Agrosvet 61

* za preuzimanje elektronske verzije časopisa posetite našu web stranicu www.agromarket.rs

BESPLATAN PRIMERAK

god.XI br. 61

septembar 2014.

AGROSVET

STRUČNA REVIJA

AGROSVET 61 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/74-81-920, Valjevo: 014/286-800, Niš: 018/514-364, Subotica: 024/603-660, Zrenjanin: 023/533-550, Sombor: 025/432-410, Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814.

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - DC Sombor 069/430-19-91 Momčilo Pejović - DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Milan Raković, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078 Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979 Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević, Radmila Vučković, Miloš Stojanović, Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić, Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent

DC Podgorica DC Bijeljina Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, +387 66 394-750 Miroslav Vesić, +387 66 394-750

ŠTAMPA: „Grafostil“ Kragujevac Tiraž 8000 primeraka

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 823-046 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Eljmaz Orana +386 49-733-815

SADRŽAJ REČ UREDNIKA

4

SIRTAKI, DOKAZANA VREDNOST

6

NS SORTIMENT PŠENICE, DANAS, SUTRA

9

Nezara viridula STENICA KOJA NAPADA NAŠE POVRĆE

12

Tuta absoluta LISNI MINER PARADAJZA

14

ERVINIJA – NEMOJTE SPAVATI, PRATITE JE

17

Esca i Eutipa POŠASTI DOBROG GROŽĐA I KVALITETNOG VINA

19

TAMO, AMO PO BAČKOJ

28

DRUGI PIŠU

30

PROFESIONALIZAM U AMATERSKOJ POVRTARSKOJ PROIZVODNJI

32

SA AGRARNIH MERIDIJANA

35

POLJOSTATISTIKA

39

MIRIS I UKUS KOJI NOSI ZDRAVLJE

41

SLOVENIJA PREPOZNAJE KVALITET

43

STOČARSKI KUTAK

44

PČELARENJE

46

REČ UREDNIKA

AGROSVET

“L

ito, lito vilovito” i “Varljivo leto” su nazivi dva domaća filma, prvi sniman početkom sedadesetih godina, a drugi sredinom devedesetih i pričaju o potpuno različitim temama koje nemaju veze sa poljoprivredom ali bi ih potpuno mogli da primenimo kada analiziramo ovo leto kojem se bliži kraj. Ili možda grešim. Kroz evo gotovo osamdeset dana koliko traje, najmanje smo posla imali sa Suncem i letnjim temperaturama, a mnogo više sa kišom, opet poplavama, olujnim vetrovima, gradobitnim padavinama, bolestima, korovima…Uz sve to, poljoprivrednike je morila i situacija u Ukrajini, Rusiji, Iraku, Briselu, Kosovu, sankcijama, stimulaciji ili ne na izvoz robe za Rusku Federaciju, privatizacija fudbalskih klubova i ko zna šta još.

U celom tom zamešateljstvu, nekako nečujno se provuklo usvajanje “Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024” (u daljem tekstu Strategija) od strane Vlade Republike Srbije.

Ako me sećanje ne vara, ovo je u XXI veku već treća. Karakteristike sve tri su bile da su završetak vezivale za učlanjenje u EU (prva 2010, druga 2020, treća 2024.). No, nije samo to zajedničko. Strategija je napisana na 103 stranice, do 62. stranice daje presek dosadašnjeg stanja, a u ostalom delu je spisak lepih želja kako bi srpska poljoprivreda mogla da izgleda kada uđemo ili i dalje budemo pred vratima EU. Ako se dotad ne raspadne, mislim EU. Kao i prethodne dve, i ova polazi od toga da je poljoprivreda naša razvojna šansa i karta za izlazak iz krize. Možda ali bez jake industrijske proizvodnje koja će uposliti mnogo veći broj radnika, stvoriti znatan broj sigurnih firmi i kompanija koje će moći da redovno i kvalitetno pune budžet, dati veći broj pouzdanih krajnjih potrošača koji će plaćati tržišnu cenu proizvoda, to nije realno. Zemlja koja nema (“u životu”) niti jednu fabriku za proizvodnju traktora, čiji su stanovnici jedni od najstarijih na kugli zemaljskoj, u kojoj se navodnjava manje od 1% zemljišta, gde je veličina poseda do 5 hektara, u kojoj je manje specijalizovanih, a mnogo više domaćinstava sa brojno raznovrsnom proizvodnjom, gde se preko 350000 hektara zemljišta ne obrađuje, gde je Agrarni budžet znatno niži od zemalja u okruženju koje su sličnog poljoprivrednog potencijala, gde se zapostavlja stočarstvo, a to je jedini način održavanja plodnosti zemljišta, jednostavno ne može da polaže na poljoprivredu kao razvojnu šansu.

Voleo bih da verujem da nisam u pravu sa prethodno iznetim i da ćemo sprovesti reonizaciju i intenziviranje proizvodnje, podmladiti izvođače poljoprivrednih radova, otpočeti korišćenje zaparloženih njiva, izvršiti procenu realnih količina vode raspoloživih za poljoprivredu, pravovremeno i pravilno rasporediti subvencije i …

4

AGROSVET

SIRTAKI, DOKAZANA VREDNOST Priredili: Dragan Đorđević dipl. inž. polj, Duško Kalajdžić dipl. inž. polj.

P

oslednjih desetak godina ponuda i tržište semenske pšenice obogaćuje se novim sortama kako iz domaćiih selekcionih kuća tako i iz inostranih.

Isprva je bilo malo rezerve prema inostranim sortama ali poslednjih godina od kako se i semenska proizvodnja i dorada ostvaruje na našim oranicama, to je sve više njiva pod uvoznim sortama. Jedan od primera takvog sortimenta su i selekcije koje dolaze od strane francuske selekcione kuće “Momont”, a koje na tržištu Srbije distribuira kompanija KWS. Ova velika porodica koja je kod nas do sada bila prepoznatljiva po hibridima kukuruza, suncokreta, šećerne repe i uljane repice, okrenula se ozimim pšenicama koje su zahvaljujući svom kvalitetu i rodnosti ušle i na naše tržište.

budućnost od 1856”, je sorta Sirtaki. Šta karakteriše sortu Sirtaki? Izrazito prinosna, srednje kasna sorta sa izraženim koeficijentom bokorenja. Prosečna visina biljke iznosi oko 78 cm, koeficijent poleganja 1,35 (niži u odnosu na standard 1,85). Sorta Sirtaki je tolerantna na najznačajnije bolesti pšenice (pepelnica, lisna pegavost, fuzarioze i virus mozaika pšenice). Odlikuju je i visoki prinosi u stresnim uslovima i na lakim tipovima zemljišta. No treba reći i da shodno najnovijim pravcima selekcije svih svetskih selekcionih kuća, ne mogu uporedo i prinos i kvalitet. Sortu Sirtaki odlikuje osrednji kvalitet brašna, sadržaj proteina 12,7 %, a farinografski, odnosno kvalitativni broj 64,6 (standard u komisiji 85,1). I to je sasvim logično jer je Sirtaki pšenica za prinos.

Među ovim sortama treba pomenuti sortu Feria, srednje kasna sorta sa osjem, sa izraženim bokorenjem, tolerantna je na bolesti, odlične reakcije biljke u stresnim uslovima i na lakim zemljištima, dobrog kvaliteta brašna uz visok prinos. Sličnih osobina je i sorta Quality, takođe osata, s tim što je niža od prethodne i izuzetnog kvaliteta brašna. Sorta iz tzv. “nove genetike”, Solehio je srednje rana, prinosna i sa zadovoljavajućim kvalitetom brašna, a na svoje mesto u sortimentu čeka i sorta Farinelli, za koju samo treba reći da daje izuzetan kvalitet brašna, naravno uz visoke prinose.

Pa ipak, ono što se izdvaja iz kompletne ponude semenskih pšenica kompanije KWS čiji je slogan “Sejemo 6

AGROSVET

Da se radi o vrlo prinosnoj sorti pokazalo se još tokom prvih ispitivanja Komisije za priznavanje sorata u sezoni 2009/2010. godine, kada je sorta Sirtaki ostvarila je prosečan prinos od 7768 kg/ha, odnosno za 728 kg više u odnosu na standard u ispitivanju. Ipak, ogledi su ogledi ali su proizvodni uslovi na velikim površinama i u različitim agroekološkim uslovima nešto sasvim drugo.

No i tu se sorta Sirtaki izdvojila. Kako u Zaječaru, tako i Karavukovu i Beloj Crkvi na preko 200 ha ostvaren je prosečni prinos viši od 6750 kg/ha i to u specifičnoj proizvodnoj sezoni 2011/2012. Tokom sezone 2012/2013. nastavilo se sa postepenim širenjem površina pod ovom sortom pre svega kod dobrih domaćina koji su mogli da ispoštuju sve norme za ostvarenje kvalitetnog rasta i razvića. U tekućoj proizvodnoj sezoni 2013/2014. godina, sorta Sirtaki je pokazala sav svoj potencijal ne samo u žitnici Srbije, Vojvodini, već je ostvaren nekad nezamislivi prinos za pojedina područja. Potvrđene informacije sa prostora centralne, istočne i južne Srbije i Kosova, ukazuju na prinose koji su se kretali od 7 do 8 tona po hektaru. Tako je npr. u Zaječaru na parceli “Zvezdan” (11 ha) prosečan prinos iznosio 7300 kg/ha, a na parceli “Grljan” (20 ha) ostvareno 7650 kg po hektaru. Ipak rekord je ostvaren na parceli “Granica (67 ha) sa 8225 kg/ha. Na parcelama Kosovskog Pomoravlja, proizvođači su bili iznenađeni prinosima koji su se kretali do 8 tona po hektaru što je otvorilo vrata za nove količine semenske pšpenice i naravno nove površine.

i kalijuma i oko 1/2 - 2/3 azotne komponente sa osnovnom obradom, dok se ostatak azota dodaje u prolećnoj prihrani, a na bazi N-min metode Zbog visokog koeficijenta bokorenja, norma setve iznosi 350 do 400 klijavih zrna po m2 što odgovara količini od 180 do 220 kg/ha, u optimalnim rokovima setve (10 do 25. oktobar), a sa kašnjenjem u setvi normu semena treba povećavati za 10% na svakih 10 dana kašnjenja. Dubina setve zavisi od tipa zemljišta i vremena setve ali je preporuka na 3 do 6 cm, a pravovremena setva, do kraja druge dekade oktobra garantuje optimalne uslove za klijanje, nicanje i rast i razviće biljaka do zime, kao i bezbedan ulazak u zimu.

Dalja nega tokom vegetacije zavisi od uslova i naravno problema koji se mogu pojaviti.. Tretman protiv korovskih biljaka pre svega zavisi od fenofaze razvića i spektra korovskih biljaka može se izvesti herbicidima Mustang, Metmark, Lodin, Cerealis, Velox, a zaštita od štetnih insekata insekticidima Vantex 60 SC, Nurelle D, Cythrin 250 EC ili Reldan 22 EC. Bez obzira na tolerantnost na važnije prouzrokovače biljnih bolesti, sorta Sirtaki povoljno reaguje na tretmane fungicidima u fazi bokorenja odnosno vlatanja, a mogu se koristiti Fluoco, Taurus, Tilt 250 EC, Excorta, Acanto Plus. Kako su poslednjih godina sve veći problem padavine tokom perioda klasanja i cvetanja to je preventivna zaštita od Fusarium spp. neophodnja, a tu pomoć stiže od preparata Funomil odnosno Excorta Plus. Tekuća proizvodna godina pokazala je i svu osetljivost pojedinih sorata na bolesti lista i stabla (septorioze, pepelnice i ponajviše rđe). Međutim, ovo nije važilo za Sirtaki o čemu dovoljno svedoči slika načinjena 9. jula, neposredno pre žetve gde se vidi zelen list zastavičar (slika 1.).Naravno, pri svim ovim tretmanima, folijarni tretmani mineralnim đubrivima FitoFert Kristal 20:20:20 i FitoFert Humisuper kondiciono su jačali biljku i pospešili optimalan prinos i kvalitet zrna.

Da li treba podsetiti da je proizvodnja i dorada semena ove visoko prinosne sorte organizovana i provedena na već proverenim površinama i kod iskusnih semenara i u doradnim centrima u Kikindi i Zaječaru? Naravno da ne, kvalitet se nadaleko prepoznaje.

Proizvođači, ipak da ne bi sve ostalo na lepim rečima i samo našim preporukama, posejte Sirtaki i lično se uverite u kvalitet i rodnost ove nove sorte pšenice na našim poljima.

Male “cake” za proizvođače.Sorta Sirtaki odlično reaguje na povećano đubrenje azotnim đubrivima. Svakoj proizvodnji mora da prethodi analiza zemljišta, a zatim na bazi iste unošenje celokupne količine fosfora 7

AGROSVET

NS SORTIMENT PŠENICE, DANAS, SUTRA Priredili: Akademik Srbislav Denčić, Dr Zorica Jestrović

S

orta kao autonomni biološki i agronomski entitet jedan je od presudnih faktora kako na kvantitativnom tako i na kvalitativnom nivou proizvodnje.

Drugim rečima, prinos i kvalitet zrna pšenice koje dobijamo u proizvodnji u velikoj meri zavise od toga koje smo sorte sejali. Sorte pšenice stvorene u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dominantne su na našim prostorima u proizvodnji od početka 70-tih godina prošlog veka do danas. Počelo je sa prvom visokoprinosnom sortom Sava, koja već 1973. godine zauzima 20% od ukupnih polja pod pšenicom u tadašnjoj Jugoslaviji, pa do Pobede koja danas zauzima oko 25% od ukupnih pšeničnih površina u Srbiji.

potencijalu za kvalitet zaostaju za danas dominantnim sortama, ne moraju ultimativno u proizvodnji ostvarivati značajno lošiji kvalitet ukoliko se nivo agrotehnike podigne, što se posebno odnosi na ishranu NPK hranivima. U tabeli 1. se može videti kakav potencijal za kvalitet imaju sada dominantne sorte u proizvodnji.

Prikazani su rezultati iz više godina (od 4 do 7) u uslovima manje-više optimalne agrotehnike. Ovakvi proseci parametara kvaliteta bi po bilo kojim kriterijumima svrstavali ove sorte u najviše kategorije.

Sorte u ekspanziji širenja - Sorte Simonida, NS 40S i Arija su već par godina prisutne na našim žitnim poljima, a NS 40S i u nekim stranim zemljama (Slovenija, Mađarska, Uzbekistan). U proizvodnji su ove sorte već davale rekordne prinose (Tab. 2) dok se u budućnosti očekuje da primenom savremene agrotehnike one ostvare još bolje rezultate.

Sortiment se tokom vremena permanentno menja, dok nove, prinosnije, kvalitetnije i otpornije sorte zamenjuju one starije, što je jedan od vodećih faktora kojim se proizvodnja podiže na viši nivo. Koliko jedna sorta „živi“ u proizvodnji zavisi od njene vrednosti koja se reflektuje kroz nivo adaptabilnosti, odnosno visine prosečnih prinosa i stabilnosti tih prinosa u vremenu i prostoru. Kod nas kao i u drugim zemljama je bilo, a i sada je prisutno to, da pojedinačne sorte imaju veliku dugovečnost i zadržavaju se u proizvodnji više od jedne decenije, a poneke i preko dvadeset godina. Kod nas su takve sorte bile San Pastore, Libelula, Bezostaja 1, Partizanka, Novosadska rana 2, Balkan. I danas imamo u proizvodnji sorte kao što su Pobeda, Evropa 90 i Renesansa koje su u značajnoj meri prisutne već više od jedne decenije i upravo predstavljaju okosnicu sortimenta.

Tabela 2.

Rekordni prinosi sorti pšenice u ekspanziji širenja u Srbiji Sorta

Celokupan sortiment pšenice možemo podeliti u tri grupe: a) sorte u punoj eksploataciji, b) sorte u ekspanziji širenja i c) sorte za budućnost.

Sorte pšenice u punoj eksploataciji - Sorte Pobeda, Evropa 90, Renesansa, Dragana, Ljiljana i Rusija, već duži niz godina dominiraju u proizvodnji u Republici Srbiji zauzimajući preko 70% pšeničnih površina. Pored izuzetno visoke adaptabilnosti, karakteristika ovih sorti je i odličan hlebopekarski kvalitet. Sve ove sorte pripadaju grupi odličnih hlebnih sorti ili čak grupi poboljšivača. Po tehnološkom kvalitetu ni jedna evropska zemlja u aktuelnom sortimentu nema toliku zastupljenost sorti odličnog kvaliteta. Verovatno da će smena ovih sorti novim sortama, doneti povećanje ukupne proizvodnje, ali će istovremeno i nivo kvaliteta biti niži.

Ali stoji i činjenica da ove sorte nisu do sada u punoj meri imale u proizvodnji potpunu ekspresiju kvaliteta koje one poseduju iz razloga niskog nivoa agrotehnike posebno ishrane fosforom. Zato nove sorte koje po

Godina

Prinos

Površina

Lokalitet

Simonida

2008

9,32

5,0

Sombor

NS 40S

2008

9,80

2,8

Kuzmin

Arija

2008

8,79

1,3

Leskovac

NS 40S

2008

9,82

1,0

Platičevo

Simonida

2008

8,90

20,0

Golubinci

Arija

2008

8,20

1,1

Požarevac

NS 40S

2009

9,07

1,0

Platičevo

Simonida

2009

7,20

1,0

Vršac

Arija

2009

7,17

5,0

Čurug

Ove sorte su različite što se tiče kvaliteta - Simonida je najbolja, dok su Arija i NS 40S nešto lošijeg kvaliteta ali uz dobru agrotehniku (optimalna ishrana NPK hranivima) i one mogu biti veoma solidne hlebne sorte Sorte za budućnost - Od priznavanja jedne sorte pa do njenog ulaska u proizvodnju, obično treba dve do tri godine da bi se one ispitale u mreži makro-ogleda u što različitijim agroekološkim uslovima. U slučaju dobrih rezultata u makro-ogledima, obično se nakon prve godine zasnivaju i malo veće površine sa visokim kategorijama semenarstva, kako bi se nakon druge i treće godine testiranja u makro-ogledima raspolagalo sa zna9

AGROSVET

čajnijom količinom predbaznog i baznog semena. Sorte koje ulaze u ovu kategoriju mogu se podeliti generalno u tri grupe: one koje su prošle testiranje u makro-ogledima, one koje su u toku testiranja i one koje su tek priznate, a za koje postoje indikacije iz preliminarnih rezultata da se radi o sortama sa velikim potencijalom.

i (ii) sorte sa izuzetnim potencijalom za kvalitet (poboljšivači), a sa prinosom malo boljim ili na nivou standardnih sorti. U prvu grupu sorti ulaze sledeće sorte: NS Avangarda, NS Desetka i NS Ilina. Svaki procenat povećanja prinosa preko 5% u odnosu na Pobedu, još ako je on izražen na većini lokaliteta u Srbiji, rezultat je od velikog značaja. Veći prinos zrna sorti NS Avangarda i NS Ilina od sorte Pobeda za više od 13% u proseku rezultat je koji ukazuje da se radi o sortama sa ekstremno visokim potencijalom za prinos.

Sorte koje su uspešno prošle dvogodišnji period testiranja kroz makro-oglede, zauzimajući visoka mesta u rangovima po prinosu i od kojih se očekuje da uđu u široku proizvodnju jesu Zvezdana (priznata 2005) i Etida (priznata 2006). Ove sorte su značajne jer svaka od njih predstavlja veoma perspektivan genotip: Zvezdana sa velikim potencijalom za prinos i veoma dobrim kvalitetom namenjena savremenoj i intenzivnoj agrotehnici, a Etida takođe sa visokim potencijalom za prinos i dobrim kvalitetom, ali za razliku od prethodne izuzetno adaptabilna i tolerantna čak na oskudnu agrotehniku i minimalne inpute.

Sledeća grupa sorti iz ovog ciklusa, a koje se karakterišu izvanrednim kvalitetom su sorte: NS Futura, NS Dika i NS Enigma. Ovo je jedinstveni ciklus u istoriji priznavanja sorti pšenice u Institutu, jer su registrovane tri ekstra prinosne i tri ekstra kvalitetne sorte ozime pšenice.

Po svim analiziranim parametrima kvaliteta ove tri sorte su bile bolje od standardno dobre sorte Pobede, već su svi parametri kvaliteta na veoma visokom nivou, i između njih postoji optimalna izbalansiranost.

Vrednost ovih sorti se pored povećanja prinosa od preko 5% u odnosu na Pobedu (standard) još više povećava kada se uzmu u obzir i vrednovanje po parametrima tehnološkog kvaliteta. Iako postoje male prednosti standardne sorte Pobeda, koje sigurno statistički nisu značajne, ove dve nove sorte Zvezdana i Etida sigurno spadaju u grupu veoma kvalitetnih sorti. Prema rezultatima koje su postigle ove dve sorte po svim parametrima kvaliteta ove sorte bi u svim zemljama Evrope bile izuzetno vredna sirovina za spravljanje hleba.

Ovakav sortiment ozime pšenice koji se nalazi u proizvodnji i koji je namenjen za budućnost, predstavlja veoma dobar potencijal da pre svega naša zemlja bude obezbeđena odličnom sirovinom za najviše korišćeni produkt ishrane – hleb. S druge strane veliki potencijali za rodnost ovih sorata uz adekvatnu agrotehniku su garancija da i uz smanjene površine od 500.000 hektara, naša zemlja svake godine obezbedi znatne viškove za izvoz.

U drugu grupu sorti namenjenih budućnosti žitnih polja Srbije, a možda i nekih drugih zemalja, ističu se dve koje su priznate krajem 2009. godine Natalija i Gora. Natalija je veoma prinosna i poseduje veoma dobar kvalitet. Sorta Gora je sorta koja treba da se suprotstavi sortama koje dolaze iz stranih zemalja a koje su lošeg tehnološkog kvaliteta („stočne pšenice“) i dobrog potencijala za prinos. Naime, u novosadskom Institutu su stvorene i sorte koje imaju izuzetno visok potencijal za prinos, a kvalitet im je nešto bolji ili jednak kvalitetu inostranih sorti koje su počele da se šire upravo zbog visokih prinosa. Jedna od takvih sorata je Gora, a o ostalima će biti reči kasnije.

Šta reći na kraju! Domaće sorte pšenice imaju potencijal za rodnost ravan sortama iz zemalja mnogo bogatijih i razvijenijih u pogledu poljoprivrede, nauke i uopšte privrede. Klima i zemljište u Srbiji su pogodni za gajenje i ozime i jare pšenice tako da ni ova dva faktora nisu barijera za visoku proizvodnju. Zašto je onda naša proizvodnja mala u odnosu na potencijale? To je isključivo posledica ekonomskog stanja i nemogućnosti da se primeni ni elementarna tehnologija gajenja, a na mestima gde, kako smo videli napred, samo posejemo u oktobru i primenimo oko 100 kg azota po hektaru možemo da dođemo do prinosa koji su izuzetno visoki i za uslove Velike Britanije, Holandije, Francuske gde se postižu najveći prinosi na svetu. Srbija može realno da ostvaruje prosečne prinose između 5 i 5,5 t/ha ukoliko primeni ne optimalnu već samo oko 60% agrotehničkih mera koje se prosečno primenjuju u Francuskoj ili Holandiji.

Pri kraju 2010. Institutu za ratarstvo i povrtarstvo je priznato 10 novih sorti ozime pšenice.. Gledano analitički, sorte iz ovog ciklusa koje su perspektivne za budućnost gajenja pšenice u Srbiji mogu se svrstati u dve grupe: (i) sorte sa izraženo velikim potencijalom za rodnost a zadovoljavajućim kvalitetom (hlebne sorte)

10

AGROSVET

Nezara viridula

STENICA KOJA NAPADA NAŠE POVRĆE Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

N

a sve muke koje su navalile na naše povrtare poslednjih godina (nekontolisani uvoz, gradobitne padavine, suša, olujni vetrovi, plamenjača i crna pegavost, Tuta...), nadovezala se još jedna koja preti da dalje ugozi povrtarsku proizvodnju. Reč je o Nezara viridula iliti povrtna sovica.

Kakve štete pričinjava povrtna sovica? Pre svega direktne jer ishranom utiče na gubitak prinosa. Svojim stiletom prodire u biljno tkivo ubacujući svoj pljuvačni sadržaj izazivajuću promene u boji, pojavu mrlja i brojne druge promene. Direktnom ishranom dovodi do usporenog porasta. Mrlje smanjuju kvalitet i konkurentnost proizvoda. Svi biljni delovi mogu biti napadnuti ali najviše štete nastaju na plodovima. Ali Nezara viridula pričinjava i indirektne štete jer je utvrđeno da prenosi spore gljivičnih oboljenja dok povrede nastale ishranom postaju ulazna vrata za brojne viruse. Na soji povećava udeo suvih mahuna i smanjuje klijavost. Ako su mahune napadnute u ranom stadijumu obrazovanja endosperma ne dolazi do formiranja zrna. Brazil kao zemlja velikom površinom pod sojom već ima sorte koje su tolerantne na stenicu tj. ispoljavaju otpornost.

Povrtna sovica je rasprostranjena svuda u svetu (Amerika, Centralna i Južna Amerika, Brazil, Bliski Istok, Japan...) i predstavlja ozbiljnu štetočinu na soji, dok kod nas najveće štete pravi uglavnom na povrtarskim usevima. Zbog ozbiljnih klimatskih promena a u potrazi za novim staništima ova stenica počela je da naseljava mesta gde ranije nije bila prisutna. U predhodnim godinama kod nas je pravila manje ili veće štete ali se procenjuje da će u budućnosti predstavljati ozbiljan problem. Polifagna je štetočina, hrani se na velikom broju biljaka ali najviše preferira mahunarke.

Tu pre svega spadaju soja, pasulj, boranija. Kod nas za sada najveće štete pravi na povrtarskim kulturama (paradajz, paprika, krastavac). U nekim zemljama zabeležena su oštećenja i na žitaricama ali u mnogo manjoj meri.

Mere zaštite od ove štetočine podrazumevaju kombinaciju konvencionalnih (primena insekticida) i integralnih metoda (bio kontrola, primena bioinsekticida i dr.). U mnogim zemljama gde ova štetočina predstavlja problem uvedena je biološka kontrola tako da insekticidi nisu potrebni. Parazititi kao što su Trichopoda pilipes, Trichopoda pennipes i Trissolcus basalis uvedeni su kao redovna mera. Prve dve pomenute su muve koje parazitiraju odrasle jedinke stenice. Polažu jaja na odrasle jedinke i larve koje se ispile prodiru u imaga i hrane se njima. Trissolcus basalis je osa koja parazitira jaja. Ženke ove ose odlažu svoja jaja u jaja stenice gde završavaju svoj razvoj u njima. Prosečna stopa parazitiranosti može biti i do 95%.

Jaja su položena na naličje lista u grupi od 70 komada i liče na burence. Sveže položena jaja su žutobele boje dok kasnije prelaze u rozenarandžastu boju. Ispiljene larve prolaze kroz pet larvenih stadujuma. Ono što je karakteristično za ovog insekta je veoma velika raznolikost u boji. Četvrti i peti larveni stadijum je svetlo do tamno zelene boje do crne sa karakteristični žutim, zelenim i crvenim oznakama. Stenica prolazi kroz pet nimfalnih stadijuma koji nemaju krila. Odrasle jedinke su zelene ili crvenkasto braon boje i dobri su letači. Larve nakon piljenja ne napuštaju jajna legla 48 sati.

U velikoj meri fenološki metod može da pomogne u pravilnom pozicioniranju insekticida. Da bi smo primenjivali fenološki model neophodno je početi računanje stepen dana od prvog ulova odraslih jedinki. Za ovaj štetni organizam donji razvojni prag je 120C, a gornji 370C. Za ovakav način praćenja neophodan nam je

12

AGROSVET

pristup dnevnim temperaturama. Većina nimfi će biti prisutna oko 310. stepen dana kada treba primeniti insekticide i tada se može očekivati najveća efikasnost.

Naravno, pun uspeh se postiže primenom hemijskih mera zaštite. Kada je niska brojnost stenica hemijske mere nisu neophodne. Na lokacijama gde je brojnost značajnija i gde izaziva kozmetičke promene na plodovima potrebno je primenjivati insekticide. Rano utvrđivanje prisustva je veoma bitno. Ako je brojnost u nekom usevu velika onda je veoma teško kontrolisati.

Drugi problem je taj što većina insekticida koji dobro deluju na nju imaju najmanje 7 dana karencu. S obzirom na to da ova štetočina napada plodove pred berbu vrlo je teško uskladiti primenu insekticida sa berbom, tj. ispoštovati karencu preparata. Četvrti i peti larveni stadijum koji i prave najveće štete pojavljuju se u najtoplijem delu dana kada treba i primenjivati insekticide. Izuzetnu pažnju treba posvetiti kvalitetu aplikacije.

Kako su prva tri larvena stadijuma dosta mala i žive skriveno poželjno je koristiti nešto veće količine vode prilikom tretmana da bi se dobila bolja pokrovnost. Kod nas su registrovani preparati iz nekoliko hemijskih grupa dok se samo nekoliko njih zbog svojih karakteristika mogli da primenjuju. Prilikom pregleda useva u ranijim fazama kada se primete sveže položena jajna legla može se primeniti Prince u koncentraciji 0,1% (karenca 3 dana). U kasnijim fazama kada se bliži berba primenjivati insekticide sa kraćom karencom. Kada dominiraju mlađi larveni stadijumi primeniti Vantex 60 ml/ha (karenca 7 dana). Takođe pored gore navedenih može primeniti i Afinex 0,5 kg/ha (karenca 14 dana).

Iskustva iz predhodnih godina koja se odnose na njenu rasprostranjenost, brojnost i štete koje izaziva kod nas upozoravaju da ovu štetočinu treba pratiti i ne dozvoliti njeno masovno širenje. S obzirom na to da predstavlja invazivnu insekatsku vrstu i da se hrani na velikom broju biljnih vrsta, procena je da će se brojnost povrtne stenice, Nezara viridula, značajno povećavati.

13

AGROSVET

Tuta absoluta LISNI MINER PARADAJZA Priredio: Nemanja Radmanovac, dipl. inž. polj.

ne, 2008. u Italiji, a 2009. godine i Francuskoj, Tunisu, Malti, Maroku, Alžiru i drugim zemljama mediterana.

No nisu samo oni ugroženi. Registrovana je i u Velikoj Britaniji, Holandiji, Grčkoj, Portugaliji i Albaniji. Ovo ukazuje s jedne strane da je upravo povećan promet povrća, pre svega paradajza umnogome doprineo njenom brzom širenju, s druge strane da je i fitosanitarna kontrola možda zakazala u nekom trenutnu, i sa treće strane, za nas najpogubnija, da smo “opkoljeni” jer je Tuta absoluta problem u Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji, Grčkoj, Turskoj.

Lisni miner paradajza Tuta absoluta je toploljubiva vrsta koja razvija od 5 do 12 generacija godišnje u zavisnosti od prostora u kome se paradajz gaji. Na otvorenom polju razvije 5, a u staklenicima i plastenicima 10 do 12 generacija. Karakteriše je visok potencijal razmnožavanja – ženka položi od 250 do 300 jaja u jednoj generaciji. Životni ciklus jedne generacije traje od 24 do 76 dana, a u optimalnim uslovima generacija se potpuno razvije za 29 do 38 dana. Stadijum jajeta traje od 3 do 5 dana, a 4 larvena stadijuma od 11 do 19 dana, dok razvoj lutke traje od 6 do 10 dana. Tako je utvrđeno da na temperaturi od 140C jedna generacija završi ceo ciklus za 76,3 dana, na 19,70C 39,8 dana, a na 27,10C za 23, 8 dana. Prezimljava kao jaje, lutka ili odrasla jedinka.

P

oslednjih godina povrtari, pre svega proizvođači paradajza širom Mediterana suočavaju se sa problemom koji im je donela nova štetočina, poznatija kao Tuta. Ni naši proizvođači, od juga do severa nisu pošteđeni pojave i šteta koje im pričinjava Tuta. I ove godine, i pored permanentnog rada stručnih službi na terenu tokom zime ali i u vegetaciji, brojne su pritužbe kako profesionalaca, tako i amtera proizvođača paradajza na pojavu i štete koje je pričinio ovaj insekt.

Pred nastupajuću sezonu proizvodnje ranog povrća ne bi bilo zgoreg da se radi lakšeg suzbijanja podsetimo osnovnih karakteristika Tuta absoluta.

Dakle, ko je Tuta absoluta? Lisni miner paradajza je prvi put registrovan 1917. godine na južnoameričkom kontinentu i to u usevima na preko 1000 m nadmorske visine. Prvi naziv je Phythorimaea absoluta Meyrick, a od 1994. godine menja ime u Tuta absoluta Povolny, odnosno južnoamerički lisni miner paradajza (South American Tomato pinworm). Fam. Gelechidae, Red Lepidopterae. Kao štetočina na paradajzu pominje se i 1962., 1964. i 1987. godine. Njeno prisustvo je utvrđeno pre svega na paradajzu, koji je glavni domaćin, zatim na plavom patlidžanu ali i paprici, kao i korovskim vrstama iz fam. Solanaceae, pre svega Solanum nigrum – pomoćnica ili kereće grožđe i Datura stramonium – tatula, Nicotiana glauca i dr.

Odrasla jedinka, imago, odnosno leptir je dužine 5 do 7 mm i skriva se u lišču. Ženka nakon parenja polaže belokrem boje jaja na naličju lista, a iz jaja se pile u početku krem, a kasnije zelenkasto do ružičaste larve sa karakterističnom tamnom glavom. Larve se ubušuju u list, plodove ali i stabljike i peteljke i hrane se praveći nepralilne izgrizline što dovodi do sušenja i propadanja zelene mase, odnosno cele biljke. Odrasla larva je zele-

Njeno intenzivno širenje beležimo početkom XXI veka. Kako bi se sprečio njeno unošenje u zemlje EU, 2004. godine, je stavljena na A1 listu karantinskih štetočina. Izgleda da ni to nije pomoglo jer je u pojedinim španskim provincijama registorvana 2006. godi14

AGROSVET

noružičaste boje veličine oko 7.5 mm. Larva se odmah po piljenju ubušuje u biljku, a na površinu izlazi samo povremeno kada traje presvlačenje. Živeći između lica i naličija lista, larve prave hodnike ,,mine’’, a ubušuju se i u stablo, vršne pupoljke, zelene i zrele plodove u kojima izgrizaju plitke galerije. Kada larva četvrtog stupnja završi svoj razvoj pretvara se u lutku koja se obično nalazi u zemljištu. Usled velikog broja generacija tokom godine dolazi do preklapanja generacija pa se u isto vreme mogu naći svi razvojni oblici.

Pored agrotehničko-sanitarnih mera, hemijskih treći aspekt borbe je biološka borba u suzbijanju lisnog minera paradajza Tuta absoluta. Prema dostupnim podacima, u ovu svrhu se mogu koristiti parazitne osice iz fam. Braconidae - Bracon, Chelonus, Orgilus, Pseudopanteles dingus, zatim fam. Berhylidae:- Goniozus nigerifemur kao i Chalcidoidea - Conura, Copidosoma, Galeipsomya, Trichogramma spp. Među predatorskim vrstama za jaja i mlađe larvene stadijume izdvajaju se predstavnici fam. Pentatomidae - Podisus nigirispinus, fam. Miridae - Nesidiocoris tenuis, Macrolophus melanotoma, M. pigmaeus i fam. Anthocoridae:- Xylocoris sp.

Takođe, primena bioloških preparata na bazi Baccilus thurigiensis var. kurstakii je mera koju treba kombinovati zajedno sa ostalim kako bi se sprečilo širenje i štete koje donosi Tuta absoluta, ali i istovremeno i što duže sačuvali visoko efikasane insekticide koji su sada u primeni.

Larva svojom ishranom pričinjava glavne štete tako što ”minira” sve nadzemne delove biljaka. Hraneći se mezofilom lista, larva uzrokuje pojavu prozirnih polja, odnosno „mina“ na epidermisu lica i naličja lista. Oštećenja na stabljikama i plodovima se najčešće uočavaju po izlaznim otvorima. Jedna gusenica tokom svog razvoja može oštetiti više listova ili drugih biljnih organa.

Biljke paradajza ova vrsta može napasti od momenta sadnje pa sve do sazrevanja plodova. Šete koje pričinjava svojom isharanom mogu biti od 50% do 100%. Ženka za polaganje jaja bira mlade biljke pa su i najveća oštećenja zabeležena na njima. Kao posledica napada dolazi do opadanja prinosa i smanjenja kvaliteta plodova. Pored direktnih šteta koje pričinjava svojom ishranom moljac stvara i povoljne uslove za razvoj sekundarnih patogena.

Kao i kod nekih drugih štetočina koje poslednjih godina ugrožavaju proizvodnju pojedinih biljnih vrsta u našoj zemlji, i borba protiv Tuta absoluta pokazuje da moramo dobro da upoznamo protivnika, da nema jednog i jedinstvenog rešenja, već u strategiji borbe kombinovati različite pristupe jer samo to može doneti uspeh.

Proces suzbijanja Tuta absoluta je veoma težak i komplikovan zbog velikog broja generacija tokom godine koje se preklapaju. Pored hemijskih mera treba primenjivati i preventivne mere kao što su: plodored, iznošenje i uništavanje biljnih ostataka nakon berbe, prostorna izolacija, uništavanje korova u blizini staklenika i plastenika, uklanjanje već napadnutih biljaka i postavljanje feromonskih klopki, postavljanje antiinsekt mreža na otvorima objekta.

Hemijske mere se moraju sprovoditi planski. To podrazumeva da se koriste jedinjenja različitog mehanizma delovanja kako ne bi došlo do stvaranja rezistentnosti. Dezinfekcija zemljišta ali i primena zemljišnih insekticida npr. Force 0,5 G (Teflutrin) pri proizvodnji rasada i pre rasađivanja mogu dati dobru prevenciju i dobre efekte. U toku leta leptira i tokom vegetacije primenjuju se preparati koji su se veoma dobro pokazali kao što su Coragen (Hlorantraniliprol), Avaunt 15-SC, (Indoksikarb), Affirm (Emamektin benzoat). Takođe, i preparati iz grupe regulatora razvoja su imali odlične rezultate. Oni (Match, Prince...) se mešaju sa Abamektinom (Vertimec, Akaristop, Abastate...). U ovoj kombinaciji (npr. Vertimec+Match) delovanje se produžava i na jaja koja su tek snesena ili će tek biti položena.

Ako se neka larva ,,provuče’’ u prostor između lista i naličija ,,čeka’’ je abamektin (Vertimec) koji je translaminarni insekticid. Poslednji tretman mora biti insekticidom sa kraćom karencom i tu se izdvajaju Coragen (1 dan), odnosno Avaunt (3 dana).

15

Temeljit, ciljan na vaši

Kra tk a

•

Efikasan • Jedinstven • Održiv •

id ug or oč

od

n

a

rž

iv o

st

ie

kon

om

i k a ..

.

AGROSVET

ERVINIJA – NEMOJTE SPAVATI, PRATITE JE Priredio: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

i taj porast ne uslovljava zarazu, ali zajedno sa prenošenjem bakteriozne plamenjače insektima definiše se i nivo rizika od nastajanja iste.

Ervinia ima sposobnost preživljavanja i na drugim zdravim biljnim delovima i to i po nekoliko nedelja (lišću, granama), ali je razlika u tome što na ovim biljnim delovima ne dolazi do epifitnog umnožavanja. Ćelije bakteriozne plamenjače formiraju veliku količinu polisaharida koji u stvari štiti bakteriju na površini biljke.

Sam patogen prezimljava u malom procentu na „rakovima“ koji su formirani nakon infekcija iz prethodne godine. Sa povećanjem temperatura vazduha ćelije na obodima raka postaju aktivne i uz pomoć insekata ili putem kiše dolazi do njihovog širenja na cvetove.

S

Vremenski uslovi u toku cvetanja tj temperature u toku umnožavanja parazita na samom tučku regulišu ukupnu brojnost i „pritisak“, koji u slučaju ostvarenja uslova za zarazu može dovesti do izuzento jake infekcije. U idealnim uslovima za umnožavanje, broj bakterija na tučku može dostići 106.

obzirom na okolnosti i vremenske prilike i neprilike koje su nas zadesile i iznenadile ove godine sigurno je da moramo biti spremni na sve pa i na neke bolesti koje nisu tako česte svake godine.

Podsetimo se malo ervinije, tj prouzrokovača bakteriozne plamenjače, Erwinia amylovora. Ne prođe godina da je ne zateknemo u nekoj formi u nekom voćnjaku ali s druge strane čim prođe sezona brzo je zaboravimo i sa istim „malim“ znanjem krenemo iznova.

Primarne infekcije cvetova...Ono čega se najviše i plašimo. Do infekcije dolazi kada kiša spere ćelije bakterije sa tučka u ovarium, gde preko sekretornih ćelija koje se nalaze u dnu plodnika ulazi u samu biljku. Zbog karakteristika tj biologije same kruške i produženog cvetanja, kao i sekundarnih cvetova koji se pojavljuju tokom kasnog proleća i rano u leto infekcija kroz sam cvet je jako opasna.

Iskoristio bih ovu pauzu da i sebe i vas podsetim na neke činjenice vezane za samu biologiju, opasnosti i načine borbe protiv Erwinia amylovora.

Domaćini ovog oboljenja su jabuka, kruška, dunja, kao i neke ukrasne vrste iz Fam. Rosaceae. Inače ervinija je prva bakterija koja je definisana kao patogen biljaka, a danas je svakako značajna bolest kako na kruškama tako i na jabukama.

Što se sekundarnih infekcija tiče, one mogu nastati na novim porastima, plodovima, i podlogama. One dolaze kao posledica zaraze i velikog broja bakterija nastalih u periodu cvetanja, tj kroz primarne infekcije.

Rane su neophodne za nastanak zaraze, a one nastaju ishranom insektima koje grickaju listove kao i ishranom kruškine buve. Tu su i oluje, gradobitne padavine, mehanička oštećenja koja mogu stvoriti ulazna vrata za nastanak infekcije.

Što se same infekcije ovog patogena tiče, najznačajnija u ekonomskom smislu je infekcija koja se desi u samom cvetanju. Simptomi su nakon tih infekcija vidljivi 1 do 2 nedelje nakon precvetavanja. Cvetni delovi, tučak i plodnik postaju tamniji i „vodenasti“. Kasnije dolazi do venjenja i sušenja tih delova. Do širenja zaraze može doći i sprovodnim sudovima. Tokom vlažnijeg perioda dolazi do formiranja i „kapljica“ kao još jednog prepoznatljivog simptoma infekcije. Infekcije se dalje šire i na grane i stablo, a u kasnijim fazama dolazi i do pucanja kore.

Rane tj. rakovi nastali kao posledica infekcije u slučaju skoka temperatura tokom leta se mogu jako brzo i invazivno širiti, a do usporavanja dolazi tek sa padom temperatura krajem leta.

Mere zaštite - Što se tiče borbe protiv ervinije, postoji više mera i načina i uglavnom su kombinacija preventivnih mera higijene voćnjaka kao i hemijskih mera.

Biologija - Ervinija se može naseliti na površini tučka, gde se i umnožava. To se naziva epifitnim porastom 17

AGROSVET

Zimska rezidba, podrazumeva i ukljanjanje oboleleih grana i biljnih delova, njihovo iznošenje iz objekta i spaljivanje. Dezinfekcija makaza je izuzetno važna pre i posle svakog reza. Uklanjanje zaraženih delova ne sme se raditi po vlažnom vremenu, da ne bi došlo do još većeg širenja. Takođe, po potrebi se rezanje zaraženih delova krune izvodi i tokom vegetacije poštujući napred navedene postupke. Naravno, u uslovima jake zaraze i zahvaćenosti celog stabla, preporučuje se krčenje pojedinačnih stabala.

Sagledavajući sva rešenja, mi smo se okrenuli ne toliko invazivnim, već merama koje su prilagođene nivou znanja, praksi, zakonskoj regulativi. Tako smo u prethodnim godinama krenuli smo sa primenom fungicida Fostonic 80 WP (aktivna materija Fosetil-Al) koja ima u principu nepesticidno delovanje. Ona ustvari utiče na jačanje imuniteta biljke i stvaranje fitoaleksina kojima se biljka štiti. U početnim in vitro (laboratorijskim) i ogledima na otvorenom, a kasnije i u proizvodnim zasadima, ovaj pristup je dao dosta dobru efikasnost. Naša preporuka je 3 tretmana po 1,0 kg po hektaru preparata Fostonik u najosetljivijem periodu tj. u pred samo cvetanja i u cvetanju. Uz sve to, redovne mere zaštite od drugih patogena i štetnih insekata i balansirana ishrana, daju dodatnu kondicionu stabilnost gajenoj biljci.

Što se hemijskih mera tiče razvijeni su brojni pristupi. Po nama, najbliža i najrealnija u rešavanju problema sa ervinijom jeste Holandija. U toj uređenoj zemlji EU poljoprivredni inspektor nadležan za proizvođača može da ispiše „recept“ i sa njime se na ovlašćenom mestu kupuje streptomicin, naravno ukoliko za tim ima potrebe. Ova proizvodnja se prati do kraja sezone i posebno evidentira. U drugim zemljama Evrope, streptomicin se zvanično ne koristi. Dakle najefikasnija mera je primena antibiotika radi dezinfekcije biljnih delova tj tučkova. U Sloveniji koriste preparate na bazi bakra, ako to vremenski uslovi nalažu (kiša u vreme cvetanja), računajući da je bolje izgubiti delimično rod u jednoj godini nego ostati bez celog stabla u narednim godinama.

Erwinia ... Infekcija kroz sekundarni cvet

Nakon eksplozije ervinije na celom području Srbije tokom poslednje decenije prošlog veka, nekako se sredinom prve decenije XXI veka malo primirila. Međutim, zadnjih godina ponovo, možda i zbog naše nebudnosti javlja se u brojnim zasadima. Prema tome, ervinija je podmukla, zato nemojte spavati, pratite je.

Erwinia kroz letorast

18

Erwinia na plodu kruske

Esca i Eutipa POŠASTI DOBROG GROŽĐA I KVALITETNOG VINA

AGROSVET

Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

P

odizanje i nega vinograda je težak i zahtevan posao i traži velika finansijska ulaganja, puno znanja, ljubavi, discipline. Naše područje je geografski vrlo povoljno za gajenje vinograda i postali smo poznati po uspešnom gajenju mnogih sorti grožđa i kvalitetnim vinima. Za vreme ex Jugoslavije izgradnjom vinskih podruma i prodajom grožđa u gradovima severnih republika tadašnje zemlje, vinogradarstvo je doživelo veliki procvat. Proizvođaći se sa nostalgijom sećaju vremena kada su od jedne “ture” od 20 tona koje su prodavali u Hrvatkoj ili Sloveniji mogli da kupe nov traktor. Gašenjem i propadanjem podruma u društvenoj svojini, kao i sužavanjem tržišta za prodaju stonih sorti, vinogradarstvo doživljava nagli pad u površinama, jer postaje neisplativo. Danas se proizvodnjom vina bave veliki entuzijasti i zaljubljenici u grožđe i vino.

a protiv pepelnice smo se borili standardima u zaštiti, sistemicima kao Tilt, Postalon, Systhane u kombinaciji sa sumpornim preparatom Microthiol disperss. Crnu trulež koja se javila u jakom intenzitetu smo stavili pod kontrolu kombinovanjem preparatima Blu bordo, Captan, Queen. U kišnim godinama, kao što je ova, veliki problem je i siva trulež, do sada je primenjen Pyrus dva, a ponegde i tri puta, a pred berbu glavni adut kao što je Switch.

Pre nekoliko godina imali smo problema sa fitoplazmozom koja je desetkovala vinogorja oko Župe, Niša.

Pored nje, u pojedinim vinogorjima registrovane su i dve manje poznate bolesti, koje izazivaju sušenje čokota vinove loze, a to su Esca i Eutipa. Ovaj tekst ima zadatak da ih predstavi kako bi na vreme sprečili njihovo ovladavanje našim vinogradima.

Jedan od razloga, što je vinograda sve manje, su i razne bolesti koje doprinose propadanju vinograda koje izazivaju gljive, bakterije, virusi, fitoplazme. Tu je i druga grupa, tzv. abiotske bolesti, kao što su nepovoljni uslovi spoljne sredine, nedostaci hranljivih elemenata u ishrani i dr.

Koliko je vinograd teško sačuvati i negovati podsetila nas je i ova ekstremna 2014 godina. Svoje pravo lice su pokazale veoma destruktivne bolesti kao što su plamenjača, pepelnica, crna i siva truleč. U fazi cvetanja i precvetavanja zbog velike količine padavina i vlažnosti, došlo je do pojave plamenjače, koja se kasnije teško mogla obuzdati. Dobre rezultate je dala primena sistemičnih preparata pred cvetanje i 3 puta posle cvetanja u intervalima od 7 do 10 dana kao što su Ridomil i Fostonic,

Esca je kompleksna bolest koju izaziva više vrsta gljiva i koja se ispoljava u vidu bele truleži čokota. Bolest 19

AGROSVET

se najčešće javlja u uslovima toplije klime. Simptomi se mogu javiti na svim delovima vinove loze. Postoje dva tipa bolesti: jedan je hronični i odlikuje se sušenjem i opadanjem lišća, a drugi je akutni i karakteriše se iznenadnim sušenjem (apopleksijom) čokota. Na listu se javljaju velike nekrotične zone između nerava, potom se suši i opada, bobice se smežuravaju i suše se. Najdestruktivniji tip simptoma bolesti Esca je iznenadno sušenje celog čokota. Iako je Esca već dugo prisutna, njeni prouzrokovači nisu još pouzdano utvrđeni. Gljive Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsitum i Phelinus ignirarius su najčešće izolovane kao uzročnici ove bolesti.

i deformisanim lišćem, uvijenim prema licu. Grozdovi na zahvaćenim čokotima imaju mešavinu normalnih i sitnih bobica. Simptomi na lišću su svake sledeće vegetacije sve jači i izraženiji, dok na kraju ne prestane potpuno izbijanje lastara iz zaraženog dela čokota. Patogen ne prodire u zeljaste lastare vinove loze, smatra se da simptomi na lišću nastaju od toksina, koji nastaju u starijem drvetu, koje je zahvaćeno micelijom gljive. Pažljivim pregledom stabla, uočavaju se rak rane , koje su nastale kao povrede nekoliko godina ranije. Na poprečnom preseku zahvaćenog dela čokota uočavaju se nekrotične zone tvrdog drveta u obliku slova V koje se šire od mesta prodiranja patogena. Organi za razmnožavanje gljive dozrevaju rano u proleće, do infekcije dolazi kada askospore padnu na svež presek vinove loze. Za klijanje spora je neophodna kiša, a rane načinjene rezanjem su osetljive oko dve sedmice. Bolest sporo napreduje, simptomi na lišću se očavaju tek posle tri do četiri godine. Orezivanje loze omogućuje stvaranje rana, kroz koje patogen prodire svake godine, te je preventivna mera dezinfekcije odmah nakon rezidbe veoma bitna u suzbijanju bolesti. Dobre rezultate može dati primena bakarnih preparata odmah posle rezidbe (Blu bordo, Funguran-OH, Cuprablau Z). Takođe je bitno zaštititi preseke na dvogodišnjoj i starijoj lozi, posebno velike preseke na glavnom stablu pri obnavljanju čokota ili prekalemljavanju loze. Efikasna mera je premazivanje tih velikih rana rastvorom fungicidom Funomil.

Da li se može boriti protiv ove bolesti? Da, kombinovanjem ampelotehničkih i hemijskih mera. Pri orezivanju loze izbegavati pravljenje velikih rana, dezinfekcija alata posle rezidbe je obavezna, odstranjivati obolele delove te jačati biljke dobrom ishranom u stresnim uslovima. Redovnim merama zaštite protiv gore navedenih bolesti održavati visoku kondicionu stabilnost vinove loze.

S druge strane, Eutipa je poznata kao “odumiruća ruka”, jedna od najdestruktivnijih bolesti drvenastog tkiva vinove loze. Njeno širenje je uslovljeno količinom padavina. Bolest je značajna u oblastima gde je godišnja kolićina padavina veća od 600 mm/m2, a retko se javlja gde su padavine godišnje ispod 250 mm. Bolest je dobila ime po prouzrokovaču, gljivi Eutipa lata. Eutipoza se retko javlja na čokotima mlađim od osam godina. Prvi simptomi se uočavaju tokom proleća na lastarima dugim 25-50 cm u vidu deformacija i promene boje lastara. Lastari koji izbijaju iz zaraženog drveta su zakržljali, skraćenih internodija sa sitnim, hlorotičnim

Možemo zajedno doći do zaključka da je u suzbijanju ove dve bolesti, koje su “tihe ubice” vinograda, kao i kod bolesti iz redovnog programa zaštite, veoma bitna preventiva. Naravno i redovna prihrana je od velike važnosti. Tokom cvetanja treba dodavati FitoFert Bor Max 20 ili FitoFert liquid, a kasnije formulacije sa kalcijumom (FitoFert Calcium 15 ili Fitofert Calcium Organo) i kalijumom (FitoFert Kristal 10:40:10) zajedno sa biostimulatorima (FF Aminoflex ili FF Humisuper).

Ako vinovoj lozi pružimo sve što joj je potrebno, zauzvrat ćemo uživati u slatkom groždju i ukusnom starom vinu.

20

AGROSVET

TAMO, AMO PO BAČKOJ Priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

A

vgustovski dani uz naizmeničnu smenu kiša i sunca tromo se valjaju po ravnici Bačke. Ko je imao para, a i sreće otišao je nešto južnije, a vojska Boga poljoprivrede, kako god se zvao, ostala je s brižnim pogledom ka nebu. Gledaju oni i u svoju tešku paorsku zemlju, a rukama su obuhvatili zabrinuto lice. Da li će biti grada, tuče, oluje? Kako će roditi, a još više, kako će platiti? Možda najteže pitanje, kako ću se razdužiti? Šta mi je činiti? Biti s ljudima, dati im malo volje i podrške jer smo u ovom poslu zajedno. Krećem na teren.

pomogla u prevazilaženju stresnih uslova kojih je bilo i previse ove godine. Svoje mesto među ovim vrednim ljudima našao je i HumiStart pogotovu u prvim fazama razvića, dok za kraj biraju FitoFert Calcium Organo 30, kristalnu formulaciju za folijarnu primenu u cilju sprečavanja truljenja ploda kao posledice nedostatka kalcijuma. Diskusija se nastavila uz ručak i druženje na štandovima izlagača. Da bi se bar malo zaboravile teškoće koje nosi poljoprivreda, potrudili su se domaćini organizujući raznovrsni kulturno – umetnički program.

Prva stanica, Ruski Krstur. Po prohladnom danu uz smenjivanje oblaka i sunčevog sjaja na poljima u okolini Ruskog Krstura, a u organizaciji Udruženja proizvođača paprike “Capsicum” iz Ruskog Krstura, održan je 16. avgusta Dan polja paprike i kulturno zabavna manifestacija “Dani paprike“. Polako se okupljaju učesnici manifestacije, a zatim se odlazi na nepregledne površine pod paprikom .Na poljima vrednih paprikara, mogli su se videti kvalitetno odnegovani usevi u tipu babure, paradajz-paprike, ljute, industrijske paprike. Njalepši kolorit koje priroda može da učini. Priča se, razmenjuju iskustva, skupljaju “fore”. Nije bilo lako ove godine proizvesti paprika. Preobilne količine padavina u toku proleća i leta ove godine, donele su i povrtarima dodatne probleme i povećan broj tretmana u zaštiti paprike od korova, bolesti i štetočina. Blaga zima donela je izuzetno povećan broj insekata, posebno vaši. Proizvođači naglašavaju da imaju veoma pozitivno iskustvo u pogledu efikasnosti insekticida Tepeki, kao I sa Avauntom i Coragenom. Takođe sve više proizvođača se uverilo u efikasnost primene folijarnih đubriva linije FitoFert i to pre svega formulacija Pepper. U priči se dolazi i do neophodnosti primene formulacije Humisuper koja je

„Sve mi je ravno ko severni Banat...“ peva u svojim stihovima Đole Balašević, ali nije samo Banat ravan...

Nepregledna ravnica u okolini Bečeja, na putu za Bačku Topolu, samo što sam umakao u atar, još u retrovizuru vidim poslednje kuće, odvaja se put desno sa putokazom „Poljanice“.

Nekada je tu bilo mnogo više salaša, sada su ostali oni najuporniji, oni koji su znali da sjedine savremenu proizvodnju sa tradicionalnim stilom života u ravnici.

Upravo sam se uputio kod jednog od njih. Nakon par kilometara uskim afaltnim putem stajem kod salaša koji po objektima koji ga čine više liči na veliko poljoprivredno preduzeće. Široka kovana kapija, moderna zgrada za stanovanje i kancelarije, savremeni magacini za repromaterijale i mehanizaciju, uredno parkirane mašine, benzinska pumpa, sve ovo prošarano uredno pokošenim travnjakom.

U prostranoj kancelariji ljubazno me dočekuje nasmejani domaćin, dugogodišnji prijatelj, Imre Gortva.

Pričamo o protekloj žetvi pšenice. Zadovoljan je rezultatima, pored sopstvene proizvodnje, tu je i kooperaci-

28

AGROSVET

ja, ukupno oko 1000 hektara pšenice sa prosečnim prinosom od 7 tona po hektaru. Zadovoljstvo je veće, jer pored stabilnih prinosa, kvalitet zrna pšenice je u klasi poboljšivača, a to obezbeđuje i višu cenu kod kupaca koji cene kvalitetan proizvod. Uljana repica je na 300 ha u proseku donela 4,0 t/ha. Prinos bi bio i veći da na pojedinim tablama nije bilo poleganja.

som. Pa ipak izdvaja ono što je svakako u novije vreme zastupljeno na njegovim njivama, a to su folijarna đubriva linije Fito Fert. Prvenstveno FitoFert BorMax20, folijarno đubrivo koje Imre koristi u prihrani šećerne repe sa ciljem podsticanja sinteze šećera (digestije) „Sa folijarnim đubrivom BorMax sam izuzetno zadovoljan.

Primenjujem ga poslednje 3 godine i uverio sam se da povoljno utiče na digestiju„ navodi Imre, a takođe naglašava da bez potpune primene agrotehničkih mera, u koje spada i folijarna prihrana, ne može se očekivati visok i kvalitetan prinos.

Imre je zadovoljan i izgledom kukuruza koji je posejan na 1200 ha, soje na 500 ha, šećerne repe koja odlično izgleda na 400 ha, a dobar prinos se očekuje i od lepotice polja, suncokreta na 500 ha.

Ovaj nadasve prijatan čovek, priznaje, ne iz kurtoazije da u svim ovim uspesima svoj doprinos ima i Agromarket. Imre je višegodišnji kupac i poslovni partner Agromarketa koji naglašava da je zadovoljan saradnjom, korektnim odnosom, brzom i tačnom isporukom kvalitetnih artikala, veoma korektnim odno-

Nakon par sati prijatnog druženja pozdravljam se sa domaćinom i napuštam uskim putem salaš sa uverenjem da se pravilan i uporan rad prikazuje kroz rezltate koji su vrhunski, uostalom, upravo kako Imre Gortva radi.

29

AGROSVET

DRUGI PIŠU zbog sve toplijeg vremena povećana je količina polena, kao i negativne posledice ugljen-dioksida po biljke.

Polenska sezona se produžila za 24 dana u regionu Minesote i Severne Dakote između 1995. i 2011, navodi se u izveštaju.

Preuzeto: Beta-Ap, 06. 05. 2014. godine Americi preti klimatska kataklizma VAŠINGTON – Globalno zagrevanje rapidno pretvara Ameriku u olujno i opasno mesto - od poplavama zahvaćene Floride, do divljih požara na zapadu SAD, ocenjeno je u najnovijem izveštaju američke Nacionalne klimatske službe, objavljenom danas. Očekuje se da će nepogode izazvane klimatskim promenama „izuzetno ugroziti SAD u ovom veku i posle”, dodaje se u izveštaju na 840 strana i ističe da ipak nije kasno da se spreče njihovi najgori efekti.

U izveštaju čiju je izradu podržala Bela kuća koja će ga upotrebiti za razvoj politike zaštite okoline, ukazuje se da će SAD i druge zemlje, ukoliko ne promene način korišćenja energije, ostati na putu sve veće štete i opasnosti od prirodnih katastrofa. „Klimatske promene, koje su nekad smatrane temom daleke budućnosti, sada su se čvrsto ušančile u sadašnjosti. Proizvođači kukuruza u Ajovi, uzgajivači ostriga u državi Vašington i oni koji prave javorov sirup u Vermontu, svi se suočavaju sa promenama uslovljenim klimom, koje u nedavnom iskustvu nisu zabeležene”, rekao je jedan od autora studije.

Jedna od autorki izveštaja na-

Ono što je posebno loše su ogromni troškovi klimatskih promena: po najgorem scenariju, samo poplave bi mogle do 2100. godine da koštaju SAD 325 milijardi dolara, od čega bi 130 milijardi dolara otpadalo na Floridu. Do sada su suše i talasi vela je da obični ljudi ne mogu da vrućine u 2011. i 2012. koštali poljoprimete promene poput rasta pro- privrednike 10 milijardi dolara, nasečne temperature koja je od 1895. vodi se u studiji. kada je započeto njeno merenje, Vremenske katastrofe koje nanose skočila za 1,9 stepeni, ali oni na milionske štete, pogađaju najčešće svojoj koži itekako sve češće ose- Teksas, Ohlahomu i jugoistočni deo ćaju sušu, talase vrućina i oluje. SAD, zaključuje se u izveštaju.

U izveštaju se zaključuje da su se intenzitet, frekvencija i trajanje najačih atlantskih uragana povećali od početka 1980-tih, ali još nije dovoljno ispitano koliki deo se može pripisati zagrevanju čiji je uzrok aktivnost čoveka. To isto važi i za zimske oluje, poplave, talase vrućine, suše, kao i za povećanje nivo mora i okeana za 20 centimetara od 1880. godine, a predviđa se da će do 2100. porast biti između 0,3 i 1,2 metra.

Od januara 2010. godine 43 od 48 južnih država SAD zabeležile bar jedan mesečni rekord u visini temPreuzeto: Politika, 24. 07. 2014. perature. Tako je Kalifornija ove godine imala najtopliji januar od kako Jun 2014., najtopliji od 1880. se meri temperatura. U poslednjih godine 51 mesec, države SAD su imale 80 Iako nas česti pljuskovi i promene mesečnih rekorda po vrućini, 33 po temperature u Srbiji ne navode na vlažnosti, 12 po suši, i tri po hladnotakav zaključak, prethodni mesec ći, navela je agencija AP. bio je najtopliji jun od početka meU izveštaju se takođe upozorava da renja 1880.godine, objavila je ame„klimatske promene prete ljudskom rička agencija za klimu. Prosek od zdravlju i ljudima na mnogo načina” 16,22 stepena Celzijusa najviši je što uključuje pojačano zagađenje zabeležen za taj period godine, što vazduha od požara, smoga, povećan je za 0,72 stepena više od prosečne broj bolesnih zbog zaražene hrane, junske temperature u 20. veku. Dovode, komaraca i krpelja. Takođe, sadašnji najtopliji šesti mesec kalen-

30

AGROSVET

darski mesec bio je 2010. godine.

Svi kontinenti izuzev Antartika, najhladnijeg mesta na Zemlji, dostigli su temperaturne rekorde.

“Toplota je uzrokovana rekordnim zagrevanjem okeana što ima veze i sa fenomenom El ninjo”, kazala je naučnica iz ove agencije I dodala da su veliki delovi Pacifika i Indijskog okeana dostigli najviše temperature do sada ili su bili znatno topliji od proseka za to doba.

I mnoge kopnene površine su, takođe, zabeležile toplotu veću od prosečne, posebno se to odnosi na delove jugoistočnog Grenlanda, severa Južne Amerike, delova istočne i centralne Afrike i južne i jugoistočne Azije. Bilo je međutim, i krajeva u kojima je bilo hladnije od proseka, kao na primer u delovima Severne Amerike, Evrope i na istoku Rusije.

Kako pokazuje ovaj izveštaj, prosečne mesečne temperature za svaki od poslednja 352 meseca u nizu, bile su više od prosečne globalne temperature za to doba godine. Od 1880. prosečna globalna temperature porasla je za 0,85 stepeni.

Naučnici upozoravaju da bi do kraja ovog veka temperatura mogla da poraste za četiri stepena Celzijusova ako se nikakve mere ne preduzmu. Ukoliko bi se taj rast držao na dva stepena ili manje, porast nivoa mora i okeana bio bi manji, kao i opasnost od suša.

M. B.

Preuzeto: Tanjug, 08. 08. 2014. Šansu imamo, imamo li robu za Ruse?

Ekonomske sankcije koje je Rusija uvela pojedinim državama otvaraju prostor za ogroman rast izvoza domaćih proizvoda, kaže predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić. On dodaje za šljivu, ali i za druge poljoprivredne proizvode i

prerađevine, pre svega mleka, kao i konditorske proizvode. Sertić je apelovao na domaću privredu da organizuje svoje potencijale i naveo da je Privredna komora Srbije poslala zahtev svim opštinama da detektuju kompanije koje imaju mogućnost izvoza na rusko tržište.

Takođe, kompanije koje imaju obaveze prema kompanijama u regionu, EU ili nekim drugim područjima treba svoje obaveze da nastave da ispunjavaju, naglasio je Sertić.

«Važno je napomenuti da naši privrednici koji žele da izađu na rusko tržište moraju da budu svesni da je ono danas potpuno drugačije nego što je nekada bilo. Rusko tržište je danas mnogo složenije, zahtevi su daleko specifičniji i veći, a kontrole inspekcijskih službi su veće nego ranije», naglasio je Sertić. Prošle godine je oko 768 firmi izvezlo neku robu na rusko tržište i svima smo poslali uputstvo za izvoz robe koje sadrži uputstvo o dozvoljnim nivoima i sredstvima kojima sme da bude tretirano voće i povrće, kao i na koji način ruske inpekcijske službe vrše kontrolu. «I pre 1. avgusta kada su uvedene sankcije na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Poljske, a pogotovu kada je doneta odluka da se uvedu ekonomske sankcije svim ze-

31

mljama koje su uvele sankcije Rusiji, imali smo specifičan sporazum sa Rusijom i mogućnost da najveći deo proizvoda izvezemo na jedinstveno rusko tržište bez plaćanja carine i posebnih taksi», objasnio je Sertić.

Tada smo, kako je kazao, imali prostor za ogroman rast, a sada još više kada je definitivno jasno da će se u Rusiji pojaviti potreba za uvozom novih proizvoda kako bi se supstituisao dosadašnji uvoz. Sertić je naveo da je u 2013. godini Ruska Federacija uvezla prehrambenih proizvoda u vrednosti od 42 milijarde dolara, dok je Srbija u tom periodu izvezla 185 miliona, te da ta velika razlika predstavlja potencijal za Srbiju.

Kada je reč o proizvodima koji sada mogu da budu traženiji, Sertić je kazao da imaju neograničene potrebe za suvom šljivom, ali je problem što je ove godine imamo malo čak i za domaću rakiju. Zatim, nisu ispunjenje ni kvote izvoza mesa i mesnih prerađevina za Rusiju i EU.

AGROSVET

PROFESIONALIZAM U AMATERSKOJ POVRTARSKOJ PROIZVODNJI Priredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

N

a obali Trgoviškog Timoka, a nešto pre nego što se sastaje sa Svrljiškim, gradeći Beli Timok, podno planinskog prevoja Tresibaba sa svojih 787 m nadmorske visine, odvija se buran život povrća u zaštićenom prostoru. Ova priča odvija se u realizaciji Knjaževčanina Radiše Đorđevića, koji se primarno bavi trgovinom mešovite robe i građevinskog materijala.

Već duži niz godina ovaj čovek vedra duha živi i radi u Gurgusovcu, kako se nekada zvao Knjaževac (sve do 1859.), a u rimsko doba Timacum Minus. U ovom kraju se uglavnom proizvodi voće i to najčešće višnja, mane kupina ali navike potrošača su takve da postoji stalna tražnja za svežim povrćem. Tako već nekoliko godina zaredom gospodin Radiša Đorđević, čineći izuzetak, raduje svoje mušterije ukusnim i zdravim plodovima povrća, koje proizvodi uz pomoć stručne službe Agromarketa na skromnoj površini zaštićenog prostora od nepunih 1000 m2. Po sličnim principima proizvodnji pristupa i Radišin dobar prijatelj, Dragan Dragutinović iz Štipine kraj Knjaževca sa oko 1500 kvadrata zaštićenog prostora i oko 2000 m2 otvorenog polja pod povrćem.

vima Timočke krajine, predstavlja pravi izazov. Uz malo truda i pomoći proizvoda linije FitoFert, FF Humistart, FF Kristal 10:40:10, FF Aminoflex i AGM pesticida (Proplant, Fostonik, Funomil, Afinex...) počinju ciklusi proizvodnje ovih profesionalnih po pristupu, a hobi proizvođača po veličini. Nadalje se tu koriste specijali iz “FF kuhinje” i to Melon, Pepper i Tomato, u kombinaciji sa kalcijum nitratom redovno, a po potrebi sa FF Kristal 24:6:10, FF Kristal 4:10:40, ili biostimulativnim proizvodima FF HumiFlex i formulacijama sa mikroelementima (FF Zink Organo, FF Mangan, FF Fero Shell i dr.).

Tako već početkom godine konsultujući se međusobno, ali i sa strukom, ovi vredni povrtari počinju setvu povrća za ranu proizvodnju. Nega mladih biljčica paradajza, paprike i krastavca u neretko surovim uslo32

AGROSVET

Radiša i Dragan postižu vrhunske rezultate, na kojima mogu da mu pozavide mnogi “profesionalni” proizvođači povrća. Glavni likovi naše priče se bave i drugim privatnim delatnostima, tačnije sa više njih, što im je verovatno dalo sposobnost da se i ovom poslu posvete na pravi način, uz obaveznu kalkulaciju proizvodnje i sagledavanje investicija i prihoda. Još jednan važan detalj u ovoj priči je posvećenost detaljima, zapravo nema površnosti i nasumičnog izbora. Tako ovi proizvođači uspevaju da bude uzorni i da posluže kao primer ostalima kako treba raditi i privređivati. Kada bi i svi ostali proizvođači poput junaka naše priče postali svesni angažovanja radne snage, proizvodnih kapaciteta, vremena, novca i svega što se ulaže u jednu proizvodnju, verovatno bi i Srbija postala zapaženiji proizvođač povrća u ovom regionu.

Ovakav primer uzajamne saradnje, razumevanja, nesebičnog deljenja iskustva i velike posvećenosti detaljima, rezultira vrhunskim rezultatima u proizvodnji.

Bilo bi dobro da ovi skromni i radni ljudi posluže kao primer ostalim proizvođačima.

Intenzivna povrtarska proizvodnja poput pomenute po akumulaciji kapitala na 1 hektar površine može da zameni po nekim podacima oko 300 ha ratarske proizvodnje. Uz to ne zahteva skupe radne mašine i oruđa, ali angažuje se više manuelnog rada. Tako se može u uslovima usitnjenog poseda, viška nezaposlenog stanovništva, dobrih edafskih i ekološko klimatskih uslova po ovom principu vršiti privredna akumulacija kapitala na mikro nivou.

Ponovo se priča vraća na profitabilnost i onih novih 5K u proizvodji (kvalitet, kvantitet, kontinuitet, kontrola i konkurentnost), koji se mogu sa mikro nivoa preslikati na ozbiljnije površine. Komapnija Agromarket sa svojim stručnim osobljem i kvalitetnim proizvodima nastoji da bude od pomoći u ovome obezbeđujući kvalitetan repromaterijal i davajući stručnu podršku u procesu proizvodnje.

33

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

U SAD rekordna proizvodnja soje Američko ministarstvo za poljoprivredu (USDA) revidiralo je naviše prošlomesečnu prognozu ovogodišnjeg prinosa pšenice i soje. U saopštenju američkog ministarstva se navodi da će ovogodišnji prinos soje biti 113,1 milion tona, a ne kako se očekivalo prošlog meseca 98,93 miliona tona. Prošlogodošnji prinos iznosio je 89,51 milion tona, preneo je AFP. Proizvodnja pšenice će premašiti prošlomesečna očekivanja od 52,85 miliona tona, i prema novoj prognozi iznosiće 54,21 milion tona. Ministarstvo je snizilo prošlomesečnu prognozu ovogodišnjeg prinosa kukuruza za dva miliona tona na 352 miliona tona, zbog povećanja površine posejane sojom.

SAD očekuje rekordnu žetvu Proizvođači kukuruza i soje u SAD su na putu da proizvedu rekordne količine ove godine jer je blago leto pružilo optimalne uslove. Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) predvidelo je rekordan rod soje od 3,8 milijardi bušela (1 bušel = 0.02 metričke tone). Ministarstvo poljoprivrede je prošlog meseca procenilo rod kukuruza na jedva nešto manji od prošlogodišnjeg rekorda od 13,9 milijardi bušela, ali analitičari i poljoprivrednici očekuju da se ta procena revidira naviše u novom izveštaju.

Prognoza žetve je znatno oborila cene kukuruza i soje, ali se ne očekuje da će uskoro zbog toga pojefitniti hrana u maloprodaji.

Najviše elektrana zagađivača u Nemačkoj i Britaniji Sve elektrane najveći zagađivači čovekove okoline u Evropskoj uniji su na ugalj a 18 od 30 najprljavijih je u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, pokazalo je novo istraživanje nevladinih organizacija koje je finansirala EU. Iako je ugalj gorivo koje je jedan od vodećih zagađivača životne sredine, proizvodnja struje iz tog energenta je poslednjih godina porasla, istina ne mnogo. Tome su delom doprinele niske cene uglja uz visoke cene gasa.

Ekolozi upozoravaju da Nemačka i Poljska planiraju otvaranje novih rudnika lignita a Britanija želi da razvije mehanizam zahvaljujući kojem bi elektrane na ugalj mogle da dođu do sredstava za ulaganja u povećanje kapaciteta.

Italija preteruje sa prijavljivanjem prevara Razlike među članicama EU vide se i kada prijavljuju neregularnosti u trošenju novca EU za poljoprivredu i regionalnu politiku pa se Italija u prijavljivanju «malo zanela» a ostali jedva da su izvestili o nekoj prevari.

Među revnosnijim u prijavljivanju prevara sa fondovima EU su i Rumunija, Grčka, Bugarska, Danska, dok su u grupi onih koji se nisu istakli Irska, Luksemburg, Holandija. Novi izveštaj Komisije pokazao je i da su slučajevi korupcije retki među prijavljenim nepravilnostima u trošenju novca EU. Prevare su u 2013. predstavljale manje od 0,2% ukupnih fondova EU ili 248 miliona evra, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o zaštiti finansijskih interesa EU. 35

AGROSVET

”Magično” drvo koje daje 40 različitih voćki Kada je Sem Van Aken 2008. otkrio da je jedan voćnjak u Njujorku, koji sadrži stabla koštuničavih voćki starih 200 godina, prepušten propadanju, odlučio je da ga otkupi da bi spasao sorte, ali i da bi eksperimentisao. Kalemnjenjem postojećih stabala, ovaj njujorški umetnik i naučnik uspeo je da stvori «magično drvo» koje rađa više od 40 različitih vrsta koštuničavih voćki kao što su kajsije, šljive, nektarine, trešnje, breskve i bademi. Jedna od prednosti ovog hibridnog drveta je što voćke sazrevaju u različitim vremenskim razmacima. Van Aken je dosad proizveo 16 magičnih stabala koja su predstavljena u njujorškim muzejima. Ideja ovog projekta je da se pospeši kultura diverziteta.

Svetu preti nestašica čokolade?

Cene kakaoa će i dalje rasti pod uticajem povećane tražnje, smanjene proizvodnje i spekulacija do kojih će neizostavno doći u novonastalim okolnostima. Naime, veliki broj poljoprivrednika na zapadu Afrike prešao je sa uzgajanja kakaa na gajenje kaučuka ili proizvodnju palminog ulja. Pored toga, proizvodnja kakaoa opala je širom Venecuele, koja je nekada proizvodila polovinu roda ukupne svetske proizvodnje ove kulture. Danas Obala Slonovače i Gana daju više od polovine svetske proizvodnje ove kulture, neophodne za pravljenje čokalade. Proizvođači čokolade i dalje cene venecuelanski kakao kao jedan od najboljih na svetu, pogotovo sortu Krioljo.

Rast proizvodnje vina u Francuskoj Ovogodišnja proizvodnja vina u Francuskoj biće nešto bolja nego dve prethodne godine. Prema proceni francuskog ministarstva poljoprivrede, ovogodišnji prinos grožđa u Francuskoj biće za deset odsto bolji nego prošle i 2012. godine, odnosno za dva odsto veći u odnosu na poslednji petogodišnji prosek, pre svega zbog povoljnijih ovogodišnjih vremenskih uslova za uzgoj ove kulture. Procenjuje se da će se od ovogodišnje berbe grožđa dobiti 46,4 miliona hektolitara vina. Najavljeni rast proizvodnje vina u svim francuskim oblastima, međutim, doveden je u pitanje zbog grada koji je pao 21. jula i izazvao štetu na 28.000 hektara, najviše u vinogradima u oblasti Langdok-Rusijon.

Francuski poljoprivrednici moraju da vrate novac EU Evropska komisija utvrdila je da su francuski poljoprivrednici između 1992. i 2002. neopravdano dobili 336 miliona evra pomoći. Skoro deset godina kasnije povraćaj koji potražuje EU sa kamatama mogao bi da dostigne i 600 miliona evra, iako francusko Ministarstvo poljoprivrede odbija da potvrdi taj iznos. Slučaj je počeo u ranim 90-im kada su proizvođači voća i povrća imali finansijske probleme. Da bi pomogla, Francuska je uvela vanredne mere kojima je obezbedila skladištenje, uništavanje, preradu i izvoz. Mere je trebalo da budu privremene. Međutim, sistem pomoći koji je sprovodila Nacionalna kancelarija proizvođača voća, povrća i hortikulture (ONIFHLOR) i poljoprivredno-ekonomski komitet trajala je sve do 2002. godine. O davanju pomoći Francuska je propustila da obavesti Evropsku komisiju.

Nakon duge istrage Brisel je odlučio 2009. da traži nadoknadu jer je pomoć dolazila iz zajedničke pomoći za pojoprivredu u EU, ali je pomoć davala i sama Francuska, čime su sredstva duplirana.U poslednjih nekoliko nedelja prvi zahtevi za povraćaj sredstava su upućeni proizvođačima koji su dobijali dvostruku pomoć. Prema navodima Ministarstva poljoprivre36

AGROSVET

de Francuske trebaće dosta vremena dok se ne obradi svaki pojedinačni slučaj i uputi zahtev za povratak sredstava.

Početak rešavanja tog komplikovanog pitanja počinje posle skoro deset godina od kada je ministarstvo poljoprivrede Francuske u nezgodnoj situaciji, između različitih zahteva proizvođača i EU. Ministar poljoprivrede Francuske više puta je ponovio da treba ispuniti obaveze prema Briselu, ali takođe ne želi finansijski da optereti proizvođače.

Zainteresovane strane razmatraju svaki slučaj da bi se dogovorio što manji iznos odštete koja će biti plaćena. Takođe vremenski rok za koji će se vraćati sredstva za sada je utvrđen na period od 1998. do 2002. godine.

Ipak neki poljoprivrednici smatraju da je odgovornost na državi. Poljoprivredni sindikat Ruralna koordinacija smatra da je “država odgovorna za povraćaj sredstava jer je jedinu grešku u sistemima pomoći ona učinila propustivši da obavesti Brisel o sistemu pomoći koji sprovodi”. Organizacija iz tog razloga poziva državu da preuzme svoju odgovornost.

AGROSVET

37

NAŠA MALA GALERIJA

Muke po snimateljima I I mi (holandsku) bradu za trku imamo

Na naš način

Radilice

Muke po snimateljima II

No coment

POLJOSTATISTIKA

AGROSVET

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

VIŠE HEKTARA POD ORGANSKOM PROIZVODNJOM

U SRBIJI GODIŠNJE NESTANE DO 30.000 HEKTARA ORANICA U Srbiji svake godine «nestane» između 6.000 i 30.000 hektara poljoprivrednog zemljišta zbog urbanizacije, izgradnje infrastrukture i kopova, izjavio je direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Knežević. On je istakao da treba doneti planske akte kako bi se zaštitilo najkvalitetnije zemljište, dodajući da je modernizacija neophodna, ali da se mora voditi računa o tom prirodnom bogatstvu. Knežević je na okruglom stolu o stanju i plodnosti poljoprivrednog zemljišta u Srbiji rekao je da je kvalitet zemljišta u Srbiji generalno dobar, ali da je neophodno što pre preduzeti mere kako bi se sprečila njegova degradacija. To se odnosi na sprečavanje erozije, regulaciju reka, poljozaštitne pojaseve, kao i mere u sprečavanju antropogenog uticaja, odnosno sankcionisanje zagađivača, kazao je Knežević u Privrednoj komori Beograda. On je rekao da se podaci o poljoprivrednom zemljištu razlikuju, pa tako po statističkim podacima, u našoj zemlji njegova ukupna površina iznosi 3,8 miliona hektara, a po podacima Republičkog geodetskog zavoda - oko pet miliona hektara. «Mi smo Evrop-

skoj uniji prijavili da imamo između 4,2 miliona i 4,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta», rekao je Knežević. Napomenuo je i da statistika, odnosno podaci poslednjeg popisa govore da se ne koristi 424.000 hektara, a geodetskog zavoda gotovo dvostruko više - 805.000 hektara.

On je ukazao i na problem usitnjenosti poseda, čija veličina u proesku iznosi 5,4 hektara, a skoro 15 miliona parcela je površine do hektara.

Knežević je ukazao da će u novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu čija je priprema u toku, biti ugrađena rešenja u skladu sa evropskim pravilima kako bi se sprečilo pretvaranje kvalitetnog poljoprivrednog u građevinsko zemljište i očuvanje njegovog kvaliteta. Direktor Instituta za zemljšte Srboljub Maksimović upozorio je da je u Srbiji ogroman procenat zemljišta neiskorišćen, pa je tako, u centralnoj Srbiji neobrađeno 12 odsto poljoprivrednih površina.

On je rekao da zemljište po zakonu mora da se obrađuje, a do sada niko nije odgovarao za to što ne koristi zemlju. «To bi ubuduće moralo da se sankcioniše, kao i zanemarivanje brige o kvalitetu tla. Sve stoji u zakonu, ali ga mi ne poštujemo», ocenio je Maksimović.

39

Površine pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom u Srbiji su u toku 2013. povećane za 32 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosile su 8.228 hektara, pokazali su podaci Privredne komore Srbije. Radi se o proizvodima koji su već sertifikovani ili onima koji su u procesu dobijanja sertifikata za organski proizvod, a navedenim brojem hektara nisu obuhvaćene površine korišćene za sakupljanje divljeg jagodičastog voća, pečuraka i lekovitog bilja. Preliminarni podaci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine pokazuju da je broj organskih proizvođača 218 (bez uračunatog broja kooperanata), dok je 19 onih koji sakupljaju organske proizvode iz prirode.

AGROSVET

U 2013. POD VODOM BILO 4.767 HEKTARA Površinskim vodama u 2013. godini bilo je poplavljeno 4.767 hektara površina, od čega je 79,8 odsto korišćeno poljoprivredno zemljište.

Prošle godine je bilo poplavljeno 109 naselja, 2.643 zgrade, 112 industrijskih i 403 ostalih privrednih objekata 403, pokazuje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku. Ukupna površina branjena od poplava iznosila je 995.000 hektara, što je u odnosu na 2012. godinu manje za 32,3 odsto. Korišćena poljoprivredna površina čini 86 odsto od ukupno branjene površine, što je u odnosu na 2012. godinu manje za 32,1 odsto.

Sistemom za odvodnjavanje bilo je pokriveno 2.131.678 hektara površina, odnosno 1,1 odsto manje nego u 2012. godini.

IZVOZ HRANE U RUSIJU VEĆI ZA 68 ODSTO

IZVOZ AGRARA VEĆI OD MILIJARDU EVRA

U prvoj polovini 2014. izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije na rusko tržište vredeo 117 miliona dolara, što predstavlja rast od čak 68 odsto. Očekuje se da do kraja godine vrednost izvoza srpskih prehrambenih proizvoda u Rusiju bude 300 miliona dolara, navela je Privredna komora na svom sajtu. Povećanje plasmana najviše je izraženo kod svežeg i prerađenog voća i povrća, svih vrsta sira, svinjskog i goveđeg mesa i mesnih prerađevina, sladoleda, sokova, vina i ostalih alkoholnih pića, ali i semena suncokreta, semenskog kukuruza, sadnica voća i kalemova ruža. U 2013. izvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju vredeo je 184,6 miliona dolara i bio je za 13% veći nego godinu ranije.

Izvoz poljoprivrede Srbije je u prvoj polovini 2014. bio za 24,2 odsto veći nego u istom periodu prošle godine i iznosio je milijardu i 22 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Uvoz poljoprivrednih proizvoda je u prvoj polovini ove godine iznosio 577,2 miliona evra, što je za 9,3 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, tako da je ostvaren suficit od 445,1 miliona evra. Višak u razmeni poljoprivrednih proizvoda od 445,1 miliona evra 2,4 puta je veći nego u istom periodu 2013. godine, kad je iznosio 186,6 miliona evra. Stopa pokrivenost uvoza izvozom je 1,8, dok je u istom periodu 2013. godine iznosila 1,3, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede

40

MIRIS I UKUS KOJI NOSI ZDRAVLJE

AGROSVET

Priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

O

d davnina se koristi kao hrana, lek i začin, odnosno Foeniculum officinale Mill. (F. vulgare Mill.), pripada familiji Apiaceae, u narodu poznat kao morač. Jedna od najstarijih začinskih biljaka. Kultivisani morač se označava kao Foeniculum vulgare var. sativum, a postoje dve podvrste, jedna je lišćar, slična mirođiji (ssp. azoricum), a druga sa zadebljalim, sočnim lisnim drškama, koje su grupisane u glavicu sličnu crnom luku (ssp. dulce).

zijuma, kalijuma i mangana. Antioksidansi doprinose pravilnoj funkciji imunog sistema. U moraču ima i eteričnih ulja – fenhema i atenola koji doprinose boljoj funkciji creva. Takođe, u ovoj biljci ima dijetetskih vlakana koja doprinose zdravlju srca.

Morač je jedna od najstarijih uzgajanih biljaka, a posebno su je cenili Rimljani. Gladijatori su ga mešali u svojim svakodnevnim obrocima, a nakon borbi, nosili su venac od morača. Naročito je bio popularan kod rimskih dama, koje su ga grickale radi njegovog diuretičkog svojstva i topljenja masnog tkiva oko struka.

Rimljani su verovali da zmije sišu sok biljke morač da bi poboljšale vid, a Plinije ju je preporučivao za “zamućenost vida” kod čoveka. Moraču se pripisivala i sposobnost da podstiče gubljenje kilograma, čemu odgovara i njegov grčki naziv marathron, izveden od glagola koji znači “oslabiti”. Ratnici su koristili morač da bi sačuvali dobro zdravlje i snagu.

Morač se koristi u lečenju kašlja, bolova u grudima, grčeva, loše probave, prehlade, a naročito se preporučuje za lečenje gripa. Koristan je za lečenje bolesti bubrega, želuca i creva, organa za varenje i disanje, za jačanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom morač, pre svega, služi za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju.

Gotovo svi čajevi i slični lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morač. Isto tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više morača. Ukus mu je sladak i prilično je aromatičan.

Poreklom je sa Mediterana. Gaji se u zemljama srednje i južne Evrope, a značajni proizvođači morača su Rusija, Nemačka, Poljska, Rumunija, Italija i Grčka. U našoj zemlji gaji se pretežno u Banatu, gde raste i samoniklo. Divlji morač je nešto drugačijeg izgleda i ima gorak ukus. Morač je začinska, industrijska, medonosna i lekovita biljka. Gaji se radi plodova u kojima se nalazi etarsko ulje (Foeniculi fructus; F. aetheroleum). Koristi se u parfimeriji, kozmetici i industriji proizvoda široke potrošnje (sapuni, šamponi, zubne paste...). U prehrambenoj industriji služi za izradu likera, dezertnih pića, u proizvodnji sireva, peciva, slatkiša. U humanoj medicini i veterini ulazi u sastav raznih lekova, kao sirovina ili kao aromatik. Posle izdvajanja etarskog ulja dobijaju se uljane pogače koje mogu poslužiti kao koncentrovana hrana za stoku. Tehnološkim postupkom iz biomase morača dobija se biljni ekstrakt koji se koristi kao biopreparat u preventivnoj zaštiti protiv pepelnice.

Uslovi i načini gajenja - višegodišnja, zeljasta biljka svetlo zelene boje, kod nas se gaji kao dvogodišnja.

Stablo je uspravno, visoko do 2 m. Listovi su višestruko perasto deljeni (slično listovima mirođije), plavo zelene boje, različite veličine, zavisno od položaja na stablu.

Na osnovu morfološkog izgleda razlikuje se više vrsta i varijeteta morača. Unutar vrste razlikuju se varijeteti ‘Dulce‘ (jednogodišnja), gaji se radi zadebljalog bazalnog stabla i lisne drške, ‘Piperitum‘, italijansko povrće sa mladim belim stablima, ‘Purpureum‘, koji se gaji zbog lepe bronzane boje i koristi kao ukrasna biljka.

Vegetacija morača traje više godina. Seme klija i niče za oko 20 dana na temperaturi 6 - 80C. Odrasle biljke su u fazi rozete otporne na niske temperature do – 200C bez snega. Ima umerene zahteve za vodom (oko 600 mm vodenih taloga godišnje). Kritičan period za snabdevanje vodom je grananje, cvetanje i stvaranje plodova (nalivanje zrna). Veće prinose daje na sunčanim mestima i na toplijim zemljištima. Zahteva duboka, plodna, strukturna zemljišta, blago alakalne do neutralne reakcije. Pogoduje mu i peskovito zemljište i plodna ilovača.

Za gajenje treba odabrati nezakorovljenu i ne preterano vlažnu parcelu. Gaji se obavezno u plodoredu. Dobri predusevi su ozima i jara strna žita, kukuruz i druge

U ishrani, morač se koristi za supe i poneki sos, a naročito se kombinuje sa ribom i morskim specijalitetima.

Koristi se i u čorbama, jelima s mesom, varivima. Njegovi listovi se dodaju salatama kako bi obogatili ukus.

Morač sadrži mnoštvo antioksidanasa, vitamina A, vitamina C, folne kiseline, minerala kalcijuma, magne41

AGROSVET

đubrene okopavine, kao i zrnaste mahunarke. Na istoj parceli se gaji 3 - 5 godina, a na istu može da dođe tek nakon 4 - 5 godina. Dobar je predusev za ozima strna žita (zadnje godine rano napušta parcelu ). Osnovna obrada je u jesen, nešto dublja 30 - 35 cm. Dopunska obrada se obavlja u proleće, na dubinu 5 - 10 cm. Pre setve se tretira herbicidima (S-Metolahlor – Mont) protiv korova, da bi se obezbedili optimalni uslovi za klijanje, nicanje i rani porast. Zahteva pojačano đubrenje fosforom i kalijumom. Stajnjakom se đubri obično predusev sa 25 t/ha. Količina mineralnog đubriva zavisi od plodnosti zemljišta ali je preporuka da se unese barem 60 kg/ha N, 80-100 kg/ha P2O5 i 40-60 kg/ha K2O u toku prve godine. Đubrenje fosforom i kalijumom se obavlja uglavnom pre setve, dok se azot dodaje najčešće u toku vegetacije, prihranjivanjem.

Nega - kad usev nikne treba obaviti međuredno kultiviranje. Zavisno od meteoroloških uslova obično su dovoljna tri međuredna kultiviranja u prvoj godini.

Prvi put se kultivira kada je visina biljaka 5 - 8 cm, a naredne prema potrebi. Okopavanje sa plevljenjem se obavlja odmah posle kultiviranja. Proređuje se pri prvom okopavanju, da bi se dobio željeni sklop biljaka. Na manjim površinama se često otklanjaju bočni izdanci.

U drugoj polovini vegetacije morač dobro pokriva međuredni prostor i lako se brani od korova. Prihranjuje se sledećim količinama mineralnog đubriva - pre prvog kultiviranja dodaje se oko 30 kg/ha N, uz drugo sa oko 40 kg/ha N, a kod zadnjeg kultiviranja, u jesen prve godine, unosi se još dodatnih 80 - 120 kg/ha P2O5 i oko 60 kg/ha K2O. U kasnijim godinama gajenja prihranjuje se samo azotnim đubrivima. Morač dobro reaguje na navodnjavanje, naročito u sušnim godinama. Norma navodnjavanja se usklađuje sa fiziološkom fazom razvića, a najveće potrebe za vodom su u fazi intenzivnog porasta, formiranja cvetova i nalivanja zrna.

Zaštita - Najdestruktivnija bolest je plamenjača morača koju izaziva gljivica Plasmopara nivea, zatim pepelnica Leveilula tauriac, trulež korena Rhizoctonia crocorum i pegavost listova i stabla Phoma foeniculum.

Hemijski se štiti samo u slučaju jačih napada, odgovarajućim preventivnim fungicidima (mankozeb, hlorotalonil...). Od štetočina najopasnije su lisne vaši i larve insekata iz roda Papilio ali se retko koriste insekticidi osim ako nije semenski usev.. Žetva - žanje se u drugoj polovini leta, obično krajem avgusta i početkom septembra, pre potpunog sazrevanja, da ne bi došlo do osipanja zrna. Momenat žetve se određuje vizuelno i uzimanjem uzorka ploda.

Ubrani plodovi se ostave da se prosuše. Ako se smežuraju nije još momenat za žetvu, ali ako dobiju zeleno žutu boju i ostanu karakterističnog oblika žetva se može obaviti. U našim uslovima sorte sazrevaju već u drugoj polovini avgusta, a najčešće se žetva obavlja u septembru, kada plodovi imaju zelenkasto žutosmeđu boju, sa sivim uzdužnim prugama. Uglavnom se žanje jednofazno, kombajnima, u ranim jutarnjim časovima i odmah prosušuje na temperaturi do 400C. Prinos je u prvoj godini oko 600 kg/ha, a u narednim 1000 - 1200 kg/ha, dok je prinos sirovog etarskog ulja oko 50 kg/ ha.

U skladištima u kojima se čuva seme morača procenat vlage mora biti ispod 12%.

Setva: Za setvu se upotrebljava sortno, čisto i zdravo seme iz predhodne godine. Seme treba da bude sa 98% čistoće i 95% klijavosti. Setva se obavlja širokoredno, 40 - 50 cm red od reda i 1-2 cm u redu, uz kasnije proređivanje useva. Setvu obaviti što pre, krajem marta do početka aprila. Seme se seje na dubinu 2 - 3 cm, u zavisnosti od tipa zemljišta. Potrebno je 8 - 10 kg/ha semena, zavisno od krupnoće semena. Ako je proleće sušno, posle setve se zemljište povalja.

Nije slučajno što se toliko dugo koristi kao lek i začin. Samo vreme pokaže koliko je nešto vredno da mu zaborava nema.

42

AGROSVET

SLOVENIJA PREPOZNAJE KVALITET Priredip: Predrag Nikolić, dipl. ecc

P

rošlogodišnja premijera, nastup kompanije “Agromarket” kroz brend Villager na slovenačkom tržištu, a preko najstarije sajamske manifestacije u Gornjoj Radgoni je bila izuzetna, te su domaćini pozvali na nastup i ove godine.

Naime, Gornja Radgona je od 23. do 28. avgusta bila domaćin 52nd INTERNETIONAL FAIR OF AGRICULTURE AND FOOD – 52. Međunarodni sajam poljoprivrede i hrane. Tokom 6 dana oko 128 000 posetilaca obišlo je sajam i razgledalo ponudu preko 1750 izlagača. Na štandu broj 2031, na površini od 200 m2 brend Villager predstavio je svoju novu ponudu proizvoda.

Izloženi proizvodi, stručnost petorice domaćina i ljubaznost Nine, domaćice štanda privukali su veliki broj kako poslovnih partnera, tako i posetioca, hobista, ali i profesionalaca. Neposredno, na licu mesta, stručno obučeni saradnici su kupcima i zainteresovanim posetiocima demonstrirali su lakoću u rukovanju i kvalitet uređaja brenda Villager. Uz to, predstavljeni su i svi segmenti post prodajne ponude. Akcija koja je po reakcijama i poslovnih partnera i krajnjih kupaca dala odlične rezultate.

Na ovoj sajamskoj manifestaciji premijeru je imao i brend kristalnih vodotopivih i tečnih formulacija đubriva “FitoFert”. Atraktivna pakovanja. pripremljeni promo materijal kako Agro, tako i Hoby linija bila su pravo prijatno iznenađenje i struke i posetioca sajma.

Drugo pojavljivanje u Sloveniji donelo je i nove kontakte i temelj za buduću saradnju.

43

AGROSVET

STOČARSKI KUTAK Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

UVOZ MESA U RUSIJU SMANJEN 37 ODSTO Uvoz mesa u Rusiju u prvoj polovini godine pao je 37% u odnosu na isti period 2013, na 560.000 tona, podaci su ruske carine. Pri tome je uvoz svinjskog mesa, od januara do juna na godišnjem nivou smanjen 36,4 odsto, na 169.300 tona, goveđeg 21 odsto, na 196.000 tona, živinskog 10,6 odsto, na 166.800 tona. Istovremeno je prosečna potrošačka cena svinjetine u Rusiji u prvom polugodištu ove godine povećana 17%, na 5,38 evra za kilogram, ukazuje se u saopštenju ministarstva poljoprivrede. Isporuke mesa u Rusiju iskomplikovala je zabrana Federalne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor uvoza svinjetine iz Evrope zbog izbijanja afričke kuge svinja u nizu evropskih zemalja.

I ŠVAJCARCI ZABRANILI UVOZ SVINJETINE Švajcarska je zabranila uvoz živih svinja iz nekoliko zemalja članica EU u pokušaju da zaustavi širenje afričke svinjske groznice. Švajcarska Administracija za bezbednost hrane saopštila je da će od danas biti zabranjen uvoz iz Bugarske i Rumunije i

pojedinih delova Letonije i Hrvatske.

Zabranom će biti obuhvaćen uvoz živih svinja, njihovog mesa i ostalih prerađevina. Prema podacima Agencije UN za hranu i poljoprivredu, afrička svinjska groznica predstavlja pretnju po komercijalne farme svinja i od 2007. ovo oboljenje proširilo se Balkanom, Kavkazom i Rusijom. Ovo oboljenje primećeno je krajem juna U INDIJI PROIZVODE VIŠE u Letoniji kada su nedaleko od graMLEKA NEGO CELA EVROPSKA nice sa Belorusijom pronađena tri UNIJA uginula vepra.

Indija je odavno najveći svetski proizvođač mleka, a proizvodnja je toliko narasla da je sada veća od ukupne proizvodnje u celoj EU. Mlekarska industrija Indije je na samom vrhu još od 1997. godine, ali je rast od četiri odsto u prethodnih 12 meseci izbacio ispred cele EU. Iza Indije i EU nalaze se SAD i Kina, koja je ujedno i najveći svetski uvoznik mlečnih proizvoda, iako ima ispodprosečnu potrošnju po glavi stanovnika. Indija, zemlja sa 1,2 milijarde stanovnika, ima neverovatnih 75 miliona registrovanih farmi za mleko. Doduše, na većini ima manje od deset grla stoke.

U svetu niko ne može da se meri sa NAJVIŠE ĆE SE TRAŽITI MLEKO tom brojkom, a najbliži je Pakistan sa „skrominih” 14 miliona farmi.

I MESO Organizacija UN za poljoprivredu i hranu (FAO) predviđa da će se globalna poljoprivreda sve više pomerati ka proizvodnji mesa i mleka, a udaljavati od prozivodnje pirinča i žitarica. U zajedničkom izveštaju FAO i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) navodi se da će u narednih deset godina svetska prozivodnja mesa porasti za 58 miliona tona, a 80 odsto tog rasta dolaziće iz zemalja u razvoju, prenosi Frans pres. Najviše će porasti proizvodnja živinskog mesa, koja će činiti 50 odsto ukupne proizvodnje, kao i svinjetine (30 odsto), navode organizacije ističući da je živina jeftin izvor proteina i nije podložna verskim ili kulturološkim zabranama.

44

GEN ZBOG KOGA JE POSKUPELA PILETINA Rasa petla, zaslužna za četvrtinu ukupne proizvodnje pilića u SAD, proteklih meseci ne obavlja svoj posao kako treba. Stručnjaci su zabeležili porast broja jaja koja ne daju piliće, a igra velikih brojki je ubrzo dovela i do povećanja cene piletine u

AGROSVET

američkim supermarketima. Razlog za to što «ros» rasa petlova više nije plodna kao ranije je «genetske prirode», a sa genima se očigledno igrala kompanija Aviagen grupa, koja snabdeva industriju rasplodnim kokama i petlovima. Nije objavljeno o čemu se tačno radi, ali je stručni tim ove grupe objavio da je ustanovljeno da su petlovi zbog «genetske izmene» postali osetljiviji na neke stvari, pa SRBIJA JOŠ NIJE SPREMNA ZA su tako manje plodni kada su podgo- IZVOZ PILETINE U RUSIJU jeniji.

Srbija trenutno nije spremna za izvoz pilećeg mesa na rusko tržište, jer nema dovoljno veliku proizvodnju, ali ni farme i klanice koje bi zadovoljile standarde koji se traže u Rusiji, izjavio je direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo ”Zajednica živinara” Srbije Rade Škorić. “Budući izvoz pilećeg mesa na rusko tržište nije nemoguć, ali treba proceniti koliko će sankcije zapravo trajati, da li može da se investira za tako kratko vreme i šta će se dešavati sa cenom živinskog mesa na ruskom tržištu“, rekao je Škorić. On je istakao da domaći proizvođači pilećeg mesa na trPOTREBAN DOGOVOR žištu Rusije ”poslednjih godina nisu IZVOZNIKA MESA imali šanse ni sa cenom, čak i da su Firme u mesnoj i klaničnoj industriji ispunjavali sve druge uslove”.

Srbije u septembru će nastaviti razgovore o eventualnom formiranju udruženja i usklađivanju nastupa na rusko tržište, koje traži sve više mesa iz Srbije, izjavio je juče generalni direktor Industrije mesa “Topola” Vukoje Muhadinović. “To pitanje je već pokrenuto kada smo imali problem sa jednim izvoznikom, koji je navodno prepakivao meso, i dogovarali se da napravimo klaničarsko udruženje kako bi se dogovarali oko nastupa na tržištu i da ne dampigujemo jedni drugima cenu”, rekao je Muhadinović. U prethodnom periodu, prema njegovim rečima, Rusi nisu imali interesa da kupuju polutke od nas pošto su ih jeftinije nabavljali iz evropskih zemalja.

45

AGROSVET

PČELARENJE Prirediо: Dragan Đorđević NORVEŠKA POMAŽE PČELARIMA

nim podacima SPOS-a, pčelari su u poplavama izgubili 1.683 košnice, što je oko 302.000 evra. Ovi podaci su prosleđeni i Ministarstvu poljoprivrede, zajedno sa podacima o ukupnim gubicima koje su pčelari zabeležili u ovoj lošoj sezoni. – I lipa je takođe podbacila zbog klimatskih prilika, i meda je bilo jedva dovoljno za pčele, ne i za pčelare. Jedino će biti suncokretovog meda, čije medenje je u toku, i ako ga vremenske prilike ne ometu, tu očekujemo prosečan prinos. Zbog ovako loše situacije predložili smo ministarstvu da hitno isplati već planirane subvencije pčelarima za 2014. godinu, ako je moguće, kako bi pčelari mogli da prihrane pčele i spasu ih od gladi – kaže Živadinović i dodaje da su od nadležnih tražili da im pomognu da se veterinarska zaštita pčela i prateći zakonski propisi usklade sa efikasnijom, operativnijom i jeftinijom, po modelu iz EU. Prema njegovim rečima, i dalje postoje problemi koji znatno poskupljuju proizvodnju meda u Srbiji (procedura selidbe pčela, visoke takse...), zbog čega je ovaj domaći proizvod nekonkurentan na evropskom tržištu. Jedan od predloga SPOS-a je i da se podsticaji za pčelarstvo u 2015. godini podignu sa sadašnjih simboličnih 500 dinara po košnici, za najmanje 50 odsto.

U okviru projekta «Proizvodnja meda – izvozna šansa Braničevskog okruga» podeljeno je više od 300 košnica za pčelare iz opština Petrovac i Žagubica. Projekat finansira Kraljevina Norveška uz podršku lokalnih samouprava, organizacije BIP, Društva pčelara Mlava, kompanija Medino i Honningcentralen i ostalih. Norveška je prošle godine bila na drugom mestu po izvozu kompanije Medino iz Krnjeva, koja je sama izvezla oko polovine srpskog izvoza od preko 3.000 tona meda.

Strategija kompanije je da kroz “Medino Partner” program privuče sredstva za razvoj pčelarstva u Srbiji, kazao je prilikom dodele košnica direktor kompanije Medino Darko Mandić.

NESTAŠICA MEDA – PRILIKA ZA FALSIFIKATORE Prema procenama pčelara, ove sezone u maloprodaji neće biti bagremovog meda. Prve količine mogu se očekivati tek sledećeg proleća, jer su i prošlogodišnje zalihe pri kraju. Prosečno niže temperature i loše vreme u Srbiji doveli su do toga da bagrem, kako kažu proizvođači, ove godine uopšte nije ”medio”, pa su prinosi drastično smanjeni, a šteta je, ako se računa u odnosu na otkupnu cenu bagremovog meda, dostigla 10,1 milion evra. – Ciklon ”Tamara“ ove godine nije pogodio samo poplavljena područja. Tamo gde je bilo bagrema, loše vremenske prilike nisu pčelama dozvoljavale da skupljaju med, što je rezultiralo ovakvom situacijom. Prošle godine su samo članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) prikupili 3.035 tona bagremovog meda, dok ga ove godine neće biti više od 300 tona, što je dovoljno samo za potrebe domaćinstava pčelara – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik ovog udruženja. Prema njegovim rečima, gubitak je udvostručen i zbog toga što pčele na tri četvrtine teritorije Srbije nisu sakupile ni med za svoje potrebe, pa su morale da se hrane. Prema zvanič-

ŠTETA U PČELARSTVU OGROMNA U majskim poplavama nastradale su 1.683 košnice, a ukupna šteta zbog uništenja pčelinjih društava i gubitka prinosa bagremovog meda iznosi više od 20 miliona evra, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović. «Direktna šteta zbog uništenja pčelinjih društava iznosi oko 300.000 evra a štetu na poplavljenoj opremi i repromaterijalu bukvalno je nemoguće obračunati, jer je ogromna», kazao je Živadinović. Takođe, zbog loših vremenskih prilika podbacile su i sve paše, sem suncokretove. Ministarstvo poljoprivrede bi trebalo što pre da isplati već planirane subvencije pčelarima za 2014., kako bi pčelari mogli da prihrane pčele i spasu ih od gladi

46

BESPLATNA REGISTRACIJA

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU