uslovi za ravoj bolesti interval između tretmana ne bi trebao biti duži od 18 dana. Ako su uslovi za razviće povoljni interval se skraćuje na 12 do 14 dana. Kao veoma kvalitetan izbor za drugi tretman protiv Cercospore stručna služba Agromarketa preporučuje preparat Acanto Plus (pikoksistrobin+ciprokonazol) u dozi 0,6-0,8 l/ha. Ponovo imamo kombinaciju dve aktivne materije iz različitih hemijskih grupa što je glavni preduslov efikasnog delovanja.

Pored preventivnog imamo i kurativno delovanje kao i njegova osobina veoma dobrog vezivanja kutikulu. Takođe, Excorta(epoksikonazol) u dozi 0,9 l/ha i Excorta plus (epoksikonazol+tiofanat metil) u dozi 0,4 – 0,6 l/ha, su naši novi fungicidi koji pokazuju izuzetnu efikasnost na pegavost listova šećerne repe Cercospora beticola.

Analizirajući predhodne dve godine (2012. i 2013.) u kojima su jun, jul i avgust mesec bili takoreći bez padavaina i nivo prisustva Cercospora beticola je bio veoma nizak. U praksi se pokazalo da već krajem juna imamo uslove za ostvarenje infekcije a prvi tretmani se rade početkom - sredinom jula, koji se kasnije ponavljaju na dve do tri nedelje. U našim agroekološkim uslovima izvedu se u proseku od 2 do 4 tretmana. Nije ekonomski opravdano primenjivati fungicide kada pege nisu prisutne. Na ovaj način povećavamo troškove koji ne rezultiraju povećanje digestije. Utvrđeno je da je epidemijski prag kada na 50% biljaka imamo po jednu pegu tj. da je to vreme za prvi hemijski tretman.

13

Novo, jedinstveno!

EXCORTA Šta je zajedničko prouzrokovačima Cercospora beticola, Erysiphae betae, Ramularia betae, Uromyces betae ?

Oštećenja lisne mase koje pojedinačno ili u združenom napadu mogu potpuno uništiti fotosintetski aparat šećerne repe i direktno umanjiti prinos po jedinici površine i sadržaj šećera, digestiju “slatkog korena”. Šta povezuje sivu pegavost lista šećerne repe, pepelnicu repe, mrku pegavost lišća repe, rđu repe?

Jedinstveni neprijatelj, aktivna materija Epoksikonazol, tj. preparat Excorta.

Excorta je novi fungicid sistemičnog delovanja na bazi aktivne materije Epoksikonazol (125 g/l) koja inhibira aktivnost enzima demetilaze koji je ključan za biosintezu sterola te sprečava formiranje apresorija i rast micelije. Epoksikonazol tj. Excorta odlikuje širok spektar delovanja u suzbijanju brojnih fitopatogenih gljivica koje uzrokuju oboljenja kako na šećernoj repi, tako i ratarskim i povrtarskim usevima, voća i ukrasnog bilja. Excorta poseduje protektivno i kurativno delovanje, a sve u cilju potpune zaštite lisne mase šećerne repe.

Kada primeniti Excorta? Najbolje rezultate ostvaruje u preventivnoj primeni, po pojavi prvih simptoma oboljenja i u skladu sa preporukama Izveštajno-prognozne službe.

Može se primeniti samostalno ili u kombinaciji sa fungicidima Funomil (0,3 kg/ha) ili Balear 720 SC (1,0 l/ha).

Doza primene - 0,75 – 1,0 l/ha uz utrošak 200 l/ha vode.

Excorta je neotrovan za ptice, pčele i kišne gliste. Karenca preparata iznosi 42 dana, a Toleranca ili MDK iznosi 0,1 mg/kg.

Jedinstvenost preparata Excorta ogleda se i u izuzetnoj efikasnosti na brojne patogene koji se javljaju na strninama kao što su Septoria tritici i S. nodorum, Puccinia recondita, P. dispersa, P. striformis, P. hordei i P. coronata, Erysiphae graminis, Fusarium roseum, Rhyncosporium secale, Helminthosporium teres.

Doza primene fungicida Excorta u usevima ozimih i jarih strmih žita iznosi 0,75 do 1,0 l/ha u preventivnim tretmanima, pre ostvarenja zaraze ili po prvim uočljivim simptomima oboljenja.

Novo, sigurnije, jače!

EXCORTA PLUS Aktivna materija Epoksikonazol spada u izuzetno kvalitetne partnere drugim fungicidima, bilo da pripadaju grupi Triazola ili nekom drugim grupama.

Koji je cilj kombinovanja fungicida? Kombinovanjem dve aktivne materije različitih mehanizama delovanja dobijamo ubojitije oružje u borbi protiv parazitnih gljivica, sprečavamo brži razvoj rezistencije (otpornosti) patogena prema fungicidima pojedinačno ili ukrštene bolje štitimo usev i doprinosimo profitabilnosti proizvodnje.

Značaj lista zastavičara u ostvarenju prinosa

Excorta Plus je spoj Epoksikonazola (187g/l) i Tiofanat-metil (310 g/l), kombinacije u kojoj svaki fungicid ima svoje pojedinačno delovanje, a zajedno to rade mnogo efikasnije. Dok Epoksikonazol sprečava rast micelije istovremeno Tiofanat-metil remeti deobu ćelija gljiva. Excorta Plus je sistemični fungicid sa protektivnim i kurativnim delovanjem koji se može primeniti u brojnim ratarskim usevima, pre svega u šećernoj repi ali i u strninama radi zaštite od velikog broja fitopatogenih gljivica iz rodova Cercospora, Erysiphae, Septoria, Puccinia, Fusarium. Uz potpunu zaštitu lisne mase Excorta Plus omogućuje biljkama i “stay green” odnosno “produženi zeleni efekat” čime se gajenoj biljci pružaju optimalni uslovi (zdrava lisna masa, klas) za plodonošenje.

Optimalno vreme primene fungicida Excorta Plus u usevu šećerne repe u cilju zaštite od sive pegavosti – Cercospora beticola je pri pojavi prvih simptoma-pega na listu, a u strninama radi zaštite od prouzrokovača pepelnice – Erysiphae graminis, rđe – Puccinia spp., pegavosti lista I klasa – Septoria spp., mrežaste pegavosti ječma – Pyrenophora teres i umanjenju napada fuzarioze klasa – Fusarium spp., od faze vlatanja do klasanja.

Doza primene Excorta Plus u usevima i šećerne repe i strnih žita je 0,4 do 0,6 l/ha uz utrošak 200 do 300 l/ha tečnosti.

Maksimalni broj tretiranja u toku jedne vegetacione sezone je 2 puta.

Karenca fungicida Excorta Plus u usevima iznosi 42 dana, a Toleranca (MDK) za Epoksikonazol je 0,05 mg/kg, a za Tiofanat-metil 0,1 mg/kg.

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac | Tel: (+381 34) 308000, 308001 Fax: (+381 34) 308 016 | www.agromarket.rs Distributivni centri Srbija: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550 Sombor 025 432 410 | Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364 Agromarket BIH: Bijeljina +387 55 355 230 | Banja Luka : +387 51 535 705 Agromarket Crna Gora: Podgorica +382 872 165

AGROSVET

SAD JOŠ I MIŠEVI Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

S

vaka godina nas nauči nečem novom i iznenadi nas situacijama koje uopšte ne očekujemo. Sezona 2013/2014 je strnim žitima donela mnogo problema. Počelo je sa bolestima, pegavostima na ječmu i izuzetnim napadom rđe na pšenici. Kiše u maju su donele i probleme sa fuzarioznom truleži klasa (naravno na netretiranim usevima), a završilo se sa ničim drugim do miševima. Ali i tu nije kraj, jer je kiša ometala žetvu i snižavala kako prinos, tako i kvalitet zrna.

Ono što je takođe primećeno je i da je brojnost miševa najveća na parcelama gde su prethodne godine bili kukuruz, soja i suncokret i pogotovo gde se zbog bolesti i štetočina usev rasuo po površini. Sa pojavom prvih formiranih zrna na ječmu dolazi do seobe miševa na te useve, posebno na prvoposejanim parcelama u ataru i na usevima gde u blizini ima lucerišta, kanala ili napuštenih salaša. Izrazite štete su načinjene usevima u ataru Bečeja i okolini Bačke Topole.

Većina gore pomenutih problema je prisutna gotovo svake godine ali su miševi nešto što je prilično retko.

Literaturni podaci ukazuju da su masovne pojave glodara u ratarskim usevima, pre svega žitu ali i kukuruzu i suncokretu registrovane 1952, 1959, 1961-62, 1965, 1968, 1972-73, 1975. na području Vojvodine. U svetskim okvirima, jedan od najpoznatijih „incidenata sa miševima“ zabeležen je u Australiji gde je u trogodišnjem periodu ´94,´95. i ´96. godine za većinu regiona trošak trovanja miševa iznosio prosečno 26-29 dolara po hektaru, pri čemu je brojnost od 600 miševa/ha uzrokovala štete od čak 67 % prinosa, dok je brojnost u regionu Darling Downs, 1995. godine iznosila >1000 miševa /ha i uzrokovala štete i do 100%. Podaci iz susedne Mađarske ukazuju da u uslovima jačeg napada, prinosi mogu biti umanjeni 10 do 15%.

Iako možda deluje čudno, miševi su pregrizali stabljiku koja pada na zemlju (do sada smo ih viđali da se penju na klas i uzimaju seme) a onda napadaju klasove hraneći se tek formiranim zrnima čineći golobrst ogromnih razmera. Štete su nastale munjevitom brzinom, u roku od 5-7 dana su uništili skoro čitave parcele, pri čemu se na pojedinim mestima moglo izbrojati i do 30 rupa/10 m²pa čak i više, što se može smatrati kalamitetom tj prenamnoženjem i ogromnom brojnošću štetočina. Da bi stekli uvid kolika je to brojnost, suzbijanje se preporučuje kada se pređe broj od 50 rupa po hektaru (10.000 m²). Ovo se uzima kao III kategorija. Niko nije očekivao toliki napad i uopšte toliku pojavu miševa pri čemu je brzina pravljenja šteta iznenadila i najiskusnije proizvođače. Čak ni stariji farmeri i agronomi se ne sećaju tolikih šteta u ovom periodu, pogotovo pregrizanja stabljika i bukvalno šišanja parcela ondnosno nestajanja useva. Rasturanje mamaka tretiranim rodenticidima Bromadilon i Cink-fosfid u tim situacijama nisu dali bog zna kakve rezultate, pa su i pored više prolazaka radnika miševi nastavili sa pravljenjem šteta, u pojedinim slučajevima i totalnih koje su dovele do presejavanja parcela.

Koji su razlozi koji su doveli do ove pojave? Tokom zime zabeležene su visoke temperature za taj period godine koji je zajedno sa malom količinom padavina (odnosno bez padavina u većem delu zemlje) omogućio i značajno povećanje brojnosti glodara na njivama među kojima naročito poljskih miševa koji u povoljnim godinama mogu imati 4 legla sa po 4-6 mladih. Imali su odlične uslove za razmnožavanje, nedostatak vlage koja može biti fatalna za glodare i visoke temperature koja je uslovila malu smrtnost tokom zimskog perioda tj odlično prezimljavanje.

Još jedno „čudo neviđeno“ na ovim prostorima. Šta li nam donosi jesen?

16

AGROSVET

JEDNAČINA SA DVE (NE)POZNATE = VRHUNSKI REZULTAT Priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

Pored većeg broja insekticida koji se mogu koristiti u zaštiti od kukuruznog plamenca, stručnjaci kompanija DuPont i Agromarket, od pre tri godine predlažu primenu preparata Coragen 20SC u dozi od 0,1-0,15 l/ha uz utrošak vode 200-400 l/ha.

Uz kvalitetnu zaštitu od štetnih insekata, za postizanje vrhunskih rezultata stimulativno dejstvo ima i folijarna primena hranljivih makro i mikroelemenata u sinergiji sa organskim kiselinama kao biostimulatorima.

Pozitivno iskustvo primene folijarnog đubriva Fitofert Humisuper, zajedno sa zaštitom od kukuruznog plamenca potvrđuju stručnjaci kompanije “Uljarice Bačka”, koji su na svojim proizvodnim parcelama pod semenskim kukuruzom, u 2013. godini, koristili FitoFert Humisuper u dozi 3 l/ha. Primenom formulacije FitoFert Humisuper, pojačava se kondiciono stanje biljaka, ubrzava oporavak nakon eventualnih mehaničkih oštećenja i podstiču procesi pravilnog formiranja i nalivanja zrna.

“Kukuruzni plamenac je štetočina koja napada više biljnih vrsta, ali su joj glavne biljke hraniteljke kukuruz i paprika. Na svetlosnim lampama prva imaga su zabeležena 04.05. i 08.05.i u kontinuitetu su prisutna. Maksimum leta prve generacije je bio u periodu od 16. - 20. 06. na svim lokalitetima. Brojnost imaga na svetlosnim lampama je naglo pala od 24.06. kada je naišao period zahlađenja i broj položenih jajnih legala je takođe naglo smanjen posle tog perioda…07. 06. su na semenskom kukuruzu registrovana položena jajna legla. Vrhunac polaganja jaja je vezan za period 15.06., a 18.06. je registrovano masovno piljenje gusenica. Ova štetočina se suzbija u vreme početka piljenja kada se gusenice ishranjuju u pazuhu listova i tada su dostupne za insekticide.18.06. je data na Portalu preporuka za primenu insekticida”.

Nameće se zaključak da folijarna prihrana biljaka ima svoje opravdanje kroz obezbeđenje veće tolerancije biljke na stresove i postizanje viskog nivoa kvaliteta proizvoda, što je usko vezano sa visinom profita.

Problemi u proizvodnji kukuruza koji ga prate od setve pa sve do ovih dana opravdavaju zajedničku primenu dva vrhunska proizvoda, Coragen 20SC i FitoFert Humisuper.

Ovo je izveštaj sa jednog od reona posmatranja, a sačinili su ga stručnjaci PIS Vojvodina u junu 2013.

Usled sve masovnije i permanentne pojave kukuruznog plamenca proizvođači kukuruza se dovijaju na razne načine kako da zaštite useve od ove štetočine.

Tako su prošle godine poljoprivrednici iz Banatskog Sokolca i Miletićeva, kod Vršca, angažovali PSS Vršac i finansirali avionsko tretiranje kukuruza u svom ataru, a po preporuci stručnjaka za zaštitu bilja Polj. Stanice Vršac.

Pojedini proizvođači, koji imaju finansijakih mogućnosti, su obavili kupovinu prskalica sa visokim klirensom da bi efikasno zaštitili kukuruz od ove štetočine.

18

NAŠE VOĆARENJE

AGROSVET

Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj, Dragan Lazarević, dipl. inž. polj,

Marina Zabrkić, dipl. inž. polj, Stadija Savić, dipl. inž. polj.

Zaštita jabuke Jabuka je kao i druge voćne vrste nešto ranije nego obično započela vegetaciju. To je i uslovilo prvi tretman krajem februara. Problem sa čađavom krastavošću iliti venturijom je prisutan ali ne u velikom obimu što je rezultat višegodišnjeg praćenja patogena, isptivanja brojnih fungicida i rokova primene, jednom rečju dobrog rada. Sa pouzdanim „igračima“ u prvom preventivnom redu gde su Penncozeb WG, Captan 80 WG, zatim jakom „veznom redu“ koji odlično podnosi niske temperature i ima kurativno delovanje, Syllit 400 SC i Pyrus 400 SC, prvo poluvreme (čitaj do juna meseca) je završilo u korist voćara. Sigurnu završnicu sa porastom temperature vazduha omogućava klasični sistemik Sigura, odnosno stariji brat blizanac, Score 250 EC, koji je sprečio bilo kakva iznenađenja. Navedenim preparatima trebalo je i pojačanje ili “osveženje” koje je stiglo u vidu fungicida Indar 5EW (a.m. Fenbukonazol).

S

vaka nova sezona u voćarstvu je izazov za sebe iako se nekima čini da je to jedna obična rutina u kojoj se tačno zna kada, kako i čime treba reagovati. I svaka sezona je još jedna iskustvena karika u lancu koji vodi ka profitabilnoj i zdravstveno-bezbednoj proizvodnji.

Zima je bila dosta blaga za uslove koji karakterišu region južnog Banata. Preciznije, dosta blaga i suva.

Posle sušnog leta 2013., od 1. novembra do 31. decembra palo je svega 28 litara/m2 kiše. Dovoljno za odlično nicanje pšenice ali daleko od dovoljnog da zasiti zemlju žednu vode. Ni tekuća, 2014. nije počela sjajno, dugo bez snega i do kraja marta svega 63,5 litara vodenog taloga, a od te količine 29,8 litara u martu.

Za razliku od Bele Crkve, Zaječarci su imali nešto povoljniju hidrološku situaciju. Manjak padavina od preko 30 litara od oktobra do decembra u odnosu višegodišnji prosek, gotovo ista količina u mesecima januar, februar i mart, nadomešten je u aprilu i maju mesecu.

Tokom 60 dana, registrovano je preko 270 litara vodenog taloga (170 više od višegodišnjeg proseka) u 32 kišna dana. Ovakva situacija nalagala je ulazak u zasade i u nepovoljnim okolnostima i skraćenje rokova između dva tretmana.

Jedno od „osveženja“ programa zaštite od bolesti poslednjih godina je uvođenje fungicida Fostonic 80 WP. Aktivna materija Fosetil-Al, nadaleko je poznata našim vinogradarima kao odličan izbor u borbi protiv plamenjače, ali malo ko zna da ona deluje izuzetno dobro na podizanje imuniteta jabuke i sprečavanje moguće zaraze bakterijom Erwinia amylovora, prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučavog voća.

19

AGROSVET

Po aktivnosti insekata ni 2014. nije laka. Jabukin smotavac je prisutan i uvek stoji kao ozbiljna pretnja.

Ipak Insegar 25 WG primenjen u prvoj generaciji kao i Coragen 20 SC pruža zaista visok nivo zaštite plodova, tako da je simptome crvljivosti nije moguće naći u zasadu. Naravno, borba protiv druge generacije temelji se na primeni novog insekticida Prince (a. m. Piriproksifen), odnosno Runner 240 SC (a. m. Metoksifenozid) i ponovo Coragen. Ovo će obezbediti da se u berbu uđe bez oštećenja plodova. U uslovima izuzetnog toplog i sušnog leta, a što je karakteristika poslednjih godina, a pitanje da li i ove, može se očekivati pojava grinja.

Rešenje za crvenu voćnu grirnju (Panonychus ulmi), odnosno običnog paučinara (Tetranicus urticae) je u naizmeničnim tretmanima akaricida Demitan 200 SC i Sanmite 20 WP, koje treba kombinovati sa preparatom Nitropol S (a. m. Parafinsko ulje) u dozi od 1,3 l/ ha, u alternaciji sa akaricidom Borneo (a. m. Etoksazol) koji je tokom 2013. godine, pružio efikasnu zaštitu.

krajem marta u fenofazi “Bele koke” odrađen tretman fungicidom Cormax (0,2 kg/ha) uz dodatak FF BorMax 20 (1,5 kg/ha) + FF Humistart (2.0 l/ha). Vremenske prilike su doprinele da se faza punog cvetanja pomeri za 10 do 14 dana u odnosu na prethodne sezone, a u zaštiti su zavisno od poteza korišćeni Indar 5 EW (1,0 l/ ha), Funomil (0,7 kg/ha) i Octave (0,04%) uz dodatak FF BorMax 20 (1,0 kg/ha). Najava pogoršanja vremena i padavine koje su usledile sredinom aprila meseca zahtevale su “sigurnog igrača” fungicida Cormax, a borba protiv štetnih insekata kombinovanje sa insekticidom Reldan 22 EC (Hlorpirifos) (1,0 l/ha) i folijarnom ishranom vodotopivim đubrivima FF Kristal 20:20:20 (2,0 kg/ha) + FF Humisuper (1,0 l/ha). Preventivna zaštita od žilogriza obavljena je zalivanjem pojedinačnih stabala rastvorom Naturalis Biogard (3,0 l/ha), odnosno Nurelle D (0,1%).

Zaštita voća u PIK “Južni Banat” zasnovana na primeni konvencionalnih, organskih i neorganskih pesticida. Međutim, sve zahtevnija tržišta kako Ruske Federacije, tako i zemalja Zapadne Evrope, traže i veće učešće biopesticida ne samo zbog bezbednosti krajnjeg proizvoda već i novih rešenja u zaštiti od jabučnog crva.

To je razlog da se na delu površina pod jabukom poslednje dve godine primenjuje biopesticid, Naturalis (žive spore Bovesia bassiana) u dozi primene 1,5 l/ha.

Gajenje sorte Ajdared, a najrasprostranjenija je u zasadima Srbije, kao i u PIK “Južni Banat” skopčano je sa problemom pojave pepelnice. Rešenje počinje od „prvog udara“, tj. primene fungicida Karathane Gold 350 EW i Microthiol disperss, a zatim kombinovanjem strobilurina Stroby DF i triazola – Systhane 240 EC, dobija se „čvrst bedem“ u odbrani od Podosphaera leucotricha.

Poslednjih dana aprila plod je dostigao veličinu zrna graška i krenulo se u zaštitu od kokomicesa kombinovanjem do početka juna fungicida Syllit 400 SC (0,2%), odnosno Captan 80 WG (0,2%), kao i postavljanjem lovnih klopki za trešnjinu muvu (Rhagoletis cerassi), te tretmana insekticidima na bazi Dimetoata, Perfekthion 40, odnosno Acetamiprida, Afinex 20 SP (0,03 %). Vremenske prilike su nalagale i primenu folijarne ishrane koja bi pomogla uspostavljanje balansa kondicionog stanja biljaka te su primenjeni FF Humisuper (3,0 l/ha) i FF Humistart (1,0 l/ha), a zbog čestih padavina i Vin Film (0,25 l/ha). Briga o plodu do berbe zasnivala se na primeni primeni Switch 62,5 WG uz folijarnu prihranu formulacijama FF Kristal 4:10:40 (2,0 kg/ha), FF Calcium 15 i FF Calcium Organo 30 (1,5 kg/ha).

Zaštita višnje i šljive Prerađeni plodovi Oblačinske višnje i šljive sorte Stenlej sa plantaža u Zaječaru dugi niz godina predstavljaju reper za ostale proizvođače i prerađivače jer su se svojim kvalitetom, a posebno nivoom bezbednosti proizvoda izdvojili, te su im tržišta Evrope i Sjedinjenih Američkih Država širom otvorena.

U uvodu smo već objasnili teškoće u realizaciji pravovremene zaštite 85 hektara starog (sadnja 19992002) i 47 ha novog zasada višnje (sadnja 2012-2013), kao i 10 ha šljive (sadnja (2008). Ipak zahvaljujući savremenoj mehanizaciji, stručnim i vrednim ljudima, kvalitetnim pesticidima i đubrivima, zasadi ulaze u završne faze koje obećavaju.

Nakon berbe nega višnje i šljive se nastavlja, a tu se kao dobri partneri izdvajaju Octave i Cuprablau Z Ultra, od fungicida, Borneo, Sanmite i Demitan od akaricida, Reldan, Nurelle D i Naturalis od insekticida, a procese diferenciranja pupoljaka i kvalitetnu pripremu biljke za narednu sezonu omogućiće FitoFert Zink Organo, FF Mangan Organo i FF Humistart.

Prvi tretmani u fazi bubrenja pupoljaka odrađeni su početkom treće dekade februara primenom Cuprablau Z Ultra, Nitropol S i Cythrin 250 EC. U odnosu na 2013. godinu, sezona je u tekućoj godini poranila, pa je 20

AGROSVET

Zaštita beskve i nektarine Naravno, i breskvu i nektarinu, nakon jabuke najrasprostranjenije voćne vrste u Beloj Crkv su u prvom delu vegetacije pratili slični uslovi kao i jabuku.

Zaštita od bolesti ove godine je počela tretmanom preparatom Funguran OH u periodu mirovanja, a nastavljena u bubrenju pupoljaka standardom, preparatom AgroCiram, protiv prouzrokovača kovrdžavosti lista (Taphrine deformans). Jedna od specifičnosti programa zaštite breskve u PIK „Južni Banat“ jeste tretman u roze pupoljku nekim od preparata protiv pepelnice.

Razlog za to je pojava Podosphera leucotricha tj. prouzrokovača pepelnice jabuke, na nekim sortama breksve poput Sukrest, Samerset i Red Heven. Moniliozu cveta je efikasno sprečio preparat Funomil u periodu punog cvetanja, koje je u 2014. bilo početkom III dekade marta. Još jedna specifičnost naše zaštite je da se tretmani prilagođavaju sortimentu u kome ima i rano, i srednje i kasnostasnih sorata te se pojedini tretmani obavljaju samo u nekim od sorata. Do kraja godine, kod poznijih sorata planira se još jedan tretman fungicidom Funomil protiv bolesti truleži, dok će se poslednja zaštita obaviti pred samu berbu preparatom Switch 62,5 WG.

parata Fostonic 80 WP i preventivca, Captan 80 WG. Nadalje, svoje mesto u zaštiti nalaziće i Ridomil Gold, Queen, Cuprablau Z Ultra, protiv plamenjače, odnosno Systhane 240EC i Microthiol disperss u zaštiti od pepelnice. Zaštita od prouzrokovača sive truleži – Botrytis cinerea prepuštena je kvalitetnih fungicidima, pre svega Pyrus 400 SC u tretmanima precvetavanja i porasta bobice, a fungicid Switch pred šarak i po potrebi pred zrenje.

Što se tiče štetnih insekata, komparativna prednost Agromarket palete pesticida je korišćenje insekticida različitog mehanizma delovanja pa su za vaši i breskvinog smotavca, tj. Cydia mollesta, u početku vegetacije primenjeni insekticidi Rufast, Nurelle D, Cythrin, Vantex, a tokom porasta ploda Afinex 20 SP, Reldan 22EC, Prince, dok se poslednji tretman zahvaljujući eko-toksikološkim vrednostima obavlja preparatom Coragen 20 SC. Zaštita vinove loze Svaka godina nosi nove izazove u zaštiti vinove loze.

Praćenje meteoroloških vrednosti, uslova za razvoj patogena i sam razvoj i razviće i fitopatogenih gljivica i vinove loze su osnov kvalitetne zaštite. Upravo sve ovo doprinelo je da se prvi tretman vinove loze obavio 25.aprila i to za razliku od prethodnih godina kada su primenjivani preventivci, ove godine je moralo da se interveniše odmah sistemicima (ostvareni uslovi za prvu sekundarnu zarazu) kombinacijom preparata za suzbijanje plamenjače i pepelnice, Ridomil Gold Combi i Microthiol disperss kome je dodan Postalon 90, kombinacija dva fungicida (Miklobutanil + Kvinoksifen). Još jedna od njegovih prednosti je gasna faza, tako da dopire i do mesta koja nisu kvalitetno oprskana Zbog izuzetno povoljnih vremenskih uslova za širenje i nastajanje novih zaraza plamenjače, a istovremeno i brzog porasta lisne mase, navedena kombinacija u kojoj je svakako najsistematičniji fungicid – Metalaksil, ova kombinacija je ponovljena. I upravo ta blok primena preparata Ridomil je osnova kvalitetne zaštite. Kao i prethodnih godina u najosetljiviji period cvetanja ulazimo zaštićeni sigurno najefikasnijom kombinacijom sistemičnog pre-

Folijarna prihrana U prethodnih nekoliko godina Fertico Niš, fabrika za proizvodnju vodotopivih đubriva koja posluje u okviru Agromarket Grupa, tržištu je ponudila nekoliko novih formulacija, u novim pakovanjima. Treba reći da su sve ove formulacije prethodno testirane kako u Beloj Crkvi, tako i Zaječaru Po površinama u voćarskom program dominira jabuka te se kroz fertigacionu ali i folijarnu primenu, a ona je redovni pratilac svakog pesticidnog tretmana, primenjuju standardne formulacije FF Kristal 24:6:10, FF Kristal 10:40:10, FF Kristal Berry, FF Kristal 4:10:40, FF Kristal 20:20:20. Ove formulacije su u prethodnim godinama ispitivanja naročite rezultate dale kod sorata Zlatnog i Crvenog delišesa. Za rešavanje problema nedostatka gvožđa, pored standardnog FitoFert Bor Max 11, tu su i FitoFert Ferro Organo 6 i FitoFert Chell 6. Kao i prethodnih godina, u stresnim 21

AGROSVET

uslovima, a u dosadašnjem delu vegetacije bilo ih je dosta, od neizrecive pomoći je i preparat FitoFert Humisuper, koji zbog visokog sadržaja huminskih i fulvo kiselina pomaže biljkama da ih lakše prebrode. Rezultati u pogledu oplodnje ne bi sigurno bili dobri da se u periodu cvetanja ne koristi i stimulator oplodnje Goemar BM 86. Uz ovaj preparat za stimulaciju oplodnje se koristi i FitoFert BorMax 20. Novi proizvod, FitoFert Humistart predstavlja pravi koktel makro i mikroelemenata, huminskih i fulvo kiselina, kao i esencijalnih aminokiselina. Mehanizam dejstva ovog đubriva zasnovan je na sinergiji NPK materija i prisutnih biostimulativnih komponenti. Naime ove organske materije prirodnog porekla stimulišu niz pozitivnih biohemijskih procesa u ćelijama biljaka, pojačavaju asimilaciju hraniva i čine useve vitalnijim i otpornijim na stres i bolesti. Formulacija FitoFert AminoFlex je takođe novina koja prati potrebe biljke u esencijalnim aminokiselinama tokom cele vegetacije i postala je sastavni deo svih pesticidnih tretmana, a po potrebi se primenjuje i samostalno.

U delu vegetacije kada na voću ima formiranih plodova ono o čemu treba voditi računa je svakako kalcijum. Naime dokazano je da mraz kao jednu od posledica donosi i „izvlačenje“ kalcijuma iz plodova, koji se seli u poraste novih letorasta. Zato je jako važno nadomestiti nedostatke folijarnom prihranom kalcijumom, a tu su FitoFert Calcium 15, u prvom delu rasta plodova, FitoFert Calcium Organo 30 i FitoFert Ca-Apple za periode zrenja. Još jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju jesu i povećane potrebe biljaka za fosforom u vreme diferenciranja pupoljaka (drugi deo vegetacije). Odlične rezultate dao je FitoFert Kristal 10:40:10, kome se dodaju FitoFert Zink 14 + FitoFert Mangan 12 + FitoFert Humistart koji treba da se deponuju u biljci kako bi početak naredne vegetacije bila u stanju da optimalno nahranjena krene u procese rasta i razvića.

Primenjena tehnologija, stanje zasada ukazuje da berbu očekujemo sigurni u ono šta smo uradili i radimo ali da opuštanja nema mesta.

22

AGROSVET

“ŠARKA” ŠLJIVE POTISNULA POŽEGAČU Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

Borba protiv ove bolesti je teška i neizvesna. Osnova leži u onesposobljavanju puteva prenošenja. Prvo mora da se zna da stablo šljive, kajsije i ostalog koštičavog voća, jednom zaraženo virusom šarke, ostaje zaraženo do kraja života, a prenosi se kalemljenjem, izdancima i drugim vegetativnim delovima, koji se koriste za razmnožavanje kao i vektorima, biljnim vašima.

Interesantno je prenošenje virusa biljnim vašima, s obzirom na to da su svake godine prisutne u zasadima.

Naime, tom insektu je dovoljno desetak sekundi da se hrani na zaraženoj biljci i da usvoji virusne čestice. Virus može da se održi u insektu 2-4 sata i zaraziće sve biljke u okolini na kojima se insekt bude hranio za to vreme. Zato je bitno pravovremeno suzbijanje biljnih vašiju u zasadima sistemičnim preparatima kao što su: Afinex, Actara, Teppeki...

N

aša zemlja je u jednom periodu bila najveći proizvodjač šljiva u svetu, a posebno je bila poznata domaća sorta Požegača, koja ima izuzetan ukus i aromu, a čiji su sušeni plodovi bili omiljena poslastica u mnogim zemljama sveta. Zašto danas to nije tako?

Odgovora na to pitanje prisetimo se kad god u maju i junu uđemo u zasad šljiva i vidimo šareno lišće, koje je posledica prisustva virusnog oboljenja - Plum pox virus 7 ili narodnim jezikom, šarke šljive. Tekuća 2014 godina je obeležena ekstremnim vremenskim uslovima (obilne padavine i velika temperaturna kolebanja), što je delovalo stresno na biljke, a time su se, između ostalog, favorizovale bolesti virusne prirode. Otuda potreba da se nešto kaže i o virozama.

Osnova leži u preventive, a to znači da se pri podizanju mladih zasada, obezbediti zdrav sadni materijal, kao i prostorna izolaciju od 2-3 kilometara, gde nema zasada zaraženih virusom. Osnov proizvodnje sadnog materijala je bazni zasad. U baznom zasadu se čuvaju i održavaju genotipovi voća, a zasniva se na zdravstveno proverenom i ispravnom sadnom materijalu. U tom zasadu se vrši redovna kontrola zdravstvenog stanja i ako se za 3-5 godine ne otkrije ni jedan slučaj zaraze, može se upotrebiti za zasnivanje matičnih zasada. Iz matičnih zasada se uzima reproduktivni materijal za proizvodnju sadnica. Proizvodnja sadnica je takodje odgovoran posao. Potrebno je stalno vršiti kontrolne preglede i ako se primete sadnice sa vidljivim simptomima, pristupa se uništavanju. Problem može da bude ako su oko te zaražene sadnice još nekoliko sa virusom, a simptome će pokazati za dve, tri godine jer virus može biti u tzv. latentnoj fazi..

Virus šarke šljive je jedan od najštetnijih u voćarstvu, kod osetljivih sorti kao što je Požegača. Izaziva prevremeno opadanje svih plodova, a s obzirom na raširenost virusa dovedeno je u pitanje dalje rentabilno gajenje ove sorte. Osnovano se pretpostavlja da je svako drugo stablo šljive i 10-15% breskve i kajsije obolelo od šarke. Bolest se lako prepoznaje po vidljivim simptomima na listu i plodu šljive, breskve i kajsije. Na lišću se javljaju nepravilne prstenaste pege sa središtem zelene boje. Prvi simptomi na plodu Požegače se javljaju na početku zrenja, u vidu bledoljubičastih pega na pokožici, u toku zrenja pege se šire sve do koštice, a na površini koštice se stvaraju okruglaste crvenkasto mrke pege različite veličine. Takvi plodovi se ne mogu koristiti ni za preradu.

Sa šarkom šljive se nije lako boriti, treba i dalje raditi na selekciji i genetičkom inženjeringu, a treba iskoristiti i pojavu vegetativne otpornosti. Ponađena je forma crnog trna koja se koristi kao podloga, a otporan je na pomenuti virus. Čak i kada se okalemi u krunu obolele biljke, ona ubrzo ozdravi. S obzirom na to da se simptomi šarke vidljivo ispoljavaju u stresnim uslovima, možemo da preporučimo efikasnu terapiju protiv stresa, što će povećati otpornost biljke i umanjiti negativno delovanje virusa. A to je sledeći recept: Urea 1,0 kg/ha + Fostonic 80 WP 1,0 kg/ha + FitoFert Humisuper 3,0 l/ha + FitoFert Aminofleks 2,0 l/ha. Primeniti u uslovima stresa, po potrebi ponoviti na 10 dana. Ako ne možemo za sada da pobedimo virus i vratimo Požegači mesto koje joj pripada, možemo da ublažimo simptome i da uživamo u slatkim plodovima domaćih čačanskih selekcija koje su znatno otpornije na bolest šarke.

Pokušaj da se naše šljivarstvo spasava uvodjeđem u proizvodnju drugih sorti šljiva, kao što je sorta Stenlej, nije dao očekivane rezultate. Ova sorta je nastala u drugim agroekološkim uslovima i po kvalitetu nije ni blizu Požegači. Sorta Stenlej je tretirana kao tolerantna (promene na plodu su manje izražene i plodovi ne otpadaju prevremeno) pa se kao takva širila u nas. U tom širenju preko svojih sadnica, širila je i virus šarke šljive u reone i šljivike u kojima te viroze nije bilo.

24

AGROSVET

VRHUNSKA ZAŠTITA ZA VRHUNSKA VINA

Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

80 WP (Kaptan) u dozi od 0,2%, jedna od najstarijih i najpoznatijih aktivnih materija u preventivnom suzbijanju plamenjače. Gljive ne razvijaju rezistentnost prema ovoj aktivnoj materiji. Zaštitu od plamenjače vinove loze prosto ne možemo da zamislimo bez fungicida kao što je Ridomil Gold MZ 68 WG (Metalaksil + Mankozeb) u dozi od 0,25%. Zbog izuzetnih rezultata koje pruža ovaj fungicide sa pravom je pozicioniran među prve izbore u zaštiti vinove loze.

Pepelnica (Uncinula necator), još jedna dobro poznata bolest koja postaje sve veći problem. U novije vreme pričinjava veće štete od plamenjače. Jačoj pojavi ove bolesti doprineli su i razmaci između tretiranja prilagođeni zaštiti od plamenjače. Za razvoj ove bolesti nije toliko potrebna kiša kao kod plamenjače, već je dovoljno da vazduh bude zasićen vodenom parom, jer spore klijaju i ostvaruju zarazu i bez prisustva kiše. Gljiva se razvija i na licu i na naličju lista. Zaraženo lišće se deformiše, ali su štete veće pri zarazi grozdova, jer to dovodi do pucanja bobica koje se suše i propadaju. Osnovna postavka u zaštiti od pepelnice treba da se zasniva na poznavanju stanja zaraze u prethodnoj godini.

Tamo gde je bio problem, suzbijanje počinje ranije od suzbijanja plamenjače.

V

inova loza je do polovine 19. veka bila gajena skoro bez ikakve zaštite. Zbog toga, a i zbog činjenice što uspeva na skoro svim zemljištima bila je veoma popularna. Međutim, danas je priča sasvim drugačija. Stalna i uspešna zaštita od bolesti, štetočina i korova postaje glavna preokupacija svakog vinogradara, a složićete se da, zaštita vinove loze nije nimalo jednostavna. Ako je sudeći po periodu godine koji je za nama, ali i pred nama, čeka nas jako težak posao.

Najznačajnije bolesti koje ugrožavaju vinovu lozu su:

Suzbijanje pepelnice se obavlja preparatima na bazi sumpora Microthiol disperss u dozi od 0,3%. Sporedno suzbija i grinje zahvaljujući iritirajućim isparenjima.

Takođe može da se primeni fungicid Postalon 90-SC (Mikrobutanil + Kvinoksifen) u dozi od 0,08-0,125%.

Plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola) - Najčešća i najprisutnija bolest na vinovoj lozi. Nema vinogradara koji nije video ovu bolest. Plamenjača napada sve delove vinove loze, ali najveće štete nanosi lišću i bobicama. Prvi znaci bolesti se većinom javljaju na donjim listovima. Uzročnik bolesti prezimljuje na opalom lišću. Kada noćne temperature dostignu 12°C dolazi do prvih prolećnih zaraza.

Siva trulež (Botrytis cinerea) ova bolest može biti ekonomski veoma značajna, posebno kad je kišna jesen, ili u vinogradima sa gustim sklopom. Ova bolest može dovesti do značajnih gubitaka, pošto utiče i na kvalitet vina smanjujući sadržaj šećera. Najčešće se bolest ispoljava na cvetovima, lastarima i bobicama. Promene na bobicama se uočavaju tek posle njihovog ulaska u šarak, a pogotovo pred zrenje. Bobice koje su zaražene vrlo brzo propadaju. Zaštita otpočinje odmah posle cvetanja, a završava 28 dana pred berbu nekim od fungicida kao što su Pyrus 400 SC (Pirimetanil) u dozi od 0,2%. Najaktivniji je upravo u fazi cvetanja, precvetavanja i porasta bobice. Dakle kao prvo rešenje u suzbijanju ove bolesti.

Vinova loza je najosetljivija na plamenjaču krajem maja i početkom meseca juna, jer se tada nalazi u periodu intenzivnog formiranja lisne mase. Upravo je ovo vreme za intenzivnije praćenje ove bolesti. Već nakon nekoliko dana dolazi do prvih vidljivih znakova bolesti - žućkastih uljanih mrlja na listu, na naličju lista dolazi do pojave bele prevlake, sazrevanja spora i novog širenja bolesti.

Mere zaštite mogu biti agrotehničke, ili hemijske.

Pre svega je bitno uklanjati zaražene delove biljke. Primena fungicida je veoma važna mera borbe protiv ove bolesti kao i izbor fungicida.

Za treći i eventualno četvrti tretman preporučujemo fungicid Switch 62,5 WG (Fludioksonil + Ciprodinil) u dozi od 0,06-0,08%. Preparat ima dugo rezidualno delovanje, deluje i na nižim temperaturama. Deluje i kurativno u roku od 48h od nastanka infekcije.

Sigurno jedan od neizbežnih preparata jeste Fostonic 80 WP (Fosetil-aluminijum) u dozi od 0,2%. Pravi sistemični fungicid koji ne samo da štiti celu biljku- od korena do vegetacione kupole, već istovremeno podstiče i prirodni odbrambeni mehanizam biljaka. Captan

Pored navedenih bolesti poslednjih 5-6 godina beleži se sve intenzivnija pojava crne truleži oboljenja 27

AGROSVET

jonima gde je potencijal bolesti visok. Kod nas nema zvanično objavljenih radova u suzbijanju ovog prouzrokovača bolesti pa se moramo oslanjati na iskustva iz drugih zemalja i nekih naših zapažanja iz prethodnih godina.

koje prouzrokuje gljivica Guignardia bidwellii. Crna trulež predstavlja najveću opasnost u južnoj Francuskoj i severnoj Italiji. Kod nas je dugo prisutna ali je uvek bila u drugom planu. U značajnijem stepenu kao što je već rečeno konstatovana je početkom ovog veka na području Trstenika, a odatle kreće njeno dalje i sve brže širenje u ostala vinogorja. Može se reći da se sa ovim parazitom mora ozbiljno planirati u programima zaštite vinove loze u budućnosti. Ova bolest za razliku od plamenjače ima sporije širenje.

Crna trulež se odlično suzbija redovnim programom zaštite vinove loze od plamenjače, pepelnice i sive truleži. Kao što je već pomenuto sa suzbijanjem crne truleži ključno je da se počne ranije sa tretiranjima, kao i protiv pepelnice. Na samom startu u fenofazi 2 - 3 razvijena lista vinove loze za suzbijanje oba ova parazita uspešno može da se primeni preparati na bazi strobilurina., Queen (Azoksistrobin). Fungicid Queen je lokalsistemični fungicid koji pored preventivnog ima i dobro kurativno delovanje. Dalja tretiranja obavljaju se na 10 - 14 dana zavisno od uslova za razvoj bolesti. U nastavku vegetacije, kombinovanjem navedenog fungicida uz gore pomenute sistemične, lokalsistemične i preventivne fungicide može se ostvariti kontrola nad ovom bolešću.

Crna trulež napada sve delove vinove loze lišće, šepurinu, lastare, bobice. Rano ostvaruje zaraze. Početni razvoj je na lišću pa bi već sa 2-5 potpuno razvijenih listova vinove loze zavisno od vremenskih prilika trebalo početi sa zaštitom.

Na lišću se simptomi očitavaju kao uglavnom mala braonkasta (nekrotična) ulegnuća 2-10 mm u prečniku okružena tamnijim ivicama, a u sredini pege su sjajne crne tačkice (piknidi). Najveće štete pravi na grozdovima. Pege na bobicama su u početku svetlije boje, a kasnije dobijaju braonkaste nijanse, a na kraju tamno-plave do crne potpuno pokrivene sjajnim crnim tačkama (peritecije) .

Ova godina nas je podsetila da je u zaštiti vinove loze mora da se poštuju osnovni principi: preventivna i pravovremena zaštita, praćenje i jasna determinacija simptoma, konsultacija stručnjaka i naravno, izbor preparata. svaki iole povoljan tretnutak je trebalo koristiti za ulazak u zasade i tretman vreme između tretmana se mora prilagoditi stanju biljke, toku bolesti i vladajućim vremenskim prilikama

Gljiva prezimljava u opalim bobicama na površini zemljišta ili na zaostalim zaraženim - trulim grozdovima na čokotu u obliku peritecija u kojima se formiraju askusi sa askosporama. Infekcija se obavlja posle kiše i izbacivanja askospora. Inficira se novi porast. Svakako je, s obzirom na rane zaraze, bitno ne dozvoliti primarne zaraze. U suprotnom ako dođe do zaraze formiraju se u okviru pega piknidi sa piknosporama koje služe za dalje širenje ove bolesti u vinogradu. Bobice su najosetljivije u precvetavanju, a zavisno od sortimenta postaju otporne na parazita oko 4 - 6 nedelja nakon završenog cvetanja.

Put do vrhunskog vina počinje u vinogradu, što znači da će se svako kašnjenje sa tretmanima u vinogradu u manjoj ili većoj meri odraziti na kvalitet bobica kao i na kvalitet budućeg vina. Međutim, naša priča se ovde ne završava, ima tu i štetnih insekata, grinja, korova

Uslovi potrebni za infekciju prouzrokovača crne truleži Guignardia bidwellii Temperatura u °C 7 10 13 15,5 18,5 21 24 26,5 29 32

Dužina vlaženja u satima Nema infekcije 24 12 9 8 7 7 6 9 12

Uklanjanje zaraženih mumificiranih grozdova je jedna od bitnih mera za smanjenje izvora zaraze u re-

28

Temeljit, ciljan na vaši

Kra tk a

•

Efikasan • Jedinstven • Održiv •

id ug or oč

od

n

a

rž

iv o

st

ie

kon

om

i k a ..

.

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Traži se preispitivanje oznake ”upotrebljivo do ...” na hrani Vlade Holandije i Švedske traže debatu o oznakama “upotrebljivo do ...” jer, kako smatraju, doprinose povećanju količine hrane koja završi na otpadu. Procenjuje se da se u EU baci 89 miliona tona jestivih prehrambenih proizvoda godišnje, što za posledicu ima veliki ekonomski gubitak.

Prehrambeni proizvodi sa isteklim rokom upotrebe idu u smeće jer se strahuje za bezbednost ljudi iako veliki broj može bez opasnosti da se jede i posle naznačenog datuma. “Postoji nekoliko zakonodavnih oblasti u kojima bi mogle da se preduzmu mere ali da krenemo od datuma upisanog na oznaci ”upotrebljivo do ...”, navodi se u pismu koje je Evropski savet dostavio delegacijama EU u ime Holandije i Švedske.

Kriza ukida rokove trajanja hrane U EU se bacaju ogromne količine namirnica, pa je pokrenuta inicijativa da se recimo brašno i pirinač stave nalistu trajnih prehrambenih proizvoda. Holandija i Švedska su u institucijama EU pokrenule inicijativu da se određene namirnice, poput brašna i pirinča, ali i mnoge druge, stave na listu trajnih prehrambenih proizvoda. One predlažu da se proizvođači tih namirnica oslobode obaveze da na ambalaži navode minimalni rok trajanja, odnosno oznaku – „najbolje upotrebiti do”. Opravdanje je da se svake godine u EU baci od 90 do 100 miliona tona jestive hrane, a 30% tih količina zbog isteka datuma na oznaci „najbolje upotrebiti do” (engl. „best before”), odnosno zbog nedovoljne informisanosti kupaca o razlici između tog obaveštenja i onog drugog – „upotrebiti do” (engl. „use by”). Kada na etiketi piše „best before” reč je o minimalnom roku trajanja, posle kog je namirnica i dalje zdravstveno ispravna. Hrana sa „upotrebiti do” („use by”) oznakom je, s mikrobiološkog stanovišta, brzo kvarljiva i ukoliko se ne konzumira u navedenom maksimalnom roku može da bude opasna po zdravlje. Zbog toga su Holandija i Švedska u svom pismu navele kako bi Evropska komisija trebalo da produži listu trajnih proizvoda, pa na tim proizvodima ne bi trebalo da bude istaknuta ni oznaka „best before”. Za sredinu ovog meseca već su najavljeni neki zakonski predlozi za rešavanje ovog velikog problema.Međutim, postoje i drugačija mišljenja zbog straha da bi tako striktne i nagle odluke mogle da ugroze prava potrošača.Najveći protivnici ove ideje već upozoravaju da se grdno varaju oni koji misle da je inicijativa pokrenuta u interesu potrošača.Komentari su da do sada takvu hranu nisu hteli da daju ni humanitarnim organizacijama, a sada bi da je prodaju. Za mnoge ovo nije najbolja ideja i zbog inače lošeg iskustva sa označavanjem rokova trajanja. Jer sve češće se dešava da je hrana pokvarena čak i u roku upotrebe, a sve su učestalija i trovanja, pa je ljudima potrebno više, a ne manje informacija o bezbednosti hrane.Ovim povodom oglasilo se i hrvatsko ministarstvo poljoprivrede.Iako je načelno prihvatilo predlog, ovo ministarstvo je upozorilo da ipak „ne treba srljati sa ukidanjem oznaka o roku trajanja, a kao prihvatljivije rešenje predlaže prodaju takve hrane po sniženim cenama.Uz obavezno osiguranje koje bi dali proizvođači da su takve namirnice zdravstveno ispravne.

30

AGROSVET

Šta će Turci sa 780.000 hektara u Sudanu Turske vlasti potpisale su ugovor o poljoprivrednoj saradnji sa Sudanom, u okviru kojeg je Turska na 99 godina iznajmila poljoprivredno zemljište.

Površina zakupljene zemlje u toj severnoafričkoj državi iznosi 780.000 hektara. Prema potpisanom ugovoru, na unajmljenom zemljištu će se uzgajati uljarice, ananas, mango, avokado i pamuk, koji će se izvoziti u Tursku i u ostale zemlje sveta kako bi se rešio problem sa nestašicom hrane pre nego usledi novi skok cena hrane, prenosi turski dnevnik “Dejli sabah”. U okviru prve faze tog projekta, u Sudanu će biti osnovana pilot-farma na 12.500 hektara, na kojoj će za Sudance biti organizovana obuka u oblasti poljoprivrede i stočarstva.

Plan EU za smanjenje CO2 negativno će se odraziti na BDP Novi plan EU čije je težište na smanjenju emisije ugljen dioksida za 40% do 2030. za posledicu će imati pad evropskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od između 0,10% do 0,45%, pokazuju procene uticaja novih ciljeva koje je Evropska komisija predložila u oblasti klimatskih promena i energetike. Koliki će biti pad zavisiće od toga kakav će sistem naknada za emisije biti uveden u sektorima koji nisu obuhvaćeni evropskim Sistemom trgovine emisijama. Težište nove strategije je na smanjenju emisije gasova, što su kritikovale organizacije za zaštitu životne sredine i neke članice zbog zanemarivanja značaja uštede energije i obnovljivih izvora energije za smanjenje emisije gasova.

Vodeće prehrambene kompanije 25. zagađivač u svetu Deset najvećih svetskih proizvođača hrane i pića zajedno su na 25. mestu liste najvećih globalnih zagađivača, upozoravaju iz Oksfama i navode da te kompanije, uključujući Koka Kolu, Nestle, Mars, Pepsiko, Unilever emituju više štetnih gasova od mnogih zemalja. Takozvanih 10 velikih - Associated British Foods, Coca-Cola, Danon, General Mills, Kellogg, Mars, Nestle, Pepsiko, Unilever, Mondelez International, zajedno emituju 263,7 miliona tona gasova koji izazivaju efekte staklene bašte. Te kompanije emituju više štetnih gasova u atmosferu od Finske, Švedske, Danske i Norveške zajedno, pokazao je novi Oksfamov izveštaj „Stojeći po strani”.

Amerikanci prestigli Francuze Međunarodna organizacija vinara saopštila je da je konzumiranje vina u svetu 2013.godine opalo i da najviše vina piju Amerikanci, i to više od Francuza, poznatih po proizvodnji i kultu ispijanja vina. Tokom 2013.godine popijeno je ukupno 238,7 miliona hektolitara vina, odnosno 2,5 miliona manje u odnosu na 2012. godinu. Najviše popijenog vina je u SAD (29 miliona hektolitara), sledi Francuska (28 miliona), zatim Nemačka, Italija i Španija, navodi se u saopštenju. Sjedinjene američke države su prvi put premašile Francusku, zemlju vina, ne zato što Amerikanci sada više piju vino, već su Francuzi smanjili konzumiranje za sedam odsto.

Zarada od prodaja vina na svetskom planu iznosi 73 milijarde evra.

Berićetna žetva ovog leta čeka EU Evropska unija je na putu da zabeleži najveću žetvu žita od 2008, budući da su članice izbegle oštru zimu koja je pogodila konkurentnog izvoznika SAD, navode analitičari. Dobre prognoze evropske žetve doprinele su padu međunarodnih cena žitarica u poslednje dve nedelje, pa se cena u 31

AGROSVET

Čikagu spustila devet odsto u odnosu na jednogodišnji maksimum. SAD i EU su najveći izvoznici žita u svetu, a 12 analitičara i trgovaca koji su učestvovali u anketi Rojtersa prognozirali su da će ovogodišnja žetva mekog žita u EU biti teška 137,5 miliona tona, u odnosu na prošlogodišnjih 134,3 miliona tona, što bi bio najviši nivo od 139,4 miliona tona iz 2008. godine.

Postignut dogovor u EU o novim propisima o GMO Članice EU juče su postigle dogovor o novim propisima za uzgoj genetski modifikovanih kultura na teritoriji EU, koji im pružaju mogućnost da ograniče ili zabrane uzgajanje GMO, rekli su evropski diplomatski izvori.

I prema sadašnjim propisima, članice imaju mogućnost da zabrane uzgoj GMO koji je odobren na nivou EU, ali bi novi propisi trebalo da tu proceudru učine fleksibilnijom. Uzgoj i prodaja genetski modifikovanih organizama su u EU dozvoljeni, ali pod veoma strogim uslovima. Sporazum, koji 12.juna treba da potpišu ministri za zaštitu životne sredine, usvojen je na sastanku stalnih predstavnika 28 članica EU, posle višegodišnjih pokušaja da se postigne dogovor u toj oblasti.

GMO više neće biti tačka razdora Evropske zemlje postigle su 12.juna kompromisni sporazum kojim se predviđa da države koje se protive uzgajanju GMO ne moraju da dozvole uzgajanje na svojoj teritoriji. Sve zemlje osim Belgije i Luksemburga usaglasile su se o gajenju GMO.Načelni sporazum usvojen je 28.maja na sastanku stalnih predstavnika 28 članica EU, posle višegodišnjih pokušaja da se postigne dogovor u toj oblasti. Novi sporazum će omogućiti svakoj državi članici EU da na čitavoj svojoj teritoriji ili na jednom njenom delu zabrani gajenje GMO, ali ne iz razloga koji su iz oblasti zdravstva i zaštite životne sredine. Ti razlozi, međutim, mogu biti javni red, upravljanje prostorom ili suzbijanje širenja nekih vrsta.

Svetski mars protiv kompanije “Monsanto” Stotine hiljada aktivista širom sveta pridružilo se 24.maja trećem globalnom maršu protiv Monsanta, pozivajući na trajan bojkot genetički modifikovanih organizama (GMO) i štetnih poljoprivrednih sredstava.

Aktivisti se zalažu za transparentnost proizvodnje hrane, kraju korporativne korupcije hrane, i prelasku na lokalnu, organsku i održivu poljoprivredu. Marš je istovremeno održan na šest kontinenata u preko 50 zemalja i obeležen događajima u preko 420 gradova. Učesnici marša protiv Monsanta su se iz različitih razloga pridružili protestu.GMO nije dovoljno kontrolisan kako bi obezbedio bezbednost javnosti.Dugoročne, nezavisne, stručne studije se nisu sprovele sve dok se GMO nije našao u hrani za ljude i životinje. U SAD su roto vrata između Monsantovih zaposlenih, državnih pozicija i zakonodavnog tela dovela su do toga da se ključni ljudi Monsanta nađu na važnim pozicijama u Upravi za hranu i lekove SAD-a, FDA (Food and drug administration) i Agenciji za zaštitu životne sredine SAD-a, EPA (Environmental protection agency). U Indiji je veliki broj poljoprivrednika počinilo samoubistvo jer Monsantovo Bt seme pamuka nije ispunilo obećanja. Proizvođači u stanju krajnjeg siromaštva su izlaz iz dugova videli u ispijanju Monsantovog pesticida, i time su okončali svoje živote. Mnogi proizvođači u drugim zemljama su takođe bili životno ugroženi zbog lažnih obećanja, patentiranja semena i bezobzirnih tužbi Monsanta i drugih velikih poljoprivrednih interesa.

U mnogim delovima Afrike proizvođači i njihove zajednice su priterani da biraju između gladi ili GMO ishrane. Otvoreno pismo svetskih naučnika svim Vladama u vezi genetički modifikovanih organizama (http:// 32

AGROSVET

www.i-sis.org.uk/list.php) potpisalo je 828 naučnika iz 84 zemlje, gde je detaljano razrađena zabrinutost zbog GMO i upućen je poziv na hitnu petogodišnju suspenziju GMO useva kako bi se sprovela ”sveobuhvatna javna studija o poljoprivredi i ispravnosti hrane za sve“.

Svetska banka upozorava na skok cena hrane Posle Ujedinjenih nacija i Svetska banka je upozorila na rast cena hrane u svetu, koji je zabeležen prvi put nakon dve godine. Glavni razlog za rast cena hrane su suše u nekim delovima SAD i velika potražnja u svetu, pre svega u Kini. Ne treba, međutim, zanemariti niuticaj krize u Ukrajini koja je treća u svetu po izvozu kukuruza i šesta po izvozu pšenice, navela je Svetska banka u kvartalnom izveštaju, objavljenom 29.maja. U svetu ipak nije došlo do opšteg poskupljenja hrane, pošto je cena pirinča pala, a cene hrane su u celini za dva odsto niže nego godinu dana ranije. Međutim, ovaj izveštaj je novi signal da bi mogao da se obnovi trend rasta cena hrane.

Paradajz ulazi u autoindustriju Kompanija Ford planira da, u saradnji sa proizvođačem kečapa Hajnc (Heinz), uvede paradajz kao repromaterijal u proizvodnji automobila, saopštio je američki proizvođač vozila. Ford bi koristio suve ljuske paradajza, koje ostaju posle proizvodnje kečapa, za izradu plastičnih detalja na vozilima. Primena plastike na bazi bilja, umesto na bazi naftnih derivata, smanjiće negativan uticaj na životnu sredinu, preneo je Rojters. «Pokušavamo da iskoristimo nusproizvode, da primenimo materijale koji mogu da se recikliraju i ponovo koriste i da istovremeno smanjimo težinu naših automobila», rekla je Rojtersu istraživački stručnjak «Ford Plastiksa», Elen Lin.

”Panamska bolest” uništava banane Svetsko tržište banana, vredno više od 5,5 milijardi evra, suočava se sa velikom pretnjom. Gljivica poznata kao «panamska bolest» izjeda hiljade jutara plantaža banana.Jedno od najviše pogođenih područja su Južni Filipini, čija se ekonomija uglavnom oslanja na uzgoj voća. Farmer Rolando Torentira iz ovog regiona objašnjava da «panamska bolest» najpre inficira drvo banane.Dodaje da mu je polovina plantaže već uništena i da ne može da isplati radnike.«Panamska bolest» posebno je ugrozila male uzgajivače, pa su mnogi sada u dugovima koje ne mogu da otplate. Industrija banana jedan je od najvećih izvora prihoda za Filipine koji su drugi globalni uzgajivač banana, posle Ekvadora.

Super banane - spas ili nešto drugo U SAD će uskoro na ljudima biti testirane prve genetski modifikovane banane sa dosta hranljivih elemenata, prenose mediji širom sveta. «Super banane» bi mogle biti novi lek u borbi protiv deficita vitamina A koji je uzrok smrti i slepila dece u brojnim siromašnim (posebno afričkim) državama. “Zbog nedostatka ovog vitamina svake godine umre od 650.000 do 700.000 dece širom sveta a još 300.000 njih izgubi vid”, objašnjava potrebu za ovim “super bananama” profesor Džejms Dejl sa australijskog Kvinsled univerziteta za tehnologiju. Klinička ispitivanja ovih banana trebalo bi da budu završena do kraja godine a potom bi od 2020. godine počeo ozbiljniji uzgoj ovih banana u Ugandi.

33

AGROSVET

CHIKARA, JEDINSTVENO REŠENJE ZA OTPORNE KOROVE Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

J

Jedan od korova koji vinogradarima u nekim područjima predstavlja ozbiljan problem koji se teško suzbija, preparatom Chikara biće suzbijen. Naime, rastavić ili Equisetum arvense zbog svoje građe teško se suzbija ali primena pune doze u letnjem periodu (jul-avgust), kada preslica razvije najveću biljnu masu, a translokacija u rizome je maksimalna, rešava problem.

apanska kompanija ISHIHARA SANGYO KAISHA (ISK) koji se ciljano bavi razvojem i proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja preusmerio je marketing i prodaju svojih proizvoda na dogovorne partnere u različitim delovima sveta. Međutim u želji da ostvari i veću prisutnost i kontrolu na pojedinim područjima, menadžment ISK sredinom poslednje decenije XX veka investirao u belgijansku firmu „Belchim Crop Protection“ s ciljem, da preko preko ove kompanije organizuje marketing, tehničku potporu i prodaju u Evropi, a od 2012. posluje i u Srbiji. Sve nove preparate, proizvode kompanije ISK, za područje Srbije distribuira „Belchim Crop Protection“ ili skraćeno “Belchim” preko svog distributera, kompanije Agromarket.

Herbicid Chikara je selektivan tokom cele vegetacije zasada vinove loze starijih od 4 godine pre čemu se mogu upotrebljavati doze od 15-50 g/ha flazasulfurona, odnosno 0,15 do 0,2 kg/ha preparata ali količina ima uticaj više na dužinu delovanja, a manje na efikasnost. Takođe, može se prskati i vrlo malim količinama vode i ne prouzrokuje fitotoksičnosti isparavanjem. Međutim, prilikom prskanja treba izbegavati drift i ne prskati lozu gde nisu skinuti izdanci. Za suzbijanje korova u vinovoj lozi najbolji rezultati se ostvaruju jesenjim tretmanom posle opadanja lišća jer tada obezbeđujemo da je vinograd čist od korova 5-8 meseci, a u slučaju nepovoljnih meteoroloških prilika za razvoj korova tokom leta, prskanje nije potrebno još dodatnih nekoliko meseci. Tretmani tokom proleća su posebno prikladni za vinograde gde je prisutna erozija. Time se preko zime zadrži biljni pokrivač koji smanjuje eroziju. Najbolja je upotreba zajedno sa herbicidima na bazi glifosata, kojoj se prilagodi i vreme prskanja, a na osnovu razvoja korova. Time je vinograd je zaštičen od korova oko 150-170 dana

Jedan od novih preparata na našim prostorima je Chikara, herbicid namenjen suzbijanju korovskih biljka u vinovoj lozi i na nepoljoprivrenom zemljištu. Aktivna materija preparata Chikara je Flazasulfuron koji pripada grupi sulfonilurea, a odlikuje ga: pre-emergentni herbicid, koji iskazuje i dobro post-emergentno delovanje jer ga biljke usvajaju preko korena i preko lista sa izrazitom sistemičnošću izuzetno efikasan na brojne korovske vrste, a posebno na korove iz rodova Convolvulus, Equisetum i Cyperus.

Ima izrazito sinergističko delovanje sa Glifosatom povoljnih je ekotoksikoloških osobina jer je označen netoksičan za pacova i zeca, siguran za pčele, ribe, ptice i korisne insekte, kao i za vodene bezkičmenjake, dok je opasan za neke vodene biljne organizme te je neophodna pažnja kod pripreme za prskanje, da ne dođe do lokalnog zagađenja podzemnih ili površinskih voda

Preparat Chikara namenjen je i za suzbijanje korovskih vrsta na nepoljoprivrednom zemljištu i duž pruga kada ga samostalno ili u kombinaciji sa preparatima na bazi glifosata treba primeniti u punoj dozi (200 g/ha).

Za korove koji su veći i razvijeniji, preparatu Chikara se dodaje folijarni herbicid na bazi Glifosata (Glifomark, Cosmic 36), da se postigne brže delovanje i bolji učinak.

nije genotoksičan i kancerogen Kako deluje Flazasulfuron? Jednom rečju zaustavlja rast biljaka, biljke požute i pocrvene, a nakon toga dolazi do propadanja. Zašto? Zato jer inhibira biosintezu aminokiselina stopirajući deobu ćelija i procese rasta. Selektivnost Flazasulfurona se zasniva na brzini metabolizma. Naime, Chikara se rasporedi u gornjih nekoliko centimetara tla. Korove blokira kad niču. Čim mladi koren i listovi absorbiraju Flazasulfuron njihov se razvoj zaustavlja..

Istovremeno, brojni ogledi ali i praksa su pokazali da se herbicid Chikara uspešno može primeniti i u zasadima agruma ili citrusa pri čemu je najprikladnije vreme za prskanje proleće kada je posle zimskog perioda obavljena površinska obrada zasada, a tokom jeseni preporučuje se ciljano prskanje samo na mestima gdje su žarišta korova.

Takođe, korovske vrste znaju biti ozbiljan problem i u zasadima maslina, a preporuka je prskanje rano u jesen čime se osigura čista površina ispod stabala za vreme berbe i sve do proleća.

Prema tome, osnovne karakteristike su: vrlo dugo delovanje, izuzetno širok spektar, sinergija sa glifosatom, jednostavna upotreba.

Neke od novih mogućnosti primene herbicida Chikara su suzbijanje korova u primena u zasadima leske, kao i u uzgajilištima četinara.

Ono što posebno izdvaja herbicid Chikara je izuzetno delovanje na neke korovske vrste koje se teže suzbijaju, kao što su Convolvulus arvensis, Cyperus spp. i Equisetum arvensis.

Dosadašnja dvogodišnja iskustva primene herbicida Chikara u Srbiji pokazuju da se došlo do novih rešenja određenih akutnih, ali i hroničnih problema suzbijanja korovskih biljaka u zasadima vinove loze, nepoljoprivrdnom zemljištu ali i nekim zasadima koji su u ekspanziji. Takođe, rešenje pojedinih tzv. problematičnih korovskih biljaka je primenom preparata Chikara umnogome olakšano.

Za suzbijanje Convolvulus arvensis u vinovoj lozi preporučuje se kombinacija jesenjeg i prolećnog prskanja sa 1/3 od pune doze s jeseni, dok se tokom proleća primenjuje puna dozom.

Kod vrsta iz roda Cyperus, s obzirom na to da se širi kako semenom, tako i rizomima i gomoljima, za suzbijanje semenskog i rizomskog, preporučuju se dva tretmana u razmaku od 30 dana, a treći tretman je namenjen suzbijanju biljaka izniklih iz gomolja.

34

AGROSVET

DRUGI PIŠU Politika: objavljeno: 16.05.2014 Obilne kiše predvideli još 1995.

Australijski naučnici ukazali da će zagrejana planeta iskusiti učestalije padavine, povezane sa povećanim kapacitetom toplije atmosfere da zadržava vlagu.

Područje Balkana pošteđeno je uragana, nije na meti monsuna ni cunamija, ali poslednjih godina beleže se vremenski ekstremi netipični za ovaj deo Evrope. Poplave trenutno odnose ljudske živote i nanose ogromnu materijalnu štetu, a da se još nisu osušile kuće poplavljene oko Uskrsa. Zimus je bilo malo snega sa temperaturama iznad proseka, dok nas je 2012. zahvatio ledeni talas sa velikim snegom koji je odsekao ljude u planinskim selima i doneo đacima vanredni zimski raspust. Prošlog avgusta Balkan je bio najtoplije područje u Evropi sa 41 stepen Celzijusa, koliko je mereno u Mostaru i Podgorici.

Krajem aprila, BiH je bila domaćin konferencije direktora Nacionalnih hidrometeoroloških zavoda jugoistočne Evrope. Na skupu u Banjaluci čulo se da su poplave koje su zahvatile region simptomi procesa promene klime zbog globalnog zagrevanja. Širom sveta poslednjih godina beleže se hidrometeorološke pojave koje naučnici povezuju sa najavljenim klimatskim promenama, upozoravajući da su ekstremne vremenske prilike u raznim delovima sveta „nova normalnost” koja se stvara. Meteorolozima se može prigovoriti da nisu uvek precizni, ali klimatolozi su dobro predvideli učestalost obilnih kiša.

Kao dokaz da se naučna predviđanja i te kako ostvaruju „Njujork tajms” navodi jedno iz 1995. „Raspoloživi podaci ukazuju da će zagrejana planeta iskusiti učestalije obilne padavine, povezane sa intenzivnijim hidrološkim ciklusom i povećanim kapacitetom toplije atmosfere da zadržava vlagu”, napisali su pre 20 godina australijski naučnici, na osnovu podataka iz osamdesetih godina 20. veka.

Obilnije kiše kao posledica toplije atmosfere pojavljuju se kao kon-

stanta u raznim naučnima predviđanjima. Prognoze su zasnovane na fizici: ugljen-dioksid zagreva niže slojeve atmosfere koja onda zadržava više vlage, a kako se zagreva i površina okeana, više vlage isparava.

Poslednjih godina je očigledno da su sve učestalije takve nepogode. U američkoj državi Vašington početkom godine je celo naselje zatrpano odronom. Kolorado je teško poplavljen 2013, Nešvil 2010, a Atlanta 2009. Na severoistoku SAD količina padavina je povećana za 71 odsto od sredine 20. veka. Australiju su 2010. pogodile najteže poplave za poslednjih 50 godina.

Vlada SAD je pre desetak dana objavila obiman naučni izveštaj koji pokazuje da klimatske promene nisu problem budućnosti, jer su već stigle u svačije dvorište. Vreli talasi traju duže nego što bilo koji živi Amerikanac pamti, kiše su obilnije, zime kraće i toplije, a sezonske alergije traju duže. Naučnici su ustanovili da je navedene promene izazvao porast temperature od 1,9 stepeni Farenhajta iznad američkog kopna u poslednjih sto godina. To je manje od petine Celzijusovog stepena, ali su posledice veoma vidljive. U dugoročnoj proceni Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) iz prošlog juna navodi se da će Stari kontinent u budućnosti češće biti pogođen poplavama, delimično i zbog klimatskih prolema. Inače, najviše troškova od prirodnih nepogoda u Evropi izazivaju poplave, a ti troškovi stalno rastu od 1980. Prošlog juna u poplavama u centralnoj Evropi poginulo je najmanje 11 osoba, a samo u Nemačkoj je evakuisano 11.000 ljudi. Pogođeni su i Češka, Austrija, Slovačka i Mađarska. Osim klimatskih promena koje utiču na ovu pojavu, sve veći troškovi proteklih decenija mogu se pripisati i tome što više ljudi živi u plavnim područjima, zaključila je EEA. Klimatske promene rizik za nacionalnu bezbednost SAD Ubrzana stopa klimatskih promena predstavlja ozbiljan rizik za nacionalnu bezbednost i može da izazove globalne političke sukobe, navodi se u izveštaju organizacije za vojna istraživanja koju finansira Vlada SAD. Suše na Bliskom istoku i u Afri36

ci vode ka sukobima oko hrane i vode i eskalaciji dugogodišnjih etničkih tenzija. U priobalnim delovima Indije i Bangladeša zbog ugroženog stanovništva i snabdevanja hranom moguć je novi talas izbeglica, navodi se u juče objavljenom izveštaju Vojnog savetodavnog odbora. Kao primer se navodi da širenje Sahare kroz Mali ostavlja gladne farmere i da je možda doprinelo džihadističkoj pobuni u ovoj afričkoj zemlji 2012. godine.

Američki državni sekretar Džon Keri nagovestio je da će ovaj dokument uticati na američku spoljnu politiku. „Plemena se već ubijaju oko vode.

Pomislite šta će se desiti u slučaju masovnog raseljavanja ili isušivanja vode u Nilu i drugim velikim rekama.

Obaveštajna zajednica to shvata ozbiljno i delovaćemo po tom pitanju”, rekao je Keri. Pentagon je potvrdio da će izveštaj uticati na vojnu politiku. Novi izveštaj je dopuna onog iz 2007, prve velike studije koja je ustanovila vezu između klimatskih promena i nacionalne bezbednosti

J. J. K.

Politika, objavljeno 27. 05. 2014.

Poplave će Evropi odnositi 23,5 milijardi evra godišnje Izlivanje reka jednog sliva pogađaće više nego do sada sve druge slivove na Starom kontinentu.

Kad današnji tinejdžeri budu zreli za penziju, Evropa neće znati za granice već će se borba protiv znatno ojačanih vodenih stihija voditi zajednički na svim njenim frontovima. Većina svetskih naučnika ne spori više da će do 2050. usled otopljavanja i podizanja nivoa mora padavine biti znatno obilnije, vetrovi snažniji, poplave na Starom kontinentu razornije i češće.

Neslaganja među stručnjacima ima samo u predviđanju razmera prirod-

AGROSVET

nih katastrofa.

Nije novost da će se u Evropi do sredine veka pod naletima bujica korita češće izlivati, ali jeste to što će, kako pokazuju tek objavljena istraživanja, poplave na celom kontinentu biti međusobno povezanije. Do sada su istraživanja bila ograničena na pojedine rečne slivove, ali studija koja je objavljena u specijalizovanom časopisu „Nejčer klajmat čejndž” ukazuje na to da će izlivanje korita reka jednog sliva pogađati mnogo više nego do sada druge regione i slivove širom Starog kontinenta. Brendan Jongman, sa amsterdamskog univerziteta, vodeći autor ovog multidisciplinarnog istraživanja, ukazuje za londonski „Independent” da se „analizom promena kišnih modela” došlo do zaključka da će poplave postati panevropski problem i da će do sredine veka uzrokovati trećinu gubitaka u nacionalnim ekonomijama. „Poređenja radi, u prvih 12 godina ovog veka, kako ističe ova studija, prosečni troškovi zbog poplava u EU iznosili su oko 4,9 milijardi evra godišnje.

Na bazi projekcija o količini padavina sledećih decenija i postojećih odbrana od plavljenja, troškovi EU će se do 2050. povećati na 23,5 milijardi evra godišnje”, kaže profesor Jongman.

Samo će donekle pojedine nacije moći da se zaštite izgradnjom boljih i čvršćih brana na svojim slivovima, ali, po mišljenju autora studije, evropsko društvo bi moralo da stvori znatno jači fond solidarnosti za sve regione u kojima postoji rizik od vodene stihije. Jer one će se na jedan ili drugi način odraziti na sasvim drugom kraju kontinenta.

Poplave i olujni pljuskovi na Balkanu – u Srbiji, BiH i Hrvatskoj – takođe su podstakli naučnikbe na objašnjenja, pa tako časopis „Sajantifik amerikan” iznosi procenu Svetske meteorološke organizacije (SMO) da bi posledice bile višestruko katastrofalnije da meteorolozi na lokalnu nisu na vreme dali tačnu prognozu. Dimitar Ivanov iz SMO kaže da ova organizacija radi sa lokalnim stanicama na predviđanju ekstremnih vremenskih nepogoda, ali posebno ističe da je neophodan dobar odnos poverenja između meteorologa i civilnih vlasti. Tek nedavno se zajedničkoj plat-

formi SMO priključila i BiH. Kad se desi nepogoda u bilo kom delu sveta, meteorolozi daju sveobuhvatno upozorenje. Specijalizovani časopisi podsećaju da je „Balkan već iskusio klimatske ekstreme poslednjih godina”. Zima 2011/2012. bila je jedna od najhladnijih i najoštrijih u poslednjih nekoliko decenija, a sledilo je pakleno leto, što je izazvalo neobuzdane požare.

Prosečna temperatura na planeti biće, kako se slažu instituti iz celog sveta, za jedan do dva stepena viša nego što je danas, što je mnogo veći rast nego u nekim prethodnim stogodišnjim periodima.

Milioni ljudi će direktno na svojoj koži osetiti ove promene, naročito oni koji žive na obalama mora i okeana. Delte pojedinih reka će se salinizovati, a plaže i obale biće na neki način oštećene na celom svetu, što će imati ogromne posledice po turizam.

Time se u Evropi naročito bave španski instituti, koji ističu da će i njihova Kosta brava pretrpeti velike štete i u infrastrukturi.

Od 1900. godine porast nivoa mora bio je 20 santimetra, a po projekcijama španskih instituta do 2050. porašće dodatnih 25 santimetra, što tamošnji stručnjaci povezuju sa porastom temperature vode i topljenjem glečera i leda na Grenlandu, Arktiku i Antarktiku. Govoreći o klimatskim promenama i predviđanjima kako će se to odraziti na planetu i život, naučnici ističu da oni ne mogu da predvide tačne klimatske prilike određenog meseca na bilo kom odredištu za pedeset godina. Ali mogu da predvide da će na primer za pedeset ili četrdeset godina količina padavina na globalnom nivou biti povećana za pet odsto, u najboljem slučaju, ili za 15 odsto u lošijem scenariju. Ali, kako ističe Manuel de Kastro, sa španskog univerziteta Kastilja la Manča, neće svi regioni dobiti podjednaku količinu padavina. Po pravilu, na već nakvašene oblasti sručiće se najveće kiše, dok na sušne neće pasti dovoljno kapi, kaže profesor De Kastro, čije reči prenosi madridski „Mundo”.

A da li ćemo mi na Balkanu morati da počnemo da gajimo kaktuse umesto krompira u sušnim predelima, onim gde će nas poplave zaobići, kao 37

što predviđaju pojedini građani? Ni promena temperature neće biti svuda ista, iako će lednih dana biti za 20 do 70 odsto manje, dok će broj vrelih dana porasti između 30 i 250 odsto, naročito na srednjim nadmorskim visinama. „I trajanje i intenzitet suša će se verovatno povećati u regionima poput Mediterana, centralne Evrope i Centralne Amerike, u severoistočnom Brazilu i Južnoj Africi”, kaže profesor Manuel de Kastro.

Jedno je sigurno, dodaje on, do 2050. neće više biti nijednog ozbiljnog naučnog kruga u svetu sumnjičavog prema posledicama globalnog zagrevanja. Toliko će one biti očigledne.

Prognoza NASA po kontinentima Stručnjaci NASA napravili su prognozu o uticaju klimatskih promena na kontinente.

Evropa: Povećan rizik od katastrofalnih poplava u unutrašnjosti kontinenta. Na obalama mora poplave će biti češće, kao i erozija tla. Na jugu kontinenta prinosi žetvi će biti znatno smanjeni.

Latinska Amerika: Postepeno smanjivanje teritorija pod tropskim šumama, naročito u istočnim delovima Amazonije. One će ustupiti mesto travnatim stepama.

Severna Amerika: Tanji i kraći snežni pokrivač na planinama. Više padavina i žešće suše u predelima gde inače nema dovoljno kiše.

Afrika: Već krajem ove decenije oko dvesta miliona ljudi mogli bi da ostanu bez dovoljno vode za piće. U sušnim predelima moglo bi da dođe i do većih nestašica hrane.

Azija: Na jugu, u centralnom delu i na jugoistoku, doći će do nestašica pijaće vode, dok će veliki obalni pojas biti izložen poplavama.

Do sredine ovog veka Arktik leti neće biti zaleđen pa će velike pomorske linije prolaziti ovim putem, kaže Karlos Duarte iz Mediteranskog instituta za pomorske studije. Mnoge vrste, kao polarni medvedi, morževi i foke, povezane sa ledenim staništima biće u velikoj opasnosti da nestanu sa planete.

Zorana Šuvaković

U SVAKOJ ČORBI… MIROĐIJA

AGROSVET

Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

za vlagom u početnim fazama rasta, Posle ukorenjavanja postaje otporna na sušu. Kasni letnji usevi moraju se ipak navodnjavati. Đubri se sa stajnjakom pod predhodni usev. Uspeva posle svih povrtarskih vrsta.

U bašti se često gaji kao međuusev, po obodu leja, pored voda za navodnjavanje. Najbolje prinose daje na zemljištima slabo kisele do slabo alkalne reakcije, koja su duboka, rastresita, normalne plodnosti. Za gajenje mirođije nisu pogodna zabarena i kisela zemljišta, kao ni ona koja se lako stvrdnu.

U fazi nicanja i u početku cvetanja treba mnogo vlage. Duže suše slabo podnosi, kao ni krajeve sa velikom količinom padavina. Pošto je mirođija jednogodišnja vrsta, gaji se u plodoredu. Najpogodniji predusevi su jednogodišnje mahunarke i đubrene okopavine. Smatra se da je ne treba gajiti posle višegodišnjih mahunjača. Obično se na istom zemljištu može gajiti ponovo posle 2-3 godine. Moguća je i postrna setva mirođije posle ranog povrtnog bilja i strnih žitarica, ali se zadovoljavajući prinosi mogu postići samo uz navodnjavanje. Ako je gajena kao glavni usev, zemljište se posle žetve može iskoristiti za jesenju proizvodnju povrća.

Ako se gaji kao postrni usev, mora se obezbediti navodnjavanje. Pošto mirođija ima kratak vegetacioni period, pogodna je kao predusev za druge kulture.

Z

ašto se rečenica iz naslova stalno spominje u raspravama? Izgleda da se bez mirođije ne može ni obična čorba skuvati. Ili je pak za dobar ukus neizostavna. Jednostavno, mirođija ili Anethum graveolens L., pripada Fam. Apiacea, u u narodu još i anita, kopar, koprić, sladki janeš, ukrep, mirudija.

Priprema zemljišta za proizvodnju mirođije mora biti veoma dobro.Mere nege su: kultiviranje, prihranjivanje, zalivanje i zaštita useva. Veoma je značajno da se u fazi nicanja (jer seme veoma sporo niče) spreči pojava pokorice i zato se primenjuje valjanje lakim valjcima.

Zemljište za mirođiju se mora obavezno obraditi u jesen, pred setvu se primenjuje prolećna obrada i predsetvena priprema zemljišta. Đubri se sa 80-120kg N, 80-100 kg P i 100-110 kg K i 1-2 puta se prihranjuje.

Mirođija je poreklom sa Orijenta i to iz istočnog dela obale Sredozemnog mora, tj. zapadna Azija. Raširena je u celoj Evropi, a gaji se i u Severnoj Americi i na severu Afrike. U našoj zemlji dobro uspeva. Najviše se gaji u Vojvodini. Istorijski gledano, prvo pominjanje je u Ebersovom papirusu pod imenom ammers gde je opisana kao biljka koja se koristila protiv glavobolje i oboljenja krvnih sudova, za koju se smatra da nije ništa drugo do mirođija. Pretpostavlja se da su je iz Palestine u Evropu doneli Rimljani.

Setva mirođije obavlja se u redove sa razmakom 20 do 40 cm između redova. Seme se seje plitko, na 2 do 3 cm dubine. Setvu treba obaviti do kraja aprila sa 8 do 12 kg/ha semena.

Mirođija je jednogodišnja vrsta, kratke vegetacije oko 90 dana. Upotrebljavaju se mlade sočne grančice i lišće, kao začin u jelima, salati i u konzervama od povrća. Odlikuje se mirišljavim eterskim uljem i vitaminima. Najveći potrošači lista mirođije su industrija konzervi i začinska industrija.

Mere nege sastoje se u: valjanju zemljišta posle setve, uništavanju pokorice, prihranjivanju i suzbijanju korova, bolesti i štetočina. Korovi se suzbijaju sa herbicidom Glifomark 4-6 l/ha,pre nego počne nicanje useva mirođije. Tretiranje korova u usevu mirođije se vrši kada je porast mirođije 3 lista, herbicidom Linar 0,8 l/ ha. Zaštita od bolesti pegavosti lista,bele truleži, pepelnice i vaši se vrši od faze razvoja trećeg lista do faze kada koren dostigne 30% veličine od krajnjeg prečnika, fungicidima Balear 720 SC 2,0 l/ha, Queen 0,75 l/ha, a protiv pepelnice Systhane 240 EC 0,01 l / ha.

U pogledu zahtevaza gajenjem, mirođija ima male potrebe za toplotom. Za gajenje je potrebno umereno vlažno podneblje. Seme klija već na 30C, a biljka najbolje raste na temperaturama 15-170C . Ima velike potrebe za svetlošću, ali pri slabom osvetljenju biljke se izdužuju i manje su aromatične. Ima velike potrebe 39

AGROSVET

Zaštita od zemljišnih štetočina se vrši sa insekticidom Force 0,5 G u količini 15 – 20 kg/ha, a štetočine nadzemne mase insekticidom Actara 25 WG 0,25 kg/ ha.

mase, odnosno 2 do 4 t/ha suve mase, 8oo 1300 kg/ha semena. Za proizvodnju etarskog ulja žetva se obavlja kada veći deo plodova prelazi iz zelene u žuto-smeđu boju. Etarsko ulje se dobija destilacijom iz plodova i nadzemne mase. Plodove za destilaciju treba prvo samleti. Etarskog ulja se dobija 50 do 70 kg/ha iz nadzemne mase ili 25 do 50 kg/ha iz plodova.

Prihrana je obavezna u početnoj fazi razvoja tj. kada je razvijen 3.list formulacijom FitoFert HumiStart u količini 5 l /ha. Do polovine vegetacije tj. kada je koren prečnika 30 % preporučuje se FitoFert Kristal 20:20:20 u količini 2,0 l/ha i Fitofert Humisuper 3,0 l/ha. Tokom vegetacije u fazi intezivnog porasta do vađenja korena savetujemo primenu FitoFert Calcium Organo 30 u količini 3,0 l/ha i FitoFert BorMax 20 u količini 2,0 l/ha.

Prerada košenja odvija se mirođije posle po sledećim koracima: ručno izdvajanje korova, sečenje – usitnjavanje; izdvajanje grubih drški; pranje i sušenje.Nakon sušenja izdvajaju se drške i izvrši se frakcionisanje listova.Za frakcionisnje se koriste specijalna sita.

Pre pakovanja u kartone ili vreće izvrši se sterilizacija saturiranom vodenom parom. Sterilizacija garantuje potpunu bezbednost hrane, jer uništava sve patogene bakterije, a sve ostale eventualne opasne mikroorganizme svede na minimalni broj.

Vreme žetve zavisi od načina korišćenja. Ako se koristi celokupna nadzemna masa žetva se obavlja kada su stabljike zelene, a prizemno lišće počinje da opada. Pokošena masa se suši 4 do 6 dana. Berba se obavlja odsecanjem grančica kad biljke dostignu visinu 10-15 cm, što obično biva 4-5 nedelja posle nicanja. Prinos mirođije po hektaru je 10 do 15 t/ha sirove

Iz svega ovog, možda će i biti jasnije kada se čuje “U svakoj čorbi mirođija”.

40

ZLATNI PLODOVI SRBIJE Priredili: Dragan Đorđević Ivana Andrijašević Dr Ivan Krošlak

U

organizaciji facebook stranice našeg časopisa, krajem juna smo pozvali verne pratioce da nam proslede fotografije koje na najbolji način opisuju naziv konkursa „Zlatni plodovi Srbije“.

Trinaestoro učesnika prosledilo je preko 30 fotografija.

Sve one imaju svoju posebnu vrednost i pokazuju da članovima žirija nimalo nije bilo lako da odabere pobednike. Ustvari, pobednici su svi koji su poslali svoju fotografiju ili kolekciju fotografija i na tome im čestitamo.

Pobednička ekipa konkursa „Zlatni plodovi Srbije“ igrala je u sastavu: Vedran Kuntić, Subotica Nikola Milanović, Drugovac Predrag Radojević, Pančevo Siniša Šimić, Plavna Zoltan Bakša, Novi Sad Goran Rašić, Igrište, Miroševce Miloš Marković, Jagodina Dejan Jovanović, Kragujevac

Pobednik Vedran Kuntić sa fotografiom „Salata kao glava“

Dejan Kosarčić, Čelarevo Nemanja Vuković Vesna Šme, Ruma Bruno Schmee, Ruma Živojin Borzaš, Novi Kneževac Ah, da, nagrade. Svi pobednici su nagrađeni poklonima, a I nagrada je dvodnevni boravak u Kragujevcu, februara 2015. za vreme održavanja EXPO 15, tradicionalnog kućnog sajma kompanije Agomarket.

Biće to prilika i da slavodobitnik našeg konkursa, Vedran Kuntić, otvori izložbu fotografija sa I konkursa „Zlatni plodovi Srbije“.

41

AGROSVET

AGROSVET

AGROSVET - FOTO KONKURS

Zoltan Bakša Junske lepotice

Bruno Schmee Suncokreti

Dejan Jovanović Prvi rod

Dejan Košarčić Romanesko karfiol

Goran Rašić Preliva

Goran Rašić Seme

Miloš Marković Bakina i moja bašta

Miloš Marković Ruže ispred doma

Nemanja Vuković Crna kajsija

Nikola Milanović Hamburg

Nikola Milanović Moje voće

Nikola Milanović Tina

42

AGROSVET

Nemanja Vuković Jagode

Nemanja Vuković Višnje

Nemanja Vuković Žito

Predrag Radojević Voće 1

Predrag Radojević Voće 2

Bruno Schmee S ljubavlju

Predrag Radojević Voće 3

Predrag Radojević Voće 4

Siniša Simić Frust kao iz bajke

Predrag Radojević Rani paradajz

Živojin Borzaš Začini u saksiji

Siniša Simić Jagoda

43

AGROSVET

LICE ZDRAVLJEM UMIVENO Priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

Ima jak, prijatan miris sličan mirisu ruže pa se može koristiti za dobijanje kozmetičkih preparata. Lekovita je cela biljka, nadzemni deo (Geranii herba) i rizom (Geranii macrorrhizi ). Nadzemni delovi zdravca se koriste za proizvodnju etarskog ulja, u svetu poznatog pod nazivom „ zdravetz oil “ i veoma cenjenog u parfimerijskoj industriji . Nadzemni deo se koristi i kao začin . Sadrži veliki broj aktivnih supstanci koje pomažu u lečenju mnogih bolesti.

Koristi se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Sadrži veliki broj aktivnih supstanci koje pomažu u lečenju mnogih bolesti. Rizom sadrži najviše tanina (i do 20), flavonoide, pektine, gume, etarsko ulje itd. Nadzemni deo sadrži oko 20% tanina, flavonoide, pektine, kao i eterična ulja (zelenožute boje), koja se prilikom sušenja brzo gube. Ova biljka ima veoma specifičan, jak i prijatan miris, te se zbog toga često koristi za spravljanje kozmetičkih preparata. Eterično ulje zdravca dobro se meša sa drugim uljima, naročito sa onima od jasmina i lavande. U Bugarskoj se koristi za dobijanje etarskog ulja.

U narodnoj medicini upotrebljava se kao sredstvo za površinsko skupljanje tkiva, lečenje manjih oštećenja i zapaljenja kože i sluzokože, kao i protiv upala sluzokože organa za varenje, deluje kao blagi antiseptik.

Nadzemni deo biljke u fitoterapiji koristi se pretežno za lečenje upalnih procesa na koži, infekcije usne duplje, protiv zadaha iz usta i u terapiji oboljenja sluzokože organa za varenje. S obzirom na to da sadrži dosta tanina, upotrebljava se za zaustavljanje krvarenja iz rana, nosa, u slučaju obilne menstruacije i protiv hemoroida. Osim toga ova biljka smiruje nervozu srca, oporavlja i jača organizam, podstiče rad bubrega i izbacivanje otrova, a pomaže i u slučaju nesanice. Prema nekim novijim istraživanjima deluje na sniženje krvnog pritiska.

S

amo ime govori koliko je ova biljka lekovita. Više nema nikakve sumnje, one su naša prošlost a i budućnost. Zdravac, Geranium macrorrhizum L. je višegodišnja zeljasta biljka, pripada familiji Geraniaceae. Biljka zdravca je uspravnog stabla visokog do 40 cm. Listovi su na dugačkim drškama i sa liskama izdeljenim na krupne režnjeve. Cvetovi jasno uočljivi sa crvenim do tamnocrvenim kruničnim i šiljatim, jajastog oblika čašičnim listićima. Ima puzeći rizom koji, kada se prelomi, pocrveni, dobro je razvijen, krupan dužine 10-15 cm. Oblast rasprostranjenja su planinska područja jugoistočne Evrope. Sreće se na različitim tipovima zemljišta, a najčešće na krečnjaku. Raste u svetlim listopadnim šumama i na zasenjenim i vlažnim mestima. Gaji se kao ukrasna, lekovita, aromatična, začinska i obredna. Koliko je biljka zdravac korisna i lekovita govori već sam njen naziv, ali i činjenica da je tradicionalno, uz dren i grabež, obavezni dodatak vode kojom se umivaju ukućani na Đurđevdan. Od ove biljke su se nekada pleli i venčići koji su krasili devojački vrat tokom ovog velikog prolećnog praznika, uz obaveznu pesmu “Zdravče, venče, cveće mirišljavo”. I momci su se tada kitili ovom biljkom - “da budu zdravi kao zdravac”. U narodu se veruje da najveću snagu ima zdravac ubran u petak pred praznik, koji se u narodu naziva biljni. Veruje se da može da oporavi i ojača organizam.

Biljka cveta od maja do jula i prijatnog je mirisa. Sakuplja se tokom cvetanja - nadzemni deo, odseca se od kraja aprila do juna, dok se rizomi vade u septembru i oktobru pre nego što biljka počne da se razvija, a zatim suši na suncu. Zbog novih zakona koji se odnose na zaštitu prirodnog biodiverziteta, ionako male količine zdravca postaju nedostupne. Iz tih razloga se počelo sa kultivisanjem ove biljne vrste . U Srbiji do sada nije bilo istraživanja u vezi tehnologije gajenja, i ne postoje podaci da ga neko plantanžno gaji. Vreme je za zdravlje, vreme je da naše njive zamirišu i dobiju stari sjaj.

Ako sledimo prirodu kao vođu, nikad nećemo zalutati.

(Ciceron).

44

POLJOSTATISTIKA

AGROSVET

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

površine poljoprivrednog zemljišta», rekao je Ševarlić.

Zbog toga se, prema njegovim rečima, sada postavlja pitanje da li se orijentisati na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, iako zbog «demografskog sloma» za tim nema velike potrebe, pošto ima dovoljno zemljišta po glavi stanovnika, zahvaljujući činjenici da se njihov broj svake godine smanjuje. Agroekonomista Milan Prostran smatra da su popisom 2012. godine utvrđene «kritične tačke», koje treba da postanu predmet pažnje kreatora agrarne politike. Kao najvažnije kritične tačke, Prostran je označio korišćenje državnog zemljišta, koje se slabije koristi i ima ga dosta neobrađenog, zatim stočarstvo, za koje je ocenio da je na «crvenoj liniji» - ili će nestati, ili će biti podignuto na viši nivo.

Treća kritična tačka jeste oprema i mehanizacija, bez koje se, kako je rekao, ne može u visokoproduktivnu poljoprivredu, koja bi bila konkurentna proizvodnji u Evropskoj uniji. Osim toga, dodao je Prostran, kritična tačka je i mala veličina poseda gazdinstva. Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije, komentarišući podatke dobijene popisom, rekao je da su veoma korisni, da je metodologija dobra i primenjiva, te da su sa Republičkim zavodom za statistiku već ostvarili kontakte za analize.

U Srbiji pošumljavanje povećano za tri odsto U Srbiji je prošle godine pošumljeno 2.194 hektara zemljišta, što je za tri odsto više nego 2012. godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Pri tome je u samim šumama zasađen što je povećenje od čak 75%.

U šumama je posečeno drveće nadoknađeno na 1.174 hektara, što je smanjenje od dva odsto dok je istovremeno pokriveno novim sadnicama 447 hektara, ili za 116% više. U toku prošle godine, pošumljeno je 109 hektara poljoprivrednog zemljišta, što je smanjenje za 59%, a novi zasadi podignuti su i na četiri hektara živog peska, što je duplo više nego prethodne godine.

”Nestalo” više stotina hiljada hektara Više stotina hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je ”nestalo“, odnosno, toliko je neslaganje između podataka dobijenih Popisom poljoprivrede iz 2012. godine i podataka Katastra nepokretnosti, rečeno je na Završnoj konferenciji posvećenoj rezultatima tog popisa koja se održava u Subotici. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić ocenio je da podaci dobijeni popisom «otrežnjavaju» o stanju poljoprivrede, posebno resursa, pošto postoje ogromna neslaganja između statističke procene i stanja po popisu. On je precizirao da je najkritičnije zemljište, jer postoji ogromno neslaganje između statističkih izveštaja i popisa, kao i popisa i podataka u katastru. Ševarlić smatra da je ključno pitanje to kako je moguće da se popisom u Vojvodini dobije više zemljišta, nego što postoji u katastru, kao i to gde je «nestalo» nekoliko stotina hiljada hektara evidentiranih u katastru, a nema ga u popisu, uz svo uvažavanje toga da poljoprivrednici nisu davali tačne podatke tokom popisa. «Generalno gledano, mi imamo veoma neodgovoran odnos prema zemljištu kao prirodnom resursu i izgubili smo izuzetno velike

Ponoviti popis poljoprivrede gde je bilo poplave Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović predložio je da se na područjima pogođenim poplavama i klizištima ponovo sprovede Popis poljoprivrede. On je na završnoj konferenciji u Subotici posvećenoj tom popisu iz 2012. godine, rekao da trenutno stanje u 40 opština pogođenih poplavama više nije kao u periodu popisa. ”Sad smo u situaciji da to što 45

AGROSVET

smo popisivali u 40 opština više nije tako. Naša ideja je da izađemo ponovo na teren, da kroz snimak štete utvrdimo stanje na poljoprivrednim područjima, stanje u stočnim fondovima, na objektima. Negde će to biti relativno i jednostavno, a negde su klizišta odnela čitave teritorije”, rekao je Vukmirović.

jih proizvoda. Ipak, ohrabrujuća je činjenica da postoji porast, uprkos tome što su prethodne dve godine bile jako nepovoljne za proizvođače u smislu podrške države. Mere podsticaja namenjene organskoj proizvodnji u 2012. godini su potpuno izostale. Prošlogodišnja sredstva uvećana su za 40 procenata u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu, ali nominalan iznos od 8.400 dinara po hektaru za biljnu površinu je mali da bi stimulisao organske proizvođače. Aktuelnim Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju organska poljoprivreda je vezana za konvencionalnu čime su napravljeni prilično neodgovarajući zahtevi za stočare od kojih većina nije mogla ostvariti podsticaje. Isto se očekuje i u ovoj godini. Napori asocijacije ”Serbia organica” da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Pravilnikom o korišćenju podsticaja u 2014. godini opredeli veća sredstva za organsku proizvodnju nisu urodila plodom, upravo zbog ograničenja u važećem Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Inače, preliminarni podaci pokazuju da je broj organskih proizvođača 218, (bez uračunatog broja kooperanata za koje će se tačni podaci znati kada budu objavljeni zvanični rezultati MPZŽS) dok je onih koji sakupljaju organske proizvode iz prirode - 19-oro. Semenskom proizvodnjom bavi se pet proizvođača, preradom 55, izvozom 51, a uvozom 27 proizvođača.

Srbija među deset najvećih emitera CO2 u svetu Srbija je u među deset država u svetu po emisijama ugljendioksida po glavi stanovnika, saopšteno je iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) povodom 05. juna – Svetskog dana zaštite životne sredine. Ove tvrdnje su potkrepljene podacima da je Srbija je 1990. godine emitovala oko 80 miliona tona ekvivalenta CO2, dok je 2010. dostigla oko 85-89 miliona tona. Od toga, kako tvrde, energetika emituje oko 70%, a poljoprivreda i saobraćaj značajan deo preostalih emisija. «Iz ovih podataka je jasno da je najveći izazov redukcija emisija u energetici. U tom smislu je EU odlučila dekarbonisati energetski sektor do 2050. godine, odnosno već do 2030. redukovati za 40% emisije iz energetike.

Šta se dešava sa hrvatskim farmama?

Prema podacima Hrvatske poljoprivredne agencije, za dve godine u Hrvatskoj je broj farmi od kojih se otkupljuje mleko smanjen za neverovatnih 3.150 isporučilaca. Iako je 2014. donela optimizam u hrvatskom mlekarstvu, budući da je proizvodnja mleka u prvih pet meseci naspram istog razdoblja 2013. porasla 3,5 odsto, na 228 miliona kilograma, i dalje je taj nivo nezadovoljavajući, jer je za prvih pet meseci 2012. iznosila 272 miliona kilograma. Prema rečima direktora preduzeća «Kroacija stočari» Branko Bobetić, i u zemljama članicama EU sa razvijenim mlečnim govedarstvom, godišnje s tržišta nestaje sedam do osam odsto farmi, ali kod njih proizvodnja mleka kontinuirano raste.

Povećanje površina pod organskom proizvodnjom Najnoviji, mada još uvek preliminarni, rezultati o obimu površina koje su u toku prošle godine uključene u organsku proizvodnju u Srbiji, pokazuju porast od preko 16 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

Ove površine obuhvataju preko 7.200 hektara uključujući i one pod punim organskim statusom kao i one koje su u periodu konverzije. Prema zvaničnim podacima Ministarstva poljoprivrede, u 2012. godini one su iznosile 6.250 hektara. Takođe, primetan je porast za preko 80 procenata površina (oko 3.700 hektara) koje su u organskom statusu u odnosu na te površine u 2012. godini (oko 2.000 hektara). Bez obzira na ovo povećanje, udeo ukupnih površina pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine u Srbiji (3.861.472 ha) je maltene beznačajan i daleko manji u odnosu na većinu država u okruženju, naročito ako se uzmu u obzir odlični agroekološki potencijali koje naša država poseduje za proizvodnju ovih sve traženi-

Srbija šesti izvoznik suvih šljiva Srbija je zauzela visoko šesto mesto na listi izvoznika suvih šljiva u svetu. U 2013. godini ukupan svetski izvoz suvih šljiva vredeo je 438 miliona evra. U tome su tačno sa jednom trećinom učestvovale SAD (146 miliona), a nakon nje najveću vrednost imali su Čile (114 miliona), Argentina (62), Francuska (36 miliona) i Holandija (13). Srbija (11,4 miliona evra) je zauzela visoko šesto mesto ispred Nemačke na sedmom (11,2 miliona). Od ukupne vrednosti izvoza 43,3% vrednosti naplaćeno je od kupaca u Ruskoj Federaciji (4,9 miliona evra), još 9,7% u Hrvatskoj (1,1 milion evra), a izvoz u vrednosti od 100 hiljada do milion evra registrovan je u 14 zemalja.

46

AGROSVET

STOČARSKI KUTAK Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

koju su podnele Kanada i Norveška.

Prema najnovijoj presudi STO, odluka EU iz 2010. kojom je zabranjen uvoz mesnih prerađevina od foke nije u neskladu sa propisima globalne trgovine, prenela je agencija Frans pres. Nakon takve odluke EU i tvrdnji Brisela da se evropska javnost snažno zalaže za zabranu uvoza proizvoda od foke zbog zabrinutosti od okrutnih lovačkih metoda, Norveška i Kanada su se obratile STO i uložile POTROŠNJA RIBE U SVETU žalbu, uz tvrdnje da njihove metode UDVOSTRUČENA nisu ništa gore od metoda koje se koGodišnja potrošnja ribe na global- riste u lovu na jelene, koji je opšte nom nivou, za 50 godina porasla je rasprostranjen u EU. sa 10 na 19 kilograma po stanovniku, izveštaj je Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO). U 2012. proizvodnja ribarstva dostigla je rekordnih 158 miliona tona, što je za oko 10 miliona tona više nego u 2010, a 50 miliona više nego 1960. Riba u svetu u proseku učestvuje sa 17 odsto u proteinskim izvorima, dok u primorskim zemljama ta proporcija ide i do 70 odsto. Od ribe živi 10 do 12 odsto svetske populacije, što je oko 600 miliona ljudi, od kojih je velika većina u Aziji (84 odsto), ističu eksperti u FAO, dodajući da je počev od 1990. godine zaposlenost u tom sektoru rasla brže od demografskog PRIMESE GMO U HRANI rasta.

MORAJU DA SE OZNAČE

ZABRANA UVOZA MESA FOKE IZ NORVEŠKE Svetska trgovinska organizacija potvrdila je zabranu Evropske unije na uvoz prerađevina od mesa foke, odbacivši tako žalbu na tu odluku EU

Zakon o zaštiti potrošača kaže da bitno svojstvo hrane, što prisustvo primesa GMO u piletini “Mekdonaldsa” jeste, ne sme biti skriveno. U Srbiji u praksi stvari međutim izgledaju drugačije. Meso dobijeno od životinja hranjenih GM hranom u svetu ne mora da bude obeleženo. Tu činjenicu iskoristio je “Mekdonalds” koja uvozi pileće meso iz Mađarske, a živina je hranjena sojom iz Brazila gde je proizvodnja gotovo 100 odsto genetski modifikovana. Dakle, o tome da li je svojstvo GMO bitno, odlučuju po slobodnoj proceni sami proizvođači i trgovci. ”I u Zakonu o zaštiti potrošača, pravilnicima o deklarisanju i bezbednosti hrane jasno piše da “ne 48

smete skrivati bitno svojstvo hrane”.

Ne mora decidno da se navodi šta je bitno da bi se primenilo. Ova zakonska odredba je jasna. Dakle, ako je to bitno svojstvo, a podatak o GMO jeste, onda on mora da bude istaknut”, kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača. Svoj posao očigledno ne uradi ni inspekcija, koja bi trebalo da insistira na dokumentovanju procesa od toga gde se životinja uzgajala i čime se hranila. ”Svaki potrošač ima pravo na informaciju. Što znači da mora da mu se omogući pravo na izbor da li će nešto da jede ili ne”, kaže Papović čije je udruženje pozvalo građane da se uzdrže od kupovine “Mekdonaldsovih” proizvoda dok se ne utvrde sve činjenice.

Na terenu je situacija već godinama u kontradiktornosti sa zakonom koji decidno zabranjuje promet i gajenje GMO. ”U pravilnicima o deklarisanju i bezbednosti hrane ne postoji obaveza označavanja GM hrane, jer se polazi od toga da je u Srbiji nema, pošto je zabranjena. Ta obaveza mora da se uvede da bismo znali šta jedemo”, kaže Edina Popov iz Asocijacije potrošača. Međutim, prema rečima sekretara udruženja za poljoprivredu PKS Nenada Budimovića, životinja koja se hrani GM hranom ne smatra se GM proizvodom ni kod nas ni u EU. ”Farmeri na zapadu kao hranu za životinje koriste GM sojinu sačmu koja je jeftinija. Tako su konkurentniji u odnosu na naše farmere koji takvu hranu ne mogu da koriste.

Farmeri u Srbiji treba da se izjednače sa kolegama sa zapada tako što će postati obaveza da se navede odakle je meso uvezeno i čime je životinja hranjena”, kaže Budimović.

AGROSVET

PČELARENJE

bile jednako bolesne kao i dok nisu bile izložene pesticidima – što implicira da neonikotinoidi pokreću određeni biološki mehanizam koji, u konačnici, vodi do CCD-a’, tvrde naučnici.

Prirediо: Dragan Đorđević

Košnice su u oktobru 2012.godine postavili na tri lokacije u Massachusetts-u. Na svakoj lokaciji, pčele u četiri košnice hranili su kukuruznim sirupom “začinjenim” neonikotinoidima, dok su takav tretman u preostale dve košnice izostavili.

Do proleća 2013., kazali su naučnici, polovina pčelinjih kolonija tretiranih pesticidima napustila je košnice, dok one pčele koje su ostale u njima nisu bile u dobrom stanju. Saća su bila vrlo mala, a unutra nije bilo matice ili pak novorođenih pčela.

ŠTETA U PČELARSTVU 25 MILIONA EVRA Poplava je uništila 6.233 pčelinje zajednice, a ukupna šteta u pčelarstvu do sada je veća od 25 miliona evra, izjavio je juče predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović. Reč je o preliminarnim podacima, a članovi SPOS, kojih ima 9.000, imaju rok da do 20. juna prijave zvanične podatke na osnovu zapisnika o šteti pribavljenim u svojim opštinama, rekao je Živadinović. «Ciklon ‘Tamara’ nije zahvatio samo poplavljena područja, nego čitavu Srbiju i mi smo u velikom problemu jer je ove godine bagremova paša u potpunosti izostala, ne samo da nemamo bagremovog meda, već praktično pčelinja društva nemaju dovoljno hrane ni za sebe», ukazao je Živadinović.

Samo je jedna od kolonija koje nisu bile izložene neonikotinoidnim pesticidima izumrla, no pčele nisu nestale kao u slučaju CCD poremećaja, već su bile u košnici, a smrt je prouzrokovao parazit.

Još nije poznato koju tačno ulogu neonikotinoidi imaju i zašto pčele napuštaju košnice tokom zime – naučnici ističu da bi moglo biti povezano sa smanjenjem neuroloških funkcija pčela, te kako neonikotinoidi vjerojatno utječu na pamćenje.

Pretpostavljaju da se pčele, kada odu iz košnice, ne znaju više vratiti – izgube se, što bi objasnilo zašto ih pčelari ne mogu naći mrtve.

KONAČNO OTKRIVENO ZAŠTO IZUMIRU KOLONIJE PČELA

Tri neonikotinoida trenutno su zabranjena u Europskoj uniji, no u SAD-u još uvek su u širokoj upotrebi.Većina, primerice, kukuruza posejanog u Americi tretira se neonikotinoidima. Uprkos tome što pčele ne oprašuju kukuruz, izložene su hemikalijama budući da polen kukuruza pada na obližnje cveće i druge useve.

Nova studija vođena timom naučnika s Harvarda na čelu s Chenshengom Luom učvrstila je dosadašnje dokaze o tome kako su pesticidi koji se koriste na usevima značajno povezani s masovnim izumiranjem čitavih zajednica pčela.

Naučnici s Harvarda proučavali su, naime, kako dve vrste neonikotinoidnih pesticida u malim količinama – Imidakloprid i Klotianidin – utiču na 18 zdravih košnica tokom zimskog perioda, kada se obično događa izumiranje.

Ova bolest prijeti kompletnoj svetskoj populaciji pčela, a predviđa se da bi nestankom pčela na svetu nastupila glad jer su ovi mali insekti glavni oprašivači.

ŠTA BI MOGLO SPASITI PČELE OD IZUMIRANJA.

Rezultati istraživanja bili su poražavajući – utvrdili da je izloženost pčela neonikotinoidima, koji deluju kao nervni otrovi i imaju slične učinke kao nikotin, najvjerovatnije glavni krivac za tzv.Poremećaj kolapsa kolonije iliti CCD poremećaj.

Pauci bi mogli spasiti pčele, smatra ekipa naučnika s britanskog univerziteta u Newcastleu koja drži da bi pesticid na bazi paukova otrova bio alternativa vrlo spornim insekticidima koji se danas koriste i uništavaju kolonije pčela.

Poremećaj kolapsa kolonije prvi je put zabeležen u Americi 2006. godine. Otada se masovnom izumiranju pčela pripisivala složena kombinacija faktora, uključujući razne bolesti, parazite, lošu ishranu, kao i stres koji proživljavaju godišnje dok ih u kamionima prevoze s mesta na mesto kako bi oprašivale voćnjake.

Formula Hv1a/GNA izrađena na bazi paukova otrova i proteina iz visibabe “nudi alternativu” vrlo spornim insekticidima neonikotinoidima koji se danas koriste u celome svetu, ističe profesor Angharad Gatehouse.

Otrov je uziman od pauka iz porodice Hexathelidae, koji su najotrovniji, a svoje mreže pletu u obliku tunela.Da bi se testirala otrovnost tih pesticida pčele su bile hranjene dozama tog proizvoda u procentima većima od onih koji se nalaze u prirodi. Učinci su “vrlo blagi” na njihov postotak preživljavanja, a nisu otkrivene posledice na njihovu sposobnost učenja ili pamćenja što je

Mnogi naučnici smatrali su kako sve to, uz pesticide, uzrokuje CCD fenomen.

Nova studija pak tvrdi kako dugotrajna izloženost malim količinama neonikotinoidnih pesticida ne ugrožava pčelinju otpornost na bolesti. Naime, košnice su 49

AGROSVET

ključno važno, navodi se u studiji objavljenoj u znanstvenom časopisu Proceedings of the Royal Society.

ostalih pčelinjaka, posetiće se pčelinjak manastira Kovilj kao i pčelinjak čiji se vlasnik javi da je uočio neke probleme u svom pčelinjaku. Rezultati analiza biće dostavljeni vlasnicima pčelinjaka, aiskoristiće se u cilju naučnih istraživanja vezanih za pčelarstvo.

Svaki poremećaj tih funkcija “ima teške posledice za preživljavanje kolonija pčela, jer pčele koje ne mogu učiti neće biti sposobne pronaći hranu i vratiti se u svoje košnice”, ističe se.

AZIJSKI STRŠLJEN PRETI POMOROM PČELA

“I ličinke (larve) su ostale neoštećene pošto su bile izložene djelovanju Hv1a/GNA”, kaže Geraldine Wright, jedna od koautora članka, a lani je sudelovala u studiji kojom su dokazani negativni učinci pesticida neonikotinoida na kognitivne sposobnosti pčela.“Više od 90 posto biljaka na planeti ovisi direktno ili indirektno o oprašivačima za preživljavanje” ističe Wright “Ako uništimo bioraznolikost oprašivača, tada delovanje naših pesticida više neće imati nikakvu važnost jer više neće biti ni kultura koje treba zaštititi”, objasnila je Wright.

Opasna štetočina azijski stršljen stigao je na granice Srbije, što je izazvalo zebnju domaćih pčelara. Iako te vrste stršljena u Srbiji još nema, pčelari strahuju da bi štetočina, ako se pojavi, mogla naneti ogromne štete proizvođačima meda. Elem, vest o tome da se u komšijskoj Sloveniji pojavio azijski stršljen koji ubija i po 40 pčela u minutu velikom brzinom se raširila po regionu, a ubrzo je prijavljeno i dva slučaja u Hrvatskoj, koja su za sada ostala nepotvrđena. Na novosadskom Naučnom institutu za veterinarstvo kažu da svakodnevno prate stanje preko Međunarodne organizacije za zdravlje životinja, Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog centra za epidemiologiju.

Europska unija je 2013. na dve godine zabranila upotrebu tri pesticida neonikotinoida. No uzroci smrtnosti pčela su višestruki, a među njima su Varroa, grinja koja napada medonosne pčele, gljivica Nosema i monokultura.

LAŽNE MATICE

SARADNJA KLASTERA

To su pčele radilice sposobne da polažu jaja, i to kada ugine matica i dugotrajne obezmatičnosti pčelinje zajednice, uz zapušenost i lošu njegu, dolazi do pojave pčela radilica sa razvijenim jajnim cevčicama.

Klaster Panonska pčela u cilju nalaženja pravih rešenja koja bi doprinela unapređenju pčelarstva stupio je u kontakt sa Udruženjem veterinara pčelarske prakse i njenim predsednikom DVM Anastasijom Hadžinskom. Stav klastera da dobrog i kvalitetnog pčelarstva nema niti može biti bez kvalitetnog veterinara. To su i sami veterinari shvatili, a uočili su i svoje manjkavosti koje žele i mogu da otklone što pre da bi dali pun doprinos razvoju pčelarstva u Srbiji. Klaster i Udruženje će zajednički definisati platform saradnje veterinara i pčelara, a sve to će biti implementirano u predloženi program razvoja pčelarstva u Srbiji. Očekujemo da će se taj program prohvatiti i početi realizovati već 2015 g.

Veliki doprinos razvoju pčelarstva doprineće i usvajanje dobre pčelarske prakse na kojoj radi SPOS u okviru projekta “Reka meda” kako Klaster uočava značaj Dobre pčelarske prakse, tako smatra da kontrola meda, pčelinjih proizvoda i zdravlja pčela mora ostati u nadležnosti sertifikovanih i dobro kontrolisanih laboratorija i veterinarske službe. Svakako treba napomenuti da su i u tom segment uočeni mnogi nedostatci i propusti.

Baš zato što su uoćeni oni se mogu otkloniti što je u program razvoja pčelarstva u Srbiji koji Klaster priprema i predviđeno. To nikako ne znači da se uvode neke para-kontrole ili ukida veterina u ulozi pčelarstva, već se precizno definišu i prava i obaveze.

Pošto radilice ne mogu biti sparene, ove pčele polažu neoplođena jaja iz kojih se razvijaju samo trutovi. Kada u gnezdu nema legla, obične pčele radilice se preobraćaju u lažne matice, hrane se mlečom koji same proizvode, naknadno se polno razviju i postanu sposobne da polažu jaja. Pčele – lažne matice mogu da se pojave i u društvu sa normalnom maticom koja vrlo malo polaže jaja. Broj pčela – lažnih matica u jednoj zajednici može čak dostići procenat od 85%. Jedna lažna matica položi maksimalno do 30 jaja. Najviše lažnih matica ima u obezmatičenim društvima koja dugo ostanu bez matice i bez legla, na primer 3 - 4 nedjelje ili više. Pčele lažne matice se spolja ne razlikuju od normalnih radilica i njihovo prisustvo se može otkriti tek kada počnu da polažu jaja i da odgajaju leglo.

Zbog toga što ne mogu trbuhom da dohvate dno ćelije, one polažu po zidovima jaja i to po tri -četiri u ćeliju i to bez reda, ovde – onde, razbacano. Radiličke ćelije sa trutovskim bivaju zatvorene i to ispupčenim poklopcima tzv.grbavo leglo.

Trutovi koji se izlegu iz takvih larvi su sitniji od normalnih i sa nepotpuno razvijenim organima Najbolja sanacija je skloniti košnicu, to društvo isflitati šećernim sirupom i istresti negdje iza mesta gde je stajala košnica. Pčele će ući u susednu bez borbe jer unose sa sobom nektar.

Nastavljeno uzorkovanje pčela radi analize zdravstvenog stanja, a koje je predviđeno projektom Panonska pčela. Da bi uzrokovanje bilo adekvatno tim na čelu sa DVM Jelena Babić direktno odlazi na izabrane pčelinjake i uzorkuje pčele. Kod ovog uzorkovanja između 50

BESPLATNA REGISTRACIJA

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU