Agrosvet 90 by Agromarket

stručna revija April 2018. broj: 90 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Nematode nevidljivi neprijatelj gajenih biljaka.

Lancelot 450WG Pravo rešenje za suzbijanje korova u strnim žitima

Zonalne pegavosti Flyspeck (Schizothyrium pomi) na plodovima jabuke

SADRŽAJ 08

ORIGINAL Srbija

Agro It Svet

Reč urednika

Sa Agro meridijana

AgroStatistika

Nova godina, novi članovi, nove inicijative

Nematode, nevidljivi neprijatelj gajenih biljaka.

Agro It Svet

Navodnjavanje – osnovni principi

Ekološke crtice

Reč struke

Zonalne pegavosti – Flyspeck

Villager – tehnička obuka 2018

Efikasnost pojedinih insekticida u suzbijanju tripsa

ONAJ KOJI BUDI SUNCE Jarilo

Pčelarenje

Organo

Stranica za tehnologe

Stočarski kutak

Kako što bolje iskoristiti fungicide?

EXPO 11 – dobri domaćini, još bolji gosti

4 AGROSVET 90 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Inđija: 022/801-160 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +383 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA ok se slova uobličuju u reči koje isD punjavaju belinu papira na kome pišem

ovaj tekst, dotle, pogled kroz prozor ukazuje da se kristalno bele pahulje „slažu“ u novi snežni pokrivač. I sve to 25. marta, danu kada smo pre 77 godina rekli prvo „NE“, danu od pre 19 godina kada smo kažnjeni zbog trećeg „NE“. Da li ima simbolike? Za one koji se slabije ili ne žele da se sećaju, il ne znaju, drugo „NE“ je rečeno 1948. godine. Gledajući kroz prozor tražim reč kojom se sve ovo što se događa, a nema veze ni sa politikom, niti sa istorijom, može najbolje iskazati. Nije to ni „Božja volja“, ne daj Bože da je „Božja kazna“, smatram da ni Ameri, a ni Rusi nisu baš zaslužni za ovo. Promišljanje, pa opet promišljanje i, mislim da je imam. Reč kojom pokušavam da objasnim ovaj vremenski košmar (kako ga mnogi nazivaju) je ravnoteža. Iako u opštem smislu reč ravnoteža podrazumeva balans tela, odnosno sposobnost da se telo zadrži u stanju mirovanja ili pak kretanja, po meni je ono što se dešava sposobnost da se priroda zadrži u svojim zadatim granicama, pa bile one u mirovanju ili kretanju. Ovo možda malo filozofski zvuči ali definitivno verujem da priroda teži opštem uravnoteženju. Naime, belina visibaba oko Božića se uravnotežuje sa belinom u prvim danima proleća. Ili predivni lanjski oktobarski (neko reče letnji) dani odlično koreliraju sa

minusnim danima krajem ovog marta. Još jedno podsećanje, na verovatno najhladniji januar u proteklih nekoliko decenija, januar 2017. je u mom Zaječaru zabeležio srednju mesečnu od minus 5,6 stepeni po Celziju, da bi to uravnotežio jul sa 23,2 stepena. Ili presušne 2011., kada opet Zaječar beleži manjak od preko 220 l/m2 na godišnjem nivou, a priroda to uravnoteži 2014., kada to vrati, doduše sa kamatom i imamo višak od 460 litara. I čovek, taj sićušni deo prirode u svojem delanju pokušava da kopira starijeg, odnosno da stvari i pojave stavi u ravnotežu. Evo kako to uravnoteženje izgleda u poljoprivrednoj proizvodnji. Tako, npr. drastično opadanje stočnog fonda se uravnotežuje smanjenjem površina pod kukuruzom ovog proleća. Ili, ukidanje kvota za šećer u EU iz 2017., se savršeno slaže sa najavljenim padom površina pod šećernom repom u sezoni 2018. Kako drugačije nego ravnotežom objasniti da povećanje površina pod malinom, a samim tim i roda, neminovno vodi ka smanjenju njene vrednosti na tržištu. Ili, da je tursko-albansko-grčko-makedonski paradajz jeftiniji od našeg jer je njegova cena uravnotežena sa stepenom ulaganja u intenziviranje proizvodnje. Ili možda nije sve baš tako uređeno, hoću reći, uravnoteženo. Za prirodu verujem, za čoveka nisam siguran.

Sa Agro meridijana

je upozorila da bi ta transakcija mogla ograničiti konkurenciju u segmentu pesticida i semenja.

Priredio: Dragana Đorđević dipl. inž. polj.

U oktobru prošle godine, Bajer je postigao dogovor sa nemačkim BASF-om o prodaji svog poslovanja sa semenjem i herbicidima za 5,9 milijardi evra.

Bajer prodaje deo poslovanja kako bi preuzeo Monsanto Izvor: Tanjug, 12. februar 2018.

Nemačka hemijska i farmaceutska kompanija Bajer planira da proda globalno poslovanje sa semenjem povrća i da kompaniji BASF omogući ekskluzivan pristup digitalnim poljoprivrednim podacima, navela su tri izvora upoznata sa situacijom. Bajer se na takav potez odlučio s ciljem otklanjanja bojazni evropskih regulatora zbog predloženog preuzimanja američkog Monsanta za sumu od 63,5 milijardi dolara, prenosi agencija Rojters. Naime, Evropska komisija je rani-

Istraživanje sprovedeno na životinjama pokazalo je da tumor dojke nije mogao da napreduje bez aminokiseline asparagina kojeg ima u špargli, živinskom mesu, morskim plodovima i mnogim drugim namirnicama.

Bajerovo poslovanje sa semenjem povrća, koje posluje pod brendom Nunhems, obuhvata više od 1.200 varijeteta semenja 25 povrtnih kultura.

Kancerogene ćelije i u hrani?! Izvor: RTS 8. februar. 2018.

Da zdravlje na usta ulazi znamo odavno, međutim, naučnici Univerziteta Kembridž došli su do novih potvrda da hrana može da utiče na rast i širenje ćelija raka po organizmu. Sve je više nesumnjivih potvrda da ono što nam je u tanjiru može da izmeni tok rasta kanceroznih ćelija i širenje raka, tvrde eksperti sa Kembridža.

Studija, koju su sproveli stručnjaci sa Kembridža, izvedena je na miševima koji su imali agresivni oblik raka dojke. Miševi bi obično umrli za nekoliko nedelja jer bi se tumor proširio na celo telo, ali su im naučnici davali hranu koja ima nizak nivo asparagina ili lekove koji blokiraju ovaj sastojak, pa se tumor nije širio.-„Ovo je velika šansa za one kod kojih se teško pronalazi gde se rak nalazi“ istakao je profesor Greg Hanon. Univerzitet u Glazgovu, prošle godine, sproveo je istraživanje čiji rezultati su pokazali da je bez unosa aminokiselina serina i glicina razvoj limfoma i raka creva bio je znatno usporen. „Pronalazimo sve više dokaza da određene vrste raka zavise od određenih sastojaka koje unosimo ishranom. Nadamo se da ćemo modifikovanjem ishrane pacijenta ili upotrebom lekova koji menjaju način na koji ćelije tumora mogu pristupiti određenim sastojcima u budućnosti moći da pobolj-

7 šamo rezultate terapije“, zaključio je Hanon. Početna faza tumora nije smrtonosna. Tek kada nastupi metastaza tada bolest postaje smrtonosna. Da bi mogle da putuju po telu ćelije raka moraju da prođu koroz velike promene – moraju da nauče kako da „izađu” iz tumora, da prežive u krvotoku i dođu do određenog dela tela gde se dalje razvijaju. Naučnici su uvereni da veliku ulogu u ovom procesu ima asparagin. Budući da ove pravilnosti tek treba da budu potvrđene kod ljudi, naučnici ne savetuju izbegavanje namirnica sa asparaginom, a i izuzetno ga je teško izbeći pa ćemo najverovatnije morati da sačekamo lekove koji ga blokiraju.

Zbog lošeg tumačenja roka trajanja oko 9 miliona tona hrane godišnje završi u smeću Izvor: N1, 19. februar 2018.

Evropska komisija objavila je veliku studiju o uticaju oznaka rokova trajnosti na bacanje hrane u EU. Rezultati terenskog istraživanja pokazuju da se oko 9 miliona tona hrane godišnje, što je 10 odsto ukupne količine bačene hrane, u EU baci iz razloga povezanih s oznakama trajnosti prehrambenih proizvoda, piše N1 Hrvatska. Prema istraživanju, koje je obuhvatilo 2.296 proizvoda kupljenih u 109 trgovina na teritoriji osam država članica, najviše potencijala za smanjenje bacanja hrane u

kontekstu rokova trajanja ima kod mlečnih proizvoda, jogurta, svežih sokova, pakovanog mesa i ribe. Manje od pola građana EU razume razliku između „upotrebiti do“ i „najbolje upotrebiti do“, oznaka koje su propisane evropskim zakonodavstvom. Iako nakon isteka ove druge oznake hrana može biti dobra za jelo još danima, nedeljama i mesecima, ona se masovno baca na dan isteka. “Najbolje upotrebiti do“ znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, da npr. zadržava optimalnu hrskavost i boju. U Švedskoj i Norveškoj su eksperimentalno zamenili tu oznaku s „najbolji kvalitet do“ i „najbolje do, ali upotrebljivo nakon“. Evropska komisija bi svakako trebalo tu inicijativu uzeti u obzir, smatra izvestiteljka Evropskog parlamenta za smanjenje bacanja i povećanje doniranja hrane, Biljana Borzan.

Tko će nas hraniti u budućnosti – dug put do suvereniteta hrane? izvor: Agrobiz 22. februar 2018.

Industrijski lanac hrane koristi najmanje 75 posto poljoprivrednog zemljišta širom svijeta kako bi nahranio jedva 30 posto svjetske populacije. Nasuprot tome, više od

500 milijuna seoskih farmi širom svijeta koristi manje od 25 posto zemlje kako bi hranili 70 posto čovječanstva. Jedan je to od ključnih zaključaka u izvještaju Tko će nas hraniti? (Who Will Feed Us?) koji je tijekom prošle godine dostavljen tvorcima politike u svijetu koji su sudjelovali na dvije ključne konferencije o poljoprivredi i klimi u u Rimu i Bonu. Akcijska grupa za Eroziju, Tehnologiju i Koncentraciju je kroz ovaj izvještaj dala izvorne podatke o značaju seoskih sustava hrane i stvarnih ekonomskih, ekoloških i društvenih troškova industrijske poljoprivrede. Međutim, kako tvrde, “seoska poljoprivreda kao osnovni način opskrbe” nije konačno rješenje. To znači da bi se poljoprivreda, zbog klimatskih promjena, u budućnosti morala prilagoditi uvjetima uzgajanja koje svijetu nisu poznata već tri milijuna godina. Stručnjaci procjenjuju da nema razloga biti optimističan u vezi s predstojećim problemima. Potrebno je smanjiti otpad i usmjeriti naše financijske resurse na jačanje seoske mreže hrane, razmišljati o klimatskim promjenama i osigurati suverenost u proizvodnji hrane. Prošle godine, na dvije spomenute neovisne konferencije razmatrala su se različita rješenja problema. Tako je sredinom listopada, Komitet UN za svjetsku sigurnost hrane, održao svoj godišnji sastanak u Rimu, alarmirajući da se broj gladnih ljudi na planeti povećao za 40 milijuna u proteklih godinu dana, uglavnom zbog direktnih i indirektnih utjecaja

8 klimatskih promjena. U međuvremenu, godišnja Konvencija UN o klimatskim promjenama – COP23 održala se u Bonu, a prioritet na agendi bila je potreba za smanjenjem emisije plinova koji izazivaju efekt staklenika.

Sigurnost hrane ili klimatska sigurnost? Dakle, ono što su delegati u Rimu smatrali za problem je sigurnost hrane, dok su delegati u Bonu ipak smatrali da je problem klimatska sigurnost. Rješenje za suverenost hrane i klimatske sigurnosti je da se demontira globalni industrijski agro-prehrambeni sustav (industrijski lanac hrane) i da država da više prostora već rastućoj i otpornoj ”seoskoj mreži hrane”, međusobno povezanoj mreži malih farmera, stočara, lovaca i sakupljača, ribara i urbanih proizvođača koji, kako istraživanja pokazuju, hrane veći dio populacije. Svjetski stručnjaci ističu kako nema razloga biti optimističan u vezi s predstojećim problemima jer svijet mora smanjiti otpad i usmjeriti svoje financijske resurse na jačanje seoske mreže hrane, razmišljati o klimatskim promjenama i osigurati suverenost u proizvodnji hrane.

Iz svega gore navedenog vidljivo je kako je globalna poljoprivreda na velikom raskrižju u kom smjeru dalje treba ići. Neke procjene govore da će do 2050. godine ljudska populacija brojiti gotovo devet milijardi, što će zahtijevati i

drukčiji pristup proizvodnji hrane, ali i prehrani. Procjenjuje se da će se do 2050. proizvoditi milijarda tona žitarica više nego danas, a analitičari smatraju kako će se poljoprivredne površine morati povećati na 70 milijuna hektara, no činjenica je da se količina raspoloživog poljoprivrednog zemljišta ne povećava, već se smanjuje zbog širenja gradova, tako da već danas poljoprivredni stručnjaci savjetuju promjenu tehnologije poljoprivredne proizvodnje. Primjerice, tzv. multiple cropping – uzgoj više usjeva na istoj površini u jednoj sezoni – omogućuje da se uzgajaju usjevi i ostvaruje proizvodnja kao da je raspoloživog obradivog zemljišta čak 140 milijuna hektara, no ovako intenzivna proizvodnja kao i očite klimatske promjene zahtijevaju i navodnjavanje, te nužne promjene u načinu prehrane koje će uključivati sma-

njenje ukupne konzumacije mesa. Naime, iako potražnja za hranom raste 11 % godišnje, s druge strane, trećina ukupno proizvedene hrane u svijetu se baca. Dostupnost hrane te sigurnost strateško je pitanje u svim državama svijeta, zbog čega su nužne promjene u poljoprivrednoj proizvodnji koje uključuju nove i moderne tehnologije te dugoročne strategije edukacije stanovništva o pravilnoj i održivoj prehrani. Gdje smo mi u svjetskim previranjima? Prije dva tjedna na Savjetovanju o zaštiti bilja u Opatiji, stručnjaci s područja agronomije iznijeli su dramatične pokazatelje kako EU zbog sve strožih pravila uporabe raznih sredstava za zaštitu bilja i pesticida, polako kaska za brzorastućim agrarnim državama. Naime, zbog sve manje dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja, u EU poljoprivredi pojavljuje se sve više bolesti, štetnika, što za posljedicu ima pad prinosa, velike štete u proizvodnji, te u konačnici i ogromne gubitke u dohotku poljoprivrednika. U Hrvatskoj je to postalo još izraženije i dramatičnije. Dok svijet vodi raspravu treba li budućnost globalne poljoprivrede graditi na suverenosti u proizvodnji hrane i povećanju prinosa, ili očuvanju prirode, Hrvatska, se u svemu tome još nije odredila i uglavnom prepisuje pravila koja postavlja EU ne vodeći računa o našim potrebama i tome kakvu poljoprivredu mi želimo. Trebaju li nam mali proizvođači ili veliki sustavu te koje proizvodnje treba forsirati nešto je što i dalje nismo definirali. Zbog toga su nam rezultati gotovo i svim proizvodnjama

9 sve lošiji, a postali smo uvoznica za čak preko 45 posto potreba za hranom i poljoprivrednim proizvodima. Isto, tako, za razliku od podataka s početka teksta, naši podaci govore da je vrijednost otkupa i prodaje poljoprivrednih proizvoda u primjerice 2016. iznosila 7,06 milijardi kuna, od čega je vrijednost prodaje iz vlastite proizvodnje poslovnih subjekata (tvrtke i obrti) iznosila čak 4,45 milijardi kuna ili 63,1%, dok je vrijednost otkupa od obiteljskih poljoprivrednih gospodarstava iznosila 2,6 milijardi kuna ili 36,9%. Iako imamo preko 160.000 malih poljoprivrednih gospodarstava njihova je efikasnost još uvijek niska u odnosu na ono što je trend u svijetu zbog čega je važno otvoriti pitanja kako potaknuti da više proizvodimo i pokušamo u budućnosti ostvariti prehrambenu suvrenost.

Pravila za pravilnu ishranu belog luka! Izvor: večernjenovosti 1. mart 2018.

Gotovo da nema jela u koje ne ide beli luk. Kako biste izvukli maksimum iz ovog začina, potrebno je da se pridržavate samo nekoliko pravila. Kad ga ljuštite, ako u središtu nađete zeleni deo, odstranite ga jer će jelu dati nepotrebnu gorčinu. Od jela koje spremate zavisi da li ćete u pripremi luk iseckati ili smrviti. Imajte u vidu da što se više oštete ćelije belog luka, više se enzima oslobađa, što znači da će i ukus biti jači. U prevodu, najjači ukus ima luk koji ste smrvili nožem, blaži ukus ima seckani, a najblaži nedirnut čen. Ako ga sec-

Jedite banane, savršene za nervni sistem! Izvor: večernjenovosti 1. mart 2018.

kate, ne ubacujte ga odmah u tiganj, sačekajte od 10 do 15 minuta jer je toliko potrebno da kiseonik reaguje sa enzimima i da se stvore zdrave komponente. Beli luk dodajte u jelo pri kraju kuvanja jer brzo izgori, zbog čega ga treba često mešati. Ne preterujte, ako možete da ga osetite u jelu, ima ga previše, zamaskiraće druge ukuse. Čuvajte ga na hladnom, tamnom i suvom mestu – cela glavica može da stoji do četiri meseca, a čenovi od pet do deset dana. Savet plus: Kako biste se oslobodili mirisa belog luka, potopite ruke u činiju sa mešavinom limuna, soli i sode bikarbone.

Banane poseduju mnogobrojna lekovita svojstva i imaju moć da ublažavaju simptome mnogih bolesti. Obiluju hranljivim materijama, vitaminima A, B6 i C, a sadrže i minerale fosfor, mangan, magnezijum, kalijum i folnu kiselinu. Zbog veće količine vitamina B, povoljno deluju na nervni sistem. Ublažavaju stanje depresije i deluju opuštajuće, jer proteini tokom varenja dovode do stvaranja serotonina, hormona zadovoljstva. Koru mnogi koriste za smirivanje kože nakon uboda ili iritacije. Sušene banane su takođe izuzetno korisne jer ubrzavaju metabolizam, proizvodnju hemoglobina, povećavaju snagu mišića i uklanjaju opstipaciju. Tokom sušenja jedino gube tečnost i manje količine vitamina A i C, ali su zato druge materije još koncentrovanije nego u svežim bananama.

11 Evropska unija i Kina su napravile listu od 200 prozvoda sa geografskim poreklom koja predstavlja osnovu za bilateralni sporazum prema kojem će se obe strane obavezati da će ih zaštititi na svojim tržištima. Od toga 100 proizvoda sa liste su evropski, a preostalih 100 kineski. Među evropskim proizvodima našli su se šampanjac, gorgonzola, poljska vodka, feta, a Kinezi, između ostalih, žele da

donošenja zakonskih akata koji će dati prostor za poslovanje malim tradicionalnim proizvođačima kroz jedan fleksibilniji zakonski okvir. Takođe, ne postoji monitoring inspekcijskih služi kada je u pitanju sistem oznake geografskog porekla, što ima za posledicu demotivaciju korisnika oznaka, koji su sproveli postupak do kraja i koji naposletku nisu u mogućnosti da ostvare benefite dodate vrednosti proizvoda. Proizvođači smatraju da potrošači nisu upućeni u značenje

čaja od jasmina, jabuka, manga i

kontrolnih markica što govori u prilog neophodnosti eduka-

postoji 3.300 autohtonih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, a još oko 1.250 zaštićenih potiče

Nova godina, novi članovi, nove inicijative

njih postavljaju važeći zakonski propisi. Zato je neophodno

zaštite određene brendove pirinča, slično. U Evropskoj unji trenutno

iz zemalja koje nisu članice Unije. Zaštita neevropskih proizvoda takođe Ivana Tanurdžić, novinar

zbog nemogućnosti da odgovore visokim zahtevima koje pred

je rezultat bilateralnih sporazuma sa zemljama iz kojihovi proizvodi potiču. Tržište evropskih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom vredno je više od 54 milijarde evra, a

cije potrošača. Kako je rečeno na okruglom stolu, neophodna je promocija proizvoda sa oznakom geografskog porekla, s obzirom da su kontrolne markice slabo prepoznatljive (često mešane sa akciznim markicama), a promociju bi prvenstveno trebala da vodi država. Iz perspektive proizvođača istaknuto je da je bolje prvo proizvođače usmeriti u legalne tokove čime će se povećati plasman proizvoda. Sa trenutnom situacijom sa proizvodima sa geografskim poreklom poljoprivrednici dolaze u situaciju da odustaju, jer proizvodnja nije održiva.

Kraj prethodne godine obeležile su mnogobrojne aktivnosti

vanih proizvoda sa oznakom geografskog porekla na tržištu.

oni u ukupnom izvozu hrane i pića iz EU

Prema rečima proizvođači iz Sjenice, svaki beli sir u Beogradu

Saveza „Original Srbija“ sa jedinstvenim ciljem - poboljšanje

Rezultat je dogovor o realizaciji medijske kampanje u što sko-

učestvuju sa čak 15 odsto.

je sjenički. Oni ističu da je njihov proizvod registrovan, ali da

položaja poljoprivrednih proizvođača, očuvanje proizvoda sa

rijem vremenu koja će imati za cilj podizanja svesti potroša-

oznakom geografskog porekla i kreiranje uslova za sistemsku

ča o značaju sertifikovanih GI proizvoda i proizvoda koji su u

uz podršku EU, organizacije ORCA i partnera regionalnog kon-

a da kontrola i promocija proizvoda sa oznakom geografskog

podršku proizvođača kroz konkurentne i korektne uslove na

procesu sertifikacije. Istovremeno, na sajtu Ministarstva po-

zorcijuma, koji implementira projekat “Održiva poljoprivreda

porekla treba da budu mnogo efikasnije.

tržištu.

ljoprivrede u segmentu Saopštenja objavljen je i spisak svih

za održivi Balkan”.

nemaju dovoljan broj ovlašćenih korisnika i da rade na tome,

proizvoda koji nose oznaku geografskog porekla koji su obaIntenzivne aktivnosti rezultirale su novim članovima, pa je

vili sertifikaciju 2017. godine ili su ušli u proces sertifikacije.

Savez bogatiji za : Zlatarski sir, Sremski kulen, Kačerski med

Prisustvo predstavnika tržišne inspekcije u debati bilo je od Na skupu su prezentovani rezultati istraživanja u okviru koga

velikog značaja za otpočinjanje dijaloga i upoznavanja sa

su intervjuisana 92 proizvođača 11 tradicionalnih proizvoda,

pravnim mehanizmima. Neophodno je nastaviti započeti di-

i Đerdapski med, koje ćemo svakako u nekom od narednih

O problemima proizvođača proizvoda sa oznakom geograf-

koji uživaju značajnu reputaciju na domaćem tržištu. Istra-

jalog kroz niz zajedničkih sastanaka sa predstavnicima proi-

brojeva detaljno i predstaviti.

skog porekla razgovarano je i na okruglom stolu “Pozicija i

živanje, sprovedeno u okviru projekta “Osnažimo male” od

zvođača tradicionalnih proizvoda, Sektora tržišne inspekcije

perspektive poljoprivrednih gazdinstava sa malom i tradici-

strane udruženja “Futoški kupus”, pokazalo je da postoji zna-

Ministarstva trgovine, Ministarstva poljoprivrede i Zavoda za

Kada je sistemska podrška proizvođača poljoprivrednih pro-

onalnom proizvodnjom”, održanom u organizaciji Asocijacije

čajan procenat proizvođača koji samo delimično razumeju

zaštitu intelektualne svojine, zaključeno je okruglom stolu.

izvoda sa oznakom geografskog porekla u pitanju, konkretni

poljoprivrednika i Saveza proizvođača tradicionalnih proizvo-

koncept oznake geografskog porekla, što predstavlja jedan

koraci su učinjeni već početkom ove godine, kada su članovi

da “Original Srbija”. Kada proizvođači budu osećali sigurnost

od osnovnih razloga zašto proizvođači ne sprovode postupak

Asocijacije poljoprivrednika i saveza ’’Original Srbija’’ pod po-

u vidu efikasne kontrole zloupotrebe, prepoznatljivosti zašti-

zaštite, odnosno sertifikacije do kraja, već smatraju da je po-

kroviteljstvom projekta ‘’OSNAŽIMO MALE’’ održali sastanke

ćenih proizvoda i mera podrške, pristupiće sertifikaciji u većoj

stupak završen sa registracijom.

sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na

meri. Okrugli sto je organizovan u okviru projekta ”Osnažimo

kojima su diskutovali o problemima proizvođača tradicional-

male – unapređenje održivosti malih poljoprivrednih gazdin-

Značajan broj proizvođača ističe da mnogi proizvođači proi-

nih proizvoda, kao što su nelojalna konkurencija, zloupotrebe

stava kroz proizvodnju malih količina proizvoda sa dodatnom

zvoda koji su zastićeni oznakom geografskog porekla posluju

oznake geografskog porekla i nedovoljne vidljivosti sertifiko-

vrednošću i transparentne mere podrške” koji je realizovan

u nelegalnim tokovima i nisu zainteresovani za sertifikaciju

Izvor: http://originalsrbija.org/

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. Izvor: www.ekapija.com

Digitalizacija poljoprivrede, izazov novog doba! Izvor: Blic, 2. mart, 2018.

U prethodne tri industrijske revolucije Srbija nije bila među pobed-

nicima. Možda zato ne možemo da poverujemo da prvi put u istoriji imamo znanja i sposobnosti da budemo među liderima. A, imamo. I možemo. Čak i u poljoprivredi, digitalizacija može da donese ogromne pozitivne promene. Uvođenje parne mašine, industrijalizacija i računari stigli su u Srbiju sa zakašnjenjem, kao odjek velikih promena u svetu. Prethodne tri industrijske revolucije iznedrile su svoje pobednike – Veliku Britaniju, SAD, Japan – zemlje koje su u decenijama nakon nastalih promena prednjačile u svetskoj ekonomiji. Srbija, opterećena svojom istori-

jom, geopolitičkim kontekstom, gubitkom stanovništva, niskim nivoom obrazovanja, finansijama, nije bila među tim pobednicima. Verovatno baš zbog toga teško prihvatamo da iz ove tekuće, četvrte industrijske revolucije, Srbija može da izađe kao pobednik. Ne možemo da poverujemo da prvi put u istoriji, možda sasvim slučajno, imamo znanja i sposobnosti da budemo među liderima u nečemu. A, imamo. I možemo. Četvrta industrijska revolucija, ili digitalizacija kako je često nazivana, odnosi se na primenu različi-

14 tih tehnologija koje omogućavaju fuziju stvarnog i digitalnog sveta. Digitalizacija se ne ogleda samo u programiranju, korišćenju online formulara umesto odlaska na šalter ili povezivanju različitih baza podataka. IT, veštačka inteligencija, robotika, internet stvari, 3D štampa, nanotehnologija samo su neke od danas zrelih tehnologija koje imaju potencijal da iz osnova promene svet u kom živimo. Jedan od sektora od velikog značaja za Srbiju, koji je tradicionalno percipiran kao privredna grana sa malim potencijalom za digitalizaciju jeste poljoprivreda. Međutim, digitalizacija može da donese ogromne pozitivne promene u toj oblasti. Na svetskom nivou, poljoprivreda se suočava sa ogromnim izazovom: da bi se ishranilo čovečanstvo, 2050. moraće da se proizvede skoro dva puta više hrane nego danas. Neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta skoro da više nema, a postojeće agrotehničke mere ne mogu da obezbede potreban rast. Srbija se suočava sa ekonomskom (ne)održivošću poljoprivredne proizvodnje koja posebno pogađa male proizvođače. Kao deci, često su nam govo-

rili da je zemljište u Vojvodini toliko plodno da bi naša poljoprivreda mogla da hrani čitavu Evropu. Ali, nikada nije. Digitalizacija je naša istorijska šansa da to promenimo. Otvaranje Centra digitalne poljoprivrede Srbije u Novom Sadu Digitalizacija predstavlja jedino rešenje danas dovoljno zrelo da odgovori na ove izazove. Ona je i tek samo prvi korak u uzbudljivom životu jednog podatka i osnovni preduslov da nove tehnologije kao big data pruže svoj pravi doprinos. Različiti senzori koji proizvode podatke, postavljeni na biljke i životinje, u zemljište, na dronove, robote ili satelite, omogućavaju nam da sagledamo kompleksne procese u poljoprivredi. Na primer, da razumemo zašto i najbolji proizvođači u Srbiji danas na nekim delovima svojih parcela imaju razliku u prinosu od nekoliko puta iako primenjuju sve agrotehničke mere – i da to promenimo. Ili da preporučimo koju sortu sejati na kojoj parceli tako da se bez ikakvih dodatnih novčanih ulaganja istovremeno poveća prinos i smanji rizik za poljoprivrednika. Ili da do sada nedostupnim podacima podržimo bankarski i sektor osiguranja tako da njihovi

proizvodi postanu dostupniji poljoprivrednicima. Srpski Institut BioSens prepoznat je danas kao jedna od vodećih naučnih institucija u svetu koja se bavi poljoprivredom 4.0. Digitalna poljoprivreda Srbije već je zaživela kroz platformu AgroSens koja je za svega par meseci postojanja prikupila preko 5.000 korisnika koji bez naknade mogu da pristupe različitim podacima vezanim za svoju proizvodnu parcelu i da uz pomoć satelitskih snimaka prate napredak i uoče probleme, čak i preko mobilnih telefona. Ipak, digitalizacija poljoprivrede, ili bilo koje druge privredne grane, nije zadatak koji može rešiti samo jedna institucija. Domaći IT sektor je solidan i već se pokazao spremnim da doprinese ovom procesu. Prelazak sa, danas preovlađujućeg, outsourcing modela IT kompanija na razvoj sopstvenih proizvoda može da obezbedi da značajna dodata vrednost ostane u Srbiji. Okupljeni kroz Inicijativu Digitalna Srbija, zajedno znamo i možemo da srpsku privredu i društvo transformišemo u jednog od lidera četvrte industrijske revolucije.

AgroStatistika

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Srpski vinari najmanje izvoze za zemlje EU

EU polovinu ruža uvozi iz Kenije Izvor: SEEbiz, 20. februar, 2018.

Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Sa proizvedenih 198 miliona litara vina u 2014. godini Srbija je bila na 19. mestu svetskih proizvođača vina i proizvodila je oko četiri puta više vina od Hrvatske i Makedonije, a u regionu samo je Mađarska bila ispred nas. Međutim, to je ukupna proizvodnja dok je proizvodnja vinarija registrovanih u vinskom registru daleko manja. U 2016. godini ova proizvodnja je iznosila oko 37,6 miliona litara vina i to skoro podjednako belih i crnih (i roze) vina. Ova industrija u Srbiji se oporavlja s obzirom da je 2009. proizvedeno (prema podacima iz Vinskog atlasa) 238 miliona litara da bi do 2012. godine to palo na svega 126 miliona litara. Nepovoljno je što se manji deo proizvodi u vinarijama, profesionalno, a još nepovoljnije je što

Evropska unija uvozi deset puta više ruža nego što izvozi, a glavni izvoznik i uvoznik je Holandija, prema podacima evropske statističke agencije Eurostat. Sveže cveće u EU u najvećoj količini dolazi iz afričkih zemalja, pre svega Kenije, a najviše odlazi u Rusiju i Švajcarsku. Od januara do oktobra 2017. godine EU je u zemlje koje nisu članice izvezla ruže u vrednosti od 62 miliona evra, a uvezla to cveće u vrednosti od 624 miliona evra. Holandija je u tom periodu izvezla ruže u vrednosti od 43 miliona evra, što je 70 odsto ukupnog izvoza ruža iz EU u treće zemlje. Posle Holandije, najveći izvoznici ruža su

u njihovoj proizvodnji dominiraju stona vina, dok su kvalitetna vina sa geografskim poreklom tek oko sedmine proizvodnje.

Litvanija, koja je izvezla ruže za sedam miliona evra, Nemačka i Letonija.

Na nizbrdici se nalazi i izvoz vina iz Srbije. Naime sa izvezenih 23,4 miliona litara 2012. godine količina ovog alkoholnog napitka

Odličan izvoz voća i povrća, sve ostalo katastrofa

je više nego prepolovljena na 9,8 miliona litara u 2016. godini.

Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

Ubedljivo najveće tržište za srpska vina je Rusija u kojoj je završilo 4,4 miliona litara, a sledi ih Bosna i Hercegovina sa uvezenih 3,4 miliona litara iz Srbije. Zanimljivo je da srpski vinari najmanje izvoze na tržište Evropske unije. S druge strane, može se videti da cena našeg vina u izvozu raste. Dok je 2012. godine prodata relativno velika količina po niskoj ceni (0,87 dolara po litri), u 2016. godini prosečna cena litre vina koja ide preko granice je 1,41 dolar. I mada, količinski, tržište EU predstavlja manji segment nego rusko ili tržište CEFTA, tamo idu najkvalitetnija vina. Dostignuta prodajna prosečna cena litre vina izvezenog u EU u 2016. godini prevazišla je 2,5 dolara. To i ne čudi s obzirom da je

Udeo naše poljorivrede u BDP je između devet do 11 odsto, što je malo da bi ona sama uticala na veće promene. Kako otkriva „Blic”, najnoviji podaci govore da nam je izvoz u poljoprivredi minule godine pao za jedan odsto i iznosio je 3,18 milijardi dolara, a uvoz je porastao 15,4 odsto i dostigao 1,79 milijardi dolara. Tako je suficit manji nego prošle godine za 16,5 odsto. Jedino što je bilo odlično je izvoz voća i povrća i njihovih prerađevina, koji je dostigao nivo od 887 miliona dolara i najveći je do sada u istoriji Srbije, čak i kada se računa period SFRJ.

EU ubedljivo najveći proizvođač vina na svetu, a prve tri zemlje Italija, Španija i Francuska proizvode malo manje od polovine ukupne svetske proizvodnje. Ne treba ni pominjati da odatle dolaze najkvalitetnija (i najskuplja) vina pa za slab kvalitet nema mnogo mesta. Velika šansa i potencijal za domaće vinare moglo bi biti kinesko tržište na koje je u 2016. izvezeno 115.000 litara

Ko su najveći izvoznici u agraru?

vina i to po prilično visokoj ceni od 4,4 dolara za litar. Inače uvoz Kine koja je i peti najveći proizvođač vina na svetu iznosi

Izvor: Tanjug, 7. februar 2018.

preko dve milijarde dolara. Stručnjaci upravo ističu da Srbija ne može da se nosi sa konkurencijom obimom proizvodnje, ali može kvalitetom, te da je najbolji način probiti se na tržište visokokvalitetnim i naravno skupim vinima. Za ovo je potrebno promeniti strukturu proizvodnje i akcenat baciti na uzgoj visoko kvalitetnih sorti grožđa. Takođe, poslednjih godina na svetskom tržištu sve je popularnija

Srpski agrar je u Evropu i svet prošle godine izvezao preko 2,5 miliona tona žitarica i uljarica, a kompanija MK Grupa, sa svojim članicama MK Commerce i Agroglobe, zaslužna je za čak trećinu ukupnog izvoza, pokazuju podaci udruženja “Žita Srbije”, navodi se u saopštenju MK Grupe. Ukupan izvoz svih žitarica u Srbiji za 2017. godinu iznosio je 1,7 miliona tona, od

egzotika-vina pravljena od autohtonih sorti grožđa.

čega je gotovo 25 posto izvoz koje su ostvarile kompanija MK Grupa sa svojim kompanijama članicama, zahvaljujući čemu

Inače, prošle godine odjeknula je vest da je proizvodnja vina, prema podacima Međunarodne organizacije za vino, pala na

kompanije Delta Agrar sa 205.911 tona i Konzul, sa 165.396 tona, navodi se u saopštenju MK Grupe.

najniži nivo u poslednjih 50 godina. Kako su objasnili, proizvodnja vina 2017. procenjuje se da je dostigla istorijski nizak nivo od 246,7 miliona hektolitara zbog lošeg grožđa i klimatskih promena u tri najveća prozvođača. U Italiji je proizvodnja opala za 23 odsto, Francuskoj za 19, a u Španiji za 15 odsto. Svet je godinu pre, u 2016, proizveo 268,8 miliona hektolitara vina. Zanimljivo je da su među retkim zemljama u kojima je proizvodnja povećana države iz našeg okruženja, Austrija, Rumunija i Mađarska. Od velikih svetskih proizvođača na istom nivou proizvodnju su zadržali SAD i Južna Afrika. Na našem tržištu, međutim, dominira prodaja domaćih vina koji čine dve trećine prodaje. Problem je siromašno tržište što se ogleda u tome da se najveća količina vina 31 odsto prodaje u velikim prodavnicama, a najmanje u restoranima i hotelima (15 odsto) iako se tu postiže najviša cena. Osim domaćih, na našem tržištu značajno prisustvo imaju makedonska vina koja zauzimaju petinu tržišta i crnogorska sa manje od sedam odsto tržišta.

su zauzele vodeće mesto u izvozu žitarica, rečeno je na sednici Upravnog odbora udruženja. Prvi sledeći izvoznici sa liste su

„Još jednu godinu u nizu potvrđujemo da smo stabilan partner naše zemlje u spoljnotrgovinskoj razmeni. Rezultati koje su ostvarile kompanije MK Commerce i Agroglobe, pozicionirale su MK Grup na vodeću poziciju izvoznika žitarica iz Srbije“, izjavio je član borda direktora kompanije MK Grupe zadužen za poslovanje iz domena agrara, Nemanja Vuković. Podsetio je da je nedavno dodeljen kreditni rejting „BB-” toj kompaniji od strane vodeće svetske rejting agencije S&P global, još jedna potvrda kredibiliteta i stabilnosti poslovanja agrarnog segmenta tog holdinga. I pored smanjenog prinosa, koji je posledica suša tokom prošle godine, glavni izvozni proizvod Srbije je i dalje kukuruz sa 1,7 miliona tona, u kom je učestvovalo 192 izvoznika, a među kojima su članice MK Grupe – MK Commerce i Agroglobe,

AgroStatistika

ostvarile više od petine ukupnog izvoza, dok je preostalu količinu izvezlo 190 kompanija među kojima su Delta Agrar, Konzul,

kako je bilo i 1950. godine. Pre više od pola veka, u Kini je bilo 555 miliona stanovnika, u Indiji 378 miliona, a danas je u obe

Vimeksium, Mat-Agro, Ćirić i sin i drugi.

države po milijardu stanovnika više. Amerika je 1950. godine imala 159 miliona ljudi, Rusija 103, a Japan skoro 83 miliona stanovnika. Više od dve milijarde hrišćana Najnovije studije, rađene prema preseku od 6,9 milijardi ljudi na planeti, pokazuju

Od izvezenih 1,7 miliona tona, Dunavom je otpremljeno oko 1,1 miliona tona, što čini skoro 64 odsto ukupnog izvoza. Ostalih

da je na svetu najviše hrišćana. Oko dve milijarde i 200 miliona, od kojih je polovina katolika, 37 odsto su protestanti, a 12

36 posto otpremljeno je železnicom i kamionima, pri čemu je najveća izvezena količina otpremljena u Rumuniju, dok su

procenata pravoslavci. Muslimana je skoro milijardu i 600 miliona ili 23 odsto, dok su na trećem mestu ljudi koji su religijski

Italija i BiH na 2. i 3. mestu kao zemlje uvoznici našeg kukuruza.

neopredeljeni. Ateista, agnostika i onih koji su odbili da se izjasne u pogledu religijske pripadnosti je 16 odsto na planeti ili više od milijarde i 100 miliona. Hinduista je nešto preko milijarde, budista skoro 500 miliona, Jevreja skoro 14 miliona…

Kada je reč o pšenici, tokom 2017. izvezeno je 511.154 tona, a među najvećim izvoznicima i ove žitarice ponovo se nalaze

Populacioni pad je naročito primetan u Rusiji koja je s mesta četvrte najmnogoljudnije zemlje sredinom prošlog veka sada

kompanije članice MK Grupe sa više od 10 posto izvoza srpske pšenice.

pala na deveto mesto, a predviđanja su da će 2050. godine biti na 15. mestu. Slična je situacija i u Japanu, koji je s petog mesta pao na sadašnje 11, a procene su da će u ne tako dalekoj budućnosti biti na 17. mestu. Te 2050. godine, predviđanja

Izvoz brašna iznosio je 235.457 tona, što preračunato na zrno daje količinu od 306.094 tona pšenice. Na prvom mestu po

statističara govore da će najmnogoljudnija zemlja biti Indija (milijardu i 659 miliona stanovnika), slediće Kina (milijardu

izvozu brašna našla se i ovog puta MK Grupa, odnosno njena članica – Žito Bačka iz Kule sa količinom od skoro 40.000 tona,

i 364 miliona), Nigerija (skoro 411 miliona), pa SAD (gotovo 390 miliona) i Indonezija (321 milion ljudi). Populacioni obrt i

dok drugu i treću poziciju u izvoznom bilansu zauzimaju Mitsidest Point iz Sremske Mitrovice i MB Komerc iz Rume sa 3,5

pomeranje ka vrhu liste zabeležiće afričke zemlje: uz Nigeriju, Uganda će imati najveći populacioni skok i sa sadašnjeg 32.

puta manjim količinama.

mesta dospeti na 18, a za po 10 mesta na listi će se popeti Kenija i Tanzanija.

Što se tiče izvoza soje, tokom 2017. godine izvezeno je 114.591 tona, a uvezeno 151.806 tona, što Srbiju čini neto uvoznikom

Na ovom sajtu mogu da se pronađu i druge zanimljive informacije. Primera radi, pre 8.000 godina pre n. e. na svetu je živelo

soje u količini od 37.215 tona. Kompanije koje su ostvarile najveći izvozni rezultat su RWA Srbija, Delta, Konzul i kompanije

samo oko pet miliona ljudi. Najveći skok čovečanstvo je doživelo s industrijskom revolucijom: bila je potrebna čitava isto-

članice MK Grupe.

rija ljudskog roda da oko 1800. godine dostignemo milijardu ljudi. Druga milijarda je prestignuta za 130 godina, treća za 30 (1960. godine), četvrta za 15 godina, a peta milijarda za samo 13 (1987. godine). Dan kada je čovečanstvo stiglo do brojke od

Šta kaže zvanična statistika

šest milijardi ljudi je 12. oktobar 1999. godine. A ukoliko se pitate kada ćemo dostići brojku od 10 milijardi ljudi, prognoze Izvor: Jelena Sajić, agronews.rs

U jesenjoj setvi zasejano je 813.647 hektara površine, što u odnosu na konačne rezultate jesenje setve u 2016. godini predstavlja povećanje od 19,7%, navodi se u zvaničnom izveštaju Zavoda za statistiku. Posmatrano po kulturama, pšenice je zasejano za 17,3%, ječma za 30,0%, raži za 38,4% i ovsa za 32,2%. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2007‒2016), površine pod pšenicom povećane su za 15,2%. Od ukupnih površina, prema podacima Zavoda za statistiku, pšenicom je zasejano 632.968 hektara.

Svetski populacioni sat Izvor: Politika, 12. februar 2018., Sandra Gucijan Na planeti trenutno živi 7.601.283.959 ljudi. Procene su da će 2050. godine najmnogoljudnije zemlje biti Indija, Kina, Nigerija, SAD, pa Indonezija. Ostavljamo zapis za one koji će jednom analizirati našu prošlost: u 18 časova i 30 minuta 11. februara 2018. godine na Zemlji je živelo 7.601.283.959 ljudi. Tačno vreme smo naveli zato što se podaci menjaju bukvalno iz sekunde u sekundu, a zainteresovani mogu uživo da prate pomeranje populacionog sata na sajtu worldometers. Podaci s ovog američkog sajta se smatraju najpreciznijim na svetu, a izvor su Ujedinjene nacije. Osim ukupnog broja stanovnika na planeti, mogu se pogledati i uporediti podaci o broju rođenih beba i umrlih osoba, dnevno i na godišnjem nivou. A brojke govore da se i dalje više ljudi rađa nego što umire: za pet časova, bilo je gotovo 82.000 beba i oko 34.000 zabeleženih smrti. Zanimljiva je i lista najbrojnijih država, ali i poređenja s periodom pre pola veka i projekcije o tome koliko će imati stanovnika za 30 godina. Na početku 2018. godine, najmnogoljudnije države na svetu su Kina, Indija i Sjedinjene Američke Države,

Ujedinjenih nacija su da će to biti – 2056. godine.

Nematode, nevidljivi neprijatelj gajenih biljaka. Kako ih se rešiti? Mladen Đorđević, dipl. inž. polj. Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Fitoparazitne nematode sve češće prouzrokuju štete na gajenim biljkama. One nisu karakteristične samo za jednu vrstu proizvodnje već podjednako napadaju gajene biljke bilo da se radi o povrtarskoj, ratarskoj proizvodnji ili vinogradarstvu. Ova grupa štetnih organizama je dugo bila zanemarivana jer su se štete koje su se javljale pripisivale drugim organizmima, patogenima – prouzrokovačima biljnih bolesti ili štetočinama. Posle insekata, nematode predstavljaju najbrojniju grupu životinja koje pripadaju valjkastim crvima. Procenjuje se da postoji oko 800.000 vrsta od kojih je opisan manji broj, oko 15.000. Ova grupa životinja nastanjuje različita staništa, a parazitira pre svega biljke ali i životinje i ljude. Vrste koje parazitiraju biljke su predmet interesovanja naučnika već duže vreme ali su i dalje nedovoljno proučene. Povećanju šteta u biljnoj proizvodnji, koje mogu nastati delovanjem nematoda, doprinosi i savremeni sistem biljne proizvodnje koji je sve intenzivniji, ovo posebno kod povrtarske proizvodnje.

Štete koje nematode prouzrokuju mogu biti direktne i indirektne. U prvu grupu direktnih šteta spadaju one do kojih dolazi ubušivanjem nematoda u koren i zbog oštećenja na korenovom sistemu on gubi, delimično ili potpuno, svoju funkciju i te biljke često pokazuju simptome koji se pogrešno pripisuju nekim nedostacima u ishrani biljaka. Indirektne štete su one koje nastaju od strane zemljišnih patogena ili saprofita koji ulaze u koren kroz povrede koje nematode prave na tkivu i izazivaju trulež korena i propadanje biljaka. Dokazana je povezanost i sinergistički odnos nematoda i zemljišnog patogena paradajza Fusarium oxysporum f. sp. lycopersici. I jedne i druge zajedno dovode do jako loših rezultata povrtarske proizvodnje. Morfologija i biologija. Nematode su valjkasti crvi izduženog oblika čije se telo sužava na oba kraja. Sam naziv nematoda potiče od latinskih reči koje u prevodu znače vlakno ili končić. One su jako sitne i golim okom praktično nevidljive. Veličina im se kreće od 0,5 – 2 mm, a prečnik 15 – 20 µm. Boja tela je bez pigmenta.

Savremeni način proizvodnje povrća podrazumeva gajenje biljaka u monokulturi ili jako redukovanom plodoredu, gajenje visoko prinosnog sortimenta koji je često osetljiv na ovu grupu štetočina, uništavanje sekundarnih hraniteljki nematoda i prirodnih neprijatelja nematoda. Sve ovo pospešuje rast populacija nematoda u zemljištu što sve češće dovodi do pojave šteta na gajenim biljkama. U zavisnosti od veze sa biljkom domaćinom nematode mogu biti egzoparazitne (žive na površini biljnog tkiva, pri čemu se samo usna bodlja povremeno ubušuje u biljno tkivo), semiendoparazitne (prednjim delom tela ubušuje se u biljno tkivo i tu provodi jedno vreme) i endoparazitne (potpuno prodiru u biljno tkivo i tu provode najveći deo svog života). Nakon prodiranja pojedine vrste se ne kreću (korenove nematode Meloidogyne spp.) dok se većina slobodno kreće u zemljištu u zoni korenovog sistema ali ne dalje od desetak santimetara. U zavisnosti od tipa oštećenja koje prouzrokuju na biljakama nematode se dele na dve grupe od kojih jedna

22 korena. Ova oštećenja izazivaju nematode rodova Xiphinema, Helicotylenchus, Rotylenchus i dr. Rane na korenu izazivaju nematode iz roda Pratylenchus. Ishranom ovih nematoda dolazi do pojave manje ili više ograničene nekrotične rane koje, ukoliko dođe do spajanja, mogu da izazovu formiranje nekrotičnog prstena na korenu ispod kojeg dolazi do odumiranja korenovog sistema.

pravi oštećenja nadzemnih delova biljaka (lisne gale, nekroze i obezbojavanje tkiva, pege na listu, gale na stablu i vratu korena), a druga oštećenja podzemnih delova biljaka (gale na korenu, truleži, nekroze površine korena, rane, preterano grananje korena). Za povrtarstvo najznačajnije su štete koje nastaju na podzemnim organima biljaka.

23 kao što su pojedini hibridi uljane repice, ili kultura koje nisu značajni za ishranu nematoda, kao što su kukuruz, lucerka, neke trave, asparagus, špargla, u značajnom se smanjuje njihova brojnost. Takođe, setva specijalizovanih useva u združenom načinu gajenja ima isti efekat kao i prethodne grupe biljaka. Tako, davno je primećeno da setvom kadifice u značajnoj meri se smanjuju štete nastale delovanjem nematoda.

Preterano grananje korena može da se desi usled ishrane pojedinih korenovih nematoda kao što je Meloidogyne hapla. U tom slučaju dolazi do obrazovanja velikog broja bočnih korenova i obrazovanje velikog broja sitnih korenčića tzv. bradatost korena.

Najefiksanije i najsigurnije mere suzbijanja ovih štetočina ipak jeste primena insekticida tj. nematocida. Za hemijsko suzbijanje nematoda najbolju efikasnost ispoljio je preparat Vydate 10L. Aktivna materija oksamil koja se u preparatu nalazi u količini od 100 g/l, pripada grupi Oksimkarbamata i ispoljava svoje dejstvo inhibirajući holinesterazu. Preparat se usvaja korenom i pronosi kroz biljku akropetalno, te ostvaruje sistemično delovanje. Vydate 10L onemogućava nematode da se orijentišu prema korenu biljaka i sprečava njihovo prodiranje u tkivo korena.

Gale na korenu izazivaju nematode iz dobro poznatog roda Meloidogyne čije larve prodiru u tkivo korena, gde se hrane. Ishranom dolazi do pojave džinovskih ćelija sa mnogo jedara. Obrazovana zadebljanja onemogućavaju rast vrha korena te se javljaju bočni korenovi. Simptomi gala su karakteristični kod biljaka paradajza.

Mere suzbijanja. Sve brža i zahtevnija poljoprivredna proizvodnja kako za količinom tako i za kvalitetom podrazumeva i uvođenje različitih mera suzbijanja ove grupe štetočina. Mere suzbijanja mogu da se podele u nekoliko grupa i to: agrotehničke, biološke i hemijske. Prve dve grupe suzbijanje nematoda ne eliminišu njihovo prisustvo u potpunosti dok hemijske metode koje podrazumevaju upotrebu nematocida to uspešno čini.

Truleži su karakteristični za nematode koje se hrane u sočnim biljnim tkivima kod krompira, mrkve i raznih lukovica (rod Ditylenchus spp.). Nekroze površine korena nastaju odumiranjem ćelija usled ishrane nematoda na površini ili neposredno ispod površine korena. Posledice mogu biti ogoljavanje

Agrotehničke mere podrazumevaju primenu plodoreda, gajenje otpornih i/ili tolerantnih sorti i hibrida, obradu zemljišta, navodnjavanje, vreme setve, uništavanje korova domaćina, trajanje vegetacije kao i još neke mere kojima se negativno utiče na populaciju nematoda. Upotreba pojedinih biljaka u plodoredu ili u združenom usevu sa gajenim biljkama može se uspešno uticati na smanjenje populacije ovih štetočina. Naime, korišćenjem takozvanih antinematodnih biljaka,

Kuillai ekstrakt-KL…), što znači da nemaju direktan uticaj na nematode i samo odlažu rešavanje problema sprečavanjem infekcije nematodama u prvim fazama rasta useva. Takođe, razvijaju se i proizvodi koji podrazumevaju primenu nematofagnih gljivica koje predstavljaju prirodne neprijatelje ovih štetočina. Pojedine vrste gljivica iz rodova Arthrobotris, Dactylaria, Dactylella, Trichothecium i druge, svojim micelijama prirastaju za telo nematoda i razvijaju se na njihovoj površini hraneći se njihovim telesnim sadržajem. Po nekim istraživanjima na ovaj način uspešnost suzbijanja, u zavisnosti od vrste, kreće se u rasponu od 55 pa do 94,8%.

Suzbijanje nematoda moguće je primenom fizičkih mera kao što je termosterilizacija zemljišta primenom pregrejane vodene pare ili zagrejanom vodom. Primena solarizacije koja podrazumeva pregrevanje zemljišta tako što se dobro natopi, a potom prekriva transparentnim folijama i tako drži u trajanju 30 – 45 dana tokom najtoplijih meseci, takođe u značajnom smanjuje uticaj nematoda ali i najbitnijih zemljišnih patogena. Brojnost populacija nematoda se može kontrolisati i primenom bioloških mera. Danas na tržištu hemijskih insekticida i dezinfekcionih sredstava koja postepeno nestaju, javljaju se novi proizvodi, pod nazivom „bionematicides” koje sadrže supstance biljnog porekla. Međutim, njihovo delovanje je repelentno („Tagetes”,

Preparat Vydate 10L namenjen je suzbijanju širokog spektra slobodnoživućih i cistolikih nematoda iz rodova Meloidogynea spp., Globodera spp., Heterodera spp. u usevima povrtarskih kultura gajenih, pre svega, u zaštićenom prostoru. Pored toga što ovaj preparat suzbija nematode jako efikasno suzbija i belu leptirastu vaš (Trialeureodes vaporariorum) jer ima jako sistemično delovanje. Velika prednost Vydate 10L je i ta što pored dejstva na nematode i leptirastu vaš ima i izuzetno veliku efikasnost u suzbijanju i drugih zemljišnih štetočina kao što su žičnjaci i rovci. Preparat Vydate 10L se primenjuje isključivo sam, kroz sistem za zalivanje (kap po kap) uz utrošak vode od 1 - 2 l/m2. Doza primene ovog preparata je 10,0 litara po hektaru. Preparat treba razmutiti u kofi ili rezervoaru odakle se pomoću Venturijeve cevi unosi u sistem koji ga dalje raspoređuje po površini. Sam postupak primene podrazumeva da se 60% vode prvo pusti kroz sistem, zatim da se sa 20% tečnosti preparat pusti kroz sistem do biljaka i da se na kraju sa 20% preostale teč-

25 Šta je N-GRIP? Preparat N-GRIP sadrži ekstrakt fermentacije mikroorganizama, kao i žive mikroorganizme (20% v/v) u microglobulated formulacija S.T.C. ® (proizvedeno pо nanotehnologiji) koji daje maksimalnu stabilnost i održivost mikroorganizama i do 18 meseci. Proizvod je u praškastoj formulaciji i visoke rastvorljivosti. Biorazgradiv je i bezopasan po ljudsko zdravlje i okolinu.

• Netoksičan i ne kontaminira okolinu, vodu ili hranu. Ne ostavlja nikakve ostatke i može se primeniti u svakom trenutku u toku rasta i razvića biljaka. • Ne utiče na zdravlje ljudi i drugih životinja. • Olakšava organsku poljoprivredu useva. • Potpuno je biorazgradiv. Ostaje u okruženju, kao deo ekosistema i ne izaziva nikakav štetni efekat po žive organizme.

Veoma je važno napomenuti da se u rizosferi mora održavati odgovarajući nivo organske materije da bi se u potpunosti iskoristila efikasnost preparata N-GRIP, odnosno mikroorganizama u njemu.

nosti sistem ispere od Vydate 10L, a sredstvo rasporedi oko korenovog sistema. Ono što treba napomenuti kod primene nematocida Vydate 10L, ali i drugih sredstava za zaštitu bilja, je da treba voditi računa o pH vrednosti vode koja bi trebala da bude 4,5 – 5,5. U slučaju da to nije tako treba u rezervoar sa vodom dodati FitoFert pH Green u dozi od 100 do 500 g/m3 što zavisi od same pH vrednosti vode. Od 2017. godine, zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji španske kompanije Lida i kompanije Agromarket, u prodaji se može naći i proizvod N-GRIP. Ovaj proizvod povećava rast prirodnih neprijatelja nematoda u rizosferi, čime se stvara pozitivno okruženje za rast zdravog korenovog sistema, što je osnova za profitabilnost useva. Velika raznovrsnost sojeva mikroorganizama koji su prisutni u mikrobiološkom ekstraktu ovog proizvoda dovodi do niza poboljšanja fiziološkog stanja biljke, kao i samog stanja u zemljištu: nosi u sebi enzime koji umanjuju ili sprečavaju štetu nastalu od larvi nematoda, juvenilnog stadijuma do odraslih jedinki nematoda, smanjenjem broja izlegnutih jedinki. Mikroorganizmi u proizvodu N-GRIP uspešno deluju na deformaciju stileta kod nematode čime se smanjuje broj novopoloženih jaja.

Proizvod N-GRIP može da se koristi u svim usevima koji pate od stresa izazvanog prisustvom nematode, u povrtarstvu (paradajz, paprika, krastavac, dinje, lubenice, krompir, luk, šargarepa), voćarstvu i vinovoj lozi, citrusima i tropskom bilju. U povrtarstvu i proizvodnji sadnica tretman izvesti odmah po nicanju ili pikiranju prskalicom u dozi od 2 g/l. Bitno je da se proizvod N-GRIP nanese i dopre do korenovih žilica najbolje sa prskalicama koje mogu da proizvedu što sitnije kapi, koje će upiti supstrat, vodeći računa da se korenov sistem pravilno natopi rastvorom.

• Utiče povoljno na rast populacije predatora nematoda u rizosferi, stvarajući uslove za zdrav koren, koji su neophodni za profitabilne useve. Ovim tekstom pokušali smo da predstavimo vrlo sitne, ali veoma moćne neprijatelje koji mogu devastirati poljoprivrednu proizvodnju. U rešenju problema ponudili smo veći broj rešenja, od agrоtehničkih do hemijskih. Na vama je izbor.

na temperaturama 10-12 ºC proizvod ima period stabilnosti do 18 meseci.

Treba voditi računa i o tome da li se N-GRIP koristi u nedezinfikovanim supstratima, kada se nanosi doza od 500 g/ha u prvom tretmanu posle posle presađivanja, zalivanjem (navodnjavanjem) i to ponoviti aplikacijama od 500 g/ha na 15 dana u intervalima, do minimalnog ukupnog programa od 2 kg/ha proizvoda. Ili, ako se radi o dezinfikovanom supstratu po rasađivanju naneti N-GRIP u dozi od 500 g/ha sa prvim navodnjavanjem i ponovite sa aplikacijama od 250 g/ha na 15 dana u intervalima do minimalnog ukupnog programa od 1,5 kg/ha.

Prednosti primene proizvoda N-GRIP:

U slučaju da je neophodna primena nekih od preparata na bazi Hlorothalonil, Diniconazol, Fosetil –Al, Folpet, Mankozeb, Bakarni complex, Thiram, treba da se izvede tako da bude jednonedeljni interval između primene hemijske supstance i N-GRIP.

• Oslobađa vezani fosfor prevodi ga u pristupačni oblik za biljke u zemljištu, čime doprinosi boljem razvoju korenovog sistema kao i njegovu regeneraciju.

Kao bioproizvod, N-GRIP treba čuvati na temperaturama 20-25ºC, daleko od direktne sunčeve svetlosti, a stabilnost na ovoj temperature iznosi 12 meseci, dok

• smanjuje potencijal dejstva biljnih parazita – nematoda u zemljištu, kao i gubitak sadnog materijala zbog nematoda. • Omogućuje bolji razvoj biljke, kao rezultat boljeg razvoja korena. Igra ključnu ulogu u razgradnji i mobilizaciju organske materije u zemljištu i pospešuje stvaranje hranljivog kompleksa koji koren lako apsorbuje.

• Pospešuje rast i razmnožavanje korisnih mikroorganizama (bakterije i gljivice) koji utiču na smanjenje štetočina u zemljištu. Unapređuje uravnoteženju populacije mikroorganizama u rizosferi.

27 ha. Broj tretmana se može svesti na 3 – 5 po generaciji. Pri većoj brojnosti doza se mora povećati na 1000 ml/ha sa 4-6 tretmana po generaciji uz kombinaciju sa insekticidima. Obzirom da Carpovirusine EVO 2 deluje samo na gusenice kao odličan partner može se kombinovati sa regulatorima rasta koji deluju na jaja kao i sa inhibitorima presvlačenja.

Virusi kao insekticidi Jabukin smotavac danas predstavlja najdominantniju štetočinu jabuke. Za potpuno suzbijanje ove štetočine neophodna je primena insekticida iz različitih hemijskih grupa da bi se ona održala na ekonomski prihvatljivom nivou. Nedostaci takve prakse uključuju snažne negativne efekte na korisne insekte i na kraju razvoj otpornosti na insekticide. Sve ovo otežava kontrolu štetočine i na taj način ugrožava proizvodnju jabuke. Zbog toga postoji očigledna i hitna potreba za razvojem manje agresivnih kontrolnih mera kao što je primena nehemijskih jedinjenja. Mikrobiološki pesticidi kao što su granulovirusi predstavljaju značajan

Milan Sudimac, dipl. inž. polj.

iskorak u suzbijanju ove štetočine. Ovakvi pesticidi imaju minimalan uticaj na životnu sredinu i korisne insekatske vrste. Jedan od takvih proizvoda je Carpovirusine EVO 2, biološki insekticid koji sadrži granulovirus. Proizvod je istraživačkog tima kompanije Arysta LifeScience i naslednik je prvog preparata na bazi virusnih čestica, Carpovirusine. Granulovirus jabukinog smotavca nakon ishrane insekta se dalje umnožava u srednjem crevu, gde ostvaruje infekciju pri čemu izaziva uginuće larve. Zaražene larve prestaju sa ishranom pri čemu se tope i oslobađaju milijardu novih virusa koji dalje mogu ostvariti novu zarazu larvi. Ovaj virus je bezopasan za organizme koje ne želimo da uništimo pri čemu se koristi u biološkoj kontroli i kao takav ekološki je bezbedan. Standardna doza primene doza je 1,0

l/ha primenjenih sa 1000 l vode po hektaru, a preporučuje se da se tretman ponovi nakon 8 dana. Primena nižih koncentarcija od 500 ml/ha takođe može dati dobre rezultate, ali u kraćim razmacima od 6 dana. Može se kombinovati i sa klasičnim insekticidima. Kada je najjači pritisak prilikom maksimuma prvog i drugog leta upotrebiti brzodelujuće insekticide da bi sprečili oštećenje plodova. Ova strategija je posebno važna da bi se smanjio rizik od pojave rezistencije na insecticide. U cilju zaštite virusa usled izlaganja UV zracima preporučuje se aplikacija predveče. Kada imamo nisku početnu gustinu naseljenosti larvi po stablu (1-3 larve po stablu, 1-5% od oštećenih plodova) moguće je održati nizak nivo šteta duži vremenski period tj. procenat oštećenih plodova je ispod ekonomskog praga. Ovo se odnosi na primenu niže preporučene doze od 500 ml/

Od velike važnosti je da prilikom kretanja larvi po listu i plodovima virus već bude deponovan. Usled kretanja larva biva zaražena zbog čega unosi virus u ubušeni hodnik gde daljom ishranom unosi virus u crevni trakt. Prilikom primene nižih doza uginjavaju stariji larveni stadijumi, a zabeleženo je da se na ovaj način virus može prenositi i na potomstvo tj. na sledeću generaciju. Virusi mogu biti neaktivni neko vreme u domaćinu-larvi pa se prilikom stresa, gladovanja, prezimljavanja, aktiviraju i ubijaju larvu. Za dobru efikasnost Carpovirusine EVO 2 veoma su važni vremenski uslovi prilikom primene. UV zračenje je najdestruktivniji faktor koji može umanjiti aktivnost ovog virusa. Direktno izloženi na sunčevoj svetlosti životni vek je samo 2 dana. Visoke temperature nakon primena ovog proizvoda nisu ograničavajući faktor efikasnosti. Formulacija sadrži samo organske aditive zbog čega nakon njegove primene nema hemijskih ostataka u lancu ishrane i može se koristiti u organskoj proizvodnji. Da bismo tačno odredili tačan momenat primene Carpovirusine EVO 2 neophodan je kontinuitet u praćenju jabukinog smotavca. U zavisnosti od godine sporadično pojavljivanje

Cydia pomonella - larva

odraslih jedinki počinje početkom treće dekade aprila, a već krajem meseca i kontinuirani ulov koji se može definisati kao početak u praćenju ove štetočine (Biofix). Prva položena jaja mogu se pronaći već krajem meseca dok se prve larve pojavljuju oko 10 – 15. maja i to je pravi momenat za primenu ovog proizvoda. Može se mešati sa fungicidima i insekticidima ali treba izbegavati mešanje sa sumporom i bakrom. Radni rastvor bi trebao da ima pH vrednost između 5-7. Količina vode iznosi 10001500 litara po hektaru. Visoke količine vode će biti potrebne u starijim zasadima gde je veći habitus stabla da bi dobili bolju pokrovnost. Intervali između tretmana se kreću od 7 do 14 dana. Kraći intervali se primenjuju usled jačeg intenziteta sunčevog zračenja. Da bismo povećali ili održali aktivnost Carpovirusine ECO 2 neophodno je dodati Vin-Film kao UV protektant u količini 0,5l/1000 l vode. Ovaj proizvod se mora čuvati na temperaturama ispod 5°C da bi se virus održao. Jednom rečju, Carpovirusine EVO 2 je proizvod koji ima perspektivu. Sve veća pojava rezistencije na organofosfate i piretroide otvara mogućnost za primenu ovog preparata. Može se koristiti i sam, ali takođe i u kombi-

naciji sa drugim insekticidima. Najbolji rezultati se postižu u zasadima sa niskom gustinom populacije gde je neophodno primeniti 4 tretmana protiv prve generacije i 6 tretmana protiv druge generacije. Bez obzira na formulaciju predstavlja snažan larvicid koji značajno smanjuje procenat oštećenih plodova od jabukinog smotavca. S obzirom da nema karen-

Cydia pomonella - štete

cu predstavlja odličan izbor za poslednje tretmane jer nakon njegove primene nema ostataka u plodovima. Registrovan je skoro u svim evropskim zemljama kako u konvencionalnoj proizvodnji tako i u organskoj. Organska proizvodnja je, ulaskom Carpovirusine EVO 2, na naše tržište, dobila odličan proizvod kojim može da se kontroliše jabukin smotavac.

Navodnjavanje – osnovni principi

Navodnjavanje predstavlja agrotehničku meru koja direktno utiče na povećanje prinosa. Još od davnina je poznat značaj navodnjavanja u bilo kom obliku. Arheološka istraživanja su našla evidenciju za postojanje irigacije na mestima gde prirodne padavine nisu bile dovoljne za uzgajanje useva. Irigacija na godišnjoj bazi je bila praktikovana u Mesopotamiskoj niziji, gde su usevi bili regularno navodnjavani tokom uzgojne sezone dovođenjem vode kroz mrežu malih kanala formiranih na polju. Drevni Egipćani su praktikovali slivnu irigaciju koristeći poplave Nila za poplavljivanje zemljišnih parcela koje su bile okružene nasipima. Poplavna voda se držala sve dok se plodni sediment ne bi istaložio i zatim bi se višak vratio u vodotok.

U praksi postoje različiti sistemi za navodnjavanje: brazde, prelivanje, mikrokišnjenje, orošavanje, kapanje, subrigacija. Svaki od ovih sistema ima svoje specifične prednosti i nedostatke tokom procesa navodnjavanja, a neki su i zastareli.

31 Milan Kusalo, dipl. inž. polj.

Prema načinu pretvaranja toka vode u kapilarnu vodu u zemljištu postoje tri metode navodnjavanja: površinsko, podzemno i kišenje. Voda se koristi iz različitih izvora, iz vodenih tokova, veštačkih jezera, izvora, bunara itd. Najčešće u upotrebi su sistemi koji zahvataju velike površine navodnjavanja odjednom, a to su veliki sistemi poput tifona, aluminijumske cevi, centar pivot-a i lineari. To su uređaji koji koriste velike količine vode i energije za navodnjavanje. Danas, u uslovima kada nema dovoljnih količina vode, a i iz razloga pojednostavljenja načina korišćenja, nameću se sistemi koji su jeftiniji za postavljanje, lako se njima manipuliše, troše male količine

vode i energije za rad, omogućavaju rad radnika čak i kada su uključeni i imaju zadovoljavajuću preciznost doziranja vode. Sve ove karakteristike poseduje sistem kap po kap. Prednosti ovog sistema su: 1. Kontrolisana količina vode po jedinici površine 2. Kontrola vodno-vazdušnog režima zemljišta 3. Niža cena koštanja navodnjavanja 4. Mogućnost primene kristalnih vodotopivih đubriva kroz sistem 5. Kontrola EC-a (saliniteta zemljišta) i pH 6. Veći i kvalitetniji prinos gajene kulture Ovaj sistem sve više i više menja velike i skupe sisteme. Jednostavnost postavljanja i preciznost primene čine ga superiornijim u odnosu na ostale načine navodnjavanja. Po-

što može da radi pod niskim pritiskom, za efikasniji rad nije potrebna čak ni pumpa. Gravitacionim puštanjem vode, ona sama stvara pritisak dovoljan za iskapavanje potrebne količine vode, naravno ovo se radi na malim površinama tj. okućnicama. Sistem se sastoji iz izvora vode iz kog se preko pumpe voda potiskuje u sistem. Obavezno i veoma preporučljivo je odmah nakon pumpe postaviti filter i to na manjim površinama običan, a kod većih sistema peščani ili drugi kva-

litetniji. Zbog smanjenja pritiska kroz filter potrebno je na sistem postaviti i manometer. Pritisak u sistemu se koriguje preko regulatora pritiska, a u praksi pritisak proizvođači regulišu pomoću same pumpe. Sistem se sastoji iz niza razvodnika, skretnica, start konektora, spojnica, slavina, obujmica i fitinga različitih dimenzija. Deo za dodavanje hrane u sistem odnosno gajenu kulturu se obavlja preko dela sistema koji se naziva “Venturijeva cev”. Ova cev u stvari predstavlja „bajpas” ili zaobilaznicu za glavni vod, kojim se usmerava voda. Međutim, osnovna karakteristika ove cevi je da je manjeg prečnika, pa voda istog pritiska, a u manjem prečniku cevi, ubrzava. Na tom mestu, odnosno suženjem cevi, postavlja se dodatna cev, koja se uranja u poseban rastvor vode i hraniva. Zbog brzine protoka vode stvara se podpritisak kojim se uvlači rastvor i bureta te ubacuje u čistu vodu. U praksi poljoprivredni proizvođači zaobilaze postavljanje “Venturijeve cevi” i postavljaju ventile sa dodatnim crevom na usis pumpe, gde pumpa pod pritiskom usisava hranu i ubrizgava u sistem ili uzimaju

33 nost navodnjavanja kod „zipovanih” traka jako je varijabilna u odnosu na trake sa ugrađenim kapljačem. Trake su napravljene od polietilena i to je standardni materijal za proizvodnju ovih tipova proizvoda ali uz dodatke aditiva na UV stabilnost, (otpornost na štetan efekat sunčevog zračenja na materijal). Spoljašni prečnik SUNSTREAM IN LINE kapajuće trake je standardni 16 mm. Debljina zida trake je 0,15mm tj. 150 mikrona. Ove trake imaju ugrađene kapljače koji daju 1,6 litara/h vode, sa razmakom kapljača 15 cm, 20 cm, 25 cm i 33 cm.

dodatne pumpe tzv. hidropak i pomoću njih ubacuju hranu u sistem. Kompanija Agromarket u ponudi ima trake kap po kap turske kompanije Isko Plasnik koja u ponudi ima brend Sunstream. U ponudi su klasične trake tzv „zipovane”, otvor kapljača sečen laserom i to su trake čiji je način izrade dosta jednostavniji i trake sa ugrađenim kapljačem tzv. IN LINE trake. Pouzdanost i tač-

Zipovane trake Sunstream karakteriše beskonačni lavirint i protok vode od 6 l/h/m i 10l/h/m sa razmakomkapljača od 10 cm i 20 cm, takođe sa spoljašnim prečnikom od 16 mm i debljinom zida od 150 mikrona.

Preporučene dužine (m) kapajuće trake u odnosu na razmak kapljača (cm) i protok vode po kapljaču (l/h), na radnom pritisku od 1 bara. Varijacija protoka kreće se od 0 - 5 %. Dijametar kapajuće trake Ø 16. Razmak kapljača (cm)

Protok vode po kapljaču (l/h)

1,60

85 m

105 m

125 m

145

Tabela 1 – Karakteristike IN LINE kapajuće trake

Naziv proizvoda

Debljina zida trake (mm)

Razmak između kapljača

Spoljašnji dijametar trake

Unutrašnji dijametar trake

(cm)

(mm)

Razmak kapljača i protok kapljača su karakteristike koje su jako bitne pri primeni trake u navodnjavanju. Kod IN LINE traka na osnovu razmaka kapljača dobijamo broj kapljača u dužnom metru trake, čijim množenjem sa protokom jednog kapljača od 1,6 l/h dobijamo količinu vode koju daje traka na jednom dužnom metru za sat vremena. Ovo nam je i osnov za projektovanje sistema odnosno dužinu redova koju možemo da zalivamo da bi pritisak bio ujednačen na prvom i poslednjem kapljaču u redu. Normalni radni pritisak predstavlja radni pritisak na kome kapljač daje standarnu količinu vode za koju je projektovan. Normalni radni pritisak kod traka je 0,8-1,2 bara. Svaka biljna kultura u zavisnosti od faze razvoja, klime tj. vremena i vodnih karakteristika zemljišta na kome se nalazi troši tačno određenu količinu vode. Ovo su samo uvodne napomene i osnovni pojmovi o navodnjavanju. Stručna služba kompanije Agromarket u svom timu ima mlade, kvalifikovane stručnjake koji su osposobljeni da projektuju zalivni sistem. Sistemi koje su izgradili širom Srbije to dokazuju.

Preporučeni radni pritisak kPa (bar)

Nominalni protok vode po kapljaču (l/h)

Protok vode po kapljaču na pritisku 0,8 kPa (bar)

Kapajuća traka

0,15

15,85

0,8-1,20

1,60

1,45

Kapajuća traka

0,15

15,85

0,8-1,20

1,60

1,45

Kapajuća traka

0,15

15,85

0,8-1,20

1,60

1,45

Kapajuća traka

0,20

15,85

0,8-1,20

1,60

1,45

Ekološke crtice

Ubrzava se rast nivoa okeana

Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Rast nivoa okeana ubrzava se i do kraja veka mogao bi dosegnuti 65 centimetara, što se poklapa sa procenom UN-a. Ta pojava bi mogla ozbiljno da ugrozi gradove na obali, navodi se u naučnoj studiji. Nivo okeana sada raste ritmom od približno tri milimetra na godinu, ali bi se ritam mogao utrostručiti na 10 milimetara svake godine sve do 2100., navodi se u studiji objavljenoj u listu Proceedings of the National Academy of Sciences of the US. Rezultati radova temelje se na podacima koje su prikupljali sateliti tokom 25 godina. „Ova studija skreće pažnju na važnu ulogu koju mogu imati podaci prikupljeni satelitima jer oni potvrđuju projekcije o klimi“, rekao je koautor studije Džon Fasulo.

Flaširana ili česmovača, pitanje je sad Jelena Sajić, agronews.rs Kao bomba odjeknula je vest da se EU odriče ﬂaširane vode u korist česmovače. Tako su bar mediji preneli novu direktivu EK o poboljšanju kvaliteta vode za piće koja je doneta nedavno posle prve uspešne građanske inicijative „Pravo na vodu”. Čak 1,6 miliona Evropljana potpisalo je ovaj dokument na osnovu kog je EK revidirala postojeće propise o pijaćoj vodi. Obavezavši sve članice da poboljšaju pristup pitkoj vodi, pre svega na javnim mestima i bolje informišu građane o kvalitetu vode sa česme, EU je u stvari poručila da je to u interesu javnog zdravlja i zaštite okoline. Međutim, mnogi su u tome prepoznali da bi direktiva EK mogla ozbiljno da ugrozi industriju ﬂaširane vode.

Žene od ključnog značaja u klimatskim promenama Doprinos žena urbanističkom planiranju, koji odgovara na izazove klimatskih promena, od ključnog je značaja, jer jedino kada su i žene i muškarci uključeni u proces planiranja i donošenja odluka, može se ponuditi efkasan i delotvoran pristup ovom pitanju. To je zaključak jučerašnje konferencije „Žene i muškarci u odgovoru na lokalne izazove klimatskih promena“, održanoj u Skupštini grada Beograda. Rodna ravnopravnost je peti cilj od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja formulisanih od strane Ujedinjenih nacija. Iako klimatske promene ne

diskriminišu, one utiču na sve, istakla je Jelena Milovanović, zamenica šefice Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji.

Vuk viđen u Belgiji posle više od 100 godina Belgijska organizacija za zaštitu životne sredine saopštila je da je u Belgiji viđen vuk posle 118 godina, preneo je juče portal Fokus na Belgiju (Focus on Belgium). Flamanska organizacija “Landschap” prenela je da je viđena vučica koja je dobila ime Naja, a u Belgiji se nalazi od 11. januara nakon što je prešla granicu Nemačke. Posle prvih svedočenja meštana i zvanične potvrde o prisustvu vuka, u Belgiji je formirana mreža stručnjaka koja će na terenu analizirati primljene informacije o vukovima kako bi se utvrdilo njihovo kretanje. Kako prenosi portal Fokus na Belgiju, belgijske vlasti nedavno su podsetile da je vuk zaštićena vrsta, kao i da je zabranjen lov i ubijanje te životinje.

35 sagleda ceo sistem. Veoma je mali udeo proizvoda sa dodatom vrednošću u našoj poljoprivredi. Stočni fond je u odnosu na osamdesete prošlog veka manji za 50 odsto, ali opet imamo dovoljno potencijala. Ako to ne uradimo, ostaćemo izvoznik jeftinih sirovina. Druga stvar,

Reč struke Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Robinzon je imao više šanse da preživi na pustom ostrvu nego naši mladi na selu. Zvuči preterano, ali tako je – rekao je Stanković, i dodao da će budućnost poljoprivrede odrediti da li ćemo kreirati jasnu nacionalnu politiku i koje ćemo ugovore potpisati u vezi s obnovlji-

vim izvorima energije, zaštitom prirode i konkurentnošću tržišta. On na kraju dodaje da je problem i to što građani Srbije za hranu i bezalkoholna pića dnevno mogu da izdvoje samo 2,2 evra, što nas svrstava na dno Evrope.

Kalibracija prskalica i atomizera Poljoprivreda na rubu propasti Poljoprivreda je u poslednje tri decenije u Srbiji prosečno godišnje rasla samo 0,45 odsto, a jedan od ključnih problema je katastrofalan odnos države prema ovoj grani privrede. Ovo je zaključak Studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbije do 2040. godine, koju su za Srpsku akademiju nauka i umetnosti uradili naši vodeći poljoprivredni stručnjaci. Studija uskoro ide na javnu raspravu, pa na Vladu Srbije, koja bi trebalo da je usvoji. Jedan od autora dela studije koji se odnosi na poljoprivredu, Branislav Gulan kaže da država konačno mora prestati da gleda na poljopri-

vredu kao na socijalnu kategoriju, te da odluči šta s njom želi. Dok su subvencije u Evropi od 150 do 300 evra, kod nas su od 30 do 50 evra po hektaru, dok se u svetu navodnjava 17 odsto obradivih površina, kod nas samo tri. S druge strane, kako piše u studiji SANU, kod nas je od 30 do 50 odsto posejane pšenice ona „sa tavana”, a naše stočarstvo se trenutno po broju grla nalazi na nivou iz 1910. godine. Strategija razvoja poljoprivrede koju je 2014. godine usvojila Vlada rađena je na netačnim podacima i odatle te nelogične i besmislene projekcije razvoja. Ono što su stručnjaci isplanirali nijedna država još nije uspela da ostvari. To je bilo udvaranje političarima. Od 2000. godine do danas imali smo 13 ministara poljoprivrede, svaki je obećavao da će navodniti milion hektara njiva, da je svaki od njih to uradio na barem 10.000 hektara, već bismo imali nešto – rekao je Gulan, član Akademskog odbora za selo i Naučnog društva ekonomista Srbije.

precizniju dozu zaštitnog sredstva, a sigurno se postižu i određene uštede u zaštitnim sredstvima.

Izvor: Blic, 6. februar 2018.

Prema strategiji koju je usvojila Vlada pre više od tri godine, planira se da poljoprivredni rast u Srbiji do 2024. godine bude čak 9,19 odsto godišnje, a u pesimističnijoj varijanti 6,1 odsto. U prvog godini primene strategije poljoprivreda je imala pad od osam odsto, sledeće godine u odnosu na taj pad bilo je povećanje od osam odsto, a prošle godine je zabeležen pad od čak 11 odsto. Kako smatra Gulan, najave naših političara da ćemo u Kinu izvesti 500.000 tona junetine, dok ukupno godišnje proizvedemo oko 75.000 tona, zvuče smešno. Prošle godine bebi-bifa smo izvezli samo 300 tona, dok je samo Srbija 1990. izvezla 30.000 tona ovog visokokvalitetnog mesa. Na putu razvoja, kako kažu stručnjaci, stoji nam demografija. U 86 odsto sela smanjuje se broj stanovnika, a od 4.700, čak 1.200 sela je u nestajanju, dakle svako četvrto! Vojislav Stanković, agrarni analitičar, kaže da je studija dobro urađena, ali naglašava da mora da se

Često se prvo određuje doza prskanja (l/ha) i brzina prskanja (km/h). Pri tome je izbor dizne ograničen radnim pritiskom koji se kreće u rasponu pd 1,5 – 4 bar. Primer kalibracije prskalice za dozu pd 150 l/ ha pri radnoj brzini pd 7 km/h.

Sigurna i precizna aplikacija zaštitnog sredstva moguća je jedino ako se sprovede ispravna kalibracija prskalice. Kalibracija se mora sprovesti čistom vodom i pre korišćenja bilo kakvog sredstva za zaštitu. Osnovne informacije o tome koliko hemikalija je potrebno dozirati na određenu kulturu nalaze se na samom pakovanju sredstva za zaštitu. Kako bi navedena doza bila ispravna potrebno je proveriti osnovne parametre prskanja: dozu, brzinu prskanja, radni pritisak i izbor dizne. Tako istovremeno dobijate

Provera brzine kretanja. Izmerite udaljenost od 100 metara i prođite s traktorom tu udaljenost mereći vreme potrebno za taj put. Pokušajte izabrati uslove što sličnije uslovima na polju, izbor radne brzine treba biti jednak radnoj brzini prskanja, a rezervoar neka bude napunjen do pola. Iz izmerenog vremena u sekundama možete pročitati brzinu kretanja iz tablice: Izbor dizne. Diznu možete izabrati korišćenjem diska za kalibraciju. Pokrenite unutrašnji disk gde možete očitati hektolitarsku dozu od 150 l/ha na brzinu kretanja pd 7 km/h. Ispod doze od 150 l/ha možete očitati da je potreban protok

Autor: master inž. polj. za zaštitu bilja Dušan Stojanović, PSSS Niš

po dizni 0,875 l/min. Na donjem delu diska izabere se dizna pa za ove radne uslove moguće je koristiti diznu ISP 025 pri 2,3 bar ili diznu ISP 02 pri 3,6 bar. Napominjemo da će kapi biti manje koristite li diznu ISP 02 jer pored toga što standardno daje manje kapi pd dizne ISP 025 njen je radni pritisak veći. Nakon izbora dizne uz pomoć diska za kalibraciju postavite izabranu diznu na prskalicu. Proveriti kako sistem radi na način da pritisak povećate na 7 bar i proverite da slučajno negde ne dolazi do kapanja iz sistema. Istovremeno morate da imate dovoljno intenzivno mešanje sredstava u rezervoaru. U slučaju da je sve u redu podesite pritisak na radni, tj. na onaj koji ste dobili prilikom rada s diskom. Izmerite uz pomoć menzure količinu vode u razdoblju od 1 minut. Ponovite proces na najmanje 2 dizne na svakoj sekciji grana. Preporuka je zameniti dizne u slučaju ako imate odstupanje između dizni veće od 10%. Ako je odstupanje veće od 15% zameniti dizne novim.

Sekundi na 100 m

Brzina (km/h)

9.0

8.6

7.8

7.2

6.7

6.2

6.0

5.8

5.5

5.1

4.9

4.7

4.6

4.5

Deklaracija parametar kvaliteta Uskoro će početi setva prolećnih useva (kukuruz, soja, suncokret), pa stoga treba na vreme osim pripreme parcela obezbediti i kvalitetno seme. Kako je Pravilnikom o kontroli proizvodnje semena jasno definisana dokumentacija koja treba da sadrži poreklo upotrebljenog semena, vrstu, sortu i kategoriju kao i stručne preglede u toku vegetacije na osnovu kojih se sačinjavaju zapisnici koji sadrže podatke o svojstvu zasnovane kulture za proizvodnju semena, na osnovu čega se daje ocena useva. Ovakvim postupkom se posle skidanja useva omogućava seme namenjeno setvi. Nakon ovog postupka, dorađivački centri imaju značajnu ulogu u obezbeđivanju kvalitetnog i pripremljenog semena koje treba ponuditi poljoprivredniku. Da bi poljoprivrednici bili sigurni u ono šta kupe, na svaki proizvod se stavlja odgovarajuća deklaracija.

Kontrolom semenskog useva od strane aprobatora, utvrđen kvalitet, odnosno kratak opis proizvoda, u ovom slučaju semenskog materijala sadrži sledeće parametre: DEKLARACIJA O KVALITETU SEMENA POLJOPRIVREDNOG BILJA (UZ OTPREMNICU) I. OSNOVNI PODACI O SEMENU 1. Biljna vrsta (narodno ime, latinski naziv) 2. Sorta 3. Kategorija 4. Godina proizvodnje 5. Proizvođač 6. Dorađivač 7. Broj i datum uverenja o aprobaciji semenskog useva, odnosno certifikata o sortnosti semena koje je izdala zemlja izvoznica (uverenje o aprobaciji) 8. Broj partije semena i količina u kg 9. Broj pakovanja u partiji semena

Autor: dipl. inž. Gordana Rehak, PSSS Šabac,

10. Neto-masa jednog pakovanja u kg 11. Naziv preparata kojim je seme tretirano i klauzula: 12. Broj semena u pakovanju (ako se pakuje po broju semena), naziv i dimenzije frakcije (za kalibrirano seme) II. UTVRĐENI KVALITET Naziv organizacije udruženog rada koja je vršila ispitivanje Broj i datum izveštaja o kvalitetu semena 1. Čistoća, u % 2. Sadržaj vlage, u % 3. Klijavost, u % 4. Energija klijanja, u % 5. Masa 1.000 semena 6. Sadržaj drugih biljnih vrsta, u % (naziv i broj zrna) 7. Sadržaj korova, u % (naziv i broj zrna) 8. Zdravstveno stanje (naziv nađenih bolesti i procenat); (naziv nađenih štetočina i broj) 9. Datum do koga važi deklaracija 10. Datum izrade izveštaja; (M.P.); Odgovorno lice u organizaciji udruženog rada, Poljoprivredni proizvođači prilikom kupovine semena za setvu, treba da obrate pažnju na sve karakteristike sa deklaracije, čime će omogućiti setvu kvalitetnog semena. Setvom u optimalnom roku i primenom pravilne i pravovremene agrotehnike, postići će kvalitetnu i rodnu žetvu.

Alternativna rodnost maslina može se spriječiti preciznom gnojidbom, znanstvenici pojašnjavaju kako

Izvor: Maslina.slobodnadalmacija, 12. februar, 2018.

Nedavno objavljena studija sugerira kako se naizmjenično dobri i loši prinosi maslina mogu ublažiti i izjednačiti adekvatnim dodavanjem hranljivih sastojaka stablima. Istraživanje provedeno u suradnji sa stručnjacima sa Sveučilišta Sfax u Tunisu i Sveučilišta Bari u Italiji, otkrilo je kako dobro tempirano i sistematsko dodavanje određenih umjetnih gnojiva može spriječiti fluktuacije prinosa uz minimalan potrošnju sredstava. Ova saznanja će biti od velikog utjecaja i na uzgoj masline u Hrvatskoj. Naizmjenični prinosi su uobičajena značajka stabala voćaka i smatraju se homeostatskim mehanizmom. U dobrim godinama stabla daju viši prinos što iscrpljuje zalihe dušika, fosfata i kalija, pa onda u lošijim godinama stabla daju manji prinos kako bi te hranljive sastojke iskori-

stila na stvaranje klica, te rast listova i izdanaka. Prema podacima dobivenima provedenim istraživanjem, primjena specifičnih gnojiva u određeno doba godine je financijski efikasniji i ekološki prihvatljiviji način ublažavanja razlika u prinosima nego iznimno intenzivno orezivanje. Nutrijente bi trebalo dodavati stablima maslina kad je to potrebno, uzimajući u obzir jesu li stabla u “višoj” ili “nižoj” godini. Istraživanjem su se pratile sezonske promjene količine dušika, fosfata i kalija u listovima i deblu stabala maslina u Tunisu tijekom četiri godine. Najniža razina dušika zabilježena je u proljeće godina s višim prinosom i u ljeto godina s nižim prinosom. U godinama višeg prinosa preporučuje se gnojidba

maslina dušikom u kasno zimsko doba, ponovno tijekom proljeća i još jednom nakon berbe. U lošijim godinama gnojidba dušikom u proljeće i ponovno u jesen pomaže vegetativni rast. Najniže koncentracije fosfata zabilježene su tijekom ljeta i u boljim i u lošijim godinama, dok je najniža koncentracija kalija izmjerena tijekom zime u oba ciklusa prinosa. Istraživanje je provedeno u Tunisu koji ima vrući i suhu klimu veći dio godine, ali su rezultati primjenjivi bilo gdje, no, moraju biti prilagođeni lokacijama u skladu s njihovim specifičnostima. Stoga, naši maslinari imaju što za naučiti. Naravno, gnojidba maslina će se nastaviti istraživati, ali će se slična istraživanja provesti na vinovoj lozi i nasadima nara.

Vojvodini preti trajno osiromašenje poljoprivrednog zemljišta!

Izvor: Danas, 1. mart 2018.

Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi uskoro mogle da postanu neplodne! Stručnjaci upozoravaju da je nivo humusa u zemljištu već pao ispod tri odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama (u drugoj polovini XX veka) bilo više od pet odsto, a samo u prethodnih 20 godina, taj nivo je pao sa 3,5 na ispod tri odsto. „Krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu uskoro nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope“, ističe Jovica Vasin, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti već su vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju. Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije iznad pet odsto, a danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri od-

više od 400 tona. Da je reč o skromnim količinama o tome najbolje svedoči podatak da je 1990. godine iz Jugoslavije bilo izvezeno 50.000 tona, od čega iz Srbije 30.000 tona bebi-bifa. Uz to imali bismo više junećeg mesa za izvoz. U 2016. bilo je proizvedeno tek 75.000 tona junetine, a slične procene su i za 2017. Ako

se zna da EU uvozi godišnje 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Argentine to znači da bismo kompletnu proizvodnju mogli da plasiramo na to tržište. Predstavnicima vlasti u Srbiji svojevremeno je ponuđeno da u narednih pola veka u EU izvoze po 50.000 tona bebi-bifa godišnje, ali su oni ostali gluvi na tu ponudu.

A potrebno je samo naterati vlasnike „latifundija“ da ponude državi po jedno goveče po hektaru zemlje koju poseduju. To bi bilo dugoročno rešenje svih problema srpske poljoprivrede.

Voćarska rejonizacija osnova i za zaštitu voća od izmrzavanja

Izvor: RTV, 13. februar 2018.

sto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva (u Srbiji ima 4,1 miliona hektara obradivih polja) ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Osim toga, žetveni ostaci se masovno pale, ili odnose sa parcela. To znači da se iz zemljišta više organske materije iznese nego što se đubrenjem unose. S druge strane dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje, naročito ako se ima u vidu da voda sada stiže samo na tri odsto oranica, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će, čak i ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, bez stajskog đubriva Vojvodina, već za pola veka, postati pustinja. A zaoravanje, umesto paljenja žetvenih ostataka, moglo bi i te kako da pomogne oporavku njiva. Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak, što državu ne bi koštalo puno, bilo bi dragoceno. Kad je

reč o obnavljanju stočnog fonda, treba naglasiti da je to dugotrajan proces. Činjenica je da u stvaranju BDP u srpskom agraru stočarstvo učestvuje sa 31 odsto, a u svetu sa čak 60 odsto! Moglo bi se reći da rešenje treba tražiti u oporavku stočarstva i povećanju broja goveda. U tom kontekstu zanimljiv je podatak da četiri najveća tajkuna u Srbiji raspolažu sa više od 120.000 hektara oranica. Kada bi po svakom hektaru imali samo po jedno uslovno grlo goveda to bi značilo stočni fond od 120.000 junadi (Srbija danas ima od 15.000 do 20.000 junadi). Dalje to znači da bi sa 120.000 junadi imali dovoljno prirodnog gnojiva za đubrenje zemljišta. I ne samo to – imali bismo 10.000 tona bebi-bifa za izvoz u EU. Podsetiću da od 1996. godine imamo dozvolu za izvoz 8.875 tona bebi-bifa na to tržište, ali se nikada nismo primakli tim količinama. Primera, radi 2015. godine izvezeno je samo 315 tona, a 2016. tek nešto

Zbog blage zime postoji realna opasnost od izmrzavanja voća u narednom periodu. Najbolja preventiva je izbor odgovarajuće voćne vrste za svaki rejon. Zato stručnjaci podsećaju proizvođače da država neće podsticati one voćare koji podižu zasade van odgovarajućih terena. Koliko je ova zima specifična i topla, najbolje ilustruju reči profesora na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu Zorana Keserovića. ,,Ove godine imamo situaciju koja se nije desila od kada radim, odnosno 30 godina. Imali smo toplo vreme u prvoj dekadi januara. Temperature su se tada kretale između 16 i 18 stepe-

ni. Sigurno da su te visoke temperature uticale da dođe do ubrzane faze organogeneze, odnosno bržeg obrazovanja cvetnih začetaka u generativnim pupoljcima. Čim su generativni pupoljci na višem stepenu razvoja, oni su daleko osetljiviji na pojavu niskih temperatura,” objašnjava Keserović. Postoje mnoge tehnike za smanjenje uticaja mraza na voćke. Međutim, osnova je preporučeni izbor voćne vrste za određeni rejon, upozorava Keserović. On podseća da će od toga zavisiti i podsticaji države. “Dobro je da se sada radi voćarska rejonizacija Srbije. Za tri godine moramo tačno

da odredimo koji su to agro-ekološki uslovi najbolji za pojedine voćne vrste, sorte, klonove i koje podloge treba koristiti. To će biti preporuka na osnovu koje će resorno ministarstvo davati podsticaje. To ne znači da proizvođači neće moći u ravnici da sade breskvu i kajsiju. Međutim, oni će tada dobiti male ili neće dobiti nikakve podsticaje od države”, upozorava Keserović. Prema rečima profesora Zorana Keserovića, sve više voćara traži savet koje voćne vrste da gaje na svojim posedima. On zaključuje da je i dalje najviše zainteresovanih za zasade jabuke, trešnje, borovnice, ali i lešnika.

41 Oboljenje Flyspeck se u proizvodnji jabuke najčešće javlja zajedno sa još jednim oboljenjem pod nazivom čađava mrljavost plodova – Sooty blotch, koju prouzrokuje gljiva Gloeodes pomigena i sličnog je ekonomskog značaja kao i Flyspeck.

Zonalne pegavosti – Flyspeck evropskog žutila koštičavog voća (Schizothyrium pomi) na plodovima jabuke Goran Jakovljević, dipl. inž. polj.

Iz godine u godinu proizvođači jabuke u Srbiji suočeni su sa velikim problemima kako u proizvodnji tako i prilikom prodaje prvoklasne robe. Kriterijumi što se tiče izvoza konstantno se pooštravaju što se tiče kvaliteta plodova, a naravno akcenat je stavljen i na ostatke pesticida i đubriva. Ono što poslednjih par godina zadaje veliku glavobolju proizvođačima svakako su klimatske promene koje pogoduju razvoju velikog broja štetočina i patogena, naročito krajem leta pred samu berbu. Klimatske promene takođe utiču i na veoma nestabilno vreme tokom cele godine

(sneg, mraz, suša, grad, oluja, preobilne padavine itd..) i u tim slučajevima gubi se granica koja patogene i štetočine deli na primarne i sekundarne, a sa ekonomske strane bitno je obratiti pažnju na sve i ne dozvoliti „iznenađenja“. Jedno od mogućih „iznenađenja“ može da se javi kada dođe do perioda obilnih padavina tokom leta i rane jeseni upravo u periodu berbe jabuka. Radi se o pojavi mikoznog oboljenja zonalne pegavosti - Flyspeck na površini zrelih plodova jabuke. Ovo oboljenje jabuke nije destruktivno i ne prou-

zrokuje bitne promene plodova što se tiče ukusa, tako da su plodovi sa simptomima ove bolesti potpuno bezbedni za konzumiranje. Najveći problem prouzrokuju upravo simptomi na pokožici plodova i takvim plodovima bezuslovno opada tržišna vrednost. Ukoliko dođe do izraženije pojave simptoma, plodovi nakon berbe postaju skloni bržem propadanju, tj. postaju smežurani. Ovaj oblik propadanja plodova izazvan je destrukcijom voštanog sloja pokožice ploda usled prisustva gljive, nakon čega dolazi do njihove dehidratacije.

Simptomi oboljenja zonalne pegavosti – Flyspeck (muvlji upljuvak), kao što je pomenuto isključivo se javlja na površini plodova, a izraženi su u obliku crnih, izdignutih, neravnomeno grupisanih tačkica - plodonosnih tela gljive, čiji broj može da se kreće i do 100 tačkica po zaraženom mestu. Mesta na kojima najčešće mogu da se uoče ovi simptomi su na spoju između plodova, ukoliko su plodovi u gronjama, gde se vlaga najduže zadržava. Uzročnik oboljenja Flyspeck, gljiva Schizothyrium pomi prezimljava na granama stabala jabuke i na mnogim drugim domaćinima koji se nalaze u prirodi, kao što su jasen, javor, vrba, divlja kupina, brest itd. Spore gljive se oslobađaju tokom kišnog perioda godine, jedan do dva meseca od momenta cvetanja jabuke. Prenošene vetrom i kišnim kapima, spore dospevaju na zametnute plodove jabuke, a dalji razvoj gljive usko je povezan sa vremen-

Zonalna pegavost pojedinačne pege

Apple flyspeck - zonalna pegavost

skim uslovima. Optimalni uslovi za klijanje spora su temperatura vazduha 15°C - 26°C i visoka relativna vlažnost vazduha od preko 95%. Prve infekcije se ostvaruju tokom juna i jula meseca (ili kad god se akumulativno skupi 270 sati vlaženja biljaka nakon fenofaze precvetavanja), dok se prvi simptomi mogu uočiti tokom avgusta i septembra. U zavisnosti od vremenskih uslova ispoljavanje simptoma dešava se 3 – 6 nedelja nakon ostvarene infekcije. Efikasnu borbu protiv ovog oboljenja treba započeti kvalitetnom rezidbom, uklanjanjem suvišnih grana čime se dobija neometana cirkulacija vazduha i prouzrokuje se bolje provetravanje krošnje bez zadržavanja vlage. Takođe jedna od redovnih tehnoloških mera kao što je hemijska proreda plodova predstavlja odličan preduslov za bolju pokrovnost plodova pesticidima, a time i borbu protiv Flyspeck i ostalih oboljenja i štetočina. U voćnjacima širom Srbije, primena fungicida je u velikoj meri vezana za suzbijanje ekonomski najznačajnijih bolesti kao što su čađava krastavost plodova i pepelnica jabuke. U takvim slučajevima primena fun-

gicida je najizraženija u prvom delu vegetacije otprilike do polovine juna meseca. Ukoliko se primarne infekcije pomenutih bolesti u tom periodu zaustave, u drugom delu vegetacije često dođe do redukovane primene fungicida, što ostavlja prostor za pojavu „sekundarnih“ oboljenja kao što je Flyspeck. Kišovita jesen povećava rizik od pojave ovog oboljenja naročito na sortama kasnijeg datuma berbe kao što su ajdared, fuji, greni smit, pink lady itd. Kako ne bi došlo do pojave ovog oboljenja, neophodno je redovno primenjivati fungicide i u drugom delu vegetacije, dakle i tokom leta naročito ukoliko je vreme kišovito.

Zonalna pegavost karakterističan simptom na plodu

U svrhu suzbijanja ovog oboljenja može se koristiti fungicid Captan 80 WG/Capi u količini 2,0 kg/ha. Dve nedelje pred berbu primeniti fungicid Funomil (0,7 kg/ha), a sedam dana pred berbu fungicid Mili u količini 1,0 l/ha. Ovim fungicidnim tretmanima sprečićemo „iznenađenja“, a ujedno suzbiti ostala ekonomski značajna oboljenja plodova jabuke koja nam prave probleme tokom skladištenja i čuvanja plodova.

– tehnička obuka 2018 Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Inovacije su postale sastavni deo svih Villager proizvoda. Svakodnevno se radi na razvoju i unapređenju performansi koje su neophodne za postizanje maksimalnih rezultata. Ovo je neophodno jer je tržište sve zahtevnije, a klijenti očekuju maksimalan učinak i fleksibilnost. Pored aktivnog učešća na tržištu, veoma važan segment u našem poslovanju su postprodajne aktivnosti i razvoj dobrih odnosa sa krajnjim korisnicima Villager uređaja. Villager iz godine u godinu unosi različite inovacije na naše tržište, širi prodajni program i unapređuje kvalitet svojih proizvoda. Tako i ove godine na tržištu će biti predstavljeni novi modeli akumulatorskih kosačica, a najveća atrakcija po svemu sudeći biće Villager robotska kosačica Villybot. Pored samih noviteta koji će biti predstavljeni tokom godine, veoma važan segment u ukupnom poslovanju koncepta Villager jeste tehnička podrška i konstantne edukacije servisera u sistemu servisne mreže Villager. Servisna služba Villager orijentisana je u nekoliko pravaca: pored pružanja servisnih usluga, zadatak servisne službe je i pružanje tehničke podrške ovlašćenim prodavcima i krajnjim kupcima kroz vršenje nultih servisa i davanjem odgovarajućih

saveta vezanih za održavanje i upotrebu uređaja. Naša obaveza je i snabdevanje klijenata originalnim rezervnim delovima, jer samo ugradnjom originalnih rezervnih delova Villager mašine postižu maksimalne performanse i bezbednost pri eksploataciji. Početkom februara meseca u hotelu „Šumarice“ u Kragujevcu održan je servis trening za servisere zaposlene u kompaniji Agromarket. Pored servisera iz Srbije, serviseri iz drugih zemalja regiona bili su u prilici da razmene iskustva i upoznaju se sa novim tehnološkim rešenjima primenjenim na Villager uređajima. Takođe servisne edukacije su održane i za naše uslužne servise sa kojima Villager ima dugogodišnju saradnju. Tokom meseca marta serviseri iz Bosne i Hercegovine biće u prilici da se upoznaju sa svim inovacijama koje su primenjene na Villager uređajima. Košenje travnjaka je često naporan posao koji iziskuje veliki utrošak vremena i energije. Nakon naporne radne nedelje, najmanje što vam je potrebno da čitavo popodne provedete u košenju travnjaka. Zbog toga

je Villager spremio robotsku kosačicu Villybot, čija je svrha samostalno košenje travnjaka sa minimalnom asistencijom čoveka. Proizvodnji Villybot robotske kosačice prethodio je višegodišnji razvojno-istraživački proces koji je imao za cilj stvaranje pouzdane autonomne jedinice namenjene za svakodnevno održavanje travnjaka. Villybot robotska kosačica se kreće nasumično pravolinijskom putanjom i u stanju je da pokosi 120 m² po radnom satu. Operativna je na nagibima do 30º. Robot je opremljen senzorima za kišu i otkrivanje prepreka. U slučaju detekcije kiše, sam se vraća na „doking stanicu“ koja treba biti natkrivena i zaštićena od padavina. Pre košenja površina travnjaka treba da se obeleži elektro žičanim provodnikom kako bi Villybot imao sve parametre neophodne za početak košenja. U konstrukcionom smi-

slu kosačica se sastoji od tri elektro motora, indukcioni elektro motor od 70 W služi za pokretanje diska sa noževima, dva elektro motora od po 20 W namenjena su pokretanje kosačice. Elektronsko upravljanje i senzori za praćenje linije vođenja omogućavaju košenje travnjaka po unapred pripremljenom koordinatnom sistemu.

Zamislite košenje bez izduvnih gasova, električnih kablova koji vas zamaraju i bez bučnih benzinskih motora. Sve to je moguće uz Villager akumulatorsku kosilicu Villy 6000 E. Ono što je karakteristično za ovu kosilicu jeste SAMSUNG baterija napona 40V sa kapacitetom od 6000 mAh. Kada god poželite možete proveriti nivo napunjenosti baterije jednim pritiskom na dugme, a na indikatoru pratite status napunjenosti baterije. Zahvaljujući Li-ion tehnologiji, punjenje je sada moguće veoma brzo i u bilo koje doba. Kompletno punjenje baterije sada traje samo sat vremena. Zahvaljujući naprednoj tehnologiji brzog punjenja kosilica ima potpunu mobilnost i kvalitetan rad u vrtu. Na samom motoru primenjen je najsavremeniji inženjering, dizajniran je motor bez četkica, indukcioni motor. Odlikuje ga visok stepen iskorišćenosti snage uz drastično smanjenje buke. Na rotoru su smešteni permanentni magneti, a stator se sastoji iz namotaja. Kroz statorske namotaje se propušta struja koja dovodi do okretanja rotora.

Nema četkica i komutatora, efikasniji je, uz manje trenje i veću brzinu. Na rotoru su stalni magneti, a stator se pobuđuje odgovarajućom elektronikom koja vrši kontrolu rada elektro-motora. Imaju zamenjen mehanički komutator za elektronski. Kod ovih motora nema problema oko zatvaranja strujnog kola kroz rotor preko četkica, a samim tim su jeftiniji za održavanje i ne dolazi do varničenja između rotora i četkica. Namena ove kosilice je za košenje manjih zelenih površina do 250 m², širina košenja je 420 mm. Što se tiče benzino-motornih kosačica zanimljivo rešenje nam stiže iz kompanije Briggs & Strattion koje je implementirano na kosačici Villager VRS 510 PI. Radi se o motoru B&S serije 575 Instart koji omogućava lako startovanja uz pomoć elektro startera. Startovanje je znatno olakšano, dovoljno je da pritisnete taster za startovanje i kosačica je spremna za rad. Startovanje se vrši uz pomoć elektro-startera koji je u direktnoj vezi sa zamajcem motora. Na ovom motoru je takođe primenjena najsavremenija Li-Ion tehnologija, jer je baterija neophodna za pokretanje elektro-motora za startovanje. Baterija se puni 60 minuta i može obezbediti više od 50 startovanja, takođe baterija poseduje opciju brzog punjenja od 10 minuta i sa tako napunjenom baterijom motor se može startovati do 15 puta. Motor zapremine 150 cm³ isporučuje snagu od 2.45 KW pri 2900 obrtaja, širina košenja je 510 mm. Visok stepen funkcionalnosti i snažan motor koji je pokreće Honda GCV 160 OHC u velikoj meri doprinose da kosačica Villager VRS 530 HV bude pozicionirana u samom vrhu najsnažnijih

kosačica. Motor je izuzetno snažan zapremine 160 cm³, isporučuje snagu od 3,3 KW. Ono što je karakteristično za ovaj motor jeste OHC tehnologija, koja omogućava znatno smanjenje vibracija i buke na motoru. OHC (Overhead camshaft) tehnologija jeste specifičan dizajn motora na kome je bregasto vratilo postavljeno iza glave ventila, a ne kao kod standardnih OHV motora na kolenasto vratilo. Konekcija između bregastog i kolenastog vratila ostvarena je uz pomoć zupčastog remena. Na ovaj način smanjena je potrošnja goriva, motor ima tihi rad, niži nivo buke i duži vek trajanja. Kod ovog modela moguća je promena brzine kretanja u četiri stepena uz pomoć varijabilnog pogona Villager specijalno dizajniranog samo za Villager kosačice. Svi pomenuti proizvodi su dostupni od februara meseca i biće na raspolaganju svim zainteresovanim potrošačima. Naš servisni tim je tu da pruži svaki vid tehničke podrške potrošačima i saradnicima, kao i da obezbedi rezervne delove i dodatnu opremu za sve Villager uređaje.

Efikasnost pojedinih insekticida u suzbijanju tripsa Ivan Valent dipl. inž. polj.

U Srbiji se crni luk najčešće proizvodi iz direktne setve semena, a najzastupljeniji je crni luk sa bledožutom, žutom, do bakarnom bojom pokožice, suvih ovojnih listova. Prosečan prinos crnog luka u Srbiji veoma je nizak. Na osnovu podataka (FAO STAT 2016) prosečan prinos u Srbiji je bio 13,5 t/ha sa površine od 4772 ha. Ako ovaj prinos uporedimo sa susednim državama (Graf. 1) onda vidimo da smo mi negde „zlatna sredina“ po prinosima. Od susednih država po prinosima prednjači Hrvatska, međutim, prosečan prinos od 33 t/ha je sa površine od 906 ha. Najmerodavniji parametar po prinosu za poređenje sa našim ostvarenjima je Albanija sa prosečnim prinosom od 23 t/ha sa površine od 4802 ha. Ako uporedimo prosečan prinos luka u Srbiji sa zemljama vodećim

Imago duvanovog tripsa - Thrips tabaci

u proizvodnji crnog luka (FAO STAT 2016), onda vidimo da su naši prinosi vrlo niski (Graf. 2).

Kako se iz prezentiranih podataka vidi, najveći proizvođač crnog luka su SAD sa prosečnim prinosom od 63 t/ha, uz takođe najveće površine

Grafikon 1 – Ostvarena proizvodnja (prosečan prinos po jedinici površine t/ha) crnog luka u Srbiji i zemljama u okruženju u 2016. godini

63 Tabela 2 – Rezultati ispitivanja efikasnosti insekticida namenjenih za suzbijanje tripsa u usevu crnog luka (Gospođinci, 2017). Insekticidni preparat

Grafikon 2 – Proizvodnja u zemljama najvećim proizvođačima crnog luka u 2016. godini u poređenju sa proizvodnjom u Srbij pod ovom kulturom (53650ha u 2016.). Iako se Australija po prosečnom prinosu nalazi odmah iza SAD-a, površine su daleko manje i iznose 4707ha. Holandija ima prosečan prinos od 49 t/ha sa površine od 32723 hektara, dok Španija ima prosečan prinos od 60 t/ha sa površina od 23174ha.

Ono što može da raduje je i da postignuti prinos od 84 t/ha u Gospođincima 2017. godine dokazuje da postoji mogućnost da se prinosi i kod nas povećaju, uz primenu savremene tehnologije proizvodnje. Jedan od ograničavajućih fakto-

Tabela 1. Spisak ispitivanih insekticida (Gospođinci, 2017) Preparat

Aktivna materija

Doza primene (l-kg/ha)

Exirel

cyazapir

1,0

Exirel

cyazapir

0,75

Movento 100

spirotetramat

0,75

Delegate 250 WG

spinetoram

0,4

Akaristop

abamectin

1,0

Vin Film*

pinolein

0,3

*okvašivač

ra u proizvodnji crnog luka, pored brojnih abiotskih i biotskih (plamenjača, siva trulež, lukove muve) poslednjih godina je duvanov trips. Vrsta duvanov trips (Thrips tabaci) je jedna od najznačajnijih štetočina crnog luka u našim predelima. Sve češće se javlja kod nas i orjentalni trips (Frankliniella orientalis), a razlog tome su sve promene klimatskih prilika (toplija i sušnija leta). Štete nanose i imago i larva tako što sišu sokove iz biljnog tkiva, a pored toga, jedinke tripsa su i vektori biljnih virusa. U sušnijim godinama trips je agresivniji, međutim njihovu pojavu ne treba zanemariti ni u kišnijim godinama. Suzbijanje tripsa je otežano, pošto vodi “skriven” način života, odnosno sakriva se između usko zbijenih “pera” luka, a posledica toga je oštećenje mladog lista dok još ni ne izađe iz pazuha starijih listova.

I ocena

II ocena

Sa okvašivačem

Bez okvašivača

Sa okvašivačem

Bez okvašivača

Exirel

93,8

92,9

91,1

82,6

Exirel

77,9

71,9

87,9

85,4

Movento 100

85,1

85,9

83,6

63,7

Delegate 250 WG

77,9

61,4

75,0

66,1

Akaristop

65,8

57,2

62,9

54,8

Sa odmicanjem sezone, brojnost tripsa se povećava, a razlog tome je veliki broj generacija. Vrlo često imamo slučaj da na jednoj biljci imamo, sva tri stadijuma, i jaja, larve i imago. Ako se prenamnože, list luka dobija srebrnu boju, lišće se naglo suši i luk prevremeno završava vegetaciju.

O uticaju vremenskih prilika govori i činjenica da sa se ustaljenjem srednjih dnevnih temperatura vazduha od 10 do 12°C povećava aktivnost ženki tripsa i tu je već neophodno vršiti redovan pregled parcela. Utvrđeni prag štetnosti u luku je 1-2 larve po jednom listu luka i ako se utvrdi daje signal za preduzimanje mera zaštite. Kolika

Tabela 3. Rezultati ispitivanja efikasnosti

je brojnost po jedinici površine može da se sagleda iz činjenice da obično sa prvim tretmanom ulazimo kad nam luk ima 5 listova, a ako računamo samo jednu larvu po listu i ako imamo million biljaka po hektaru, to znači da se na jednom hektaru može naći i do 5.000.000 jedinki tripsa, što je jako velik broj. A štetu i da ne pominjemo. Zato je vrlo bitno na vreme krenuti u tretmane kao i dobar izbor insekticida. Da bi smo ispitali efikasnost nekih novijih insekticida tokom 2017. godine, postavljen je ogled na proizvodnoj parceli u Gospođincima. U ogledu je bio posađen Elenka F1 (Cora Seeds), hibrid crnog luka. Ogled je postavljen po standardnoj metodologiji, veličina eksperimentalne parcele iznosila je 25 m² (5 m x 5 m), a ispitivano je 5 insekticida (Tab. 1) u varijantama sa i bez okvašivača (VinFilm u dozi od 0,3 l/ha),

65 ostale ispitivane insekticidne preparate, delovanje preparata Exirel. Koeficijent efikasnosti je obračunat po Abbott-u. Rezultati ispitivanja efikasnosti predstavljeni su u tabeli 2, odnosno grafikonu 3. Do sličnih rezultata delovanja preparata Exirel došli su i kolege Vajgand i Raić (Nemanja Raić, Dragan Vajgand: EFIKASNOST CIJANTIRANILIPROLA U SUZBIJANJU TRIPSA U CRNOM LUKU, XV Simpozijum o zaštit bilja Srbije, Zlatibor 2016). Na osnovu ostvarenih rezultata došli smo do sledećih zaključaka:

Simptomi oštećenja nastali od napada duvanovog tripsa

a za upoređivanje poslužila je kontrolna, netretirana varijanta. Luk je posejan 7. marta 2017. godine. Hemijski tretmani su rađeni leđnim atomizerom Villager VP14. Usev je redovno pregledan, a na osnovu brojanja tripsa prag štetnosti je utvrđen 2. juna kada su u popodnevnim satima izvedeni tretmani.

Prvo brojanje je rađeno tri dana nakon tretmana, odnosno 5. juna, a drugo 7 dana kasnije tj. 9. juna. Vizuelnim pregledom se već kod prvog brojanja izdvojio insekticid Exirel u obe varijante, kao i sve varijante u kojima je primenjen okvašivač VinFilm. I prilikom drugog pregleda, registovano je (i vizuelno ali brojanjem jedinki) bolje, u odnosu na

• najveću efikasnost i u prvoj i u drugoj oceni ostvario je preparat Exirel (Ciazapir 100 g/l) u dozi od 1,0 l/ha, a zatim isto Exirel u dozi od 0,75 l/ha • u varijantama u kojima je uz insekticid korišćen i okvašivač VinFilm ostvarena je bolja efikasnost • insekticid Movento 100 (Spirotetramat 100 g/l) primenjen u dozi od 0,75 l/ha, takođe je dao zadovoljavajući rezultat u varijantama gde je korišćen okvašivač. • u tretmanima je obavezna primena okvašivača Vin Film u dozi od 0,3 l/ha. • Prva ispitivanja u poljskim uslovima pokazala su da se sa tripsom u luku možemo izboriti uz naravno primenu svih agrotehničkih mera, praćenju brojnosti populacije tripsa, a tu su kada se pređe prag štetnosti i insekticidi, pre svega Exirel u dozi od 1,0 l/ha uz primenu okvašivača Vin Film u dozi od 0,3 l/ha.

Jarilo

ONAJ KOJI BUDI SUNCE Jelena Maravić, novinar U dugoj beloj odori, pod plaštom poljskog cveća, sa štitom od zlatnih pločica u jednoj i klasjem u drugoj ruci jaše prolećnim poljanama na belom konju. Naš narod ga zove Jarilo ili Jaro, a među Germanima poznatiji je pod imenom Gerovit, što bi mogao da bude prevod slovenskog imena Jarovid. U njegovom imenu skrivena je i njegova priroda- ratnički duh i razjarenost boga koji se bori protiv sila mraka. Jarilo se takođe smatra bogom plodnosti i proleća, onim koji donosi Sunce nakon duge i mračne zime. Njegov kult opstao je dugo nakon pokrštavanja, a u pojedinim zemljama poput Rusije i Belorusije svečanosti u čast boga Jarila održavale su se skoro do 19. veka. Sve svečanosti njemu posvećene izgledale su slično - povorka ljudi šeta se selom, a jedan čovek sa zelenim vencima na glavi obučen je kao Jarilo. Ponekad je umesto čoveka korišćena lutka od slame ili devojka u odori muškarca koja jaše konja. Često se ova lutka bacala u vodu, jer se smatralo da će to doneti plodnu godinu. Cela povorka peva pesme koje govore o Jarilovom dolasku iz daleka, odnosno povratku proleća, plodnosti i bogate žetve. Najveći hram posvećen Gerovitu ili Jarilu nalazio se na ostrvu Rujan, na kom je stajala njegova statua sa sedam glava i osam mačeva. Verovalo se da sedam glava simboliše 7 (pro)letnjih meseci tokom kojih Jarilo vlada zemljom, kao i 7 mačeva, dok je 8. mač lično Jarilov i predstavlja glavno oruđe ratničkog božanstva. Njegova dvojaka priroda- ratnika i onog koji donosi svetlost i rađanje prirode vidljiva je i u brojnim narodnim pesmama: „Lazi lazi Lazare!

Svetlu boju Jarila.

Naš sileni Jarilo!

Opasana zeleno,

Oj, Jarilo božilo!

Tvrdom vetkom dubovom.

Naš prestrašni (h)rabrilo!

Tvrdom granom i svetom,

Vojska ti se gotovi:

Da pobjedi dušmana.

U Grmove lugove.

Ogrnuto plavetno,

U Grmove lugove,

Da mu bude stasito.

U Draškove ogranje.

Tvrdo jako stasito,

Silna vojska velika:

Sveto krasno i stalno.

Obučena crveno.

Prigrnuto prebelo,

Obučena crveno,

Da mu bude nevino.“

Jarilova žena bila je Lada, boginja leta, ljubavi i lepote, za koju se verovalo da živi u Iriju (raju) dok ne dođe proleće. Nakon prihvatanja hrišćanstva, Jarilove karakteristike prenele su se na Svetog Đorđa, a brojni običaji i rituali koji su se praktikovali u čast ovog slovenskog boga nastavljaju da se praktikuju na jednoj od najvećih srpskih slava - Đurđevdan.

Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj.

Potrebno je najmanje pet godina ozbiljnog ulaganja u stočarstvo Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, ali u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno je bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi ih obnovili. Dok je na pašnjacima i u štalama sve manje stoke, na papirima i u priči sve su veće mogućnosti za izvoz mesa iz Srbije. Država uklanja administrativne prepreke, kako bi domaće meso stiglo do daleke Kine, Turske i Rusije, a srpski stočari sve češće uklanjaju obore i okreću se ka biljnoj proizvodnji i ratarstvu. Tako, ni od najavljenog izvoza jagnjetine za Kinu, sredinom prošle godine, nije

bilo ništa. Stručnjaci objašnjavaju da izvoza nema i da ga još dugo neće biti, jer Srbija nema dovoljno stoke. Srbija, inače, ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini i izvozu mesa sa dalekim zemljama. Između ostalog, za Tursku, bez carine, može da ode 5.000 tona goveđeg mesa godišnje, a u Kinu, ta kvota iznosi oko 500.000 tona goveđeg i jagnjećeg mesa na godišnjem nivou. Agroekonomista Milan Prostran nije preveliki optimista kada je reč o najavljenom izvozu mesa za Kinu,

Izvor: večernjenovosti 13. februar, 2018.

71 Indiju i Tursku. Kaže, te destinacije su toliko daleko da bi cena mesa morala biti zlata vredna kako bi se pokrili samo troškovi transporta. ,,Odavno pratim kinesko tržište i jedino što smo imali jeste neki manji izvoz semena, jer to ima visoku vrednost”, govori Prostran. ,,To je daleko tržište i najmnogoljudnija zemlja, a mi ne da nemamo kapacitet u stočarstvu, već je ta grana kod nas u ozbiljnoj krizi. Sada imamo samo dva miliona svinja manje nego što ih je bilo devedesetih godina. Imamo i milion goveda manje. Jednostavno, nije lako nadoknaditi vremenski sve ono što smo izgubili. Potrebno je najmanje pet godina ozbiljnog ulaganja u govedarstvo i svinjarstvo da bismo se vratili na grane kada smo izvozili svinjsku šunku u Ameriku i bebi-bif u Evropsku uniju”.

A, da bi naše meso stiglo do novih destinacija, poput Kine, Indije, Turske i Rusije, osnovno je da se obnovi stočni fond. Agroekonomista Prostran naglašava da niko ne voli kratkoročne aranžmane, već su to ugovori od najmanje 5 do 10 godina zagarantovane isporuke. ,,Državnici su otklonili administrativne barikade potpisujući sporazume o slobodnoj trgovini, ali je potrebno uraditi dosta toga za izvoz mesa, kako bismo se mi pojavili na tržištu” jasan je Prostran. ,,Potrebne su ozbiljne investicije u stočarstvu. Rusija je dobro tržište, ali je i tu problem transport”. Srbija, priča Prostran, godišnje jedva da proizvede 450.000 tona mesa, pa je sporazum za Kinu, od 500.000 tona na godišnjem nivou – nerealan. Naša zemlja ne ispunjava čak

ni kvotu za EU, od 8.780 tona, jer maksimalno što smo uspeli da izvezemo jeste 1.500 tona. ,,Pitanje je koliko Srbija može da konkuriše velikim ekonomijama koje žele tržište Kine i Turske” kaže Prostran. ,,I to što Bosna izvozi meso za Tursku je tako jer oni finansiraju trošak transporta, a nama to niko neće da radi. Nama je potrebno da se domaći proizvođači organizuju u okviru zadruga, pa da mala gazdinstva postanu značajniji i konkurentniji proizvođači”. U EU, stočarstvo čini 70 odsto poljoprivredne proizvodnje, dok 30 odsto pripada ratarstvu. Kod nas je sve obrnuto, iako se zna da je stočarstvo lokomotiva razvoja primarne poljoprivredne proizvodnje.

Hrvatska na začelju u proizvodnji mlijeka u EU s udjelom manjim od 0,4 posto

Izvor: Agrobiz.hr, 5. februar 2018.

Tijekom 2016. godini farme u EU-28 proizvele su oko 168,3 milijuna tona mlijeka, pri čemu je proizvodnja kravljeg mlijeka iznosila 163 milijuna tona (96,9% svih količina), dok su sve ostale vrste mlijeka – ovčje, kozje i dr. činile 5,4 milijuna tona. Glavni dio proizvedenog mlijeka isporučen je u mljekare (157,1 milijuna tona), a preostali iznos (11,2 milijuna tona) korišten je na farmama, prerađeno ili prodano izravno potrošačima ili se koristilo kao hrana za životinje. Kada je riječ o isporuci kravljeg mlijeka u preradu ukupno je, prema podacima Eurostata, isporuče-

na količna od 153,2 milijuna tona mlijeka, pri čemu je Hrvatska imala isporuku od 490.000 tona, što čini manje od 0,4 posto ukupne isporuke u cijeloj EU. Prema podacima koji su objavljeni Hrvatska je na začelju u isporuci mlijeka u EU, zajedno sa Ciprom (198.000 tona), Luxembourghom (362.000 tona), te Maltom koja je imala proizvodnju od 43.000 tona kravljeg mlijeka. Zanimljivo je da je ispred Hrvatske po isporuci mlijeka Slovenija koja je ostvarila količinu od 575.000 tona. Podaci pokazuju da je ukupna proizvodnja kravljeg mlijeka u Hrvatskoj bila 671.000 tona, što je po količini više nego u Sloveniji koja je imala proizvodnju od 650.000 tona. Nakon pet godina pripreme mliječne kvote su nestale početkom travnja 2015 što je utjecalo na rast proizvodnje mlijeka, no ne u mjeri u kojoj se očekivalo. U 2016. proizvodnja sirovog kravljeg mlijeka u EU-28 ostala je relativno stabilna, uz lagani rast od 0,2 posto, ističu EU stručnjaci. Napominju kako je zabilježeno lagano smanjenje broja mliječnih krava (0,4%), dok su istodobno cijene mlijeka pale tijekom 2016. Na nacionalnoj razini mliječno stado povećao je Cipar (8,7%), Luksem-

burg (5,8%) i Irska i Nizozemska (4,5%). Veća smanjenja zabilježena su u Latviji (5,2%), Estoniji (5%), Litvi (4,9%), Slovačkoj (4,8%) i Grčkoj (4,5%). U 7 država članica mliječno stado ostalo je relativno stabilno, s povećanjem ili smanjenjem manje od 1%. Proizvodnja kravljeg mlijeka općenito je pratila trendove u nacionalnim stadima, s velikim rastom u Nizozemskoj (5,9%) i Irskoj (4%), dok je proizvodnja smanjena u dvanaest država članica, stoji u izvještaju. U nekoliko zemalja smanjenje mliječnih stada nadoknađeno je povećanjem produktivnosti, a očekivani prinos mlijeka po mliječnim kravama u EU-28 povećao se za 0,6% (40,2 kg / po grlu), dosegnuvši 6.941 kg po mliječnoj kravi u 2016. godini. Njemačka je činila više od petine (20,9%) ukupno isporučenog kravljeg mlijeka koje su prikupile mljekare u svim EU zemljama u 2016., dok su nešto više od šestine od ukupne količine (16,%) prikupile mljekare u Francuskoj. Nakon toga slijedi Ujedinjeno Kraljevstvo (9,6%) i Nizozemska (9,4%). Tijekom 2016. prikupljeno je ukupno 3,7 milijuna tona svih ostalih vrsta mlijeka. Španjolska je bila vodeća zemlja koja je prikupila naj-

Konjičko blago Zobnatice Nisu na prodaju i čekaju naredni derbi Alfa, Vedrana i Fila, koja treba da trči na proleće, te Vektor, takođe potomak generala Žitka. Gogile je jedan od favorita na predstoje-

ćim derbijima, ali ne zaostaje ni najkrupniji trogodac Alvin, kome je Aron iz susedne štale rođeni brat, te Olimpije (trenutno je u Šapcu), a učestvovao je već u 17 trka. I konj

veću količina ostalih vrsta mlijeka (970 tisuća tona). U Francuskoj je prikupljeno 777 tisuća tona mlijeka od drugih životinja, na trećem mjestu je Grčka sa 748 tisuća tona itd. Tijekom 2015. godine povećanje proizvodnje mlijeka u vezi s nestankom mliječnih kvota dovelo je do značajnog pada otkupnih cijena mlijeka. Ovaj je trend nastavljen 2016. godine, a pad cijena iznosio je 5,8% u usporedbi s 2015. i za čak 15,9% u usporedbi s prosjekom prethodnih 5 godina (2010-2015). Prema podacima Eurostat 168,3 milijuna tona proizvodnja svih vrsta mlijeka u EU u 2016, a 153,2 milijuna tona kravjeg mlijeka isporučeno u EU tijekom 2016 Najveći proizvođači po količini isporučenog mlijeka (udjeli): Njemačka – 20,9 posto, Francuska – 16 posto, Velika Britanija – 9,6 posto, Nizozemska – 9,4 posto, Italija – 7,5 posto, Poljska – 7,3 posto, Španjolska – 4,5 posto, Irska – 4,5 posto, Ostali – 20,4 posto Najmanje isporučene količine u EU: Malta – 43.000 tona, Cipar – 198.000 tona, Luxembourg – 362.000 tona, Hrvatska – 490.000 tona, Bugarska – 524.000 tona, Slovenija – 575.000 tona

Izvor: Dnevnik 19. februar 2018.

Fini je mlad ostao bez majke, a po sa jedva nešto više od dvesta duša, koliko broji Zobnatica ni manjeg naselja ni tako nadaleko čuvenog. Ne smeta meštanima ni što su ih

73 štali za elitu, o konjima koji ne daj bože, nisu za prodaju brine veterinar Milan Pražić već pune četiri decenije. Od njih se očekuje da budu šampioni i uđu u Muzej konjičkog sporta, koji je u sklopu Zobnatice. Ispred njega je spomenik Kazanovi, proslavljenom pobedniku mnogih trka.

davno proslavili pitomci istoimene ergele. Kako i ne bi kad je osnovana još 1750. u vreme dok je carica Marija Terezija tek počela naseljavati ove dugo zapustele krajeve Južne Ugarske, a danas najveća štala u Srbiji drži na stanu i hrani stotinak vrhunskih grla u prelepo uređenom prostoru. Topot kopita svakom ljubitelju ovih plemenitih životinja zvuči kao najlepša muzika. Uprava trenutno pokušava da proda neke konje, ali i da od ove godine opet organizuje galopske trke, po kojima je bila decenijama znana. Ergela, najpoznatija po konju Jadranu, čija statua je na ulazu u kompleks, godišnje dočeka više desetina hiljada turista. Najviše dece jer malo koja ekskurziju kad dopadne severa Bačke ne svrati u Zobnaticu. Tu početnici nauče i da se pravim jahačem mogu smatrati tek kad stisnutim kolenima mogu da skrckaju orah. Ali zreo. Za galopske i kasačke trke čeka se lepo vreme, pa da utabanim stazama opet jure potomci Jadrana. U

Svojom patinom šmek čitavom kompleksu daje kaštel, koji je podigao veleposednik Đula Terlei 1882. Sklad dvorca zidanog u duhu svedenog poznog klasicizma pomalo razbija visoka kula. Kažu da ju je gazda koristio da može sa visine proveriti da neko na imanju ne zabušava. Da je živ, video bi hipodrom, hotel i uzorno uređene poljoprivredne parcele, mali zoološki vrt, parkur za preponsko jahanje, manježe otvorene i zatvorene, te štale. Posetioci mogu da jašu konje i oko jezera, provozaju se fijakerom, ali ne može svako u sedlo vrhunskih grla koja su ponos ergele. O konjima se sem Pražića staraju njegov kolega Sergej Besermenji, treneri i drugi zaposleni. „Iako se smatra da su veterinari najveći problem, manjak su nam zapravo džokeji, jer su mnogi otišli i rade preko granice“, vajka se Pražić, koji zna rodoslov svakog konja u štali. Desi se povremeno maler i neki konj se povredi, pa se veterinari trude na sve načine da mu zaleče rane. Pražić objašnjava da ako konj slomi nogu, zakače ga o plafon, sve dok prelom ne zaraste.

“Baron ju je dva puta lomio, nosio gips po mesec i po dana i jadničak „lebdeo” u vazduhu sve to vreme. Iako ti konji retko posle mogu učestvovati na derbijima, često prave najbolju ždrebad, pa je zato jako važno da sasvim prezdrave, a ne da ih ubijemo kao što su neki „stručnjaci” onomad predlagali. Tako Baron sada ima najlepše potomstvo u Zobnatici”, prepun je Pražić hvale za veterana.

koja je bila odličan skakač prepona, ponos je štale. Htela jedna gospođa da ga kupi, kaže platiće koliko god

zatražimo. Odbili smo je najljubaznije što smo umeli, jer nema tih para za koje bi dali da ode, neka ga

Svi divlji konji su zapravo izumrli

Najčešće su povrede zglobova i tetiva, dok se kolike lakše rešavaju. Izlečene omice idu u priplod ili se konj vraća u sport. „Lane je rođeno 19 ždrebadi, 11 punokrvnih imamo, ostalo smo prodali“, objašnjava Pražić. Najviša je kobila Jula, 182 centimetra ima u grebenu. Šestogodac s imenom Gazda ima glavu pravog arapa, iako je dorat, a poznat je po tome što mu je majku ubio grom. „Othranili smo ga kad mu je majka stradala, prelep je i može se kupiti. Viktori, kumica princeze Jelisavete Karađorđević, u maju će biti pripuštena, jer nema potreba da više trči“, kaže Pražić. Mnogima je najlepši u ergeli. Kao dvogodac, Aspektor je imao šest nastupa i uvek je pobeđivao, a sa tri godine, od osam trka dobio je šest. Svi ovdašnji konji dobijaju latinično slovo „z„ kao žig i oznaku porekla, jer nije svejedno u kojoj su štali rođeni. Prospektor, bivši šampion i ponos Zobnatice, sa 19 godina je suviše star da opet trči na derbiju, ali se i dalje momački dobro drži. „I polukrvni Jaran od majke Jasmine,

tu kod nas“, smeška se Pražić.

Svi divlji konji na svetu su izumrli, podatak je istraživanja koje je ne-

očekivano izmenilo saznanja o razvoju konja na osnovu nove DNK

Izvor: Energetski portal, 5. mart 2018.

analize njihovog porekla. Konji za koje se verovalo da su poslednji divlji konji na Zemlji, poznati kao konji Prževalski, zapravo su pripitomljeni konji koji su pobegli svojim vlasnicima, navodi se u radu objavljenom u časopisu Science. ,,To je bilo veliko iznenađenje“, kazala je koautorka rada Sandra Olsen iz arheološkog odeljenja Instituta za biodiverzitet i Muzeja prirodnjačke istorije Univerziteta Kansas. Otkriće je takođe pokrenulo novo istraživanje kojim se želi utvrditi pravo poreklo današnjih pripitomljenih konja.

U Danskoj svinje prevazišle broj ljudi! Svinje su postale najbrojnija kategorija stoke na evropskom tržištu, a u Danskoj su prevazišle broj ljudi i to više nego duplo, saopštio je danas Eurostat. Ta evropska statistička agencija je navela da svinje, kojih u EU ima oko 150 miliona, daleko nadmašuju broj krava i bikova, koji su sa 89 miliona glava druga najveća kategorije stoke. Eurostat navodi da je najveći broj svinja u EU – 40 odsto, u Španiji i Nemačkoj, a dosta ih ima i u Francuskoj, Danskoj, Holandiji i Poljskoj. Danska je jedina država u kojoj svinja ima više nego ljudi, a na svakih

100 stanovnika dolazi 215 svinja. Nije slučajnost da je reč o zemlji koja je u Evropi poznata po kvalitetnoj slanini. Holandija je druga

na listi, sa 70 svinja na 100 ljudi, u Španiji 63 svinje dolaze na 100 ljudi, a na trećem mestu je Belgija, gde je odnos 54 prema 100.

Nestanak pčela nepovoljno utiče i na privredu

Izvor: BIZlife, 19. februar 2018.

Pčelarenje

već i kada je u pitanju rod žitarica, industrijskog bilja, voćaka, koje pčele oprašuju, ocenjeno je na ovoj veoma posećenoj tribini.

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Kako pčele greju košnicu?

Za četiri godine broj pčela u Srbiji se smanjio za 20 do 37 odsto, a njihovo nestajanje se odražava na privredu čitave zemlje, rečeno je na tribini ,,Uzroci nestajanja pčela u Evropi i kod nas”. Na tribini koja je održana u Jagodini u okviru projekta ,,U korak s Evropom”, o ovom globalnom problemu govorio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mića Mladenović, koji je naglasio da je nestajanje pčela je izraženo svuda u svetu. SAD, Izrael, afričke zemlje, zemlje Evropske unije i kreće se i do 45 odsto, rekao je Mladenović pčelarima Jagodine i Pomoravlja. On je naveo da se u Srbiji za četiri godine broj pčela smanjio za 20 do 37 odsto, a u Centru za selekciju matica od 2,65 do 13,04 odsto. Marković je istakao da ima čak 17 uzroka nestajanja pčela, a među prvima su bolesti varoa i nezemoza, a zatim nestručna upotreba pesticida i insekticida u poljoprivredi. Nestanak i zdravlje pčela, odražava se na privredu zemlje, ne samo kada je u pitanju proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda,

Stiže ledeni talas! Šta pčele čine da prežive zimu? Pčele su hladnokrvni insekti, koji mogu da izdrže više temperature nego sisari. Međutim, kada su temperature niske, a one se ohlade, postaju spore, jer u njihovim mišićima nema dovoljno energije. Ipak, zdrava društva ne umiru tokom zime - pčele se okupe i primenjuju dve tehnike. Jedna je ishrana zalihama meda, a druga stvaranje toplote, koja takođe zavisi od dostupnosti meda. Pčele koriste posebne mišiće da bi pomerale krila. Kada se nalaze

unutar košnice, one i dalje mogu da koriste ove mišiće, slično kao što ljudi koriste stopala na papučicama automobila tokom vožnje. Na ovaj način stavaraju toplotu, a telo mogu da zagreju do čak 43,8 stepeni Celzijusa. Mnogo pčela “grejalica” na istom zadatku omogućava da košnica bude topla tokom hladnih dana. Košnice nemojte suviše utopljavati umotavanjem, da ne bi došlo do pregrevanja! Stvaranje toplote izuzetno je važno za opstanak “beba” pčela. “Grejalice” se smeštaju na vrh ćelija, vibriraju stomakom, mašu krilima i tako proizvode toplotu. Mnoge ćelije ostaju prazne, da bi se pčele tu smestile i grejale bebe sa svih strana.

Konkurs za projekte proizvodnje i prerade organske hrane

Izvor: eKapija, 2. mart 2018.

NLB banka Beograd raspisala je danas sedmi po redu konkurs za najbolje projekte u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane – NLB Organic. Rok za prijave je 20. maj, a pravo učešća imaju poljoprivredni proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, sertifikovani ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju. Učešće je omogućeno i proizvođačima koji su u sistemu kontrole kroz grupni sertifikat, odnosno imaju ugovor sa organizatorom proizvodnje koji je vlasnik sertifikata.

Organo Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Globalni procvat organske proizvodnje

Izvor: Agronews

U svetu trenutno ima 57,8 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u organskom statusu, 2,7 miliona organskih proizvođača, a vrednost ovog tržišta dostigla je skoro 90 milijardi američkih dolara, što je za oko 10 milijardi više u odnosu na prethodnu godinu. Prema najnovijim podacima koji su objavljeni u statističkom godišnjaku o organskoj poljoprivredi u svetu ”The World of Organic Agriculture 2018”, organsko tržište u Evropi nastavlja da raste i u 2016. poraslo je za 11,4%, a njegova vrednost dostigla je skoro 33,5 milijardi evra. SAD su vodeće tržište sa 38,9 milijardi evra, a zatim slede Nemačka (9,5 milijardi evra), Francuska (6,7 milijardi evra) i Kina (5,9 milijardi evra).

Imajući u vidu izjednačenost u kvalitetu projekata, kao i sugestije samih proizvođača na terenu, NLB banka Beograd je odlučila da ovog puta nagradni fond od milion i po dinara bude ravnomerno raspoređen na tri pobednička projekta, koja će odabrati stručna komisija. Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke Beograd,

istakao je da o potencijalu organske proizvodnje dovoljno govori činjenica da je u 2016. godini Srbija izvezla organske proizvode u vrednosti od oko 19 mil. EUR, pri čemu 78,7% u zemlje EU, najviše u Italiju, Nemačku i Holandiju, a 14,1% na tržište Sjedinjenih Američkih Država. ,,Srbija obiluje zemljištem koje nije kontaminirano hemijskim supstancama, a imajući u vidu usitnjenost poseda, organska proizvodnja dodatno dobija na značaju, jer i na manjim površinama može da obezbedi egzistenciju za članove domaćinstva. Ulaganje u ovaj vid proizvodnje je značajno i u smislu doprinosa izvozu, jer se procenjuje da više od 90% organskih proizvoda završi na inostranim tržištima. To ne iznenađuje ako imamo u vidu da je, prema najnovijim globalnim podacima, u 2016. godini vrednost organskog tržišta dostigla skoro 90 mlrd. USD, uz istovremen rast površina pod organskom poljoprivredom na 57,8 miliona hektara, koje obrađuje oko

2,7 miliona organskih proizvođača”, rekao je Greganović. Predsednica stručne komisije, dr Snežana Oljača, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednica Upravnog odbora udruženja Serbia Organica, istakla je da je posebno raduje i sve viši nivo kvaliteta dospelih projekata. ,,Značajna je i činjenica da nam projekti stižu iz svih krajeva Srbije, uključujući i nerazvijena područja u kojima je organska poljoprivreda našla značajno mesto u strategiji razvoja za naredni period’’. Broj projekata u prethodnih nekoliko ciklusa NLB Organic konkursa je rastao iz godine u godinu, tako da je dostigao skoro 300 prijava. Pobednica prošlogodišnjeg konkursa bila je Mirjana Stevanović, čije gazdinstvo se nalazi u selu Karanovac kod Varvarina, za projekat ,,Nabavka opreme za pakovanje organskih proizvoda po zahtevima savremenog tržišta”.

Stranica za tehnologe

lekovita svojstva ovakvog napitka kad je prehlada u pitanju. Što niko ne spori.

Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Inače, ma šta neko mislio o ovom napitku, činjenica je da se vino danas kuva po celom svetu: Englezi ga zovu mulled wine, Nordijci glögg ili gløgg, Holanđani bisschopswijn (biskupovo vino), Francuzi vin chaud, Bugari греяно вино, Brazilci quentão ili vinho quente, Česi svařené víno, Mađari forralt bor, Italijani vin brulé (sprženo vino), Japanci kan zake (grejani sake) ili shoga zake (sake od đumbira), ako ste u Rusiji tražite глинтвейн, Rumuniji vin fiert, Poljskoj grzane wino (imaju tamo i vruće kuvano pivo), a kod Tura-

Kuvano vino govori sve jezike! Izvor: vino.rs. Ališa Huberman

Kuvano vino – ništa lakše, ništa komplikovanije! Da li je to uopšte vino? Negde i nije... Ali, kako god okrenete, bilo da stavite nešto u vruće vino ili naspete zagrejano vino u nešto drugo, lepo ćete se okrepiti negde na snegu na planini, možda izlečiti ako ste kod kuće, ali verovatno i dobro zabaviti. Ako izuzmemo kafu, najpopularniji topli napitak u Srbiji je Šumadijski čaj, odnosno – kuvana rakija. Odmah tu negde iza popularnosti dođe kuvano vino. Nekad se kuvalo gotovo svakodnevno, u kafanama i kod kuće, danas (izgleda) najviše na improvizovanim zimskim vašarskim štandovima. Da ljudi ogreju šake i malo dušu! Istorijat termički obrađenog vina datira, čini se, iz antičkih vremena. Veruje se da su Rimljani prvi došli na ideju da svoje omiljeno piće malo začine, malo zagreju na vatri i njime posluže promrzle legionare na pohodima po severu Evrope. To ih je barem spasavalo od hladnoće, ako već ne od napada varvara. Uostalom, biće da su tada otkrivene i zdravstvene beneficije, tačnije

ka sıcak şarap. Ipak, najozbiljniji su Nemci i Austrijanci sa svojim glühweinom, maglenim, ili zamagljenim vinom, mada je verujemo čaša ta koja se magli. Ovakvo vino oni najčešće prave za božićne svečanosti, a kopiraju ih u Alzasu. Nekada se takvo vino pilo iz specijalnih krigli, pehara, najčešće sa poklopcem, kako mirisi ne bi odlazili uzalud. Takve posude zvale su se tankard, a najstariji srebrni i pozlaćeni datira iz 1420. godine i pripadao je grofu Johanu IV od Katzenelnbogena, prvom zvaničnom uzgajivaču rizlinga. Ne znam zbog čega danas nisu popularni, ali recepti za kuvana vina iz

tog doba definitivno su bili maštovitijih nego ovi današnji. Recimo, glühweinse se pripremao od zagrejanog crvenog vina sa dodatkom štapića cimeta, karanfilića, semena anisa, limuna, šećera, pa ponekad i malo vanile, a pri konzumaciji se uz njega često naiskap pila po čašica ruma ili nekog drugog šnapsa uzvikujući: Schuss! Već ovde se pojavljuju varijacije korišćenja nealkoholnih voćnih vina, od višnje ili borovnice, ali i varijetet – kuvano belo vino. Naravno, crveno je dostiglo daleko veću popularnost. U Nemačkoj se pojavio i feuerzangenbowle, gde se u kuvano vino utapala slatka veknica obogaćena rumom. Recept za nordijski glögg sličan je nemačkom, pogotovo onoj „schuss“ varijanti, samo što se ovde umesto ruma dodavala vodka ili brendi. Kako i dolikuje, u ovim hladnim zemljama navika kuvanja vina održala se u dobroj meri do današnjih dana, pa je moguće kupiti brojne mešavine začina za glögg koje se samo uspu u tečnost kuvanu na

60-70 stepeni Celzijusa. Ovo vino se uparuje sa suvim grožđicama, pečenim i slanim koštunicama ili popularnim kolačićima i hlebčićima sa đumbirom i marmeladom od jagoda u Danskoj. Pored bezalkoholnih varijanti glögga, popularne su i one od kuvanog porta ili madeire.

se tvrdi da ga je izmislio lično Hipokrat kao lekoviti napitak i po kome se svojevremeno zvalo hipokris.

U Francuskoj je ovo mešavina jeftinog vina sa šećerom i cimetom i ne mora biti baš slatka, Holanđani stavljaju narandžu umesto limuna, Bugari med umesto šećera. U Moldaviji izvar prave sa biberom i medom, dok Rumuni ukuvaju i parčiće jabuke.

Pivo se može podeliti na vrste na osnovu više kriterijuma: prema načinu vrenja, prema boji, prema sadržaju alkohola i prema polaznoj sirovini.

Najdalje su otišli Kanađani, oni i u kuvano vino umešaju svoj javorov sirup i dodatni alkohol, pa to nazivaju caribou i piju tokom lokalnog zimskog kvebečkog festivala. Možda zvuči zanimljivo da je tokom Srednjeg veka bilo popularno hladno vinsko piće würzweine, za koje

Pivo Izvor: https://vrste-piva.weebly.com/ vrste-piva.html

Prema načinu vrenja: Generalno, sva piva se dele na dve osnovne vrste: lageri i ejlovi. Osnovna razlika između ovih vrsta je u samom procesu proizvodnje. Da li je neko pivo lager ili ejl određuje se na osnovu tipa pivarskog kvasca koji se koristi i od temperature procesa. Ejlovi se prave sa kvascem koji započinje proces vrenja na površini i na višoj temperaturi i pro-

81 ces traje relativno kratko. Sa druge strane, lageri se prave sa kvascem koji započinje proces fermentacije na dnu i odvija se na nižim temperaturama, a traje nešto duže.

Crna piva - vrlo tamna, gotovo neprozirna piva koja su vrlo hranljiva i najčešće imaju ukus karamele ili crne čokolade. Najpoznatije vrste su Kostritzer, Asahi, Sapporo i Kirin.

Lageri- Ova piva se proizvode se vrenjem na nižim temperaturama, primenom pivskog kvasca donjeg vrenja. Ovde spadaju poznati tipovi piva: pilzenski, bečki, minhenski i dortmundski tip. U proizvodnji ovih piva nepoželjno je koristiti šećer. Ova piva piju se hladna, na temperaturi od 5 do 12°C i imaju karakterističan pun ukus i bogatu i trajnu penu.

Prema sadržaju alkohola:

Ejlovi- Ova piva se proizvode vrenjem na višim temperaturama, upotrebom pivskog kvasca gornjeg vrenja. Najpoznatiji tipovi ove vrste piva su Midl, Bitter, Pale ale, Bown ale, Scottish ale, Irusch ale, Altbier. Ova piva se piju topla, na ambijentalnoj temperaturi, oko 20°C, što znači da se u principu ne hlade. Ova piva točena u čašu ne formiraju penu, siromašnijeg su ukusa u odnosu na lager piva i sadrže više alkohola.

Prema boji: osnovna podela piva prema boji je na SVETLA, TAMNA I CRNA. Svetla piva - Najpoznatije vrste svetlih piva su Heineken i Stella Artois. Crvena piva - Najpoznatija vrsta crvenog piva je Kilkenny. Tamna piva – Najpoznatije vrste tamnog piva su Potrter i Stout. Najpoznatije Stout pivo svakako je Guinness.

Sadržaj alkohola u pivima koja se danas proizvode se kreće u rasponu od 0,5% do 10%.Piva se na osnovu ove podele dela na: bezalkoholna piva (manje od 0,5% alkohola) laka piva (ispod 3,5% alkohola) standardna piva (lager i ale) - od 3,5 do 5% alkohola jaka piva (preko 5% alkohola) ječmena piva (preko 8% alkohola)

Prema polaznoj sirovini: Osnovna sirovina za proizvodnju svih tipova piva je ječam, odnosno slad, u nekim slučajevima je dozvoljena zamena dela slada drugim sirovinama. Najčešći dodaci su kukuruz, pšenica i raž. Kukuruzno pivo - kod njega je do 70% slada zamenjeno kukuruzom. Pšenično piva - zamena ječma pšenicom. Ova piva se nazivaju i Bela piva. Najpoznatija su Berliner Weisen i Weisenbier. Pivara Weifert proizvodi ovaj tip piva pod nazivom Belo. Ražano pivo - Raž daje pivu neka nestandardna svojstva: voćni miris, uljastu i često ljutu aromu. U Nemačkoj se proizvodi ražano pivo Schierlinger Roggenbier, a u Austriji Goldroggen.

Danijela Radujkov, dipl. inž. polj.

Lancelot 450 WG - pravo rešenje za suzbijanje korova u strnim žitima U najvećem broju slučajeva, u strnim žitima je neophodna primena herbicida da bi se ostvarili zadovoljavajući prinosi. Registrovan je veliki broj preparata za suzbijanje korova u ovim usevima. Herbicidi registrovani za suzbijanje korova u usevu strnih žita uglavnom pokazuju solidnu efikasnost na većinu korova koji se javljaju, a pojedini preparati se izdvajaju po vrhunskom delovanju na neke korove koji mogu da predstavljaju problem u ovim usevima. Kada govorimo o primeni preparata za suzbijanje korova u usevima strnih žita, ono što izdvaja vrhunske od prosečnih herbicida jeste delovanje na dve korovske vrste prilepaču (Galium aparine) i palamidu (Cirsium arvense). Pored toga što koristi hranljive materije i vodu namenjene gajenom usevu, prilepača može da otežava žetvu usled otežanog rada kombajna. Palamida je biljka sa izuzetno jakim korenom i dugim puzećim rizomima, pojavljuje se oazno, jak je kompetitor i može u potpunosti da uguši gajeni usev. Veliki broj herbicida registrovanih u raznim kulturama ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovično delovanje. Kao herbicid koji besprekorno rešava palamidu, prilepaču, kao i gorušicu, mišjakinju, štavelj, ambroziju, kamilicu, poponac i druge korove u strnim žitima, izdvojio se Lancelot

U rezervoar prskalice, okvašivač se dodaje poslednji.

450 WG. Odlikuje ga velika pokretljivost, zbog čega odlično deluje na korove koji imaju duboko razvijene podzemne organe kao što je palamida, jer se preparat spušta u rizome i potpuno ih uništava, što se može najbolje uočiti sledeće vegetacione sezone kada se primeti da palamida nije više prisutna u narednom usevu. Preparat Lancelot 450 WG sadrži dve aktivne materije- Aminopiralid i Florasulam. Za razliku od većine drugih herbicida registrovanih za primenu u usevima strnih žita, Lancelot 450 WG se osim delovanja preko lista, odlikuje i vrlo dobrim delovanjem preko zemljišta (1-3 nedelje nakon primene), čime je omogućeno delovanje na korove koji kasnije niču ili na one koji imaju produžen period nicanja. Što se tiče

simptoma delovanja ovog preparata, najpre je bitno istaći da rast i razvoj korova prestaju već u roku od jednog dana nakon tretmana. Korovi vrlo brzo usvajaju ovaj preparat, tako da padavine 1 sat nakon primene ne mogu umanjiti njegov efekat. Nakon 3-4 dana, simptomi se ispoljavaju u vidu gubitka boje i uvijanja listova koje je praćeno skraćivanjem internodija, dok potpuno sušenje korova nastupa 2-3 nedelje posle primene herbicida. Preporučena doza primene ovog preparata je 33 grama po hektaru. Poželjno je da se prilikom primene doda i okvašivač kao što je Imox (0,1%) ili Trend 90 (0,1%) radi boljeg kvašenja lisne površine i distribucije preparata po tretiranoj površini.

Preparat Lancelot 450 WG se može primeniti od početka bokorenja do pojave drugog kolenca pšenice i ječma. Prednost primene preparata do faze drugog kolenca je u tome što su korovi dobro vidljivi i u gušćim usevima strnih žita i što deo preparata dospe na površinu zemlje što kasnije omogućava preparatu da pokaže i svoje dobro zemljišno delovanje. Ovaj preparat se, takođe, od drugih izdvaja po tome što poseduje vrlo dobru aktivnost i pri nižim temperaturama, čak i do 5̊C, tako da možemo da očekujemo odličnu efikasnost i u slučaju hladnijeg perioda u vreme primene preparata. Kada govorimo o plodoredu, iste jeseni se mogu sejati ozima žita i uljana repica; sledećeg proleća kukuruz, suncokret, šećerna repa, krompir, mrkva, luk, lucerka, dok se nakon 14 meseci mogu sejati soja i grašak. Preparat Lancelot 450 WG je dobro rešenje kada se pšenica kombinuje u plodoredu sa uljanom repicom,

jer nema ograničenja, odnosno ne smeta narednom usevu uljane repice za razliku od nekih drugih preparata koji u pojedinim godinama mogu loše delovati na uljanu repicu. Preparat Lancelot 450 WG se pakuje u hektarskoj dozi (33 g) ali postoji i pakovanje od 500 grama. Kao što znamo, korovi u usevu strnih žita, kao i u drugim usevima,

mogu značajno uticati na smanjenje prinosa. Da bi to sprečili, potrebno je izabrati najpre kvalitetan herbicid, kao što je Lancelot 450 WG, koji će svojom efikasnošću opravdati postojanje na tržištu i poverenje kupca. I još nešto, primena preparata Lancelot 450 WG u ovoj sezoni itekako utiče na smanjenje brojnosti biljaka palamide u narednoj sezoni. A to je tzv. dodata vrednost.

85 pa je usvajanje preparata brzo i znatno lakše nego u suvim periodima. Takođe, nakon usvajanja nema opasnosti od spiranja kišom. • voditi računa o uslovima tokom dana, vetru, temperaturama i vlažnosti vazduha. Što se tiče vetra možemo se prilagoditi veličinama dizni ili korišćenjem vazdušne podrške u ratarstvu, korigovanjem vazdušne mase na atomizerima u voćarstvu • izbegavati tretiranja u najtoplijim delovima dana u toplim mesecima zbog bržeg isparavanja vode tj. rastvora za tretiranje

Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Kako što bolje iskoristiti fungicide? Uzimajući u obzir cenu koštanja proizvodnje, radne snage, repromaterijala potrebno je sve mogućnosti iskoristiti do kraja. Postoji više preporuka kojih bi se trebalo pridržavati kod korištenja pesticida. Podešavanje prskalica i korišćenje adekvatnih dizni. Prilagoditi brzinu kretanja, protok vazduha, količinu vode kojom se tretira tj. dobro istretirati biljke ali da se ne sliva rastvor preparata sa listova. To su sve opšte stvari kojih se treba pridržavati. Ono o čemu treba posebno voditi računa su sledeće stvari: • pH rastvor, naročito kada se koristi alkalna voda što je čest slučaj u Vojvodini. Dok je većina fungicida stabilna na različitim pH, neki kao što su captan ili mankozeb se dosta lako razgrađuju u alkalnoj sredini. Poluživot aktivne materije captan na pH 5 iznosi 32 sata, na pH 7 je 8 sati, a na pH 8 samo 10 minuta. Kod aktivne materije mankozeb je situacija slična,

• • •

•

na pH 5 poluživot je 32 sata, 17 sati na pH 7, a 34 sata na ph 9 insekticidi su osetljiviji na pH vrednosti vode nego fungicidi postoje sredstva za korekciju pH vode odnosno rastvora (FitoFert pH Green) često dodavanje okvašivača, pogotovo ukoliko su preporučeni uz preparat značajno povećavaju efikasnost i trajnost preparata. Neki okvašivači sadrže UV protektante što znači da smanjuju UV razgradnju preparata. Neki okvašivači na bazi ulja tj. parafina imaju negativno delovanje na gljive, npr. pepelnicu utičući jako loše na zoospore gljive. protektivne fungicide bi trebalo primeniti po suvom vremenu radi bržeg sušenja depozita i boljeg vezivanja preparata za površinu lista. Primena preventivnih preparata nekoliko sati pre velikih kiša će izazvati gubitak preparata i lošije delovanje. primenjivati sistemične preparate u kišnim i vlažnijim periodima jer je tada kutikula tanja - „isprana“

• voditi računa o rezistentnosti gljiva prema fungicidima i držati se određenih pravila npr. da ne treba primanjivati sistemične fungicide ispod preporučenih doza jer se gljive tada brže „adaptiraju“ fungicidima i ne primenjivati sistemične fungicide kod visokog intenziteta napada sa obilnom sporulacijom zbog verovatnoće pojave mutanata u toj populaciji koji su otporniji na delovanje fungicida. Rešenje je ili miks sa preventivnim fungicidima koji bolje rešavaju problem spora ili primeniti prvo preventivne, a onda sistemične fungicide. • voditi računa o miksovanju preparata jer to ponekad može dovesti do pojave fitotoksičnosti. Tako npr. mešanje sumpora sa uljima može dovesti do fitotoksičnosti čak i u intervalu između njihovih primena od 2 nedelje. Takođe sumpor ne primenjivati na visokim temperaturama preko 28°C, kao i bakar na niskim temperatura ispod 5°C i vlažnom sporosušećem periodu. Takođe bakar ne mešati sa fosfornom kiselinom jer bakar postaje znatno dostupniji i toksičniji u kiseloj sredini. Kaptan takođe može biti fitotoksičan kada se koristi sa uljima ili u periodu primene od 4 dana. Prilikom miksovanje fungicida, treba ih prethodno proveriti jer nekontrolisano mešanje može dovesti i do inaktivacije fungicida. • pakovanja fungicidi u vodotopljivim kesicama (kod nas su retki) se ne primenjuju sa uljima ni đubrivima koja imaju bor zato što sprečavaju rastvaranje kesica. Kada je o miksu pesticidnih preparata i folijarnih đubriva reč, mešati u sledećem redosledu (osim ako uputstvom nije drugačije određeno): • • • • • • • •

sipati prvo manju količinu vode; zatim vodotopive kesice; u vodi razmućene praškaste preparate; granulisane preparate; SC preparate; EC preparate; đubriva uvek idu na kraju; ostatak vode;

Pridržavanje svih ovih stavki je poželjno i preporučljivo jer se uprkos određenim poteškoćama (česte kiše, konstatni vetrovi, iznenadni i jak napad štetočina...) pun efekat fungicida samo tada može ostvariti.

EXPO 11 – dobri domaćini, još bolji gosti Po jedanaesti put kompanija Agromarket je u periodu 19 – 21. februara (Hala 5 Beogradskog sajma) održala svoj kućni sajam, EXPO 11. Tokom prva dva dana, više od 1500 posetilaca, poslovnih partnera iz Srbije moglo je da se upozna sa novinama u portfoliu garden sektora, sektora pesticida, vodotopivih i folijarnih đubriva, semena… Domaćini su poslovnim prijateljima među više od 3000 izloženih artikala predstavili i brojne novine, pri čemu su najveću pažnju izazvali robotizovana akumulatorska kosačica, novi modeli trimera i prskalica, pesticidi Delegate 250 WG, Priaxor, đubriva Fitofert Speed G i FitoFert Speed S, novi sortiment semena strnih žita (Sothys, Santorin, Foxyll…) i drugi brojni proizvodi. Poslovnim prijateljima sa područja Srbije je ponuđena i nova aplikacija “Online poručivanje” što je izazvalo izuzetno veliki interes. Sajamska manifestacija, od kako je preseljena 2016. u Beograd, poprimila je međunarodni karakter što se i ove godine potrvdilo 21. februara kada je preko 400 poslovnih prijatelja iz Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Makedonije,

Hrvatske, Grčke, Iraka, Albanije, Belgije, Kosova… Svi oni su uz svesrdnu pomoć domaćina mogli da upoznaju ponudu koju Agromarket ima za njihova tržišta. Tokom sva tri dana trajanja EXPO 11, održavana su predavanja o novinama u ponudi za 2018. godinu, i to domaćim kupcima su predstavljene teme: “Aktuelnosti u zaštiti bilja – voćarstvo“ (Goran Jakovljević), „Fitofert u ishrani bilja – voćarstvo“ (Miloš Stojanović), „Aktuelnosti iz Agromarket-a u zaštiti bilja – povrtarstvo“ (Mladen Đorđević), „Fitofert u ishrani bilja – povrtarstvo (Goran Radovanović)“, te „Prezentacija asortimana Telwin-a za 2018. godinu (Francesco Cogo). Poslovnim partnerima iz inostranstva predstavljene su sledeće teme: „Aktuelnosti iz Agromarket-a u zaštiti bilja“ (Dragan Đorđević), „Fitofert u ishrani bilja“ (Goran Radovanović), „Prodajni program Villager-a u Sloveniji“ (Zvonko Gavrilov). Tradicionalno, poslednjeg dana sajma organizovano je izvlačenje dobitnika u nagradnoj igri. Preko 1500 kupona je bilo u igri, a dobitničke kupone su naizmenično izvlačile dve ljupke dame, Milica Pavićević iz DC Danilovgrad i Samira Smajlović iz DC Sarajevo uz pomoć voditelja programa Dejana Pantelića. A dobitnici vrednih nagrada su:

87 Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Dalibor Radulj - Motorna kosačica Villager VS 51 P Melanija Džudžar - Motorna kosa Villager BC 1250 PE Slavko Zurzulj – Doza KWS semena kukuruza Dragan Bojanić - Doza KWS semena kukuruza Adnan Ćoralić - Doza KWS semena kukuruza Leonardo Biskupović – Komplet herbicida DuPont Lela Ivković - Komplet herbicida Dow AgroSciences Goran Glenović – Pakovanje (5/1) FitoFert Speed Aca Janković – Pakovanje (5/1) FitoFert HumiSuper Plus

Pored radnog dela, na sajmu se našlo vremena i za druženje, priču, susrete starih prijatelja, nova prijateljstva, što je sve upotpunilo prijatnu sliku sa EXPO 11, koja je i najbolja pozivnica za EXPO 12.

Ipak, IPARD

Ivana Tanurdžić, novinar

Dugo očekivani IPARD fondovi postali su dostupni našim poljoprivrednim proizvođačima krajem prošle godine. IPARD II je program koji je usvojen odlukom Evropske komisije, 20. januara 2015. godine, kao Program pretpristupne pomoći za ruralni razvoj Republike Srbije za period 2014-2020. godine. IPARD II program je najznačajniji program pretpristupne podrške ruralnom razvoju i prvi dokument iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije koji je odobren od strane svih članica Evropske unije. Glavni cilj i svrha ovog programa je da pomogne poljoprivredne proizvođače i prerađivače, kao i sve stanovnike ruralnih područja Republike Srbije, da postepeno podižu svoje kapacitete i potencijale kako bi se blagovremeno i na pravi način, pripremili za ispunjavanje evropskih standarda i zakona u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije i zaštite životne sredine. Program definiše mere koje će omogućiti finansijsku podršku sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje, sektoru prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda, kao i podršku diverzifikaciji ekonomskih aktivnosti u ruralnim oblastima Republike Srbije. Prioritetni sektori za investiranje su sektor mleka, mesa, voća i povrća i ratarstva. Kako iskustva iz drugih zemalja pokazuju da je najveći deo neprihvaćenih projekata odbijen zbog loše pripremljene dokumentacije, razgovarali smo sa Nićin Radivojem i Stegić Milanom, partnerima u konsultantskoj kući Terra Consulting iz Novog Sada, o temama koje su

88 najznačajnije za uspešno učestvovanje poljoprivrednih proizvođača na IPARD pozivima: Koliko je velika zainteresovanost poljoprivrednih proizvođača za IPARD podsticaje i šta vide kao najveću prepreku? Poljoprivredni proizvođači su pokazali veliku zainteresovanost za IPARD podsticaje, a posebno za nabavku traktora. Međutim, interesovanje je bilo značajno veće od broja poslatih projekata pre svega zbog činjenice da postoje nejasnoće u IPARD pravilima koje nisu do kraja pojašnjene od strane Uprave za agrarna plaćanja što je unelo dozu nesigurnosti kod proizvođača. Mi ovo vidimo kao proces učenja same Uprave, samih proizvođača i konsultantskih kuća koje pružaju podršku na terenu, ali je neophodna bolja međusobna saradnja kako bi se uočeni problemi rešavali. Da li su IPARD podsticaji zakasnili ili su stigli u pravo vreme? IPARD podsticaji su dugo godina u nazad najavljivani, ali dobro je da su stvoreni uslovi da poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost korišćenja ovako značajnih sredstva. Šta je najveća vrednost ovakvih podsticaja, odnosno šta poljoprivrednici treba da prepoznaju kao najveću šansu? Osnovni cilj IPARD-a jeste da se unapredi poslovanje proizvođača i time poveća njihova konkurentnost. Sami proizvođači uočili su da kroz značajna sredstva IPARD fonda, mogu da unaprede svoju proizvodnju i učini je konkurentnijom i profitabilnijom.

Koliko je sama procedura kompleksna i šta su neki osnovni koraci u samom procesu prijava? Procedura je veoma zahtevna i u velikoj meri drugačija od onoga što smo imali kroz nacionalne mere. Pravila su drugačija i zahteva se priprema veoma opsežne dokumentacije kako u prijavi projekta (biznis plan, ponude, građevinske dozvole...) tako i u toku i nakon realizacije investicije (računi, potvrde o zadovoljavanju niza standarda, upotrebna dozvola i sl.). Međutim, niko ne treba da se obeshrabri jer su mogućnosti IPARD fonda veoma velike.

PRIJAVA ZA ČASOPIS

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: --------------------------------------------

Prošao je prvi poziv, kako biste ocenili rezultate prvog ciklusa? Po našem mišljenju, broj podnetih zahteva je veoma zadovoljavajući. Međutim, faza ocene projekata, koja je sada u toku, pokazaće koliko je Uprava uspela da jasno definiše pravila na osnovu kojih su rađeni projekti, i na koji način će se ona postaviti prema onim poljoprivrednicima koji možda nisu uspeli da na najbolji način pripreme svoje projekte. Šta mogu poljoprivrednici da očekuju u narednom periodu i kako biste ih savetovali da se pripreme za sledeće pozive? Proizvođači treba da vode domaćinski svoja gazdinstva, da vode profitabilno poslovanje i da vode računa o stvarnom obimu investicije koju žele da realizuju, odnosno da njihovo poslovanje može da izdrži investiciju koja je planirana. Važno je voditi računa i bodovima, a posebna podrška pruža se mladim osobama do 40 godina, ženama, zadrugarima i sl.

Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

91 Dr Zorica Jestrović sektor semena 063/59-01-139; Marko Minić sektor semena 069/511-06-44

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević

SLUŽBA PRODAJE:

rukovodilac stručne službe

DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Danijela Radujkov DC Sombor 069/51-06-121 Mladen Đorđević DC Kragujevac 063/105-81-94 Miloš Stojanović

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 Željko Ilić, 063/590-296 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

direktor sektora ishrane bilja

DC Sombor Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 Irena Simonović, 063/106-66-06 Darko Bukvić, 063/438-641

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Marija Bujagić DC Beograd 063/590-034 Miloš Bubnjević DC Sombor 063/590-225

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Nikola Petrović, 063/626-953 DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 Senka Romić, 069/50 70 827

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović, +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +383 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +383 49/869-333 Eljmaz Orana, +383 49/733-815 Nexhat Maxhuni, +383 49/733-872

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova:

pixabay.com,

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1: Agromarket, 2004-

. - Kragujevac

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet