Agrosvet 93 by Agromarket

stručna revija Septembar 2018. broj: 93 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Kako je kukuruz osvajao svet Ruska voćna bajka

Pčelarenje

SADRŽAJ 12

Reč urednika

Sa Agro meridijana

08 Vrsta koja osvaja

Kako sačuvati plodove jabuke i kruške

Ruska voćna bajka

Reč struke

Villager motorne testere za novu sezonu

Dogodilo se, dogodiće se

Pčelarenje

Aveti iz prošlosti ponovo među nama

Stočarski kutak

Kako je kukuruz osvajao svet

Agro IT Svet

Cvekla- hrana i/ili lek

Kupusov moljacštetočina u nadiranju

Ekološke crtice

24 Agrostatistika

64 Gajenje i čuvanje belog luka

78 Stranica za tehnologe

Bog stvorio da leči

Katalog strnih žita

Ambrozija agrarnourbana pošast 21. veka

4 AGROSVET 93 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Logistički centar Inđija: 022/801-160 Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Laktaši: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj. Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA esec Septembar od latinskog M September, po “septem“ (sedmi me-

sec) rimskog kalendara, na staroslovenskom još i Rujen, Miholjski mesec, Grozdober… Za poljoprivredu, septembar predstavlja mesec saldiranja iliti podvlačenja crte za do sad ostvarenog, a dobrim delom i mesec odluke o tome šta i kako dalje. Kako sada stvari stoje, plašim se da je i to moguće, da poljoprivrednici dignu ruke od proizvodnje, i stanu u red pred neko konzularno predstavništvo i ponude svoje agrarno znanje, iskustvo i snagu EU seljacima. U red zajedno sa svojim sinovima, kćerima, zetovima, unučićima…, pa makar na tri meseca. Zašto tako? Pa, kud god se osvrneš, od voća, preko žita, stoke, do paradajza, a čeka se suncokret (!!!), soja (!), repa (!!) i kukuruz (!!!!...), nekako sve sa predznakom minus.

Na za sada minusni saldo srpske poljoprivrede, mada je bolje reći poljoprivrednih proizvođača Srbije, dobrim delom je uticao spoljni faktor, tj. vremenske prilike koje su od prošlog oktobra išle u kontra ritmu sa poljoprivredom. I tu se malo šta moglo izmeniti. Kažu stari, “u sušu i nešto rodi ali u kišu ništa”. Ako se na to dodaju i dešavanja na tržištima koja su tradicionalna “naša” (zemlje u okruženju, Rusija, EU), kao i pojava novih igrača na poljosceni Evrope kao što su Ukrajina, probuđena Bugarska, pa i Rumunija, Turska, Albanija, eto još jednog delića negativnog agro mozaika Srbije.

Jednostavno, toliko teška godina za sve u lancu od “njive do trpeze” da bi samo neka jako povoljna i brza finansijska intervencija mogla da spreči agromigracije i još više zaparložene zemlje širom Srbije. Naravno, to zavisi od toga ima li para, a zatim i volje da se to uradi. Ovde je prilika da se za trenutak preselimo za veliki broj ne samo naših ljudi, obećanu zemlju, Nemačku. Tamo je njihova vlada rešila da pomogne poljoprivrednicima u savladavanju štetnih efekata suše tako što će podeliti preko 300 miliona evra. Lepo i korisno, međutim čuju se i glasovi protiv ovakve mere. Ima barem polovine javnog mnjenja koje kaže da nije zadatak države da troši pare poreskh obveznika na taj način, već da sami preduzetnici, a to su u ovom slučaju poljoprivrednici, moraju da se izbore sa svojim problemima i da misle unapred i obezbede svoje izvore prihoda. Da li to znači da “prokletstvo” bavljenja proizvodnjom hrane nije samo naš specijalitet? Mislim, ne brinem se ja toliko za Nemce, snaći će se oni, samo šta će ovi naši. Pa ono naše “U se i u svoje kljuse”, što rekoše stari. Sakupiti letinu, pripremiti zemlju, posejati, a zatim zasaditi nove zasade, pripremiti plastenike, ispeći rakije, napraviti svinjokolj, malo odmoriti tokom snežne (ako je bude) zime, pa s proleća “opet Jovo, nanovo”. Udarnički. Samo dokle? Verovatno dok se ne sete Nemci…

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

Trećina evropskih farmi nalazi se u Rumuniji Nešto više od 171 milion hektara zemljišta u EU se koristi za poljoprivredu, što je 40% celokupne teritorije. Na ovom prostoru postoji 10.3 miliona farmi. Većina njih, tačnije dve trećine su manje od pet hektara. Međutim, farme koje u svom posedu imaju više od 100 ha (3%) koriste polovinu oranica. Ovo su podaci Eurostata iz 2016. godine, koji su nedavno objavljeni. Najveće površine koriste Francuska (27.8 miliona hektara), Španija (23.2 mil ha), Ujedinjeno Kraljevstvo (16.7 mil ha) i Nemačka (15.2 mil ha), odnosno polovinu ukupnog broja. Trećina evropskih farmi nalazi se u Rumuniji (33%), potom slede Poljska (14%) i Italija (10%).

Mogući protesti evropskih poljoprivrednika Izvor: B92, 12. jul, 2018.

Komitet Evropskog parlamenta za poljoprivredu pozvao je Brisel da produži mere podrške poljoprivrednicima koji su stradali od ruskog embarga na hranu. Međutim, problem je u tome što Evropa ne može stalno da dotira farmere, a takva situacija bi mogla da dovede do nezadovoljstva, pa čak i novih protesta. Evropski poljoprivrednici su teško pogođeni ruskim embargom, a šteta se meri milijardama evra, dok je, s druge strane, Rusija uspela da prevaziđe negativne posledice ekonomskih sankcija. U dokumentu Evropskog parlamenta, u koji je RT imao uvid, piše da bi odluka o produženju mera pomoći pogođenim sektorima evropske privrede trebalo da bude doneta pre izrade budžeta EU za 2019. ili najkasnije do jeseni. Komitet Evropskog parlamenta za poljoprivredu izrazio je “razočaranje“ zbog činjenice da su evropski proizvođači od 30. juna ove godine izgubili mere po-

drške. “Imajući u vidu teškoće sa kojima se suočavaju proizvođači u potrazi za novim tržištima, izražavamo zabrinutost i nezadovoljstvo zbog odluke Komisije o prekidu pružanja mera podrške sektorima koji su stradali od sankcija uvedenih od strane Rusije, što je u suštini kažnjavanje tih sektora za događaje koji ne zavise od njih“, navodi se u izveštaju, prenosi Sputnik. Takođe, ističe se da je finansiranje potrebno za podršku novim mogućnostima i traženje novih tržišta. Smanjenje troškova za poljoprivredu „može imati negativne posledice“, što će ugroziti ispunjavanje ciljeva „zajedničke poljoprivredne politike“ EU, smatra Komitet. Evropski zvaničnici su više puta upozoravali da ruski embargo na hranu negativno utiče na ekonomiju niza evropskih zemalja. Zbog nezadovoljstva politikom EU, septembra 2015. godine skoro pet hiljada farmera je na traktorima stiglo u Brisel i blokiralo sedište EU.

EU: “Estetika” sa tržišta protera trećinu voća i povrća Izvor: poljoprivreda.info

Više od 50 miliona tona svežeg voća i povrća odbaci se svake godine u Evropskoj uniji jer ne zadovoljava stroge, između ostalog, i estetske standarde koje su nametnuli lanci supermarketa kao i birokratija u Briselu. Univerzitet u Edinburgu, koji je vodio studiju, opisao je gubitak hrane i otpad kao “jednu veliku glavobolju našeg vremena”. U studiji se još navodi da je sektor distribucije hrane u Evropi i Veli-

7 koj Britaniji po prirodi oligopolista; mali broj lanaca supermarketa kontroliše veliki udeo na tržištu. NJihov uticaj omogućava im da nametnu dodatni kriterijum za “kvalitet”. Procenjuje se da je trećina ukupne proizvodnje voća i povrća izgubljena iz estetskih razloga.

Poreski obveznici plaćaju za sušu Izvor: dw.com

Nemačka štampa različito komentariše odluku države da sa 340 miliona evra pomogne poljoprivrednike kojima su usevi propali zbog suše. Dok jedni pozdravljaju odluku, drugi se pitaju zašto farmeri sami ne snose rizike. Prema Hanoveriše algemajne, država može i treba pomogne ako je farmama zbog ekstremnog vremena ugrožena egzistencija. ”Ali samo u tom slučaju. Sada odobrenih 340 miliona evra Savezne vlade i pokrajina pokrivaju polovinu procenjene štete. To bi trebalo da bude dovoljno da ublaži najveće teškoće.

Jer, ipak su poljoprivredni proizvođači i dalje nezavisni preduzetnici. I zato bi trebalo da su spremni i za loša vremena, i pomognu sami sebi – bez uplitanja države”.

Od pronađenih 360 tona nelegalnih pesticida u Hrvatskoj pronađeno 4,5 tona Izvor: Agrobiz 19. jul 2018.

U Europolovoj akciji Silver Axe (Srebrna sjekira III) zaplijenjena je najveća do sada količina nelegalnih ili falsificiranih pesticida u Europi. Operacija uz podršku Europske agencije za borbu protiv prijevara (OLAF) i industrije zaštite bilja provedena je u 27 europskih zemalja, objavio je Europol. Pronađeno je 360 tona nelegalnih ili krivotvorenih pesticida, što je dovoljno da se pokrije 48.000 kvadratnih kilometara ili površina Velike Britanije. „Pozdravljamo takvu organiziranu aktivnost koju provodi Europol

naziva Operacija Silver Axe u kojoj je ove godine po prvi put sudjelovala i Republika Hrvatska. Prema informacijama koje imamo, evidentirano je 8 nepravilnosti od strane Carinske uprave, te je zaplijenjeno oko 4 500 kg/l ilegalno unesenih sredstava za zaštitu bilja iz Bosne i Hercegovine. Mišljenja smo da je taj problem puno izraženiji i vrijedan pozornosti svih u državi, primarno zbog zaštite zdravlja potrošača, potvrdili su za Agrobiz.hr iz Udruge proizvođača i zastupnika sredstava za zaštitu bilja Republike Hrvatske (CROCPA) i Hrvatskog društva biljne zaštite (HDBZ) “Rekordna količina opasnih supstanci zaplijenjena ove godine predstavlja važan korak u zaustavljanju dolaska potencijalno smrtonosnih proizvoda na tržište EU. Kompleksnost i obim tih prevara ukazuju na potrebu prekogranične suradnje i zajednički pristup problemu više agencija koje trebaju ići ‘ruku pod ruku’ s privatnim sektorom”, rekao je zamjenik direktora za operacije Europola Wil van Gemert.

8 Europska agencija za intelektualno vlasništvo (EUPIO) objavila je 2017. izvještaj u kome se navodi da industrija gubi oko 1,3 milijarde eura godišnje zbog krivotvorenih pesticida pri čemu su posebno značajne velike i direktne posljedice za zaposlenost u ovom sektoru. U izvještaju piše da je u EU direktno izgubljeno oko 2.600 radnih mjesta ali da bi taj broj mogao dosegnuti i 11.000 ako se računaju i šire implikacije. “Ako se dodaju posljedice i za druge industrije i vladine prihode, kada se uračunaju i direktni i indirektni efekti, izgubljena prodaja u ekonomiji EU zbog krivotvorenja u tom sektoru košta oko 2,8 milijardi eura”, navodi se u izvještaju. Iz Europske udruge za zaštitu bilja (ECPA) kažu kako lažni pesticidi nisu samo ozbiljan ekonomski problem, već nose i šire ekološke i zdravstvene rizike. “To nije problem samo za kompanije čiji se proizvodi falsificiraju već predstavlja i ozbiljnu opasnost za zdravlje i okoliš jer nelegalni pesticidi nisu predmet strogih testova sigurnosti ili regu-

lativa kao pesticidi koji imaju dozvole”, objasnili su za Euractiv iz te udruge, te objasnili da dok broj legalnih pesticida na tržištu pada, kriminalci nastavljaju vući profit iz prodaje sve veće količine krivotvorenih ili nelegalnih pesticida. “U nedavnim izvještajima EU procjenjuje se da je udio krivotvorenih i ilegalnih pesticida na tržištu oko 14%, koliki je i udio četvrte po veličini kompanije u toj industriji. To je veliki problem za nas”, kažu u ovoj udruzi naglašavajući kako je za njegovo rješenje potreban sveobuhvatan pristup. Iz CROCPA i HDBZ kažu kako su već duže vrijeme upoznati s problemima ilegalnog unosa/uvoza i krivotvorenja sredstava za zaštitu bilja te su u komunikaciji i na sastancima s državnim službama i tijelima upozoravali na posljedice koje snose krajnji potrošači, proizvođači i distributeri. „Krivotvorena sredstva nisu prošla opsežna ispitivanja koja se zahtijevaju u regularnom postupku re-

gistracije i njihova primjena predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje ljudi i za okoliš, a štete u poljoprivrednoj proizvodnji zbog primjene takvih neispitanih sredstava mogu biti jako velike. Također je trenutno jedan od većih problema u struci Ilegalan unos jeftinijih sredstava iz susjednih država (Bosna i Hercegovina, Srbija) koje nisu članice EU i koje nemaju tako stroga pravila registracije sredstava za zaštitu bilja“, ističu iz udruga. Koliko je doista taj problem velik svjedoči i organizacija Okruglog stola na Seminaru biljne zaštite u Opatiji 2017 g. u organizaciji Hrvatskog društva biljne zaštite naziva: Nelegalan unos i uvoz SZB – uzroci i posljedice. Korisnici smiju primjenjivati samo ona sredstva za zaštitu bilja koja su registrirana u njihovoj državi. Uvoz sredstava u RH iz zemalja članica EU je moguć samo ako je za sredstvo izdana odgovarajuća dozvola. Ilegalan uvoz sredstava za zaštitu bilja („šverc“) je strogo kažnjiv. Stoga smatramo da bi aktivnosti sprječavanja krijumčarenja ilegalnih i krivotvorenih sredstava za zaštitu bilja trebale biti učestalije i pojačane, poručili su iz ovih udruga. Prema podacima Eurostata za 2014. godinu, na razini EU prodano je 395.768 tona pesticida, a Hrvatska je koristila oko 2119 tona. Iako podaci Eurostata pokazuju da su u korištenju pesticida na vrhu Španjolska, Francuska i Italija. Hrvatska godišnje potroši oko 50 milijuna eura, dok neke zemlje EU troše i četiri puta više.

Podvodna poljoprivreda u Italiji Podvodna farma “Nemov vrt” smeštena je u blizini Đenove, u Italiji, nalazi se osam metara ispod površine vode i koristi konstantnu temperaturu mora da bi uzgoj biljaka bio lakši. Podvodna poljoprivreda mogla bi biti jedno od rešenja koja će pomoći u iskorenjivanju svetske nestašice hrane. Reč je o ideji lansiranoj u okviru najnovijeg projekta italijanske Ocean Reef grupe. Budući da se očekuje, prema podacima UN, da će svetsko stanovništvo porasti na 9,8 milijardi do 2050, korišćenje vode koja pokriva oko 75% svetske površine moglo bi da pomogne. Zato je Luka Gamberini, marketing menadžer istraživačke grupe sa svojim timom odlučio da dokaže da je moguće gajiti biljke pod morem.

Rusija sprema proširenje agrarnog izvoza

organskih proizvoda u svetu”, rekao je potpredsednik. Prema njegovim rečima, očekuje se da agrarni izvoz do 2024. godine dostigne 45 milijardi dolara. Prema njegovom izveštaju, u toku je izrada nacionalnog projekta za razvoj poljoprivrednog izvoza, za koji se potražuje 700 milijardi rubalja za narednih šest godina. Zamenik premijera očekuje da će ova grana industrije dobiti 300 milijardi rubalja. (Rublja trenutno vredi oko 1.60 dinara) Objasnio je da će Ministarstvo poljoprivrede u oktobru ili novembru dostaviti vladi novi državni program za razvoj poljoprivrede. Sadašnji program je na snazi do 2020. godine. Podsećanja radi, zapadne zemlje u 2014. godini, nakon ruske intervencije u Ukrajini, nametnule su ekonomske sankcije Moskvi, na koje je rusko rukovodstvo odgovorilo embargom na uvoz prehrambenih proizvoda.

Čudni, novi plodovi uskoro će se pojaviti na globalnom tržištu izvor: Agrobiz, 10. avgust, 2018.

Izvor: agroinform, 27. jul 2018.

Rusija je ispunila zadatak da zameni uvoz glavnih prehrambenih proizvoda i sada planira da proširi izvoz poljoprivrednih proizvoda, izjavio je potpredsednik vlade Aleksej Gorgjejev u sredu u govoru pred članovima gornjeg doma parlamenta. Gorgjejev je naznačio agro-ekologiju i proizvodnju organskih proizvoda kao potencijalno područje za napredak. “Mislim da Rusija kao zemlja s ogromnim prirodnim resursima, velikim površinama zemljišta, može da se pozicionirana kao proizvođač

Dok proizvođači proizvode biljke s posebnim svojstvima tradicionalnim tehnikama uzgoja, stručnjaci kažu da bi se nove tehnologije poput alata za uređivanje gena Crispr-Cas9 mogle koristiti za brže i učinkovitije promjene. Moglo bi potencijalno otvoriti vrata novom nizu voća i povrća koji su okusom i izgledom različiti od onih na koje smo navikli. Znanstvenici već koriste genetsko uređivanje kako bi promijenili karakteristike hrane. Jedna takva

nastojanja koristila je CRISPR da naprave gljive koje neće tamniti odnosno biti smeđe, a u Španjolskoj tim nastoji proizvesti pšenicu koju mogu jesti ljudi s celijakijom. Drugi su još uvijek u potrazi za upotrebom genetskog uređivanja kako bi se usporila otpornost na određene ekološke probleme ili patogene. No, ranije ove godine, biotehnološka tvrtka Monsanto uložila je u novu tvrtku za uređivanje gena pod nazivom Pairwise koja navodno ima ciljeve poput postizanja slađeg okusa jagoda. Znanstvenici u Japanu koristili su tehniku za proizvodnju rajčica bez sjemena. Dok drugi koriste Crispr kako bi promijenili arhitekturu grana biljaka rajčice i razmaka voća.

11 Čime je i kada štititi od štetočina? Brojna su pitanja na koja treba dati odgovor, a u daljem delu teksta biće više reči o štetočinama koje se pojavljuju tokom vegetacione sezone. Setva uljane repice je jedan od prvih kritičnih momenata. Dubina, vlaga i priprema zemljišta su tri faktora koja bi trebalo da su ujednačena da bi dobili adekvatno nicanje. Nedostatak vlage tokom setve (početak septembra) može u velikoj meri uticati na neadekvatno nicanje. Iz ovog razloga dubina setve mora biti milimetarski precizna kako bi sva posejana zrna nikla jednovremeno. Takođe, kvalitetna priprema zemljišta ima veliki uticaj na dobro nicanje i dobar sklop.

Vrsta koja osvaja Ako analiziramo prošlost u poljoprivredi videćemo da kada je u pitanju plodored, prilično je monotona situacija. Najčešći redosled kultura koji se mogao naći kod poljoprivrednih proizvođača je pšenica, suncokret i kukuruz. Jedino je u regionima gde je kvalitetnija zemlja i prisutne šećerane, u obzir je dolazila i šećerna repa. Ovakav plodored (tropolje) ima brojne nedostatke. Veoma bitan negativan faktor uskog plodoreda su biljni ostaci koji nemaju vremena da se u potunosti raz-

grade, pa predstavljaju izvog infekcionog potencijala za zaražavanje narednih useva. Sve veći problemi kako sa korovima, tako i sa relativno niskim cenama navedenih kultura, uticali su na poljoprivredne proizvođače da u svoju proizvodnju uvrste još jednu kulturu. Jedna od kultura koje se sve češće susreću na našim poljima je uljana repica. U ovom trenutku ne toliko koliko bi mogla ali svakako se površine pod uljanom repicom povećavaju i u sezoni koja je za nama, najbrojnije su do sada.

Milan Sudimac, dipl. inž. poljoprivrede

U setvenoj strukturi okolnih zemalja kao što su Rumunija, Mađarska, Ukrajina, uljana repica zauzima značajno mesto ne samo zbog korektne cene, već kao dobar predusev. Sve češće se odgovarajuće sorte-hibridi uljane repice koriste kao zelenišno đubrivo, pa se s jeseni plitko zaore zato što poboljšava kvalitet zemljišta. Sa aspekta proizvodnje postoje još dosta pitanja na koja proizvođači traže odgovore u cilju postizanja maksimalnih prinosa kao što su: Koliko đubriva rasturiti? Kada je sejati? Da li je prskati u jesen u cilju smanjenja bujnosti?

Do skoro (do 2013. godine) seme uljane repice je zaprašivano fungicidom i insekticidom. Nakon ove godine usledila je zabrana nanošenja insekticida iz grupe neonikotinoida na seme u cilju sprečavanja negativnog efekta na korisne organizme. Jedna od bitnih karakteristika ove hemijske grupe insekticida je izrazita sistemičnost i akropetalno (na gore) kretanje, tj. ova sredstva su pružala zaštitu mladim biljčicama uljane repice tokom nicanja od insekata. Sada to nije slučaj i izuzetnu pažnju treba posvetiti osetljivim biljkama uljane repice u početnim fazama. Lista štetočina koje napadaju uljanu repicu je velika ali samo nekoliko njih prave ozbiljne štete kao što su: repičina lisna osa (Athalia rosae), crvenoglavi buvač (Psylliodes chrysocephalla) ali i drugi buvači iz familije Phyllotreta, a poslednjih godina i brojne pipe iz roda Ceuthorrynchus.

Pored insekata uljana repica tokom svog razvoja treba da se izbori i sa vremenskim uslovima. Preporučeni optimalni rokovi setve su dobri za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Optimalni rokovi setve (avgust-septembar) povoljno utiču na razvoj i sklop biljaka ali u godinama kada su toplije jeseni uljana repica previše obrazuje lisnu masu i kao takva veoma teško podnosi mrazeve. Previše bujni usevi mogi biti značajno oštećeni sa pojavom hladnog vremena, kao i napadom pojedinih oboljenja koje uzrokuju Phoma lingam, Alternaria brassicae, Scllerotinia sclerotiorum i dr. Kao regulator rasta-retardant uz istovremenu zaštitu od prouzrokovača bolesti mogu se primeniti preparati na bazi tebukonazola – Tebukon 250 EC u dozi od 0,5 do 0,75 l/ha. Isto tako usled kasne setve i neujednačenog nicanja nedo-

voljno razvijene biljke takođe mogu stradati zbog golomrazice. Poslednjih godina na tržištu se pojavljuju hibridi uljane repice koje imaju tendenciju grananja pa u pojedinim godinama kada imamo lošiji sklop ova osobina može doći izražaja. Usled većeg vegetacionog prostora biljke u borbi za ostavljanjem potomstva formiraju veći broj bočnih grana koje mogu nadomestiti prinos. Odluku o tome da li je sklop adekvatan i dovoljan za formiranje ekonomski opravdanog prinosa treba doneti s proleća. Insekti su organizmi koji nemaju termoregulaciju, zbog čega je njihova aktivnost u strogoj zavisnosti od temperature. Suvo i toplo vreme u periodu nicanja pogoduje razvoju štetočina. U prethodnim godinama, koje su karakterisale gore navedene vremenske prilike, tek iznikle

12 biljke uljane repice bile su atraktivne za ishranu buvača (Phyllotreta spp.). Mekano lisno tkivo je veoma pogodno za ishranu koji prave sitne otvore na kotiledonima i na taj način smanjuju asimilacionu površinu i u kratkom vremenskom intervalu mogu ugroziti usev. Tokom jeseni 2017. godine brojnost buvača je bila značajna zbog čega se ukazala potreba za suzbijanjem. U praksi se navodi da oštećenja oko 10% lisne površine predstavljaju signal za intervenciju sa nekim od insekticida. Kada se ovaj procenat prevede dolazimo do podatka da je to brojnost odraslih jedinki od 1 do 2 po m². Buvači su dobri letači pa mogu preleteti i do 4 km u toku jednog dana. U pogledu efikasnosti dobri rezultati se postižu primenom insekticida Nurelle D (1,5 l/ha) i Vantex 60 CS (0,07 l/ha). Pored šteta koje nanose

direktnom ishranom, ženke polažu jaja do prvih mrazeva pri čemu se larve ubušuju u lisne drške donjih listova. Štete od larvi prvenstveno crvenoglavog buvača (Psylliodes chrysocephalla), mogu biti veoma značajne te je veoma važno blagovremeno suzbijanje odraslih jedinki tokom septembra. Značajnu štetočinu uljane repice predstavlja repičina lisna osa (Athalia rosae), a koja se pojavljuje u fenofazi razvoja 2. do 6. lista u rozeti. Za razvoj joj pogoduju topli intervali tokom jesenjeg perioda. Svake godine suzbija se na oko 30 do 40 % površina. Gusenice su sivo crne boje i hrane se lišćem. Zbog velike štetnosti u kratko vremenskom intervalu mogu izazvati golobrst. Ekonomski je opravdano primenjivati insekticide kada se

nađe preko 0,5 gusenice po biljci ili oko 50 gusenica na m². Zbog brzog kontaktnog efekta primenjivati insekticide iz grupe piretroida kao što su Cythrin 250 EC (0,2 l/ha) ili Grom (0,25 l/ha) ili Vantex 60 CS (0,07 l/ha). Buvači i lisne ose se pojavljuju u sličnom vremenskom intervalu pa se mogu kontrolisati u isto vreme. Gusenice treba suzbijati kada su u početnim faza razvoja jer su tada osetljivije na insekticide. Kada larve dostignu veličinu preko 10 mm postaju otpornije na insekticide. Repičinim pipama se u prošlosti nije pridavalo veliko značenje ali će definitivno nakon proleća 2017. godine, biti drugačije. U prolećnom periodu glavni fokus je na sjajnika tako do se na pipe ne obraća pažnja. Neposredno pred kretanje uljane repice u stablo bilo je prohladno vreme te je lošije osmatranim usevima promaklo prisustvo repičinih pipa. Početkom marta meseca brojnost imaga repičinih pipa (mala i velika) je bila jako visoka. Zbog hladnog vremena pipe su bile skrivene u lisnoj rozeti pa se nisu mogle uočiti. Njihova aktivnost počinje na nižim temperaturama (već od 6°C), a počinju da lete na 9°C. U našim uslovima veće štete pravi mala repičina pipa (Ceuthorrynchus quadridens) dok velika repičina pipa (C. napi) pravi manja oštećenja. Odrasle jedinke nisu štetne dok njihove larve mogu izazvati značajna oštećenja. Larve se ubušuju u stabljiku i lisne drške gde prave hodnike i otežavaju normalno funkcionisanje biljke. Razvoj biljke se usporava, biljke dobijaju žbunast izgled i kao takve sazrevaju nejednovremeno što

13 otežava žetvu. Na mestima gde se nalaze ubušenja otvara se prostor za prodor drugih patogena. Zbog velikog habitusa biljke i skrivenog načina života ovih insekata, primenjivati insekticide koji imaju dobar kontaktni efekat ali takođe i dobru gasnu fazu. Za tu namenu kvalitetan izbor predstavljaju preparati, kombinacije organo-fostata i piretroida kao što su Nurelle D ili Despot u dozi od 1,5 l/ha, koji poseduje navedene karakteristike. Da bismo poboljšali performanse primenjenih insekticida zbog strukture lista (voštane prevlake) poželjno je dodati tzv. ”lepak“, odnosno preparat Vin film (0,3 l/ha) u cilju bolje pokrovnosti i efikasnosti. Sve gore navedene štetočine nisu ni upola štetne koliko repičin sjajnik (Meligetes aeneus). Ishrana sjajnika direktno utiče na smanjenje prinosa i dovodi u pitanje opstanak proizvodnje pri čemu gubici mogu dostići od 40-70%. Ova štetočina se hrani cvetnim pupoljcima tj. pregriza krunične i čašične listiće u potrazi za polenom. Nakon prodora u unutrašnjost cveta oštećuje prašnike i tučak, zbog čega poljoprivredni proizvođači moraju biti obazrivi i pravovremeno reagovati. Već u početnim fazama butonizacije pre kretanja u cvetno stablo sjajnik je skriven u zbijenoj cvasti hraneći se. U fazi butonizacije već pri brojnosti od 1 imaga po terminalnom cvastu, ako se ne interveniše štete mogu biti pogubne. U praksi, dva tretmana su neophodna, prvi u fazi butona, a drugi pred cvetanje tj. kada imamo intenzivan porast u stablo. U pojedinim godinama tretmani neposredno pred cvetanje su zakasneli jer već tada

imamo ozbiljne štete, a sa druge strane postoji opasnost zbog negativnog delovanja na korisne organizme. U trenutku kada se otvore cvetovi, sjajnik počinje da se hrani polenom. Momenat odluke primene hemijskih sredstava je jako bitan. Pojava butona i kasnije početak rasta u stablo je veoma kratak period te treba biti spreman na intervenciju. Za prvi tretman treba odabrati moćan insekticid iz nekoliko razloga. Odrasle jedinke su zavučene u zbijenu cvast i prekrivene listićina pa su tehnički nedostupne preparatima. U ovako ranoj fazi neophodno je rukama pronaći cvast i prebrojati odrasle jedinke. Preparat takođe treba odeliti i vremenskim uslovima (niske temperature, visoke). Insekticid koji u potpunosti drži pod kontrolom repičin sjajnika je Nurelle D ili Despot u dozi od 1,5 l/ha. Pored kontaktnog delovanja svojim isparenjem guši insekte. Kako uljana repica odmiče u razvoju tako se pomera i prag odluke za kontrolu. Ako su diferencirani cvetovi u cvasti prag štetnosti je već pri brojnosti 2-3 imaga po terminalnom cvastu. Ako otpočne cvetanje izbegavati primenu insekticida. U mnogim evropskim zemljama zbog velikih površina pod uljanom repicom i jakog pritiska štetočina navodi se pojava rezistentnosti štetočine na piretroide. Takođe i organofosfati zbog svoje perzistentnosti su u ograničenoj primeni pa je tendencija primene nekih drugi novih molekula. Jedan od njih, a koji je kod nas i zbog svojih ekotoksikoloških osobina registrovan za suzbijanje sjajnika je Avaunt 15 EC. Zbog očuvanja ekološke ravnoteže, kao i bezbednosti na polinatore

ovaj proizvod je našao svoje mesto. Ima u potpunosti drugačiji mehanizam delovanja u odnosu na gore navedene insecticide, a deluje i na veliki broj insekatskih vrsta. Za razliku od drugih insekticida nema “knockdown” tj. brzi efekat, već insekti vrlo brzo prestaju sa ishranom i ne izazivaju štete. Preparat Avaunt 15 EC se primenjuje u dozi od 0,2 do 0,25 l/ha. Uz primenu insekticida, po potrebi fungicida ali i herbicida (Piralis, Floyd, Kletox…) savet proizvođačima je da se radi jačanja kondicionog stanja biljke i izbegavanja negativnog uticaja stresa koristi i folijarno đubrivo Fitofert Speed S u dozi od 3,0 l/ha ili Fitofert Humisuper Plus (5,0 l/ha). U skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom jako je važno posvetiti pažnju i nekim drugim merama, a ne oslanjati se isključivo na hemijske mere. Uništavanje biljaka iz familije krstašica je neophodno zato što se štetočina na njima održava. Zaoravanjem biljaka nastalih iz semena rasutog nakon žetve doprinosi smanjenju brojnosti ove štetočine. Naravno, prethodno treba obaviti jedno tanjiranje da bi se isprovociralo nicanje novih biljaka. Zbog relativno malih površina pod uljanom repicom mi za sada nemamo tako jak pritisak insekata u uljanoj repici. Praćenje pojave populacije je od ključnog značaja u kontroli štetočina. Pre bilo koje odluke o primeni hemijskih mera, potrebno je što češće obilaziti parcelu u kritičnim momentima, a sve u cilju donošenja pravovremenog i kvalitetnog izbora mera zaštite. Naravno, uz savet stručnjaka.

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

EU: Nove tehnologije uzgoja se računaju kao GMO Izvor: Tanjug

Sva hrana proizvedena u procesu korišćenja niza novih biotehnoloških tehnika uzgoja smatraće se genetski modifkovanim organizmima, prema jučerašnjoj presudi Evropskog suda pravde. Organizmi stvoreni kroz nove tehnike uzgoja “potpadaju, u načelu, u okvire GMO Direktive i podležu obavezama koje su predviđene tom direktivom”, navodi se u presudi evropskog suda. Nemačka ministarka za zaštitu životne sredine Svenja Šulce pozdravila je presudu, nazivajući je “do-

brom vešću za životno okruženje i zaštitu potrošača”. “Sada konačno imamo zakonsku jasnoću i transparentnost za potrošače, istraživače i industriju. Zaštita životnog okruženja i zdravlja su top prioriteti”, dodala je Šulce.

Industrija mesa i mleka veliki zagađivač Izvor: EurAktiv

Ukupna emisija 20 vodećih u svetu mesnih kompanija i mlekara premašuje emisije gasova sa efektima staklene bašte celih država poput Nemačke, Kanade, Australije ili Velike Britanije. Cilj izveštaja “Nemoguća emisija – kako velike mesne i mlečne kompanije greju planetu”, koji su objavili Institut za poljoprivredu i trgovinsku politiku i nevladina organizacija Zrno (Grain), jeste da ukaže na efekte industrija mesa i mleka na klimu. “Za razliku od kompanija u energetskom sektoru, doprinos velikih mesnih i

mlečnih kompanija klimatskim promenama nije pod velikom pažnjom javnosti. To je delom posledica nedostatka javnih informacija o njhovom doprinosu emisiji gasova sa efektima staklene bašte”, navodi se u izveštaju. Naime, među 35 najvećih proizvođača govedine, svinjetine, živine i mlečnih proizvoda koji mere svoje emisije gasova sa efektima staklene bašte, samo četiri - NH Fuds (Japan), Nestle (Švajcarska), FrizlendKampina (Holandija) i Danone (Francuska), objavljuju kompletne i kredibilne procene emisije. Ako se gleda prema oblastima, najveća emisija dolazi od mlečnih i mesnih kompanija iz regiona vodećih izvoznika mesa i mlečnih proizvoda SAD i Kanade, EU, Brazila i Argentine, Australije i Novog Zelanda. Ti regioni zaslužni su za 43% svetske emisije iz proizvodnje mesa i mleka. “Ako energetika, transport i drugi sektori uspešno smanjuju emisiju u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma dok kompanije iz mesne i mlečne industrije nastavalju da povećavaju proizvodnju, sektor stočarstva imaće sve veći i veći udeo u svetskom budžetu emisije gasova sa efektima staklene bašte od 13 gigatona”, upozorava se u izveštaju. U Evropi su sve glasniji i sve brojniji oni koji se zalažu za održiviji sistem proizvodnje hrane. “Tranzicija na održivu poljoprivredu i prehrambenu industriju je ključna. Izmene načina proizvodnje, prerade, distribucije i potrošnje hrane treba da idu istovremeno a Evropa treba da predvodi. Zato nam je potrebna Zajednička politika u sektoru hrane”, rekao je belgijski stručnjak Oilivije de Ša-

Klimatske promene mogle bi da pretvore Zemlju u rernu Izvor: EurAktiv

ter koji je bio specijalni izvestilac UN za pitanje prava na hranu. Razvoj kratkih lanaca snabdevanja, gde se uklanjaju posrednici između poljoprivrednika i potrošača, takođe zadobija sve veću pažnju jer unapređuje ekološki uticaj poljoprivrede i finansijski jača farmere. U 2015. godini 15% poljoprivrednika prodavalo je polovinu svojih proizvoda kroz kraće lance snabdevanja, pokazala je studija Istraživačke službe Evropskog parlamenta.

Od 1. avgusta živimo na dug Svet 1. avgusta ulazi u ekološki dug, najavljuje Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN). Dan ekološkog duga je onaj dan u kalendarskoj godini kada potrebe čovečanstva prema prirodi premaše ono što ekosistemi planete Zemlje mogu u toj godini obnoviti. Taj dan, koji se ove godine obežava naj-

ranije otkako se vrše merenja (1997. bio je krajem septembra), simbolično prikazuje uticaj ljudskih aktivnosti na prirodu i njene resurse. Prema GFN-u, za trenutne potrebe čovečanstva koristimo prirodne resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Prema WWF-ovom Izvještaju o živoj planeti, sve zemlje u našoj regiji žive iznad svojih prirodnih kapaciteta.

Prelaz na zelenu ekonomiju za Zemlju je nužniji i hitniji nego ikad jer zagađenje od fosilnih goriva preti da planetu pretvori u opasnu “pećnicu”, upozoravaju naučnici. Ako polarne kape nastave da se tope, šume da se uništavaju a emisije gasova staklene bašte da svake godine obaraju rekorde, Zemlja će preći tačku pucanja. Prema ocenama naučnika, prelazak praga bi značio “temperature za četiri do pet stepeni više nego u predindustrijskom periodu i nivo mora za 10 do 60 metara viši nego danas”. Preporučeni su bolje upravljanje zemljištem, bolje poljoprivredne prakse, zaštita zemljišta i obala, razvijanje tehnika za zadržavanje CO2, sađenje drveća i prestanak krčenja šuma-uništavanje šuma.

17 Kod truljenja koje nastaje kao posledica napada patogena iz Grupa 1. infekcija prodire kroz prirodne otvore na samim plodovima, a tu prvenstveno mislimo na lenticele kroz koje plodovi dišu. Patogeni koji izazivaju ove infekcije iz rodova Sphaeropsis, Phasidiopycnis i Gleosporium prezimljavaju i opstaju na rak ranama, na mrtvom tkivu. Promene na plodovima koje se javljaju na čašici i kod peteljke su najčešće povezane sa njima. Ove infekcije se dakle dešavaju pre berbe, a simptomi se pojavljuju tek u hladnjačama u i nakon pakovanja plodova. Dokazano je naime i da se infekcije patogena iz roda Gleosporiuma (Neofbraea spp.) mogu desiti od precvetavanja pa sve do berbe, ali se simptomi pojavljuju tek nakon par meseci čuvanja dok osetljivost plodova na infekciju raste kako se plodovi približavaju berbi.

Kako sačuvati plodove jabuke i kruške Berba jabuke je već uveliko počela u Srbiji, i s obzirom na rekordno veliki rod u Evropi prodaja ne ide baš onako kako bi mi to hteli. Slaba tražnja sa ruskog tržišta na koje smo tradicionalno izvozili naše plodove tera nas da jabuku pakujemo u hladnjače i čekamo „neka bolja vremena“. Upravo iz tog razloga moramo da vodimo računa o plodovima i njihovom čuvanju, jer kako jedan čuveni profesor kaže „Hladnjača nije bolnica“, pa jabuka koju u lošem stanju unesemo u komoru, ne može tokom zime izaći u boljem stanju. Po podacima FAO u nerazvijenim zemljama (ne zamerite mi što i nas tu ubrajam), u skladištima propadne i preko 50% plodova iz različitih razloga. Zato i pišemo ovaj članak, da vas podsetimo o čemu sve treba da mislite u toku i neposredno pred berbu i skladištenje jabuke i kruške. Jabučasto voće napadaju razni patogeni u voćnjacima tokom vegetacije, međutim postoji jedna posebna gru-

Dragan Lazarević, dipl. inž. poljoprivrede

pa skladišnih bolesti o kojima ćemo upravo sada i pisati. Te patogene možemo podeliti u dve različite grupe: Grupa 1: Truljenje izazvano latentnim infekcijama plodova u voćnjaku koje uzrokuju: vrste iz rodova Sphaeropsis, Phacidiopycnis i Gleosporium Grupa 2: Truljenje izazvano infekcijama na ranama nastalim u berbi i tokom klasiranja, a koje prouzrokuju: vrste iz rodova Penicillium i Botrytis

Još jedna gljiva može izazvati infekcije u voćnjaku, a to je Phytophtora cactorum čiji se simptomi infekcije mogu videti pre berbe, ako je ranije nastala, a ukoliko je nastala infekcija neposredno pred berbu onda tek u hladnjači. Truljenje koje je izazvano infekcijama na ranama nastalim u berbi i tokom klasiranja, odnosno patogeni iz rodova koji pripadaju Grupa 2. tj. oštećenja nastala u toku berbe, ubodi peteljki, oštećenja od ambalaže, stvaraju ulaz za dva možda i najopasnija patogena, Penicillium expansum i Botrytis cinerea. Ove gljive koje su generalno u vazduhu hladnjača mogu da izvrše infekcije na ranama i izazovu propadanje plodova. Infekcije koje prouzrokuje gljivica iz roda Botrytis moguće su tokom cvetanja, na različitim delovima cveta.

U tom trenutku u povoljnim uslovima ostvaruju se latentne infekcije, a simptomi se pojavljuju nakon skladištenja. Napad gljivica roda Botrytis nije tipičan za semiaridne i aridne uslove gajenja kakvi su često kod nas. Ne treba zanemariti ni bokseve za berbu koji mogu biti izvor zaraze. Naime na ostacima plodova iz prethodne berbe dolazi do umnožavanja prvenstveno vrsta iz roda Penicillium koji kasnije stvara zaraze na plodovima iz nove berbe. Iz tog razloga u berbu treba ući sa čistim boksevima, bez ostataka trulih plodova kao i bez ostataka zemlje te eventualne prljavštine. Na taj način sprečava se i kontaminacija vode u kojoj se klasira jabuka. Mislim da se na osnovu svega što smo napisali na kraju teksta moramo ozbiljno posvetiti organizaciji fungicidnih tretmana i kvalitetu berbe. Kompanija Agromarket se trudi da zaista ponudi proizvode koji su efikasni i koji mogu da reše probleme o kojima smo pričali, a koji nas na kraju perioda čuvanja mogu puno koštati. Novi fungicid u našoj paleti je fungicid Mili (fludioksonil), namenjen tretmanima pred samu berbu. Sa karencom od 7 dana omogućava dugo čuvanje jabuke i miran san za proizvođače do perioda prodaje. Sa dozom primene od 1,0 l po hektaru u skladu sa karencom sprečiće umnožavanje spora patogena na plodovima, i sprečiće nastanak infekcije na nastalim oštećenjima. Jer, ne zna se kako će se kretati cena jabuke, a sezona prodaje je duga. Sa kvalitetno zaštićenim plodom i to čekanje se isplati.

Za sveže plodove tokom cele godine

Godinama unazad proizvođači voća imaju problem da nakon berbe očuvaju kvalitet plodova za koji su se borili tokom vegetacione sezone u voćnjaku. Oštećenja koja se tokom skladištenja javljaju usled infekcija različitim patogenima danas u dobroj meri možemo kontrolisati fungicidima, ali fiziološka oštećenja koja se takođe često javljaju za mnoge su i dalje enigma. Savremene tehnologije u skladištenju voća u mnogome olakšavaju ovaj zadatak, a jedno od najsavremenijih dostignuća u ovoj oblasti dolazi nam iz Rusije i zove se Fitomag. Preparat Fitomag u Srbiji je registrovan od 2017., a ekskluzivni zastupnik je kompanija Agromarket iz Kragujevca. Preparat ima specifičan način delovanja i uspeva da svojom aktivnošću uspori disanje jabuke i time produži period skladištenja. Primena preparata Fitomag nakon berbe, na plodove voća ima višestruko dejstvo: • usporava proces sazrevanja i starenja • povećava otpornost jabuka na potamnjenja površine ploda (skald) • održava kvalitet voća tokom transporta do potrošača (produžava Shelf life jabuke) • održava visok nivo kiselina u plodovima, a samim tim smanjuje potencijal za razvoj gljivičnih oboljenja • održava čvrstinu plodova kako prilikom skladištenja, tako i u dostavi do potrošača. Poznato je da plodovi jabuke nakon berbe nastavljaju da dišu, a sa disanjem nastavlja se i proces sazrevanja. Da bi plod tokom čuvanja što duže održao kvalitet, neophodno je usporiti disanje, u čemu nam u dobroj meri pomažu hladnjače sa kontrolisanom atmosferom (ULO i DCA), ali da bi kvalitet plodova ostao očuvan i nakon iznošenja iz hladnjače, potrebno nam je nešto više. Vrlo važnu ulogu u sazrevanju i propadanju jabuke ima etilen, gas koji plodovi jabuke nakon berbe sintetišu. Etilen je hormon dozrevanja voća čija uloga je da aktivira enzime koji ubrzavaju zrenje, a time utiče i na povećanje intenziteta disanja. Jedinjenje etilen i 1-metil-ciklopropen (Fitomag) imaju sličnu hemijsku strukturu, tako da su oba molekula kompatibilna sa etilenskim receptorima koji se nalaze na površini plodova jabuke. Proizvod Fitomag deluje tako što blokira receptore za etilen, a samim tim inhibira aktivnost etilena. Važno je napomenuti da se preparat sa jednakim uspehom može koristiti kako u hladnjačama sa normalnom atmosferom (NA), tako i u hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom (ULO). Primenom adekvatne agrotehnike, adekvatnim skladištenjem (NA ili ULO) i upotrebom preparata Fitomag omogućava se visok kvalitet plodova tokom cele godine. Kompanija “Agromarket” uz pomoć stručnih saradnika iz Fitomag službe pruža kompletnu uslugu aplikacije preparata Fitomag– neposredna primena, kontrola, edukacija zaposlenih. Da bi ceo proces aplikacije bio kvalitetno sproveden potrebno je pažljivo pročitati savete za pravilnu aplikaciju i imati na umu da preporuka za svaku pojedinačnu sortu mora biti u potpunosti ispoštovana.

Sva pitanja koja se tiču preparata Fitomag i same aplikacije možete uputiti na adresu naših kolega iz Fitomag službe: Aleksandar Milivojević | 069/50-77-875 aleksandar.milivojevic@agromarket.rs Maja Zarić | 063/10-81-064 maja.zaric@juznibanat.com

20 voljstvo svih nas koji smo akteri ovih zbivanja, „Fertico“ Niš, ponudio je kompaniji „Koroljev Agro“ nešto jedinstveno. Tako mala firma, „Fertico“, kao deo grupacije „Agromarket“, iz tako male države Srbije je uspela da uspešno plasira svoje znanje i iskustvo sublimirano u proizvodima FITOFERT ENERGY linije i učini ih dostupnim na ogromnom ruskom tržištu.

Ruska voćna bajka Goran Radovanović, dipl. inž. poljoprivrede.

Jednom davno u jednoj nestvarno velikoj poljoprivrednoj zemlji živeše i radiše ljudi iz kompanije „Koroljev Agro“. Bejahu to čestiti i vredni ljudi, kojima posla nije manjkalo, a baviše se projektovanjem i izradom sistema za navodnjavanje, kao i objekata zatvorenog tipa za najsavremeniju biljnu proizvodnju. I tako godinu za godinom nizahu oni poslovne uspehe osvajajući nepregledna prostranstva poljoprivrednog zemljišta čitave regije, ali sav njihov trud i umeće kao da nije u potpunosti zadovoljavao njihove klijente, vredne poljoprivredne proizvođače. Jednoga dana, kada menadžment firme „Koroljev Agro“ beše na jednom velikom poljoprivrednom sajmu negde daleko u belom svetu,

potencijalnu saradnju i partnerstvo im ponudi jedna mala firma iz još manje državice koja beše postavljena negde između tada velikih svetova sa istoka i zapada. I gle čuda, ta mala firma pod nazivom „Fertico“, imaše zlatnu riznicu u kojoj čuvaše čitavu kolekciju čarobnih ključeva kojima „Koroljev Agro“ mogaše da otključava vrata pot-

pune sreće i zadovoljstva svojim komitentima, poljoprivrednicima, čineći njihove biljke nesvakidašnje zdravim i rodnim. Oni tu riznicu zvaše FITOFERT ENERGY... Posle bajkovitog perfektskog uvoda, možemo napred u sadašnje pravo vreme zbivanja radnje iz ove bajke. I zaista je, na ponos i zado-

Prvi pregovori oko saradnje ovih dveju firmi su obavljeni još krajem 2012. godine, a saradnja se nastavila u 2013. i eto odvija se prvih pet godina. Ovu saradnju karakteriše velika posvećenost detaljima, te je profesionalnost i zadovoljstvo krajnjih korisnika naših proizvoda zagarantovana. Dolazile su kolege iz Rusije kod nas na obuku oko upotrebe pomenute tehnologije i naših proizvoda, pratili i upijali znanje i praksu su u više navrata, kako se to radi u PIK „Južni Banat“ Bela Crkva, kod naših dobrih i manje dobrih proizvođača, odlazili smo mi iz stručne službe domicilne kompanije u Rusiju, kako bi im pomogli oko agroservisa, držali višesatne edukacione konferencijske prezentacije, sprovodili analize i davali gotove preporuke, a sve sa

ciljem da naše ruske kolege ovladaju FITOFERT tehnologijom. I sada napokon, kolege agronomi iz Rusije svojim proizvođačima mogu da ponude ključ u ruke ne samo za sisteme i objekte, već i za tehnologiju proizvodnje, odnosno hranjenje biljaka, koje u dosadašnjim ogledima i komercijalnim proizvodnjama daje odlične rezultate. Ruski proizvođači prepoznaju taj kvalitet i okupljaju se oko svog dobavljača - grupacija „Koroljev Agro“, koji im nudi sigurnost i prati ih do finalizacije proizvodnje. Kompanija „Koroljev Agro“

ide i korak dalje, te organizuje i sopstvene proizvodno-demonstracione centre na više različitih lokaliteta, gde sada imaju oko 10 hektara zasađene borovnice u Voronježu, nešto jabuke, maline, kupine, oko 5 hektara jagode u Šuji, blizu Ivano-

22 Učesnici seminara su pokazali veliko interesovanje za predstavljenom tehnologijom, što znači i FITOFERT ENERGY proizvodima, te je proširenje saradnje sa našim distributerima neizostovano.

va, gde ima još i raznog jagodasto bobičastog voća (malina, borovnica, ribizla, honeyberry...), a planovi su da se u narednom periodu zasadi još 20-ak ha ovih voćnih vrsta, čime bi dostigli površinu od oko 50 ha. Svi zasadi su pokriveni najsavremenijim sistemima fertigacije, te je upotreba FITOFERT ENERGY proizvoda precizna i jednostavna, uz digitalizovanu kontrolu EC i pH vrednosti u pripremi rastvora za fertigaciju. Takav sistem već je nakon prvih berbi pokazao odlične rezultate u smislu prepoznatljivog jedinstvenog kvaliteta proizvoda, pored dobrog prinosa, te je potražnja za ovim proizvodima ogromna. Kao model saradnje, ova tehno-

logija je promovisana aktuelnim i budućim komitentiima na međunarodnom seminaru u Voronježu održanom krajem jula ove godine, pod nazivom “Modern technologies of berry crops cultivation - strawberry, blueberry, raspberry”. Pored domaćih i stranih predavača, u radu seminara su aktivno učestvovali i saradnici stručne službe kompanije Agromarket, promovišući specifičnu tehnologiju uz upotrebu proizvoda brenda FITOFERT ENERGY. Kolege koje su od početka uključeni u saradnju sa ruskim partnerom izložili su rezultate projekta „Principles of Making up Nutrition Programs for Fertigation and Foliar Treatments on Berry and Fruit Crops“.

Ono što je posebno interesantno ruskim komitentima je jedinstven kvalitet voća koje se dobija FITOFERT ENERGY tehnologijom. Domaćini su iskoristili priliku i za vreme svečane večere nakon obilaska proizvodnih površina, promovisali čitav spektar raznovrsnih ukusa, mirisa i boja različitih genotipova svežeg i sušenog voća iz sopstvene proizvodnje, koje je bilo servirano uz ostala slana jela, i kao promocija novog trenda u Rusiji. Uz neizostavne zdravice, sada i sa podignutim voćem u ruci, preneseno je veliko zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima rada organizatora skupa, koji će se redovno održavati i nadalje, ali su iznešeni i optimistički planovi u vezi sa novim aktivnostima formiranog udruženja «Ягоды Черноземья». Kako smo počeli, tako i završavamo. I tako živeše i radiše oni srećno na mnogaja ljeta…

25 Štete su brojne, utiče na prinos i kvalitet poljoprivrednih proizvoda, povećani troškovi kod žetve useva. Može biti prenosnik brojnih biljnih bolesti i štetočina naročito nematoda.

Ambrozija, agrarno-urbana pošast 21. veka Momčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

Ambrozija iliti limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša, odnosno Ambrosia artemisiifolia L. predstavlja trenutno najopasniji korov u Srbiji, kako za gajene useve tako i za zdravlje čoveka. Iako se mnogo toga o njoj zna, nije zgoreg podsećanje da je to jednogodišnja biljka poreklom iz severne i centralne Amerike. Ambrozija je do pre dvadesetak-trideset godina bila karakteristična za ruderalna staništa (nepoljoprivredne površine, kraj puteva, pruga), a od onda vrlo lako počinje da „ulazi“ u useve, zasade, parkove... Njeno širenje je započelo otkrićem Amerike i odatle je preneta na sve kontinente. U Nemačkoj je prvi put potvrđena 1863. godine, Francuskoj 1863. godine, Austriji 1883., u Rusiji je evidentirana prvi put 1918. godine, u Kini 1930. godine, a u Australiji

1908. godine. Navodno je slučajno „preneta“ na druge kontinente i države. Ono što (ne) iznenađuje je to da sa registrovanjem njenog širenja na određenom prostoru, počinju da se prijavljuju veliki troškovi pri lečenju ljudi od alergija, kao i skupo i teško suzbijanje ambrozije kao korova. To je jednogodišnja, brzorastuća biljka koja dostiže visinu i preko 160 cm, dobro se grana i završava razvoj za 120 do 183 dana, zavisno od vremenskih uslova. Koren je vretenast, stablo je uspravno, razgranato, sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama, jako izrezanim, sa uskim režnjevima. Presek stabla je četvrtast ili okrugao. Cvetovi su skupljeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabala i grana, žućkaste boje. Jedan je od prvih korova koji se pojavljuju s proleća, uglavnom pre gajenih useva. Niče od sredine

aprila, a cveta u kasno leto i jesen, od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva. Uslovi dugog dana favorizuju formiranje muških cvetova, a uslovi kratkog dana favorizuju formiranje ženskih cvetova formirajući ogromnu količinu polena koji raznosi vetar. Izuzetnog je potencijala razmnožavanja, a povećan sadržaj CO2 u gradskim sredinama utiče i na uvećan sadržaj polena u cvetovima te jedna biljka obično formira 3-4 hiljade semenki, mada taj broj može biti i preko 30 hiljada ako biljka raste u dobrim uslovima. Ono što je posebno opasno je da seme ambrozije zadržava klijavost u zemljištu do 40 godina. Zbog malih dimenzija semena, širenje je lako i na mnogo načina, a najčešći su poljoprivrednim i građevinskim mašinama, zatim vetrom, životinjama itd. Njeno širenje prirodnim putem je jako sporo, ali uz pomoć čoveka jako brzo.

U okviru roda Ambrosia, registrovano je nekoliko vrsta, podvrsta, varijeteta... kao što su: Ambrosia artemisiifolia f. Artemisiifolia, Ambrosia artemisiifolia subsp. Artemisiifolia, Ambrosia artemisiifolia var. Artemisiifolia, Ambrosia artemisiifolia var. elatior (L.) Descourt., Ambrosia chilensis Hook. & Arn., Ambrosia elata Salisb., Ambrosia elatior L., Ambrosia elatior var. elatior, Ambrosia glandulosa Scheele, Ambrosia monophylla Rydb., Ambrosia paniculata f. paniculata, Ambrosia paniculata var. paniculata, Iva monophylla Walter... Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10% ljudi. Od svih polenskih alergija polen ambrozije je uzročnik u 50 do 60% slučajeva. Kod najosetljivi-

jih osoba 8-20 polenovih zrna u 1 m3 vazduha može da izazove jake reakcije, a samo jedna biljka ambrozije proizvodi 1-8 milijardi polenovih zrna. U polenu ambrozije je konstatovano 52 jedinjenja koja su alergogena od kojih su 6 posebno opasni. Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima izazivajući kijavice, gušenje, iritaciju kože... Pretpostavlja se da je oko 30% ljudi u SAD-u alergično na ambroziju. Razvoj alergije na ambroziju nije brz, po nekim istraživanjima pre pojave alergije potrebna je izloženost polenu 10-20 godina. Postoji i ukrštena rezistentnost sa Artemisia vulgaris, tj. crnim pelenom koji pripada istoj familiji i takođe izaziva opasne alergije. Biljka u sebi sadrži neka fenolna jedinjenja i terpene. Vodeni ekstrakti ovih materija utiču negativno na klijanje i nicanje gajenih useva u zemljištu gde ima ostataka ambrozije. Zbog malih dimenzija semena, širenje je lako i na mnogo načina, a najčešći su poljoprivrednim i građevinskim mašinama, zatim vetrom, životinjama itd. Njeno širenje prirodnim putem je jako sporo, ali uz pomoć čoveka jako brzo.

No, ambrozija osim loših ima i dobre strane pogotovo Ambrosia trifida - džinovska ambrozija prisutna u nekim delovima Vojvodine. Lišće ambrozije tj. njen macerat ima jak uticaj na crevne parazite - gliste, a ekstrakt lista se koristi i za dezinfekciju protiv gljivičnih i bakterijskih infekcija na koži. Ulje iz semena se takođe koristi za lečenje brojnih oboljenja u svetu, ali na žalost ne i kod nas. Suzbijanje ambrozije na poljoprivrednim površinama se uspešno vrši herbicidima, pa u usevu kukuruza preparatima Mustang, Banvel 480, Agrodimark, Peak 75 WG, u soji Dynox, u šećernoj repi Piralis, Metix, Target SC, … Na nepoljoprivrednim površinama gde je to dozvoljeno, primenom neselektivnih, herbicida, tzv. „totala“ kao što su Glifomark, Glifohem, Glifomark SG..., odnosno Cunami ili Basta 15. Na površinama gde nije dozvoljena primena herbicida njeno uklanjanje treba vršiti mehanički, tj. košenjem, ali na visini ne višoj od 5 cm. Uništavanje ambrozije mora biti sistemski i na svim površinama, a ne parcijalno jer sve to daje delimične rezultate. U nekim evropskim državama je to i zakonski regulisano tj. u parcelama i oko njih NE SME biti ambrozije i isto tako oko kuća i stambenih objekata NE SME biti biljaka ambrozije. To je zakon i on se bez obzira na sve mora poštovati. A kod nas...

AgroStatistika

Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede.

Srbija ekonomski od EU udaljena oko 50 godina

Slovenci u svjetskom vrhu po potrošnji čistog alkohola Izvor: Voice, 5. avgust 2018.

Izvor: Agrobiz 23. jul 2018

Evropska zvanična statistika Eurostat u najnovijim izveštajima koji pokazuju gde su zemlje istočne Evrope u odno su na BDP po stanovniku u EU, odnosno paritetu kupovne moći, Srbiju je svrstala na samo dno. Naša zemlja je na 37 odsto proseka Evropske unije, a ispod su jedino Albanija i Bosna i Hercegovina, koje imaju najniži BDP po glavi stanovnika i najnižu stvarnu pojedinačnu potrošnju. Albanija je na 29 odsto evropskog proseka, a BiH na 32 odsto. Ako se uzme u obzir 2012. godina, pokazatelji su za Srbiju još lošiji. Kad se izuzme Albanija koja je zabeležila pad, Srbija je jedina zemlja koja nije imala rast već je 2017. godine u odnosu na 2012. bila na nuli. Kada se porede 2012. i 2017. godina, sve ostale komšije su napredovale – Crna Gora je 2012. bila na 39 odsto BDP po stanovniku EU, a 2017. je stigla na 46 odsto i imala je rast 17,9 odsto. Rumunija je zabeležila rast 16,7 odsto i stigla do 63 odsto proseka EU. Makedonija je rasla 8,8 odsto, BiH 6,7… Hrvatska, koja je na 61 odsto evropskog BDP-a, imala je rast od 1,7 odsto. Od zemalja članica Evropske unije, najveći BDP po stanovniku u prošloj godini prema standardu kupovne moći imao je Luksemburg – 253 odsto evropskog proseka, a na začelju su Hrvatska (61 odsto) i Bugarska, koja je na 49 odsto.

S registriranom potrošnjom od 10,5 litara čistog alkohola na stanovnika starijega od 15 godina, Slovenija je daleko ispred prosječne svjetske potrošnje od 6,4 litara, ali i ispred prosjeka u europskoj regiji u kojoj se prosječno popije 9,8 litara, upozoravaju u utorak slovenski liječnici.

Jasno je, velike su razlike u životnom standardu građana među pojedinim zemljama članicama Evropske unije. BDP po paritetu kupovne moći smatra se jednim od najrelevantnijih indikatora bogatstva građana neke države. Analiza Eurostata govori o proseku BDP-a po stanovniku evropske zajednice, a Srbija je miljama daleko i od njega. Gde je stala 2012, tu je i ostala. Njeni građani za prethodnih šest godina nisu osetili boljitak i kvalitetniji život iako sve to vreme slušajuo tome kako ekonomsko-socijalni pokazatelji rapidno rastu. Međutim, i računica Svetske banke približnija je oceni koju prema svojoj koži i džepu može izvući svako ko živi od srpskog proseka. Svetska banka izračunala je da Srbija, ukoliko bude rasla po stopi od tri odsto, može da dostigne standard EU za 50 godina, a u slučaju da raste po stopi od pet odsto, u korak sa građanima Unije mogla bi da krene za 20 godina. Domaći ekonomski stručnjaci pak kažu da je i Svetska banka iznela nerealna očekivanja.

Barbara Lovrečič iz iste ustanove ističe da je pogrešno mišljenje kako su pivo i vino manje opasni u odnosu na žestoka pića. “Ne postoje manje ili više štetna alkoholna pića jer sva sadrže etanol”, rekla je. „Svejedno je jesmo li se alkoholizirali s nekoliko boca piva ili kroz jedno žestoko piće“, naglasila je Lovrečič.

Izvoz pšenice iz Rusije veći za 41 odsto

Registrirana potrošnja alkohola u Sloveniji smanjena je prošle godine za jednu litru po stanovniku, ali je još uvijek previsoka, a zdravstveni i drugi troškovi države vezani na alkoholizam daleko su viši od onoga što se dobije kroz trošarinu na alkohol, upozorio je nacionalni institut za javno zdravlje. “Izloženost alkoholu velik je rizik za više vrsta karcinoma koji se povezuju s pretjeranom konzumacijom. Što više i češće neka osoba pije alkohol, više je i rizika za rak”, upozorila je Mercedes Lorenčič iz Instituta za javno zdravlje. Upozorila je i na sve više troškove liječenja alkoholizma, ali i njime uzrokovanih drugih bolesti i socijalnih posljedica, tako da ti troškovi daleko premašuju ono što država dobije naplatom poreza i taksi na alkoholna pića.

Srbija drugi po veličini izvoznik piva u EU Izvor: eKapija 3. avgust, 2018.

Evropska unija proizvodi gotovo 81 litar piva po stanovniku, svaka peta boca napunjena je u Nemačkoj, a kada je reč o tržištu piva iz trećih zemalja, Srbija je drugi po veličini izvoznik piva u EU posle Meksika, saopštio je danas Eurostat povodom Svetskog dana piva. Svetski dan piva obeležava se od 2008. godine, svakog prvog petka u avgustu, u više od 200 gradova u svetu.

Izvor: Agroklub

Rusija je u periodu jul-maj u sezoni 2017/18 izvezla oko 38 miliona tona pšenice, što je već za 41% više nego u sezoni 2016/17, kada je u inostranstvo isporučeno oko 27 miliona tona te žitarice. Prema preliminarnim podacima, Rusija je u maju 2018. izvezila 3,9 megatona pšenice, 19,3% više nego u aprilu, dok je izvoz hlebnog zrna bio čak 103% veći u odnosu na maj 2017. godine. Takođe, tokom ove sezone, dogodile su se i neke izmene kada je reč o ključnim izvoznim destinacijama. Naime, najveći uvoz u to vreme ostvario je Vijetnam koji je uvezao 1,96 megatona pšenice. Sa druge strane, Jemen je smanjio nabavku ruske pšenice - ukupno je uvezao 1,21 miliona tona pšenice iz Rusije.

Proizvodnja piva u EU u 2017. je premašila 41 milijardu litara i bila je za 2,5 milijarde veća nego godinu dana ranije. Pored toga, u EU je proizvedeno gotovo 900 miliona litara piva koje sadrži manje od 0,5% alkohola ili ga uopšte ne sadrži. Čak dve trećine piva sa alkoholom u EU dolazi iz šest članica, a najveći proizvođač je Nemačka sa više od osam milijardi litara ili 20% EU proizvodnje. Slede Britanija sa 14% proizvodnje EU, Poljska sa 10%, Holandija i Španija sa po devet i Belgija sa šest procenata. U poređenju sa 2016, Holandija je povećala proizvodnju za 48%, Britanija za 14, a Portugalija za 11%. Istovremeno je proizvodnja piva u Grčkoj pala za devet odsto, Slovačkoj za pet, Bugarskoj i Litvaniji za četiri odsto. Vodeći izvoznik piva u EU je Holandija sa 1,9 milijardi litara, a slede Belgija i Nemačka sa po 1,6 milijardi. Najveći kupac piva iz EU su SAD koje su 2017. apsorbovale 31% izvoza Unije, u Kini je završilo 15, a u Kanadi šest odsto evropskog izvoza piva sa alkoholom. Tržište za pivo proizvedeno van EU je malo i njime dominiraju meksička i srpska piva koja pokrivaju 52, odnosno 12% uvoza iz trećih zemalja. Srbija je u 2017. u EU izvezla 48 miliona litara piva.

28 Glamočlija, navodeći da mak ima visoku hranljivu i energetsku vrednost, kao i veliki broj formi, pa uspeva u različitim klimama, ima umerene potrebe u vodi, a dobro podnosi i niske temperature, zbog čega će, smatra, i proizvođači imati koristi od ove biljke. „Prinosi zrna maka su 1.000-1.500 kg po hektaru, koji kad se pomnože sa 400 dinara donose i 400.000-600.000 dinara bruto zarade. Kolika je zarada od maka, pokazuje i poređenje sa pšenicom, sa kojom se sa 5.000 kg po

Reč struke Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede.

Proizvodnja maka isplativa, ali slabo zastupljena Izvor: eKapija, 10. jul 2018.

Višestruka primena, otpornost na bolesti, kao i mogućnost gajenja u različitim agroekološkim uslovima, čine mak poželjnom biljkom za uzgoj. Proizvodnja je, kažu upućeni, isplativa, ali je uprkos tome u Srbiji slabo zastupljena. Razlog za to su njegova opijumska dejstva, zbog čega su i uzgoj i promet kontrolisani u mnogim zemljama, pa i našoj. Kako za naš portal ističu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u Registru sorti poljoprivrednog bilja nije upisana niti jedna sorta (sertifikovano seme) maka, “što znači da se u Republici Srbiji legalno ne

može proizvoditi, stavljati u promet, niti se može uvoziti njegovo seme”. U postupku priznavanja se, dodaju, nalaze tri sorte, a njihovo upisivanje u Registar očekuje se naredne godine. I pored ograničenja, međutim, u Srbiji postoje imanja na kojima se mak uzgaja, a prema navodima iz Ministarstva, radi se o slučajevima proizvodnje na porodičnim imanjima, uglavnom u Vojvodini, koji su zasnovani na nesertifikovanom semenu i za sopstvene potrebe. U Udruženju Ecoland Farms iz Telečke, koje okuplja poljoprivredne proizvođače koji se bave organskom proizvodnjom, seju male površine pod makom. Valeria Balint predsednica ovog Udruženja, za naš portal ističe da uzgajaju samo bio-mak, koji ima veću cenu. „Gajenje maka se isplati, ali ima i dosta posla oko njega. Prodajemo ga u Nemačkoj i zarada je zadovoljavajuća“ kaže naša sagovornica, objašnjavajući da je jesenji mak bolji od prolećnog, a da se seje ručno ili traktorskom sejačicom. „Beremo ga početkom jula, ručno, jer traktorskim bušilicama izbušimo makove čaure pa seme iscuri. Treba paziti kod čišćenja da

se ne povredi seme maka, jer će tako brzo užegnuti“ ističe Balint. Prema podacima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, u Srbiji se mak gaji na malim površinama, tako da je 2014. zauzimao svega 1.000 hektara, dok je prosečan prinos iznosio čak oko 900 kg po hektaru. To ga, prema rečima Vere M. Popović, naučne saradnice ovog Instituta, čini isplativom biljkom. Dodatno, oblast primene je vrlo široka. „Mak se gaji za proizvodnju semena – uljani mak, ili za proizvodnju sirovog opijuma kao opijumski mak“ navodi naša sagovornica, obrazlažući da biljka ima dugu tradiciju u primeni, kako u ishrani tako i u medicini, koristi se za proizvodnju ulja i u kulinarstvu za spremanje različitih specijaliteta. Međutim, upravo zbog opijumskog svojstva maka, njegova proizvodnja se kontroliše u mnogim zemljama, pa se dozvoljava samo proizvodnja sorti kod kojih je sadržaj sirovog opijuma vrlo nizak, te nije pogodan za komercijalnu proizvodnju narkotičnih sredstava. To za naš portal objašnjava i profesor Poljoprivrednog fakulteta, Đorđe

hektaru, i cenom od 16 dinara, zaradi tek 80.000“ objašnjava Glamončlija i dodaje da bi troškovi proizvodnje iznosili svega 50.000 dinara ako se ima lična mehanizacija. Poreklom iz Male Azije, gde su ga Antički Grci gajili pre oko 3.000 godina radi ublažavanja bolova i protiv nesanice, mak se danas koristi kako za potrebe farmaceutske industrije, tako i za ishranu i dekoraciju. U pekarskoj i konditorskoj industriji koristi se celo

ili samleveno zrno sorti tamnoplave do crne boje, koje se nazivaju uljanim sortama, dok su sorte belog semena opijumske. Hladnim presovanjem iz zrna se dobija jestivo ulje, a postupkom toplog ceđenja tehničko. Ulje maka ima primenu i u kozmetičkoj industriji za proizvodnju sredstava za higijenu, dok se u hemijskoj industriji koristi za proizvodnju preparata za lakiranje drveta, ali i kao dodatak za slikarske boje.

Oko 100.000 hektara zemljišta u Srbiji u rukama Izvor: Danas, 11. jul 2018 velikih zemljoposednika Nekolicina najvećih zemljoposednika u Srbiji u svojim rukama drži oko 100 hiljada hektara obradive zemlje, što predstavlja prave latifundije, za šta zahvalnost duguju državi koja im je jeftino prodala zemlju nekadašnjih poljoprivrednih kombinata, smatra domaća stručna javnost. Da među velikim zemljoposednicima u Srbiji vlada žestoka borba potvrđuje podatak da je MK grupa Miodraga Kostića kupila Viktorija grupu koja je zapala u probleme, po ceni koja je za sad još uvek tajna, a po svemu sudeći razlog preuzimanja je napad na poziciju broj 1. među srpskim privatnim zemljoposednicima koju u ovom trenutku suvereno drži Petar Matijević, vlasnik industrije mesa „Matijević“. Svakako je da će ono čime raspolaže Viktorija grupa, čija je osnovna delatnost trgovina i prerada uljarica, a to je saradnja sa više od 300 poljoprivrednih zadruga i 40.000 poljoprivrednika i 1.300 zaposlenih u kompanijama članicama Sojaprotein, Viktorijaoil, Viktorija lodžistik, Luka Bačka Pa-

lanka, Veterinarski zavod Subotica, SP laboratorija i Riboteks, i te kako ojačati poljoprivrednu imperiju Miodraga Kostića. Ipak, kako sada stvari stoje, Petar Matijević je sa oko 35.000 hektara zemlje i dalje najveći privatni zemljoposednik u našoj zemlji. Zapošljava oko 2.600 ljudi na poljoprivrednim poslovima. Kompanija kojoj je na čelu, između ostalog, poseduje imanja „Bezdan“ i „Ravnica“ u Bajmoku, „Jednota“ u Kovačici, „Zlatica“ kod Zrenjanina. Osim toga Matijević u svom vlasništvu drži i oko 1.500 hektara obradive zemlje u Hrvatskoj. Miodrag Kostić pak u svom posedu ima 30.000 hektara zemlje. Poljoprivredno zemljište MK grupa ima na teritoriji opština Požega, Vršac,

Kula, Bački Brestovac, Inđija i tako dalje. Ta kompanija raspolaže sa 9.000 hektara zemljišta koje navodnjava, a Kostić je zakupac oko 30 hiljada hektara zemljišta u Ukrajini. Miroslav Mišković preko svoje kompanije Delta agrar obrađuje 14.500 hektara zemlje u Srbiji, a bavi se ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom i ribarstvom. Četvrtu poziciju među privatnim srpskim zemljoposednicima drži biznismen Đorđije Nicović sa samo oko 400 hektara. On je posedovao znatno više zemlje ali je većinu prodao, među njima i PIK „Bečej“ sa oko 2.900 hektara zemlje koje je od njega kupio Miodrag Kostić. Među stranim kompanijama najviše zemljišta u Srbiji poseduje irska kompanija Baltik properti investment limited sa 13.000 hektara zemljišta, Mađarska kompanija CBA vlasnik oko 2.650 hektara zemlje a Žito grupa Marka Pipunića iz Osijeka u Srbiji ima

30 oko 2.000 hektara zemljišta. Ipak, sa oko 830 hiljada hektara zemlje u svom posedu najveći zemljoposednik je i dalje država Srbija. Agroekonomista Milan Prostran kaže za Danas da najveću odgovornost za postojanje ogromnih privatnih poljoprivrednih gazdinstava, što nije tipično za zemlje Evrope i Severne Amerike snosi država koja je veoma jeftino prodavala hektare privatnicima. „Poljoprivredni kombinati su prodavani budzašto. Cena hektara se kretala od 150 do 200 evra. Koliko je to niska cena najbolje govori to da aktuelni privatni vlasnici isti taj hektar koji je sada u njihovom posedu cene 20 hiljada evra. Iz toga se najlakše može videti po kakvoj bagatelnoj ceni su dobili izuzetno vredno poljoprivredno zemljište. Kupovinom plodnog zemljišta ti privatnici su došli do kapitala i nakon toga pro-

širivali svoje bogatstvo kupovinom prerađivačkih kapaciteta. To se i sada desilo pa je Kostić kupio Viktorija grupu koja je zapala u probleme“ ističe naš sagovornik. Prema njegovim rečima, ogromne obradive površine su u rukama krupnih privatnih posednika. „Tako velike posede ne možete pronaći u razvijenim zemljama. Primera radi, u SAD ćete teško naći veći posedi od 10.000 hektara i to je uglavnom reč o pašnjacima, a ne oranicama. Sa latifundijama koje postoje u Srbiji jedino se mogu porediti ogromne površine zemljišta u vlasništvu krupnog kapitala u nekom zemljama Južne Amerike“ kaže Prostran. Privatizacioni savetnik Branko Pavlović ističe da ako veliki privatni zemljoposednici ispunjavaju svoje obaveze i plaćaju rentu državi u

slučaju da su zakupci ne vidi ništa sporno u činjenici da poseduju toliko zemlje. „Problem u Srbiji nije u činjenici da postoje veliki zemljoposednici već da postoji oko 500 hiljada hektara zemljišta u vlasništvu države koje se uopšte ne obrađuje ili ne obrađuje na adekvatan način. To je mnogo veća površina pod obradivom zemljom nego ona koju poseduju veliki zemljoposednici i u interesu srpske poljoprivrede bi bilo da se na tom planu nešto promeni, odnosno da ta zemlja počne da se obrađuje. Kada je pak reč o kupovini Viktorija grupe koja je zapala u probleme pa ju je preuzeo Kostić to je najbolji primer da to što je EBRD uložio novac u neku firmu automatski ne znači i da je reč o dobro osmišljenom poslu niti da je svaka investicija gde uloži ta banka sigurna“ zaključuje naš sagovornik.

Ovo su četiri najčešća mita o šećeru! Gotovo svakog dana pojavljuju se nove informacije o zdravlju i pravilnoj ishrani – šta je dobro, šta je loše, šta jesti, a šta u potpunosti izbjegavati. Kao rezultat slabe edukacije i lijenosti, stopa gojaznosti nikada nije bila veća. Oni koji vode računa o ishrani i težini vjerovatno će ograničiti ili ukloniti u potpunosti šećer iz svoje ishrane, prebacivši se na “zdravije” opcije poput šećerne trske, vještačkih zaslađivača i proizvode “bez šećera” koji su bolji. Međutim, da li je zaista tako? Evo nekoliko najvećih mitova kada je riječ o šećeru: Mit broj 1 – Neki šećeri su zdraviji

Izvor: Akta, 17. jul 2018.

od ostalih. Smeđi šećer, bijeli šećer ili sirovi – svejedno je. Sve vrste šećera čine isto vašem organizmu – podižu nivo glukoze. Mit broj 2 – Šećer čini djecu hiperaktivnom. Dosadašnje studije nisu dovele u vezu dječiju hiperaktivnost s konzumacijom šećera. Ponekad je riječ o tome da su djeca prosto djeca.

slije unošenja šećera u organizam kao kada biste konzumirali drogu.

Mit broj 3 – Šećer stvara ovisnost poput droge. Magnetne rezonance pokazuju da šećer utiče na centre u mozgu odgovorne za osjećaj zadovoljstva, ali ne postoje dokazi da stvara ovisnost. Pored toga, svakako nećete imati iste simptome po-

Mit broj 4 – Šećer bi u potpunosti trebalo eleminisati iz ishrane. Iako previše šećera može da naruši zdravlje, njega ima i u zdravim namirnicama poput voća i povrća. Zato ga je nemoguće u potpunosti eliminisati iz ishrane.

Klimatske promene ozbiljno utiču na Izvor: Nova ekonomija, 7. avgust 2018. poljoprivredu Agroekonomski analitičar Milan Prostran ocenio je u Novom danu da se klimatske promene ozbiljno osećaju u sektoru poljoprivrede, jer je poljoprivreda “fabrika pod vedrim nebom”. Meteorolog i profesor Goran Mihajlović kaže da su suštinska posledica klimatskih promena intenzivnije vremenske prilike. “Klimatske promene se ozbiljno osećaju u ovom sektoru. Prošle godine je oko dve milijarde dolara smanjen rod. Strepe naši poljoprivrednici, gledaju u nebo, nisu prognoze tako dugoročne da bi bilo projekcija”, kaže Prostran. Meteorolog i profesor Goran Mihajlović kaže da se promene odnose na uticaj čoveka na promenu klime. “Varijacije klime su uvek postojale, pod uticajem drugih faktora. Devet od deset najtoplijih godina se desilo u 21. veku, taj trend sa porastom temperature ima stalan pozitivan rast”, kaže Mihajlović. Prostran kaže da smo ove godine ipak bolje prošli. “Jesu više stradali usevi i voćnjaci u zapadnom delu Srbije, tamo su poljoprivreda i lokalne samouprave pretprele veće štete. Poljoprivreda će ove godine imati pozitivan uticaj na BDP zemlje”, kaže on. Ističe da bi u ovoj godini poljoprivredi dao prelaznu ocenu. “Padavine su više uticale na kvalitet pšenice, nego na rod. Najlošije su prošla rana voća i povrća. Nas čeka drugi deo godine, gde su kukuruz, soja, suncokret, šećerna repa…”, kaže Prostran, dodajući da očekuje berbu kukuruza početkom septembra.

Mihajlović: Suštinska posledica klimatskih promena su intenzivnije vremenske prilike Meteorolog Goran Mihajlović kaže da, kad se posmatra globalno, uticaj klimatskih promena je veći na kopnu. “Osetljivije je, te promene se manje osećaju na vodenim površinama. Za ovaj deo se smatra da bi više od ostatka Evrope trpeo uticaj klimatskih promena”, kaže. Dodaje da je druga važna stvar to što su suštinska posledica klimatskih promena intenzivnije vremenske prilike. “Možete imati u jednom danu mesečnu količinu padavina, a onda 29 sušnih dana, i da to u proseku izgleda normalno. Raspored je u poljoprivredi nešto na šta treba obratiti pažnju”, kaže Mihajlović. Dodaje da je projekcija padavina na našem području da bi bile oko proseka, ali da treba obratiti pažnju na nepovoljan raspored. Prostran: Poljoprivreda je veoma osetljiva oblast. Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je ekstrema bilo i ranijih godina. “Sećam se, nekoliko godina je bilo koje su bile baš ekstremne. Bilo je godina, ali ovako češćih ekstrema nije bilo”, kaže. Dodaje da treba što više useva koji mogu, da se zasejavaju u jesen, da bi se do nekog juna ili početka jula obezbedio rod koji će doći sigurno. “Počinjanje ranije setve, moraju se sejati ranostasniji ili srednjestasniji hibridi, da se uhvati što više početnog roda, to je najjeftinije Ono što je skupo su sistemi za navodnjavanje”, kaže on. Dodaje

da se u ekstremnim uslovima mora prići odgovorno i brzo, ističući da je “poljoprivreda veoma osetljiva oblast”. “Nju ne razumeju mnogi. Postoji izreka koja kaže da se u poljoprivredu i fudbal svi razumeju. Apelujem na vlasti da poslušaju nauku i stručnjake”, kaže on. Mihajlović kaže da se moramo adaptirati na klimatske promene. “Treba smanjiti emisiju ugljen-dioksida kao osnovnog uzročnika globalnog porasta temperature. Adaptacija podrazumeva i u poljoprivredi, i u drugim segmentima, da se aktivnosti prilagode promenama. To je parola “Misli globalno, deluj lokalno”. Ne možete da utičete na ceo svet, ali možete da dođete biciklom na posao, a ne kolima. Prilagođavanje podrazumeva da shvatimo realnost, da je to nešto što je neminovno”, kaže Mihajlović. Dodaje da je priča o globalnom porastu temperature stara više od 20 godina.

32 Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Villager motorne testere za novu sezonu Varljivo leto sa dosta kišnih dana ukazuje da nam se bliži i jesen, što znači da treba početi sa pripremama ogrevnog drveta. Zato je potrebno iskoristiti svaki lep i sunčan dan za seču drveta i druge šumske radove. Imajući u vidu da kišni uslovi u velikoj meri mogu otežati seču drveta i njegovo izvlačenje iz šumskih kompleksa. Da bi se pristupilo pripremi ogrevnog drveta potrebno je da obezbedite odgovarajuću motornu testeru kao osnovno sredstvo za rad. Pored motorne testere veliku ulogu u šumskim poslovima igra i zaštitna oprema, jer je bezbednost pre svega i najbitnija. Kao i ranijih godina, tako i ove godine Villager je spreman za rad u najtežim šumskim uslovima. Našim potrošačima na raspolaganju su različiti tipovi Villager motornih testera, od najmanjih pa sve do velikih i robusnih sa maksimalnim stepenom iskorišćenja snage.

Motorne testere su prošle dug put u proteklih nekoliko decenija, doživele mnoge modifikacije, transformacije i modernizacije. Moderne motorne testere su lakše, bezbednije, sa manje vibracija i jednostavnije za upotrebu od onih u prošlosti. U svojoj evoluciji dovedene su u fazu smanjenja potrošnje goriva, ispunjavanju strogih zahteva u pogledu zaštite životne sredine, efikasnije su i štedljivije kao nikada ranije. Baš takve moderne motorne testere razvio je brend Villager, trudeći se da ih prilagodi širokom spektru korisnika, a sve sa ciljem da se težak i naporan rad sa motornom testerom svede na minimum. Brend Villager u svojoj ponudi ima više tipova motornih testera, ali ovog puta ćemo izdvojiti neke od njih koje mogu biti hit ove jeseni. Villager motorna testera VGS 380 S je mala, lagana motorna testera izu-

zetno pogodna za pripremu ogrevnog drveta. Radna zapremina motora je 37.2 cm³, a razvija snagu od 1.2 kW što je sasvim dovoljno za ovu malu, a izuzetno brzu motornu testeru. Zbog male mase i gabarita ova testera ima sve veću primenu u građevinskoj industriji. Ono što izdvaja Villager od konkurencije jeste kvalitetna rezna garnitura. Na svim Villager motornim testerama instalirana je rezna garnitura od renomiranog američkog proizvođača Oregon. Ovaj model nosi Oregon vodilicu dužine 35 cm i Oregon lanac. Nešto snažnija motorna testera, model Villager VGS 410 S, takođe je idealna za pripremu ogrevnog drveta i rad u građevinarstvu, ali može naći i svoju primenu u šumarstvu prilikom obaranja manjih stabala, zatim pri izvođenju prorednih seča, a zbog male mase pogodna je za kresanje grana. Dosta

33 širok spektar primene može imati u jednom seoskom domaćinstvu. Pogoni je jednocilindrični agregat zapremine 40.1 cm³ čija maksimalna snaga iznosi 1.5 kW. Reznu garnituru čini vodilica dužine 40 cm i lanac Oregon koraka 3/8 ̋. Oba modela odlikuje mala masa svega 4.7 kg i visok stepen iskorišćenosti snage. Villager u svom asortimanu ima i višenamenske motorne testere spremne za rad u svim uslovima. Villager VGS 560 S je izuzetno snažna motorna testera, prilagođena širokom dijapazonu korisnika. Zbog svoje snage od 2.5 kw i dužine vodilice od 45 cm često se koristi za obaranje stabala čiji su prečnici veći od 40 cm. Ergonomski je tako dizajnirana da posle dugog i napornog rada odaje utisak lakoće i velike udobnosti. Poseduje antivibracioni sistem koji je od velike važnosti za bezbednost i zdravlje korisnika. Ovaj sistem se sastoji od nekoliko opruga koje apsorbuju vibracije od motora i time čine rad znatno udobnijim. Najnovija tehnologija koja je primenjena na njenom

motoru omogućava da se postigne maksimalna snaga onda kada je to potrebno odnosno u momentu intenzivnog opterećenja motorne testere prilikom rezanja drveta većeg prečnika. Radna zapremina motora je 56 cm³ što je sasvim dovoljno za pokretanje jedne snažne rezne garniture koju čine Oregon vodilica dužine 45 cm i Oregon lanac koraka .325 ̋. U klasi srednje jakih motornih testera treba napomenuti da Villager ima još dva modela iz ove porodice, a to su Villager VGS 460 S i VGS 500 S. Navedeni modeli su nešto slabiji od VGS 560 S, ali dovoljno jake za pripremu drveta za ogrev, rad na poljoprivrednim i šumskim posedima, za zahvate u hortikulturi i za izvođenje prorednih seča u šumarstvu. Motorna testera VGS 620 S, najsnažnija je motorna testera iz asortimana Villager, robusna koja

svoju primenu nalazi u obaranju stabala srednjih dimenzija, izradi drvnih sortimenata i pripremi ogrevnog drveta. Svojom snagom od 3 kW i dužinom vodilice 45 cm koja nosi Oregon lanac koraka 3/8, ova testera je spremna za sve izazove u poljoprivredi, baštovanstvu i šumarstvu. Ono sa čime se možemo pohvaliti jeste potpuno nova platforma motornih testera iz Premijum segmenta. Ove testere su dizajnirane za postizanje visokih performansi u svim radnim uslovima. Odlikuje ih duži vek trajanja, poboljšan kvalitet i niža emisija štetnih gasova u cilju očuvanja životne sredine. Motorna testera VGS 5032 PE model iz crne linije odličnog dizajna, proizvedena je po najvišim svetskim standardima. Opremljena je Oregon SpeedCut reznom garniturom koja sa lakoćom nosi vodilicu od 45 cm. Lanac koraka 325 širine 1,3 mm ima izuzetnu brzinu seka. Ovo je veoma snažna motorna testera za visoke zahteve i ekstremna opterećenja. Pogoni je agregat snage od 2,2 kW sa zapreminom cilindra do 51 cm³. Model VGS 4125 PE pripada srednjoj klasi, odličnog dizajna, male mase i visokog stepena udobnosti. Dvotaktni motor najnovije genera-

34 cije ima snagu od 1,85 kW. Rezna garnitura se sastoji od Oregon vodilice 40 cm i Oregon lanca tehnološki unapređenog iz Microlite linije čija šitina iznosi 1,3 mm. Lanac i vodilica obezbeđuju uži sek uz minimalno opterećenje motora. Nova Villager motorna testera VGS 3920 PE, takođe je član Premium segmenta, posebno je prilagođena za najrazličitije izazove prilikom sečenja drveta. Skladan odnos mase i snage, maksimalne performanse i kada inovacija ide zajedno sa dizjnom, rezultati su neizbežni. Primenom najsavremenijih tehnologija i materijala proizveli smo motornu testeru koja čini koncept koji je za generaciju ispred svih. Ovaj model predstavlja savršenu simbiozu maksimalne efikasnosti i elegantne udobnosti u radu. Na ovaj način otvorili smo novu dimenziju sečenja drveta. Mala i lagana testera sa motorom od 1,6 kW, idealna je za pripremu ogrevnog drveta i radu u građevinarstvu. Opremljena je Oregon vodilicom od 35 cm.

Ono što je zajedničko za sve motorne testere jeste to da su namenjene za sečenje drveta. Veoma je važan pravilan izbor motorne testere za izvođenje određenih radnih operacija. Treba uzeti u obzir sve parametre koji utiču na izbor motorne testere.

na je duža vodilica i više snage. U ovim slučajevima upotrebljavati motorne testere čija je zapremina motora prelazi 45 cm³. Pored same snage motora veoma je bitna upotreba kvalitetne rezne garniture kao i to da lanac motorne testere mora biti kvalitetan i uvek oštar.

Ukoliko se radi o pripremi ogrevnog drveta onda za ovakve zahvate mogu se upotrebljavati male lagane motorne testere zapremine motora do 45 cm³ i dužinom vodilice do 40 cm. Jer se u ovakvim slučajevima radi sa oblicama čiji prečnik retko prelazi 25 cm. Takođe one su pogodne za sečenje drveta četinara i mekih lišćara jer je u ovakvim uslovima najmanje opterećenje na lancu motorne testere. Međutim ukoliko je potrebno izvoditi radne operacije u šumi prilikom obaranja većih stabala, onda izbor treba da bude veća, snažnija motorna testera. Ovo pravilo važi i za sečenje tvrdih lišćara, jer u tim uslovima potreb-

Da bi svi ovi uređaji radili besprekorno potrebno je redovno održavanje, tu je servis Villager koji Vas prati originalnim rezervnim delovima i kvalitetnom uslugom. Pored originalnih rezervnih delova u našim servisnim centrima možete pronaći sve tipove vodilica, lanaca, turpije, lančanike i ulja proizvođača Villager i Oregon. Ukoliko se desi neki kvar naš servis će se pobrinuti da Vaš uređaj radi bezbedno, pouzdano i efektivno na duže staze. Jer samo korišćenjem originalnih rezervnih delova mogu se obezbediti maksimalne performanse koje dovode do postizanja najboljih rezultata u radu.

NEMA ZIME! MOTORNE I ELEKTRIČNE TESTERE ODLIČAN KVALITET PRISTUPAČNA CENA JEDNOSTAVNO ODRŽAVANJE

Poslednja vest, upravo je krenula akcija pod sloganom „Villager jesenja akcija 2018 - Za klasu više“.

8.999 00

16.999 00

13.999 00

VET 2035

VBV 230 E

VGS 380 S

ELEKTRIČNA TESTERA

MOTORNI DUVAČ / USISIVAČ

MOTORNA TESTERA

• Jesenja akcija 2018 • Srbija • www.villager.rs

VET 2035 električna testera

8.999 00 • Snaga: 2000 W • Dužina vodilice: 350 mm • Broj zuba: 26 • Brzina lanca: 13.1 m/s • električna kočnica • POKLON Villager® Chainol

Motorne i električne testere

POKLON

VGS 4125 PE motorna testera

VGS 5032 PE motorna testera

18.999

24.999

33.999

• Motor: Villager ®; 38.5 cm³ • Snaga: 1.6 kW • Dužina vodilice: 350 mm • Broj zuba: 26 • antivibracijski sistem • POKLON Villager® 2T ulje Podmetač za testeru VCH 18

POKLON

• Motor: Villager ®; 41.4 cm³ • Snaga: 1.85 kW • Dužina vodilice: 400 mm • Broj zuba: 33 • antivibracijski sistem • POKLON Villager® 2T ulje Podmetač za testeru VCH 18

POKLON

• Motor: Villager ®; 50.9 cm³ • Snaga: 2.2 kW • Dužina vodilice: 450 mm • Broj zuba: 36 • antivibracijski sistem • POKLON Villager® 2T ulje Podmetač za testeru VCH 18 Zaštitne cipele VSS 171 AB

10.999 00

15.499 00

• Snaga: 2400 W • Dužina vodilice: 400 mm • Broj zuba: 28.5 • Brzina lanca: 14 m/s • električna kočnica • POKLON Villager® Chainol

POKLON

• Motor: Villager ®; 25.4 cm³ • Snaga: 0.9 kW • Dužina vodilice: 300 mm • Broj zuba: 22.5 • antivibracijski sistem • POKLON Villager® 2T ulje

• Oprema

Oregon Double Guard rezna garnitura

Oregon® Double Guard rezna garnitura

VGS 410 S motorna testera

VGS 460 S motorna testera

16.399 00

17.399 00

19.699 00

13.999 00

15.999 00

18.999 00

• Motor: Villager ®; 37.2 cm³ • Snaga: 1.2 kW • Dužina vodilice: 350 mm • Broj zuba: 26.5 • super start • POKLON Villager® 2T ulje

POKLON

• Motor: Villager ®; 40.1 cm³ • Snaga: 1.5 kW • Dužina vodilice: 400 mm • Broj zuba: 28.5 • super start • POKLON Villager® 2T ulje

POKLON

• Motor: Villager ®; 45 cm³ • Snaga: 1.7 kW • Dužina vodilice: 450 mm • Broj zuba: 36 • antivibracijski sistem • POKLON Villager® Chainol Villager® 2T ulje

• Oprema

Oregon® Low Pro rezna garnitura

Oregon® Micro-lite rezna garnitura

Oregon® SpeedCut rezna garnitura

Oregon® Double Guard rezna garnitura

Oregon® Pro Am rezna garnitura

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

VGS 500 S motorna testera

21.499 00

20.999 00 Najjača u klasi Nova Villager motorna testera VGS 3920 PE iz premium segmenta posebno je prilagođena za najrazličitije izazove prilikom sečenja drveta. Skladan odnos mase I snage, maksimalne performanse i kada inovacija ide zajedno sa dizjnom, rezultati su neizbežni. Primenom najsavremenijih tehnologija I materijala proizveli smo motornu testeru koja čini koncept koji je za generaciju ispred svih. Ovaj model predstavlja savršenu simbiozu maksimalne efikasnosti I elegantne udobnosti u radu. Na ovaj način otvorili smo novu dimenziju sečenja drveta.

Preporuka Za lak i bezbedan rad sa Villager® testerama preporučijuemo korišćenje Villager® zaštitnih rukavica VPG 14 i VPG 15. Karakteristike • klasa 1 zaštite protiv presecanja (od 0do 20 m/s) • hvatni deo od goveđe kože

Preporuka Za duži radni vek i pouzdan rad Vaše Villager® motorne testere preporučujemo korišćenje Villager® ulja za 2T motore. Villager® 2T ulja dolaze u bocama zapremina: 100 ml; 1 l, 1 l sa dozerom

POKLON

• Oprema

VGS 380 S motorna testera POKLON

VGS 260 S motorna testera

• Oprema ®

VGS 3920 PE motorna testera

VET 2440 električna testera

• Motor: Villager ®; 49.3 cm³ • Snaga: 2.2 kW • Dužina vodilice: 450 mm • Broj zuba: 36 • antivibracijski sistem • POKLON Villager® Chainol Villager® 2T ulje

POKLON

VGS 560 S motorna testera

VGS 620 S motorna testera

23.799 00

34.999 00

• Motor: Villager ®; 56 cm³ • Snaga: 2.35 kW • Dužina vodilice: 450 mm • Broj zuba: 36 • antivibracijski sistem • POKLON Villager® Chainol Villager® 2T ulje

• Motor: Villager ®; 62 cm³ • Snaga: 3.0 kW • Dužina vodilice: 450 mm • Broj zuba: 34 • antivibracijski sistem • dekompresor • POKLON Villager® Chainol Villager® 2T ulje

POKLON

• Oprema

Oregon® Pro Am rezna garnitura

POKLON

Uređaji za održavanje domaćinstva

VBV 230 E Višenamenski uređaj namenjen održavanju dvorišta i javnih površina. Duvač režim Protok vazduha 7.8 m³/min Brzina vazduha 85 m/s Usisivač režim Sakupljač zapremine 50 l Sečivo za usitnjavanje otpada 1:10

Multifunkcijski čistač i seckalice

VBV 230 E motorni duvač / usisivač

VB 5290 E motorni duvač

16.999 00

24.999 00

• Motor: Villager ; 22.5 cm³ • Snaga: 0.7 kW • Maks. protok vazduha: 7.8 m³/min • Maks. brzina izduvavanja: 85 m/s • Zapremina sakupljača: 50 l • Masa: 4.2 kg ®

• Motor: Villager ; 51.7 cm³ • Snaga: 1.5 kW • Maks. protok vazduha: 14.4 m³/min • Maks. brzina izduvavanja: 101 m/s ®

• leđni model • teleskopska cev

• noževi za usitnjavanje

VSS 60 multifunkcijski čistač

VSS 60 čistač snega

84.999 00

14.999 00

79.999 00

• Radna širina: 560 mm • Radna dubina: 400 mm • Daljina izbacivanja: do 11 m

• Motor: Villager ® VGR250H; 212 cm³ • Snaga: 4.1 kW • Raspon točkova: 430 mm • Prečnik točkova: 250 mm • Br. brzina napred: 5 • Br. brzina nazad: 2 • Radna širina čistača: 600 mm • Prečnik četke čistača: 300 mm

• Priključni uređaji Rotacioni čistač; čistač snega; snežni plug; plug sakupljač • Preporuka

• Preporuka

Koristiti Villager zaštitnu opremu ®

• Preporuka

Koristiti Villager zaštitnu opremu ®

VPC 250 S motorna seckalica

VEBV 3000 električni duvač usisivač

6.299

99.999

Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

17.999

• transportni točkovi

Za bezbedan rad sa Villager® motornim i električnim duvačima i usisivačima preporučijuemo korišćenje Villager® antifona VEM 14 i VEM 15.

Karakteristike • zaštita od UV zračenja • prednja i bočna zaštita od opiljaka

Karakteristike • nivo zaštite 28 dB • podešavanje obima

VSS 60 snežni plug

4.999 00

Preporuka

Za bezbedan rad sa Villager® motornim i električnim duvačima i usisivačima preporučijuemo korišćenje Villager® zaštitnih naočara VSG 1, VSG 2, VSG 3, VSG 4.

• Radna širina: 600 mm

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz • Snaga: 2500 W • Maks. prečnik grane: 40 mm • Tip sekača: tanjirasto sečivo • Zapremina sakupljača: 40 l

• noževi za usitnjavanje • teleskopska cev • grabulja

5.499 00

VC 2500 električna seckalica

• Motor: Villager VGR250H; 212 cm³, 4.1 kW • Maks. prečnik grane (centralni sekač): 12 mm • Tip centralnog sekača: nazubljeni valjci • Maks. prečnik grane (bočni sekač): 76 mm • Tip centralnog sekača: leteći noževi • robusna konstrukcija • transportni točkovi • platneni sakupljač

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz • Snaga: 3000 W • Maks. protok vazduha: 16 m³/min • Maks. brzina izduvavanja: 83 m/s • Zapremina sakupljača: 45 l

• Preporuka

VSS 60 sakupljač

Koristiti Villager ® 4T ulje, koristite set za zamenu ulja

• Radna širina: 600 mm

• Preporuka

Koristiti Villager ® 4T ulje

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

Motorni i električni cepači

Motorne prskalice i atomizeri

HLS 5 T horizontalni cepač

28.999

LS 6 T vertikalni cepač

LS 8 T vertikalni cepač

53.999

64.599

• Motor: Monofazni elektro-motor • Snaga: 2200 W • Sila cepanja: 5 t • Kapacitet: 52 cm • Maks. pšrečnik: 250 mm

• Motor: Monofazni elektro-motor • Snaga: 3000 W • Sila cepanja: 6 t • Kapacitet: 106 cm • Maks. pšrečnik: 400 mm

• Motor: Monofazni elektro-motor • Snaga: 3000 W • Sila cepanja: 8 t • Kapacitet: 135 cm • Maks. pšrečnik: 400 mm

• nosač cepača sa točkovima (opciono) • krstasto sečivo (opciono) • ravno sečivo

• krstasto sečivo • ravno sečivo

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

LS 12 T vertikalni cepač

LSP 13 T vertikalni cepač

92.749

161.939

PLS 10 T motorni vertikalni cepač

79.999

• Motor: Trofazni elektro-motor • Snaga: 4000 W • Sila cepanja: 12 t • Kapacitet: 135 cm • Maks. pšrečnik: 400 mm

• Motor: Trofazni elektro-motor • Snaga: 4500 W • Sila cepanja: 13 t • Kapacitet: 110 cm • Maks. pšrečnik: 400 mm

• Motor: Villager ® VGR250H; 212 cm³ • Snaga: 4.1 kW • Sila cepanja: 10 t • Kapacitet: 105 cm • Maks. pšrečnik: 400 mm

• krstasto sečivo • ravno sečivo

• krstasto sečivo (opciono) • ravno sečivo

• Preporuka

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

PS 15 E motorna prskalica

PS 20 motorna prskalica

VS 30 motorna prskalica

20.999 00

21.499 00

35.999 00

• Motor: Villager ®; 25 cm³ • Snaga: 0.7 kW • Zapremina: 15 l • Tip pumpe: pumpa visokog pritiska • Domet: 9 - 12 m\ • Masa: 9 kg

• Motor: Villager ®; 22.6 cm³ • Snaga: 0.75 kW • Zapremina: 20 l • Tip pumpe: pumpa visokog pritiska • Domet: 9 - 12 m • Masa: 9.8 kg

• Motor: Villager ®; 25.6 cm³ • Snaga: 0.65 kW • Zapremina: 30 l • Tip pumpe: pumpa visokog pritiska • Domet: 9 - 12 m • Masa: 21 kg

• Oprema

Set nastavaka (540 + 600 + 714 mm)

Model na kolicima, crevo 10 m

DM 14 P motorna prskalica-atomizer

DM 14 PE motorna prskalica-atomizer

20.999 00

24.499 00

• Motor: Villager ®; 42.7 cm³ • Snaga: 1.25 kW • Zapremina: 14 l • Tip pumpe: potisna • Domet: 6 - 9 m • Masa: 9.2 kg

• Motor: Villager ®; 51.7 cm³ • Snaga: 1.5 kW • Zapremina: 14 l • Tip pumpe: potisna • Domet: 6 - 9 m • Masa: 11 kg

• Oprema

Set za održavanje

Motorni i električni kultivatori

Motorni bušači i burgije

VTB 888 V motorni kultivator

VTB 852 motorni kultivator

79.999 00 • Motor: Villager ® VGR250H; 212 cm³ • Snaga: 4.1 kW • Radna širina: 850 mm • Tip prenosa: varijabilni • Br. brzina napred: 2 • Br. brzina nazad: 1 • Br. rotora: 6

VPH 173 motorni bušač

64.999 00

VPH 43 motorni bušač

38.999 00

• Motor: Villager ® VGR250H; 212 cm³ • Snaga: 4.1 kW • Radna širina: 850 mm • Tip prenosa: kaiš i lanac • Br. brzina napred: 2 • Br. brzina nazad: 1 • Br. rotora: 6

27.999 00

• Motor: Villager ®; 173 cm³ • Snaga: 4.4 kW • Prečnik burgije: od 4” do 14” • Dužina burgije: 600 mm

• Motor: Villager ®; 42.7 cm³ • Snaga: 1.1 kW • Prečnik burgije: od 4” do 10” • Dužina burgije: 600 mm

• isporučije se bez burgije • četvororučni model

• isporučije se bez burgije • dvoručni model

• transportni točkovi

Varijabilni pogon Mehanički sklop za automatsku regulaciju promene broja obrtaja u zavisnosti od opterećenja (model VTB 888 V). • Preporuka

• Preporuka

Koristiti Villager 4T ulje

VTB 851 motorni kultivator

57.999

29.999

• Motor: Villager VGR250H; 212 cm³ • Snaga: 4.1 kW • Radna širina: 850 mm • Tip prenosa: kaiš i lanac • Br. brzina napred: 1 • Br. brzina nazad: 1 • Br. rotora: 6

19.999

• Motor: Villager OHV; 139 cm³ • Snaga: 1.9 kW • Radna širina: 370 mm • Tip prenosa: pužni • Br. brzina napred: 1 • Br. brzina nazad: 0 • Br. rotora: 4

• Motor: Elektro-motor • Snaga: 1400 W • Radna širina: 400 mm • Br. rotora: 4 • Br. obrtaja rotora: 350 rpm • Br. brzina: 1

Koristiti Villager® 4T ulje

VTB 1400 E električni kultivator

• Preporuka

Koristiti Villager 4T ulje

VTB 370 motorni kultivator

• Preporuka

Koristiti Villager 4T ulje

• transportni točkovi

• Preporuka

Koristiti Villager® 4T ulje

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

14” burgija

12” burgija

10” burgija

8” burgija

6” burgija

4” burgija

22.999 00

18.999 00

9.799 00

6.999 00

5.799 00

4.499 00

• Prečnik: 14” (35 cm) • Dužina: 600 mm

• Prečnik: 12” (30 cm) • Dužina: 600 mm

• Prečnik: 10” (5 cm) • Dužina: 600 mm

• Prečnik: 8” (20 cm) • Dužina: 600 mm

• Prečnik: 6” (15 cm) • Dužina: 600 mm

• Prečnik: 4” (10 cm) • Dužina: 600 mm

Preporuka

Motorne kose i trimeri

Za bezbedan rad Vašim Villager® trimerom preporučijuemo korišćenje Villager® zaštitne opreme. Set Villager® zaštitne opreme za korišćenje trimera sadrži: antifone, zaštitne naočare, ili zaštitni vizir, radne rukavice, radnu jaknu, radne pantalone, ili zaštitnu navlaku.

BCM 48 BPE leđna motorna kosa

BCM 48 XCE motorna kosa

BCM 43 XCE motorna kosa

BC 1900 PE motorna kosa

BC 1250 PE motorna kosa

BBC 52 E leđna motorna kosa

49.999 00

45.999 00

27.999 00

23.999 00

22.999 00

• Motor: Mitsubishi; 47.1 cm³ • Snaga: 1.76 kW • Radni zahvat: 430 mm • Sistem prenosa: kardan-sajla • Remen: profesionalni

• Motor: Mitsubishi; 47.1 cm³ • Snaga: 1.76 kW • Radni zahvat: 430 mm • Sistem prenosa: kardan • Remen: profesionalni

• Motor: Mitsubishi; 42.7 cm³ • Snaga: 1.25 kW • Radni zahvat: 430 mm • Sistem prenosa: kardan • Remen: profesionalni

• Motor: Villager ®; 51.7 cm³ • Snaga: 1.3 kW • Radni zahvat: 430 mm • Sistem prenosa: kardan • Remen: profesionalni

•Motor: Villager ®; 42.7 cm³ • Snaga: 1.25 kW • Radni zahvat: 430 mm • Sistem prenosa: kardan • Remen: profesionalni

• Motor: Villager ®; 51.7 cm³ • Snaga: 1.3 kW • Radni zahvat: 430 mm • Sistem prenosa: kardan-sajla • Remen: profesionalni

• laki start • antivibracijski sistem

• laki start • elektronski limitator broja obrtaja • laki start • NGK® svećica

• elektronski limitator broja obrtaja • laki start • NGK® svećica

• antivibracijski sistem • leđni model

• Oprema

Profesionalni remen, 3T nož, Villager ® BC 174 glava

Profesionalni remen, 3T nož, cirkular (24 zuba)

Profesionalni remen, 3T nož

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager 2T ulja ®

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager 2T ulja

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

BC 26 ES motorna kosa

BC 33 ESB motorna kosa

BC 43 EB motorna kosa

BC 1250 S motorna kosa

BC 1900 S motorna kosa

MBC 33 E multifunkcijski trimer

11.499 00

16.999 00

19.999 00

23.199 00

27.999 00

• Motor: Villager ®; 25.4 cm³ • Snaga: 0.75 kW • Radni zahvat: 380 mm • Sistem prenosa: kardan - sajla • Remen: single

• Motor: Villager ®; 32.6 cm³ • Snaga: 0.9 kW • Radni zahvat: 430 mm • Sistem prenosa: kardan • Remen: profesionalni

• Motor: Villager ®; 42.7 cm³ • Snaga: 1.1 kW • Radni zahvat: 430 mm • Sistem prenosa: kardan • Remen: profesionalni

• Motor: Villager ®; 42.7 cm³ • Snaga: 1.25 kW • Radni zahvat: 415 mm • Sistem prenosa: karadan • Remen: profesionalni

• Motor: Villager ®; 51.7 cm³ • Snaga: 1.4 kW • Radni zahvat: 415 mm • Sistem prenosa: karadan • Remen: profesionalni

• deljiva kardanska cev • eko model

• eko model

• Best seller • Basic model

• Motor: Villager ®; 32.6 cm³ • Snaga: 0.9 kW • Radni zahvat: 430 mm • Dužina vodilice: 250 mm • Trimer za živu ogradu: 400 mm • Ekstenzija: 760 mm • Sistem prenosa: kardan • Remen: single • ECO model • deljivi kardan

• Oprema

Single remen, 3T nož

Profesionalni remen, 3T nož

Glava sa silkom, testera, trimero za živu ogradu, ekstenzija

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

Multifunkcijski uređajii

MBBC 52 SS (4in1) multifunkcijski uređaj za voćare

131.999 00

MBBC 48 MSS (4in1) multifunkcijski uređaj za voćare

159.599 00

• Motor: Villager ®; 51.7 cm³ • Snaga: 1.3 kW • Hod tresača: 38 mm • Brzina tresača: 3 m/s • Dužina testere: 240 mm • Tip testere: povratna • Radni zahvat niti: 430 mm • Radni zahvat 3T noža: 255 mm • Dužina ekstenzije: 800 mm

• Motor: Mitsubishi; 47.1 cm³ • Snaga: 1.76 kW • Hod tresača: 38 mm • Brzina tresača: 3 m/s • Dužina testere: 240 mm • Tip testere: povratna • Radni zahvat niti: 430 mm • Radni zahvat 3T noža: 255 mm • Dužina ekstenzije: 800 mm

• Oprema

Glava sa tresačem, glava sa testerom, glava sa trimerom, 3T nož, ekstenzija

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager 2T ulja ®

MBC 1000 XC multifunkcijski uređaj

33.999 00

19.999 00 • Motor: Villager ®; 25.4 cm³ • Snaga: 0.75 kW • Dužina vodilice: 250 mm • Dužina trimera za živu ogradu: 400 mm • Dužina ekstenzije: 760 mm • Sistem prenosa: kardan • Remen: single • Champion® svećica • deljivi kardan

VHV 100 aparat za pranje

VHV 120 aparat za pranje

VHV 130 aparat za pranje

13.499 00

18.499 00

23.999 00

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz • Snaga: 1800 W • Radni pritisak: 90 bar • Maks. pritisak: 135 barž • Dužina creva: 5 m • Protok vode: 432 l/h

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz • Snaga: 2100 W • Radni pritisak: 110 bar • Maks. pritisak: 165 barž • Dužina creva: 5 m • Protok vode: 432 l/h

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz • Snaga: 2500 W • Radni pritisak: 130 bar • Maks. pritisak: 195 barž • Dužina creva: 5 m • Protok vode: 420 l/h

• fiksna četka • turbo mlaznica • posuda za deterdžent

• fiksna četka • turbo mlaznica • posuda za deterdžent • motalica za crevo

• rotaciona četka • fiksna četka • turbo mlaznica

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

EMT 5in1 multifunkcijski uređaj

VAS 1500 P električni areator

22.999 00

VPS 250 R motorni areator

18.499 00

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz • Snaga: 380W / 550W / 750W • Radni zahvat: 330 mm • Dužina vodilice: 200 mm • Dužina trimera za živu ogradu: 440 mm • Dužina ekstenzije: 1000 mm • Remen: single • rotirajuća glava trimera • teleskopski rukohvat • električna kočnica

44.399 00

• Radni napon: 230 V ~ 50 Hz • Snaga: 1500 W • Radna širina: 380 mm • Radna visina/dubina: 20 mm • Zapremina sakupljača: 50 l • Tip kućišta: polipropilensko • Tip pogona: gurajući

• Motor: Villager ® VGR250H; 212 cm³ • Snaga: 4.1 kW • Radna širina: 430 mm • Radna visina/dubina: 25 mm • Zapremina sakupljača: 50 l • Tip kućišta: metalno • Tip pogona: gurajući

• valjak prozračivača • cilindar sa sečivima

• Oprema

Single remen, glava sa testerom, glava sa trimerom za živu ogradu, ekstenzija

Single remen, glava sa testerom, glava sa silkom, glava sa trimerom za živu ogradu

• Preporuka

Koristiti smešu goriva i Villager® 2T ulja

Koristiti Villager® zaštitnu opremu

Koristiti Villager ® 4T ulje; koristiti Villager® zaštitnu opremu

Potrošni materijal za testere

Jedan za sve! jedna baterija za sve uređaje jedan punjač za sve uređaje

VCHT 930 trimer za živu ogradu

6.499 00

25.2V/2Ah baterija

5.599 00

• Vreme rada: do 40 min. • Dužina sečiva: 530 mm • Prečnik sečenja: 20 mm

• Tip baterije: Li-ion • Napon baterije: 25.2 V • Kapacitet baterije: 2 Ah

25.2V punjač

Potrošni materijal za Villager® testere

2.999 00 • Tip punjača: brzi punjač • Snaga: 75 W • Vreme punjenja (25.2V2Ah): 72 min.

Vodilica

VET 2000 P VET 2440 VET 2035 VGS 260 S

• Karakteristike: metalni nosač sečiva

• Karakteristike: Samsung® baterijske ćelije

• Karakteristike: Brzi punjač

• Napomena: isporučuje se bez punjača i baterije

VGS 380 S VGS 380 E VGS 410S

VCPS 910 teleskopska testera

10.999 00 • Vreme rada: do 40 min. • Broj zaseka: do 52 • Dužina vodilice: 300 mm • Dohvat: 190 - 265 cm • POKLON Villager® Chainol

VCPHT 920 teleskopski trimer za živu ogradu

8.999 00 • Vreme rada: do 40 min. • Dužina sečiva: 530 mm • Prečnik sečenja: 20 mm • Dohvat: 190 - 265 cm

VCGT 940 trimer za travu

4.999 00 • Vreme rada: do 20 min. • Radni zahvat: 280 min • Tip cevi: teleskopska • Prečnik niti: 2 mm

POKLON

VGS 460 S VGS 460 E VGS 500 S VGS 560 S VGS 560 E VGS 620 S VGS 3920 PE VGS 4125 PE VGS 5032 PE

• Karakteristike

• Karakteristike:

Teleskopski rukohvat

Rotirajuća glava (90°), graničnik za biljke

• Napomena

• Napomena: isporučuje se bez punjača i baterije

Isporučuje se bez punjača i baterije

Lanac

Model

140SDEA041 - Double Guard; 35 cm; 3/8; 1.3 mm 160SDEA041 - Double Guard; 40 cm; 3/8; 1.3 mm 140SDEA041 - Double Guard; 35 cm; 3/8; 1.3 mm 120SDEA041 - Double Guard; 30 cm; 3/8; 1.3 mm 140SDEA041 - Double Guard; 35 cm; 3/8; 1.3 mm 140SDEA041 - Double Guard; 35 cm; 3/8; 1.3 mm 160SDEA041 - Double Guard; 40 cm; 3/8; 1.3 mm 188PXBK095 - Pro Am; 45 cm; 325; 1.5 mm 188PXBK095 - Pro Am; 45 cm; 325; 1.5 mm 188PXBK095 - Pro Am; 45 cm; 325; 1.5 mm 188PXBK095 - Pro Am; 45 cm; 325; 1.5 mm 188PXBK095 - Pro Am; 45 cm; 325; 1.5 mm 188SFHD009 - Pro Am; 45 cm; 3/8; 1.5 mm 140SDEA041 - Double Guard; 35 cm; 3/8; 1.3 mm 160MLBK041 - Micro-lite; 40 cm; 325; 1.3 mm 180TXLBK095 - Speed Cut; 45 cm; 325; 1.3 mm

91VXL052E 26 zuba 91VXL057E 28.5 zuba 91VXL052E 26 zuba 91PX045E 22.5 zuba 91VXL053E 26.5 zuba 91VXL053E 26.5 zuba 91VXL057E 28.5 zuba 21LPX072E 36 zuba 21LPX072E 36 zuba 21LPX072E 36 zuba 21LPX072E 36 zuba 21LPX072E 36 zuba 73LPX068E 34 zuba 91VXL052E 26 zuba 95VPX066E 33 zuba 95TXL072E 36 zuba

Turpija Korak 3/8; 1.3 mm 3/8; 1.3 mm 3/8; 1.3 mm 3/8; 1.3 mm 3/8; 1.3 mm 3/8; 1.3 mm 3/8; 1.3 mm 325; 1.5 mm 325; 1.5 mm 325; 1.5 mm 325; 1.5 mm 325; 1.5 mm 3/8; 1.5 mm 3/8; 1.3 mm 325; 1.3 mm 325; 1.3 mm

Vam poklanjaju!

Uz svaku kupljenu vodilicu na poklon dobijate ulje za podmazivanje rezne garniture. Uz svaki kupljen lanac na poklon dobijate odgovarajuću turpiju.

Model 5/32 4 mm 5/32 4 mm 5/32 4 mm 5/32 4 mm 5/32 4 mm 5/32 4 mm 5/32 4 mm 3/16 4.8 mm 3/16 4.8 mm 3/16 4.8 mm 3/16 4.8 mm 3/16 4.8 mm 7/32 5.5mm 5/32 4 mm 3/16 4.8 mm 3/16 4.8 mm

Motorne testere već od

Motorne kose

13.999

već od

11.499

Dogodilo se, dogodiće se Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

JESENJA AKCIJA

Svetsko prvenstvo drvoseča

Prskalice već od

Kultivatori

11.499

Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

već od

19.999

Reprezentacija drvoseča Srbije na Svetskom prvenstvu šumskih radnika sekača motornom testerom održanom u norveškom gradu Lillehammer, osvojila je bronzanu medalju. Uspeh je postignut u disciplini „Relay race“ odnosno štafetna trka, sa osvojenih 1262 poena. Na ovom prvenstvu u Norveškoj, učestvovalo je oko 150 takmičara iz 28 zemalja sveta, a našu zemlju su predstavljali: takmičari Milan Zujić i Ljuban Žilić (JP Vojvodinašume), Marko Nešković i Goran Čamagić (JP Srbijašume), Boban Milovanović kao selektor reprezentacije, i Ivan Tomašević, tim lider ovog sastava. Treći u svetu veliki je uspeh naših reprezentativaca s obzirom

DVORIŠTE JE LEPŠE uz

ZA KLASU VIŠE!

Za više informacija obratite se vašem lokalnom Villager dileru Villager® dileri su edukovani i stručni zastupnici Villager® proizvoda koji će najbolje razumeti Vaše potrebe za određenim uređajem i tako pronaći najbolje rešenje za Vas.

* Navedene cene su neobavezujeće, preporučene maloprodajne cene izražene u dinarima sa uračunatim PDV-om. Copyright © 2018 Villager® zadržavamo pravo na promenu, pravo na moguće štamparske greške pri navođenju tehničkih podataka i opisa priložene robe. Slike proizvoda u katalogu mogu biti različite od pravog izgleda uređaja.

na to da su rezultati ostvareni u sportu koji karakteriše vrhunska veština i preciznost, koji se meri desetinkama sekundi, gde se radi na drvetu za koje nikad ne znate kako će reagovati. Najbolji rezultat na svetskom prvenstvu ostvarila je reprezentacija Belorusije, dok je u individualnoj konkurenciji najbolji takmičar bio Nemac Marko Trabert. Delegacija naše reprezentacije je tokom prvenstva ostvarila brojne kontakte sa željom da se na narednoj skupštini da podrška za izbor Srbje kao sledećeg domaćina ovog prvenstva.

Prvo Savetovanje “Rezistentnost korova i useva na herbicide: stanje i perspektive” Glavni odbor Herbološkog društva Srbije odlučio je da 2. novembra (kompleks „Ribarsko ostrvo“) organizuje savetovanje “Rezistentnost korova i useva na herbicide: stanje i perspektive”. Cilj ovog skupa treba da bude transfer najnovijih informacija o stanju i predlogu mera za upravljanje rezistentnošću korova na herbicide, uključujući najnovija saznanja o usevima tolerantnim na herbicide. Savetovanje je prvenstveno namenjeno predstavnicima krupnijih poljoprivrednih gazdinstava i njihovih udruženja, zadrugama, poljoprivrednim apotekama, medijima, stručnjacima zaštite bilja i ratarstva, predstavnicima savetodavnih službi, in-

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

dustrije pesticida, kompanija koje poseduju hibride tolerantne na pojedine herbicide, naučnih instituta, fakulteta, nadležnih ministarstava i sekretarijata, kao i drugih subjekata koji su povezani sa ovom problematikom.

XV savetovanje o zaštiti bilja Društvo za zaštitu bilja Srbije organizuje XV savetovanje o zaštiti bilja na Zlatiboru u periodu od 26. do 30. novembra 2018. godine. Prvo obaveštenje sa pozivom za dostavu rezimea koje se nalazi i na sajtu www.plantprs.org.rs. U okviru savetovanja biće obrađene sledeće tematske celine: • Zaštita ratarskih i povrtarskih biljaka • Zaštita voćaka i vinove loze • Zaštita šuma, ukrasnog i lekovitog bilja • Održiva primena pesticida, kao i predavanja po pozivu: • Slobodan Milenković: Zaštita bilja u održivim sistemima poljoprivrede • Dragica Brkić i Lidija Ristć Matjević: Status aktvnih supstanci sredstava za zašttu bilja u Evropskoj uniji i Srbiji • Mario Lešnik: Koncept 0,0 rezidua - mogućnost za veliko smanjenje ostataka pesticida u voću • Zvonimir Ostojić: GLIFOSAT - 40 godina primjene i

• •

gdje smo sada? Jovan Dobrosavljević i Čedomir Marković: Značaj lisnih minera u šumama Srbije Aleksandra Ignjatović Ćupina i sar.: Upotreba insekata u ishrani ljudi i domaćih životnja – prednost i perspektive

Za savetovanje su važni datumi: • Rok za dostavu rezimea: 4. 9. 2018. godine • Rok za prijavu promocije knjiga i naučnih projekata: 4. 9. 2018. godine • Rok za korekciju rezimea prema zahtevima recenzenta i dostavljanje konačnog teksta rezimea: 17. 9. 2018. godine • Rok za prijavljivanje i izbor termina za prezentaciju pomažućih članova: 28. 9. 2018. godine • Rok za Drugo obaveštenje sa preliminarnim programom Skupa: 5. 10. 2018. godine (slanje isključivo putem e-mail-a)

Proizvodnja pčelinjeg otrova – odlična poslovna prilika

Izvor: Srbijadanas, 2. jul 2018.

Poznata činjenica je da se od pčelarstva može dovoljno zaraditi da se prehrani četvoročlana porodica, ukoliko imate 100 košnica. Ono što je manje poznato jeste koliku zaradu donosi proizvodnja pčelinjeg otrova – Apitoksina. Potražnja za njim nije velika, ali u svetu cena za kilogram dolazi i do 140 hiljada evra. Pčelar Goran Stanojević proizvodi med i ima 120 košnica. Poslednjih godina posvetio je pažnju proizvodnji pčelinjeg otrova. Osmislio je način na koji će prikupljati otrov, na licu mesta, ispred same koš-

nice. Posebnim kolektorskim pločama prikuplja otrov, koji se kasnije kristališe i kada tečnost ispari ostaje suva materija. „Pre struganja, da bismo dobili čist pčelinji otrov, moramo svaku nečistoću ukloniti sa ovog stakla, pa tek onda vršiti struganje samog pčelinjeg otrova koje radimo u kontrolisanim uslovima“ objašnjava Goran. Pčelinji otrov se može skidati i u kućnim uslovima uz zaštitne rukavice i masku. Čuva se u tamnim posudama na temperaturi do minus 20 stepeni Celzijusa.

54 Profesor dr Mića Mladenović sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu smatra da je potrebna veća saradnja nadležnih organa, struke i nauke kako bi se ova oblast razvila. “Ako želimo da napravimo novi biznis i iskorak u eksploataciji pčelinjeg otrova, mi moramo mnogo više da uradimo u saradnji sa resornim ministarstvima i sa strukom i naukom. Po sastavu, pčelinji otrov se može koristiti u apiterapiji,

u lečenju ljudi od različitih bolesti” rekao je Mladenović. Za razliku od Srbije, u svetu postoji potreba za pčelinjim otrovom, pa su sve traženiji preparati dobijeni na bazi pčelinjeg otrova, kao i ploče za sakupljanje i apikomore. “Mnogo pomaže kod oboljenja kardiovaskularnog sistema, kod neuroloških bolesti, nekih lakših psihičkih stanja, kod reu-

matskih bolova, multiple skleroze, parkinsonove bolesti” kaže apiterapeut dr Sanja Stanojević. Sakupljanje pčelinjeg otrova ne zavisi od klimatskih uslova i nije potrebno seljenje pčela. Jedan kilogram ovog pčelinjeg proizvoda može se dobiti od 300 košnica. Na svetskoj berzi cena je različita i zavisi od čistoće. Prelazi 100.000 evra za kilogram, a najviše ga proizvode Argentinci, Brazilci i Kinezi.

Izvoz meda porastao u odnosu na prethodnu godinu

Istraživači otkrili novih 27 virusa pčela Izvor: Agroklub

Međunarodni tim istraživača otkrio je 27 novih virusa pčela. Veruje se da će im ovo otkriće pomoći da stvore strategije, kojima će sprečiti širenje patogena među ovim oprašivačima. Kako bi istražili viruse, naučnici su sakupili uzorke DNK i RNK, koji su zaduženi za sintezu proteina, iz 12 vrsta pčela, iz

devet zemalja širom sveta. Potom su razvili novu tehniku, kojom su utvrdili neke od poznatih virusa, ali i 27 novih. Otkriveni su i isti virusi, u različitim vrstama pčela. Jedan od virusa koji je otkriven je

sličan onome koji se može naći kod biljaka. Veruje se da pčele “zarade” virus sa biljke, koji potom šire na druge biljke i tako ugrožavaju, pre svega poljoprivredne useve.

Italijanska asocijacija pčelara traži zabranu uvoza meda iz Kine

Izvor: eKapija, 16. jul 2018.

Izvoz meda u prvih pet meseci 2018. bio je za 6% veći u odnosu na isti period prošle godine. Izvezene su 852 tone meda, vredne 4 mil USD, a najveća izvozna tržišta su Norveška i Italija, dok je izvoz u SAD i Makedoniju višestruko povećan. Kako navode iz Privredne komore Srbije, firme registrovane za izvoz meda i proizvoda od meda prošle godine su izvezle 2.538 tona meda u vrednosti od 9,8 mil USD, najviše u Italiju, Norvešku i Nemačku. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, 2017. je u Srbiji bilo 849.000 košnica, 43% više nego 2011. i sedam procenata više nego 2016. Očekuje se dalji rast broja košnica u Srbiji, jer se sve više lju-

Izvor: eKapija

di bavi pčelarstvom. Ove godine, proizvodnja bagremovog i lipovog meda bolja je nego prethodne, ali je proizvodnja suncokretovog meda manja zbog obilnih kiša. Iz PKS-a ističu da je srpski med posebno kvalitetan, a izvoz na velika i zahtevna tržišta potvrda je kvaliteta ovog proizvoda. Takođe navode da je med u perspektivi velika izvozna šansa Srbije, jer je cela zemlja pogodna za razvoj pčelarstva. “Glavna dobit u ovoj privrednoj grani nije samo proizvodnja meda, već i oprašivanje biljnih kultura. Istraživanja u svetu potvrdila su da se pravilnom upotrebom pčela

u oprašivanju, uz ostale mere, prinos povećava od 60 do čak 100%” navode iz PKS-a. U Privrednoj komori Srbije već deceniju i po aktivna je Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda koja okuplja sve relevantne privredne subjekte iz ove branše. Nizom inicijativa i aktivnosti Grupacija podržava unapređenje razvoja i jačanje domaćeg pčelarstva. U okviru Grupacije za pčelarstvo u toku je izrada Programa razvoja privrednog pčelarstva, a predloženo je i da se razmotri formiranje Instituta za pčelarstvo, jer je Srbija jedina zemlja u okruženju koja ga nema.

Nacionalna unija italijanskih asocijacija pčelara traži zabranu uvoza meda iz Kine, što je kako navode, u interesu italijanskih proizvođača i potrošača. U dokumentu koji je upućen Ministarstvu poljoprivrede navedeno je da standardi za med u Kini ne odgovaraju standardima EU i Italije. Tako, prema evropskim standardima, med je definisan kao proizvod koji proizvode pčele, u koji je zabranjeno dodavanje stranih sustanci ili uklanjanje polena i drugih prirodnih komponenti iz njega. S druge strane, propisi u Kini omogućavaju industrijsku preradu meda, što značajno menja njegove karakteristike. Takođe je napo-

menuto da, kako je tokom poslednjih 15 godina u pčelarstvu u mnogim zemljama došlo do krize, Kina stalno povećava proizvodnju meda, s neznantim porastom broja pčelinjih zajednica. To je razlog što italijanski proizvođači sumnjaju da se pod deklaracijama prirodnog meda u Kini povećava proizvodnja zamena iz različitih sirupa i da Kina snosi veliki deo krivice zbog činjenice da je med u svetu postao jedan od najčešće falsifikovanih proizvoda. Prema procenama američkih stručnjaka, med je na trećem mestu na listi ovih proizvoda posle mleka i maslinovog ulja.

57 krupne izrasline - tuberozitete i sitnije izrasline – nodozitete. Te izrasline sprečavaju kretanje sokova i uzrokuju sušenje korena. Iz jaja se razvijaju vaši koje obrazuju kolonije na naličju lista, tokom leta deo vaši migrira na koren gde završavaju razvoj. U jesen seksualno zrele ženke polažu zimska jaja na nadzemne delove loze. Filoksera ima kod nas 4 - 9 generacija godišnje.

Aveti iz prošlosti ponovo među nama Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede Zoran Radovanović, dipl. inž. poljoprivrede

„Filoksera se raširila po čitavom evropskom kontinentu u roku od dve decenije, od prve pojave u Francuskoj i Velikoj Britaniji 1863.godine. Na ovu pojavu stručna javnost u Srbiji je upozoravala još 1874.godine. Uprkos upozorenjima, konkretne i obavezujuće mere nisu propisane sve dok zaraza nije zahvatila i naše krajeve. Filoksera je u Srbiji prvi put zabeležena 1882. godine u smederevskim vinogradima i to na potesu Papazovac. Iste godine se proširila i na vinograde u ataru Požarevca, kao i u atarima sela Seone, Novog Adžibegovca (danas Novo Selo kod Smederevske Palanke), Lučice i Prugova. Do 1885. je zahvatila vinograde pojedinih opština u Beogradskom, Smederevskom, Kragujevačkom, Požarevačkom i Krajinskom okrugu. U narednih deset godina se proširila uništivši vinograde širom Srbije. Tako je do 1897. godine stradao značajan deo najvažnijih vinogradarskih krajeva. Prve državne mere u borbi protiv ove opake zaraze započele su odmah po njenoj pojavi

na teritoriji Kraljevine Srbije. Već 1. januara 1883. godine donet je Zakon o merama protivu filokserne zaraze, a 27. juna 1884. godine Kraljevina Srbija je pristupila Konvenciji o filokseri koja je zaključena u Bernu 3. novembra 1881. godine između Austrougarske, Nemačke, Francuske, Portugalije i Švajcarske. Već 1885. godine donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o merama protivu filokserne zaraze. Navedenim zakonima je propisana zabrana uvoza vinove loze i svih njenih delova, izuzev grožđa za jelo, očišćenog od lišća i propisno spakovanog. Takođe, zabranjen je uvoz različitog vinogradarskog alata i opreme, izuzev za potrebe Ministarstva narodne privrede, kao i stroga kontrola uvoza i provoza biljaka, delova biljaka i predmeta kojima se zaraza mogla širiti. Carinici su bili dužni da vode spisak zaraženih mesta u zemlji i u inostranstvu. On je predviđao i nadzor nad svim vinogorjima, kao i postupke u slučaju utvrđene zaraze i kazne za prekršioce. U skladu sa

ovim Zakonom formirana je Stalna komisija za borbu protivu filoksere koja je započela iste godine sa radom. Na njeno čelo postavljen je dr Lazar Dokić. Komisija je dobila nadležnost da preporučuje ministarstvu sve potrebne mere i nadzire stanje vinograda. Pravila za rad Komisije i izveštača su doneta 1885. godine. U to vreme, na čelu komisije se nalazio dr Sima Lozanić, profesor Velike škole. Njeni ostali članovi su bili Lazar R. Jovanović, načelnik Ministarstva narodne privrede, Milutin M. Savić, upravnik Vinodeljsko-voćarske škole u Bukovu, Borisav Todorović, profesor trgovačke škole, Živko A. Škorac, sekretar Ministarstva narodne privrede, dr Dimitrije Milićević, lekar grada Niša, Petronije Savić, činovnik Direkcije državnih železnica. Istovremeno su izabrani i komesari za ispitivanje vinograda u pojedinim krajevima, kao i 28 izvestilaca iz pojedinih krajeva…“ (Gordana Garić Petrović, Istorijski institut Beograd “Suzbijanje filoksere u kraljevini Srbiji“).

Filoksera je doneta iz Amerike 1833. godine prvo u Englesku, a kasnije 1840. godine u Francuskoj izaziva propadanje gotovo svih vinograda. Ubrzo se proširila i na celu Evropu uzrokujući propadanje čitavih vinogorja. Mnogi su vinogradi potpuno propali, pa je tih godina zabeleženo više hiljada samoubistava francuskih vinogradara. Takođe se registruje odlazak mnogih vinogradara i težaka u prekomorske zemlje. Na evropskim lozama parazitirala je koren u vidu tumora koji su trulili i na taj način je propadao ceo čokot. Na američkim lozama parazitirala je list, dok je koren sa tvrđom plutastom masom koju vaš nije mogla da probuši ostajao čitav. Ova osobina iskorišćena je da se evropska loza kalemi na američku podlogu i tako se sačuvala od potpunog propadanja. Šta je filoksera? Filoksera vinove loze, Phylloxera vastatrix, je vaš dužine od 0,7 - 1,4 mm žuto smeđe boje. Morfološki se razlikuje više sojeva. Na evropskoj lozi kompletan razvoj vaši obavlja se na korenu, partenogenetski, prezimljava u obliku larve. Na američkoj lozi prezimljavaju zimska jaja na nadzemnim delovima biljke. Na evropskoj lozi filoksera većinom napada samo koren. Sisanjem na korenu uzrokuje

U Francuskoj se smatra da filoksera nema uslova za razvoj na peskovitom zemljišta koje sadrži manje od 5% ilovastih čestica, ili se tokom zime nalazi pod vodom duže od 40 - 60 dana. Sredinom osamdesetih godina u Italiji je pronađena zaraza lišća evropske loze filokserom. Ubrzo zatim tu pojavu zapažaju i u Istri (Hrvatska) na nekim kultivarima vinove loze. Poslednjih godina registuje se i u Srbiji. Simptomi se uočavaju na naličju lista u vidu izraslina u kojima se nalazi vaš. Vaš rilicom buši list i iz njega siše sokove iscrpljujući biljke. Na naličju listova (donjoj strani lista) nastaju nabrekline u kojima žive vaši, a na licu lista se nalazi maleni otvor. Te se nabrekline jasno razlikuju od nabreklina lozine grinje čije su izrasline na licu lista (gornjoj strani lista). Koren većine vrsta američke loze (Vitis riparia, Vitis berlandieri, Vitis rupestris, Vitis labrusca) te koren mnogih hibrida otporan je ili tolerantan na napad filoksere iz gore spomenutih razloga, pa ona ne prouzrokuje štete na tom korenu. Sredinom osamdesetih godina u Italiji je pronađena zaraza lišća evrop-

ske loze filokserom. Ubrzo zatim tu pojavu zapažaju i u Istri (Hrvatska) na nekim kultivarima vinove loze. Poslednjih godina registuje se i u Srbiji. Iako za sada prema stručnjacima ta pojava nije štetna, ona ukazuje da se filoksera, kao i druge štetočine može prilagoditi različitim uslovima. Pa, ako se mogla prilagoditi lišću evropske loze, možda postoji mogućnost prilagođavanja i korena američke podloge, šta bi dovelo do velikih problema u zaštiti vinograda. Na kalemljenoj lozi suzbijanje nije potrebno (za sada!!!). U matičnjacima podloga američke loze napad Phylloxera vastatrix suzbija se zimskim prskanjem tokom mirovanja vegetacije kombinacijom sredstava na bazi mineralnog ulja i bakra (Nitropol S + Funguran OH ili Fungohem SC ili Cuprablau Z Ultra...) koja uništavaju zimska jaja. U početku pojave larvi na lišću koriste se odgovarajući insekticidi na bazi tiametoksama (Actara 25 WG, Amos...). Zato, poruka vinogradarima. Oprez, jer se nikad ne zna šta donosi nova sezona.

Nove odredbe EU o upotrebi antibiotika u veterini

Stočarski kutak

Izvor: EurActiv

Zemlje koje nisu članice EU a izvoze životinje i proizvode životinjskog porekla u blok moraće da poštuju nove propise o veterinarskim lekovima odnosno o upotrebi antibiotika, navela je Evropska komisija. Treće zemlje upozoravaju da bi to moglo da bude u suprotnosti

Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Tov junadi isplativ - raditi na povećanju broja grla Zahvaljujući ugovorenom izvozu za Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate, Rusku Federaciju i Izrael, živnulo je tovno govedarstvo u Srbiji, kojim se bavi više od 6.000 gazdinstava. Veća tražnja izazvala je povećanje cene žive mere za 20% i ona je sada od 2,20 do 2,40 EUR za kilogram. Poskupela je i junetina u mesarama – sa 720 na 800 dinara. Stočari u Banatu ocenjuju da je povoljan trenutak da država dodatno podstakne tov. Samo kontingent odobren za Tursku je 5.000 tona goveđeg mesa, ali se u oborima naših proizvođača i na pašnjacima, međutim, oseća nedostatak grla. “Šansu za izvoz imamo, ali nećemo je iskoristiti bez povećanja broja junadi. Neophodno je da dođemo do novih krava i junica i da nam se omogući lakši

uvoz teladi iz susednih zemalja, prvenstveno Rumunije, Mađarske i Hrvatske, gde su ona jeftinija” kaže Miroslav Kovačević iz Aleksandrova, u srednjobanatskoj pograničnoj opštini Nova Crnja, koji trenutno u tovu ima stotinu junadi. Njegov kolega Raša Sori, iz Torka u susednoj opštini Žitište, koji sprema isporuku turnusa od 40 grla, takođe ističe da je izvoz doprineo da cena junadi poraste. “Hrana je jeftina i tov se isplati, a zarada je trenutno od 100 do 150 EUR po grlu. Bojim se, međutim, da je sve kratkoročno i da bez ozbiljnijih državnih subvencija nećemo iskoristiti situaciju na svetskoj pijaci” kaže Sori. Čedomir Keco iz novosadskog udruženja Agroprofit ukazuje da imamo 32.000

sa pravilima STO i da ima ozbiljne posledice po svetsku trgovinu. Ključna stvar u novim propisima je borba protiv antimikrobne otpornosti (AMR) uvođenjem strogih ograničenja za davanje antibiotika životinjama. Kada je reč trećim

Svinjetinu uvozimo iz Španije, piletinu iz Francuske Izvor: eKapija, 27. jul 2018

grla za izvoz, ali da otkupna cena ne sme biti prepuštena klanicama koje obavljaju uslužno klanje i izvoz. Takođe, smatra da sistem “krava-tele” sa ispašom može da podstakne i poveća proizvodnju junadi. “Tako bi se više iskoristili pašnjaci u Srbiji kojih ima oko 400.000 hektara, uz smanjenje troškova za ishranu stoke” ističe Keco, koji je u okolini Zrenjanina upravo promovisao farmere iz Francuske, nakon što su dobili preporuku naših državnih organa za plasman stare evropske rase goveda salers, da bi se oplemenilo tovno govedarstvo u Srbiji. Proizvođači tovnih junadi osnovali su udruženje koje trenutno ima 30 članova. Ministarstvo za poljoprivredu najavilo je otvaranje edukativnog centra, najverovatnije u Temerinu.

Za uvoz četiri vrste mesa u 2017. godini Srbija iskeširala 74,2 miliona evra. Iako srpske vlasti pokušavaju da nađu nova tržišta za izvoz mesa iz Srbije, statistika je neumoljiva i pokazuje da ga nemamo dovoljno ni za sopstvene potrebe, jer smo u 2017. godini na uvoz govedine, svinjetine, ovčetine i kokošjeg mesa potrošili 74,27 miliona evra. Koliko je zamrznutog mesa stiglo ilegalnim putem, o tome statistika ne postoji, ali poslednji primer zaplene 23 tone mesa iz Brazila pokazuje da se na srpskim tanjirima može naći i švercovano meso isteklog roka trajanja i sumnjivog kvaliteta. Legalnim putem prošle godine najviše smo uvezli svinjetine (26.026 tona), u vrednosti od 61 milion evra. Svinjetinu smo najviše uvozili iz Španije (12.648 tona), za šta je iskeširano 31,5 miliona evra, i Nemačke (6.343 tone), u vrednosti 13,6

miliona evra. Na srpsko tržište prošle godine ušlo je i 10.823 tone kokošjeg mesa, u vrednosti od 8.123.000 evra, i to najviše iz Francuske (3.869 tona), Nemačke (2.720 tona), Poljske (1.591 tona) i BiH (1.066 tona). Dok sa jedne

zemljama koje izvoze životinje ili proizvode životinskog porekla u EU, u dokumentu o kome je postignut sporazum navodi se da će i oni morati da ispunjavaju odredbe o upotrebi antibiotika.

Izvor: Kurir, 16. avgust 2018.

strane srpske vlasti ugovaraju izvoz govedine u Tursku, istovremeno je za uvoz 1.098 tona goveđeg mesa u 2017. isplaćeno 4,3 miliona evra, i to najviše prodavcima iz Austrije, Holandije i Italije.

Prekomeran ribolov u trećini svetskih okeana

Izvor: RTV

U jednoj trećini svetskih okeana izlov ribe je preteran, a globalna potrošnja ribe je na istorijski najvišem nivou, navode Ujedinjene nacije u današnjem izveštaju, upozoravajući na pretnju održivosti tog ključnog izvora proteina za milione ljudi širom sveta. Prekomeran ribolov je naročito izražen u delovima sveta u razvoju, gde se mnogi ljudi već bore s problemom obezbeđivanja dovoljno nutritivne hrane, piše u izveštaju Organizacije UN za

hranu i poljoprivredu (FAO). “Prisutan je preveliki pritisak na morske resurse i potrebna je znatno veća posvećenost vlada na poboljšanju stanja u njihovim industrijama ribolova”, izjavio je Manuel Barange, direktor Odeljenja FAO za ribarstvo i akvakulturu. “Predviđamo da će Afrika u budućnosti morati da uvozi ribu”, rekao je on za Fondaciju Tomson Rojters, dodajući da bi nestašica mogla da prouzrokuje skok cena, što bi nesrazmerno mnogo više pogodilo siromašne nego bogate. Barange je dodao da Afrika ima veliki potencijal za akvakulturu, ali da joj je potrebna podrška u pogledu finansija, uzgoja i isporuke ribe. Na globalnom nivou, procenat izlovljene ribe u magacinima je porastao do neodrživog nivoa od 33,1 odsto u 2015. godini, sa 31,4 procenta u 2013. godini i 10 odsto u 1974. Potrošnja ribe je dostigla istorijski rekord od 20,2 kg po osobi u odnosu na devet kilograma 1961. godine, navodi se u izveštaju i dodaje da se očekuje dalje povećanje potrošnje s rastom

Magarcima na Santoriniju zabranjen prekovremeni rad

Izvor: HINA

Vlasti idiličnog grčkog ostrva Santorini odlučile su da zaštite mazge i magarce koji po paklenoj vrućini nose turiste po oštrim uzbrdicama ostrva. Gradske vlasti su objavile rezultate uspešnog sastanka aktivista i vlasnika životinja u cilju poštovanja prava ovih životinja. Nakon što se na društvenim mrežama pojavio snimak gazde koji mlati

svog magarca, u petak je organizovan protestni skup koji je završio metežom, a kada su se strasti primirile, vlasti su objavile niz mera za zaštitu magaraca. Životinjama će se ubuduće morati da bude osigurano dovoljno hrane i vode, kao i odmor u hladu, magareći radni sati i nosivi teret biće ograničeni, a vlasnici koji to ne poštuju biće kažnjeni.

svesti potrošača u pogledu brige o vlastitom zdravlju. Trenutno, 3,2 milijarde ljudi se oslanja na ribu, koja u njihovom unosu životinjskih proteina u ishrani učestvuje sa skoro 20 procenata. Uzgoj ribe u ribnjacima ili akvakultura – najbrže rastući poljoprivredni sektor u proteklih 40 godina u velikoj meri je zaslužan za povećanje dostupnosti ribe u svakodnevnoj ishrani, ističe FAO. Sa daljim smanjenjem izlova na otvorenom moru, sve više zemalja će se okretati razvoju farmi ribnjaka. Vlada u Alžiru podstiče farmere u Sahari da gaje ribu kako bi povećali svoje prihode i proizvodnju ribe. Kritičari međutim kažu da to može naneti štetu životnoj sredini i doneti bolesti i širenje invazivnih životinjskih vrsta u divljini, dok Barange tvrdi da je rešenje u “odgovarajućoj regulativi, zakonodavstvu, nadzoru i kontroli”.

Kako je kukuruz osvajao svet Radenko Gajić, novinar

Mnogostruka upotreba kukuruza u stočarstvu, prehrambenoj, hemijskoj, farmaceutskoj i drugim industrijskim granama, uslovila je da bude najrasprostranjenija od svih gajenih biljaka na našim prostorima. Uz sve ostale primene, najmasovnije se koristi kao stočna hrana, a duga je i vekovna tradicija njegovog prisustva na ljudskoj trpezi i to najčešće u osnovnom obliku, kao hleb. U poslednje vreme od kukuruza se proizvodi i biogorivo za automobilske motore. U našoj zemlji se godišnje proizvede od šest do devet miliona tona kukuruza, od čega više od polovine u Vojvodini. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo na svojim oglednim poljima, na Rimskim šančevima, stvara nove hibride kukuruza visokih prinosa, koji se seju na poljima širom sveta.

U Evropu je kukuruz doneo Kristifor Kolumbo, 15. marta 1493. godine, vrativši se svog prvog putovanja, kada je otkrio Ameriku, a pored kukuruza doneo je i krompir, suncokret, čokoladu (kakaovac) i duvan. Na svoje prvo putovanje, kada je stigao do Srednje Amerike, Kolumbo je krenuo 3. avgusta 1492. godine iz španske luke Palos. Posle dva meseca plovidbe, 12. oktobra, ugledao je kopno i iskrcao se u Bahami, u mestu koje je nazvao San Salvador. Već 5. novembra 1492. zapisao je u svom dnevniku da je „kukuruz ukusan i da svi ljudi u toj zemlji od njega žive”*. U narodu Inka kukuruz je slavljen kao božanstvo, a bogovima plodnosti i boginji mladog kukuruza Xilotl (Ksilotl) prinošene su čak i ljudske žrtve. Španci su odmah počeli da gaje kukuruz, ali ga u početku nisu koristili za ljudsku ishranu već samo za ishranu stoke, što se ponavljalo u svakoj evropskoj zemlji u kojoj je počeo da se gaji. Mletački trgovci su ga prodali Turcima, a Holanđa-

ni zemljama Dalekog istoka, pa je kukuruz tako postao globalna prehrambena biljka. Narodi sveta su ga relativno lako usvojili, jer je obrada zemlje za njegovo sejanje nešto jednostavnija, period vegetacije kraći, a uspeva i na zemljištu i geografskoj širini na kojima pšenica ne uspeva. Čak i za vreme „gladnih godina” nije potpuno podbacio i spasavao je narod od gladi. U našu zemlju, južno od Save i Dunava, kukuruz su doneli Turci, dok je u Vojvodinu stigao preko Beča, a kao glavni artikal ishrane pominje se od 1713. godine, kad je masovno prihvaćen od lokalnog stanovništva. Duže od dva veka bio je glavna hrana svih stanovnika Srbije. Vuk Karadžić je, krećući se među narodom, zapisao: „U celoj Srbiji najviše se jede ’ljeb kuruzni”. Hleb od kukuruza se, inače, naziva proja. Kukuruz je danas značajna ratarska kultura o kojoj se brinu naučni insti-

62 tuđe, a na tuđe je i mirisalo, i Španci ga ne bi jeli da nisu videli da ga strastveno jedu urođenici. I to tako zahvalno i samo po sebi razumljivo, kao Evropljani pšenicu.

tuti, stvarajući nove sorte, hibride sa visokim prinosima, određenim sastavom i vremenom sazrevanja. Najmasovniji je kukuruz žute boje, a ima ga i belog i u čitavoj paleti od dvadesetak drugih boja. Najviše različitih sorti ima u postojbini kukuruza, u Srednjoj i Južnoj Americi, ali je zanimljivo da nema divljeg kukuruza, jer su još pre dolaska Španaca Inke ovu biljku potpuno kultivisale. U Vojvodini je kukuruz najrasprostranjenija od svih gajenih biljaka. Predstavlja osnovu krmnih smeša za ishranu svinja, goveda i živine. U prošlosti je imao veliki udeo u ljudskoj ishrani, a i danas prerađevine od zrna kukuruza nalaze svoje mestu u jelovniku; kao hleb, kačamak (palenta), ili, najjednostavnije, slane i vruće kokice, bez kojih današnja mladež ni ne pomišlja na odlazak u bioskop, sportske priredbe, razne zabave, ili samo u šetnju. Prvi susret sa kukuruzom Kolumbo i njegovi mornari su mislili da plove

na istok, pa su očekivali da na zemlji na kojoj su se iskrcali nađu pirinač. Međutim, nisu naišli na pirinač već na nešto dotad neviđeno. Biljka je bila viša od svakog žita za koje su znali, a na njoj su se isticali klipovi zaštićeni od sunca dugačkim listovima. Bio je to kukuruz. Veliki moreplovac ga prvi put pominje u svom dnevniku, 5. novembra 1492. godine, i kaže: „Kukuruz je ukusan i svi ljudi u toj zemlji od njega žive”. Španci su se čudili. Po onome što su čuli, ta biljka potpuno izraste za devedeset dana. Može gotovo da se vidi kako raste. Svaka pojedina stabljika – gotova tvrđava. Njen visoki, teški struk nije šupalj kao vlat pšenice ili raži, već ispunjen gustom srži. Dugački listovi ubrzo požute i budu kao suvi papir. Mlečno i staklasto zrnevlje, najpre plavkasto-belo i bezizražajno, postaje pod dejstvom sunca sve krupnije i formirani klip čeka da ga uzberu. To je izgledalo

Način obrađivanja polja bio je tu drugačiji. Tu su žene Indijanke u polju radile mnogo više nego žene u Evropi. Plug je ovde bio nepoznat, a kukuruz ga i nije zahtevao. Muškarci su ponajpre pripremali (prekopavali) tlo pomoću jakih hrastovih kolaca. Zatim su žene kopale rupe u pravilnim razmacima, brižljivo ubacivale po dva zrna kukuruza i rupe opet zasipale. Kao što im nije bio potreban plug, tako im nisu bile potrebne ni tegleće životinje: jeftin život za sve ljude. Đubrivo su, svakako, morali imati, pa su tražili izmetine od slepih miševa, koje su se mogle naći u velikim količinama, te su samo motkama strugali stene velikih jama. Donosili su i pepeo spaljenih šuma i rastresali ga po kukuruzištima. Kad su Španci 1519. došli u Meksiko, bili su začuđeni što nijedan pedalj zemlje nije bio neobrađen. Njihov vojskovođa Kortes je o tome pisao kralju, jer špansko tlo kod kuće nije više moglo da prehrani stanovništvo. I ovde je, kao u Evropi, zemlja bila raspoređena na krunu, plemstvo, sveštenstvo i narod. Pritom su geografske karte igrale ulogu zemljišnih knjiga u kojima su se posedovni odnosi obeleženi raznim bojama: purpurna (ljubičasto-crvena) bila je zemlja krune, skerletna (vrsta crvene) plemstva, plava sveštenstva i žuta naroda. Kao u Mojsijevom zakonu, tako je i tu pomicanje kamena međaša smatrano za zločin koji se kažnjava smrću. Zemlja plemstva bila

63 je oslobođena poreza, a zauzvrat ono je bilo obavezno za ratnu službu. „Narodna zemlja” bila je zajednička i nju je vladar dodeljivao pojedinim porodicama uz obavezu obrađivanja i sejanja kukuruza. Posle tri godine, zemlja je vraćana državi i podela je ponovo organizovana. Takvo se agrarno uređenje pokazalo praktičnim. U Meksiku nije bilo gladi. Prinošenje ljudskih žrtava. Ti blagi ljudi pitomih očiju, koji su više bili vrtlari nego ratari i koji nisu poznavali plug i volove, imali su navike od kojih se Špancima ledila krv u žilama. Godina u Meksikanaca nije se kao hrišćanska sastojala od dvanaest nego od osamnaest meseci. Tačnije rečeno, sastojala se od zareza koji su svakih dvadeset dana bili označavani u vegetacijskoj godini, a koji su obeleženi tako što su se bogovima plodnosti, a pre svega boginji mladog kukuruza Hilotl (Ksilotl), prinosile ljudske žrtve. Franjevački fratar De Sahagun je oko 1575. godine zabeležio ritual žrtvovanja ljudi, na astečkom i španskom jeziku, mada mu je to španski kralj zabranio. Htelo se da glas o

tim strahotama ne dopre do potomstva. Ne samo zato što su užasne – one su i sablažnjavale. Ti obredi su skoro opovrgli pretpostavku o jedinstvu ljudskih osećanja; oni su se pušili od krvi kao klanica, a u isti mah odisali cvetnom nedužnošću, kao tonovi sa neke druge zvezde. Između ratnih zarobljenika odabrali bi izrazito lepog mladića sa unapred određenim karakteristikama: „Glava mu ne sme biti nalik na lovačku torbu, na sme biti okrugla kao bundeva niti šiljata kao kolac, ona ne sme imati čeone bore ni odviše pljosnate nozdrve” – ukratko, birali su brižno kao da biraju rasnog konja. Tada su saopštavali narodu da je pronađen Vizilopohtl, „Bog bogova”. Potom su mu čitavu godinu dana iskazivali božanske počasti. Sveštenici su ga u hramu vaspitavali, poučavali ga elegantnom načinu govora, sviranju u frulu, pušenju cigara i načinu kako se na dar primaju mirisi cveća. Jelo i piće donosili su mu mladići plemenitog roda. Puštali su da mu kosa naraste do ramena i u nju uplitali bela petlova pera. Slepoočnice mu je obavijao venac od prženih kukuruznih klipova, dru-

gi venac opasivao je bokove, sa ušiju su mu zveckale tirkizne naušnice, a sa nogu zvonili zlatni zvončići. Kad je to, dragim kamenjem ukrašeno biće, prolazilo ulicama, svirajući u frulu, pušeći cigaru ili sišući mirise iz bočice, padao je narod pred njim ničice. Ljudi su uzdišući uzimali u usta prašinu sa njegovih cipela i mrmljali izjave pokornosti, dok su žene sa dečicom u rukama istrčavale ispred njega i molile ga da ih blagoslovi. Dvadeset dana pre žrtvovanja, doveli bi četiri devojke: „boginju cveća”, „mladu božicu kukuruza”, „majku koja živi u vodi” i „božicu žive soli”. Venčali su ga sa njima. Gozbe i plesovi u kraljevom prisustvu, koje su trajale više dana, doveli su narodno slavlje do vrhunca. Poslednjeg dana svečanosti ukrcali bi mladića u pratnji žena i paževa (dečaka na dvoru) u svečanu lađu i odvezli ga preko jezera do brežuljka. Taj brežuljak su nazivali „brdom rastanka”, jer bi mu tu božanske supruge poželele srećan put. Pored njega su ostali samo paževi. Oni bi ga odveli do vrha brežuljka gde je stajao mali, osamljeni hram u obliku piramide. Dok se mladić uspinjao stepenicama razbijao je pri svakom koraku po jednu od frula, na kojima je svirao u danima sreće. Kad je stigao na vrh, grupa sveštenika bi ga uhvatila i u sledećem trenutku položila na leđa na jedan kameni blok (neka vrsta oltara). Jedan od sveštenika rastvorio bi mu grudi kamenim nožem, stavio ruku u ranu, iščupao srce i podigao ga prema Suncu. Telo mrtvoga boga nisu, kao trup običnih žrtava, gurnuli niz stepenice hrama, već su ga

oprezno niz njih poneli. U dvorištu su mu odsekli glavu i natakli je na koplje. To je bio propisani završetak ceremonije žrtvovanja i svršetak zamenika najvišeg božanstva u meksičkom panteonu. Sve se to zbilo da godina „ne bi umrla od staračke iznemoglosti, već u sjaju svoje lepote i mladosti, u doba plodnosti”. Nije se to dogodilo za volju smrti, već da bi se iduće godine zemlja ponovo rastvorila. Dvanaest miliona smeđih ljudi – od kojih je svaki bio učtiv, ljubitelj cveća i spreman na pomoć – verovalo je da se nastavak egzistencije kosmičkog i nacionalnog života ne može ostvariti drukčije, nego tom božanskom žrtvom. Oni su Špancima zamerali kad su njihovi fratri zapovedali da se to obustavi (a nisu ni razumeli šta ih na to podstiče). Asteci su se bojali da bi godina mogla zastati ako se „stanje kukuruza” ne bi osvežilo ljudskom krvlju.

Takva pomoć rastu kukuruza nije se pružala samo u obliku žrtvovanja boga, koje se priređivalo jednom u godini, već i u mesečnim žrtvama. Početkom godine žrtvovana su deca koju su u vencima od lišća i cveća prinosili boginji kukuruza Xilotl. U kasnijim mesecima, a za ljubav rodne godine koja je odmicala, žrtvovane su mlade devojke i na kraju žene u uzrastu majki. Sve to praćeno je velikim svečanostima, u pijanstvu od palminog vina, u cveću i plesu, pri čemu se osećao i dašak dobrovoljnosti, što se može objasniti samo nekom vrstom sugestije kojom se delovalo na žrtve. Evropa je bila užasnuta. Zar tako nešto na Zemlji, petnaest vekova posle Hristove smrti! Na drugoj strani, crkveni oci Klement Aleksandrijski, Makrobije i Arnobije ne stišavaju viku na Demetrine misterije u Eleusini zbog nedužnog „slanja Persefone u Had”, pri čemu više od hiljadu godina nije prolivena ni

kap krvi. U svemu što su kulturni Grci prikazivali u Eleusini, u „pasionskoj igri setvenog zrna”, u svetom teatru, nije bilo ništa strašno, a u Meksičkom zalivu, prinesene su kukuruzu žrtve velikog broja ljudi. Sveštenicima se činilo najstrašnijim i jedva su se usuđivali da govore o tome kako su Asteci u svojim obredima oponašali čak i presvetu transsupstanciju, promenu Hristovu u hleb i vino. Onu su, naime, održavali neku prigodnu svečanost na kojoj su jeli pecivo od kukuruznog brašna i krvi i u najdubljoj potištenosti govorili da sada jedu svoga živog boga. Godine 1487. pojavila se u strahom potresenoj Evropi „Malleus Maleficarum” (Čarobnjački čekić), knjiga u kojoj je bila opisana zabranjena komunikacija ljudi sa moćnicima pakla. Kada je trideset godina kasnije Kortez poslao Montezumino krunsko blago caru Karlu V, pobožni Španci su se pitali odakle zapravo tom meksičkom čudovištu toliko

zlata i srebra i zaključili da je to đavolja plata za ljudske žrtve Asteka. Ista ona španska nacija kojoj su ruke bile još čađave od lomača na kojima su spaljivali Jevreje i Maure, upotrebljavala je sada ime Vitizlopohtla kao sinonim za đavola. Idući prema jugu Južne Amerike, Španci su svuda nailazili na kukuruz, ali su običaji ovde bili blaži, nije bilo ljudskih žrtava, već su kao žrtve kukuruzu prinošene životinje i ptice. Ni ovde nije bilo divljeg kukuruza. U Peruu je tlo bilo izrazito neplodno; visoravan, strmo položena prema obali mora, prelazila je u litice i kukuruz se mogao gajiti samo uz navodnjavanje. Ovi vredni ljudi su, primitivnim alatkama, stvorili sistema navodnjavanja. Izgradili su veštačka jezera u koja su skupljali kišnicu, koju su sistemom kanala i akvadukta dovodili na svako mesto gde je kukuruz mogao biti zasejan. Zlato i srebro koje su primitivnim alatkama izvadili iz zemlje služilo im je samo

kao nakit, a ne kao novac. Nisu ni slutili da se zbog njih u ostalim delovima sveta ubijaju. Sva zemlja na kojoj je gajen kukuruz bila je podeljena na tri dela. Jedan je pripadao bogu Sunca Inti, drugi Inki, vladaru, a treći narodu. Deoba zemlje obavljana je svake godine. Svaki bračni par dobijao je jedan tupu (60 ari), njihovi sinovi su dobijali takođe po jedan tupu a ćerke po pola. Prema peruanskoj legendi, posle potopa, bog je uz pomoć vatre u utrobi zemlje stvorio ljude. Stvorio ih je od pocakljene gline, udahnuo im život, na telu im nacrtao haljine i u šaku desne ruke stavio klip kukuruza. Zatim je četvoro braće i četiri sestre pustio napolje kroz krater u blizini jezera Titikaka. Čim su se našli na površini zemlje, počeli su da seju kukuruz. Prema drugoj verziji legende, nisu četiri para koja su se međusobno poženila i poudavala došla iz zemlje, nego iz vode. Bili su drugačiji nego današnji Indijanci – bili su, po legendi, Mon-

goli. Osim kukuruznih klipova, imali mnogo zlatnog oruđa i divno tkane tkanine. Ljude su učili kako da se mole Suncu i da samo Sunce mora biti kralj ako žele da zemlja dobro rodi. Tako postade Inka, „sin Sunca”. Čim se na početku godine sazvežđe Velika kola pojavi iznad planinskih vrhova, sam Inka počinje setvu kukuruza, što je bio znak da ga svi počnu sejati. Ovde se, pored Hrama sunca, održavala zanimljiva svečanost pod nazivom „Hlebna svečanost sunčeve kulminacije” na kojoj je učestvovao sav narod. Svi su morali da poste i na taj način se pripreme „za nebesku zdelu kukuruza koja je, pušeći se od zlata, plovila prema njima iznad bregova”. Narod je u hram donosio zlato, srebro, drago kamenje i lepo odnegovane lame. Noću, uoči „svečanosti svetog izlaska sunca”, obavljalo se sveto pečenje kukuruza. Pekle su ga „Sunčeve device”. Hleb su nazivali „sanku”; bio je okrugao kao jabuka i simbolizovao je Sunčevu kuglu, koju su ljudi jeli sa velikim uzbuđenjem i pobožnošću. U praskozorje svetoga dana, čim bi se pojavili sunčevi zraci, svi bi kleknuli glave pognute u dlanove i niko osim Inke nije smeo pogledati u Sunce. Inka je uzimao dva vrča kukuruznog vina i pružao ih prema Suncu da pije. Zatim bi jedan vrč izlio u žleb, čiji je jedan kraj bio u dvorištu hrama, a iz drugog vrča pio je sam i napitak delio kap po kap u zlatne vrčeve svoje pratnje. Tako je sunce, koje su ljudi već jeli kao kukuruzni hleb, dato ljudima da piju kao kukuruzno vino…

*u izradi teksta korišćeni su podaci

iz knjige „Šest hiljada godina hleba” autora Hajnrih Eduard Jakoba koju je objavila 2009. godine izdavačka kuća „Balkankult fondacija”

Gajenje i čuvanje belog luka Kod nas se beli luk, Allium sativum L. ssp. Vulgare, gaji gotovo u svakoj bašti. Uzgoj belog luka obično se odnosi na ozime sorte sa krupnom glavicom i manjim brojem čenova i, one prolećne sitnih lukovica. Najpoznatije domaće sorte dolaze iz selekcionih kuča Instituta iz Novog Sada i Smederevske Palanke. Zbog intenzivne arome i ukusa, beli luk se ne koristi kao povrće u užem smislu, ali pre svega kao dodatak mnogim jelima. Ima visoku nutritivnu vrednost. Glavni vitamini prisutni u belom luku su: karoten, vitamin E, B1, B2, B3 i vitamin C. Zdravstvenu vrednost mu daje eterično ulje koje sadrži sumpor (ukus i miris) i biljni antibiotik - alicin.

Neposredno pre sadnje za reprodukciju se biraju zdrave i neoštećene krupnije lukovice pravilnih oblika, klasiraju prema veličini i tretiraju odgovarajućim fungicidom. Ako je to moguće najbolje je upotrebiti spoljne čenove. Pre sadnje čenovi se odvajaju od glavice, a oni krupniji koriste za sadnju, iako i čenovi težine od oko 1 grama težine mogu dati biljku, bolje je saditi krupnije čenove od 4-6 grama, jer se od krupnijih čenova dobiju veće glavice. Sadi se u jesen i to optimalno do 20.oktobra, mada postoje preporuke ranije jesenje sadnje, sredinom septembra, da se tokom vegetacije razvije više listova. Ili se seje rano u proleće i to što ranije pošto mu ne smetaju niske tem-

67 8:16:24. U proleće u fazi 3 lista vrši se prihrana sa 100-150 kg AN-a. Beli luk se obvezno gaji u plodoredu. Na istoj površini proizvodnja se može ponoviti svakih četiri do pet godina i to je najsigurnija i ekološki najprihvatljivija mera zaštite od lukove nematode, koja može učiniti velike štete u zasadu. Ne podnosi sam sebe niti bilo koji drugi luk kao predkulturu. Iz istog razloga preporučuje se primeniti organsko đubrenje za predkulturu ili se pre setvene pripreme unese piletirani stajnjak. Kompanija Agromarket u ponudi za ovu namenu nudi pileći piletirani stajnjak BioFert Green (4:3:3) i TorroChick takođe formulacije 4:3:3. Oba stajnjaka je najbolje uneti predsetveno, tj neposredno pre sadnje luka. Inače, TorroChick je domaći proizvod koji je nov na našem tržištu sa 70% organske

Milan Kusalo, dipl. inž. poljoprivrede

perature. Niske temperature pre sadnje pospešuju razvoj listova i produžuju vegetaciju što povećava lukovicu. Sadnja se obavlja ručno, mehanizovano, sadilicama na ravno zemljište ili na prethodno pripremljene gredice. Na ravnom zemljištu sadi se u redove razmaka 20-30 cm, a u redu razmak češnjeva treba biti 10-12 cm, dubina sadnje u jesen je na 4-5 cm, a u proleće 2-3 cm. Za površinu od 1ha proizvodnje zasnovane u jesen potrebno je osigurati oko 1.000 kg, a za prolećnu proizvodnju 700 - 800 kg sadnog materijala. Što se tiče đubrenja zemljišta, srednje plodna zemljišta pođubre se s oko 800 kg NPK u formulaciji

materije, 10% huminske i fulvo kiseline, 100% prirodno, bez semena korovskih biljaka, bez GMO komponenti, bez mineralnih dodataka. Do početka glavičenja, biljka iskoristi trećinu potrebnih hraniva. U vreme početka glavičenja, prihrana azotnim đubrivom je odlučujuća za prinos. Prevelika količina azota može pospešiti sekundarno grananje i proizvodnju nestandardnih lukovica. Tokom vegetacije nega se useva sastoji od borbe protiv korova, navodnjavanja, prihrane i zaštite od biljnih bolesti i štetočina. Poslednjih godina velika pažnja se posvećuje navodnjavanju preko sistema kap po kap iz razloga i prihrane preko istog. U početku razvoja rozete tj do 3. razvjenog lista kroz sistem kap po kap potreb-

no je pustiti do 60 kg/ha Fitofert Kristal 10:40:10 i Fitofert HumiStart (5,0 l/ha). U fazi intenzivnog rasta prelazi se na sledeću prihranu i to sa ukupnom količinom hraniva od 140 kg/ha Fitofert Kristal 4:10:40, zatim 50 kg/ha AN I 10,0 l/ha Fitofert Humisuper Plus. Ove količine treba podeliti u više navrata i ravnomerno raporediti. U poslednjoj fazi đubrenja luka tj. pred samo vađenje, tj 30-tak dana pre vađenja potrebno je kroz sistem kap po kap uraditi jednokratnu prihranu od 35 kg/ha Fitofert Kalijum-sulfat + 10,0 l/ha Fitofert Humisuper Plus. Uz primenu đubriva kroz sistem kap po kap radi regulisanja pH i EC vode, a i zemljišta potrebno je zajedno sa đubrivima pustiti i Fitofert pH Green i to u količini od 100-150 grama na kilogram utrošenog đubriva. Prolećna prihrana uz

međurednu obradu posle nicanja omogućiće bolji vodno-vazdušni režim i nadoknaditi isprani azot tokom zime. Primena herbicida veliko je olakšanje u borbi protiv korova, jer su mehaničke mere teško sprovedive i zahtevaju mnogo rada. U slučaju dužeg sušnog perioda navodnjavanje belog luka može osigurati nesmetani rast, ali 3 nedelje pre planirane berbe navodnjavanje treba prestati. Uz prihranjivanje kap po kap potrebno je odraditi i folijarne prihrane i to do faze 3. razvijena lista Fitofert BorMax 20 u dozi od 1,0 kg/ha i Fitofert Bioflex-L (2,0 l/ha). U fazi intenzivnog rasta do vađenja prvu folijarnu prihranu uraditi sa Fitofert Humistart (3,0 l/ha) i Fitofert Calcium 15 (1,0 l/ha), a drugu i treću sa preparatima Fitofert Humisuper Plus (4,0 l/ha) i Fitofert Calcium 15 (1,0 l/ha).

ambijenta se mogu dobro očuvati do narednog proleća, jer imaju duže razdoblje mirovanja. Ovi ekotipovi su osetljiviji na niske temperature i ih iz tog razloga se sade u proleće. Listovi i lažna stabljika su im tanji i uži, a glavice sitnije s većim brojem sinijih čenova.

Jesenji (ozimi) beli luk, sadi se u jesen, prezimljuje i u sledećoj godini odmah na proleće počinje razvijati vegetativnu masu i lukovicu, a sazreva početkom leta. Listovi i lažna stabljika su mu većinom širi i krupniji, i sama glavica je krupnija, s manjim brojem krupnijih čenova. Ima kraće razdoblje mirovanja i kao takvi u ambijentalnim uslovima njihov repromaterijal ne može čuvati do proleća.

Beli luk je zreo za vađenje kad lažna stabljika omekša i nadzemni deo počne polegati. Preporučuje se vađenje belog luka kad je još oko trećine lišća zeleno, a ako se vadi mehanizovano, još i ranije. Za beli luk jesenje sadnje to je najčešće krajem jula, a kod prolećne sadnje tokom avgusta. Vađenje se obavlja po suvom i lepom vremenu, kad je zemljište umereno prosušeno, s pomoću posebnih vadilica. Nakon vađenja beli luk je potrebno s polja dopremiti u prostor zaštićen od direktnog osunčavanja i u tankom sloju prosušiti. Zatim se očisti od lišća i ostatka korena kao i kalibrira prema standardima. Pri tim operacijama treba izbegavati udarce. Pri mehaniziranom vađenju prvo se pokosi lišće, a nakon toga vadi prilagođenim vadilicama. Taj se način koristi prvenstveno za vađenje belog luka za preradu. Beli luk se može čuvati tokom cele godine u skladištima s kontrolisanim uslovima, na temperaturi 1 - 2 °C, pri relativnoj vlazi vazduha 70 - 75 %, uz stalno provetravanje. Prinos belog luka zavisi od ekotipa, roka sadnje, sadnog materijala i načina sadnje. Približno prinosi proizvedenog prolećnom sadnjom su 5-8 tona po hektaru, a onoga iz jesenje, 10-12 t/ha.

Prolećni (jari) se sade u proleće, a sazreva sredinom leta. U uslovima

Budući da za sadnju belog luka u sledećoj godini proizvođač mora

O preporučenim merama zaštite od prouzrokovača biljnih bolesti, štetočina i korovskih vrsta, zainteresovani mogu naći u stručnoj reviji Agrosvet (br. 88, januar 2018) ili na www.agromarket.rs /zaštita bilja/ programi zaštite/povrtarstvo/lukovičasto povrće.

ostaviti do 1 tone po hektaru, to se smanjuje deo koji se može ponuditi tržištu za oko 20 %. Prema normama kvaliteta evropskog tržišta, beli luk “ekstra klase” mora biti karakteristične boje za tip, cele glavice, pravilnog oblika, dobro očišćen, koren mora biti precizno odrezan, a čenovi moraju biti čvrsto vezani u glavici. Najmanji prečnik glavice mora biti 45 mm, a razlika između najveće i najmanje glavice u jedinici pakovanja najviše 20 mm. Beli luk “prve klase” mora biti ceo pretežno pravilnog oblika, čenova čvrsto priljubljenih i boje normalne za tip. Dozvoljen je nepravilni oblik zbog nenormalnog vegetativnog rasta i manje pucanje ovojnih ljuski, najmanji prečnik lukovice 30 mm, a razlika između najveće i najmanje lukovice 15 mm. Za “drugu klasu” dozvoljeno je pucanje spoljnih ljuski, nepravilan oblik lukovice, lagani natisak ako ne utiče na održivost, a u glavici sme nedostajati najviše 3 čena. Krupnoća mora biti kao kod “prve klase”. Očišćeni i sortirani beli luk skladišti se u mrežastim vrećama, boks paletama ili rinfuzi. U skladištu je najvažnije održavati relativnu vlagu vazduha manju od 70 % da se izbegne nicanje korenčića i pojave površinske plesni. Najbolja održivost u skladištu je pri temperaturi od 1 - 2 °C. Slična je održivost na 20 - 30 °C, ali se pri tim temperaturama izgubi mnogo vlage pa se malo smežura. Prelazak korenčića i klice u skladištu najbrži je pri temperaturama od 5 - 10 °C. Nije sve luk i voda. Uzgoj belog luka i realizacija na kraju to jasno pokazuju.

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede Izvor: www.ekapija.com

Pametna korišćenja zemljišta u praksi Izvor: RTV, 2. avgust 2018.

Centar za robotiku Instituta “Mihajlo Pupin” u Beogradu na poljoprivrednom dobru mladog poljoprivrednika Nikole Lončara, iz sremskog sela Belegiš, eksperimetalno sprovodi projekat pametnog korišćenja zemljišta. U pitanju je pametno korišćenje zemljišta u poljoprivredi sa daljinskim nadzorom putem android aplikacije na mobilnom telefonu. Ovaj projekat, jedan od 25 najboljih za inovativnost u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji, predstavljen je danas u Sre-

mu. To je omogućeno zahvaljujući mobilnom robotizovanom solarnom elektroagregatu za navodnjavanje koji je nedavno postavljen na plodnoj sremskoj ravnici u Belegišu što omogućava, između ostalog, i da svakog trenutka proveri vlažnost zemljišta ili trenutnu PH vrednost putem mobilnog telefona, te da proizvodi zdravu hranu jer u tom slučaju dodaje zemljištu samo onoliko koliko nauka kaže. Projekat “Pametno upravljanje poljoprivrednim zemljištem i prirodnim resursima korišćenjem savremenih tehnologija” koji se realizuje u okviru programa “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” finansiraju Razvojna agencija Ujedinjenih nacija i Ministarstvo zaštite životne sredine. Pored toga, nadležni ističu da sam projekat afirmiše zaštitu životne okoline kroz smanjenje emisije štetnih gasova i koriščenja solarne energije što bi uticalo i na nekontrolisano korišćenje đubriva i fitopreparat koje utiče na hranu i zemljište.

Robotizacija bolje rešenje od jeftine radne snage Izvor: eKapija, 10. avgust 2018.

Roboti rade brže nego ljudi, nemaju potrebu za pauzom, ne idu na bolovanje, mogu nesmetano da funkcionišu i u nezdravim uslovima, izdržljiviji su i nemaju radno vreme. Nije ni čudo onda što postoji bojazan da će roboti zameniti ljude u potpunosti i “ukrasti” im radna mesta. U svetu, gde je prisutnost robota mnogo veća, odavno se spekuliše o tome koliko je njihov dolazak nepovoljan po ljudski rod. Robotika u Srbiji ima dugu istoriju – još 1968. godine akademik Miomir Vukobratović, jedan od pionira svetske robotike, osnovao je Laboratoriju za robotiku u Institutu Mihajlo Pupin, imali smo fabriku robota, ali, usled ekonomskih sankcija 90-ih domaća industrija se do dan danas nije povratila. Ne postoje precizni podaci, ali su procene da u našoj zemlji ima svega oko 500 instaliranih jedinica. Trenutno, u Srbiji roboti se najviše primenjuju u automobilskoj industriji (u Kragujevačkom FSA ima ih oko 400), za pakovanje i paletizaciju proizvoda, za zavarivanje mašinskih konstrukcija i kontrole kvaliteta. Kako za eKapiju kaže naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Aleksandar Rodić, iako su roboti nezamenljivi u tim oblastima, najbrže se isplate investitorima. Sa druge strane, dalje objašnjava, postoje ozbiljne barijere koje sputavaju investiranje u robotiku, a glavni razlozi tome su to što Srbija ima jeftinu radnu snagu i što se insistira na tome da nema otpuštanja

radnika prilikom promene vlasništva nad privatnim preduzećima, što niti obavezuje, niti motiviše investitora da uvodi vrhunske tehnologije u našu industriju. “Danas je jeftinije za poslodavca da angažuje dva fizička radnika nego da nabavi robota i instalira ga u svom proizvodnom pogonu. Robotizacija povećava produkvitnost i kvalitet proizvoda, a kompanije koje žele da prodaju svoje proizvode na međunarodnom tržištu, morale bi da prate vrhunske tehnologije” objašnjava Rodić. Sa ovim mišljenjem saglasan je i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Petar B. Petrović, koji smatra da će roboti zameniti ljude gde god je to moguće. Kako kaže, mnogo bolji od srpskog modela nisko plaćenih radnika je kombinacija čoveka i robota, odnosno kolaborativna automatizacija, kakva se intenzivno razvija u Evropi. Prema njegovim rečima, neizostavna je i neindustrijska primena robota i šire – Internet of Things tehnologija, među kojima je robot najznačajniji entitet. “Robot je i softverski program, sistem za veštačku mužu krava kojim se menja tehnologija gajenja domaćih životinja, armija pametnih uređaja koji poseduju kognitivna svojstva. To je ICRT (Iniformation Communication Robotics Techologies) koji nadire i koji ne možemo da zaustavimo” kaže Petrović za eKapiju.

Roboti u Srbiji našli bi svoju primenu u gotovo svim granama privrede. Našoj zemlji oni su potrebni u mašinskoj, farmaceutskoj, prehrambrenoj industriji, zatim u izgradnji puteva, objekata, izradi nameštaja, za precizniju poljoprivredu, monitoring i praćenje okoline, ali i u vojsci, policiji, a takođe u medicini. Široki spektar mogućnosti primene robota još više zabrinjava javnost koja se pita šta će se dogoditi sa njihovim radnim pozicijama kada im roboti preuzmu posao. Naši sagovornici saglasni su sa tim da roboti nikome neće uzeti radna mesta – nego ih preoblikovati. Tako će se drastično promeniti tržište rada – pojaviće se nova zanimanja i povećaće se broj radnika koji će se više naslanjati na ICRT. “Za očekivati je da će roboti zameniti ljude u teškim i opasnim po život, kao i dosadnim i monotonim poslovima, ali će se većim uključivanjem robota u industriju i društvene delatnosti otvoriti nova, kvalitetna radna mesta poput servisera robota, programera robotskih uređaja, sistem integratora, ergonoma i slično” kaže Aleksandar Rodić i dodaje da u zanimanjima kao što su novinarstvo, sudstvo ili diplomatija, roboti mogu biti korisni asistenti. Profesor Petrović je dodao da će se desiti isto što se desilo nakon pojave interneta i kompjutera.“ Nestala je daktilografija, pa i klasična pošta i biblioteka, ali su zato eksplodirali zahtevi za novim radnim mestima koja ranije nisu postojala, pa čak i za novim biznisom” objasnio je Petrović i dodao da u tom procesu uspevaju samo prilagodljivi. Na robote se plaća carina. Da bi se robotizacija razvila potrebna je pre svega pomoć države, a ono što sva-

kako ne ide u prilog je to što se na robote plaća carina. Prema mišljenu Petrovića, robotizacija domaće industrije je razvojni imeprativ i za nju je pomoć države neophodna, prvenstveno u ukidanju carina na uvoz robota. “Država koja sistemski promišlja i planira dugoročno sopstveni industrijski razvoj, trebalo bi da uvede hrabru meru da svakom proizvodnom MSP koje kupi novog robota i uvede ga u proizvodnju subvencionira 50% troškova. To je oblik javnog privatnog partnerstva. Tako bi MSP unapredio sopstvenu tehnološku bazu, kvalitet i produktivnost, a takođe i zaposlio nove radnike. Dugoročno, državi bi se takva investicija višestruko isplatila” procenjuje Petrović. Radi bržeg, lakšeg rada i dobijanja kvalitetnijih proizvoda roboti su neizostavni u privredi. Ipak, robot ne može da funkcioniše sam, te je i dalje potrebno angažovati čoveka. Uključivanjem robota povećava se produktivnost pa samim tim i zarada, te se stvaraju i uslovi za otvaranje novih, bolje plaćenih radnih mesta. Ono što je potrebno jeste prilagođavanje, ali kako u Srbiji razvoj robotizacije tek treba da se desi, straha od “nadiranja pametnih mašina” još nema.

Cvekla, hrana i/ili lek Mladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Cvekla (Beta vulgaris ssp. esculenta L.) spada u grupu biljaka koja ima dugu istoriju u ishrani ljudi. Iako je dugo bila poznata kao lekovita biljka kao povrće u ljudskoj ishrani počinje da se koristi u srednjem veku. Ova kultura vodi poreklo iz male Azije od divljih srodnika koji se i danas mogu naći na ovom podneblju i u direktnom srodstvu je sa šećernom repom i blitvom. Danas je rasprostranjena širom sveta, dok se u našoj zemlji gaji na relativno malim površinama za potrebe industrijske prerade u sokove i zimske salate. U svežem stanju se ređe koristi. Reč je o zaista zdravom i nutritivno vrednom proizvodu od kojeg se za ljudsku ishranu koristi pre svega zadebljali koren. Ono po čemu se cvekla razlikuje od ostalog povrća jeste činjenica da u sebi sadrži isključivo saharozu kao šećer. Ovo je u vezi sa veoma bliskom genetičkom vezom sa šećernom repom. Nije bogata proteinima, ali su prisutne najbitnije aminokiseline. Svež koren cvekle sadrži 12.3% suve materije i bogat je različitim tipovima vlakana. Ono što je jedna od glavnih karakteristika cvekle je da je bogata mineralnim materijama, oko 630 mg/100 g korena. Posebno su zastupljeni gvožđe (Fe), kalijum (K), mangan (Mn), cink (Zn), natrijum (Na), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg), fosfor (P), jod (I) i selen (Se). Vitamini koji su izuzetno značajni za funkcionisanje ljudskog organizma zauzimaju vrlo zapaženo mesto u hemijskom sastavu cvekle (oko 14 mg/100 g), pa je tako, koren cvekle bogat vitaminom C (10 mg/100 g), dok se vitamin A nalazi u izobilju u nadzemnoj masi. Pored vitamina C,

koren cvekle sadrži i vitamine E, K, B1, B2 i B6. Ono što cveklu izdvaja u odnosu na druge povrtarske kulture jeste činjenica da ekstrakti korena imaju izuzetno jaku antioksidativnu aktivnost, što je, upoređujući ovaj parametar, svrstava u prvih 10 povrtarskih kultura. Ukoliko se poredi sadržaj ukupnih fenola u suvoj materiji onda je ona definitivno povrće broj 1 po ovoj karakteristici. Dobro je dokumentovana važnost fenolnih jedinjenja zbog izuzetno izražene antioksidativne aktivnosti, kao i to da imaju raznovrsnu biološku aktivnost. Ova činjenica je potvrđena u istraživanju mnogobrojnih istraživača. Naglasićemo još samo da je cvekla bogata antocijanima koji joj i daju onu karakterističnu boju korena, a pre svega soka koji se dobija u industrijskoj preradi. Antocijani deluju blagotvorno na organizam ljudi jer imaju izraženu antioksidativnu aktivnost kao i lekovita svojstva. U zapadnoj Evropi cvekla se proizvodi u količinama od preko 200.000 tona, od čega se preko 90% konzumira kao povrće dok se 10% koristi kao sok ili prerađuje u prehrambenu boju. Budući da ju je moguće sejati u dva roka tj. za letnju i kasnu jesenju proizvodnju ova kultura ima veliki potencijal za proizvodnju. Vrlo često se seje i kao postrna kultura posle ječma ili pšenice koja stigne malo ranije. Biološke karakteristike. Reč je o dvogodišnjoj biljnoj vrsti iz porodice

pepeljuga – Chenopodiaceae, koja u prvoj godini formira rozetu i mesnati koren dok se u drugoj godini, nakon jarovizacije, formiraju generativni organi, tj. cvetonosno stablo sa cvetom, plodom i semenom. Korenov sistem je dobro razvijen a zadebljali koren može biti različitih oblika, od okruglog do izduženog. Centralni koren prodire duboko dok bočne žile prožimaju zonu od oko 40 cm. Snažan i dobro razvijen korenov sistem omogućava cvekli da dobro podnosi sušu. Spoljašnost korena ima različitu pigmentaciju a može biti narandžasto-crven do tamno crven. Boja unutrašnjosti zavisi od više faktora i to od genetičkog materijala, temperature, sezone gajenja kao i snabdevenosti biljke hranljivim materijama. Lišće je uglavnom krupno, sa izraženom, jakom drškom. Kroz vegetaciju lišće ima zelenu boju dok je mlado, a kasnije poprima tamnocrvenkastu nijansu. U zavisnosti od gustine setve i agroekoloških uslova gajenja oblik, veličina i boja lista može da varira. Cvetonosno stablo je jako i može da dostigne visinu oko 1 m. Uvek je dobro razgranato sa gustim, sitnim zelenim cvetićima, koji mogu biti pojedinačni ili se nalaze u grupama. Oprašivanje je pre svega vetrom i uz pomoć insekata. Iz tog razloga prilikom semenske proizvodnje ove kulture mora da postoji pojas izolacije tj. cvekla mora biti udaljena od 1000 do 2000 metara od drugih useva cvekle ili njoj botanički srodnih kultura, u zavisnosti da li je reč o proizvodnji osnovnog ili sertifikovanog semena. Nakon oplodnje dolazi do

74 Obilna zalivanja treba sprovoditi često da se isključi mogućnost zasušivanja površine zemljišta i stvaranja pokorice koja može da spreči nicanje. Iz tog razloga najpraktičnije je sprovoditi zalivanje topovima ili rasprskivačima koji prave sitnije kapi da ne bi došlo do nabijanja površinskog sloja zemljišta i zabarivanja. Kao što smo već napomenuli cvekla ima izražene potrebe za vlagom u početku vegetacije. Da bi došlo do nicanja seme cvekle mora da usvoji vlage i do 170% od svoje težine. Kako biljke rastu i budu sve bolje ukorenjene potreba za vlagom se smanjuje. U poređenju sa ostalim korenašicama deficit vlage mnogo bolje podnosi nego višak vlage.

srastanja više cvetova (i do 5) formirajući tzv. „klube“ sa 2 do 5 semenki u njemu. Klube cvekle je tamnije od semena šećerne repe i potapanjem u vrelu vodu otpušta crvenu boju. Seme može da zadrži klijavost i do 5 godina ukoliko je tehnologija proizvodnje semena sprovedena u optimalnim uslovima. Masa 1000 semena cvekle se kreće između 13 i 23 grama.

Agroekološki uslovi gajenja. Cvekla ima veće potrebe za toplotom i manje je otporna na hladnoću od ostalog korenastog povrća. Minimalne temperature za klijanje su 6 – 80C a optimalne oko 230C. Visoke temperature mogu da doprinesu jakom porastu lisne mase što smanjuje porast korena, samim tim i prinosa. Tek iznikle biljke podnose mrazeve do -40C, a malo starije do -60C.

Klijanje i nicanje semena cvekle na otvorenom je u vremenskom intervalu između 5 i 12 dana, što zavisi najviše od vlage ali i energije klijanja semena.

Najveći izazov u proizvodnji cvekle jeste ujednačeno nicanje. Da bi to moglo da se postigne potrebna je pravilna i kvalitetna obrada i priprema zemljišta, usitnjene strukture, kao i obilno zalivanje posle setve.

Najbolje uspeva na plodnom zemljištu dobre strukture, kao što su na primer aluvijalni nanosi. Lakša, dobro ocedna i rastresita zemljišta su povoljnija za razvoj ove povrtarske kulture jer u tim uslovima razvijaju dobro diferenciran i dubok koren pravilnog oblika. Iskustva su pokazala da nivo podzemnih voda ne bi smeo da bude manji od 2 m. Ukoliko se cvekla gaji na teškim i zbijenim zemljištima ona formira koren nepravilnog oblika pa na taj način gubi na kvalitetu. Sortiment. Sortiment gajenih cvekli čine svega par sorti, kako kod nas tako i u svetu. Od sorti tu su Egipatska i sorte Detroit i Bikor. Egipatska cvekla je stara sorta raširena svuda u svetu. Ima srednje razvijenu poluuspravnu rozetu sa krupnim listovima tamnocrvene nervature. Koren je kolačast, tamnocrvene unutrašnjosti sa jasno

75 naznačenim koncentričnim krugovima. Oko ¾ korena je iznad zemlje. Ranostasna sorta sa vegetacijom od 60 dana. Fantastičnog je ukusa i zbog kratke vegetacije pogodna kako za ranu tako i za kasnu proizvodnju. Detroit ima malu uspravnu rozetu sa nešto izduženijim i malo nazubljenim listovima. Koren je loptast, pravilan. Unutrašnjost korena je nežna, crvena bez jasno izraženih koncentričnih krugova. Tehnološka zrelost se postiže za 65 – 70 dana posle setve. Bikor je srednje rana sorta, sa malom uspravnom rozetom. Koren loptast, tamnocrvene boje i bez svetlih koncentričnih krugova izuzetnih jestivih kvaliteta. Ovde treba napomenuti da samo setva kvalitetnog i sertifikovanog semena od poznatog proizvođača, može da obezbedi sigurnu proizvodnju i kvalitetan prinos. Agrotehnika i tehnologija proizvodnje cvekle. Cvekla, kao i ostale gajene biljke, ima svoje mesto plodoredu i najbolje da dođe posle kultura

koje ne osiromašuju preterano zemljište i rano ustupaju svoje mesto na parceli. Najčešće cvekla dolazi posle žitarica ili grahorica. U nekim istraživanjima dokazano je da proizvodnja cvekle na manjim površinama jako dobro uspeva u združenom usevu ali se u tom slučaju vodi računa o kompatibilnosti sa kulturama sa kojim se gaji. Tako luk, salata i mahunarke predstavljaju dobar izbor dok spanać, blitva i stočna repa nisu kompatibilni za proizvodnju u združenom usevu. Budući da je osnovni cilj proizvodnje cvekle dobiti kvalitetan koren, velika pažnja mora da se posveti pravilnoj i kvalitetnoj obradi zemljišta. Cilj ove operacije da se dobije dubok, rastresit sloj zemljišta u kome se koren cvekle može nesmetano razvijati i horizontalno i vertikalno i na taj način pravilno formirati svoj oblik. Zbog toga vrlo je važno da se oranje obavi na dubini od 25 – 30 cm. Najbolje je oranje sprovesti odmah posle skidanja prethodnog useva. Budući da se cvekla seje kao postrna kultura posle žitarica oranje mora i treba da se obavi neposredno po žetvi

kako bi se iskoristio povoljno vodno – vazdušni režim zemljišta kako bi se sa što manje napora zemljište pooralo kao i da bi se sačuvala zemljišna vlaga. Nakon oranja, u zavisnosti od tipa zemljišta, vlage kao i kvaliteta oranja treba pristupiti predsetvenim agrotehničkim merama, kao što su tanjiranje, setvospremiranje i drljanje na kraju, kako bi se stvorio rastresit, sitno granulisan površinski sloj za setvu. Prilikom sprovođenja predsetvenih operacija treba uneti i dovoljne količine mineralnih đubriva. Da bi se proizvela cvekla kvalitetnog korena mora da se obezbedi kontinuiran rast bez prekida tokom vegetacije. Da bi se to omogućilo biljkama moramo omogućiti lako pristupačne hranljive materije. Pravilo je da se na lakšim zemljištima nađubri dobro zgorelim stajnjakom u količini od 30 tona/ha, uz dodatak mineralnih đubriva i to: 80 kg azota (N), isto toliko kalijuma (K2O) i 150 kg fosfora (P2O5). Na plodnijim zemljištima nije neophodan stajnjak, mada prethodno odrađene analize zemljišta to najbolje mogu da odrede. Po potrebi, mogu se primeniti oplemenjivači zemljišta kao Fitofert pH Green, BioFert green, FitoFert TorroChick, kao čvrste, odnosno Fitofert Humiflex kao tečna formulacija. Mineralna đubriva se delom unose pred setvu, a delom tokom vegetacije kao prihrana, i to u početnim fazama Fitofert Kristal 20:20:20 ili Fitofert Kristal 10:40:10, a u kasnijim Fitofert Kristal 24:6:10 i Fitofert Kristal 4:10:40. Setva cvekle može biti u dva roka u zavisnosti da li je proizvodnja namenjena za letnju potrošnju ili ka-

76 snu jesenje – zimsku. Za potrebe letnje potrošnje setva se obavlja od polovine marta pa do polovine maja. Setva u dva do tri roka omogućiće sukcesivno pristizanje korena mlade cvekle. Cvekla za jesenju ili zimsku potrošnju i preradu seje se polovinom juna do početka jula meseca. Treba napomenuti da je proizvodnja cvekle moguća i iz rasada ali je to metod koji nije zaživeo u proizvodnji korena već ima samo značaj, i to ograničen, za semensku proizvodnje ove kulture. Setva semena vrši se na dubini 3 – 5 cm. Dubina ulaganja semena zavisi od kvaliteta predsetvene pripreme i stanja vodno-vazdušnog režima zemljišta. Ukoliko zbog loših vremenskih uslova nismo uspeli najbolje da pripremimo zemljište te je ono ostalo krupnije strukure ili je evidentan deficit zemljišne vlage, to ga moramo mnogo zalivati, onda se setva radi pliće, na dubinu 2 – 3 cm, kako se ravnomerno nicanje nebi dovodilo u pitanje. Ukoliko je priprema zemljišta odrađena u kvalitetu kakvom ova kultura zahteva, kao i da je zemljište povoljnog vodno-vazdušnog odnosa, onda se setva radi i do 5 cm, jer nicanje neće biti dovedeno u pitanje. Razmak između redova može da bude 60 – 70 cm, a može da bude i 30 – 40cm. Značaj obilnog zalivanja u periodu nicanja biljaka već smo obradili u prednjem delu teksta. Budući da iz jednog klupka kreće više biljaka proreda je obavezna mera. Proređivanje se vrši na razmak 6 – 10 cm. Ova mera se sprovodi kada biljke razviju prve stalne listove.

Nega useva. Nega useva podrazumeva sprovođenje niza operacija koje omogućavaju pravilan rast i razviće cvekle a samim tim i maksimalni prinos. Pored proređivanja, o kojem smo pričali, značajna mera nega useva jeste i prašačenje ili špartanje. Ovu operaciju poželjno je sprovoditi više puta tokom vegetacije kako bi se u međurednom prostoru razbila pokorica i omogućili biljkama da „prodišu“, uništili eventualni ponici korova ali i prihranili ujedno biljke cvekle. Praksa je pokazala da gajene biljke, pa i cvekla, izuzetno povoljno reaguju na ovu operaciju i treba je praktikovati. Takođe, nega useva podrazumeva i sprovođenje adekvatne zaštite cvekle kako od korova tako i od insekata, kao i od patogena koji mogu ugroziti ovu proizvodnju. Kao i kod proizvodnje drugih povrtarskih kultura i kod proizvodnje cvekle najveću opasnost predstavljaju korovi. Ukoliko se zaštita od korova ne sprovodi redovno od setve pa na dalje oni mogu da u potpunosti unište ovu proizvodnju

ili u najmanju ruku učine vađenje korena cvekle nemogućom misijom sa utroškom enormne količine radne snage. Da suzbijanje korova treba da se vrši u svakoj fazi razvoja biljaka od nicanja pa na dalje dokaz nam je i ova godina gde je posle sušnog perioda, odmah posle setve i nicanja cvekle krenuo period intezivnih padavina koje su isprovocirale obilno nicanje korovskog potencijala u zemljištu. Tako, onaj ko je rešio da preskoči prskanje „na crno“ sa izgovorom i nadom da će prskanje protiv korova sprovesti kad vidi šta i koliko je niklo od korova, mogao je ceo jul i početak avgusta upravo to i da radi – da gleda kako korovi osvajaju parcelu iz dana u dan i ostavljuju nove količine semena za buduće decenije! Iz tih razloga suzbijanje korova NE SME da se preskače bez obzira na okolnosti!! Kompanija Agromarket, u svom profoliju herbicida raspolaže preparatima uz pomoć kojih se mogu uspešno suzbiti svi korovi, i uskolisni i širokolisni kako u fazi posle setve tako i

77 posle nicanja i cvekle i korova. Prvi korak u suzbijanju korova vrši se odmah po setvi cvekle i podrazumeva primenu kombinacije Mont 960 (1,2 l/ha) + Target SC (3,0 l/ha). Ova kombinacija omogućava nam u da u samom početku proizvodnje uništimo prvi nalet širokolisnih i uskolisnih korova koji kreću iz semena. Na taj način daćemo prednost našim biljkama u odnosu na korove. Nakon nicanja cvekle suzbijanje novoizniklih širokolisnih korovskih biljaka možemo uspešno sprovesti primenom preparata kao što su Betasana Compact u količini 0,6 – 0,8 l/ha ili Target SC u količini 2 l/ha. Herbicid Target SC može da se primeni i u split aplikaciji u razmaku od 7 – 10 dana i to dva puta u dozi od 1,5 l/ha. Takođe, suzbijanje širokolisnih korova možemo uspešno uraditi i primenom preparata Piralis (0,8 l/ha) ili preparatom Safari 50 WG (30 g/ha) + Imox (0,1%). U cilju proširenja spektra delovanja gore pomenutih herbicida i na uskolisne korove, njima možemo dodati herbicid Floyd u količini primene 1,3 l/ha. Suzbijanje uskolisnih korova možemo izvršiti i primenom preparata Kletox (2,0 l/ha), uz napomenu da se on ne meša sa drugim preparatima. Nakon nicanja biljaka cvekle, već u fazi kotiledonih listova ili nakon formiranja prvog para pravih listova vrlo često dolazi do pojave repinog buvača (Chaetocnema tibialis). Ova štetočina, iako ima samo jednu generaciju godišnje, može u potpunosti da uništi proizvodnju cvekle uzrokujući velika oštećenja lisne mase. Vrlo je važna pravovremena

reakcija u suzbijanju buvača kako se ne bi dozvolilo da nanese veća oštećenja na lisnoj masi. Za suzbijanje ove štetočine preporučujemo preparat koji je u praksi dokazao da odlično eliminiše ovakvu pretnju, a reč je o insekticidu Despot u količini primene 1,5 l/ha. Kao i kod proizvodnje ostalih povrtarskih kultura tako i kod cvekle biljni patogeni takođe mogu da smanje prinos cvekle i da ugrozi ovu proizvodnju. Najznačajniji patogen cvekle je pegavost lišća (Cercospora beticola) koji je podjednako značajan i u proizvodnji repe. Pegavost koju prouzrokuje ovaj patogen javlja se prvo na pojedinačnim biljkama već po razvijanju stalnih listova a kišnih kapima ili kapima iz rasprskivača širi se na susedne biljke. Vrlo brzo može da se otme kontroli i da zahvati usev i do 100%. Simptomi se ogledaju u pojavi okruglastih, sitnih, sivkastih pega koje se oivičene zonom mrkocrvene boje. Simptomi se mogu javiti na lišću ali i na lisnim drškama. Budući da po jednom listu može doći do pojave i stotinu sitnih pega koje se vremenom spajaju lisna masa može u potpunosti da propadne. Pored Cercospore beticole ove simptome na cvekli može da izazove i patogen Phoma betae stim što se plan zaštite cvekle ne manje bez obzira o kom patogenu je reč. Za suzbijanje prouzrokovača lisnih pegavosti cvekle preporučujemo primenu fungicida Bosco (1,2 l/ha), Excorta (0,5 l/ha). Ukoliko je pritisak patogena veliki ili se oteo kontroli preporučujemo kombinaciju Balear 720 SC (1,0 l/ha) + Fluoco (0,25 l/ha). Uz svaki folijarni tretman useva cvekle, bilo da se radi o herbicidima, in-

sekticidima ili fungicidima, naša preporuka je primena folijarnih đubriva, s jedne strane kao sredstva koje pomaže u prevzilaženju tzv. herbicidnog šoka, a s druge, kao „saradnika“ u prevenciji stresa uzrokovanog delovanju abiotskih faktora. Stoga je preporuka da se u prvom delu vegetacije, zajedno sa herbicidima kombinuje Fitofert Bioflex-L (2,0 l/ha) + Fitofert Bor Max 20 (1,0 kg/ha), a u kombinaciji sa fungicidima i insekticidima Fitofert Humisuper Plus (5,0 l/ha). Berba. Cvekla za letnju potrošnju počinje da se bere kada dostigne prečnik 4 – 5 cm. Prve berbe imaju karakter proređivanja te se vađenje vrši sukcesivno. Mnogo češća je proizvodnja cvekle za jesen i zimu i ona se vadi u tom slučaju, u zavisnosti od sorte i ranostasnosti od septembra pa sve do pred mrazeve. Ovo zato jer cvekla u fazi kada je koren već veliki i formiran ne može da podnese mrazeve ispod -30C. Koren se lako čupa, lišće se odseca do glave korena, a koren se skladišti ili nosi u preradu. Berba tj. čupanje korenova se može vršiti i jednorednim ili dvorednim mašinskim kombajnima specijalizovanim za te namene. Mada je ovakav vid vađenja manje zastupljen. Obično prerada ne zahteva klasiranje, već samo uklanjanje ekstremno velikih ili sitnih kao i oštećenih korenova. Prinos cvekle koji se može ostvariti po hektaru je oko 30 tona. I za kraj, ostaje pitanje s početka teksta, da li je cvekla hrana i/ili lek? Odgovor potražite sami gajenjem i konzumiranjem ove sitne, a toliko bogate biljke.

79 nedelje javljaju se gusenice, koje su aktivne tokom celog dana. Isto toliko je potrebno larvama da se transformišu u lutke. Ubrzo nakon toga (dve nedelje) pojavljuju se odrasle jedinke ovog insekta. Ako napravimo presek na današnji dan odnosno, druga dekada avgusta meseca možemo da konstatujemo da se kupus namenjen jesenjoj proizvodnji već nalazi u fazi formiranja glavice. U ovom periodu je zabeleženo piljenje već sedme generacije kupusovog moljca.

Kupusov moljac, štetočina u nadiranju Kupusov moljac (Plutella xylostella) spada u najznačajnije štetočine kupusa. Ženka polaže jaja na naličje listova najčešće uz glavne nerve. Ispiljene gusenice se prvo hrane između dva epidermisa praveći kratke mine, a zatim posle prvog presvlačenja izlaze na lisnu površinu i izgrizaju lisno tkivo sve do gornjeg epidermisa. Ovakva oštećenja na listu imaju izgled prozorčića. Pri jačem napadu ove štetočine od lista mogu ostati samo glavni nervi.

Gusenice mogu da se ubuše u unutrašnjost glavice. Iako ima kratak životni vek (oko 14 dana), on se veoma brzo razmnožava i sposoban je da preleti veliku udaljenost, a pošto su lagani često ih i vetar nosi sa sobom. Zanimljivo je da nikad ne lete visoko, najčešte ih uočimo na oko 2 m visine. Ekonomski gubici mogu da budu i do 100%. Posebno je štetan iz razloga što je prisutan tokom celog perioda

Jedno je sigurno, ukoliko se na vreme ne suzbije kupusov moljac može da nanese ogromne štete u usevu kupusa. Odrasla jedinka ne pričinjava veliku štetu u direktnom smislu, već je štetna njegova larva. Ukoliko se ustanovi da na jednoj biljci postoji više od jedne gusenice ovog insekta (prag štetnosti), potrebno je odmah sprovesti odgovarajući tretman suzbijanja. Ivan Valent, dipl. inž. poljoprivrede

vegetacije, a sušni periodi pogoduju njihovoj masovnoj pojavi i većem razmnožavanju. U našim uslovima može da ima i do 8 generacija godišnje u zavisnosti od podneblja. Jedinke koje prezime u stadijumu lutke počinju da se transformišu početkom proleća u imago i javljaju se krajem aprila. Ženke polažu jaja na naličje listova duž glavnog nerva u grupama od 2-4 komada. Svaka ženka u proseku može da položi do 300 jaja tokom života. Nakon dve

Hemijsko suzbijanje se preporučuje pri sledećim pragovima štetnosti, koji se razlikuju zavisno od fenofaze razvoja biljke domaćina: •

20% napadnutih biljaka - kupus u fazi kotiledona

•

30% napadnutih biljaka - pre formiranja glavice

•

15% napadnutih biljaka - formiranje glavice

•

5% napadnutih biljaka - popunjavanje glavice

Za suzbijanje jaja kupusovog moljca preporučuje se primena insekticida Coragen 20 SC (hlorantraniliprol) u dozi od 0,2 l/ha uz utrošak vode od 200-400 l/ha za vreme polaganja jaja, a pre piljenja gusenica. Zbog male karence navedenog insekticida tretmane možemo raditi sve do 7 dana pred skidanje kupusa. Jedan od vrhun-

skih insekticida ili bolje rečeno jedan od “najpotpuniji” insekticid je Exirel (Cijanotraniprol - Ciazapir 100 g/l) u dozi od 0,3-0,5 l/ha, istovremeno deluje i na jaja i larve. Dakle nije mu potreban partner. Ipak moram da vam skrenem pažnju na primenu: ne preporučuje se tank-mix mešavine insekticida Exirel sa preparatima EC formulacije, fungicidima iz grupe strobilurina, preparatima na bazi bakra i sumpora, pojedinih fungicida iz grupe triazola. Ukoliko već dođe do piljenja larvi odnosno, preklapanja generacija što je vrlo čest slučaj možemo koristiti neki od sledećih insekticida Byfin 100 EC (Bifenicus) u dozi od 0,3 l/ha, Cythrin 250 EC (cipermetrin) u do 0,15-0,3 l/ha, Kozma (Hlorpirifos 480 g/l) u dozi od 1 l/ha. Iako se većini proizvođača čini da je hemijsko tretiranje jedina mera zaštite, mnogo toga zavisi i od tzv. agrotehničkih mera kojima smanjujemo potencijal populacije. Osnova leži u plodoredu, a zatim i u merama kao što je kvalitetno zaoravanje ili uništavanje svih ostataka biljaka na mestu gde će se naredne godine vršiti sadnja. Na taj način u ogromnoj meri smanjujemo zarazni potencijal, jer se ispod ovih ostataka nalaze lutke i odrasli kupusni moljac. Samo uz poštovanje svih navedenih mera i permanentnim održavanjem kondicionog stanja gajene biljke na visokom nivou, može se odgovoriti na brojne izazove u proizvodnji kupusa, a kupusov moljac je trenutno jedan od najznačajnijih.

Stranica za tehnologe Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

Bog stvorio da leči

Pivo od starog hleba

Olivera Gavrilović dipl. inž. poljoprivrede

Izvor: Deutsche Welle

U pivari koja se nalazi u pokrajini Donjoj Austriji pivo prave od starog hleba. ”Pravimo pivo od suvišnog hleba, koji nije prodat ili je vraćen iz supermarketa. Trenutno imamo dve vrste piva – lager koji smo nazvali Semmel i ejl pod imenom Kornspitz. Semmel je austrijska reč za beli hleb, dok je Kornspitz hleb od celog zrna pšenice“, kaže rukovodilac pivare Tobijas Judmajer. Tobijas, koji se takođe bavi keteringom zasnovanim na neiskorišćenoj hrani, naziva pivaru ”Protraćeno“. Ne tvrdi da je on izmislio ovaj koncept, već drevni Persijanci i Rimljani. Međutim, tvrdi da je ova prastara tehnika posebno važna za moderno doba s obzirom na to da živimo u neverovatno rasipničkom društvu.

U Jordanu pronađeni ostaci najstarijeg hleba na svetu Arheolozi su pronašli spaljene ostatke hleba koji datiraju iz perioda od pre više od 12.000 godina, severoistočno od Jordana, rekavši kako se radi o najstarijem hlebu na svijetu. Ovo otkriće pokazuje da su ribari na istoku Sredozemnog mora

pravili hleb mnogo pre nego što su se ljudi počeli baviti poljoprivredom. Veruje se da je ovaj hleb bio napravljen od pšenice, zobi i ječma, a u to su još dodavali i korenje biljaka. Ovi ostaci beskvasnog hljeba pronađeni su na arheološkom nala-

zištu poznatom kao Shubayqa, koje se nalazi na severoistoku Jordana. Kameni objekat u kojem je hleb pronađen ima promer osam metara. Na ognjištu ovog objekta arheolozi su pronašli dokaze konzumiranja hrane.

Ova biljka ima vrlo dugačku i šaroliku istoriju upotrebe. Zbog lekovitosti, u narodu se verovalo da potiče iz rajskog vrta. Vrsta Symphytum officinale, u narodu je poznat kao crni gavez, pripada familiji Boraginaceae. Njegovo ime asocira na “sredstvo koje vezuje”. Biljka gavez voli dosta sunca ili delimičnu hladovinu. Raste po vlažnim pašnjacima, pored ograda i cveta celo leto. To je zeljasta, živopisna biljka, prekrivena oštrim maljama, sa uspravnim razgranatim stablom od 120 cm. Cvetovi su roze, purpurni, ljubičasti, koren je vretenast, razgranat, spolja crne, iznutra bele boje (posle sušenja postaje žućkast). Cveta od maja do kraja avgusta. Zbog svog velikog korena, gavez je veoma tolerantan za sušu. Međutim redovno zalivanje će mu ipak mnogo pomoći da naraste snažan i formira veći koren. Kada je u pitanju kiselost zemljista najbolje mu odgovara neutralno kiselinski raspon od 6,0 do 7,0 pH. Gavez se u narodu vekovima uspešno koristi za lečenje reume, kostobolje i svih bolesti zglobova. Poznata je izreka “da bi dva prsta srasla u jedan ako bi bila uvezana korenom gaveza”. Ova biljka sadrži hormon auksin koji brzo stvara novo tkivo, tako da pospešuje brzo zarastanje rana i alantoin kao glavni aktivni sastojak korena, koji pospešuje granulaciju i regeneraciju tkiva. Pored toga od gaveza se proizvode i kreme za regeneraciju kože lica. Tinktura od gaveza zauzima počasno mesto i u kozmetici lica i ruku. Odlika ove tinkture je da obnavlja i preporađa opuštenu i naboranu kožu, naročito bore oko očiju. Nakon duže upotrebe tinkture koža lica i ruku se sasvim regeneriše. Gavez je nezamenjiv kod upale tetiva, artritisa (upala zglobova), distorzije (iščašenje, uganuće), kontuzija (nagnječenje), hematoma (krvni podlivi), tromboflebitisa (upale vena) i drugog. U celom biljnom svetu postoje samo dvije biljke koje sadrže B-12, a gavez je jedna od njih.

Gavez je višegodišnja biljka i jednom kada se podigne zasad, svake godine će napredovati i imati sve veći korenov sistem. Tako se može upotrebljavati nekoliko decenija i vrlo je teško kasnije rešiti se njegovog već formiranog korena. Gavez se može uzgajati iz semena, ali nakon uspešnog pokretanja nekoliko biljaka, češća je upotreba korenovih reznica. Za to su podobne biljke korena dužine od 5 do 15 cm. Najbolje se razmožavaju u glinenom i peščanom zemljištu. Prija mu nađubreno zemljište, ali će lepo napredovati i u bogatom organskom zemljistu. Sakuplja se gornja polovina stabljike posle cvetanja, u periodu od aprila do septembra. Listovi se suše u senci. Koren se sakuplja od marta do aprila ili od septembra do novembra. Koren se očisti od čvorova i nadzemnih delova, opere se i iseče na komade dužine 10-15 cm. Deblji komadi se raseku vertikalno. Pripremljen na ovaj način, koren se suši u najkraćem vremenskom roku što sprečava proces fermentacije. Sušenje se vrši na suncu, na tavanu ili u sušarama. Osušeno korenje se čuva u suvim prostorijama, bez vlage. Koren treba da je čist, da ima sjajno - crnu boju spolja i belo - žućkastu iznutra. Treba ga usitniti na komade od 10 - 15 cm. Takođe je potrebno odstraniti sve nadzemne delove biljke. U rajskom vrtu rastu brojne vrste, i kako im i priliči, pomažu čoveku u svakodnevnoj borbi sa samim sobom, sa okolinom … Jedna od vrsta koja zauzima počasno mesto u vrtu svakako je gavez.

PŠENICA KOJA RAĐA

SOBRED

FOXYL

• • • • • • •

• • • •

Za prinos o kom se priča

Fusarium tolerantnost

Srednje rana sorta Klas bez osja Visina biljke 80 cm Rekordni prinos zrna Sadržaj proteina 11-13 % Hektolitarska težina 77-80 kg/hl Vrlo dobra tolerantnost na poleganje; dobra tolerantnost na mraz; dobra tolerantnost na Septoria spp, Puccinia recondita, Puccinia graminis, Fusarium spp.

Proizvođač PG „Bekić“ Velizar Bekić PG „Gaćina“ Zdravko Gaćina PG „Spakić“ Dragan Spakić

Mesto

Prinos (kg/ha)

Porodin Bački Maglić Kusovac

9.680 9.500 8.600

Godina registracije 2015. Srednje kasna sorta visokog prinosa i veoma dobrog kvaliteta brašna Izraženo bokorenje Visoko tolerantna na Virus mozaika pšenice i prouzrokovača žute rđe, a vrlo visoko tolerantna na prouzrokovača fuzarioze klasa • Vrlo intenzivna sorta • Tretman regulatorima rasta poželjan u uslovima intenzivne proizvodnje

Proizvođač PSSS Sremska Mitrovica PSSS Tamiš

SOSTHENE

SANTORIN

• • • • • • •

• • • • • •

Rekorder u polju

Prinos (kg/ha) 8.975 8.973

Izuzetno tolerantna na poleganje

Srednje stasna sorta Klas piramidalan bez osja Visina biljke 78 cm Sadržaj proteina 12-14 % Hektolitarska težina 78-82 kg/hl Stabilan i visok prinos Odlična tolerantnost na poleganje, vrlo dobra tolerantnost na mraz, dobra tolerantnost na Septoria spp, Puccinia recondita, Puccinia graminis, Fusarium spp.

Proizvođač „Dijamant Agrar –Planta“ PG „Panić“ Savo Pantić PD „Zaječar“

Mesto Futog Stubline Zaječar

Prinos (kg/ha) 10.700 9.000 8.882

Godina registracije 2015. Srednje kasna sorta visokog prinosa i zadovoljavajućeg kvaliteta brašna Izraženo bokorenje Visoko tolerantna na prouzrokovača fuzarioze klasa, žute rđe i virusa mazaika pšenice Vrlo intenzivna sorta Najniža sorta od svih KWS sorata i najtolerantnija na poleganje

Proizvođač

Mesto Pančevo Sremska Mitrovica

PSSS Tamiš PSSS Sremska Mitrovica

SOTHYS

SIRTAKI

• • • • • • •

• • • • • •

Izbalansiran kvalitet i prinos

Proizvođač „Dijamant Agrar – Planta“ PG „Dulić“ Ivan Dulić PG „Bandur“ Milan Bandur

Mesto Sremska Mitrovica Pančevo

Prinosi za rekorde

Rana sorta Klas sa osjem Visina biljke 90 cm Odličan prinos i kvalitet zrna Sadržaj proteina 12-13 % Hektolitarska težina 78-80 kg/hl Vrlo dobra tolerantnost na poleganje i mraz, dobra tolerantnost na Septoria spp, Puccinia recondita, Puccinia graminis, Fusarium spp.

Mesto Futog Đurđin Stubline

Prinos (kg/ha) 8.687 7.710

Prinos (kg/ha) 9.600 8.200 8.000

Proizvođač PP „Lepušnica-PKB“ PD „Zaječar“

Godina registracije 2010. Srednje kasna sorta, izrazito prinosna, osrednjeg kvaliteta brašna Veoma izraženo bokornje Tolerantna na rđu lista i virus mozaika pšenice Odlični rezultati u stresnim uslovima i na lakim tipovima zemljišta Tretman regulatorima rasta nije neophodan osim u intenzivnim uslovima proizvodnje

Mesto Lepušnica Zaječar

Prinos (kg/ha) 9.700 8.658

FARINELLI

NOVOSADSKI 565

• • • •

• Srednje rana sorta • Sorta namenjena za proizvodnju slada i stočne hrane • Masa 1000 zrna: 48-50 g

I prinos i kvalitet

Ozimi ječam

Godina registracije 2012. Srednje rana sorta, prinosna i dobrog kvaliteta brašna Izraženo bokorenje Izuzetno tolerantna na prouzrokovača fazrioze zrna i virus mozaika pšenice, a vrlo visoko toleranatna na rđu lista • Odlični rezultati u stresnim uslovima • Tretman regulatorima rasta poželjan u uslovima intenzivne proizvodnje

Proizvođač PG „Radisavljević“ Radiša Radisavljević PG „Petrović“ Bojan Petrović

• • • • • • •

Mesto Medveđa Starčevo

Prinos (kg/ha) 7.290 7.000

Proizvođač PSSS Zrenjanin PSSS Subotica

Mesto Zrenjanin Subotica

Hektolitarska masa: 75-79 kg Sadržaj proteina: 10,5-12,5% Udeo zrna I klase: >90% Sadržaj finog ekstrata u sladu: 79-81% Otpornost na niske temperature Otpornost na bolesti: vrlo dobra Otpornost na poleganje: odlična

Prinos (kg/ha) 9.436 6.957

NONIUS

Ozimi ječam • • • •

Srednje rana sorta Sorta namenjena isključivo za ishranu stoke Masa 1000 zrna: 44-47 g Hektolitarska masa: 76-78 kg

Proizvođač

Mesto Zrenjanin Pančevo

PSSS Zrenjanin PSSS Tamiš

ODISEJ

• Veoma rana sorta • Masa 1000 zrna: 47-49 g • Hektolitarska masa: 75-79 kg • Sadržaj proteina: 12-14% • Sadržaj vlažnog glutena: 21-26%

PSSS Subotica PSSS Požarevac

Visina stabla: 85-90 cm Sadržaj proteina: 13-14% Otpornost na niske temperature Otpornost na bolesti: vrlo dobra Otpornost na poleganje: dobra

Prinos (kg/ha) 9.315 8.223

• • • •

Ozimi tritikale

Proizvođač

• • • • •

Otpornost na niske temperature Visina stabla: 100 -110 cm Otpornost na bolesti: vrlo dobra Otpornost na poleganje: odlična i na lakim zemljištima • Tretman regulatorima rasta: nije neophodno, izuzev u intenzivnim uslovima proizvodnje • Tolerantna na rđu lista

Mesto Subotica Požarevac

Prinos (kg/ha) 7.861 6.256

Osnovne preporuke za setvu ozimih strnina u sezoni 2018/2019. PRIJAVA ZA ČASOPIS

Semenska kuća Caussade Semences

KWS

Institut NS

Sorta

Vreme setve

Setvena norma* (klijavih zrna/m2)

Sobred

10 – 25. 10.

450 – 500

Sosthene

1. 10. – 5. 11.

400 - 450

Sothys

1. 10. – 1. 11.

400 - 450

(zaokružiti)

Foxyl

10 – 25. 10.

450 - 550

1. SMS poruka iz sledećih oblasti

Santorin

10 – 25. 10.

400 - 500

Sirtaki

5. 10. – 15. 11.

450 - 550

Farinelli

5. 10. – 15. 11.

450 - 550

Nonius

5 – 15. 10.

350

Novosadski 565

5 – 15. 10.

350

Odisej

10 – 25. 10.

550

* Opšta preporuka za izračunavanje optimalne setvene norme: setvena norma =

masa 1000 zrna x broj klijavih zrna po m² klijavost (%)

Preporuke tehnologije gajenja ozimih strnina Plodored – izbegavati monokulturu, optimalni predusevi oni koji se „skidaju“ do sredine septembra Đubrenje – na osnovu prethodne analize zemljišta, izabrane sorte, planiranog prinosa... Celokupna količina fosfora (P2O5) i kalijuma (K2O) i 1/3 azota (N) se unose pod osnovnu obradu Sorta – izbor zavisnosti od namene, vremenskih i zemljišnih uslova Osnovna obrada - predsetvena priprema - oranje (20 – 25 cm). Predsetvena priprema nakon oranja i pred setvu (6 – 8 cm) Setva – dorađeno, deklarisano seme; vreme setve u skladu sa optimalnim rokom; preporučena setvena norma; ujednačena dubina (4 – 5 cm). Jesenje mere nege – valjanje po setvi; navodnjavanje po potrebi; suzbijanje štetnih insekata (vaši kao vektori virusa) i štetnih glodara (na osnovu pregleda) Prihrana – na osnovu N-min metode tokom februara i marta Zaštita od korova, bolesti i štetnih insekata – primena herbicida na osnovu sastava i brojnosti korovske flore i fenofaze razvića gajene biljke (Lancelot 450 WG, Mustang, Metmark WG, Lodin, Pallas 75 WG...); aplikacija fungicida u zavisnosti od oboljenja (Priaxor, Excorta, Excorta Plus, Tebukon 250 EC, Artea 330 EC, Prosaro 250 EC...); suzbijanje insekata ukoliko je brojnost iznad praga štetnosti (Vantex 60 SC, Grom, Cythrin 250 EC, Kozma...); uz svaki tretman sredstvima za zaštitu bilja primeniti i folijarnu prihranu (Fitofert Speed G, Fitofert Humisuper Plus...) Primena regulatora rasta – u zavisnosti od sorte, primenjene agrotehnike ...(Cerone) Žetva – kada vlaga padne ispod 20 % (uz dosušivanje) ili ispod 15 % (bez dosušivanja); ispravan i optimalno podešeni kombajn Skladištenje – suv, očišćen objekat u kome je izvršena dezinsekcija (Ambarin)

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac Tel: +381 34 308 000, 308 001 / Fax: +381 34 308 016 LOGISTIČKI CENTAR: Inđija 022 801 160 DISTRIBUTIVNI CENTRI SRBIJA: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550 | Sombor 025 432 410 Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364 AGROMARKET BIH: Bijeljina +387 55 355 231 | Banja Luka +387 51 535 705 | Sarajevo +387 33 40 74 80 AGROMARKET CRNA GORA: Danilovgrad +382 20 81 88 01 AGROMARKET KOSOVO: Priština +386 47 733 814

www.agromarket.rs | www.facebook.com/Agrosvet | www.agrosvet.rs

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje:

a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

91 STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Danijela Radujkov DC Sombor 069/51-06-121 Mladen Đorđević DC Kragujevac 063/105-81-94 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Marija Bujagić DC Beograd 063/590-034 Miloš Bubnjević DC Sombor 063/590-225 Tomislav Mićić DC Kragujevac 063/112-44-01

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Dr Zorica Jestrović sektor semena 063/59-01-139; Marko Minić sektor semena 069/511-06-44

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 Anđelka Kovač, 063/625-974

SLUŽBA PRODAJE:

AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Perica Sailović, +387 65/841-388

DC Kragujevac Goran Petrović, 063/105-83-20 Vladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Neša Milojević, 063/10-58-278 DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 Željko Ilić, 063/590-296 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 Irena Simonović, 063/106-66-06 Biljana Leković, 063/11-20-767 Darko Bukvić, 063/438-641 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Nataša Petrović, 063/105-82-76 Živka Ilić, 069/50-913-31 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Nikola Petrović, 063/626-953 DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 Senka Romić, 069/50-70-827

DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Milica Pavićević, +382 69/388-778 Vesko Jovanović, +382 69 370 180 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +383 49/733-814 Nerdian Ahmedi, +383 49/869-333 Eljmaz Orana, +383 49/733-815 Nexhat Maxhuni, +383 49/733-872

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com,

63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1: Agromarket, 2004-

. - Kragujevac

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

PREMIUM KOKTEL FOLIJARNA ISHRANA I ZAŠTITA OD KOROVA