Agrosvet 63

BESPLATAN PRIMERAK

god.XI br. 63

decembar 2014.

AGROSVET

AGROSVET 63 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/74-81-920, Valjevo: 014/286-800, Niš: 018/514-364, Subotica: 024/603-660, Zrenjanin: 023/533-550, Sombor: 025/432-410, Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 535-705 AGROMARKET KS Priština +386 49 733 814.

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak - Direktor marketinga, 063/106-63-55 Dragan Lazarević - Šef stručne službe, teren Srema 063/580-958 Dragan Đorđević - DC Niš 063/102-23-45 Radmila Vučković - DC Kragujevac 063/105-81-94 Slobodanka Bulatović - DC Sombor 069/430-19-91 Momčilo Pejović - DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac, DC Beograd, 063/628-051 Ivan Valent , DC Zrenjanin, 063/628-175 Miloš Stojanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Zapadna Srbija 063/414-722 Milan Raković, Navodnjavanje i ishrana bilja, 062/213-078 Goran Radovanović - Ishrana bilja u povrtarstu i voćarstvu, Centralna i Južna Srbija 069/50-70-979 Zdravko Ćorović, Ishrana bilja, ratarstvo, Vojvodina 063/112-44-01

SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929

DC Niš Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Ivan Gnjatović, 063/11-24-540 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Srđan Stevanović Sekretar redakcije: Dušica Bec

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495

REDAKCIJA: Dr Ivan Krošlak, Dragan Lazarević, Radmila Vučković, Miloš Stojanović, Slobodanka Bulatović, Momčilo Pejović, Goran Radovanović, Zdravko Ćorović Veselin Šuljagić, Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent

DC Podgorica DC Bijeljina Miodrag Bogdanović, + 382 69 300-844 Milenko Krsmanović, +387 65 643-466 Miroslav Jokić, + 382 69 300-845 Zoran Hamzić, +387 65 823-046 Gojko Ljumović +382 69 183-032 Mladen Bijelić, +387 66 365-978 Jovo Vujević, +387 66 394-750 Miroslav Vesić, +387 66 394-750

ŠTAMPA: „Grafostil“ Kragujevac Tiraž 8000 primeraka

DC Sombor Nada Jovanović, 063/693-501 Daniel Grnja, 063/438-641

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65 713-435 Slobodan Lukić, +387 66 001-352 Dragan Ćurković, +387 65 983-150 Maja Mirković, +387 65 146-875 Lolo Marčeta +387 65 867-775

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570

DC Priština Naser Spahiu +386 49-733-814 Eljmaz Orana +386 49-733-815

SADRŽAJ DRAGIM ČITAOCIMA!

4

NAŠI SAJAMSKI DANI

6

RATARSTVO U GODINI IZA NAS

9

VOĆARSKA PROIZVODNJA U 2014. GODINI

12

POVRTARSKA 2014. GODINA - ŠTA NAM JE DONELA?

15

I REKORDI I GRAD I ...

17

UTICAJ PROMENE KLIME NA ŠIRENJE BILJNIH BOLESTI I ŠTETOČINA

20

(NE)OČEKIVANA SEZONA PŠENICE JE ZA NAMA...

22

SA AGRARNIH MEDRIDIJANA

24

Ralstonia solanacearum BAKTERIOZNO UVENUĆE KROMPIRA

30

DRUGI PIŠU

32

TESTERE VILLAGER, POTREBA SAVREMENOG DOMAĆINSTVA

35

POLJOSTATISTIKA

37

STEVIA - NAJSLAĐA BILJKA NA SVETU

40

ORGANIKA

42

ORGANSKA POLJOPRIVREDA

43

PČELARENJE

45

RAZGLEDNICA IZ MADRIDA

46

VILLAGER, I DAJE I TRAJE

47

STOČARSKI KUTAK

49

AGROSVET

4

AGROSVET

NAŠI SAJAMSKI DANI

Priredili: Dragan Đorđević, Predrag Nikolić, Radiša Miletić, Goran Petrović, Naser Spahiu, Mirza Babić, Borislav Babić nih partnera, oko 5500 posetilaca, 20-ak novinarskih ekipa, više od 100 snimljenih priloga, stotinu saradnika angažovanih u pripremi sajmova, petnaestak predavanja-prezentacija, i...i bezbroj izgovorenih reči koje izražavaju poverenje koje se izgradilo između domaćina sajma i gostiju.

Kragujevac, Bijeljina, Podgorica - Period od 13. februara do 2. marta može se nazvati naši dani, ili naši sajamski dani ili Agromarketovi dani sajmova. Neki bi možda to i nazvali nezvaničnim početkom trgovanja agrorepromaterijalom i garden programom na područjima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore. Jer, Bijeljina je bila 13. i 14. februara domaćin V EXPO sajma, a štafetu je preuzela Podgorica 20. i 21., takođe EXPO V sajmom, da bi se centralna manifestacija završila u Kragujevcu (27. februar – 2. mart), na VII EXPO, tzv. kućnom sajmu kompanije „Agromarket“.

Brojčano, naši sajamski dani, izgledaju ovako: više od 6000 izloženih proizvoda, preko 2300 poslov-

Zajedničko obeležje sve tri manifestacije može se nazvati i NOVO. Prikazane novine u proizvodnom portfoliu su brojne, i teško ih je pobrojati, od novih pesticida (Ikarus, Fiesta...) u inoviranim pakovanjima, đubriva (FF Aminoflex...), semena (Hysun, Franchi, De Ree...), opreme za navodnjavanje (Agrodrip, Sunstream), garden program (Black edition) za koji deo ponude izrađuju Amerikanci ili možda oprema za preživljavanje Gerber u okviru brenda Fiskars, itaslijanski baštenski nameštaj, ponuda proizvoda Oregon, Telwin, Alpina, AL KO. NS sajam - Preko 2000 posetilaca u prva dva dana na promo štandu (ispred hale 10) kompanije “Agromarket” na 81. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Najveću pažnju gostiju izazvalo je demo vozilo Villager i demonstracija rada pojedinih uređaja, kao i novine u proizvodnom porfoliu pesticida, vodorastvorljivih đu-

6

briva brenda FitoFert, kao i oprema za navodnjavanje. Naravno tu su i promo aktivnosti brendova Oregon, Dolmar, kao i stručni saveti saradnika Agroservis službe.

Slovenija prepoznaje kvalitet - Prošlogodišnja premijera, nastup kompanije “Agromarket” kroz brend Villager na slovenačkom tržištu, a preko najstarije sajamske manifestacije u Gornjoj Radgoni je bila izuzetna, te su domaćini pozvali na nastup i ove godine. Naime, Gornja Radgona je od 23. do 28. avgusta bila domaćin 52nd INTERNETIONAL FAIR OF AGRICULTURE AND FOOD – 52. Međunarodni sajam poljoprivrede i hrane. Tokom 6 dana oko 128 000 posetilaca obišlo je sajam i razgledalo ponudu preko 1750 izlagača. Na štandu broj 2031, na površini od 200 m2 brend Villager predstavio je svoju novu ponudu proizvoda. Izloženi proizvodi, stručnost petorice domaćina i ljubaznost Nine, domaćice štanda privukali su veliki broj kako poslovnih partnera, tako i posetioca, hobista, ali i profesionalaca. Neposredno, na licu mesta, stručno obučeni saradnici su kupcima i zainteresovanim posetiocima demonstrirali su lakoću u rukovanju i kvalitet uređaja brenda Villager. Uz to, predstavljeni su i svi segmenti post prodajne ponude. Akcija koja je po reakcijama i poslovnih partnera i krajnjih kupaca dala odlične rezultate. Na ovoj sajamskoj manifestaciji premijeru je imao i brend kristalnih vodotopivih i tečnih formulacija đubriva “FitoFert”.

Atraktivna pakovanja. pripremljeni promo materijal kako Agro, tako i

AGROSVET

svojim ljubaznošću i stručnošću, doprineli su i saradnici distibutivnih centara Bijeljina i Banja Luka.

Hoby linija bila su pravo prijatno iznenađenje i struke i posetioca sajma. Drugo pojavljivanje u Sloveniji donelo je i nove kontakte i temelj za buduću saradnju.

Moskovski dani Agromarketa Najveća svetska poljoprivredna sajamska manifestacija 23nd International Food & Drinks Exibition World Food Moskow, održana je od 15. do 18. septembra u Moskvi. Jedna od više od 1600 kompanija iz preko 100 zemalja koja je uzela učešće na ovom sajmu je i „Agromarket“.

Na jednoj od 12 tematskih sajamskih postavki, „Sveže voće i povrće“ gde je prijavljeno i najviše izlagača (294), svojim kvalitetnim proizvodima predstavio se ruskom tržištu već poznat i priznat PIK „Južni Banat“ Bela Crkva. U okviru postavke „Smrznuti proizvodi“, među 64 izlagača, po prvi put je svoje proizvode (višnja, šljiva, kupina) prikazao i PD „Zaječar“. Postojeći kontakti uz brojne nove sa ovogodišnjeg sajma u Moskvi, osiguravaju novu izvoznu šansu članicama „Agromarket Grupa“ u narednim godinama s jedne strane, a s druge još veću obavezu i Belocrkvancima i Zaječarcima.

ket”, odnosno “Villager” kao glavni sponzor sajma, predstavio se na dva štanda, jednim u hali sajma, a drugim na otvorenom koji je i privukao najveći broj posetliaca. Ovome je svakako doprinelo i prisustvo demo vozila gde su svi zainteresovani mogli zahvaljujući stručnom osoblju da se upoznaju sa uređajima i alatima.

Bijeljinski sajam – Ovogodišnje izdanje “INTERAGRO 2014” u Bijeljini okupilo je preko 150 izlagača kako iz Bosne i Hercegovine, tako i zemalja iz susedstva. Tokom četvorodnevnog druženja (17. do 20. septembar), preko 8000 posetilaca, poslovnih partnera ali i zaljubljenika u poljoprivredu je prošlo kroz sajmaske štandove. Naravno, “Agromarket” se predstavio na štandu sa već dokazanim brendovima “Villager”, “Oregon”, “Fitofert” i AGM pesticide, a ukupnom odličnom utisku

Šumadijski poljoprivredni sajam – Grad Kragujevac je već tradicionalno 11. put, koje li koincidencije od 11. do 14. septembra okupio brojne kompanije, proizvođače i udruženja da predstave sebe i svoje kvalitetne proizvode. Kompanija “Agromar7

Priština, prvi put - Od 24. do 27. septembra, održan je Jesenji poljoprivredni sajam u Prištini. Svoj stand zahvaljujući preduzimljivim saradnicima iz Distributivnog centra Priština imala je i naša kompanija. Bila je to prilika za susrete sa već postojećim poslovnim partnerima sa Kosova, Albanije i Makedonije, ali i za predstavljanje brenda “Villager”, “Fitofert” i ponude semena strnina domaćih selekcionih kuća (NS, ZP) novim partnerima i posetiocima. Uz malu pomoć kolega iz Srbije, izloženim proizvodima i stručnom osoblju, štand “Agromarket” je sve vreme privlačio najveće interesovanje.

Zenica, najstariji BIH sajam - Završen je 21. internacionalni sajam ZEPS (30. septembar – 4. okotbar), u Zenici, najstarija i jedna od najznačajnijih sajamskih manifestacija naših komšija. Saradnici DC Bijeljina i Banja Luka su na 80 m2 sajamskog prostora predstavili celokupan asortiman proizvoda Villager

AGROSVET

i Oregon. Pored standardnog asortimana proizvoda, na sajmu su svoju promociju doživeli novi artikli kao što su burgije TWD, MAD pneumatski alat, a promovisana je i „Villager jesenja akcija 2014“. Posebnu pažnju poslovnih partnera i posetilaca privuklo je prisustvo demo vozila i stručnost kolega koji su profesionalno predstavili postojećim kao i novim dilerima sve prednosti Viilager proizvoda. Ovakvo predstavljanje samo je potvrdilo visoke pozicije koje kompanija „Agromarket“ gradi na prostorima Bosne i Hercegovine.

zemalja. U okviru sajma 1700 inovacija u proizvodnji i preradi je učestvovalo u takmičarskom delu. Novi poslovni kontakti mogli su se sklopiti ne samo u direktnom kontaktu već i učestvovanjem u preko 250 revijalnih pregleda, konferencija i debata koje su organizatori sajma besprekorno organizovali. Ostvarena poznanstva i iskazano interesovanje, pre svega za proizvodima PD “Zaječar” daju nadu u proširenje izvoznih poslova u narednim godinama.

Pariz, grad svetlosti i sajmova – po prvi put, kvalitetnim nastupom u okviru predstavljanja poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije, na 50. Poljoprivrednom sajmu “SIAL” u Parizu, Nord Villepinte, od 19. oo 23. oktobra, svojom ponudom svežeg i smrznutog programa, predstavila se i “Agromarket Grupa”. Tokom petodnevnog trajanja, na ovoj manifestaviji 6300 izlagača iz 105 zemalja je svoje proizvode ponudilo armiji od preko 150000 posetilaca iz 200

8

Bukurešt - Indagra Expo - Drugi put na najvećoj sajamskoj poljoprivednoj manifestaciji u Rumuniji, kompanija Agromarket je posredstvom svog dilera „Gradina-Viitorului“ predstavila nove proizvode brenda Villager. Od 2. oktobra do 2. novembra u okviru „ROMEXPO Exhibitions Centre” u Bukureštu održan je “Indagra Expo 2014”, međunarodni sajam poljoprivrede uz učešće preko 500 kompanija iz preko 30 zemalja.

Preko 60000 posetilaca je na 32000 m2 imalo prilike da u 4 celine, INDAGRA FOOD, ALL PACK, EXPO DRINK & WINE, AUTOEXPOTEHNICA, očvrsne postojeće ali i uspostavi nove poslovne kontakte.

Bolonja – prvi put – kompanija “Agromarket” se prvi put predstavila i na 41. “EIMA International” sajmu u Bolonji. od 12. do 16. novembra, kroz proizvode Villager i FitoFert.

Preko 235000 posetilaca, kao i sve veći broj stranih izlagača, potvrdili su poljoprivrednu mehanizaciju kao referentnu tačku na svetskom tržištu. Prilikom otvaranja sajma, predsednik italijanske Federacije proizvođača poljoprivredne mehanizacije, Massimo Goldoni je rekao i da je poljoprivredna mehanizacija jedan od najboljih predstavnika naše civilizacije. Tehnologija, ekonomija i međusobna saradnja bili su centralne teme sajma. Biti u takvom društvu je zadovoljstvo, čast ali i obaveza za dalje pozicioniranje i širenje kvalitetnih proizvoda koji dolaze iz brendova Villager i FitoFert.

AGROSVET

RATARSTVO U GODINI IZA NAS Priredio: Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

A

ko dublje analiziramo proteklu sezonu možemo videti da nije bila ni nalik nijednoj predhodnoj.

Iskusni poznavaoci agronomske struke kažu da se isti ili slični vremenski uslovi ponavljaju nakon više decenija. Kada prođe tako dugačak period sve što nam se desi je potpuno novo jer su drugi ljudi, iskustva, hibridi, mehanizacija ... Uspešan je onaj ko uspostavi ravnotežu između svih faktora i prepozna potrebe biljaka jer ne uspevaju najpametniji i najači već oni koji su spremni da osluškuju i prilagođavaju se.

koji pravilnim odabirom herbicida pokušavaju dobiti rezultate približno idealnim. U predhonim godinama u hibridima suncokreta koji se gaje na konvencionalni način ustalila se herbicidna kombinacija Mont 1,4 + Terbis 1,0 + Girasolin 1,0 l/ha. Prskanje ovih hibrida suncokreta posle setve a pre nicanja je jedino i moguće jer po nicanju useva herbicidi se ne primenjuju. Ako se ovaj tretman ne odradi na vreme kasnije nemamo mogućnost ispravke.

Regija u kojoj se zasniva naša proizvodnja specifična je po mnogo čemu. Prosečna količina padavina po m² tokom kalendarske godine iznosi od 550 do 600 l/m².

Treba imati u vidu da je taj iznos daleko manji u vegetacionoj sezoni. I to malo padavina tokom sezone je dosta neujednačeno pa kada su nam padavine najpotrebnije njih nema. Tako je bilo bar do sada. Onda je došla 2014. godina i sve promenila. Zabeleženo je duplo više padavina samo u vegetacionoj sezoni. Takođe temperatura vazduha se u kratkim vremenskim intervalima veoma često menjala. Kako se to odrazilo na biljke? U početku su biljke brzo nicale ali kasnije usled prohladnog vremena sporo napredovale. Prevlaženost zemljišta je uticala da usevi neretko imaju žućkaso zelenkastu boju. U takvim okolnostima i primena herbicida je veoma otežana jer su se biljke nalazile pod stresom.

Ono što je najveći problem bio kod tretmana posle setve a pre nicanja useva je postići dobru efikasnost herbicida, a ujedno izbeći fitotoksije. Za gore navedenu kombinaciju možemo da kažemo da smo to i postigli. Dobro izbalansiran odnos herbicida u ovoj kombinaciji pruža nam veoma kvalitetnu zaštitu jer usev dugo vremena nakon tretmana ostaje čist od korova. Problem uskolisnih korova koji se javio tokom sezone rešavan je primenom dva graminicida – Kletox koji se u zavisnosti od spektra korova primenjivao u dozi od 1,0 do 2,0 l/ha, kao i Targa Super preimenjena u opsegu od 1,0 do 4,0 l/ha.

Dobro nam je poznato da kada primenjujemo herbicide posle setve a pre nicanja (pre-em) neophodna nam je kiša (bar 10 l/m2) da bi se aktivirali i odradili posao. Tokom naredne godine sa scene herbicida izlaze preparati na bazi acetohlora (primena i prodaja do 30. 06. 2015.). Dobri poznavaoci poljoprivredne proizvodnje znaju kakve su mogućnosti acetohlora. Njegova široka primena u ratarstvu (kukuruz, suncokret) posle setve a pre nicanja useva i korova omogućavala nam je relativno dug period bez prisustva korova. Jedan je od retkih herbicida koji je u toj fazi mogao da kontrolište brojne jednogodišnje travne i neke širokolisne korove koji se inače veoma teško suzbijaju posle nicanja. Naši poljoprivredni proizvođači oko 30% površina kukuruza i suncokreta prskaju posle setve a pre nicanja. Postavlja se pitanje da li ima i šta bi to moglo adekvatno da zameni pomenute herbicide.

U kukuruzu smo takođe preporučivali i primenili zemljišne herbicide i to kombinaciju Mont 1,4 + Terbis 2,0 l/ha. Efikasnost hemije je u velikoj meri uslovljeno vremenskim uslovima. U periodu nakon tretmana nisu poželjne obilne padavine koje na lakšim, peskovitijim zemljištima mogu dovesti do ispiranja herbicida u dublje slojeve. Isto tako tretmani posle nicanja useva i korova su takođe podložni ekstremnim meteorolškim uslovima. Lošu efikasnost imamo kada primenjujemo herbicide po veoma toplom vremenu uz nisku relativnu vlažnost vazduha. Zbog brzog porasta useva nemamo mogućnost ispravke. Iz tog razloga zemljišni tretman može biti dobar izbor jer kasnije postoji mogućnost korektivnog prskanja. U uslovima koje smo imali tokom proleća 2014. godine (obilne padavine, veliki broj kišnih dana) ukazala se potreba za primenom tzv. korektivaca u jednom ili u split tretmanu. Izbor je zavisio od procene iskusnih stručnjaka na terenu, a u ponudi su bile već proverene kombinacije kao Siran 40SC/Siran 750 WG/Motivell 4SC/Motivel Extra 6OD sa agroDimark/Banvel 480S do 5. lista, odnosno Callisto 50WG/Mezatron do 8. lista kukuruza.

Stručna služba Agromarketa je znajući da dolazi momenat izlaska acetohlora u igru ubacio preparat pod nazivom Mont (s-metolahlor). Ovaj proizvod sam po sebi nije dovoljan pa mu se zbog proširenja spektra delovanja na širokolisne korove dodaju drugi herbicidi u zavisnosti od useva. Ono što je bitno Mont je preparat koji je pored ratarskih useva registrovan u i povrtarskoj proizvodnji što mnogo govori o njegovoj selektivnosti. Nakon njegove primene ne postoje ograničenja u plodoredu. Dobro se vezuje za koloide zemljišta i kao takav pruža dugotrajnu zaštitu preko zemlje. U proizvodnji ne postoji idealan proizvod ili kombinacija herbicida koja rešava sve probleme. Zato postoje agronomi 9

AGROSVET

Tema koja je svakako uzburkala naučnu i stručnu javnost tokom 2014 godine je pojava bolesti na pšenici gde je dominirala samo jedna – lisna rđa. U našim agroekološkim uslovima postoje nekoliko vrsta rđa od kojih su najznačajnije obična rđa (Puccinia recondita) koja je i dominantnija i žuta crtičasta rđa lista (Puccinia striformis). Ako analiziramo vremenske uslove videćemo da je jesen i zima 2012/2013 bila dosta blaga. Sklop pšenice dosta bujan koji nije prošao period kaljenja tokom zime i samim tim nespreman ušao u vegetacionu sezonu 2014 godine. Već krajem ferbruara i početkom marta na terenu smo mogli da vidimo prisustvo žute crtičaste rđe što je već tada ukazivalo na opasnost. Optimalni temperaturni zahtevi za razvoj (5 – 150C) žute crtičaste rđe su daleko niži od obične rđe, a iznose 15 – 20 0C. Visok infekcioni potencijal žute crtičaste rđe tokom ranog proleća pri niskim temperaturama prouzrokovalo je eksplozivni razvoj koji se kasnije veoma teško mogao zaustaviti. Na osnovu prisutne zaraze i fenofaze strnih žita tretman je bilo neophodno uraditi u trećoj dekadi marta. U toj fazi naša stručna služba je preporučila preparat Excorta (epoksikonazol) u dozi 1,0 l/ha. Ovaj preparat pripada grupi triazola i jedan je od najbolje ocenjenih fungicida protiv rđe i septorije. U ostalim zemljama predstavlja standard zaštite strnih žita. Primenjen u toj fazi u potpunosti je zaustavi razvoj rđe i širenje na gornje spratove. Naravno naredni tretman koji je bio više nego potreban trebalo je primeniti 20-ak dana nakon prvog jer su česte kiše i vetar dodatno pogoršavale situaciju. Fungicid koji smo mi u toj fazi preporučivali Excorta plus (epoksikonazol + tiofanat-metil) u dozi 0,4 – 0,6 l/ha. Onaj koje u tim fazama uradio tretmane mogao je da očuva lisnu masu.

Početkom maja kada pšenice počinju sa cvetajem imali smo veoma mnogo padavina što je bio glavni preduslov za razvoj fuzariuma. U tom periodu pored fuzariuma i rđa se popela na klas tako da je bilo neophodno zaštititi se od njih. Excorta plus je preparat koji ima odlično delovanje i na fuzarioze klasa pa se može primenjivati i u fazi cvetanja. Godina nas je upozorila da onaj ko želi visoke i stabilne prinose strnih žita mora da u tehnologiju proizvodnje uračuna bar 2 fungicidna tretmana.

Obilaskom strnih žita tokom jeseni 2014. godine takođe su registrovani simptomi rđe na listovima. Rđa se može naći i na travama iz spontane flore kao i na nekim korovskim biljkama koji služe kao prenosioci infekcije.

Poslednjih nekoliko godina na tržištu su se pojavili IMI tolerantni hibridi suncokreta tj. hibridi koji imaju gen otpornosti na imazamox. Kod ovih hibrida proizvođači imaju tu slobodu da mogu suzbijati korove posle nicanja suncokreta. Kod ovakve primene bitno je da se prati porast korova, a ne sunckreta jer se ne sme dozviliti da korovi prerastu. Iako se ovi herbicidi mogu primenjivati posle nicanja suncokreta treba izbegavati njihovu primenu kada je suncokret veliki jer većina hibrida posle tretmana dobiju žućkastu boju. Preparat Ikarus (imazamox) je herbicid koji se može primenjivati u IMI tolerantnim suncokretima, a koji se pojavio tokom 2014 godine. Ovaj herbicid veoma dobro suzbija korove kao što su čičak, kereće grožđe, abutilon ...

Herbicid kao što je Ikarus pokazuje veoma dobru efikasnost na korove kao i dobru fleksibilnost u primeni.

Njegova primena nije usko vezana samo za suncokret već se može primenjivati i u soji. U soji ovo nije jedini herbicid koji se primenjuje za suzbijanje korova posle nicanja već se često kombinuje sa preparatima kao što su Dynox, Symphoni, Bentamark. I na kraju kako da se rešimo rizomskog sirka u soji i suncokretu? Tako što ćemo primenjivati herbicid Kletox. Proizvod koji pored registracije u ratarstvu može se primenjivati i u povrtarstvu što mnogo govori o njegovoj selektivnosti.

Doza primene Kletoxa u zavisnosti od porasta korova iznosi od 1,0 do 1,5 l/ha.

Ova godina je i potvrdila neophodnost onoga o čemu saradnici stručne službe kompanije „Agromarket“ uporno pričaju, potreba za primenom folijarnih đubriva kao standardnom merom. U uslovima stresa kojih je bilo napretek tokom cele sezone, i herbicidni i fungicidni tretmani kombinovani su sa tzv. folijarcima, FitoFert Humisuper, FitoFert Humistart, FitoFert Kristal 20:20:20, a proizvođači repe, suncokreta i soje obogatili su svoj rod i primenom FitoFert Bor Max 20.

Ne postoji idealna kombinacija preparata koja će u potpunosti rešiti probleme već postoji agronom koji bira tim kojim će moći utakmicu da iznese do kraja i ostvari povoljan rezultat.

10

AGROSVET

Temeljit, ciljan na vaši

Kra tk a

•

Efikasan • Jedinstven • Održiv •

id ug or oč

od

n

a

rž

iv o

st

ie

kon

om

i k a ..

11

.

AGROSVET

VOĆARSKA PROIZVODNJA U 2014.GODINI Priredila: Radmila Vučković, dipl. inž. polj.

N

a završetku je i ova proizvodna godina u poljoprivredi, koja je po mnogo čemu ekstremna i koje mnogi ne žele da se sećaju. Ne možemo da ne pomenemo najpre loše meteorološke uslove, koji su zadesili celu Srbiju (velike količine padavina, poplave, grad) i naneli štete širih razmera. Voćarstvo takođe može da zabeleži uglavnom loše rezultate po ostvarenoj dobiti u svim voćnim kulturama. Jedino su kod jabuke pojedini proizvodjači dočekali svetlo na kraju tunela, a možda ih tek čeka. Voćari su ove godine često gledali u nebo u nadi da vide sunce, ali su videli samo provale oblaka. Od početka aprila do kraja avgusta je palo od 800 - 1000 l vode po m2, što je trostruko više od proseka, uz to je u svakom mesecu bilo oko 15 kišnih dana. Kišna godina je donela mnogo nevolja sa biljnim bolestima, a ovi uslovi su idealni za njihovo razmnožavanje i širenje. Takođe, blaga zima rezultirala je pre-

življavanjem velikog broja štetnih insekata te je i borba sa njima bila neprestana. Napravićemo osvrt na probleme u pojedinim kulturama sa preporukom, kako ih na pravi način rešavati.

Prva koja stiže na rod i treba da donese prvi novac u sezoni je jagoda. Ona nije slavno prošla, jer je vrlo osetljiva na trulež ploda – Botritis cinerea, a takođe su svoj danak uzele i antraknoza, kao i plamenjača korenovog vrata. Trulež ploda se rešava sa 3-4 tretiranja od faze pred cvetanje do formiranja plodova preparatima: Funomil, Pyrus, Cormax, Switch.

Problem je bila i velika lisna masa, koja oklopi redove te nije dozvoljavala preparatu da dospe na plod. U tom slučaju samo ručno tretiranje i podvlačenje rasprskivača pod lišće, dalo je rezultate. Antraknoza jagode je sve veći problem, širi se sadnim materijalom i preko ostataka u zemljištu. Rešava se sa dva tretiranja 12

pred cvetanje fungicidima iz grupe strobilurina. Queen. Plamenjača se takođe širi preko zemljišta i biljnih ostataka, a suzbija se zalivanjem živića na početku vegetacije fungicidima Ridomil Gold ili Fostonik.

AGROSVET

Trešnja je dobro ponela rod, ali ga nije donela do kraja, jer je trulila kao zelena, a i plodovi su pucali od velikih kiša. Zbog lošeg kvaliteta otkupna cena je bila niska i slabo je išla u izvoz. Pucanje plodova trešnje je veliki problem svake godine, što dovodi u pitanje rentabilnost gajenja ove voćke. Problem može da se u velikoj meri reši primenom preparata Vin film primenom dva puta do berbe u dozi 2,0 l/ha, jer utiče na omekšavanje pokožice te ona postaje elastičnija.

Višnja je opet imala svojih problema: stradala je od monilije, na koju je veoma osetljiva, još više od kokomicesa, zbog koga je prerano ostala bez lista te nije uspela da sazri. Suva materija je bila veoma niska te nije bila atraktivna ni za vodeće proizvođače sokova. Otkupna cena nije bila na zavidnom nivou, tako da je jedva pokrila troškove proizvodnje i berbe.

Monilia napada cvetove i plodove u zrenju i višnja je najosetljivija na ovu bolest od svog ostalog voća. Zaštita se obavlja dva do tri puta od početka cvetanja do precvetavanja, kao i u fazi zrenja plodova, preparatima: Cormax, Pyrus, Funomil, Octave, Luna Expirience. Kokomices koji izaziva lisnu pegavost i prevremeno opadanje lišća je karakteristična bolest u kišnim godinama, zato i njoj treba posvetiti punu pažnju, utoliko pre jer prezimi u opalom lišću. Hemijska zaštita se obavlja tri do četiri (u zavisnosti od vremenskih prilika) puta posle cvetanja u intervalima od 10 do 15 dana i jednom do dva tretmana posle berbe. Do berbe treba koristiti preparate koji se dobro vezuju za list višnje i slabije se spiraju kišom kao što su: Captan, Syllit, Agrodin, a nakon berbe Balear ili Octave. Pored standardne štetočine, trešnjine muve koja se suzbija insekticidima na bazi dimetoata (po precvetavanju), i u dva tretmana insekticidom Afinex, poslednjih godina sve veće štete pričinjava žilogriz.

Nema jedinstvenog rešenja ove štetočine već je potrebno kombinovati nepesticidne – vađenje osušenih stabala, obrada zemljišta u redu, zalivanje, feromonske klopke, sakupljanje

imaga i pesticidne mere - redovni tretmani tokom vegetacije i nakon berbe zasada ali i biljaka iz spontane flore u susedstvu gajenih biljaka insekticidima kao što su Reldan, Nurelle, zalivanje biljaka rastvorom pomenutih insekticida ali i korišćenje bioinsekticida Naturalis.

se rešava sa dva tretiranja u periodu zrenja plodova, preparatima Funomil, Pyrus, Switch. Ali je otežavajuća okolnost veliki broj sorti različitog peroida zrenja. Takođe treba obavezno dodati okvašivač Vin film koji će smanjiti pucanje pokožice i bolje vezivati preparat za plod. Od velikog značaja je i suzbijanje štetočina u periodu zrenja (surlaši, tripsi) koji mogu da naprave oštećenja na plodu i time stvore ulazno mesto za prodor gljiva truležnica. Primena insekticida Runner, Reldan, Nurelle D, Vantex, Afinex, pokazalo je dobru zaštitu.

Kajsija i breskva u velikoj meri nisu dočekale berbu čak ni za rakiju, istrulile su na grani kao zelene ili poluzrele, tako da ni hemijska zaštita nije mnogo pomogla, jer je to situacija kao da plodove danima držite u toploj vodi. I ovom voću je bila niska otkupna cena, jer su otkupljivači imali strah da im kupljeVinogradi su tek posebna priča, na roba za dva dana potpuno istruli, nema čega nije bilo. Grožđe smo ove što se često i dešavalo. Monilia ploda godine gledali samo na slici, a i vina

13

AGROSVET

se nećemo napiti od ovogodišnje berbe. Najpre se pojavila plamenjača u cvetanju i napala grozdove, a kasnije tokom juna je napravila pravu pustoš, zbog čega su opali listovi i ostali goli lastari. Pepelnica se takođe javila posle cvetanja. Izuzetno jak napad crne truleži u junu mesecu.

Stari vinogradari, koji do sada nisu znali šta je to, imali su priliku da je sretnu. i na kraju siva trulež u avgustu i septembru, u periodu zrenja, koju već dobro poznajemo. Savladali su je samo najuporniji. Retki su oni, koji su ove godine sačuvali rod grožđa. Pobedili su disciplinovani, uporni i sa znanjem.(ili su slušali one koji znaju). Umesto šest tretiranja u ovoj ekstremnoj godini je bilo neophodno 10-12, pored poznavanja simptoma, momenta zaštite i delovanja hemijskih preparata. Suzbijanje plamenjače je počelo od faze pred cvetanje na 7 -10 dana sistemicima: Ridomil, Fostonik, a kasnije nastavljeno preventivnim preparatima: Kaptan, Penkozeb te naizmenično sa bakrnim preparatima. Pepelnicu su oni koji su slušali i nisu se rukovodili verskim ili nekim svojim kalendarom držali pod kontrolom primenom fungicida Postalon, Systhane, Queen i Microthiol disperss. Crna trulež je suzbijena Captan-om i Blue bordo, a siva trulež Pyrus i Switch, s tim što je prvi tretman trebalo uraditi u precvetavanju. Bakar (Cuprablau Z Ultra, Funguran OH) je imao značajnu ulogu u ovakvoj godini jer ojačavao pokožicu bobica i sprečavao pucanje, te se samim tim smanjila pojava botritisa.

Na kraju smo se obradovali jabuci koja je odlično podnela ovakve uslove i zabeležila rekordne prinose.

Otkupna cena je na početku bila solidna, tako da smo taman pomislili da će nekako finansijski da se pokriju svi ovi prethodni promašaji. Sve bi bilo dobro da nema onog “ali”.

Stvorile su se okolnosti oko izvoza da je otkupna cena pala, a traži se i besprekorna roba prve klase, koje mi imamo vrlo malo. Razlozi za loš kvalitet je pre svega pojava grada u svim voćarskim terenima, koji su dosta oštetili voće i kao takvo može da ide samo u industriju. Takođe ima i pojave venturije na plodovima, jer je godina pogodovala ovoj bolesti. Čađava krastavost ili venturija je komplikovana bolest i zahteva dosta znanja, a ovom prilikom bih samo upozorila da se ne koriste stalno jedni isti sistemici (difenokonazol) da bi sačuvali tu aktivnu materiju od rezistencije gljive . Može povremeno da se ubace i noviji preparati, kao što je Indar, i u kombinaciji sa tzv. preventivcima, te što više koristiti preparate sa različitim mehanizmom delovanja.

Da sve nije baš tako crno, moramo gledati sa vedrije strane i nadati se boljem iduće sezone. Što kaže mudra izreka “Neka smo živi i zdravi, preživeli smo i u gorim vremenima. Želimo vam uspešnu iduću proizvodnu godinu, jer se držimo one ”ipak se okreće” i da ne može stalno da bude loše.

14

AGROSVET

POVRTARSKA 2014. GODINA – ŠTA NAM JE DONELA? Priredili: Miloš Stojanović, dipl. inž. polj; Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

P

ovrtarstvo, jedna od grana poljoprivrede u našoj lepoj Srbiji, ne toliko razvijena i rasprostranjena kao druge grane (ratarstvo i voćarstvo), ali je uvek tu u prikrajku gde čeka neka bolja vremena za rast i razvoj i svoju afirmaciju. Jednostavno, povrtarstvom i to onim intezivnim (plastenici, staklenici i otvoreno polje pod sistemom za navodnjavnje), još uvek se u Srbiji bave mala porodična gazdinstva sa tri generacije u njima, koja obrđuju do pet hektara (0,5 – 1 ha plastenika i par hektara otvorenog polja). Ovakva struktura povrtarskih poljoprivrednih gazdinstava ne dozvoljava da se povrtarstvo intezivno razvija i krene napred. Sa druge strane tu je i siromašna država, koja još uvek nema strategiju razvoja koja će pokrenuti naše povrtarstvo, kao na primer u Turskoj, Makedoniji, Albaniji...

ramo rast i razvoj, jer ga jednostavno neće biti, zbog naše neodgovornosti i olakog svatanja stvari. Već je počelo da se priča o sezoni 2015. i to isključivo kod povrtara, jer oni prvi kreću kroz setvu ranog plasteničkog povrća. Priča se kao i sve do sad u našem narodu, neće se valjda ponoviti za proizvodnju ovako loša i kišna godina kao 2014. Jer kaže narod, iskustveno ’’Od suše nešto i rodi, a od kiše i vode ništa’’, ali sa druge strane i ’’Uuuuu, samo da se ponove cene paradajza, krastavaca i ostalog povrća kao u 2014., pa svi ćemo biti milioneri’’. U našem narodu uvek neodlučnost i neplanska organizacija, uvek neka gledanja u karte, da ne izgovorimo neku jaču reč kao što je vračanje. Sve dok bude tako, jednostavno ne može nam biti bolje, ni našim povrtarima ni nama koji smo posredno i neposredno vezani za njih.

Sve dok se na ove probleme bude olako gledalo od strane nadležnih institucija, a i samih povrtarskih proizvođača, u svaku sledeću godinu ulazićemo u sve veću i veću neizvesnost, i nećemo znati kako da plani-

Ne treba mnogo da budemo pametni da bi ovo probleme rešili, treba samo izvući pouke iz predhodnih sezona i ne ponavljati greške u narednim, nego unapređivati proizvodnju i truditi se da zajedničkim

15

snagama dođemo do cilja i dobrog prinosa, kvaliteta i cene povrtraskih proizvoda. Što bi rekli stari Latini ’’Historia magistra vitea est’’ – Istorija je učiteljica života“. Ali mi kao da ne slušamo istoriju, ponavljamo greške i vraćamo se uvek korak, dva čak i tri nazad i nazad.

Hajde samo da pogledamo sezonu koja je za nama, povrtarsku 2014.

Sve je krenulo idealno, nije bilo jakih ranih mrazeva, biljke su dobro stajale u plastenicima i to one iz rane proizvodnje, i onda kreće mrak, kiša, velika voda (poplava), jednom rečju prirodna katastrofa od koje nema spasa tamo gde udari. Posle toga svi jednostavno možemo samo da se pomolimo Bogu i kažemo ’’ Nikada se ne ponovilo’’. Ali sa druge strane posle katastrofe kreće i dalje kišna godina, a mi ništa ne radimo da pripremimo naše biljke i prilagodimo tehnologiju proizvodnje za takvu godinu. I dalje se u 70-80 % slučajeva povrće gaji i sadi bez banka tj. na ravnoj površini čak i u male depresije gde se voda zadržava i tako ubija našu biljku od korena. Kada ćemo

AGROSVET

jednom shvatiti, ili bar preslikati ono što rade ljudi u svetu, hajde da pre sadnje ili setve napravimo bankove za naše povrtarske biljke i to na glinovitim i slabo propusnim zemljištima pre svega, a posle i na dobro propusnim zemljištima. Sada postoje dobre mašine za pravljenje bankova, ujedno stavljaju i foliju i kap po kap sistem, neke čak i ubacuju startno FitoFert đubrivo, insekticide i ujedno i seju ili sade. Nije to velika investicija, jedno povrtarsko selo može da se udruži i kupi 2-3 mašine, i zajednički da je koristi. Ali opet naš mentalitet, reći će naši ljudi ’’Ne može to da prođe, će se posvađamo već prve godine’’, ali mi i dalje ne shvatamo da je sve u poslu interes, udružimo se u zajedničkim interesima da bi pobedili. Drugo izaberimo pravi sistem za navodnjavanje, mora se voditi računa na kakvom razmaku se stavljaju kapljači. Kod nas je uvek navika ta koja pobeđuje, bila ona dobra ili loša. Najprodavaniji u Srbiji su sistemi za navodnjavanje sa razmakom kapljača na 10 cm. Promenimo to pređimo na razmak između 20-30 cm, mnogo je bolje za povrtarske biljke i način rada njihovog ko-

rena. Treće primena specijalizovanih kristalnih FitoFert đubriva, kroz sistem kap po kap. Ove godine povrtari kažu ’’Kako nešto da hranim, kada svaki dan pada kiša’’, a to je doprinelo lošem kvalitetu proizvoda i smanjenju prinosa. Jednostavno u tim slučajevima treba poslušati struku, i davati biljkama iste količine đubriva sa malim količinama vode i tako povećati EC u vodi za navodnjavanje. Ovim načinom i u kišnim godinama, biljke će dobiti dovoljne količine hrane u zoni korena i biće zdravije, prinosnije i kvalitetnije. I četvrto primena zaštitinih sredstava.

U kišnim godinama i to pre svega u povrću, mora se raditi intezivnija zaštita, skoro posle svake kiše i to dobrim sistemičnim i kontaktim preparatima. Mora se obratiti pažnja na gljivična oboljenja, a samim ti i baciti akcenat na primenu fungicida sa različitim mehanizmima delovanja. I na ovo većina naših povrtara nije obratila pažnju u toku kišne 2014. pa su se pojavili problemi sa bolestima na krompiru, lubenicama, paprici, kornišonima i to u proizvodnji na otvorenom polju. Istovremeno, i korovske biljke su iskoristile

16

nepovoljne vremenske prilike ali i nedostatak bankova i folije ovladale brojnim usevima. Da postoji tzv. sveto trojstvo nevolja, blaga zima dozvolila je prezimljavanje i kasnije širenje i šteta kao posledica brojnih štetnih insekata, a obilje padavina donelo je i veliku migraciju puževa ka izvoru hrane, povrću i lisnatom i svakom drugom.

Sve ove probleme i loše tehnologije, u sezoni za nama neutralisala je dobra cena povrtarskih proizvoda i to pre svega iz cena povrća iz plastenika. To lično kažu naši povrtari, ali opet je tu mali problem jer retko ko od njih pravi kalkulacije cene koštanja povrtarskog proizvoda i sa pravim podacima ulazi u završnu računicu. Cena jeste dobra, ali gde su prinosi i kvalitet proizvoda, gde je računica da je paradajz rodio za 20 % više po ovakvoj godini i da je bio još kvalitetniji. Na to naši povrtari moraju u budućnosti da obrate pažnju, da bi mogli i po dobroj godini kada svima dobro rodi i sa nižim cenama proizvoda da dođu do zarade i zadrže kontinuitet u rastu i razvoju.

AGROSVET

I REKORDI I GRAD I ...

Priredili: Marina Zabrkić, dipl. inž. polj; Dejan Branković, dipl. inž. polj; Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

U

Tab. 2. - Meteorološki parametri za period 1. januar – 30. novembar 2014. godine na području Zaječara i poređenje sa višegodišnjim prosekom (1967 – 2010)

ovoj stručnoj reviji ali broj 60. (jul-avgust) upoznali smo čitateljstvo sa stanjem voćarenja i ratarenja na imanjima koja posluju u okviru „Agromarket Grupa“, PIK „Južni Banat“ Bela Crkva i PD „Zaječar“ Zaječar, na kraju proleća, a u prvim danima leta. Prema ondašnjoj slici, i voće i usevi su obećavali rekordne prinose i vrhunski kvalitet. Sada, početkom decembra, u situaciji smo da podvučemo crtu.

Mesec

Količina padavina (mm/m2) 2014.

Srednja mesečna temperatura (0C)

Višegodišnji Višegodišnji 2014. prosek prosek

Svaka ozbiljna analiza proizvodnje počinje od vremenskih uslova koji su vladali tokom vegetacione sezone. U tabelama su date vrednosti osnovnih parametara kako za Belu Crkvu, tako i Zaječar, a koje mogu da pomognu u analizi ostvarenih rezultata.

Januar

46,2

35,0

0,9

- 0,7

Februar

20,8

38,8

0,7

1,4

Tab. 1. – Količina padavina i temperature vazduha na području Bele Crkve u periodu januar-novembar 2014. godine

Mart

55,0

43,8

9,0

5,6

April

147,5

52,0

11,0

11,2

Maj

131,4

65,5

15,2

16,4

Jun

148,7

67,5

19,3

19,7

Mesec

Padavine (mm/m2)

Temperatura vazduha 0C

Kišni dan Suma srednja

Jul

55,3

58,1

21,6

21,5

min

max

Avgust

111,8

38,4

21,0

20,8

Januar

0

0,0

4,0

-8.4

14.5

Septembar 118,0

44,5

16,2

16,4

Februar

1

5.2

6.7

-5.5

20.1

Oktobar

48,8

39,3

10,8

10,4

Mart

9

44.4

9.5

-0.8

22.6

Novembar

35,0

52,2

6,0

4,7

April

13

88,0

12.6

0.7

25.3

Maj

10

159.2

15.9

1.3

32.3

Jun

9

65.2

19.5

6.9

37.1

Jul

17

266.4

21.6

10.1

37.3

Avgust

7

83.8

20.8

7.3

35.5

Septembar

13

142,0

16.6

3.7

30.7

Oktobar

6

79.8

12.6

-0.3

27.4

Novembar

4

8,2

8,1

-1,9

24.0

Gledajući obe tabele, reklo bi se da su oba lokaliteta obilovala padavinama koje su dolazile i onda kada nisu trebale. Ako se zna da je višegodišnji prosek padavina za oba lokaliteta do 600 mm/m2, a da u 2014. godini registrujemo višak od 350 do 400 litara, jasno je kakva je godina na izmaku. To je iziskivalo dodatne napore u očuvanju roda i sve predviđene mere zaštite i ishrane (vidi tekstove „Naše ratarenje“ i „Naše voćarenje“, „Agrosvet“ br. 60.) su obavljene kada je to bilo planirano, a rađeno je i „preko reda“ kako bi sačuvali i kvalitet.

17

AGROSVET

Drugi izvozni adut Belocrkvanjaca je breskva i nektarina pod kojom se nalazi 105 ha, a u sortimentu su zastupljene Springold, Springcrest, Red Heven,Samerset, Fayet, Sunkrest, Royal Glory, Big Top, Stark Red Gold, Caldesi 2000, Morsianni, Rita Star. Celokupna površina se nalazi pod zalivnim sistemom, a 12 ha nektarine je pokriveno protivgradnom mrežom. Najstariji zasad je podignut pre 23 godine, a najmladji pre 4 godine. U 2014. godini, visokim prinosom i kvalitetom izdvojile su se: • • • •

Zasadi vinove loze prostiru se na 75 ha. Od ukupne površine 20% je vinskog grožđa, sorte Crni burgundac, Šardone, Traminac, Semijon, a ostalih 80% je stono grožđe sorte Viktorija i Muskat Hamburg. Starost zasada se kreće od 4-21 godine. Uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima i silnim problemima sa bolestima, 2014. godinu su obeležili:

Ukratko, u Beloj Crkvi, koja predstavlja sinonim za jabuku, ukupna površina iznosi 197 ha, sa sledećim sortimentom: Idared, Golden delicious, Greni smith, Red delicious, Breaburn, Gala mondial ali i sorte Belgolden, Gala Brookfiled, Mariri red, Greni smith klon Challenger, Red Delicious klon Camspur, Golden Delicious klon Reinders. Najstariji zasad je podignut pre 21 godine, a najmladji zasad ove godine. Celokupna povšina se nalazi pod zalivnim sistemom i regulisanim navodnjavanjem u sitemu kap po kap i izbalansiranom ishranom. Od celokupne površine, 100 ha novih, mlađih zasada je pokriveno protivgradnom mrežom. U 2014., rekorderi su: • • • • •

Kaldezi, godina sadnje 2009. prinos 30 t/ha; Big Top, godina sadnje 1998. prinos 26 t/ha; Sankrest, godina sadnje 1995-1997. prinos 25 t/ha; Red Heven, godina sadnje 2006. prinos 24 t/ha.

• • •

Muskat Hamburg, godina sadnje 1993., prinos 17 t/ha sorta Viktorija, godina sadnje 2010. prinos 10 t/ha; sorta Crni Burgundac, godina sadnje 2007. prinos 8 t/ha.

Iako se na pomen PIK „Južni Banat“ odmah pomisli na voćni program, poslednjih godina sve veći značaj ima i ratarska proizvodnja. Šta je ostvareno?

Strnine selekcije Instituta NS, i to semenski ječam Nonius na 88 hektara ostvario je prosečan prinos od 5500 kg/ha, a semenska pšenica NS 40S je dala prosečno 6000 kg/ha visokokvalitetnog semena sa 195 ha.

Starkrimson, godina sadnje 1993. prinos 105 t/ha; Ajdared, godina sadnje 1993-2001. prinos 105 t/ha; Braeburn Mariri Red, godina sadnje 2007. prinos 130 t/ha; Granny Challenger, godina sadnje 2007., prinos 120 t/ha; Golden Delicious klon Reinders, godina sadnje 2010. prinos 110 t/ha;

Semenski kukuruz i to hibrid Pako (NK selekcija) na 160 ha ostvario je prosečan prinos prinos 3700 kg/ha čistog zrna. Istovremeno, isti hibrid je proizveden kao merkantilni (50 ha) i naravno, opet rekordan prinos od 13.000 kg/ha čistog zrna.

Na 115 hektara suncokreta posejana su dva hibrida Dolby i Neoma (NK selekcija). Hibrid Dolby ostvario je prosečan prinos od 4100 kg/ha semena, a hibrid Neoma koji pripada grupi IMI hibrida, odnosno hibrida tolerantnih na herbicide iz grupe imidazolinona (Ikarus) dao je prinos od 3000 kg/ha semena.

Zahvaljujući zalivnom sistemu i mogućnosti pravovremene reakcije nakon setve, a u uslovima sušne jeseni 2013. godine, posejana uljana repica je kvalitetno nikla, pripremila se za prezimljavanje, dobro cvetala, kvalitetno štićena i sa površine od 47 ha dala prosečan prinos od 3400 kg/ha.

Ako se ovim impozantnim brojkama doda i permanenta edukacija pod vedrim nebom brojnih voćara iz 18

AGROSVET

Srbije, zemalja iz okruženja i Ruske Federacije koji su bili tokom cele vegetacije gosti vrednih domaćina, te izuzetan nastup na sajmu u Moskvi, onda se za ovu, 2014. godinu može reći da je za PIK „Južni Banat“ Bela Crkva, bila veoma uspešna.

Više od decenije PD „Zaječar“ sarađuje sa novosadskim Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u proizvodnji semenskog suncokreta. Tako je bilo i u ovoj godini gde je na 162 hektara proizvedeno 5 hibrida od kojih su tri, Duško, Orfej i Konstantin pretrpeli znatne štete od grada ali su ipak dostigli prinos od 600 kg po hektaru.

Uz to, hibrid Neoma (87 ha), takođe na pravcu gradobitnih padavina kao merkantilni usev dao je oko 2,0 tone po hektaru.

A Zaječarci, kako su oni prošli u ovoj sezoni? I usevi i zasadi su obećavali rekordne prinose, i naravno, visok kvalitet po kome su i seme i voćni plodovi iz Zaječara nadaleko čuveni. Možda slučajno ili namerno (ne zna se od koga), prekretnica se desila tačno na polovici godine, 30. juna u 18 sati i 47 minuta. Bili smo na 45% obrane višnje i na 5 do 10 dana od početka žetve, a iznenada se obrušio grad, i kao da je birao zakačio višnju najviše, manje semenske strnine i suncokret, a najmanje kukuruz. Kao dato nije bilo dovoljno, ponovo grad osam dana kasnije u gotovo isto vreme samo ovog puta obrnutim redom. „Dokusurio“ je višnju, pojačao efekat kod pšenice i suncokreta i sav svoj bes iskalio na kukuruzu. Sve tu u pojasu širine 1 km, a po dijagonali dužine 8 km. Tri komisije osiguravajuće kompanije su danima procenjivale štetu, a zaključili da se od zasada do useva kretala od 40 do 80%. Da bi se sreća ili nesreća zaokružila, potreban je treći put. I to se naravno desilo, ovog puta je 4. avgusta, negde između 16 sati i 30 do 17 sati, gradom pogođen zasad od 10 hektara šljive, 15 dana pred berbu. Opet komisija, ovog puta šteta preko 30%. No šta je, tu je. Nastavilo se dalje, sa još većom željom da se započeto i završi. A rezultati su i pored svega što je pratilo PD „Zaječar“ dobri.

Merkantilni usev kukuruza (237 ha), hibridi Pako i ZP 434 su bili predodređeni za rekord ali ih je gradobitna pošast uskratila za to pa je ostvareno samo 5,2 tone suvog zrna.

U saradnji sa Institutomza krmno bilje iz Kruševca odvija se dugogodišnja plodna saradnja u proizvodnji semena trava. Usev od 31 hektara dao je u nepovoljnim uslovima (vodoležina i olujni vetrovi) 450 kg semena po hektaru.

Zasadi višnje, 85 ha starog zasada (12 do 14 godina) i 45 hektara novog (1 do 3 godine) i šljiva na 10 hektara starosti 6 godina pretrpeli su najveća oštećenja. Primarne posledice su sanirane ali ostaje briga za naredne sezone zbog šteta na lastarima. No, hladnjača je ipak preradila oko 540 tona višnje i 260 tona plodova šljive sa sopstvenih plantaža uz otkup od proizvođača koji zajedno sa stručnom službom usagašeno vode proizvodnju višnje, šljive i kupine. I na to su ponosni saradnici PD „Zaječar“ jer su upravo takvim pristupom merama zaštite i ishrane osvojili tržišta zemalja kako EU, tako i SAD, a kreće se i u osvajanje tržišta Ruske Federacije.

Prosečan prinos pšenice (195 ha) semenskih useva sorti Sirtaki, NS 40S i Zvezdana je 6,2 tone po hektaru.

Po visini prinosa izdvojila se sorta Sirtaki koja je na 99 ha dala prosek od 7,5 tona, a rekord je ostvaren na parceli „Granica“ (68 ha) od 8.146 kg/ha. Tritikale Rtanj (69 ha) i raž Šampion (30 ha) su iako pogođeni i vodoležinama u aprilu i maju i gradom u julu ostvarili su oko 4,0 tona po hektaru. U doradnom centru prerađeno je oko 2000 tona visokokvalitetnog semena i plasirano na tržišta Srbije i okolnih zemalja kroz sistem distribucije kompanije „Agromarket“.

Uz to, uspešni nastupi na sajmovima u Moskvi, Berlinu i Parizu, te povećano interesovanje kupaca za kvalitetnim i nadasve zdravstveno bezbednim proizvodima iz Zaječara uspevaju da se posledice gradobitnih padavina što pre zaborave.

A nova 2014/2015. sezona, kao da je nastavila svoj vlažni niz. U otežanim uslovima priprema se zemljište, đubri, seje, orezuje... Ipak upornost Belocrkvanaca i Zaječaraca ne izostaje. Jer kod radi, imaće.

19

AGROSVET

UTICAJ PROMENE KLIME NA ŠIRENJE BILJNIH BOLESTI I ŠTETOČINA Priredio: Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.polj.

I

zrazi poput „promena klime“, „globalno zagrevanje“, „efekat staklene bašte“ izazivaju puno kontraverzi i rasprava kako u naučnom svetu tako i kod običnih ljudi. Pitanja tipa „da li nam predstoji novo ledeno doba“, „šta će ostati od biljnog i životinjskog sveta“, „postajemo li pustinjski predeo“ i slična, lebde na usnama kad god dođe do određenih nepredviđenih vremenskih prilika. Posredstvom ekrana TV prijemnika u situaciji smo da gledamo poplave u julu u Austriji i Poljskoj, sneg visine 2 m u Bafalu krajem novembra, cunami i slične, katastrofične slike. Šta je i koliko sve normalno i šta je ono što nas čeka u narednim decenijama?

sti predstavlja tri već navedena faktora, biljka domaćin-patogen-spoljašnja sredina i svaka promena u jednom faktoru menja odnos svih faktora. Na samu biljku kao i bolesti i štetočine utiče zagađenje vazduha, vode i zemljišta.

Uticaj klime na širenje štetnih organizama može biti direktan i indirektan. Direktan uticaj na se ogleda u tome što je klima (pre svega temperatura) osnovni faktor koji ograničava njihovu geografsku rasprostranjenost. Više temperature i ranija pojava štetočina dovodi do produženja perioda njihove ishrane i većeg broja generacija po sezoni. Tako Phytophthora ramorum, iznenadna smrt hrasta, je novointrodukova bolest u Evropu i SAD koja izaziva uginuće većeg broja vrsta šumskog drveća i žbunja pri čemu je primećeno da lezije-povrede koje ova gljiva izaziva se razvijaju mnogo brže. Ili prouzrokovač plamenjače krompira i paradajza, Phytophthora infenstans se sve češće i u većem intezitetu javlja u područjima Finske gde je ranije nije bilo.

Krenimo redom. Povećanje temperature se nastavlja kontinualno od kraja 19. veka. Uticaj tih promena na ljudske živote i životnu sredinu je očigledan ali teško merljiv osim onog što kažu zvanični podaci. Do 2005. godine, temperatura je za 100 godina porasla za 0,740C dok je sadašnji porast za 10-godišnji period 0,20C .

Predviđen rast srednje godišnje temperature vazduha do 2100. godine, je od 1,8 pa čak do 6,40C. Istovremeno, količina CO2 u vazduhu u zadnjih 50 godina uvećana je za čak 18%. Sadržaj CO2 u dubljim slojevima leda na polovima pokazuje da je njegov sadržaj pre 650.000 godina u vazduhu bio 180-300 ppm, dok je danas preko 400 ppm, kao posledica korišćenja fosilnih goriva i uništavanja šuma.

Primera je još, pa tako se u istočnim italijanskim Alpima predviđa smanjenje zaraza pepelnicom vinove loze kao posledice izmene klimatskih prilika na patogena. S druge strane, pojedini patogeni se šire o čemu svedoči i podaci iz Švajcarske o prouzrokovaču bakteriozne plamenjače u vrlo kraqtkom periodu.

Slika 1. Širenje bakteriozne plamenjače (Erwinia amylovora) u Švajcarskoj, 1995-2007.

Naučnici kao glavnog uzročnika globalnog zagrevanja navode povećanje gasova u atmosferi sa efektom staklene bašte. Glavni uzročnici zagrevanja su CO2, metan, SO2 i ozon. Promene u sunčevom zračenju su do 1950. godine učestvovale u povećanju, a od 1950. godine u smanjenju zagrevanja, ali je taj uticaj znatno manji od uticaja drugih faktora koji zagrevaju zemljinu površinu i atmosferu. Uništavanje šuma, pre svega prašuma u Južnoj Americi, Indoneziji i drugim lokalitetima dodatno pogoršava situaciju.

Povećanje temperature, povećanje ugljen dioksida, varijabilne količine padavina, mogu dovesti do promena u strukturi biljaka (veća lisna površina, veći broj lišća, veća ukupna biomasa..) i hemjiskom sastavu, a samim tim i osetljivosti na različite faktore sredine i patogene. Promene klime će prema predviđanjima više uticati na severni nego južni deo Evrope. Slična situacija je i u SAD-u. Kod tropskih vrsta je već utvrđeno globalno opadanje prinosa zbog blagog povećanja temperatura koje se nalaze blizu biološkog maksimuma za te vrste.

Indirektan uticaj se ispoljava preko biljke domaćina (raširenost, kvalitet biljne mase, fenologija itd), kompetitora i prirodnih neprijatelja. Jedan od primera indirektnog uticaja je da kada su biljke izložene većoj koncentraciji CO2 u lisnom tkivu će se nalaziti manje azota, pa će npr. gusenice morati više lisne mase da pojedu da bi došle do potrebnih hranljivih materija neophodnih za razvoj. Pojačana ishrana insekata zbog manjeg sadržaja N u biljkama i dalje do smanjenja otpornosti za-

Razvoj bolesti može biti istog, manjeg ili većeg inteziteta zavisno od stepena promene klime i odnosa patogen-domaćin. Trougao koji utiče na razvoj bole20

AGROSVET

snovanoj na N-materijama (alkaloidi, glikozidi…) koji su direktno toksični ili deluju repelentno na insekte.

Istraživanja su pokazala da soja koja je gajena u uslovima povećanog sadržaja CO2 imala 57% više oštećenja od insekata. Posledica povećanja temperature je takođe i produžavanje vegetacione sezone. Produžavanje vegetacije produžava i vreme ishrane štetočina i razvoj većeg broja generacija. Povećana lisna površina uzrokuje veće zadržavanje vode na listovima i veće vlažnosti vazduha što dovodi do veće osetljivosti prema prourokovačima bolesti. Biljne bolesti i štetočine su visoko adaptibilne prema uslovima sredine iskorišćavajući svaku promenu klimatskih faktora u smislu širenja areala kao i promena na biljkama.

Prezimljavanje insekata će sa povećanjem temperature biti uspešnije, te će i bolesti (virusne) koje oni prenose takođe imati veće šanse preživljavanja.

Geografske migracije štetočina mogu dovesti do promena u ekosistemu, povećanja prilagodljivih na račun slabije prilagodljivih vrsta. Dinamika populacija je teška za prognoziranje jer i prirodni neprijatelji štetočina takođe prolaze kroz faze koje mogu dovesti do povećanja ili smanjenja hjihove brojnosti.

Porast temperature može izazvati poremećaj u odnosu muških i ženskih jedinki (npr tripsi) i tako uticati na reprodukciju; Na višim temperaturama vaši slabije reaguju na alarm-feromone koje luče jedinke koje su napadnute od predatora. U Velikoj Britaniji je procenjeno da bi povećanje prosečne temperature za 2,30C izazvalo povećanje brojnosti krompirove zlatice na tom području za čak 120%;

Efikasnost fungicida i baktericida se može menjati sa povećanjem CO2, temperature, vlage i povećanim pritiskom bolesti, dok sistemični fungicidi mogu imati slabiju efikasnost kao posledicu promena u fiziologiji biljaka uzrokujući smanjuje usvajanja fungicida (deblja kutikula zbog više temperature, manja otvorenost stominih otvora…) i njihov transport.

O čemu bi trebalo voditi računa u budućnosti? Naučni svet savetuje da posebnu pažnju treba obratiti na: • praćenje promena u odnosu biljka domaćin-patogen; • pratiti karakteristike patogena, kao što su broj generacija, seksualna reprodukcija koje ukazuju na adaptibilnost; • registrovanje brzine adaptacije patogenih vrsta; • praćenje uticaja povećanog broja tretmana na biljku, odnosno mogućnost pojave fitotoksičnosti; • permanantno pratiti promene temperature kao najvažnijeg faktora sredine koji utiče na ponašanje, rasprostiranje, preživljavanje i razmnožavanje insekata kao „hladnokrvnih“ organizama; • da li se smanjuje mortalitet štetnih organizama tokom zime zbog povećanja temperature; • korekcija pragova štetnosti pojedinih štetnih organizama jer se dovode u pitanje u slučajevima promene klimatskih uslova;

Septoria tritici

Prognoza Manje smanjenje

Pšenica, Kukuruz Šećerna repa

Toplo i vlažno vreme

Male promene

Pšenica, ječam

Fusarium graminearum

Toplo i vlažno vreme, veoma adaptibilna

Ovo je samo deo razjašnjenja o tome šta nam se događa i šta se može očekivati ako čovečanstvo ali i Sunce, zvezde, komete nastave ovim putem. Gde su granice uticaja čoveka, a gde je on nemoćan da na bilo šta utiče? Ne znamo, ostaje da čekamo i u međuvremenu radimo ono što mi možemo.

Manji porast

Ječam

Puccinia triticina

Blage zime, suvo proleće,veoma adaptibilna

Manji porast

Rhynchosporium secalis

Odgovara joj vlažno i hladnije proleće, slabo adaptibilna

Globalno smanjenje, ali povećanje u uslovima navodnjavanja

Domaćin Pšenica

Blage i vlažne zime pospešuju zarazu dok sušna proleća smanjuju zarazu, veoma adaptibilna

Patogen

Infekcija i adaptibilnost

Cercospora beticola

Tab. 1. - Globalna prognoza širenja nekih bolesti u budućnosti:

* u izradi teksta su korišćeni podaci: European Journal of Plant Pathology, FAO, ARO 21

AGROSVET

(NE)OČEKIVANA SEZONA PŠENICE JE ZA NAMA...

Priredio: Ivan Valent, dipl. inž. polj.

bazi Piretroida kao što je Vantex i Cythrin, jer su oni cenovno naprihvatljiviji, pogotovo ako treba raditi tretman u više navrata, što se ove godine upravo i dogodilo. Zbog promenljivih vremenskih uslova svoje mesto u zaštiti od insekata našao je i Nurelle D jer „radi“ u širokom temperaturnom intervalu.

Uprkos teškoj godini, po rečima paora, prinosi su zadovoljavajući.

Da li su zadovoljni i cenom, to je već drugo pitanje?

O

bično na kraju jedne, a pre početka sledeće godine analiziramo šta se događalo prethodne i pravimo planove za budućnost. Međutim, svedoci smo vrlo različitih klimatskih uslova u proteklih nekoliko godina. Pamtićemo ovu godinu po obilnim kišama u maju mesecu koje su izazvale pravu katastrofu u Srbiji pa i šire.

kazali za tu namenu su Mustang i Lodin. U tim početnim fazama nije bila potrebna fungicidna zaštita, zbog još uvek niskih jutarnjih temperatura, koje smanjuju delovanje samog fungicida. Ranija zaštita, u takvim uslovima, jednostavno, nije imala pravog efekta, tako da su neki poljoprivrednici radili zaštitu od bolesti tri pa i četiri puta. Fungicidi Početak ove godine je nagove- koji su se dobro pokazali su Fluoco štavao suvu godinu. Već početkom i Excorta. marta meseca imali smo nedostatak U drugoj polovini aprila naglo je vlage, izostao je i snežni pokrivač, počela da se širi lisna rđa koja je, isali je pšenica je bila u dobroj kon- postavilo se na pojedinim sortama, diciji što je nagoveštavalo visoke drastično smanjila rod. Posle ranog prinose, međutim, blaga zima je po- prvog tretnama, kalkulisalo se sa godovala ranijem razvoju, nama već drugim tretmanom, odnosno, čedobro poznatih bolesti pšenice: pe- kalo se da pšenica procveta da bi se pelnica strnih žita (Erysiphe grami- uradio drugi tretman. Na pojedinim nis), siva pegavost lista pšenice (Sep- sortama to nije bilo moguće, pošto toria tritici), lisna rđa žita (Puccinia je lisna rđa zahvatila list zastavičar recondita), fuzarioza klasa (Fusari- pa je bilo potrebno uraditi ranije um spp.). Ovogodišnja zaštita se sve- drugi tretman. Ovde se pokazalo la na svega dve bolesti: lisna rđa žita dobro delovanje dvokomponentnih i fuzarioza klasa. Prve simptome fungicida Excorta Plus i Acanto bolesti mogli smo videti još u febru- plus. aru mesecu. Već krajem februara, Velikih problema smo imali i sa početkom marta, rađeni su herbicidni tretmani što je bilo opravda- insektima u pšenici, naročito sa žitno zbog visoke bujnosti korova, ali nom pijavicom, ali i cikadom (prenokao i proteklih godina i ove godine siocem virusa patuljavosti pšenice) i najveći problem nam je predstavlja- lisnim vašima. Obično se suzbijanje la prilepača (Galium aparine). Samo radi zajedno sa fungicidnim tretmamali broj herbicida rešava ovaj ko- nom da bi smo smanjili broj prohorov. Preparati koji su se dobro po- da. Najpopularniji su insekticidi na 22

No stigla je i sezona 2014/2015.

Ovogodišnja setva nije bila obećavajuća, jer je samo mali deo budućeg žutog zlata zasejan u optimalnom roku. Razlog je jasan. Septembarske i oktobarske kiše su dovele do usporenog skidanja kukuruza, suncokreta, a o repi i da ne govorimo. Vlažno zemljište je onemogućilo adekvatnu i pravovremenu pripremu zemljišta za setvu.

Našim mukama tu nije kraj. Poljski miš i poljska voloharica poslednjih godina predstavljaju permanentni problem. Strna žita, pored lucerke i deteline, spadaju u grupu useva koji omogućavaju optimalne uslove za život sitnih poljskih glodara. U toku zimskog perioda osim ozimih formi strnih žita i lucerišta, koja predstavljaju siguran izvor hrane, druge pristupačne hrane skoro da i nema. Tako su miševi i voluharice u periodu mirovanja i vegetacije upućeni samo na ove dve biljne vrste i sasvim je logično da su najveća oštećenja u strnim žitima upravo u ovom periodu. Brojnost glodara je toliko velika da se suzbijanje rodenticidima vrši u nekoliko talasa tj. poljoprivrednici se na istu parcelu vraćaju i do tri puta.

Uprkos teškoj i kišovitoj godini, generalno, prinosima možemo da budemo zadovoljni. Iako su naši problemi krenuli prošle godine baš u ovo vreme izostankom snežnog pokrivača i blage zime, preostaje nam da se nadamo da će ova zima biti „prava zima“ i da ćemo spremno dočekati proleće.

AGROSVET

23

AGROSVET

SA AGRARNIH MERIDIJANA Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

REKORDNA PROIZVODNJA SOJE U SVETU Prinos soje u svetu, koji bi trebalo da dostigne istorijski mak­simum od 280 miliona tona, mogao bi prvi put u posledn­jih četvrt veka da zadovolji potražnju. Tako bi se konačno uspostavila ravnoteža na tržištu. Soja se u svetu gaji na 100 miliona hektara površine, na četvrtom mestu iza pšenice, ku­kuruza i pirinča. Najveći proizvođač su SAD, sa proizvodnjom od 85 miliona tona na površini od 30 miliona hektara. SAD, Brazil i Argentina zajedno daju 80 odsto ukupne svetske proi­zvodnje soje, uglavnom GMO sorte. Evropa je mali proizvođač soje, sa udelom od svega dva odsto u svetskoj proizvodnji. Najveći uvoznici soje u svetu su Kina, Evropska unija i zemlje jugoistočne Azije.

GRCI SRBIMA: KUPITE NAŠE ULJE Tržišno učešće grčkog maslinovog ulja u Srbiji trenutno izno­si 10 odsto, ali postoje potencijali za povećanje plasmana te robe, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije. U srpskim trgo­vinama najviše je masli-

novog ulja iz Italije i Španije, a pro­ daja maslinovog ulja u Srbiji veća je nego ranije što otvara mogućnost za izvoznike i distributere iz Grčke da povećaju plasman kvalitetnog maslinovog ulja na našem tržištu, rečeno je na sastanku predstavnika domaćih trgovinskih lanaca i kompanije Nature Blešed iz Soluna. Predstavnik te grčke kompanije Lefteris Elef­theriadis istakao je da su grčki distributeri veoma zainteresovani za saradnju sa trgovcima iz Srbije. NAJVIŠE ČOKOLADE (Tanjug) JEDU ŠVAJCARCI Tržiste čokolade ne poznaje krizu, potrošnja ove poslastice u svetu je u poslednjih pet godina porasla za sedam procenata. Najviše čokolade u Evropi konzumiraju Švajcarci, 12 kilograma godišnje po stanovniku, dok Nemci u proseku na godišnjem nivou pojedu 11,6 kilograma. Francuzi su na petom mestu najvećih evropskih potrošača čokolade. Francuzi su prošle go­dine pojeli 389.900 tona čokolade, odnosno 6,64 kilograma godišnje po stanovniku. Crna čokolada je veoma popularna među francuskim konzumentima, 30% ukupne potrošnje odlazi na crnu čoNESTLE ZAPOŠLJAVA 1.000 koladu, dok je u EU ta stopa tek pet ROBOTA odsto. Pariz je od juče do 3. novemJapanska filijala švajcarske kom- bra prestonica čokolade, domaćin panije Nestle angažovaće kao trgov- 20. jubilarnog salona čokolade. ce 1.000 pametnih robota “Peper”, koje je osmislila jedna francuska grupacija. Ovo je prvi put da će roboti biti korišćeni kao prodavci, navodi se u saopštenju švajcarske kompanije i dodaje da će ove humanizovane mašine biti od decembra ove godine raspoređene u njenim velikim specijalizovanim radnja­ma u Japanu i prodavnicama koje nude Nestleove aparate za kafu, preneo je švajcarski SRPSKO ZRNO ZAVISI OD list 24 sata. Ovaj robot, opremljen KIŠE U AJOVI ta­bletom, biće sposoban da kupcima daje objašnjenja o različitim artikliCena kukuruza, u Srbiji - najvažnima na je­dan interaktivan, takoreći je žitarice, prošle nedelje se na svetprirodan način. Pametnog robota skim berzama približila istorijskom kreriala je francuska firma Aldeba- minimumu. Jedan od razloga je rod ran robotik. bolji od očekivanog u žitnom pojasu

24

AGROSVET

u SAD, gde se praktično, na Čikaškoj berzi, određuje svetska cena žitarica. Amerika prosečno proi­zvede 300- 350 miliona tona kukuruza na 39 miliona hektara, od čega izveze 20% tako da rod ovde određuje – cenu bilo gde – a ove godine rod će biti – fantastičan. Dok se u Srbi­ji seje prosečno 70 000 biljaka po hektaru u SAD je to 90 000. Cena kukruza je ovih dana 2,17 dolara za bušel”, kaže farmer Bob Lond iz centralne Ajove.

To je oko 11,5 dinara po kilogra­mu.

U Srbiji je u ovom momentu cena EU KORAK BLIŽE kukruza 13 dinara.

ZABRANI GMO

za jednokratnu upotrebu. To će, kako upo­ zoravaju, povećati cenu voća i povrća koje će morati unapred da se pakuje, a to će povećati i količine ambalaže. U Francus­koj se na kasama svake godine podeli oko pet milijardi kesa, čemu treba dodati i 12 milijardi kesa od rejona u koje se stavlja voće i povrće. Evropska komisija je u novembru 2013. zatražila od članica EU da smanje upotrebu plastičnih kesa - uvođenjem taksi, zabranom ili postavljenjem nacionalnog cilja za smanjenje upotrebe kesa tanjih od 50 mik­rona.

Komitet za zaštitu okoline Evropskog prlamenta izglasao je juče predlog zakona kojim se dozvoljava državama članicama da zabrane gajenje genetski modifikovanih organizama na svojoj teritoriji. Komitet je prihvatio niz izmena u odnosu na prvobitni nacrt Evropskog saveta, koji je prema mišljenju poslanika davao previše slobode multinacionalnim kompani­jama koje proizvode genetski modifikovanu hranu. Organiza­ cija za zaštitu životne okoline Grinpis pohvalila je novu verziju zakona kao značajan napredak. Članice EU imaju različit odnos prema GMO, čiju upotrebu biotehničke kompaniZELENO SVETLO je agresivno promovišu iako njihov GORKA GODINA ZA “ZDRAVOM” GM KROMPIRU uticaj na oko­linu još nije sasvim is- TRŽIŠTE ŠEĆERA Jedan soj genetski modifikovanog pitan.

Svetsko tržiste šećera biće deficikrompira dobio je “zele­no svetlo” od tarno tokom naredne 2015/16. sezoameričkih vlasti i ubuduće će moći ne usled smanjene proizvodnje pre da se gaji u komercijalne svrhe. U pisvega u EU i daljeg ras­ta potražnje. tanju je soj koji je modifikovan tako Deficit naredne sezone iznosiće oko da, navodno, nakon prženja sadrži dve do 2,5 miliona tona, procena je manje supstance za koju se sumnja Međunarodne organizacije za šeda izaziva rak kod ljudi u odnosu na ćer ISO. Cene šećera ne bi trebalo prirodne vrste krompira. Takođe, otozbiljnije da rastu zahvaljući su­ porniji je na udarce i manje se ošteficitarnoj ponudi u poslednjih čećuje tokom transporta. Ovaj krompir tiri godine, preneo je list Figa­ ro. razvila je kompanija “JR Sim­plot ko”, Zahvaljujući suficitu iz prethodnih koja je zatražila dozvolu od nadležFRANCUSKI PRODAVCI godina, stvorena je veli­ka zaliha na nih inspekcija u SAD 2013., a ispisvetskom tržištu. Procenjuje se da PROTIV ZABRANE tivanja su vršile Agencija za zdravlje će ovogodišnja proizvodnja šećera životinja i biljaka, Uprava za hranu PLASTIČNIH KESA iznositi 182.897 miliona tona a da i lekove i Agencija za zaštitu okoliDistributeri i maloprodajni lanci će potrošnja porasti 1,95 odsto na ne. Testiranja u polju su sprovedena voća i povrća u Francuskoj po­bunili 182.424 miliona tona. Na tržištu, još od 2009. do 2011. u osam američkih su se protiv namere vlade da od 1. uvek dobro snabdevenom, cena šedržava. januara 2016. zabra­ni plastične kese ćera konstantno pada.

25

AGROSVET

PAPA: LJUDSKA POHLEPA ĆE UNIŠTITI SVET Papa Franja upozorio je juče da planeta Zemlja neće oprostiti zloupotrebu njenih resursa radi profita i pozvao svetske lide­re da obuzdaju svoju pohlepu i da pomognu gladnima ili ri­zikuju scenario sudnjeg dana u kojem se priroda sveti. Papa je na drugoj međunarodnoj konferenciji o ishrani u Rimu u sedištu Agencije UN za hranu i poljoprivredu istakao da “Bog uvek prašta, ali Zemlja ne”, prenela je agencija AFP. Trodnevna konferencija posvećena je rešavanju problema pothranjenos­ti, a na njoj su se okupili predstavnici iz 190 zemalja. “Vodite računa o Zemlji i ona neće odgovoriti uništavanjem”, poručio je papa okupljenima na konferenciji. (b92)

ŠTA ĆE OVCE ISPRED AJFELOVE KULE

UN: RASTE NIVO EMISIJE CO2 U SVETU Nivo zagađenja i dalje raste uprkos obećanju zemalja sveta da će smanjiti emisiju CO2, zbog čega su potrebne dodatne akcije kako bi se ograničio efekat klimatskih promena u predstojećim godinama, zaključak je juče objavljenog izveštaja UN. “Ako u ovom trenutku preduzmemo dodatne akcije kako bismo ostali unutar bezbednih granica emisije CO2, to će umanjiti potrebu za preduzimanjem kasnijih daleko ekstremnijih akcija”, istakao je izvršni direktor Programa UNEP-a, Ahim Štajner. U izveštaju se, takođe, navodi da će neutralisanje emisije CO2 morati da bude postignuto u periodu između 2055. i 2070., kako bi se zadržao prosečan rast godišnje tempe­ rature ispod dva stepena Celzjusova.

26

Francuski farmeri okupili su se ispred Ajfelove kule u Parizu, u pratnji svojih ovaca, kako bi izrazili frustriranost zbog sve većeg broja napada vukova. Oni tvrde da su vukovi previše zaštićeni i poručuju da nema ničeg prirodnog u tome da vas pojede vuk. Ovce su, piše AFP, bezbrižno pasle travu u podnožju najpoznatijeg spomenika glavnog grada Francuske dok su farmeri zahtevali efikasan plan sprečavanja daljih na­ pada vukova. “Danas farmeri, sutra nezaposleni”, napisano je na transparentu koji je jedan od demonstranata obučen kao vuk nosio. Farmeri nisu jedini protestovali. Borci za zaštitu životinja, koji se zalažu za očuvanje vuko­va, takođe su se okupili ispod Ajfelove kule.

NAŠA MALA GALERIJA Anćeloti, Isco, Čičarito, Kedira...

Anćeloti, Pepe, Raul, Figo

Kraljevsko navodnjavanje

Ja sam bezbrižan, možete samo da gledate sa zida

AGROSVET

Ralstonia solanacearum BAKTERIOZNO UVENUĆE KROMPIRA Priredila: Slobodanka Bulatović, dipl. inž. polj.

K

rompir predstavlja veoma prilagodljivu kultura sa visokom reproduktivnom sposobnošću (5-20 puta). Ova lako svarljiva namirnica je i bogat izvor energije, skroba, vitamina, mineralnih materija, organskih kiselina.

Poslednjih godina proizvodnja krompira u nas se suočava sa brojnim problemima, kako abiotskih faktora na koje se može manje ili više uticati (zemljišno-vazdušna suša, velike količine padavina), tako i bio faktora u vidu brojnih štetnih organizama koje prate ovu proizvodnju. Pored već standardne plamenjače i crne pegavosti, brojnih virusnih oboljenja, tu su standardno krompirova zlatica, biljne vaši, žičari i grčice, a poslednjih godina i krompirov moljac - Phthorimaea operculella.

Gaji se na svim svetskim meridijanima, a u Srbiji se na oko 70 do 80.000 hektara sa tendencijom smanjenja površina kako merkantilnog, tako i semenskog. Proseèni višegodišnji prinosi u Srbiji su oko 12 t/ha i daleko su ispod prinosa vodećih zemalja Evrope (Velika Britanija, HoOd 2010. godine, na našim prolandija, Italija, Češka) koje ostvaruju storima registrujemo pojavu i štete između 25 i 45 tona po hektaru. od još jednog patogena, Ralstonia solanacearum – bakteriozno uvenuće krompira. Bakterijsko uvenuće biljaka iz familije Solanaceae je ekonomski sve značajnija bolest koja se širi, kako u zemljama Evropske unije, tako i kod nas. Karantinski štetni organizam - bakterija Ralstonia solanacearum, sinonim Pseudomonas solanacearum, (lista IA deo I) potiče iz tropskih, toplih zemalja. U tim zemljama je široko rasprostranjena i pričinjava ogromne štete na usevima krompira, paradajza i drugim biljkama iz familije Solanaceae, I izaziva bakterijska uvenuća na 200 biljnih vrsta. Evropom se proširila tokom devedesetih godina u gotovo svim zemljama gde se gaji krompir, 30

u Italiji, Holandiji, Belgiji itd. Osim na krompiru, bakterija je značajan prouzrokovač bolesti i na paradajzu, paprici, plavom patlidžanu i duvanu, kao i drugim biljnim vrstama iz familije Solanaceae.

Simptomi na krompiru – na biljkama krompira infekcija ove bakterije se prepoznaje po uvenuću vršnih listova biljke tokom dana na visokim temperaturama, dok preko noći te biljke se oporavljaju. Na početku liće je zeleno, prelazi u svetlo žutu, počinje da žuti i dobija smeđu boju i nekrotira. Biljka vene propada i odumire. Kada se poprečno preseče biljka na mestu preseka sprovodni snopići su smeđe boje, a i iz presečenog dela se može iscediti mlečni bakterijski eksudat. Na presecima krtola koje su uzdužno ili poprečno presečene u blizini pupka krtole infekcija se prepoznaje po promeni

AGROSVET

boje sprovodnog prstena od staklasto žute do svetlo smeđe boje odakle izlazi bledo kremasti bakterijski eksudat. Posle se nekroza širi u smeđu boju na parenhimsko tkivo.

Epidemiologija - zaražene krtole semenskog krompira predstavljaju najopasniji izvor inokuluma i glavni način širenja patogena. Krtole mogu da imaju očiglednu infekciju u slučaju kada se vide simptomi, ili latentnu infekciju u slučaju kada nema vidljivih simptoma.

U slučaju da se seče semenski krompir u tom slučaj predstavlja veliku opasnost drugi tip infekcije (latentna infekcija). Samim postupkom sečenja krtola se povećava opasnost širenja inokuluma. Upotreba zaraženih semenskih krtola, osim što odmah izaziva ekonomsku štetu na usevima jer dovodi do ispoljavanja bakterijskog uvenuća, prouzrokuje i buduću štetu zbog zaraženog zemljišta, jer R. solanacearum može da preživi veoma dugo na mnogim samoniklim biljkama iz roda Solanum, u zemlji i na ostacima zaraženih biljaka. Bakterija se širi i preko vode za navodnjavanje (kanali) i površinskih voda. Ako se ova bolest pojavi na krompiru može da predstavlja ozbiljnu pretnju za buduće uzgajanje ne samo krompira već i paradajza, paprike i plavog patlidžana.

Suzbijanje - pošto ova bakterija napada veliki broj biljaka domaćina patogena teško se krompir može sačuvati hemijskim i biološkim sredstvima. Osnov zaštite

se nalazi u prevenciji. Veoma je važno upotrebiti zdrav semenski materijal na kome nema prisutnih bakterija R. solanacearum, i to je najvažniji primarni metod. Takođe, jako je važno da se utvrdi rano prisutnost patogena, jer samim postupkom pravovremene intervencije moguće je suzbiti štetu i ograničiti širenje bekterije.

Preventivne mere moraju da obuhvate sve faze premeštanja krtola: potrebno je da se dezinfikuju sredstva transporta, kontejneri i prostori gde se skuplja krompir, posebno kada se otkrije trulež u pojedinim partijama. Osim toga, postupak pripreme krtola za sadnju treba da se obavlja pazeći da se različite partije drže odvojeno jedna od druge i da se često vrši dezinfekcija alata koji se koristi za seču (uključujući mašine).

Najbolje je za setvu koristiti cele krtole. Važna je i dezinfekcija stolova, sanduka, i svega drugog što dolazi u kontakt sa semenskim krtolama.

Na mestima proizvodnje gde je došlo do pojave ove bakterioze treba intervenisati uništavanjem zaraženih biljaka i krtola; naizgled zdrav krompir može biti predviđen za industrijsku preradu samo u slučaju kad postrojenja imaju sisteme koji onemogućavaju širenje patogena u okolinu. Na delovima zemljišta gde se pojavi bolest ne sme se uzgajati bar 5 godina ni krompir ni druge biljke iz roda Solanum; posebna pažnja mora da se obrati na uništavanje samoniklih biljaka krompira. Prostorije, mašine, alat, privatni predmeti i sve ostalo što je došlo u kontakt s zaraženim krtolama i/ili zaraženim biljkama mora da bude adekvatno dezinfikovano.

Tokom proizvodnje, premeštanja, skladištenja i prometa krtola, svako uočavanje i prepoznavanje krtola sa sumnjivim simptomima bakterijskog uvenuća mora da bude HITNO prijavljeno fitosanitarnoj inspekciji.

31

AGROSVET

DRUGI PIŠU Priredio: Dragan Đorđević

Preuzeto: Agronews, 20. oktobar 2014.

JAVNA SKLADIŠTA NESTAJU U TIŠINI U jednom od svojih govora prilikom uvođenja sistema javnih skladišta u Sr­biji, tadašnji ministar poljoprivrede Saša Dragin, ovaj poduhvat je nazvao “revo­lucijom” na srpskom poljoprivrednom tržištu.

On je tom prilikom objasnio da je ugovorom o javnim skladištima de­ finitivno “odzvonilo prljavim poslovima nakupaca, jer će sad seljak svoju pšenicu moći da uskladišti i proda kad joj bude cena na tržišti najpovoljnija, a ne pod ucenom, kad se to prohte tim nazovi organizatorima poljoprivredne proiz­vodnje“. Od te izjave do danas prošlo je više od četiri godine, s tim što se sada pre može reći da je “odzvonilo” javnim skladištima. Zašto su srpske vlasti dozvolile da se saseče institut koji je rataru trebalo da omogući da ne za­ visi od otkupljivača, izvoznika, tačnije onih koji mu godinama zagorčavaju život ucenjujući ga pri otkupu jer nije imao na nekom drugom mestu da uskladišti robu? Sve to se desilo, kako objašnjavaju sagovornici agronews-a, upravo zato što takav sistem nije odgo­varao tim istim najvećim izvoznicima. U Kompenzacionom fondu, čija se uloga po zakonu sastoji u tome da garantuje kvalitet i kvantitet uskladištene robe, kažu da je u ovom trenutku u sistemu registrovano 11 javnih skladišta, sa uk­ upnim registrovanim kapacitetom od 78.866 tona. Ideja je bila da u prve dve godine uskladištene koli-

čine dostignu oko 200.000 tona, a u pet godina primene Zakona o javnim skladištima taj iznos se poveća na 500.000 tona. “Nažalost, sve ukazuje na to da se taj projekat polako gasi. Ministarstvo poljo­ privrede je odustalo od njega bez obzira što je od EBRD pre dve godine ocenjen kao najuspešniji projekat. Verovatno se radi o nekim interesima da se taj sistem razbije, jer kako smo se bližili kapacite­tu od 200.000 tona, odmah su se javile neobjašnjive prepreke”, kažu u Fondu. Agrarni analitičar Čedomir Keco tvrdi da velikim otkupljivačima i izvoznicima nikako nije odgovaralo da ratari imaju tržišnu sigurnost tako što će robu smes­titi u javna skladišta, jer onda ne mogu da ih ucenjuju. “Javna skladišta su bila u funkciji eliminacije robne razmene, koja je podrazumevala da moraš da se vežeš za neku veliku kompaniju koja ti daje re­promaterijal, skladišti tvoju robu, ali je i naplati po ceni koja joj najviše odgov­ara”, tvrdi on.

Pet godina od usvajanja zakona, javna skladišta nisu uspela da oslobode seljake ovih stega, a nekolic­ina onih koji su u međuvremenu svoju robu čuvali kod ovlašćenih skladištara, sebe mogu smatrati učesnicima te Draginove revolucije.

32

Preuzeto: Novosti, 3. novembar 2014.

”KUVAJU“ GM HRANU ZA SRPSKU TRPEZU Iako nam je poljoprivreda na ”klima­ vim“ nogama, sa mnogim nerešenim problemima, čini se da ćemo sve to preskočiti i požuriti da usvojimo novi, izmenjeni, Zakon o GMO. Kada je šefica pregovaračkog tima za EU Tanja Miščević nedavno izjavila da je zakon pripremljen i usklađen sa EU i da tre­ba da se nađe u proceduri, ostavila je nadležne gotovo bez teksta. Stručna javnost nije bila toliko začuđena, jer odavno upozoravaju da su se lobisti GMO ”uvukli“ u gotovo svaku instituciju od značaja. Kako je Miščevićeva rekla, Srbija planira u narednih godinu dana da ispuni sve uslove za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, uključujući usvajanje Zakona o GMO. Ona je tom prilikom rekla da ne znamo šta jedemo, jer nemamo dobrih mehanizama kon­trole, a usklađivanjem zakona sa EU bićemo mnogo bolje zaštićeni. Profe­sor Miodrag Dimitrijević, sa katedre za genetiku i oplemenjivanje biljaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom

AGROSVET

došla na dnevni red, javnost, uključujući i stručnu, biće upoznata i aktivno uključena u izradu zakona.

Nezvanično saznajemo da do kraja ove godine neće biti ništa od tog zakona, ali već 2015. ”smeši“ mu se da zaživi. Bez obzira na to što je zvaničan stav Vlade Srbije da do 2018. ispuni sve uslove koje zahteva EU, ne bismo li jednog dana postali punopravna članica.

Sadu, kaže da ta usklađivanja sa zako­ nodavstvom EU nisu baš sasvim jasna, jer niko nije rekao šta se podrazumeva pod tim. ”Evropska unija, kada je reč o GMO, ima vrlo složene pravne propise i direktive, koje su se godinama ”slag­ale“ u njihovim fiokama”, priča prof. dr Dimitrijević. Kao takva, EU komisija daje preporuke, koje nisu obavezujuće za zemlje članice. Oni su 2001. godine do­neli direktivu koja državama daje pravo da, ukoliko smatraju da određena vrsta GMO može biti rizik za eko-sredinu ili po zdravlje ljudi, blokiraju njen uzgoj, maksimalno do deset godina. Tada ide ponovo u razmatranje i može da se produži ili prekine. Profesor Dimitrijević objašnjava da EU nije homogen sistem, pa tako imamo Španiju, u kojoj se gaji GM kukuruz, pa Mađarsku, koja je ustavom eksplicitno zabranila gajenje GMO uopšte. ”Mađarima to ne smeta da budu članovi EU ili STO”, ističe pro­fesor Dimitrijević. I dok je Miščevićeva konkretno rekla da je Zakon o GMO pripremljen, u Ministarstvu poljo­privrede, tvrde, međutim, drugačije. ”Pitanje o GMO nije trenutno prioritet”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. – Kada bude, i ako bude, izmena Zakona o GMO

Preuzeto: Dnevnik, 9. novembar 2014.

NJIVE OSTALE NEPOĐUBRENE Kako dosad stvari stoje, ovu set­ vu pamtićemo kao jednu od najsiromašnijih, što po zasejanim hek­ tarima, što po rekordno niskoj upotrebi đubriva. Po onome što se može videti na terenu, posejali smo pšenicom tek polovinu planiranih površina, a ratari su bacili trećinu manje đubriva nego prošle godine. Ionako je Srbija po potrošnji mineralnog đubriva, od 80 do 120 kg/ ha, na samom začelju Evrope pa čak i regiona, a ove godine zaista smo zaglib­ili.

“To je višegodišnji negativan trend, a o tome dokle smo dogurali najbolje govore podaci o nekadašnjoj potrošnji. Najviše smo trošli đubriva 1985., čak milion i po tona, da bi za deset godina potrošnja pala na svega 250.000 tona i tu smo dotakli dno.

U 2005. godini ba­cali smo 300.000 do 400.000 tona, a u proteklih nekoliko situacija se popravila i dostigli smo potrošnju od oko 600.000 tona, što je, opet, drastično manje nego 1985.“, podseća agrarni analitičar Milan Prostran.”Ratari nisu ove je33

seni mogli da nađu izvore finansiranja, bankarsko zaduživanje je nepovoljno i posle ovako posne setve i znatno manjih količina mineralnog đubriva datog za osnovnu obradu i setvu, ne treba očekivati velike prinose. A o tome koliko je upotreba đubriva važna, govori podatak da smo te rekordne 1985. imali prinos pšenice u Vojvodini od 5,5 tona do šest tona po hektaru, a sada ne treba očekivati više od 4,5 tone”, kaže Prostran, dodajući da je problem u Srbiji i to što nemamo dovoljno kvalitetnih kompleksnih đubriva. Takođe, kao velki problem navodi to što su nam njive iscrpljene, a nema stočarstva da im da lek, to jest stajnjak. ”Teško je precizirati, ali re­cimo da je ove jeseni bačeno oko 30% manje đubriva, što je ozbiljan problem i dovodi u pitanje i prinos i kvalitet. Nije u pitanju visoka cena veštaka, ona je na lanjskom nivou, već je problem finan­ sijska slabost poljoprivrednika, kao po­sledica niskih cena njihovih proizvoda ove godine, naročito kukuruza kao najčešćeg preduseva pšenici”, kaže za naš list poljoprivrednik iz Subotice Pav­le Kujundžić, dodajući da setva pšenice uveliko kasni i da se ovih dana na subotičkim njivama užurbano radi da bi se nadoknadilo izgubljeno zbog loših vremenskih uslova. Prema rečima sek­ retara Odbora za poljoprivredu u PKV-u Đorđa Bugarina, dosad je u Vojvodini pšenicom zasejano samo 150.000 ha, uz izuzetno malu upotrebu đubriva. Lane je, podseća, Vojvodina imala zasejanih 284.000 ha, a tako je trebalo biti i ove godine.

AGROSVET

Preuzeto: Novosti, 23. novembar 2014.

DESET INVESTITORA ZAINTERESOVANO ZA PKB Vlasnik “MK grupe” Miodrag Kostić, želi da kupi i “Poljoprivredni kombinat Beograd” i “PKB plantaže”, ali će srpski biznismen u ovoj trci imati ozbiljnu konkurenciju. Na crtu sa Kostićem za PKB izašlo je još devet zainteresovanih kandidata, a najozbiljnije su danska firma “Bigadan” koja se bavi proizvod­ njom postrojenja za pravljenje struje iz biomase, kao i nemačka “EES Group GmbH” iz iste branše održive energije. Zbog PKB-a je Agenciji za privatizaciju pisao i kineski “JB Euity Limited”, koji ipak nema sedište u ovoj zemlji, već prema dostupnim informacijama, po­sluje na relaciji Edinburg - Hongkong. Osim Kostićeve firme, još samo jedna sa liste je iz poljoprivredne delatnosti.

“TerraProduct61” iz Leušića, sela pored Gornjeg Milanovca, u vlasništvu je azerbejdžanske firme, jednog tur­ skog državljanina i domaćina etno-sela “Rajski konaci” Radiše Jevtovića. Od domaćih privrednika, kao po­tencijalnog gazdu PKB-a sebe vidi i Miloš Paunović, ali i Austrijanac Jozef Kaltenger, vlasnik kompanije u oblasti međunarodne trgovine i razvoja i glavni urednik magazina udruženja poljoprivrednih novinara.

Konkurisala je i firma “SDB&AIT” koja je u Agenciji za privredne registre upisana u aprilu ove godine i čiji je osnivački kapi­tal 100 dinara. Vlasnici su Slobodan Dimitrijević i stanovnik Rusije Andrej Ivanovič Tanazli sa po 50 odsto. Svoju ponudu poslao je i vlasnik jedne beo­gradske firme koja trguje auto-delovi­ma i zapo-

šljava troje ljudi. Posluje u plusu, ali sa dobiti od 7.000 dinara. PKB ima više od 30.000 grla stoke, od čega 22.000 goveda i 9.000 muznih krava. Godišnja projektovana proizvodnja iznosi 65 miliona litara sirovog mleka, što čini između 10 i 12 odsto ukupne proizvodnje mleka u Srbiji.

Prošlu godinu PKB je završio sa poslovnim gubitkom, ukupan nivo zaduženja kompanije je oko 65 miliona evra, od čega su pola obaveze prema državi. Vrednost imovine procenjuje se na oko 220 miliona evra, a prosečna plata u kompaniji je 424 evra. U igri za kupo­vinu “PKB plantaža” je čak 13 investi­tora, od kojih je troje iz Italije, devetoro iz Srbije, a jedno pismo stiglo je iz SAD. Onaj ko kupi “Plantaže” ući će u posed 1.500 hektara zemlje u vlasništvu firme, a na raspolaganju će imati i oko 1.500 hektara državnog zemljišta koje ovo preduzeće obrađuje.

PRODAJA PKB JE PROTIVUSTAVNA Država ne sme da privatizuje PKB korporaciju. Više od 90 odsto kapitala nalazi se u državnoj svojini, a prodaja zemljišta kao prirodnog resursa, u takvoj strukturi, je protivustavna, tvr­di profesor Miladin Ševarlić, savetnik Ekonomskog instituta. Kako kaže, svaki izgovor da je PKB vlasništvo Beograda, pravno i činjenično je apsurdan, jer u Srbiji postoji samo jedna državna svojina. - Sva druga imovina u državnoj svojini, koja je data na korišćenje loklanim samoupravama, uključujući i Beograd, isključivo je vlasništvo države Srbije - ističe Ševarlić. On naglašava da bi bilo bolje kada bi PKB bio u državnoj svojini i postao repro centar za govedarsku i svinjarsku proizvodnju.

34

AGROSVET

TESTERE VILLAGER, POTREBA SAVREMENOG DOMAĆINSTVA Priredio: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

P

rva asocijacija na ime Villager vezana je za testere jer su to prvi proizvodi koji su sredinom prve decenije XXI veka počeli da osvajaju naše tržište. Danas, Villager je postao nezamenjiv čovekov prijatelj u baštama, parkovima, šumama i poljoprivrednim gazdinstvima. Polako ali sigurno stekao je simpatije u celom regionu jugoistočne Evrope težeći da preskoči vrhove visokih Alpa i dosegne do svih zelenih površina najstarijeg kontinenta.

Stručni tim kompanije Agromarket potrudio se da Villager bude dostupan svim korisnicima kojima je potreban. Sve što radimo zasnovano je na zahtevima naših kupaca, a naš glavni cilj je da korisnike učinimo srećnim. Svakodnevno slušamo klijente, učimo i usavršavamo se trudeći se da kreiramo asortiman motornih testera prilagođen razlićitim potrebama. Jer Vi ste naša inspiracija. Iz godine u godinu poboljšavamo konstrukciju i unapređujemo performanse naših motornih testera, čija funkcionalnost i snaga dovode do postizanja odličnih rezultata koji će Vas iznenaditi. Jednostavno, Villager motorne testere imaju široku primenu u građevinarstvu, hortikulturi, poljoprivredi i šumarstvu, kao i za obavljanje velikog broja poslova na kućnim posedima.

Naša najmanja benzinska motorna testera je VGS12, mala, lagana testera pogodna za orezivanje grana i održavanje poseda. Izuzetno korisna u mediteranskim predelima gde se koristi za orezivanje maslina. Široku primenu ima prilikom održavanja parkovskih površina, a koristi se za orezivanje kako niskih tako i visokih stabala, za orezivanje u voćnjacima i sl. Poseduje mehanizam za brzo zatezanje lanca kao i Quick stop kočnicu lanca sa brzim zaustavljanjem. Reznu garnituru čine Oregon vodilica od 30 cm i Oregon lanac 1,3 mm, 3/8".

Male, lagane motorne testere iz Hobi klase, VGS16 i VGS20 poseduju osnovnu opremu, čepovi za rezervoar ulja i goriva ne zahtevaju dodatne alate za otvaranje, prednji štitnik ruke je dizajniran da smanji opasnost od mogućeg povređivanja. Ovo su osnovni modeli za seču ogrevnog drveta za domaćinstvo, a zbog male mase i gabarita sve više se koriste u građevinarstvu. Obe testere su pogodne za obaranje manjih stabala prečnika do 25 cm. Odlikuje ih mala masa i visok stepen iskorišćenosti snage.

Ono na šta smo najviše ponosni jesu motorne testere iz Premium segmenta. Razvili smo dva nova modela VGS 24P i VGS 30P koje su postale omiljene kod korisnika koji traže više snage i udobnosti. Pogoni ih dvotaktni motor snage 1.8 KW (2.4 KS) i 2.2 KW (3.0 KS). Poseduju mehanizam za bočno zatezanje lanca, podesivu pumpu ulja, kućište motora izrađeno je od kvalitetne legure magnezijuma, dvostruki filter vazduha i antivibracioni sistem. Dugotrajnost rezne garniture i sigurnost pri rezanju omogućio je Oregon sa vodilicom od 45 cm i lancem Villager u svom asortimanu ima i 325"/15mm. višenamenske motorne testere sprePored benzinskih motornih testera mne za sve situacije, i to su modeli Villager se može pohvaliti i električVGS24, VGS30 i VGS33. Ove snažnim lančanim testerama. Villager ne motorne testere idealne su za vlasnike imanja koji ne rade često, električne testere VET 1800 i VET za rad oko kuće, na poljoprivred- 2000 za klasu su ispred konkurencinim posedima i u šumi. Posebno su je jer predstavljaju kombinaciju moprikladne za seču drveta za ogrev u dernog i atraktivnog stila sa napreddomaćinstvima, za održavanje voć- nim rešenjima koja će ispuniti sva njaka, za zahvate u hortikulturi i za očekivanja. Tihe, snažne, bez izduvizvođenje prorednih seča u šumar- nih gasova kao stvorene za primenu stvu. Poseduju Long Life sistem fil- u zatvorenom prostoru. Pogodne za tera vazduha koji garantuje duži vek rad u urbanim sredinama i građevifiltera, zatvarači rezervoara su bez narstvu. Motori su snage od 1800 W alata, antivibracioni sistem pomaže i 2000 W. I jedan i drugi model nose u smanjenju zamora rukovaoca. Na Oregon vodilicu VET 1800 35cm, njima je instalirana rezna garnitura 3/8", 1,3 mm i VET 2000 40 cm, 3/8̎, Oregon, vodilica 45 cm/325" i lanac 1,3 mm i, naravno, Oregon lanac.

325̎/1.5mm. Ove robusne benzino Da bi svi ovi uređaji radili bespremotorne testere iznenadiće i najza- korno potrebno je redovno održavahtevnije korisnike postizanjem viso- nje tu je Villlager Servis i servisna kih rezultata. mreža koji prati korisnike ovih maModel Villager VGS43 je motor- šina originalnim rezervnim delovina testera koja je duboko ušla u po- ma i kvalitetnom uslugom. Ukoliko luprofesionalni segment dokazujući se i desi neki kvar naš servis će se svoju pouzdanost. Robusna testera pobrinuti da Vaš uređaj radi bezbedkoja svoju primenu nalazi u obaranju no, pouzdano i efektivno na duže stabala srednjih dimenzija, kresanju stze. Jer samo korišćenjem originalgrana, izradi drvnih sortimenata i nih rezervnih delova mogu se dobiti koja ima široku primenu na farmama maksimalne performanse. i velikim privatnim posedima. PovoI na ovome se ne staje. Dosadašljan odnos mase i snage, visok obrtni nji rezultati prisutnosti na tržištima momenat su faktori koji dovode do su samo podstrek za dalje inovacije. postizanja visokog učinka u radu. Prve već s proleća 2015. godine.

35

AGROSVET

36

POLJOSTATISTIKA

AGROSVET

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

CENE POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA MANJE ZA 1,1 %

NJIVE OSTALE OD PODUNAVSKIH ŠVABA

Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u avgustu su u proseku smanjene za 1,1 odsto, u odnosu na jul, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Posmatrano po gla­vnim grupama proizvoda, u avgustu je pad cena zabeležen u grupama - povrće za 11,8 odsto, žita 3,3 i industrijsko bilje 2,2 procenta. Rast cena zabeležen je u grupama - krom­pir 8,2 odsto, stoka i živina 3,3 procenta. Cene ostalih proizvoda nisu se bitnije menjale. Cena pšenice niža je za 1,6, a kukuruza za 0,7 odsto. Cene voća porasle su za jedan odsto. Goveda su poskupela za 1,2, svinje za tri procenta, živina za 9,7 i jaja za 2,3 odsto, dok je mleko pojeftinilo za 0,5 odsto.

Državi će posle denacionalizacije, sada je već sigurno, ostati najmanje 200.000 hektara najplodnijih oranica u Vojvodini. Po poslednjim podacima, u Pokrajini ima oko 330.000 ha takoz­vanog državnog zemljišta, a s obzirom na to da su naslednici tražili vraćanje oko 140.000 ha, jasno je da će, u najg­orem slučaju, državi ostati oko 200.000 ha. Pitanje koje se nameće svakako je odakle se pojavio taj višak, koji nije mali i koji vredi najmanje dve milijarde evra? Da krenemo redom. U Vojvodini su do počeka privatizacije postojale tri kategorije oranica, gledano po vlasničkoj strukturi i ne računajući paor­ska domaćinstva - državne, društvene i zadružne njive. Društvene su bile predmet privatizacije, dok se državne i zadružne nisu smele prodavati pa nisu ni prodavane. Zadružne su i sada delom u rukama zadruga, a državne su ostale i državne i bile predmet res­titucije, i nakon nje preteći će 200.000 hektara. Odakle?

Moramo krenuti od nacionalizacije.

Posle Drugog svetskog rata i dolaska na vlast komunista, Za­ konom o agrarnoj reformi i Zakonom o zemljišnom fondu u Vojvodini je nacio­ nalizacijom ukupno oduzeto 668.412 ha, i to od 87.000 vlasnika.

Najviše je oteto od Podunavskih Švaba – 389.250 ha. Od 1.193 velepo37

sednika oduzeto je 84.000 hektara, od crkava 34.522, od nezemljoradnika 42.000 hektara, od ta­kozvanih neprijatelja, kojima je imovina konfiskovana po presudi, 22.951 hektar, a ostatak po drugim osnovama Nacio­nalizovano zemljište je nakon toga podeljeno, a najviše, 235.910 ha, dobile su 41.033 porodice takozvanih saveznih kolonista. Poljoprivredna dobra, koja su kasnije prerastala u preduzeća i kombi­nate, dobila su 147.129 ha. Zanimljiv je bio i put oduzetih i podeljenih oranica.

Nakon omogućavanja prodaje njiva koje su dobili bezemljaši, unutrašnji i savezni kolonisti, kao i agrarni intere­senti, počela je prodaja, a kupci su najčešće bila poljoprivredni kombinati, zemljoradničke zadruge i poljoprivred­na dobra koja su imala pravo preče kupovine. Te kupovine i preprodaje završile su se tako što su pre početka tranzicije i privatizacije poljoprivredna preduzeća i zadruge u Vojvodini koristili 575.115 ha. Najveći višak zemlje nastao je na osnovu zemlje oduzete podunavs­ kim Švabama. Oni su mogli da se pri­jave za restituciju samo pod uslovom da su državljani Srbije, ali pošto ogromna većina njih to nije, stiglo je svega 500 zahteva za vraćanje oduzete imovine.

AGROSVET

ZA PETNAEST GODINA IZVOZ SVAKI PETI SRBIN POLJOPRIVREDE PORASTAO RADI U POLJU DESET PUTA Za prvih osam meseci ove godine srpska poljoprivreda je na svetskoj pijaci ostvarila 26% veći izvoz nego lane u isto vreme i čak 70% veći suficit, a ako nastavi da izvozi tim tempom, mogla bi do kraja godine prodati robe za tri milijarde dolara.

U tom slučaju, ovu godinu mogla bi okončati suficitom od milijardu i po evra, što je rezultat koji od početka 21. veka nismo zabeležili. Za prvih osam meseci ove godine izvezli smo poljoprivrednih i prehram­benih proizvoda za 1,94 milijardu dolara.

Poljoprivreda je u ukupnom izvozu učestvovala sa 20%. Istovremeno, na svetskoj agrarnoj pijaci kupili smo robe za 1,03 milijardu dolara, što je uvoz 2,9% veći nego u periodu januar–avgust 2013.

Približno svako četvrto domaćinstvo Srbiji poseduje poljoprivredno gazdin­ stvo dok gotovo svaki peti stanovnik ima stalnu ili povremenu aktivnost u poljoprivredi, pokazala je studija o rad­noj snazi i aktivnostima poljoprivrednih gazdinstava, predstavljena juče. “Više od 326.000 porodičnih poljoprivrednih domaćinstava, što je 52% od ukupno registrovanih u Srbiji, nema drugih pri­ hoda osim poljoprivrede”, kazala je pro­fesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Natalija Bogdanov - jedna od autorki studije na osnovu podataka iz popisa poljoprivrede iz 2012. U Srbiji je u poljoprivredi angažovano 1,4 miliona ljudi, a najveći broj članova porodičnih gazdinstava, 47%, radi na imanjima veličine od dva do 10 hektara, a oko 43% na imanjima do dva hektara. “To pokazuje da postoji visoka koncen­tracija radne snage na porodičnim gazdinstvima čija je veličina takva da može da obezbedi egzistencijalni mini­mum, što jasno upozorava na relativno nisku produktivnost poljoprivrede na porodičnim gazdinstvima”, rekla je ona.

Najveći deo poljoprivredne radne snage na porodičnim gazdinstvima u Srbiji čine članovi porodice ili ro38

đaci, njih oko 56%, navodeći da to ukazuje na veliku količinu neformalnog rada koji se angažuje na tim posedima uz pomoć srodničke radne snage. “Blizu 33% nosilaca gazdinstava je starije od 65 godina, dok je mlađih od 35 godina samo pet procenata, što pokazuje da se svojinska transformacija, odnosno prenošenje vlasništva nad gazdinst­vom na mlađe ljude odvija sporo “, rekla je ona. U Srbiji 60% onih koji upravljaju gazdinstvima steklo je znanja isključivo kroz praksu, dok je manje od pet pro­cenata je završilo srednju školu. Ona je ukazala i na to da žene među nosio­ cima gazdinstava čine svega 17,3%, a među menadžerima gazdinstva samo 16%, iako su one, sa 63%, većina među onima koji se neposredno bave radom na imanju.

Istraživanje pokazuje da na poljoprivrednim gazdinstvima veliki broj ljudi radi mali broj sati, što, kako je navela, pokazuje nisku produktivnost, dominaciju radno ekstenzivnog tipa poljoprivrede, te da je znatan deo gazdinstava upućen na dodatne pri­ hode iz nepoljoprivrednih izvora ili iz drugih sektora. Koautorka studije, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Marija Babović, kazala je da će istraživanje pomoći da se sagleda stanje i omogući kreiranje nove politike poljoprivrede i razvoja sela, kao i da se poljoprivredna radna snaga upotrebi produktivnije.

AGROSVET

SUŠA, JEDAN OD UZROKA UMIRANJA ŠUMA

PROIZVODNJA SRPSKOG GAZDINSTVA ČETIRI PUTA MANJA OD EU I šume plaćaju danak klimatskih na šumskim resursima. Stručnjaci promena. Suše se. Stručne službe JP Srbijašume uočile su prošle godine, na pojedinim lokalitetima, osušena stabla jele, bora, smrče, bukve, hrasta, crnog graba, jasena, a ove godine konstato­vale su da se površine pod suvim sta­blima šire. - Prvi rezultati analiza uzora­ka dostavljenih Institutu za šumarstvo i Šumarskom fakultetu pokazuju da je uzrok tome izuzetno sušni period, koji se, sa izuzetkom ove godine, beleži duže od decenije. Do sredine prošle godine sušenje šuma zabeleženo je na 13.885 hektara odakle su uklon­ jena 81.632 kubika osušenih stabala - kaže Predrag Aleksić, izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine u javnom preduzeću za gaz­dovanje šumama Srbijašume.

Protek­la decenija bila je najtoplija od 1850. kada je počela da se vodi evidencija o meteorološkim podacima i taj trend se nastavlja. Tako je, recimo, 2011. bila najtoplija godina, a 2012. je obeležilo ekstremno vruće i sušno leto, najto­plije i najsušnije od početka merenja u Srbiji. Pre dve godine nadmašen je dotadašnji apsolutni maksimum broja tropskih i letnjih dana kao i tropskih noći. Ovakvi vremenski uslovi os­tavili su traga i

se slažu sa konstatacijom da je proces sušenja najveći neprijatelj šuma, koji donosi ne samo ekološke već i ekonomske posledice s obzirom na to da se, zbog seče stabala koja nisu dostigla sečivu zrelost, sman­ juje prihod, a zatim i zbog povećanih troškova rada na sečištima razuđenim po šumskim područjima. Osim toga, povećavaju se troškovi gajenja i ponovnog podizanja šuma, njihove zaštite, kao i seče i izvlačenja suvih stabala. Na drugoj strani, ekologija trpi zbog smanjenja površina pod šumom i njenih pozitivnih uticaja na klimu, vaz­duh, vodu i zemljište.

Smatra se, naime, da je umiranje šuma najveća ekološka katastrofa u istoriji civilizacije, sa nesa­gledivim posledicama po ljudski rod. Šumsko bogatstvo u Srbiji prostire se na više od 2,25 miliona hektara, što je svrstava u srednje šumovite zemlje.

Po stepenu šumovitosti, od oko 29,1 odsto, Srbija se uklapa u svetski prosek od 30 procenata, ali je znatno ispod ev­ropskog nivoa, gde šumovitost dostiže 46 odsto. U državnom vlasništvu je oko 1,19 miliona hektara šuma, ili 53 ods­to, a u privatnom oko milion hektara, odnosno 47 procenata.

39

Prosečna godišnja vrednost proizvodnje poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji iznosi 5.939 evra, što je za više od četiri puta ispod vrednosti prosečne ekonomske veličine poljopri­ vrednog gazdinstva u EU koja iznosi 25.128 evra, objavio je Republički zavod za statistiku. Vrednost te proizvodnje u Vojvodini je dvostruko veća od proseka, dok je na istoku i jugu Srbije gotovo upola manja. Prema tipu poljoprivredne proizvodnje, srpski agrar karakteriše dominacija mešovitih poljoprivrednih gazdinstava, s obzirom na to da više od polovine poljoprivrednih gazdinstava (53,7%) pripada jednoj od tri grupe poljoprivrednih gazdin­ stava sa mešovitom biljnom i stočarskom proizvodnjom.

AGROSVET

STEVIA – NAJSLAĐA BILJKA NA SVETU Priredila: Olivera Gavrilović, dipl. inž. polj.

Stevia ima široki spektar primene. Ne koristi se isključivo kao dodatak hrani i piću, već se može koristiti u kozmetici, za zubne paste, za obogaćivanje ukusa cigareta, kao medicinsko sredstvo, u zaslađivačima i u mnogim drugim proizvodima.

Zbog izrazito slatkog ukusa lisne mase štetočine je nerado napadaju, pa se čak sadi međuredno sa povrtarskim biljkama jer repelentno deluje na većinu insekata.

N

iko od nas ne može odoleti raznim slatkim poslasticama. Ljubitelji imaju pravo da uživaju u malim ali slatkim zadovoljstvima. Ovo je prilika da upoznaju biljku koja je najslađa na svetu, steviu. Stevia rebaudiana Bertoni ili stevia je višegodišnji zeljasti grm iz porodice glavočika, fam. Asteraceae. Poreklom iz Paragvaja, stevia se danas uzgaja u Brazilu, Urugvaju, centralnoj Americi, Izraelu, Tajlandu, Australiji, Japanu, Koreji i Kini. Budući da su veštački zaslađivači zabranjeni u Japanu, stevia je omiljena, a Japanci su i najveći uzgajivači te biljne vrste na svetu. Steviu su u 18.veku otkrili Španci, koji su dolaskom u Paragvaj primetili da domoroci koriste ovu biljku kao lekovito sredstvo. Krajem 19. veka Moises S.Bertoni prvi je napisao studiju o steviji i drugim paragvajskim biljkama i tako proširio glas o njenoj korisnoj primeni. Upotreba stevije kao zaslađivača je bila zabranjivana u Americi i Europi.

Biljka stevia može da naraste i do 1m u visinu, listovi su dugi oko 5 cm, a široki do 2 cm. Sveže lišće stevije ima ugodan slatki ukus zbog glikozida, od kojih je najznačajniji steviozid, čiji je ekstrakt 200 - 300 puta slađi od šećera, dok je osušeno lišće stevije čak 30 - 40 puta slađe. Količina steviozida se najčešće kreće u rasponu od 4-12%. Stevia je suptropska biljka koja formira veću količinu lišća u uslovima intenzivnog sunčevog svetla i viših temperatura. Dugo toplo proleće, leto i duga topla jesen pogoduje razvoju veće količine lišća. Kraći dani uslovljavaju pojavu intenzivne cvetanja. Prosek temperatura tokom uzgoja stevije kreće se 15-300C. Temperature ispod 50C zaustavljaju rast, a ispod 00C stevia će biti značajno oštećena. Stevia je višegodišnja biljka (4-5 godina), ali se u područjima oštre zime (kada temperatura može pasti i ispod -10

Obrada i đubrenje - tolerantna je prema tipu zemljišta, ali najbolji rezultati se postižu na peskovito-ilovastim zemljištima. Najvažnije je da budu ocedita i da se voda ne zadržava oko korena, jer može doći do truljenja. Na teškim zemljištima treba uneti dosta organske mase čime će se omogućiti dobar vodno-vazdušni režim u zoni korena. Stevia podnosi kiselost od 4,5 do 7,5 pH, ali ne uspeva dobro na zaslanjenom zemljištu.

U sezoni pre sadnje potrebno je tlo duboko preorati uz predviđenu organsko đubrenje. U proleće pre sadnje treba zemljište dobro usitniti, da bi se lakše postavio malč i pravilno formirale gredice. Stevia ima relativno malu potrebu za đubrivom u odnosu na druge povrtarske kulture. Preporučuje se đubrenje od 20 - 40 t/ha stajnjaka i oko 60 kg/ha azota, 23 kg fosfora i 180 kg kalijuma čistih hraniva po hektaru. Folijarno đubrenje je moguće i biće u upotrebi najčešće od druge do četvrte godine gajenja. Obično se koristi đubrivo NPK formulacije 6:24:24 ili adekvatno vodootporno organsko đubrivo u količini od 100 kg/ha sa startnom prihranom sporootapajućim azotom nakon sadnje u količini 60 kg/ ha. U organskoj proizvodnji treba koristiti kvalitetni kompost ili specijalna organska đubriva sa sporo otpuštajućim azotom.

Setva - stevia se može uzgajati iz semena ili iz reznica, može se umnožavati i kulturom tkiva, što zahteva posebne uslove i dodatna ulaganja. Koji od tih načina izabrati zavisi o finansijskim mogućnostima. Seme se seje u zaštićenom prostoru u posebno pripremljeni supstrat, gde se mora održavati konstantna povoljna vlažnost i temperatura od 22 - 25 0C. Nakon 50-tak dana mala biljka stevie se može presaditi u kontejnere ili plastične saksije prečnika 10 cm. U našim klimatskim uslovima biljke stevie se sade na otvorenom polovinom maja, kada prođe opasnost od pojave kasnog mraza. Razmaci sadnje zavise o mikro- klimatskih uslova, malčiranja i načina sadnje, a kreću se 80 - 100 cm x 20 cm, čime se postiže sklop od oko 5 biljaka/m2, odnosno 50.000 biljaka/ha. Stevia se može saditi na ravno tlo ili na izdignutu leju 15 cm visine i 60 cm širine, razmak između redova treba biti 40 cm, a između biljaka oko 20 cm.

Nedavna medicinska istraživanja su pokazala da stevia pomaže u lečenju gojaznosti i visokog krvnog pritiska. Stevia ima zanemarljiv uticaj na nivo glukoze u krvi, te je atraktivan kao prirodni zaslađivač za dijabetičare i one koji kontrolišu potrošnju ugljenih hidrata.

Mere nege - stevia izuzetno loše podnosi korovske biljke (plitak koren), a primena herbicida nije dozvolje40

AGROSVET

na u ekološkoj proizvodnji, već samo mehanička obrada. Stoga se preporučuje malčiranje tla upotrebom crno-bele PE folije. Zbog plitkog korena steviu treba pažljivo navodnjavati. Na glinasto-ilovastim zemljištima malčiranim crnom PE folijom, u povoljnim uslovima, treba zalivati samo kod sadnje, ili ako su baš izuzetno visoke temperature 1 - 2 puta nedeljno ako se vidi da biljka pati zbog nedostatka vode. Važno je naznačiti da se stevia ne sme previše navodnjavati da ne dođe do truljenja korena.

kon čega je nema smisla više brati zbog lošeg kvaliteta lišća. Odmah nakon berbe biljka se mora osušiti. Biljke se u toplim krajevima mogu priručno sušiti napolju, na mrežama (sitima), ili tako da se biljka obesi i suši poput duvana. Najbolje sušenje je svakako u sušarama gde se može tačno namestiti i kontrolisati potrebna predviđena temperatura i vlaga. Stevia se suši vrlo brzo, 24 - 48 sati na oko 500C, važnije je da bude dobra cirkulacija toplog vazduha u sušari, nego visoka temperatura.

Nakon sušenja (lišće se brže suši od stabljike), lišće se mehanički trešenjem vrlo lako skida sa stabljike. Lisna masa se nakon toga sprema na hladno i suvo mesto (važno je da se spreči naknadno vlaženje), koje može dovesti do truljenja i propadanja lišća. Lišće se pakuje u plastične ili kartonske kutije gde je obezbeđena zaštita od vlage.

Moguća je pojava nekih gljivičnih oboljenja (Septoria spp.), ali ako je biljka u dobroj kondiciji većih oštećenja neće biti. Neposredno nakon sadnje treba obratiti pažnju na puževe, koji mogu napasti mlade biljke.

Sadnjom stevije u blizini šume mora se predvideti ograda od zečeva, srna i sličnih životinja.

Zavisno od tehnologije gajenja, prinosi se kreću 2030 g suvog lišća/stabljici, odnosno 150 g/m2 u jednoj sezoni. Nakon pete godine u našim klimatskim uslovima, prinosi se po biljci se smanjuju.

Berba - vreme berbe zavisi od lokacije, sorte i vremenskih uslova tokom sezone. Obično berba počinje 4 meseca nakon sadnje, znači početkom septembra, kada su biljke dostigle visinu od oko 70 cm. Skraćenje dnevnog svetla inicira cvetanje, a najveća količina steviozida je upravo prepunog cvetanja. Biljke se seku na oko 10 cm iznad tla, slažu i spremaju za sušenje. Berba može biti jednokratna ili višekratna (biljke se odabiru u određenim intervalima - što važi za samo male površine). U kontinentalnim uslovima mora se računati sa jednom pravom berbom, ali ako je duga i topla jesen može se još naknadno ubrati do 1/3 ukupnog prinosa. Berba se može produžiti do prvih naglih niskih temperatura, na-

Stevia, i šećer i med.

41

AGROSVET

ORGANIKA

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

VIŠE POLJOPRIVREDNIKA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI Organskom proizvodnjom u Srbiji bavio se prošle godine 1.281 proizvođač, što je za 220 više nego prethodne godine, a ukupna površina pod ovom proizvodnjom iznosila je 8.228 ha, odnosno 1.888 ha više u odnosu na 2012. Ovo su podaci Ministarstva poljoprivrede pre­ zentovani na otvaranju 10. Međunarodnog festivala organskih proizvoda “Biofest” u Subo­ tici. Najviše se izvozi voće niskog stepena prerade - koncentrati voćnih sokova, sušena ku­ pina, višnja, malina, bilje i pečurke, kao i smrznuta šljiva, malina, kupina, jagoda, višnje i pire od dunja. Po podacima Ministarstva finansija i Uprave carina, prošle godine je izveze­no 7.100 tona organskih proizvoda, u vrednosti od 10,7 miliona evra.

DA NA 80.000 HEKTARA BUDE ORGANSKA HRANA Cilj Srbije je da u narednih deset go­ dina poveća površinu pod organskom proizvodnjom za gotovo deset puta, sa sadašnjih 8.200 na 80.000 hektara, rečeno je juče na javnoj raspravi o Nacrtu Nacionalnog akcionog plana za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije. Nacrt Nacionalnog ak­cionog plana za organsku proizvodnju je definisan i u narednom periodu će biti nađen pravni osnov za usvajanje tog dokumenta, najavila je predstavni­ ca Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Jelena Milić. Planirano je da se akcioni plan

odnosi na period 2014. do 2019. godine a, kako je navela Milić, razmatraju se dve varijante kako bi taj plan mogao biti usvojen u okviru nekog drugog dokumenta. Ona je pod­setila da je u nedavnoj usvojenoj Strate­giji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine organska proizvodnja prvi put zauzela značajno mesto. Na izradi tog dokumenta angažovano je ukupno 40 proizvođača, prerađivača, profesora i kontrolnih organizacija, dodala je Milić. Predsednica Stručnog saveta za or­gansku proizvodnju i redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, Snežana Oljača, ukazala je da je cilj da se pod organskom proizvodnjom nađe od 60.000 do 80.000 hektara. Naime, Evropska unija predviđa da se na tri odsto obradivih površina odvija ta proizvodnja, dodala je Oljača. U Srbiji se pod organskom proizvodnjom na­ lazi 8.228 hektara zemljišta, od čega je 3.187 sertifikovano, a ostatak je u peri­odu konverzije, pokazali su nedavno objavljeni podaci. To znači da se u Srbiji koristi 0,15 odsto ukupnog zemljišta za organsku proizvodnju, a 0,06 odsto je sertifikovano. Javnu raspravu na temu nacrta Nacionalnog akcionog plana za organsku proizvodnju organizovali su Nacionalno udruženje za razvoj or­ganske proizvodnje “Serbia organica” u saradnji sa Privrednom komorom Sr­ bije. Javna rasprava je početak rada na lobiranju ka usvajanju ovog strateškog dokumenta za sektor organske proiz­vodnje i zaštite životne sredine u Repu­blici Srbiji, a sprovodi se u okviru pro­jekta “Organska proizvodnja u funkciji održivog razvoja Srbije. Taj projekat se realizuje uz podršku programa SENSE, a sprovodi ga Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finans­ira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

što je zadnjih go­dina primetan trend porasta broja proizvođača i površina sa ekološkim poljoprivrednim proizvodima. U Hrvatskoj su uku­pne površine pod ekološkom proizvodnjom u 2013. iznosi­le 40.576 ha, a tom se proizvodnjom bavi 1.609 proizvođača, navodi Darija Muslin iz Ministarstva poljoprivrede. U strukturi ekološke poljoprivrede najveći deo površina odnosi se na ora­nice 19.131 ha, zatim na pašnjake 14.274 ha, voćnjake 3.223, aromatično i leko­vito bilje 1.368 ha. Vrednost tržišta ekoloških proizvoda u Hrvatskoj za 2012. go­dinu iznosilo je 104 miliona evra.

ZAŠTITA OD GLODARA I PTICA

Vinogradar u dolini Napa, Kalifornija, Stiv Henig je medju prvima u SAD-u počeo s organskim vinogradarstvom i primenom metoda održive poljoprivredne proizvodnje, što podrazumeva radikalno smanjenje antropološkog negativnog uticaja na prirodu, odnosno upotrebe hemijskih sredstava u zaštiti od bolesti i štetočina. Henig je jedan od 375 vinogradara, koji na svojih 40 hektara vinograda primenjuje principe organskog vinogradarstva. Izvan spoljnih rubova svog vinograda posadio je guste redove glodarima privlačnih biljaka, tzv. «eko-koridore» čime im pruža mogućnost da se dobro «ugoste» umesto da napadaju vinovu lozu. Henig na području svog vinograda stvara i uslove za ptičji habitat, jer se hrane sitnim glodarima i insektima. Ovaj dovitljivi vinogradar koristi i šišmiše, koji, preuzimaju noćnu smenu u vinogradu. Noću mu još pomažu i sove, one godišnje pojedu oko hiljadu glodara, a preko dana u akciji su i kobci.

Da bi se takva biološka sredstva pravilno primenila, trebalo bi poznavati i tačno identifikovati štetočinu, imati pravovremenu procenu opasnosti, izPOTENCIJAL EKOLOŠKE bor optimalnog prirodnog neprijatelja za konkretne uslove, utvrdjivanje POLJOPRIVREDE optimalnog roka prvog ispuštanja neNEDOVOLJNO ISKORIŠTEN prijatelja te broja i rokova ponavljaHrvatska ima potencijala za razvoj nja. Upotrebom prirodnih predatora ekološke poljoprivrede, no taj se po- glodara značajno se umanjuje njihov tencijal sporo realizuje uprkos tome štetni učinak 42

ORGANSKA POLJOPRIVREDA

AGROSVET

Priredio: Nataša Đorđević, dipl. inž. stočarstva

Osnovne principe za razvoj organske poljoprivrede postavio je IFOAM (Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu). Na ovim standardima zasnivaju se regulative EU, zatim Codex Alimentarius, kao i Zakon o organskoj proizvodnji Republike Srbije.

“K

ada smo odlučili da uspostavimo organsku proizvodnju cilj nam je bio da, korišćenjem prirodnih metoda, oslanjajući se na lokalne izvore energije i repromaterijala, uspostavimo jedinstveni i potpuno zatvoreni sistem biljne i stočarske proizvodnje u čemu smo i uspeli”.reči su jednog od pionira organske proizvodnje kod nas.

Za one kojima je termin organska proizvodnja još nejasna, malo razjašnjenje. Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi.

Ona se oslanja na ekološke procese, biodiverzitet i cikluse prilagođene lokalnim uslovima, umesto korišćenja resursa sa neželjenim efektima.

Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovaciju i nauku kako bi poboljšala okruženje, razvila fer odnose i dobar kvalitet života za sve uključene. Metode orgаnske proizvodnje podrаzumevаju primenu prirodnih postupаkа i supstаnci, а ogrаničаvаju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetizovаnih sredstаvа.

1 - Zna se šta je u hrani – U organPrincip zdravlja skoj poljoprivredi su zabranjene hidrogenizovane masti i aditivi poput Organska poljoprivreda treba da “kontroverznih” aspartama („ve- održi i poveća zdravlje zemljišta, biljaštački šećer“ ili „slatki otrov“), tar- ka, životinja, ljudi i planete u celosti. tazina (veštačke boje) i MSG (monoOvaj princip ukazuje na to da se sodium glutamat – pojačivač ukusa). zdravlje pojedinca i društvenih za2 - Zbog životne sredine – Organska jednica ne može razdvojiti od zdravpoljoprivreda emituje manje gasova lja ekosistema – zdrava zemljišta sa efektom staklene bašte. Birajući proizvode zdrav rod koji unapređuje organsku, lokalnu i sezonsku hranu zdravlje životinja i ljudi. možete značajno smanjiti emitovaUloga organske poljoprivrede, bez nje ugljenika. obzira na to da li je reč o zemljorad3 - Zbog dobrobiti životinja – Organ- nji, preradi, distribuciji ili potrošnji ski standardi insistiraju na tome da jeste da se održi i poboljša zdravlje životinje moraju imati dovoljno pro- ekosistema i organizama od onih stora i svežeg vazduha kako bi na- najmanjih koji se nalaze u zemljištu predovale i razvijale se, garantujući do ljudskih bića. Organska poljopriistinsku slobodu života. vreda ima za cilj da proizvede visoko kvalitetnu, zdravu hranu koja dopri4 - Zbog divljih životinja – organnosi preventivnoj zdravstvenoj zaske farme i njihovi zaštitni pojasevi štiti i blagostanju. S obzirom na to, predstavljaju utočište za divlje žiona treba da izbegava korišćenje vevotinje i domove pčelama, pticama štačkih đubriva, pesticida, lekova za i leptirima. Utvrđeno je da je na orživotinje i aditiva koji mogu da imaganskim farmama biljni, životinjski i ju negativne posledice po zdravlje. svet insekata veći i do 50%.

5 - Ishrana bez GMO – Organski Postoji barem 5 dobrih razloga zastandardi zabranjuju upotrebu gešto se neko domaćinstvo opredeljuje netski modifikovanih proizvoda. za organsku poljoprivredu: 43

AGROSVET

Princip ekologije Organska poljoprivreda treba da se zasniva na živim eko-sistemima i ciklusima, da radi sa njima, podržava ih i pomogne njihovom održanju.

Ovaj princip ukorenjuje organsku poljoprivredu unutar živog ekološkog sistema. On navodi da proizvodnja treba da bude zasnovana na ekološkim procesima i recikliranju.

Ishrana i blagostanje se ostvaruju kroz ekologiju specifičnog proizvodnog okruženja. Na primer, u slučaju useva, to je živuće zemljište, za životinje to je ekosistem farme, za ribu i morske organizme, vodena sredina.

Upravljanje organskom proizvodnjom se mora prilagoditi lokalnim uslovima, ekologiji, kulturi i veličini.

Unošenje novih resursa treba smanjiti ponovnim korišćenjem starih, recikliranjem i efikasnim korišćenjem materijala i energije da bi se kvalitet prirodne sredine održavao i poboljšavao, a postojeći resursi očuvali.

Pravednost je okarakterisana jednakošću, poštovanjem, pravdom i vođenjem računa o svetu koji delimo, među ljudima i njihovim odnosom prema drugim živim bićima. Organska poljoprivreda treba svakome da obezbedi dobar kvalitet života i doprinese suverenitetu u pogledu hrane i smanjenja siromaštva. Ona teži da proizvede dovoljne količine hrane dobrog kvaliteta i drugih proizvoda.

Princip negovanja i staranja

Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i odgovoran način da bi se očuvalo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i ekosistema. Organska poljoprivreda je živući i dinamičan sistem koji reaguje na unutrašnje i spoljašnje zahteve i uslove. Oni koji se bave organskom poljoprivredom mogu da poboljšaju efikasnost i poOvaj princip insistira na tome da većaju produktivnost, ali bez rizika životinjama treba da se obezbe- da se ugroze zdravlje i blagostanje. de uslovi i prilika za život koji je u Shodno tome, potrebno je pažljiskladu sa njihovom fiziologijom, prirodnim ponašanjem i blagostanjem. vo procenjivati vrednost novih tehPrirodnim i ekološkim resursima nologija i stalno revidirati postojeće koji se koriste u proizvodnji i potroš- metode. nji treba upravljati na način koji je Ovaj princip kaže da su oprez i oddruštveno i ekološki pravedan i treba govornost ključni momenti u upravda se sačuva za buduće generacije. ljanju, razvoju i izboru tehnologija u organskoj poljoprivredi. Nauka je ta koja će osigurati da organska poljoprivreda bude zdrava, bezbedna i ekološki zdrava. Međutim, naučno znanje samo po sebi nije dovoljno.

Praktično iskustvo, akumulirana mudrost, kao i tradicionalno i lokalno znanje nude valjana rešenja, testirana vremenom. Organska poljoprivreda treba da spreči značajne rizike usvajanjem odgovarajućih tehnologija i odbijanjem nepredvidivih, kao što je genetsko inženjerstvo.

Organska poljoprivreda treba da ostvari ekološku ravnotežu pažljivim osmišljavanjem sistema zemljoradnje, zasnivanjem staništa i održavanjem genetske i poljoprivredne raznolikosti. Oni koji proizvode, prerađuju, trguju ili troše organske proizvode treba da zaštite i pozitivno deluju na zajedničko okruženje, uključujući pejzaž, klimu, staništa, biodiverzitet, vazduh i vodu.

Princip pravednosti Organska poljoprivreda treba da se zasniva na poštenim i fer odnosima prema opštem okruženju, prirodi i životu.

44

AGROSVET

PČELARENJE Prirediо: Dragan Đorđević

U NEGOTINU OTVOREN REGIONALNI TRENING CENTAR ZA PČELARE

DIGITALNO IZDANJE KNJIGE O PROPISIMA U PČELARSTVU

Negotin je dobio regionalni trening centar za pčelare, jedinstven u Srbiji, koji će pčelarima iz Negotina, Kladova, Krivelja i Zaječara omogućiti kvalitetnije uslove pčelarenja, obja­vljeno je na sajtu opštine Negotin.

Reč je o završetku projekta “Dunavska kuća meda”, čiji je vodeći partner opština Negotin, a koji su finansijski podržali Evropska unija i Au­strijska razvojna agencija ADA. Prateći partner je negotinsko Udruženje pčelara “Hajduk Veljko”. Vrednost projekta je 200.420 evra.

Značaj ovog projekta se ogleda u povezivanju pčelara iz različitih gradova, podizanju proizvodnje meda i pčelinjih proizvoda na viši nivo i obezbeđivanju zajedničkog nastupa na tržištu.

LAŽNI MED I U TRGOVINSKIM LANCIMA? Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) odlučio je da pokloni svojim članovima digital­no izdanje knjige “Propisi u pčelarstvu sa komentarima” u PDF formatu. Knjiga obuhvata sve propise bitne za držanje pčela, njihovu selidbu, zdravstvenu zaštitu, kao i druge važne poda­tke. Pčelari knjigu u digitalnom PDF formatu mogu da preuzmu sa sajta SPOS-a: http://spos. info/knjiga-propisi-u-pcelarstvu-sa-komentarima-napoklon-clanovima-spos-a-u-digitaln­om-pdf-formatu/.

Savez pčelarskih organizacija Srbije je knjigu prošle godine štampao i uz majski broj časopisa “Pčelar” dostavio svakom svom članu na kućnu adresu, a sada se digi­talno izdanje nalazi i na sajtu SPOS-a .

Pčelari rudničko-takovskog kraja traže odlučnu akciju inspekcije da bi se sprečila prodaja lažnog meda koji se, kako tvrde, može naći i u trgovinskim lancima.

Najveći pčelar rudničko-takovskog kraja, sa preko stotinu košnica, Branislav Jakovljević rekao je da razni mešetari koriste nestašicu meda i nude “sve i svašta” pod tim nazivom. “Veledprodajna cena meda je kod registrovanih pčelara pet evra, a u maloprodaji od 800 do 1.000 dinara, dok je u nekim prodavnicama i na pijacama med upola jeftiniji jer je proizveden od šećernog sirupa sa do­datkom raznih aroma i trava”, rekao je Jakovljević. Prinosi meda su ove godine u rudničko-takovskom kraju najslabiji za pola veka.

45

AGROSVET

RAZGLEDNICA IZ MADRIDA Priredio: Dr Ivan Krošlak

U

periodu kada je sezona poljoprivrednih radova skoro završena, a praznici svih mogućih vrsta kucaju na vrata svakako da je potrebno iskoristiti vreme za odmor, druženje i „punjenje baterija“. Kompanija Agromarket već tradicionlano svake godine u tu svrhu organizuje putovanja za svoje najvernije i najiskrenije poslovne partnere.

Da bi se na dostojan način podvukla crta na proizvodnu 2014. i lagano kročilo u novu 2015.-u, kompanija „Agromarket“ je organizovala posetu glavnom gradu Španije, Madridu i to u periodu od 4. do 8. novembra. Grupa koja je na početku brojala 23 individue različitih profila na kraju, i za čudo, se pretvorila u jednu homogenu i prijateljsku grupu ljudi koja je uživala u svakom momentu boravka u jednoj od najinteresantnijih metropola Evrope tj. najvećem gradu Iberijskog poluostrva. Homogenizaciji grupe doprineli su svi, i domaćini, i gosti, a nadasve vodič ili po novom, vodičica.

Program putovanja je bio koncipiran da njime budu zadovoljeni svi putnici i zato se sa sigurnošću ne može reći koje je bila najinteresantnija tačka programa.

Za neke je to bila fudbalska utakmica na između velikana Reala i Liverpula, kao i obilazak jednog od najlepših fudbalskih stadiona sveta „Santiago Bernabeu“. Za neke poseta fantastičnom muzeju Prado, za neke obilasci starog jezgra grada u kome se prepliću bogatstvo i tradicija. Španija je posle otkrivanja Amerike postala najveća kolonijalna sila koja za svoje ogromno bogatstvo može da umnogome zahvali baš spomenutim kolonijama. A bogatstvo se, zaista, vidi na svakom koraku. Neko je pak preferirao šoping, a neko brojne restorane i kafiće i raznovrstan noćni život. Takođe, jednodnevna ekskurzija u stari carski grad Toledo nikoga nije ostavila ravnodušnim. Sve u svemu imalo je šta da se vidi.

Kao i nebrojano puta do sada Agromarket se iskreno trudio da bude dobar domaćin, po svemu sudeći u ovoj nameri je i uspeo. Po skromnoj proceni autora jedino pitanje koje je visila u vazduhu posle kratkog pozdravljanja na aerodromu po povratku je bilo: Koja li je to sledeća destinacija na kojoj ćemo se opet družiti sa Agromarketom? Zaista, koja?

46

VILLAGER, I DAJE I TRAJE

AGROSVET

Priredili: Predrag Nikolić, dipl.ecc. Dragan Dragićević, dipl. inž. mašinstva

U

najavi jednog jubileja, za nekog možda skromnog, a za nas velikog, desetogodišnjice uspešnog bitisanja brenda Villager na našim prostorima, u Aranđelovcu su od 1. do 6 decembra održani su “Villager dani”. Preko 120 poslovnih partnera, kako iz Srbije, tako i iz zemlja u okruženju, gde su proizvodi brenda Villager pozicionirani, družilo se sa članovima stručog tima kako bi proanalizirali tekuću sezonu ali i predstavili proizvode koji dolaze tokom 2015. godine. Bilo je tu pohvala, poneka pokuda, diskusije, objašnjenja, razjašnjenja ali je najvažnije da se “oranž pleme Vilalger” ujedinilo u jednom cilju – daljem jačanju brenda i očuvanju njegovih, visokih pozicija. A kako se došlo do ovih pozicija?

ipak najveća vrednost ostaje učvršćivanje poverenja jedni u druge, a sa istim ciljem – zadovoljenje potreba krajnjeg korisnika. Za prodor na ostala tržišta, a kao potvrda vrednosti koje Villager poseduje, poslužili su i nastupi i priznanja na sajmovima „Spoga Gafa“ u Kelnu, Bolonji, Gornjoj Radgoni, Bukureštu, Beogradu, Skoplju, Zenici...

Posebna pažnja poklanja se post prodajnim aktivnostima, odnosno servisu i obezbeđenju rezervnim delovima, jer nam je namera da trajemo. A to je pravilan put ka dugotrajnosti.

U našim servisnim radionicama rade obučeni majstori koji su prošli i domaće i međunarodne obuke, sa sertifikatima o stručnom radu. Sertifikat je jedno, a dopunjuje ga znanje i iskustvo. I to je prava, dobitna kombinacija. Preko distributivne mreže, dostupnost rezervnih delova i potrošnog materijala je gotovo svakodnevna. Nećemo stati ni ovde.

Servisnu mrežu širimo sa našim kupcima, sa profesionalcima.

Došao je iz daleka i u početku, stidljivo se predstavljao svima nama mameći radoznalost sa polica radnji. Ko je?

Odakle je? Kakav je? I onda je krenulo... Uređaj za uređajem, alat za alatom, počeo je da osvaja naše domove, dvorišta, bašte, voćnjake, njive, postao nam je potreba i deo našeg rada. To je Villager! Jednostavno, zar ne! Prepoznatljiv i po boji, kvalitetu, dizajnu, servisu...

Kvalitet? Po ugledu na velike multinacionalne kompanije, Villager ima tesnu saradnju sa kompanijama koje imaju decenijsko iskustvo u proizvodnji uređaja i alata, tako da sarađujemo sa partnerima iz Italije, Belgije, Portugala, Austrije, Kine, Mađarske, Hrvatske, SAD, a uz svesrdnu podršku naših inženjera iz konstrukcionog biroa, nam daje za pravo da stanemo kvalitetom i garancijom iza svakog našeg proizvoda i da ga preporučimo krajnjim korisnicima.

Ali nije bilo baš tako lako pridobiti poverenje sve zahtevnijeg tržišta, raznolike namene, probiti se kroz masu sličnih ili istih, prilagoditi kvalitet i cenu... Ali uspelo se. Tim stručnjaka kompanije Agromarketa vredno je radio svih ovih godina, pažljivo osluškujući šta je to potrebno našim krajnjim korisnicima, kakav je to proizvod koji će im rešiti njihove probleme i potrebe, zadovoljiti ih u trenucima odmora, a u isto vreme vodeći računa o njihovom budžetu.

Prodaju brenda Villager, prate i ljudi na terenu, menadžeri koji su stručno osposobljeni da pruže odgovore na pitanja kako najbolje iskoristiti kupljeni proizvod, upoznati partnere i krajnje korisnike o karakteristikama proizvoda, načinu primene, rukovanju uređajem ili alatom, njihovom mogućnostima ali i pravilnom rukovanju.. Dodatnu vrednost predstavlja uvođenje Demo kombija koji je prokrstario hiljade kilometara i uz stručnu pomoć obučenog osoblja i domaćina promocije, poslovnih parntera u Srbiji, BiH i Crnoj Gori. Katalozima, flajerima sa uputstvima, slikama načina rada uređaja, kao i nastupima preko sredstava javne komunikacije (radio, TV, štampani mediji), i naravno direktnim kontaktom, menadžeri su uvek Vam uvek biti dostupni za pitanja, sugestije, predloge.

Iz distributivnih centara u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Kosova i Metohije, pa preko predstavnika u Češkoj. Grčkoj, Italiji, Rumuniji, Makedoniji, Bugarskoj, Albaniji, Villager je sada već potreba ljudi u dobrom delu zapadnog Balkana. I nije se stalo tu. Interesovanja za ovakvim tipom proizvoda i postprodajnim aktivnostima pokazuju i ostale zemlje EU. Idemo dalje.

Svake godine Villager proširuje svoj asortiman, pažljivo prateći zahteve i potrebe krajnjih korisnika, sugestije za poboljšanje uređaja, novine. Prilika za tako nešto su i naši kućni sajmovi koje održavamo krajem februara u Srbiji, naizmenično u Bijeljini i Banja Luci i Podgorici, gde sa našim kupcima, kao jedna porodica razgovaramo šta se to dobro uradilo, a šta treba poboljšati, inovirati. U tim razgovorima

I na ovome nećemo stati! Mi nismo ovde da Vam prodajemo Villager, već da Vi kupovinom rešite Vaše probleme i potrebe.

Zajedno, jer Nama veruju!

47

AGROSVET

STOČARSKI KUTAK Prirediо: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

RASTE POTRAŽNJA ZA MLEKOM U SVETU Globalna potrošnja mleka će do 2024. porasti za 36%, uz sve veći jaz između razvijenih tržišta mlečnih proizvoda i tržišta u razvoju, ističe kompanija Tetra Pak u istraživanju gde je objavljen sedmi indeks mlečne industrije. Izveštaj ističe prilike i izazove koje nameće rastuća potražnja na globalnom nivou. Tetra Pak indeks mlečne industrije otkriva da se globalna potražnja za mlekom kreće ka porastu od 36 odsto u narednoj dekadi usled rasta popula­cije, povećanja kupovne moći i urbanizacije u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Najnoviji po­daci pokazuju da se u Srbiji u 2014. godini može očekivati rast tržišta mleka od 2.3% nakon krize koja je pogodila industriju 2013. godine.

MLEKO PONOVO NA ISPITU Kada je 2010. nastupila nestašica mleka, nije bilo iznenađenih jer je toj pojavi prethodilo smanjenje premija po litru mleka godinu dana ranije, što je dovelo i do pada proizvodnje.

Najavu ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković da se još ne zna da li će se u narednim godinama isplaćivati premija za mleko, svi su dočekali sa neveri­com i pitanjem „zašto baš sada, kada je mlekarski sektor konačno počeo da staje na noge“. Sagovornici agronews-a upozoravaju da ne treba ukidati ili smanjivati premije u 2015. jer bi to vra­tilo točak unazad i na dugi rok dovelo u pitanje ovu proizvodnju.

Oni se slažu da sistem premiranja treba izmeniti, s tim što bi stručnjaci to uradili na je­dan, a proizvođači mleka na drugačiji način. Stručnjaci naime upozoravaju da se i sa premijama od sedam dinara po litri količina proizvedenog mleka u Srbiji smanjuje, a kao ključni razlog za to navode činjenicu da su mere agrarne politike od 2010. bile usmerene domi­ nantno na velika gazdinstva, dok su mala, na kojima se odvija najveći deo proizvodnje, ostala u zapećku i bez dinara premija. Zato struka predlaže da se premije fokusiraju na mala pol­joprivredna gazdinstva, ali i 49

ona sred­nje veličine, jer veliki mogu da koriste prednosti ekonomije obima. Primarni proizvođači mleka međutim tvrde da se rasprava može voditi samo oko uki­danja lineralnog premiranja, tako što će se premije dodeljivati prema kvalitetu. Profesor Ekonomskog fakulteta u Sub­otici Rade Popović kaže da pravo na korišćenje premija ostvaruje svega 11% gazdinstava, velikih farmi, od 156 hiljada gazdinstava koja se bave proizvodnjom mleka u Srbiji. On tvrdi da velika poljo­privredna gazdinstva mogu da koriste prednosti ekonomije obima i proizvode kvalitetno mleko uz niže troškove po litri proizvedenog mleka a da premije treba preusmeriti ka manjim gazdin­ stvima.

Predsednik UO proizvođača mleka Srbije Ljubiša Jovanović ne deli Popovićev stav da krupne proizvođače treba isključiti iz politike premiranja i pita zbog čega nužno znači da neko ko ima hiljadu krava treba da bude lišen ove vrste podsticaja ako je to čovek koji investira u proizvodnju.

Sa njim se slaže i predsednica Centralne aso­cijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski koja tvrdi da bi svako smanjenje ili ukidanja premija ostavilo velike posledice po sektor mleka u Sr­biji. „Ukidanje premija znači kraj ove proizvodnje i ne vidim šta tu ima ne­jasno. Moguće je jedino da za 15-20 godina kada uđemo u EU dođu Danci i Holanđani da pokupuju naše propale farme pa bi oni mogli da se bave ovom proizvodnjom, jer su to uradili u Rumu­niji“, kategorična je ona.

MLEKARI: ILI PROMENE ILI PROPAST Skupštine Udruženja proizvođača mle­ ka Srbije (UPMS) i Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine (CAPMV) zatražiće danas u Novom Sadu, na zajedničkoj sednici svojih skupština, izmene u najavljenim agrarnim mera­ma koje se odnose na podsticaje, za­kup državnog ze-

AGROSVET

mljišta, stočarstvo kao i druge oblasti. Na toj vanrednoj sednici udruženja, zakazanoj u Mas­ ter centru Novosadskog sajma, biće usvojeni zajednički zahtevi koji će biti upućeni kreatorima agrarne politike Srbije, navedeno je u saopštenju UPMS i CAPMV. Ta reprezentativna mlekarska udruženja usaglasila su stavove povo­dom najavljenih mera u agraru i, kako navode, cilj njihove inicijative je spas i oporavak mlekarskog sektora u Srbiji i zauzimanje pozicija za njegov održivi razvoj. Proizvođači mleka smatraju da će najavljene mere u politici podsticaja i zemljišnoj politici dovesti do “pot­ punog odustajanja farmera od proiz­vodnje, propasti ne samo malih nego i velikih poljoprivrednih gazdinstava, a Srbija će postati uvoznik mleka i mesa“. Udruženja proizvođača mleka ape­luju na državu da se ne ponovi ranije iskustvo koje je “rezultiralo smanjen­jem domaće proizvodnje, a da pritom potrošač nije dobio jeftino mleko“ i dodaju da bi takav scenario mogao da se desi ukoliko se rešenje za postojeće stanje traži u uvozu mleka. Radi op­stanka tog značajnog poljoprivrednog sektora UPMS i CAPMV između osta­log traže da visina premija za mleko ne bude smanjena i da bude vezana za kvalitet, kao i da se ne uvode nova zakonska ograničenja prilikom zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, posebno kada je reč o olakšicama za stočare. Na predstojećem skupu u No­vom Sadu proizvođači mleka predočiće svoje zahteve i uputiti ih Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, u vezi sa najavljenim izmenama Zakona o podsticajima, Zakona o državnom zemljištu, mnogobrojnim teškoćama i nametima iz oblasti nadležnosti Uprave za veterinu, kao i o najavljenim izme­nama Zakona o stočarstvu, precizirano je u saopštenju. Iz tih udruženja navode da, i pored dogovorenog dijaloga, suštinski bitni zakoni “ponovo se rade mimo

onih, kojima su i namenjeni. Došli smo u situaciju da je mnogima ugrožen dalji opstanak i bavljenje ovim poslom“. Posle zajedničke sednice skupština tih mlekarskih udruženja biće, kako je na­ javljeno, održan i protestni skup pod simbolicnim nazivom “U pet do dvana­est”.

I PILIĆI ĆE LETETI U NEBO Pre desetak godina farme pilića nica­le su u Vojvodini kao pečurke posle kiše, živinarima je posao išao od ruke, zapošljavali su lokalno stanovništvo, uspevali su da vraćaju zajmove. Da­ nas se koprcaju u žestokoj borbi za op­stanak, a sve po istom scenariju - preko smanjenja proizvodnje i otpuštanja radnika do katanca na farmama ili pukog preživljavanja. Za vratom im je štošta, a trenutno su im najveća pret­nja ucenjivački niske otkupne cene i crno tržište. Oni koji su u ovom poslu, u Bačkoj, dobro znaju kako idu kanali od farme do kupca. ”Postalo je gotovo nemoguće legalno poslovati.

Nikakve ekonomske logike nema u ovom po­slu kada otkupljivači, tačnije jedan i najveći, diktira otkupnu cenu kako hoće, a ona je trenutno mizerna - od 90 do 95 din/kg. A proizvodna cena po kilogramu je 120 50

ili 130 dinara. Samim tim je proizvođač na čistom gubitku, a gde su ostale muke onih koji legalno posluju u ovoj branši”, kaže vlasnik farme pilića u Gospođincima Đorđe Đukić, koji je objekte za uzgoj živine podigao pre 12 godina. On objašnjava da je proizvodnja pileta znatno sku­ plja od aktuelnih prodajnih cena, pa je jasno da tu nešto škripi. Recimo, pile za vreme tova pojede četiri i po kilograma hrane, što košta 200 dinara. U startu, za jednodnevno pile treba dati 50 dinara, a troškovi struje, rad­nika, lekova, gasa, su na nivou 40 din/ kg. ”Čist gubitak po piletu je najmanje 100 dinara. U takvim okolnostima mali farmeri ne mogu opstati i, plašim se, još će masovnije prelaziti u sivu zonu. U tom slučaju, neće im trebati ni „hasap“ sistem, ni silni drugi uslovi koji se tiču bezbednosti hrane, neće plaćati opštinske namete, inspekcije, fabrike za preradu životinjskog otpada. Ali, tada u pitanje dolazi i bezbednost potrošača, i očuvanje životne sredine i ceo privredni ambijent ” naglašava Đukić. U Zajed­nici živinara takođe navode da veliki problem domaćoj industriji živinarstva predstavlja to što je, prema procenama proizvođača, između 30 i 35% ukupne produkcije u sivoj zoni. Problem je i to što su interesi proizvođača pilića, onih koji tove i klanica, različiti, a proizvodnja je inače sitna, registrovana u stotinama farmi. Inače, u poslednjih nekoliko go­dina proizvodnja pilećeg mesa u Srbiji iznosi od 85.000 do 90.000 tona, što je potrošnja od 12 do 13 kilograma po glavi stanovnika godišnje. To praktično znači da pojedemo upola manje pi­letine nego građani EU, gde potrošnja u proseku iznosi od 23 do 25 kilograma godišnje.

BESPLATNA REGISTRACIJA

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri.

Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično.

Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika.

Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka.

Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis Agrosvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket. Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: 1. SMS poruka iz sledećih oblasti (zaokružiti) a) Ratarstvo b) Voćarstvo c) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo 2. Stručnog časopisa Agrosvet (zaokružiti) Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima: Ime i prezime: Firma: Adresa: Mobilni telefon: E-mail adresa: Datum: Potpis:

KATALOG PESTICIDA 2014

NAMA VERUJU