Agrosvet 62 by Agromarket

* za preuzimanje elektronske verzije časopisa posetite našu web stranicu www.agromarket.rs

BESPLATAN PRIMERAK

god.XI br. 62

oktobar 2014.

AGROSVET

STRUČNA REVIJA

AGROSVET 62 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/74-81-920, Valjevo: 014/286-800, Niš: 018/514-364, Subotica: 024/603-660, Zrenjanin: 023/533-550, Sombor: 025/432-410, Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814.

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - DC Sombor 069/430-19-91 Momčilo Pejović - DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Milan Raković, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078 Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979 Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević, Radmila Vučković, Miloš Stojanović, Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić, Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent

DC Podgorica DC Bijeljina Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, +387 66 394-750 Miroslav Vesić, +387 66 394-750

ŠTAMPA: „Grafostil“ Kragujevac Tiraž 8000 primeraka

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 823-046 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Eljmaz Orana +386 49-733-815

SADRŽAJ REČ UREDNIKA

AM VESTI

BERIĆETAN ROD BOŽANSTVENOG UKUSA

MEHURASTA GAR NA KUKURUZU (Ustilago maydis)

ŠTA SVE TREBA ZNATI O AFLATOKSINU?

HIBRIDI PŠENICE, DA, DA I TO JE MOGUĆE

DUNJA – MIRIŠLJAVA I LEKOVITA

NE ZABORAVITE NA “KUPANJE”

UPOZNAJTE NAJVEĆE NEPRIJATELJE VINOVE LOZE

POPLAVE I BUJICE I NJIHOV UTICAJ NA POLJOPRIVREDNA ZEMLJIŠTA

GAZDINSTVO ZA PRIMER

DOLMAR - SINONIM ZA POUZDANOST

SA AGRARNIH MERIDIJANA

ORGANSKA PROIZVODNJA - POČECI

ORGANIKA

DRUGI PIŠU

IZ VRTOVA JERUSALIMA

POLJOSTATISTIKA

STOČARSKI KUTAK

PČELARENJE

REČ UREDNIKA

AGROSVET

„D

a li se država boji bogatog seljaka?“ Da, odgovarali su kritičari socijalističkog poretka šezdesetih godina prošlog veka, jer je nakon obavljene nacionalizacije, izvršena agrarna reforma, seljacima podeljena zemlja ali tako da niko ne može da „gazduje“ (buržoaski termin) sa više od 10 (deset) hektara obradivog zemljišta i najviše 20 hektara šume. Da li se to „aveti komunizma“ (kakav pogrešan izraz jer kod nas nije bilo ni K od komunizma kako su ga zamišljali Marks, Engels, Lenjin...) vraćaju u drugoj deceniji dvadeset prvog veka? Izgleda da da, jer kako objasniti da je limit za subvencije 100 hektara, a svi sa 101 i više hektara predstavljaju tajkune. Nisam advokat „veleposednika“ ali promišljam da samo velike površine daju velike prinose, a veliki prinosi ostavljaju veliki višak koji može da zadovolji potrebe domaćeg ali i inostranog tržišta. Samo na velikim površinama se može primeniti najsavremenija tehnologija u proizvodnji. Samo veliki posed može da obezbedi dovoljne količine hrane za velike farme koje mogu da zadovolje tražnju mleka i mesa. Samo sve to veliko može da obezbedi dovoljne prihode za državnu kasu iz koje bi se pomogla nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva. Moglo bi tako u nedogled ali smo dužni ne samo da kritikujemo već da svojim savetima pokušamo da pomognemo. Svakako da treba preipitati sve nepoštene privatizacije i uzurpaciju zemljišta od strane onih koji su je na taj način prisvojili. Ali takođe kazniti sve one koji zemljište koje im je u svojini ne obrađuju. Na taj način bi se punio agrarni budžet koji mora da bude mnogo veći u odnosu na planirani iznos. Država bi mogla da bude čvršći i veći garant komercijalnim bankama pri plasmanu agro kredita. Pokušati da se najzad izvrši rejonizacija proizvodnje, a na bazi iste plasirati subvencije. Pokušati da subvencije idu na ostvaren prinos. Posebno podsticati stočarsku proizvodnju kako bi zemljište očuvali kao resurs za neka buduća pokoljenja. Ojačati robne rezerve kao jedan od važnih regulatora cena poljoprivrednih proizvoda ali i kao čuvara strateških rezervi te potencijalnog izvoza. Vratiti stimulacije na izvoz proizvoda jer se iz tih sredstava može ojačati primarna proizvodnja. Podsticati ne rečima već delom (novcem) unapređenje tehnologije prerade jer na žalost još uvek izvozimo više sirovine i poluproizvode, a malo gotovih proizvoda... Sve je to lep spisak želja ali čini mi se da sam zaboravio jedno. Bogata poljoprivreda te samim tim i bogat poljoprivrednik je samo u bogatim zemljama ali avaj, mi nismo ti.

AGROSVET

AM VESTI

Priredili: Predrag Nikolić, Radiša Miletić, Mirza Babić, Ivan Plavčić, Naser Spahiu,Dragan Đorđević

osle malog letnjeg zastoja, mesec septembar i početak oktobra obeležili su nastupi saradnika stručne i garden službe kompanije „Agromarket“ na brojnim sajamskim manifestacijama, od Moskve do Zenice, Prištine, Bijeljine... Iako na različitim stranama sveta, jedno je postalo pravilo, kvalitetan nastup, stručnost, povećano interesovanje za proizvodima ali i novim kontaktima. Krenimo zato u malu sajmasku šetnju.

Moskovski dani Agromarketa - Najveća svetska poljoprivredna sajamska manifestacija 23nd International Food & Drinks Exibition World Food Moskow, održana je od 15. do 18. septembra u Moskvi. Jedna od više od 1600 kompanija iz preko 100 zemalja koja je uzela učešće na ovom sajmu je i „Agromarket“. Na jednoj od 12 tematskih sajamskih postavki, „Sveže voće i povrće“ gde je prijavljeno i najviše izlagača (294), svojim kvalitetnim proizvodima predstavio se ruskom tržištu već poznat i priznat PIK „Južni Banat“ Bela Crkva. U okviru postavke „Smrznuti proizvodi“, među 64 izlagača, po prvi put je svoje proizvode (višnja, šljiva, kupina) prikazao i PD „Zaječar“. Postojeći kontakti uz brojne nove sa ovogodišnjeg sajma u Moskvi, osiguravaju novu izvoznu šansu članicama „Agromarket Grupa“ u narednim godinama s jedne strane, a s druge još veću obavezu i Belocrkvanjima i Zaječarcima.

Šumadijski poljoprivredni sajam – Grad Kragujevac je već tradicionalno 11. put, koje li koincidencije od 11. do 14. septembra okupio brojne kompanije, proizvođače i udruženja da predstave sebe i svoje kvalitetne proizvode. Kompanija “Agromarket”, odnosno “Villager” kao glavni sponzor sajma, predstavio se na dva štanda, jednim u hali sajma, a drugim na otvorenom koji je i privukao najveći broj posetliaca. Ovome je svakako doprinelo i prisustvo demo vozila gde su svi zainteresovani mogli zahvaljujući stručnom osoblju da se upoznaju sa uređajima i alatima.

AGROSVET

Bijeljinski sajam – Ovogodišnje izdanje “INTERAGRO 2014” u Bijeljini okupilo je preko 150 izlagača kako iz Bosne i Hercegovine, tako i zemalja iz susedstva. Tokom četvorodnevnog druženja (17. do 20. septembar), preko 8000 posetilaca, poslovnih partnera ali i zaljubljenika u poljoprivredu je prošlo kroz sajmaske štandove. Naravno, “Agromarket” se predstavio na štandu sa već dokazanim brendovima “Villager”, “Oregon”, “Fitofert” i AGM pesticide, a ukupnom odličnom utisku svojim ljubaznošću i stručnošću, doprineli su i saradnici distibutivnih centara Bijeljina i Banja Luka.

Priština, prvi put - Od 24. do 27. septembra, održan je Jesenji poljoprivredni sajam u Prištini. Svoj stand zahvaljujući preduzimljivim saradnicima iz Distributivnog centra Priština imala je i naša kompanija. Bila je to prilika za susrete sa već postojećim poslovnim partnerima, ali i za predstavljanje brenda “Villager”, “Fitofert” i ponude semena strnina domaćih selekcionih kuća (NS, ZP) novim partnerima i posetiocima. Uz malu pomoć kolega iz Srbije, izloženim proizvodima i stručnom osoblju, štand “Agromarket” je sve vreme privlačio najveće interesovanje.

Zenica, najstariji sajam - Završen je 21. internacionalni sajam ZEPS (30. septembar – 4. okotbar), u Zenici, najstarija i jedna od najznačajnijih sajamskih manifestacija naših komšija. Saradnici DC Bijeljina i Banja Luka su na 80 m2 sajamskog prostora predstavili celokupan asortiman proizvoda Villager i Oregon. Pored standardnog asortimana proizvoda, na sajmu su svoju promociju doživeli novi artikli kao što su burgije TWD, MAD pneumatski alat, a promovisana je i „Villager jesenja akcija 2014“. Posebnu pažnju poslovnih partnera i posetilaca privuklo je prisustvo demo vozila i stručnost kolega koji su profesionalno predstavili postojećim kao i novim dilerima sve prednosti Viilager proizvoda. Ovakvo predstavljanje samo je potvrdilo visoke pozicije koje kompanija „Agromarket“ gradi na prostorima Bosne i Hercegovine.

AGROSVET

BERIĆETAN ROD BOŽANSTVENOG UKUSA Priredio: Zdravko Ćorović, dipl. inž. polj.

lista ili folijarno, kako neko voli da kaže. Pogrešno je mišljenje da se biljke ne zalivaju ukoliko ima dovoljno padavina kao što je slučaj ove godine. Uz svako zalivanje sistemom kap po kap takozvano fertigaciono, unosili smo i hranu u vidu vodotopivih đubriva“. Šta su i kako radili stručnjaci iz Bele Crkve? Početkom vegetacije to su bili mikroelementi Cink (Zn), Mangan (Mn) i Bor (B) uz biostimulator FitoFert Humisuper 10:5:10, pred cvetanje. U fazi punog cvetanja Bor (preparat FitoFert BorMax 20) je veoma značajan za intenzivno oprašivanje i uspešnu oplodnju, ali su podjednako važne i amino kiseline (FitoFert Aminoflex) koje podstiču deobu ćelija i intenzivan rast. Tokom rasta i nalivanja ploda Kalcijum je unošen u 12 navrata. U prva 3 tretmana je korišćen FitoFert Kalcijum 15, u narednih 6 FitoFert Calcium Organo 30, koji je u obliku je helatnog kompleksa, i što je još važnije ne sadrži atotnu komponentu, a za završna 3 tretmana pred berbu i u samoj berbi izuzetan efekat je dao preparat FitoFert CaAPPLE 20. Uz Kalcijum koji daje čvrstinu plodu, za boju je potreban Kalijum (preparat FitoFert Kristal 4:10:40). „Sve je to efikasno, ali kako biljke pripremiti za stabilan rod naredne sezone?“ zapitaše nekoliko njih. “Imamo rešenje i za to. Veoma je bitno nakon berbe jabuke, dopunskom prihranom pripremiti biljke da u zimski period uđu u dobroj kondiciji i na taj način uspešno prezime“, odgovori Zabrkić

unčan jesenji dan, pod obroncima Vršačkih planina i Banatske ravnice ispred uredno ušorenih kuća, kao iznikla iz obližnjih proplanaka, nalazi se Bela Crkva. Ovo podneblje je uvek bilo stecište i svratište vrsnih ratara, povrtara, vinogradara i voćara. Obilje sunca, planine u zaleđini kao grudobran od razornih vetrova, plodni proplanci i vredni Banaćani su viševekovnim radom stvorili prepoznatljiv krajolik prošaran zlatnim, rumenim i smaragdnim bojama uzrelih vinograda i voćnjaka. I baš se tu okupilo odabrano društvo voćara, stotinak njih iz cele Srbije, da u zasadima jabuke oseti zadovoljstvo koje svaki čovek oseti kada vidi plodove svoga rada. A rada je bilo zaista ove godine. Trebalo je zaštititi voće, koje su obilne i skoro neperstane kiše nemilice tuširale i tako vrlo brzo otvarale puteve za invaziju patogena. Ali je struka, odnosno zaštitari su i ovoga puta dobili bitku, jabuke su sačuvane i ne samo što su zdrave već su se načičkale u grozdove. „Auu... koliko jabuka, kao da su iz vode rasle”, reče neko. „Vode je zaista bilo u izobilju i svakako je pomogla da se ostvari visok rod“ slaže se Goran Zabrkić, tenolog voćarske proizvodnje u PIK Južni Banat, i nastavlja „za visoke i stabilne prinose vrhunskog kvaliteta neophodna je kontinuirana i izbalansirana ishrana jabuke. Pored osnovnog đubrenja, najviše se pažnje poklanja fertigacionoj i prihrani preko

AGROSVET

Prevedeno na brojke, ova prihrana kombinacija mikroelemenata i biostimulatora preko lista koja se izuzetno uspešnom pokazala izgleda ovako: Stadijum (fenofaza)

Nakon obavljene berbe

Broj tretmana

Preparat (folijarno)

Kg(l)/ha

FF BorMax 20

FF Cink Organo 14

FF Mangan Organo 12

dva

FF Ferro Max 11 FF Kristal Humisuper FF Kristal 4:10:40 UREA

1 2 5 5

(u razmaku 7-10 dana)

Zadovoljstvo viđenim je bilo kod svih prisutnih, jedni su videli i čuli nešto novo, drugi su to već zanali ali su želeli da potvde sopstvena iskustva i daju podršku kolegama. Sunčan jesenji dan je izmicao, Bela Crkva je ostala iza nas, a još dugo se zadržao osećaj ushićenja nakon prijatnog duženja. Vidimo se dogodine!

AGROSVET

MEHURASTA GAR NA KUKURUZU (Ustilago maydis) Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

proizvodnji kukuruza prouzrokovači bolesti se uobičajeno javljaju svake godine i gotovo neprimetno smanjuju prinos u značajnim količinama. U našoj zemlji bolesti kukuruza su odgovorne za reduciranje kvaliteta i prinosa zrna. Gubici od bolesti kukuruza variraju iz godine u godinu, a veličina je isključivo uslovljena vremenskim uslovima. Dok su jedne bolesti kukuruza zajedničke i stalno prisutne, ali ne izazivaju značajne štete dotle su druge potencijalno veoma štetne i opasne. Identifikacija i etiologija parazita s jedne strane i klimatski uslovi s druge strane su osnovni preduslovi za prognozu i menadžment bolesti kukuruza. No i pored toga, najbolja strategija u menadžmentu varira u zavisnosti od svake individualne situacije, te je pametno uvek imati dodatne informacije o zemljištu i preduslovima, kada se očekuju veći problemi od bolesti kukuruza.

ze 10% na godišnjem nivou. Štete od ovog patogena su naročito razvijene u kišnim godinama odnosno tokom vlažnih i hladnih leta. Koje su mere zaštite od pojave, širenja i šteta od mehuraste gari kukuruza? Najuspešniji način suzbijanja mehuraste gari je stvaranje i gajenje otpornijih hibrida kukuruza. Poželjno je da ovi hibridi poseduju i povećanu otpornost stresne uslove od suše. Zaražene biljke treba ukloniti sa parcele, a jedna od mera je i dobro izbalansirano đubrenje. U uslovima bolje obrade zemljišta, izbalansirane mineralne ishrane i optimalne gustine useva razvijaju se vitalnije biljke koje su otpornije prema ovom oboljenju. Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u smanjenju šteta od mehuraste gari. Pored toga, održavanje kondicionog stanja biljaka tokom osetljivih faza razvića daje i dodatnu otpornost. Zbog toga bi bilo najbolje tokom vegetacije raditi folijarnu prihranu useva mineralnim đubrivima, i to u periodu od trećeg do sedmog lista sa Fitofert Liquid 12:4:6 u dozi od 5,0 l/ha Ili nova formulacija FitoFert Corn u dozi od 3,0 litara po hektaru. Nakon 7. – og lista, prihranu kukuruza uraditi sa FitoFert Liquid 12:4:6 u količini od 5,0 l/ha. Pored ishrane i redovna zaštita od stalih štetočina takođe smanjuje opasnost od pojave mehuraste gari kukuruza. Jedan od najznačajnijih štetočina je i pamukovova sovica. Tretmani se rade po pojavi prvih oštećenja od insekata insekticidom Nurelle D u dozi 1,2 l/ha. Drugi put se usev tretira kada se počnu piliti jajna legal štetočine insekticidom Coragen 20 SC (0,1 – 0,15 l/ha). Ovim hemijskim merama i folijarnim ishranama doprinećemo u veoma visokom procentu da kukuruz prebrodi osetljive momente tokom razvoja i da donese očekivani rod svom proizvođaču.

Jedna od najčešćih bolesti kukuruza je mehurasta gar, prouzrokovač Ustilago zeae (Ustilago maydis) koja se javlja svake godine. Parazit prezimljava u ostacima kukuruza u zemljištu. Gljivica proizvodi crne teliospore, koje su otporne na uslove sredine, tako da izvanredno prezimljavaju u zemljištu. Teliospore niču tokom proleća i leta, a svaka od njih proizvodi četiri manje spore, zvane sporidije, koje se rasejavaju vetrom i vodom. Simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu mehurastih izraslina, tumora, ili guka koje su različite veličine i oblika. Tumori su prekriveni sivo belom opnom, koja kasnije dobija tamniju boju da bi na kraju postala crna. Iz prisutnih izraslina oslobađa se crna prašna masa koja predstavlja sporonosne organe parazita (hlamidospore). Rasplodni organi gljive nalaze se u zemljištu ,koji u određenim vremenskim uslovima počinju da klijaju i vrše primarne zaraze na kukuruznim biljkama. Tokom vegetacije rasprostranjena je i sekundarna infekcija. Oboljenje se javlja na stablu, metlici, a najčešće na klipu. Najkrupnije izrasline se javljaju na klipu i stablu, a najsitnije na lišću biljaka.

Za kraj, odnos stočara i ratara, proizvođača kukuruza. Rezultati ispitivanja su pokazali da upotreba tumoralnih izraslina u ishrani goveda i pilića, ne utiče negativno na njihovo zdravlje.

Osnovni organ za razmnožavanje parazita su hlamidospore koje se formiraju u mehurastim tvorevinama. Parazit se održava u zaraženim ostacima kukuruza na parcelama. Hlamidospore se rasejavaju vetrom na velike udaljenosti, a redovno su prisutne u zemljištu. Mehanička oštećenja na biljkama kukuruza doprinose širenju parazita. Optimalna temperatura za klijanje hlamidospora je od 25-300C. U uslovima sa većom količinom padavina, kao i povišenim temperaturama znatno su povoljniji uslovi za razvoj mehuraste gari kukuruza. Na usevima oštećenim od grada, mehurasta gar se javlja češće. Štetnost zavisi od mesta stvaranja tumora, pri čemu zaraze na klipu povlače najveće štete. Gubici prinosa kukuruza retko prela10

AGROSVET

ŠTA SVE TREBA ZNATI O AFLATOKSINU? Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

rotekla, 2013. godina bila je zapamćena pored ostalog i po tzv. „Afera aflatoksin“. Sada, kada su se „glave malo ohladile“, a kao prevencija nekih budućih afera, možda bi dobro bilo da se ovaj problem analizira i dobije potpuna i prava informacija o aflatoksinu.

ti na nekoliko načina. Povrede koje nastaju od insekata (kukurzni plameac, pamukova sovica) koji se ubušuju direktno u klip predstavljaju otvorena vrata za prodor truleži. Suzbijanje insekata kada je to neophodno u velikoj meri umanjuje mogućnost obrazovanja plesni. Takođe i sami insekti su prenosioci truleži. Da bi hibridi kukuruza brže i lakše otpustili vlagu potrebno je da poseduju i određene karakteristike. Hibridi kukuruza kod kojih je komušina tanja kao i ranije otvaranje vršnog dela klipa zbog bolje cirkulacije vazduha (u cilju bržeg otpuštanja vlage) omogućava duže zadržavanje vlage i samim tim povoljne uslove za razvoj plesni.

1. Šta su mikotoksini? Mikotoksini su toksični metaboliti plesni koji u organizam životinja i ljudi dospevaju putem kontaminirane hrane. Plesni iz roda Aspergilus, Penicilijum i Fusarium proizvode mikotoksine štetne po zdravlje ljudi i domaćih životinja. Najznačajnija vrsta gljivica koja proizvodi mikotoksine po svojoj toksičnosti su vrste Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus. Unošenjem mikotoksina u organizam ljudi i životinja nastaju mikotosikoze.

8. Uslovi za razvoj Aspergillus sp.? Optimalno se razvija pri veoma velikom temperaturnom rasponu između 250C do 420C. Veoma slabo se razvija pri temperature 120C dok je maksimalna temperature pri kojoj još može da se uoči razvoj iznosi 480C. Neophodno je napomenuti da aflatoksini spadaju u izuzetno termostabilna jedinjenja i da se struktura AB 1 kao najznačajnijeg među njima razara na temperaturama između 1400C – 1600C. Ali to su temperature koje se u prehrambenoj industriji ne primenjuju.

2. Gde se mikotoksini mogu obrazovati? Sintetišu se u različitim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima kao što su semena uljarica, žitarica i njihovi proizvodi, začini, sušeno voće i drugim proizvodima, a pogotovo u onima sa niskom aktivnošću vode. Ove plesni kontaminiraju žitarice pre i posle žetve, prilikom skladištenja u vlažnim uslovima.

9. Uticaj vlage na stvaranje aflatoksina? Ne počinje dok vlaga zrna ne bude ispod 32%. Vlaga od 1620%, najoptimalnije 18%. Zaustavlja se ukoliko je vlaga ispod 15%

3. Gde su mikotoksini rasprostranjeni? Njihova rasprostranjenost je posebno zabeležena u zemljama tropskog i subtropskog pojasa. Vrste rodova Aspergillus i njihovi toksini se najčešće nalaze u proizvodima koji nisu dovoljno osušeni posle žetve i tokom skladištenja pri relativno visokim temperaturama.

10. Kako kontrolisati nivo mikotoksina? Agrotehničke mere podrazumevaju sve mere koje se preduzimaju u cilju suzbijanja većine biljnih bolesti, obradu i đubrenje zemljišta, plodored, vreme setve, suzbijanje korova i dr. Osnovno je da biljke ne dođu u stresne uslove u kojima postaju jako osetljive na napad patogena. Kontrolu intenziteta napada treba u polju treba obavljati na svakih nedelju dana, Prisustvo gljivice Aspergillus sp. prepoznaje se po miceliji žuto – maslinasto zelene boje dok je Fusarium sp. po miceliji belo – ružičaste boje. Ukoliko postoji više od 10 % klipova sa intenzivnim simptomima truleži (plesni) to polje treba što pre obrati i osušiti zrno na manje od 14 % vlage. Odmah nakon berbe potrebno je u što kraćem roku smanjiti sadržaj vlage u zrnu da bi se zaustavila fiziološka aktivnost gljive kao i produkcoja mikotoksina. Sušenje zrna do 14 % vlage treba obaviti u roku od 24-48 časova posle berbe. Posle sušenja treba izbegavati skladištenje toplog zrna u hladna skladišta jer će se pojaviti kondenzacija. Iz navedenih razloga potrebno je ohladiti zrno 2-5 stepeni posle sušenja, a pre skladištenja. Manji proizvođači koji nemaju mogućnosti veštačkog sušenja kukuruza, kukuruz uglavnom suše prirodnim putem (ambari, koševi, različita prilagođena skladišta). U takvim uslovima zrno ne bi smelo sadržati više od 24 % vlage, a treba ga pažljivo pregledati i odbaciti sve klipove sa promenjenom bojom (cvena, ružičasta, bela), ispucalim ili isklijalim zrnima, mehanički oštećene klipove i druge nečistoće. Ovakav način sušenja je bezbedan samo ako je atmosferska vlaga 55% do 75%. Ovih deset tačaka o aflatoksinu su pravi put u pravovremenom i pravilnom informisanju svih onih koji su uključeni u proces proizvodnje, čuvanja, preprade i krajnjeg korišćenja proizvoda, ovog puta kukuruza koji predstavlja jedan od najznačajnijih izvoznih aduta naše poljoprivrede.

4. Koji su mikotoksini najopasniji? Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus (Aflatoksin), Fusarium culmorum, Fusarium graminearum, Fusarium sporotrichioides (Deoksinivalenon, Zearalenon), Fusarium sporotrichioides, Fusarium poae (Toksin T 2), Aspergillus ochraceus, Penicillium viridicatum, Penicillium cyclopium (Ohratoksin A). Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) je objavila: Aflatoksin B1 uvrstila je u grupu 1 humanih karcinogena (veliki rizik od primarnog karcinoma jetre), Aflatoksin M1 u prvu grupu potencijalnih karcinogena. 5. Kakav uticaj imaju na stočarstvo? Dovodi do direktnih gubitaka zbog uginjavanja životinja i indirektnih šteta zbog pada proizvodnih i reproduktivnih osobina domaćih životinja. Stepen osetljivosti na mikotoksine kod životinja varira u zavisnosti od: količine mikotoksina u hranivima, dužine izloženosti, od genetskih faktora (vrsta, rasa), fizioloških faktora (kategorija, ishrana i obolenja) i spoljašnjih faktora (klimatskih uslova, načina držanja). 6. Zbog čega se javljaju mikotoksini? Zbog osetljivosti biljnog domaćina na toksikogenog patogena, genetskom sposobnošću patogene gljive da stvara mikotoksine i povoljnim uslovima spoljašnje sredine za razvoj patogena stvaranje i akumuliranje mikotoksina. 7. Kako plesni prodiru u klip? Spore fitopatogenih gljiva u ovom slučaju je to Aspergilus sp. čiji metabolite su u stvari mikotoksini-aflatoksin mogu nasta11

AGROSVET

HIBRIDI PŠENICE, DA, DA I TO JE MOGUĆE Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

rolazi oktobar i opimalno vreme za setvu, a proizvođači se pitaju kada će ali i koju sortu sejati? Lično iskustvo, saveti stručnjaka, obilazak dana polja, stanje na berzi, promo kampanje na sredstvima javnog informisanja su samo delići mozaika koji se sklapa sve do ulaska u njivu i setve. Broj sorti ozime pšenice koje su registrovane u Srbiji je preko sto, što domaćih koje preovlađuju, tako i inostranih, pa je izbor težak, reklame zastupnika brojne, veliki broj informacija o prinosima ali isto tako i dezinformacija. Od ove godine još jedna novina u sortimentu. Na pojedinim parcelama u Vojvodini stručnjaci i proizvođači mogli su videti novitet kod strnih žita, hibridne pšenice Hystar i Hywin. Za mnoge iznenađenje, jer su hibridi bili „rezervisani“ za kukuruz i suncokret. Kako su se pokazale? Mišljenje većine je da su se pokazale znatno boljim od konvencionalnih sorti. Ne, ovo nije samo naša „pustolovina“. Treba znati da se površine pod hibridnom pšenicom u Evropi kreću oko 250.000 ha, najviše u Francuskoj čak 210.000 ha te se predviđa značajno povećanje površina u budućnosti. Takođe, zemlja u kojoj pšenica zauzima sve značajniji udeo u proizvodnji, Kina postaje jedna od vodećih svetskih zemalja u proizvodnji hibridnih stnih žita, počev od pšenice gde je postignuto povećanje prinosa od 20% do pirinča gde se kod hibrida prinos popeo na rekordnih 14,5 t/ha.

njihove slabije zastupljenosti. Sam postupak uklanjanja muških cvetova iz klasa se može raditi na nekoliko načina. Prvi način je mehanički, što je težak posao pri čemu obučena i iskusna osoba može za 10 minuta „očistiti“ jedan klas. Sledeći način jeste tretman hemijskim materijama (CHA) koje sprečavaju sintezu funkcionalnog polena što je i jedini primenjen način u Evropi. Sterilizacija „ženske“ linije se radi sredstvom CROISOR i GENESIS pa se dobija muško-sterilna linija. Treći način je muška citoplazmatična sterilnost pronađena u divljim srodnicima pšenice i ječma, ali je iskorištena sa dosta slabim rezultatima pogotovo kod pšenice. Veći prinos po jedinici površine je glavni razlog povećanja površina pod hibridnom pšenicom. Heterozisu se pripisuje veći prinos i preko 15%, kao i veća lisna masa i do 40%, koren veći i do 50% što čini biljku sposobnijom za preživljavanje lošijih uslova (suša), znatno veće usvajanje azota iz zemljišta, a samim tim i njegovo veće iskorišćavanje, veći intezitet fotosinteze i produkcija više suve materije – što je značajno za stočarsku proizvodnju. Bolja sposobnost prezimljavanja i u odnosu na boljeg roditelja. Setva se obavalja znatno manjom količinom semena, setvena norma je oko 100 kg semena odnosno 120-190 zrna po kvadratnom metru. Masa 1000 zrna je kod hibrida veća za 10-15%. Manja zaraza klasa sa gljivama iz roda Fusarium se objašnjava znatno višom stabljikom i samim tim većom udaljenošću klasa od izvora inokuluma.

No možda bi bilo dobro da prvo upoznamo šire čitateljstvo sa time šta su to hibridi? Hibridi nastaju kontrolisanim ukrštanjem dve čiste linije odabirane duži niz godina zbog određenih poželjnih osobina, pri čemu dobijaju različite gene od oba roditelja, što u stvari znači da se kombinuju njihove dobre osobine. Kod pšenice, jedna linija ne proizvodi funkcionalan polen pa je muško sterilna i zove se ženska linija ili majka, dok se druga linija zove muška ili otac. Žetvom se dobija F1 ili prva generacija koja se seje na parcelama i iskorištava se heterozis efekat. Kod hibrida dolazi do izražaja „hibridna snaga“ (heterozis) koja se ispoljava u brojnim prednostima, kao što su veći prinos, veća otpornost na bolesti i štetočine, veći habitus biljaka itd. Od kako je otkriven početkom XX veka, heterozis je kod nekih biljnih vrsta iskorišćen u velikoj meri. Kod kukuruza i suncokreta se seju samo hibridi, dok su kod sitnozrnih žitarica zastupljeni su u mnogo manjem procentu koji se doduše svake godine povećava. Hibride je mnogo lakše dobiti kod biljnih vrsta kao što je kukuruz zbog odvojenih muških i ženskih cvetova i lakše kontrole oplodnje dok kod pšenice to nije slučaj što je jedan od razloga

Proizvođači koji su navikli da seju seme sa „tavana“ to neće moći raditi sa hibridima. Hibridi ne prenose svoj „dragoceni“ genetski materijal na potomstvo, te ono može izgledati znatno drugačije od svojih roditelja i naravno gubi se heterozis efekat i sve prednosti koje donosi. To nije trik selekcionarskih kuća da bi proizvođači svake godine od njih kupovali seme već je to jednostavno zakon genetike. Već druga (F2) generacija ima značajno smanjenje prinosa, prema FAO podacima u dugogodišnjim ogledima smanjenje prinosa između F1 i F2 se kretalo od 10-15%. Napredak u poljoprivrednim naukama, posebno selekciji je veoma brz, novine, a jedna od njih je i hibridna pšenica je nešto što nas čeka u narednom periodu. Kao i sa svim novinama i hibridne pšenice treba isprobati, prvo na manjim površinama, a ako zadovolje i budu bolje od standarda uključivati ih u proizvodnju. 13

AGROSVET

DUNJA – MIRIŠLJAVA I LEKOVITA Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

ožda nepopularan početak teksta ali koliko se dunjevača (rakija od dunje) popije u kafanama širom Srbije, najmanje bi trebalo da imamo 10000 hektara pod ovom atraktivnom voćkom. Istina je sasvim drugačija, jedva da imamo 1000 do 1500 ha intenzivnih zasada. Dunja – Cidonia oblonga, pripada familiji ruža Rosaceae. Njeno botaničko ime potiče od naziva grada Kydonia (danas Hania- na severozapadu ostrva Krita) odakle je krenulo širenje ove blagorodne vrste. U Jermeniji i Iranu se mogu naći divlje forme dunje u prirodi. Po verovanjima drevnih naroda, dunja važi za simbol ljubavi, sreće, plodnosti, lepote, postojanosti. U antičkim legendama dunjom su bogovi određivali sudbine.

Za podizanje plantaže dunje treba koristiti najpre zdrave sadnice, koje moraju da ispunjavaju sledeće uslove: da su zdrave i potiču od zdravih matičnih stabala, da je identičnost sorte i podloge sigurna, da su umerene bujnosti i imaju dobar korenov sistem, da nisu oštećene od grada, glodara ili mraza, da je dobro sraslo spojno mesto. Zasad dunje se sadi na rastojanju 5 metara red od reda i 3 metra u redu, što obezbeđuje 666 biljaka po hektaru. Najčešći sistem gajenja dunje je kotlasta kruna ili popularno “vaza”. Sadnju treba obaviti u najoptimalnijim uslovima, a to je u jesen ili rano proleće. Potrebno je sadnicu posle sadnje zaliti sa desetak litara vode da bi prijem bio bolji.

Dunja, svojim sočnim i mirišljavim plodovima je veoma zdravo i lekovito voće. Sadrži dosta voćnih šećera, organskih kiselina (jabučna, limunska, vinska…), vitamin C, pektin, a od mineralnih sastojaka: kalijum, kalcijum, fosfor i magnezijum. Dunje se konzumiraju sveže, pečene ili se preradjuju u kompote, slatka, pekmeze, sokove. Kuvanjem sa vodom i šećerom od strugane dunje se spravlja ukusan žele. Dunja poseduje i lekovita svojstva, snižava nivo holesterola, poboljšava varenje i jača apetit. Ublažava simptome upale ždrela, štiti srce i krvne sudove. Kuvana dunja blagotvorno deluje protiv upale želuca i creva. Takođe se spravlja i poznata rakija – dunjovača – jedna od najkvalitetnijih i najskupljih rakija.

Sortiment dunje je dosta oskudan, gaje se tek nekoliko desetina sorti od kojih su najpoznatije: Leskovačka, Vranjska, Morava, Šampion, Pazardžijska dunja, Trijumf, Hemus itd. Radi boljeg oplođenja veoma je važan raspored sorti u zasadu, sorte oprašivače treba staviti u svaki peti red i time će oplodnja biti zadovoljavajuća. Negu treba redovno sprovoditi u uzgojnom periodu kao i kada stupi na rod, redovnim suzbijanjem korova, kultiviranjem, prihranom i merama hemijske zaštite. Da bi zasad dunje, dunjik redovno i obilno rađao treba sprovoditi sledeće agrotehničke mere: đubrenje kompleksnim mineralnim djubrivima krajem novembra i početkom decembra u količini 500 kg po hektaru, i to formulacijama sa pojačanim sadržajem fosfora i kalijuma, Prolećnu prihranu obavljati do faze cvetanja sa 150 kg/ha KAN-a i 100 kg/ha posle cvetanja. Svake treće godine poželjno je unositi 20-30 tona po hektaru zgorelog stajnjaka. Rezidba se obavlja redovno u proleće u vidu proređivanja krošnje za bolje osvetljenje i za pospešivanje mladog prirasta na kome se formira rod. Zelena rezidba takođe ima značaj i obavlja se u junu proređivanjem vodopija i usmeravanjem grana. Vrši se redovna kontrola zasada na pojavu bakterija. Berba se vrši ručno, a ne trešenjem i “mlaćenjem” da bi se izbegle povrede i oštećenja grana.

Dunja je voćka toplijeg podneblja i sa uspehom se može gajiti do 700 m nadmorske visine. Interesantna je vrsta za amaterske voćnjake, mada se u zadnje vreme podiže dosta mladih zasada dunje, koji se gaje profesionalno. Dunja je deficitarno voće i preporučljiva je za širenje, i ima niz prednosti u gajenju: nije zahtevna, ne treba joj naslon, laka za gajenje i za berbu, obilno rađa i ima dobru prođu na tržištu. Ograničavajući faktor je u zaštiti, jer je veoma osetljiva na bolesti bakteriozne plamenjače - Erwinia amilovora, monilije - Monilinia linhartianai i bakterioze –Pseudomonas syringe, koje traže veliku disciplinu, jer začas mogu da unište veći deo zasada.

AGROSVET

Zaštita dunje se obavlja tokom vegetacije protiv bolesti i štetočina, u zavisnosti od vremenskih prilika, 6-7 puta. Bakteriozna plamenjača kao najopasnija i nepredvidiva se suzbija u proleće i jesen bakarnim preparatima – Funguran OH, Cuprablau Z ili Blue bordo. U cvetanju može da napravi najveće gubitke i tada se zaštita obavlja fungicidom Fostonic tri puta: pred cvetanje, tokom cvetanja i u precvetavanju. Monilioza jedna od najdestruktivnijih bolesti, napada u prvoj fazi cvetove i grančice i izaziva njihovo sušenje, a u drugoj fazi se javlja kao mrka trulež plodova. Preventivna mera je uklanjanje zaraženih delova biljke i hemijske mere koje se izvode pred cvetanje, i u precvetavanju preparatima Pyrus, Cormax ili Funomil. Takođe treba zaštititi i plodove od truljenja tokom jula i avgusta pomenutim preparatima. Mrka pegavost se suzbija redovno i to pred cvetanje dunje i dva puta posle cvetanja primenom fungicida kao što su Captan, Dithane ili Penncozeb, Balear. Bakterija Pseudomonas syringe, koja se javlja zadnjih godina i napada drvenaste delove dunje (korenov vrat, stablo, grane i grančice) je posebno štetna, jer dovodi do brzog sušenja cele biljke, a kao i kod svih bakterija ograničene su mere borbe. Možemo primeniti samo bakarne

preparate u jesen i proleće. Preventivno se može primeniti i krečenje stabala u jesen sledećim rastvorom, koji istovremeno služi i kao zaštita od zečeva i srna: na 10 litara vode rastvoriti 0,5 kg Blue bordo, 1,0 kg AgroCiram i 125 g lepka za tapete. Od štetočina se mogu javiti lisne vaši (primeniti Afinex) ili jabukin i breskvin smotavac koji izaziva crvljivost plodova. Za zaštitu se primenjuju krajem maja, u julu i avgustu insekticidi kao što su Nurelle D, Runner, Vantex. Dunja takođe ima potrebe za makro i mikroelementima u svakoj fenofazi svog razvoja, zato zajedno sa zaštitom treba dodati i hranljive elemente, a to podrazumeva unošenje mikroelemenata (Fitofert Zink, FF Mangan, FF Bor Max) i amino i huminskih kiselina (FF Humistart) na početku vegetacije i nakon berbe. Tokom vegetacije, primena formulacija sa kalcijumom (FF Calcium 15, FF Calcium Organo 30) i NPK (FF Kristal 10:40:10 i FF Kristal 4:10:40) dace čvrstinu, bolju kondiciju i punoću ukusa ploda dunje. Uostalom, narod je kroz pesmu “Dunjo moja” dao najbolji opis vrednosti ove, tako tražene voćne vrste.

AGROSVET

NE ZABORAVITE NA “KUPANJE”

Priredio: Dragan Lazarević, dipl. inž. polj.

Posvetimo se sada jednoj gljivici koja napada prvenstveno jabuku i krušku, a pomalo je zapostavljena, mada po štetama ne bi smela.

ožda vas je malo začudio naslov, ali mi to zaista mislimo. Ono što ove jeseni nikako ne smete zaboraviti jeste „kupanje“, ali voćaka naravno. Tekuća 2014. godina nam je nakon prognozirane suše, donela rekordne padavine, i kao i uvek zadesilo nas je mnogo nedaća. I prethodnim, nazovi lakim godinama svi su bili „zaštitari“, ali ove izazovne su se zaista pokazali oni koji se strukom zaštitom bilja zaista bave na pravi način. Na koštičavom voću je bilo puno problema i to opravdano jer su to uglavnom biljke koje vole topliju klimu sa manje padavina. Od truleži se teško moglo spasiti. Kažem „teško“ jer je ipak bilo moguće. Dok se u prosečnim godinama, tj. onim sa manje ili drugačijim rasporedom padavina, borba protiv truleži svodila na jedan fungicidni tretman i to najčešće onaj pred berbu, ova je pokazalo sve manjkavosti te navike. Naime trulež na plodovima koštičavog voća može nastati u obliku latentne infekcije kada su plodovi zeleni, tj. veličine oraha ili lešnika, naravno ukoliko su uslovi povoljni za to. Ta ostvarena infekcija čeka nakupljanje šećera u samom plodu i zatim dolazi do pojave simptomia A, tada kada vidimo prve simptome, kasno je za tretman.

Međutim vratimo se u sadašnjost, tj u jesen. Šta je to što nam preti sada na koštičavom voću? Svakako da su to bakterioze. Oslabljeno i napadnuto stablo podložno je napadu raznih bakterija. Među njima ipak je najznačajnija Pseudomonas syringe. Što nam godina donese više padavina to stabla koštičavog voća budu osetljivija na razvoj ove bolesti. Iz tog razloga sam imao priliku da u Poljskoj vidim stabla koja su u 7 godini gotovo 50% osušena usled napada ove bakterije (sl. 1.) Da bi smanjili ili u potpunosti sprečili štete neophodno je uraditi kvalitetno „kupanje stabala“ bakranim preparatima i to bakar hidroksidom tj Funguran OH u dozi od 5,0 kg/ha, sa velikom količinom vode. Ovaj proizvod koji nam dolazi od nemačke hemijske kuće SPIESS Urania se dokazao svojom perzistentnošću i efikasnošću i pouzdan je partner i u ovoj nestabilnoj godini. Ne treba u ovoj žurbi zaboraviti ni jabučasto voće. Ove godine Erwinia amylovora je harala krušicima, i ostavila velike posledice. Tu svakako dileme nema bez zimskog tretmana se ne može proći. To i dobra higijena predstavljaju ključni preduslov za uspešnu narednu godinu. Ali pošto je o ovoj bakteriji bilo reči u prethodnim brojevima, u kojima smo i preporučili niz preventivnih ali i kurativnih mera zaštite. 16

Gljivica Nectria galligena iliti rak stabala jabuke. Rasprostranjena u najznačajnijim područjima za gajenje jabuke i jedna od bolesti koje je krajem XIX veka Evropa prenela Americi. Oni koji obilaze starije voćnjake na podlozi MM 106 imali su priliku da je vide možda nešto češće. S druge strane ni oni koji su podizali mlade voćnjake, a kupovali sadnice u inostranstvu dobili su sa sadnim materijalom i ovu bakteriju. Simptom ove bolesti se ne mora videti u trenutku sadnje ali se već u toj tekućoj godini ispolji. Zaraza se obično razvija na mestu odvajanja lista ili pupoljka. Početno, mlade rak rane su u vidu uleglih zona koje se povećavaju i postaju eliptične. Ivice rak rana nadrastaju okolno zdravo tkivo, a pošto se parazit razvija i širi, on često napadnutu granu zahvata prstenasto što dovodi do sušenja grane. Naročito su osetljive sorte i klonovi Crvenog delišesa i Gale. Kasnije se sa zaraženih mesta sporama ova bolest širi kišom i stvara nove infekcije. Infekcije se mogu ostvariti od proleća pa sve do jeseni. Upravo u jesen je i najveća opasnost kada prilikom opadanja lišća dolazi do stvaranja prirodnih rana kroz koje dolazi do razvoja infekcije. U proleće naredne godine se simptomi ispoljavaju, ali je tada već kasno. Šta je to što možemo da uradimo? Zajedno sa gore spomenutim bakrom neposredno pred opadanje lišća može se uraditi dezinfekcija rana i preparatom FUNOMILOM i to dozom od 1,0 kg/ha. Kao i kod nekih drugih patogena ili generalno u zaštiti od bolesti, dva su osnovna postulata „bolje sprečiti nego lečiti“ i „zaštita u narednoj godini počinje u tekućoj“. Primenite oba i biće lakše u narednoj sezoni, bila on vlažna ili sušna.

AGROSVET

UPOZNAJTE NAJVEĆE NEPRIJATELJE VINOVE LOZE Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

ad god se povede priča o vinovoj lozi i problemima u gajenju, na prvom mestu su uvek bolesti. Naravno, ova godina je bila školiski primer za to i što kaže nardo „ne ponovila se“. Nažalost, u toj borbi sa bolestima, vrlo često se zanemari problem štetnih insekata, insekata i grinja, a one neosetno uzimaju svoj danak. Zato, bolje je da ih na kraju ove, a pred sledeću sezonu bolje upoznamo, a samim tim i efikasno odreagujemo ako za to ima potreba.

se izlegu oštećuju zelene bobice, kasnije se učaure i prelaze u lutku. Druga generacija leptira se javlja polovinom avgusta, obično polažu jaja na grozdove koji su u šarku. Gusenice koje su se izlegle oštećuju poluzrele i zrele bobice ubušivanjem u njih. U nekim godinama može se pojaviti i 4. generacija, samo što gusenice obično uginu od prvog zahlađenja.

Sivi, Polychrosis botrana i žuti grozdov smotavac Clysia ambiguella spadaju u najznačajnije štetočine vinove loze. Sivi grozdov smotavac je prvenstveno štetočina vinove loze, međutim, može se naći i na malini, kupini, cvetu lucerke, deteline i krompira. Žuti grozdov smotavac koji je tek nešto kasnije registrovan kod nas štete pričinjava još na glogu, jorgovanu i lucerki.

Žuti grozdov smotavac se javlja ređe od sivog. Ima samo dve generacije godišnje i javlja se kasnije od sivog. Kod žutog smotavca generacije su jasno odeljene jedna od druge dok kod sivog smotavca po pravilu ima tri generacije koje se preklapaju pa se vrlo često ne zna gde se jedna završava, a gde druga počinje. Iako nam se na prvi pogled čini da je manje opasan sličnosti sa sivim smotavcem ima jako puno. Prva generacija se javlja početkom aprila. Ženke polažu jaja na cvetne pupoljke. Jedna ženka može da položi do 100 jaja. Embrionalni razvoj traje deset dana. Kao kod sivog smotavca, gusenice napadaju cvetne pupoljke. Odrasle gusenice na čokotu ili na grozdovima opredu kokot i u njemu se preobraze u lutku. Druga generacija se javlja drugom polovinom jula. Na drugu generaciju mora da obratimo posebnu pažnju jer ženke polažu jaja na bobice, a gusenice odmah po piljenju prodiru u njih. Oštećene bobice podložne su brzom truljenju i propadanju.

Sivi grozdov smotavac, leptiri su sivo-pepeljasti, prednja krila su prošarana pegama, dok su zadnja krila sive boje, prisutan je već tokom aprila kada su temperature u dužem vremenskom period iznad 10°C. Ne javljaju se svi leptiri odjednom, po pravilu najpre se jave samo mužjaci, zatim nekoliko dana kasnije i ženke, dok masovan let možemo registrovati krajem maja i početkom juna. Po pravilu suzbijanje se vrši 5-10 dana od maksimalnog leta leptira, koji se utvrđuje feromonskim klopkama. Preko dana su leptiri teško uočljivi pošto se skrivaju na naličju lista ili u kori čokota (obično biraju gornji odnosno viši deo čokota). Aktivni postaju u sumrak Ili rano ujutru pred svanuće. Ženke polažu jaja na tek formirane cvasti vinove loze, jedna ženka može da položi i do 100 jaja u zavisnosti od temperature i vlažnosti. Nakon 4-10 dana izlegu se gusenice koje upredaju delove cvasti u gužvice, hrane se cvetovima, a kasnije i zametnutim bobicama. Mogu da pojedu veliki broj bobica, ali još veći broj oštete nagrizajući ih, tako da indirektnom štetom stvaraju povoljne uslove za razvoj truleži. Gusenice su tamno- zelenkaste sa crnom glavom. Svoj pun razvoj dostižu posle 30 dana kada se učaure pod korom i prelaze u lutku. Može da ima 3-4 generacije godišnje. Leptiri prve generacije se javljaju početkom jula i polažu jaja na bobice koje su veličine graška. Gusenice koje 18

AGROSVET

Suzbijanje žutog i sivog grozdovog smotavca se vrši na osnovu praćenja leta leptira feromonskim klopkama. Međutim, praksa kod nas je da se prvi tretman radi neposredno pre cvetanja ili na početku formiranja bobica, dok drugi tretman obično radimo kada bobice počnu da se dodiruju. Ključna stvar u primeni insekticida je njihova rotacija tj. ne primenjivati preparate sa istim mehanizmom delovanja da ne bi došlo do stvaranja rezistencije. Odličan izbor za suzbijanje smotavca su preparati: Avaunt 15-EC (Indoksakrb) u koncentraciji od 0,25%. Usvaja se jako brzo, tako da ukoliko kiša padne nakon što se preparat osuši na biljnoj površini, nije potrebno ponavljati tretman. Takođe, dobru efiaksnost pokazao je insekticid Runner 240 SC (Metokifeozid) u konc. od 0,05% pre početka ubušivanja gusenica u bobice, U uslovima slabije pojave efikasan je i Cythrin 250 EC (Cipermetrin) u koncentraciji od 0,012-0,024%, Primenjivati ga na početku vegetacije kada su temperature niže do 200C, jer zbog isparljivosti na visokim temperaturama kratko deluje.

kratkom vremenu su. šeFitoplazmu zlatastog žutila vinove loze prenosi insekt – cikada Scaphoideus titanus Ball. Cikada je verovatno sadnim materijalom preneta četrdesetih godina prošlog veka iz Severne Amerike. Prvo je registrovana 1958. u Francuskoj, a zatim i Italiji i tako redom. Cikada ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu jajeta i ceo svoj životni ciklus provodi na vinovoj lozi. Jaje je crne boje, dužine oko 1,3 mm, smešteno pod koru, u pukotine čokota i lastara. Ženka tokom perioda jul – septembar položi oko 24 jaja, pojedinačno ili u grupi od 2 puta po 12 u nizu. Cikada ima pet stadijuma larvi, a u poslednjem, petom stadijumu duge su oko 5 mm, boje slonove kosti, a na zadnjem segmentu imaju dve simetrične trouglaste crne mrlje. Larve su vidljive golim okom i hrane se od kraja maja do početka jula. Odrasli insekt je dug 4,5 do 5,5 mm (ženka krupnija od mužjaka), mrkožute boje. Svi larveni stadijumi i imago odnosno odrasli insekt se hrani na naličju lista vinove loze isisavajući biljne sokove. I upravo tada može doći do usvajanja fitoplazme ukoliko je biljka zaražena. Cikada koja je usvojila fitoplazmu sposobna je da je prenese tek posle perioda mirovanja - inkubacije koji traje oko 40 dana. Međutim infekciju odrasli insekt ne prenosi na potomstvo. Hemijska zaštita protiv cikade ipak predstavlja osnovu uspešne borbe. Iskustva u našoj zemlji ukrštena sa višegodišnjom praksom francuske i italijanske fitosanitarne servisne službe temelj su dobre poljoprivredne prakse u odbrani vinove loze. Zaštita počinje prvim tretmanom nakon rezidbe vinove loze kada se preporučuje primena kombinacije mineralnog ulja i kontaktnog insekticida – Nitropol S + Cythrin 250 EC. Tokom vegetacije preporučuju se tri tretmana i to: I tretman – mesec dana po piljenju larvi što najčešće pada krajem maja odnosno početkom juna, II tretman - 15 dana kasnije i III tretman - mesec dana nakon drugog tretmana. Preporuka je da se za sva tri tretmana koriste insekticidi sa različitim mehanizmima delovanja, pa vinogradarima preporučujemo primenu kontaktnih kao što su Reldan 22 EC (Hlorpirifos), Nurelle-D (Hlorpirifos+Cipermetrin), zatim grupu piretroida Vantex 60SC (Gama-cihalotrin), Cythrin 250 EC, ili neonikotinoide Afinex 20 SP (Acetamiprid), odnosno Actara 25 WG (Tiametoksam).

Ukoliko posebno suzbijamo grozdanog moljca tj. bez upotrebe fungicida, tada ne treba tretirati i lisnu masu, nego samo deo čokota na kome se nalaze grozdovi. Time znatno smanjujemo utrošak preparata kao i niz negativnih efekata kao što je količina ostataka insekticida u biljci. Lozina grinja - Colomerus vitis je mikroskopski sitna pa je ne možemo videti golim okom. Prezimljava ispod ljuspica zimskih okaca. U vreme pupoljenja grinje ulaze u glavni pupoljak i sišu sokove izazivajući „erinozne“ simptome. Ti simptomi se prepoznaju po tome, što se na licu lista uočavaju bradavičasta ispupčenja, dok se na naličju uočavaju udubljena ispunjena gustim beličastim dlačicama. Kasnije, grinje žive na naličju listova u tim udubljenima, tu polažu jaja, i razvijaju se. Suzbijanje grinja radimo sa dva do tri tretmana u toku vegetacije. Prvi tretman obaviti odmah po kretanju vegetacije, a druga dva u intervalu od 10-15 dana akaricidima kao što su Demitan 200-SC (Fenazakvin) u konc. od 0,04-0,06% ili Sanmite 20 WP (Piridaben) u koncentraciji od 0,05-0,07%. Ukoliko su na biljci prisutni svi stadijumi i u velikom broju onda je poželjna zajednička primena sa novim preparatom Borneo (Etoksazol). To je preparat sa jedinstvenim mehanizmom delovanja. Selektivan prema korisnim organizmima, te je pogodan za integralni koncept gajenja voća. Ukoliko ga primenjujemo samostalno najveća efikasnost se postiže u primeni na početku vegetacije kada se pile larve iz zimskih jaja.

Ove štetočine su najzastupljenije u našim vinogorjima ali u pojedinim godinama zna da iznenadi i gubar, pedomerka, kukavičija suza. Osnove mere zaštite zasnivaju se na redovnom pregledu zasada vinove loze, praćenju zdravstvenog stanja, animiranju stručnih službi i stručnjaka na evidenciji pojave i naravno, preduzimanju pravovremenih mera zaštite.

Početak XXI veka, vinogradarstvo Srbije je ugrozila još jedna bolest čiji je glavni vektor (prenosliac) štetni insekt, cikada. Fitoplazma Flavescence dorėe je prouzrokovač zlatastog žutila vinove loze. Zaraženi listovi dobijaju dobijaju zlatnožutu boju koja kod crvenih sorti prelazi u ljubičasto-crvenu, savijaju se po obodu lista prema naličju, a čokoti se u

AGROSVET

POPLAVE I BUJICE

I NJIHOV UTICAJ NA POLJOPRIVREDNA ZEMLJIŠTA Priredio: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj.

roleće 2014., što bi srpski narod rekao „Ne ponovilo se“. Od 14. do 18. maja dve velike srpske reke Kolubara i Zapadna Morava sa svojim pritokama, pokazale su svoju do sada najjaču snagu i ponovo nam rekle „ko je gazda u kući“. Ogromne količine vode koje je sa Antlanskog okeana doneo anticiklon „Nataša“, sručile su se u toku 48 do 72 sata na slivnim područijima dve pomenute reke i izazvale prirodne katastrofe u vidu bujica, erozija i poplava.

oticaj jako brz. To izaziva pojavu brazdastih erozija i bujičnih vodotokova na višim terenima. To je što se prirode tiče. Da li smo i mi, ljudi zakazali?. Svakako, jer naša nemarnost kroz loše održavanje objekata za zaštitu od erozija (pregrade, kaskade i kinete) koje razbijaju poplavne talase i zadržavaju erozovni materijal, neplansko krčenje šuma i

uništavanje pašnjaka i livada ubrzali su ove procese i pomogli prirodi da pokaže svoju najaču snagu do sada. Da ne pričamo ili pišemo kako su nam odvodni kanali postali deponije svega i svačega. No, vratimo se nauci. Bujični vodotoci sa viših terena donose u ravničarska zemljišta plodni nanos koji se

Kako je priroda sve to napravila? Postoji mnoštvo naučnih objašnjenja, koja se uvek slažu u jednom, odnosno u zaključcima. Očnimo zato ispočetka. Planinska zemljišta su slabe moćnosti (dubine), zbog čega se brzo zasite vodom i pretvaraju u zemljišnu disperziju tj. u poroznom sistemu zemljišta ne postoji vazduh već je sve ispunjeno vodom. Pošto zemljište više ne može da primi vodu, počinje pojava oticaja sa površine zemljišta koja su na planinama pod velikim nagibom, te je zbog toga 20

stručno zove ’’Koluvijum’’, i tako su kroz istoriju nastala koluvijalna zemljišta koja se nalaze na većim razdaljinama od korita reka. Sa druge strane velike reke u koje se ulivaju manji vodotoci sa viših terena takođe nose uglavnom plodne nanose koji kada se izliju iz korita reka u vidu poplava formiraju aluvijalna zemljišta, koja su takođe jako

AGROSVET

plodna i puna organske materije. Takva su zemljišta upravo i formirana u dolinama Kolubare, Zapadne Morave i ostalih naših reka koje prolaze kroz ravničarske krajeve. Ta zemljišta su po svom hemijskom sastavu jako bogata, a i vodno-vazdušni režimi su im povoljni za gajenje povrtarskih biljaka. Posle poplava pomenuta zemljišta su dobila

nove količine tih plodnih nanosa, i jednostavno se ponovio prirodni proces koji nije ništa novo, već je to ono što se stalno ponavlja u prirodi. Šta se posle ovih prirodnih katastrofa desilo sa poljoprivrednim zemljištima? To je pitanje koje muči naše povrtare, voćare, ratare. A niko im do sada nije dao odgovor, šta se stvarno dešava sa zemljištima posle poplava. Kružile su priče, da je voće i povrće sa poplavljenih područja kontaminirano, puno teških metala i drugih neželjenih supstanci koje je reka donela i ostavila u zemljištima. To je proizvođače dovelo u tešku finansijsku situaciju jer je jednostavno stala prodaja, uništena im je proizvodnja, neki su čak dobijali zabranu prodaje na pijacama i kvantašima, došlo je do bojkota kupaca iz velikih gradova. Vreme prolazi, a proizvođačima je i dalje sve nejasno, kako da idu dalje i šta da rade sa zemljištima posle poplava.

ske materije. Ove tvrdnje su dokazane i potvrđene posle poplava, od strane naših priznatih institucija, kao što je Poljoprivredni fakultet u Zemunu, Institut za zemljište i druge referentne ustavnove. Prema podacima ovih institucija posle poplava urađeno je preko 7000 analiza uzorka zemljišta iz poplavljenih područja, koje su pokazale i potvrdile da zemljišta nisu kontaminirana, čak naprotiv da su obogaćena novim sadržajem organske materije i hemijskim elementima koje je priroda donela sa planinskih zemljišta.

Da ipak nije sve idealno, pokazuju fizičke i vodno– vazdušne karakteristike zemljišta, koje su pretrpele izvesne promene posle poplava jer je velika količina vode poremetila odnose u zemljištu. Zbog toga je savet poljoprivrednicima da na popravci ovih svojstava treba da porade, pre svega kroz obaveznu duboku obradu (oranje) zemljišta, kao i češće usitnjaOno što je ipak jasno je da vanje (tanjiranje, freziranje, su njihova zemljišta obogaćedrljanje) zemljišta. na novom količinom organ21

Zato dragi poljoprivredni proizvođači iz poplavljenih područja, nemojte brinuti da su vaši usevi lošeg kvaliteta jer se gaje na poplavljenim zemljištima. Samo nastavite sa dobrim radom kao što se do sada radili jer priroda uz malu asistenciju čoveka sve vrati u ravnotežu.

NAŠA MALA GALERIJA

Jedan stari kontrabas...

Joj što je slatko

Južni Banat, da li je moguće...

Nije GMO, jednostavno Valjevo

Al se nekad dobro jelo

GAZDINSTVO ZA PRIMER Priredio: Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

a tromeđi opština Niš-Doljevac-Merošina nalazi se Batušinac, selo vrednih poljoprivrednih proizvođača, koji se pretežno bave proizvodnjom povrća, na otvorenom i u zaštićenom prostoru. Kroz atar sela protiče i Južna Morava, što ovim vrednim ljudima omogućava da cele sezone neometano navodnjavaju svoje useve i zasade voća, što oni zahvaljujući plitkim podzemnim vodama i čine. Selo je nadomak Niša, gde meštani uglavnom i plasiraju svoju robu, bilo na kvanašu ili na niškim pijacama. Naravno blizina tržišta je njihova komparativna prednost. U selu živi oko 800 stanovnika u oko 200 gazdinstava, a mi smo se ovom prilikom opredelili da ukratko predstavimo samo jedno, ali po mnogo čemu vredno gazdinstvo. Kada se autoputem Niš – Leskovac, na desetak kilometara od Niša sa svoje leve strane osvrnete na krajolik, primetićete brojne plastenike Batušinčana. Neki od njih su i plastenici porodice Dinić. Domaćin Veselin, poznatiji kao Vesko sa suprugom Draganom, sinom Nikolom i ćerkama Danicom i Natalijom, na uzoran način obrađuje svojih 4000 m2 zaštićenog prostora i oko 6000 m2 otvorenog polja. Ranije su obrađivali na oko jedan hektar otvorenog polja, što su vremenom smanjili, a povećali su i dalje povećavaju površinu pod plastenicima. Svi su maksimalno uključeni u proizvodnju bez obzira na druga zanimanja koja imaju vredni članovi ove porodice.

AGROSVET

AGROSVET hunski kvalitet i zdravstvenu ispravnost plodova. Ovo je više puta i potvrđivano na danima paradajza, „Paradajzijada“ u Batušincu, gde se pod šiframa vršila ocena kvaliteta ubranih plodova paradajza. Ova jedinstvena manifestacija koja se održava krajem juna svake godine i ima za cilj promovisanje intenzivne povrtarske proizvodnje, zdravstvene ispravnosti povrća i na kraju same meštane, kao takve proizvođače. Ove sezone nažalost u većini objekata širom Srbije situacija je katastrofalna, i onako smanjeni prinosi, pa još i prisustvo štetočina (kod paradajza tuta ali i pamukova sovica), doveli su do negativnih kalkulacija proizvođača. Nasuprot tome, Dinići uz osmeh i dalje prodaju svoj paradajz za oko 100 dinara po kilogramu, spremajući se za sledeći ciklus u proizvodnji, a to su salate... U Batušincu ima još sličnih gazdinstava, ali se Stručna služba Agromarketa iskreno nada da će ih u buduće biti još više i sa tim u vezi stoji na raspolaganju svim zainteresovanim proizvođačima.

Deo objekata nalazi se u sistemu grejanja, deo proizvodnje je i trenutno na otvorenom polju, ali se iz sezone u sezonu ovo gazdinstvo usavršava i unapređuje. Shvatili su odavno da je jedini način opstanka na tržištu intenziviranje proizvodnje, pa tako modernizuju svoje proizvodne objekte i trude se da pokriju nove površine... Cilj ovih vrednih ljudi je da tokom cele godine objekti budu pod proizvodnjom, pa se tu neprestano smenjuju plodovito, lisnato i korenasto povrće. Pored permanentne eksploatacije objekata Dinići rade i na povećanju prinosa po jedinici površine. Tako se smanjuju troškovi amortizacije objekta i dobija niža cena koštanja proizvoda, pa samom proizvođaču ostaje veća zarada. Ova sezona je za većinu povrtara bila izuzetno teška, a na pitanje upućeno Vesku kakva je bila sezona, uz obavezni osmeh, sledi odgovor, „Odlična”. Poštujući principe dobre proizvođačke prakse i ulažući u kompletan kvalitetan repromaterijal, maksimalno negujući bijke uz skromnu pomoć Stručne službe Agromarketa, Dinići sve rizike u proizvodnji svode na minimum i postižu vrhunske prinose, vr-

AGROSVET

DOLMAR SINONIM ZA POUZDANOST Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

d kako je 1927. godine Dolmar proizveo prvu benzinsku motornu testeru u svetu i danas se trudi da ostane vodeći proizvođač garden i opreme za šumarstvo. Svojim inovacijama i kvalitetom proizvoda kompanija Dolmar iz dana u dan sve više osvaja svetsko tržište, a samim tim čini da sve veći broj zaljubljenika u Dolmar ispune sve one zadatke koje priroda stavlja ispred njih. Živimo u turbulentnom vremenu i to nam nameće potrebu za što bolju organizovanost u svom poslu, a postizanje većeg uučinka u poslu direktno zavisi od od opreme za rad. Manji utrošak vremena za obavljanje određenog posla, komforniji i udobniji rad, sigurnost pri radu, pouzdanost i dugotrajnost je sve ono što čini Dolmar. Razvojem najnovijih tehnologija Dolmar se trudi da u velikoj meri utiče na očuvanje životne sredine. Tako su na uređajima iz poslednje generacije Dolmar implementirane najnovija rešenja kao što su:

Ovaj sistem olakšava restartovanje motora jer elektronika testere poseduje kondenzator koji akumulira električnu energiju koja se koristi za paljenje smeše. Kod motora koji ne poseduju ovaj sistem paljenje se dešava na 700 obrtaja u minuti, dok kod testera koje poseduju MPI motor se pali na 300 obrtaja u minuti. Ovaj sistem je veoma bitan jer vrši regulaciju maksimalnog broja obrtaja i ne dozvoljava motoru da pređe maksimalnu granicu broja obrtaja. Na ovaj način čuva se motor. Tab. 1 – Osnovne karakteristike modela motornih testera PS 32 i PS 35

SLR tehnologije-Scavenging Losses Rejection SAS tehnologije-Stratified Air Scavenging Četvorotaktni motor Ova tehnička rešenja su veoma značajna jer u velikoj meri dovode do smanjenja nivoa štetnih gasova, a samim tim smanjuje se zagađenje vazduha. Svako zagađenje životne sredine makar to bilo i minimalno poput dvotaktnih motora, može ostaviti ozbiljne posledice na planeti Zemlji koju smo nasledili od predaka, a pozajmili od potomaka.

Model

PS 32

PS 35

Zapremina cilindra

32 cm³

35 cm³

Snaga Snaga Masa Rezervoar ulja Rezervoar goriva Vodilica Lanac

1.35 kw 1.8 ks 4.2 kg 0.28 l 0.40 l 35 cm 3/8 1.1 mm

1.7 kw 2.3 ks 4.4 kg 0.28 l 0.40 l 40 cm 3/8 1.3 mm

Hobi korisnicima je namenjen i model PS 45, kompaktna testera malih gabarita, snage od 1,7 kw sa vodilicom od 35 cm. Idealna je za korisnike koji za sebe spremaju 10-25 m³ ogrevnog drveta, za kresanje grana, kao i za upotrebu u građevinarstvu.

Stručni tim Garden sektora u okviru kompanije Agromarket, koja je generalni uvoznik i distributer brenda Dolmar, potrudio se da našim korisnicima predstavi paletu motornih testera različitih namena. Na našem tržištu, dobro su se predstavili novi modeli motornih testera i trimera Dolmar. Odličan spoj snage, kvaliteta, a i cene. Reč je o modelima motornih testera PS 32, PS 35, PS 4605 i motorni trimer MS 24u, kao i električna testera ES 38.

Kompanija Dolmar, sinonim za kvalitet još jednom je dokazala da je u stanju da proizvede testere za sve tipove korisnika. Jedan od značajnih modela sa kojim je Dolmar duboko zagazio u poluprofesionalni segment konsolidujući svoju razvojnu strategiju, jeste model PS 4605. Ova robusna testera svoju primenu nalazi u obaranju stabala srednjih dimenzija, kresanju grana, izradu drvnih sortimenata i široku primenu na farmama i velikim privatnim posedima. Povoljan odnos mase i snege, visok obrtni momenat su faktori koji dovode do postizanja visokog učinka u radu.

Modeli PS32 i P35 su male kompaktne testere namenjene pre svega za kućnu upotrebu i za održavanje vrtova. Idealne su za sečenje ogrevnog drveta i kresanje grana u voćnjacima jer ih odlikuje veoma mala masa i visok stepen iskorišćenja snage. Ove testere mogu naći upotrebu i u šumarstvu, ali isključivo za kresanje grana i proređivanje mladih zasada. Zbog male mase i gabarita mogu se upotrebljavati i u građevinarstvu. Svojom snagom i dugotrajnošću obradovaće i najzahtevnije korisnike. Nemački proizvođač sa ponosom može reći da prati svetske trendove i da veoma brzo u proizvodnju implementira sve novine koje dovode do povećanja kvaliteta proizvoda. Ovi modeli poseduju Easy start mehanizam koji u velikoj meri olakšava startovanje motora. Takođe novi modeli Dolmar testera poseduju i MPI tehnologiju (Memory-Power-Ignition).

Tab. 2. – Performanse motorne testere model PS 4605

Model

PS 4605

Zapremina cilindra Snaga

45.6 cm³ 2.6 kw

Snaga Masa Rezervoar ulja Rezervoar goriva Vodilica Lanac

3.5 ks 5.3 kg 0.27 l 0.47 l 43 cm 3/8 1.5 mm

AGROSVET Posebno smo ponosni na motornu testeru Dolmar PS 420, snažna poluprofesionalna testera zapremine cilindra 42 cm³ i snage od 2.2 kw. 0va motorna testera nosi vodilicu dužine 45 cm i lanac 36 zuba koraka 325.

Brend Dolmar ne karakterišu samo motorne testere tu su i drugi uređaji poput motornih trimera i motornih sekača. Motorni trimeri danas imaju sve veću primenu u domaćinstvima jer predstavljaju adekvatnu zamenu za ručnu kosu, što dovodi do znatno manjeg trošenja energije korisnika. Dolmar trime MS-24U prilagođen za kućnu upotrebu, savršen je za poslove u bašti. Trimer poseduje moćni dvotaktni motor koji je ekološki prihvatljiv, male mase što omogućuje veoma udoban i efikasan rad. Odnos mase i snage su tako koncipirani da se postižu visoki rezultati uz minimalan utrošak energije.

Za farmere, koji pored poslova oko okućnice, imaju i potrebu za seču drveta u nekom zabranu i u svojoj šumi, preporučujemo testere 109 i 111 snage 2,8 i 3,3 ks, sa dužinom vodilice od 38 i 45 cm. Posebno su prikladne za sečenje drva za ogrev, a neće vas izdati ni prilikom obaranja visokoih stabala. Profesionalne testere predstavljaju ponos kompanije Dolmar jer ih odlikuje visok nivo snage, dug vek trajanja i pouzdanost u radu. Iz grupe profesionalnih testera svakako se izdvajaju modeli PS 115 - 52 cm³, 3,7 ks, vodilica 43 cm. Zatim PS 5000 - 50 cm³,3,8ks,vodilica 43 cm, pa model PS 6400 - 64 cm³, 4,8ks, vodilica 45 cm, PS 7300 - 73 cm³, 5,7ks, vodilica 50cm, PS 7900 - 79 cm³, 6,3ks, vodilica 60 cm. U zahtevima profesionalaca vrlo bitan podatak pored snage i zapremine motora jeste i odnos mase snage motorne testere. Tako je profesionalna motorna testera Dolmar PS 7900 neprevaziđena u svetu sa odnosom od 1,37kg/kw.

ES 38 A

ES 2140

Napon Snaga Rezervoar ulja Masa Vodilica Lanac

230 v 1800 w 0.2 l 4.4 kg 35 cm 3/8 1.1 mm

230 v 2000 w 0.15 l 4.4 kg 40 cm 3/8 1.3 mm

MS 24 U

Motor Zapremina cilindra Snaga Snaga Masa Rezervoar goriva

dvotaktni 24.5 cm³ 0.73 kw 1.0 ks 4.5 kg 0.5 l četvorokraki nož, glava sa silkom

Rezni alat

Pored testera sa benzinskim motorima Dolmar se može pohvaliti i sa električnim lančanim testerama. Na našem tržištu u toku prošle godine pojavili su se modeli električnih testera ES-38A i ES - 2140. Nove Dolmar električne testere za klasu su ispred konkurencije, tihe, snažne, bez izduvnih gasova kao stvorene za primenu u zatvorenom prostoru. Pogodne za rad u urbanim sredinama i građevinarstvu. Model

Model

Takođe u ponudi Dolmara nalaze se i trimer MS 340, 2,2ks i model MS 4510 snažna motorna kosa zapremine 45cm³, snage 3,1ks. Dolmar 4510 je profesionalni uređaj idealan za uređenje šuma, rastinja pored puteva, parkova i vrtova. Pored trimera i motornih testera tu su i sekači betona za građevinarstvo, metalnu industriju kao i za primenu u nekim komunalnim preduzećima. Motorni sekač model PC 8116 zapremine motora 81cm³, snage 4,5kw, nosi reznu ploču prečnika 400 mm koja omogućuje maksimalnu dubinu reza od 147 mm. Uz sekač kao dodatna oprema su i kolica koja se koriste prilikom sečenja asfalta i betona i sistem za vodeno hlađenje rezne ploče. Raznolik asortiman i prilagođenost svim tipovima korisnika ukazuje na to da je Kompanija Dolmar, a samim tim i kompanija Agromarket, kao ekskluzivni distributer, prilagođena potrošaču bilo da se radi o profesionalcima ili amaterima. A samo takvim pristupom se osvajaju nova tržišta.

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

MINISTAR: JEDITE NAŠE VOĆE, PET PUTA DNEVNO Evropljani bi trebalo da jedu više voća i povrća kako bi ublažili posledice ruske zabrane na uvoz hrane sa Zapada, izjavio je nemački ministar poljoprivrede, Kristijan Šmit. “Jedite! Morate jesti, ja moram jesti, mi moramo jesti”, izjavio je Šmit za nemački radio “Dojčlandfank”, a prenosi agencija Rojters. “Ništa se ne rešava žaljenjem na činjenicu da postoji mnogo voća, a onda se to voće ne jede. Moramo ga se rešiti. Rusija nije jedino tržište na svetu kome trebaju jabuke”, izjavio je Šmit i dodao da razmatra alternativna tržišta za proizvode poput nemačkih jabuka, kao što su Južna Amerika i Kina. Šmit je pozvao Evropljane da jedu voće “svakog jutra i pet puta dnevno”.

FRANCUSKA: BEŽI I NAJVEĆI KOLEKCIONAR VINA Najveći kolekcionar vina Mišel-Žak Šasej namerava da napusti Francusku ukoliko mu država ne izađe u susret i ne odustane od naplate poreza od dva mi-

liona evra. Vrednost Šasejove kolekcije koja broji više od 40.000 hiljada boca najboljih vina na svetu procenjena je na preko 40 miliona evra, preneo je Frans info. Vlasnik najveće kolekcije vina na svetu izjavio je da ne namerava da proda kolekciju iako mu je za nju već ponuđeno 50 miliona evra. “Kolekcija nije na KALIFORNIJA: prodaju i ona ne treba da podleže na- ZBOGOM PLASTIČNE KESE plati poreza na bogatstvo”, izjavio je kolekcionar. Šasej se obratio francuskom Guverner Kalifornije Džeri Braun ministarstvu kulture sa predlogom da se najavio je da će odobriti zabranu plasod njegove kolekcije osnuje muzej vina tičnih kesa za jednokratnu upotrebu, ”Luvr vina”. čime je ta američka država prva u SAD koja se odlučila na takav korak. Lokalni parlamentarci izglasali su taj zakon i guverner sada treba da ga potpiše kako bi stupio na snagu. To se očekuje do kraja septembra. „Verovatno ću potpisati zakon. Jednokratne plastične kese su već zabranjene u 50-ak gradova. Ovo je mera za zaštitu sredine, ali uzima u obzir i potrebe ekonomije i prodavnica“, objasnio je Braun. Prema izglasanom zakonu, jednokratne plastične kese će biti zabranjene u apotekama i bakalnicama od 1. jula 2015, dok će potpuna zabrana stupiti na snagu godinu dana kasnije.

KLIMA U EVROPI SVE SUROVIJA U narednih nekoliko decenija Evropu očekuju toplija, a suva leta, kao i šumski požari, što će sve zajedno imati loš uticaj na poljoprivredu. Možda će benefit od otopljavanja imati severna Evropa, ali jug definitivno neće. Očekujemo da posledice klimatskih promena, naročito porast temperature, budu štetne po ljude - kaže Andrej Ganopolski, dobitnik medalje „Milutin Milanković” Evropskog geofizičkog društva. On je bio jedan od predavača na skupu u SANU povodom stotinu godina od rođenja poznatog srpskog naučnika Milutina Milankovića, jednog od utemeljivača nauke o klimatskim promenama. Ganopolski navodi i da ljudi moraju da razumeju koliko svojim aktivnostima loše utiču na klimu. 29

NASTAVLJENO UNIŠTAVANJE AMAZONIJE Krčenje šuma u brazilskom delu Amazonije, najveće prašumena svetu, poraslo je za 29 odsto između 2012. i 2013. godine,saopštile su brazilske vlasti u novom izveštaju zasnovanom na satelitskim podacima. Ukupno 5,891 kvadratnih kilometarašume je nestalo u tom periodu, naveo je brazilski Naci-

AGROSVET onalni institut za istraživanje svemira. Brazilske savezne države Para, na severu, i Mato Groso na zapadu, najviše su pogodjeneuništavanjem prašume, s nestankom 2,346 i 1.139 kvadratnihkilometara šume. Brazil, jedan od svetskih lidera u poljoprivredi, rastrzan je između ekologa koji kritikuju krčenje šume i poljoprivrednih proizvođača koji želeda prošire svoja imanja.

FALSIFIKOVANO VINO - NAJVEĆA PREVARA IKAD U ITALIJI

ŠPANSKO SELO PO CENI DVA STANA U BEOGRADU

KINA POSLE VINA HOĆE MASLINOVO ULJE

Italijanska policija sprečila je da se na tržištu nađe oko 220.000 flaša falsifikovanog vina nagrađivanog toskanskog Brenda Brunelo di Montalčino, a istražitelji navode da je to najveća prevara ikad izvedena u oblasti prehrambene industrije. Policija Sijene objasnila je da je jedan priznati stručnjak za vina, pošto je nabavio lažne etikete, uspeo da proda zalihu vina slabijeg kvaliteta proizvođačima kompanije Brunelo di Montalčino. «Ovo je najveća prevara ikad izvedena u sektoru poljoprivrede», rekao je šef policije Luka Albertario. Za sada je predmet istrage samo taj enolog, ali policija istražuje da li je on imao saučesnike među proizvođačima vina, kao i među prodavcima.

Kako bi podstakli razvoj zemlje, španske vlasti i tamošnje banke odlučile su se na nesvakidašnji potez - nude na prodaju sela po neverovatno niskim cenama. Cena jednog od tih sela, Esbladua, koje se nalazi nešto više od sat vremena vožnje od Barselone, je oko 280.000 evra (oko dva veća stana u Beogradu). U tu cenu uključeno je kompletno mesto - vinarija, crkva i 14 kuća koje stoje napuštene već više od 60 godina. Selo ima jednog stanovnika, vinara Ramona Martina, koji se nada da će budući kupac, ako se pojavi, vratiti u selo život i potaknuti razvoj. Elvira Farian, agent za nekretnine, kaže da su potencijalni kupci za sada uglavnom stranci.

Kineske kompanije su napravile pravu pometnju na svetskom tržištu vina, a sledeći proizvod na redu je maslinovo ulje. Nagli razvoj srednje klase u Kini i okretanje ka finoj hrani i gastronomskim užicima otvorio je ogroman prostor na tržištu, pa se biznismeni utrkuju da to i da iskoriste. Kineska kompanija Brajt fud, druga najveća agroindustrijska grupacija u zemlji, otkupiće većinski udeo u kapitalu italijanskog proizvodjača maslinovog ulja Salov, vlasnika poznatih marki “Sagra” i “Filipo Berio”. U saopštenju kineske kompanije navodi se da će porodica Fontana, dosadašnji vlasnik firme Salov, zadržati manjinski udeo u kapitalu, ali bez iznošenja detalja ove operacije.

Temeljit, ciljan na vaši

Kra tk a

•

Efikasan • Jedinstven • Održiv •

id ug or oč

rž

iv o

kon

i k a ..

AGROSVET

ORGANSKA PROIZVODNJA - POČECI Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

“K

ada smo odlučili da uspostavimo organsku proizvodnju cilj nam je bio da, korišćenjem prirodnih metoda, oslanjajući se na lokalne izvore energije i repromaterijala, uspostavimo jedinstveni i potpuno zatvoreni sistem biljne i stočarske proizvodnje u čemu smo i uspeli” jedan je od odgovora na pitanje zašto se baviti organskom proizvodnjom.

KAKO JE I KADA SVE TO POČELO? Ljudi su počeli da tragaju za alternativnim postupcima u poljoprivredi početkom 20. veka. Za rodonačelnika se smatra Austrijanac Rudolf Steiner (Štajner), koji 1924. godine, osniva biodinamički pokret. Vrlo interesantna ličnost, Steiner počinje sa studijama filozofiju, a zatim prelazi na biologiju, fiziku i hemiju. Kao rezultat sveukupnog istraživanja i promišljanja razvija teoriju, a kasnije i pokret, biodinamička poljoprivreda. Početni postulat ovog pokreta je bio: biodinamička poljoprivreda mora da sa zasniva na mešovitom gazdinstvu, gde se kombinuje biljna i animalna proizvodnja. Njegov osnovni princip u poljoprivredi je bio da se ne može dati život zemljištu samo dodavanjem hemikalija u njega. U živi sistem zemljišta mora se dodati organska materija ojačana “kosmičkim silama” koje će uliti život u takav sistem. Iz tog razloga biodinamičari koriste biodinamičke preparate koji (veruje se) usmeravaju kosmičke sile u zemljište i time povećavaju njegovu plodnost i snagu (goveđi rog).

KAKO BI DEFINISALI ORGANSKU PROIZVODNJU? Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Ona se oslanja na ekološke procese, biodiverzitet i cikluse prilagođene lokalnim uslovima, umesto korišćenja resursa sa neželjenim efektima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovaciju i nauku kako bi poboljšala okruženje, razvila fer odnose i dobar kvalitet života za sve uključene. Metode orgаnske proizvodnje podrаzumevаju primenu prirodnih postupаkа i supstаnci, а ogrаničаvаju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetizovаnih sredstаvа. 32

AGROSVET Biološki pokret osnovao je Hans Mueller (Miler) u Švajcarskoj 1940-tih zasnovan na učenjima H. P. Rusch-a (Raš) u Nemačkoj i još uvek je prisutan u zemljama nemačkog govornog područja.

ovo rezultira novim aktivnostima pa se 2003. godine pokreću mnogobrojni istraživački projekti u zemljama Evropske Unije. Sve ovo dovodi da se 2004. godine objavljuje Evropski Akcioni Plan za Organsku poljoprivredu.

Ranih 1960-tih godina raste zabrinutost za zdravlje ljudi i životnu sredinu zbog povećane upotrebe pesticida u poljoprivredi. U to vreme osniva se grupa Lemaire-Boucher (Lemer-Buše) u Francuskoj, a u SAD se pojavljuje interes za organsku poljoprivredu osnivanjem “New Alchemy Institute” i “Ecology Action”, organizacije koje pokušavaju da proizvode hranu sa smanjenom upotrebom vode, đubriva i bez pesticida. Poznata naučnica i prirodnjak Rachel Carson (Karson), 1962. godine objavljuje knjigu “Tiho proleće” (Silent Spring), koja objašnjava pogubne efekte DDT i drugih pesticida na životnu sredinu, a naročito na ptice i druge korisne organizme. Ta knjiga postaje najprodavanija u nekoliko zemalja, uključujući SAD i postaje ključni faktor u zabrani upotrebe DDT u SAD 1972 godine. Knjiga “Tiho proleće” i njena autorka su označeni kao začetnici svetskog pokreta za zaštitu životne sredine.

Na kraju, na pitanje zašte se neko odluči za organsku proizvodnju, sprovedena anketa je sistematizovala pet dobrih razloga zašto se odlučiti za organiku: 1. Zna se šta je u hrani – U organskoj poljoprivredi su zabranjene hidrogenizovane masti i aditivi poput kontroverznih aspartama („veštački šećer“ ili „slatki otrov“), tartazina (veštačke boje) i MSG (monosodium glutamat – pojačivač ukusa). 2. Zbog životne sredine – Organska poljoprivreda emituje manje gasova sa efektom staklene bašte. Birajući organsku, lokalnu i sezonsku hranu možete značajno smanjiti emitovanje ugljenika. 3. Zbog dobrobiti životinja – Organski standardi insistiraju na tome da životinje moraju imati dovoljno prostora i svežeg vazduha kako bi napredovale i razvijale se, garantujući istinsku slobodu života.

Iste godine (1972) osniva se Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu – International Federation of Organic Agriculture Movements (IFOAM). Brži razvoj organske poljoprivrede započinje razvojem analitičkih metoda ocene kvaliteta hrane, pritiskom potrošača i tzv. “zelenim, ekološkim talasom”. Godine 1980. IFOAM donosi osnovne standarde za organsku proizvodnju, koji su i danas osnova za sve naredne propise, bez obzira na modifikacije vezane za postupke u okviru organskih tehnologija.

4. Zbog divljih životinja – organske farme i njihovi zaštitni pojasevi predstavljaju utočište za divlje životinje i domove pčelama, pticama i leptirima. Utvrđeno je da je na organskim farmama biljni, životinjski i svet insekata veći i do 50%.

U narednim decenijama odvijaju se brojni događaji koji sve više afirmišu organsku proizvodnju i proizvode. Tako se 1990. godine osniva prvi sajam organskih proizvoda BIOFACH u Nirnbergu u Nemačkoj, koji je od tada do danas izrastao u najveći svetski sajam organskih proizvoda.

5. Ishrana bez GMO – Organski standardi zabranjuju upotrebu genetski modifikovanih proizvoda.

Paralelno sa promocijom, radi se i na donošenju zakonske regulative. Već 1991. godine donesena je prva zakonska regulativa u EU o organskoj proizvodnji ECC No. 2092/91. Nedugo zatim, 1992. godine doneseni su prvi propisi ECC No. 2078/92 o subvencijama za organsku poljoprivredu u EU u okviru agroekoloških mera podrške. Jedan neprijatan događaj koji su osetili proizvođači ali i potrošači daje novi “vetar u leđa” pobornicima organske proizvo-dnje. Naime, 2001. godine pojava bolesti ludih krava (BSE) daje veliki zamah razvoju organske poljoprivrede u svetu. Sve

Naturalis Biogard

Bioinsekticid i akaricid sa kontaktnim delovanjem

Naturalis Biogard sadrži žive spore soja ATCC 74040 entomopatogene gljivice Beauveria bassiana ne manje od 2.3 x 107 spora/ml u 100 g preparata Naturalis Biogard je formulisan kao SC formulacija, odnosno koncentrovana suspenzija spora u biljnom ulju

Mehanizam delovanja preparata Naturalis - spore Beaveria bassiana deluju kontaktno, nanete na telo insekta konidije gljivice klijaju stvarajući hife koje prodiru kroz kutikulu i šire se u telu insekta. Visoka vlažnost vazduha (veća od 50%) i slobodna voda pogoduju daljem širenju ali konidije Beaveria bassiana su invazivne u svim režimima vlažnosti. Infekcija može biti ostvarena u roku od 24 do 48 sati u zavisnosti od temperature (u rasponu od 10 do 370C, a optimum na 20 do 270C). Ako je insket u fazi preobražaja (presvlačenja), process infekcije se prekida. Micelija nastavlja da se širi hraneći se domaćinom odnosno njegovim hranljivim sastojcima. Širenje gljivice unutar domaćina prouzrokuje smrt insekta u roku od 3 do 5 dana. Nakon uginuća insekta nove konidije nastavljaju sa ishranom ostacima insekta. Soj ATCC 74040 entomopatogene gljivice Beauveria bassiana ne proizvodi nikakve toksine jer zaraženi domaćin umire od dehidratacije i/ili nedostatka hranljivih materija.

Prema standardima dobre poljoprivredne prakse u integralnoj i organskoj proizvodnji u zemljama EU preparat Naturalis se koristi za suzbijanje bele leptiraste vaši, tripsa, crvene voćne grinje, lisnih vaši i žičnjaka u usevima paradajza, paprike, lubenice, krastavca, tikve, salate, šargarepe, krompira, tripsa, vaši i crvenog voćnog pauka u jagodi, malini i kupini, tripsa i trešnjine muve u višnji i trešnji, tripsa i mediteranske voćne muve u zasadu breskve, nektarine, kajsije, šljive, jabuke, kruškine buve u krušci, vaši, minera i voćne muve u dunji, vinovoj lozi, leski, kestenu, maslini, citrusima, ukrasnom bilju, i tripsa u lekovitom bilju (bosiljak) u dozama od 0,75 do 1,5 l/ha.

Preporuka Radne grupe MInistarstva poljoprivrede Republike Srbije: директор Управе за заштиту биља решењем бр. 119-01-5/2014-11 од 14.01.2014. године формирао је стручну Радну групу за праћење и предлагање мера у циљу спречавања ширења и сузбијања Capnodis tenebrionis - жилогриза и Perotis lugubrisшиљокрилца. Beauveria bassiana soja ATCC74040 (Naturalis biogard) за примену на почетку полагања јаја или пиљења ларви жилогриза и у јесен заливањем или пред кишу, за сузбијање лутки и имага жилогриза;

Primena preparata Naturalis se može izvesti svom konvencionalnom opremom za tretiranje sredstvima za zaštitu bilja uz količine vode koje obezbeđuju temljnu pokrivenost napadnutih biljaka. Tretmane treba izvoditi izjutra ili tokom večeri kada je aktivnost imaga manja, odnosno smanjen je njihov let, a relativna vlažnost vazduha niža. Preparat Naturalis treba primenjivati pri nižoj brojnosti štetočine i kada štete još nisu vidljive. U zavisnosti od nivoa zaraze i vremenskih uslova primenjuju se 3 do 5 tretmana. U slučaju potrebe tretmane treba ponavljati u razmacima od 5 do 7 dana. Ako nakon aplikacije uslede padavine, tretman treba ponoviti. Doza primene Naturalis preparata iznosi 3,0 l/ha Preparat Naturalis se može korisititi u organskoj proizvodnji zajedno sa insekticidima na bazi parafinskog ulja, kao i u integralnoj proizvodnji. Priprema preparata Naturalis: pre pripreme rastvora, rezervoar prskalice mora biti detaljno opran kako ne bi sadržavao ostatke fungicida iz prethodnih tretmana. Preparat se priprema za primenu tako što se pre upotrebe pakovanje dobro promućka a zatim ulije u rezervoar koji je napunjen ½ vode, a zatim se doda Naturalis i dopuni rezervoar uz stalno mešanje pripremljenog rastvora. Prilikom tretmana ne primenjivati kroz rasprskivače koje imaju filtere manje od 25 mikrona. Ne primenjivati kroz sisteme za navodnjavanje. Preporučena količina vode je 1000 l/ha (10 l na 100 m2). Tretiranje iz vazduha nije dozvoljeno.

AGROSVET

ORGANIKA

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

KAKO PREPOZNATI ORGANSKE PROIZVODE Svaki organski proizvod na vidljivom mestu mora da nosi nacionalni znak kao i broj sertifikata. Ovo se odnosi kako na domaće, tako i na uvozne proizvode koji svi prolaze kontrolu sertifikacione kuće u Srbiji. Tek uz ova dva znaka, potrošači mogu da budu sigurni da su ku pili organski proizvedenu hranu - kaže Ivana Simić, generalna sekretarka Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia organika. Potrošači na svakom prodajnom mestu imaju pravo da zatraže na uvid sertifikat, da provere da li je važeći i vide da li je u njemu naznačen proizvod koji žele da kupe, a svaku uočenu nepravilnost mogu da prijave asocijaciji koja će preduzeti sve dalje neophodne korake.

ODRŽANA ZAVRŠNA KONFERENCIJA POVODOM PROJEKTA ”PANNONIA ORGANICA“ U Skupštini AP Vojvodine održana je završna konferencija projekta ”Pannonia Organica“ posvećenog organskoj proizvodnji, koji finansira EU kroz program prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija. Unapređenje organske proizvodnje u mikroregijama Istočna Slavonija i Bačka, kao glavni cilj ovog projekta, znatno doprinosi prekograničnoj saradnji u oblasti organske proizvodnje, a stvara zajedničko tržište za plasman ovih proizvoda. Projekat identi f ikuje i mapira proizvođače organske hrane, njihove dobavljače i druge poslovne partnere, potom izrađuje jedinstvene

baze podataka organskih proizvođača, ći i one pod punim organskim statusom što će biti sjedinjeno na zajedničkom kao i one koje su u periodu konverzije. Prema zvaničnim podacima Ministarveb portalu dostupnom svima. stva poljoprivrede, u 2012. godini one su iznosile 6.250 hektara. Takođe, primetan je porast za preko 80 procenata površina (oko 3.700 hektara) koje su u organskom statusu u odnosu na te površine u 2012. godini (oko 2.000 hektara). Bez obzira na ovo povećanje, udeo ukupnih površina pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine u Srbiji (3.861.472 ha) je SRBIJA NEDOVOLJNO maltene beznačajan i daleko manji u KORISTI BIOMASU odnosu na većinu država u okruženju, naročito ako se uzmu u obzir odlični Iako Srbija poseduje velike potencijaagroekološki potencijali koje naša drle u biomasi, i to preko 60% od ukupnih žava poseduje za proizvodnju ovih sve izvora obnovljive energije, ne koristi ih traženijih proizvoda. Ipak, ohrabrujudovoljno. Da bi se takva slika promenića je činjenica da postoji porast, uprla, neophodno je širiti svest o tome koje kos tome što su prethodne dve godine su prednosti korišćenja te vrste energibile jako nepovoljne za proizvođače u je. Naše komšije Mađari, uveliko kori- smislu podrške države. Mere podsticaste obnovljive izvore eneregije, pogoto- ja namenjene organskoj proizvodnji u vo u oblasti biomase. Naime, od 2008. u 2012. godini su potpuno izostale. Proštoj državi koriste se kotlovi na bioma- logodišnja sredstva uvećana su za 40 su, a jedan ceo grad koristi isključivo procenata u odnosu na konvencionalnu prirodnu energiju za grejanje toplana. poljoprivredu, ali nominalan iznos od U Ministarstvu poljoprivrede, kažu da 8.400 dinara po hektaru za biljnu povrsu kod nas napravljeni zakonski okvi- šinu je mali da bi stimulisao organske ri koji će omogućiti korišćenje obnov- proizvođače. ljivih izvora, ali da izostaje realizacija. Aktuelnim Zakonom o podsticajiResorno ministarstvo najavilo je nove ma u poljoprivredi i ruralnom razvoju projekte u toj oblasti. organska poljoprivreda je vezana za konvencionalnu čime su napravljeni prilično neodgovarajući zahtevi za stočare od kojih većina nije mogla ostvariti podsticaje. Isto se očekuje i u ovoj godini. Napori asocijacije ”Serbia organica” da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Pravilnikom o korišćenju podsticaja u 2014. godini opredeli veća sredstva za organsku proizvodnju nisu urodila plodom, upravo zbog ograničenja u važećem Zakonu o POVEĆANE POVRŠINE podsticajima u poljoprivredi i ruralnom POD ORGANSKOM razvoju. Inače, preliminarni podaci pokazuju da je broj organskih proizvođaPROIZVODNJOM ča 218, ((bez uračunatog broja koopeNajnoviji, mada još uvek preliminar- ranata za koje će se tačni podaci znati ni, rezultati o obimu površina koje su u kada budu objavljeni zvanični rezultati toku prošle godine uključene u organ- MPZŽS) dok je onih koji sakupljaju orsku proizvodnju u Srbiji, pokazuju po- ganske proizvode iz prirode - 19-oro. rast od preko 16 procenata u odnosu na Semenskom proizvodnjom bavi se pet prethodnu godinu. Ove površine obu- proizvođača, preradom 55, izvozom 51, hvataju preko 7.200 hektara uključuju- a uvozom 27 proizvođača. 35

AGROSVET

ZONALNA REGISTRACIJA SREDSTAVA ZA ZAŠTITU BILJA Prema rečima načelnice Odeljenja za sredstava za zaštitu i ishranu bilja Snežane Savčić Petrić, na nivou EU se ne registru-ju sredstva za zaštitu bilja niti sredstva za ishranu bilja. Kada su u pitanju sredstva za zaštitu bilja, na nivou Unije odobravaju se aktivne supstance od kojih se mogu proizvoditi sredstva za zaštitu bilja. U okviru posebnog postupka na nivou EU, od odobrenih aktivnih supstanci ”biraju” se one od kojih se mogu proizvoditi sredstva za zaštitu bilja pogodna za primenu u organskoj proizvodnji. Registracija sredstava za zaštitu bilja, bez obzira da li se koriste u konvencionalnoj ili organskoj proizvodnji, a koja su proizvedena od odobrenih aktivnih supstanci sprovodi se na nivou zemalja članica EU, i to u okviru tri zone (tzv. ”zonalna registracija“). Kada su u pitanju sredstva za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta, situacija je nešto drugačija. Naime, na nivou EU se vrši samo odobravanje tipova neorganskih đubriva i neorgan-

skih oplemenjivača zemljišta. Od tih tipova, u okviru posebnog postupka na nivou EU ”biraju“se vrste i tipovi neorganskih đubriva i neorganskih oplemenjivača zemljišta pogodni za primenu u organskoj proizvodnji. U okviru istog postupka za primenu u organskoj proizvodnji odobravaju se i organske vrste sredstva za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta. Za sve ostale tipove sredstva za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta (organsko-neorganske, mikrobiološke ...), koje mogu da se koriste i u konvencionalnoj proizvodnji, ostavljeno je državama članicama EU da urede taj postupak. Takođe, države članice EU uređuju i način i postupak stavljanja u promet gotovih proizvoda, bez obzira da li se koriste u konvencionalnoj ili u organskoj proizvodnji (sa registracijom, bez registracije, evidentiranje i sl.). Nedavno je održan sastanak predstavnika Uprave za zaštitu bilja i Odseka za organsku proizvodnju na kome su detaljno diskutovani predlozi izmena i dopuna člana 19. i 21. Priloga 1. i 2. Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje, koji se tiču sredstava za zaštitu i ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta dozvoljenih u organskoj proizvodnji, uključujući i izmene koje se tiču izmena i dopuna relevantnih propisa EU. U relevantnim propisima EU u vezi aktivnih supstanci u sredstvima za zaštitu bilja koja se mogu koristiti u organskoj proizvodnji upravo postoje pozivanje na relevantne propise EU o odobravanju tih aktivnih supstanici, odnosno na Listu odobrenih aktivnih supstanci, u kojoj su dati kriterijumi za

njihovo odobravanje i primenu. Osim toga, predstavnici Uprave za zaštitu bilja i Odseka za organsku proizvodnju smatraju da je potrebno definisati i termin biodinamičkih preparata. U pripremi je i program monitoring ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani biljnog i životinjskog porekla, kojim će, prema rečima Savčić-Petrić, biti obuhvaćeno i voće i povrće iz organske proizvodnje (šljiva, salata, paradajz i pasulj). Voće i povrće koje će se ispitivati na ostatke sredstava za zaštitu bilja je izabrano u saradnji sa Odsekom za organsku proizvodnju, na osnovu strukture proizvodnih površina pod organskom proizvodnjom. Na sednici je diskutovano i u vezi sa listom sredstava za zaštitu i ishranu bilja dozvoljenih i za primenu u organskoj proizvodnji. Načelnica Odeljenja za sredstava za zaštitu i ishranu bilja je naglasila da sačinjavanje te liste nije propisano Zakonom o organskoj proizvodnji i da je lista koja se sada nalazi na zvaničnom sajtu Ministarstva, odnosno Uprave za zaštitu bilja i Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, rezultat dogovora da se lista sačini kao pomoć proizvođačima organskih proizvoda i da ona treba da se posmatra samo kao preporuka, a da proizvođači moraju da se konsultuju sa svojim kontrolnim telima. Sa sednice je upućen dopis Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine – ministarki Snežani Bogosavljević – Bošković, sa inicijativom da Savet za organsku proizvodnju što pre zakaže sastanak i počne sa radom sa predlogom novih članova, na inicijativu Uprave za zaštitu bilja.

AGROSVET

DRUGI PIŠU Priredio: Dragan Đorđević

Preuzeto: Politika 20. septembar 2014.

VELEPOSEDNICI BEZ DRŽAVNE POMOĆI Do sada 100 evra dobijala i gazdinstvima do 100 hektara zemlje, a prema najavi premijera novca će biti samo za vlasnike mnogo manjih poseda.

Preuzeto: Novosti, 15. septembar 2014.

ŠUME ŠUMADIJE Od nepreglednih šumskih prostrans tava u Centralnoj Srbiji danas je ostala samo četvrtina. Ime Šumadija se, kažu istoričari i etnolozi, prvi put pominje 1713. godine u jednom spisu Beo gradske mitropolije. Ipak, kako beleži francuski putopisac Gaston Gravje, ovo ime se u narodu ustalilo tek za vreme Prvog srpskog ustanka. Prema rečima Borivoja Drobnjakovića, srpskog et nologa i antropogeografa, ime je po teklo od «gustih i neprohodnih šuma kojima je ova zemlja između Save i Kol ubare, preko Zapadne i Velike Morave do Dunava, bila pokrivena, naročito u 16. i 17. veku, pa sve do prvih decenija 19. veka“. Profesor dr Milan Medarević, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu kaže da je na početak nestajanja šuma, upozoravao Josif Pančić već 1856. go dine. Kao glavni razlog pominjao je krčenje i nerazumno korišćenje. Šume su, naglašava profesor, već krajem 19. veka bile toliko uništene da je, pre Prvog zakona o šumama donetog 1891, tadašnji Državni savet uputio Ministarstvu narodne privrede dopis u kome, između ostalog, piše da ono što nisu mogli učiniti neprijatelji srpskog naroda jurišajući vekovima na naše šume, učinila je srpska sekira u miru i tišini za šest decenija. Na mestima upropašćenih šuma ne samo da nije zasnovana nikakva viša

kultura, već sa njima opada i ona koja je tu pre bila“. Po zaustavljanju procesa obešumljavanja počeo je Drugi svetski rat, a obnova i izgradnja koji su usledili, iscrpljivali su prirodne resurse, među kojima su šume bile jedan od najznačajnijih. Ovaj proces, kaže Medarević, nije prekinut ni dan-danas. «Smatramo da je u Šumadiji najviše bilo hrasta. U delovima blizu reka, najviše je rastao lužnjak, dok su u višim predelima preovladavali hrast sladun i cer. Ipak, ako bismo izdvajali neko drvo kao „gospodara“ i simbol nekadašnjih šumadijskih šuma onda bi to bio sladun», tvrdi profesor Medarević. Hrast sladun, po profesorovim rečima je, verovatno, mnogo krčen i korišćen za proizvodnju građevinskog materijala, ali i kao odlično drvo za pravljenje burića za rakiju i vino. Osim toga, smatra Medarević, «ustuknuo“ je i pred cerom, sa kojim obično raste zajedno. Cer je kao biološki jača vrsta danas u Šumadiji mnogo rasprostranjeniji i dominantniji. Uz njega, na površinama koje su ostale od nekadašnjih šumadijskih šuma danas ima najviše bukve i bagrema, u mešovitim šumama pomalo graba, hrasta medunca i poljskog jasena, dok četinara ima oko 3.200 ha.

Šta se krije iza najave premijera Aleksandra Vučića da ubuduće više neće biti finansirani „poljoprivredni tajkuni”, već će pomoć ići malim poljoprivrednicima? Upućeni kažu da to verovatno znači da poznati podsticaji od 100 evra po hektaru ili od 12.000 dinara neće više, kao do sada, pripadati za maksimum do 100 hektara zemlje, već za mnogo manje površine. U igri je nekoliko smanjenja, pa i ono da ubuduće pare iz agrarnog budžeta pripadaju poljoprivrednim gazdinstvima koja obrađuju do 20 hektara zemlje. Zakon o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju iz 2013. godine jasno predviđa da subvencije pripadaju za najviše 100 hektara obradive zemlje. To znači da će se ovaj propis menjati. Predsednik vlade je, predstavljajući pre dva dana mere štednje na RTS-u, opisao i situaciju da ti veliki poljoprivredni proizvođači, koji uzimaju u zakup državnu zemlju, taj isti zakup zapravo plate državnim parama koje im ona daje za podsticaje. Rečju, jedan te isti novac iz jedne državne kase ode, a u drugu se vrati. Upućeni kažu da se i u ovoj oblasti očekuju promene i to tako da zakupci državne zemlje ne mogu više da očekuju poznatih 100 evra po hektaru. Međutim, oni će i dalje moći da zakupe državnu ze-

AGROSVET mlju i u to pravo se neće dirati. Ukoliko „prođe” predlog da državne pare ubuduće sleduju samo poljoprivrednim gazdinstvima koja obrađuju do 20 hektara zemlje, bez državnih davanja će ostati oko 18.000 većih od ukupno 631.552 gazdinstva koliko je poslednji popis pokazao da ih ima. U Srbiji ima i 1.851 gazdinstvo sa 100 i više hektara. Ona ni do sada nisu dobijala državne pare. Agrarni budžet za ovu godinu iznosi 45 milijardi dinara, a direktno za podsticaje predviđeno je 28,7 milijardi dinara ili 250 miliona evra. Ma koliko se kod nas uvek govorilo da su iznosi za podsticanje poljoprivredne proizvodnje mali i nedovoljni, činjenica je da kada neko za 99 hektara od države dobije 9.900 evra godišnje to i nije baš malo. I ranije je bilo pokušaja da se smanji „granica” za državne podsticaje, ali bezuspešno. Prvi je na tome „slomio zube” Dušan Petrović, visoki funkcioner Demokratske stranke, kada je bio ministar poljoprivrede 2011. godine. On je u maju te godine odlučio da podsticaji mogu da pripadnu samo gazdinstvima do 30, a ne i do 100 hektara. Usledile su višednevni protesti zemljoradnika i blokada puteva u Vojvodini pa je vlada, na telefonskoj sednici, odlučila da zadrži postojeći sistem davanja državnih para s tim da će onima do 30 hektara novac biti isplaćen u 2011, dok će oni s više hektara pare dobiti do kraja januara 2012. Tada je država po hektaru davala 14.000 dinara. Ni Draganu Glamočiću, jednom od potonjih ministara poljoprivrede, nije se dopala politika 100 evra po hektaru. Hteo je to da ukine, ali su ga izbori u tome sprečili. “Subvencije od 12.000 dinara po hektaru nisu dale dobre rezultate. Smatram da je to promašena politika. Polovina od toga išla je na ruke zemljoradnicima, a da su pare date za investicije sada bismo imali na hiljade novih farmi, plastenika, hladnjača… Prosečno gazdinstvo u Srbiji ima jedan, dva, tri hektara što znači da korisnici s parama koje su dobijali nisu mogli ništa da naprave. Ali u zbiru to je 10 milijardi dinara, što je ogroman novac. Da su pare investirane, uz trećinu koju daje država bespovratno, dobili bismo ukupnu vrednost investicija od 30 do 40 milijardi dinara, rekao je Glamočić u intervjuu za naš list.

Preuzeto: “Blic”, 30. septembar 2014.

KAKO JE PROPAO SRPSKI PASULJ

Srpski prebranac priprema se od pa sulja iz Azije. Domaćeg pasulja nema ni u radnjama, ni na pijacama, a sve ga je manje i na njivama. ”Potrošnja pasulja značajno je pala, jer su nestali veliki potrošači. Najveći je bila armija, koja je bila ogromna, a zatim i društvene kuhinje u velikim kompanijama u kojima se tri puta nedeljno spremao pasulj. Danas je vojska više nego desetkovana, ne služi se vojni rok kao nekad, velike fabrike već dugo ne postoje, bolnice su siromašne i praznik je kada pacijenti dobiju pasulj, a ni škole i obdaništa ga ne troše kao nekad”, kaže agroekonomista Milan Prostran. Od trenutka kada je prestala masovna potrošnja pasulja, postalo je isplat ivije uvoziti ga, nego gajiti. ”Pasulj je nekada gajen kao međuusev, između kukuruza. Danas se ni kukuruz ni pasulj više ne beru ručno, nego kombajnom i ovakav način proizvodnje je zamro. Dokle god bude jeftinog uvoza sa istoka, malo ko će se odlučiti da ga gaji”, kaže Prostran. U Privrednoj komori Srbije objašnjavaju da proizvođači u Srbiji malu proizvodnju pravdaju njenom nerentabilnošću i navode da je u 2013. godini proizvedeJ. Rabrenović no 33.786 tona pasulja, dok je na uvoz

potrošeno 11.5 miliona dolara. Sve je manje domaćeg gradištanca, a i nekada najpoznatiji pasulj iz Tetova, koji je ovde odomaćen, prava je retkost na tržištu Srbije. Izuzetno mala količina se uvozi iz Makedonije i veoma ga je teško naći u trgovinama. ”Uvoznički lobi jači je od nas. Smanjene su količine, nemamo rentabilnost da sejemo kao nekada. Uvozni pasulj jeftiniji je nego domaći, pa narod kupuje ono što može da kupi. Kvalitet ne može da se meri uopšte. Niko ne zna koliko je dugo stajao u magacinu, koliko mu vremena treba da dođe. Čim dugo mora da se kuva, njegova starost je preko dve godine”, kaže Mladen Žuža, predsednik “Topolovačkih pasuljara“. Trgovci ne kriju da beže od domaćeg pasulja, jer je čak i uz troškove prevoza, jeftiniji onaj koji stiže iz Kine. ”Kada naletimo na domaći ili makedonski pa sulj proizvođači ili nakupci traže nam po 350 ili 400 dinara za kilogram, što znači da bi u radnji bio preskup. Zato smo osuđeni na uvoz iz Bugarske, koja nam najčešće prodaje pasulj iz Kirgistana”, kaže Stefan Sekulić, vlasnik jedne privatne trgovinske radnje iz Beograda.

IZ VRTOVA JERUSALIMA

AGROSVET

Priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

ao lekovita biljka u upotrebi je neprekidno već od antičkih vremena. Igrala je veliku ulogu kod starih Egipćana. Ruta (lat. Ruta graveolens) je začinska, lekovita, obredna i ukrasna biljka iz porodice Rutaceae. Potiče iz južne Evrope. Na području Mediterana i Balkanskog poluostrva do Krima raste divlje. Ruti su se pripisivale karakteristike univerzalne lekovite biljke: protiv otrova, zlih duhova, vraga i zlih pogleda. Da bi poprimila lekovitost mladu biljku je trebalo ukrasti. U Italiji su se rutom štitili od loših, zlih pogleda. Potopljenu u svetu vodu, njome su svetili kuću. U Švajcarskoj, sa drugim sastojcima umotana ispod kućnog praga, štitila je od duhova i veštica. Takođe je omiljena biljka kod Arapa i jedina biljka koju je blagoslovio Muhamed.

itd., a u homeopatiji za lečenje ukočenosti mišića i tetiva, povreda i trauma, išijasa, bolova u krstima, artritičnih bolova i dr. Koristi se u celom nizu indikacija u kojima postoje krvarenja i povećane tenzije ka krvarenjima kao posledica smanjene rezistencije kapilara. U narodnoj medicini s obzirom da biljka ima mnogo mlečnog soka u sebi koristi se protiv bradavica i kurijih očiju. Takođe, veruje se da izbacuje crevne parazite, jača oči, vid i sluh, otklanja zujanje i šum u ušima, leči natekle i upaljene ušne kanale; leči nesvesticu, stezanje (teskobu) oko srca, anginu pektoris i bronhijalnu astmu.

Ruta je trajna biljka drvenastoga korena iz kojeg izbija prizemni i razgranati deo stabljike koji se nastavlja u usprave grane, često duge i do jednog metra. Stablo joj je uspravno, polugrmasto. Listovi su naizmenični, bez zalizaka, zeleno-plavičaste ili žućkaste boje. Žućkasti cvetovi čine cvetnu gronju, listovi imaju svojevrstan miris i ljuto-oštar, pomalo gorkast ukus. U lekovite svrhe koristi se lišće i rascvetana biljka, bez korena. Sadrži eterično ulje furanokumarine, alkaloide kinolinskog tipa, kao i rutin tj. flavonski glikozid po kojem je biljka dobila ime. Kao lek koristi se u obliku praška, čaja, tekućeg ekstrakta i kao tinktura. U zapadnoj medicini se koristi i za regulaciju krvnog pritiska, tumora, zubobolje

AGROSVET Razmnožava se pomoću rasada u toplim lejama, plastenicima ili staklenicima, krajem zime ili početkom proleća. Kad je rasad visok 10 - 15 cm, rasađuje se u pripremljeno zemljište na razmaku 60-70 х 30-40 cm. Za jedan hektar potrebno je približno 40.000 – 48.000 komada rasada. Zemljište se održava bez korova. U proleće pre sadnje može se pođubriti sa 400 kg NPK na 1 ha. Pri direktnoj setvi usev se mora proređivati kada je visok 10 cm, tako da se ostavljaju jače biljke međusobno udaljene 30 – 40 cm. Ruta može da se gaji na istom mestu i 20 godina. Cveta od maja do jula, a bere se od maja do avgusta. Herba rute se žanje tokom sunčanih dana posle nestanka rose, u vreme kada je polovina biljaka procvetala. Seče se na 15 cm iznad zemlje, čime se omogućava da iz biljke izrastu novi izdanci. Sledeći put se žanje posle 6 - 7 nedelja. Poslednji put se skida krajem avgusta, da bi biljke pre zimskog perioda još poodrasle. Savetuje se da se plantaža preko zime prekrije slamom, koje u proleće treba pažljivo sakupiti. Međutim, Moramo biti oprezni s rutom ili rutvicom, kako je još nazivaju jer ona kod nekih ljudi izaziva jaku alergiju - svrab i oticanje u licu i oko očiju. Trudnice nikako ne smeju koristiti ovu biljku jer izaziva kontrakciju mišića, što dovodi do jačeg dovoda krvi u matericu, pa može eventualno izazvati pobačaj.

Sveža herba se sakuplja u pletene korpe, pri čemu se koriste zaštitne rukavice, jer na goloj oznojenoj koži posle dodira izaziva neprijatne plikove i alergiju, sličnu opekotinama. Pošto sadrži etarsko ulje, osušena biljna masa (u farkakologiji droga) se suši u tankom sloju u senci i na promaji, polako (8 do 10 dana). Svaki drugi dan je treba pažljivo okrenuti. U kišnom periodu ruta se veštački suši u sušnicama, na temperaturi do 350C. Droga je osušena kada se stabljika pri savijanju lomi, a najkvalitetnija je od mladog lišća. Količina droge rute u prvoj godini se kreće od 800 do 1000 kg, a sledećih godina i preko 3000 kg sa jednog hektara. Dužim stajanjem droga izbledi i požuti.

Male količine listića rute služe kao začin za salate, sosove, jela od sira, marinade za divljač i ovčije meso. Rakija pomešana s rutom (travarica), daje žestoko piće posebnog intezivnog ukus koji ima antibakterijska svojstva, a poznata je u Istri, gde se tradicionalno pravi i koristi. Gajenje - Za gajenje su pogodna topla, sunčana staništa, zaštićena od vetra. Treba dati prednost suvom, lakom, peskovito – ilovastom zemljištu sa dosta hranjivih materija i dobrom rezervom kalcijuma.

Jedna od rečenica koja je još iz vremena starog Jerusalima prati kaže „Ona uzima očima tamu i maglovitost, te daje vedrinu licu“.

AGROSVET

POLJOSTATISTIKA Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

EU NJAVAŽNIJI SPOLJNOTRGOVINSKI PARTNER SRBIJE Republika Srbija je od 1. septembra u drugoj godini primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ovim ugovorom, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013, Srbija je stvorila uređen i predvidiv režim trgovinskih odnosa sa Evropskom unijom. Osnovni cilj Sporazuma bio je stvaranje zone slobodne trgovine između EU i Srbije. SSP predstavlja pravni okvir za odnose Republike Srbije i Evropske unije sve do momenta stupanja naše zemlje u članstvo EU. Inače, Evropska unija je najvažniji spoljnotrgovinski partner sa kojom je obavljeno 64,3% spoljnotrgovinske razmene u prvih šest meseci ove godine. Izvoz u EU u prvih šest meseci 2014. porastao je za 16,1% kada se poredi isti period u 2013, a uvoz se povećao za 4,3%. EU je i najveći investicioni partner Republike Srbije, saopštila je juče Kancelarija za evropske intregracije. Srbija, dakle, beleži konstantan rast izvoza na tržište Evropske unije praćen stalnim, ali smanjenim rastom uvoza iz Evropske unije. Ovo je rezultiralo umanjenjem trgovinskog deficita u razmeni sa EU. Dok je 2008. godine pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa EU bila 44,4%, u prvoj polovini ove godine iznosila je 76,6%, što predstavlja značajan napredak u poređenju sa prošlom godinom, dok je trgovinski deficit smanjen za 21,7%. Evropska unija je jednostrano liberalizovala uvoz robe iz Srbije još 2000. godine, dok je Srbija postepenu liberalizaciju uvoza robe iz

EU završila 1. januara 2014. Prosečna carinska zaštita na uvoz robe iz EU od početka ove godine do članstva Srbije u EU iznosi 0,99%, dok je uvoz za 95,1% proizvoda u okviru Carinske tarife, u potpunosti liberalizovan. Takođe, potpuna liberalizacija nije predviđena za strateške poljoprivredne proizvode koji će zadržati carinsku zaštitu do momenta ulaska u članstvo EU (sve vrste mesa, mlečni proizvodi, krompir, paradajz i drugo povrće sveže i smrznuto, grožđe, jabuke, šljive, višnje, pšenica i pšenično brašno, kukuruz, suncokret, margarin, kobasice i paštete, konzervisano povrće i voće; sok od paradajza, od grožđa, jabuka, krušaka i višanja i mešavine sokova, sirće, duvan, voćne rakije, određene kategorije goveda za klanje, svinja za klanje, jagnjad za klanje, klanični proizvodi itd.), a za šećer, rafinisano ulje od suncokreta i za cigarete, Srbija zadržava punu carinu. Za jabuke, grožđe, višnje, šljive, jagode, paradajz i paprike i dalje će se primenjivati uobičajene, sezonske carine.

rod po hektaru 3,4 tone, što znači da je ukupan prinos ječma 170.000 tona, ili za 16% manji nego prošle godine. Rod zobi je smanjen za pet odsto, na 57.000 tona. Ovom kulturom je bilo zasejano 22.000 ha, a procenjeni rod po hektaru iznosi 2,6 tona. Rod uljane repice je procenjen na 50.000 tona.

POVEĆAN BROJ LOVNE DIVLJAČI

HRVATI OSTALI BEZ TREĆINE PŠENICE Ovogodišnji rod pšenice u Hrvatskoj procenjen je na 710.000 tona, što je 29% manje od prošlogodišnjeg, objavio je Državni zavod za statistiku. Pšenica je bila zasejana na 165.000 ha, a očekivani rod je 4,3 tone po hektaru. Pored pšenice, rane procene pokazuju da su ove godine smanjeni i prinosi ječma i zobi, a povećan prinos uljane repice. Ječmom je bilo zasejano 50.000 ha, procenjuje se da je 41

Brojno stanje lovne divljači u šumama Srbije, prošle godine povećano je kod većine vrsta, u odnosu na 2011. godinu. Broj je smanjen samo kod vukova, zečeva, divokoza i jastrebova kokošara, pokazuju najnovoji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Tako je broj jelena povećan sa 4.166 na 5.126, jelena lopatara sa 635 na 1.001, srna sa 117.502 na 120.095, divljih svinja sa 17.865 na 23.163, divljih pataka sa 290.579 na 408.807 i fazana sa 335.864 na 343.852. Smanjen je broj vukova sa 1.632 u 2011. godini na 1.441 u 2013, zečeva sa 501.456 na 486.105. U isto vreme broj ulovljne divljači uglavnom je porastao, a opao je samo broj ulovljenih zečeva, kuna i ptica.

AGROSVET

FAO: HRANA NAJJEFTINIJA OD 2010. GODINE Svetske cene hrane su u avgustu pale na najniži nivo od septembra 2010., kao posledica pojeftinjenja većine prehrambenih proizvoda, sem mesa. Cenovni indeks Organizacije UN za hranu i poljoprivredu koji meri mesečne promene cena za korpu proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera), pao je u avgustu na 196,6 poena, za 3,6% u odnosu na jul. Ruska zabrana uvoza mlečnih proizvoda iz zemalja koje su Moskvi uvele sankcije zbog ukrajinske krize oborila je cene mlečnih proizvoda koje su već duže vreme u padu. Prema predviđanjima FAO, svetske zalihe žitarica će krajem 2015. biti na nivou od 616 miliona tona, što je za 12 miliona tona više u odnosu na raniju prognozu.

EVROPLJANI SPREMNI DA PLATE VIŠE ZA EKOLOŠKI PROIZVOD

zagađenje, odlaganje otpada i trošenje prirodnih resursa, a najmanje buka i širenje invazivnih vrsta, pokazalo je novo istraživanje. «Dobro je znati da postoji tako solidna i široka podrška zaštiti čovekove okoline, čak i u teškim vremenima. Građane posebno brinu zagađenost vazduha i vode, hemikalije i otpad i oni osećaju da svi moraju da urade više kako bi se zaštitila prirodna sredina», prokomentarisao je rezultate specijalnog istraživanja Evropske komisije Eurobarometar evrop ski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik. Velika većina ispitanika smatra da efikasno korišćenje prirodnih resursa (79% ispitanika) i zaštita prirodne sredine (74%) mogu da podstaknu ekonomski rast. I dok 80% građana EU misli da ekonomija utiče na kvalitet njihovog života, 75% veruje da stanje životne sredine ima isti uticaj kao ekonomija a 77% smatra da ekološki problemi direktno utiču na njihov svakodnevni život. Evropljani najviše brinu zbog zagađenja i to vazduha (56%) i vode (50%), kao i oko prikupljanja otpada i trošenja prirodnih resursa. Takođe raste procenat građana koji veruju da socijalni i ekološki faktori treba da budu važni koliko i ekonomski kada se meri napredak neke zemlje. Više građana nego u prethodnom istraživanju - 75% ili tri procentna poena više, izjasnilo se da je spremno da kupuju ekološke proizvode, čak i ako treba da ih plate malo više. Ogromna većina (93%) građana EU smatra da veliki zagađivači treba da nadoknade ekološku štetu koju su prouzrokovali i zalažu se za oštrije kažnjavanje kao najefikasniji način za borbu sa ekološkim problemima. Gotovo 80% građana EU slaže se da je evropsko zakonodavstvo neophodno da bi se zaštitila čovekova okolina u njihovoj zemlji a šest od deset misli da o ekologiji treba da se odlučuje zajedno, na nivou EU. Istraživanje spro vedeno krajem marta i početkom aprila obuhvatilo je 28.000 ispitanika iz različitih socijalnih i demografskih grupa iz 28 članica EU.

Uprkos ekonomskoj krizi, Evropljani brinu za životnu sredinu i 95% anketi ranih građana kaže da im je to pitanje lično važno. Mnogi se istovremeno zalažu da kompanije, vlade, ali i sami građani urade više da zaštite čovekovu okolinu. Ekološke aktivnosti koje građani EU najčešće preduzimaju su odvajanje otpada za reciklažu i smanjenje potrošnje struje i vode a spremni su i da više izdvoje za ekološki proizvod. Evropljane od ekoloških pitanja najviše brinu 42

POSKUPELO MESO I MESNE PRERAĐEVINE Meso i mesne prerađevine su od marta do septembra prosečno poskupeli za osam odsto, a cene zamrznutih i konzervisanih proizvoda su u istom periodu prosečno povećane za pet odsto, saopštila je juče Asocijacija potrošača Srbije. Ulje je uglavnom zadržalo istu cenu, dok su margarin, so, šećer, sirće, dodaci i prilozi jelima jeftiniji 10 do 15 dinara po artiklu. Pojeftinile su i namirnice od brašna i žitarica za pet odsto u proseku. Piletinu, svinjsko i juneće meso po jednom kilogramu plaćamo od 50 do 90 dinara više nego u martu. Cene mleka stagniraju ili su više tek za nekoliko dinara, ali zato sireve plaćamo nekoliko desetina dinara manje.

AGROSVET

STOČARSKI KUTAK Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

VELIKA ŠANSA, ALI I KRUPAN ZALOGAJ ZA MLEKARE Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor - Roselkhoznadzor dala je zeleno svetlo za uvoz mlečnih proizvoda iz Srbije u članice Carinske unije, koju čine Belorusija, Kazahstan i Rusija. Prema pisanju RIA Novosti, odluka je doneta pošto su prihvaćene garancije Uprave za veterinu i rezultati ekspertske analize koji ukazuje da su uklonjene sve nedavno utvrđene manjkavosti. Na listi Federalne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor već su se našle mlekare Kuč kompani iz Kragujevca, Šabačka mlekara i Somboled, a očekuje se da i Kompanija Imlek dobije dozvolu za izvoz. To bi značilo da će se na ruskom tržištu naći „moja kravica“, feta, namazni sirevi, UHT mleko i još nekoliko proizvoda iz Imlekovog asortimana. Ali pitanje koje se u ovom trenutku nameće jeste mogu li srpski proizvođači da prihvate ponuđeni izazov i da, pre svega, obezbede kontinuitet u isporukama, na čemu, inače, insistiraju ruski dobavljači. “Ako je suditi prema procenama iznetim u izveštaju EK, vrednost izvoza mleka i mlečnih proizvoda iz Evrope u Rusiju premašuje 1,4 milijarde evra. To jasno ukazuje na činjenicu da je srpska mlekarska industrija dobila veliku šansu da, praktično bez konkurencije, koordinisanim nastupom, obezbedi bolju poziciju na tržištu Federacije. Kad kažem bez konkurencije, onda mislim na veličinu tržišnog segmenta koji treba da popune firme iz zemalja van EU. U toku su konsultacije Nacionalne asocijacije prerađivača mleka sa nadležnim institucijama o uslovima za registraciju zainteresovanih mlekara za izvoz u

Carinski savez. Od ishoda konsultacija i suštinske podrške institucija zavisi i projekcija količina raspoloživih za izvoz. U svakom slučaju, izvoz ne može biti veći od registrovanog maksimalnog kapaciteta svake od zainteresovanih mlekara - kaže Goran Janjić, izvršni direktor Nacionalne asocijacije prerađivača mleka. Ovom izvoznom poslu u najavi sa znatno manjom dozom optimizma prilazi Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji tvrdi da će Srbija propustiti šansu da sa većim ekonomskim efektima iskoristi benefite trgovinskog rata nametnutog Rusiji. Uz opasku da se prase ne goji uoči Božića, Ševarlić kaže da je prosto neshvatljivo da je Srbija u prethodnih petnaestak godina uspela da se zaduži za više od 20 milijardi evra a da pritom ni 10% tog novca nije usmeren u razvoj agroprivrede i prehrambene industrije.

PORODIČNA GAZDINSTVA ILI VELIKE FARME - PITANJE JE SAD Jedno od pitanja koje muči domaću javnost odnosi se na to da li će even tualno povećanje izvoza mleka i mlečnih prerađevina u Rusiju izazvati nestašicu i podići cene tih proizvoda na domaćem tržištu. U Centralnoj asocijaciji proizvođača mleka Vojvodine (CAPMV) upozoravaju da je proizvodnja na istorijskom minimumu. ”Govedarstvo je jedina grana poljoprivrede koja se ne može stvoriti niti obnoviti preko noći. Osim toga, karakteriše je spor obrt kapitala i zato sve ozbiljne zemlje imaju dugoročne i jasno definisane strategije, a prerađivački kapaciteti su u vlasništvu proizvo-

đača koji mogu da računaju na ogromne subvencije. Mi još uvek ne znamo šta je perspektiva i pravac za koji se naša zemlja opredelila. Da li su to porodična gazdinstva, velike farme ili farme od 50 do 100 krava. Ne postoji ni stabilan način subvencionisanja pol joprivredne proizvodnje. Regres od 25.000 dinara po kravi smanjen je na 20.000 i dodeljuje se samo umatičenim grlima”, komentariše Sanja Bugarski, predsednica UO CAPMV. U otvorenom pismu koje je ta asocijacija uputila Ministarstvu poljoprivrede ističe se i to da proizvođače mleka destimulišu besmislene administrativne procedure. ”Koliko je situacija u govedarstvu alarmantna svedoči i podatak da je 2006. broj goveda starijih od 24 meseca premašivao 680.000 da bi u 2014. pao na oko 357.000. Aktuelni premijer, koji je obišao jednu farmu muznih krava, mogao je da se uveri da farme jedine u Srbiji rade 365 dana u godini. Taj podatak, očigledno, stručnjacima iz Uprave za veterinu ne znači mnogo pa su rešili da ovo malo upornih farmera što pre izbrišu iz čuvene baze podata ka”, komentariše Bugarski. U Upravi za veterinu potvrdili su Danasu da su inspektori EU nekoliko puta proveravali kako funkcioniše sistem obeležavanja, registracije i praćenja kretanja životinja i pošto su utvrdili da su ispunjeni ev ropski standardi, dobijene su dozvole za izvoz određenih proizvoda na tržište EU, kao i Carinske unije. ”U okviru TAIEX misije, u maju 2014, EU je izvršila evalu aciju sistema obeležavanja i registracije životinja Centralne baze obeležavanja goveda i terenskih procedura. Ocenjeno je da je sistem kompatibilan sa procedurama u zemljama EU, kao i da je usklađen sa Regulativom ES 1760/2000“, kažu u Upravi za veterinu i najavljuju, za oktobar, posebnu prezentaciju sistema obeležavanja životinja kako bi se dokazala usklađenost sa zahtevima EU.

AGROSVET

problemi sa likvidnošću, ukazuje Poljoprivredna komora austrijske pokrajine Štajerske dodajući da je uzrok ruski embargo. Ruski embargo vodi ka paničnoj prodaji svinjskog mesa širom Evrope kako bi se sprečili veći gubici, objasnila je potpredsednica Komore Maria Pajn. Ona je zatražila da EU što pre oslobodi sredstva za pomoć u izvozu. Trenutno međunarodne firme ugostiteljima u Austriji nude svinjsko meso po “damping cenama”, kritikuje Udruženje poljoprivrednika.

ZAŠTO (NE) TREBA DA SE HRANIMO ZDRAVO? Ukoliko bi se prosečan Amerikanac hranio u skladu sa nutricionističkim savetima ministarstva poljoprivrede, količina gasa sa efektom staklene bašte bi se povećala u prirodi 12 procenata, paradoksalan je zaključak studije sa Mičigenskog univerziteta. Zdravija ishrana Amerikanaca zahtevala bi veću proizvodnju mleka, voća, povrća, morskih plodova a manje mesa, jaja i živine što bi dovelo do veće emisije ugljen dioksida, navodi se u studiji. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) objavila je izveštaj u kome stočarstvo stavlja odmah iza industrijskog sektora po količini emitovanih gasova koji vode globalnom zagrevanju.

FARMERI BRINU, CENA SVINJETINE PADA Uzgajivači svinja u Austriji, zbog ruskog embarga na uvoz, sve su zabrinutiji, a cena svinjskog mesa značajno je pala na 1,37 evra po kilogramu. Kod mnogih uzgajivača svinja već postoje

VOJVOĐANSKI PAŠNJACI I OBORI SVE PRAZNIJI Iako je stočarstvo najintezivnija pol joprivredna grana, značajna i za potrošače i farmere, ali i celu privredu, u Vojvodini već dugi niz godina propada. Razloga je sijaset - od nepostojanja dugoročne strategije, neorganizova nosti primarne poljoprivredne proizvodnje i loše tržišne pozicije farmera, pa do sve praznijih novčanika koji šniclama i batacima ne daju na trpeze. Već godinama od nadležnih slušamo kako bez stabilne i razvijene stočarske proizvodnje nema ni razvijene poljoprivrede, ali se, stočari to najbolje znaju, u praksi ne čini mnogo kako bi se staje izvukle iz blata. Za sve to vreme statistika ne beleži pomak. Naprotiv, u tabele se upisuju poražavajuće brojke. Tako je, recimo, Vojvodina 1962. godine imala 497.000 goveda, da bi se za pola desecenije taj broj prepolovio. U 2012. godini bilo ih je 252.254, a prošle godine 247.130. Ni uzgoj svinja ne stoji bolje - pre tri i po decenije u Vojvodini ih je bilo 2,4 miliona, u 2012. godini 1,4 miliona, a prošle godine 1,2 miliona grla. U ovčarstvu je statistika poražava-

juća jer se beleži podatak iz 1955. godine, kada je Vojvodina imala čak 686.000 grla, a lane tek 247.352. ”Stanje u stočarstvu je teško, ali mora se znati da nema rešenja preko noći, da je potreban duži period za oporavak i rast”, izjavila je nedavno ministarka poljoprivrede Snežana Bošković Bogosavljević, ističući da je cilj da se unapredi proizvodnja poljoprivrednih proizvoda veće dodate vrednosti. - Vidimo mogućnost da naši poljoprivrednici ostvare veći profit i veću dobit pri prodaji mesa i mleka, a ne da trguju žitaricama. Uz ocenu da je stočarska proizvodnja na nezavidnom nivou, od svega 30 odsto ukupnog udela u poljoprivrednoj proizvodnji, ona je navela da u razvijenim zemljama stočarstvu pripada i do 60 odsto. Bolje dane za stočare obećava nedavno usvojena Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2014- 2024. godine. Kako kažu nadležni, ovaj dokument podrazumeva reformu pol joprivredne politike, koja će omogućiti restrukturiranje sektora poljoprivrede i uvođenje novih modela podrške stočarima. Lane je, podsetimo, usvojena i uredba po kojoj proizvođači u ovoj branši dobijaju više para. Sve ovo trebalo bi da doprinese boljitku na farmama, ali će oporavak poljopoprivredne grane koja je decenijama propala, sigurno dugo i trajati.

AGROSVET

PČELARENJE Prirediо: Dragan Đorđević

CRNOGORSKI PČELARI NAJAVLJUJU IZLAZAK NA INOSTRANO TRŽIŠTE Većina crnogorskih pčela može biti zadovoljna ovogodišnjim prinosom meda, mada ima i onih koji se ne mogu pohvaliti dobrim rezultatima, s obzirom na to da je u nekim regijama ispaša bila loša. Ipak, u proseku količina sakupljenog meda u Crnoj Gori biće na zadovoljavajućem nivou. Imam utisak da su u odnosu na okruženje crnogorski pčelari najbolje prošli - kaže za Danas predsednik Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore Radule Miljanić. Iako sav med proizveden u Crnoj Gori lako pronalazi put do kupaca, jer je visokog kvaliteta, još se zvanično ne izvozi. Crnogorski pčelari se nadaju da će do kraja 2015. godine početi da konkurišu, odnosno da traže prostor za izlazak na inostrano tržište.

KILOGRAM MEDA I DO 1.500 DINARA Ove sezone meda u Srbiji, po svemu sudeći, neće biti ni za – lek. Hladno kišno vreme i poplave desetkovali su ovogodišnji prinos u košnicama, a pčelari ističu da pojedine vrste meda dostižu i neverovatnih 1.500 din/kg. Loša situacija i nestašica meda je i u regionu, ali i u celoj Evropi. Na rafovima je već sada manjak, bukvalno nema bagremovog, livadskog i lipovog meda. Gotovo sve što se nađe u prodaji biće iz zaliha od prošle godine i papreno skupo. ”Cena meda je u proseku od 600 do 800 din/kg, a kreće se i do 1.500 dinara, zavisno od vrste meda i regiona Srbije, a u Raškoj oblasti je najskuplja”, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

BESPLATNA REGISTRACIJA

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU