Agrosvet 91

stručna revija Ma j20 18. broj: 91 bespla ta n prim era k ISSN 1820 -0 257

Dosije

Mati

Ž eneipoljoprivreda

Slovenska m itologija

Moderna snaša sa salaša

2

SADRŽAJ

PREMIUM KOKTEL FOLIJARNA ISHRANA I ZAŠTITA OD KOROVA

08 Značaj tretiranja strnina početkom cvetanja

24

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

12 Agro It Svet

17 Original falsifikata, ali i falsifikat

06 ORIGINAL Srbija Koren pun istorije Begečka šargarepa

20 AgroStatistika

originala

28

30

35

Koprivina grinja, obični paučinar Tetranichus urticae

Ekološke crtice

FITOFERTigacija i bez zalivnih sistema

Motorne kose i trimeri Villager

39

40

44

46

Šumarenje

Kekkilä – nešto novo na našem tržištu

Organo

Plavi patlidžan, isprva otrov, a danas...

52

66

Dosije

68

Stranica za tehnologe

Industrijska konoplja – nova šansa ili…

76

80

50 Moderna snaša sa salaša

Žene i poljoprivreda

Karin salaš

70 Stočarski kutak

74 Mati

Božanska zemlja

Pčelarenje

Reč struke

Gajenje radiča saveti i preporuke

4 AGROSVET 91 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Inđija: 022/801-160 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

5

REČ UREDNIKA emlja čuda. Zemlja u kojoj se uljane Z kulture u 2018. godini gaje na sveuku-

pno oko 500000 hektara (po prvi put), dok se žetva strnina očekuje sa oko 675000, a kukuruz je posejan na blizu 900000 hektara. Najslađa kraljica polja, šećerna repa se bori sa pipom na oko 53000 hektara. I ovo je dobra dobar odnos najznačajnijih ratarskih useva. Ali i zemlja u kojoj malinari, istina, manji broj njih, slično kao pre par godina višnjari, ne žele da preduzmu mere nege i zapuštaju svoje zasade jer nisu zadovoljni prošlogodišnjom cenom. A i jabučari u pojedinim regionima odustaju sa ishranom i negom jer je mraz odneo dobar deo roda. Ali gore navedene površine mogu sledeće godine biti potpuno izokrenute, ali sa zasadima je malo teže. Onoliko godina koliko ih zapuštaš, računaj da će ti duplo trebati da ih vratiš u normalu, reče jedan iskusni agronom iz plejade onih koji su sedamdesetih godina uvodili savremeno gajenje višnje, maline...

Srbija. Zemlja u kojoj je sve moguće.

Moguć je i kišni januar, i sličan mu februar, pa ledeno-snežni mart, tropski april, pa i tradicionalno gradobitni maj.

I sada se nagađa, da li će biti slična

2014. ili 2017. Pitanje je da li smo spremni ili će ponovo da nas iznenade, poplave ili suša?

Srbija, zemlja čuda. Zemlja koja u ovoj godini, barem u domenu poljoprivrede ima čime da se podiči. Naime, 85 godina novosadskog sajma, najveće poljoprivredne manifestacije na području Balkana nije mala stvar. Takođe, u istom gradu, obeležava se i 80 godina rada najveće naučno-istraživačke organizacije u oblasti poljoprivrede, novosadskog Naučnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Ali ima i čega da se zastidi? Jednostavno, zemlja koja nije uspela da sačuva prvu, poljoprivrednu naučnu instituciju s kraja XIX veka, Centar za strna žita Kragujevac. A nije uspela da sačuva ni instituciju formiranu 1906. godine, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru. A, ima ih još. Eto zašto je Srbija, zemlja čuda.

Dok pišem ovo, krupne kapljice đurđevdanske kiše natapaju ožednelu zemlju. Narodna mudrost kaže da je berićetna godina ona u kojoj se dese đurđevdanska, petrovska i svetoilijska kiša. Sačekajmo još malo.

6

Sa Agro meridijana Priredio: Dragana Đorđević dipl. inž. polj.

Koliko je važna boja voća i povrća koje jedemo?

Izvor: blic, 16. mart 2018.

Znamo da je voće i povrće zdravo, ali istraživanja pokazuju da su neke vrste mnogo zdravije. “Dejli mejl” je analizirao najomiljenije voće i povrće kako bi utvrdio koje su vrste najbolje, a rezultati su delimično iznenađujući.

Zeleni ili crveni kupus? Crveni kupus je bogatiji vitaminom A, gvožđem i favonoidima nego zeleni.

Sve vrste su bogate fitohemijskim jedinjenjima, koja štite od raka, a sadrže i vitamine grupe B, koji su važni za proizvodnju energije. Crveni kupus, međutim, sadrži čak deset puta više vitamina A, koji je od vitalnog značaja za zdravlje očiju, dvostruko više gvožđa i čak 36 antioksidanata koji štite od raka i poboljšavaju pamćenje.

Svež kukuruz ili kukuruz iz konzerve? U čemu je razlika? Kukuruz iz konzerve sadrži 44 odsto više beta-karotina nego svež. Kukuruz je dobar izvor folne kiseline, koja je neophodna trudnicama za zdrav razvoj ploda u ranoj fazi trudnoće.

Sadrži i vitamine C i B1, kao i beta-karotin, koji je važan za imunitet.

Iznenađujuće je što je kukuruz iz konzerve bogatiji beta-karotinom, a razlog je u tome što se u procesu konzervisanja razbijaju čvrsti zidovi ćelija u kukuruzu, zbog čega organizam lakše iskorišćava hranljivu materiju.

Belo ili crno grožđe? Crno grožđe je bogatije fitohemijskim jedinjenjima nego belo grožđe. Grožđe nema mnogo vitamina i minerala u poređenju s drugim voćem, ali je njegova velika prednost u tome što sadrži fitohemijska jedinjenja, tj. hranljive biljne komponente.

Istraživanja pokazuju da grožđe usporava starenje mozga i smanjuje rizik od srčanih oboljenja, a što je tamnije, to bolje. I crno i belo grožđe sadrže resveratrol, katehine i proantocijanidine, koji sprečavaju razne vrste raka, uključujući i rak dojke, debelog creva i pluća.

Jabuka “Gala” ili “Granny Smith”?

Zelena jabuka “Granny Smith” sadrži oko 6 grama manje šećera nego “Gala”. Dok “Gala” jabuka srednje veličine sadrži čak 23 grama šećera, zelena vrsta “Granny Smith” ima samo 17 grama. Jabuke su bogate rastvorljivim vlaknima, koja usporavaju apsorpciju šećera i snižavaju holesterol. Ako redovno jedete jabuke imaćete više korisnih bakterija u crevima, a jedno istraživanje je pokazalo da su oni koji su jeli jednu

jabuku dnevno tokom perioda od četiri nedelje snizili nivo lošeg LDL holesterola za oko 40 odsto.

Obična ili crvena pomorandža? Crvene pomorandže sadrže 40 odsto više vitamina C nego obične vrste.

Osim toga, bogatije su flavonoidom antocijaninom, koji je odličan antioksidant. Vitamin D pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe, na primer, iz žitarica. Ako popijete sok od pomorandže uz pahuljice za doručak, apsorbovaćete više gvožđa.

Beli ili crveni beli luk? Crveni beli luk bogatiji je alicinom, koji deluje protiv bakterija, snižava holesterol i poboljšava cirkulaciju. Sve vrste belog luka sadrže fitohemijske supstance koje štite od određenih vrsta raka, snižavaju “loš” holesterol i sprečavaju bolesti srca, ali su crvene vrste čak tri puta bogatije alicinom, aktivnim jedinjenjem koje se stvara kada seckate luk. Savet: potrebno je deset minuta da se alicin stvori nakon seckanja ili gnječenja belog luka, pa zbog toga malo sačekajte pre nego što ga dodate jelu.

7

Šta je to nova hrana?

Izvor: agronews.rs

U Evropskoj uniji nova hrana je definisana kao ona koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su nastali i prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi, kao i tradicionalne namirnice koje se konzumiraju van Evropske unije. U EU je od 1997. godine podneto nekoliko stotina zahteva za odobravanje nove hrane. Među njima su, na primer, čia semenke, hrana proizvedena uz pomoć najnovijih tehnoloških inovacija, kao što su termički obrađeni mlečni proizvodi fermentisani bakterijama...U svetu se insekti često upotrebljavaju u ishrani. U Evropskoj uniji oni su obuhvaćeni defnicijom nove hrane kao sastojci hrane izolovani iz životinja. I delovi insekata kao što su noge, krila, glava takođe su u uredbi, a novom hranom mogu se zvati i celi insekti ukoliko se pre 1997. godine nisu upotrebljavali u ishrani evropskih potrošača. Do skoro nepoznate namirnice na domaćem tržištu – poput čia semenki, godži bobica, raznih vrsta paražitarica i proizvoda od soje, ulja egzotičnih biljaka i dodataka ishrani, postale su svakodnevnica.

Odsustvo evidencije, označavanja i

nadzora nad prometom ovih namirnica, kao što su, na primer, preporuke o dozvoljenom unosu u organizam ili informacija da li proizvod sadrži GMO, mogu pak naše potrošače dovesti u zabludu. Zbog toga je važno unaprediti sistem upravljanja tzv. novom hranom i proizvodima GMO porekla. Usaglašavanje domaćih propisa sa standardima EU o bezbednosti hrane je jedan od načina da se to postigne. Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane i donošenjem odgovarajućih pravilnika uspostaviće se sistem kategorizacije nove hrane i lista nove hrane sa uslovima za odobravanje.

Na taj način bi se na tržištu našle namirnice koje su prošle rigorozne naučne kontrole i ne predstavljaju rizik po javno zdravlje, niti je moguće bilo kakvo dovođenje potrošača u zabludu. Slična je situacija sa proizvodima GMO porekla. U slučaju Srbije, Zakon o genetički modifikovanim organizmima zabranjuje uzgoj i promet GMO. Iako apsolutna zabrana naizgled deluje kao svrsishodniji način upravljanja proizvodima GMO porekla, u praksi se pokazalo drugačije. Pretpostavka apsolutne zabrane podrazumeva da proizvodi GMO porekla ne postoje na tržištu, tj. da institucije u Srbiji retko kada dolaze u kontakt sa GMO proizvodima. Zbog toga ne postoji uvid u realnu situaciju, niti su razvijeni mehanizmi zaštite zdravlja građana.

Prvi rod povrća odgajenog bez zemlje, dnevnog svetla ili pesticida na Antarktitku!

Izvor: RTS, 10. april 2018.

Naučnici na Antarktiku obrali su prvi rod povrća odgajenog bez zemlje, dnevnog svetla ili pesticida. Taj “povrtnjak” napravljen je u sklopu projekta koji za cilj ima da se pomogne astronautima da jednog dana gaje svežu hranu na drugoj planeti.

Istraživači sa nemačke stanice Nojmajer obrali su 3,6 kilograma zelene salate, 18 krastavaca i 70 radiča proizvedenih u “haj-tek” staklenoj bašti pošto je temperatura napolju ispod minus 20 stepeni Celzijusa.

Nemački vazdušno-kosmički centar DLR, koji je koordinator projekta, saopštio je 5. aprila da se naučnici nadaju da će do maja ubirati 4-5 kilograma voća i povrća nedeljno.

Američka svemirska agencija NASA inače uspešno gaji “zeleniš” na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Danijel Šubert (Daniel Sćubert) iz DLR kaže da je cilj projekta na Antarktiku proizvodnja raznovrsnog povrća koje bi jednog dana moglo da se gaji na Marsu ili Mesecu.

8

9 Begečka šargarepa je proizvod dobijen od vrste Daucus Carota L., odnosno kultivisane šargarepe. Koren šargarepe je cilindričan sa zaobljenim vrhom, bez korenovih dlačica i sekundarnog izdanka. Boja mu je intenzivno narandžasta, uključujući i vrat šargarepe. Meso Begečke šargarepe je krto, hrskavo, veoma ukusno i slatko, zahvaljujući visokom sadržaju šećera. ŠTA SU OZNAKE GEOGRAFSKOG POREKLA? Oznake geografskog porekla su zajednički naziv za dve vrste znakova razlikovanja: imena porekla i geografske oznake. Ime porekla je naziv određenog mesta, regiona ili, u ređim slučajevima, zemlje, kojim se obeležava određeni poljoprivredni, prehrambeni ili drugi sličan proizvod. Da bi određeni proizvod mogao da bude označen imenom porekla, potrebno je da postoji

Koren pun istorije Begečka šargarepa Malo mesto Begeč nalazi se na levoj obali Dunava, na 20 km od Novog Sada. Veliko aluvijalno jezero Begečka jama, uz ribu krije i staro selo, poplavljeno pre više od 100 godina. Prvi istorijski tragovi datiraju iz XV veka, iz 1424. godine, iz turskih teftera. Već tada je Begeč bio organizovano selo u kom su prve kuće bile sojanice i zemunice, od vrbove i topolove građe, pokrivene trskom, rogozom ili šašom.

Ime Begeč deo je priče o tome kako su seljaci bežeći iz Smedereva, od zuluma proklete Jerine, stigli do ovih prostora, a po tom „bežanju“, tj „begačima“ , Begeč dobi ime.

Deo tradicije ovog mesta je i poljoprivreda, kojom se bavi najveći deo stanovništva. Ono po čemu je ovaj kraj napoznatiji je begečka šargarepa koja je zbog specifič-

jasna veza između njegovih osobina i Ivana Tanurdžić, novinar

njegovog geografskog porekla. Pored toga, potrebno je da se sve njegove proizvodne faze – priprema, prerada i proizvodnja – odvijaju na datom geografskom području. Geografskom oznakom se obeležava roba poreklom

nih karakteristika i kvaliteta, postala treći sertifikovan proizvod na teritoriji Novog Sada, a druga zaštićena šargarepa u Evropi.

sa teritorije određene zemlje, regiona ili lokaliteta, gde se određeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike robe suštinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu.

Karakteristike koje mora da ispunjava begečka šargarepa su propisane elaboratom koji je deo zaštite geografskog porekla i u kom su precizno definisana svojstva, a to je da oblik korena mora biti cilindričan sa zaobljenim vrhom, bez dlačica i izdanaka, da je koren ujednačene intenzivno narandžaste boje, bez pukotina i sa sjajnom pokožicom, da koren prilikom lomljenja treba da puca. Meso je hrskavo i ne previše vlaknasto.

Prečnik je od 15mm do 40mm, a masa korena 50-150g, sa tipičnim mirisom šargarepe, slatkog ukusa.

Na području Begeča, godišnje se proizvede oko 27.500t Begečke šargarepe. Svi proizvođači Begečke šargarepe okupljeni su u opštoj zemljoradničkoj zadruzi ,,Begečki povrtari’’ koja je osnovana 1927. i danas je prva po proizvodnji šargarepe na Balkanu. Trenutno, zadruga ima 37 članova i više od 100 kooperanata, koji se bave uglavnom povrtarstvom.

11

Značaj tretiranja strnina početkom cvetanja Danijela Radujkov, dipl. inž. polj.

Kao što znamo iz literature i kao što je poljoprivredna praksa pokazala, neadekvatna zaštita strnih žita od bolesti može dosta da doprinese smanjenju prinosa. Svaka nova sezona pokazuje koliko je tretman fungicidom značajna mera. Tekuća, 2018. godina je „zahtevala“ i tzv. međutretman, koji je jedan broj ratara, a u želji da obezbedi visoke prinose i primenio koristeći fungicide Acanto Plus ili Priaxor. Često radi nekih ušteda u proizvodnji razmišljamo da li je važniji tretman u rano proleće ili zaštita klasa. Neki proizvođači urade fungicidni tretman u proleće zajedno sa herbicidom i ukoliko su postigli zadovoljavajuće rezultate u borbi sa bolestima lista, zanemare važnost tretmana početkom cvetanja. Pored bolesti lista koje su bitne tokom cele vegetacije žita, svakako jedan od ozbiljnijih problema u gajenju žita može da predstavlja fuzarioza klasa.

Do devedesetih godina prošlog veka, fuzarioza klasa je predstavljala problem samo u pojedinim godinama.

Fuzariozu klasa može prouzrokovati veći broj vrsta iz roda Fusarium spp., ali je među njima najznačajnija vrsta Fusarium graminearum. Štete od napada gljiva iz roda Fusarium spp. se manifestuju u pogoršanju kvaliteta pšenice, koje se ogleda u smanjenju klijavosti (20 do 40%) i energije klijanja, smanjenju hektolitarske mase i mase 1000 zrna, sedimentacione vrednosti, sadržaja i kvaliteta glutena, većim brojem „pokvarenih zrna“ i dr. Ukratko rečeno, najvažnije posledice pojave fuzarioze klasa su: snižen prinos, fiziološke i fizičko-hemijske promene u zrnu i kontaminacija zrna mikotoksinima. Sniženje prinosa varira od 5 do 70%, u zavisnosti od godine i stepena inficiranosti zrna. Prou-

zrokovači fuzarioze klasa u zaraženim zrnima proizvode mikotoksine, koji su opasni po zdravlje ljudi i životinja.

To su toksini tipa trihotecena, kao što su deoksinivalenol (DON), nivalenol (NIV), acetil-DON (ADON), neosolaniol, diacetoksiscirpenol (DAS), T-2, NT-2 i fuzarenon X (FUS-X). Od toksina koji ne spadaju u grupu trihotecena, to su zearalenon i butenolid.

Infekcija klasa se ostvaruje u fazi cvetanja i formiranja zrna. U našim uslovima glavni izvor inokuluma predstavljaju zaraženi ostaci kukuruzovine gljivom iz roda Fusarium spp.

Ostvarenje infekcije klasa u najvećoj meri zavisi od klimatskih uslova u

vreme cvetanja pšenice i od osetljivosti sorte. Uslovi koji pogoduju razvoju fuzarioze klasa pšenice podrazumevaju raspon temperatura od 20 do 300C u kombinaciji sa dugim vlažnim periodom u periodu cvetanja. Simptomi postaju vidljivi nakon dužeg latentnog perioda ukoliko su listovi posle infekcije izloženi visokoj vlažnosti vazduha u periodu od 18 sati ili kraće.

Prvi simptomi oboljenja se uočavaju ubrzo nakon cvetanja pšenice. Zaraženi klasovi gube zelenu boju usled

nekroze tkiva i postaju slamnasto žuti. Deo klasa kasnije odumire iznad mesta ostvarene zaraze. Može se desiti da se osuši i ceo klas ako je zaraza nastala na donjim klasićima. Zrna u zaraženom klasu su različito nalivena, dok se u jače zaraženim klasovima obrazuju štura zrna. Ta štura zrna postaju bela do ružičasta, gube težinu i pri vršidbi budu odstranjena.

Pri osnovi zaraženih klasova, formira se narandžasto-crvenkasta navlaka od micelije i sporonosnih organa parazita. Karakteristično je da zaražene delove klasa pri kraju vegetacije prekrivaju saprofiti i na njima obrazuju čađavu prevlaku.

Sve navedene činjenice ukazuju na izuzetnu važnost tretiranja pšenice početkom cvetanja. Kompanija Agromarket u svom porfoliju ima široku paletu fungicida sa primenom u strnim žitima, među kojima su Acanto Plus (odličan preparat za sve bolesti lista, kome se radi proširenja spektra delovanja na fuzariozu klasa može dodati preparat Funomil), Excorta Plus (0,6 l/ha), Prosaro 250 EC (0,75 – 1,0 l/ha), Artea 330 EC (0,5 l/ha), Tebukon 250 EW (1,0 l/ha).

Zajedno sa fungicidnim i insekticidnim tretmanom na početku cvetanja žita, poželjno bi bilo dodati FitoFert Speed-G u količini od 2,0 l/ha ili FitoFert Humisuper plus u količini 3,0 l/ha.

Većina proizvođača zna da se povećanje prinosa, a iznad svega kvaliteta zrna što će i novim pravilnicima biti regulisano može ostvariti samo u intenzivnoj proizvodnji strnina. Međutim, jedan broj i dalje pokušava da se „provuče“ i tobož „uštedi“. Naravno, cena takve uštede se vidi na kraju, kada je već kasno.

15 da je ušteda na digitalnim farmama, uz početnu opremu, oko 15 do 20 odsto, a uz dalja ulaganja i do 30. U ratarenju su uštede oko 3.500 dinara po hektaru godišnje, kad se koristi početni nivo uređaja, dodaje. Ističe da je važna i ušteda u uloženom vremenu.

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Izvor: www.ekapija.com

Agrolife jedinstveni softver za poljoprivrednike koji se bave organskim uzgojem Izvor: Danas, 7. mart 2018.

Po prvi put u Srbiji, poljoprivrednici koji se bave organskim uzgojem

imaju mogućnost besplatnog korišćenja jedinstvenog softvera, koji će im omogućiti da modernizuju poslovanje i smanje administrativni teret koji pada na proizvođače u organskoj poljoprivredi, ističe u saopštenju Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Jedinstveni softver pod nazivom Agrolife, razvila je firma Greensoft, a besplatno korišćenje u Srbiji, u okviru programa Nemačko-srpske razvojne saradnje, omogučio je GIZ. Obuke proizvođača i kontrolnih organizacija za korišćenje ovog softvera, takođe uz podršku GIZ, počinju u martu 2018. godine. Kako se navodi u saopštenju, planirano

je da do kraja godine do 70 odsto organskih proizvođača u Srbiji pređe na ovakav način vođenja dokumenata.

Organskim poljoprivrednicima administrativni deo poslovanja predstavlja veliki, nekad i nesavladiv deo posla, jer su administrativne obaveze u toj oblasti poljoprivrede složenije. Namera da posluju savremeno i prema zakonskim propisima, često se vrati kao preveliki teret, jer im vođenje zapisa i sastavljanje izveštaja za kontrolne organizacije i državne organe, oduzima dragoceno vreme i sredstva, u slučajevima kada plaćaju profesionalne usluge.

Softver Agrolife, obezbeđen u okviru projekta Razvoj privatnog sektora u Srbiji (PSD), koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, potpuno besplatno sada mogu da koriste svi organski proizvođači, ovlašćene sertifikacione kuće, kao i Direkcija za nacionalne referentne laboratorije ispred Ministarstva poljoprivrede.

Ovaj softver omogućava korisnicima unos podataka u digitalnu bazu i redovno digitalno ažuriranje, što smanjuje utrošak vremena i energije koji su do sada ulagali u vođenje zapisa i sastavljanje izveštaja za kontrolne organizacije i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Takođe, olakšava im praćenje administrativnih aktivnosti i aktivnosti u polju, a smanjuje mogućnost grešaka.

Ovlašćenim kontrolnim organizacijama, Agrolife softver ubrzava i olakšava rad i znatno smanuje obim posla, naglašava se na kraju saopštenja GIZ.

Ušteda uz digitalne farme oko 15 do 20% Izvor: N1, 23. mart 2018.

Poljoprivredni proizvođač Milan Šepa koji je “digitalizovao” svoj posao, kaže

Prva digitalna plantaža u Srbiji otvorena je u selu Krivaja kod Bačke Topole. Ona će ubuduće služiti za obuku poljoprivrednika koji žele da, koristeći moderne tehnologije, svoja imanja digitalizuju i na taj način okrenu novi list u dosadašnjem pogledu na poljoprivrednu proizvodnju.

Poljoprivredni proizvođač Milan Šepa, koji je se na ovaj način bavljenja poljoprivredom odlučio još 2012., kaže da se danas sve više mladih proizvođača okreće digitalnoj privredi, s navigacionim uređajima. „Pravili smo elaborat uštede, u nekom početnom nivou ušteda je 15 do 20 procenata, a mislim da će uštede biti veće – čak i do 25 i 30 procenata“, naglašava Šepa.

On navodi da je digitalni poljoprivrednik i radnik i sluga i menadžer i finansijer svega i neko ko mora da prati nove tehnologije. Ali, uz uštede u ulaganjima, kako navodi, ovaj način bavljenja poljoprivredom donosi i 10 procenata uštede vremena. Ministarstvo poljoprivrede je prepoznalo ovu novinu i krenulo je prošle godine sa subvencijama, do 50 odsto za uređaje, dodaje. Navodi da i mali i srednji ili veliki proizvođači kupuju takve uređaje.

Profesor dr Vesna Crnojević Bengin iz Instituta BioSens kaže da digitalni farmeri pristupom na platformu BioSensa putem računara i telefona mogu da dobiju satelitske snimke svoje

parcele, mogu da vide stanje svojih useva, a kroz platformu su, takođe, dostupno je i zakazivanje usluge analize zemljišta, snimanje dronom, tu su i saveti agronoma. Govoreći o opremi, kaže da se ne mora sve nabaviti odmah, već kariku po kariku, i da je ideja da poljoprivrednici dođu i pogledaju ono što oni nude i tehnologije. Tada mogu da utvrde šta im je potrebno, ali i da ustanove da im određeni uređaji i ne trebaju, navodi. Šepa kaže da će svaki poljoprivredni proizvođač koji zna da koristi mobilni telefon znati da koristi ovu platformu, čak i ljudi preko 60 godina. Ističe lakoću rada uz pomoć ove platforme.”U ratarenju su uštede oko 3.500 dinara po hektaru, kad se koristi početni nivo uređaja. I ti početni uređaji su isplativi već u prve tri ili četiri godine”, ističe gost Dana uživo, dodajući da je ušteda naročito znatna kad se uzme u obzir da neki ljudi imaju stotine hektara.

Nije neophodno da svi imaju svoje dronove, kaže profesorka Crnojević Bengin i navodi da u Srbiji ima oko 150 ljudi koji imaju dozvole za upravljanje dronom koji su zadovoljni da pomognu u poljoprivredi. Platforma BioSens povezuje poljoprivrednike i pilote dronova, dodaje. Kada budemo prikupili dovoljno podataka, uradićemo nešto što rade u SAD – da možemo da damo preporuku šta da posejete da maksimizujete prinos i minimizujete rizik, navodi ona.

Gosti N1 kažu da je digitalna poljoprivreda primenljiva u svim oblastima – ratarstvu, voćarstvu, povrtarstvu, organskoj proizvodnji…U Srbiji imamo dosta malih proizviđača, pa možemo da osmislimo nešto što se zove

16 virtuelna kooperativa, da oni naprave virtuelnu zadrugu, da zajedno kupe dron i sl, i da smanje cene svojih ulaganja, dodaje ona. Šepa kaže da se za ovakav način poljoprivrede opredelio 2012. godine, i da danas ima tri navigaciona uređaja. Planira ove godine “rasipač”, koji će odrediti u kom delu njive je koliko đubreta potrebno. Mislim da ću na taj način u regijama koje su “slabije” podići prinos, naveo je.

Primena satelitske tehnologije u oblasti vodoprivrede i umanjenju prirodnih nepogoda Izvor: Tanjug, 26. mart 2018.

Kancelarija Srbije za svemirske nauke saopštila je da je na nedavno održanoj Konferenciji UN u Islamabadu predstavila projekat koji se odnosi na primenu satelitskih tehnologija u vodoprivredi i umanjenju prirodnih nepogoda.

Kontinuirano posmatranje Zemlje iz svemira je od velike važnosti za praćenje nivoa voda i na taj način pomaže pri umanjenju štete od nepogoda i doprinosi zaštiti životne sredine, navodi se u saopštenju Kancelarije.

Kancelarija Srbije za svemirske nauke navodi da je projekat razvijen

u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Direktoratom za vode i “Renewables and Environmental Regulatory Institutom”.

Konferencija o primeni satelitskih tehnologija u oblasti vodoprivrede i zaštite od prirodnih nepogoda održana je u periodu od 26. februara do 3. marta, a imala je za cilj podizanje nivoa korišćenja satelitskih tehnologija koje su pokazale dokazane mogućnosti u vodoprivredi, imajući u vidu povećanje populacije Zemlje i nestajanje prirodnih resursa.

Daljinsko očitavanje Zemlje pruža podatke koji su ključni za procenu rizika od prirodnih nepogoda, a najviše od poplava (kao npr. količina kiše, podaci o nivou vodotokova, vrsti zemljišta i sl.). Ovaj način dozvoljava praćenje pogođenog područja “iz minuta u minut”, i pruža nadležnim institucijama trenutne podatke o stanju na terenu, objašnjava se u saopštenju.

Kancelarija Srbije za svemirske nauke, istraživanja i razvoj (SERBSPACE) osnovana je u avgustu 2016. godine, kao nevladina organizacija, sa sedištem u Beogradu i razvijena je kao krovna organizacija koja bi uključila sva relevantna lica, organizacije, akademske ustanove, privredna lica i predstavnike države iz oblasti svemirskog sektora.

Uvođenje veštačke inteligencije u uzgajanju stoke u SAD Izvor: b92 26. april 16, 2018.

U SAD je počelo uvođenje veštačke inteligencije u uzgajanju stoke “Pa-

metnog pomoćnika na farmi krava”, posle nekoliko godina sprovođenja ovog projekta u Evropi. Sistem IDA kompanije Konektera koristi uređaj za detekciju pokreta koji je pričvršćen za vrat krave i koji prenosi podatke o kretanju životinje. Uz pomoć senzora i programa veštačke inteligencije utvrđuje se kada tačno krava preživa, kada leži, kada se kreće, pije vodu ili jede i tako nadgleda svako pojedinačno grlo.

Jedan od farmera koji je uveo ovaj sistem u svoje domaćinstvo kaže da bi mu inače bilo nemoguće da prati oko 2.000 grla stoke, koliko ih ima na svojoj farmi u američkog državi Džordžiji.

On je kazao i da će ova novina za 10 odsto povećati produktivnost stoke i omogućiti njegovoj porodici dodatnu zaradu od više stotina hiljada dolara.

Jasir Kokar, osnivač i izvršni direktor Konektere, rekao je da je ideju za korišćenje veštačke inteligencije na farmama mleka dobio dok je živeo na jednoj takvoj farmi južno od Amsterdama. IDA radi uz Guglov sistem TensorFlow koji je do danas omogućio primenu veštačke inteligencije u mnogim disciplinama.

Srpske njive još čekaju dronove Izvor: Politika, 15. April 2018.

Kada je krajem 2015. hrvatski „Agrokor” najavio da obučava farmere za upotrebu dronova i da na svojim plantažama u „Belju” već uveliko koristi bespilotne letelice za preciznu setvu bila je to senzacija koju su preneli svi regionalni mediji.

17 I dok je Ivica Todorić tada još išao u korak sa vremenom – ista 2015. proglašena je svetskom godinom uspona dronova u poljoprivredi – Srbija i dalje kaska u primeni ove savremene, i s aspekta isplativosti relativno jeftine tehnologije u agraru.

Prognozira se da će 2020. u svetu biti deset puta više dronova nego aviona kojim upravljaju piloti. Vrednost tog tržišta u narednoj deceniji mogla bi da dostigne 1,7 milijardi dolara, a stručnjaci tvrde da će najveći udeo činiti letelice za upotrebu upravo u poljoprivredi i šumarstvu.

Već sada poljoprivrednici u mnogim zemljama uz kupovinu traktora dobijaju i besplatnu letelicu sa softverom za praćenje stanja na njivama.

Da li će srpski agrar da uhvati poslednji voz za četvrtu – digitalnu transformaciju ili su dronovi i ostali sistemi za praćenja za nas daleka budućnost?

Prema istraživanju „Politike” za većinu proizvođača mogućnost da recimo vide svoju njivu iz svemira ili „okom kamere” prate stanje useva i dalje se graniči sa naučnom fantastikom. Uglavnom zbog cene koja se kreće od 2.000 dolara (za letelice koje korisnici sami sastavljaju od kupljenih delova) do čak 20.000 dolara za agrodronove složenije namene.

“Postoji anegdota da američki farmeri prvo nabave agrodron, pa tek onda lovačkog psa. Ali kod nas problem nije samo novac, već nabavka softvera i obuka ljudi za njihovo korišćenje” kaže za naš list profesor Mićo Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je sa grupom autora sa tog fakulteta napisao rad o mogućnosti upotrebe

bespilotnih letelica u poljoprivredi. ,,Srbija nema ni savremene traktore, a kamoli dronove u masovnoj upotrebi. Čak nemamo ni precizne podatke koliko se koriste. Koliko znam ima ih nekoliko u vlasništvu privatnih firmi. Ali ne i u državnim sistema, poput PKB-a gde bi dronovi bili najpotrebniji” , kaže Oljača.

On ističe da su za praćenje useva na površinama od 50 do 500 hektara dronovi trenutno najbolji izbor. Tokom kratkog leta od 45 minuta mogu da analiziraju stanje useva na oko 120 hektara i sve podatke istovremeno pošalju na više lokacija, recimo u računsko-informativni centar i na mobilni telefon korisnika. Naš sagovornik objašnjava da je upotreba agrodrona možda skupa na početku, ali da farmeri mogu da povrate uložen novac nekada i za samo godinu dana, ako se uzme u obzir broj podataka koji mogu brzo da prikupe. Recimo, imaju mogućnost da identifikuju vrste insekata i biljnih bolesti, gde je potrebno navodnjavanje, ali i da procene prinose ili prate kretanja životinja na farmama.

“Proizvođači mogu da ih koriste i u racionalnoj i preciznoj upotrebi pesticida, herbicida, mineralnih đubriva. Tako imaju velike finansijske koristi, jer jedan let drona košta kao i flaše obične vode a podaci koje prikuplja imaju ogromnu vrednost” , kaže Oljača.

Ipak, dodaje, agresivna reklama za upotrebu nekih tipova bespilotnih letelica u poljoprivredi, podstakla je dosta kontroverzi. Mnogi istraživači podržavaju i priželjkuju njihovu masovnu upotrebu smatrajući da bi time i precizna poljoprivreda dobila nov kvalitet. Oni oprezniji se boje da bi ogroman broj podataka dobijenih na ovakav način predstavljao problem, kako u njihovoj adekvatnoj obradi, tako i u praktičnoj primeni.

Istovremeno i pravni aspekt primene drona u poljoprivredi i dalje je nejasan. Propisan je niz ograničenja zbog moguće zloupotrebe, na primer: prava na privatnost, mogućnosti vojne i industrijske špijunaže, terorizma, ometanja vazdušnog saobraćaja… Šta sve može agroletelica? Dron sa GPS navigacijom može brzo da snimi farme ili plantažu, precizno prikaže površine sa štetočinama, pojavu biljnih bolesti, nedostatak vlage u zemljištu i slična stanja na farmama. I to na tačnim lokacijama (geografska širina i dužina) i tako omogući brzu reakciju proizvođača, što drastično može da smanji troškove proizvodnje, uključujući i broj potrebnih radnika. Za redovno izviđanje stanja useva koriste se male i jeftine letelice – mini-agrodronovi uz čiju pomoć farmer ima širok i precizan pogled „s neba”.

19

Original falsifikata, ali i falsifikat originala Promet lažnih pesticida na svetskom nivou je u porastu i sa tim porastom osim dilera ovih pesticida svi ostali u lancu su na gubitku. Proizvođači jer primenjuju preparate koji skoro nikad nisu ono što piše na etiketama, konzumenti poljoprivrednih proizvoda jer niko ne zna šta oni sadrže u sebi, tj. niko ih nije ispitao (preparat ne čine samo aktivne materije) i često sadrže neke rastvarače ili druge komponente koje predstavljaju veliku opasnost po životnu sredinu i nalaze se na listi zabranjenih supstanci. U gubitku su i vlasnci proizvoda, odnosno kompanije koje su u dugotrajnom i skupom procesu došle do novih molekula, tj. proizvoda i kojima se prodajom falsifikata pričinjava i finansijska, ali i moralna šteta.

Komisija Evropske unije je došla do podataka da crno tržište pesticida pokriva 10% njihovog tržišta i kada bi te preparate proizvodila registrovana kompanija bila bi na 4. mestu u svetu po prometu pesticida. Promet ovih i ovakvih proizvoda tzv. lažnjaka košta EU 1,3 biliona evra na godišnjem nivou, a samo Nemačku 300 miliona evra.

U Evropskoj uniji ovakvi preparati se svrstavaju u dve grupe sa određenim podgrupama: I - Falsifikati (kopije): izgledom jako podsećaju na originale u kvalitetno urađenoj ambalaži, često sa markicama i oznakama koje jako podsećaju na „pravog“ proizvođača što uglavnom ljude dovede u zabludu.

Momčilo Pejović, dipl. inž. polj.

Uglavnom piše da potiču iz EU, a prodaju se izvan EU ili obratno.

Mogu u sebi sadržati sve i svašta i uvek koštaju znatno jeftinije nego originalni proizvodi.

II - Ilegalni proizvodi: nemaju nameru da liče na originale. Imaju na etiketama samo neke osnovne podatke i nekompletni su predstavljajući veliki rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Legalni prodavci ne mogu da se takmiče cenovno sa ovakvim prodavcima- kriminalcima jer lažni preparati imaju nerealno niske cene pa se preparati često prodaju po višestruko nižim cenama od realnih (suviše dobro da bi bilo istinito) pod izgovorima da su razduženi

20 na imanjima u pojedinim zemljama (Ukrajina...), pa prošvercovani u Srbiju. Kad se utvrde nedostaci na ambalaži i etiketama koji pokazuju da je proizvod lažnjak odgovor prodavaca tih preparata je da to mora tako zbog prelaza granice, tj. da se razlikuju od originala i slični izgovori. Krađa, transport, podmićivanje i zarada ovdašnjih švercera- trgovaca koštaju dosta, ali i pored toga cene su jako niske što kod većine proizvođača izaziva sumnje, ali i pored toga ta roba nađe kupce. Država je takođe na gubitku zbog velikih suma neplaćenih poreza i carina.

Kako prepoznati falsifikate? Teško, većina stručnjaka zaštite bilja bi bila prevarena da vidi ove preparate, odlične etikete, ambalaža, kutije u koje su upakovani, pa i cena po kojoj se nude. Međutim, uvek ima ono ali. Najčešće sitnice, su te koje odaju prevaru, kao npr. na preparatu do koga smo mi došli. U pitanju je preparat Safari 50 WG koji se koristi za suzbijanje korova u šećernoj repi i dolazi iz Poljske. Na prvi pogled, pakovanje proizvoda izgleda potpuno kao original. Međutim, uz pomoć male ekspertize ukazalo nam je da je preparat falsifikat. Naime, kolegi iz kompanije DuPont sumnjiv je bio datum proizvodnje koji se nalazi na etiketi ispod plastične navlake, tj. datum je mogao da se nanese na etiketu samo u vreme njenog pravljenja. Šta je problem sa etiketom?

Pa u Poljskoj (odakle piše da dolazi) Safari 50 WG se ne prodaje sa žutom etiketom od 2015. godine (na etiketi piše da je preparat napravljen 11. 2017.). Broj šarže na ovoj etiketi nigde nije evidentiran i DuPont ne koristi takve rasporede brojki i slo-

va što se može utvrditi poređenjem sa brojevima šarži na originalnim preparatima. Znaci opasnosti koji se nalaze na ovoj etiketi se ne koriste u EU, pa ni u Srbiji već duže vreme što se lako ustanovi pregledom druge ambalaže istog proizvođača ili drugih proizvođača, jer znaci na ambalaži važe za sve zemlje. Proizvod Safari 50 WG se za Poljsku i Srbiju pravi na istom mestu, etikete su univerzalne za sve zemlje samo na različitim jezicima, a u ovom slučaju se etiketa kod falsifikata znatno razlikuje od originala.

Sličan slučaj je bio i sa preparatom Coragen 20 SC u toku prošle godine koji je navodno dolazio i još uvek dolazi iz Ukrajine. Kod lažnog proizvoda Coragen 20 SC dovoljno je bilo promućkati bocu da utvrdite da nije u pitanju original. Lažnjak je znatno gušći od originala što ne sme da se desi, jer je ovaj proizvod svugde isti (ista formulacija i sadržaj aktivne materije) bilo da je u

pitanju Ukrajina ili Srbija. Analizom preparata u ovlašćenoj laboratoriji u Pragu utvrđeno je da se u boci nalazi alfa-cipermetrin, znatno jeftiniji proizvod kratkog rezidualnog delovanja. Proizvodi na bazi alfa-cipermetrina su inače gusti i fizičko stanje, tj. gustina je ista kao u tom lažnom preparatu Coragen 20 SC. U lažnom proizvodu je alfa-cipermetrin u običnoj vodi bez ikakvih dodataka (okvašivača, rastvarača...) i ne poklapa se ni sa jednim preparatom koji proizvodi kompanija DuPont. Najgore od svega je što bi primena ovog lažnog proizvoda dala proizvođačima nadu jer prisustvo aktivne materije alfa-cipermetrin će odraditi deo posla tj. delovaće na određene insekte što proizvođače dovodi u zabludu.

Međutim, razlika između ovih preparata je što alfa-cipermetrin deluje brzo (tzv. knock-down efekat) i ubija prisutne insekte već nakon 1-2 sata što nije slučaj kod originalnog proizvoda Coragen 20 SC kod

21

koga insekti prvo prestaju da se hrane, a uginjavaju nakon 2-4 dana.

Takođe alfa-cipermetrin ima kratko rezidualno delovanje tj. deluje oko 2 dana, a Coragen 20 SC 6-8 puta duže. Kod originalnog preparata nećete nakon primene naći uginule korisne insekte i predatore mrtve, a kod alfa-cipermetrina (tj. preparata koji ga sadrže) hoćete.

No, to nije problem koji egzistira poslednjih godina. Krajem prošlog

veka i u prvim godinama XXI veka otkriven je, ali nikad i zakonski procesuiran lanac proizvodnje i prodaje lažnog preparata Motivell. Ovaj proizvod je tada imao dosta visoku cenu, pa se neko „dosetio“ da u gotovo originalne flaše sipa jeftin atrazin i zaradi na tome. I uspeo je u jednom. Oštetio je proizvođača proizvoda, još više poljoprivrednog proizvođača, a izvukao se.

Nakon svega ovog, šta je naša po-

ruka? Mala parafraza poznatog slogana „Kupujte domaće“. Naime, kupovinom preparata kod legalnih prodavaca, na legalan način najsigurniji je način da ne budete prevareni. Takođe, kupovina preparata na kojima piše i ko je distributer i proizvođač i to na srpskom jeziku je osnovni način da izbegnemo prevaru i kupimo nešto za šta ne znamo šta je. A štete takve kupovine mogu biti nemerljive.

22

AgroStatistika

23

AgroStatistika

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Raste izvoz srpskih breskvi

Kako prenosi portal Makroekonomija, izvoz srpskih bresaka je u periodu od 2008. do 2017. godine povećan 10 puta, po čemu se Srbija nalazila na 11. mestu u svetu 2016. godine. Godinu dana kasnije našu zemlju je pretekla Turska, čiji je izvoz sa 23,2 miliona evra skočio na 61,8 miliona. Srpski izvoz bresaka je prošle godine povećan za 28%, sa 28,5 miliona evra na 36,6 miliona, dok je izvezena količina povećana sa 33,6%, i iznosila je 43,6 hiljada tona. Treba napomenuti da je izvozna cena pala sa 875 na 839 evra po toni. Najviše bresaka Srbija je prošle godine plasirala u Rusiju, koja je sa udelom od 96% od ukupne količine koju smo izvezli najzaslužnija za ovakav rast vrednosti izvoza.

Negativni trendovi u Hrvatskoj se nastavljaju i pokazuju da je hitno potrebno poduzeti mjere i donijeti dugoročnu strategiju.

Na žalost, mi smo s razine udruženja i s razine proizvođača prošle godine pokušali objasniti premijeru Andreju Plenkoviću da su ovi negativni trendovi jako loši i da nešto treba napraviti. Predlagali smo rješenja te u Vladi i Ministarstvu slali analize i dugoročne prognoze ovog sektora na razini EU, no reakcija nema. Nitko se ne odaziva na apel stočara da je nužno početi nešto raditi po pitanju pada stočnog fonda, ali i sve većeg pada proizvodnje svih kategorija mesa i porasta uvoza, ističe Bobetić.

Bobetić kaže kako je EU objavila i najnovije podatke za proizvodnju mesa. Tako je 2017. godini proizvodnja goveđeg mesa na razini EU 28 bila manja za 0,1% u odnosu na 2016. godinu.

Holandija beleži najvišu prosečnu cenu obradive površine!

Izvor: BIZlife 23. mart 2018.

Najviša prosečna cena hektara obradive zemlje u Evropskoj uniji u 2016. godini postignuta je u Holandiji – gotovo 63.000 evra, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.

Statistika koja je objavljena pokazuje da Hrvatska značajno nadilazi udio proizvedenog mesa mladih bikova u odnosu na EU, a u manjoj mjeri nadilazi udio mesa junica i teladi, dok gotovo ima dvostruko manji udio proizvedenog mesa krava što je posljedica nesrazmjera broja krava u Hrvatskoj u odnosu na ukupnu populaciju živih goveda u odnosu na ostale članice EU, objašnjava Bobetić.

Kako navodi evropski statistički zavod, Holandija beleži najvišu prosečnu cenu obradive površine u EU na nacionalnom nivou. Cena od 62.972 evra po hektaru u 2016. godini je za 1.572 evra viša nego u 2015., a čak 12.171 evra viša nego 2011. godine. Ipak, kad se gleda prosečna kupovna cena obradive površine po regionima, najskuplji hektar bio je 2016. u italijanskoj Liguriji, u proseku 108.000 evra po hektaru.

Iz europske statistike prosječnih težina klasiranih trupova u 2016. godini u Hrvatskoj je prosječna težina goveđih trupova svih kategorija iznosila 235 kg, dok je prosjek EU-15 zemalja bio 293 kg, a europski prosjek ukupno 286 kg/trup. Članice EU a posebice članice EU- 15 kontinuirano povećavaju težinu zaklanih trupova. Tako je pred dvadeset godina prosječna težina zaklanih trupova EU- 15 zemalja iznosila 273 kg, ističe Bobetić, dok je kod nas trend obrnut.

Sa druge strane spektra, najjeftiniji hektar obradive zemlje bio je u Rumuniji, u proseku mu se cena u 2016. godini kretala oko 1.958 evra. Na nivou regija, najjeftiniji hektar bio je u jugozapadnoj regiji Bugarske, u proseku oko 1.165 evra.

U Hrvatskoj je prosečna cena hektara obradive površine u 2016. iznosila 2.809 evra ili 83 evra više nego u 2015. godini. U Eurostatu napominju da cene zemljišta zavise od nacionalnih, regionalnih i lokalnih faktora, poput zakonskih propisa, kvaliteta zemlje, klime i slično, kao i odnosa između ponude i potražnje, u šta su uključena i pravila o stranom vlasništvu.

Iz tog razloga, dodaju, zanimljivo je pratiti kretanje cena zemljišta kroz vremenski period. Iz raspoloživih podataka vidljivo je tako da je najsnažniji rast cene obradivog poljoprivrednog zemljišta u pet godina do 2016. zabeležen u Češkoj, gde je cena hektara utrostručena, te u Litvaniji, Estoniji, Letoniji i Mađarskoj, gde je udvostručena. U svim članicama u tom periodu cene

U 2016. godini najveća prosječna težina zaklanih trupova bila je kod Cipra 471 kg, Luksemburga 376 kg, Irske 337 kg, Njemačke 318 kg i Slovenije 316 kg.

Na razini EU prošle godine je proizvedeno 7,79 milijuna tona goveđeg mesa, dok je u Hrvatskoj proizvodnja bila na 42.000 tona što je oko 0,5 posto EU proizvodnje. Čak 24.000 tona bila je proizvodnja mesa bikova ili u udjelu 50 posto, dok je na razini Eu udjel 31 posto odnosno 2,43 milijuna tona.

Bobetić tvrdi kako je Hrvatska po negativnog trendu sve bliže rekorderu u EU Češkoj. Češka je skoro učetverostručila uvoz

zemljišta su porasle, ali po nižim stopama.

svih vrsta mesa u 2017. godini u odnosu na 2004. godinu te u 2017. bilježi negativni uvozno izvozni saldo u grupama mesa za

Pad broja muznih krava u Hrvatskoj u 2017. jedan od najvećih u EU

manja za 16%, proizvodnja svinjskog mesa je prepolovljena a proizvodnja mesa peradi je bila manja za 32%.

više od 300 milijuna eura. Posljedica je to pada proizvodnje tako da je u 2017. u odnosu na 2004. proizvodnja goveđeg mesa

Izvor: Agrobiz.hr, 14. mart 2018.

Najnoviji statistički podaci Europske komisije pokazuju da je Hrvatska tijekom 2017. godina imala jedan od najvećih padova broja muznih krava u EU. Hrvatska je, pokazuju podaci, smanjila broj muznih krava za 5,4 posto na 139.000 komada, dok je na razini EU pad iznosio tek jedan posto i ukupno je bilo 23,3 milijuna komada muznih krava. Veći pad, u postotku od nas, imali su Nizozemska – 7,2 posto (ali imaju čak 1,66 milijuna komada), Bugarska koja je smanjila broj muznih krava za 5,5 posto na 302.000 komada. Slijedi Malta s padom od 5,5 posto, a na četvrtom mjestu je Hrvatska.

Ukupni broj krava članica EU u 2017. godini u odnosu na 2014. povećan je za 7% dok u istom vremenskom razdoblju Hrvatska bilježi ukupni pad broja krava za 11%, kaže Branko Bobetić direktor Croatia stočara.

U Hrvatskoj u 2017. u odnosu na 2012. godinu neto proizvodnja goveđeg mesa pala je 10%, proizvodnja svinjskog mesa pala je za 30% dok je proizvodnja mesa peradi povećana za 5% a uvoz svih vrsta mesa je u 2017. u odnosu na 2012. udvostručen.

Trendovi Češke u sektoru mesa kao i trendovi u Hrvatskoj vrlo su slični, te je nužno sačiniti sveobuhvatnu analizu uzroka ovakvog stanja u Hrvatskoj s ciljem iznalaženja sveobuhvatnih mjera i aktivnosti održanja proizvodnje i povećanja konkurentnosti, kako na domaćem tako i na ino tržištu, zaključuje Bobetić.

25

AgroStatistika

Rekordan pad potrošnje mesa u Švedskoj Izvor: EurActiv, 25. Mart 2018. Šveđani jedu manje mesa a kada ga jedu, biraju ono lokalno proizvedeno, pokazale su nove statistike. U poslednjih godinu dana u najvećoj meri je smanjenja potrošnja govedine, a gotovo neznatan rast zabeležen je jedino kod jagnjetine. Podaci Švedske uprave za poljoprivredu za prošlu godinu pokazali su da je prosečna potrošnja mesa smanjena za 2,6 odsto odnosno 2,2 kilograma, što je najveći pad na godišnjem nivou od 1990, od kada ta organizacija prati podatke. Kada je reč o vrsti mesa, u 2017. je najviše pala potrošnja govedine, u proseku za 1,1 kilogram, na 24,5 kilograma po osobi, a slede svijentina, za 0,8 kilograma, na 32,7 kg i živinsko meso za 0,4 kilograma na 23,2 kilograma.

EU: Proizvodnja uljarica u porastu Izvor: Agroklub, 19. April 2018.

Najnovija procena proizvodnje uljane repice u Evropskoj uniji u 2017/18 iznosi 21,8 miliona tona, što predstavlja porast od devet odsto u odnosu na proizvodnju 2016/17. Suncokret i soja beleže povećanje za 10.3 miliona tona (18%) i 2.8 miliona tona (12%). Proizvodnja uljarica (uljane repice, suncokreta i soje) u Evropskoj uniji dostigla je najviši nivo u poslednje tri godine, navodi se u izveštajima Evropske komisije o prolećnim kratkoročnim prognozama. Predviđa se da će se ukupna potrošnja uljarica takođe povećati u sezoni 2017/18. Tačnije, porast od sedam i 15% trebalo bi da zabeleže uljana repica i suncokret, dok bi soja trebalo da zabeleži pad od dva odsto.

27

Koprivina grinja, obični paučinar Tetranichus urticae Goran Jakovljević, dipl. inž. polj.

Proteklih godina proizvođači jabuka suočeni su sa još jednom štetočinom koja svojim prisustvom i aktivnostima može da prouzrokuje štete širokih razmera. Reč je o koprivinoj grinji, običnom paučinaru ili Tetranichus urticae. Štetočina je veoma značajna u svim tipovima proizvodnje, zbog toga što u našim agroekološkim uslovima pokazuje izuzetnu polifagnost, tako što naseljava veoma širok spektar domaćina.

Po nekim istraživanjima ova grinja intenzivno naseljava preko 200 domaćina (UF/IFAS Extension). Pored voćnih vrsta kao što su jabuka, jagoda, malina, borovnica, itd., žuta grinja se redovno javlja na ratarsko - povrtarskim usevima (soja, kukuruz, paradajz, krastavac ...). Pored problema koje nanosi poljoprivredi ova štetočina veoma velike probleme pravi i u hortikulturi, tj. ukrasnom bilju.

Malo o biologiji i ekologiji štetočine. Obični paučinar prezimljava u stadijumu oplođene oranž ženke u zemlji, na korovima i skrivenim mestima na stablu. Sa kretanjem vegetacije, na dnevnim temperaturama između 10 - 13°C počinje aktiviranje ženki koje sa korova, odnosno mesta prezimljavanja naseljavaju stabla i mlado lišće jabuke, nakon čega odmah odlažu jaja. Iz odloženih jaja nakon 3 dana (na 24°C) pile se larve, koje do prelaska u forme adulta prolaze kroz dva stadijuma protonimfe i deutonimfe. Adulti na-

Koprivina grinja Tetranychus urticae

stavljaju sa ishranom na listovima i u isto vreme pletu tanku mrežu u kojoj u daljim fazama razvoja populacije mogu da se nađu forme svih uzrasta. Žarka leta su sve učestalija, a upravo visoka dnevna temperatura favorizuje razvoj ove štetočine i utiče na ostvarenje maksimalnog reproduktivnog potencijala.

U našim agroekološkim uslovima ova štetočina može da razvije 6 – 8 generacija godišnje. Na visokim dnevnim temperaturama od preko 30°C, kompletan ciklus razvoja može da završi za samo 7 dana, što predstavlja velik problem proizvođačima jer u takvim situacijama letnje generacije su prepletene i veoma ih je teško ispratiti. Ženka paučinara živi između 2 – 4 nedelje i veoma je važno istaći njene reproduktivne sposobnosti, koje se ogledaju u tome da je u stanju da položi i do 200 jaja.

ju se kroz više simptoma. Prvi simptomi koji su primetni na lišću posledica su ishrane imaga grinja. U toku ishrane grinja, isisavanjem biljnih sokova iz lista narušava se sadržaj hlorofila, pri čemu dolazi do „bronziranja“ listova i takvi listovi mogu u potpunosti izgubiti sposobnost fotosinteze, nakon čega obavezno dolazi do defolijacije i kao takva biljka postaje iscrpljena. Simptomi koji su posledica defolijacije, ogledaju se kroz veoma loš kvalitet plodova koji imaju slabu obojenost i krupnoću što utiče na smanjenje tržišne vrednosti plodova. Tako iscrpljenoj biljci smanjuje se sposobnost formiranja rodnih pupoljaka, što se direktno odražava na rodni potencijal za narednu sezonu.

Usled prisustva velike populacije, može se dogoditi da grinje nasele površinu plodova, što takođe umanjuje njihovu tržišnu vrednost, a dovodi i do velikog rizika prilikom izvoza robe.

Štete koje grinja paučinar pravi na jabukama su višestruke i odražava-

Uspešno suzbijanje grinja zasniva se na redovnom monitoringu voć-

29

njaka i pravovremenoj primeni akaricida. To znači da sa kretanjem vegetacije i pojavom prve lisne mase treba startovati sa redovnim pregledom lišća kako bi se uočila pojava prvih pokretnih formi.

Treba naglasiti da kod suzbijanja grinja NE POSTOJE pragovi štetno-

Koprivina grinja Tetranychus urticae simptomi na listu

sti i sa primenom akaricida treba startovati kada se uoči 1 – 2 pokretne forme po listu. Ukoliko se dozvoli razvoj više pokretnih formi po listu i ukoliko dođe do perioda sa visokim dnevnim temperaturama, vrlo brzo i lako dolazi do prenamnoženja grinja. Tada u vrlo kratkom vremenskom intervalu dolazi do preklapanja generacija i pojave svih razvojnih stadijuma grinja, nakon čega je suzbijanje izuzetno otežano. Takođe, otežana i oslabljena aplikacija akaricida u tom momentu dešava se još i zbog toga što su grinje sakrivene ispod ispletene mreže koja uvija lišće. Veoma važan korak kako bi se grinje držale pod kontrolom je redovno suzbijanje korova, jer velik procenat grinja sa njih prelazi u proizvodni zasad.

Veliku ulogu u kontroli Tetranichus urticae imaju predatori. U domaćim voćnjacima najčešće mogu da se sretnu Stetorus punctillum, Amblyseius andersoni... Kako bi ove predatore sačuvali i kako bi se njihova brojnost povećala u voćnjaku neophodno je koristiti neselektivne insekticide u što manjoj meri.

Prilikom odabira i primene akaricida treba biti oprezan. Izuzetno je važno primenjivati akaricide sa različitim mehanizmima delovanja ili ih kombinovati, jer obični paučinar T.urticae zbog svoje velike reproduktivne sposobnosti veoma brzo razvija rezistenciju.

Od insekto-akaricida koji se sa velikim uspehom primenjuju u suzbijanju grinja treba izdvojiti mineralno ulje – Nitropol S u količini primene 2 – 3%, zatim akarici-

de na bazi abamektina Akaristop – (1,0 l/ha), fenazakvina - Borneo (0,5 l/ha), piridabena – Sanmite 20 WP (0,7 kg/ha).

Još jedan važan detalj, kako bi primena akaricida bila u potpunosti efikasna je količina vode i količina preparata koja se koristi prilikom aplikacije. Neophodno je primeniti 1000 litara vode na jednom hektaru površine i koristiti hektarske količine preparata. Na taj način dobijamo kompletno „okupanu“ biljku, pri čemu je rastvor za tretiranje pokrio i najskrivenije delove biljke, gde su se grinje naselile.

Jednom rečju, tako sitne, a tako štetne. Ali ima rešenja.

Errata: U prošlom 90. broju potkrala se greška u naslovu teksta na 40. stranici. Ispravan naziv teksta glasi: Zonalne pegavosti – Flyspeck (Schizothyrium pomi) na plodovima jabuke.

Uredništvo se izvinjava autoru Goranu Jakovljeviću i čitaocima.

31

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Munje će sevati ređe zbog globalnog zagrevanja

unutar njih. Električni naboj se nagomilava u česticama pored vodene pare i sitnih granula leda što tokom oluja rezultira pražnjenjem u vidu sevanja i grmljavine. Smanjenje električnog pražnjenja doprineće povećanom efektu staklene bašte u atmosferi.

Agroekologija zasnovana na intenzivnoj poljoprivredi

Izvor: agronews.rs

Izvor: RTS, 10. april, 2018.

Tim istraživača sa univerziteta u Lidsu Edinborou i Londonu predviđa smanjenje udara groma za 15% do kraja ovog veka ukoliko se porast temperature nastavi ovim tempom.

Istraživači su upotrebili novu metodu da dođu do procene o mogućnosti stvaranja munja iz olujnih oblaka. Za razliku od prethodnih, u kojima je glavni parametar bio visina i vrsta oblaka, ova metoda je uzela u obzir broj i kretanje sitnih čestica leda koje se formiraju i kreću

Da bi se svet nahranio uz očuvanje planete od prekomernog zagrevanja, Ujedinjene Nacije podstiču agroekologiju, istorijsku prekretnicu posle decenija “zelene revolucije” zasnovane na intenzivnoj poljoprivredi. ,,Moramo jačati održive sisteme hrane i očuvati životnu sredinu: agroekologija može pomoći da se to postigne”, rekao je generalni direktor Agencije Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO), Hose Graciano da Silva, na otvaranju Drugog međunarodnog simpozijuma o agroekologiji u Rimu.

Od kraja Drugog svetskog rata, razvoj poljoprivrede na osnovu masovne upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih sredstava pesticida, herbicida, fungicida, kako bi se povećali prinosi i da bi se obezbedila dovoljna količina hrane na planeti, imao je visoku cenu za životnu sredinu. ,,Zemlja, šume, voda, kvalitet vazduha i biodiverzitet se pogoršavaju, a porast proizvodnje “po svaku cenu”

nije iskorenio glad u svetu”, rekao je Graciano da Silva.

Na osnovu znanja svakog poljoprivrednika o njegovoj njivi, u kombinaciji s najnovijim naučnim razvojem, koristeći bolji tretman zemljišta kako bi bilo plodnije i s više ugljenika, ali i radi očuvanja biodiverziteta, agroekologija okreće leđa veštačkim đubrivima. Ona takođe pokušava da smanji zavisnost od prekomerne mehanizacije koja povećava finansijsko opterećenje poljoprivrednika.

Na simpozijumu koji okuplja stotine delegata iz celog sveta predstavljena je “Deklaracija o agroekologiji” koju će Odbor za poljoprivredu UN razmotriti u septembru 2018.

Do sada je tridesetak zemalja, većina iz Latinske Amerike, Južna Koreja, Kina, Obala Slonovače, ali i Austrija, Nemačka, Danska, Francuska, Švajcarska i Italija, utvrdilo regulatorni okvir koji će olakšati razvoj agroekologije u budućnosti.

33 Goran Radovanović, dipl. inž. polj.

FITOFERTigacija i bez zalivnih sistema I ponovo nakon svih hladnih talasa, silnih padavina i mračne zime, nastupilo je toplije i svetlije proleće i kao dokaz svih astronomskih postulata o inklanaciji i orbitama, uvodi nam produžetak dužine dana i buđenje vegetacije.

Međutim ovaj prirodni časovnik već sa početnim taktovima pokazuje i određene anomalije i nepravilnosti na prvim tek pojavljenim majušnim listovima mnogih biljaka. Sa kretanjem vegetacije mogu se uočiti i prvi simptomi poremećaja na listu, a vezani za neadekvatne zemljišne parametre i stresne uslove u ishrani biljaka. Dakle, usled poremećene pH vrednosti (kiselosti), EC vrednosti (ukupna količina raznih soli), kao i neadekvatne kompozicije nutrijenata u zemljišnom rastvoru, a time i biljnom tkivu, dolazi do pojave malformacija (poremećaj oblika), hloroza (poremećaj obojenja), pa čak i nekroza (odumiranje tkiva). Ovo su i najveći problemi u proizvodnji, koji gotovo da nikakvim agrotehničkim merama kasnije ne mogu da se umanje, ili anuliraju. Dobrim delom otuda i drastično smanjenje proizvodnog potencijala gajenih genotipova raznih poljoprivrednih biljaka, pa se susrećemo sa finansijski pogubnim prosečnim prinosom pšenice od 4 t/ ha, maline i jagode oko 6 t/ha, višnje oko 7 t/ha, paradajza od 17,7 t/ ha, odnosno 536 g po biljci, dok Holandija ubere i po 26 kg prosečno po biljci paradajza, i tako redom...

Ukoliko se na osnovu navedenih ostvarenih prosečnih prinosa u Srbiji i prosečnih cena inputa i gotovih proizvoda napravi obračun cene koštanja pojedinih proizvoda, dolazimo do zastrašujućih podataka. Skuplje nas košta proizvod od cene po kojoj možemo da ga prodamo, što indukuje prosečne permanentne gubitke u proizvodnji. Dakle u Srbiji samo pojedinci koji mudro pristupaju proizvodnji zarađuju, dok većina ostalih proizvođača gubi.

Kompanija Agromarket primenjujući savremen pristup celokupnoj tehnologiji gajenja biljaka nudi proizvođačima model po kome mogu da podignu i prinos i kvalitet, uz veliku brigu o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda, a time je zagarantovana konkurentnost na tržištu i pozitivan finansijski ishod u biljnoj proizvodnji.

Pa da krenemo od samog početka vegetacije, gde je presudan uticaj fosfora na fiziološke procese u

biljnom tkivu. Da se podsetimo da fosfor učestvuje u izgradnji molekula nosača fizioloških procesa ATP i ADP, i da sa njima dolazi do lakšeg pokretanja biljaka i lakšeg prevazilaženja stresnih uslova u kojima se biljke nalaze u ovo vreme. Smatra se da se 90% ukupne količine ovog elementa utroši od strane biljaka upravo u prvim nedeljama od pokretanja vegetacije.

Ovo pravilo se odnosi na sve biljke bez izuzetka, te je jako bitno da se bez obzira na analize zemljišta, iste obezbede ovim hranivom u vodotopivoj i lako pristupačnoj formi, sa što izraženijim odnosom N/P, tzv. starterima. Takav je jedinstven proizvod iz FitoFert ENERGY linije je ROOT 5-55-10 AFP, sa 11 puta višim sadržajem fosfora u odnosu na azot, sa izraženom rezidualnom kiselošću, sa pojačanim sadržajem mikroelemenata u helatnom obliku i snažnodelujućim AFP kompleksom biostimulatora. Najčešće se fosfor u zemljištu nalazi u nepristupačnoj formi i nerastvorljiv u vodi, a

posebno dok je temperatura zemljišta na nižem nivou (početak vegetacije), što dodatno usporava pokretljivost jona u zemljišnom rastvoru. O ovome svedoče i brojne analize uzoraka prikupljenih iz različitih regiona Srbije, a sprovedene u internoj Fertico laboratoriji na najsavremenijem uređaju za kapilarnu elektroforezu, gde se detaljno analizira sadržaj anjona i katjona na prvom mestu, u vodenom rastvoru zemljišta. Dakle ono čime biljke mogu komforno da se hrane, ne aktivirajući mehanizme aktivnog transporta, trošeći vreme i energiju i pri tom zakišeljavajući zemljište.

Na početku vegetacije, dakle prvih dekada aprila se zemljišne temperature ove sezone kreću od 8 do 12⁰C, u zavisnosti od tipa zemljišta, ekspozicije, nadmorske visine i drugih mikroklimatskih specifičnosti, što indukuje pomenute probleme. Najbolja pokretljivost biljnih nutrijenata se očekuje tek na 25-27⁰C, kada biljke mogu aktivnim transportom da se snabdevaju hranivima iz adsorptivnog kompleksa zemljišta. Međutim, kasnije biljke zahtevaju neke druge elemente u većoj količini od fosfora, koji se tada simbolično troši. Odnosno od presudnog je uticaja pomoć biljkama u početnim fazama razvoja, dok je zemljište još uvek hladno.

Kao svojevrstan problem izazvan najčešće loše izbalansiranom NPK formulom osnovnog đubriva je i prevelika količina azota, koji je najpokretljiviji, te markira dejstvo fosfora. Primera radi, proizvođači voća znaju da primene u osnovnoj obradi i po 1000 kg/ha formulacije 15-15-15, što znači 150 kg čistog azota po hektaru. Da bi obezbedili

usvajanje fosfora od strane biljaka, morali bismo da dupliramo količinu fosfora u odnosu na azot, što bi u praksi značilo upotrebu 300 kg čistog fosfora, odnosno oko 600 kg/ ha MAP-a. To je ogromna količina ovog nutrijenta, koja nije potrebna ni za najrekordnije prinose, te bi definitivno ostala delom deponovana u zemljištu i pravila kasnije disbalans u makro elementima.

Umesto pomenutog primera, ukoliko je upotrebljena ista količina NPK sa što manje azota, tipa 6-12-24, na raspolaganju je svega 60 kg azota po hektaru, pa bi trebalo primeniti znatno manje čistog fosfora za postizanje usvajanja ovog elementa.

U praksi to znači jednokratno kod povrtarskih biljaka prosečno 2,5 g po biljci paradajza, paprike, ili krastavca u zatvorenom prostoru, ili istom količinom po živiću jagode pri sadnji, ili sa kretanjem vegetacije. Kod dugogodišnjih zasada u zavisnosti od hranidbenih parametara zemljišta i starosti zasada, može ići 15-35 grama po stablu proizvoda FitoFert ENERGY ROOT 5-55-10, jednokratno primenjen u projekciji krune biljaka, odmah na početku vegetacije. U tom periodu zemljište je maksimalno saturisano zimskom vlagom, te je voda potrebna u minimalnoj količini, samo kao nosač pomenutog đubriva, da bi se

Dakle, preporuka Stručne službe kompanije Agromarket, odnosno Agroservisa je da se, bez obzira na posedovanje ili izostajanje zalivnih sistema, biljkama u ranim fazama razvoja daju adekvatne količine fosfornih hraniva i to na prvom mestu putem proizvoda FitoFert ENERGY ROOT 5-55-10 AFP sa nešto redukovanijom količinom zbog snažnije formule obogaćene biostimulatorima i veće efikasnosti u odnosu na standardni FitoFert Kristal 10-40-10 (30-ak % veća količina) najčešće uz FitoFert Humistart.

lakše i brže hranivo spustilo u zonu aktivnog korenovog sistema.

Za npr., na hektaru višnje u 7.-8. godini starosti, sa oko 1000 stabala i zemljištem normalne kiselosti (pH 6,5), EC vrednosti (0,8) dajemo 20 grama FitoFert ENERGY ROOT 5-55-10 po stablu odnosno 20 kg/ ha. Ovu količinu hraniva možemo rastvoriti u najmanje 200l vode i raspodeliti u zoni redova, odnosno po projekciji krune jedne biljke oko 200 ml ovog rastvora. To se u praksi može izvesti putem tankova, ili ato-

34 mizera, gde se najčešće dva izvoda (creva) sprovedu do zone obrade voćki i tu sprovedu sa prigušenim protokom pod slobodnim padom do zemljišta. To je dobar način da se prevaziđe izostanak fertigacionog, odnosno zalivnog sistema na parceli, dok ukoliko isti postoji upotrebom pomenutog hraniva treba da opravda svrhu ugradnje i pomogne u ostvarivanju maksimalnih proizvodnih rezultata.

Nakon precvetavanja i početkom

zameniti klasične azotne formulacije, koje se najčešće primenjuju u ovom periodu. Često se upotrebom amonijačnih formi azota blokira usvajanje kalijuma od strane biljaka, izostaje pomenuti kalcijum, koji čini gotovo ¼ cele biljke, a biljka postaje netolerantna na stresne uslove, pa i napad fitopatogena i štetočina. Dakle umesto najčešće 100-ak kg UREE u prvoj prihrani, treba upotrebiti oko 70-ak kg FitoFert Ca-NIT po hektaru i to ponoviti za 10-15 dana. U drugom tretmanu mogu se primeniti i

AN, ili KAN sa 100-ak kg/ha. Pošto je FitoFert Ca-NIT granulisani proizvod, može se primenjivati kao i sva druga granulisana hraniva, depozitorima, rasipačima, ili posipanjem po površini pred obradu zemljišta. Čak i bez obrade zemljišta sa minimalnom zemljišnom vlagom Fitofert Ca-NIT sa površine biva rastopljen i povučen u zemljišni rastvor, gde postaje apsolutno dostupan biljkama. Što se kalcijuma tiče, on se skoro nikako ne unosi u zemljište, a prinosom i habitusom biljaka se redovno iznosi. Uglavnom proizvođači upotrebljavaju kalcijum folijarno, što zadovoljava samo jedan manji deo realnih potreba biljaka. Agromarket u svojoj ponudi ima paletu od 4 folijarna proizvoda na bazi kalcijuma i to FItoFert Calcium 15, FitoFert Cal-AMINO 15, FitoFert Calcium Organo 30 i FitoFert Ca-APPLE, kao i pomenuti FitoFert Ca-NIT, kao vodotopivi ali i zemljišni proizvod.

U ponudi postoji i meliorativni zemljišni proizvod na bazi kalcijuma, magnezijuma i bora Fitofert pH PLUS.

rasta plodića, zemljište je još uvek hladnije od optimalne temperature, te je to drugi najkritičniji momenat u prihrani zasada. Obično je zemljišna vlaga još uvek prisutna, te je moguće ponoviti prethodno opisan postupak, ali sada adekvatnom formulacijom FitoFert Kristal Berry i količinom od 30-ak grama po stablu, odnosno 30-ak kg/ha. Adekvatna kompozicija nutrijenata podrazumeva i upotrebu kalcijuma, odnosno kalcijum nitrat, tj. proizvoda FitoFert Ca-NIT. Ovaj proizvod se sastoji iz 15% pretežno nitratnog azota, 25% kalcijuma i 0,05% bora, te u potpunosti može

35 Ovaj proizvod je ujedno i najjeftiniji oblik kalcijuma, ali bi bilo poželjno primeniti ga pri osnovnoj obradi zemljišta, eventualno početkom vegetacije pre neke obrade, kako bi se uneo u dublje slojeve. Ukoliko je zemljište normalne pH vrednosti treba primenjivati oko 200 kg/ ha ovog proizvoda redovno. Kada je neophodno podići pH vrednost (redukovati kiselost) recimo za celu jedinicu, treba primeniti 500-600 kg/ ha FitoFert pH PLUS. Ovaj proizvod je u obliku granulisane mikronizirane sirovine, te se lako koristi i brzo deluje u zemljištu.

Tokom čitavog perioda vegetacije gajenih biljaka, ukoliko postoji fertigacioni sistem, poželjno je njime kontrolisati zemljišne parametre, odnosno davati vodotopiva hraniva po programima prihrane usaglašenih koncentracija prema aktuelnim vremenskim prilikama. Po sunčanom vremenu i suvom zemljištu treba primenjivati veće količine vode odnosno na 1 kg vodotopivih hraniva 1000-1200 l vode, jer se tako obezbeđuje adekvatna EC vrednost i pasivan transport hraniva iz zemljišta ka biljci. Po oblačnom vremenu, kada je niži koeficijent transpiracije treba upotrebljavati manje količine vode, kako bi pojačali EC. Prosečno biljno tkivo ima EC oko 0,8 (mlađi listovi 0,5, stariji oko 1), dok u destilovanoj vodi kristalne formulacije đubriva FitoFert u koncentraciji od 0,1% (1kg/1000l vode) daju EC najčešće od 1,2-1,3, što obezbeđuje lagodno hranjenje biljaka.

U slučaju padavina (EC=0) dolazi do razblaživanja hraniva, te se kod biljaka pokreće aktivni transport, odnosno sokovi se iz biljaka kreću ka

zemljišnom rastvoru i spuštajući pH vrednost na mikro nivou korenovih najfinijih vlakana vrše razmenu H+ jona sa katjonima hraniva…

Da bi se ova pojava aktivnog transporta i usporavanja biljaka zamenila pasivnim transportom, mora se uz hraniva primenjivati redukovana količina vode. To daje mogućnost po prethodno objašnjenom metodu i proizvođačima koji ne poseduju fertigacione (zalivne) sisteme, da priručnim sredstvima primene jaču koncentraciju hraniva i odmah pokrenu biljke.

Dakle ako je palo 20 litara kiše po 1m2, to je 200 m3 po ha i ako je recimo kod voća 1/5 ukupne količine vode dospela u zonu korena zasađenih biljaka, dolazimo do podatka da je to oko 40 m3 kišnice. Ukoliko bi napravili koncentraciju od 0,1%, to bi značilo oko 40 kg hraniva po hektaru (npr. 35kg FitoFert Kristal Berry i 15 kg FitoFert Ca-NIT). Pomenuta količina FitoFert Berry proizvoda se može rastvoriti u 350l vode i tako koncentrovana rasporediti u zoni redova, kako bi se postigli željeni

efekti. Proizvod FitoFert Ca-NIT ne sme se mešati u jačoj koncentraciji sa drugim kristalima, te ga treba primeniti odvojeno, ili posuti kao zemljišno đubrivo. Ukoliko u vegetaciji ovaj postupak ponovimo sa svakom kišom to daje mogućnost za udvostručenje prinosa i poboljšanje kvaliteta proizvoda, uz adekvatnu diferencijaciju generativnih pupoljaka za narednu sezonu, izbegavajući pojavu alternativne rodnosti kod pojedinih biljaka.

U jesenjem periodu, kada po pravilu ima i više padavina, takođe je moguće primeniti po objašnjenom principu kalijumove formulacije tipa FitoFert ENERGY FINISH 0-10-45 AFP, ili FitoFert Kristal 4-10-40, ili šta je već potrebno određenim biljnim vrstama i tako omogućiti proces FITOFERTigacije i bez zalivnih sistema.

Za sve detalje oko ovih i drugih agrotehnoloških izazova, naša Stručna služba i autor ovih redova stoje na raspolaganju u cilju ostvarivanja još boljih proizvodnih rezultata.

36

37

Motorne kose i trimeri Posle duge zime, kasne, martovske, konačno je stiglo proleće i sunčano vreme, vegetacija se probudila i željno očekuje mnoštvo radova vezanih za održavanje travnatih i drugih zelenih površina. Trava i korovi počinje intenzivno da rastu i zauzimaju sve veće površine. Zbog toga je neophodno da se na vreme i redovno izvode radovi na košenju i krčenju u njivama, parkovima, voćnjacima, kućnim posedima i dvorištima.

Košenje travnjaka je često naporan i iscrpan posao koji iziskuje veliki utrošak vremena i energije, ali u borbi sa divljim rastinjem brend Villager ima rešenje. Tu su naši električni trimeri i motorne kose Villager koji će u velikoj meri doprineti brzom i efikasnom održavanju zelenih površina.

Za rad u dvorištima i na malim površinama odlično su se dokazali mali električni trimeri, upravo zbog lakoće rukovanja, smanjenih gabarita i visokog stepena fleksibilnosti.

Ovi uređaji su vrhunskog kvaliteta koji zadovoljavaju najviše zahteve uređivanja teško dostupnih površina u baštama. Izuzetno su pogodni za košenje trave pored ivica, stabala i drugih prepreka. Zbog tihog elektro motora pogodni su za rad u urbanim sredinama i drugim prostorima koji iziskuju smanjen nivo buke. Naši električni trimeri su tihi, lagani i ekološki prihvatljivi što ih čini visoko pozicioniranim u sferi

Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

uređaja za kućnu povremenu upotrebu. Među brojnim, izdvaja se Villager ET 1000.

Ono po čemu je Villager postao prepoznatljiv jesu motorne kose iz serije Villager Orange edition. Odlikuje ih dobar kvalitet, pouzdani uređaji savršeni za košenje žbunja, trave i uklanjanje neželjene vegetacije. Modeli trimera iz ove serije, Villager BC 900 S, Villager 1250 S i Villager 1900 S su redizajnirani, dostigli su visok nivo elegancije zadržavajući sve performanse visokokvalitetnih motornih kosa. Uz nizak nivo vibracija i visok stepen ergonomije postiže se velika udobnost u samom radu sa ovim mašinama. Nivo zamaranja korisnika smanjen je na minimum. Najkraće rečeno ove modele motornih kosa odlikuje pristupačnost, pouzdanost i jednostavnost.

Za zahtevnije korisnike Villager stručni tim se potrudio da obezbedi motorne kose odličnih performansi, visoke učinkovitosti i idealnog komfora u radu. Motorne kose iz serije Villager Black edition konstruisane su za izvođenje najsloženijih zahvata uz minimalan utrošak energije i postizanje maksimalnih rezultata isto kao i profesionalni uređaji. Motorne kose Villager BC1250PE, Villager BC 1900PE i Villager BC2700 XCE pokreću visokokvalitetni motori koji imaju veću otpornost na habanje i visoke temperature. Idealni su za košenje trave, niskog žbunja i

rastinja, kao i za rad u ekstremnim uslovima eksploatacije. Sa dodatnom opremom koju poseduju ove mašine, moći ćete bez problema sa lakoćom da očistite šiblje, žbunje i izvršite proređivanje i sečenje manjih stabala. Povoljan odnos snage i težine uz jako nizak nivo vibracija čini Villager motorne kose idealnim za povremene entuzijaste i poluprofesionalce. Celokupna linija Black edition motornih kosa je optimizovana tako da u zavisnosti od tipa i namene eksploatacije, svakom potencijalnom korisniku ponudi najbolje rešenje. Uostalom, noseći moto ove linije u 2018. godini i

39

jeste „Garden aristokratija“.

Villager je otišao korak dalje i u svoju ponudu uvrstio je motorne kose sa MITSUBISHI motorima najnovije generacije. U saradnji sa razvojnim timom MITSUBISHI tržištu se nude motorne kose namenjene za profesionalnu upotrebu. Tehnološki napredni motori, najlakši u klasi sa produženim vekom eksploatacije i unapređenim sistemom startovanja. Potrošnja goriva je manja za 35% nego na motorima iz prethodne generacije, a izlazna snaga je povećana za 10%. U ponudi su tri modela motornih kosa, Villager BC 430 XCE motorna kosa iz srednje kategorije, motor je zapremine 42,7 cm³, razvija maksimalnu snagu od 1,25 KW. Najsnažniji model iz ovog segmenta jeste Villager BC 480 XCE, pokreće ga MITSUBISHI agregat snage 1,76 KW i zapremine 47.1 cm³. Ergonomski su dizajnirani za različite korisnike, poseduju antivibracioni sistem u četiri tačke, Easy Start sistem kao i profesionalni remen za nošenje. Moćne i dobro izbalansirane motorne kose pogodne

za izvođenje radova na košenju i krčenju vegetacije i u najtežim uslovima. Smanjena potrošnja goriva indukuje smanjenu emisiju štetnih gasova, što predstavlja veliki korak u smanjenju zagađenja životne sredine. A tu je i Villager BCM 48 BPE, profesionalna leđna motorna kosa najnovije generacije. Dvotaktni motor MITSUBISHI TLE48 koji pokreće ovu kosu je atestiran na preko 200 sati punog opterećenja i pružiće pouzdan rad u svim uslovima.

Uz veliki asortiman motornih kosa potrudili smo se da izađemo u susret svim korisnicima Villager uređaja. Naši stručni prodavci pomoćiće Vam da na pravi način odaberete motornu kosu koja će zadovoljiti sve Vaše kriterijume. Dizajnirali smo male i lagane trimere za sve hobi korisnike i obezbedili smo snažne mašine za rad u svim uslovima eksploatacije idealne za poluprofesionalce i profesionalce. Villager stručni tim i dalje radi na razvoju novih uređaja i usavršavanju postojećih. Svake godine nudimo nove solucije, podižemo

standarde i performanse na Villager motornim kosama i trimerima. Da bi svi korisnici bili sigurni u kvalitet Villager proizvoda tu je i naša servisna mreža, koja pruža mogućnost servisiranja proizvoda tokom i nakon garantnog roka, kao i mogućnost nabavke originalnih rezervnih delova.

41

Šumarenje Priredili: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Svetski dan šuma – 21. mart

Izvor: agronews

Svetski dan šuma obeležava se 21. marta pod sloganom “Šume i održivi gradovi” kako bi se ukazalo na značaj šume i za zdrav život u gradovima. Međunarodni dan šuma ustanovljen je 1971. godine na 23. zasedanju Generalne skupštine Evropske konfederacije za poljoprivredu. Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je 2012. godine donela odluku da će se obeležavanje Međunarodnog dana šuma organizovati 21. marta svake godine, na dan prolećne ravnodnevice na severnoj Zemljinoj hemisferi, odnosno jesenje ravnodnevice na južnoj.

Srbija ima oko 30 posto površine pod šumom, a nacionalnom Strategijom pošumljavanja teži se da se taj procenat podigne na oko 42 posto do 2050. godine. Po podacima Nacionalnog inventara šuma, Srbija spada u srednje šumovite zemlje, s prosečnom pokrivenošću šumskom vegetacijom. Pod šumama u Srbiji je 2.254.000 hektara odnosno 29,1 odsto njene teritorije. Od toga državne šume čine 53 odsto, a

ostalo su privatne. Šume u Srbiji čini 49 vrsta drveća, 40 lišćarskih i devet četinarskih.

Srbija je potpisala rezolucije donete na IV Ministarskoj konferenciji Evrope u Beču (2003. godine) na kojoj su utvrđeni Sveevropski kriterijumi i indikatori održivog gazdovanja šumama.

Poljska sečom zaštićene prašume prekršila zakon EU Izvor: agronews

Sud pravde Evropske unije u Luksemburgu presudio je juče da je

Poljska sečom zaštićene Bjalovješke prašume na granici sa Belorusijom prekršila zakone EU i mora sa sečom da prestane. Poljska je seču šume opravdavala tvrdnjom da brani taj poslednji veliki ostatak ravničarskih prašuma od invazije buba štetočina. Jučerašnja presuda, na koju ne može da se uloži prigovor, završava spor poljskih konzervativnih vlasti stranke Pravo i Pravda sa Evropskom komisijom započet još 2016. zbog koga je EK prošlog leta tužila Poljsku Sudu EU u Luksemburgu. Bjalovježa je i stanište retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, a njen simbol je evropski bizon koga su od izumiranja spasili upravo u Bjalovježi.

43 njemu, kolika je pH vrednost supstrata, koje je strukture, kakvog su kvaliteta aditivi koji se dodaju kao oplemenjivači supstrata (mikroelementi, granulisana glina, đubrivo, perlit i drugo)? Postoje čak i supstrati koji su specijalizovani za određenu kulturu. Glavna razlika u supstratima za setvu i za pikiranje je u veličini čestica. Što finija struktura-sitnija granulacija ide za setvu sitnijeg semena (supstrat granulacije 0-5 mm), za setvu cveća i povrća se koristi nešto krupnija granulacija (supstrat granulacije 0-7 mm), a grublja granulacija ide za pikiranje i direktnu setvu krupnog semena (dinja, tikvica, lubenica, krastavac) zbog boljeg razvića korena (supstrat granulacije 0-15 mm). Ove informacije su jako važne naročito ako kupujemo supstrat za setvu ili pikiranje povrća.

Na sva ova i mnoga druga pitanja na raspolaganju vam stoji Agromarket Stručna služba koja stoji iza svog novog proizvoda, Kekkilä supstrati.

Kekkilä – nešto novo na našem tržištu

Marija Bujagić, dipl. inž. poljoprivrede

Na tržištu danas postoji veliki izbor supstrata za različite biljne kulture. Pojam supstrat podrazumeva mešavinu različitih tipova zemlje i minerala, koja je najčešće prilagođena za gajenje određene grupe biljaka. U većini slučajeva kupci ne znaju za koji supstrat da se opredele pa se oslanjaju na savete prodavaca koji imaju jako

malo iskustva u ovoj materiji. Ako imamo par saksija cveća u stanu i potrebno nam je nekoliko litara supstrata svakako ćemo kupiti u najbližoj prodavnici koja ima ovaj proizvod. Sa druge strane, ukoliko imate ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju i potrebne su vam velike količine supstrata neophodan vam je savet stručnjaka.

Glavna uloga supstrata je da biljci omogući i zadrži što duže potrebne količine hraniva i vode. Da bi smo znali da li određeni supstrat zadovoljava potrebe biljaka u proizvodnji za koju smo se opredelili, moramo dobiti odgovor na neka od pitanja, kao npr. koja je namena datog supstrata, koji je procenat organske i mineralne materije u

Šta je Kekkilä supstrat? Glavna sirovina Kekkilä profesionalnih supstrata je prvoklasni beli ili braon Sphagnum treset. Treset je sa močvarnog tla i zahvaljujući Kekkilä proizvodnim metodama sadrži prirodne biološke aktivne agense.

Treset se sastoji od 95% organskog materijala. To je mešavina raspadnutog biljnog materijala koji se nakupio u sredini zasićenoj vodom i bez kiseonika. Sphagnum treset zbog toga većinom sadrži raspadnutu Sphagnum mahovinu.

Kao sastojak supstrata, treset je po pitanju učinka bolji od bilo kog

drugog materijala. Zbog svoje sposobnosti da zadržava vodu i hranjive materije, on štedi đubrivo i vodu. Zahvaljujući svojoj specijalnoj strukturi, on omogućava dotok vazduha do korenovog sistema.

Treset prirodno u sebi ne sadrži ljudske i biljne patogene, a sadrži

korisne mikrobe koji pomažu sprečavanju gljivičnih oboljenja. Huminska kiselina koja se prirodno javlja stimuliše rast korena. S obzirom da je to organski materijal, takođe ga je moguće kompostirati i ne stvara neželjeni otpad. Takođe je veoma rasprostranjen u nordijskoj sredini.

44 Tabela 1 – Osnovne karakteristike Kekkilä supstrata

U ponudi Kekkilä supstrata, prvi je Kekkilä TSM, najtamniji supstrat za sadnice u rasadnim kontejnerima.

Sirovina od treseta je specijalna mešavina veoma finog braon i crnog treseta. Visok kapacitet zadržavanja vode čini ovu ponudu idealnom za korišćenje u najtoplijim klimatskim zonama. Proizvodi TSM ponude obično sadrže okvašivač i Kekkilä startno đubrivo KS1. Najpopularnija verzija visokoprocentnog đubriva TSM-a obezbeđuje dostupnost mikro hranljivih materija i značajan rast tokom perioda razmnožavanja. Proizvodi su pogodni za upotrebu u rasadnim kontejnerima sa otvorima prečnika do 5 cm.

Drugi u nizu, Kekkilä DSM-a je baltički ponos, visokog kvaliteta, multifunkcionalan obim koji se sastoji

od najbolje odabranih sirovina belog i braon treseta. Mešavina različitih sirovina pruža izvanrednu konzistentnost tokom godine i obezbeđuje homogene rezultate za propagatore biljaka širom sveta. Proizvodi unutar DSM ponude obično sadrže okvašivač i jedan od Kekkilä-inih startnih đubriva. Fizičke karakteristike DSM-a mogu da se prilagode izbornim sastojcima, npr. crnim tresetom ili perlitom.

Proizvodi su pogodni za upotrebu u rasadnim???

su Kekkilä supstrati je početak. Da bi se proizvodnja uspešno provodila do plodonošenja, neophodne su i mere nege koje počinju primenom pri setvi, pre pikiranja i pre sadnje kombinacije fungicida Proplant 720 SL (0.15%) + Fostonic 80 WP (0.06%) + Funomil (0.1%).

Pripremljenoj kombinaciji treba dodati FitoFert HumiStart (0.3%) i FitoFert Kristal 10-40-10 (0.2 %) i takvu primeniti zalivanjem u dozi od 1-1.5 litra po kontejneru ili 50 ml po saksiji.

Treći, Kekkilä OPM 015 W je 100 % beli treset, granulacije 0-15 mm, uz okvašivač, kao i NPK 15-12-29 u količini od 1 kg/m3 koji služi za pikiranje rasada povrća i direktnu setvu krupnog semena.

Koliko je značajan kvalitet supstrata govori nam i to što naše biljke dobar deo svog života, a možemo slobodno reći i najosetljiviju fazu, tj. od semena do rasađivanja provode upravo u supstratu. A Kekkilä supstrati su najbolja opcija za dobar start, kvalitetnu trku i odličan finiš.

Naravno, izbor dobrog semena, a zatim i kvalitetnog supstrata, a tu

45

46 šta od 250 do 300 dinara. Kilogram limuna je 150, jabuke i pomorandže koštaju od 80 do 150, a kruške od 100 do 250 dinara.

Organo Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Razvoj organske proizvodnje i politike kvaliteta hrane u Srbiji

Izvor: Dnevnik, 26. april 2018.

U Srbiji je 26. aprila počela realizacija dvogodišnjeg projekta “Razvoj organske proizvodnje i politike kvaliteta hrane u Srbiji”, koji će omogućiti da do 2020. godine najmanje tri srpska prehrambena proizvoda budu zaštićeni posebnom oznakom kvaliteta i porekla na rafovima Evropske unije.

ima sedam procenata teritorije koja se nalazi u zaštićenim ekološkim zonama što omogućava našoj zemlji da bude lider u regionu u proizvodnji organske hrane.

Reč je o početku realizacije projekta “Razvoj organske proizvodnje i politike kvaliteta hrane u Srbiji”, čiji je cilj jačanje kapaciteta administracije i institucija u zemljama korisnicama, a u cilju saradnje sa njihovim partnerima u zemljama članicama EU.

Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede kaže da se projekat sastoji iz dva dela, prvi je jačanje kapaciteta Srbije u oblasti organske proizvodnje, a drugi deo se odnosi na definisanje kvaliteta ovih proizvoda. Vrednost projekta koji finansira EU je 1,1 miliona evra i trajaće dve godine, a partneri na projektu su Italija, Francuska i Austrija, kaže Raketić.

Na svečanosti povodom početka realizacije ovog projekta u Klubu poslanika u Beogradu, rečeno je da Srbija

“Do kraja projekta ćemo imati najmanje tri proizvoda koji će imati pripremeljene specifikacije i koji će biti

predmet registracije na nivou Evropske unije”, najavljuje Raketić i napominje da će Srbija po prvi put imati proizvode koji će biti zaštićeni na nivou EU. Upravo proizvodi sa zaštićenim poreklom, a koji će moći da se kupe na rafovima EU među 1.000 ovakvih iz celog sveta, prema oceni Raketića, obezbediće konkurentnost srpskih proizvođača na tržištu Evrope.

Iako još uvek nije određeno koja će tri proizvoda će se naći u “elitnom klubu” zaštićenih proizvoda, Raketić smatra da bi se tu mogla naći ariljska malina, futoški kupus, sremska kobasica i drugi proizvodi iz naše zemlje koji nose posebne odlike kraja u kojem se proizode.

Povećana potražnja kupaca za organskim voćem i povrćem Izvor: Blic, 27. mart 2018.

Organsko voće i povrće na našim rafovima i tezgama u proseku je i četiri puta skuplje od običnog, ali poslednjih godina potražnja kupaca za ovim proizvodima veća je od onoga što uspemo da uzgojimo.

Računica je jasna, kilogram organskog krompira košta 150 dinara,

47

dok “običan” košta 40. Slično je i sa dugim proizvodima, 250 grama organskog paradajza je više od 300 dinara, kilogram mrkve, patlidžana, cvekle i crnog luka je oko 200 dinara, paprike 400, a blitve 100 dinara.

Kilogram organskog limuna i pomorandže je 700 dinara, krušaka 550, a šljiva 300 dinara. Samo 250 grama

organskog pirinča košta 200 dinara, a 100 grama indijskog oraha izađe čak 500 dinara.

Sa druge strane, konvencionalni proizvodi su daleko pristupačniji, kilogram paradajza je od 150 do 200 dinara, luk i šargarepa su 30, a jedino je paprika skuplja i u proseku ko-

Kako da znate da li je voće i povrće koje PAPRENO PLAĆATE zaista ORGANSKO? Organski proizvođači kažu da prodaja ide sve bolje i po pijacama u manjim gradovima, a ne samo u Beogradu i Novom Sadu. Sa druge strane, uzgoj uz samo “vodu i zemlju”, prirodnu zaštitu i često bez korišćenja mašina veoma je naporan. Kako dodaju, uzgajanje bez 390 vrsta aditiva koji stoje na raspolaganju konvecionalnim proizvođačima smanjuje prinose, a povećava ulaganja.- Shvatanje organske ishrane u Srbiji je često pogrešno, nije to nikakvo pomodarstvo ili podvala. Organska hrana je ono što

su naši dedovi ili pradedovi uzgajali, odnosno hrana kao što je nekada bila, bez hemije. Ona zahteva mnogo više fizičkog rada, zbog čega je i skuplja, ali cenu često povećava i uvoz. Kada budemo imali više proizvođača, pašće i cena – kaže Mladen Kurija, proizvođač organskog povrća iz Srbobrana.

Da bi se dobio sertifikat organskog proizvoda kod povrća, potrebno je da prođu tri godine uzgoja. Kod voća se čeka čak pet godina do punih plodova, a stručnjaci kažu da kod nas, sem nešto malo kruške, šljive i jabuke, gotovo da nema organskih uzgajivača voća.

Velika razlika u ceni privukla je i prevarante, pa iz kompanija koje kontrolišu uzgoj oganskih proizvoda savetuju da se kupuju samo oni sa zvaničnim

sertifikatom.- Ima mnogo ljudi koji kupce dovode u zabludu i pokušavaju da pod nazivom organski prodaju nešto što to nije. Ako vam kažu da je nešto organsko, a nema sertifikat, vrlo je moguće da vas lažu. Ljudi koji se bave organskim uzgojem potpisuju ugovor sa kontrolorom koji detaljno prati da li ispunjavaju sve uslove. Bilo je nekoliko slučajeva kada smo i oduzimali sertifikate – rekli su iz “Ecocert Balkan”, kompanije koja se bavi kontrolom organskih proizvođača.

Kontrola počinje od samog početka, pripremanja zemljišta, perioda konverzije, odnosno prilagođavanja uslovima, do dodele sertifikata, ali i nakon toga dokle god proizvođač ima želju da se na ovaj način bavi poljoprivredom.

Uzgojite krompir na starinski način - pod slamom Ovakav uzgoj je jednostavan, ne zahteva okopavanje i nagrtanje. Takav krompir ne napadaju zlatice, a vađenje gomolja je najbolji deo priče.

Sadnja krompira na konvencionalan način zahteva dublju obradu zemljišta, usitnjavanje zemlje, nagrtanje i okopavanje. Uzgoj krompira u slami nije nikakva novina, jer su tu metodu koristili i naši stari, a pojednostavljuje i kultiviranje, ali i berbu krompira.

Osim toga, krompirova zlatica je vrlo retka u slučaju ovakvog uzgoja, jer se one inače skrivaju u zemlji.

Odaberite sunačnu gredicu, a zemlju pre sadnje možete preašoviti, prekopati ili tek prozračiti vilama, kako bi zemljište dobilo vazduh. Tom prilikom je obogatite đubrivom, bilo ono stajsko ili kupovno organsko u peletima. Idealno bi bilo ovakvu gredicu

pripremiti u jesen, tako da đubrivo pomešate sa slamom i ostavite na gredici. Slama pomaže da tlo ostane oko 10 stepeni toplije, što pospešuje rast krompira.

Naklijali krompir slažite na zemlju u razmaku oko 30 cm u redu, a između redova oko 40 cm do 50 cm. Nakon što ste složili sav krompir, prekrijte ga slamom debljine 10 cm do 15 cm. Ako je slama suva, zalijte je vodom, a ako je već natrula, za tim nema potrebe.

Kada stabljika izraste od 10 cm do 15 cm, prekrijte ga sa više slame ili sveže pokošene trave, koja će se kompostirati sa slamom, u tolikoj meri da viri do 3 cm stabljike. Ponavljajte prekrivanje još dva do tri puta. Svaki put kada biljka izraste od 10 cm do 15 cm, dodajte još slame.

Izvor: Agroklub, 17. april 2018.

U slučaju da nema kiše, zalijte krompir u nekoliko navrata. Takođe, možete ga zaliti organskim đubrivom od koprive i(li) gaveza.

Berba je još jednostavnija. Nedelju dana nakon što procvetaju, mladi krompiri spremni su za vađenje. Ne morate čupati celu biljku, nego samo razgrnite slamu, povadite veće krtole i ponovno nagrnite slamu, pa će manje krtole dalje rasti.

Kada se cima (nadzemni deo) krompira osuši, završen je njegov životni ciklus i nedelju dana nakon toga povadite i ostali krompir. Slamu samo poravnajte i ostavite da strune i tako obogati zemlju.

49 tično do prvih mrazeva. Ono što je bitno reći je da ova kultura zauzima sve veći procenat u izvozu povrća iz Srbije prema Ruskoj Federaciji.

Sa stanovišta nutritivne vrednosti plavi patlidžan ne zauzima visoko mesto. Ima jako nisku hranljivu vrednost, ali je bogat prisustvom dobrih vlakana i različitih vitamina i minerala u plodovima koji su od izuzetnog značaja za ljudsko zdravlje. Sam plod plavog patlidžana ima veoma malu kaloričnu vrednost i predstavlja bogat izvor gvožđa, pa pojedini naučnici porede njegovu ukupnu hranljivu vrednost sa paradajzom.

Takođe, u plodovima se mogu naći vitamini u manjim količinama i to: C, A, B2, kao i B1, PP i B5. Proučavanjem mineralnog sastava plodova utvrđeno je da se u ostacima nakon žarenja najviše nalazi kalijum, potom hlor, fosfor magnezijum, sumpor, kalcijum, natrijum, mangan, bakar, jod i aluminijum oksid.

Plavi patlidžan, isprva otrov, a danas...

Mladen Đorđević, dipl. inž. polj.

Plavi patlidžan (Solanum melongena L.) je jednogodišnja biljka poreklom iz Azije i to najverovatnije iz Kine i Indije za koje je ova povrtarska vrsta jako karakteristična. Plavi patlidžan pripada rodu Solanum, a familiji pomoćnica Solanaceae.

U ovu familiju pripadaju i mnoge, nama jako bitne povrtarske vrste poput paprike (Capsicum annuum L.), paradajza (Solanum lycopersicon L.), krompira (Solanum tuberosum L.) i 2000 drugih različitih vrsta, od kojih se najveći broj nalazi u Aziji. U Evropu ova kultura je stigla posle paradajza, paprike i krompira i dugo se smatrao za otrovnu biljku.

Na tlo centralne Evrope doneli su ga Turci preko Grčke i Bugarske, a kasnije Srbije i Bosne.

Ekonomski značaj ove povrtarske kulture je veoma velik i predstavlja vrlo zastupljeno povrće u Aziji i Mediteranu. Prema podacima FAO (FAOSTAT, 2010), preko 90% svetske proizvodnje plavog patlidžana je zasnovano u Centralnoj, Južnoj i Jugoistočnoj Aziji i afričkim zemljama. Po proizvodnji, na nivou država, Kina predstavlja najvećeg proizvođača plavog patlidžana sa 58% od ukupne svetske proizvodnje. Indija sa 25% svetske proizvodnje plavog patlidžana zauzima drugo mesto, a za njom slede Egipat, Iran i Turska. U svetu se ova kultura gaji na više od 1.600.000,00ha (FAOSTAT, 2012). Sam prinos ove kulture zavisi od mnogo faktora od kojih su među najvažnijim klima, vremenski period eksplo-

atacije useva i tehnologija gajenja, a prosečni prinos se kreće oko 18 t/ha na svetskom nivou. Neprikosnoveni šampion u proizvodnji ove kulture, što se tiče samog prinosa, jeste Holandija sa postignutim prinosom od neverovatnih 390 t/ha.

U Srbiji se ne nalazi u grupi bitnijih povrtarskih kultura i pre svega zauzima mesto u pripremanju zimnica.

Mada se u poslednje vreme sve više gaji i njegov plod koristi i u svakodnevnoj ishrani prosečni prinosi kod nas dostižu nivo od 40 – 50 t/ha, u zavisnosti od dužine branja tj. perioda eksploatacije biljaka. Ranija proizvodnja iz ranog rasada omogućuje berbu prvih plodova već u junu mesecu, te onda berba traje prak-

Plod plavog patlidžana može biti, u manjoj ili većoj meri, gorkog ukusa.

To je zbog toga što se u plodovima nalaze gorke materije glikoalkaloidi koje se ponašaju kao solanin pa su zbog toga i nazvane solanin M tj. melanini. Najveće količine ovih materija se nalaze u plodu kada je u fazi biološke zrelosti tj. kada je vreme za vađenje semena. U toj fazi plodovi nemaju vrednost sa stanovišta ishrane ljudi. Kako je ova karakteristika nepoželjna i iziskuje dodatne operacije u pripremi za ljudsku ishranu, semenske kuće su usmeravale svoju selekciju u stvaranju novih sorti i hibrida plavog patlidžana kod kojih je količina ovih gorkih materija svedena na minimum.

Iako je gorčina sortna karakteristika, izlaganje biljaka stresnim uslovima može da poveća nivo ovih gorkih materija. Inače se plod plavog patlidžana ne koristi u svežem stanju upravo zbog prisustva melanina a koji se razgrađuje u procesu kuvanja ili pečenja plodova. Takođe, plavi patlidžan našao je svoje mesto i u farmaceutskoj industriji upravo zbog prisustva supstanci iz grupe glikoalkaloida.

Morfološke karakteristike. Kao što smo već napomenuli plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Solanaceae. Ova zeljasta biljka ima dobro razvijen korenov sistem koji dostiže dubinu 80 – 90 cm. Najveću razvijenost, sa stanovišta usisne moći, postiže u sloju dubine od 20 do 40 cm.

U zavisnosti od sorte tj. varijeteta, stablo je manje ili više razgranato sa uspravnim ili jako poleglim lastarima, i dostiže visinu 60 – 150 cm.

U vršnom delu stablo ima ljubičastu pigmentaciju, može biti glatko ili maljavo, čvrsto dok je pri osnovi drvenasto. Na listovima i lisnim granama mogu se naći bodlje ili tvorevine slične bodljama, te stoga gajenje u gušćim skolopovima može

biti problematično zbog berbe. Kod sorti koje imaju bodlje, u berbi se preporučuje nošenje dugih rukava i korišćenje nožića za zasecanje drške ploda koja je čvrsta.

Listovi su izduženo jajoliki ili ovalni i manje ili više urezani, zelene boje sa prisustvom ljubičaste nijanse čiji intenzitet zavisi od varijeteta. Cvetovi su pojedinačni ili smešteni u grupe od nekoliko cvetova sa belom ili ljubičastom krunicom. Sama građa omogućuje stranu oplodnju.

Plod je bobica veličine od 20 g pa do 2 kg. Oblici plodova mogu biti raznovrsni i to je sortna karakteristika i mogu biti jajoliki, izduženo ovalni, okrugli, kruškoliki. Takođe, i po pitanju pigmentacije tj. obojenosti plodovi mogu biti beli, crvenkasti, ljubičasti, i prugasti, što je isto sortna karakteristika.

Uslovi gajenja. Budući da pripada familiji Solanaceae, plavi patlidžan se po svojim zahtevima prema klimi i zemljištu ne razlikuje previše od paradajza i paprike. Uspešna proizvodnja je moguća samo u rejonima za koje je karakteristično da imaju period bez mrazeva duži od 4 meseca.

50 Nicanje semena ove kulture počinje na temperaturama preko 14˚C. Ono što je karakteristično za plavi patlidžan je da ima dug period nicanja i do 20 dana. Optimalna temperatura razvoja biljaka je u intervalu 25 – 28˚C. Jako je netolerantan prema niskim temperaturama, i već na 8˚C prestaje sa rastom, a uginjava već na temperaturama ispod 4˚C. Ima izuzetne zahteve prema zemljištu. Traži plodna, duboka, dobro strukturna zemljišta sa visokim procentom humusa. Na lošijim zemljištima (teška, hladna, kisela, kao i laka peskovita) daje loše rezultate. Ne podnosi monokulturu, a kao predusev najbolje su leguminoze.

Tehnologija proizvodnje. Ova povrtarska kultura se gaji iz rasada za ranu ili kasnu proizvodnju na otvorenom, najčešće, dok je plastenička proizvodnja retka. Sama tehnologija proizvodnje rasada je jako slična, skoro ista kao kod proizvodnje paprike. Za ranu proizvodnju setva se obavlja krajem januara ili eventualno početkom februara u kontrolisanim uslovima plasteničke proizvodnje. Zbog visokih zahteva prema toploti veoma je važno voditi računa o temperaturi vazduha, ali i zemljišta jer koren prestaje da radi ispod 13˚C. Da bi se izbeglo dugo nicanje, koje karakteriše ovu kulturu, seme treba sejati u proverene i kvalitetne supstrate – Kekillä u kontejnerima, a pre same setve seme se trlja kroz šake sa peskom kako bi se izvršilo povređivanje semenjače i isprovociralo intenzivnije klijanje. Iako u teoriji plavi patlidžan važi za prema poleganju otpornu kulturu, u praksi

može da dođe do pojave poleganja usled delovanja zemljišnih gljivičnih patogena iz roda Fusarium sp., Pythium sp. i Rhiyoctonia sp., pogotovo gde se smeša supstrata pravi u sopstvenoj režiji, te posle setve treba zaliti kontejnere preventivnim tretmanom preparatima Proplant 722 SL (20 ml/10 l) + Funomil (10 g/10 l) + Fostonic 80 WP (8 g/10 l) kako bi se zaštitili od ovih patogena.

Najkvalitetniji rasad se dobija pikiranjem u čaše negde početkom marta.

Ono što je važno reći za proizvodnju rasada plavog patlidžana, a po čemu se razlikuje od proizvodnje rasada paprike i paradajza, jeste da ova kultura ne podnosi kaljenje zasušivanjem. Iako nema puno patogena koji ga napadaju rasad se mora tretirati na svakih 7 – 10 dana preventivnim preparatima kao što su Dithane M45/Penncozeb WG/Dithane DG Neo Tec (25 g/10 l), ili Funguran OH/Fungohem SC (40 g/10 l). U fazi rasada posebno treba voditi računa o izbalansiranoj ishrani sa formulacijama

sa naglašenim sadržajem P, kao što je to FitoFert Kristal 10:40:10. Ova formulacija omogućava da se biljka dobro ukoreni i obrazuje odličan korenov sistem. Kako bi se izbegle moguće štete od zemljišnih štetočina (grčice, rovci...) poželjno je uneti granulisan nesistemični insekticid Force 0,5 G (15 do 20 g/m²).

Plavi pardajz se rasađuje početkom maja i pre rasadnje treba ponoviti tretman kombinacijom fungicida koji štite biljke od zemljišnih patogena kao gore pomenuta. Za rasadanju treba izabrati, ukoliko je to moguće, ravne terene sa blagim nagibom prema jugu i zaklonjene od jakih vetrova. Priprema parcela počinje s jeseni unošenjem oko 40 t/ ha dobro zgorelog stajnjaka. Takođe se dodaju i kompleksna NPK đubriva uzimajući u obzir da su potrebe ove kulture za N (azot) od 100 do 120 kg/ha, za P2O5 (fosfor) oko 100 - 120 kg/ha i za K2O (kalijum) od 100 do 150 kg/ha, a nakon toga se vrši duboko zimsko oranje.

51 S proleća vrše se pripremne operacije koje imaju za cilj da biljke imaju optimalne uslove za rast i razviće.

Suzbijanje korova predstavlja jednu veoma važnu meru, kao i kod drugih povrtarskih kulutura posebno uzevši u obzir sužen izbor herbicida u ovoj proizvodnji. Suzbijanje semenskih širokolisnih korova pre rasadnje se može vršiti kao i kod paradajza uz primenu herbicida Pendistop (4 – 6,0 l/ha). Doza primene zavisi od tipa zemljišta pa niže doze idu na lakim zemljištima. Kasnije tokom vegetacije mogu se suzbijati samo uskolisni korovi primenom preparata Floyd (1,3 l/ha) ili Kletox (1,5 – 2 l/ha). Suzbijanje širokolisnih korova tokom vegetacije mora se sprovoditi prašačem ili okopavanjem.

Sama rasadnja se vrši mašinski sadilicama ili ručno. Rasadnja se vrši na međurednom rastojanju od 60 do 80 cm, dok je razmak u redu 35 do 40 cm. Sadnja je jako osetljiva faza i biljke plavog paradajza, zbog bržeg i kvalitetnijeg primanja i prevazilaženja stresnog perioda posle rasadnje, traže kvalitetno zalivanje.

Tokom vegetacije dokle god su biljke takvog porasta da traktor može da uđe u parcelu treba izvršiti 3 – 5 prašačenja i bar 2 okopavanja, koje prate intenzivna zalivanja.

Tokom vegetacije usev se može prihranjivati ili u prašačenje i to dva do tri puta pre svega formulacijama sa višim sadržajem P, u početku posle rasadnje. Nakon ukorenjavanja i u intenzivnom porastu treba koristiti formulacije sa različitim odnosima NPK uz dodatak kalcijuma kada krenu da se formiraju prvi plodovi kao što su to FitoFert Kristal Toma-

to, kao i Fitofert Calcium 15. U fazi početka zrenja prvih plodova treba prihranjivati biljke formulacijama sa više K u sebi kao što je to Fitofert Krisatal 4:10:40 uz dodatak neke od FitoFert formulacija iz grupe biostimulatora (vidi Agrosvet 88).

Ono što svakako prati proizvodnju plavog patlidžana jesu pre svega štetni insekti i tu na prvom mestu krompirova zlatica, a moguće su i pojave vašiju ili tripsa.

Suzbijanje krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata) je neophodno sprovesti u trenutku kada se zapaze prve larvene forme i to primenom insekticida Afinex 20 SP (0,3 kg/ha) do pojave L2 ili po pojavi L3 larvene forme primenom preparata Coragen 20 SC (0,05 – 0,06 l/ha).

Vrlo je važno jako ozbiljno pristupiti suzbijanju ove štetočine jer u protivnom štete mogu biti jako velike.

Primenom pomenutih insekticida u suzbijanju krompirove zlatice suzbijaju se i ostali štetni insekti koji se mogu pojaviti.

Najznačajniji patogeni koji napadaju plavi patlidžan i mogu da nanesu velike gubitke u proizvodnji su pre svega Alternaria melongenae i A. solani, prouzrokovači crne pegavosti, antraknoza plodova Colletotrichum spp., kao i pegavost lista plavog patlidžana Cercospora melongenae. U suzbijanju ovih patogena može se koristiti tzv. preventivna hemija, Dithane M45/Penncozeb WG/Dithane DG Neo Tec (25 g/10 l), ili Funguran OH/Fungohem SC (40 g/10 l), kao i kombinacija preventivnih i sistemičnih preparata Dithane M45 (25 g/10 ) + Balear 720 SC (20 ml/10 l), ali i pojedine preparate sistemičnog

delovanja kao što su Ridomil Gold Mz 68 WG (2,5 kg/ha), Queen (0,75 l/ ha), Sigura (0,5 l/ha) + Queen (0,75 l/ha), zatim Hillan (0,3 l/ha) ili Curzate M68 WG (2,3 kg/ha). Primenom ovih preparata vrši se zaštita plavog patlidžana i od drugih patogena koji su manje značajni, a i od onih koji mogu da budu problem i kasnije nakon skladištenja.

Prilikom primene pesticida u zaštiti od bolesti, štetočina i korova voditi računa o vremenu primene kako bi se ispoštovala karenca. Takođe, uvek treba voditi računa o njihovoj pravilnoj i bezbednoj primeni i ličnoj zaštiti kako bi se izbegla mogućnost narušavanja zdravlja.

Praznu ambalažu uvek isprati više puta i odložiti je na, za to predviđeno mesto.

Na kraju, i malo o ishrani. Predlažemo nekoliko poslastica kao što su punjeni plavi patlidžan, pileće rolnice sa patlidžanom, grilovan patlidžan, namaz od plavog patlidžana, musaka na grčki način, patlidžan sa parmezanom i mocarelom … Jednom rečju, duh i ukus Mediterana na vašoj trpezi.

52

53 salaš na Mlaki, a onda su se izgradili i salaši Steve, Toše i Živka Nićina. Današnji, salaš „Karin” od deda Rade Nićina, nalazi se uz put Srbobran – Bečej i kako bi se često žargonski kazalo „izlazi na beton“.

Upravo taj poseban doživljaj tradicionalnog života i ravnice koji pružaju salaši, je ono što je Mariju, fakultetsku profesoricu, opredelilo da se “podeli” između ta dva života- gradskog i salašarskog, i zajedno sa svojom porodicom uloži energiju i vreme u oživljavanje ovog salaša.

Karin je salaš, kao i svi vojvođanski salaši izvorište vojvođanskog mentaliteta, dom vrednih, štedljivih, istrajnih, povučenih, odmerenih i nadasve gostoljubivih ljudi.

Autor: Ivana Tanurdžić, novinar

Moderna snaša sa salaša Karin salaš - oaza mira u srcu Bačke Vojvođanski salaši poslednjih su godina turistička destinacija putnika namernika iz gotovo svih krajeva, kako Vojvodine, tako i iz cele zemlje, ali i velikog broja stranaca. Razlog tome leži u mirnoj, pitomoj prirodi salašara, autentičnoj i nepromenljivoj kroz vreme.

šarskom miljeu po količini obradive zemlje i uspešnoj i produktivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, tako i u kulturnom i naučnom životu jer je dala mnogobrojne potomke koji su danas uspešni lekari-hirurzi, bankari, političari i fakultetski naučni radnici na Univerzitetu u Novom Sadu.

Jedna takva destinacija je oaza Marije Nićin, vlasnice poljoprivrednog gazdinstva Karin salaš, nadomak Srbobrana. Familija Nićin je nadaleko poznata kako u seoskom, to jest paorskom i sala-

U središnjem delu vojvođanske ravnice, takoreći u njenom samom srcu nalazi se opština Srbobran, a njen glavni centar naselje Srbobran (mađ. Szenttamás, hrv. Sveti Tomo) pripada teritoriji

Južno-bačkog okruga. Potez na Mlaki nekoliko kilometara od Srbobrana poznat je po salašima familije Nićin. Salaši familije Nićin prvo su bili na Kutošu, na Segedinskom putu. Čukun-čukun deda Lesa Nićin je prvi iz familije kupio

Za svoj salaš, Nićini vole da kažu da je sav na zemlji i na nebu, tako široko otvoren prema nebesima, a ujedno kuća na planeti.

Salaš potiče iz druge polovine XIX veka i nalazi se na potezu Sivačkih salaša, a kupio ga je čukundeda Mladen Pivnički svojoj kćerci Katici Pivnički (udatoj Nićin), za miraz.

Nasledio ga je njen najmlađi sin Rada. Posle njegove smrti, Svetozar Nićin, koji se kao stariji sin rodio na tom salašu, i unuk Radivoj sa suprugom Marijom, trude se da salaš ponovo zasija i da se na njemu ugoste ljudi koji vole dobro da jedu i da uživaju u lepoti ravnice.

U okviru salaša, koji se sa okolnom zemljom prostire na 12 lanaca, nalaze se glavna stambena zgrada, magazin i štala za krave, čardak ispod koga se nalazi svinjac

sa četiri obora, kokošinjac, bunar i valov. Glavna zgrada salaša ima prednju sobu, kuhinju, stražnju sobu, sobicu, ostavu i kong.

Karin salaš je na današnji dan destinacija koja pruža različite oblike turizma. Od salašarskog koji uz odmor, turistima omogućava aktivno bavljenje nekim od lakših seoskih poslova ili pomaganje u poljoprivrednim radovima jer se oko salaša nalazi 15 jutara zemlje koja pripada domaćinu, a plan je da se nekoliko jutara koristi za proizvodnju organske hrane.

Za prave ljubitelje dobre hrane, gastronomska ponuda obuhvata hranu proizvedenu na poljoprivrednom zemljištu familije Nićin, tradicionalni vojvođanski specijaliteti uz domaće sokove, rakiju i vino, ali i čuveno hladno vojvođansko predjelo – sa domaćim mlečnim i mesnim proizvodima, topla predjela – gibanica, proja; supe i čorbe uz rinflajš; glavno jelo sa čušpajzom, kolači i torte – štrudle, ukiselo i nasuvo testo za orasima, bademima, višnjama, makom, bundevare i razne lenje pite.

Ima tu mesta i za lovce, ribolovce, rekreativce ali i poslovne ljude koji traže beg od gradske vreve.

Na salašu vole da kažu da je ko god došao, dobrodošao, a ako navrati slučajno, sledeći će ga put sigurno tu dovesti namera.

54

Dosije

Žene i poljoprivreda Mali broj žena ima vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem Izvor: AgroMedia, 8. Mart 2018.

Jedan od najznačajnijih pokazatelja razvoja neke zemlje jeste pravo žena da imaju vlasništvo nad zemljištem. Pa ipak, to pravo je redovno zanemareno, osporeno, ili se naprosto ne sprovodi u praksi. Zato je to bila glavna tema međunarodne konferencije koja se održala juče u Tirani „Osnaživanje žena kroz pristup vlasništvu nad zemljom“. Organizatori konferencije su FAO i GIZ, agencija koja sprovodi projekte pod pokroviteljstvom vlade Republike Nemačke.

U većini zemalja zapadnog Balkana žene imaju manji pristup zemljištu od muškaraca, i njihovo pravo na zemljište je često ograničeno na takozvano „sekundarno vlasništvo nad zemljom“. U praksi to znači da se njihovo vlasništvo nad zemljom ograničava samo na posredno vlasništvo preko muških članova porodice. U slučaju da se suprug odseli, premine ili da dođe do razvoda,

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

55 postoji ozbiljna mogućnost da žena izgubi pravo nad vlasništvom nad zemljom.

u unapređenju vladavine jednakosti polova kada je reč o vlasništvu nad zemljom.

S obzirom da situacija po pitanju vlasništva nad zemljom nije sasvim jasna, žene mogu imati problem da prodaju ili iznajme zemlju, ili da je založe prilikom uzimanja kredita.

Srpkinje moćne i uticajne žene u biznisu

Prepreke koje ometaju žene u seoskim sredinama da u potpunosti ostvare svoja prava nad vlasništvom nad zemljom su brojne i veoma složene. Počevši od neadekvatnih pravnih okvira i nesprovođenja postojećih zakona, do kulturoloških prepreka, izjavila je Marsela Viljareal, direktorka FAO kancelarije za partnerske projekte, podršku i razvoj. Na teritoriji zapadnog Balkana registrovana poljoprivredna gazdinstva u vlasništvu ili suvlasništvu žena čine 15-39% svih poljoprivrednih zemljišta, a u pojedinim krajevima taj procenat je svega 3%. Zahvaljujući kontinuiranim naporima FAO kao i Svetske banke, vlade zemalja zapadnog Balkana su svesne ovog problema i obavezale su se da učine sve što je moguće da se stanje popravi.

Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ) u ime Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj republike Nemačke i FAO čine zajedničke napore na zapadnom Balkanu kako bi promovisali napredak u sprovođenju jednog od ciljeva rada UN, a to je jednakost polova. FAO i Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu, sektor za pravne reforme, zajednički sarađuju na omogućavanju uslova da se sprovede specifični cilj 5a koji glasi: „Raditi na sprovođenju reformi koje bi ženama omogućile jednak pristup ekonomskim resursima, kao i pristup vlasništvu i kontroli nad zemljištem i drugim oblicima imovine, finansijskim uslugama, nasledstvu i prirodnim resursima, u skladu sa zakonima zemlje u kojoj žive“.

Koristeći FAO metodu za procenu situacije i profilisanje određene zemlje, uz pomoć GIZ-a, napravljena je procena stanja zakonodavstva u zemljama zapadnog Balkana. Uočeni su nedostaci u zakonodavnim okvirima i date preporuke za ispravljanje tih nedostataka.

Viljareal kaže da običaji i tradicija često imaju prednost nad zakonodavstvom. Stoga je presudna uloga javnih beležnika i ljudi zaposlenih na registraciji gazdinstava

Izvor: Blic, 9. mart 2018.

Bonitetska kuća Bisnode napravila je analizu o tome kakav je uticaj žena na privredu u 11 zemalja i ispostavilo se da su žene iz Srbije poslovno moćnije od onih iz Hrvatske, Norveške i Švajcarske. Povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta, bonitetska kuća Bisnode je pripremila analizu – BIWI Indeks 2018 (Bisnode Index of Women Influence), kojim se proverava kakav je uticaj žena na privredu u 11 zemalja – Austriji, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Srbiji, Slovačkoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Norveškoj i Sloveniji.

Ovaj indeks meri uticaj žena prema udelu preduzeća u vlasništvu žena u odnosu na ukupan broj preduzeća, zatim udeo broja zaposlenih u preduzećima sa ženskim vlasništvom u odnosu na ukupan broj zaposlenih, kao i koliki je udeo prihoda i profita tih preduzeća u odnosu na ukupni prihod i profit. Najveći uticaj na domaću privredu imaju Slovenke čiji je BIWI indeks 127,6, slede Mađarice (124), Austrijanke (106,6) i Nemice (106).

Srpkinje sa indeksom od 93,2 su u sredini od 11 zemalja, ispred su još Poljska (98,5 ), a gore od nas stoje Hrvatice (89,9), Norvešanke (85,9), Slovakinje (83,3), pri čemu najmanji uticaj na privredu imaju žene iz Švajcarske (78,1) i Čehinje (71,9).

Preduzeća u vlasništvu žena u Norveškoj, Austriji i Poljskoj imaju u proseku više zaposlenih nego preduzeća koja su u vlasništvu muškaraca. U Norveškoj je zaposlenost u preduzećima u vlasništvu žena 21 odsto iznad proseka privrede, dok je u Austriji sedam odsto, a u Poljskoj je skoro izjednačen.

U drugim zemljama, odnos između udela zaposlenih u ženskim preduzećima i udela ženskih preduzeća je manji od 1, što znači da preduzeća sa ženskim vlasništvom zapošljavaju manje ljudi nego ona u vlasništvu muškaraca. Srbija sa indeksom od (0,74) je iza Slovenije (0,97),

56

57 radna snaga i retko su vlasnici farmi i zemljišta. Prema podacima ovih organizacija, u zemljama u razvoju svega dva odsto žena poseduje zemlju, dok je u razvijenim taj udeo veći i kreće se oko 20 odsto. Konvencionalna poljoprivreda je prepoznata i kao proizvodnja koja podstiče stvaranje korporacija zahvaljujući kojima se polako gubi tradicionalno znanje o agraru. Ono je sadržano u organskom pristupu ovom poslu. Iz tog razloga žene mogu da budu i baštinici ovog važnog znanja i ujedno doprinesu očuvanju biodiverziteta i životne sredine.

Prema studiji koju je uradio IFOAM, žene iz ruralnih sredina koje se angažuju u organskoj poljoprivredi na taj način obezbeđuju diverzifikaciju svog poslovanja čime poboljšavaju kvalitet svakodnevnog života.

Takođe, proširuju znanje što sve zajedno dovodi do povećanja njihovog samopouzdanja i samostalnosti.

Organska proizvodnja, kako su pokazala istraživanja, ima stabilnije prinose i manje je podložna riziku u odnosu na konvencionalnu, a krajnji proizvodi imaju veću tržišnu vrednost. Zahvaljujući tome, žene dobijaju mogućnost da se ekonomski osnaže.

Nemačke (0,94), Hrvatske (0,84), a ispred Mađarske (0,78), Švajcarske (0,69), Slovačke (0,68) i Češke (0,58).

Preduzeća u vlasništvu žena u Austriji u proseku ostvaruju 13 odsto više prihoda u odnosu na prosek privrede. U drugim zemljama, osim u Sloveniji gde je dva odsto, ženska preduzeća u proseku imaju znatno niže prihode od preduzeća u vlasništvu muškaraca, ukazuju podaci Bisnode.

U Srbiji taj indeks iznosi 0,86, a ispred nas je još i Švajcarska (0,88). Manji prihodi ostvaruju se u ženskim preduzećima u Nemačkoj (0,85), Norveškoj (0,81), Hrvatskoj (0,77), Mađarskoj (0,64), Poljskoj (0,63), dok se najgore kotiraju Slovačka (0,59) i Češka (0,40).

Profitom se najviše ističu preduzeća sa ženskim vlasništvom u Sloveniji, budući da je njihov profit u proseku veći od profita preduzeća u vlasništvu muškaraca i devet odsto veći od proseka slovenačke privrede. U drugim zemljama, profit preduzeća sa žene.

Žene u organskoj poljoprivredi Izvor: Agrosmart, 15. Februara 2017.

Proizvodnjom zdrave hrane, žene u celom svetu dobijaju mogućnost da zarade i steknu samostalnost koja im nedostaje.

Organska poljoprivreda se smatra proizvodnjom posebno pogodnom za zapošljavanje žena i to iz više razloga. Za otpočinjanje ovog posla potrebna su značajno manja ulaganja u poređenju s konvencionalnom poljoprivredom, može da se organizuje na malom posedu, a ženama nudi mogućnost da se ekonomski osnaže. Konvencionalnom poljoprivredom u celom svetu vladaju muškarci, a pokazatelji istraživanja koja su sproveli Internacionalna organizacija za organsku poljoprivredu (IFOAM) i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) ukazuju na to da su žene u ovoj poljoprivredi uglavnom zaposlene kao

Organska proizvodnja je i čuvar zdravlja, jer zabranjuje upotrebu pesticida koji nose potencijalnu opasnost po ljudski organizam. Upotreba i kvalitet pesticida nisu uvek pod adekvatnom kontrolom, posebno u nerazvijenim delovima sveta. Ako se uzme u obzir da u ovim delovima sveta glavnu radnu snagu čine upravo žene, jasno je koliko je njihovo zdravlje ugroženo. Utvrđeno je da žene oboljevaju od respiratornih bolesti zbog neadekvatnog rukovanja hemijskim preparatima, ali posebno je ugrožena njihova reproduktivna funkcija. Težak rad i preterana izloženost pesticidima uzrok su, kako je utvrđeno, povećanog broja pobačaja i defekata rođene dece. Žene koje se bave organskom poljoprivredom imaju značajnu ulogu i u očuvanju biodiverziteta i životne sredine, kao i bogatstva semenskog, sadnog materijala i tradicionalnih znanja. S druge strane, one kroz obrazovanje, osim tradicionalnog, stiču i savremena znanja. Osavremenjavanje žena u ruralnim sredinama, kako su pokazala istraživanja, direktno je povezano sa smanjenjem njihove eksploatacije u društvu.

Uzimajući u obzir prednosti uključivanja žena u sektor organske poljoprivrede, globalne organizacije koje se bave ovom problematikom preporučuju vladi svake zemlje da napravi programe koji to podstiču.

Preporuka se odnosi i na fondacije koje bi trebalo što više projekata da posvete razvoju ženskog preduzetništva i rodne ravnopravnosti. Farmerima, bez obzira na pol, preporučuje se da se zalažu za rodnu ravnopavnost i na taj način kreiraju zdravije društvo i bolju radnu sredinu. Svi koji se opredele za podsticanje razvoja organske poljoprivrede ne samo da će pomoći osnaživanje žena nego će i stvoriti zdravije životno okruženje. Iz istog razloga i kupci treba da kupuju organske proizvode.

Moderna farma sa 200 krava u blizini Kule Izvor: rtv, 9. mart 2018.

Pre deset godina Sanja Bugarski započela je porodični biznis sa uzgojem muznih krava i proizvodjom mleka. Započela je sa nekoliko grla, a danas poseduje uzornu modernu farmu, sa 200 krava. Pre više od deceniju Sanja Bugarski se opredelila za proizvodnju mleka i zajedno sa mužem i decom preselila se iz Novog Sada na salaš u blizini Kule. Na govedarskoj farmi koju su osnovali nije bilo ni radnog vremena ni godišnjeg odmora, a danas su među malobrojnima koji su uspešni u ovom poslu. ,,Dobra organizacija je ključ uspeha u svakom biznisu, pa tako i ovom, s tim što je govedarstvo posebna i specifična grana koja mora da opstaje 365 dana u godini. Krava je izuzetno zahtevna životinja, izuzetno specifična. Ukoliko joj se ne pruži sve ono što je neophodno za njen rast, za njenu proizvodnju i tako dalje, vi ćete imati velikih problema. Jedino proizvođači mleka ustaju u četiri ujutro i ležu kasno posle 10 i 11 kada završe sve svoje obaveze, a često se dešava da i u toku noći moraju da intervenišu, jer one se tele, i normalno da majka priroda odlučuje kada će to biti”, kaže Sanja.

Pored obaveza na farmi, Sanja Bugarski je i predsednik Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine gde se već godinama volonterski bori za rešavanje problema proizvođača. Od nedavno je zaista u

59 poziciji da utiče, jer je kao uspešna farmerka pozvana i imenovana za savetnika republičkog ministra za poljoprivredu. -,,Ono na čemu sam insistirala kada me je pozvao Branislav Nedimović u ministarstvo jeste, normalno, stočarstvo i govedarstvo. Pre svega ono što jeste meni u interesu i farmerima koji se bave ovim poslom jeste govedarstvo i mislim da tu možemo da doprinesemo dovoljno da se unapredi i pripomogne koliko je to moguće”, napominje Sanja.

Na farmi je sve uređeno po savremenim standardima, a Sanja neprestano usavršava svoja znanja i unosi inovacije u proizvodnju.-“Normalno da volim ovaj posao, volimo da radimo sa životinjama i odlučili smo se na neki način da imamo svoj mir u odnosu na ljude koji žive u gradu, gde morate 8 do 10 sati da radite u nekoj kompaniji, da jurite, da vozite decu na raznorazne aktivnosti i tako dalje. Mi živimo na salašu, gde imamo svojih 10 hektara površine oko salaša, deca su odrasla u prirodi, u dodiru sa životinjama i ja mislim da to stvarno ima svoje prednosti”, dodaje farmerka. Farma sa dve stotine krava dnevno proizvede 2000 litara mleka, a bez obzira na tešku situaciju u stočarstvu, i velike rizike u poslu, Sanja Bugarski se nada i očekuje poboljšanje položaja proizvođača mleka.

Zbogom asfaltu zbog farme krava. Radni dan Tanje Prohaske (37), meštanke sela Orlovat kod Zrenjanina, počinje pre svitanja i kukurikanja prvih petlova. Nakon što spremi doručak za svoju porodicu i probudi sedmogodišnju Lenku i supruga Miroslava, otprati devojčicu u školu i podmiri potrebe sedmomesečne kćerke Ane, Tanja odlazi u štalu, gde pomaže suprugu oko ishrane krava i nošenja mleka do laktofriza. Kada završi „prvu smenu” u štali, Tanja se vraća kući, gde sprema ručak za radnike i porodicu, odlazi po kćerku u školu, a potom se vraća na „posao”, jer farma od 35 muznih krava zahteva stalni nadzor i brigu. Porodica je ponovo na okupu tek u kasnim večernjim časovima.

Sve to možda ne bi bilo neobično da Tanja nije magistar tehničkih nauka, koja je nakon osnovnih studija kao stipendista Evropske unije i Ministarstva spoljnih poslova Italije završila i master studije na Poljoprivrednom fakultetu u Bolonji. Iako je po povratku iz Italije dobila i stipendiju za talentovane i darovite od Ministarstva nauke Srbije, „višak” diploma bio je smetnja u traženju posla ovoj mladoj i darovitoj ženi.

S obzirom na to da je ceo život provela na „asfaltu”, Tanja je mislila da će se teško privići na seoski život, ali kada su deca došla na svet shvatila je sve prednosti odrastanja u prirodi i razumela koliko joj olakšanje donosi činjenica da decu može da pusti u dvorište bez straha za njihovu sigurnost. “Život na selu se u mnogim segmentima razlikuje od gradske svakodnevice, počev od toga da ceo komšiluk zna šta sam tog dana kuvala, pa do običaja da ti svi meštani „besplatno” dele savete o vaspitanju i odgajanju deteta. U seoskoj sredini od žene se očekuje da potrebe svoje porodice uvek stavlja ispred sopstvenih želja i ona treba da se izbori za „pravo” da ide kod frizera i bude doterana, jer se to smatra luksuzom. Ja sam imala tu sreću da su u porodici mog muža žene kroz generacije bile poštovane – baš kao što se od moje svekrve nije očekivalo da muze krave i obavlja teške poslove u štali, to nije ni moja obaveza. Ja sam nosilac poljoprivrednog gazdinstva i istovremeno se bavim vođenjem dokumentacije firme. I izborila sam se za pravo da imam mašinu za pranje sudova” u šali kaže Tanja.

Pčele obezbedile egzistenciju. Mladalački snovi Anice Batinić (47) iz Lazareva bili su vezani za putovanja i upoznavanje dalekih kultura i civilizacija. Kada je stekla diplomu turističkog tehničara, nije ni slutila da će pčele i med obeležiti njen život. Ona je već nekoliko godina predsednica Udruženja pčelara Srbije, a u posao sa proizvodnjom meda ušla je sasvim slučajno – ona i njen suprug su od svekrve na poklon dobili košnice.

Kako do posla?

Izvor: Politika, 21. Mart 2018.

Radno mesto u svom selu. Da život pripadnica nežnijeg pola na selu bude bar malo lakši, država se obavezala da daje podsticaje onim ženama koje žele da se bave poljoprivredom i školuju.

O lepotama i teškoćama ženskog preduzetništva Tanja Prohaska, Anica Batinić i Jelena Ristić su nedavno pričale na konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije”. Žene u našim seoskim područjima žive mnogo teže od onih u gradu, a na tom skupu čulo se da je više od polovine njih nezaposleno, gotovo 60 odsto nema penziju, a mnoge ni zdravstveno osiguranje. Da život pripadnica nežnijeg pola na selu bude bar malo lakši, država se obavezala da daje podsticaje onim ženama koje žele da se bave poljoprivredom i školuju.

se sa suprugom iz rodnog Zrenjanina preselim u selo Orlovat i vodim farmu krava” priča Tanja Prohaska.

“Bez obzira na to što je moja diploma veoma tražena na tržištu rada, bez uspeha sam konkurisala na desetine konkursa. Jedan nesuđeni poslodavac mi je čak otvoreno rekao da ne može da se pomiri sa činjenicom da je žena koju zapošljava obrazovanija od njega. Veoma mi je žao zbog toga, jer je država uložila mnogo u moje obrazovanje i usavršavanje. Kada sam shvatila da, uprkos visokom obrazovanju, ne mogu da pronađem posao u struci, donela sam sudbinsku odluku da

“Rođena sam u okolini Bijeljine i moj deda se bavio pčelarstvom, a ja sam kao mala učestvovala samo u vrcanju meda. O pčelarstvu nisam znala gotovo ništa – počela sam da učim iz knjiga i od iskusnih pčelara, a kada sam se 2010. godine učlanila u Udruženje pčelara, bila sam jedina žena. Danas sam na čelu ovog udruženja, a na našoj porodičnoj farmi imamo preko 300 košnica” sa ponosom priča Anica.

Ova preduzetnica priznaje da je pčelarstvo veoma težak i zahtevan posao, ali da je zadovoljstvo nemerljivo.

“Med je najslađi proizvod našeg rada, ali da bi se do njega došlo potrebno je mnogo truda i rada. Moji sinovi su studenti i oni mi pomažu kada je u pitanju vrcanje meda i seljenje košnica, jer ne želim da ih opteretim poslom i odvojim od knjige i akademskog života. Posle toliko godina rada, mene i dalje fascinira činjenica da med ima tolika lekovita svojstva i da su svi pčelinji proizvodi dar prirode – počev od propolisa, preko polena, pa sve do matičnog mleča. Med reguliše metabolizam, čuva vid, poboljšava cirkulaciju, povećava hemoglobin u krvi, jača apetit, smiruje zapaljenske procese, a redovnim uzimanjem meda mi jačamo odbrambene snage organizma” ponosno priča Anica.

Da u Bogatiću žene budu poznate. Svesna da od jednog posla ne može da odgaja troje dece i da im obezbedi sve što čini sastavni deo detinjstva i mladosti, Jelena Ristić (37) iz Bogatića istovremeno vodi pekaru, kozmetički salon i prodavnicu boje i lakova.

“Kada me pitaju za neku poznatu ženu iz Bogatića, ja ne mogu da se setim nijednog imena. U našem kraju žene su uvek stajale iza svojih muževa, braće ili očeva“, skromno kaže Jelena, koja se nalazi u Udruženju žena zapadne Srbije.

Nakon udaje Jelena je počela da radi u porodičnoj pekari – u želji da izuči sve tajne pekarskog posla, ona je zasukala rukave i godinama ustajala u četiri ujutru kako bi svojim sugrađanima mogla prva da ponudi svež hleb i mirišljave kifle, pogačice, kroasane, paštete… Radila je sve poslove – od prodavačice do direktorke, a onda je poželela da otvori kozmetički salon za svoju dušu. Kako su deca rasla, postajala je svesna da ni dva

61 tike zaposleno oko 60% žena, a u samom sektoru energetike 80%, dok je najveći procenat žena u Elektromreži Srbije, čak 66%. U okviru projekta Žene u održivoj energetici, klimatskim promenama i zaštiti životne sredine WISE (Women in Sustainable Energy) formirana je ekspertska Mreža žena koje se profesionalno bave energetikom, klimatskim promenama i zaštitom životne sredine, a čini je 200 žena.

Žene na selu rade svakog dana, a vode se kao nezaposlene Izvor: AgroMedia, 17. Oktobar 2017

posla nisu dovoljna za kvalitetan život petočlane porodice, pa je otvorila prodavnicu boje i lakova. Svesna je da je uzor šesnaestogodišnjoj Milici, devetogodišnjem Dušanu i osmogodišnjem Vuku i zato se trudi da uvek bude i vredna i doterana. Uz sve to, na sto im iznosi onu hranu koju gaji u svom plasteniku.

O svim lepotama i teškoćama ženskog preduzetništva ona je sa Tanjom i Anicom pričala na nedavno održanoj konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije”, koju je povodom 8. marta organizovalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. „U manjim sredinama ima manje razumevanja zašto se žene bave preduzetništvom. Žene u ruralnim sredinama najčešće ne raspolažu svojim novcem. Moja komšinica Mira po ceo dan radi na imanju sa svojim mužem i zajedno sa njim na pijaci prodaje svoje proizvode. Ona mušterijama meri robu, ali on naplaćuje i odlučuje za šta će se novac u porodici trošiti“, zaključila je Jelena Ristić.

Žene u održivoj energetici Izvor: EurActiv, 28. mart 2018.

Na konferenciji “Žene u održivoj energetici - Liderstvo za promenu”, rečeno je da u sektoru energetike 80% zaposlenih čine žene. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da žene imaju značajan doprinos u sektoru energerike i da je u Ministarstvu rudarstva i energe-

Iako u svetu postoji veliki broj žena koje rade u poljoprivredi, retko koja od njih ima puno vlasništvo nad gazdinstvom. Često su muškarci ti koji se vode kao zaposleni na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene na selu rade u poljoprivredi kao “pomažući članovi domaćinstva”, istaknuto je na skupu „Žene na selu: Unapređenje kvaliteta života u seoskom području“. Žene koje žive i rade na selu vode se kao nezaposlene, a zapravo rade ceo dan i za to ne dobijaju nadoknadu.

Obično prve ustaju, a poslednje idu na spavanje. Prve su u njivi, voćnjaku, plasteniku, štali, ali za svoj rad ne dobijaju nikakvu nadoknadu - tako danas izgleda život žene na selu, koja se vodi kao nezaposlena, a zapravo ceo dan radi.

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Kooordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović naglasila je da od četiri žene koje žive na selu, tri rade a da za to ne dobijaju nikakvu finansijsku nadoknadu, a sa druge strane samo 13 odsto žena su vlasnice gazdinastava. „Kada treba da rade, one su u radu najbrojnije na selu, a kada treba da budu vlasnice određene imovine one su najmanje brojne“, naglasila je Mihajlović i dodala da se napredak društva meri razvojem i napretkom žena.

Podseća da su strategije, zakone, akcioni planove, važna osnova, ali da je još važniji realan život, da žene i muškarci shvate da žena treba da ima vlasništvo nad imovinom, da može da radi.

„Jedan od projekata koji smo pokrenuli sa NALED-om je zapošljavanje 1.000 žena i već smo zaposlili 65 žena “, rekla je Mihajlović i dodala da su žene važan potencijal na selu.

Istraživanja pokazuju da su žene na selu nedovoljno uključene u odlučivanje, ne pitaju se o modelu razvoja poljoprivrede i sela, a politike i mere ne prepoznaju adekvatno njihove potrebe.

Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela, poručili su učesnici skupa, i naglasili da 63 odsto žena i 37 odsto muškaraca obavljaju poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu.

Muškarci čine 86 odsto zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva. Konferencija „Žene na selu: Unapređenje kvaliteta života u seoskim područjima “ je organizovana povodom Međunarodnog dana žena na selu.

EVO zašto propada selo: MUKE jedne seljanke Izvor: mondo.rs 17. Oktobar 2017.

“Ustajem u pola pet i krenem da čištim oko stoke, pa spremam doručak mužu, pa malo kod ovaca. U 9 počinjem da kuvam ručak, a onda - pranje, peglanje...” Pročitajte kako izgleda život srpske žene na selu, šta joj se sve brani i oduzima.

Selo u Srbiji se menja na dva, podjednako pogubna, načina ali ono što se ne menja, i nikada neće, je da bez žena nema ni sela.

Svakom je na selu u ova vremena teško, ali je ženama drastično teže. Zaboravite nacionalne i verske manjine, ovu ili onu „seksualnu orijentaciju“... žene na selu su jedna od najmarginalizovanijih grupa u srpskom društvu danas.

Formalno ravnopravne, ali de fakto obespravljene, izložene su višestrukoj diskriminaciji. Bez političkog uticaja, bez imovine, pristupa informacijama, čak bez socijalnog

ili zdravstvenog osiguranja, žene na selu se ne mogu porediti ni sa jednom drugom društvenom grupom.

Ono u čemu su prve je svakodnevni rad, u svemu ostalom su „u drugom redu“, od imovine, prihoda, odlučivanja... Čak tri četvrtine vlasnika poljoprivrednog zemljišta su muškarci, a kada su vlasnik žene obično se radi o maloj parceli. Vlasnica kuća na selu je još manji procenat, istaknuto je na konferenciji „Žene na selu - unapređenje kvaliteta života“ u beogradskom hotelu Radison Blue. Zašto je to tako?

Neka, ne treba to meni. Pa, tradicija je tu “odigrala svoje”, a snažnu ulogu ima i danas, kada su se okolnosti u svetu ali i ostatku srpskog društva značajno promenile.

Nekada je (možda) i imalo smisla ne ostavljati zemlju u nasledstvo kćerima, kako se ne bi parčalo imanje a blago (oranice i šume) odlazilo “u tuđu kuću”. Danas, tj. bar pet decenija unazad, i sinovi masovno “odlaze od kuće”, tako da oranice svakako idu nekom drugom. Međutim, “tradicija” se zadržala. Nekada se kćerke i majke ništa nije ni pitalo a danas, žene same “odlučuju” da im zemlja kao nasleđe ne treba.

Podaci sa ostavinskih rasprava do kojih se došlo iz sudova za potrebe Izveštaja (28 osnovnih sudova za period 1.1. 2015 -1. 9. 2016) su neumitni - 36 odsto žena i dalje se odriče nasleđa, duplo više nego u slučaju muškaraca.

Od toga 55 odsto slučajeva su kćerke koje se odriču u korist brata/braće, 13 odsto majke koje svoj deo prepuštaju sinovima a samo 2 odsto majke koje se odriču nasleđa u korist kćeri, istaknuto je u na konferenciji prezentovanom Izveštaju o položaju žena na selu u Srbiji (Alternativni izveštaj CEDAW komitetu za eliminaciju diskriminacije žena koje je podnela neformalna mreža ženskih organizacija). „Da se nisam odrekla nasleđa, siguran sam da bi se brat naljutio na mene. I on i ja smo mislili da to treba da učinim i da se to podrazumeva. Štaviše, on ni dan-danas ne smatra da sam ja nešto učinila za njega, da sam mu nešto poklonila. Za njega se prosto podrazumevalo da se ja odreknem nasleđa u njegovu korist.

62

63 dolazi, kako gde, od jednom u dve nedelje do tri puta nedeljno. U planinska sela, tj. samo u veće mesne zajednice, i kada lekar dođe ostane samo dva, tri sata.

Pritom, ne dolazi stalno isti lekar, pa je tu i problem tajminga “izabranog lekara”. A kada treba doći to specijaliste? Koliko to daleko i nestvarno izgleda nekome iz grada kome je lekar udaljen najviše pola sata od kuće, zabeležila je jedna od istraživačica za Izveštaj. „Ima 70 godina i živi u jednom planinskom selu, udaljenom 25 kilometara od grada. Autobus iz tog sela saobraća samo petkom i nedeljom, dogovorile smo se da se vidimo kada bude došla u grad, jer je trebalo da obavi kontrolu nakon operacije srca. Zatekla sam je skrušenu u hodniku ambulante, a doktor joj je s prekorom objašnjavao da je trebalo da dođe u 7 ujutro i da uzme broj za pregled jer ‚ovako ne može da je pregleda‘.

Nije uvažio njeno objašnjenje odakle i kako dolazi. Zajedno smo otišle kod direktora Doma zdravlja, koji je bio prilično ljut kad je čuo šta se desilo. Na cedulji je napisao ‚Primite ženu na pregled, ona dolazi iz sela G.‘, overio je cedulju faksimilom i rekao ‚Idite sad sa ovim kod lekara pa da vidim da li će smeti da vas ne prime‘.

Da sam uradila drugačije, on bi smatrao da to nije normalno“, kaže jedna od „dobrovoljaca“.

Druga vrsta problema, a ništa manja, je bračna imovina. Iako po zakonu ravnopravni u vlasništvu i upravljanju zajedničkom imovinom (stečenom u braku), muškarci su u stvarnosti ti koji o svemu odlučuju, a imovina je (kod države) upisana na njihovo ime.

A bez imovine ...Kada se to sve zbroji, pravo je čudo kako je i tih 16 odsto privatnog obradivog zemljišta vodi na žene, ili kako su ostale/ postale vlasnice „čak“ 12 odsto kuća na selu.

A sa imovinom je povezano i sve drugo. Tek svaka četvrta žena je nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, a od toga opet svaka četvrta (23 odsto) zadovoljava uslove za dobijanje državne poljoprivredne subvencije. Ako se želi, recimo, subvencionisani kredit od Fonda za razvoj AP Vojvodine, garancija može da

bude samo obradiva zemlja. Stoga, ne čudi da je u 2015. godini, 153 miliona evra državnog novca za podsticaje otišlo gazdinstvima kojim „gazduju“ muškarci, a svega 29 miliona onima koje vode žene. Kao ni to da među zakupcima državnog zemljišta nema niti jedne žene.

Dođite za broj za pregled u 7 ujutro. Kako se žene uglavnom ne vode kao stalno zaposlene na gazdinstvu, odatle potiče i niz problema sa zdravstvenim i penzijskim osiguranjem. Istraživanja pokazuju da oko 18 odsto žena nema zdravstveno osiguranje, a da je 54 osigurano preko supružnika. Za zdravstveno osiguranje preko poljoprivrednog gazdinstva treba izdvojiti 36.000 dinara po članu, godišnje. Na selu to nije mala cifra. A kada se razbole, čak ni ove osigurane ne mogu da idu na plaćeno bolovanje, održavanje rizične trudnoće ili trudničko odsustvo.

U većini sela nema ambulante koja radi cele nedelje, a nekada je bilo. Uglavnom postoji lekar koji povremeno

Na moje inisistiranje da se vratimo u ambulantu ona je rekla da će pregled da obavi sutra. Sutradan sam pozvala njenu kćerku koja mi je rekla da se ona vratila u selo bez pregleda, jer je bila uplašena i zbunjena, i nije želela da se vrati kod lekara“.

Posledica toga su veoma loša zdravstvena zaštita kod koje se o preventivi ne može govoriti ni u naznakama.

Frapantno je da, recimo, pojedine učesnice fokus grupa nisu bile kod ginekologa više od 20 godina.

I penzije poljoprivrednika su, recimo to bez okolišanja, bedne. Sa 366 dinara dnevno, na koliko “izađe” prosečna poljoprivredna penzija (a 76,7 odsto penzionisanih poljoprivrednika ima najnižu penziju od 10.735 dinara mesečno), teško da se može “uživati u trećem dobu”, navela je podatke Aleksandra Vladisavljević iz Ženske platforme Srbije.

Ali, ni takve penzije ne dobija 60 odsto žena koje su na seoskom domaćinstvu radile ceo svoj radni vek. Samo

14,8 odsto žena na gazdinstvima je stalno zaposleno dok ih 63 odsto stalno radi ali kao neformalna radna snaga u poljoprivredi (Iz Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost 2016-2020).

Jedan dan na selu. Kako su istakle žene na fokus grupama koje je radila Ženska platforma, “žena na selu mora biti domaćica, treba da radi i u kući i da ide na njivu, brine se o životinjama, da sama čuva decu jer nema obdaništa, da se brine o njenim i njegovim roditeljima... Ona bi svakom trebalo da bude na raspologanju 24 časa u domaćinstvu”. Muškarci na selu se bave uglavnom ratarstvom i stočarstvom, ako se ima mnogo životinja, kao i preradom mesa i proizvodnjom vina i rakije. Žene su, s druge strane, uključene u sve poljoprivredne radove, a rad u bašti i plastenicima uglavnom je na njihovim plećima.

Ovako je jedan svoj dan opisala nositeljka poljoprivrednog gazdinstva. ,,Ustajem u pola pet, krene mi čišćenje za stoku, pa muža, posle dajem obrok, pa lucerka, pa uvek nešto malo kod ovaca, i kad završim mleko, do pola osam, tu imam prekid. U devet počinjem da kuvam ručak, i ako imam neki posao u međuvremenu - pranje veša, peglanje... Kad su deca bila manja i noću sam radila, sad je kćerka veća i ona pomaže, a i sin. Poslepodne, oko četiri, sve ponovo, a do osam uveče opet namirim sve. Onda volim da mi je dvorište uredno, pa ostajem i do pola deset uveče. Nemam ni subotu, ni nedelju...

Ako je neko slavlje, neki rođendan, onda odem, ali pre uradim sve što se mora, zovem ženu iz komšiluka da pomuze.... Slabo idem da se družim, a na godišnjem odmoru nisam nikada bila u životu. Žrtvovala sam se da deci priuštim, a meni kako bude.“ Ništa bolja situacija nije ni po pitanju drugih vrsta problema koje muče žene, od obrazovanja do trpljenja porodičnog nasilja.

A na selu, porodično nasilje je posebna priča, jer tamo niti ima „sigurnih kuća“, niti drugog vida društvene podrške da se nasilnik prijavi a žrtva zaštiti, pa se sve vodi kao „kućne razmirice“. Dok ne bude kasno, kažu primer sa stranica crnih hronika.

Zašto su seljanke važne. Žene su najvažniji faktor opstanka sela i zbog toga od poboljšanja uslova njihovog života zavisi da li će se Srbija pretvoriti u prenaseljene

65 gradove okružene pustoši, istakao je specijalni savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, Radivoj Nadlački. „Ako ode muškarac sa sela, na rad ili stalno, to je problem, ali ako ode žena sa sela, to je nenadoknadiv gubitak. Odlaskom žena selo postaje zapušteno, a ne ostaje ni tračak nade za opstanak kulture ni tradicije“, kaže Nadlački, navodeći da zbog toga jedna Švajcarska ili Norveška daje velike subvencije ljudima da ostanu na selu, iako njihova poljoprivredna proizvodnja nije konkurentna u svetu.

Na ženskim plećima počiva i veliki deo organske proizvodnje u Srbiji. ,,Žene bolje osećaju prirodu i brže usvajaju ekološke principe organske proizvodnje“, tvrdi profesor emeritus Branka Lazić, doajen ekološke proizvodnje u nas.

Ne treba smetnuti s uma da je na ženama velika odgovornost opstanka cele nacije. A žene u gradskim sredinama rađaju manje dece nego žene u seoskim sredinama. Dve trećine žena koje nisu rađale ili su rodile samo jedno dete živi u gradskim sredinama: Kada je u pitanju dvoje dece, njih je rodilo 15 odsto više žena na selu, a troje čak 64 odsto.

Kaže se da je žena tri (od četiri) stuba kuće, a ta uzrečica važi i za čitavo selo. Pored „nošenja“ privredne aktivnosti, na ženama na selu je i kultura i tradicija. Sve kulturne manifestacije u selu u najvećem broju slučajeva pokreću žene - od izložbi i priredbi tradicionalnog nasleđa do humanitarnih akcija.

Radi toga će Ministarstvo raditi na tome da se donesu mere podsticaja za stare zanate, seoski turizam, ali i izmene propisi o preradi hrane na gazdinstvima (sada privatno lice može da prerađuje samo mleko, dok za voće i povrće mora da se registruje kao preduzetnik ili firma). Žene i politika. Žena u Srbiji ima vrlo malo u «visokoj politici», u Vladi ili klupama Narodne skupštine, a «na lokalu» ih ima još i manje. Čak i u najrazvijenijim sredinama, poput Užica, pokazalo je istraživanje sastava saveta gradskih, prigradskih i seoskih zajednica iz 2013. godine. U gradskim savetima žena je bilo 15,4 odsto, a u seoskim samo u dve od 18 mesnih zajednica.

Na fokus grupi govorila je jedna od žena iz okoline Užica koja je želela da se kandiduje za opštinskog odbornika. Kaže, celo se selo zbog toga „uzbrukalo“, meštani su vršili pritisak i na nju i na njenog muža, i ona se povukla. ,,Nisam mogla da izdržim taj pritisak. Na selu vlada velika ljubomora ako neko uspeva i na svaki način pokušavaju da te ometaju“.

Još drastičniji je primer kontra-kampanje za vreme izbora u jednoj mesnoj zajednici, gde su žene istakle svog kandidata, a protivnici istakli parolu ,,Kokošinjac u kome peva kokoška treba zapaliti“. Savet te užičke MZ je i dalje bez žena. A da i seoske žene mogu da „povuku“ pokazuju slučajevi udruživanja samosvesnih žena širom Srbije. Tako je, na primer, inicijativom žena u selu Stanišić, kod Sombora, ostvaren geronto program, otvoren dnevni boravak za decu iz ugroženih porodica, ali i organizovana organska proizvodnja na okućnicama.

I onda i na selu može dobro da se živi, jer kako kaže Ljiljana Gusić iz udruženja „Udahni život“: ,,Sa svojih 20 sam želela da živim u Novom Sadu, sa 30 sam spoznala da je dobro i u Somboru, a sa 40 sam shvatila da mogu da budem zadovoljna životom i u svom Stanišiću“.

A primer iz okoline Užica, koje je navela Radmila Gujaničić iz tamošnjeg „Ženskog centra“, je još impresivniji.

Za meštane Mesne zajednice Bela zemlja Užica, lokalni vodovod bio je tema pred svake izbore još od devedesetih, ali do njega se zaista i došlo tek kada je tamošnjim ženama „prekipelo“ što 2000. nisu imale vode devet meseci. Pritisle su nadležne i brzo se našlo 125 miliona dinara za sekundarni vodovod.

A sve može da bude mnogo drugačije. Da stvar ne mora, a sigurno ne bi trebalo, da ostane ovakva, u Alterativnom izveštaju CEDEW komitetu date su i preporuke za poboljšanje stanja žena na selu.

Pre svega, trebalo bi da se izmene propisi o nasleđivanju tako da se i de fakto izjednače prava žena.

Predlaže se propisivanje obavezne zajedničke imovine na ime oba partnera, i to bračne i vanbračne zajednice.

I ne samo to, već i neophodnost postojanja pisane saglasnosti drugog supružnika/ partnera pre obavljanja

svakog pravnog posla koji obuhvata raspolaganje bračnom imovinom ili njeno opterećenje (dugom).

Drugi predlog tiče se naknade bolesnima, trudnicama i porodiljama iz poljoprivrednih gazdinstava.

Moraju se izmeniti propisi tako da poljoprivrednice mogu da ostvare naknadu zarade za vreme bolovanja, održavanja trudnoće i za vreme onog što svi ostali zaposleni znaju kao “porodiljsko odsustvo”.

Dalje, predlozi se tiču unapređenja zdravstvene zaštite, obrazovanja, informisanosti, ali i programa edukacije za ekonomsko osnaživanje žena na selu, zapošljavanje i samozapošljavanje.

Nisu izostavljeni ni “politički” predlozi - da se uvedu kvote za broj žena u organima odlučivanja na lokalnom nivou, kakve već postoje za Narodnu skupštinu jer, kako je to na konferenciji “Žene na selu - unapređenje kvaliteta života” istakla potredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnosti Vlade, Zorana Mihajlović, ,,pitanje napretka žena je pitanje napretka celog društva. Zbog toga je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ubeđena sam, najvažniji zakon koji ova vlada treba da donese”.

Kad se spoje žene i vino, dogodi se nešto – vooov! Dame u rozom totalno guštaju u onome što rade, a ova Splićanka dovela ih je u Dalmaciju Izvor: Maslina.slobodnadalmacija, 24. april 2018.

Napravit ću nešto “vooov” kazala je 2011. godine novinarka Sanja Muzaferija i tako došla na ideju kako će nazvati udrugu kojom će pokazati da su žene u svijetu vina itekako prisutne. I naravno, zove se WOW – Women on Wine ilitiga po domaći ‘Žene i vino’.

Ideja da se pokaže jaka ženska vinska scena, uspješne vinarke, somelijerke, vlasnice vinoteka, žene koje se bave marketingom ili pišu o vinu, proširila se, zapravo, na promociju hrvatskog vinarstva bilo ono muško ili žensko, a i sami vinari su trud žena WOWica prepoznali.

Udruga je najprije funkcionirala samo u metropoli i postala prepoznatljiva po događanju nazvanom Pink day, kad su uživa u rose vinima, a onda polako je krenulo širenje na cijelu Hrvatsku.

67 Dalmatinsku priču o promociji vina i vinarstva uzela je na sebe Adela Visković, Splićanka koju svi poznaju kao odličnu osobu za organizaciju svakakvih događanja vezanih za gastronomsku i vinsku scenu.

Reći ćete “šta će inženjerka građevinarstva u vinarstvu?”, ali oni koji poznaju Adelu, a poznaje je cijeli grad i šire, znaju da njezin angažman znači da će dobro organizirati event, okupiti veliki broj ljudi i privući medijsku pažnju preko društvenih mreža, a to je to što treba da bi se promovirao bilo koji segment rada.

Ona je evo, odabrala vina i organizirala WOWice od Zadra do Dubrovnika. I ne, nije smisao njihova postojanja da idu na izlete po vinarijama, jedu, piju i zabavljaju se, nego zaista ozbiljno rade na promociji toga segmenta proizvodnje. Osobito pomažu novim generacijama vinara koji su mladi, obrazovani i žele stići daleko po kvalitetu i plasmanu svojih vina. Prisutne su na sajmovima, poput GAST-a, organiziraju predavanja, poput onoga o crljenku, nedavno u hotelu “Park”, te okupljanja vinara, od kojih se jedno vrijedno, događalo proteklih dana u Splitu. ,,Kad me je Sanja, koju do tada nisam poznavala, pozvala da se uključim, razmišljala sam “pa ionako uvijek nešto organiziram, zašto ne”. Počela sam s nekoliko prijateljica, a sad nas je tridesetak i zaista uživamo u tome što radimo. Jako smo zadovoljne što su vinari prepoznali da je naš trud na njihovoj promociji itekako koristan. WOW funkcionira kao udruga sa svim obavezama koje uz to idu, jedino su nam članarine u Dalmaciji niže nego u Zagrebu kako bi ženama članstvo bilo prihvatljivije. Često se pobrinemo da naša druženja imaju i humanitarnu notu jer volimo pomagati” kaže Adela.

Tako spominje događanje Pink week kada se pet restorana uključilo s menijem po sto kuna, a namjena je bila pomoći udruzi za žene oboljele od raka. ,,Naravno da je u osnovi svega dobro druženje i prijateljstvo jer bez toga ne bismo postojali. Ali bilo bi vrlo ružno na nas gledati kao na žene koje idu od restorana do restorana, jedu i piju. Potakli smo puno pozitivnih priča i smatramo da je izuzetno važno raditi na povezivanju vinara koji za to sami često nemaju ni volje ni vremena. Jedna od dobrih priča je i naše povezivanje s

Alenom Gulinom i Sinišom Koceićem koji se bave edukacijom, savjetovanjem i treninzima po restoranima kako bi kulturu vina podigli na višu razinu. Radili smo na projektu “Vino u sridu” koji se događao u Muzeju grada Splita. Svake srijede vinari su se predstavljali na način da se vino na čaše po deset kuna moglo kušati u toku cijelog dana, a navečer su se predstavljali u tom sjajnom ambijentu u srcu grada. Zajedno s njima sudjelovali smo i na proteklom sajmu “Gast”, na kojemu su se opet održavale radionice, a i birao se najbolji rose po izboru WOWica. Ove godine je pobjednik rose “Deklić” iz Istre”.

Nije tajna da dalmatinski vinari kaskaju u prezentaciji, baš poput maslinara. Istra je već davno daleko otišla u vrhunskoj promociji svojih ulja, vina, boškarina, koza…

Naši ljudi vrijedno rade, ali su u tom segmentu bolje pripreme plasmana uvijek bili sporiji. Srećom, dolaze mlade generacije koje su toga jako svjesne.

“Na primjer u Komarni imate vinare poput Rizmana, Volarevića, Tera madre, ili u Imotskoj krajini Grabovac i Sušić, u Planome Kairos, Inge Jelavić, koji rade vrlo ozbiljne europske projekte. Te ljude treba predstavljati jer imaju odličan proizvod” kaže članica uprave WOW-a.

Za razliku od njih, kaštelanski proizvođači već glasovitog crljenka malo kaskaju u promociji i udruživanju pa su WOWice nedavno u hotelu “Park” organizirale okupljanje i predavanje dr. Gorana Zdunića sa splitskog Instituta za jadranske kulture koji je zapravo i otkrio vrijednost stare loze.

WOWice su redovite gošće na Danima jegulja u Opuzenu koje organizira udruga “Maškadur” odnosno Monika Prović, također članica WOW-a čija je obitelj u proizvodnji vina. U svim tim projektima rado sudjeluju i naša tri poznata kuhara, vrhunska chefa Hrvoje Zirojević, Braco Sanjin i Ivan Pažanin, koji su, kaže Adela, uz sve svoje obaveze uvijek spremni odazvati se.

Važnost takvih događanja u kojima se hrana i vino uvijek nude po popularnim cijenama, prepoznali su i vlasnici nekih restorana poput Zrna soli, Bokerije, Diokletian’s wine house, Radisona i Parka jer time postižu da su im restorani puni i u mnogim zimskim večerima kad u gradu nema turista i kad je potpuno mrtav.

68

Stranica za tehnologe Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Kako da ocenite crveno vino Izvor: Redakcija Vino.rs, 04. mart 2016 .

U jednom od tekstova dali smo vam prve smernice kako da degustirate vino. Tih nekoliko saveta veliki su korak za apsolutnog početnika, koji će se zadovoljiti osnovnim pristupom, onim što mora da zna svako ko želi da upozna bazični deo vinske priče. Ali, malo nadogradnje može da vas svrsta u solidne poznavaoce, analitičare i vinske sudije i dodatno ojača vaše samopouzdanje prilikom izbora prave etikete, posebno kad su u pitanju crvena vina.

Zašto crvena? Zato što su crvena vina bogatija sadržajem na koji ćemo posebno obratiti pažnju, a koji većini početnika izgleda nekako nejasno i tajanstveno. Tu se u prvom redu misli na tanine. Za početak neophodan vam je „alat“ u ispravnom stanju: oči, nos, receptori za ukus i prepoznavanje teksture vina. Šta tražite u boji vina? Kad nagnete čašu nad belom i dobro osvetljenom osnovom (pozadinom) dobijate svoj mali vinski rendgen aparat.

Sortnost – Boja i zasićenje boje može vam na prvi pogled otkriti

sortu od koje je vino napravljeno.

Tako je boja pino noara bledunjava i ciglasta, za razliku od tamnih, dubokih, purpurnih obojenosti kabernea ili merloa, recimo.

Starost – Starenjem vino gubi svežinu i bogatstvo boje, postaje prvo narandžasto, zagasito pa i braonkasto, što se najbolje vidi po obodu.

Drastična promena boje najčešće zahteva barem pet do deset godina razvoja u boci.

Poreklo – Vina bogata izrazito jarkim bojama najčešće su mlada i najverovatnije potiču iz jako sunčanih predela. Slaba obojenost asocira na hladnije predele.

Kiseline – Laka plavičasta nijansa na obodu nekih vina asocira da je vino nižeg nivoa kiseline, dok crvena, naravno, najavljuje suprotno.

Ne preterujte sa vizuelnim analizama. Sve napred nabrojano može imati „amandmane“ kada su u pitanju kupaže, a ono glavno tek sledi. Šta govore nožice ili vinske suze? „Vidi ove suze kako se slivaju, sigurno je sjajno vino!“ – uzvikne tu i tamo poneko na degustacijama. Na žalost, pojava „suza“ nema mnogo veze s kvalitetom već sa viskozitetom tečnosti i upućuje na analizu alkohola i šećera u vinu. Ali, iskusnom analitičaru može pomoći da odokativno utvrdi moguće geografsko poreklo vina. Viši viskozitet u vidljivijim nožicama nagoveštava više alkohola, a da bi alkoholi bili viši, grožđe mora biti izuzetno zrelo u trenutku berbe. Time se vino u startu može geografski odrediti prema izrazito sunčanim vinogradi-

ma Australije, Španije, Kalifornije, Makedonije, što da ne?

Takođe, ukoliko u čaši i na zidovima čaše ostaju sedimenti, pijete nefiltrirano vino. Time imate garanciju da ga nije proizvela vinska hiperprodukcija neke gigantske vinarije, pošto one do detalja prate proizvodne procese na koje niko od najšireg kruga potrošača neće imati zamerku tipa „vidi, imam nešto u čaši, fuj!“. Naprotiv, pijete boutique vinariju i to najverovatnije iz Starog (vinskog) sveta koja svoje blago stvara na najtradicionalniji mogući način.

Igra se zove: prepoznajte mirise. Čulo mirisa je dar bogova. Svi ga imamo, ali su neki više nadareni.

Ipak, nemojte se demoralisati, najvažnije mirise svako može da prepozna, a bilo da pijete ili jedete, mirisanje je najvažniji deo uživanja.

Sve ostalo je manje-više rutina. Mirisa koji se mogu prepoznati u vinu je na stotine. Nekad se i nasmejete na to šta je neko u nekom vinu prepoznao. Osnovu čine tri kategorije i najverovatnije da će vas one u potpunosti zadovoljiti kad krenete da ih prepoznajete.

69 Glavni voćni i slasni mirisi – Trešnja, višnja, jagoda, malina, brusnica, šljiva, kupina, borovnica, maslina, tart, džem, kandirano voće, slatko…

Cveće i bilje – Eukaliptus, šipak (hibiskus), lavanda, ruzmarin, anis, ruža, kadulja, origano, nana, vanila, biber…

Uticaj drveta – Dim, duvan, vanila, koža, memla (pečurke), sandalovina, čokolada, koštunice, beli luk, slanina, crni čaj, grafit, kafa, suvo lišće, kapre…

Kako se analizira miris? Za početak, pokušajte da žmurite i zaboravite da je pred vama čaša vina. Ako osetite neko cveće, zamislite da ste na livadi i probajte da otkrijete šta vas to najviše privlači. Ne držite predugo nos u izvoru mirisa, može da vas zbuni mnoštvo aroma. Ne trudite se da tačno precizirate šta je u čaši, borovnice, šljive, čokolada. Sasvim su dobri i opisi asocijacija tipa: „hladni vetar koji duva nad poljima oko Palićkog jezera!“ Ipak, ako vam se za trenutak učini da ste u slepoj ulici, da je vaš jadni nos otupeo i ne ume da prepozna više ništa, rešenje je jednostavno: za trenutak pomirišite sopstvenu podlakticu.

Vaš miris neutralisaće sve do tad doživljeno i otvoriti novu belu stranicu aroma memoranduma.

Za manje-više profesionalce. Vinsko njuškanje ima i viši nivo. Sve što osetite na mirisu, rezultat je brojnih jedinjenja, kiselina i alkohola. Ali određeni mirisi govore poznavaocima dosta toga: Primarne arome – voće, cveće, zavise od vrste grožđa od kog se pravi vino.

Sekundarne arome – karakteristike prepečenog hleba, sira, piva ili maslaca. To su ostaci kvasca korišćenog pri fermentaciji, a nastaju kao posledica proizvodnog procesa.

đen odnos alkohola i kiselina, pa ništa ne štrči. To je pokazatelj dobrog vina (naravno, ukoliko ne pijete slatku širu s nekoliko postotaka alkohola).

Tercijarne arome – su najsuptilnije i nastaju starenjem vina ali i uticajem drveta. Najlakše je prepoznati vanilu koja dolazi od barikiranja, ali u kvalitetnim i odležalim vinima i arome kože, putera, dima, prepečenog hleba, koštunjavog voća.

Kako analizirati tanine? Tanini se prikazuju dvojako, kao ono hrapavo na jeziku, ali i kao gorkasti deo vina. Visoki sadržaj ili nezreli tanini proizvešče utisak na jeziku kao da sisate mokru kesicu čaja. Ukoliko su tanini proizvod koštica grožđa osete se na usnama i zubima. Oni koji potiču od bureta napadaju strane i koren jezika. Tanini su najviše odgovorni za teksturu vina, elegantna, svilena, robusna vina, kako se gutljaj kotrlja ili kači po ustima i jeziku, sve su to tanini.

Šta tražimo na i pod jezikom, nepcu, obrazima?

Kako otkriti šećer u vinu? Lako, oseti se odmah na vrhu jezika. Ali nije jednostavno osetiti baš sav šećer i baš odmah. Ima vina koja su suva, a u suštini sadrže takozvani zaostali ili rezidualni šećer koji se ostavlja u vinu kako bi bila punija.

Takođe, ima vina koja nose u sebi slast, ali je to rezultat određene arome, a ne šećera.

Kako otkriti alkohol? Alkohol se oseća dublje prema grlu. Iskusni degustatori bez problema pogađaju procenat alkohola. Za početak, dovoljno je da alkohol ne osećate, to pokazuje da je reč o dobro balansiranom vinu, gde je sjajno ugo-

Šta vele kiseline? Kiselina je čistač usta i nepca. Kiseline mogu biti uzbudljive, čak i seksi. Pa peckaju, štrpkaju, pogađaju najrazličitije delove usne duplje i jezika. Kreću se u rasponu od onih limunastih do gotovo puterastih. Kiseline direktno odlučuju o dugovečnosti jednog vina i uz tanine su verovatno najznačajniji deo kvalitativne analize i sublimacije utiska. Ali ne valja ni preterivati, jake kiseline su često u istoriji vinarstva, pogotovo srpskog, bile alibi za slabu higijenu i tehnološko neznanje u vinskim podrumima.

Sve u svemu, pokušajte sebe da testirate prateći ove smernice i probajući što više različitih vina.

Ko zna, možda otkrijete u sebi talenat za ocenjivanje vina, a to se i te kako dobro može naplatiti. Ali, ako i ne bude tako, neće vam biti dosadno uz sva ta vina koja će te usput probati!

70

71 farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.

Industrijska konoplja – nova šansa ili…

Ivan Valent, dipl. inž. polj.

U svetu se konoplja gaji u različite svrhe, ali malo nestvarno deluje da se preko 20.000 proizvoda pravi se od nje. Značajna je kako u industriji papira, tekstilnoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, tako i u kozmetici, građevinarstvu, čak i u autoindustriji. Najveći rast upotrebe konoplje je zabeležen u prehrambenoj industriji.

Kod nas se uglavnom koristi za ishranu ptica, ili se pravi hladno ceđeno ulje. Najveći svetski proizvođači industrijske konoplje su Kina, Rusija i Kanada dok u Evropi prednjače Francuska, Nemačka, Austrija i Holandija.

A kakva je situacija u Srbiji? Da li ste znali da je nekada pod ovom kulturom u Vojvodini bilo preko 40.000ha? Najveći problem što se konoplja ne uzgaja više u Srbiji predstavlja zakonodavstvo. Industrijska konoplja je, što se tiče zakona, izjednačena sa indijskom konopljom. Međutim, u poslednjih nekoliko godina ova biljka se vraća na naše njive. Iako regulativa još uvek predstavlja problem, u bližoj budućnosti su najavljene izmene u zakonu što će sigurno olakšati uzgoj ove biljke. Slične probleme imali su i okolne zemlje, međutim, udruženja proizvođača izborili su se za dozvole za uzgoj industrijske konoplje. U Srbiji je 2016. godine bilo posejano oko 200ha, dok na primer u Mađarskoj u toj istoj godini je bilo posejano 817ha (izvor: FAOSTAT), a u Rumuniji 890ha (izvor: FAOSTAT).

No, pre nego što ovu kulturu približimo čitaocima, malo razjašnjenje onog najvažnijeg, onog što unosi možda i nerazumevanje. Pre svega potrebno je ukazati na to da industrijska konoplja i indijska konoplja pripadaju istoj vrsti, s tim što se razlikuju u sorti. Glavna razlika, a to je i najvažnije, je sadržaj psihoaktivne supstance THC-a (što je skraćenica za delta-9-tetrahidrokanabinol).

Naime, industrijska sadrži konoplja sadrži do 0,3%, a sa druge strane indijska konoplja sadrži 10% i više.

Industrijska konoplja je jednogodišnja biljka koja se seje u periodu april-maj, a žetva je već u septembru. Reč je o jednoj vrlo ekološkoj biljci pošto ne zahteva nikakvo prskanje pesticidima, a s druge strane dobijamo veliku količinu zelene mase, dok se cvet i list se koriste u

Konoplja nema posebnih prohteva za predusevom, među najboljima su se pokazale jednogodišnje leguminoze i strna žita pošto nam ostaje dovoljno vremena za blagovremenu i kvalitetnu obradu zemljišta.

Konoplja ima velike zahteve prema obradi zemljišta pošto za relativno kratko vreme formira veliki prinos nadzemne mase uz slabije razvijen korenov sistem. Za konoplju se osnovna obrada izvodi na većoj dubini nego za većinu ratarskih kultura.

Dubina osnovne obrade iznosi od 25 do 50 cm. Predsetvenu pripremu zemljišta za konoplju treba izvesti veoma kvalitetno. Zemljište nakon pripreme mora biti ravno, bez korova, mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta. To je biljna vrsta koja podnosi češće vraćanje na istu parcelu, odnosno uz upotrebu stajnjaka može se gajiti i u monokulturi dve do tri godine, bez značajnijeg smanjenja prinosa.

Određivanje optimalnog termina setve i setvene norme je od izuzetnog značaja. Sa setvom konoplje može da se počne veoma rano, često već krajem marta. Ukoliko se konoplja gaji radi vlakna ili cveta, preporučuje se upravo setva do polovine aprila, čime žetva stiže polovinom avgusta. Ukoliko je glavni razlog proizvodnje zrno, optimalno vreme setve je kraj aprila do kraja maja. Dubina setve se preporučuje na 3cm jer u protivnom dobijamo neujednačeno nicanje. Potrebno je od 10 do 50 kilograma zrna po hektaru, zavisno od toga da li se gaji zbog cveta, stabljike ili ploda.

Kod đubrenja konoplje azotom količine koje se preporučuju su 80-100 kg/ha čistog azota, koji se primenjuje 2/3 u jesen a 1/3 u proleće sa predsetvenom pripremom zemljišta, fosfora od 90-120 kg/ha i kalijuma oko 100-240 kg/ha, što zavisi od tipa zemljišta.

Prinos stabla je veći ukoliko je žetva veoma rana. Sa sazrevanjem zrna prinos stabla polako opada, dok prinos vlakna ostaje stabilan, tako da je procenat vlakna malo veći u kasnijim žetvama. U našim uslovima je sredina avgusta optimalno vreme početka žetve konoplje za

vlakno. Žetva se obično obavlja traktorskim kosačicama uz zaštitu svih rotirajućih delova. Pokošena masa se najmanje dva puta prevrće da bi se dobro osušila. Kasnije se osušeno stablo balira. Ukoliko je gajimo za zrno, žetvu pomeramo za kasnije, odnosno otprilike 40 dana nakon punog cvetanja biljke što je obično polovinom septembra. U našim uslovima su postizani prinosi industrijske konoplje pri primeni adekvatne agrotehnike zrna do 1000 kg/ha i prinosi stabla do 10 t/ ha. Sadržaj ulja u zrnu je oko 30%, a sadržaj vlakna u stablu oko 30%.

Ministarstvo poljoprivrede je još 2013. godine formulisalo Pravilnik o uslovima za gajenje konoplje (Canabis sativa L), gde piše da je dozvoljeno gajenje onih sorti koje sadrže manje od 0,3% supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola. Za legalno gajenje industrijske konoplje, potrebna je posebna dozvola Ministarstva poljoprivrede, za koju se podnosi zahtev pre setve.

Sve informacije vezane za prijavljivanje proizvodnje se mogu naći u Pravilniku o uslovima gajenja industrijske konoplje, koji se može naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede.

73 Usled nepovoljnih klimatskih faktora za vreme držanja životinja na planinskim pašnjacima potrebna je posebna obazrivost postepenost u privikavanju. Velike visinske promene ubrzavaju rad srca i pluća,

Stočarski kutak

dolazi do promene sastava u krvi, kao i povećanog prometa materija.

Pri tome goveda veoma povoljno podnose temperaturne promene, mogu da izdrže kako nisku, tako i visoku temperaturu. Ipak, bolje

podnose nisku nego visoku temperaturu. Različita ispitivanja su pokazala da ovce vole suvlje pašnjake, a goveda vlažnije. Previše vlažni pašnjaci nisu pogodni ni za jednu vrstu stoku.

Nekotrolisana upotreba medikamenata u uzgoju stoke i živine može stvoriti bakterije opasne po čoveka

Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj.

Izvor: Danas, 11. april 2018.

Istraživanja govore da će u naredne tri decenije (ne)kontrolisana upotreba medikamenata u uzgoju stoke i živine stvoriti nove superbakterije koje će biti opasne po čoveka.

Niska cena mesa siguran je put do kupca, pa neki proizvođači zloupotrebljavaju antibiotike kako bi dobili što jeftiniji proizvod.

Pripremanje krava za ispašu Korišćene zelene trave za krave veoma je bitno u ovom periodu.

Ukoliko su tokom zimskog perioda hranjenje stočnom hranom poput silaže ili repe, prelaz će biti znatno lakši i brži. Ukoliko su do početka ispaše hranjene suvom hranom, senom i koncetratom, onda će prelaz biti znatno sporiji.

Najlakši način za prelaz sa suve na zelenu hranu je mešanje nakošene zelene hrane sa senom ili slamom.

Ukoliko ne postoji mogućnost da se kosi zelena hrana, važno je da se prva dva do tri dana životinje drže kratko na pašnjaku. Ukoliko se naglo pređe sa suve na ishranu zelenom hranom, nema mogućnosti za postepeno privikavanje, pri čemu

može doći do nezgoda pri varenju hrane i do pojave naduna. Svaki takav poremećaj smanjuje količinu mleka kod krave, a ako duže potraje smanjiće telesnu masu životinje.

Izvor: Poljo Magazin, 13. april 2018.

Zbog svih navedenih činjenica, neophodno je pravilno i pažljivo izvršiti prelaz postepenim povećanjem količine zelene hrane.

Upotreba antibiotika bez kontrole u uzgoju stoke i živine mogla bi da u naredne tri decenije usmrti bezmalo 10 miliona ljudi, procena je Globalne asocijacije potrošača „Konzjumer internešenal“ izneta povodom obeležavanja Svetskog dana potrošača, koji se obeležava u martu svake godine. Ništa bolja situacija nije ni u Srbiji, gde godišnje zbog upotrebe kontaminirane hrane oboli oko 25.000 građana. Posle ove crne statistike, logično, postavljaju se pitanja znamo li šta jedemo, kako se štiti tržište od štetnih posledica antibiotika i hormona u mesu i koliko će Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji stupa na snagu od 15. juna 2018. godine, pomoći potrošačima.

Svetska uprava za hranu i lekove (FDA) procenjuje da se zbog ubrizga-

vanja antibiotika pilićima 1999. godine 11.000 ljudi razbolelo od crevnih bolesti čiji je uzročnik bakterija otporna na antibiotike. Posle ovih otkrića, da upotreba antibiotika doprinosi otpornosti sve većeg broja bakterija na antibiotike, ishrana ovim proizvodima postaje sve opasnija po zdravlje ljudi. Sporadične reakcije postoje. Najveći lanci brze hrane tako su uveli obavezu da koriste isključivo piletinu gajenu bez antibiotika. Nažalost, ova obaveza odnosi se isključivo na Sjedinjene Američke Države, dok u 100 ostalih država u kojima posluju ona ne važi.

Ministarstvo poljoprivrede predviđenim izmenama i dopunama Pravilnika postavlja nove zahteve pred proizvođače, za koje će nutritivna deklaracija postati obavezna. Kako je za medije izjavio Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, novim Pravilnikom će biti pooštrena odgovornost svih u čijoj je nadležnosti deklarisanje hrane, i skrenuo pažnju na čitav „spektar zahteva koji se odnosi na sektor mesa, pre svega na obeležavanje ukoliko se u mesu nalazi voda ili proteini koji

potiču od druge životinjske vrste“.

Ni Evropska unija ne uspeva apsolutno da kontroliše kvalitet mesa kojim se hrane građani. Tako je nedavno u piletini koja se prodaje u britanskim supermarketima pronađen rekordno visok nivo superbakterija otpornih i na najjače antibiotike. U Nemačkoj su pre nekoliko godina udruženja za zaštitu potrošača digla uzbunu jer su u piletini iz masovnih uzgajivališta našli klice otporne na antibiotike. U Hrvatskoj je pre dve godine Agencija za standarde hrane otkrila da se pilićima povećava težina tako što im se u batake ubrizgava slana voda ili životinjski otpad.

U Srbiji, ali i državama regiona, koje važe za siromašna tržišta, postoji glad za jeftinim mesom. Zato se vodi velika bitka između trgovaca za proizvode što nižih cena. Zbog toga rastu proizvodnja i uvoz (ne) kvalitetnog mesa. Činjenica, tržište zakonski jeste regulisano, ali kako pored ovih brojki potrošači da budu sigurno da kupuju bezbedne proizvode? A od matičnog jata do dolaska na našu trpezu živina može da se zarazi na razne načine. Kada proizvođač ima sve segmente pod

75 kontrolom, onda govorimo o vertikalno kontrolisanoj proizvodnji.

Ovakvu kontrolu nemaju seoska domaćinstva i mali proizvođači, koji inače čine više od 50 odsto u proizvodnji mesa i više od dve trećine u proizvodnji jaja. Među malim firmama postoje porodične farme koje veoma dobro i organizovano posluju, ali je pored toga i veliki broj farmi koje nisu registrovane, te samim tim nisu vidljive od strane inspekcijskih državnih organa. ,,Svi proizvođači u Srbiji moraju da zadovolje zakone i propise Republike Srbije u pogledu bezbednosti hrane. Postoje proizvođači koji se na našem tržištu ističu kvalitetom koji je potvrđen u akreditovanim laboratorijama Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, ali naravno ima i onih koji ne postupaju u skladu sa propisima. Takvi slučajevi se sankcionišu” ističe doktor veterinarske medicine Nikola Rokvić iz Odeljenja za ispitivanje namirnica životinjskog porekla i hrane za životinje na Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije. ,,Veći kvalitet i kontrolu imali bismo ukoliko bi se i građani uključili. Ne smeju da budu lenji, već da odmah prijave nepravilnosti, kako bismo isključili takve proizvođače”.

Postoje firme kojima je stalo do kvaliteta svojih proizvoda i koje znaju da deklaracija koju stave na njihovu ambalažu podleže zakonskoj regulativi. Proizvođači koji sprovode kontrolu celog lanca proizvodnje i ishrane garant su kvaliteta. Oni svoje piliće i koke gaje na farmi, puštaju ih da se šetaju i kljucaju na otvorenom, daju im čak i eukaliptus, koji između ostalog povoljno utiče na disajne organe živine.

Podaci o upotrebi antibiotika u živinarstvu dobar su pokazatelj o tehnologiji koja se primenjuje prilikom uzgoja životinja. Nažalost, zemlje Južne Evrope, kao i većina država u našem neposrednom okruženju su poznate po raširenoj (zlo)upotrebi antibiotika. Najbolje rezultate postižu zemlje sa severa Evrope, kao što su Island, Švedska, Finska, a iz regiona je pozitivan primer Slovenija, gde je upotreba antibiotika u živinskoj ishrani svedena na najmanju meru.

Neslavni primeri iz Evrope su Kipar, Španija, Italija, Mađarska, Belgija… ,,Mi primenjujemo tradicionalne metode proizvodnje živinskog mesa.

Naši visoki standardi uzgoja, pored ostalog, znače i gajenje u prirodnom okruženju, kraći su transportni putevi. Važan aspekt je kvalitetna hrana za živinu koja ima blagotvorno dejstvo na sastav mesa i krajnjeg proizvoda. Možda zato naši proizvodi jesu skuplji, ali mi garantujemo za njihov kvalitet” objašnjava Dragan Salapura, stručnjak za živinsku proizvodnju „Perutnina Ptuj Topiko“ iz Bačke Topole. ,,Hrana je za živinu izuzetno važna.

Mešavina bez antibiotika i hormona je preduslov da kvalitet mesa bude adekvatan i zadovoljavajući. Zbog toga proizvodimo smešu koju koristimo za ishranu životinja koja ne sadrži ni životinjske proteine. Smeša je prirodna, sadrži kukuruz, pšenicu, soju i proteinske komponente, potrebnu masnoću koja je izvor energije, sedam minerala i vitamine koji su neophodni kako bi bio postignut zdrav rast živine. Nema aditiva, hormona i antibiotika”.

Uprkos tome što dajemo prednost namirnicama domaćeg porekla,

ne kupujemo uvek ono što je domaće. Proizvođači listom ističu da je njihov proizvod bezbedan i optimalnih nutritivnih svojstava iako to nekada nije u potpunosti tačno.

Ponekad nemamo sve informacije o hrani koju kupujemo, ali za nas kao konzumente je značajno da one ključne, najvažnije za naše zdravlje dobro razumemo. Novi Pravilnik o deklarisanju u mnogome bi morao da promeni sadašnju situaciju. ,,U proizvodnji hrane neophodna je kontrola „od njive do trpeze“, odnosno kad je meso u pitanju, od matičnog jata do potrošača, što obuhvata kontrolu sirovine, procesa proizvodnje, gotovog proizvoda, distribuciju i uslove čuvanja. Prema važećoj zakonskoj regulativi, tržište štiti kako granična veterinarska inspekcija prilikom uvoza proizvoda ili sirovina, tako i republička veterinarska inspekcija koja kontroliše proizvodnju pre stavljanja u promet, i u prometu prilikom redovnih i vanrednih kontrola, a u saradnji sa akreditovanim laboratorijama”, kaže dr nauka Jasna Kureljušić sa Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.

To često podrazumeva intenzivnu proizvodnju koja je usmerena isključivo na smanjenje troškova, posebno na račun sirovina za prehranu.

Tada se koriste neadekvatne zamenske sirovine i primenjuju agresivni tehnološki procesi. Tako se uz manje uloženih sredstava i za kraće vreme dobija težina, ali ne i kvalitet.

Najbolja zaštita od štetnih posledica antibiotika i ostalih lekova koji se mogu zloupotrebiti u uzgoju jeste kupovina mesa iz bezbednih izvora.

Izuzetno je važno da potrošači budu informisani o svim relevantnim tehnološkim postupcima koje prime-

njuje uzgajivač mesa. Kupovina od proizvođača koji ima integrisan ceo proizvodni proces, od proizvodnje hrane do proizvodnje namirnice za tržište, uvek je bolja u odnosu na one koji se samo parcijalno bave proizvodnjom i koji nemaju punu kontrolu tokom celog životnog ciklusa životinje. Takođe, kupovina iz „sivih“ kanala prodaje gde se plasira meso kome nije moguće utvrditi poreklo (najčešće pod parolom „kupujmo domaće“) predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik za zdravlje potrošača. Neophodno je da svaki

proizvod bude kompletno ispravno deklarisan, a da ga u promet stavlja kredibilan i odgovoran proizvođač.

Proizvođači koji svesno u živinsko meso ubacuju razne antibiotike i hemikalije, pokušavaju da od lošeg mesa dobiju proizvod prve klase. Takvi pilići se ne uzgajaju da budu zdravi i da njihovo meso bude sočno i mekano, već se u trci za što većom zaradom čini sve kako bi pile što pre dostiglo potrebnu težinu. Time potrošači nisu samo prevareni, već im je ugroženo i zdravlje, jer takva piletina sadrži 500 odsto više natrijuma.

Sektor živinarstva jedan je od najbrže rastućih podsektora stočne industrije. Proizvodnja postaje sve intenzivnija i vertikalno integrisana, s obzirom na tehnološki napredak, te se očekuje da će globalna potražnja nastaviti ubrzano da raste. Za period 2013-2022. godine predviđa se da će ostati najbrže rastući prehrambeni sektor u smislu proizvodnje. Evropska živinarska industrija zapošljava više od 302.000 ljudi i ima godišnje promet od 30 milijardi evra, i na taj način je jedna od najvažnijih privrednih grana Evrope. „Industriju živinskog mesa porede sa automobilskom, po sofisticiranosti, tehnologiji i konkurenciji. Vrhunski kvalitet proizvoda obezbeđuje integrisani lanac proizvodnje gde proizvođač mesa i proizvoda pokriva ceo proces, od jaja, preko inkubatora, proizvodnje stočne hrane, kontrole, prerade mesa i proizvodnje prerađevina, do distribucije“ objašnjava Borko Vukajlović, tehnolog, i ističe da u Srbiji, u kojoj se po stanovniku troši oko 16 kilograma živinskog mesa godišnje, tržište još nije dovoljno regulisano.

Stručnjaci ističu da živinarstvo u Srbiji može za relativno kratko vreme da se unapredi i dostigne nivo sličan onom u razvijenim zemljama. Međutim, zbog kupovne (ne) moći stanovništva i bez otvaranja izvoza, to će se teško dogoditi. Od 2010. do 2015. godine broj živine bio je u stalnom opadanju, pa je 2014. godine iznosio 17.167.000 komada, proizvedeno je ukupno 94.000 tona živinskog mesa i 1.89 milijardi jaja, što je bilo za 15 odsto manje nego četiri godine pre toga.

Mati

BOŽANSKA ZEMLJA Jelena Maravić, novinar U dosadašnjim tekstovima o panteonu slovenskih

Mati su se ljudi obraćali za savet, za pomoć, a vero-

bogova koji su obožavani na ovim prostorima i čiji su

valo se da je ona ujedno i sudija i svedok, ona koja

se kultovi vere održali i do dana današnjeg, spomi-

odlučuje, vidi sve i deli pravdu. Jedan od najzanimlji-

njali smo samo muška božanstva koja su imala svoj

vijih rituala vezanih za Majku bio je običaj među se-

ljudski oblik. Međutim, slovensko društvo u kom su

ljacima da kada žele da se ožene i dobiju odobrenje

se poštovali ovi bogovi, živelo je u određenoj vrsti

i blagoslov od Mati, progutaju grumen zemlje ili ga

matrijarhata, a može se reći i da su žene u to vreme

stave na glavu. Mati je bila zemlja sama, pa su joj se

na neki način imale ista prava kao i muškarci.

obraćali i kada im je trebala pomoć oko stoke, kako im se stoka ne bi razbolela.

Zato ovaj tekst posvećujemo jednom od najmoćnijih ženskih božanstava u slovenskom panteonu- Mati, ili

S obzirom da se ovo božanstvo toliko razlikovalo od

kako su je drugačije zvali Majci Zemlji.

svih ostalih božanstava slovenskih naroda, kult, tj. verovanje u Mati se održalo još dugo nakon dolaska

Večno plodna, reproduktivna i mudra, Mati je ujed-

hrišćanstva. Smatra se da je prihvatanjem hrišćan-

no i najstarije božanstvo u Slovena, o čemu svedoči

stva njena uloga prenesena na Bogorodicu, a postoji

činjenica da ona nije imala ljudsko otelotvorenje u

i mit koji predstavlja Mati u ovoj ulozi. Legenda kaže

narodu, već je njen kult najbliži animizmu- odnosno

da su svet stvorile Lada i Roda, koje su ga podelile u

Mati se poštovala kao sama zemlja, produhovljena

3 sveta: Jav, Nav i Prav. Jav (java) je bio svet koji pred-

i božanska. Upravo je zato bila jedina boginja kojoj

stavlja sve ono što možemo da osetimo, opipamo i

se narod direktno obraćao, bez posredstva svešte-

vidimo, dakle stvarni svet. Nav je bio svet mrtvih, tj.

nika. U različitim slovenskim narodima imala je ra-

onostrani svet, a Prav svet kojim se upravlja pomoću

zličita imena- u Poljskoj su je zvali Matka, u Litva-

zakona i pravila.

niji Zemyna, tj. sama Zemlja, dok se u čuvenoj knjizi Velesa ona naziva Zemun, pa se pretpostavlja da je

Na prostorima raznih slovenskih naroda, od Rusije,

upravo po njoj grad Zemun dobio svoje ime, a reč

Ukrajine pa do Poljske pronađeni su brojni kipo-

zemunica svoje značenje. Životinja koju su Sloveni

vi koji prikazuju plodnu, mnogogrudnu ženu, a koji

najčešće povezivali sa Mati je krava, što ni ne čudi

svedoče o jačini kulta Mati.

jer je krava simbol plodnosti.

79

Koje voće najbolje ide uz med?

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

,,Danas je sve teže prodati med kao med, pa se javila potreba za proširenjem palete proizvoda. Potrošačima je potrebno ponuditi nešto drugačije i novije, gde će oni pored meda osetiti još neke druge ukuse, pa će im to biti imperativ da koriste i med”, kaže Igor Stanković.

Pčele u opasnosti zbog pesticida neonikotinoida!

Pesticidi iz grupe neonikotinoida predstavljaju opasnost po divlje i medonosne pčele, koje su ključne za oprašivanje i reprodukciju mnogih biljaka, potvrdila je nova analiza Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA). Neonikotinoidi su najčešće korišćeni insekticidi za brojne kulture.

Agencija je samo potvrdila ono što je još 2013. godine utvrđeno za tri neonikotinoida koja su u širokoj upotrebi ‒ klotijanidin (clothianidin), imidakloprid (imidakloprid) i tijametoksam (thiamethoxam).„Mnogo je zaključaka, zbog faktora poput vrste pčela, nameravane upotrebe pesticida i nivoa izloženosti. Potvrđena je ukupna opasnost za tri analizirane vrste pčela”, rekao je Hose Tarazona, šef Odeljenja za pesticide EFSA.

Komentarišući rizike navedene u izveštaju, portparol Agencije je rekao da pčele mogu da budu izložene neonikotinoidima na više načina, zavisno od upotrebe pesticida.

Na pitanje da li je moguća potpuna zabrana neonikotinoida, zvaničnik EFSA rekao je da posao te agencije podrazumeva naučnu procenu rizika, a ne odlučivanje o dozvolama za regulisane proizvode, uključujući pesticide.

Izvor: rts, 16. mart 2018.

Zaštita pčela važno je pitanje za Evropsku komisiju, koja brine za biodiverzitet i prirodnu sredinu.

Neonikotinoidi predstavljaju kontroverznu grupu pesticida koja je u upotrebi od devedesetih godina. To su najčešće korišćeni insekticidi za brojne kulture. Mnogi, međutim, ukazuju da su ti insekticidi štetni po pčele i oprašivače uopšte. Ekološke nevladine organizacije oštro su kritikovale kompaniju „Sindženta”, proizvođača semenskog materijala, što zagovara model poljoprivrede koji je „neodrživ” i suprotan propisima EU. Evropska unija od 2013. godine ograničava upotrebu neonikotinoida, ali će, s obzirom na nove analize, Komisija i članice razmotriti potencijalne amandmane na važeće restrikcije.

Dok se u Srbiji prosečno po glavi stanovnika potroši svega 300 do 600 grama meda godišnje, u zemljama Evrope to je mnogo više. Potrošnja i navika konzumiranja meda ili drugih pčelinjih proizvoda nije primetna kod nas, pa se mnogi pčelari dovijaju raznim idejama, kako bi ovu hranu i lek približili kupcima. Tako je jedan mladi pčelar iz Mladenovca svoju ponudu proširio proizvodima koji u sebi sadrže kombinaciju voća i meda. ,,Danas je sve teže prodati med kao med, pa se javila potreba za proširenjem palete proizvoda. Potrošačima je potrebno ponuditi nešto drugačije i novije, gde će oni pored meda osetiti još neke druge ukuse, pa će im to biti imperativ da koriste i med. Ja moram da zadovoljim i one zahtevnije potrošače, pa zato nudim voće u medu; aroniju u medu, zatim orah, indijski orah, suve šljive u medu. Sve je to nešto drugačije u odnosu na osnovnu paletu pčelinjih proizvoda koju nudi većina pčelara”, kaže Igor Stanković.

Posebna poslastica - suve šljive u medu. Ovaj Mladenovčanin bavi se pčelastvom već 13 godina. Sve je počelo, kaže, sa jednim rojem pčela uhvaćenim u blizini njegove kuće.

Danas ima 300 košnica na dva pčeninjaka u selu Kovačevac kod Mladenovca, sa prosečnim prinosom oko 7 kg po košnici. Pčelinjaci Stanković nude mnoge kombinacije voća u medu, ali posebno izdvajaju jednu. ,,Jedna od izuzetno dobrih poslastica su suve šljive u medu. Suva šjiva je bogata kalijumom i beta karotenom, pa u kombinaciji sa medom poboljšava rad organizma. Međutim, problem je što ona ne može duži vremenski period da se čuva, jer suve šljive na tržištu su nedovljno suve i imaju veći procenat vode, med upija tu vodu i može da dođe do fermenatcije. Ovaj proizvod ne može da stoji više od dva meseca», objašnjava Igor.

Voće u medu. Najbolja je kombinacija više vrsta voća u medu. Zbog toga nabavlja samo suvo voće koje je dovoljno suvo, pa tako sa medom pored suvih šljiva, kombinuje i aroniju, orah, indijski orah, brusnicu. Aronija, koja je bogata vitaminima, sa medom deluje antikancerogeno, poboljšava cirkulaciju krvi, leči urinarne infekcije, upalu prostate i poboljšava rad jetre.

Kombinacija oraha i meda je od vajkada poznata u narodnoj medicini, a indijski orah, kao afrodizijak, predstavlja naročitu poslasticu kada se jede zajedno sa medom. Ipak, koje to voće najbolje ide uz med, Igor Stanković kaže da je to upravo kombinacija više vrsta voća u medu:

Izvor: Agroklub, 12. april 2018.

“Proizvod 13 vrsta voća u medu je i moj natraženiji iz palete voća u medu, jer nutritivno ima najviše sastojaka u sebi, najviše vitamina, minerala koji se unose u organizam i pregršt ukusa na jednom mestu. Tu ima od oligo elemenata, omega 3 masnih kiselina do raznoraznih vitamina, a med i suvo voće su prirodan šećer i sve je to potpuno drugačije u odnosu na ono što postoji na rafovima u megamarketima”.

Voće u medu - poslastica i lek! Osim toga što ovaj proizvod sadrži badem, lešnik, orah, tu je i suva kajsija, smokva, suvo grožđe, ali i kandirana papaja i ananas. Do broja 13 došao je jednostavnim isprobavanjem koje voće može ići zajedno jedno s drugim u medu, a koje ne. Igor nije samo vodio računa o ukusu, već i o izgledu samog proizvoda, pa svaki sastojak svojom bojom i teksturom daje naročit vizuelni utisak, privlačan za kupce. ,,Žvakanjem samog voća dolazi do usvajanja dobrih materija i nikako ne treba gutati odmah. Potrebno je sve pčelinje proizvode što duže držati u ustima, pa tek onda progutati”, savetuje Igor.

Sve je lakše kada imaš Villager prskalice Sezonski radovi su u toku, lepo vreme i prolećni dani pokrenuli su mnoge poslove vezane za poljoprivrednu i proizvodnju u hortikulturi. Sa pojavom i buđenjem vegetacije javljaju se mnogi štetni organizmi koji prete da unište mlade biljke i da ugroze svaki vid poljoprivredne proizvodnje. Da bi se navedeni problemi sprečili preporučuje se primena hemijskih sredstava za zaštitu bilja ali ta primena može da kompromituje proizvode.

Zašto? Odgovor je jednostavan, aplikacija pesticida nije bila odrađena adekvatni uređajima.

Stoga, je izbor i upotreba ručnih i motornih prskalica sa ciljem da se zasadi zaštite na najbrži i jednostavniji način vrlo značajna. .

Osnovna namena prskalica jeste kvalitetan tretman zasada voća, povrća, vinograda, cveća, a često se koriste u rasadnicima žbunaste vegetacije i za tretiranje mladih šumskih zasada. Na manjim površinama u domaćinstvu uglavnom se koriste ručne prskalice, za veći obim posla najčešće u voćnjacima i vinogradima kao i u šumskoj rasadničkoj proizvodnji koriste se motorne prskalice. U zatvorenim prostorima, kao što su plastenici i staklenici, najpogodnije su akumulatorske prskalice koje nemaju štetnih izduvnih gasova.

Brend Villager u svom asortimanu ima različite modele ručnih i motornih prskalica i atomizera. Međutim ovoga puta predstavljamo atomizer model Villager DM 14 P i motornu leđnu prskalicu model Villager PS 20. Uzgred, ova dva uređaja imaju široku upotrebu u praksi i jedni su od najprodavanijih u regionu jugoistočne Evrope. Prskalice i atomizeri Villager koncipirani su tako da lako i jednostavno možete reagovati i na pravi način adekvatnim agrotehničkim merama zaštiti vaš zasad i doprineti povećanju ukupnog prinosa biljaka.

81 Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Atomizer Villager DM 14 P odlikuje visok stepen ergonomije, koji predstavlja kombinaciju najboljih performansi i udobnosti za korisnika.

Komande koje se nalaze na ručici su savršeno dostupne, omogućavaju lako i jednostavno podešavanje atomizera, bez zastoja u radu. Benzinski motor od 1,25 KW, garantuje pouzdanost i dug radni vek, maksimalnu snagu postiže već pri 7000 obrtaja u minuti. Pogonski agregat je dvotaktni motor koji koristi mešavinu benzina i ulja u razmeri 40:1.

Podesivi mlaz atomizera omogućava mašini da se prilagođava vrstama postupaka koji se obavljaju i vrstama vegetacije u optimalnom dometu od 6 do 9 m. Izuzetni rezultati se dobijaju prilikom upotrebe atomizera Villager DM14 P u voćnjacima, malinjacima i šumskim rasadnicima.

Zahvaljujući pumpi koja povećava

pritisak dobijaju se maksimalne performanse na većoj visini tretiranja biljaka.

Motorna leđna prskalica Villager PS 20 predstavlja pravog saveznika prilikom izvođenja hemijskih tretmana sa herbicidima, a pogodna je i za snabdevanje biljaka hranljivim materijama. Na raspolaganju je dodatni pribor uz prskalicu, koji omogućava da ona bude pogodna za različite poslove u svim uslovima.

Nastavci dužina 540, 600 i 714 mm mogu se povezati zajedno za ciljano prskanje teže dostupnih tačaka, a mlaznice koje se nalaze na nastavcima olakšavaju diferencijaciju tretmana velikih kultura u kojima su potrebni različiti nivoi ili pritisci prskanja. Radni pritisak pumpe je 0-25 bar uz postizanje dometa od 9 do 12 m. Benzinski motor od 0.75

KW postiže maksimalnu snagu već pri 7500 obrtaja u minuti. Nominalna snaga motora je sasvim dovoljna za pokretanje pumpe visokog pritiska. Kao pogonsko gorivo za motor koristi se mešavina benzina i ulja u razmeri 40:1. Razvojni tim brenda Villager preporučuje upotrebu Villager 2T, ulja za dvotaktne motore, koje pruža optimalne uslove za dug vek rada motora.

Dostupnost originalnih rezervnih delova i kvalitetna servisna podrška ulivaju sigurnost korisnicima i predstavljaju jedan od parametara koji direktno utiče na kvalitet proizvoda. Ovlašćeni serviseri imaju dovoljno iskustva i znanja neophodnog za brzo rešavanje širokog spektra problema koji mogu nastati prilikom eksploatacije mašina.

Samo uz Villager prskalice možete biti sigurni u postizanje uspeha, a gajene biljke će biti kvalitetno zaštićene od različitih štetnih organizama.

82

83

Reč struke Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Gajenje radiča saveti i preporuke U Srbiji se radič malo gaji. To povrće se najčešće konzumira u svežem stanju, a naročito je preporučljivo u ishrani dijabetičara. Kada je reč o radiču, treba razlikovati dva varijeteta: lisnati i korenasti. Lisnati radič se gaji zbog listova koji mogu biti zeleni, crveni i ljubičasti, a on se zbog svoje lisnato-glavate forme još zove i glavičasti. Korenasti radič se najčešće koristi za takozvano forsiranje.

Radič je dvogodišnja biljka. U fazi rasada on može da prođe stadijum jarovizacije i pri dugom danu već prve godine može cvetati.

Optimalna temperatura za rast i razvoj ovog povrća je 15 - 18°C, a minimalna 6 - 8°C. Svoj rast radič zaustavlja pri temperaturama nižim od 2°C i višim od 30°C. Ova biljka voli otvoreno, osunčano mesto, a toleriše i malo senke. Da bismo imali stabilne prinose, važno je ravnomerno snabdevanje vodom (70%-80% PVK).

U plodoredu radič dolazi nakon kultura koje se đubre stajnjakom.

Najbolje uspeva na srednje-teškim zemljištima, pH vrednosti 6-7. Zemljište treba obraditi na dubinu 20-40 centimetara, s tim da površinski sloj mora imati mrvičastu strukturu. Lisnati radič se đubri stajnjakom i to sa 20-40 tona

Izvor: Agroklub.rs. Dragan Mijušković, PSSS Jagodina

đubriva po hektaru, a kada je reč o mineralnim đubrivima, đubri se sa 100-120 kg/ha azota, 120 kg/ha fosfora i 100-160 kg/ha kalijuma. Važno je naglasiti da se predsetveno unosi polovina predviđenih đubriva, dok se druga polovina unosi u vidu prihrane, koja se obavlja u fazi formiranja listne rozete.

Radič se može gajiti iz rasada ili direktnom setvom, koja se obavlja na gredice sa međurednim razmakom od 10-15 cm ili omaške 3-10 grama semena po metru kvadratnom. Dubina setve je 0,5 - 1cm, a posle setve je poželjno blago valjanje. Rana prolećna setva se obavlja od februara do marta. Biljka lisnu rozetu formira za 25-40 dana listovima dužine 5-7 cm koji se koriste u ishrani. Letnja setva se obavlja tokom juna i jula, a ova biljka se seje redove 30-50 x 15-30cm. Radič gajen iz rasada najčešće se seje u etapama, što omogućuje kontinuirano pristizanje za tržište u periodu od aprila do juna. Rasađuje se u fazi 3-4 lista, od maja do jula, a bere se od jula do decembra. Ukoliko se radič gaji iz semena, u fazi 3-4 lista je neophodno obaviti proređivanje. Kultiviranje se sprovodi jednom ili dva puta, a biljci je po-

trebno je obezbediti redovno navodnjavanje (20-30 mm vode na svakih 5-7 dana). Odlične rezultate daje i folijarna prihrana koju treba obavljati zajedno sa zaštitom.

Tokom vegetacije ovo povrće može imati 2-3 berbe (odsecanjem ili košenjem listova). Nakon toga je obavezna prihrana i zalivanje. Lisnati radič pristiže za beru za 60-80 dana, a prinosi se kreću od 15-30 t/ ha. Korenasti radič vadimo u periodu od septembra do novembra (pre mraza). Koren koji se vadi treba da bude debljine 3-5cm i dužine 1520cm. Vađenje korena može se obaviti ručno ili pomoću mehanizacije.

Nakon vađenja, koren se ostavlja na parceli 4-5 dana složen u humke sa lišćem okrenutim spolja. Na taj način se listovi lagano suše, a hrana iz njih listova prelazi u koren.

Posle toga listove sečemo na 2-4

cm iznad glave, s tim da moramo voditi računa o tome da ne povredimo vegetativni vrh. Korenasti radič se skladišti u podrumima u pesku na temperaturi od 1-2°C. Forsiranje korena traje 20 dana, a obavlja se u tamnim i toplim prostorijama.

U savremenoj proizvodnji radiča uglavnom se preporučuje gajenje na policama i mobilnim kasetama u kojima se, uz bolju kontrolu useva, bolje iskorišćava prostor, zato što se na relativno malom prostoru može proizvesti veća količina radiča. Pospešivanje može da se primenjuje neprekidno, dakle i tokom zime. Takvim načinom gajenja radič za upotrebu pristiže za 2-5 nedelja od sadnje, to jest kada listovi dostignu dužinu 20-30 cm, a treba pomenuti i to da se sa površine od 1m2 može ostvariti prinos od oko 10-15 kg.

84

85 dostatka mangana podstiču suša, visok sadržaj gvožđa, bakra ili cinka u zemljištu. Prvi simptomi nedostatka mangana javljaju se na mladim listovima u vidu hloroze koja se širi od ivice lista ka glavnom lisnom nervu. U slučajevima izraženog nedostatka mangana tkivo zahvaćeno hlorozom vremenom odumire. Usled nedostatka mangana dolazi do slabog porasta korena, manje otpornosti na bolesti kao i smanjenje cvetova, što znači, posebno za suncokret mnogo manji rod. Zato se suncokret i često naziva „mangan biljkom”.

S druge strane, molibden (Mo) se zbog svoje male koncentracije u biljkama ubraja u ultramikroelemente. Jedan od mikroelemenata

Zlata vredni Da li je to „treća sreća“ ili „treće pa muško“, tek je najmlađi član porodice Speed osvojio zlato? Da, da, nakon običnog, Speed, došao je Speed G, a zatim i Speed S i on je pokupio Zlatnu medalju NS sajma.

Bojana Stanković, dipl. inž. polj.

Da ipak ovo malo razjasnimo. Naime, razvojni tim kompanije Fertico Niš u saradnji sa saradnicima Stručne službe kompanije Agromarket pre tri godine počeo je sa razvojem Speed linije proizvoda.

Prvi na tržištu, FitoFert Speed je u prvoj godini zaintrigirao mnoge da ga uvrste u programe folijarne ishrane useva kukuruza, i odmah da kažemo nisu se pokajali. Protekle dve godine poslužile su za još bolje pozicioniranje ovog proizvoda ali i za rad na drugim projektima. Kao rezultat toga, u 2018. godini, na tržištu su se pojavili i prvo, FitoFert Speed G za primenu u usevima strnina, a zatim i trofej-

ni FitoFert Speed S koji se primenjuje u usevima soje, suncokreta i uljane repice. I sada dolazimo do razjašnjenja. U Izveštaju Komisija za ocenjivanje kvaliteta proizvoda hemijske industrije na 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na osnovu pregledanih i ocenjenih 30 uzoraka, prijavljenih od 4 učesnika, dobitnik Zlatne medalje sa osvojenih 96 poena je proizvod Fitofert Speed S. Šta je FitoFert Speed S? Proizvod koji sadrži bioaktivne organske komponente, kao i mikroelemente mangan (Mg) i molidben (Mo). Primenjen u usevima soje, suncokre-

ta i uljane repice FitoFert Speed S povoljno utiče na nekoliko veoma važnih fizioloških procesa, kao što su pojačana otpornost na stres, stimulacija rasta korenovog sistema, intenziviranje metabolizma, asimilacija hraniva, intenziviranje procesa fotosinteze. Svaki sastojak ima svoj zadatak, pa tako, bioaktivni organski kompleks neutrališe ili ublažava dejstvo različitih faktora stresa, aktivira proizvodnju biljnih hormona što pozitivno utiče na prinos i kvalitet. Mikroelement mangan (Mn) ima značajnu ulogu u procesu fotosinteze, reakcijama cepanja vode, vezivanja i asimilacije azota, aktivaciji enzima. Nedostatak mangana se javlja na alkalnim i slabo kiselim zemjištima, bogatim u organskoj materiji. Pojavu ne-

koji se pored gvožđa, mangana, bora, cinka i bakra smatra bitnim u ishrani biljaka ali mu nije dovoljno posvećena pažnja. Molibden ulazi u sastav hloroplasta biljke, pa time predstavlja važan činilac fotosinteze. Pored toga, reguliše transport gvožđa kroz biljku i doprinosi usvajanju azota formiranog od leguminoza, odnosno strukturalna je komponenta nitrogenaze, koja je uključena u fiksaciju N2 u formu amonijaka kod leguminoza (soja). Simptomi nedostatka molibdena u prirodi se retko mogu uočiti. Tipičan simptom nedostatka molibdena je hloroza, a kod nekih biljnih vrsta, kao na primer kod karfiola, obrazovanje listova najrazličitijih oblika.

Kada i kako se primenjuje FitoFert

86 Speed S? Preporuka je primena u usevima suncokreta i soje prilikom herbicidnih tretmana u dozi od 3,0 l/ha, a u usevima uljane repice, preporučuju se nakon nicanja i razvoja lisne mase, a tokom proleća obaviti još jedan tretman, bilo uz herbicid ili insektno-fungicidni tretman. U uljanoj repici doza za prvi tretman iznosi 3,0 l/ ha, a za prolećni 2,5 do 3,0 l/ha.

Red bi bilo da u ovom tekstu spomenemo i rodonačelnika Speed linije, proizvod FitoFert Speed. Ovaj preparat se posle višegodišnjeg ispitivanja pojavio u prodaji 2017. godine, i namenjen je isključivo za kukuruz. Prisutne aktivne organske komponente, kao i bor (B) i cink (Zn) povoljno utiču na brojne fiziološke procese, kao što su

pojačana otpornost na stres, stimulacija rasta korenovog sistema, intenziviranje metabolizma, asimilacija hraniva, intenziviranje fotosinteze. Mikroelement cink utiče na bolje usvajanje i metabolizam azota, dok bor utiče na rast polenovih zrna, te samim tim i oplodnju. Optimalno vreme primene proizvoda FitoFert Speed zajedno sa tretmanom herbicidima i to u prvom tzv. ranom postu 3 – 6. list u dozi od 3,0 l/ha, a kasnom postu (6 do 8. list) u dozi od 2,5 do 3,0 l/ha. Ukoliko se radi o gajenju semenskog kukuruza, preporuka je tretman pred metličenje prskalicama visokog klirensa u dozi od 3,5 l/ha.

Zlatna medalja proizvodu FitoFert Speed S je samo potvrda da

su razvojni timovi jedine domaće kompanije za proizvodnju kristalnih vodorastvorljivih i folijarnih hraniva Feritco Niš i distributera Agromarket na pravom putu. Jer Speed linija se naslanja na već tržištu prepoznatljive FitoFert proizvode, grupisane kao linije „specijala“ (Tomato, Pepper, Melon, Berry), biostimulativa (Humistart, Humisuper Plus, Bioflex L, Bioflex P), humi-fulvi (Fulvimax 80, Humiflex 24, Humimax 80, Aminomax 80, Aminoflex) i mikroelementarnih (Bormax 20, Bor-Amin 150, Liquid Bor 8, Calcium 15, Calcium Organo 30, Ca-Apple, Ferro Max 11, Ferro Chell 6, Mangan Organo 12, Cink Organo 14, Combivit 20, Combivit Complex 14, Amino Cooper 8, pH Green...).Jednom rečju, proizvodi zlata vredni.

87

88

PRIJAVA ZA ČASOPIS

89

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

91 Dr Zorica Jestrović sektor semena 063/59-01-139; Marko Minić sektor semena 069/511-06-44

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević

SLUŽBA PRODAJE:

rukovodilac stručne službe

DC Kragujevac Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Danijela Radujkov DC Sombor 069/51-06-121 Mladen Đorđević DC Kragujevac 063/105-81-94 Miloš Stojanović

DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 Željko Ilić, 063/590-296 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78

direktor sektora ishrane bilja

DC Sombor Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 Irena Simonović, 063/106-66-06 Darko Bukvić, 063/438-641

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Marija Bujagić DC Beograd 063/590-034 Miloš Bubnjević DC Sombor 063/590-225

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Miljana Vucelja, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Nikola Petrović, 063/626-953 DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 Senka Romić, 069/50 70 827

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Gojko Ljumović, +382 69/183-032 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +383 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +383 49/869-333 Eljmaz Orana, +383 49/733-815 Nexhat Maxhuni, +383 49/733-872

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova:

63

pixabay.com,

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1: Agromarket, 2004-

. - Kragujevac

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

92