Agrosvet 94

stručna revija Oktobar 2018. broj: 94 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Pravilna ishrana kupusnjača

Đavolji cvet jedinstven i moćan

Kisela trulež grožđa i to nam se dešava

SADRŽAJ 14 Sir gospodinZlatarski sir

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

17

21

Ekološke crtice

Trulež korena šećerne repe

09 Kisela trulež grožđa, i to nam se dešava

25 Pčelarenje

38

41

Hmelj, duša piva

Kako pripremiti zemljište za sadnju krompira

Stočarski kutak

42

46

52

54

Pravilna ishrana kupusnjača

Kutak za tehnologe

Dogodilo se, dogodiće se

Agro IT svet

62

64

Svarog - kovač sunca i zvezda

68

Đavolji cvet, jedinstven i moćan

Rak korena i korenovog vrata

27 Žičari, nevidljive ali predvidljive štetočine

59 Agrostatistika

73 Pšenica koja rađa

33

4 AGROSVET 94 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Logistički centar Inđija: 022/801-160 Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Laktaši: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Veselin Šuljagić Duško Simić Milan Sudimac Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA

U isčekivanju prvih, jesenjih, krajem-oktobarskih kiša, o čemu pisati? Gle-

dam, čitam, slušam, i nastadoše dole ispisani redovi.

Jedna o najčešće korišćenih rečenica koja opisuje delatnosti u poljoprivredi je „od njive do trpeze“. Poljoprivreda je slična svuda (manje-više) širom meridijana ali trpeza nije ista. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti, svoja posebna jela po kojima se raspoznaje, tako da se može napraviti i gastronomski atlas. U tom atlasu našle bi se i „meksička tortilja“, „turska baklava“, „italijanske špagete“, „francuski sir“, „američka pita sa borovnicama i prelivom sirupa od kedra“, „hrvatski štrukli“, „bosanski burek“ „srpska gibanica“...

Doduše, za ovo poslednje nisam siguran, jer prema razvoju situacije poslednjih godina, ima izgleda da će borovnica da zameni sir. Za sirup od kedra nisam siguran da li ima zamene. Jer prosto je neverovatno kako su odjednom počeli da niču zasadi borovnice. Masovno, ljudi koji su kapital stekli poslovima u inostranstvu, vraćaju se majčici zemlji, kupuju ili uzimaju zemljište u zakup, ulažu velike svote novca u nabavku sadnog materijala iz Holandije, Nemačke, Engleske... Istina neko donosi i rak korena, ali, idemo dalje. Intenzivno se podižu plastenici, staklenici, zakišeljava zemljište, „merkaju“ kombajni za mehanizovanu berbu... Po svemu sudeći, imamo šanse da postanemo vodeća zemlja po proizvodnji „crnog“, a ne „crvenog“ zlata. Ah, da, zaboravih da je zabranjeno „češljanje“ borovnice na padinama Zlatibora, Stare planine, Kopaonika... Da ne bi bilo zabune, nisam protiv ulaganja svežeg kapitala samo se nešto prisećam puževa, leske i tartufa i sličnih zabava koje su imale ograničeni vek trajanja.

Kada smo kod voćarstva, još jedna pojava sa dolaskom jesenjih dana se pojačava. Naime, pojedine lokalne samouprave (čitaj gradovi i opštine) se utrkuju u podeli sadnog materijala. Dele se sadnice dunje, višnje, šljive, valjda sa željom da se unapredi poljoprivreda na dotičnom prostoru. Međutim, nakon odnošenja sadnica sa placa na kojem se dele, niko da iskontroliše šta se sa njima dalje dešava. Da li su pravilno posađene, da li se tokom godine neguju, ima li problema u gajenju i slično? Ipak su za te namene izdvojena sredstva svih poreskih obveznika sa dotične teritorije. I šta posle, kada prorode. Bilo je pritisaka (od strane tzv. opštinara) ove godine na pojedine skladištare voćnih plodova da ih zbrinu. Međutim, njih niko nije konsultovao kada su se sadnice delile. Poeni (politički) se ne skupljaju samo besplatnim deljenjem već i promišljenim kreiranjem razvojne politike.

Potpisnik ovih redova se seća televizijskih emisija posvećenih selu i poljoprivredi emitovanih u prošlom veku, domaćih „Znanje-imanje“, „Brazde“, italijanske „Linea Verde“..., a prati i današnje. Pored svega razvojnog i pozitivnog koje su donosile i donose, u današnjim prilozima se provuče i ponešto negativno. Slika nasmejane dece kako upravljaju poljoprivrednim mašinama, a koju ponosno gledaju od tate i dede do svih ostalih članova porodice. To delo je kažnjivo jer je upravljanje motornih vozilom zabranjeno deci ispod 16 godina, a naši novinari ga promovišu. Neke pojave se jednostavno ne mogu promovisati koliko god to bilo nekome na ponos.

A, evo i prvih kapljica kiše. Biće hleba.

6

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

Srpske prehrambene kompanije ugovorile izvoz u Rusiju vredan 10 miliona evra i počinju prve isporuke robe Izvor: eKapija, 27. septembar

Srpske kompanije prehrambenog sektora dogovorile su, na Međunarodnom sajmu prehrane u Moskvi, nove izvozne poslove vredne više od 10 mil EUR. Potpisana su i tri ugovora, a ovih dana biće realizovane prve isporuke robe iz Srbije na rusko tržište, saopštili su iz Privredne komore Srbije.

Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, organizovali su od 17. do 20. septembra tradicionalno predstavljanje proizvodnih programa i izvozne ponude 13 srpskih kompanija na WorldFood Moscow – jednoj od najznačajnijih sajamskih manifestacija u Ruskoj Federaciji i

7

regionu Zajednice nezavisnih država.

Ruski poslovni partneri, kako se navodi u saopštenju, zainteresovani su za srpsko sveže i prerađeno voće i povrće, mesne prerađevine, mlečne proizvode, sokove, dodatke u prehrani (gluten, dekstrin), kao i investiranje u proizvodnju voća i povrća (sveže salate) u Srbiji sa ciljem izvoza u Rusiji i na druga tržišta. Ulaganja u nove zasade u Srbiji i stalni rast prinosa uticaće na proširenje kapaciteta proizvodnje, veću zaposlenost i kvantitativno povećanje izvoza voća i povrća u Rusku Federaciju. Srpski izvoznici voća i povrća očekuju postizanje dogovora nadležnih institucija Sr-

bije i Rusije u vezi sa sertifikacijom proizvoda za rusko tržište.

Kvalitet srpskih proizvoda je, nesporan, pruža dodatu vrednost i konkurentnu prednost u odnosu na ostalu ponudu, stav je ruskih posetilaca Sajma i budućih kupaca srpskih proizvoda, navodi se dalje u saopštenju.

Ove godine u okviru WorldFood Moscow 1.600 izlagača iz 62 zemlje okupljene u 44 nacionalna paviljona, predstavilo je svoju ponudu na 53.000 m2. Učesnici na nacionalnom štandu Srbije bili su: Jugprom Leskovac, Agroprom Gornji Tavankut, Mirax Agrar Beograd, Ćirić Agro Titel, PIK Južni Banat Bela Crkva,

Flora Internacioal Bečej, Geneza Kanjiža, Fidelinka Skrob Subotica, Euro Frigo Požega, ITN Group Beograd, Zlatiborac Mačkat, Stojanović Pharm Novi Sad, PDM Agro Fruit Pudarci.

Trgovinska razmena Srbije i Rusije u prvoj polovini 2018. godine beleži pozitivna kretanja – izvoz u Rusku Federaciju iznosio je 546,6 mil USD – 16,17% više nego u istom periodu prethodne godine. Što se prehrambenih proizvoda tiče, u prvoj polovini 2018. najviše smo izvozili sveže jabuke (56 mil USD), sir (18,8 mil USD), jagode (17,7 mil USD), ostalo smrznuto voće (11,5mil USD), trešnje i višnje (8,3 mil USD), breskve i nektarine (7,8 mil USD), vina (5 mil

USD), maline, čokolade i vafle (3,4 mil USD), kupine (3,4 mil USD), smrznutu boraniju (2,4mil USD), sokove (2,2 mil USD) i brusnicu (2 mil USD).

Ruska Federacija je treći trgovinski partner Srbije.

Dva suvremena kombajna brža i jeftinija od 500 berača u vinogradu Izvor: Glas Slavonije, 5. sep. 2018.

Berba grožđa u većini vinograda u punom je jeku. Zbog vremenskih prilika berba je počela nešto ranije nego što je to uobičajeno. Ljudi su izuzetno traženi jer berba zahtijeva

8 radnu snagu koja je u Slavoniji, Baranji i Srijemu itekako deficitarna.

Berače grožđa čini se teže je pronaći nego dobre kupce vina.

U Erdutskim vinogradima, koji imaju najveću plantažu vinograda u Hrvatskoj u jednom komadu, na površini od čak 450 hektara, grožđe umjesto berača beru – dva stroja.

Erdutski vinogradi najveća su vinarija istoimenog vinogorja, jedinstvenog po tome što čine poluotok koji Dunav oplahuje s tri strane. U toj vinariji već šestu godinu berbu obavljaju strojno, čime su riješili

veliki problem s nedostatkom ljudske radne snage potrebne u berbi. U ponedjeljak smo proveli jedno prije podne u toj vinariji kako bismo iz prve ruke vidjeli kako izgleda kruna vinogradarskog posla i istovremeni početak procesa u vinskom podrumu. „Berbu smo počeli ove godine 18. kolovoza. Ovo je šesta godina kako grožđe beremo strojno, s pomoću dva vrlo učinkovita kombajna. Jedan je samohodni, a drugog vuče traktor. Riječ je o strojevima u kojima je ugrađena vrhunska tehnologija i njihovim smo radom izuzetno zadovoljni“ kaže nam Pero

Grgić, direktor Erdutskih vinograda, koji nas je proveo po vinogradu i vinariji. Erdutska vinarija vino proizvodi s oko 450 hektara vlastitih vinogradarskih površina i 60-ak hektara koje ima u dugogodišnjem zakupu. Na površini od 64 hektara prošle godine iskrčen je vinograd te je ona pripremljena za sadnju novog vinograda iduće godine.

U vinogradu su u ponedjeljak ujutro, neposredno nakon kiše koja je pljusnula noć prije, radila oba berača. Glavni tehnolog Mladen Alpeza pojašnjava kako su kombajni u

9 berbi graševine koja je dominantna sorta u Erdutskim vinogradima. „Danas bismo, da beremo ručno, imali velikih problema jer zbog povremenih pljuskova ljudi ne bi mogli ni ulaziti u vinograd. A u berbi, posebice u ovakvim uvjetima, kada zbog kiše prijete veliki gubitci, nastanak bolesti ili truleži grožđa, svaki je sat važan. Strojevi nam zbog toga donose veliku korist. Oni rade praktično 24 sata na dan, dakle i noću.

Jedan kombajn može obrati grožđe s površine od deset hektara u jednom danu. Dnevno tako beremo 20 hektara. Jedan kombajn zamjenjuje 250 ljudi koje je danas vrlo teško pronaći. Nama sada u smjeni radi 12 ljudi. Da beremo ručno, berba bi trajala znatno duže. Ovako ćemo je završiti za mjesec dana. Osim toga, za hektar vinograda obranog ručno morali bismo izdvojiti između četiri i pet tisuća kuna, dok nas strojno branje iste površine stoji oko dvije tisuće kuna“ govori Alpeza, dok jedan od kombajna ubrano grožđe iskipava u traktorsku prikolicu kako bi za samo dvadesetak minuta završilo u vinariji. Ovo je važan podatak s obzirom na to da mnogi vinari kod strojne berbe kao nedostatak ističu to što se pri berbi velik dio grozdova i boba praktično razbije, pri čemu odmah nastaju sokovi. Sve grožđe, zajedno sa svojim sokovima, što je jako važno, iz vinograda vrlo brzo završava u vinariji.

Alpeza ističe da kombajn praktično vode senzori te se on sam prilagođava trsovima. U jednom prohodu s jednog na drugi kraj vinograda koš berača velikim se dijelom napuni te se sadržaj na kraju reda isprazni u traktorsku prikolicu. Stroj se osim redovima vinograda i trsovima pri-

lagođava hidraulikom i nagibima površine kojom se kreće.

Glavna enologinja Edutskih vinograda Melita Rumbak ističe da je u dosadašnjem dijelu berbe zadovoljna onim što iz vinograda dolazi u vinariju. „Posebice kod graševine šećeri su ove godine doista visoki.

Kiseline su nešto niže, zbog visokih noćnih temperatura. No, to su brige nas koji radimo u podrumu, krajnji konzumenti ne moraju se brinuti.

Mi ćemo u svakom slučaju dovesti do toga da naši potrošači u konačnici dobiju kvalitetna i izbalansirana vina i uživaju u njima“ kaže Rumbak.

Evropskom regulativom se izjednačava kvalitet hrane za istočno i zapadno tržište

Evropa. Možda nismo svi isti, ali smo svi ravnopravni” izjavila je Biljana Borzan, hrvatska evroparlamentarka i izvestilac za različit kvalitet prehrambenih proizvoda. Istraživanja su pokazala da se naizgled isti proizvodi slabijeg kvaliteta često plasiraju u zemlje istočne Evrope. Reč je o različitim proizvodima, od deterdženata do dečje hrane koji su bili nekvalitetniji i nezdraviji, a prodavali su se po višim cenama od onih koji se prodaju na zapadu. Borzan je inače dokazala da se u Hrvatskoj prodavala dečja hrana lošijeg kvaliteta od one na zapadnom tržištu, posle čega je proizvođač povukao te proizvode i izjednačio kvalitet dečije hrane.

Insekti će jesti više žitarica i biti otporniji na pesticide Izvor: Agroklub

Izvor: eKapija, 14. septembar 2018.

Evropski parlament je danas, 14. septembra, velikom većinom od čak 464 glasa “za” izglasao izveštaj o različitom kvalitetu proizvoda za istočno i zapadno tržište. Kako je za Politiku rečeno u Odboru za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta, ovo podrazumeva promenu Direktive o nepoštenoj poslovnoj praksi, ali i osnivanje posebnog evropskog tela koje bi se bavilo dodatnim regulisanjem i kontrolom tržišta.

“Ovo je bila nepravda za građane velikog dela EU. S pravom se osećamo kao građani drugog reda. Ovo je prilika da pokažemo da Evropski parlament predstavlja sve, da nema istoka i zapada i da smo svi jedna

U mnogim evropskim zemljama predviđeno je povećanje uticaja štetnih insekata na useve za 50 do 100 odsto, tvrde naučnici, a to bi za evropski prinos pšenice moglo značiti gubitke od oko 16 miliona tona godišnje. Insekti će biti u fokusu pažnje, kako poljoprivrednika, tako i naučnika, kada se govori o globalnim gubicima useva zbog promene klime. Naučnici procenjuju da će svakim stepenom porasta temperature štetočine uništiti 10 do 25 odsto više pšenice, kukuruza i pirinča širom sveta. Naime, globalno zagrevanje podstiče insekte da troše više hrane, zbog čega bi se mogla povećati i njihova populacija. Regioni koji se spominju kao najugroženiji su Evropa, SAD i Kina.

BIOLOŠKI INSEKTICID

Biološki insekticid za zaštitu od larvi jabukinog smotavca Cydia pomonella u jabukama, kruškama, dunjama, nashi (azijskim kruškama) i orasima.

10

Kisela trulež grožđa, i to nam se dešava Goran Jakovljević, dipl. inž. poljoprivrede

Isti nivo zaštite kao i kod konvencionalnih sredstava za zaštitu bilja Ne ostavlja rezidue, vrlo kratke karence Bez mogućnosti pojave rezistencije Ne šteti korisnim insektima, siguran za korisnika i okolinu Odlično rešenje za proizvođače koji prate trendove „od polja do stola“

www.arystalifescience.eu

13 osetljiv na kiselu trulež, a što se ove godine i pokazalo na terenu, najviše se izdvajaju sorte rizling, traminac, pinot noar itd. Štete koje prouzrokuje kisela trulež mogu se iskazati na dva načina.

Jedan od njih je svakako masovno propadanje grozdova, dok se drugi ogleda u gubitku kvaliteta grožđa što se kasnije odražava i na kvalitet vina.

Uzgajivači vinove loze svake godine pred sobom imaju velike izazove koje su u obavezi da prevaziđu kako bi proizveli grožđe - sirovinu za proizvodnju kvalitetnih vina. Godina iza nas proizvođačima nije ostavila ništa manje izazova i obaveza, tako da su pored standardne brige oko suzbijanja plamenjače, pepelnice, botritisa, cikada, došli u sukob sa ne tako učestalim problemom, propadanjem grozdova bez konkretnog razloga.

Propadanje grozdova bez konkretnog razloga znači da ni jedan poznati patogen ili štetočina nisu doprineli tome, te se proizvođači bili zatečeni, jer nisu mogli da utvrde pravi razlog ovog problema. Razne pretpostavke su kružile vinogradima širom regiona, tako da je bilo dosta različitih tvrdnji i pretpostav-

ki, poput toga da ovakav vid propadanja grozdova prouzrokuje siva trulež (Botrytis cinerea), a pored kojeg je glavni krivac bila i azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) ili na kraju da je to ipak „neka“ kisela trulež bobica, za koju se ne zna konkretno šta je. E sad, kada se u obzir uzme situacija u vinogradima i kako je to na licu mesta izgledalo, može se bez ustručavanja reći da je bilo od svega po malo, ali najviše kisele truleži. Šta je kisela trulež i šta (ili ko) je prouzrokuje? Kisela trulež se javlja na bobicama u godinama u kojima imamo učestale padavine tokom leta u toku intenzivnog rasta bobica-grozdova i ukoliko su prisutni uslovi povišene vlažnosti i temperature vazduha. Kiselu trulež grozdova prouzrokuje skup različitih patogena od kojih su najprisutnije bakterije i pojedine vrste kvasaca. Što se tiče bakterija radi se o nekoliko vrsta bakterija poput Glu-

conobacter cerinus, Gluconobacter albidus i Gluconobacter frateurii, Acetobacter spp, a što se tiče nepoželjnih kvasaca izdvajaju se Hanseniaspora uvarum, Pichia kluyveri, Candida spp. Ovi patogeni su definitivno prisutni na bobicama svake godine, ali se u ovakvim uslovima lako mogu prenamnožiti i prouzrokovati probleme. Što se tiče uslova u kojima dolazi do jačih infekcija, pored opisanih klimatskih uslova, jedan od “okidača” su svakako mehanička oštećenja poput grada, udaraca usled zalamanja, šteta od insekata i ptica, pepelnice i botritisa, kao i pucanje pokožice bobica usled prenapregnutosti od viška vode. Poslednji navedeni uslov je ove godine bio izrazito prisutan i naročito se isticao na sortama jako zbijenih grozdova te sortama sa izuzetno tankom pokožicom. Može se zaključiti da je ovo ujedno i prvi uslov kada se priča o osetljivosti sorata na pojavu kisele truleži. Što se tiče sortimenta koji je izrazito

Simptomi kisele truleži su veoma uočljivi i javljaju se u periodu kada grozdovi uveliko uđu u stadijum šarka, odnosno u toku zrenja grozdova i pred samu berbu. Bobice kako belih tako i crnih sorti vinove loze zahvaćene ovom truleži menjaju boju u braon-smeđu, purpurnu boju ili boju cigle. Ovakve bobice su potpuno glatke u smislu da nema

prisutne micelije ili naznaka prepoznatljivih patogena poput botritisa, pepelnice, plamenjače itd. I na kraju jedan od najprepoznatljivijih znakova da je u vinogradu prisutna kisela trulež je neizbežan i karakterističan neprijatan miris sirćetne kiseline. U vinogradima u kojima je došlo do pojave botritisa, može se desiti da na istom grozdu postoje oba simptoma i da se kisela trulež mnogo brže širi usled oštećenja pokožice bobica od botritisa.

Bobice koje su u procesu truljenja, kao što je pomenuto oslobađaju karakterističan miris, koji privlači voćne-vinske mušice (Drosophila melanogaster) koje se u trulim bobicama razvijaju neverovatnom brzinom. Na trulim bobicama prisutni su svi stadijumi vinske mušice: imaga, jaja, larve. Prisutne larve hra-

ne se u bobicama i usled pucanja prelaze iz jedne u drugu, tako da predstavljaju značajan vektor širenja truleži jer na sebi i u sebi nose patogene prouzrokovače. Ukoliko su uslovi za razvoj mušice poviljni, time je i propadanje grozdova brže.

Naravno pored obične vinske mušice D. melanogaster, u našem regionu i u vinogradima mogla se naći i azijska voćna mušica (Drosophila suzukii). Znajući destruktivne sposobnosti D. suzukii, dosta vinogradara je bila u ubeđenju da je svo propadanje prouzrokovano njenim prisustvom. Širenje simptoma može se usporiti usled naglog povišenja temperature vazduha i koje prati duži period bez padavina. Takođe ukoliko dođe do naglog zahlađenja usporava se i razvojni ciklus vinske mušice, što

14 takođe može doprineti sporijem širenju truleži.

Borba protiv kisele truleži. Prvi način sprečavanja kisele truleži se odnosi na povrede bobica, koje je u toku godine neophodno svesti na minimum. Naravno, neke od povreda (oluja, grad, ili gradobitne padavine...) čovek teško može da spreči, ali pažljivo postupanje prilikom izvođenja mera nege i zaštite je nešto na šta se itekako može uticati.

Takođe, redovno i pravovremeno suzbijanje bolesti i prisutnih štetočina smanjuje mogućnost nasta-

janja povreda. Ojačavanje pokožice bobica može imati značajan efekat u sprečavanju pojave kisele truleži.

U tu svrhu mogu se primeniti fungicidi na bazi bakra poput bordovske čorbe - Blue Bordo (1,0 - 1,5 %). Primena bordovske čorbe u ovu svrhu vršila bi se od momenta pojave šarka na bobicama i u toku sazrevanja grožđa. Pored bordovske čorbe u istu svrhu mogu se primenjivati folijarna đubriva na bazi kalcijum hlorida - Fitofert Ca Apple (0,3%).

Ukoliko dođe do povoljnih uslova za pojavu kisele truleži i ukoli-

ko se primete prvi simptomi, može se izvršiti dezinfekcija zone grozda rastvorom vodonik-peroksida (1%) u cilju suzbijanja prisutnih štetnih mikroorganizama.

I na kraju treba istaći primenu botriticida koje treba koristiti isključivo po potrebi i sa čijom primenom se ne sme preterati. Ukoliko se pretera sa njihovom primenom lako se može narušiti biološka ravnoteža tj. uništiti korisna mikroflora na grozdovima, koja ipak u određenom procentu štetne mikroorganizme drži pod kontrolom.

15

16

17

Šta su to sirevi u salamuri?

Zlatarski sir pripada sirevima u salamuri - velikoj grupi proizvoda poznatoj od davnina. Odlikuje ih jednostavna prerada, zrenje i čuvanje u salamuri koja je u funkciji očuvanja kvaliteta i bezbednosti proizvoda u nepovoljnim uslovima. Sirevi u slamuri su se tradicionalno proizvodili tokom letnjih meseci u mlečnim katunima a prodavali u jesen. To su sirevi čije se zrenje i skladištenje do potrošnje obavlja u salamuri tj. rastvoru

Sir gospodin Zlatarski sir U karstnom delu Starovlaške visije, izdiže se planinski masiv Zlatara koji odlikuju velika prostranstva pašnjaka i livada i značajan potencijal za razvoj stočarstva i proizvodnju hrane visokog kvaliteta. Upravo je ovo područje proizvodnje Zlatarskog sira, smešteno između reka Uvca, Veljušnice, Kladnice, Mileševke i Zlošnice i sastoji se iz staništa bogatih vodama i velikom pejzažnom i biološkom raznovršnošću.

Područje proizvodnje Zlatarskog sira još se naziva i Stari Vlah i pripada planinskoj klimatskoj zoni koja je tipična za predele sa nadmorskom visinom iznad 1100 m. Karakterišu je oštre i duge zime sa dosta snega, kratka i prohladna leta sa povremenim padavinama i proleće i jesen sa čestim kišama. Stari Vlah se prvi put spominje još u povelji Stefana Nemanje iz 1196. godine, gde se opisuje kao područje sa idealnim uslovima

dobijenom rastvaranjem soli u vodi ili Ivana Tanurdžić, novinar

za stočarstvo, kako zahvaljujući prirodnim uslovima tako i zahvaljujući čestim migracijama stanovništva.

Proizvodnja sira odvijala se porodičnim zajednicama karakterističnim za srpsku tradiciju- zadrugama. I danas se Zlatarski sir proizvodi u ovlašćenim zadrugama i gazdinstvima.

Prema pravilniku, Zlatarski sir pripada grupi sireva u salamuri, prema sadržaju mlečne masti grupi punomasnih sireva, a prema sadržaju vode grupi mekih sireva. Za njegovu proizvodnju koristi se isključivo sveže, punomasno kravlje mleko, koje mora da odgovara zahtevima Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka, odnosno da ima izgled boju i miris svojstven sirovom kravljem mleku. Zlatarski sir koji se stavlja u promet mora da poseduje sledeće karakteristike: kriška sira mora biti pravilnog pravougaonog oblika dimenzija 10-12cm x 10-12cm

surutki.

ili oblika kružnog isečka približnih dimenzija. Debljina kriške varira od 1cm do 1,5cm. Presek kriške ima zbijenu strukturu sa malim šupljinama ili bez šupljina. Boja sira je bela do belo-žuta boja, a miris mu je blag mlečno-kiseo, bez stranih mirisa. Ukus Zlatarskog sira je jasno izražen, prijatan ukus, ne previše slan i kiseo, bez gorčine, taman kakav je potreban za uživanje, a pri konzumaciji se oseti aroma koja dugo traje i kremasta struktura koja se topi na nepcima.

Ovaj sir gospodin osvojiće vas na prvi zalogaj.

18

19

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

PREMIUM KOKTEL FOLIJARNA ISHRANA I ZAŠTITA OD KOROVA

Uticaj klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju Izvor: Novosti, 27.avgust

Nestanak bukovih šuma, prepolovljeni poljoprivredni prinosi, če-

šće epidemije tropskih bolesti… klimatski je scenario koji očekuje Srbiju do kraja 21.veka, predviđaju stručnjaci za meteorologiju, a iz resornog ministarstva najavljuju niz zakonskih i strateških dokumenata koji bi trebalo da ublaže efekte takvih projekcija.

Rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Dragana Radulović ističe da više od pet milijardi evra iznosi šteta od posledica klimatskih promena u Srbiji od 2000.godine do danas i da je 70 odsto tog iznosa izazvano sušama.

Ona napominje da Ministarstvo priprema Strategiju niskougljeničnog razvoja koja će odrediti prioritetne mere za smanjenje emisije gasova

sa efektom staklene bašte i ponuditi mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

“Kao kandidat za članstvo u EU treba da uskladimo zakonodavstvo sa EU, tako da će Strategija biti izrađena po uzoru na dokumenta EU, a omogućiće i naučnoj zajednici, civilnom sektoru i privredi da učestvuju u njenom definisanju”, rekla je Radulović i dodala da se takva dokumenta donose za period do 2050.godine.

U toku je, kaže, i izrada Zakona o klimatskim promenama čije se usvajanje očekuje do kraja godine, a kojim će se sve sektorske strategije i planovi uskladiti sa Strategijom niskougljeničnog razvoja.

Govoreći o prilagođavanju novim

20

21 seća Đurđević, u kukuruzu pojavio aflatoksin koji se kroz ishranu stoke preneo u mleko u koncentracijama znatno većim od dozvoljenih što je tada, kako kaže, izazvalo “manju političku krizu”. Sagovornik Tanjuga upozorava na klimatske projekcije koje predviđaju da će proizvodnja kukuruza u drugoj polovini 21.veka u proseku biti manja za gotovo 50 odsto ukoliko se, kaže, na vreme ne razviju sistemi za navodnjavanje.

“To zahteva velika ulaganja u velike infrastrukturne sisteme za navodnjavanje koje treba praviti vodeći računa da će se režim kiša promeniti”, upozorva Đurđević.

klimatskim uslovima, Radulović navodi da Izveštaj Republike Srbije, sačinjen prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama, sadrži preporučene mere za sektor poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, zdravlja…U Izveštaju se navodi da će promena temperature i padavina uticati da do kraja 21.veka kulture kao što su ozima pšenica, kukuruz i soja sazrevaju od 20 do 30 dana ranije. Procene su da bi kukuruz, na primer, mogao da sazreva čak dva meseca ranije što bi uticalo na kvalitet i kvantitet prinosa, ali i na planiranje proizvodnje i vreme obavljanja radova na polju. Porast temperature do kraja veka posebno će otežati proizvodnju šećerne repe kojoj će, kako se prognozira, suše i nedostatak padavina smanjiti koren, a time i proizvodnju šećera po hektaru. U sektoru energetike, koji emituje čak 80 odsto ukupne emisije gasova sa efetkom staklene bašte neophodno je, kaže Radulović, povećati energetsku efikasnost i

upotrebu obnovljivih izvora energije. “Postoji problem sa implementacijom mera jer sektori još uvek ne prepoznaju klimatske promene ni kao problem niti kao šansu za razvoj”, zaključuje Radulović. Vladimir Đurđević sa Instituta za meterologiju kaže da su leta u Srbiji toplija za 1,5 stepeni nego sredinom 20. veka, da je broj dana sa ekstremnim kratkotrajnim padavinama ovog leta bio je skoro duplo veći nego prošlog, da atmosfera sadrži sedam odsto više vodene pare nego ranije. On upozorava na predviđanja svetskih klimatologa da će usled povećanja globalne temperature Srbija i Balkan biti najpogođeniji klimatskim promenama na šta su, kaže, pre tridesetak godina ukazivale i prve studije koje su mediteransku oblast označile kao “vruću tačku”. “Leto je na globalnom nivou toplije za jedan stepen, a u našem regionu u proseku za 1,2 stepena što znači da godišnja temperatura na Balkanu raste brže od globalnog

proseka”, pojašnjava Đurđević. On upozorava da će jake suše, poplave, vreli toplotni talasi i šumski požari biti učestaliji, to će uticati na manju proizvodnju u poljoprivredi, ali i na porast prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca koji šire groznicu Zapadnog Nila. Đurđević smatra da će razvoj ovog klimatskog scenarija najviše zavisiti od sprovođenja Pariskog klimatskog sporazuma, globalnog dokumenta o borbi protiv klimatskih promena iz 2015. koji bi rast globalne temperature trebalo da zadrži na dva stepena. Međutim Đurđević navodi da se, čak i ako Sporazum uspe, očekuje rast temperature za jedan stepen što će uticati na promene klime u narednih 20 do 30 godina, a to znači da će ekstremni vremenski uslovi poput suše iz 2012. godine kada su ”prepolovljeni poljoprivredni prinosi, a ekonomija izgubila skoro dve milijarde dolara, biti sve češći.

Zbog jake suše te godine se, pod-

Kako primećuje, klimatske promene u Srbiji još uvek nisu prepoznate kao prioritet, iako su urađene određene procene mera za sektore kao što su vodeni resursi, poljoprivreda, šumarstvo.

Zato, napominje on, u budućim infrastrukturnim projektima, kao što su putevi ili naselja, treba uzeti u

obzir ne samo trenutne već i prognozirajuće klimatske uslove i navodi da se , kanalizacioni odvodi i kanali moraju prilagođavati predviđanjima da će u narednih 30 godina za 10 odsto biti manje padavina tokom leta, što će uticati, kako kaže i na gradnju mini hidroelektrana u Srbiji.

“Treba razmotriti da li je isplativo graditi ih na lokacijama koje trenutno imaju dobre hidrološke preduslove, jer je pitanje da li je to pravo mesto za narednih 50 godina “, ukazuje Đurđević.

On upozorava i na to da će zbog svih ovih promena u drugoj polovini 21. veka nestati blizu 90 odsto bukovih šuma. “Ako se nastavi postojeći trend klimatskih promena, bukove šume će ubrzano nestajati.

Zbog porasta globalne temperature biće ugroženi i ekosistemi na visokim planinama koji zbog izmenjenih ekoloških uslova neće moći da migriraju ka višim visinama”.

Proradio najveći vetropark na moru veličine 20.000 stadiona Najveći svetski vetropark na moru, Volni Ikstenšen (Walney Extension), zvanično je pušten u pogon u Irskom moru, javlja britanski Gardijan. Vetropark, koji je gradila danska energetska kompanija Ejrsted, prostire se na površini od 20.000 fudbalskih stadiona duž Kambrijske obale i ima kapacitet od 659 megavata, što je dovoljno za snabdevanje 590.000 domaćinstava.

Ovaj projekat pokazuje koliko je dramatično napredovala tehnologija vetra u proteklih pet godina otkako je završen prethodni najveći vetropark ”London Erej“, navodi list i predočava da novi vetropark koristi upola manji broj turbina ali ima veću snagu. Danski Ejrsted radi na jorkširskoj obali još veće projekte.

22

Trulež korena šećerne repe Danijela Radujkov, dipl. inž. poljoprivrede

24

25 ova gljiva pojavi jeste na parcelama gde je kukuruz bio predusev. Takođe, redukovana obrada zemljišta i povećana kiselost može doprineti pojavi ovog patogena.

U slučaju velike vlažnosti tokom jeseni, velika je verovatnoća za pojavom ove gljive. Ukoliko u drugom delu vegetacije biljke budu pod stresom zbog suše i deficita padavina, može doći do pojave ugljenaste truleži prouzrokovane vrstom Macrophomina phaseolina. Kao što vidimo, svaka od ovih vrsta se može javiti u različitim agroekološkim uslovima, što ukupno povećava verovatnoću da svake godine dođe do pojave truleži korena makar na pojedinačnim biljkama.

U borbi protiv truleži korena svakako su najvažnije ove preventivne mere, kao i njihova pravilna primena. Kao osnovna mera zaštite preporučuje se poštovanje plo-

U ekstremnim agroekološkim uslovima koji dovode do stresa biljaka, šećerna repa je podložna napadu fitopatogenih mikroorganizama koji prouzrokuju mnoga oboljenja. Već duži niz godina u proizvodnji šećerne repe uočava se problem sa pojavom truleži korena. Uzroci pojave truleži korena šećerne repe mogu biti brojni. Trulež se može javiti u različito vreme u toku vegetacije: u toku nicanja, u toku vegetacionog perioda, kao i u toku njenog lagerovanja na prizmama, naročito ako duže stoji. Ovo predstavlja veliki problem proizvođačima ukoliko je procenat takve repe nešto veći, jer se neretko dešava da šećerana vraća kamione sa takvom repom.

Klijanci šećerne repe najčešće stradaju od gljiva iz rodova Aphanomyces i Pythium. Razvoju ovih vrsta pogoduje vlažno i hladno vreme, kada je i sam proces nicanja šećerne repe usporen. U borbi protiv ovih patogena mogu se primeniti razna hemijska sredstva za tretiranje semena šećerne repe.

Trulež korena šećerne repe se u toku vegetacije uglavnom prvo javlja na pojedinačnim biljkama, a zatim se sve više širi po oazama, uz mogućnost da zahvati čitave parcele. Najpre se uočavaju nekrotične, suve liske i lisne drške koje padaju prema površini zemlje. Koren bude ili sa simptomima truleži na glavi korena ili na nekom drugom delu u zavisnosti koja je vrsta truleži u pitanju. Koren može i potpuno da propadne.

Ekonomski najznačajniji prouzrokovači truleži u toku vegetacionog perioda kod nas su: vrste roda Fusarium (prouzrokovači fuzariozne truleži), Rhizoctonia solani (prouzrokovač mrke truleži) i Macrophomina phaseolina (prouzrokovač ugljenaste truleži). Vrste iz roda Fusarium se javljaju na korenu šećerne repe u godinama sa visokim temperaturama i deficitom padavina. Najznačajnijim prouzrokovačem fuzariozne truleži se smatra vrsta Fusarium oxysporum. Često se javlja sekundarno kao posledica pojave nekog drugog patogena. Ukoliko u drugom delu vegetacije imamo visoke temperature, praćene većom količinom padavina, može doći do pojave mrke truleži, prouzrokovane vrstom Rhizoctonia solani. Po nekim saznanjima, veća verovatnoća da se

doreda. Na mnogim parcelama gde je uočena pojava truleži korena, šećerna repa se gaji u rotaciji od dve godine, što dovodi do nagomilavanja inokuluma u zemljištu. Takođe, jedna od najvažnijih mera zaštite u borbi protiv truleži je gajenje tolerantnih sorti. Preporuka je da se ne đubri previše azotom, odnosno da ishrana azotnom komponentom bude izbalansirana. Naravno, za gajenje šećerne repe, ali istovremeno i smanjenje uslova za razvoj truleži, potrebno je obezbediti optimalnu strukturu i pH vrednost zemljišta. Na kraju treba reći da hemijske mere zaštite, odnosno primena fungicida za sada nije dala rezultate koji bi bili zadovoljavajući. No, u svetu se sprovode brojna istraživanja, određenih pomaka ima i prema informacijama, u narednim godinama se može očekivati i registracija pojedinih proizvoda. Do tada, sve je u prevenciji.

26

27

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

U SAD oprašivanje useva isplativije od proizvodnje meda

Izvor: spos.info

Pčelari u SAD bore se sa falsifkovanim medom, a u međuvremenu su pronašli unosniji posao za svoje pčele.

Prosečna potrošnja meda u SAD se udvostručila od 1990. godine. Cene su pratile porast tražnje, ali domaća proizvodnja nije. Tako je 2016. proizvedeno 73.000 tona meda - 35% manje nego pre 20 godina. To je prodavce meda podstaklo da ga razblažuju jeftinijim sirovinama, kao što su kukuruzni sirup, pirinčani i onaj od repe.

Tako je danas med treći najfalsifkovaniji proizvod, iza mleka i maslinovog ulja. Ipak, unosniji posao od proizvodnje meda u ovoj zemlji postalo je – oprašivanje useva. Zarada je od 180-200 dolara po jednom društvu, odnosno četvorostruko više nego pre 10 godina.

Priprema pčela za zimovanje - tri ključna uslova Izvor: spos.info

Pčele su “meteorolozi”, koji osećaju promene u prirodi, pa svoj život prema tome i usaglašavaju. Tako osete promenu temperature sa dolaskom jeseni. Zbog toga je važno obaviti poslove kao što su zamene matica, skla-

dišćenje medišnjih nastavaka, blagovremeni pregled svih pčelinjih zajednica, dopuna plodišnog prostora kvalitetnom hranom, kao i prvi deo tretmana protiv varoe. Šta podrazumeva pripremu za dobro zimovanje?

Nebriga pčelara često može da dovede do kobnih grešaka, koje teško mogu da se nadoknade. Zato je važno obezbediti dobru zimsku pripremu. U nju spadaju: • zdrava i jaka društva sa kvalitetnom maticom; • više nego dovoljna zaliha kvalitetne hrane pravilno raspoređene u košnicama; • pravilna ventilacija.

Saveti za prezimljavanje pčela: Zdrava i jaka društva. Naučno je dokazano da samo jaka društva mogu, čak i u slabijim godinama po prinosu, da donesu odgovarajuću količinu meda. Naravno, po pravilu, to su ona društva koja prosto “kipe od pčela”. Takva društva su i zdrava. Pod tim se smatra da nisu obolele od nekih bolesti da su očišćene većim delom od krpelja. Matica ima najveću zaslugu za jaku zajedncu. Od nje zavisi sa kojom količinom jesenje-zimskih pčela se ulazi u period zazimljavanja. Jake zajednice

28 imaju, u zavisnosti od tipa košnice, između osam i 10 ulica dobro zaposednutih sa pčelom, što bi po težini trebalo da iznosi od 2,5 2,8 kg pčela u oktobru.

Zaliha kvalitetne hrane. Količinski dobra i pravilno raspoređena hrana podrazumeva optimalne količine meda kao i polena - perge. Raspon je širok i kreće se od oko 15, pa do 30 kg hrane. Dobra je praksa da hrane uvek bude u nešto većoj količini, jer med ima i ulogu grejnog tela. Kada im se hrana obezbedi, pčele same znaju da da naprave idealan raspored u košnici. Svakoj zajednici tokom jeseni treba dodati i pogaču, koje, na primer, sadrži med, polen, prirodni jod, kobalt-hlorid, selen, kvasac, šećer u prahu.

Pravilna ventilacija. Ventilacija je izuzetno važna za pčele, jer loša ventilacija izaziva preteranu vlažnost vazdu-

ha u košnici, a tada se javlja buđavost ramova i bolest društva sa često fatalnim krajem. Nijedno pčelinje društvo neće uginuti od hladnoće, ako su dobro opremljena sa hranom i zdrava. Leta na košnicama otvaraju se adekvatno jačini društva, po sistemu - broj zaposednutih ulica puta 1,5 cm. To znači da su leta otvorena od 12 cm do 15 cm. Što se visine leta tiče, mogu da budu na visini od 6 mm, pa je ulaz glodara potpuno eliminisan.

Drugi otvori na košnicama se nalaze ispod krovova na poklopnim daskama i predstavljaju tzv. “mračnu ventilaciju”. Mogu da postoje i bočni otvori (po jedan sa strane) sa rupom Ø 2 cm, koji su sa unutrašnje strane krova-zbega prekriveni parčetom mrežice sa okcima 3×3 mm, pa uvek u krovnom delu obezbeđuju blagu cirkulaciju vazduha. Utopljavanje poklopnih dasaka može da se obavi novinskim papirom.

29

Žičari, nevidljive ali predvidljive štetočine Danijela Radujkov, dipl. inž. poljoprivrede

30 Tokom poslednje 3 do 4 godine brojnost žičara ili žičnjaka (fam. Elateridae) kao i ostalih štetočina koje žive u zemljištu je u stalnom porastu. Proporcionalno brojnosti stoji i štetnost koju pričinjavaju usevima.

Razlozi za ovu pojavu su brojni, ali svakako treba izdvojiti blage zime, smanjene upotrebe duboke obrade zemljišta, pregršt padavina tokom godine... Takođe, zbog ekotoksikoloških problema, privremeno je obustavljena primena insekticida na bazi nekotinoida za tretman semena kukuruza i suncokreta. Štete na usevima u vidu proređivanja sklopa, propadanja useva kako u oazama, tako i potpunog propadanja useva sve su češće. Zbog ovih

pojava nameće se potreba ispitivanja zemljišta na prisustvo štetočina.

Za one koji se prvi put susreću sa ovim problemom, treba reći da su žičari odlikuju specifičnim izgledom koji podseća na komadić bakarne žice. Dužina gusenice varira od 15 do 35 mm što zavisi od vrste.

Imaju višegodišnji razvoj (3-5 godina). Štete nanose tako što se hrane podzemnim organima biljaka, a najopasnije su za posejano seme, klicu i izniklu mladu biljku. Prilikom ishrane se ubušuju u krtole krompira, zatim u koren različitih povrtarskih kultura kao što su cvekla, šargarepa, celer i drugo, a oštećuju i koren ratarskih kultura. Štete kod

31

nas se ogledaju u uništavanju na hiljade hektara pod okopavinama, a na desetine hiljada hektara su usevi manje ili više proređeni. Imago ne pričinjava velike štete. Hrani se polenom, lišćem, lisnim vašima. Ženka može da položi 150-500 jaja u zavisnosti od vrste. Za njihov razvoj je potrebno vlažno i toplo vreme.

Suvo vreme uzrokuje propadanje jaja i uginuće larvi. U sušnom periodu se često ubušuju u sočne krtole.

Larve se nalaze na dubini od 10 do 12 cm u vlažnom i teškom zemljištu, a zavlače se na dubinu 30 do 50 cm da bi prezimele.

Kada je reč o kontroli i suzbijanju

ovih štetočina, veliki značaj pripada agrotehničkim merama, kao što su plodored, obrada zemljišta, suzbijanje korova, uklanjanje žetvenih ostataka. Gajenjem pšenice više godina uzastopno, broj larvi se svake godine povećava. Uključivanjem okopavina u plodored posle strnih žita, broj larvi se značajno smanjuje. Larve skočibuba ne vole uljanu repicu, soju, grašak, pasulj, heljdu, pa te biljne vrste treba planirati u plodoredu. Veliki značaj u suzbijanju ovih štetočina treba poklanjati i obradi zemljišta, voditi računa da se ona češće izvodi i na veću dubinu. Posebno je značajno letnje oranje posle gajenja strnih žita, jer na njima bude položeno mnogo jaja.

Pošto se odrasle jedinke uglavnom hrane lišćem, značajna mera jeste i suzbijanje korova radi sprečavanja širenja imaga koji se hrane lišćem tih biljaka. Takođe, uklanjanjem

žetvenih ostataka sa polja, kao što su recimo bale slame, doprinosi se smanjivanju šteta na sledećoj kulturi.

Veoma je značajna prognoza pojave ovih štetočina. Najčešći metod prognoze je kopanje rupa, pregled zemljišta i utvrđivanje brojnosti.

Kritičan broj je 1-5 larvi/m², u zavisnosti od toga koja je gajena vrsta u pitanju. Recimo, na području Vojvodine, kritičan broj žičara u usevu šećerne repe je preko 1 larve po m², dok je za kukuruz taj broj 3 larve po m².

No da bi prognoza bila adekvatna, i dala pravi savet proizvođačima, potrebno je pridržavati se određenih pravila, a to su: - Uzimanje zemljišnih proba treba raditi na parcelama gde će tokom

naredne vegetacije biti posejane okopavine ili povrće, u voćnim i šumskim rasadnicima, na svim parcelama gde su u ovogodišnjoj proizvodnji imali problema zbog prisustva štetočina. Zemljišne probe bi trebalo da urade i proizvođači šećerne repe radi ispitivanja prisustva i brojnosti repine pipe, na starim repištima, posebno na parcelama koje su u blizini parcela na kojima će repa biti posejana naredne godine - Pregled zemljišta obavlja se uzimanjem proba, a to se može izvoditi ručnim kopanjem jama, traktorskim ili nekim drugim bušilicama ili sondama. Iskopana zemlja se stavlja na papirni ili plastični džak, mrvi se i pretražuje, a pronađene štetočine odlažu u posude koje su ispunjene alkoholom. Na etikete koje se lepe na posudu upisuje se red-

32 ni broj uzorka, datum uzorkovanja, naziv parcele, površina parcele i dr.

- Vreme uzimanja uzoraka je krajem jeseni, kada dobijamo najtačnije rezultate, mada može i u proleće pre setve. Jesenje uzimanje proba je efikasnije i daje mogućnost vlasniku da na vreme odluči o načinu suzbijanja štetočina ili promeni plana setve.

- Dubina kopanja zemljišta zavisi od vremenskih prilika, kao i od štetočina. Najveći broj štetočina koje su nama značajne nalaze se na dubini od 20 do 40 cm. Zato se preporučuje da dubina kopanja bude 40 cm, a širina jame 50 cm. Ukoliko se uzorkovanje izvodi na parcelama većim od 10 ha, mogu se kopati jame 25 x 25 cm, ali se broj proba mora povećati.

- Broj i raspored proba zavisi od načina uzimanja i veličine parcele.

Ukoliko se radi ručno kopanje na manjim parcelama, uzima se 4 do 5 proba po ha, a na parcelama većim od 5 ha uzima se jedna proba po ha. Ukoliko se uzorkuje traktorskim sondama broj jama se mora udvostručiti.

- Raspored jama po parceli može biti dijagonalan na malim parcelama ili u paralelnim nizovima na većim parcelama. Najvažnije je uzeti što veći broj proba i ravnomerno pokriti površinu parcele.

- Rezultate uzorkovanja, flašice sa nađenim štetočinama, treba dostaviti stručnjacima za zaštitu bilja u najbliži PSSS na analizu. Utvrđivanje vrste štetočine, uzrast larvi, izračunavanje broja štetočina po

m2, određivanje praga štetnosti i davanje preporuke za primenu određenih mera zaštite za svaku tablu, uradiće savetodavci, specijalisti zaštite bilja u gore pomenutim službama.

Za hvatanje larvi i utvrđivanje brojnosti mogu se koristiti i feromonske klopke ili priručni mamci kao što je narezano povrće. Naime, kriške krompira, šargarepe, lubenice, repe ili cvekle se mogu zakopati na dubinu od 10-12 cm ili se mogu staviti u plastične čašice koje se potom ukopaju. Nakon 2-4 dana iskopati te kriške i uništiti larve.

Hemijsko suzbijanje ovih štetočina izvodi se tretiranjem semena ili primenom insekticida u redove ili po celoj površini pre ili u toku setve ili sadnje. Postoji više aktivnih materija i preparata registrovanih za suzbijanje zemljišnih štetočina, ali preparat koji se izdvaja je svakako Force 0,5 G, odnosno Force 1,5 G, koji se uglavnom upotrebljavaju uz pomoć depozitora za granulisane insekticide ili ručno u zoni redova.

Kako je ranije u tekstu napomenuto da žičari vole toplo i vlažno vreme, tako je ova godina dobar pokazatelj problema koji su napravili kod proizvođača koji su na početku sezone pokušali da uštede primenom nekih manje efikasnih sredstava.

Međutim, formula 3E – efikasnost, ekologija i ekonomija dobija na značaju i upravo stoga poznavanje načina života, poštovanje agrotehničkih mera te utvrđivanje prisustva štetočina u zemljištu je jedino što pravi razliku između profitabilne i neuspešne proizvodnje.

33

34

Hmelj, duša piva Momčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

36

“Do pre desetak godina hmelj se u Srbiji gajio na 1500 hektara.

Danas ga ima na svega dvadesetak hektara, i to u Bačkom Petrovcu. Postoje ideje da se proizvodnja hmelja poveća na 150 hektara, ali je potrebno da se obezbede povoljni izvori finansiranja. Za podizanje novog hmeljarnika potrebno je oko 70000 evra. Investicija se u potpunosti vraća za 6 ili 7 godina.

Hmelj je duša piva, njegova filozofija. “, objašnjava profesor dr Jan Kišgeci.

“U Srbiji se nekada hmelj gajio u Bačkoj. Ovu biljku je grof Andrej Hađi doneo u Futog 1770. godine, tako da je tradicija pivarstva i uzgoja hmelja duga dva i po veka. Hmeljarstvo je u našoj zemlji danas zapostavljeno. Pod hmeljaricama postoji jedva pedesetak hektara, dok se ova kultura gaji na još manjim površinama i to u Bačkom Petrovcu. U ovom mestu razvoj hmeljarstva je počeo 1946. godine, kada se sve radilo ručno.

Tada je u berbi hmelja koji je zauzimao više od 200 hektara angažovano između 2000 i 3000 radnika“. Na ovo ali još mnogo više o hmelju podsetio je doktor Kišgeci na manifestaciji Prvi naučno-stručni simpozijum „Pivo, pivarstvo i hmeljarstvo“ sa međunarodnim učešćem, Zrenjanin, 28 – 39. avgust 2017.

Prvi podaci o proizvodnji hmelja (Humulus lupulus) datiraju iz 736. godine nove ere sa područja današnje Nemačke, dok se prvi podaci o upotrebi hmelja u proizvodnji pića nalik pivu javljaju 1079. godine.

Kao što to biva, ubrzo je pivo, pa samim tim i hmelj postalo veoma popularno pa je uvedena i taksa na njegovo korišćenje. Ta mera je dovela do toga da je pivo pravljeno sa „Grutom“ tj. mešavinom trava kao zamenom za hmelj. Međutim, vlast je brzo reagovala pa je „Grut“ zabranjen da proizvođači ne bi izbegli plaćanje taksi. U 15. i 16. veku kreće izvoz hmelja iz Nemačke i Francuske u Veliku Britaniju i toliko je bio značajan proizvod da je sam engleski kralj potpisao dokument koji reguliše kakav hmelj tj. kakvog kvaliteta mora biti da bi se uvezao na englesko tlo. U SAD je proizvodnja hmelja krenula 1629. godine od strane holandskih i engleskih farmera. Po-

java pepelnice i plamenjače je početkom 20-tog veka skoro uništila kompletnu proizvodnju hmelja naročito u okolini Njujorka, tako da se i danas ona u ovom području odvija na malim površinama.

Nekada je u svetu bilo 100,000 hektara pod hmeljom, a sada između 50,000 i 60,000 ha. Sa ovih površina se dobija oko 111,000 tona aktivne komponente. Najveći svetski proizvođač hmelja je SAD sa 44.324 tona, Nemačka 39.000 t, Češka 6.100 t, Kina 4.500 t, Poljska 2.800 t, Slovenija 2.600 t, Velika Britanija 1400 tona… Do pre 15-tak godina su površine iznosile oko 1400 - 1500 ha sa prinosima od oko 1500 kg/ha, dok su danas pale na svega 20-tak hektara i to samo na području Bačkog Petrovca.

37 ljom leže u nekoliko povezanih dešavanja. Prvo je svakako, prodaja naših pivara vodećim stranim kompanijama (Efes, InterBrew, Haineken...) i njihovi zahtevi za „sopstvenim“ hmeljom. Uzgred, ista situacija se desila i sa gajenjem pivarskog ječma uprkos odličnom domaćem sortimentu. Drugi razlog je skupa investicija za podizanje

i tamo pokriva 87% površina pod hmeljom. Ova sorta se često koristi kao standard za određivanje kvaliteta. U SAD-u je najzastupljeniji Vilamet, Tetnanger u Nemačkoj, Fugle i Goldinsy u Engleskoj …

hmeljarnika, po ha 50-70.000 eura za jedan hektar. Treće je svakako samo tržište tj. dogovaranje prodaje hmelja koje se radi barem godinu dana unapred, a neretko i više godina unapred da bi se obezbedio siguran plasman.

rijsko delovanje dok beta kiselina daje aromu pivu. Za piva tipa Pilsner se koristi hmelj sa istom količinom navedenih kiselina, a to su sorte Hallertauer, Saaz, Tettnanger i Spalt. Kad smo kod piva, treba reći i da su najveći potrošači piva na svetu Češka sa 143,3 litara po glavi stanovnika, Namibia 108 l, Austria 106 l, Nemačka 104,2 l, Poljska 100,8 l, Irska 98,2 litara…

Različite sorte imaju različit odnos kiselina alpha i beta pri čemu alpha daje gorčinu i ima antibakte-

ka, tj odvojenim muškim i ženskim biljkama. Živi do 25 godina ali dobro rađa od 3. do 12. godine nakon čega prinos značajno opada. Gaji se zbog neoplođenih ženskih cvetova, takozvanih šišarki tako da su muške biljke u zasadu nepoželjne. Može se razmnožavati vegetativno i generativno. Višegodišnja stabljika se nalazi na 10 - 15 cm ispod površine

Razlozi tako malih površina u poslednjih desetak godina pod hme-

Što se tiče sortimenta hmelja, u Srbiji postoji samo jedna sorta hmelja koja je registrovana – Bačka, selekcionisana u novosadskom Institutu.

U Češkoj je najpoznatija sorta Žatec

Hmelj je višegodišnja dvodoma bilj-

zemlje i čine je čokot i glava čokota.

Razvija veliki broj izdanaka iz okaca na glavi čokota i preko 20, a ostavljaju se 2-3 najjača vertikalna izdanka koji mogu izrasti i preko 10 m u visinu dok se bočni izdanci tzv „vukovi“ uklanjaju. Kada izdanci izrastu 1 - 1,5 m glava čokota se zagrće i to ta ko što 10 - 15 cm jednogodišnjeg stabla bude pod zemljom. Stablo je tanko, povija se i bez oslonca poleže. Koren se sastoji od 6-12 jakih i razvijenih žila koje prodiru u du-

38 binu 3-5 m, dok se bočno šire i do 6m kod starijih biljaka. Jedna biljka može imati i preko 3000 šišarki koje se razvijaju na zapercima nastalim u pazuhu listova. Prinosi idu i do 3 t/ha dok je granica isplativosti oko jedne tone po hektaru. U šišarkama se luči lupulin, prah zbog kojeg se šišarke i koriste. Lupulin se sastoji od smola čiji odnos određuje i kvalitet hmelja.

Hmelj voli nešto niže temperature i punu osunčanost. Ne zahteva puno

Gajenje hmelja Plodored. Najbolje pretkulture za hmelj su strne žitarice i višegodišnje leguminoze, ali iza njih treba kvalitetno obraditi zemljište i uništiti višegodišnje korove. Ukoliko se planira podizanje na postojećem hmeljarniku, poželjan je petogodišnji plodored (krompir, repa, strne žitarice, kukuruz, kao i detelinsko-travne smese), pa tek nakon pet godina podizati hmeljarnik na istoj površini.

Obrada zemljišta. Vreme i način kao i broj operacija obrade zemljišta zavisi od pretkulture. Iza ranih pretkultura odmah se nakon žetve vrši pliće oranje na 10-ak cm dubine. Dobro je nakon oranja zemljište protanjurati i prodrljati. U prvoj polovini avgusta izvodi se drugo oranje na oko 20 cm i ravnanje površine. U jesen se vrši duboko oranje (50 – 60 cm dubine). Iza kasnijih pretkultura moguće je izvesti pliće oranje i duboko oranje, a iza kasnih izvodi se odmah duboko. Ako se

vlage osim u periodu formiranja izdanaka i tokom cvetanja. Kvalitet hmelja jako zavisi od vremenskih uslova, tako da se visok kvalitet postiže samo u određenim regionima.

Optimalna temperatura za razvoj je između 16-190C dok više temperature izazivaju veću bujnost na račun šišarki. Takođe, količina dostupne vode je bitna, kao i vlažnost vazduha. Povećana vlažnost vazduha mu prija i čak 20-tak% potreba za vodom može zadovoljiti usvajanjem preko lišća.

Kvalitet hmelja može značajno da varira zavisno od regiona gde se proizvodi, tako npr. mnoga piva nose različita imena iako ih proizvodi ista firma po istom postupku sa istom sortom hmelja samo uzgajanom u različitim regionima jer, kako kažu to su onda različita piva.

vrši jesenja sadnja odmah nakon oranja, zemljište se tanjira i ravna, kao i priprema za sadnju, dok se za prolećnu sadnju, zemljište ostavlja u gruboj brazdi, pa se pred kraj zime brazda zatvara i neposredno pre sadnje radi priprema za sadnju.

Ako se sadnja obavlja u jame, tada se u jesen kopaju jame duboke oko 60 cm.

se 1/3 mineralnih đubriva zaorava u letnjom oranju, 2/3 u dubokom oranju, a preostala trećina u pripremi zemljišta za sadnju. Ako se sadnja vrši u jame, količina đubriva se znatno smanjuje i nastoji se đubrivo rasporediti po celoj dubini jame. Đubrenje hmeljarnika treba obavljati svake godine, a količina đubriva zavisi o tome koliko je đubriva dodano u meliorativnoj đubrenju, o trenutnoj plodnosti zemljišta, godini gajenja i planiranom prinosu.

Najčešće je svake godine potrebno planirati oko 100 kg/ha azota, 60 – 80 kg/ha fosfora i 100 – 120 kg/ha kalijuma.

Đubrenje. U đubrenju se koriste stajsko i mineralna đubriva. Na osnovu prethodno izvršene analize zemljišta, pri podizanju zasada, đubrenjem treba uneti od 150 – 200 kg/ha azota, 100 – 300 kg/ha fosfora i 200 – 250 kg/ha kalijuma. U zavisnosti od o sadržaju kalcijuma u zemljištu i reakciji zemljišta, potrebno je dati odgovarajuću količinu kreča, najbolje preko proizvoda pH Plus. Organska materija se može obezbediti preko proizvoda BioFert, zatim TorroChick ili FitoFert Humiflex. Ako se sadnja vrši u jesen, polovina mineralnih đubriva zaorava se u letnjom, a druga polovina u dubokom jesenjem oranju.

Ako se sadnja vrši u proleće, tada

Osim za proizvodnju piva, hmelj se koristi i u mešavinama čaja, u raznim bezalkoholnim pićima, biljnim preparatima za lečenje određenih stanja organizma, kao sedativ…

Sadnja hmelja. Broj biljaka po hektaru zavisi o sortimentu, zemljištu i klimatskim uslovima. Vegetacioni prostor po biljci zavisi od međurednog razmaka i razmaka biljaka u redu, a kreće se od 2 – 4 m2, pa se najčešće koriste razmaci: 1. 200 x 100 cm = 5000 biljaka/ha, 2. 180 x 140 cm = 3968 biljaka/ha,

39 3. 170 x 140 cm = 4220 biljaka/ha,

bljenje u koje se skuplja voda.

4. 240 x 130 cm = 3205 biljaka/ha

Nega hmelja. Kad letorasti narastu 30 – 40 cm, svijaju se u oslonac s leve na desnu stranu. Ogrtanje se vrši kada letorasti narastu 70 – 80 cm visine. Vrši se prihranjivanje i kultiviranje. Nakon završetka vegetacije stabljika se reže na oko 1 m visine. Zatim se đubri stajskim đubrivom i polovinom fosfornih i kalijumovih, kao i 1/5 azotnih đubriva, pa se izvrši ogrtanje hmelja plougovima. Pred kraj zime ili u rano proleće, u zavisnosti od o vremenskim uslovima, izvrši se đubrenje preostalom količinom đubriva. Nakon toga vrši se rezidba kada se uklanjaju izdanci pri samoj glavi čokota.

5. 200 x 200 cm = 25000 biljaka/ha.

Bolje je koristiti veće razmake između redova, kako bi se omogućila primena potrebne mehanizacije.

Prvo se postavlja armatura (vertikalni i horizontalni stubovi), pa se tek onda započinje sa sadnjom. Biljka hmelja ima ukupnu težinu oko 10 kg. Hmelj se može saditi u jesen (oktobar) i u proleće (kraj marta početak aprila). Kopaju se jame duboke oko 25 cm i široke 25 – 30 cm.

Na dno jame stavlja se sloj komposta ili dobro razgrađenog stajskog đubriva, zatim sloj plodne rastresite zemlje i postavlja se jedna ili dve sadnice (sade se ukoso, a ako se stavlja jedna, onda se postavlja uspravno). Vršni pupoljak treba biti 10 cm ispod površine zemljišta. Oko sadnice se napravi zdjeličasto udu-

Berba hmelja. Hmelj za berbu sazreva u drugoj polovini avgusta.

Bere se u tehnološkoj zrelosti. Tada su šišarke zlatno-žute boje s blijedim uzdužnim prugama, elastične su, a pod pritiskom prstiju šušte i

lijepe se za prste. Berba se može obaviti ručno i mašinama, direktno ili indirektno. Kod nas se s obzirom da se zasadi gaje do 3 m visine vrši direktna ručna berba, a u Nemačkoj se berba izvodi kombajnima i to je isto direktna metoda. U nekim zemljama kao što je Češka gaje se visoki zasadi, do 7 metara i berba se vrši indirektnom metodom tj. seče se cela biljka koja se kasnije čisti.

Sušenje hmelja. Obrane šišarke imaju oko 80 % vode, zato ih treba sušiti u posebnim sušarama za hmelj. Osušeni hmelj ima oko 8 % vode, zatim se ostavi da se ohladi, pri čemu se njegova vlažnost poveća na 10 % zbog kontakta sa vazduhom. Pakuje se u bale težine oko 50 kg. Prinos hmelja kreće se oko 2 000 – 2 500 kg/ha. „Hmelj je duša piva, njegova filozofija“.

40

41 Plodored je jedan od osnovnih načela proizvodnje krompira. Pravilnim plodoredom mogu se sprečiti ili smanjiti napadi mnogih štetnih organizama, kao i poboljšati kvalitet same proizvodnje i dobiti visoko kvalitetni proizvodi. Krompir korektno podnosi monokulturu, ali se iz fitohigijenskih razloga ne sadi više godina uzastopno na istom mestu (posebno radi zaštite od nematoda).

Na isto mesto može doći tek nakon 3-4 godine. Najbolji predusevi za krompir su lucerka, crvena detelina, detelinsko-travne smese, grašak i bob, dok su žitarice nešto nepovoljniji predusevi. Višegodišnje leguminoze i detelinsko-travne smese kao predusevi povećavaju prinos i do 20 % u poređenju sa žitaricama. Krompir ne bi trebalo saditi nakon biljnih vrsta iz porodice Solanacea, iliti

Kako pripremiti zemljište za sadnju krompira?

Milan Kusalo, dipl. inž. poljoprivrede

Iako je krompir takoreći tek došao sa njive do magacina i hladnjača, i kreće polako u tzv. “realizaciju na tržištu” vreme je da se polako počne sa pripremom zemljišta za novu sezonu i za nove izazove.

Ovo je važno imajući u vidu tekuću, 2018. godinu, za koju dr Živko Bugarčić, jedan od vodećih stručnjaka za krompir kaže: “Prinosi krompira su ispod proseka. Usled velikih količina padavina koje su zadesile Srbiju ali i region, krajem juna i početkom jula meseca dešavalo se da zemljište često bude prevlaženo,

što ne pogoduje ni korenu ni krtolama krompira. Sporije je napredovao, javile su se bolesti, i za razliku od ranih sorti, kasne sorte krompira su uglavnom omanule. Rani krompir – koji stiže početkom maja i juna, i koji se gaji u jugoistočnom delu Vojvodine, na području Pančeva, Opova, u okolini Subotice i u Leskovcu – izgledao je odlično. Srećni proizvođači ranih sorti iz ovih krajeva imali su dobar rod, kvalitet i cenu.

Međutim, sve kasnije sorte su zbog velike količine padavina krajem juna i u julu prošle loše”.

Krompir je povrtarska kultura koja zahteva lakše tipove zemljišta, propusna, rastresita, peskovito-humusna i peskovito-ilovasta zemljišta s mrvičastom strukturom, bogata mineralnim i organskim materijama kao i povoljnim vodno-vazdušnim karakteristikama. Ne odgovaraju mu teška, močvarna zemljišta s visokim nivoom podzemnih voda. Podnosi kiseliju reakciju zemljišta, a optimalni pH je 5,5-6,5. Po potrebi, moguće je obaviti i korekciju vrednosti pH primenom odgovarajuće količine Fitofert pH PLUS.

pomoćnica u koje spada paradajz, patlidžan, duvan i dr. Dobar je predusev za sve ostale useve jer svojim korenom i krtolama dobro rastrese zemljište i ostavlja ga bez korova.

Rane sorte krompira su dobar predusev za ozimu repicu i povrće kao drugi usev.

Osnovna obrada zemljišta (oranje) mora biti kvalitetno izvedena, jer naknadne agrotehničke mere ne mogu ispraviti propuste koji su rezultat osnovne obrade. Oranjem se u zemljište unose biljni ostaci, organska đubriva, predstartna mineralna đubriva i dr. Obrada zemljišta počinje letnje-jesenjim zaoravanjem ostatka pretkulture na dubinu oko 15 cm kojom sprečavamo razvoj korova i gubitak vlage u zemljištu.

Ako je to moguće, ore se do dubine

od 20 cm i donji sloj se produbljuje još 12 cm. Ne sme se dozvoliti da se na dnu brazde stvori nepropusni sloj. Vrlo često s osnovnom obradom u zemljište se unosi i odgovarajuća količina stajskog đubriva (30-35 t/ha) ili u novije vreme peletiranog (BioFert, ToroChik) stajnjaka 1000-1500 kg/ha. Obrada mora biti kvalitetno obavljena jer omogućuje dobar prohod mašine u sadnji i brzo klijanje i razvoj korena, što je uslov za ujednačeno nicanje krtola.

Kada je predusev bila žitarica, nakon žetve je poželjno obaviti zaoravanje žetvenih ostataka (na 10 do 15 cm dubine), uz prethodnu primenu azotnih đubriva (30-50 kg/ha čistog azota).

U jesenje - zimskom periodu jedan deo organske mase koja je zaorana,

42 42 razgradi se u mineralni oblik i postaje dostupna biljkama tokom vegetacije. Oranje tokom rane jeseni daje pozitivne rezultate i kod smanjenja korova, jer se deo semenskih korova nakon žetve i njihove jesenje inicijacije mehanički suzbije. Ponekad se osnovna obrada ne obavi tokom jeseni i zime, što u proleće donosi niz negativnih efekata.

U područjima koja imaju veće količine padavina, tokom zime može doći do jačeg sabijanja preoranog zemljišta. Na proizvođačima je da procene koje će vremensko razdoblje za osnovnu obradu izabrati. Oranje se mora provesti kada je optimalna vlažnost zemljišta (nije poželjno da se iskaišane brazde peku na Suncu), jer nakon okretanja brazde, zemlja će se slabo mrviti tokom oranja.

Nakon oranja potrebno je predsetveno prirediti zemljište za sadnju.

Kvalitetna predsetvena priprema omogućava korenovom sistemu nesmetan rast i razvoj, a nakon naklijavanja i povoljan razvoj krtola.

Poslednji niz godina ozbiljni poljoprivredni proizvođači u svojoj proizvodnji dodali su još dve operacije. Prva operacija koja se izvodi je pravljenje bankova. Ova operacija se u suštini izvodi samo zbog prolaska druge mašine, a to je separator ili odstranjivač kamenja, grudvi iz banka i iza nje ostaje samo rastresit sloj zemlje u kom krompir može nesmetano da raste.

Organska i predstartna te predsetvena (NPK) đubriva je nužno uneti pre predsetvene pripreme zemljišta setvospremačima (tanjirače, horizontalne rotirajuće freze, drljače…).

To je važno sa gledišta jednakomernom rasporedu granula đubriva u zemljištu, pre svega u zoni korena.

Krompir ima različite zahteve prema pojedinim đubrivima, tj. mineralnim elementima u toku vegetacije. Krompir sa 1 tonom prinosa iz zemljišta iznese 5 kg azota, 2,5 kg fosfora i čak 10-11 kg kalijuma, što ga svrstava u tzv. kalijumove biljke.

Pored makro, krompir izvlači i manje količine bakra, bora i mangana.

Naravno, izbalansiranom đubrenju pre i tokom vegetacije prethodi kompletna hemijska analiza zemljišta na kome je planirana proizvodnja. Tek tada se prisupa izboru formulacija koje će dati rezultat koji opravdava ulaganja..

Samo kvalitetne pripremne radnje mogu da kreiraju optimalne uslove u kojima će se gajena biljka uspešno razvijati, dati kvalitativno i kvantitativno dobar rod, te učiniti proizvodnju profitabilnom.

43

Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

Srbija najefikasnija u iskorenjivanju bolesti životinja Izvor: RTS, 10. septembar

Zvaničnici Evropske komisije zahvalili su se Srbiji na efikasnosti mera koje su sprovedene pri iskorenjivanju bolesti kvrgave kože, besnila i bolesti plavog jezika, kao primeru najbolje prakse u Evropi, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Istaknut je i značaj regionalnog pristupa i dobra koordinacija zemalja u našem regionu ali i konkretni re-

zultati koje su ministarstvo i veterinarska služba postigli kada su u pitanju programi iskorenjivanja zaraznih bolesti životinja.

Evropska komisija je u četvrtak u saradnji sa Svetskom oranizacijom za zdravlje životinja (OIE) i Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN u Briselu organizovala Konferenciju na visokom nivou “Bolesti životinja koje ne poznaju granice: značaj međunarodne saradnje za održivo stočarstvo”.

Konferenciji su prisustvovali državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević i direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara.

Radošević je na konferenciji istakao posvećenost Vlade Srbije u sprovođenju međunarodnih standarda u zdravstvenoj zaštiti životinja i podršci koja je pružena srpskoj veterinarskoj službi kroz održivo izdvajanje značajnih budžetskih sredstava.

Posebno se zahvalio Evropskoj uniji na finansijskoj i tehničkoj pomoći za suzbijanje bolesti i podvukao efikasnost mera na prevenciji besnila, iskorenjivanju bolesti kvgrave kože i bolesti plavog jezika, ali i značaj stalne budnosti kada su u pitanju druge pretnje kojima je naš region izložen, kao što su – avijarna influenca, afrička kuga svinja, slinavka i šap, boginje ovaca i koza, kuga malih preživara, kuga konja, groznica doline Rifta.

Ukazao je i na neophodnost stalne regionalne koordinacije i komunikacije nadležnih organa kako bi se otklonila opasnost za javno zdravlje i zdravlje životinja.

“Na konferenciji su prisustvovali visoki zvaničnici, šefovi i drugi predstavnici veterinarskih službi iz 42 evopske države i predstavnici industrije hrane”, dodaje se u saopštenju ministarstva.

45 Tabela 1. Potrebne količine hraniva za 10 tona prinosa po hektaru (kg/ha)

Vrsta

N

P2O5

K2O

Kupus

45

15

55

Karfiol

60

20

70

Brokoli

50

20

75

Kelj

40

20

80

Keleraba

50

30

80

Crveni kupus

60

17

70

Kelj pupčar

40

15

50

veće količine vode i zbog zbijanja zemljišta kultiviranje je obavezno. Optimalan pH je između 6,0 i 7,2.

Međutim, kupusnjače se gaje i na kiselim i na alkalnim zemljištima. Na peskovitim i lakšim zemljištima optimalan je niži pH oko 6,0-6,5 a na težim viši, oko 7,2. Popravka pH se može izvršiti korišćenjem brzodelujućeg proizvoda pH Plus. Današnji pristup ishrani kupusnjača podrazumeva poznavanje potre-

Pravilna ishrana kupusnjača, osnov za profitabilnu proizvodnju

Miloš Bubnjević, dipl. inž. poljoprivrede

Kupusnjače su već dugo značajan segment naše ishrane i zbog toga veoma interesantne za proizvođače. Takođe, imaju značajnu ulogu u plodoredu.

Početkom sedamdesetih na naše prostore su stigli visokorodni hibridi kupusa, prvenstveno iz Holandije, početkom osamdesetih karfiol, kelj i druge kupusnjače. To je promenilo pristup u ishrani kupusnjača

jer su novi varijeteti bili zahtevniji prema zemljištu i količini hraniva u njemu, zbog postizanja izuzetno visokih prinosa.

Koren kupusnjača dobro usvaja vodu i hraniva. Zemljište mora imati dobru strukturu zbog povoljnog vodno-vazdušnog režima. Kupusnjače zahtevaju

be hibrida i određivanje optimalne količine hraniva za pojedine faze razvoja i visok prinos kao krajnji rezultat. Zbog relativno niske i nestabilne cene kupusnjača uštede u repromaterijalu omogućavaju veću razliku u dobiti i opstanak proizvodnje.

Uloga makroelemenata, azota (N), fosfora (P), kalijuma (K), kao i mikroelemenata kalcijuma (Ca), ma-

gnezijuma (Mg), sumpora (S), bora (B), gvožđa (Fe), mangana (Mn), bakra (Cu), cinka (Zn), molibdena (Mo) je poznata i ista kao kod drugih kultura, ali treba obratiti pažnju na potrebne količine hraniva.

Koliko je potrebno uneti hraniva zavisi od rezultata agrohemijske analize zemljišta. Povoljan sadržaj humusa je oko 2,5-4%. Obezbeđenost u fosforu i kalijumu je različita za pojedine tipove zemljišta, pa tako na peskovitim i lakim srednji sadržaj fosfora (P2O5) je 10-12,5 mg/100 g zemljišta, na srednje teškom zemljištu 15-17,5 a na teškom 20. Ako je pH izvan optimuma količina fosfora koju je potrebno uneti je veća. Takođe, ako je sadržaj CaCO3 visok ili veoma visok dolazi do blokade fosfora pa je potrebno korigovati količinu za 20 %. Poželjno je kalijumovu komponentu unositi u obliku kalijum-sulfata, koja se nalazi u đubrivima Fitofert K-SUL i Fitofert Kristal 4-10-40, a ne u obliku kalijum-hlorida, zbog prisustva hlora. Kupusnjače su osetljive ili poluosetljive na hlor, a sumpor ima značajnu ulogu u ishrani kupusnjača. Ako znamo potrebe pojedinih vrsta u

hranivima, potencijal hibrida i mogući prinos možemo odrediti potrebe kulture uz korekcije na osnovu analize zemljišta.

Tabela 2. Fertigaciona ishrana kupusnjača

Faza primene Nakon rasađivanja Formiranje lisne rozete Formiranje glavice

Vrsta đubriva

Doza (kg-l/ha/fenofazi)

Fitofert 10:40:10 + Fitofert Fulvimax 80

40 5

Fitofert Melon 14:7:28 Fitofert Humiflex (primeniti odvojeno) Fitofert Ca-Nit (primeniti odvojeno)

60 20 40

Fitofert kristal 4:10:40 Fitofert Ca-Nit (primeniti odvojeno)

150 30

Tabela 3. Folijarna prihrana kupusnjača

Folijarno đubrivo

Koncentracija (%)

Ukorenjavanje nakon rasađivanja

Fitofert Humistart + Fitofert Bioflex-L

0,3 + 0,4

Razvoj rozete

FFitofer Bormax 20 + Fitofert Bioflex-L

0,3 + 0,4

Fitofert Calcium Organo 30 + Fitofert Humisuper Plus

0,2 + 0,5

Vreme primene

Formiranje glavice

Kada se govori o ishrani tokom vegetacije, stručna služba tzv. Agroservis je razvila dva modela, fertigacionu i folijarnu primenu kupusnjača. (Tab. 2. i 3.)

Kupusnjače su značajan potrošač kalcijuma i magnezijuma. Rani hibridi i sorte za svežu upotrebu iznose od 80-150 kg CaO i 15-40 kg MgO po hektaru. Srednje rani do 250 kg/ha CaO i 70 kg MgO, a kasni i za skladištenje čak i do 400 kg CaO i 120 kg MgO. Ukoliko je pH vrednost zemljišta suviše niska tj. kisele reakcije preporučuje se unošenje oplemenjivača zemljišta Fitofert pH PLUS koji sadrži kalcijum 35%, magnezijum 13,5 % i mikroelement bor 0,2 %. Ovaj oplemenjivač zemljišta u veoma kratkom roku utiče na popravku pH vrednosti zemljišta i tako obezbeđuje korenu gajene kulture uslove za brzo usvajanje svih potrebnih makro, mikro i sekundarnih elemenata u svojoj ishrani, a potrebno ga je primeniti u količini od 500-1000 kg/ha pre rasađivanja u osnovnoj pripremi zemljišta po čitavoj površini. Što se tiče organskih đubriva stajnjak je najbolje unositi pod predusev. Direktno pod kupusnjače se unosi dobro zgoreo stajnjak 35-40 t/ha ili pileći peletirani stajnjak Biofert Green (4:3:3) i TorroChick (4:3:3) u dozi od 1000-1500 kg/ha. Torro Chick je domaći proizvod, nov na našem tržištu sa 70% organske materije, 10% huminskih i fulvo kiselina, bez semena korovskih biljaka, bez GMO komponenti i mineralnih dodataka.

Kupusi zahtevaju plodno zemljište sa dobrim vodno-vazdušnim režimom, ali kupusnjače možemo proizvoditi na gotovo svim tipovima zemljišta. Za rane kupusnjače i za svežu upotrebu bolja su laka, rastre-

sita zemljišta koja se lako zagrevaju. Za lager kupuse, crveni kupus i kelj bolja su srednje teška do teška zemljišta sa većim vodnim kapacitetom. Varijeteti za svežu upotrebu zahtevaju lakša, a za skladištenje srednje teška zemljišta.

Navodnjavanje u proizvodnji kupusnjača predstavlja jednu od agrotehničkih mera bez koje je nemoguće zamisliti proizvodnju. Kod kupusnjača su mogući svu oblici i načini navodnjavanja ali se prioritet daje sistemima koji štede vodu, a izvlače maksimalni efekat od samog navodnjavanja. Navodnjavanje sistemima kap po kap je idealno iz razloga što se na taj način troši najmanje vode, najbolje ekonomiše i moguće je vršiti fertigaciju.

Biljke iz familije Brassicaceae, ranije Cruciferae, na ovakav način obezbeđene neophodnim makro i mikroelementima, kao i biostimulativnim komponentama, mogu da ostvare stabilne prinose, zdrav rod i profitabilnu proizvodnju.

Mere nege, tj. zaštita od prouzrokovača biljnih bolesti (fitopatogenih bakterija, gljivica, virusa…), štetnih insekata (zemljišne, moljci, kupusari…) i štetnih insekata date su u stručnoj reviji Agrosvet, br. 88, a mogu se naći i na sajtu www.agromarket. rs /Zaštita bilja/ Programi zaštite/ Povrtarstvo.

48

Kutak za tehnologe

49 lou po punoći ukusa, ali s napadnim aromama kaberne frana;

Osam najpopularnijih vinskih sorti u svetu

Bordoška kupaža (drugi naziv – Meritage): Obično primarno zasnovana na kaberne sovinjonu i merlou, ali takođe uključuje i druge lokalne sorte iz Bordoa; Sanđoveze (Sangiovese): Plemenito grožđe iz Toskane. Po punoći ukusa, kiselinama i taninima slično kaberne sovinjonu, ali elegantnijeg ukusa sa više crvenog voća.

Izvor: Vino.rs. Vinske priče, Vanja Vidović

2. Širaz (Syrah ili Shiraz)

Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

1. Kaberne sovinjon (Cabernet Sauvignon) Ukus: Tamna trešnja, crna ribizla, začini i kedar (od hrastovine). Stil: Crveno vino punog tela.

Opis: Crveno grožđe snažnog ukusa, pretežno uzgajano u regiji Bordo.

Danas je to jedna od najpopularnijih vinskih sorti na svetu. Vina su punog ukusa, sa jakim taninima i dugom završnicom, najpre usled višeg sadržaja alkohola i tanina koji se često mogu naći u njima.

Uparivanje sa hranom: Jagnjetina, govedina, dimljeno meso, tvrdi kravlji sirevi ili tvrdi ovčiji, poput pekorina.

Alternative za Kaberne sovinjon: Merlo (Merlot): Srednje puno, s nižim nivoom tanina (glatkije) i izraženijim ukusom crvenog voća; Kaberne fran (Cabernet Franc): Lagano do srednjeg, s jačim kiselinama i aromama, jedan od „roditelja“ kaberne sovinjona, Karmenere (Carménère): Obično potiče is Čilea, slično mer-

Ukus: Borovnica, šljiva, duvan, meso, crni biber, ljubičica. Stil: Crveno vino punog tela.

Opis: Crveno vino punog ukusa koje se pretežno uzgaja u Dolini Rone u Francuskoj i u Australiji. Ova vina imaju intenzivne voćne arome i tanine srednje jačine. Širaz se često

kombinuje sa sortama grenaš (Grenache) i mur vedre (Mour vèdre) kako bi se napravila crvena ronska kupaža. Vino često ima napadan, mesni (goveđi bujon, sušena govedina) karakter.

stura, sa sličnim mesnim notama, ali većom mešavinom crvenog i crnog voća; Pinotaž (Pinotage): Popularan u Južnoj Africi, sličan širazu po pitanju punoće, ali s intenzivnijim dimnim notama.

Uparivanje sa hranom: Jagnjetina, govedina, dimljena mesa, medi-teranska, francuska i američka kuhinja, tvrdi kravlji sirevi ili tvrdi ovčiji.

3. Zinfandel (Zinfandel)

Alternative za Širaz: Malbek (Malbec): Dominantna sorta u Argentini, originalno potiče iz Francuske. Sa jačim ukusom crnog voća i napadnijom primesom hrasta, manje mesno, ali sa više arome kafe i čokolade; Petit širaz (Petit Sirah): Ovo grožđe nema genetske veze sa širazom i za razliku od njega ima napadnije tanine, kiseline i puniji ukus. Popularna sorta u SAD; Monastrel ili Murvedre (Monastrell ili Mourvèdre): Otvorenija tek-

Ukus: Obuhvatan, egzotičan niz od koštuničavog voća (prezrela nektarina) do crvenog (malina, višnja), plavog (šljiva, borovnica), crnog (kupina, bojsenberi), umami, slatki duvan. Stil: Crveno vino srednje punog do punog tela.

Opis: Zinfandel (drugi naziv Primitivo) daje srednje puno crveno vino i genetski potiče iz Hrvatske, od sorte crljenak kaštelanski. Vino je voćkasto i začinjeno sa osrednjom završnicom.

Uparivanje sa hranom: Piletina, prasetina, usoljeno meso, jagnjetina, govedina, roštilj, sir punih aroma kao što je čedar i tvrd ovčiji sir kao što je mančego.

Alternative za Zinfandel: Grenaš ili Garnača (Grenache ili Garnacha): Srednjih jačina, s aromama crvenog voća i mesnim, biberastim osobenostima, kao kog širaza; Tempraniljo (Tempranillo): Poznata sorta u Španiji, poseduje više aroma crvenog i crnog voća, kao i niži nivo alkohola i slabiju punoću tela; Ronska kupaža: Mešavina grenaša, širaza i murvedrea, originalno iz Doline Rone u Francuskoj, sličnog ukusa, ali manje voćno; Karinjan (Carignan): Ne toliko egzotično po pitanju voća, ali s puno ukusnih aroma sušenog bilja.

4. Pino noar (Pinot Noir)

Ukus: Veoma izraženo crveno voće

50

51

6. Sovinjon Blan (Sauvignon Blanc) Ukus: Napadna citrusna aroma (grejpfrut), s ponekim egzotičnim voćem (dinja, marakuja, kivi) i uvek prisutnom biljnom karakteristikom (trava, menta, zelena paprika).

Stil: Belo vino laganog do srednje punog tela.

Opis: Sorta se uzgaja širom Francuske, a poslednjih decenija izuzetno dobre rezultate daje u Novom Zelandu i Australiji. Vina su tipično sa biljnom notom i aromama zelenog voća. Sorta Sovinjon Blan je jedan od „roditelja“ grožđa kaberne sovinjon.

Uparivanje sa hranom: Riba, piletina, teletina, ovčiji sirevi s biljnom koricom,

(trešnja, brusnica) i crveno cveće (ruža), često sa primamljivim biljnim notama repe, rabarbare ili pečuraka.

Stil: Lagano, crveno vino sa jačim kiselinama i mekim taninom.

nije, sočnije, cvetnije, uopšteno manje kompleksno vino popularno u Francuskoj.

Opis: Pino noar je prvobitno uzgajivan širom Francuske. Vina uvek odlikuju jače kiseline i meki tanini.

Ukus: Žuti citrus, žuto koštuničavo voće (žuta kruška i jabuka) i tropsko voće (banana, ananas), često cimet, karamela i note zapečene karamele (od hrasta). Stil: Belo vino srednjeg do punog tela.

Uparivanje sa hranom: Piletina, prasetina, teletina, pačetina, usoljeno meso, francuska, nemačka kuhinja, kremasti sosevi, meki sirevi, osrednje tvrdi kravlji sirevi poput grijera.

Alternative za Pino noar: Game ili Božole (Gamay ili Beaujolais): Laga-

5. Šardone (Chardonnay)

Opis: Vino punog tela koje se u uzgaja u velikim količinama širom sveta, najpre u Francuskoj. Kada odleži uz hrastu, dobije začinske note nalik burbonu. Vina koja nisu odstajala u hrastovim buradima

su laganija i poletna s aromama jabuke i citrusa. Originalno, šardone je sorta belog grožđa iz Burgonje.

Uparivanje sa hranom: Jastog, kraba, škampi, piletina, prasetina, pečurke, francuska kuhinja, kremasti sosevi, meki sirevi, kao što je bri, osrednje tvrdi kravlji sirevi, poput grijera.

Alternative za šardone: Semijon (Sémillon): Pretežno srednje puno, mada često sa notom hrastovine, intenzivniji ukus citrusa i biljnih aroma; Vionje (Viognier): Punijeg ukusa, sa dos ta par femisanih, c vetnih aroma, takođe često s notom hrastovine.

osrednje tvrdi sir poput grijera.

Alternative za sovinjon blan: Vermentino (Vermentino): Iz Italije, manje biljnih nota, ali sa privlačnijim, gorkim aromama (gorki badem); Verdeho (Verdejo): Iz Španije, daje gotovo identično vino kao sovinjon blan, s tim što ume da bude punijeg ukusa; Zeleni veltlinac (Grüner veltliner): Iz Austrije, ima punije povrtne note (rukola, repa, zelena paprika).

7. Pino griđo (Pinot Grigio ili Pinot Gris) Ukus: Delikatno, citrusno (limeta, rendana kora narandže) i koštuničavo voće (kora jabuke, kruška), note belog cveća i sirne plesni (usled

upotrebe taloga). Stil: Lagano belo vino.

Opis: Kod nas poznat i kao sivi pino, pretežno se uzgaja u Italiji, ali takođe i Francuskoj i Nemačkoj. Vina su lagana do srednje punih i lako se piju, često praćena pomalo oporim ukusom na nepcima (gorki badem, kinin).

Uparivanje sa hranom: Salate, poširana riba, lagani i blagi sirevi.

Alternative za Pino griđo: Albarinjo (Albariño): Iz Španije. Slično, ali sa više kiselina, naglašenijim citrusnim aromama (mandarina, đus) i cvetnim aromama; Soave (Soave): Suvo italijansko vino iz regije Veneto, u glavnom okoline Verone, lakog tela s voćnim notama; Muskade (Muscadet): Belo francusko vino iz zapadnih delova doline Loare koje se dobija od sorte Melon de Borgogne, poreklom iz Borgonje. Gotovo uvek je suvo, tek s ponekim izuzetkom malog ostatka šećera. Većih kiselina od pino griđa, sveže i hrskavo, ponekad s blago slanim notama.

8. Rizling (Riesling) Ukus: Citrus (kefir, limeta, sok od limuna) i koštuničavo voće (bela breskva, nektarina) uvek su upadljivo prisutni, mada obično ima i cvetnih i biljnih elemenata. Stil: Cvetne i voćne arome koje dolaze u varirajućim jačinama slatkoće. Neki proizvođači biraju da ne fermentiraju sav grožđani šećer, te stoga naprave vino slatkastog stila, s izraženijom kiselinom.

Opis: Uvek sa veoma izraženim kiselinama, kada se pravi kao stono

52 vino, rizling može biti harmonično sladak (slatko i kiselo) ili suv (veoma kiselo). Vino je polarizujuće, budući da neki ljudi nalaze da su suvi stilovi previše kiseli, a slatki prezasićeni, međutim nivo slatkoće uvek je odluka donesena tokom spravljanja vina, a ne svojstvena osobina grožđa.

Uparivanje sa hranom: Piletina, prasetina, pačetina, ćuretina, usoljeno meso, plesnivi sirevi i fondi.

Alternative za rizling: Muskat blan ili moskato (Muscat Blanc ili Moscato): S manje kiselina i napadnijim cvetnim aromama; Gevurctraminer (Gewürztraminer): Bogatije, sa manje kiselina i otvorenijom teksturom, ruža i azijska trešnja su tipične arome; Torontes (Torrontés): U srodstvu s moskatom, ali uvek suvo vino, punijeg ukusa i oporo; Šenin Blan (Chenin Blanc): Takođe s jakim kiselinama i pravi se u slatkim i suvim stilovima, ali sa mnogo više ukusa i izraženim aromama jabuke.Problemi vinara – klimatske promene utiču na kvalitet šampanjca

Problemi vinara – klimatske promene utiču na kvalitet šampanjca Izvor: Nova ekonomija 4. septembar

Upravo kada smo pomislili da je strahovita tema globalnog zagrevanja i klimatskih promena uticala samo na nivoe mora i prirodu, evo još jednog zaokreta u ovoj priči, piše portal Luxlife.

Izgleda da je šampanjska industrija poprilično pogođena ovom pričom.

Ako se pitate kako, sledi analiza.

Povećanje temperature i ranija berba u renomiranom vinogradar-

skom regionu proizvode grožđe sa manjom kiselinom, a kiselost je važna kako za proces starenja, tako i za svežinu čuvenog penušavog vina, čime se utiče na ukupni ukus penušavca. “Berba sada stiže dve nedelje ranije nego što je to bio slučaj pre 20 godina”, kaže Anton Malasanž suvlasnik šampanj kuće A .R. Lenoble. Naravno, ukus je ključan, a proizvođači šampanjaca su davno dodali ostala vina kako bi poboljšali ukus vintidž vina. Različiti proizvođači vina usvajaju različite tehnike za borbu protiv ovog problema. Dok je Malasanž specijalno dizajnirao rezerve za dodavanje “svežine” čuvajući ih prirodnom plutom, Žan Baptist Lekalon iz poznate šampanjske kuće Louis Roederer radi na tome da grožđe postane otpornije na toplije temperature i bolesti i štetočine koje se na toploti šire. I drugi proizvođači šampanjca pokrivaju tlo sa slamom kako bi sačuvali mikrobe u tlu i blokirali drugi krug fermentacije u bačvama, kako bi očuvali kiselinu. “Mi smo izmislili mehuriće kako bi nadomestili nezrelost grožđa. Kao poljoprivrednici, naš posao, naš život, naša strast je bila da se stotinama godina prilagođavamo klimatskim promenama. Ako se u budućnosti klima bude toliko zagrejala, moraćemo da pravimo burgundija vina.”

Srećom, ceo region je zabrinut zbog opasnosti od klimatskih promena.

Od 2003. godine region je debitovao kao prvi vinoradarski region koji izračunava svoj ugljenični otisak (količina ugljen dioksida koji se ispušta u atmosferu) i preduzima korake da ga smanji. Ishod je 15 procenta redukcije po broju isporučenih boca.

U Jordanu pronađen najstariji recept za hleb BBC news na srpskom 18. septembar

Ranije je smatrano kako najstariji tragovi, koji se vežu za prvi hleb, potiču iz perioda od pre 9.000 godina, a pronađeni su u Čatalhoyuku, u Turskoj. Međutim, novo otkriće pronađeno tokom arheoloških istraživanja u Crnoj pustinji pokazuje kako prvi tragovi sežu pet hiljada godina ranije od otkrića u Turskoj.

U Crnoj pustinji, u Jordanu, pronađen je najstariji recept za hleb na svetu. Prema receptu starom 14.000 godina, pšenično i ječmeno brašno se mešaju s usitnjenim korenjem biljaka. Zatim se dodaje voda i stavlja u pećnicu.

Naučnici su otkrili dve velike peći, a u svakom od njih su pronađene mrvice hleba. U ostacima analiziranim mikroskopom otkriveni su tragovi mlevenja, prosijavanja i mešanja.

Naučnici su pokušali napraviti hleb po starom receptu. Kazali su kako je okus sličan današnjem hlebu s više vrsta zrna. Dorian Fuller, profesor s University College London, ističe kako je reč o najstarijem dokazu o pravljenju hrane prilikom kojeg je korišteno i mešano nekoliko proizvoda. “Imali su hleb, pečeno meso gazele i to su koristili za obrok”, dodaje.

53

54

55

Dogodilo se, dogodiće se Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Savetovanje mladih poljoprivrednika i agronoma Srbije - Zlatibor, 2018. godine U organizaciji Mreže mladih poljoprivrednika Srbije i saradnje sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu, u kongresnom centru ”Romanija” na Zlatiboru, u periodu od 26. do 29. novembra 2018. godine održaće se “Savetovanje mladih poljoprivrednika i agronoma Srbije”.

imaju interesovanja da modernizuju i unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju, ali često su neinformisani ili su im sredstva pomoći nepoznanica.

Savetovanje mladih poljoprivrednika i agronoma Srbije predstavlja stručno okupljanje mladih poljoprivrenika Republike Srbije i jedinstvenu priliku za razmenu informacija o aktuelnostima, mogućnostima i inovacijama u poljoprivrednoj proizvodnji kao i afirmaciju kadrova u oblasti poljoprivrede.

Ko su učesnici projekta?

Cilj projekta. Opšti cilj projekta je podizanje nivoa informisanja mladih poljoprivrednika o povećanju efikasnosti proizvodnje, upućivanje mladih na važnost ruralnog razvoja, kao i edukacija mladih o aktuelnostima i inovacijama u poljoprivredi. Projekat će omogućiti direktnu komunikaciju mladih poljoprivrednika i predstavnika državnih institucija, udruženja i kompanija iz oblasti poljoprivrede.

Zašto je ovaj projekat važan? Mladi ljudi su veoma važni za razvoj moderne i konkurentne poljoprivrede, pre svega jer su spremni da investiraju u inoviranje sredstava za rad i time doprinesu povećanju produktivnosti i profitabilnosti poljoprivredne proizvodnje, takođe

HERBOLOŠKO DRUŠTVO SRBIJE Organizuje savetovanje DRUGO OBAVEŠTENJE I POZIV Mesto: Novi Sad, turističko naselje „Ribarsko ostrvo“ Datum: 2. novembar 2018. godine

Realizacijom ovog projekta, mladima na jednom mestu postaju dostupne sve informacije o aktuelnostima, mogućnostima i inovacijama u poljoprivredi Srbije.

- Mladi poljoprivrednici - Državne institucije - Studenti poljoprivrednih fakulteta - Kompanije i udruženja iz oblasti poljoprivrede

Osoba za kontakt: Anđela Pavković Koordinator za odnose sa javnošću i marketing E-pošta: pavkovicandjela@gmail.com tel. +381 69 7319 65

REZISTENTNI KOROVI I TOLERANTNI USEVI NA HERBICIDE: STANJE I PERSPEKTIVE Poštovani, U organizaciji Herbološkog društva Srbije, u Novom Sadu, u velikoj sali turističkog naselja „Ribarsko ostrvo“, 2. novembra 2018. godine, održaće se savetovanje pod nazivom „Rezistentni korovi i tolerantni usevi na herbicide: stanje i perspektive“. Cilj ovog skupa je transfer najnovijih informacija o stanju i predlogu mera za upravljanje rezistentnošću korova na herbicide, uključujući najnovija saznanja o usevima tolerantnim na herbicide. Savetovanje je prvenstveno namenjeno predstavnicima krupnijih poljoprivrednih gazdinstava i njihovih udruženja, zadrugama, poljoprivrednim apotekama, medijima, agronomima, predstavnicima savetodavnih službi, industrije pesticida, kompanija koje poseduju hibride tolerantne na pojedine herbicide, naučnih instituta, fakulteta, nadležnih ministarstava i sekretarijata, kao i drugih subjekata koji su povezani sa ovom problematikom. Pozivamo Vas da svojim učešćem unapredite znanje o rezistentnim korovima i tolerantnim gajenim biljkama na herbicide i doprinesete uspešnijem radu savetovanja.

Organizator Herbološko društvo Srbije 11080 Zemun, Banatska 31b

57

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Smart Watering Solutions razvio softver za daljinsku kontrolu zalivnih sistema Izvor: eKapija, 5. septembar

U svet poljoprivrede, koji nema veze sa mojom strukom, ušao sam sasvim spontano. Sve je počelo tako što sam u jesen 2015. godi-

ne zasadio lešnik i kada sam hteo da kupim proizvod koji će meni kao malom, hobi poljoprivredniku, obezbediti daljinsku kontrolu sistema za navodnjavanje, nisam uspeo na tržištu da nađem odgovarajuće rešenje. Tako sam odlučio da uzmem stvar u svoje ruke i sa prijateljem počeo da pravim uređaj, odnosno pišem softver koji će mi omogućiti da daljinski nadzirem i upravljam navodnjavanjem svojih lešnika. Nakon tri meseca dobili smo prvu verziju uređaja koju smo nakon toga usavršavali.

odlučio da u svojoj biznis ideji poveže poljoprivredu i IT. U razgovoru za eKapiju on kaže da je precizna poljoprivreda na zapadu ustaljen pojam i na tome se radi više od 10 godina, dok je kod nas još uvek relativno nov i tek se usvaja.

Ovako Lazar Jovanović, jedan od osnivača kompanije Smart Watering Solutions, objašnjava kako je

Smart Watering kontroleri su pametni elektronski uređaji kojima se upravlja putem mobilne i web

„Ipak, naši poljoprivrednici, bar oni koji sada ulaze u taj biznis, uvidevši prednosti precizne poljoprivrede sve više ulažu sredstva u ovakvu vrstu opreme, koja im pomaže u proizvodnji i koja je svakako budućnost“ ističe Lazar.

58 aplikacije. Njihova uloga je dvojaka – istovremeno prikupljaju podatke o stanju na parceli i upravljaju procesom navodnjavanja i prihranjivanja biljke. Kako kaže naš sagovornik, sistem za daljinsko navodnjavanje predstavlja nešto novo na našem tržištu. Reč je o daljinskom i programabilnom sistemu koji se po potrebi može potpuno prilagođavati željama kupca. Na parceli je poželjno imati električnu energiju i domet

mobilne mreže i to su jedini preduslovi za korišćenje sistema. „Najveći benefit za korisnika je to što sa jednog mesta u nekoliko klikova može da isprogramira navodnjavanje, a dostupni su mu i svi parametri od značaja za njegovu parcelu. Tako potpuno automatizuje jedan bitan proces u proizvodnji bez odlaska na lice mesta“ ističe Lazar i dodaje da je ideja što lakše i što ekonomičnije

59

upravljanje sistemima za zalivanje, a osnovni cilj da se u Srbiji “unaprede sistemi za navodnjavanje, optimizuje i racionalizuje potrošnja vode, a samim tim ostvare uštede u vremenu i novcu i povećaju prinosi”.

na razvoju i usavršavanju rešenja.

Sarađuju i sa konsultantima i ljudima koji se bave sistemima za navodnjavanje dugi niz godina, i zajedno “kroje rešenja” koja su atraktivna na tržištu.

Prva verzija softvera i kontrolera puštena je u rad 2016. godine, a Lazar Jovanović i Zoran Đukić, osnivači Smart Watering Solutions-a, i danas, skoro tri godine kasnije, i dalje rade

„Da bismo dobili prvi prototip bilo je potrebno nekoliko hiljada evra.

Pošto smo prošli mnogo iteracija i napravili dosta verzija proizvoda, ovaj iznos je dostigao i više desetina hiljada evra.

Ciljna grupa su im poljoprivrednici, pre svega voćari, čiji su zasadi veličine do 50 hektara, a ponosno ističu da su im, u neku ruku, korisnici i glavni partneri koji konstantno pomažu da unaprede svoje sisteme i budu još bolji i konkurentniji. Među partnerima su, naravno, i distribute-

ri opreme za navodnjavanje, projektanti zalivnih sistema i izvođači radova. Zadovoljni smo dosadašnjim rezultatima, ali svakako težimo da budu još bolji. Želimo da, stvarajući prijateljske odnose sa korisnicima, kreiramo rešenja koja će ljudima biti od koristi. Glavni izazov nam je prodaja, odnosno kako doći do kupaca. Često je izazov i to što je u realizaciju projekta navodnjavanja uključeno mnogo ljudi, a naše rešenje se deo jednog kompleksnog sistema i predstavlja njegov mozak. Ipak, radimo na tome da probleme ovog tipa izbegnemo u budućnosti“ ističe Lazar Jovanović.

Smart Watering Solutions se sredinom jula našao i među sedam timova izabranih za učešće u Delta Biznis inkubatoru. Od ovog iskustva

očekuju da vide koliko je skalabilan njihov biznis i gde su im šanse u velikim poljoprivrednim sistemima, na površinama većim od 100 hektara.

Mentori sa kojima rade su ljudi koji se više decenija bave voćarstvom i melioracijama, pa Lazar i Zoran smatraju da, ako uspeju da spoje njihovo iskustvo i svoje znanje, mogu da kreiraju proizvod koji će biti konkurentan i na svetskom tržištu. „Planiramo da u narednom periodu podržimo integraciju našeg softvera sa meteo stanicama raznih proizvođača i želimo da kreiramo rešenja koja će posedovati mehanizme za učenje, a sve u cilju potpune automatizacije procesa navodnjavanja“ zaključuje Lazar Jovanović u razgovoru za eKapiju.

AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede.

Kukuruz, soja i suncokret rodili kao retko kada Izvor: Dnevnik

Berba kukuruza, posejanog ove godine na 900.000 hektara, što je 70.000 hektara manje nego prošle godine, završena je na trećini parcela. Po dosadašnjim pokazateljima, državni prosečan prinos po hektaru trebalo bi da bude osam tona, kaže direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković, navodeći da se očekuje da ćemo ove godine imati 7,2 miliona tona kukuruza. Kako dodaje, rod je najsličniji onom iz 2016. godine, koja je bila rekordna. Kilogram novog roda sada je 14 dinara, sa tendencijom da zrno bude i jeftinije, kaže naš sagovornik. Lane je godina bila sušna i Srbija je imala četiri miliona tona zlatnog zrna, a kilogram je na startu berbe stajao 18 dinara, da bi tokom berbe cena padala. Ove godine, kaže Saković, poljoprivrednici su imali priliku da kukuruz pre berbe prodaju za 16,5 dinara, ali je malo ko to iskoristio. Poljoprivrednici su ovegodine zadovoljni prinosima, ali ne i cenama. U pogledu cene vladaju uslovi tržišta i tu se ne može ništa popraviti već u zavisnosti od međunarodnog kretanja ponude i potražnje poljoprivrednici odlučuju kada će usev prodati, kazao je Saković, i ponovio da je inotržište pre puno poljoprivrednih proizvoda te da se na osnovu toga formiraju i domaće cene. Vreme kada je država formirala cene useva je završeno i neće ga više biti.

Za ovogodišnje skidanje jesenjih useva, kaže Saković, karakteristično je to što žetve sustižu jedna drugu pa su skladišta puna. Imamo rekordan, nezabeleženi domaći prinos soje, koji sa zalihama iz 2017. godine iznosi 900.000 tona. Soja je posejana na 220.000 hektara, a prosečan rod po hektaru je bio tri i po tone. Suncokreta smo posejali najviše do sada, na 250.000 hektara, a prosek prinosa je 3,1 tone po hektaru, navodi Saković. U toku je i vađenje šećerne repe, koja je ove godine pose jana na 50.000 hektara, što našu zemlju svrstava u najveće uzgajivače slaktog korena u odnosu na okruženje.

Dr Živko Ćurčić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtastvo kaže da se očekuje da ćemo imati dva i po miliona tona repe i od toga dobiti 400.000 tona šećera, dok je za domaće potrebe dovoljno pola, 200.000 tona. Očekuje se da prinos bude oko 70 tona po hektaru, ali imajući u vidu da je dosta trulog korena, ratari će, kada se odvoji zdrava repa, imati između 45 i 50 tona po hektaru, što je višegodišnji prosek, kazao je dr Ćurčić. Koliko će zaraditi na repi, zavisi od ugovora koje su sklopili sa šećeranama. Sada na inotržištu, kaže dr Čurćić, tona vredi 350 dolara.

AgroStatistika

AgroStatistika

Rast poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u odnosu na desetogodišnji prosek

Rusija dostigla planetarni rekord, izvezla više od 40 miliona tona pšenice

Izvor: RTV, 25. septembar

Izvor: agronews, 25. septembar

Proizvodnja pšenice, kukuruza, suncokreta i soje u 2018. godini u Srbiji povećana je u odnosu na desetogodišnji prosek, izjavio je danas Tanjugu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Rekordni prinosi i izvoz ruske pšenice mogao bi da ugrozi blagostanje farmera u SAD, strahuju američki mediji, dok Rusija preuzima ulogu prvog snabdevača sveta ovom žitaricom.

Očekuje se i povećanje roda jabuka i šljiva u odnosu na desetogodišnji prosek, naveo je ministar.

Dok na svetskim berzama cena pšenice nastavlja da pada, ruska poljoprivreda cveta, piše “Vol strit žurnal”. List ističe da je Rusija u protekloj poljoprivrednoj sezoni, koja je završena 30. juna, izvezla više od 40 miliona tona ove žitarice, što je planetarni rekord.

Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 1. septembra ove godine, ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 2.942.000 tona, što je za 29,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Podaci ministarstva pokazuju da je u odnosu na desetogodišnji prosek (2008-2017), proizvodnja pšenice veća za 17,7, kukuruza za 15,2 odsto, suncokreta za 58,5 procenata i soje za 47,2 odsto. Proizvodnja šećerne repe manja je za 9,5 odsto. Što se tiče proizvodnje kukuruza, očekivana proizvodnja iznosi 6.965.000 tona, što je za 73,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja šećerne repe (2,8 odsto), suncokreta (35,7 odsto), soje (40 odsto). Što se tiče voća, ostvarena proizvodnja malina veća je za 11,5, a višanja za 37,5 odsto u odnosu na prošlu godinu.

U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja jabuka i to za 21,6 posto i šljiva za 30,1 odsto. Takođe, u odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje jabuka i to za 21,8 i šljiva za 1,8 odsto.

Istovremeno, poljoprivredna preduzeća u SAD zatvaraju se sve brže još od osamdesetih godina prošlog veka.

Prosečne izvozne cene ruske pšenice porasle su za 15 dolara, dostigavši 231,5 dolara po toni, navodi “Komersant”.

Cene su dostigle maksimalne vrednosti od kraja 2014. godine. Kako ističe direktor Sovekona, Andrej Sizov, rast cena povezan je sa jačanjem svetskih tržišta. Prema podacima ekonomskih analitičara, otkupne cene pšenice su još početkom godine povećane sa 10.500 rubalja do 11.100 rubalja (od (159,4 dolara) do 168,5 dolara) na 11.200 rubalja do 11.700 rubalja (od /170 dolara/ do 177,6 dolara) po toni. Izvoz prehrambenih proizvoda iz Rusije je još 2017. godine porastao za četvrtinu na rekordnih 19 milijardi dolara. Glavni udeo izvoza odlazi na pšenicu. Tako je veliki rast izvoza namirnica od 25 odsto poslednji put zabeležen 2012. godine.

64

65

SVAROG

KOVAČ SUNCA I ZVEZDA Jelena Maravić, novinar

Svaka svetska mitologija ima jedno božanstvo koje

značilo da je Svarog onaj na kom Sunce živi.

se smatra svevišnjim, ocem/majkom svega što postoji. U slovenskoj mitologiji ta uloga pripada Sva-

S tim u vidu, nije ni čudo što su ga Sloveni poštova-

rogu koji se uprkos tome što nije bio najmoćniji od

li kao boga Sunca, čuvara vatre i zaštitnika kovača.

svih božanstava smatrao gospodarom i stvaraocem

Simbol kojim je Svarog predstavljan bio je kolovrat,

bogova.

simbol sunca sa 8 krakova. Kada je u pitanju njegovo vizuelno predstavljanje, najčešće je oslikavan kao

Helmold je u XII veku zapisao da Sloveni veruju u

kralj koji sedi na prestolu, na grudima ima orla i u

jednog boga, stvaraoca svih, koji gospodari svim

rukama drži žezla koja liče na Sunce. Glavu mu je če-

ostalim božanstvima:

sto krasio šlem sa bivoljim rogovima. Jedan od najvažnijih praznika koji su bili posvećeni bogu Svarogu

„Između raznih bogova, oni Sloveni ne poriču da je-

je padao na 22. decembar, pa su kasnije sa dolaskom

dan bog zapoveda odozgo sa nebesa svima ostalima.

hrišćanstva mnogi običaji vezani za solarni kult Sva-

Taj svemoćni bog zanima se samo nebeskim stvari-

roga počeli da se praktikuju u vreme Božića, poput

ma. Svi drugi imaju zasebno zanimanje i svoj posao,

paljenja badnjak. Ovi običaji svedoče o tome koliko

pa se njemu i pokoravaju. Oni proizilaze iz njegove

je čvrst bio solarni kult među Slovenima i koliko su

krvi i utoliko su bliži tome bogu bogova.“

poštovali Svaroga kao kovača sunca i zvezda.

Veruje se da je Svarog nastavio stvaranje sveta koje

Oružje koje je predstavljalo Svaroga bio je naravno

je božanstvo Rod započelo. Naime, Svarog je napra-

veliki kovački čekić, a njegovo životinjsko oličenje,

vio 12 stubova, pa potom iskovao zvezde i nebeski

odnosno simbol je bio orao. Kada je reč o biljkama,

svod koji je naslonio na stubove. Po legendi, Svarog

Svarogova biljka bilo je žito.

je iskovao Sunce i stavio ga na nebeski svod, a kada je završio sa stvaranjem sveta pokazao ga je svojoj

Jedno od verovanja o moći koju je Svarog imao nad

ženi Vidi, koja je usnila da tim svetom šetaju bića

ostalim bogovima nalazi se u našoj narodnoj poslo-

slična njima – i dala Svarogu ideju da od dva drveta

vici koja kaže: ,,U boga su vunene noge, a gvozdene

napravi prve ljude i pusti ih da oni uređuju svet koji

ruke’’, što znači pravda je spora ali dostižna, odno-

je on stvorio. Na Sanskritu, njegovo ime znači nisko

sno Svarog je bog koji sudi gvozdenom rukom.

nebo iliti raj, a može da se razloži i na reči Svar- što znači sunce i -og, sufiks koji označava mesto. To bi

66

Đavolji cvet, jedinstven i moćan Radenko Gajić, novinar

67 Đavolji cvet, Titan arum, titanarum, džinovski cvet, strvina, (Amorphophalus titanum) je najveći cvet u biljnom carstvu. Uz ovo, glavnu karakteristiku, ide i ona da ova biljka poseduje i jedan od najneugodnijih mirisa među biljkama. Postojbina ove biljke su prašume na ostrvu Sumatra, kao i ostrva indonežanskog arhipelaga u Indijskom okeanu, a u Evropu je dospela 1889. godine, zajedno sa pomorcima koji su plovili tim morima.

Biljka ovog cveta, veoma je retka, u čitavom svetu izvan Sumatre, ima svega stotnak stabala (Kraljevska botanička bašta u Velikoj Britaniji, botaničke bašte u Kaliforniji...). U našoj zemlji Đavolji cvet se može videti u Botaničkoj bašti u Beogradu i u privatnoj bašti (rasadniku) Živka Perića u selu Lipnici kod Loznice. Autor teksta je ovaj jedinstveni cvet video i snimio i u Novom Sadu, februara 2001. godine, u kući Dobrosava – Uše i Milice Todorović u Vršačkoj ulici broj 56. Bračni par Todorović se kasnije preselio u Kovilj i u tom preseljenju cvet se izgubio. Šta treba znati o Titan arumu?

U kišnim šumama Sumatre, ova biljka se može naći na otvorenom prostoru na krečnjačkim brežuljcima. Biljka se razvija iz gomolja teških i do 30 kg i jestivih. Sam cvet može narasti do 2 metra visine.

Cvet Titan aruma je zapravo cvast, grupa manjih cvetova na zajedničkoj osovini. Generalno je potrebno 7-10 godina vegetativnog rasta ove biljke pre nego što procveta po prvi put. Nakon prvog cvetanja postoje mnoge varijacije u učesta-

losti kasnijeg cvetanja. Neke biljke ponovo za 7 do 10 godina cvetaju, dok druge mogu cvetati na svake 2-3 godine. Sam cvet može opstati 12 sati, dok kod nekih, retkih biljaka uvene posle 24 do 48 sati.

Iskustva naših odgajivača Đavoljeg cveta ukazuju da se biljka razvija iz gomolje teške do 6 kilograma i, naravno u našim uslovima, zajedno sa cvetom naraste do dva metra. Cvet je lepe bordo boje sa plišanim sjajem, naraste do 50cm, ali miriše (vrlo neprijatno) na pokvareno meso. U našim uslovima, nakon cvetanja, koje traje dve do

tri nedelje, cvet se sam od sebe prelomi, nadzemni deo se osuši i padne na zemlju, a gomolja izvadi iz zemlje i stavi u saksiju, bez zemlje, i unese u kuću da prezimi.

Krajem januara, početkom februara, iz gomolje bez zemlje i zalivanja, počinje da raste biljka iz koje će se razviti Đavolji cvet.

Početkom marta, ostatak gomolje se presađuje u baštu, iz njega ponovo naraste nadzemna biljka, a do jeseni u zemlji naraste gomolja i postupak se ponavlja.

I Đavolji cvet je cvet, i to kakav.

68

69

70

Rak korena i korenovog vrata (Agrobacterium tumefaciens) Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

71

Podizanje novih zasada, jabučastog, koštičavog, jagodastog i jezgrastog voća koje se odvija poslednjih godina na teritoriji cele Srbije, pored dobrobiti u osvežavanju sortimenta i intenziviranju tehnologije proizvodnje, nažalost vrlo često se odvija u uslovima nepridržavanja osnovnih pomotehničkih mera. Kao posledicu toga imamo sve značajnije prisustvo i štete od Agrobacterium tumefaciens, fitopatogene bakterije, prouzrokovača raka korena i korenovog vrata.

Kako se voćari polako pripremaju za jesenju sadnju novih zasada, to smo smatrali za potrebnim da ih upozorimo na pravila dobre poljoprivredne prakse u izboru zemljišta, sadnog materijala, alata i oruđa i … Patogen A. tumefaciens je tipičan parazit rana, odnosno najčešće prodire u biljku kroz povrede nastale kao posledica izmrzavanja, agrotehničkih, odnosno pomotehničkih mera, transporta, kalemljenja, orezivanja, gradobiti, ishrane insekata… Bakterija se održava dugo u zaraženom zemljištu bez prisustva domaćina i može se preneti na susedne parcele mehanizacijom na kojoj se nalaze ostaci zemlje. Period od ostvarenja zaraze do uočavanja prvih simptoma može trajati od 5 dana pa do nekoliko nedelja, u zavisnosti od brojnih faktora (biljna vrsta, fenofaza razvoja, mera nege...). Tumorske tvorevine se brže pojavljuju i razvijaju na mlađim biljkama u intenzivnom porastu. Infekcija nastala kasno, tokom jeseni, neprimetna je do naredne sezone. Širenje na nova područja i veću udaljenost ostvaruje se zaraženim sadnim materijalom (zaražen tokom kalemljenja ili

72 od zaraženih matičnih biljaka), zatim zaraženim alatom za kalemljenje, ili preko korena ako su sadnice utrapljene u zaraženi supstrat koji je često piljevina (šumska ili voćna) koja potiče od zaraženih stabala. S druge strane, zdrave sadnice mogu biti zaražene sadnjom u kontaminirano zemljište, kada bakterija prodire kroz povrede na korenu nastale prilikom vađenja sadnica, transporta i sadnje. Kasnije povrede nastale ishranom larvi insekata, glodara, mehaničkom obradom zemljišta, negom zasada, ili usled niskih temperatura tokom zime, takođe predstavljaju ulazna vrata za ostvarenje infekcije.

Po ostvarenju infekcije bakterijom Agrobacterium tumefaciens dolazi do pojačanog umnožavanja biljnih ćelija (hiperplazija), stvaranja izraslina i tumora. Pored ovog, osnovnog simptoma, kao posledica napada bakterije može doći do tzv. kosmatosti korena, odnosno nekontrolisanog razvoja adventivnih korenova. Tokom razvoja bolesti dolazi do razmene genetskog materijala između bakterije i biljne ćelije, odnosno genetske tran-

sformacije biljne ćelije i pojačanog stvaranja hormona što za posledicu ima nenormalno umnožavanje i porast biljnih ćelija te stvaranja tumora.

Tumori, kao najprepoznatljiviji simptom se najčešće uočavaju na korenu i korenovom vratu, tj. na prelazu između korena i debla, pri površini zemljišta. Bolest se ređe uočava na nadzemnim biljnim delovima, deblu i granama. Izrasline mogu biti različite veličine i oblika.

Na početku, teško ih je uočiti i razlikovati od grumena zemlje pričvršćenih za žile. Međutim, detaljnim pregledom ili spiranjem supstrata sa korena uočavaju se izrasline svetlo smeđe boje i nepravilnog oblika, veličine lešnika ili oraha. U početnim fazama razvoja tkivo tumora je mekano i glatke površine. Kasnije narasta, postaje naborano, grubo i odrvenjeno. Dobija tamno mrku boju i raspada se, oslobađajući inokulum za nove infekcije.

S obzirom na to da je proces genetske transformacije, koju obavlja bakterija nad biljnom ćelijom, nepovratan,

73 ne postoje mere kojima se bolest može lečiti nakon ostvarene zaraze i ispoljavanja simptoma, te zaražene biljke, sa simptomima bakterioznog raka, zaostajanja u porastu i opšteg slabljenja, potrebno je što pre i sa što manje kontakta sa okolinom, ukloniti i spaliti. Iskustvo govori da je procenat prirodnih infekcija ipak mali i da daleko najveći rizik predstavlja zaražen sadni materijal.

- Poštovanje višegodišnjeg plodoreda.

U cilju zaštite, najbolja rešenja predstavljaju kombinaciju različitih metoda i mera sprečavanja nastanka infekcije ili izbegavanja parazita, kao što su:

- Sadnja samo deklarisanog, sertifikovanog sadnog materijala

- Sprovođenje strogih mera kontrole zdravstvenog stanja podloge i matičnih biljaka sa kojih se uzimaju plemke.

- Proizvodnja zdravog sadnog materijala voća i vinove loze, odnosno uzgoj na zemljštima na kojima nisu gajene biljke domaćini bakterije, te izvođenje dezinfekcije zemljišta, ruku i pribora za kalemljenje,

- Vađenje i uništavanje zaraženih sadnica - Zalivanje zemljišta nakon vađenja zaraženih biljaka rastvorom (0,2 % tj. 200 ml u 100 l vode) preparata Talocuper ili FitoFert Amino Cooper 8.

- Za sadnju birati parcele gde nije bilo pojave bakterioznog raka, a ako je registrovan, najmanje 10 godina ne koristiti to zemljište za sadnju. Gajenje žitarica nekoliko godina pre sadnje može doprineti smanjenju inokuluma i pročišćenju zemljišta.

- Birati ocedno zemljište i parcele koje nisu izložene ekstremno niskim temperaturama tokom zime.

- Biljke saditi u dobro pripremljeno zemljište, uz što manje manipulacije i mehaničkog oštećivanja korena.

- Pre sadnje utvrditi brojnost zemljišnih štetočina i preduzeti mere za kontrolu njihove populacije kako bi se mogućnost povređivanja podzemnih organa svela na najmanju meru. Ovo se naročito mora raditi u prvim godinama od zasnivanja zasada kada su biljke i najosetljivije. Mogu se koristiti zemljišni insekticidi kao Force 0,5 G (150 – 250 g/100 m2) ili Force 1,5 G (80 – 100 g/m2), unošenjem granula ili zalivanjem rastvorom (5% tj. 0,5 l na 100 l vode) bioinsekticida Naturalis Biogard. Što se tiče hemisjke zaštite, potapanje korena pre sadnje u rastvor baktericida ne obezbeđuje potpunu zaštitu ali znatno smanjuje opasnost od širenja zaraze. Pre sadnje se može obaviti dezinfekcija korena sa 0,3% rastvorom (30 g/10 l vode) preparata na bazi bakarhidroksida – Funguran OH, Fungohem SC, Cuprablau Z Ultra, ili u 0,2 % rastvor FitoFert Amino Cooper 8 ili Talocuper ili u 1% rastvor (100 g/10 l vode) preparata na bazi bakaroksihlorida – Bakarni oksihlorid-50. U nekim zemljama dezinfekcija se vrši biopreparatima, a kao najefikasniji su se pokazali preparati na bazi Agrobacterium radiobacter tip K84 i K1026.

74

PŠENICA KOJA RAĐA

SOBRED

FOXYL

• • • • • • •

• • • •

Za prinos o kom se priča

Fusarium tolerantnost

Srednje rana sorta Klas bez osja Visina biljke 80 cm Rekordni prinos zrna Sadržaj proteina 11-13 % Hektolitarska težina 77-80 kg/hl Vrlo dobra tolerantnost na poleganje; dobra tolerantnost na mraz; dobra tolerantnost na Septoria spp, Puccinia recondita, Puccinia graminis, Fusarium spp.

Proizvođač PG „Bekić“ Velizar Bekić PG „Gaćina“ Zdravko Gaćina PG „Spakić“ Dragan Spakić

Mesto

Prinos (kg/ha)

Porodin Bački Maglić Kusovac

9.680 9.500 8.600

Godina registracije 2015.

Srednje kasna sorta visokog prinosa i veoma dobrog kvaliteta brašna Izraženo bokorenje Visoko tolerantna na Virus mozaika pšenice i prouzrokovača žute rđe, a vrlo visoko tolerantna na prouzrokovača fuzarioze klasa • Vrlo intenzivna sorta • Tretman regulatorima rasta poželjan u uslovima intenzivne proizvodnje

Proizvođač PSSS Sremska Mitrovica PSSS Tamiš

SOSTHENE

SANTORIN

• • • • • • •

• • • • • •

Rekorder u polju

Prinos (kg/ha) 8.975 8.973

Izuzetno tolerantna na poleganje

Srednje stasna sorta Klas piramidalan bez osja Visina biljke 78 cm Sadržaj proteina 12-14 % Hektolitarska težina 78-82 kg/hl Stabilan i visok prinos Odlična tolerantnost na poleganje, vrlo dobra tolerantnost na mraz, dobra tolerantnost na Septoria spp, Puccinia recondita, Puccinia graminis, Fusarium spp.

Proizvođač „Dijamant Agrar –Planta“ PG „Panić“ Savo Pantić PD „Zaječar“

Mesto Futog Stubline Zaječar

Prinos (kg/ha) 10.700 9.000 8.882

Godina registracije 2015.

Srednje kasna sorta visokog prinosa i zadovoljavajućeg kvaliteta brašna Izraženo bokorenje Visoko tolerantna na prouzrokovača fuzarioze klasa, žute rđe i virusa mazaika pšenice Vrlo intenzivna sorta Najniža sorta od svih KWS sorata i najtolerantnija na poleganje

Proizvođač

Mesto Pančevo Sremska Mitrovica

PSSS Tamiš PSSS Sremska Mitrovica

SOTHYS

SIRTAKI

• • • • • • •

• • • • • •

Izbalansiran kvalitet i prinos

Proizvođač „Dijamant Agrar – Planta“ PG „Dulić“ Ivan Dulić PG „Bandur“ Milan Bandur

Mesto Sremska Mitrovica Pančevo

Prinosi za rekorde

Rana sorta Klas sa osjem Visina biljke 90 cm Odličan prinos i kvalitet zrna Sadržaj proteina 12-13 % Hektolitarska težina 78-80 kg/hl Vrlo dobra tolerantnost na poleganje i mraz, dobra tolerantnost na Septoria spp, Puccinia recondita, Puccinia graminis, Fusarium spp.

Mesto Futog Đurđin Stubline

Prinos (kg/ha) 8.687 7.710

Prinos (kg/ha) 9.600 8.200 8.000

Proizvođač PP „Lepušnica-PKB“ PD „Zaječar“

Godina registracije 2010.

Srednje kasna sorta, izrazito prinosna, osrednjeg kvaliteta brašna Veoma izraženo bokornje Tolerantna na rđu lista i virus mozaika pšenice Odlični rezultati u stresnim uslovima i na lakim tipovima zemljišta Tretman regulatorima rasta nije neophodan osim u intenzivnim uslovima proizvodnje

Mesto Lepušnica Zaječar

Prinos (kg/ha) 9.700 8.658

FARINELLI

NOVOSADSKI 565

• • • •

• Srednje rana sorta • Sorta namenjena za proizvodnju slada i stočne hrane • Masa 1000 zrna: 48-50 g

Ozimi ječam

I prinos i kvalitet Godina registracije 2012.

Srednje rana sorta, prinosna i dobrog kvaliteta brašna Izraženo bokorenje Izuzetno tolerantna na prouzrokovača fazrioze zrna i virus mozaika pšenice, a vrlo visoko toleranatna na rđu lista • Odlični rezultati u stresnim uslovima • Tretman regulatorima rasta poželjan u uslovima intenzivne proizvodnje

Proizvođač PG „Radisavljević“ Radiša Radisavljević PG „Petrović“ Bojan Petrović

• • • • • • •

Mesto Medveđa Starčevo

Prinos (kg/ha) 7.290 7.000

Proizvođač PSSS Zrenjanin PSSS Subotica

Mesto Zrenjanin Subotica

Hektolitarska masa: 75-79 kg Sadržaj proteina: 10,5-12,5% Udeo zrna I klase: >90% Sadržaj finog ekstrata u sladu: 79-81% Otpornost na niske temperature Otpornost na bolesti: vrlo dobra Otpornost na poleganje: odlična

Prinos (kg/ha) 9.436 6.957

NONIUS

Ozimi ječam • • • •

Srednje rana sorta Sorta namenjena isključivo za ishranu stoke Masa 1000 zrna: 44-47 g Hektolitarska masa: 76-78 kg

Proizvođač

Mesto Zrenjanin Pančevo

PSSS Zrenjanin PSSS Tamiš

ODISEJ

• Veoma rana sorta • Masa 1000 zrna: 47-49 g • Hektolitarska masa: 75-79 kg • Sadržaj proteina: 12-14% • Sadržaj vlažnog glutena: 21-26%

PSSS Subotica PSSS Požarevac

Visina stabla: 85-90 cm Sadržaj proteina: 13-14% Otpornost na niske temperature Otpornost na bolesti: vrlo dobra Otpornost na poleganje: dobra

Prinos (kg/ha) 9.315 8.223

• • • •

Ozimi tritikale

Proizvođač

• • • • •

Otpornost na niske temperature Visina stabla: 100 -110 cm Otpornost na bolesti: vrlo dobra Otpornost na poleganje: odlična i na lakim zemljištima • Tretman regulatorima rasta: nije neophodno, izuzev u intenzivnim uslovima proizvodnje • Tolerantna na rđu lista

Mesto Subotica Požarevac

Prinos (kg/ha) 7.861 6.256

Osnovne preporuke za setvu ozimih strnina u sezoni 2018/2019.

PRIJAVA ZA ČASOPIS

Semenska kuća Caussade Semences

KWS

Institut NS

Sorta

Vreme setve

Setvena norma* (klijavih zrna/m2)

Sobred

10 – 25. 10.

450 – 500

Sosthene

1. 10. – 5. 11.

400 - 450

Sothys

1. 10. – 1. 11.

400 - 450

(zaokružiti)

Foxyl

10 – 25. 10.

450 - 550

1. SMS poruka iz sledećih oblasti

Santorin

10 – 25. 10.

400 - 500

Sirtaki

5. 10. – 15. 11.

450 - 550

Farinelli

5. 10. – 15. 11.

450 - 550

Nonius

5 – 15. 10.

350

Novosadski 565

5 – 15. 10.

350

Odisej

10 – 25. 10.

550

* Opšta preporuka za izračunavanje optimalne setvene norme: setvena norma =

masa 1000 zrna x broj klijavih zrna po m² klijavost (%)

Preporuke tehnologije gajenja ozimih strnina Plodored – izbegavati monokulturu, optimalni predusevi oni koji se „skidaju“ do sredine septembra Đubrenje – na osnovu prethodne analize zemljišta, izabrane sorte, planiranog prinosa... Celokupna količina fosfora (P2O5) i kalijuma (K2O) i 1/3 azota (N) se unose pod osnovnu obradu Sorta – izbor zavisnosti od namene, vremenskih i zemljišnih uslova Osnovna obrada - predsetvena priprema - oranje (20 – 25 cm). Predsetvena priprema nakon oranja i pred setvu (6 – 8 cm) Setva – dorađeno, deklarisano seme; vreme setve u skladu sa optimalnim rokom; preporučena setvena norma; ujednačena dubina (4 – 5 cm).

Jesenje mere nege – valjanje po setvi; navodnjavanje po potrebi; suzbijanje štetnih insekata (vaši kao vektori virusa) i štetnih glodara (na osnovu pregleda) Prihrana – na osnovu N-min metode tokom februara i marta Zaštita od korova, bolesti i štetnih insekata – primena herbicida na osnovu sastava i brojnosti korovske flore i fenofaze razvića gajene biljke (Lancelot 450 WG, Mustang, Metmark WG, Lodin, Pallas 75 WG...); aplikacija fungicida u zavisnosti od oboljenja (Priaxor, Excorta, Excorta Plus, Tebukon 250 EC, Artea 330 EC, Prosaro 250 EC...); suzbijanje insekata ukoliko je brojnost iznad praga štetnosti (Vantex 60 SC, Grom, Cythrin 250 EC, Kozma...); uz svaki tretman sredstvima za zaštitu bilja primeniti i folijarnu prihranu (Fitofert Speed G, Fitofert Humisuper Plus...)

Primena regulatora rasta – u zavisnosti od sorte, primenjene agrotehnike ...(Cerone) Žetva – kada vlaga padne ispod 20 % (uz dosušivanje) ili ispod 15 % (bez dosušivanja); ispravan i optimalno podešeni kombajn Skladištenje – suv, očišćen objekat u kome je izvršena dezinsekcija (Ambarin)

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac Tel: +381 34 308 000, 308 001 / Fax: +381 34 308 016 LOGISTIČKI CENTAR: Inđija 022 801 160 DISTRIBUTIVNI CENTRI SRBIJA: Kragujevac 034 300 435 | Beograd 011 74 81 920 | Zrenjanin 023 533 550 | Sombor 025 432 410 Valjevo 014 286 800 | Subotica 024 603 660 | Sremska Mitrovica 022 649 013 | Niš 018 514 364 AGROMARKET BIH: Bijeljina +387 55 355 231 | Banja Luka +387 51 535 705 | Sarajevo +387 33 40 74 80 AGROMARKET CRNA GORA: Danilovgrad +382 20 81 88 01 AGROMARKET KOSOVO: Priština +386 47 733 814

www.agromarket.rs | www.facebook.com/Agrosvet | www.agrosvet.rs

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje:

a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

82 Marko Minić sektor semena 069/511-06-44

STRUČNA SLUŽBA: Dr Ivan Krošlak

SLUŽBA PRODAJE:

direktor marketinga

063/106-63-55 Dragan Lazarević rukovodilac stručne službe

063/580-958 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd 063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin 063/628-175 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Danijela Radujkov DC Sombor 069/51-06-121 Mladen Đorđević DC Kragujevac 063/105-81-94 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Marija Bujagić DC Beograd 063/590-034 Miloš Bubnjević DC Sombor 063/590-225 Tomislav Mićić DC Kragujevac 063/112-44-01

CIP - Каталогизација у публикацији

DC Kragujevac Goran Petrović, 063/105-83-20 Veselin Šuljagić, 063/658-307 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Zoran Radovanović, 063/10-58-091 Željko Ilić, 063/590-296 DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995

DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 DC Sombor Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 Irena Simonović, 063/106-66-06 Biljana Leković, 063/11-20-767 Darko Bukvić, 063/438-641 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Nataša Petrović, 063/105-82-76 Živka Ilić, 069/50-913-31 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Nikola Petrović, 063/626-953 DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 Senka Romić, 069/50-70-827

DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Dejana Klisurić, 063/11-24-570 Anđelka Kovač, 063/625-974 AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Perica Sailović, +387 65/841-388 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Maja Mirković, +387 65/146-875 Lolo Marčeta, +387 65/867-775 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Milica Pavićević, +382 69/388-778 Vesko Jovanović, +382 69 370 180 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +383 49/733-814 Eljmaz Orana, +383 49/733-815 Nexhat Maxhuni, +383 49/733-872

Zahvaljujemo se autorima tekstova i

Народна библиотека Србије, Београд

fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com,

63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1: Agromarket, 2004-

. - Kragujevac

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

83

84