Agrosvet 92 by Agromarket

stručna revija Jul 2018. broj: 92 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Đerdapski med

Sventovit

Original Srbija

Slovenska mitologija

Dogodilo se, dogodiće se

SADRŽAJ

PREMIUM KOKTEL FOLIJARNA ISHRANA I ZAŠTITA OD KOROVA

Reč urednika

Sa Agro meridijana

08 ORIGINAL Srbija Medna riznica puna istorije Đerdapski med

Celer, neizostavan u svakoj supi

O grinjama u vrele dane

Kukuruzni plamenac zna da ohladi proizvođače

Podgrizajuće sovice- moćni, nevidljivi neprijatelji

Dogodilo se, dogodiće se

Viroze na paprici

Organo

Reč struke

Agro IT svet

Dosije

Stranica za tehnologe

Blagoslov za zdravlje i dom

Ništa lakše, Iz ratarstva u voćarstvo

Onaj koji gleda na sve 4 strane sveta

Sventovit

Šumarenje

Za što slađi beli koren

22 Agrostatistika

56 Ekološke crtice

70 Pčelarenje

EU i poljoprivreda

Divlji sirak i dalje divlja našim poljima

4 AGROSVET 92 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Inđija: 022/801-160 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Banja Luka: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA očetak jula. Stop. Stanje poljoP privredne proizvodnje. Stop. Žetva

pšenice odmiče, kvalitet loš. Stop. Pronicanje na klasu. Stop. Kukuruz obećava, suncokret još više. Stop. Povrće cenovno nisko. Stop. Jabuka i šljiva odlična. Stop. Malinu i višnju nikom ne pominjati. Stop. Telegramsko izveštavanje kao sa bojnog polja. Ustvari, njive i voćnjaci i jesu jedno veliko bojno polje na kojoj se obračunavaju silne vojske koristeći sisteme odbrambenih linija, svo raspoloživo naoružanje, napade s boka, kontra udar i što šta još. Ako se tome doda i uticaj sila nebeskih, eto svih detalja neophodnih za slagalicu. Doduše, za potpunu sliku nedostaju tzv. „začini“ u vidu nezadovljnih proizvođača, nezasitih otkupljivača, mlinara, hladnjačara... Pa tu su i „derikože“ bankari, poreznici, apotekari i ini... Na kraju i država koja svakako ima svoje mesto na poljoprivrednom bojnom polju. I upravo o tome nekoliko rečenica. Država ima svoje mere kojima podstiče poljoprivrednu proizvodnju. Da li su one dovoljne, to je prvo pitanje? Da li su prave mere bilo bi drugo pitanje? Mogu li biti delotvornije je treće? Velika većina proizvođača će na prvo pitanje odgovoriti negativno, na

drugo takođe sledi odgovor sa negativnom konotacijom, a na treće pitanje svakako sledi pozitivan odgovor. Ostaje četvrto pitanje, šta bi vi učinili da ste vlast? Jedno od pitanja koje aktivira u ljudima maštu neslućenih razmera. Jer vlast je vlast. Ima tu i ukidanja poreza, besplatnog goriva za setvu-žetvu, regresiranog semena, pesticida, đubriva, bezkamatnih kredita, hapšenja „tajkuna“... I svi odgovori imaju dobru nameru, pomoći poljopprivredniku. Mada, često je put do pakla popločan dobrima namerama. Ali o tome, neki drugi put. Da svim datim odgovorima dodaj i ja neka svoja razmišljanja. Da sam ja vlast ja bih... Da, za početak bih otkupio ne 30 već 300 hiljada tona pšenice, mesio beli hleb i kifle i delio tokom cele godine narodnim kuhinjama, sirotinji, bekućnicima... Doplatio bih u ovoj godini malinarima do 125 dinara i višnjarima do 60 dinara po kilogramu, te napravio visokokvalitetne, hranljive sokove i džemove te delio deci, od obdaništa do fakulteta, snabdevao bolnice, domove za stare... Neka jedu zdravo i domaće. Ima tu još ideja, ovo je samo malo, da razradi maštu. Uglavnom, za toranj sa zastavom, jelku i fontane ne bih dao ni paru.

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. polj.

Vanilija drugi najskuplji začin u svetu! Izvor: SEEbiz, 8. maj 2018.

Cijene vanilije u protekle su dvije godine snažno skočile, pa taj slatki sastojak niza proizvoda, uključujući sladoled, trenutno stoji više od srebra, objavio je BBC. Za kilogram vanilije sada treba izdvojiti oko 600 američkih dolara, što je više nego za kilogram srebra, primjećuje BBC. Velika većina vanilije – više od 75 posto – uzgaja se na tropskom otoku Madagaskaru

uz jugoistočnu obalu Afrike. “Glavni razlog visoke cijene je ciklon koji je u prošlogodišnjem ožujku poharao Madagaskar i uništio mnoge plantaže. A unatoč nadama da će se rast cijena dosad već stišati, one se i dalje drže na visokim razinama zato što je potražnja tako snažna”, kazao je Julian Gale, analitičar tržišta sirovina u tvrtki IEG Vu. Riječ je o začinu koji se teško uzgaja; vanilija je plod orhideje penjačice, u mahunama. Zbog toga je vanilija drugi najskuplji začin u svijetu, iza šafrana. “Drugi veliki proizvođači su Papua Nova Gvineja, Indija i Uganda. Izvozi se diljem svijeta, a velik dio odlazi u Sjedinjene Države s obzir na tamošnju veliku industriju sladoleda”, dodao je analitičar Gale. Osim u sladoledu, vanilija je popularna u raznim slasticama, alkohol-

nim pićima, kao i u kozmetici i parfemima. Prirodni ekstrakt vanilije je jaki liker smeđe boje, intenzivnog mirisa. Proizvođači hrane također kupuju prah od vanilije koji se dobiva mljevenjem mahuna prethodno upotrijebljenih za dobivanje ekstrakta. Njegova cijena se također utrostručila. Sintetska aroma nazvana vanilin dobiva se iz drveta a ponekad i iz nafte, a očekuje se da bi sada mogla biti korištena u mnogim industrijama koje će pokušati izbjeći snažno rastuće troškove, piše BBC. Barem jedan britanski proizvođač sladoleda zbog visoke cijene prestao je nuditi vaniliju. Julie Fisher, koja je prije sedam godina pokrenula slastičarski obrt Ruby Violet, za BBC je kazala kako će vaniliju u dogledno vrijeme izbaciti s menija u svojim londonskim slastičarnicama jer si ne može priuštiti tisuće britanskih funta koliko bi ih vanilija stajala.

Prodaje se farma od 200.000 hektara

Jasno označavanje GMO u hrani u Francuskoj

U Australiji je oglašena prodaja jedne od najvećih farmi veličine 200.000 hektara, a očekuje se da će biti prodata po ceni između 75 i 85 miliona australijskih dolara, odnosno 56 do 64 miliona američkih dolara. Farma pripada zapadnoaustralijskom proizvođaču žitarica Džonu Nikoletiju koji je odlučio da se penzioniše sa 64 godine. Ova farma predstavlja najveću površinu obradivog zemljišta koja je ikada ponuđena na prodaju. Sastoji se od 76.575 hektara zemljišta u vlasništvu od kojeg je više od 62.000 obradivo i 127.000 hektara zemljišta u zakupu, od čega je nešto više od 95.000 obradivo i biće dodeljeno novom vlasniku. Zemljište se nalazi raspoređeno na oko 30 farmi.

Narodna skupština Francuske usvojila je amandman kojim se traži da se svaka “hrana stavljena na tržište u Francuskoj” mora posebno označiti ako se u proizvodnji koriste neki GMO proizvodi. Usvajanje amandmana, predloženog od strane ekološke grupe za zaštitu životne sredine France Nature, iznenadio je mnoge. Predsedavajuća Komisije za održivi razvoj, Barbara Pompili, koja je inicirala amandman rekla je da će on omogućiti Vladi da “bolje vrednuje rad farmera”. Uz to smatra da je usvajanje amandmana “važan napredak u informisanju potrošača o GMO, poreklu sirovina, hemijskim tretmanima. “Glasanje su pozdravili i aktivisti koji su je nazvali “pobedom za potrošače”.

U Hrvatskoj 40 posto voćnjaka podignuto na pogrešnom mjestu Izvor: glas-slavonije.hr, 7. jun 2018

Neuobičajeno toplo vrijeme za ovo doba godine (u većem dijelu Hrvatske svibanjske i lipanjske temperature poprilično su iznad višegodišnjeg prosjeka) u znatnoj je mjeri utjecalo na dozrijevanje ratarskih i voćarskih kultura. Kombajni, tako, kako smo već pisali, punom parom kose ječam, uskoro će i pšenicu, a voćari su u potrazi za sezonskom radnom snagom. U nekim voćnjacima već su počele berbe višnje i marelice, a ovih se dana očekuje i početak berbe nektarina. Naravno, u onim voćnjacima na kojima hladni veljača i ožujak nisu ostavili traga. “Berbe nekih vrsta koštunjičavog voća već su počele” kaže Ruža Skenderović iz belomanastirskog dijela Poljoprivredne savjetodavne službe, napominjući kako je rana zrioba sve iznenadila. Cvatnja je, objašnjava, bila u terminima, kao i svake godine, ali bez obzira na činjenicu da mora proći određeni broj dana od cvatnje do zriobe, zbog visokih temperatura i, prije svega, male količine oborina voćke su dozrele i po dva tjedna ranije nego što je uobičajeno, što znači da ranije počinju i berbe. Stradale i nektarine. “Ranije sazrijevanje vjerojatno će imati utjecaja na veličinu i sočnost nekih vrsta voća” tvrdi, dodajući kako se ponovno pokazalo da bavljenje voćarstvom nije baš lak posao. Prije svega, naglašava, to se odnosi na izbor

8 položaja voćnjaka, jer su voćnjaci na višim nadmorskim visinama dobro podnijeli mraz i velike hladnoće u veljači i ožujku, za razliku od onih smještenih nešto niže, u kojima ove godine gotovo da neće biti marelica, šljiva i sličnog voća. Slučaj je to, podsjetimo, s voćarima čiji su voćnjaci na potezu od Branjina Vrha do Popovca, u donjim dijelovima Banske kose, koji će ove godine ostati kratkih rukava kada se o većini koštunjičavog voća radi. Ništa bolje nisu prošli ni tamo smješteni vinogradi, koji će roditi tek iduće godine. U ovom trenutku pogledi svih voćara čiji su voćnjaci preživjeli veljaču i ožujak usmjereni su u nebo. Naštetiti im, naime, sada može samo snažno nevrijeme praćeno tučom. Ta je vremenska nepogoda posljednjih dana već pogodila neke krajeve kontinentalne Hrvatske, pa i manje dijelove Baranje. Nevrijeme je, na svu sreću, zaobišlo voćnjake OPG-a Denisa Slonje. “Leda nije bilo, ali je marelica nastradala zbog mraza, zbog čega je bila proglašena i elementarna nepogoda. Određene štete u zimskom dijelu godine zabilježili smo i na nektarini. Ovih dana krećemo u berbu višnje, koja se proteže na približ-

no 2,5 hektara od ukupno 35 hektara površina pod voćnjacima” kažu u OPG-u, naglašavajući kako će berba višnje biti otprilike tjedan dana ranije nego što je uobičajeno. Gotovo paralelno, dodaju, počet će i berba rane breskve. Neki su baranjski voćari u već poodmakloj berbi višnje. Jabuke dobro. U voćnjacima tvrtke Rabo, u kojima dominira jabuka, priča direktor Nikola Veliciki, većih šteta od mraza nije bilo, a berba jabuka počet će u redovnim terminima. “Godina nije bila dobra za koštunjičavo voće, osim voćnjaka na višim dijelovima, ali jabuke su dobro podnijele zimski dio godine. U berbu ćemo krenuti normalno, u kolovozu” kaže Velicki, dodajući kako će plasman jabuka ići već uhodanim putem, ali i na neka nova tržišta. Drago mu je, dodaje, što će većina hladnjača u državama poput Poljske, velikog proizvođača jabuka, prazna dočekati sezonu, što otvara nove izvozne mogućnosti. Frane Ivković, potpredsjednik Hrvatske voćarske zajednice, tek se djelomično slaže da su berbe pojedinih vrsta voća uranile. “Za sada, globalno gledajući, vrijeme nije

znatnije utjecalo na vegetaciju. Ako se berba dogodi tjedan dana ranije, ne možemo govoriti o znatno ranijoj berbi nego inače” kaže, dodajući kako glavne voćne vrste stižu u jesen pa je o svemu još prerano govoriti. No slaže se kako su zbog visokih temperatura tijekom prosinca i siječnja, pa zahladnjenja praćenih mrazem u veljači i ožujku, nastradale najviše marelice, a potom šljive i breskve. “Posebice se to odnosi na Baranju i istočnu Slavoniju” kaže Ivković, objašnjavajući to ranim kretanjem voćnih sokova, koji se nisu mogli zaustaviti, pa je zbog niskih temperatura došlo do njihovog zaleđivanja. U Dalmaciji su, nastavlja, tijekom prosinca i siječnja temperature bile niže nego u Baranji i istočnoj Slavoniji, dok su u veljači i ožujku bile više nego na kontinentu, što je voćkama pogodovalo. Slaže se s tvrdnjom da će sve skupa dijelom poremetiti tržište te da će cijena voća koje je više stradalo” sigurno biti veća. Isto tako, drži kako je veliki problem položaj voćnjaka. “Na području Republike Hrvatske 40 posto voćnjaka podignuto je tamo gdje im nije mjesto” podvlači Ivković

Medna riznica puna istorije Đerdapski med Svaka priča o proizvodu koji ima zaštićeno geografsko poreklo je zapravo mnogo više od priče o samom proizvodu. To je priča o vrednim ljudima koji generacijama prenose sa kolena na koleno autentičnost proizvoda, koji čuvaju vrednost zemlje na kojoj žive i koji su naučili da od prirode koja ih okružuje uzmu najbolje. Tako je đerdapski med u sebi sačuvao istoriju dugu vekovima, toliko dugu da početak ove priče nalazimo još u rimsko doba, u spisima cara Trajana koji spominje medonosne pčele đerdapske. Dalje je istorija htela da na istom mesti iznikne čuveni Golubački grad, srednjovekovna tvrđava oko koje su se kroz istoriju lomila koplja ugarskih, srpskih i turskih vojski, oko koje su nastajale legende i mitovi o prelepim i prokletim ženama, vilama i zakopanom blagu.

Ivana Tanurdžić, novinar

Danas se među mnogim lepotama ovog kraja izdvaja upravo đerdapski med, onaj koji nastaje u pčelarskom potezu Golubac-Donji Milanovac. Ova oblast zahvata površinu od skoro 1000km², a na toj teritoriji živi više od 15.000 stanovnika. Reka Dunav i Đerdapska klisura su glavna obeležja ove oblasti, čijim su se spojem stvorili idealni uslovi za život medonosne pčele i proizvodnju meda. Područje na kom se dobija ,,Đerdapski med’’ obuhvata skoro 90% teritorije nacionalnog parka Đerdap. Đerdapski med je cvetni med koji se dobija od cvetova bagrema, lipe i zeljastih, uglavnom lekovitih biljaka i voća. Ovaj med se vrca 2 puta godišnje kada je poklopljeno najmanje 2/3 površine meda u mednom okviru u uslovima stacioniranog pčelarenja. Boja mu varira od vrlo svetlo-žute preko boje ćilibara sa narandžastim tonom do tamno ćilibarne boje. Đerdapski med je vrlo

prozračan, a miris mu je slabog intenziteta sa izraženim biljnim i voćnim aromatičnim tonovima. Aroma meda je vrlo prijatna, a ukus izrazit i ugodan. Oznaku geograskog porekla ,,Đerdapski med’’ može nositi samo onaj med: koji je sakupljen u pčelinjim društvima odgovarajućeg zdravstvenog stanja za proizvodnju meda i selidbu, koji je sakupljan u košnicama koje u vreme cvetanja bagrema, lipe i zeljastih, uglavnom lekovitih biljaka i voća isključivo stacionarnim načinom pčelarenja na području Đerdapske oblasti, centrifugiranjem odnosno vrcanjem poklopljenih okvira sa potpuno sazrelim medom, kod kog melisopalinološka svojstva zadovoljavaju kriterijume propisane specifikacijom, kod kog hemijsko-fizička svojstva uskladištenog i u ambalažu upakovanog meda zadovoljavaju uslove propisane specifikacijom i u kom ne sme biti više od 3% polenovih zrna suncokreta. Danas je najveći broj proizvođača meda okupljen u Pčelarskom društvu ,,Golubački grad’’ koje ima 34 člana

koji su vlasnici oko 1000 pčelinjih društava i koji mogu da proizvedu oko 100 tona meda. Više od 90% pčelara je uključeno u zaštitu geografske oznake ,,Đerdapski med’’, sa oko 1500 pčelinjih društava i potencijalnom proizvodnjom od 15 tona meda. Zaštićen kao autentično blago ovog kraja, nekada lekovita hrana bogova, ovaj blagosloveni dar prirode ostaće kao legat generacijama koje dolaze, kao čuvar nekih novih legendi.

Za što slađi beli koren Šećerna repa Beta vulgaris, „kraljica useva“, industrijska je biljka koja se gaji za proizvodnju šećera, zbog visoke koncentracije saharoze u svom zadebljanom korenu. Iz šećerne repe se dobije 16% svetske proizvodnje šećera. Iskorišćenost korena šećerne repe u svrhu dobijanja šećera, i to belog je oko 90%, dok ostatak čini melasa koja se koristi u proizvodnji stočne hrane, kvasca i alkohola. Preostalih 2 - 3% sadrži magnezijum i fosfor koji se talože iz otpadnih voda tehnološkog procesa proizvodnje šećera i koristi se kao dodatak zemljištu koje je siromašno ovim supstancama, tj. koristi se na kiselom zemljistu za podizanje pH vrednosti. Najvažniji deo šećerne repe tj. deo zbog kojeg se gaji je koren, sastoji se od glave (na njoj se oblikuju listovi), vrata, tela i repa. Telo korena je njegov najvažniji deo koji se vadi iz zemlje i prerađuje, jer u njemu ima najviše šećera (15 – 20%). Debljine je 10 – 15 cm, a dugačko 20 –

25 cm i teško oko pola do 1 kg. Ploča lista je srcolikog, oblog ili zašiljenog vrha i neravne površine. Dužina liske veća je od peteljke i iznosi 20 – 30 cm. Stabljika je uspravna, rebrasta, grana se i naraste do 2 metra, kao i iz pazuha listova oblikuje postrane grane prvoga reda, iz kojih se oblikuju grane drugog reda i tako dalje. U pazuhu listova grana zadnjeg reda oblikuju se cvetovi. Oprašivanje obavljaju insekti, pa je šećerna repa stranooplodna. Plod je srasli orašac. Što se tiče tehnologije gajenja, kao “kraljica polja” traži punu agrotehniku. Vrsni proizvođači to znaju, ali za nekog ko bi u narednom periodu hteo da se bavi proizvodnjom, malo podsećanje. Za šećernu repu obavezno je gajenje u plodoredu od najmanje 4 godine. Najbolje predkulture su zrnate mahunarke, rane okopavine i strna žita. Za šećernu repu zemljište mora da se duboko i kvalitet-

Milan Kusalo, dipl. inž. polj.

no obrađuje, dobro đubri, izvodi se intezivna nega. Šećerna repa treba da je dobro obezbeđena vodom tokom cele vegetacije. Najveće potrebe za vodom su u vreme intenzivnog porasta (kraj jula, početak avgusta). Ekstremne suše tokom jula i avgusta mogu jako smanjiti prinos, pa ako postoje mogućnosti za navodnjavanje, potrebno je navodnjavati. Šećerna repa seje se sejalicama u redove na međuredni razmak od 50 cm. Razmak od semenke do semenke u redu iznosi na konačnih 19 cm, a optimalna dubina setve je 2 – 3 cm. Seme se počinje sejati kada se zemljište na dubini od 5 cm ugreje iznad 6 °C. Optimalan agrotehnički rok je od sredine do kraja marta, a može se sejati do početka aprila. Planiranje đubrenja treba obaviti prema analizi zemljišta i planiranom prinosu, a korekcije u đubrenju na temelju izgleda biljaka i analize biljnog tkiva. Na prosečno plodnim zemljištima trebalo bi osigurati oko: 160 kg/ha

azota, 120 – 130 kg/ha fosfora i 250 – 300 kg/ha kalijuma. Šećerna repa izvanredno dobro reaguje na đubrenje organskim đubrivom. Ukoliko nema, može se primeniti BioFert 4:3:3 ili Fitofert Torochick. Hemijska analiza zemljišta pre početka proizvodnog ciklusa je neophodna i pomaže u proceni količine hraniva koje biljka može usvojiti i mora da usvoji da bi postigla određeni prinos. Treba znati da jedna tona prinosa iznosi iz tla: 3 - 6 kg azota, 1.5 - 2 kg fosfora i 4 - 6 kg kalijuma. Ako je setva obavljena u suvo zemljište, obavlja se valjanje. Korove u šećernoj repi obavezno bi trebalo suzbijati, a strategija se zasniva na pre-em tretmanima i korekcijama. Tretmani protiv korova, bolesti i štetnih insekata su posebna i obimna tema kojima ćemo posvetiti posebne tekstove. Koren šećerne repe vadi se u fazi tehnološke zrelosti. Šećerna repa treba da je dobro obezbeđena vodom tokom cele vegetacije. Najveće potrebe za vodom su u vreme intenzivnog porasta (kraj jula, početak avgusta). Ekstremne suše tokom jula i avgusta mogu jako smanjiti prinos Vreme početka vađenja određuju stručnjaci šećerane na bazi provere zrelosti šećerne repe. Može se vaditi linijama za vađenje (sekač glava, vadilica, utovarivač) i kombajnima. Mašine treba dobro podesiti da pravilno režu glave i ne oštećuju koren. Koren repe treba odmah pokupiti s njive i odvesti u šećeranu na preradu jer svako zadržavanje dovodi do gubitka. Ako se izvađena repa ne može odmah otpremiti treba je slagati na depoe u prizme da bi se gubici što više smanjili.

Minimalna temperatura za klijanje šećerne repe je 2 – 3 °C, kada je temperature iznad 6 °C klijanje i nicanje je brže. Optimalna temperatura za klijanje je oko 25°C. U fazi kotiledona opasne su temperature ispod -3 °C. Kako bi proces klijanja protekao u najboljem redu, Agromarket u ponudi ima folijarno đubrivo koje se dobro pokazalo u početnim fazama razvoja uz korišćenje herbicida a to je FitoFert HumiStart. Proizvod FitoFert HumiStart 4:12:5 je specijalizovano biostimulativno đubrivo na bazi slobodnih aminokiselina. Koristi se u ranim fazama razvoja kao i u stresnim uslovima (hladnoća, visoka temperatura, oštećenja). Karakteriše ga visoka antistres aktivnost i stimulacija aktivnosti enzima, te regulacija ishrane biljaka. Koristi se u količini od 3,0 l/ha. Međutim, za proizvodnju visokog prinosa i kvalitetnog korena šećerne repe neophodni su i folijarni tretmani makro i mikro elementima, pri čemu šećerna repa izuzetno dobro reaguje na prisustvo bora (B) i to u količini od 300-500 g/ha čistog bora. Zašto? Pri nedostatku bora nastaju morfološke anatomske i fiziološke promene na biljkama šećerne repe. Takve biljke ostaju nerazvijene, izumiru začeci najmlađih listova, a na glavi i unutrašnjoj strani peteljke nastaju pukotine. U uslovima nedostatka bora koren repe ostaje nerazvijen, a sadržaj šećera u njemu je smanjen. Stručnjaci firme Fertico, koja posluje u sistemu kompanije Agromarket Grupa, formulisali su dva proizvoda koja sadrže bor, i to: FitoFert BorMax 20 i FitoFert BorAmin150.

Proizvod FitoFert BorMax 20 je đubrivo u obliku vodotopivog praha namenjen folijarnim tretmanima useva. Sadži visoku koncentraciju bora (20%) u obliku lakog pristupačnog boratnog anjona, tj. u obliku dinatrijum oktaborat tetrahidrat. Koncentracija primene ovog proizvoda iznosi od 0,3-0,5%. Drugi proizvod na bazi bora je FitoFert BorAmin 150, tečna formulacija nastala iz etilaminskog bora, koncentracije od 10,7% što odgovara sadržaju od 150 grama čistog bora po litri proizvoda. Količina primene je ove formulacije je 1 – 2,0 l/ha. Oba proizvoda, i FitoFert BorMax 20 i FitoFert BorAmin 150 koriste se u toku prvog i drugog tretmana protiv fitoparazitne gljivice Cercospora beticola. Mogu se slobodno mešati sa svim fungicidima koji se koriste u šećernoj repi. Ovim se završava kratak vodič o proizvodnji šećerne repe. U toj proizvodnji ima mnogo zamki, ali ukoliko se prate osnovna pravila, zamke se mogu izbeći. Naša struka stoji na raspolaganju kako početnicima u ovom poslu, tako i već iskusnim proizvođačima. Uvek se ponešto može čuti što će kad-tad zatrebati.

se kod lišćara koristi list. U proizvodnji na našim prostorima najzastupljeniji je korenaš dok se lišćar vrlo malo gaji. Proizvodnja rebraša je zanemarljivo mala. U svetu je situacija raznolika u odnosu na zastupljenost varijeteta. Naime, u Americi, Italiji i Velikoj Britaniji najzastupljeniji u proizvodnji je rebraš, dok je kod Nemaca i Holanđana takođe najzastupljeniji korenaš. Ono što je dalo značaj ovoj kulturi kroz vekove jeste njegov hemijski sastav i hranljiva vrednost. Celer spada u skupoceno povrće izvanrednog ukusa i hranljivosti. Koren sadrži 15 – 20% suve materije i 8-10 % ugljenih hidrata. Lisne drške se karakterišu sa 10 -11 % suve materije i 6 – 7 % ugljenih hidrata. Ono što posebno ističe ovo povrće u odnosu na druge povrtarske kulture jeste eterično ulje kojim je jako bogata i koje ima izuzetno prijatan miris.

Celer, neizostavan u svakoj supi

Mladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Celer (Apium graveolens L.) je dvogodišnja povrtarska biljka koja vodi poreklo od divljih formi koje su rasle na širokom prostoru Evrope, Azije i Severne Afrike. Ljudi su ovu povrtarsku kulturu koristili pre više hiljada godina, ali ne kao hranu već kao lekovitu biljku. Prvi put se kao namirnica spominje tek od XVII veka. Kroz istoriju ova povrtarska kultura kod čoveka je imala različit značaj i simboliku i to od simbola lepo-

te i veselja u doba Homera, preko simbola žalosti kod starih Grka i simbola smrti kod starih Rimljana, u početku, dok je dva veka kasnije postao simbol pobede koji je krasio glave drevnih Rimskih pobednika. Celer se danas gaji širom sveta, a najviše u SAD gde se puno koristi kao salata. Dosta se gaji i u zemljama zapadne i centralne Evrope gde se procenjuje da je prisutan na 15.000 ha. Na prostorima Srbije gaji se na neopravdano malim površi-

nama. Kod nas se koristi uglavnom kao začin. Kuriozitet je da je potražnja za njim u prehrambenoj industriji, ali i u svakodnevnoj ishrani sve veća. Postoje tri varijeteta celera koja su u upotrebi za ishranu: korenaš (var. rapaceum), rebraš (var. dulce) i lišćar (var. secalium). U ishrani se koriste različiti delovi ove biljke u zavisnosti od toga o kom je varijetetu reč. Tako, kod korenaša koristi se koren, kod rebraša peteljke dok

Celer sadrži mnogo ugljenih hidrata, što ukazuje na njegovu izuzetno visoku hranljivu vrednost. Bogat je pektinima i biljnim antibioticima, zbog čega je bio značajan sa stanovišta primene u medicini. Predstavlja prirodni diuretik, a preporučuje se i kod reumatizma, kamena u bubregu ili bešici, astme, celulita i prekomerne težine. Ekstrakt semena celera pomaže kod čišćenja organizma od toksina, a naročito je dobar kod gihta. Zabeležena su njegova više nego blagotvorna dejstva na snižavanje nivoa šećera u krvi, snižavanje ukupnog holesterola kao i nadutosti i grčeva u stomaku. Celer utiče i na opuštanje nervnog sistema, te samim tim i na mirniji san.

Odlikuje se visokim sadržajem vrlo značajnih vitamina, kao što su vitamin C, svi iz grupe B vitamina od kojih najzastupljeniji B1 i B2. Pored vitamina jako je bogat i mineralima K, Na, Ca, P, Fe, I, Cu… Uzimajući u obzir ove činjenice ima jako blagotvorno dejstvo na ceo organizam, pogotovo kod preopterećenosti i umora. Biološke karakteristike i agroekološki uslovi gajenja. Celer pripada porodici Umbellifaerae, takozvanih štitonoša. U prvoj godini, kao i druge korenašice, obrazuje koren i rozetu lišća, dok se u drugoj godini, posle jarovizacije, formira cvetonosno stablo. Cvetovi su beli i sitni raspoređeni u vidu štita, po čemu je ova familija i dobila naziv. Plod je šizokarpijum u kome se nalazi jako sitno seme. Masa 1000 semena je u proseku 0,4 – 0,6g, dok 1g semena ima 2000 – 2500 semenki. Kod korenaša koren koji zadebljava obično je poluloptast, glatke pokožice sa dosta sitnijih žila sa donje strane. Unutrašnjost mu je bela, bez bilo kakvih šupljina, i tako bela boja se zadržava i tokom obrade. Kod druga dva varijeteta, rebraša i lišćara, koren nije zadebljao već je žiličast. Kod lišćara obrazuju se jake i duge lisne drške koje su jako sočne i aromatične, dok se kod lišćara formira jako bujna lisna rozeta koja se brzo obnavlja posle rezanja. Uzgoj celera. Jako važan preduslov za uspešnu proizvodnju celera jeste izbor parcele za gajenje, tj. izbor adekvatnog zemljišta. Za proizvodnju celera treba izabrati duboka, plodna i pre svega rastresita ze-

mljišta. Sa stanovišta hemijskih odlika zemljište treba da bude blago kisele reakcije sa pH oko 6,0. Kao i kod drugih kultura plodored je neophodan preduslov. Celer treba da ima mesto u plodoredu takvo da dođe posle kultura koje su obilno đubrene stajnjakom i bez korova. Jedni od najboljih preduseva jesu paradajz, kupus, krompir, paprika, i mahunarke kao što su grašak, pasulj, boranija, koji, kao azotofiksatori, ostavljaju velike količine azota u zemljištu za sobom. Na istu površinu trebao bi da dođe posle 4 – 5 godina. Zbog u suštini slabo razvijenog korenovog sistema ova povrtarska kultura ima izraženu potrebu za velikim količinama vode te se mora intenzivno navodnjavati tokom cele proizvodne sezone. Optimalni uslovi za razvoj celera sadržani su u krajevima sa svežom klimom i ravnomernim rasporedm padavina. U odsustvu padavina mora se obilno zalivati jer, kao što smo napomenuli, ne podnosi sušu. budući da mu pogoduje svežija klima, sama biljka je otpornija na niže temperature, pa tako mlade biljke podnose mrazeve i do -6˚C, dok odrasle već očvrsle biljke sa uspehom savladavaju temperature i do -9˚C. Optimalna temperatura za razvoj celera je oko 20˚C. Đubrenje stajnjakom je vrlo važna mera u proizvodnji celera. Uzimajući u obzir da se u proizvodnji kod nas najbolje pokazalo peskovito zemljište koje je rastresito ali po prirodi stvari malo bogato organskom materijom, upravo ova mera predstavlja prvi i osnovni preduslov uspešne proizvodnje. Iz tog razloga se na parcelama za proizvodnju celera iznose velike količine

17 stajnjaka u količini od 50 – 80 t/ha. Ako nema stajnjaka iz štale, tu su, sterilisani peletirani pileći stajnjak BioFert 4:3:3 ili FitoFert Torochick. Ovde treba istaći važnost analize plodnosti zemljišta koja obuhvata kako mikro tako i makro elemente uz određivanje pH vrednosti i sadržaja humusa. Ovo je važno jer znamo da za pravilan razvoj celer zahteva 40 – 60 kg/ha N, 80 – 120 kg/ha P2O5 i 80 -120 kg/ha K2O. Samo đubrenje mineralnim đubrivima bi trebalo da krene u jesen kada se deo kalijumovih i fosfornih đubriva rasturaju, dok se preostali deo sa azotnim dodaje pred rasađivanje. Celer počinje da klija na temperaturi 3 - 4˚C. Vreme nicanja u optimalnim uslovima je 15 – 20 dana. Iz ovih razloga se proizvodnja direktnom setvom i ne sprovodi već se to čini iz rasada. Izlaganje semena svetlosti, temeperaturi od 25˚C kao i potapanje semena pre setve ne utiče na samu klijavost ali smanjuje vreme nicanja. Proizvodnja celera je dosta zahtevna i podrazumeva dosta rada i ulaganja. Kao što je već napomenuto sama proizvodnja se zasniva iz rasada zbog problematičnog i dugotrajnog nicanja. Proizvodnja rasada počinje setvom krajem februara ili početkom marta u tople leje, za ranu proizvodnju ili u hladne leje u plastenicima krajem marta ili početkom aprila za normalnu tj. sezonsku proizvodnju. Setva se najčešće obavlja omaške, ređe u redove. Budući da je samo seme jako sitno za ranu proizvodnju po 1m2 treba rasporediti 2 grama semena što pravilnije moguće, i nakon nicanja

rasada posle 4 – 5 nedelja pikira se na razmak od 4 x 4 cm ili 5 x 5 cm. Ukoliko je reč o kasnijem roku setve onda je količina semena po 1m2 oko 1 grama ,te zbog boljeg rasporeda biljaka po jedinici površine nije neophodno raditi pikiranje. Zbog sitnoće semena seme se ne pokriva debelim slojem supstrata već se to radi finim sitnim Kekkila supstratom u debljini od 1 - 1,5 cm. Zbog sporog nicanja semena pre setve seme može da se potapa u mlaku vodu u trajanju od 24h, a zatim se drži na toplom nekoliko dana uz povremeno vlaženje do početka klijanja. Najvažniji činilac koji utiče na vreme setve jeste jačina zime na datom području. Za proizvodnju rasada za 1ha potrebno je 60 – 70 m2 leja.

Zbog slabog korenovog sistema, najvažnija mera odmah po rasađivanju je obilno zalivanje. Generalno najvažnija mera nege upravo i jeste redovno i obilno zalivanje. Druga važna mera jeste suzbijanje korova i bolesti. Korovi u mnogome mogu da ugroze ovu osetljivu proizvodnju. Iz tog razloga suzbijanje širokolisnih korova se sprovodi mehanički. Celer je kultura koji voli česta okopavanja čime se pored uništavanja širokolisnih korova razbija i pokorica. Okopavanje je jedini način da se širokolisni korovi uklone. Suzbijanje uskolisnih korova je moguće sprovesti tokom vegetacije kad god se oni pojave upotrebom herbicida Floyd u količini primene 1,3 l/ha ili herbicida Kletox u količini 1,8 do 2,0 l/ha.

Rasađivanje se vrši u prvoj polovini juna kada biljke imaju 5 – 6 razvijenih listova, i visine su oko 10 cm. Zemljište pre rasadnje treba da je duboko uzorano i dobro pripremljenom, tj. usitnjeno i mekano. Pre čupanja rasada leju dobro natopiti, a samu rasadnju je nabolje sprovesti po oblačnom danu, ako je to moguće. Rasad se priprema na način da mu se skrati koren i listovi. Rasadnja se vrši ručno ili mašinski u redove i to na međurednom rastojanju 60 – 70 cm dok je optimalno rastojanje u redu oko 30 cm. Ovo važi za celer korenaš dok je za lišćara i rebraša međuredno rastojanje isto dok je razmak između biljaka manji, oko 10 – 15 cm. Moguća je i rasadnja na bankovima. U tom slučaju formiraju se bankovi visine 15 cm a širine 110 cm, a sadnja se vrši na razmak između redova 33 cm a u redu 23 cm. Na ovaj način po hektaru se postiže gustina od 100.000 biljaka.

Celer tokom cele vegetacije mogu da ugroze lisne pegavosti čiji su prouzrokovači patogene gljive Cercospora apii i Septoria apii, s tim sa je S. apii patogen koji se češće javlja. Simptomi koje izaziva jesu sitne sivo-smeđe pege koje se javljaju na listovima i peteljkama. Zaraženo tkivo kasnije nekrotira, dolazi do spajanja pega a i propadanja lisne mase što sa sobom povlači i gubitke u proizvodnji, posebno kod celera lišćara. Suzbijanje ovih patogena treba raditi preventivno ili sa pojavom prvih simptoma i to primenom sledećih fungicida koji su se dugogodišnjim ispitivanjem pokazali kao najefikasniji: Balear 720 SC (2,0 l/ha), Sigura (0,5 l/ha) ili Fluoco (0,25 l/ha). Pored fitopatogenih gljiva ova kultura može da bude inficirana virusom mozaika celera (CeMV). Ovaj virus pripada rodu Potyvirusa i može da smanji prinos i preko 50%. Simp-

tomi koje ispoljava ovaj virus ogledaju se u, za viruse karakteristične mozaike, nenormalan rast lisne rozete sa skraćenim internodijama i nepravilnim razvojem listova. Cela biljka zaostaje u porastu i ne napreduje i u poređenju sa zdravim biljkama ostaje sitnija. Virus se prenosi se vašima, a kao domaćin ovom virusu služe korovi kao i višegodišnje biljke familije štitonoša. Kao i ostali virusi kada jednom uđe u biljku on tu ostaje do kraja i ne može se neutralisati. Biljke koje pokazuju simptome virusa treba iščupati, ukloniti sa parcele i uništiti kako se virus ne bi dalje širio. Osnovna mera suzbijanja jesu uklanjanje korova i eliminisanje lisnih vašiju i drugih štetnih insekata.

U godinama koje su pogodne za razvoj štetočina na lišću celera mogu se obrazovati kolonije lisnih vašiju ili tripsa koji oštećuju lisnu masu i crpe biljke. Za suzbijanje lisnih vašiju mogu se upotrebiti insekticidi kao što su Amos primenjen u dozi 0,25 kg/ha ili Lobo (0,2 kg/ha), dok za suzbijanje tripsa preporučujemo upotrebu jako pouzdanog preparata Teppeki 500 WG u količini 0,14 kg/ha. Berba tj. vađenje celera korenaša se vrši s jeseni, sa pojavom hladnijih dana. Posle vađenja celer se čisti i čuva na način kao i ostalo korenasto povrće. Ovo podrazumeva trapljenje ili čuvanje u skladištima i do 6 meseci bez značajnijih pro-

mena. Najkvalitetnije čuvanje se postiže na temperaturi od 0˚C i pri vlažnosti vazduha 90 – 95%. Prinos korena se kreće od 20 do 40 t/ha, dok je prinos lišća kao sporednog proizvoda oko 3 t/ha. Za raliku od korenaša, celer lišćar ima dve berbe. On se kosi dva puta i prinos lišća je od 8 – 12 t/ha. Kod celera rebraša berba je specifična i vrši se podsecanjem nožem tik ispod površine zemlje, nakon čega se biljke čiste od spoljnih listova, operu,pakuju i šalju u prodaju. Prinos ove vrste celera je 20 – 25 t/ha. Začin, lek… celer je neizostavan deo domaćinskog kulinarstva.

19 crvenog pauka počinju krajem avgusta i tokom septembra, otprilike u momentu kada dnevna svetlost traje kraće od 13 sati.

O grinjama u vrele dane

Simptomi. Simptomi koji nastaju na stablima jabuke direktna su posledica ishrane grinja. Naravno, najizraženiji su na listovima kod kojih dolazi do specifičnog „bronziranja“, usled gubitka zelene boje. Grinje se hrane biljnim sokovima koje sišu iz listova uključujući i hlorofil. Nakon gubitka boje list u potpunosti gubi svoju funkciju i otpada. U voćnjacima u kojima dođe do prenaseljenosti crvenom voćnom grinjom, obavezno dolazi do defolijacije, usled čega je šteta višestruka.

Goran Jakovljević, dipl. inž. polj.

U prethodnom izdanju Agrosveta bilo je reči o veoma opasnoj štetočini jabuke - žutom pauku T. urticae, dok će ovog puta biti reči o podjednako opasnoj štetočini sličnih karakteristika, crvenoj voćnoj grinji Panonichus ulmi. Crvena voćna grinja Panonichus ulmi u voćnjacima jabuka izaziva velike probleme proizvođačima i predstavlja velik izazov što se tiče kontrolisanja. Poput ostalih fitofagnih grinja i ovoj grinji visoke dnevne temperature vazduha favorizuju razvoj i ostavljaju savršene uslove za postizanje maksimalnog reproduktivnog potencijala, odakle ustvari i proističu najveći problemi što se tiče kontole. U odnosu

na žutog pauka, crvena voćna grinja ima uži spektar domaćina koje naseljava i u našim agroekološkim uslovima najveće ekonomske štete pravi na jabuci. Što se tiče sorti jabuka, takođe postoje razlike u osetljivosti. U našim agroekološkim uslovima crvena voćna grinja najintenzivnije napada sorte crveni delišes, breburn i gala. Biologija. Crvena voćna grinja prezimljava u stadijumu jaja na stablima drveća. Jaja su izrazito crvene boje i najčešće se mogu naći u naborima na spoju grana i oko pupoljaka. Pošto su jaja gusto odložena, veoma ih je lako uočiti jer pomenuta mesta izgledaju kao posuta „alevom paprikom“. Iz prezimljujućih

jaja u proleće se legu pokretne forme. Vreme piljenja naravno zavisi od temperatura, ali se u našim voćnjacima momenat piljenja najčešće poklapa sa periodom pred cvetanje do precvetavanja jabuke, kada je prosečna dnevna temperatura vazduha između 10- 150C. Prvo se iz jaja pile larve koje neposredno nakon piljenja napuštaju mesto piljenja, naseljavaju lišće i počinju sa ishranom. Larve najčešće prvo naseljavaju naličje lista, ali ukoliko je populacija visoka mogu se odmah naći i na licu lista. Nakon larvenog stadijuma pokretne forme grinja prolaze kroz stadijume protonimfe i deutonimfe kako bi konačno dospele do odraslih stadijuma. U stadijumu deutonimfe dolazi do defini-

sanja polova i u tom uzrastu ženke nastavljaju sa porastom, dobijaju potpun crveni izgled, dok mužijaci ostaju sitniji i bleđe su boje. Bitno je spomenuti i osnovnu razliku između larvenih i ostalih stadinuma, a ona se odnosi na broj nogu. Larve poseduju tri para nogu dok ostali stadijumi imaju četiri para nogu. Nakon dostizanja odrasle forme, grinje postaju mnogo pokretljivije i tada su u stanju da se rapidno šire na ostatak stabla naseljavajući lišće, čak i plodove ukoliko je populacija visoka. Odmah nakon dostizanja odrasle forme grinja počinje sa parenjem i nakon dva dana počinje sa odlaganjem jaja. U ovom periodu ne bira specifična mesta za odlaganje jaja, već jaja odlaže na svako dostupno mesto poput lica

i naličja lista, grana, čak i plodova. Ženka crvene voćne grinje živi oko 20 dana i sposobna je da odloži u proseku 30-40 jaja. Kompletan razvoj nove generacije može da se završi za svega 7 - 10 dana, naravno ukoliko su temperature vazduha visoke. U uslovima suvog i toplog vremena Panonichus ulmi može da stvori 5-8 generacija u toku jedne godine i te generacije se uglavnom preklapaju. Upravo to pravi velike probleme u kontrolisanju ove štetočine. Za razliku od žute, crvena voćna grinja živi solitarno i ne plete mrežu. Na kraju sezone, poslednja generacija ženki polaže jaja na već opisana specifična mesta i bitno je napomenuti da sa tom aktivnosti ženke

Direktan uticaj je na prinos i kvalitet plodova u tekućoj godini, a tu su i neprocenljive štete usled gubitka energije stabala što direktno utiče na formiranje i dozrevanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Takođe ukoliko dođe do pomenute defolijacije u toku leta, lastari mogu imati problema sa dozrevanjem i kao takvi su veoma osetljivi na uticaj niskih zimskih temperatura. Suzbijanje. Strategija suzbijanja svih fitofagnih grinja koje se javljaju u našim agroekološkim uslovima treba da se zasniva na istim principima. Pre svega najbitniji je momenat primene i izbor adekvatnih insekto-akaricida. Da bi se taj momenat pogodio, neophodan je konstantni monitoring voćnjaka kao i praćenje stadijuma razvoja štetočine. Suzbijanje - kontrola grinja u voćnjacima ne može da se izvrši samo jednim tretmanom, kontrolisanje ove štetočine je proces koji se zasniva na više bitnih koraka.

20 povoljnih vremenskih uslova za razvoj grinja lako se može zakasniti sa intervencijom, usled čega izvesno dolazi do prenamnoženja grinja, a time i nadalje otežanog suzbijanja.

Što se tiče crvene voćne grinje, neophodno je vršiti redovan monitoring u zimskom periodu, pregledom stabala kako bi se utvrdilo prisustvo prezimljujućih jaja. Prvi momenat suzbijanja ove štetočine su prvi prolećni tretmani u kojima se koriste insekto-akaricidi na bazi ulja koji su pokazali izuzetno dobre rezultate. Za tu svrhu neophodno je primeniti preparat Nitropol S u koncentraciji primene

od 3-4%. Ovaj tretman je neophodno primeniti u momentu pre početka piljenja larvi i ovim tretmanom će se efikasno redukovati ukupni potencijal štetočine. Kasnijim monitoringom se utvrđuje prisustvo pokretnih stadijuma grinje na osnovu kojeg se određuje sledeći momenat primene i izbor akaricida. Veoma je važno istaći da ne treba pratiti pragove štetnosti, jer zbog

Svi akaricidi najbolje efekte pružaju u momentu kada je populacija grinja niska, pri čemu nema rizika za pojavu rezistencije. Zbog iste problematike oko rezistencije izuzetno je važno redovno menjati ili kombinovati mehanizme delovanja akaricida. Akaricidi koji godinama unazad pružaju odlične rezultate u suzbijanju grinja su akaricidi na bazi abamektina – Akaristop (1,5 l/ha), zatim piridabena – Sanmite 20 WP (0,7 kg/ha). Ukoliko se u momentu primene primeti i prisustvo jaja, navedenim akaricidima je poželjno dodati akaricid na bazi fenazakvina - Borneo (0,5 l/ha), koji ispoljava odlično ovicidno delovanje. Kako bi se postigla maksimalna efikasnost prilikom tretmana, preporuka je da se kombinaciji akaricida doda i ulje Nitropol S u svrhu okvašivača u količini 2,0 l/ha, naravno uz utrošak 1000 pa i više litara po hektaru vode.

23 vo suzbijanje bilo još teže nicao je jako razvučeno i dugo, zavisno od dubine gde je rizom zaoran, tako da je pravo vreme tretiranja bilo teško odrediti, što je naročit problem u kukuruzu gde preparati nisu efikasni kao u širokolisnim kulturama. I kako to obično biva još jedan problem se pridružio prethodnima, a to je jako toplo i sušno vreme u aprilu i maju pri čemu je trebalo voditi računa o vremenu tretiranja da bi se izbeglo smanjenje efikasnosti.

Divlji sirak i dalje divlja našim poljima Divlji sirak je višegodišnja biljka iz familije trava, dobro prilagođena kompeticiji sa gajenim biljkama kao i širenju na novim površinama. Potiče iz Mediterana, prvo je primećen u Siriji (rod Sorghum potiče od reči Syricum, a ime vrste halepensis od imena grada Alepa iz Sirije), mada je raširen po celoj Evropi. Jedno vreme je korišćen za ishranu stoke i sadnju na strminama za sprečavanje erozije, ali je vremenom prerastao u opasan korov. Ima veliki potencijal razmnožavanja, može da proizvede više od 80.000 semenki kao i preko 80m rizoma za jednu sezonu, a na jednom hektaru površine se može skupiti više od 3 tone rizoma. Seme divljeg sirka može da preživi u zemljištu više od

10 godina. Domaćin je nekih virusa i nematoda koje se mogu javiti na kukuruzu pa i na taj način može napraviti štetu. Takođe luči i alelopatske materije koje sprečavaju nicanje ili deluju negativno na razvoj nekih gajenih biljaka (npr. salata). Ono što zabrinjava proizvođače je razvijanje rezistentnosti divljeg sirka na herbicide. Ova pojava najčešće je posledica ljudske greške, odnosno nepoštovanja plodoreda, tj. dugogodišnja setva istih kultura na iste površine kao i korišćenje istih hemijskih grupa herbicida za njegovo suzbijanje. Tako postoje podaci da je 1992. godine je u SAD-u, u državi Mičigen registrovana rezistentnost divljeg sirka na preparat

Momčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

Fusilade i to na parcelama gde se ovaj preparat koristio 8 godina za redom što znači da potencijalno može biti ogromnih problema ako se takva rezistentnost javi i kod nas. Jer, sličnim postupanjem, odnosno korišćenjem samo jedne grupe herbicida u cilju suzbijanja divljeg sirka u gajenim usevima vrlo lako možemo izgubiti kvalitetan odgovor na njegovo lako širenje i osvajanje teritorija. Tekuća, 2018. godina je specifična što se tiče divljeg sirka, veoma rano je krenuo zbog toplog vremena i dosta vlage u zemljištu. Tretmani protiv njega su krenuli uglavnom pre tretmana za širokolisne korove što je redak slučaj. Da bi njego-

Najbolji način suzbijanja divljeg sirka je sprečavanje da se „utvrdi“ na određenom području, što znači njegovo suzbijanje čim se pojavi negde na tom području što je kod nas skoro pa nemoguće jer ga već ima maltene svugde. Neke od mera bi bile: •

sprečavanje širenja rizoma sa zaraženih na nezaražene parcele;

•

suzbijanje divljeg sirka u parcelama gde se javi;

•

tamo gde je njegovo suzbijanje nemoguće (srodne kulture) sprečiti da se osemeni (ranija setva, a samim tim i žetva, desikacija, itd)

•

adekvatna obrada zemljišta, izbacivanje rizoma na površinu gde mogu da izmrznu od niskih temperatura ili sagore od visokih temperatura vazduha.

•

višekratno tanjiranje zbog sečenja rizoma jer je biljke nikle iz kraćih komada rizoma lakše suzbiti;

Herbicidi su kod nas glavna mera borbe, a trebala bi biti dopunska. Takođe, treba znati i da je bolje ako se primeni princip „uskolisne korove suzbijati u širokolisnih kulturama i naravno, širokolisne korove lakše je suzbiti u uskolisnim usevima“. Ipak, hemijske mere treba da se uključe u napred navedene agrotehničke jer samo tako možemo dobiti odgovarajuće rezultate u suzbijanju divljeg sirka. Svi preparati registrovani za suzbijanje divljeg sirka u kukuruzu pripadaju istoj hemiskoj grupi, tj. sulfonil-ureama i predstavljaju rešenje za divlji sirak za tu godinu. Česta primena ovih preparata na istim parcelama je dovela do pojave rezistentnosti divljeg sirka na ovu hemijsku grupu u pojedinim područjima Srbije. Nešto efikasniji od većine preparata iz te grupe se pokazao preparat Motivell Extra 6 OD. PRAVA uljana formulacija tj. aktiva materija nikosulfuron u ulju, a ne samo dodato ulje u preparat, povećava efikasnost ovog preparata i u nešto lošijim uslovima. Takođe povećava i efikasnost preparata partnera zbog bržeg i kompletnijeg usvajanja. Tu su i klasične SC formulacije nikosulfurona kao što je Siran 40 SC kao i granulisana Siran 750 WG formulacija. Mnogo efikasniji su preparati za suzbijanje uskolisnih korova, znači i divljeg sirka u širokolisnim kulturama. Naročito se ističe Targa super koja je u nekim zemljama registrovana u više od 30 gajenih kultura (Češka). U Mađarskoj je registrovana i za suzbijanje trske u gajenim usevima i jedini je preparat sa takvom registracijom. Kletox, preparat sa a.m. kletodim karakteriše izrazita selektivnost na gajene use-

ve i u nepovoljnim uslovima. Novi preparat kompanije Agromarket – Floyd (fluazifop-p-butil) se takođe pokazao kao izuzetno efikasan u suzbijanju divljeg sirka. Broj preparata je veliki, ali ne treba ih zloupotrebljavati nego ih koristiti pametno u skladu sa situacijom na terenu i u sklopu drugih mera koje dovode do smanjenja zakorovljenosti sa divljim sirkom i drugim opasnim korovima. Samo tako se možemo nadati dobrom ishodu u borbi sa korovima.

AgroStatistika

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Proizvodnja pšenice biće nešto manja od prošlogodišnje

Koliko košta poljoprivredno zemljište, a koliko zakup istog u EU? Izvor: agronews

Izvor: Poljoprivrednik, 28. mart 2018.

Najnoviji izveštaj tržišnog nadzora objavljen u Informacionom sistemu poljoprivrednog tržišta (AMIS) pokazao je različite uslove za useve, sa nekoliko glavnih proizvodnih područja. Vruće vreme i nedostatak padavina bili su ključni za posmatranje određenih područja u mnogim zemljama Evropske unije, kao i u regionima kanadske prerije, južnih delova velikih nizija u SAD-u, u južnoj Ukrajini, Rusiji i istočnoj Australiji. Svi pate od nedostatka padavina. Međutim, konzorcijum AMIS-a povećao je prognozu globalne proizvodnje pšenice 2018/19 zbog povećanja proizvodnje u Indiji i Argentini. Globalna proizvodnja pšenice revidirana je za 3,5 Mt od prošlomesečnih procena na 754,1 Mt

Cene poljoprivrednog zemljišta u Evropskoj uniji, kao i zakupnine, značajno variraju od zemlje do zemlje. Prosečna cena obradivog zemljišta u 2016. godini bila je najviša u Holandiji. Prema izveštaju Agencije za statistiku Evropske unije – Eurostat, cena obradivog zemljišta u Holandiji u 2016. godini je bila 63.000 evra po hektaru.

Crédit Agricole među prvih deset banaka na svetu po imovini Izvor: agronews

Crédit Agricole je ušla među deset najvećih banaka na svetu po imovini, kako izveštava S & P Global Market Intelligence. Crédit Agricole Grupa pretekla je Wells Fargo i na taj način se popela u prvih deset banaka na svetu.Na samom vrhu dominiraju četiri kineske banke: Industrial Bank of China (ICBC), China Construction Bank, Agricultural Bank of China i Bank of China. Ove četiri banke raspolažu ukupno sa preko 13.000 milijradi dolara imovine. Među najvećim bankama u svetu nalaze se samo tri fnansijske grupe iz Evrope: Crédit Agricole Grupa, BNP Paribas, dok HSBC ostaje najveća evropska grupa sa imovinom od preko 2.000 milijardi evra i zauzima šesto mesto u ovoj listi.

Što se tiče regija EU najskuplji hektar je u italijanskom regionu Ligurija. Tu je prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta bila 108.000 evra. Obradivo zemljište je bilo najjeftinije u Rumuniji. Prosečna cena u 2016. godini je bila 1.958 evra po hektaru. Na regionalnom nivou, najniža cena po hektaru obradivog zemljišta je bila u jugozapadnoj Bugarskoj, 1.165 evra. Nivo cena zemljišta zavisi od nacionalnih zakona, lokalnih faktora (kao što su kvalitet zemljišta, nagib, drenaža…), ali i od tržišta (ponude i tražnje) i prava stranih državljana na vlasništvo. Iz raspoloživih podataka, koje je u izveštaju preneo Eurostat, najsnažniji rast cena zemljišta obradivog zemljišta u periodu od 2011. do 2016. godine bio je u Češkoj (trostruko povećanje), Litvaniji, Estoniji, Latviji i Mađarskoj (dvostruko povećanje). Cene su porasle i u drugim državama članicama, mada po znatno nižim stopama.

Koliko košta zakup zemljišta u EU? Izvor: eurostat, 21. mart 2018.

I u Evropskoj uniji poljoprivrednici iznajmljuju zemljište u zakup. Poljoprivrednici u Holandiji zakup plaćaju najviše. U izveštaju Eurostat-a se navodi da je prosečna cena zakupa hektara u ovoj zemlji 791 evro godišnje. Najniža cena zakupa poljoprivrednog zemljišta je u Latviji, u proseku 46 evra. Regioni EU gde je zakup zemljišta najjeftiniji su u Švedskoj. To su Merla Norlad i Ovre Norland gde je cena zakupa 28 evra po hektaru.

Kukuruzni plamenac zna da “ohladi” proizvođače Danijela Radujkov, dipl. inž. polj.

27 stabljiku, gusenica se ubušuje unutar nje i stablo paprike se lomi. Pored toga, gusenice se ubušuju i u plodove paprike uz peteljku, gde prave otvore pored kojih se primeti njihov izmet. Za ishranu koriste seme i meso ploda. Napadnuti plodovi ubrzo trule, propadaju i nemaju upotrebnu vrednost. Uglavnom je druga generacija brojnija i štete su veće jer je kvalitet oštećenih plodova manji, pa samim tim i prihod koji donosi proizvodnja paprike. Kada ga ovako dobro poznajemo, kako smanjiti i brojnost i štete koje nanosi? Brojnost kukuruznog plamenca treba smanjiti primenom različitih agrotehničkih, mehaničkih, bioloških i hemijskih mera. Jedna od najvažnijih mera je poštovanje plodoreda, uništavanje kukuruzovine odmah posle berbe i duboko zimsko oranje. Za proi-

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je vrsta insekta koja nanosi štete mnogim biljnim vrstama, ali su na našim prostorima štete najizraženije na kukuruzu i paprici. Kratak opis štetočine bio bi sledeći: kukuruzni plamenac u našim uslovima ima 2 generacije godišnje, a ukoliko su uslovi povoljni može imati i 3. Prezimljava u stadijumu gusenice uglavnom u kukuruzovini ili drugim biljnim ostacima. Gusenice su otporne na niske temperature, pa veliki broj njih uspešno preživi zimu.

Ovi leptiri imaju izražen polni dimorfizam. Ženke su krupnije i svetlije boje, sa rasponom krila 25-35 mm, a mužjaci sitniji i tamnije boje, sa rasponom krila 20-30mm. Masovni let leptira počinje obično u doba metličenja kukuruza. Leptiri su aktivni u večernjim satima i noću, pa se njihovo prisustvo može uočiti postavljanjem feromonskih ili svetlosnih klopki. Danju su skriveni u polju. Posle parenja, ženke polažu jaja na naličje lista, uglavnom uz glavni nerv. Jaja su bele boje, sitna, okrugla, poređana jedno do drugog. Ona kasnije dobiju žućkastu boju, a pred samo piljenje su vidljive tzv. “crne glave”. Nakon piljenja gusenice se kratko zadržavaju na

listu, a zatim se kreću prema rukavcu listova, pri tom oštećujući lišće i prave sitne otvore, što uglavnom prvo zapažamo kada utvrđujemo brojnost plamenca u usevu kukuruza. Gusenice se ubušuju u stabljiku oko rukavca listova ili oko klipa. Kod kukuruza, štete od prve generacije su uglavnom na metlici i dršci klipa koja se lomi, a štete od druge generacije su na zrnu na kojem se gusenice hrane i na stabljici koja se lomi i pada. Jedan od najvažnijih problema zapravo predstavlja to što su ta oštećena zrna idealna meta za pojavu gljivičnih oboljenja. Šteta na paprici se ogleda u tome što kukuruzni plamenac oštećuje

zvodnju paprike treba birati parcele na kojima predusev nije bio kukuruz, zato što ova štetočina prezimljava u ostacima kukuruzovine i takođe, treba voditi računa o prostornoj izolaciji, odnosno odvojiti parcele od parcela na kojima je prethodne godine bio kukuruz. U toku vegetacije, brojnost kukuruznog plamenca se utvrđuje vizuelnim pregledom biljaka, odnosno brojanjem jajnih legala i praćenjem broja leptira u svetlosnoj ili feromonskoj klopci. Prag štetnosti se smatra da je 10% biljaka sa položenim jajnim leglima kod merkantilnog kukuruza, a 5% sa položenim jajnim leglima kod semenskog i kukuruza šećerca. Kada bude postignut prag štetnosti, preporučuju se hemijske mere zaštite primenom nekih od registrovanih insekticida. Za suzbijanje kukuruznog plamenca insekticidima, stručni tim

predlaže sledeće rešenje: primena insekticida koji dolaze iz iste kuhinje (ex DuPont), a sa različitim delovanjem, i oba su u distribuciji kompanije Agromarket, preparat Coragen 20 SC (hlorantraniliprol 200 g/l) i Avaunt 15 EC (indoksakarb 150 g/l). Oba preparata imaju ovicidno i larvicidno delovanje, kratku karencu i primenjuju se u mnogim kulturama. Preparat Coragen 20 SC je standard u borbi protiv mnogih štetočina, a preparat Avaunt 15 EC, kao insekticid sa novim mehanizmom delovanja, odličan je izbor u rotaciji preparata i antirezistentnoj strategiji. Samo tako kombinacijom agrotehničkih mera i korišćenjem oba preparata koji su nabavljeni od ovlašćenog distributera i kupljeni u poljoapotekama može se biti siguran da će borba sa kukuruznim plamencem biti dobijena.

Podgrizajuće sovice, moćni, nevidljivi neprijatelji Milan Sudimac, dipl. inž. polj. Velibor Hristov, dipl. inž. polj.

Ako pogledamo duboko u prošlost, videćemo da jedini organizmi koji su preživeli ledena, kamena i druga doba, a prisutni su i danas jesu insekti. Insekti su organizmi koji nemaju konstantnu temperaturu tela, već je njihova oktivnost u direktnoj vezi sa temperaturom. To je inicijalna kapisla od koje zavisi njihova brojnost i nivo šteta. Godine koje su suvlje bez padavina ne odgovaraju pojavi biljnih bolesti, ali sa druge strane ekstremno pogoduju razvoju insekata. Sve toplije i suvlje godine

ne samo da povećavaju brojnost, već se uvećava prisustvo njihovih generacija. Organizam koji ima veći broj generacija (više od 3) je veoma teško pratiti zato što u jednom trenutku imamo prisustvo svih razvojnih stadijuma. Da bismo ovakve pojave kontrolisali moramo dobro isplanirati proizvodnju i biti veoma edukovani. Jako je važno napomenuti da sa povećavanjem temperature u našim agro-ekološkim uslovima dolazi do pojave insekata koji nam u prošlosti nisu zadavali probleme.

Analizirajući familiju leptira (Lepidoptere) videćemo da su oni suštinski podeljeni u dve grupe, na dnevne i noćne leptire. U poljoprivredi su mnogo opasniji noćni ili kako ih mi zovemo sovice (Noctuidae). Nisu sve štetne za naše useve ali ih ima nekoliko koje se več duži niz godina pojavljuju i prave oštećenja. Uglavnom su to predstavnici roda Agrotis spp., odnosno vrste koje prave štete kako u zatvorenom, tako i na otvorenom prostoru. Dominantnije štete su u plastenicima, ali poslednjih

godina prave štete i na okopavinama (kukuruz, suncokret, šećerna repa, duvan ...). Dodatni problem je što nisu mnogo probirljive, tj. mogu se hraniti na velikom broju gajenih useva. Dve najagresivnije vrste su ozima sovica (Agrotis segetum) i prolećna sovica (Euoxa temera). Pored njih štete prave i sovica ipsilon (Agrotis ypsilon) kao i usklična sovica (Agrotis exlamations). Sovice se migratorne vrste i tokom proleća leptiri odlaze iz Mediterana u srednju Evropu. Blage jeseni i zime pogoduju uspešnom prezimljavanju ovih štetočina i masovnom razmnožavanju u proleće iduće godine. Sovice su noćni leptiri, te se njihova brojnost prati izlovljavanjem pomoću svetlosne lampe. Od 2005. godine lagano se poveća brojnost leptira u svetlosnim lampama. Štete prave gusenice koje se preko dana nalaze u zemljištu, a tokom noći podgrizaju i oštećuju biljke u nivou korenovog vrata. I pored toga što im odgovaraju sušne godine, larve se ipak nalaze i oštećuju biljke na nižim delovima parcela gde ima vlage. Gusenice mogu biti veoma krupne jer prolaze kroz nekoliko larvenih stadijuma. Odrasla gusenica (četvrti stadijum) je veoma halapljiva i može pričiniti značajan gubitak. Kontrola podgrizajućih sovica je veoma komplikovana zato što najveći deo vremena kada prave štete provode pod zemljom. Ne postoji ozbiljna strategija u suzbijanju, već se one kontrolišu hemijskim merama, mada ni one ne daju zadovoljavajuće rezultate. Gusenice prve

generacije se pojavljuju već u junu dok se druga pojavljuje početkom septembra. Napomena da su blage i duge jeseni bez niskih temperatura i snežnih padavina, kao i gotovo bezmrazne i bezsnežne zime idealne za širenje i štete, pokazala se u svom punom sjaju tokom proleća 2018. godine. Iskustva iz 2018. godine su takva da su se prve štete mahom pojavile već početkom maja. Razlog tome je što je godina jako topla i sovice su pravile štete skoro mesec dana ranije. Ono što je za njih interesantno je da predveče (u suton) gusenice izlaze iz zemlje i hrane se neposredno na stabljici pri čemu se biljka prelama. Imamo nekoliko primera gde su gusenice pojele nekoliko desetina hektara kukuruza i suncokreta. Štete se u početku manifestuju u obliku pečata (golih mesta), a kasnije „prosto nestaju“ čitava polja. Ali, u nekim krajevima zbog obilnih padavina u proleće 2018., prve setve su krenule u drugoj dekadi aprila. Nedovoljno razvijeni i u slabijoj kondiciji, mladi usevi su bili pogodni za ishranu sovica. Mada registrovani su i slučajevi da su sovice oštetile biljke kukuruza u fazi 5-6 lista. S obzirom na to da podgrizajuće sovice vode specifičan način života i činjenicu da oštećuju biljke najčešće ispod površine zemlje, te da značajnija oštećenja nastaju od starijih uzrasta gusenica, suzbijanje ovih štetočina je otežano i ne može biti bazirano samo na hemijskim merama suzbijanja. Stoga uspešno suzbijanje ovih štetočina pored pesticida, podrazumeva i primenu

agrotehničkih mera i oslanjanje na prognozu i signalizaciju u okviru koncepta integralne zaštite, koji podrazumeva racionalnu primenu pesticida i očuvanje čovekove sredine. Od agrotehničkih mera u borbi protiv podgrizajućih sovica radi smanjivanja šteta važno mesto pripada ranijoj setvi okopavina, obradi zemljišta, poštovanju plodoreda, uništavanju korova, navodnjavanju, optimalnom đubrenju. Blagovremenom setvom okopavina izbegava se podudaranje osetljive faze porasta biljaka sa pojavom i napadom gusenica ovih štetočina koje uglavnom oštećuju slabije biljke i biljke zaostale u porastu. Setvom istih useva duži niz godina (monokultura), kao i sve češćom upotrebom redukovanih sistema obrade zemljišta ne ugrožavamo njihova staništa što za posledicu ima učestalija oštećenja useva. Raznovrsnom obradom zemljišta (međuredna kultivacija, zaoravanje

30 strnjike, duboko oranje..) redukuje se brojnost podgrizajućih sovica, uništavanje jaja, lutki i gusenica druge generacije podgrizajućih sovica i time smanjuje populacija štetočina u narednoj godini. U periodu masovnog polaganja jaja i piljenja gusenica, navodnjavanje smanjuje štete usled uginjavanja mladih gusenica u uslovima nedostatka aeracije. U suzbijanju podgrizajućih sovica, značajnu ulogu ima sistematsko uništavanje korova, naročito tokom maja, juna i avgusta meseca, pre masovne pojave leptira, jer se na taj način uništavaju korovi čijim se nektarom leptiri dopunski hrane. Hemijsko suzbijanje podgrizajućih sovica može se raditi unošenjem insekticida u zemljište i folijarnim tretiranjem. Donošenje odluke o primeni insekticida u zemljište mora biti bazirano na prethodnoj analizi zemljišta tokom oktobra i

ustanovljavanja brojnosti prezimljujućih gusenica metodom kopanja zemljišnih uzoraka. Najbolji rezultati se dobijaju unošenjem insekticida u zemljište pre setve okopavina i povrća. Primena granulisanih insekticida depozitorima tokom setve na bazi a.m. teflutrin (Force 1.5 G) daje zadovoljavajuće rezultate. U praksi seme koje je tretirano nekim sistemičnim insekticidom nije zaštićeno i gusenice oštećuju takve useve. Postoje granulisani insekticidi na bazi a. m. hlorpirifos, koji kada se unesu u zemljište svojim isparenjem odbijaju prisustvo gusenica i na taj način štite usev. Ako se proceni da bi ove štetočine mogle napraviti problem na određenim površinama mogla bi se uraditi inkorporacija zemljišta, tj. plitko unošenje insekticida Byfin 100 EC (bifentrin) u dozi

2,0 l/ha ili insekticida Kozma (hlorpirifos) u dozi od 6 – 8,0 l/ha. Ova mera može redukovati brojnost štetočina, ali i oštećenja. Pri folijarnoj primeni insekticida najbolji rezultati pri našim ispitivanjima dobijeni su primenom kombinovanih insekticida (piretroid – cipermetrin + organofosfat – hlorpirifos-etil), kao što su Nurelle D ili Despot u dozi od 1,5 l/ha. Zbog specifičnog načina ponašanja gusenica podgrizajućih sovica, poznato je da izlaze na površinu zemlje u večernjim satima. Suzbijanje treba obaviti u kasnim večernjim satima uz primenu veće količine vode. Ratarska proizvodnja je opterećena brojnim problemima, i biotičke, i abiotičke prirode, ali što ih bolje upoznamo, to ćemo ih i lakše rešiti. Ovaj tekst je upravo to i imao za cilj, znati prepoznati i na vreme reagovati.

XV savetovanje o zaštiti bilja Dogodilo se, dogodiće se Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

9. Dan polja

Bela Crkva, odnosno PIK “Južni Banat” bila je 15. juna domaćin 9. Dana polja voćarstva. Oko 160 učesnika, voćara-proizvođača, stručnjaka je ovog celodnevno kišnog dana imalo prilike da u izmenjenim okolnostima sasluša kratka izlaganja saradnika iz kombinata, stručnjaka iz službi kompanije Agromarket, Fertico i Arysta o tome kakva je trenutna situacija u južnobanatskim

voćnjacima ali i šire i kakva su nova rešenja koja se nude voćarima. Vremenske prilike su omogućile samo panoramsko razgledanje zasada jabuke, breskve i nektarine. Ovaj skup – susretanje stručnjaka i proizvođača bila je prilika za promociju novih insekticida Delegate 250 WG, odnosno Carpovirusine EVO2, te proizvoda Fitomag koji omogućuje kvalitetno čuvanje plodova jabuke u hladnjači. Takođe, brend Villager predstavio je svoj novi adut – Multifunkcijski tresač voćnih plodova. Kraj druženja obeležio je zajednički ručak u renomiranom belocrkvanjskom restoranu „Club“. Gosti su se vratili pomešanih osećanja, zadovoljstva svime viđenim, ali i zabrinutim kišnim crnim oblacima koji su ih čekali u njihovim krajevima.

Društvo za zaštitu bilja Srbije organizuje XV savetovanje o zaštiti bilja na Zlatiboru u periodu od 26. do 30. novembra 2018. godine. Prvo obaveštenje sa pozivom za dostavu rezimea koje se nalazi i na sajtu www.plantprs.org.rs. U okviru savetovanja biće obrađene sledeće Tematske celine: 1. 2. 3. 4.

Zaštita ratarskih i povrtarskih biljaka Zaštita voćaka i vinove loze Zaštita šuma, ukrasnog i lekovitog bilja Održiva primena pesticida,

kao i predavanja po pozivu: • Slobodan Milenković: Zaštita bilja u održivim sistemima poljoprivrede • Dragica Brkić i Lidija Ristć Matjević: Status aktvnih supstanci sredstava za zaštitu bilja u Evropskoj uniji i Srbiji • Mario Lešnik: Koncept 0,0 rezidua - mogućnost za veliko smanjenje ostataka pesticida u voću • Zvonimir Ostojić: GLIFOSAT - 40 godina primjene i gdje smo sada? • Jovan Dobrosavljević i Čedomir Marković: Značaj lisnih minera u šumama Srbije • Aleksandra Ignjatović Ćupina i sar.: Upotreba insekata u ishrani ljudi i domaćih životnja – prednost i perspektive Za savetovanje su Važni datumi: • Rok za dostavu rezimea: 4. 9. 2018. godine • Rok za prijavu promocije knjiga i naučnih projekata: 4. 9. 2018. godine • Rok za korekciju rezimea prema zahtevima recenzenta i dostavljanje konačnog teksta rezimea: 17. 9. 2018. godine • Rok za prijavljivanje i izbor termina za prezentaciju pomažućih članova: 28. 9. 2018. godine • Rok za Drugo obaveštenje sa preliminarnim programom Skupa: 5. 10. 2018. godine (slanje isključivo putem e-mail-a)

Prvo Savetovanje „Rezistentnost korova i useva na herbicide: stanje i perspektive“ Glavni odbor Herbološkog društva Srbije odlučio je da 2. novembra u Novom Sadu (kompleks „Ribarsko ostrvo“) organizuje savetovanje „Rezistentnost korova i useva na herbicide: stanje i perspektive“. Cilj ovog skupa treba da bude transfer najnovijih informacija o stanju i predlogu mera za upravljanje rezistentnošću korova na herbicide, uključujući najnovija saznanja o usevima tolerantnim na herbicide.

Savetovanje je prvenstveno namenjeno predstavnicima krupnijih poljoprivrednih gazdinstava i njihovih udruženja, zadrugama, poljoprivrednim apotekama, medijima, stručnjacima zaštite bilja i ratarstva, predstavnicima savetodavnih službi, industrije pesticida, kompanija koje poseduju hibride tolerantne na pojedine herbicide, naučnih instituta, fakulteta, nadležnih ministarstava i sekretarijata, kao i drugih subjekata koji su povezani sa ovom problematikom.

35 van je jedino imago, kojim se virus prenosi u prirodi. Da bi se virus mogao preneti mora ostati u telu tripsa najmanje 5-6 dana. Dakle virus bronzavosti paradajza je štetan jedino u godinama kada dođe do prenamnožavanja tripsa. Hemijska zaštita rasada i odraslih biljaka od tripsa je obavezna mera, kako bi se sprečilo njihovo prenamnožavanje. Upravo zbog specifičnosti odnosno skrivenog načina života tripsa vrlo je bitan dobar odabir insekticida. Odlične rezultate su dali insekticidi Exirel (Cijanotraniprol - Ciazapir 100 g/l) u dozi od 1,0 l/ha, kao i Delegate 250 WG (Spinetoram 250 g/kg) u dozi od 400 g/ha.

Viroze na paprici Ivan Valent, dipl. inž. poljoprivrede

U prirodnim uslovima virusi se održavaju na velikom broju korova. Sa biljaka domaćina na useve paprike

Familija Solanaceae obuhvata nekoliko značajnih povrtarskih vrsta koje se kod nas gaje na velikim površinama, a jedna od tih kultura je i paprika. S obzirom da se gaje na većim površinama treba obratiti pažnju, pored ostalih štetnih organizama i na viruse koji su već postali redovan gost na parcelama. Viroze na paprici javljaju se vrlo rano, posle rasađivanja, a što su biljke starije, simptomi su uočljiviji. Neosporno je da se svake godine u usevima parike javljaju virusna oboljenja, bilo da je reč o gajenju na otvorenom polju, ili u zatvorenom prostoru. Tako paprika predstavlja domaćina nekih ekonomski vrlo štetnih virusa kao što su: VIRUS MOZAIKA LUCERKE (Alfalfa mosaic virus - AM), VIRUS MOZAIKA

KRASTAVCA (Cucumber mosaic virus - CMV) i VIRUS BRONZAVOSTI PARADAJZA (Tomato spotted wilt virus TSWV) Virus mozaika lucerke može da se prenosi semenom, ali glavni izvor zaraze je zaraženi rasad, a širi se rukama radnika prilikom rasađivanja. Virus prezimljava u lucerki i prenosi se biljnim vašima na rasađenu papriku. Vrlo bitno je znati da se virus mozaika lucerke prenosi i sokom zaraženih biljaka. Ovo je veoma bitno u rasadu gde se biljke dodiruju u gustim sklopovima Virus mozaika krastavca je kod nas jedan od najraširenijih virusa na paprici. Javlja se svake godine upravo zbog lakog širenja vašima, naročito u paprici koja se gaji na

otvorenom. Ukoliko do zaraze dođe u ranoj fazi dok je paprika još mala, štete osim pogoršanog kvaliteta ploda, mogu smanjiti prinos od 50% pa čak i do 100%. Virus bronzavosti paradajza početne simptome bolesti ispoljava u vidu prstenastih pega na mladom lišću paprike. Vremenom se ove pege spajaju i nastaju najrazličitiji oblici koncentričnih krugova. Na obolelom lišću dolazi do zadebljavanja nerava, što dovodi do njegovog uvijanja prema licu, ili naličju. Sa naličja lista se javlja karakteristična bronzasta boja, koja se širi od osnove liske i koja ima dijagnostički karakter. Prenosi se tripsima. Larve tripsa, hraneći se na zaraženim biljkama, usvajaju virus za najmanje 10 minuta. Međutim, infekti-

viruse prenose različite štetočine. Virus mozaika krastavca i virus mozaika lucerke prenose lisne vaši, a virus bronzavosti paradajza tripsi. Simptome na paprici možemo vrlo

lako uočiti najčešće na listu paprika, dok stepen njihove izraženosti varira od osetljivosti kultivara paprike, starosti biljke kao i uslova sredine. Prvi simptomi na lišću su u obliku finog hlorotičnog mozaika koja se kasnije preliva u žute pege. Čak je kasnije moguća pojava pega mrke boje duž mozaičnih šara. Promene u razvoju liski su takođe veoma upadljive. Obično su kraće i sitnije, naročito na vrhu biljaka, ali liske mogu biti i veće od normalnih sa izraženim nervima. Neki izolati virusa izazivaju nenormalno izduživanje peteljki, koje su ponekad 2 3 puta duže od plodova. Duž stabla i grančica, naročito kod osetljivih kultivara, javljaju se nekrotične crtice mrke boje, kao znak delimičnog izumiranja tkiva. Na rano zaraženim biljkama obrazuje se veći broj grančica sa skraćenim granama i zbijenim lišćem. Zbog ovakvih promena biljke su metličastog i žbunastog izgleda, pa se oboljenje po tome i naziva metličavost i žbunolikost paprike. U slučajevima ranih zaraza metličavost zahvata cele biljke, a u kasnijim zarazama ona se javlja delimično, počev od mesta zaraze.

Česta pojava je i izobličenost cveta, samim tim i sterilnost polena. Plodovi se deformišu i dobijaju nepravilan oblik. Kada su vremenski uslovi povoljni za razvoj paprika, zaražene biljke rastu i razvijaju se kao zdrave biljke, imaju bujnu masu, ali tek po koji kovrdžavi plod što zbunjuje neke proizvođače paprika. Za zaštitu biljaka paprika od virusa preporučuje se nekoliko mera koje se dopunjuju, pa ih zato treba sve primenjivati: •

Za proizvodnju treba koristiti isključivo zdrav rasad.

•

Rasad i biljke u zatvorenom prostoru treba proizvoditi na novom zemljistu bez zaraženih biljnih ostataka.

•

U rasadu i zatvorenom prostoru treba uništavati sve zaražene biljke.

•

Za proizvodnju paprike ne koristiti parcele gde je prethodno gajena lucerka, ili detelina, jer zaostale biljke služe kao izvor zaraza. Usev parike mora da bude udaljen od lucerišta da bi se izbeglo prenošenje virusa.

•

Uništavanje korova u usevima neophodna je mera, pošto su neki od njih mogući izvori zaraza.

•

Hemijsko suzbijanje vektorskih vaši može da bude korisna mera samo ako se paprika gaji na velikim površinama, izolovanim od drugih osetljivih useva.

Kada imamo godinu kao što je tekuća, 2018. godina u kojoj imamo ranu pojavu biljnih vašiju na tek rasađenoj paprici, vrlo bitan je dobar odabir insekticida. Insekticidi koji su se dobro pokazali su Actara 25 WG i Amos (tiametoksam), Afinex 20 SP (acetamiprid), Teppeki 500 WG (flonikamid). Problem virusnih oboljenja u poljoprivrednoj proizvodnji je značajan, vrlo često smo toga svesni kada je kasno, te kao i mnogo što šta, izlaz iz problema leži u preventivi.

Organo Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Sve više domaćinstava u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom

Izvor: Danas, 18. maj 2018.

U Srbiji se pre deset godina 137 poljoprivrednika bavilo organskom proizvodnjom, sada ih ima oko dve hiljade. Iako proizvodnja organske hrane zahteva dugotrajnu pripremu, visoka ulaganja i stalne kontrole po strogo propisanim standardima, sve je više domaćinstava i u Srbiji koja su se opredelila za taj princip uzgoja i prerade. Motiv nije samo rastuće tržište i svest da je to model kojim se čuva životna sredina a kupcima nudi zdrav proizvod, već je često inspiracija i izazov koji podrazumeva mnogo znanja i umešnosti. Posebno je pogodna za uslove u Srbiji, gde je veliki broj usitnjenih poseda pogodnih za gajenje manjih količina raznih sorti koje profitabilnost postižu dobrom cenom. Proizvodnja organske hrane u svetu na kraju prošlog veka bila je organizovana na svega 11 miliona hektara, a posle nepune dve decenije, danas, površine su se gotovo utrostručile. Još većim je tempom rastao broj uzgajivača, pa je od početnih 200.000 ljudi ovom proizvodnjom počelo da se bavi 2,7

miliona ili deset puta više. Pri tom, procenjeno tržište za ovu vrstu proizvoda povećano je sa 15,2 na 89,7 milijardi dolara godišnje. Srbija se u ovaj sektor agrara uključila sa zakašnjenjem od desetak godina, ali je i pored toga zabeležen nesumnjiv rast u proizvodnji. Tako je 2010. prirodnim uzgojem počelo da se bavi 137 uzgajivača na 5.800 hektara, a statistika od pre dve godine pokazuje da ih je sada više od 2.000 koji rade na površinama od

ukupno 14.300 hektara. Vrednost izvoza još uvek je skromna, oko 19 miliona evra. Pri tom 78,7 odsto proizvoda koji idu preko granice, tržište je našlo u zemljama Evropske unije, a čak više od 14 procenata izvozi se za Sjedinjene Države. Podaci objašnjavaju i to što je na ovogodišnjem Sajmu poljoprivrede veliki broj izlagača upravo iz ovog sektora, ali i to što su banke došle sa pripremljenim programima podrške. Tako će NLB banka, uz

39 klasične pogodnosti koje je pripremila za poljoprivrednike, predstaviti i program NLB organic. Reč je o konkursu za dodelu bespovratnih sredstava za projekte proizvođača organske hrane, koji će svoje ideje moći da dostave do 31. maja. Najbolje ocenjena tri projekta biće nagrađena sa ukupno milion i po dinara.

bespovratna sredstva na konkursu NLB banke. U nadmetanju koje se organizuje sedam godina zaredom do sada je učestvovalo više od 300 projekata. U ovoj banci kažu da je posebna vrednost konkursa to što podstiče inovativnost proizvođača, a to potkrepljuju i sadržajem nagrađenih projekata.

Koliko je dragocena pomoć banaka, ukoliko je data pod dobrim uslovima ili još povoljnije, bespovratno kao u ovom slučaju, svedoči podatak da je po nekoliko godina potrebno kako bi domaćinstva koja ulaze u organsku proizvodnju dobili sertifikat. U tom periodu, osim znanja i prirodnih uslova, potrebna su i značajna ulaganja za koje poljoprivrednici obično nemaju obezbeđena sredstva. Uz to, i kada se razvije proizvodnja i nađe tržište, potrebne su stalne inovacije kako bi se zadržala pozicija u svetu organskih proizvođača.

Prošle godine specijalnu nagradu na konkursu NLB banke, 100.000 dinara, dobio je projekat digitalizacije organske poljoprivrede, koji je uz pomoć odgovarajućeg softvera obuhvatio automatizaciju navodnjavanja i drugih procesa u plasteničkoj i proizvodnji na poljima. Prerada organske šljive takođe je dobila podršku vrednu 200.000 dinara, a sa 300.000 je porodično domaćinstvo iz Brusa trebalo da izgradi kanale koji sa 450 metara nadmorske visine vodu dovode do površina pod malinom na 700 metara. Pobednica konkursa kojoj je pripalo milion dinara bila je Kruševljanka, a nagrađena je za projekat

Koliko je to zahtevan posao, svedoče i projekti koji konkurišu za

nabavke opreme za pakovanje, koji je osim sedam članova njene porodice predvideo i uključivanje domaćinstava iz okruženja u organsku proizvodnju kroz grupni sertifikat. “Samo prošle godine u podršku poljoprivrednicima smo uložili 50 miliona evra, a naše tržišno učešće u agro segmentu je poraslo na više od 10 odsto. Pozitivni rezultati koje NLB banka Srbija ostvaruje u radu sa poljoprivrednicima proističu iz specifičnog koncepta poslovanja banke sa ovim segmentom – „NLB na polju“. Ovaj koncept podrazumeva rad sa klijentima direktno na gazdinstvima, čime srpski domaćini štede vreme i dobijaju pravu informaciju na pravom mestu, kao i ponudu proizvoda i usluga prilagođenu njihovom konkretnom poslovanju” rekla je povodom nastupa NLB banke na Sajmu poljoprivrede Biljana Petrović, direktorka za upravljanje prodajom u agrobiznisu NLB banke Beograd.

Organska poljoprivredna zemljišta porasla su za gotovo milijun hektara

izvor: Agrobiz, 27. maj 2018.

Ekološko tržište u Europi i dalje raste. U 2016. godini ono se povećalo za 11,4 posto, a prihod je gotovo dosegnuo 33,5 milijardi eura. Gotovo sva glavna tržišta uživala su dvoznamenkastu stopu rasta, piše Glas Slavonije. U BIOFACH-u, vodećem svjetskom sajmu za ekološku hranu, Institutu za ekološku poljoprivredu FiBL i Agenciji za informiranje poljopri-

vrednog tržišta AMI prezentirali su nedavno podatke iz europskog organskog sektora za 2016. godinu. Istraživanje je pokazalo da je organski sektor imao snažan rast glede područja, proizvođača i tržišta. Gotovo 14 milijuna hektara poljoprivrednog zemljišta u Europi organsko je, od toga najveće područje ima Španjolska. U Europi je 2016. bilo 13,5 milijuna hektara organskog zemljišta, od toga 12,1 milijun

hektara u Europskoj uniji. S više od dva milijuna hektara Španjolska je i dalje zemlja s najvećim organskim područjem u Europi, a slijede Italija (1,8 milijuna hektara) i Francuska (1,5 milijuna hektara). Sve više uvoznika. Organska poljoprivredna zemljišta porasla su za gotovo milijun hektara, što je porast od 6,7 posto u Europi i 8,2 posto u Europskoj uniji. Rast je bio veći nego u 2015. i

40 znatno viši nego u prvim godinama tekućeg desetljeća. Italija je u 2016. zabilježila više od 300 tisuća hektara više nego u 2015. godini, a Francuska je prijavila više od 200 tisuća hektara. Lihtenštajn je zemlja s najviše organskog udjela u ukupnom poljoprivrednom zemljištu na svijetu. Naime, organska poljoprivredna zemljišta u Europi čine 2,7 posto ukupnog poljoprivrednog zemljišta i 6,7 posto u Europskoj uniji. U Europi (i na globalnoj razini) Lihtenštajn ima najveći organski udjel u svim poljoprivrednim zemljištima (čak 37,7 posto), a slijedi Austrija, zemlja u Europskoj uniji s najvećim organskim udjelom poljoprivrednog zemljišta (21,9 posto). Devet europskih zemalja izvijestilo je da je najmanje 10 posto njihova poljoprivrednog zemljišta organsko. Broj organskih proizvođača i dalje je u porastu. Tako je bilo više od 370.000 ekoloških proizvođača u Europi (od toga u Europskoj uniji njih gotovo 300.000), a najveći je broj bio u Turskoj (gotovo 68.000) i Italiji (više od 64.000). U 2016. godini broj proizvođača porastao je za 7 posto u Europi (10 posto u Europskoj uniji). Također, bilježi se snažan rast broja procesora i uvoznika. U Europi je bilo gotovo 66.000 procesora, gotovo 63.000 u Europskoj uniji. Gotovo je 4700 uvoznika u Europi i gotovo 4000 u Europskoj uniji. Posebno snažan rast zabilježen je za uvoznike, koji je povećan za dvoznamenkasti broj u Europi i Europskoj uniji. Zemlja s najvećim brojem procesora bila je Italija (gotovo 17.000), a Njemačka je imala najviše uvoznika (gotovo 1600).

Među ključnim tržištima najveći rast zabilježen je u Francuskoj (22 posto). U desetljeću od 2007. do 2016. vrijednost europskih i tržišta Europske unije više je nego udvostručena.

Povećana potrošnja. Također, ističe se u podacima, trgovina na malo premašuje 30 milijardi eura u Europskoj uniji. Konkretno, trgovina na malo u Europi u vrijednosti od 33,5 milijardi eura (30,7 milijardi eura u Europskoj uniji). Europska unija drugo je najveće jedinstveno tržište za organske proizvode u svijetu, nakon Sjedinjenih Američkih Država. Također, bilježe se dvoznamenkaste stope rasta maloprodaje. Europsko tržište zabilježilo je stopu rasta od 11 posto (Europska unija 12 posto), što je drugo vrijeme prodaja maloprodaje od financijske krize.

Osim toga, europski potrošači sada više troše na organsku hranu. Potrošači u Europi potrošili su 41 euro na organsku hranu po osobi (Europska unija 61 euro). Potrošnja potrošača po stanovniku za organsku hranu udvostručila se u posljednjem desetljeću. Švicarska je najviše potrošila na ekološku hranu (274 eura po stanovniku). Organski tržišni udjeli sada se približavaju deset posto tržišne vrijednosti u nekim zemljama. Globalno, europske zemlje čine najveće udjele prodaje organske hrane kao postotak njihovih tržišta hrane. Danska ima najveći organski udio (9,7 posto) diljem svijeta. Pojedini proizvodi i grupe proizvoda imaju i veće udjele. Organska jaja, na primjer, čine više od 20 posto vrijednosti svih jaja prodanih u nekoliko zemalja.

TRESAČ VOĆA TESTERA ZA GRANE MOTORNA KOSA

BERBA JE LAKŠA

NOVO!

BBC 52 E

BCM 48 BPE

MULTIFUNKCIJSKI VOĆARSKI UREĐAJ

ZA KLASU VIŠE! Za više informacija obratite se Vašem lokalnom Villager dileru Villager® dileri su edukovani i stručni zastupnici Villager® proizvoda koji će najbolje razumeti Vaše potrebe za određenim uređajem i tako pronaći najbolje rešenje za Vas.

Prolećna akcija 2018 www.villager.rs

Copyright © 2018 Villager® zadržavamo pravo na promenu, pravo na moguće štamparske greške pri navođenju tehničkih podataka i opisa priložene robe. Slike proizvoda u katalogu mogu biti različite od pravog izgleda uređaja.

BCM 48 BPE multifunkcijski voćarski uređaj

BBC 52 E multifunkcijski voćarski uređaj

Karakteristike motora • Motor: Mitsubishi®; 47.1 cm³ • Snaga: 1.76 kW

Karakteristike motora • Motor: Villager ®; 51.7 cm³ • Snaga: 1.3 kW

Karakteristike teleskopskog nastavka • Korisna dužina (od rukohvata do nastavka): 1700 mm • Maksimalna dužina (od motora do nastavka): 2500 mm • Dužina teleskopske ekstenzije: 800 mm

Karakteristike tresača voća • Materijal tresača: magnezijum • Hod tresača: 38 mm • Brzina tresača: 3 m/s • Frekvencija rada: 76 pokreta u sekundi • Sistem prenosa: sajla - kardan

Karakteristike testere za orezivanje • Dužina sečiva: 240 mm • Broj zuba: 53 • Tip sečiva: povratno • Brzina sečiva: 3 m/s • Frekvencija rada: 76 pokreta u sekundi • Sistem prenosa: sajla - kardan

Karakteristike motorne kose • Radni zahvat niti: 430 mm • Radni zahvat 3T noža: 255 mm • Sistem prenosa: sajla - kardan

• Masa motora: 7.2 kg • Masa nastavka za tresač: 5.8 kg • Masa nastavka za motornu kosu: 5 kg • Masa seta (motor + tresač): 13 kg

• Masa motora: 7.5 kg • Masa nastavka za tresač: 5.8 kg • Masa nastavka za motornu kosu: 5 kg • Masa seta (motor + tresač): 13.3 kg

upotreba tresača

teleskopski nastavak

Cev tresača mora biti upravna u odnosu na granu koja se trese (ugao od 90°).

Teleskopski nastavak je vrlo korisan aksesoar kojim se povećava dohvat tresača i testere za 800 mm.

nastavak sa testerom Nastavak sa testerom ima široku upotrebu u voćarstvu. Ovaj alat je veoma pogodan za orezivanje voća

pravilna upotreba tresača

nepravilna upotreba tresača

detalj prikaz zuba testere

uporedna analiza 1

• Preporuka

Smeša goriva i Villager 2T ulja u razmeri 2% ®

Testera je dugačka 240 mm, oštrena sa unutrašnje strane, odlična je za pedantno orezivanje debljih grana.

prikaz preseka nastalog testerom za orezivanje

Villager tresač

prikaz preseka nastalog lančanom testerom

Villager® tresač

Broj radnika

Efikasnost trešenja (otreseni plodovi / plodovi na stablu

Radni sati

≈ 100 kg

≈ 1000 kg

Smeša goriva i Villager 2T ulja u razmeri 2.5% ®

Učinak

Prednost sečenja ovom testerom je u tome što presek ostaje gladak, čime se biljka štiti od spoljnjeg uticaja.

uporedna analiza 2

Tradicionalni sistem

• Preporuka

Upotrebom ovog nastavka ukupan dohvat dostiže 4500 mm.

Pneumatski tresač

98%

95%

Efikasnost svakog sata (otreseni plodovi)

≈ 125 kg/h

≈ 106 kg/h

Broj obrađenih stabala (po satu)

46 U Centru izvrsnosti Instituta za fiziku istraživači trenutno ispituju plazmu koja se formira na atmosferskom pritisku iznad tečnog uzorka, što dovodi do velikog broja hemijskih reakcija, koje potom prodiru u tečnost.

Reč struke Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Dr Nikola Škoro, naučni saradnik u Institutu za fiziku kaže da sada istražuju dve stvari. Jedna se tiče tretmana vode i dobijanja tzv. plazma aktivirane vode. „To je voda u kojoj ste

Energijom hladne plazme do povećane klijavosti kukuruza i pšenice

Izvor: rts, 4. maj 2018.

Visoki prinosi u poljoprivrednoj proizvodnji od suštinske su važnosti zbog porasta svetske populacije i sve veće potražnje za hranom. Istovremeno, negativne uticaje poljoprivrede na životnu sredinu i zdravlje ljudi, neophodno je svesti na minimum. To se, kako kažu stručnjaci, mora rešiti novim pristupima u proizvodnji. Jedan od njih je korišćenje energije hladne plazme kao efikasne zelene tehnologije u proizvodnji čiste i biološki vredne hrane. Njen uticaj na biljke otkrili su, i to prvi u svetu, naučnici Instituta za fiziku u Beogradu. „Radili smo na tretmanu hladnih plazmi raznih bioloških materijala. Možda je malo čudno kad kažemo da u plazmi možemo da tretiramo ćelije, ali treba imati u vidu da su ovo neravnotežne plazme, što znači da su one na sobnoj temperaturi kao što je i gas oko nas. Do sada smo radili na ćelijama biljaka kako bismo proverili efekat koji plazma

ima na same ćelije i pokazalo se da dobijamo bolji i brži rast ćelija nakon tretmana hladnom plazmom”, kaže prof. dr Nevena Puač, naučni savetnik i rukovodilac Centra izvrsnosti Instituta za fiziku. Kod biljaka čija semena imaju malu klijavost, hladna plazma dala je dobre rezultate, a kako pomaže semenu kukuruza ili pšenice koje se tretira raznim hemikalijama? „U

slučaju da je to seme zagađeno nekim patogenima, plazma sem što povećava klijavost, u isto vreme ga steriliše. Ona zapravo može da površinskim bombardovanjem jonima, neutralima, hemijskim reakcijama očisti taj kukuruz i pšenicu koji se posle melju za stočnu hranu. Dolazi do dekontaminacije površine i samim tim se daje bolja šansa biljci da izraste zdrava i da dostigne svoj puni potencijal”, objašnjava dr Puač.

pomoću neravnotežne plazme ugradili razna azotna jedinjenja i tako praktično formirali tečno đubrivo. Drugi aspekt jeste dekontaminacija vode od pesticida i drugih organofosfatnih jedinjenja; to je vrlo važna stvar iz aspekta prečišćavanja vode, zapravo procesa reciklaže vode, kada vi zapravo možete vodu da prečistite i ponovo koristite u procesu poljoprivrede, za zalivanje poljoprivrednih kultura”, objašnjava dr Škoro.

Ostaci pesticida u jagodama, malinama i jabukama Višak supstanci kojima se tretiraju poljoprivredni proizvodi može da uzrokuje bolesti digestivnog trakta. U jabukama, jagodama, malinama ih stalno ima, dok se u povrću ređe nalaze. Povrće iz plastenika i voće poput jagoda, malina i jabuka, najčešće sadrže ostatke pesticida, kojima se tretiraju tokom uzgajanja. Ukoliko poljoprivrednici koriste veće količine od zakonski propisanih, postoji rizik od narušavanja zdravlja, oštećenja sluzokože digestivnog trakta ili čak, kod dugotrajne izloženosti, kontaminacije organizma i teških bolesti, kažu iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu. Broj aktivnih supstanci pesticida u prometu u Republici Srbiji je oko 230, na osnovu kojih je formulisano oko 1.000 različitih preparata za zaštitu bilja. “Maksimalne dozvoljene količine (MDK) pesticida razlikuju se u za-

visnosti od vrste voća, povrća, žitarica, čajeva, kafe, lekovitog bilja, hmelja, začina, biljaka za proizvodnju šećera… MDK su uvek toksikološki prihvatljive, a često su mnogo niže”, kaže prof. Dragica Brkić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu: Iskustvo pokazuje da količina ostataka pesticida zavisi i od biljne vrste. U jabukama, jagodama, malinama ih stalno ima, dok ih u povrću, izuzev zelene salate i paradajza, retko kada pronalazimo. U uzorci-

Upotreba plazme u poljoprivredi je oblast koja se veoma brzo razvija, a dr Nevena Puač je na čelu „Predloga evropskog projekta KOST akcije primene plazme u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji”, u koji je uključeno 67 naučnih timova iz celog sveta. Za ovu oblast, kako su nam rekli, vlada veliko interesovanje, pa se nadaju pozitivnom ishodu.

Izvor: novosti, 16. maj 2018.

ma naše laboratorije, za potrebe jednog velikog trgovinskog lanca, uopšte nisu nađeni ostaci supstanci za zaštitu bilja. Radi se o uzorcima krompira, luka, šargarepe, krastavaca, kupusa… Prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, tek ako se utvrdi da ne predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu, voće i povrće može da dobije dozvolu za promet. Ovog proleća, analize su pokazale da ostataka pesticida najčešće ima

48 u zelenoj salati, ali su vrednosti u najvećem broju uzoraka bile ispod maksimalne dozvoljene količine. “Kada se sredstva za zaštitu bilja koriste u skladu sa preporukama proizvođača, u određeno vreme i određenim količinama, nivo ostataka je uvek ispod maksimalno dozvoljenih količina. Ove godine, na jedan od 20 uzoraka, vrednosti su bile premašene. U paradajzu gotovo da i nije bilo ostataka pesticida, što govori o tome da su se proizvođači pridržavali uputstava za primenu” kaže prof. Dragica Brkić. Problem jesu nesavesni proizvođači koji koriste veće količine od propi-

sanih i ne poštuju preporuke vezane za broj tretiranja. Iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu naglašavaju da voće i povrće koje nema ljusku uvek nosi najveći rizik od viška pesticida. S druge strane, krastavac, krompir i drugo povrće kojem se kora ljušti pre upotrebe, mnogo je bezbednije za upotrebu. “Mnogi ne ljušte koru, jer veruju da ona sadrži hranljive sastojke. Međutim, zbog supstanici kojim se povrće i voće prska tokom uzgajanja, odstranjivanje kore je najbolja prevencija od štetnih posledica po zdravlje. Osim toga, temeljno pranje i ispiranje pre konzumacije je obavezno”, kaže prim. dr Zoran Šekularac,

specijalista medicine rada iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu “Dr Dragomir Karajović”. Ukoliko ne vodimo računa, štetni efekti pesticida u organizmu mogu da se pokažu tek nakon nekoliko godina. “Određene biološka i laboratorijska istraživanja pokazala su povezanost između unosa pesticida i kancerogenih bolesti. To se pre svega odnosi na ljude koji rade sa ovakvom vrstom hemikalija. Ali, kod konzumenata takođe postoji određeni rizik, koji ne mora nikada da se manifestuje”, kaže dr Šekularac.

Korovi su odlični indikatori zemljišta Izvor: Agroklub, 22. April 2018.

Osmotrite korove na svom zemljištu. Oni će vam otkriti da li se radi o humusnom ili siromašnom tlu, ilovači ili peskovitom, kiselom ili alkalnom. Vlažna, topla zemlja idealna je za rast korova, koji buja iz dana u dan. Međutim, ne gledajte na njega jedino kao na gubitak vremena, zgrbljena

leđa i zelene ruke od čupanja. Upravo korov može da nam pokaže kakvog je kvaliteta naša zemlja. Da li je siromašna ili bogata organskim materijama, nedostaje li joj nešto, šta uzgajati na kom delu, kako je poboljšati. U slučaju da u svojoj bašti imate jednu vrstu korova, vaša bašta ima

važnu poruku za vas! Ipak, ne morate počupati baš sav korov. Njegovi cvetovi poslužiće pčelama i bumbarima, koji će pospešiti oprašivanje vašeg povrća. Korov podržava bioraznolikost i može odvratiti pojedine štetne insekte sa vašeg povrća ili postati zaklon onim korisnim insektima, kao što su bubamare. Osim toga, neki od tih korova su itekako jestivi, pa ih posebno iskoristite u salatama i varivima, nakon što ih počupate. Idemo redom. • Štir (Amaranthus caudatus) raste u zemljištu koje je bogato azotom • Ambrozija (Ambrosia artemisifolia) ukazuje na nisku plodnost • Cikorija (Cichorium intybus) raste u tlu bogatom azotom, te u zbijenom, alkalnom tlu. • Čekinjasta broćika (Galium aparine) raste na ilovači

49 • Divizma (Verbascum) raste u kiselom zemljištu sa niskom plodnošću • Divlja šargarepa (Daucus carota) raste u slabijim, alkalnim tlima • Gladuš (Euphorbia verna) raste u suvim i lakim zemljištima • Gronica (Lepidium virginicum) ukazuje na alkalnu zemlju • Kamilica (Matricaria chamomilla) voli bogata, humusna tla • Kopriva (Urtica dioica) raste u bogatom, kiselom tlu • Koštan običan (Echinochloa crus - galli) voli tla siromašna kalcijumom, kisela tla • Kiseljak (Rumex acetosa) ukazuje na suvu, peskovitu, kiselu zemlju siromašnu hranljivim materijama i sa niskim udelom kalcijuma • Lišajevi ukazuju na muljevito, kiselo zemljište sa malo hranljivih materija • Loboda (Chenopodium album) raste na zemlji bogatoj dušikom • Ljubičasta detelina (Oxalis triangularis) ukazuje na niski kalcijum i visoki magnezijum • Ljubičasti gavez (Symphytum officinale) raste u vlažnim i teškim tlima • Maslačak (Taraxacum) raste u siromašnim tlima u kojem nedostaje kalcijuma, ali ima visok udeo kalijuma

• Mišjakinja (Stellaria media) voli rahla, humusna zemljišta, koja su dovoljno vlažna • Mrtva kopriva (Lamium amplexicaule) ukazuje na tlo bogato azotom • Obična konica (Galinsoga parviflora) raste u humusnim tlima • Paprat (Matteuccia struthiopteris) ukazuje na izuzetno plodno tlo • Paprat osetljiva (Onoclea sensibilis) raste u loše dreniranom tlu siromašnom hranjivim materijama. Preferira peščanu, kiselu zemlju • Pirevina (Elymus repens) raste u kompaktnoj, teškoj glinenastoj zemlji • Poljska detelina (Trifolium arvense) jedna je od važnih indikatora suvog i lakog zemljišta • Poljska gorušica (Sinapis arvensis) koja je inače iz roda kupusnjača, raste u suvom, peskovitom tlu sa visokim udelom fosfora • Poljski jarmen (Anthemis arvensis) pokazatelj je kiselog tla, siromašnog kalcijumom • Podbel (Tussilago farfara) raste u ilovastom zemljištu • Palamida (Cirsium arvense) pokazatelj je ilovastog tla • Poljski žabnjak (Ranuculus arvensis) raste na ilovastim tlima • Poponac (Convolvulus arvensis)

• •

•

• •

voli kompaktno tlo na kojem se pravi pokorica Različak (Centaurea) ukazuje na zemljište bogato kalijumom Rusomača (Hoću - neću, Capsella bursa - pastoris) raste na bogatim, humusnim tlima Stolisnik (Achillea millefolium) raste tamo gde su niski kalijum i plodnost, a zemljište je peščano i suvo Svračica (Digitaria sanguinalis) raste u iscrpljenom tlu sa niskim udelom kalcijuma Široka pepeljuga (Atriplex patula) pokazatelj je humusnog, kvalitetnog tla Štavelj (Rumex crispus) voli kisela i laka zemljišta, indikator je slabijeg tla Tratinčice (Leucanthemum vulgare) rastu u kiselom, često muljevitom tlu sa lošom plodnošću Tušt (Common Purslane) preferira bogato tlo i pokazatelj je visokog udela fosfora. Zlatica (Solidago) raste u mokrom, močvarnom i slabo dreniramo tlu Ženska bokvica (Plantago major) raste u zbijenom, kiselom tlu sa niskom plodnošću i često označava glinenu zemlju

Zašto se Srbija ne štiti bolje od sve češćih vremenskih nepogoda?

Izvor: Novosti, 25. jun 2018.

Zašto se Srbija ne štiti bolje od sve češćih, ali i sve ekstremnijih vremenskih nepogoda i hoće li automatske lansirne rampe to promeniti. Samo za 43 dana ovogodišnje protivgradne sezone u Srbiji, strelci su već ispali-

li više od polovine ukupne količine protivgradnih raketa! Kako iz Centra za odbranu od grada Republičkog hidrometeorološkog zavoda kažu, reč je o rekordnom utrošku, ali i ekstremnim vremenskim prilikama. Uprkos

svemu tome, vremenske nepogode i grad koji su proteklih dana potresli Srbiju, naneli su poljoprivrednicima štetu koja se meri milionima evra! Stradali su usevi, voćnjaci, vinogradi, posebno u zapadnoj, ali i u

centralnoj Srbiji, poput opštine Topola. Iz godine u godinu, ponavlja se priča o manjku raketa, lansirnih stanica i strelaca. Ali, nedavno su se mogle čuti i najave da bi Srbija konačno mogla da dobije automatske lansirne rampe, koje bi drastično poboljšale odbranu od grada. Sezona odbrane od grada počela je 15. aprila, a prema proceni stručnjaka, za efikasnu odbranu oko pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega 1,8 miliona hektara u Vojvodini, potrebno je čak 25.000 raketa. Lansirne stanice su, onda, u sezonu “ušle” sa nedovoljnim brojem raketa. “Kao i prethodnih godina, radi svih 13 centara u Srbiji, a aktivirana je mreža od 1.428 lansirnih mesta” kaže Zoran Babić, načelnik Centra za odbranu od grada RHMZ. “Ove godine smo ukupno imali na raspolaganju 15.100 raketa, ili prosečno 10,7 po lansirnom mestu”. Kako Babić kaže, ekstremno nestabilna godina uslovila je da se od 24. aprila utroši čak 8.635 raketa! Iako je nabavka raketa, po Zakonu o odbrani od grada, isključivo u nadležnosti RHMZ, do sada je 40 lokalnih samouprava kupilo dodatnu količinu od 2.031 rakete, a iz Centra očekuju isporuku 530 raketa od Sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine. Modernizacija. Ako se sistem modernizuje automatskim lansirnim raketama, kako je premijerka Ana Brnabić nedavno najavila, onda bismo mogli da imamo novi ozbiljan problem, mnogo veći manjak raketa” kaže Mijatović. “Naime, ako kuburimo i sa sadašnjim optimalnim brojem od 25.000 raketa, kako će tek biti sa novim sistemom koji zahteva barem tri puta veće količine “municije”. Srbija sada nabavlja 10 do 15 raketa po stanici, a automatski sistem lansira taj broj samo po jed-

noj akciji. “Očekujemo da se odobre dodatna sredstva za nabavku raketa, a gotovo svakodnevno priskaču u pomoć opštine, kao i AP Vojvodina, sa svojim nabavkama” kaže Babić. “Iako je to nadležnost RHMZ, pozitivnim tumačenjem zakona od Ministarstva poljoprivrede, omogućeno je opštinama da mogu da nabavljaju rakete i dodatno stimulišu rad strelaca”. Kako je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, rekao za “Novosti”, Vlada Srbije je pokrenula proces uspostavljanja automatizovanog sistema protivgradne zaštite. “Ne postoji nigde u svetu stopostotna zaštita od grada, i posebno ako su to tradicionalni sistemi ispaljivanja raketa” kaže Nedimović. “Prvi prostori koji će biti obuhvaćeni automatskom protivgradnom zaštitom biće Kolubarski i Mačvanski okrug, radarski centar Valjevo. Plan je da u narednim godinama teritorija cele Srbije bude pokrivena tim sistemom. Efikasnost će se umnogome povećati, odnosno preciznost gađanja oblaka biće znatno veća. Po Nedimovićevim rečima, u narednom periodu insistiraće se na uspostavljanju koordinirane saradnje u regionu.

Da nedovoljna razmena podataka između zemalja sa kojima “delimo” oblake, međutim, nije jedini razlog neefikasne odbrane od grada, smatra Miroslav Mijatović, iz Podrinjskog antikorupcijskog tima. “Glavni razlog neuspeha odbrane od grada, uprkos ispaljivanju velikog broja raketa, jeste njihov loš kvalitet” kaže Mijatović. “Dok rakete koje se koriste na Zapadu, čija je efikasnost 70 odsto, sadrže od 40 do 80 odsto srebrojodida, u našim raketama ovog hemijskog reagensa ima svega od osam do 13 odsto. Osim toga, na spisku problema je mali broj mladih, obučenih strelaca, koji mogu da prate razvoj tehnologije u ovoj oblasti. Strelci su po pravilu stariji ljudi, a stanice su na vrlo nepristupačnim lokacijama.

BIOLOŠKI 51 INSEKTICID

Biološki insekticid za zaštitu od larvi jabukinog smotavca Cydia pomonella u jabukama, kruškama, dunjama, nashi (azijskim kruškama) i orasima.

Koliko koštaju strelci? “Za svako lansirno mesto angažuju se po dva strelca, do 15. oktobra, kada se završava sezona” kaže Babić. “Inače, nadoknada za rad iz budžeta RHMZ je 4.000 dinara mesečno po strelcu, dok lokalne samouprave, njih više od 80 odsto, dodatno stimulišu njihov rad. Na početku sezone imali smo problema na području Rasinskog okruga, ali se i tu situacija popravila”.

Isti nivo zaštite kao i kod konvencionalnih sredstava za zaštitu bilja Ne ostavlja rezidue, vrlo kratke karence Bez mogućnosti pojave rezistencije Ne šteti korisnim insektima, siguran za korisnika i okolinu Odlično rešenje za proizvođače koji prate trendove „od polja do stola“

www.arystalifescience.eu

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj. Izvor: www.ekapija.com

Projekat pametnog korišćenja zemljišta u poljoprivredi sa daljinskim nadzorom putem android aplikacije na mobilnom telefonu Izvor: Tanjug, 30. april 2018.

Među 25 nagrađenih projekata za inovativnost u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji je i projekat pametnog korišćenja zemljišta u poljoprivredi sa daljinskim nadzorom putem android aplikacije na mobilnom telefonu. Taj projekat, čiji je nosilac Institut “Mihajlo Pupin”, biće eksperimentalno primenjen na poljoprivednom gazdinstvu u Staroj Pazovi, na površini od 10 hektara. Rukovodilac Centra za robotiku Instituta “Mihajlo Pupin”, profesor Aleksandar Rodić rekao je novinarima da je u pitanju inteligentni sistem za korišćenje prirodnih resursa, zemljišta, energije i vode, te da jezgro tog uređaja čini moderni robotizovani solarni elektroagregat koji služi za navodnjavanje. Istovremeno, kaže, prototip tog uređaja koji je već izrađen predstavlja prijemnu tačku koja faktički sakuplja senzorske signale sa zemljišta koje šalje do bazne stanice na obradu. Onda se,

objašnjava, upravljačkim sistemom, koji je zasnovan na daljinskim komandama, konkretno sa mobilnog telefona putem android aplikacije, može faktički kompletno upravljati resursima površine do 10 hektara. Plan je, kaže, da se projekat realizuje u opštini Stara Pazova, na poljoprivrednom dobru Nikole Lončara za koga navodi da je mlad i ambiciozan poljoprivrednik, te da su pripremne radnje već obavljene. “Ovaj projekat bi omogućio da celovito, daljinski iz svog domaćinstva može da upravlja celokupnim sistemom, a to znači da proizvodi zdravu hranu u smislu da se zemljištu dodaje samo onoliko koliko tre-

ba, onako kako nauka kaže”, rekao je Rodić i naveo da nažalost u Srbiji nekontrolisano korišćenje kako đubriva tako i fitopreparata kontaminira hranu i zemljište. Ideja je, ispričao je, da se kroz ovakav projekat afirmiše zaštita životne okoline kroz smanjenje emisije štetnih gasova i korišćenje solarne energije, ali i nudi jedan napredan informacioni sistem koji će daljinski upravljati prirodnim resursima, odnosno poljoprivrednim dobrom. Na nedavnom Sajmu inovacija u Beogradu nagrađen je i projekat u kome je Institut “Mihajlo Pupin” partner inovatoru Stanku Kovačevi-

54 ću, a reč je o patentiranom uređaju solarnog koncentratora, koji se može koristi u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja, ali i u industriji. Rodić kaže da je u pitanju jedan veoma efikasan uređaj koji koristi toplotnu energiju Sunca iz spektra infracrvenog zračenja i pretvara je u toplotnu i električnu energiju za grejanje i hlađenje. Uređaj je, dodaje, multifunkiconalan, a pre svega može da se koristi u sistemima daljinskog ili etažnog grejanja ako je postavljen uz kuću. “Trenutno smo u pregovorima sa kolegama sa Arhitektonskog fakulteta koji bi uradili projekat te pametne kuće koja bi u sebi imala integrisane elemente za akumulaciju te toplote”, kaže Rodić. Uređaj bi, dodaje, mogao da obezbedi energiju koja može cele godine da greje površinu od 55 do 60 metara kvadratnih, bez upotrebe drugih energenata, ako se odgovarajuće toplotno skladište uradi u temelju zgrade. Bio bi, navodi, koristan i u preradi hrane, mleka, mesa, u farmaceutskoj industriji i dodaje da je u saradnji sa inovatorom Kovačevićem razvijen laboratorijski prototip prečnika jednog metra koji može dalje da se unapredi. Sajam ideja 27. aprila i dodelu nagrada za inovativnost organizovali su Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP u Srbiji, u okviru zajedničkog projekta pod nazivom “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”. Tada su ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i zamenica stalne predstavnice UNDP-a u Srbiji Steliana Nedera uručili nagrade najinovativnijim projektnim

idejama za smanjenje efekta emisija gasova sa efektom staklene bašte pristiglim na javni poziv u okviru “Izazova za inovativna rešenja”, koji je prvi put pokrenut u Srbiji u oblasti klimatskih promena. Na javni poziv pristiglo je ukupno 111 inovativnih projekata od kojih je nezavisna i stručna komisija odabrala 25 ideja, nagrađenih sa po 5.000 dolara, i još devet ideja koje će za dalji razvoj dobiti stručnu pomoć u okviru Klimatskog inkubatora. Jedan od glavnih kriterijuma pri ocenjivanju pristiglih ideja bio je da inovacija bude u skladu sa potrebama razvoja lokalne zajednice u kojoj se primenjuje.

Precizna poljoprivreda - da li su proizvođači spremni? Izvor: Agroklub

Trenutna poljoprivredna mehanizacija više nije pogodna za svrhu za koju je namenjena, smatra profesor robotike Simon Blekmor sa engleskog univerziteta Harper Adams. “Trebalo bi zabraniti velike traktore i prskalice duge 36 metara”, tvrdi on i dodaje da masivne mašine oštećujun zemljište, te da zaštita useva mora da bude efkasnija. Smatra da je rešenje u preciznim mašinama, koje će, na primer, hemikalije usmeriti isključivo na usev, a da sva druga rešenja treba napustiti. “Ovo će najviše koristiti malim gazdinstvima, koja ne mogu da budu efkasna koliko ona velika, a takođe nemaju ni toliko zemlje. Pametna tehologija će im pomoći da ostvare što bolje rezultate”, rekao je Blekmor.

Da li će poljoprivredi budućnosti trebati poljoprivrednik? Izvor: Agroklub

Svedoci smo najbržeg razvoja tehnologija, od kada je sveta i veka. Multinacionalne korporacije već nekoliko godina unazad ulažu veliki novac u razvoj potpuno automatizovanih procesa. Tako već danas imamo traktore bez vozača koji obrađuju zemlju. Imamo dronove koji nadziru proizvodnju i uz pomoć interneta u realnom vremenu isporučuju podatke na servere. Imamo i robote koji beru plodove bolje i efkasnije nego što to radi bilo koji obučeni homo sapiens. Naveliko se govori o novoj generaciji poljoprivrede u kojoj dominiraju informacije. Njihovom analizom one dobijaju novu dimenziju i tako polako ulazimo u eru veštačke inteligencije. U svetu opisa promena postoji potreba za verzioniranjem, pa tako danas govorimo o četiri generacije poljoprivrede. Naša sadašnjost je treća generacija, odnosno doba precizne poljoprivrede. Kreće od 2000-ite, kroz GPS tehnologiju i daljinsko upravljanje. Obeležavaju je senzori i upravljanje podacima kroz personalne računare. Preciznije upravljanje omogućeno je primenom satelitskih tehnologija, a one omogućavaju i varijabilne primene đubriva i pesticida. Možemo dati biljci tačno onoliko hraniva koliko joj je potrebno. Dolazimo do upravljanja pojedinačnom životinjom, a ne više celim krdom. Racionalizujemo troškove proizvodnje, a povećavamo proizvod-

55 nju po jedinici površine i/ili grlu. Efkasnost je ključna reč. Potreba za radnom snagom je sve manja. Prostora za napredak uvek ima – i razvoj neće stati, pa se postavlja pitanje kako će izgledati budućnost proizvodnje hrane? Živimo u vremenu sve boljeg i jeftinijeg hardvera. Širokopojasni internet je sve prisutniji što omogućava prenos informacija. Rađaju se veliki digitalni sistemi u oblacima koji stvaraju pretpostavku za analize istih. Informacije povezujemo kroz algoritme za učenje, baš kako to rade i ljudi. Kroz ishode dolazimo do spoznaja. Mašine tako uče i korak po korak, pa upoznajemo pojam veštačke inteligencije. Sistem donošenja odluka bez čoveka. I tako čovek vlastitim razvojem postaje višak. Ljudski um kreira koncept u kojem smanjuje potrebu za samim sobom, odnosno radom i tako re-

zultira optimalnom proizvodnjom. Nesporno je da će ulaganja velikih korporacija u automatiziovanu proizvodnju napraviti još veći cenovni pritisak na sve ostale proizvođače. Lako se može zaključiti da će i dalje opadati broj ljudi potrebnih u procesu proizvodnje hrane. I ove dve premise sugerišu veliki iazazov za društva budućnosti.

Banjalučki profesori napravili platformu za praćenje usjeva bez izlaska na njivu Izvor: Akta, 4. jun 2018.

Poljoprivrednici koji se registruju na onlajn platformu “Etfarm” mogu da prate stanje svojih plodova iz udobnosti vlastitog doma, a oni koji je već koriste kažu da tako pra-

te i vremensku prognozu i ostalo što je bitno za rad na njivi. Naime, platforma, koju su razvili profesori Prirodno-matematičkog fakulteta u Banjaluci, aktivna je već mjesec i po dana, a putem satelita prati stanje poljoprivrednih kultura bez izlaska na njivu. Da bi se neko služio ovom platformom, neophodno je biti samo onlajn, a nisu potrebna njena instaliranja. Cjenovnik za registrovane poljoprivrednike zavisi od parcele. “Putem ove platforme možemo čak pratiti i zdravstveno stanje biljke, a da i ne izađemo iz kuće. Ova aplikacija detektuje problem i obavještava nas, tako da mi onda determinišemo i ciljano rješavamo problem”, rekao je Dejan Popović, voćar iz Prnjavora, koji je korisnik ove aplikacije. Naglasio je da je poljoprivrednicima bitno i to što im ova

56 platforma pomaže da prate meteorološke uslove i stanje padavina, pa da, kako kaže, na osnovu toga mogu uređivati poslove, tretiranje kultura i ostalo što im je značajno za rad. Dragutin Adžić, jedan od kreatora ove platforme, kazao je da je ovaj sistem od velikog značaja za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.“Ispratili smo već nekih mjesec i po dana razvoj ozime pšenice i još je pratimo, jer još nije požnjevena. Trenutno je najveći akcenat na praćenju kukuruza i drugih ratarskih kultura, poput soje”, pojasnio je Adžić. Prema njegovim riječima, osim ratara ovu platformu koriste i voćari, a priključuju se i povrtari, tako da je, kako ističe, za mjesec i po dana, koliko je aktivna, ova platforma opravdala svoje postojanje.

Istakao je da “Etfarm” sadrži više skupova alata koji su sadržani u jednoj platformi. “Od modula sadrži satelitski modul, koji je najatraktivniji, a takođe i organizacioni, agro-meteorološki, kartografski i druge module koji su veoma značajni za unapređenje poljoprivredne proizvodnje”, rekao je Adžić. Naglasio je da se nakon označavanja parcele na platformi kreće s permanentnim prikupljanjem informacija za svaku parcelu koja je u sistemu. Kazao je da je osim implementacije platforme bitno da se za njeno korišćenje edukuju najprije korisnici, a takođe, kako kaže, i savjetodavna lica koja učestvuju u poljoprivrednoj proizvodnji, kao što su agronomi. Kako navodi, vođa tima koji je učestovovao u izradi platforme je bio Davorin Bajić, pro-

fesor na PMF-u u Banjaluci, kao i Goran Trbić i Dragan Drobac, takođe profesori na PMF-u. Boris Pašalić, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, naveo je da je Ministarstvo podržalo realizaciju ove platforme. “Ono što je ključno jeste da nađu stabilan izvor finansiranja, kako bi se mogli dalje razvijati u pravom smjeru”, istakao je Pašalić.

Digitalna agrarna proizvodnja – novi trend u Srbiji Izvor: Mondo, 11. jun 2018.

I srpskim poljoprivrednim proizvođačima su danas dostupni plodovi svetskih trendova u pro-

57 izvodnji i to kroz domaći proizvod za praćenje svega što se događa na njivi preko mobilnog telefona. Gledanjem podataka na ekranu mobilnog telefona, ili čak ranije podešenom reakcijom na trenutno iskrsli “problem”, danas i veliki srpski poljoprivredni proizvođači mogu da sagledaju sve aspekte svoje proizvodnje i lakše predvide trošak i profit, istaknuto je na konferenciji za štampu u Beogradu “Digitalizacija u poljoprivredi”. U Srbiji velika količina poljoprivrednog zemljišta, ali i zemljišta generalno (šume, vodotokovi…) je pod kontrolom lokalnih samouprava, i zbog toga su one jedan od prioritetnih “meta” proizvođača kontrolnog softvera. Uz korišćenje aplikacija kakva je “AgroLife”, u lokalnoj opštini bi mogli da imaju potpuni pregled šta se dešava ne samo na poljoprivred-

nom zemljištu koje su dali u zakup, već i kakva je, recimo, ekološka “slika” na celoj svojoj teritoriji. “To je osnova efikasne e-Uprave”, ističe direktor Stefanović iz Telekoma. Digitalna agrarna proizvodnja nije potpuna novina u Srbiji, ali daleko od toga da je opšte prihvaćen trend. Razloga ima više, istaknuto je na skupu, od toga da je generalno digitalizacija i automatizacija “skup sport”, preko toga da digitalna svest proizvođača u sferi poljoprivrede nije na potrebnom nivou, do toga da ni ponuda domaćih hardverskih i softverskih rešenja nije velika. Da se to u naredne dve godine znatno promeni, i da Srbija koja s prosečnih 45 ari obradivog zemljišta po stanovniku ima mnogo više potencijala od Holandije, koja je višestruko prevazilazi i u proizvodnji i u izvozu hrane (92 milijarde € naprema 2,8 milijarde u 2017.), potrudili su se, pored još nekoliko domaćih firmi, Telekom Srbija i TeleGroup, u čijoj je saradnji zaživela aplikacija “AgroLife”. “Sada je moguće na terenu, na oranici ili u voćnjaku, meriti i kontinuirano pratiti sve aspekte proizvodnje – od sastava i temperature zemljišta, preko vlažnosti i nađubrenosti, do određivanja ima li potrebe i za kojim pesticidom”, navodi Diana Gligorijević, direktor marketinga TeleGroup, čija je novosadska firma Greensoft stvorila sam softver. Pored “stanja na terenu”, moguće je detaljno pratiti rad traktora i druge mehanizacije, koliko dugo je radila i gde se kretala, kakav je učinak (sejanja, zaprašivanja…), koliki su troškovi radne snage, repromaterijala… “Praktično skenirano šta se radilo i

šta se radi, a softver kaže i šta bi trebalo kao i šta ne bi trebalo da se radi. Za sve što zamislite postoje senzori i skeneri, Telekom može da tehnološki isprati svaki zahtev, a drago nam je da je konačno to neko uvezao i stavio u pogon svojim softverom na dobrobit i proizvođača, i lokalne opštine na čijoj teritoriji se proizvodim ali i građana kao krajnjeg korisnika te hrane”, kaže Branko Stefanović, direktor Sektora za prodaju državnoj upravi u Telekomu Srbije. Digitalizacija poljoprivrede je odlična vest za proizvođače, prevashodno velike koji mogu da je priušte, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u PKS-u. “To jeste velika investicija, ali tu je i država da pomogne. Iz evropskog fonda IPARD programa država je spremna da za proizvođače, koji zadovolje kriterijume EU, da novac kojim se povrati i do 60% ili 70% investicije koje se kreću od 700.000 do 1.000.000 evra”, kaže Bogunović. Bogunović kaže da, u krajnjem slučaju, od digitalizacije i ovakvih aplikacija korist neće imati samo veliki već i mali proizvođači. Velika količina podataka koju digitalizacija pruža “rasipa se” sve i do onih najmanjih proizvođača. Primer za to danas je dobijanje informacija o vremenskoj prognozi ili kretanju štetočina na određenom terenu u vidu SMS poruke na mobilnim telefonima vlasnika registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. “Sutra” će to biti sve složeniji i složeniji podaci i analize, zašta je potrebna i obuka krajnjih korisnika.

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

Na Arktiku ‘kuha’ kao u Dalmaciji, životinje umiru Izvor: Agrobiz, 4. jun 2018

Prošlog mjeseca znanstvenici iz američkog Nacionalnog centra za podatke o snijegu i ledu s relativnim olakšanjem izmjerili su da ove godine ledeni pokrov na Arktiku nije dosegnuo svoj novi rekordni minimum, piše Znanstveni.net. Pod ledenim pokrivačem bila je površina Arktičkog oceana otprilike ista kao i 2011. U doba sve gorih klimatskih promjena bar nešto. No, sada su s užasom shvatili da je ove godine čovječanstvo Arktik dovelo do jednog još i goreg minimuma pod ledom za svibanj. Riječ je o ledu koji je star nekoliko godina, posebno onom koji je star pet godina i više. Pod takvim ledom prije samo 35 godina bilo je čak 30 posto Arktičkog oceana. A sada je, u svibnju 2018., samo još oko dva posto. Prije 15-ak godina, kada su prvi i

tada najiskusniji klimatolozi panično upozoravali da problem s otapanjem leda na polovima, posebno na Arktiku, nije samo u tome što se smanjuje površina pod tim ledom, nego i to što je i onaj led koji ostaje, sve tanji, čak i u znanstvenoj zajednici nisu ih shvaćali ozbiljno. U politici još i manje. U multinacionalnim korporativnim krugovima apsolutno se nisu obazirali. Globalna javnost, pak, u pravilu nije imala pojma o tome. Opasnost od ovoga što se sada primjećuje na Arktiku je u tome što ledeni pokrivač na Sjevernom polu na ovaj način gubi svoju funkciju zaštitnika klime, klimatskog regulatora cijelog planeta. Kako je led bijel, skoro svu Sunčevu toplinu i svjetlost on odbija nazad u svemir. Nasuprot tome, na mjestima na kojima se led otopio, ostala je morska površina, neusporedivo mračnija od leda, što znači da takva površina upija svu onu Sunčevu toplinu koju Zemljina atmosfera inače ne bi upila. Posljedica je da se Zemlja, jednom kad su klimatske promjene, globalno zagrijavanje, započele, one se s protokom vremena samo ubrzavaju. A kako industrijska civilizacija na planetu Zemlja danas ne pokazuje trendove smanjenja koncentracije CO2 u atmosferi, sva je prilika da još puno desetljeća na jednom planetu koji čovjek nastanjuje, neće biti bolje nego samo gore i nepodnošljivije. No, to je još uvijek samo dio niza jezivih vijesti. Svake godine dio leda na Arktiku sasvim se otopi. Tako je bilo oduvijek. No, od početka 80-ih postalo je jasno da se svake godine na ljetnom vrhuncu otapanja otopi nešto veća površina nego godinu ranije.

Sljedeće godine površina se ponovno zaleđuje, ali – kao prvo – ne sva ona površina koja je prethodne godine bila pod ledom, a – kao drugo – ako se negdje otopio dvogodišnji, trogodišnji, pogotovo višegodišnji led, običan jednosezonski led niti je onako debeo kao što je na tom mjestu bio prije, niti je izbliza otporan kao led kojega je prije na velikim površinama bilo starog i desetljećima ili tko zna koliko starog. Takav mladi led lakše se topi, osjetljiviji je na temperaturne abnormalnosti i ispade natprosječno toplog vremena i na takav način Arktik zapravo ostaje bez leda. To onda znači smrtnu presudu, dugu, mučnu i polaganu smrt za skoro sav postojeći život na Zemlji. Express je u ožujku opširno pisao o nezabilježeno toplim vremenskim prilikama na Sjevernom polu u veljači. Zima je na Sjevernom polu bila za 4,9°C toplija od prosjeka, na trećini njegove površine bila je toplija za čak za 15°C, zabilježeno je da se 21. veljače ove godine sam Sjeverni pol neprekidno tijekom punih 24 sata grijao na temperaturama iznad 0°C. U Hrvatskoj smo u to vrijeme imali prodor polarne hladnoće, skoro cijela zemlja bila je pod opetovanim naletima snijega, pod debelim minusima i u to vrijeme Dalmacija je bila jednako topla ili hladna, ovisno o gledištu, kao i Arktik. Zapravo, tih dana lako se moglo pronaći mnoge točke u Dalmaciji koje su bile hladnije od nekih mjesta na Arktiku. U konačnici, kada su se sve zabilježene temperature unosile u statističke sustave za praćenje brzine zagrijavanja atmosfere na Zemlji,

59 možda je čak ispalo da zagrijavanja u tim trenucima na sjevernoj hemisferi planeta i nije bilo ili da je zagrijavanje bilo tek zanemarivo. Arktik je u takvim uvjetima trpio strašnu štetu koja za cijeli planet znači vrlo brzo još i brže zagrijavanje nego što se s time računalo još prije samo nekoliko godina. Svijet skoro da je već oplakao polarne medvjede kojih se nagledao kako se utapaju u oceanu, izmučeni plivanjem do smrti, jer nisu uspjeli dosegnuti obalu leda za koju im je nagon govorio da mora biti tamo gdje je bila prije 100 ili 200 godina, a sada je pučina bez najmanje sante leda na vidiku. Svijet se nagledao i fotografija polarnih medvjeda izgladnjelih do smrti jer više nisu mogli loviti bez ledenog oslonca. Naslušali smo se također slučajeva da polarni medvjedi sve češće ulaze u naselja i gradove na sjeveru Kanade i Aljaske u potrazi za hranom. Sada su znanstvenici primijetili da još jedan glomazni sisavac klizi prema rubu propasti. Riječ je o narvalu, kitu zubanu koji naraste do pet metara, do težine od tone i pol i s kljovom od tri metra. Njegov najveći prirodni neprijatelj je kit ubojica i u svijetu kakav uskoro više neće postojati, narvali su se od kitova ubojica spašavali slično kao tuljani; iskakanjem na čvrstu ledenu površinu. Sada je to sve rjeđe mogu-

će i narvali su sve lakši plijen prirodnim predatorima, odnosno, drastično je poremećena ravnoteža. Čak kad narval i pobjegne svom progonitelju, unatoč nedostatku leda, uočili su marobiolozi, on svejedno trpi štetu. Prvo tako što je potrošio puno više energije nego što bi potrošio u normalnim klimatskim uvjetima, a drugo narvali imaju sve manje vremena i prostora za tražiti hranu jer moraju bježati pred grabežljivcima. Narvali žive isključivo u polarnom krugu Arktika, a znanstvenici sve češće smatraju da se Zemlji neće dogoditi da dočeka arktičko ljeto sasvim bez leda oko 2050. ili 2040. godine, nego čak možda već 2030.

su porasli za oko 7,6 milimetara, navodi američka agencija. Prema juče objavljenim rezultatima studije u časopisu Nature, od 1992. do 2011. Antarktik je izgubio oko 84 milijarde tona leda godišnje, dok je od 2012. do 2017. brzina topljenja porasla na više od 241 milijardu tona godišnje.

Najnovija studija: Antarktik se topi alarmantnom brzinom

EU dogovorila cilj od 32 odsto energije iz obnovljivih izvora

Izvor: agronews

Izvor: EurActiv

Topljenje Antarktika se alarmantno ubrzava, pri čemu je oko tri biliona tona leda nestalo od 1992, upozorava međunarodni tim eksperata za led u najnovijoj studiji. U poslednjih četvrt veka, najjužniji ledeni deo ovog kontinenta - što je ključni pokazatelj klimatskih promena - otopio se toliko da se dobijenom vodom može pokriti ceo Teksas do nivoa od četiri metara. Zbog sve te vode, svetski okeani

Evropski parlament i članice Evropske unije dogovorili su se juče da se do 2030. godine 32% energije proizvodi iz obnovljivih izvora, više nego što je inicijalno predlagano, ali manje nego što su tražili poslanici i pojedine zemlje. Takođe je dogovoreno i da se do 2030. palmino ulje potpuno izbaci iz upotrebe u transportu. Kompromis o novoj Direktivi o obnovljivoj energiji postignut je u ranim jutarnjim satima, iako su pregovarači ostali bez prevodilaca posle ponoći. U prvom predlogu EK cilj je bio da obnovljivi izvori čine 27% proizvodnje energije, dok je Parlament želeo da podigne na 35%. Nemačka je, međutim, na ministarskom sastanku jasno rekla da neće podržati cilj iznad 32%.

60 Poljoprivreda Srbije mogla bi da se susretne s vrlo teškim izazovima na putu evropskih integracija, ali će taj sektor istovremeno verovatno imati i mnogo koristi od članstva u EU; da je Srbija članica EU, dobijala bi oko 1,6 milijardi evra godišnje iz poljoprivrednih i ruralnih razvojnih fondova, koji su 2010. ukupno iznosili 55 milijardi evra.

Dosije

EU i poljoprivreda „Lako je zemljoradnicima u Evropi, oni imaju velike subvencije, znaju tačno ko im kupuje robu, imaju kredite bez kamate“. „Kad imaš IPARD pored sebe ništa ne brini oko poljoprivrede“. „Pa da li svi krastavci moraju da budu pravi, kod nas oni krivi su najbolji za zimnicu“. „Mi se mučimo oko maline i višnje, a oni uzimaju od Poljaka koji nude dvadeset puta lošiju“. „Ma mi smo kod Tita pola Evrope, samo da smo hteli, mogli da hranimo“. „Vino i rakiju ćeš da pečeš samo dok te ne uhvate“. „Ma imamo mi bre Turke i Arape da njih nahranimo, a ovi iz Evrope neka kupuju od Ukrajinaca kad ih toliko brane“... Ovo su samo neke od rečenica koje je priređivač rubrike Dosije čuo u poslednjih desetak godina od proizvođača, što bi se reklo od Preševa do Horgoša. I dalje su mišljenja oko poljoprivrede u EU i van nje podeljena. Tekstovi koji slede pokušavaju da daju (a možda i ne) odgovor na neka od krucijalnih pitanja koja se tiču položaja poljoprivrede u zemljama Evropske unije, i onog, što nas potencijalno čeka jednog dana kada (i ako) budemo ušli u najveće zajedničko tržište. Upravo stoga, prvi tekst je i najstariji, datira s kraja 2011. godine, kada se činilo da sav posao oko ulaska u EU završavamo 2016., maksimalno 2018.

Srbija će na putu ka članstvu u EU morati da se prilagodi propisima i standardima EU, što će u znatnoj meri izmeniti situaciju u srpskoj poljoprivredi. Ekonomski ciljevi zacrtani Kopenhaškim Kriterijumima (koji definišu uslove ulaska jedne zemlje u EU) podrazumevaju stvaranje i funkcionisanje tržišne ekonomije koja će biti sposobna da se integriše u tržišne ekonomije ostalih država članica, sposobnost da se izdrži konkurencija, tako da ekonomija države izdrži ulazak na jedinstveno tržište EU i prilagođavanje celom setu pravila EU i praksi po kojima EU funkcioniše, poznatijem kao acquis communautaire.

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Proslavljamo 50 godina zajedničke poljoprivredne politike (cap) Evropska komisija je nedavno pokrenula medijsku kampanju CAP@50 kako bi obeležila pedesetogodišnjicu postojanja CAP, kamena temeljca evropskih integracija koji evropskim građanima već pola veka pruža bezbednost ishrane i čuva živost seoskih krajeva. Kampanja CAP@50 je pokrenuta pod sloganom „partnerstvo između Evrope i poljoprivrednika“. Tokom 2012. godine biće organizovana serija događaja na nacionalnom nivou i nivou EU, uz putujuću izložbu koja će obići celu Evropu. Ovom delatnošću se bavi više od dva miliona ljudi ili 700.000 porodica. Jedan izveštaj Evropske komisije navodi da oko 55 odsto stanovništva Srbije živi u ruralnim područjima, dok se jedna trećina aktivnog stanovništva Srbije u potpunosti ili delimično oslanja na poljoprivrednu proizvodnju kao izvor hrane. U Srbiji je registrovano oko 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta, ali se navodnjava svega 100.000 hektara. Ministarstvo poljoprivrede Srbije je sačinilo ambiciozan plan sa ciljem da značajno uveća pokrivenost obradivog zemljišta sistemima za navodnjavanje u naredne četiri godine.

Usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU predstavlja najozbiljniji posao u procesu evropske integracije Srbije jer se oko trećine propisa od ukupno 27.000 koje je potrebno uskladiti odnose na poljoprivredu, ruralni razvoj, bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku i ribarstvo. Planira se da srpsko zakonodavstvo bude u potpunosti usklađeno sa evropskim tokom 2012. godine. Prilike i izazovi koje donose evropske integracije. Očekuje se da će poljoprivreda Srbije dobiti veliki podstrek pošto je zemlja prešla još jednu prepreku na putu ka članstvu u EU. Status kandidata za članstvo u EU znači pristup novim fondovima EU za poljoprivredu, koja čini 10 odsto BDP-a Srbije. Međutim, Srbija treba da uvede promene u strukturi proizvodnje, u organizovanju poljoprivrednih gazdinstava, upravljanju resursima, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji sistemu kontrole proizvodnje, pristupu tržištu, u odnosu prema očuvanju životne sredine, ruralnom razvoju i usvajanju evropskih standarda. Kada Srbija pristupi Uniji, poljoprivredne površine u EU povećaće se za 5.097 miliona hektara, što je tri odsto poljoprivrednih površina koje se koriste u EU. Srbija do ulaska u članstvo mora da uskladi politiku subvencija s evropskom praksom.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda raste iz godine u godinu i čini gotovo četvrtinu, ili tačno 23 odsto ukupnog izvoza Srbije u 2011. godini. Poljoprivreda je osnovna delatnost u većini ruralnih krajeva u kojima dominiraju mala poljoprivredna domaćinstva, niska produktivnost i niska profitabilnost. Srpski budžet za poljoprivredu u 2011. iznosio je 2,5 odsto BDP-a, zbog čega je podrška daljem razvoju srpske poljoprivrede ograničena. Poljoprivreda i ruralni razvoj predstavljaju jedan od najzahtevnijih sektora u postupku harmonizacije sa standardima EU. Propisi koji regulišu oblast poljoprivrede čine skoro jednu trećinu svih propisa EU. Šta se događa u drugim zemljama? Srbija će imati veliku korist od iskustava drugih zemalja, konkretno Turske i Hrvatske, koje su uspešno primenile novi pristup usvojen nakon istočnog proširenja EU. Ovi koraci su uvedeni sa namerom da obezbede da nove države članice zaista ispune ugovorne obaveze odmah po pristupanju ili odmah po okončanju dogovorenih prelaznih razdoblja. Pristup isproban na Turskoj i Hrvatskoj već je ostvario značajne efekte na razvoj poljoprivrede u Hrvatskoj pošto proizvodnja žitarica beleži stalni rast tokom poslednjih nekoliko godina. Proizvodnja žitarica u Hrvatskoj je porasla sa nekih 412,5 miliona evra u 2009. na 573,1 milion evra, koliko je zabeleženo u 2011. Ovaj rast je još izraženiji u jednoj drugoj susednoj državi - Mađarskoj, gde je vrednost proizvodnje žitarica porasla sa 1,3 milijarde evra u 2009. na 2,1 milijardu u 2011. godini. Slovenija predstavlja još jedan dobar primer uspešne nacionalne inicijative pošto su u toj zemlji poljoprivredne reforme i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom uspešno sprovedeni šest godina pre ulaska u EU. Šta subvencioniše EU? Država subvencioniše proizvodnju mleka, mesa i žitarica, ali politiku subvencija postepeno treba uskladiti sa regulativom EU, tako da se smanji pritisak direktnih subvencija na proizvodnju. Osim subvencija za proizvodnju i mera za podsticanje ruralnog razvoja, Srbija koristi još niz mera državne pomoći koje se moraju uskladiti sa EU. Proizvodnja voća i povrća je takođe značajna poljoprivredna aktivnost u zemlji, a najvažnije kulture su krompir, kupus, paradajz, jabuke, bobičasto voće i šljive. Sa ukupnom godišnjom proizvodnjom većom od 80.000

62 tona Srbija je jedan od najvećih proizvođača malina u svetu. Industrija za preradu voća i povrća ima velike razvojne potencijale. U Srbiji postoji veliki neiskorišćeni potencijal za proizvodnju vina, ali se preduzimaju napori da se taj sektor razvije i promoviše, navodi se u izveštaju Evropske komisije i dodaje da srpski zakon o vinu ima „mnogo zajedničkih elemenata“ sa zakonodavstvom EU u toj oblasti. Proizvodnja organske hrane će verovatno rasti u budućnosti zahvaljujući domaćoj podršci i aktuelnim trendovima u svetu, navodi se u izveštaju i dodaje da je novi zakon u tom domenu usvojen 2011, ali da ga treba primenjivati u potpunosti. Najvažniji događaji u Srbiji. U julu 2011. Evropska komisija i Vlada Srbije potpisale su finansijski sporazum o Nacionalnom programu za Republiku Srbiju za 2011. godinu. Ova sredstva u vrednosti od 178,5 miliona evra, koja uključuju šest miliona evra za poljoprivredu i ruralni razvoj, dostupna su kroz Instrument za pretpristupnu pomoć - IPA. U sklopu Regionalnog društveno-ekonomskog programa razvoja 2 (RSEDP2), vrednog 24 miliona evra, EU podržava regionalni razvoj u Srbiji, uključujući podršku proizvodnji sireva i vinarstvu. U sklopu ovog programa u Srbiji se finansiraju 32 različita projekta vredna 12 miliona evra, uključujući projekat koji sprovodi grupa lokalnih vinarija u Aleksandrovcu, koji je dobio 500.000 evra u svrhu unapređenja kvaliteta grožđa, efikasnosti

vinograda i vinarija i usklađivanja njihovih tehničkih postupaka sa najboljom evropskom praksom. EU finansira programe za suzbijanje besnila i klasične kuge svinja u Srbiji i u drugim zemljama u regionu. Do sada je potrošeno 3,5 miliona evra na četiri nacionalne kampanje oralne vakcinacije lisica (koje su glavni izvor i vektor širenja besnila) protiv besnila. U naredne tri godine je planirano još šest kampanja, nakon čega se očekuje da će se Srbija pridružiti porodici evropskih država u kojima je besnilo iskorenjeno. EU je takođe finansirala nabavku laboratorija i druge opreme za nadzor i borbu protiv besnila i klasične kuge svinja (dodatnih 3,5 miliona evra), kao i tehničku pomoć za suzbijanje te dve bolesti životinja (dva miliona evra). Ovim će se omogućiti prikupljanje uzoraka sa terena u cilju utvrđivanja dijagnoze besnila i klasične svinjske kuge. Ovaj projekat će pomoći unapređenje zdravlja stanovništva i otvoriti mogućnost širenja srpskog tržišta i izvoza hrane u EU u budućnosti. Da bi pomogla srpskim poljoprivrednicima da odgovore na nove zahteve u vezi s bezbednošću hrane i standardima kvaliteta, EU je pokrenula projekat pod nazivom „Bašta Srbije“, koji se bavi zajedničkim problemima sektora proizvodnje voća i povrća, cvećarskog i pčelarskog sektora u pogledu kvaliteta proizvodnje, dodatne vrednosti, marketinga i ukupnih organizaci-

63 onih kapaciteta. Zahvaljujući ovom projektu, vrednom preko 435.000 evra, Regionalna razvojna agencija „Braničevo-Podunavlje“ sada ima dva demonstraciona centra za sušenje voća, novo pakovanje za tri prehrambena proizvoda, laboratoriju za testiranje kvaliteta meda i u mogućnosti je da bolje promoviše potencijale regiona i njegove ljudske resurse.

Srbija mora da se prilagodi pravilima EU zbog sebe, a ne zbog članstva Izvor: https://ilovezrenjanin.comhttps://ilovezrenjanin. com, 10. oktobar 2017.

Da li će Srbija postati članica Evropske unije ili ne, kada je reč o poljoprivredi nije toliko bitno. Proizvodnju moramo da usklađujemo sa pravilima, koja važe u Uniji, ukoliko želimo svoje poljoprivredne proizvode da plasiramo na to tržište. U ovom trentuku gotovo 90 posto izvoza hrane iz Srbije ide direktno ili indirektno u Evropu. Zaplašivanje domaćih proizvođača članstvom u Uniji, s jedne strane posledica je nedovoljne informisanosti poljoprivrednika o tome šta standardi znače. S druge strane, ni predstavnici državnih institucija nemaju dovoljno želje da komuniciraju sa građanima. U procesu pridruživanja Evropskoj uniji, Srbija treba da se uskladi sa Unijom u tri pravca. I to ne samo zbog članstva u ovoj organizaciji, već i zarad boljitka domaće poljoprivrede i prehrambene proizvodnje. „To su, pre svega, zakonodavni, institucionalni i finansijski okvir. Kada kažemo zakonodavni, to znači kreiranje zakonskih rešenja u oblasti poljoprivrede, koja su u skladu sa zakonodavstvom EU, ali koja priznaju realnost i rešavaju nacionalne ekonomske interese u poljoprivredi naše zemlje. Tu mislim na zaštitu vitalnih ekonomskih interesa. Primer za to su genetski modifikovani organizmi. Sadašnji zakon, koji zabranjuje proizvodnju GMO će morati da bude primenjen, pre ili kasnije, jer nije u skladu ni sa zakonodavstvom EU, niti sa uslovima koje propisuje Svetska trgovinska organizacija, a čiji član Srbija teži da postane. Postoji način da se to izmeni, ali da se zaštite nacionalni interesi. Primer za to je Rusija, koja nije dozvolila proizvodnju GMO, ali je postala članica STO“, kaže Miloš Milovanović, konsultant u Diviziji investicionog centra u orga-

nizaciji FAO. „U institucionalnom smislu, misli se, pre svega, na izgradnju institucija kao što su Ministarstvo poljoprivrede i drugih organa u sklopu ministarstva, ali i na Robne rezerve, savetodavne službe, referentne laboratrorije, koje treba da podrže razvoj savremene i moderne poljoprivrede koja je zasnovana na znanju. A to je poljoprivreda 21. veka. Pre 10-ak godina je bilo nezamislivo da se primenjuje satelitska tehnologija u poljoprivredi. Da se primenjuju dronovi za poljoprivrednu proizvodnju, traktori bez fizički prisutnih vozača u njima. Finansijska promena podrazumeva da se ograničena sredstva, kojima poljoprivreda raspolaže, a koja se kreću do 5 posto budžeta, koriste na maksimalno racionalan način. To znači da se novac koristi za one mere i da se daje korisnicima. koji mogu da daju maksimum razvoju poljoprivrede zemlje“, dodaje naš sagovornik. U narednom periodu zajednička politika EU, kada je reč o poljoprivredi, zasnivaće se na zelenijoj agrarnoj politici. „To znači da će veći broj mera biti usmeren na održivu proizvodnju i zaštitu životne sredine. Nekada čak i na plaćanje poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama da oni sprovode određene mere u cilju zaštite životne sredine.Takođe, primetan je i trend pojednostavljenja i skraćivanja procedura za ostvarivanje prava na novac iz fondova. Tu je i dalje jačanje seta mera za jačanje ruralnih područja i opšta težnja za razvojem konkurentnosti“, kaže Milovanović. „Sigurno je da će budžet zajedničke agrarne politike da ostane jedna od vitalnih komponeneti centralnog budžeta EU. U ovom trenutku je teško reći koliki će on biti. U periodu od 2014 – 2020. on je iznosio oko 435 milijardi evra, pretpostavka je da će biti slična cifra. Trend smanjivanja direktnih davanja je na snazi već godinama. Uopšte trend ruralnog razvoja jeste na snazi više od 20 godina i sigurno je da će agrarna politika u sve većoj meri da poprima ove mere. Za razliku od onih tradicionalnih direktnih davanja, koja više i ne postoje, kao što su izvozne subvencije, koje su ukinute“, dodaje naš sagovornik. Održiva poljoprivreda znači da se prirodni resursi ne troše iznad njihove obnovljivosti. I to je nešto što Srbiji ne treba da govori EU. „Poljoprivrednici nemaju razloga da se plaše EU iz više razloga. Hteli ili ne hteli, nama ne „gine“ usklađivanje sa evropskim propisima. Ako su sve zemlje u okruženju članice EU ili teže da to postanu i

65 ca humana. „U Srbiji ne postoji kultura dijaloga između državnih institucija i građana. S jedne strane same državne institucije sebe doživljavaju kao nekoga ko ne mora nikome da podnosi račune. S druge strane percepcija građana je takva da oni nemaju osećaj da treba da postave pitanja i da na ta pitanja moraju da dobiju odgovor. Jer su oni ti koji finansiraju rad državnih organa“, dodaje naša sagovornica. I sami proizvođači moraju da menjaju svoje navike, ukoliko žele da im bude bolje. „Naši poljoprivrednici, kada se porede sa kolegama u Evropi, uvek govore o cenama proizvoda u Evropi i o subvencijama. Malo ko će obratiti pažnju na to da u EU proizvođači ne nastupaju samostalno, već su udruženi. I komunikacija sa državnim institucijama je kontinuirana tokom čitave godine, a ne samo u vreme otkupa proizovoda. Državna uprava mora da bude otvorenija prema građanima, ali i građani moraju da znaju da imaju svoja prava, ali i obaveze“, objašnjava Strsoglavec.

ako imamo 90 posto izvoza u zemlje EU, a samo 10 posto na sva ostala tržišta, sasvim je jasno da će i Srbija morati da radi po pravilima koja tamo važe, ako želi da svoje proizvode prodaje i dalje na tom tržištu“, kaže Uroš Davidović, novinar. „Postoji puno mitova i legendi šta će se dogoditi ako Srbija postane članica EU. Na primer, pečenje rakije. Često se čuje da to neće moći da se radi, kada postanemo članica EU. To nije tačno. Ljudi peku rakiju i u Francuskoj i u Nemačkoj i to funkcioniše mnogo bolje nego kod nas. Nama se ovde plasiraju priče, koje nisu tačne. I tamo ljudi peku rakiju i stavljaju je u promet pod mnogo labavijim uslovima nego u Srbiji. Ljudi i u Evropi kolju kod kuće svinje, guske, patke, proizvode paštetu uz vrlo malo propisanih pravila i to su vrlo skupi proizvodi. Njih ne opterećuje toliko birokratija, koja se nameće poljoprivredniku u Srbiji. Onda je logično da se ljudi plaše, kada čuju nešto što nije tačno“, dodaje naš sagovornik. „Svi ti standardi o kojima se govori su pravljeni za velike sisteme, za velike klanice, a ne za zanatsku proizvodnju i male poljoprivrednike. Ali, problem je što ljudi u Srbiji, koji pišu zakone to ne znaju, pa primenjuju

ista pravila i za velike i za male. Imamo recimo čoveka, koji u svom gazdinstvu proizvodi sir i sutra treba da ga prodaje na pijaci. Znate li koliko se ljudi otrovalo od takvog sira? Nijedan nikada, zato što taj čovek gleda kako proizvodi taj sir do najsitnijeg detalja. Nama se Evropa predstavlja kao da je sve strogo, a ti koji to govore namaju pojma šta znači poslovati u EU“, kaže Davidović. Najveći problem je što ne postoji dobra komunikacija između države i proizvođača. „Sve one priče o Evropskoj uniji, koje se plasiraju domaćim poljoprivrednicima. deluju kao zastrašivanje članstvom. jer se radi o lošoj komunikaciji države i proizvođača. Postojale su inicijative da im se to malo približi. Po mom mišljenju, da bi ljudi shvatili šta je EU, bilo je potrebno da se naprave spotovi u trajanju od po 5 minuta, koji bi išli u udarnim terminima na nacionalnim medijima. I da se svakodnevno bavimo različitim temama od poljoprivrede, do prava deteta i javne uprave. Uz to trebalo je organizovati javne skupove, tribine, okrugle stolove gde bi bili i predstavnici države, a ne samo nevladinih organizacija“, kaže Stela Strsoglavec, konsultant za održivu poljoprivredu u organizaciji Edu-

Srbija ima problem da zadrži ljude na selu u brdsko – planinskim predelima. U Vojvodini je problem nedostatak obradivog zemljišta. „U EU ne postoje ljudi, koji imaju hiljade hektara zemlje. Engleska kraljica ima 20.000 hektara, ali kraljevskoj porodici je trebalo 300 godina da stignu do te količine. Niko normalan na Zapadu ne bi dozvolio da jedan čovek u svojim rukama drži toliku zemlju, jer je to i sa moralnog stanovišta problematična stvar, a apsolutno nije u interesu svih ostalih ljudi. Zemljište je ograničen resurs. U razvijenim zemljama podsticaji se daju ljudima da ostanu na selu i da proizvode to što proizvode. Mi možda možemo da proizvodimo jeftinije od njih, ali to se neće dogoditi, jer ih Evropa stimuliše da ostanu na farmi. I što je najvažnije, neće se desiti da oni uvoze neograničene količine mesa, mleka, šećera…To bi negativno uticalo na seosku populaciju. U Srbiji se masovno sela napuštaju. Ruralni razvoj znači da ima ljudi, koji su zainteresovani da ostanu na selu i u Srbiji da žive“, objašnjava Uroš Davidović. Podaci pokazuju da u svakom četvrtom selu u Srbiji živi manje od 100 stanovnika. A u većini je prosek godina veći od 65. Da bi se to promenilo potrebno je podstaći ljude da ostaju na svojim ognjištima ili da se odluče da započnu život na selu. Za to je potrebno obezbediti svu neophodnu infrastrukturu, ali i dati subvencije za započinjanje poljoprivredne porizvodnje. U tom smislu mogao bi da se iskoristi i novac iz evropskih fondova.

Rasprave u EU oko budžeta: Udarac u stršljenova gnezda Izvor: Beta, 8. maj. 2018.

Predlogom da se u budžetu EU u razdoblju 2020-2027. smanje sredstva za dosad “nedodirljive” subvencije za poljoprivredu i da se pristup fondovima za manje razvijena područja Unije direktno uslovi vladavinom zakona i solidarnošću u politici prema izbeglicama, Evropska komisija udarila je u “gnezda stršljenova”. Kada je reč o kandidatima za članstvo, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da će naredni budžet EU biti dobar za Srbiju i Zapadni Balkan jer je planirano više novca za pomoć. Upozorenje jednog medija u EU u “udarcu u stršljenova gnezda” odražava opštu bojazan da će rasprave o Višegodišnjem finansijskom okviru biti veoma oštre takođe zbog činjenice da se zbog izlaska Britanije iz EU od 2021. mora popuniti manjak u budžetu od 90 milijardi evra, a neke bogate članice, poput Holandije i Austrije kažu da neće dati ni evro. Već su na taj predlog Komisije u Briselu, koji treba da usvoje lideri EU i Evropski parlament, krenule prave topovske salve iz najvećeg poljoprivrednog proizvođača i izvoznika Francuske, čiji ministar poljoprivrede kaže da to “ne može proći”. Glavna jabuka razdora su ipak Zajednička poljoprivredna politika i kohezioni fondovi na koje je dosad otpadalo preko 70% budžeta EU, a sad bi trebalo da se smanje na 60%. Naročito Poljska, koja će u razdoblju 2014-2020 iz fondova EU dobiti preko 80 milijardi evra, i Mađarska takođe, odlučno odbijaju da se novac iz kohezionih fondova, dakle za pomoć nerazvijenim regiona s ciljem da dostignu prosek i konkurentnost EU, delom zaustavi za poljske i mađarske siromašne oblasti. To međutim traže Evropska komisija, Evropski parlament i neke zemlje članice, jer smatraju da poljske i mađarske vlasti gaze evropske vrednosti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i slobode izražavanja. Ali u šta bi se sve moglo izroditi, govori i bojazan varšavskih medija da bi rasprave oko budžeta i naročito pomenuto “kažnjavanje” poljskih vlasti izazvali veliki “antievropski bunt” i štaviše, “jastrebove u njoj naveli na zaključak da im Brisel daje šansu za izlazak Poljske iz EU. U predlogu novog višegodišnjeg budžeta EU za Instrument pretpristupne pomoći (IPA) iz kojeg se izdavajaju sredstva za reforme u zemaljama kandidatima za EU, predviđena je

67 suma 1,2 puta veća nego u tekućem budžetu, odnosno po oko dve milijarde evra godišnje usklađeno sa inﬂacijom. Za period 2021-2027 za IPA je predviđeno 12,865 milijardi evra po cenama u 2018.

Nova europska agrarna politika još teža po hrvatskog seljaka Izvor: Agrobiz 14. maj 2018.

Najava smanjivanja javnih budžeta za poljoprivrednike na razini Europske unije, u Hrvatskoj nije izazvala reakcije burne kao u nekim razvijenijim krajevima EU-a, piše Deutsche Welle. Ali možda je upravo to simptom stanja u hrvatskom agraru, iscrpljenom do te mjere da kod negativnih vijesti izostaju već i očekivana negodovanja onih koje to najviše pogađa. Oglasila se kritički jedino Hrvatska poljoprivredna komora (HPK), no rijetki mediji u toj zemlji koji su prenijeli samu informaciju, prenijeli su je uglavnom dosta – pogrešno. Kriv ruski embargo? Ukupni prihodi poljoprivrednika u EU-u danas su već manji za 40 posto od prosjeka prihoda u ostalim gospodarskim sektorima, iako se Bruxelles načelno izjašnjava kako EU želi domaću hranu na svojoj trpezi. I premda se već godinama ističe važnost povećanja subvencija za tu djelatnost, Europska komisija je – u nedavnom prijedlogu proračuna Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) nakon 2020. godine – predvidjela smanjenje izdvajanja za pet posto. Hrvatski agrar, koji je dijelom EU-a postao u svojoj već krajnje ranjivoj fazi, baš kao i ostatak nacionalne ekonomije, taj bi udar mogao doživjeti kao fatalan. Nadalje, u EU-u postoji raširena bojazan da će izlazak Velike Britanije iz članstva rezultirati još većim jazom između sektorskih prihoda na štetu poljoprivrede. „Embargo za Rusiju doveo je do snažnog potresa tržišta što je dodatno oslabilo europske proizvođače, pa se tad morao izdvojiti paket pomoći“, podsjeća predsjednik HPK-a Mladen Jakopović, „ali još se nadamo da ovo sad neće biti konačna odluka Europske komisije. U narednom razdoblju ćemo s ostalima u EU-u vršiti veći pritisak, s nadom da poljoprivreda neće biti ostavljena na marginama, nego biti postavljena kao ključna za sigurnost i održivost članica.“

Nužnost uvođenja istih standarda za sve na istom tržištu. Prema stajalištu koje zastupa HPK, ali i najveće udruženje EU-poljoprivrednika i njihovih zadruga Copa-Cogeca, problem se ukazuje i namjerom EK-a da ZPP-om nametne proizvođačima nove ekološke standarde: „Proizvodi iz trećih zemalja koji nisu proizvedeni po istim skupim standardima zatrpavaju EU-tržište, što dodatno šteti domaćim proizvođačima. Ako se takav trend nastavi, mogao bi izazvati teške poremećaje, a još se i smanjuje proračun. Na sastancima s EK-om i drugdje zalažemo se za isti ili veći proračun, pojednostavljenje procedura, iste standarde za treće zemlje i oprez s međunarodnim ugovorima.“ Jakopović nam je u razgovoru objasnio kako bi, po njegovu mišljenju, bilo najbolje da domaći proizvod ostane što bliže tržištu na kojem je proizveden. I to jednako zbog transportnog troška, zaštite okoliša od transporta, kao i zbog svježine proizvoda. Što se tiče samog proračunskog dijela ZPP-a, treba napomenuti da RH iz sume za razdoblje od 2014. do 2020. godine povlači 370 milijuna eura za namjenska, izravna plaćanja, i 320 milijuna za tzv. ruralni razvoj. No udio izravnih plaćanja, međutim, EK planira vremenom dovesti na 100 posto. Neovisni ekonomski analitičar i poznavatelj domaće agrarne politike Goran Đulić smatra da se ovime iznova aktualizira pitanje želi li EU pristupačnu vlastitu poljoprivredu, i što to točno znači za krajnje potrošače. „Sa smanjenjem izdvajanja kratkoročno bi došlo do trenutnog šoka i ubrzanog pada poljoprivrede u ekonomskom aspektu vezano za proizvodnju, i socijalnom vezano za o(p)stanak seljaka u toj ekonomskoj grani. Dugoročno, pak, izazovi koje očekuje EU-agrarni sektor nameću još više upitnika“, rekao nam je Đulić. Biološko odumiranje neprofitabilne europske agrarne proizvodnje. Prvenstveno se to odnosi na današnju zahtjevnu proizvodnju koja iziskuje visoke standarde, no koja teško može globalno konkurirati proizvodima izvan odabranog europskog kruga, s obzirom da je primarni aspekt odabira proizvoda njegova cijena, a tek potom kvaliteta. „U tom kontekstu”, nastavlja ovaj naš sugovornik, „ovisi kako se europska poljoprivreda želi pozicionirati interno, kao i globalno. Problemi koji nju očekuju već su viđeni na mikrorazini u najsiromašnijim zemljama EU-a poput Hrvatske, gdje višak sredstava radi pritisak i izaziva neravnopravnost na zajedničkom tržištu.“

„Na globalnom terenu to ispada problem, dok se u ‘našem dvorištu’ okreće glava. Na tom tragu, liberalizacija tržišta nagnula je vagu na jednu stranu, a ostatak osudila na goli opstanak. Nekadašnji zaštitni mehanizmi kroz rigoroznije kvote i carine držali su tržište koliko-toliko ravnopravnim. Slični potezi koje su neke zemlje nametnule EU-u, reciprocitetno se mogu primijeniti kroz međunarodne odnose prema tržištima, npr. azijskima i sjevernoameričkom, gdje postoji prevelik disbalans u vanjskotrgovinskoj bilanci”, izjavio je Đulić za DW. On drži da sve ostaje na političkoj volji, mimo „vatrogasnih“ mjera, a o tome će ovisiti i smislenost razvoja poljoprivrede na zdravim temeljima koji idu na ruku svima, no prvenstveno seljacima i krajnjim potrošačima. U protivnom će viši ekološki standardi poslužiti potencijalnoj visokoj kvaliteti proizvoda koje – neće imati tko isporučiti. Nije to nipošto samo problem RH i nekolicine drugih slabije razvijenih članica EU-a, nego saveza u cjelini. Većina poljoprivrednika EU-a, u biti, jesu umirovljenici, sa svega šest posto mladih, a to se neće popraviti dok se agrar s razlogom doživljava neprofitabilnim.

Šta donosi ZPP nakon 2020. godine? Izvor: Agroklub, 4. jun 2018.

Evropska komisija objavila je da za sledeći dugoročni budžet Evropske unije (2021– 2027) predlaže modernizaciju i pojednostavnjenje zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). Tim predlozima, s budžetom od 365 milijardi evra, obezbeđuje se da ZPP ostane politika otporna na buduće izazove, da i dalje bude podrška poljoprivrednicima i seoskim zajednicama, da vodi ka održivom razvoju poljoprivrede EU i odražava ambicije Unije u pogledu brige za životnu sredinu i klimatske politike. ”Državama članicama se ovim predlozima pruža veća ﬂeksibilnost i odgovornost za odlučivanje o tome kako i gde će ulagati novčana sredstva u okviru ZPP-a”, rekao je komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj Fil Hogan.

Stranica za tehnologe

putu” kaže Vladimir Novaković, predsednik Skupštine Udruženja pivara Srbije.

Priredili: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede Momčilo Pejović dipl. inž. poljoprivrede

On dodaje, međutim, da je za postizanje stabilnog i kontinuiranog rasta pivarstva, neophodno dugoročno predvidivo poslovno i ekonomsko okruženje. “Za nas je odgovornost, prvenstveno prema okruženju, jedan od ključnih poslovnih prioriteta, zbog čega ne samo da investiramo u razvoj srpske privrede i društva, već se zalažemo za odgovornu konzumaciju piva” dodaje Novaković.

Blagi rast pivarske industrije u Srbiji Izvor: eKapija 16. maj 2018.

Prema poslednjoj analizi ekonomskog uticaja pivskog sektora, ova industrija beleži blagi oporavak od kumulativno 5,2% za period 20152016, a blagi rast se beleži i u 2017, saopštilo je Udruženje pivara Srbije. Pivarska industrija je deo prerađivačke industrije koja je učestvovala sa 15,6% u formiranju BDP-a Srbije. Pivare u Srbiji su 89% nabavki ili 119 mil EUR potrošile da bi proizvele pivo. Najvažniji poljoprivredni sastojak piva, ječmeni slad, su čak u 98% slučajeva nabavljale u Srbiji, a po prvi put se u lokalnim nabavkama pojavljuje i hmelj, i to 2% ukupnih nabavki u 2015. i 9% u 2016, što, kako kažu iz Udruženja pivara, predstavlja podsticaj za razvoj srpske poljoprivrede. “U prethodne tri godine zajedničkim naporima najvećih srpskih pivara i otvorenim, konstruktivnim dijalogom sa državom, što je između ostalog rezultiralo i stabilizacijom akcize, uspeli smo da zaustavimo dugogodišnji negativan trend i zabeležimo blagi oporavak pivarske industrije, što za nas predstavlja ohrabrenje da smo na dobrom

Ukupno 16.500 ljudi je povezano sa proizvodnjom u pivarskoj industriji, a u lancu proizvodnje i distribucije svaki zaposleni kreira više od osam novih radnih mesta. Članice Udruženja pivara Srbije su u 2016. godini kroz akcize i poreze, socijalna davanja i dopinose u budžet Republike Srbije uplatile 226 mil EUR. U 2016. izvezeno je približno 1,3 miliona hektolitara srpskog piva u zemlje regiona i EU, i to u ukupnoj vredno-

Proizvodnja vina u Evropi u 2017.

Sintetička vina – mešavina vode, kvasaca, šećera, limunske kiseline, alkohola, ukusa i konzervanasa i nemaju nikakve veze sa vinom.

Proizvodnja vina tokom 2017. godine u Evropi je bila istorijski najniža u poslednjih 50 godina po podacima Međunarodne organizacije za vino (OIV) smeštene u Parizu. Tačnije proizvedene količine u 2016. godini su sa 268,8 pale na 246,7 milion hektolitara.

sti od 41,58 mil EUR, što predstavlja rast od 4,54% u odnosu na 2008. “Želim posebno da naglasim da je prema podacima Eurostata, srpsko pivo sa 46,9 miliona litara i 13% na drugom mestu od uvoznih piva u zemlje EU. Veoma smo ponosni na ovu činjenicu koja treba da raduje i naše potrošače, jer svedoči da je pivo proizvedeno u Srbiji vrhunskog kvaliteta” kaže Rebeka Božović, izvršni menadžer Udruženja pivara Srbije. Pivski sektor u Srbiji predvode tri velike kompanije – Carlsberg Srbija, Heineken Srbija i Molson Coors sa tržišnim udelom većim od 95%. Sladara Maltinex proizvodi osnovni sastojak za proizvodnju piva, pivski slad, koji se proizvodi od 100% ječma proizvedenog u Srbiji. Osim ovih pivara, postoje još tri manje pivare – BIP (M6), Valjevska i Niška pivara i 20 mikro-pivara koje posluju na srpskom tržištu. Pivski sektor proizvodi oko 40 različitih vrsta piva.

Pad proizvodnje u Italiji je 23%, Francuskoj 19% a Španiji 15% odnosno nešto više od 25 miliona hektolitara za ove tri zemlje. Klimatske promene tj povećanje temperature u Španiji, česti mrazevi u Italiji i grad u Francuskoj su značajno uticali na smanjenje proizvodnje grožđa a samim tim i vina u 2017. godini. U Francuskoj su najviše pogođeni neki regioni Bordoa gde su štete bile totalne. U nekim zemljama je došlo do povećanja proizvodnje vina, u Austriji za 24%, Rumuniji 64%, … ali su njihove proizvedene količine znatno manje od pada gore pomenutih zemalja. Pored ovih negativnih dešavanja izazvanih klimatskim promenama postoje i druge stvari koje remete tržište a kao najznačajnija među njima je prodaja „lažnog vina“ na tržištu. Eksperti OIV-a su došli do podatka da je 20% vina na tržištu lažno. Pod lažnim vinom se smatraju sva vina koja nisu proizvedena na standardan način tj. koja su zašećerena razvodnjena ili im je dodat alkohol ili slične malverzacije. Da bi se izborili sa ovim u Evropi će biti uvedene rigoroznije mere kontrole vina pa čak i neke kao DNK analize,

Niskokvalitetna vina - kojima se dodaje glicerol radi popravka kvaliteta Kisela vina – kojima se dodaju alkalne materije zbog neutralizacije Konzervansna vina- sa ubrzanom tehnologijom starenja uz dodatak salicilne kiseline da spreči dalje zakišeljavanje

masena spektrometrija i magnetna rezonanca pri čemu se dobijeni rezultati porede sa bazom podataka koja trenutno obuhvata 20000 uzoraka vina širom EU pri čemu se svake godine doda oko 1600 novih uzoraka, i možemo reći da svako vino dobija svoju ličnu kartu. Alkohol u vinu dobijen vrenjem je drugačijeg izgleda na „rengenskom“ snimku od alkohola dobijenog dodavanjem šećera. Takođe se analizira i sadržaj kiseonika u vinu koji zavisi od regiona proizvodnj grožđa tako da vina proizvedena na Siciliji imaju više kiseonika od onih proizvedenih u Nemačkoj. Zemlje članice same šalju te rezultate u EU vinsku bazu podataka u Gel u Belgiji koja služi za kontrole vina koja dolaze iz tih država na celo tržište EU i sve zemlje članice imaju uvid u tu bazu podataka. Lažna vina se svrstaju u više grupa, neke od njih su: Pojačana vina -prvo dehidrirana, a posle im se dodaju voda i alkohol sa ukusima.

Mešana – mešanjem loših i dobrih vina zbog popravke kvaliteta Bojena – dodavanjem boja (često veštačkih) zbog popravke lošije obojenosti Falsifikati – menjanje etiketa, čepova i drugih stvari na bocama da podsećaju ili liče na original EU u ovaj posao ulazi jako ozbiljno pogotovo što je vino glavni izvozni poljoprivredni proizvod EU kome hoće da sačuvaju reputaciju i mesto koje zauzima u svetu. Izvoz vina u 2015. godini iz EU je iznosio nešto više od 14 miliona hektolitara.

Blagoslov za zdravlje i dom Olivera Gavrilović, dipl. inž. poljoprivrede

Amajlija Bogom dana, štiti od zla i unosi blagoslov i blago, Vilino sito, odnosno Carlina acaulis L. pripada familiji Asteraceae, zašto ne reći kao i mnoge druge lekovite biljke. Pretpostavlja se da je latinski naziv dobila po Karlu Velikom, koji je svoju vojsku lečio njenim mesnatim korenom. U našem narodu je poznata i kao kravljak, pupava trava, veliko sito, beli trn. Po narodnom verovanju cvet vilinog sita nabada zlo na svoje bodlje, unosi u dom zdravlje, razumevanje, bogatstvo i sreću. Osim što rasteruje zlo, štiti onoga ko je nosi kao talisman i unosi u njegov dom izobilje i uspeh. Vilino sito je biljka Sunca i izgleda kao jedno malo sunce.Cveta tokom celog leta i njen cvet je „prirodni barometar“, jer se otvara kada je sunčano, a zatvara kada je vreme vlažno i tmurno. Trajna zeljasta biljka bez stabljike, prepoznaje se po ogromnim, bodljikavim, lisnatim rozetama i glavičastim cvastima poleglim po zemlji. Cvetovi su veliki, zvezdasti i sjajno beli, izranjaju iz trave. Raste na travnatim i žbunastim, toplim, sušnim padinama po brdima, na kamenitim mestima, poljanama srednje i juzne Evrope. Kod nas je zastupljena u planinskim i visokoplaninskim predelima. Ne gaji se kao plantažna biljka, prirodni resursi ove biljke su dosta smanjeni pa je delimično zaštićena (ograničeno sakupljanje).

Carlina acaulis

Lekoviti delovi biljke su koren (Radix Carlinae) i mesnati i debeli delovi cvetnih glavica koji mogu služiti i kao hrana. Koristi se za jelo kao i artičoka. Koren prijatno miriše, ukus mu je oštar i aromatičan, kada se raseče pušta mlečni sok. U lekovite svrhe se vadi u rano proleće ili u kasnu jesen, odmah očisti i suši u hladu ili u sušari. Čuva se na suvom mestu jer je sklon plesni. Od delotvornih sastojaka, koren ima čak 80 % eteričnog ulja karlina-oksida, a u većim količinama i inuline, tanine, polisaharide, smolu. Deluje spazmoliticno, diuretično, dijaforetično (podstiče preznojavanje), umirujuće, pospešuje varenje, smiruje stomačne probleme, antiupalno, antimikrobno, antifungalno, stimuliše izdvajanje sekreta u organizmu i podstiče iskašljavanje, protiv parazita, deluje povoljno na bubrege i bešiku, poboljšava stanje kod bolesti propraćenih bolovima i gorušicom. Savršen je „čistač“ creva, reguliše neredovne menstruacije, deluje

antiupalno i umirujuće na organizam. Spolja deluje kada se sipa u kupku i pomaže kod osipa, hemoroida, lišajeva, bubuljica, rana i drugih kožnih obolenja. Veza između čoveka i njegovog traganja za lekovima u prirodi seže duboko u prošlost o čemu svedoče različiti izvori u vidu pisanih podataka, sačuvanih spomenika, pa čak i originalnih biljnih lekova, jer “Sve livade i pašnjaci, brda i doline su apoteke” - Paracelzus.

Hoće li zabrana neonikotinoida spasiti pčele?

Izvor: Maslina.slobodnadalmacija, 29. april 2018.

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Države članice EU-a u petak su na Stalnom odboru za biljke, životinje, hranu i stočnu hranu kvalificiranom većinom podržale prijedlog Europske komisije o zabrani korištenja triju najčešćih neonikotinoida (klotianidin, imidakloprid i tiametoksam) za sve poljoprivredne usjeve na otvorenom kako bi zaštitili pčele i ostale oprašivače.

proizvodnji naše hrane pa moraju biti zaštićeni. Zabrana najčešće korištenih neonikotinoida važan je korak za preokretanje pada populacije pčela u Europi. Prema procjenama koje je objavila Europska agencija za sigurnost hrane (EFSA), većina pesticida na bazi neonikotinoida predstavlja rizik za divlje pčele i medonosne pčele.”

Zastupnik u Europskom parlamentu Davor Škrlec tim je povodom rekao: “Godinama svjedočimo smanjenju populacije pčela. Naime, od 1850. godine istrijebljene su 23 vrste pčela i osa koje oprašuju biljke. Pčele i drugi oprašivači imaju veliku ulogu u očuvanju bioraznolikosti i

Kako neonikotionidi djeluju na pčele? Tijekom provođenja istraživanja vezanih uz razloge smanjivanja populacije pčela, primijećene su anomalije u njihovu ponašanju. Uočena je dezorijentiranost, zbog koje pčele nisu mogle pronaći svoju košnicu, prestale su “plesati” u

košnici kako bi ostalim pčelama pokazale put prema nalazištu hrane, te su se čak prestale brinuti za potomstvo. Zbog toga je došlo do opustošenja košnica, a pčele ličinke ugibale su od gladi. Znanstvenici su zaključili da je vjerojatni razlog za takvo zbunjujuće ponašanje pčela pesticid koji se miješa sa sredstvom za zaštitu biljaka i koji je baziran na neonikotinoidu. Sličnog sastava kao i nikotin u cigaretama, djeluje na pčele poput droge, koje čak postaju “ovisne” i traže polja koja su tretirana tim pesticidom.

Na sivom tržištu odvija se 80 % trgovine medom Izvor: Glas Slavonije, 30. maj 2018.

EU odlučila da zaštiti pčele Evropska komisija odlučila je 27. aprila da potpuno zabrani upotrebu neonikotinoida, štetnih po pčele, pošto je dobila podršku kvalifkovane većine članica Evropske unije. Primena novih mera očekuje se do kraja godine. Resorni ko-

mesar EU istakao je važnost pčela za biodiverzitet i životnu sredinu i da je donošenje odluke EK zasnovano na naučnim dokazima. Portal euractiv.com je saznao da je 18 zemalja, uključujući Francusku, Nemačku, Italiju i Veliku Britaniju,

U Hrvatskoj je, prema procjenama Hrvatske gospodarske komore, 15.000 pčelara, ali samo je njih deset posto upisano u registar proizvođača meda i to je velik problem, jer veliki trgovci mogu otkupiti med samo od registriranih medara te se otkupljivači moraju okrenuti uvozu, a uz med se uveze i drugih pčelinjih proizvoda u vrijednosti od 12 milijuna kuna iako ih proizvode i domaći pčelari. Izvor: EurActiv

podržalo predlog Komisije da se dodatno ograniči upotreba tri pesticida - klotianidina i imidakloprida kompanije Bajer i tiametoksam koji proizvodi Sindženta. Protiv su, između ostalih, bile Mađarska, Rumunija, Danska i Češka.

Prema mišljenju Ivana Bračića, predsjednika Grupacije pčelarstva HGK-a, najveći problemi u industriji meda su snažno sivo tržište, manjkav registar proizvođača, neusklađenost laboratorija, deklariranje proizvoda i donošenje vodiča kojim bi se definirale dobre proizvodne prakse.

“Ukupni pčelarski kolač vrijedi 500 milijuna kuna, a 100 milijuna legalna je realizacija, dakle 400 milijuna kuna ide mimo porezne kontrole i kontrole kvalitete. To pokazuje da se 80 posto trgovine medom u Hrvatskoj odvija na sivom tržištu, odnosno ne znamo kamo odlazi 8400 tona doma-

ćeg meda” rekao je na konferenciji za medije u ožujku Ivan Bračić, dodavši kako svaka vlada sa svojim institucijama mora pomoći opstanku pčela i pčelara, „jer nema uravnoteženog ekosustava bez pčela i nema kvalitetne proizvodnje u poljoprivredi, jer su one najzahvalniji oprašivači”.

74 Nelojalna konkurencija. U Hrvatskoj se, ovisno o godini, proizvodi od osam do deset tisuća tona meda, od čega se prošle godine izvezlo samo 380 tona, a uvezlo gotovo četiri puta više, 1300 tona. Prema podacima za 2017., najviše uvozimo iz Španjolske, Kine i Poljske, a hrvatski se med najviše izvozi u BiH, Italiju i Njemačku. Upravo je taj uvozni med najveći problem za domaće medare, jer se uvoze nerazumno velike količine, koje se u velikim trgovačkim centrima prodaju po nižim cijenama od hrvatskog meda pa on ostaje neprodan. Stoga uvozni med domaći pčelari doživljavaju kao nelojalnu konkurenciju, koja im preotima kupce u nefer tržišnoj utakmici. Na području Vukovarsko-srijemske županije djeluje osam pčelarskih udruga s više od 300 članova i službeno su registrirana 292 člana, koja imaju 14.400 košnica. Kako nam kaže Stanko Čuljak, predsjednik Pčelarskog saveza Vukovarsko-srijemske županije, cijena domaćem medu na kućnom pragu kreće se od 40 kuna naviše, a u trgovinama je od 29.99 do 80 kuna, računajući tu i uvozni med, primjerice, iz Kine. Što pčelarske udruge mogu učiniti na eliminaciji, često lošijeg, uvoznog meda? Udruge mogu i smiju provoditi akcije na podizanju svijesti naših sugrađana da samo kupnjom domaćih proizvoda pomažu i unaprjeđuju naš standard i proizvodnju, koja zadržava stanovništvo u ovim područjima. Što se tiče prodaje, do sada nije bilo obaveza točnog navođenja zemlje podrijetla pa nije bilo vidljivo ni da je med uvozni, osim po onoj čudnoj oznaci med iz EU ili izvan EU – kaže Stanko

Čuljak, dodajući kako je zbog odlaska mladih iz Hrvatske sve manje mladih pčelara, jer je pčelarstvo visoko rizična i nisko profitabilna proizvodnja, koja je izravno povezana s vremenskim prilikama, na koje pčelar nema utjecaja. Zato, ocjenjuje prvi pčelar najistočnije županije, mladi izabiru druge puteve za osiguravanje svoje budućnosti, a pčelarstvo ostaje hobi ili dopunsko zanimanje. Obitelj Ivana Kneževića iz Šiškovaca kontinuirano pčelari od 1974. i tako nastavlja obiteljsku tradiciju, a od 2002. profesionalno se bavi pčelarstvom i isključivo od toga živi i cijela obitelj radi. Pčelarstvo Knežević jedno je od najvećih i najtrofejnijih hrvatskih pčelarstava i sada pčelari s oko 600 košnica, od toga dio je na stacioniranim pčelinjacima u okolici Šiškovaca, gdje proizvodi cvjetni med. – Proizvodimo godišnje od 15 do 25 tona meda. Imamo šest kontejnera s 300 košnica, koje selimo

za pašom od Iloka do Vranskog jezera. Vrste meda nam se razlikuju od godine do godine, ovisno o vremenskim prilikama, no imamo najmanje deset različitih vrsta meda: cvjetni, ujedno u najtraženiji, bagrem, kesten, medljikovac, lipa, bagremac, uljana repica, kadulja, suncokret, dalmatinsko-velebitski. Proizvodimo i vosak, cvjetni prah, med u saću, propolis, matičnu mliječ te mješavine Megamed i Gigamed. No, s obzirom na kvalitetu hrvatskog meda, nismo nikada bili zadovoljni otkupnom cijenom, kao ni ostali proizvođači meda, i držimo da bi se kvaliteta hrvatskog meda trebala puno više cijeniti.

Ništa lakše, iz ratarstva u voćarstvo Bojana Stanković, dipl. inž. poljoprivrede

Prodaja na malo. Trenutno su otkupne cijene od 16 do 35 kuna po kilogramu, ovisno o vrsti meda. Veliki smo proizvođači pa uspijevamo prodati dovoljno meda i drugih prečilinjih proizvoda, da bismo poslovali pozitivno, ističu pčelari.

Voćarstvo je u Srbiji u ekspanziji. Sade se kruške, višnje, trešnje, borovnice, jagode... Ali kad se neko odluči da podigne 11ha jabuke, i to u ratarskom okruženju, to je već nešto drugo i vrlo ozbiljan zadatak. Ipak je jabuka kraljica voća, i kao takva veoma zahtevna. Na autoputu Beograd-Niš, nekih petnaestak kilometara od Smedereva, sa leve strane podignut je savremen zasad. U toku pripreme i sadnje izazvao je radoznalost i to sa razlogom. U delu gde se vide samo polja pšenice, kukuruza, suncokreta, nikao je jabukar, vlasništvo ZZ „Mihajlovac“ iz Mihajlovca.

Ali prvo da kažemo nešto malo o zadruzi. Zadruga kao ovakva postoji od 1992. godine, ima u vlasništvu 50 hektara, radi sa kooperantima ugovaranje proizvodnje, otkup žitarica ali i dnevno 5,5 tona mleka. Da li pomenuti da uspešno radi sve vreme postojanja. ZZ „Mihallovac„ je odlučila da se oproba i u voćarstvu ali otkud sad to? O tome, ali i o drugim temama, razgovarali smo sa direktorom zadruge, Goranom Lukićem. Naravno prvo pitanje je bilo otkud odluka da sadi jabuku, a odgovor, iskren i pomalo neočekivan. „Na jednom poslovnom sastanku, upriličenim sa vodećim ljudima kompanije Agromarket, sasvim slučajno je spomenuto voćarstvo, plantaže PIK „Južni Banat“ i krenula je priča. Od mladog

Nikole i Vlade dobio sam iscrpan odgovor o podizanju jabukara. Podneblje odgovara jabučastom voću i to je bilo presudno da se sadi jabuka“. Direktor Lukić je uz to dobio je ponudu o poslovnoj saradnji, stručnim savetima, pomoći oko izbora sortimenta, kao i ponudu za sadnice, sistem kap po kap i sve ostalo što je neophodno za savremeno voćarenje. „Dogovor je vrlo brzo postignut. Krenulo se sa analizom zemljišta, pripremom zemljišta za sadnju i već u drugoj polovini maja pa do sredine juna 2017-te, voćnjak je posađen i to prvih 6 hektara i postavljeni su stubovi za protivgradnu mrežu. Ostatak sadnje je planiran za 2019-tu, do punih 11ha pod jabukom“.

76 Kako kaže „Mi smo smo „pioniri“ u ovom poslu, ali smo uvideli da bez fertigacije ni sigurnog plasmana se ne može. Dizati hladnjaču je trenutno prevelik zahvat, i zato smo se odlučili za partnerstvo sa komšijama iz Bele Crkve. Sa druge strane, jesu veća ulaganja i veća odgovornost u voćarstvu, nega i ishrana jabuke su veoma ozbijan i posao ali očekujemo i veće prihode“. Proizvodnja u zasadu jabuke je poverena mladoj saradnici, diplomiranom inženjeru Suzani Lukić, koja je sa svojih samo 24 godine i prihvatila odgovornost oko svih poslova i organizacije u voćnjaku. Zadužena je i za praćenje zdravstvenog stanja jabuke kao i za pravilnu ishranu, a sve to u saradnji sa stručnim timom kompanije Agromarket. Suzana Lukić je u voćnjaku od same sadnje, pored nje je zapošljen samo jedan stalni radnik, a za ostale poslove angažuje sezonsku radnu snagu. Pitali smo je kako uspeva? Suzana Lukić nam je skromno odgovorila da je svesna svih problema, ali i da svakog dana u voćnjaku stiče praktična iskustva, a da joj vrlo često pomaže konsultacija sa stručnjacima sa kojima zadruga ima partnerski odnos. „Kako je meni ovo prva godina da vodim proizvodnju, a već postoji dogovor našeg direktora o saradnji sa stručnom službom Agromarketa, to mi mnogo olakšava i pomaže u radu“. Navela je da je ove godine, kada se očekuje i prva berba često obilaze tandem Mladen i Bojana (Mladen Đorđević i Bojana Stanković) zaduženi za zaštitu i ishranu i u obilasku voćnjaka ukazuju joj na probleme, koji se javljaju mimo orijentacionog plana i programa, ali i na njihovo rešavanje u „hodu“.

U daljem razgovoru, rekla nam je da je sama sadnja protekla bez većih problema zahvaljujući dobroj organizaciji. „Sortiment za koji smo se odlučili je gala, greeni smith i rajders. Sađene su knip i magnum sertifikovane sadnice proizvedne u rasadniku PIK „Južni Banat“ i mislim da je to bila odlična odluka koja pruža sigurnost“, kaže nam Suzana Lukić. Na pitanje šta kaže za prvu godnu proizvodnje, Suzana odgovara „Naš voćnjak je mlad, a ova godina je nekako specifična, drugačija od prošle kada smo sadili. U toku marta je bilo hladno, ali na sreću nije bilo izmrzavanja, a u aprilu vruće. Ono što je meni interesantno“, kaže Suzana „je kasnije cvetanje u odnosu na druge jabukare u okolini za nekih 7-10 dana, ali je oplodnja bila dobra. Posle precvetavanja je naišao loš vremenski period, tako da je sama jabuka odacila zametnute plodove. Sačekali smo da vidimo koliko plodova ima i odlučli se za ručnu proredu i mislim da nismo pogrešili. Plodovi su dobro raspoređeni, a i ukrupnjavanje je krenulo odmah nakon prorede“.

„Dobra saradnja, stalni kontakti sa stručnom službom doveli su do pravovremene i dobre zaštite, kao i odgovarajuće prihrane, kako fertigacione, tako i folijarne. Već je kraj juna, dosta je padavina, plodovi se već vide i sa autoputa i to je još jedna rezultat naše saradnje“, navodi Suzana kroz osmeh. Pitamo Suzanu šta joj je bilo najteže od svih radova u voćnjaku, a ona nam brzo odgovori „Prvi problem koji mi je stvarno zadao muke bila je fertigacija. Kako imamo savremen sistem koji je kompjuterizovan, trebalo je u početku savladati tačno doziranje količina prihrane, protok vode, pritisak i sve ostalo, što je meni bila velika nepoznanica. Danas to više nije“. Zahvalili smo se domaćinima na razgovoru i poželeli im uspešnu prvu berbu ove godine i nastavak sadnje. Zaista je neobično i interesantno preći sa jedne na sasvim drugu, različitu poljoprivrednu proizvodnju. ZZ „Mihajlovac“ za sada je taj prelazak uspešno prebrodila.

Sventovit

ONAJ KOJI GLEDA NA SVE 4 STRANE SVETA

Šumarenje Priredili: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva Jelena Maravić, novinar

Četiri glave, četiri lica koja gledaju svako u svom

ku jaše na moćnom, veličanstvenom belom konju.

pravcu. U ruci luk, a kraj sebe mač, sedlo i uzde.

Poštovaoci boga rata verovali su da Sventovit konja

Ovako hroničari opisuju jednog od najzastrašujućih i

jaše noću, jer bi ga ujutru pronalazili blatnjavog i

najmoćnijih božanstava čiji su kult najviše poštovali

znojavog, kao da je izašao iz bitke. Jedno od jakih

Polapski Sloveni- Sventovita iliti Svantovita, kod nas

verovanja među Slovenima bilo je vezano upravo za

prozvanog Svetovid.

Sventovitovog konja. Naime, pred bitku bi mu stavljali koplja kroz koja mora da prođe- ukoliko bi konj

Postoje brojne dileme oko imena ovog sloven-

zakoračio levom nogom smatralo se da će bitka biti

skog božanstva, ali usaglašeno mišljenje je da

izgubljena, a ukoliko bi zakoračio levom ishod bitke

je jedino ispravno čitanje Sventovit, a ne Sve-

će biti uspešan.

tovid, jer se u latinskim izvorima spominje ime Suantauü(h)us, Szuentevit, Zuantevith. Njegovo ime

O jačini Sventovitovog kulta svedoče spisi iz Sloven-

u prevodu znači moćni pobednik ili moćni ratnik- pa

ske hronike:

je tako Sventovit bio bog rata i plodnosti, koji u bit,, Među svim mnogobrojnim božanstvima Slovena, međutim, Sventovit, bog zemlje Rujanaca ističe se kao najslavniji: on je neuporedivo delotvorniji u proročkim odgovorima, da iz poštovanja prema njemu oni ostale bogove gledaju kao polubogove.’’ Svetovidov hram je bio smešten na ostrvu Rujan, u

Na osnovu njegovog opisa, može se reći da je Sven-

Nemačkoj, a naziv mu je bio Arkona. Sam hram, kako

tovit bio božanstvo koje sve vidi, odnosno svevideći

svedoče hroničari, bio je veličanstven- ceo izrađen od

bog- onaj koji nadgleda svet. Sventovit je ujedno bio

drveta, oslikan brojnim scenama borbe. Oko hrama

i bog plodnosti, a postojali su i rituali vezani za pro-

postojale su dve ograde, jedna sa crvenim krovom i

ricanje toga kakva će godina biti- siromašna ili plod-

druga napravljena od zastora koji su držali četiri stuba.

na i bogata. Jedan od rituala je izgledao ovako: sveštenik preko kog je Sventovit iskazivao svoju volju bi

Unutar hrama nalazio se Sventovitov kip, napravljen

stao i posmatrao stanje medovine koja je sipana u

od različitih drvenih delova, ali je izgledao kao da je

žrtveni rog. Ukoliko bi tečnost opala, smatralo se da

napravljen iz jednog komada. Na Arkonu su dolazili

će godina biti siromašna, a kada je rog bio pun to je

brojni trgovci koji bi Sventovitu žrtvovali najvredniji

značilo da će godina biti plodna i uspešna.

predmet koji imaju u ponudi pre nego što bi počeli sa trgovanjem, kako bi im pomogao i doneo uspeh nji-

S dolaskom hrišćanstva uloga i karakteristike Sven-

hovim poslovima. Nisu samo Polipski Sloveni dolazili

tovita prebačene su na Svetog Vida, a najveći praznik

na ovo ostrvo, u ovaj hram, već i Sloveni iz svih kra-

posvećen Svetom Vidu je Vidovdan, koji se slavi 28.

jeva sveta, da mu odaju počast i ponude svoju žrtvu.

juna, ironično baš na dan kada je srušen Sventovitov hram Arkona od strane hrišćana.

Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Najstarije drvo u Evropi ima 1.230 godina Izvor: agronews

Drvo pronađeno u južnom delu Italije staro je 1.230 godina i zvanično je proglašeno za najstarije drvo u Evropi. Iznenađenje predstavlja što drevni bor još uvek živi, a istraživanja objavljena prošle sedmice u časopisu Ecology pokazuju da je poslednjih decenija

pronađeni bor rastao. Otkriće pokazuje da pojedina stabla mogu preživeti vekovima čak i u uslovima ekstremnih promena klime. Ovaj drevni bor rastao je i tokom hladnog Srednjeg veka i nastavio da raste i pri puno toplijim temperaturama. Ustanovljavanje starosti stabla nije bilo lako i naučnici nisu mogli da se oslone na uobičajeno brojanje godova, jer je nedostajao središnji deo stabla koji je sadržavao najstariji prsten.

Neobična prošlost Amazonije Izvor: agronews

Koliko je amazonska šuma zaista u prošlosti bila divlja i nedodirnuta pitanje je koje zaokuplja pažnju istraživača, a rad objavljen nedavno u časopisu Nature Communications ukazuje da je u nekim delovima koji su se smatrali nenaseljenim u prošlosti verovatno živelo više miliona

PRIJAVA ZA ČASOPIS

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

ljudi. Dugo se verovalo da je zbog bujne vegetacije i prevelike vlage Amazonija bila retko naseljena i da zemljište nije pogodovalo bavljenju poljoprivredom a samim tim ni održanju velike populacije. Međutim, istraživanja su pokazala da su male pritoke južnog Amazona imale prilično veliki broj stanovnika pa je neophodno preispitati kako je to uticalo na razvoj kulture pre dolaska Evropljana, ali i na životnu sredinu.

Srbija je bogata siromašnim šumama Izvor: Politika, 25. jun 2018.

Izjavu ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana da bi šumarstvo moglo da pređe i u njegov resor, Saša Stamatović, direktor Uprave za šume u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prihvatio je uz opasku da bi šume mogle da budu i deo ministarstva zdravlja, jer imaju važnu zdravstveno regulatornu funkciju. ”Nesumnjiva je uloga šume u ekologiji, ali nema značaja u kojem je resoru. Bitno je šta i kako radimo. U Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, šume su u sklopu ministarstva poljoprivrede i smatram da je to najprimerenije”, pojašnjava Stamatović. ”Šuma je sa jedne strane izvor za dobijanje drveta i hrane

uopšte, ali istovremeno pozitivno utiče i na vodu, zemljište, vazduh, kulturu i društvo, očuvanje prirode, a ima i svoju ekonomsku funkciju. Šume sprečavaju i smanjuju eroziju, one su flteri za vodu, ali i izvorišta čiste vode. Povećavaju plodnost zemljišta, apsorbuju buku i prašinu i pozitivno utiču na klimatske promene”, navodi sagovornik. ”Gruba slika stanja šuma u Srbiji pokazuje da je u 18. i 19. veku postojao jak proces ”poljoprivredizacije”, kada su ljudi krčili šume da bi pretvorili zemljište u pašnjake. Pre toga 75% teritorije Srbije je bilo pod šumama. Pred Drugi svetski rat taj procenat je pao na 17,6%. Pre pedeset godina, velikim akcijama pošumljavanja koje su u to vreme pokrenute, ali i paralelnim smanjenjem broja ljudi i stoke u ruralnim predelima, šuma je ponovo krenula da osvaja one prostore sa kojih je bila iskrčena. Epilog ovih procesa je da se, prema podacima iz 2007, šumovitost Srbije povećala na oko 30%. Od toga, centralna Srbija je na nivou od 37%, a Vojvodina ima šest odsto. Na primer, u Majdanpeku je šumovitost 75% i uskoro ćemo doći u situaciju da livade štitimo od šuma, a u Kikindi manje od jedan odsto. Da bismo imali precizne podatke o stanju kod nas, ove godine krećemo u projekat nacionalne inventure šume”, kaže direktor

Uprave za šume, napominjući da je, osim stepena šumovitosti, važan i kvalitet. Visoke prirodne sastojine šuma nastale iz semena su biološki, ekološki i privredno vredne. Međutim, u Srbiji su skoro dve trećine, uglavnom u privatnom vlasništvu, izdanačke šume – panjače, nastale na mestima gde je sprovedena čista seča i onda iz panja niklo drvo koje nema potencijal da bude visokokvalitetno. Ako se uzme u obzir da je nešto više od polovine svih šuma u privatnom vlasništvu, jasno je zbog čega se često kaže da je „Srbija bogata siromašnim šumama.“

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

83 STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Danijela Radujkov DC Sombor 069/51-06-121 Mladen Đorđević DC Kragujevac 063/105-81-94 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Marija Bujagić DC Beograd 063/590-034 Miloš Bubnjević DC Sombor 063/590-225 Tomislav Mićić DC Kragujevac 063/112-44-01

CIP - Каталогизација у публикацији

Dr Zorica Jestrović sektor semena 063/59-01-139; Marko Minić sektor semena 069/511-06-44

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 Anđelka Kovač, 063/625-974

SLUŽBA PRODAJE:

AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Perica Sailović, +387 65/841-388

DC Kragujevac Goran Petrović, 063/105-83-20 Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 Željko Ilić, 063/590-296 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 Irena Simonović, 063/106-66-06 Biljana Leković, 063/11-20-767 Darko Bukvić, 063/438-641 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Nataša Petrović, 063/105-82-76 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Nikola Petrović, 063/626-953 DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 Senka Romić, 069/50 70 827

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Milica Pavićević, +382 69/388-778 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +383 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +383 49/869-333 Eljmaz Orana, +383 49/733-815 Nexhat Maxhuni, +383 49/733-872

Zahvaljujemo se autorima tekstova i

Народна библиотека Србије, Београд

fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com,

63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1: Agromarket, 2004-

. - Kragujevac

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet