Agrosvet 97

stručna revija Mart 2019. broj: 97 besplatan primerak ISSN 1820-0257

Vesnik proleća

šumska zavodnica i prirodni lek

Primena pre-em herbicida

Orah, voćka čudnovata

03

04

Reč urednika

Sa Agro meridijana

Suzbijanje korova u strnim žitima

10

12

16

22

Original SrbijaHomoljski med

Primena pre-em herbicida

Grašak, prva setva u polju u novoj godini

Ekološke crtice

24

26

28

32

Značaj pravilne rezidbe lešnika

Agrostatistika

Sumpor i njegov značaj u ishrani biljaka

Polemika

40

42

44

48

Pčelarenje

Villager Team servis trening

Stočarski kutak

Orah, voćka čudnovata

51

62

66

70

Reč struke

Organo

Agro IT svet

Vesnik proleća - šumska zavodnica i prirodni lek

73

75

79

U proleće Vesna doleće

Šumarenje

Reč čitaoca

SADRŽAJ

07

2 AGROSVET 97 Stručna revija ISSN 1820-0257 Izdavač: Agromarket doo Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 fax: 034/308-016 www.agromarket.rs Logistički centar Inđija: 022/801-160 Distributivni centri: Kragujevac: 034/300-435 Beograd: 011/404-82-83 Valjevo: 014/286-800 Niš: 018/514-364 Subotica: 024/603-660 Zrenjanin: 023/533-550 Sombor: 025/432-410 Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET BIH: Bijeljina: +387 55/355-230 Laktaši: +387 51/535-705 Sarajevo: +387 33/407 480 AGROMARKET CRNA GORA Danilovgrad: +382 20/818-801 AGROMARKET KS Priština +386 49/733 814 Glavni i odgovorni urednik: Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća Redakcija: Dr Ivan Krošlak Dragan Lazarević Miloš Stojanović Momčilo Pejović Goran Radovanović Duško Simić Mladen Đorđević Agneš Balog Ivan Valent Bojana Stanković Olivera Gavrilović Bojana Karaklajić Sekretar redakcije: Dušica Bec Štampa: Color Print, Novi Sad Tiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA

Red je da se na početku nove sezone pozabavimo malo i nama samima.

Povoda je mnogo, recimo od gotovo tri decenije uspešnog rada, preko novih akvizicija tokom protekle godine kao što su Logistički centar Inđija, „Villager Rumunija“ kao novi punkt za osvajanje tržišta EU i ostatka evro-azijskog prostora, petnaest godina izlaženja stručne revije Agrosvet i uskoro 100-ti broj... U svaku sezonu se ulazi nakon dobro obavljenih zimskih priprema u kojima generalnu proveru pred domaćom i stranom publikom imamo na našem kućnom sajmu.

Dana 20. februara spuštena je zavesa na 12. EXPO kućni sajam kompanije Agromarket. Tokom ova tri dana manifestaciju koja predstavlja nezvanični početak trgovanja u agro biznisu ne samo u Srbiji, već i u zemljama u okruženju posetilo je preko 2100 poslovnih prijateljapartnera iz Srbije, Republike Srpske – Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Kosova, Hrvatske, Grčke, Japana, Bugarske, Rusije, Finske, Kine, Izraela, Jermenije, Republike Severne Makedonije, Libana…

Ovogodišnji EXPO12 je bio prilika da se u svakom od segmenata kompanije

predstave kako novi saradnici u stručnim Agro i Garden službama, tako i noviteti za sezonu 2019. U okviru Agro divizije predstavljeni su novi pesticidi, herbicidi Max51 i Kletox Extra, fungicidi Zenby i Fosco, a u delu brenda Fitofert formulacije Fitofert Magni-Cal, Fitofert K-Complex 20, Fitofert Quatro… Garden sektor predstavio je novi brend u delu profesionalnih uređaja, japanski ECHO, kao i liniju akumulatorskih uređaja Villager Fuse. Noviteta je bilo i u delu Agrorepromaterijal, Sezona, AGM… Tradicionalno, poslednjeg dana kućnog sajma izvlačeni su i dobitnici nagradne igre, a kako su to naši verni prijatelji i saradnici, red je da ih pomenemo: Rade Stevanović iz Valjeva, zatim Dalibor Šćekić iz Berana (Crna Gora), pa Radovan Petronijević iz Uba, Desimir Milinković iz Divaca kod Valjeva, Ljubinko Smiljanić iz Belotića, Šapčanka Snežana Veselinović i Violeta Veličković iz Vršca, Uroš Desančić iz Gradiška (Republika Srpska), zatim Pančevac Jovo Delić, te Snežana Vukmanović iz Zemuna.

Poslovni prijatelji su se rastali sa željom da ova godina protekne u što korektnijim uslovima u agraru, a da se novo druženje, EXPO13 naredne godine, dočeka u poljoprivredi na „zdravim nogama“.

Dragan Đorđević dipl. ing. polj.

Dragan Dordevic

4 ra takvog zemljišta. Cilj je da se do 2020. godine razvije 53,3 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta visokog standarda, a do 2022. godine 60 milijardi hektara. Površina poljoprivrednog zemljišta biće veća od površine Španije.

Sa Agro meridijana Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

Kina razvija poljoprivredno zemljište otporno na sušu i poplavu Izvor: b92, 19. februar 2019 .

Kinesko ministarstvo poljoprivrede objavilo je planove o stvaranju 53,3 miliona hektara povezanih poljoprivrednih površina kako bi se osigurala zalihe hrane. U ovoj godini biće razvijeno više od pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Zemlja koja mora da nahrani skoro 1,4 milijarde ljudi gradila je poljoprivredno zemljište otporno na sušu i poplavu od 2011. godine. Do kraja 2018. godine, Kina je razvila 42,6 miliona hekta-

Izgradnja polja sa većim proizvodnim kapacitetima, zajedno sa višim nivoima poljoprivredne mehanizacije i poboljšanim vrstama useva, pomoći će da Kina ima povoljnu poziciju na globalnom tržištu žita, rekao je Zhang Ksiaoshan, akademik sa Kineske akademije društvenih nauka.

Više od 40 odsto obradive zemlje u Kini pati od degradacije, prema statistici ministarstva. Trenutno, dve trećine obradive zemlje u Kini se sastoji od polja srednjeg i niskog prinosa. Polovini obradive zemlje nedostaju objekti za navodnjavanje. Od 2013. godine zemlja proizvodi 55 milijardi tona veštačke kiše godišnje. U pokušaju da izazove dodatne padavine preko Tibetanske visoravni, Kina se upustila u najveći eksperiment za ve-

štačku kišu u istoriji. Projekat uključuje desetine hiljada komora za sagorevanje goriva koje su postavljene preko tibetskih planina kako bi se povećala količina padavina u regionu do 10 milijardi kubnih metara godišnje. Plan, koji je produžetak projekta zvanog Tianhe (Nebeska reka), koji su istraživači razvili 2016. godine na kineskom univerzitetu Tsinghua, trebalo bi da proizvede dodatnu kišu na nekih 1,6 miliona kvadratnih kilometara, što je područje koje je približno tri puta veće od Španije.

Zeleno svjetlo za GMO soju u RS Izvor: Capital, 22. januar

U Republici Srpskoj u planu su izmjene Zakona o genetski modifikovanim organizmima kojima se dozvoljava promet genetski modifikovane soje i njenih proizvoda za životinjsku ishranu. Kako se navodi u obrazloženju Nacrta zakona, koji će se pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske naći na narednoj sjednici, promet će se odvijati u strogo kontrolisanim uslovima uz prethodno pribavljeno odobrenje resornog ministarstva.

Tako je onaj koji stavlja u promet

5 GMO soju dužan da uspostavi sistem sljedivosti i postupke na osnovu kojih se mogu identifikovati subjekti od kojih nabavlja, odnosno kojima je isporučio genetski modifikovanu soju i proizvode od genetski modifikovane soje.

Pet godina mora voditi evidenciju koja omogućava praćenje i identifikaciju onih od kojih je nabavljena ili kojima je isporučena genetski modifikovana soja i proizvodi od genetski modifikovane soje. “Subjekat koji stavlja u promet genetski modifikovanu soju i proizvode od genetski modifikovane soje odgovoran je za štetu nanesenu ljudima, imovini i životnoj sredini, koja nastane njenim stavljanjem u promet”, stoji u Nacrtu zakona.

Postupak za stavljanje u promet soje se pokreće podnošenjem zahtjeva Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, a ako su ispunjeni svi uslovi, ministar donosi odobrenje. Ministarstvo vodi registar izdatih odobrenja za stavljanje u promet genetski modifikovane soje i proizvoda od genetski modifikovane soje. ,,Primjena ovog zakona će omogućiti potrošačima da izvrše izbor u vezi s hranom za životinje koju upotrebljavaju za njihovu ishranu, a to se posebno odnosi na genetski modifikovanu hranu, koja će, ukoliko prođe veoma složenu proceduru procjene rizika i odobravanja u Evropskoj uniji, prema odredbama ovog zakona morati biti jasno obilježena, tako da će potrošači moći da zaštite svoje osnovno pravo na izbor, tj. moći će da sami donose odluku da li žele ili ne žele da ku-

puju hranu za životinje koja sadrži genetski modifikovane organizme”, navodi se u obrazloženju zakona.

Stojan Marinković, poljoprivrednik i predsjednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača Republike Srpske, mišljenja je da je relativno kratak period upotrebe GMO usjeva i kultura da bi se moglo doći do zaključka kakve su posljedice po konačnog konzumenta i čovjeka. Kaže kako su pojedini herbicidi koji se koriste kod uzgoja GMO kulture opasniji od samog proizvoda. ,,Na primjer poznato je da su ostaci glifosata, herbicida koji se koristi

u zaštiti GMO soje protiv korova, izvor kancerogenih oboljenja za konzumenta”, kaže Marinković.

Prema njegovim riječima, u ishrani životinja se godinama koriste genetski modifikovani organizmi te da je to gotovo nemoguće kontrolisati. ,,Dobar dio GMO soje iz uvoza dolazi do naših životinja kroz smjese i druge proizvode, a mi na to ne možemo uticati. Ono što je apsurdno je da je dozvoljen promet soje, a da nije dozvoljena njena proizvodnja”, zaključio je Marinković.

6

7

Suzbijanje korova u strnim žitima Danijela Radujkov, dipl. inž. poljoprivrede

Kada je suzbijanje korova u pitanju, svakako da je jedan od prvih tretmana u proleće tretman protiv korova u strnim žitima. Korovi imaju negativan uticaj na gajene biljke koji se najpre ogleda u tome da oduzimaju ili „kradu“ biljkama vodu i mineralne materije, zbog čega onemogućavaju njihov normalan rast i razvoj. Izostanak suzbijanja korova dovodi do brojnih problema – smanjenje ili izostanak prinosa, otežana žetva, velika brojnost korova u narednom usevu... Izbor herbicida zavisi isključivo od dva faktora: prvi, fenofaza razvića gajene biljke i drugi, korovska vrsta, odnosno njen stepen stalnosti i pokrovnosti.

Kompanija Agromarket u svojoj paleti ima nekoliko preparata koji su registrovani za suzbijanje korova u strninama i koji mogu da isprate i jedan i drugi zahtev koji se postavlja pred herbicide u strnim žitima. Jedan od vrlo često primenjenih preparata registrovanih u strnim žitima je Metmark WG, koji se koristi u količini od 10 g/ha sa dodatkom okvašivača Imox (0,1%) i to do pojave lista zastavičara. Radi proširenja spektra delovanja, preparat Metmark WG se može mešati

sa herbicidima na bazi fluroksipir-meptila, kao što je Lodin. Herbicid Lodin pokazuje izuzetnu efikasnost na prilepaču (Galium aparine). Registrovan je u dozi od 0,4 do 1,2l/ha. Takođe, izdvaja se kao preparat koji ima dobro delovanje na divlju kupinu (Rubus spp.). Radi postizanja maksimalne efikasnosti na sve korovske vrste u strnim žitima, naša stručna služba preporučuje kombinovanje herbicida Lodin (0,4 l/ha) + Metmark WG (10 g/ha) do faze zastavičara.

Kada govorimo o primeni preparata za suzbijanje korova u usevima strnih žita, ono što uglavnom izdvaja vrhunske od prosečnih herbicida jeste delovanje na dve korovske vrste - prilepaču (Galium aparine) i palamidu (Cirsium arvense). Pored toga što koristi hranljive materije i vodu namenjene gajenom usevu, prilepača može da otežava žetvu usled otežanog rada kombajna.

Palamida je biljka sa izuzetno jakim korenom i dugim puzećim rizomima, pojavljuje se oazno, jak je kompetitor i može u potpunosti da uguši gajeni usev. Veliki broj herbicida registrovanih u raznim kulturama ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovično delovanje. Kao

8 internodija, dok potpuno sušenje korova nastupa 2-3 nedelje posle primene herbicida. Preporučena doza primene ovog preparata je 33 grama po hektaru.

Poželjno je da se prilikom primene doda i okvašivač kao što je Imox (0,1%) ili Trend (0,1%) radi boljeg kvašenja lisne površine i distribucije preparata po tretiranoj površini. U rezervoar prskalice, okvašivač se dodaje poslednji. Preparat Lancelot 450 WG se pakuje u hektarskoj dozi (33 g) i postoji pakovanje od 500g.

Preparat se može primeniti od početka bokorenja do pojave drugog kolenca pšenice i ječma. Prednost primene preparata do faze drugog kolenca je u tome što su korovi dobro vidljivi i u gušćim usevima strnih žita i što deo preparata dospe na površinu zemlje što kasnije omogućava preparatu da pokaže i svoje dobro zemljišno delovanje. Ovaj preparat se, takođe, od drugih izdvaja po tome što poseduje vrlo dobru aktivnost i pri nižim temperaturama, čak i do 5̊C,

herbicid koji besprekorno rešava palamidu, prilepaču, kao i gorušicu, mišjakinju, štavelj, ambroziju, kamilicu, poponac i druge korove u strnim žitima, izdvojio se Lancelot 450 WG. Odlikuje ga velika pokretljivost, zbog čega odlično deluje na korove koji imaju duboko razvijene podzemne organe kao što je palamida, jer se preparat spušta u rizome i potpuno ih uništava, što se može najbolje uočiti sledeće vegetacione sezone kada se primeti da palamida nije više prisutna u narednom usevu. Preparat Lancelot 450 WG sadrži dve aktivne materije, Aminopiralid i Florasulam. Za razliku od većine drugih herbicida registrovanih za primenu u usevima strnih žita, Lancelot 450 WG se osim delovanja preko lista, odlikuje i vrlo dobrim delovanjem preko zemljišta (1-3 nedelje nakon primene), čime je omogućeno delovanje na korove koji kasnije niču ili na one koji imaju produžen period nicanja. Korovi vrlo brzo usvajaju ovaj preparat, tako da padavine 1 sat nakon primene ne mogu umanjiti njegov efekat. Što se tiče simptoma delovanja ovog preparata, bitno je istaći da rast i razvoj korova prestaju već u roku od jednog dana nakon tretmana.

Nakon 3-4 dana, simptomi se ispoljavaju u vidu gubitka boje i uvijanja listova koje je praćeno skraćivanjem

tako da možemo da očekujemo odličnu efikasnost i u slučaju hladnijeg perioda u vreme primene preparata.

Kada govorimo o plodoredu, iste jeseni se mogu sejati ozima žita i uljana repica; sledećeg proleća kukuruz, suncokret, šećerna repa, krompir, mrkva, luk, lucerka, dok se nakon 14 meseci mogu sejati soja i grašak. Preparat Lancelot 450 WG je dobro rešenje kada se pšenica kombinuje u plodoredu sa uljanom repicom, jer nema ograničenja, odnosno ne smeta narednom usevu uljane repice za razliku od nekih drugih preparata koji u pojedinim godinama mogu loše delovati na uljanu repicu.

9

Jedini preparat koji istovremeno ima odlično delovanje na Galium aparine i Matricaria spp. od nicanja do porasta korova do 25 cm, je preparat Mustang. Ovaj preparat se vrlo brzo usvaja lišćem i već za nekoliko sati zaustavlja dalji razvoj korova. Sadrži dve aktivne materije, florasulam i 2,4-D. Primenjuje se u količini od 0,4 do 0,6 l/ha, do faze drugog kolenca, a osim registracije u pšenici i ječmu, registrovan je i u kukuruzu. Što se tiče plodoreda, nema nikakvih ograničenja.

Kompanija Agromarket u ponudi ima i Velox, preparat na bazi 2,4-D za primenu u strnim žitima. Količina primene je 0,8-1,0 l/ha, a registrovan je od sredine bokorenja do pojave drugog kolenca pšenice.

Kompanija u svojoj paleti ima registrovan herbicid Pallas 75 WG, namenjen za suzbijanje uskolisnih korova, pre svega divljeg ovsa-zobi (Avena fatua) u strnim žitima koji je na bazi aktivne materije piroksulam. Ovaj preparat je registrovan za pšenicu, raž i tritikale, a NE SME se primenjivati u usevima ječma i tvrdim durum pšenicama (Triticum durum). Odlikuje se dobrim delovanjem na mnoge uskolisne korovske vrste i neke širokolisne korove. Proširen spektar delovanja na širokolisne korovske vrste se dobija primenom u kombinaciji sa preparatom Metmark WG. Herbicid Pallas 75 WG koristi se u dozi od 0,25 kg/ha uz dodatak 0,5l/ha okvašivača Pallas adjuvant, koji obezbeđuje odlično mešanje preparata u prskalici. Osim herbicida Metmark WG, preparat Pallas 75 WG se meša sa većinom herbicida, fungicida, insekticida i tečnih azotnih đubriva, a ne sme se mešati sa regulatorima rasta i insekticidima na bazi organofosfata. Jedan sat nakon primene je otporan na spiranje padavinama.

Preporuka struke je da se prilikom aplikacije izabranog herbicida primeni i folijarno đubrivo kao što je FITOFERT Speed G (3,0 l/ha) koji pomaže u prevenciji stresnih situacija - „herbicidni šok“, niske i visoke temperature vazduha, a istovremeno podstiče gajenu biljku da aktivira svoje unutrašnje resurse u pravcu kvalitetnog kondicionog stanja.

S obzirom na to da usevi strnina izlaze iz zime prilično devastirani vremenskim (ne)prilikama koje su ih pratilli od same setve, to se očekuje jaka konkurentska reakcija korovskih biljaka. Na nama je da pomognemo gajenoj biljci, a gore ponuđeni herbicidi su upravo ta pomoć.

10

Med dostojan Kleopatre Homoljski med U Homoljskom kraju postoje brojne legende i verovanja o pčeli. Tako se veruje da u pčelinjak nikada ne sme da uđe stoka, a naročito psi i da niko ne sme neumiven ući kako pčele ne bi dobile metilj. Po starom predanju kraljici Kleopatri su dopremali nadaleko čuveni Homoljski med koji je ona koristila kao eliksir za negu kože .

Homolje je geografsko područje u Istočnoj Srbiji okruženo planinskim vencima sa svih strana. Na severu je od Zvižđa odvajaju mistične Homoljske planine, na jugu od Resavice planinski venac Beljanice, od crnorečkog basena na istoku masiv Crnog vrha, a od donje Mlave na zapadu Gornjačke planine. Ovo celo područje administrativno pripada teritoriji opštine Žagubica.

Homolje krase nesvakidašnje prirodne lepote, ekološki očuvane sredine što ih i čini idealnim područjem za proizvodnju čistih i specifičnih pčelinjih proizvoda.

Brojne šume, livade i pašnjaci bogati su medonosnim biljkama, a stanovništvo se od davnina trudi da izgra-

Ivana Tanurdžić, novinar

di prohodne staze koje omogućavaju plodonosno medobranje.

Homoljski med je poliflorni med koji se vrca jednom, maksimalno dvaput u toku godine i dobija se od domaće medonosne pčele Apis mellifera carnica u odnosu 50% bagremovog i više od 50% livadskog meda.

Boja Homoljskog meda je intenzivna i varira od svetle do tamne, a nijanse boja se kreću od oker žute preko narandžaste do tamno ćilibar. Miris mu je neodoljiv, cvetni i i specifičan za biljni pokrivač Homolja. A kad ga probate, ne možete mu odoleti. Ukus je prijatno arhaičan, zaokruženih i punih aroma sa jasno naglašenim karakteristikama Homoljskog meda. Gustina ga čini idealnim za namotavanje na kašiku i mazanje, a ima i prirodnu osobinu kristalizacije. Homoljski med mora imati sledeće karakteristike prilikom puštanja na tržište i to da je: dobijen isključivo od domaće medonosne pčele Apis mellifera carnica, u uslovima modifikovanog, stacioniranog pčelarenja, da mu je boja

11 potpuno ujednačena i jednolična i kreće se od oker žute do tamno ćilibar, da mu je miris cvetan i svojstven biljnom pokrivaču Homolja, ukus prijatno arhaičan, gustina takva da može lako da se namotava na kašiku.

Na današnji dan udruženje koje se najviše bavi zaštitom i proizvodnjom Homoljskog meda je pčelarska zadruga ,,Homolje med’’ sa sedištem u Žagubici, koju je osnovalo 84 pčelara iz opštine. Cilj zadruge je bio da se obezbedi repromaterijal i plasman pčelarskih proizvoda na tržište pod jednim imenom sa istim kvalitetom i po što povoljnijoj ceni. Godine 2008. zadruga Homolje med je zahvaljujući Rešenju o Ustanovljenju imena porekla Homoljskog meda kreirala ambalažu i etiketu sa kojom je debitovala na tržištu, a tokom 2009. godine na Beogradskom sajmu etno hrane Homoljski med je dobio priznanje ,,Robna marka Srbije’’. Članovi zadruge stalno rade na angažovanju novih članova i redovno organizuju skupove i edukacije na temu proizvodnje meda, a 2010. godine Homoljski med je postao prvi srpski proizvod sa međunarodnom zaštitom geografske oznake porekla.

12

Primena pre-em herbicida Momčilo Pejović, dipl. inž. poljoprivrede

Kod planiranja strategije za borbu protiv korova nikako ne treba isključiti herbicide za primenu posle setve a pre nicanja, pogotovo ako su parcele zaražene velikom populacijom korova koji mogu dovesti u pitanje razvoj mladih biljaka useva kada su one i najosetljivije na prisustvo korova. Takođe oslanjanje samo na ove herbicide je rizično jer njihovo delovanje zavisi od mnogo faktora pa pojedinih godina može biti slabije od očekivanog.

Dugogodišnja ispitivanja, ali i praksa pokazale su niz prednosti primene tzv. zemljišne hemije, odnosno preem herbicida kao što su: - drugačiji mehanizam delovanja od post-em herbicida (posle nicanja), - nema pritiska korova na mlade biljke gajenog useva, tj. kompeticije gajenog useva i korovske biljke, - oslobađaju mehanizaciju u periodu kada se primenjuje u drugim usevima,

- kod nekih useva predstavljaju jedino rešenje za neke korove ili jedini moguć izbor preparata, Naravno, pre izbora strategije suzbijanja korova u pojedinim usevima mora se voditi računa o: - poznavanju parcele, tj. koji su korovi prisutni i u kojoj brojnosti, - dubini obrade, ako je moguće proceniti dubinu na kojoj su korovi, - poznavanju herbicida koji se primenjuju, tj. rastvorljivost, isparljivost …

- poznavanju osobina zemljišta, fizičkih osobina, hemijskih osobina, organske materije…

- poznavanju perzistentnosti herbicida.

13 Faktori koji utiču na efikasnost pre-em herbicida su brojni, najvažniji su: - interakcija između rastvorljivosti herbicida i vezivanja na čestice gline i organske materije u zemljištu, - količina padavina i - primenjena doza.

Takođe, na efikasnost primenjenih zemljišnih herbicida mogu uticati činioci koji mogu delovati na razgradnju herbicida, kao što su: - fotodegradacija koja nastaje hemijskom reakcijom pod uticajem sunčeve svetlosti pri čemu dolazi do razgradnje herbicida. Česta je u godinama sa sušnim prolećem, a razgradnja nastaje usled delovanja UV zračenja.

- isparavanje jer neki herbicidi imaju izraženo isparavanje nakon primene, pri čemu se njihova efikasnost smanjuje ukoliko ubrzo nakon primene ne padne kiša i ti herbicidi bi trebali biti uneti u zemljište inkorporacijom. Isparljivost zavisi od pritiska pare preparata i što je ona veća i isparljivost je veća. Ako su vrednosti pritiska pare preko 1 mPa preparat se smatra isparljivim i trebalo bi raditi inkorporaciju pogotovo ako skoro nakon primene neće pasti kiša.

Tabela 1. Uporedni prikaz vrednosti pritiska pare kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

Aktivna materija/preparat

Pritisak pare (mPa na 250C)

Trifluralin (Treflan...)

12

S-metolahlor (Mont 960 EC)

3,7

Dimetanamid (Frontier)

2,5

Pendimetalin (Stomp, Pendistop...)

1,94

Flumioksazin (Max 51)

0,32

Flurohloridon (Racer, Girasolin...)

0,27

Metribuzin (Sencor plus)

0,121

Terbutilazin (Terbis...)

0,12

- rastvorljivost jer većina pre-em herbicida deluje preko korena. Da bi ih biljka usvojila moraju biti u zemljišnom rastvoru što zavisi od njihove rastvorljivosti u vodi, koja ako je jako velika dovodi do ispiranja preparata u dublje slojeve što može dovesti do problema jer jake kiše mogu da ih speru u zonu korena gajene biljke i dovedu do fitotoksije.

Ako je rastvorljivost slaba, preparat ostaje na površini i tu spadaju uglavnom herbicidi koji deluju na ponike i primarno se usvajaju listom i izdankom, a slabije se usvajaju korenom (npr. Pendimetalin). Slaba rastvorljivost je ispod 49 mg/l, srednje rastvorljivi herbicidi 50-500 mg/l, jako rastvorljivi preparati preko 501 mg/l.

Tabela 2. Uporedni prikaz vrednosti rastvorljivosti kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

Aktivna materija/preparat

Rastvorljivost (mg/l na 200C)

Trifluralin (Treflan...)

0,22

Pendimetalin (Stomp, Pendistop...)

0,33

Flumiksazin (Max 51)

0,786

Isoksaflutol (Merlin)

6

Terbutilazin (Terbis...)

7

Flurohloridon (Racer, Girasolin...)

21,9

S-metolahlor (Mont 960 EC)

480

Metribuzin (Sencor plus)

1165

Dimetanamid (Frontier)

1450

- adsorpcija zavisi od osobina samog zemljišta i herbicida. Veći sadržaj gline i organske materije dovodi do većeg vezivanja i slabog ispiranja herbicida. Reakcija Ph zemljišta takođe može imati snažan uticaj na adsorpciju herbicida, npr. na nižim pH imidazolinoni se znatno jače vežu nego u neutralnim ili alkalnim zemljištima.

Koeficijent adsorpcije (koc) vrednosti preko 4000 označavaju herbicide nepokretne u zemljištu, 500 do 4000 slabo pokretne, 75 do 500 srednje pokretne, 15 do 75 pokretne i ispod 15 jako pokretne u zemljištu.

14 Tabela 3. Uporedni prikaz vrednosti koeficijenta adsorpcije kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

Aktivna materija/preparat

Koeficijent adsorpcije (koc)

Pendimetalin (Stomp, Pendistop...)

17581

Trifluralin (Treflan...)

15800

Flumioksazin (Max 51)

889

Flurohloridon (Racer, Girasolin...)

490

Terbutilazin (Terbis...)

230

Dimetanamid (Frontier)

218

S-metolahlor (Mont 960 EC)

200

- razgradnja jer kada dospeju u zemljište, herbicidi se razgrađuju ili mikrobiološki ili hemijskim procesima (hidrolizom). Kod velikog broja zemljišnih herbicida mikrobiološka razgradnja je glavni način razgradnje.

Zavisno od temperature, vlage i sadržaja kiseonika zavisi razvoj mikroorganizama tako da u sušnim uslovima herbicidi mogu biti znatno perzistentniji nego u vlažnim godinama. Hemijski način razgradnje je zastupljen kod sulfonilurea i triazina i takođe zavisi od vlage, temperature i pH zemljišta. Kako se herbicid u rastvoru razgrađuje vezani deo za zemljišne čestice prelazi u rastvor i njegova razgradnja počinje. Za većinu zemljišnih herbicida važi da ne gube u efikasnosti na površini zemljišta 7 – 10 dana bez kiše, neki preparati duže, a neki kraće.

Perzistentnost herbicida se označava sa vrednostima DT50 i označava period u danima potrebnim da se razgradi 50% herbicida u zemljištu. Vrednost preko 100 DT50 označava veliku perzistentnost, 30-100 srednju, a DT50 0-30 neperzistentni preparati.

Tabela 4. Uporedni prikaz vrednosti perzistentnosti kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

Aktivna materija/preparat Izoksaflutol (Merlin)

145

Metribuzin (Sencor plus)

60

Dimetanamid (Frontier) S-metolahlor (Mont 960 EC) Metribuzin (Sencor plus)

DT50 7 (2-16) 15 (11-31) 14-28

Terbutilazin (Terbis...)

20 (10-36)

Flumioksazin (Max51)

21

Flurohloridon (Racer, Girasolin...)

53

Pendimetalin (Stomp, Pendistop...)

90 (27-186)

Trifluralin (Treflan...)

170 (35-375)

Teško je uklopiti sve faktore koji utiču na primenu zemljišne hemije da budu idealni, kao što se i pojedini preparati različito ponašaju na različitim zemljištima i različitim vremenskim uslovima. Poznavanje osobina samih preparata i njihovih aktivnih materija nam može pomoći u odabiru odgovarajućih herbicida za naše potrebe u konkretnim slučajevima na našoj parceli.

15

Grašak, prva setva u polju u novoj godini

Mladen Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Grašak (Pisum satiuvum L.) je jednogodišnja povrtarska kultura iz familije Fabacaea sa dugom tradicijom gajenja širom sveta pa tako i na našim prostorima. Svojevremeno je ova kultura gajena na preko 13.000 ha na prostorima Jugoslavije, sa glavnim centrima gajenja u Hrvatskoj i Srbiji, i to u Vojvodini i na području Centralne Srbije. Ovako razvijena proizvodnja pre svega je bila organizovana u centrima sa jakim prerađivačkim kapacitetima.

Danas je slika dosta drugačija. Promene su dramatične kako sa stanovišta površina pod ovom kulturom, jer su u mnogome manje, tako i sa stanovišta tehnologije proizvodnje, prisutnog sortimenta, ali i smanjenih kapaciteta prerade. Takođe, na gajenje ove kulture značajno utiču i klimatske promene, ali ne nužno negativno ako govorimo o trenutku setve koja može biti jesenja, ali i prolećna.

Nauka smatra da je grašak poreklom iz Južnog dela Azije (Indija) i Etiopije. Grašak su konzumirali najstariji narodi Evrope i Azije. U starogrčkim grobovima, starijih

od 6.000 godina pre Nove ere pronađena su zrna ove kulture, kao i u arheološkim iskopavinama starim 5.000 godina. U srednjem veku bio je jedan od najvažnijih poljoprivrednih kultura. U to vreme uglavnom su korišćene populacije ljubičastog cveta koji se danas smatra divljom populacijom nepoželjnom u proizvodnji za ishranu ljudi.

U Persiji i Indiji, a kasnije i u Evropi, sušena zrna graška su se cenila kao zrno kukuruza i pšenice i čuvala su se kao rezerva hrane za eventualna doba gladi. U Evropu su nomadska plemena prenela i vrlo brzo se raširio po celom kontinentu i zauzeo bitno mesto u jelovniku Nemaca, Švajcaraca, Austrijanaca i Italijana. Glavni centri proizvodnje u 20. veku su SAD, Evropa i Azija. Ova kultura se pre svega gaji zbog zelenih i zrelih zrna, dok se u manjem obimu proizvodi zbog mladih mahuna.

Pored sezonske upotrebe svežeg zrna, velike količine se konzerviraju sterilisanjem i smrzavanjem.

Mlad, zelen, grašak je vrlo hranljivo povrće. Po hranljivosti stoji ispred sveg ostalog povrća. Ova povrtarska

17 kultura se posebno ističe sadržajem suve materije 18 – 22%, 4 – 9 % šećera, 3 – 5 % skroba, 5 – 6 % belančevina i značajne količine vitamina A, B i C. Ove vrednosti se pre svega odnose na mlado zrno, dok su kod zrelog zrna one mnogo puta veće. Pored ovih materija u svom sastavu grašak poseduje i značajne količine lecitina. Lecitin je jako bitan za ljudski organizam i čini 33% težine mozga i 73% jetre. Upravo zato se i naziva hranom za mozak. Veća količina lecitina se nalazi se u sortama sa naboranim zrnima, a u njima se hlorofil duže čuva i zbog njegove dužine trajanja ta zrna su tamnije zelene boje.

Morfologija. Grašak ima dobro razvijen korenov sistem sa centralnim korenom koji prodire u dubinu i do 1m.

Jedna od glavnih osobina ove kulture je da na korenovim žilicama obrazuju kvržice u kojima se nalaze bakterije azotofiksatori. Ovo je još jedna agrotehnička prednost ove kulture jer obogaćuje zemljište azotom.

Ono što je interesantno reći vezano za funkcionisanje azotofiksatora je da povećana kiselost zemljišta utiče na smanjenje asimilacije azota od strane ovih bakterija. Još jedan od mnogobrojnih razloga za popravljanje pH vrednosti zemljišta.

Stablo je tanko, šuplje i razgranato i zavisno od sorte i načina gajenja, može biti od 30 cm ili pak i do 2 m. U zavisnosti i od tipa berbe može da zavisi koju sortu gajimo. Tako niske ili srednje visoke sorte (60 – 90 cm) se gaje za mehanizovanu berbu. Ono što je jako važno napomenuti je da klimatski uslovi u mnogome mogu da utiču na porast stabla kod graška, pa imamo slučajeve da sorte kojima je karakteristika da imaju visinu 60 cm u uslovima suše imaju smanjen porast i da ne pređu 30cm. U drugom slučaju sorte koje su visine oko 80 cm izrastu i do 120 cm ukoliko se gaje u uslovima velikih padavina i nižih temperatura.

Glavni nedostatak i najveća mana ove kulture je upravo vezana za čvrstoću stabla. Vrlo često dolazi do poleganja biljaka i kod gajenja za zrelo zrno to predstavlja glavni problem jer cela površina može da polegne i da se „zalepi“ za zemlju što dosta otežava žetvu ove kulture, s jedne strane, ali i povećava gubitke zrna, s druge strane.

Listove ima parno – peraste sa jednim ili dva para liski koji se završavaju viticom. Kod nekih sorti listovi su potpuno transformisani u vitice i takve sorte se u gušćim sklopovima lako vezuju jedna za drugu i ne dolazi do većeg poleganja biljaka.

Cvetovi su leptirasti i mogu biti bele boje ili ljubičaste.

Gajene sorte graška za ljudsku ishranu se karakterišu cvetovima bele boje i prilikom semenske proizvodnje ukoliko se primete biljke sa ljubičastim cvetovima sprovodi se mera negativne selekcije koja podrazumeva uklanjanje takvih biljaka. Cvetanje kreće odozdo na gore i traje od 10 do 20 dana.

Posle cvetanja i oprašivanja dolazi do pojave mahune, koja predstavlja plod ove kulture. Mahune su zelena boje, dužine 6 – 10 cm u kojoj se nalazi 2 – 10 zrna. Zrna ili seme graška, u zavisnosti od sorte, može biti od bledo do tamno zelene boje a ima slučajeva i da je bele ili žućkaste boje. Veličina varira i zavisi od više faktora.

Sam oblik zrna je sortna karakteristika i može biti okruglo, naborano, glatko ili uglasto.

Agroekološki uslovi gajenja. Grašak je biljka umerenog klimatskog pojasa i najbolje uspeva u uslovima prohladnog i vlažnijeg klimata. Seme graška niče već na 2˚C, što je karakteristično za sorte okruglog zrna dok je kod sorti sa naboranim zrnom temperatura nicanja 4 - 6˚C. Glavna prednost ove kulture je ta što se zbog niskih temperatura nicanja, kao i zbog odličnog podnošenja niskih temperatura može gajiti i u jesen i u proleće. Grašak odlično podnosi i temperature ispod 0˚C, mlade biljke čak i temperature do -8˚C, dok starije do - 3˚C. Ova tolerancija na niske temperature je posebno izražena za sorte sa okruglim zrnom. Naprotiv ovoj toleranciji niskih temperatura visoke temperature, a posebno ako su praćene deficitom padavina u mnogome negativno utiču kako na smanjenje prinosa, koji može da bude i potpuno ugrožen, tako i na kvalitet samih zrna.

Grašak ima velike potrebe za vlagom, kako zemljišnom tako i vazdušnom. Najbolje uspeva u rejonima sa većom vlažnošću zemljišta i vazduha. Ima velike potrebe u svetlosti i spada u grupu biljaka dugog dana.

Traži zemljište dobre strukture bogato organskom materijom. Ne bi trebalo da se seje na zemljištima jako teškim zemljištima koja nisu ocedna. Najbolje uspeva na zemljištima pH vrednosti u rasponu 6 – 8.

Grašak je vrsta koja ne podnosi monokulturu. Na istoj parceli bi trebalo da dođe tek posle 5 godina. U plodosmenu treba uvrstiti bilo koju kulturu koja nije leguminoza. Ono što treba istaći je da je sam grašak odličan predusev za sve kulture. Takođe, zbog kratke

18 vegetacije a posebno kad se seje s jeseni, posle graška može da se seje postrna kultura povrća, kao što je cvekla ili kupus, ili druge ratarske kulture posebno u sistemu navodnjavanja. Đubrenje. Za razliku od ostalih povrtarskih kultura potrebe graška za hranivima su drugačije i smanjene.

Budući da je reč o kulturi koja je azotofiksator ima smanjene potrebe za azotom tokom vegetacije. Ono

Na zemljište umerene plodnosti unosi se 30 kg N, 60 kg P i 80 kg K po hektaru. Ako bismo ovaj podatak izrazili kroz formulaciju kompleksnih đubriva optimalan odnos elemenata NPK bi bio 1 : 2 : 2. Neki tehnolozi proizvodnje preporučuju upotrebu 500 kg/ha formulacije 8 : 16 : 24 na srednje bogatim zemljištima. U literaturi su velika odstupanja u preporuci primeni mineralnim đubrivima ali i to odstupanje je uslovljeno tipom i kvalitetom zemljišta, stanju u istom ali i sortimentom kao i gustinom setve.

Vreme optimalne primene ovih đubriva je jesen kada se zaorava polovina planiranih količina a druga polovina uz koju se eventualno dodaje azot dodaje se u predsetvenu pripremu. Ukoliko se radi o jesenjoj setvi graška ili ukoliko radimo unošenje đubriva pred samu setvu u proleće, onda se unosi cela količina kompleksnog đubriva u zemljišta u predsetvenu obradu stim da treba voditi računa da đubrivo mora da bude pozicionirano malo dublje, najmanje 6 – 7 cm daleko od semena u dubinu. Kada biljke dođu u porastu na visinu oko 5 cm treba dodati planiranu količinu azota kao dodatnu prihranu. Treba u tom trenutku birati azotna đubriva sa brže pristupačnim azotom.

što treba znati da biljkama graška, azot treba u početnim fazama porasta i tada ga mora imati u dovoljnim količinama, dok kasnije kada biljke ojačaju i kada se formiraju kvržice sa azotofiksatorima treba biti jako obazriv sa dodavanjem azota. Veće količine azota stimulišu ubrzan rast i dolazi do prevelike bujnosti biljaka koja je najčešće obrnuto proporcionalna rodnosti, tj. ukoliko dođe do preterane bujnosti dolazi do smanjenja cvetanja, a samim tim i do pada prinosa ove kulture.

U naučnim radovima analizom ostataka semena graška dokumentovano je da sadrži najviše kalijuma i to 45%, dok je fosfor drugi po zastupljenosti 35%. Pored ove činjenice, takođe je utvrđeno i da su bakterije azotofiksatori koje koloniziraju kvržice na korenu graška takođe veliki potrošači upravo kalijuma i fosfora. Iz ovoga proističe da su ova dva elementa najvažnija za prinos ove kulture. Osim fosfora i kalijuma treba voditi računa i o prisustvu kalcijuma (Ca) u zemljištu, ali i jako važnih mikroelemenata kao što su bor (B) i molibden (Mo).

Ono što treba da prethodi unošenju kompleksnih đubriva u zemlju jeste analiza zemljišta kako bi se biljke adekvatno opskrbile potrebnim količinama hraniva.

Pored unošenja mineralnih kompleksnih đubriva preporučuje se i obogaćenje zemljišta organskom materijom unošenjem stajnjaka. Ova mera je bolje da se uradi u prethodnoj proizvodnoj sezoni kako bi se stajnjak razgradio.

Setva. Grašak se seje rano u proleće čim to vreme dozvoli. Od polovine februara prvi trenutak koji nam dozvoli da uđemo u parcelu da je pripremamo i sprovedemo setvu je pravi trenutak za setvu. Ovako rano posejan grašak iskoristi period povišene vlage i stigne da cveta u periodu kada temperature još uvek ne idu visoko. Niske temperature koje mogu da se jave u ovom periodu, njemu generalno ne smetaju jer je biljka kojoj odgovaraju niže temperature.

Takođe, jesenja setva grašaka je dobra opcija. Za ove namene treba izabrati pravi sortiment koji bolje podnosi niske zimske temperature, mada sve sorte mogu da prezime uspešno ukoliko tokom zimskih meseci bude snežni pokrivač kada su jako niske temperature, te ne dođe do pojave golomrazice. Važi pravilo da sorte sa glatkim semenom bolje podnose niske temperature te ovakve sorte treba i birati. Setva se sprovodi proizvoljno u trenutku kada se proceni da će biljke ući u zimski period u visini stabla oko 10-ak cm. Uzimajući u obzir da se klima drastično menja i da je teško proceniti kakva će zima biti, tj. kada će krenuti sa niskim temperaturama teško je proceniti optimalan trenutak setve. Proizvodna sezona koja je počela u jesen 2018. karakterisala se dugim periodom toplog vremena, bez padavina, do polovine decembra gde se temperatura kretala najčešće oko 16˚C. U ovim uslovima biljke koje su bile sejane krajem sredinom i krajem oktobra zbog tih uslova suše morale su da budu zalivene da bi nikle, a visoke temperature su dovele do prevelikog porasta pa su i biljke ušle prevelike u zimu. Ako se na dalje nastave temperature koje ne idu u duboki minus bez snega neće biti bojazni da će biljke graška izmrznuti.

19 Kasna jesenja setva je dobra sa stanovišta plasmana svežeg graška jer dolazi na rod u rano proleće kada setva obavljena u februaru još uvek nije blizu berbe. U tom trenutku plasman je siguran, a cena izuzetno visoka i omogućuje dobru zaradu proizvođačima.

Za setvu s proleća važi pravilo da što se kasnije sprovede prinosi su sve manji upravo zbog toga što biljke graška u vreme cvetanja ne vole visoke temperature jer se smanjuje procenat zametnutih mahuna.

Zbog praktičnosti i vremena berbe kako bi se izbeglo da celokupna površina zasejana ovom kulturom jednovremeno stigne na berbu treba sprovoditi sukcesivnu setvu. Ovakav način setve omogućiće nam da berba bude u više navrata, kako bi dobili na vremenu za kvalitetnu berbu i plasman.

Sama setva može da se sprovede na više načina različitim sejalicama. Može da se seje klasičnim sejalicama za kukuruz na razmaku od 30 – 60cm između redova ali i žitnim sejalicama na 15cm razmaka. Sejanjem kukuruznim sejalicama postiže se bolja dubina ulaganja semena koja bi trebalo da bude 3 – 5 cm jer je reč o krupnom semenu. Naravno ukoliko je vreme setve u februaru, onda dubina ne bi trebalo da pređe 3 cm zbog temperature zemljišta. Žitnim sejalicama nije moguće spustiti seme na te dubine, te može doći do pojave da seme bude plitko posejano što s jedne strane može da bude problem zbog golubova i vrana koje mogu da ga vade, a s druge strane zbog plitkog položaja ukorenjavanje nije čvrsto, te može doći do dodatnog gubitka čvrstine stabla. Nakon setve žitnim sejalicama preporučuje se agrotehnička mera drljanja, kako bi se seme još malo spustilo u zemlju.

Setvom na razmak od 15 cm postiže gust sklop i veliki broj biljaka po jedinici površine što bi trebalo da rezultira manjim poleganjem, ali i višim prinosom, ali opet treba naglasiti da to dosta zavisi i od sortimenta, uslova gajenja i pravilne agrotehnike.

Razmak u biljaka u redu nije veliki i reguliše se količinom semena za setvu i iznosi oko 5 – 7 cm. Količina semena za setvu ukoliko sejemo na razmak od 15cm je okvirno 300kg u zavisnosti od krupnoće semena i apsolutne mase semena pri prosečnoj klijavosti semena preko 90% i dobroj energiji klijanja.

Seme mora da bude zaprašeno fungicidima kako bi se sprečile štete usled delovanja zemljišnih patogena, zbog kojih može doći do propadanja klijanaca graška (Fusarium oxysporum f.sp. pisi, Pythium sp., Rhizoctonia sp.) i gubitka željenog sklopa useva.

Berba i prinosi. Kada je reč o berbi graška vrlo je važno odrediti tačan trenutak početka berbe. Kao što smo već napomenuli grašak cveta sukcesivno od donjih grančica prema gore i isto tako i zameće. Ovo znači da je mahuna u dnu stable i najstarija i svaka sledeća mahuna je za dva dana mlađa od prethodne, te je zato mehanizovana berba komplikovana jer nije ujednačena zrelost zrna po mahunama. Razlikuju se pristupi i načini berbe. Mehanizovana berba zelenog graška se radi na jako malim površinama vezanim za pojedine kombinate, te ćemo o ovom načinu berbe samo gratko reći par reči. U koliko bi berba graška počela ranije tj od trenutka ispunjenosti mahuna prvog ili eventualno drugog plodnog nodija postigao bi se najbolji kvalitet zrna ali bi se izgubio prinos. U suprotnom ako bi berba počela kada se sve mahune ispune zrnom onda bi dobili pun potencijal rodnosti, ali bi izgubili kvalitet.

Negde je sredina i po ovom pitanju najbolje rešenje.

Tako se kao najoptimalniji trenutak početka berbe kad se mahune trećeg plodnog nodija ispune zrnom.

Kod ručne berbe kažemo da je grašak u tehnološkoj zrelosti, tj. optimalnom vremenu za berbu kada zrna dobro ispune mahune, a još su mekana. Ovo je vrlo važan trenutak koji traje svega par dana jer se dešava da zrna vrlo brzo prođu tu tehnološku zrelost pogotovo kada su vremenske prilike takve da su temperature malo više, te se ubrzava i metabolizam graška.

Taj najoptimalniji trenutak za početak berbe može da se izrazi i u danima od precvetavanja a oni su pre svega u direktnoj zavisti od sortne genetike. Tako, sorte sa glatkim zrnom stižu za berbu za oko 15 – 17 dana od precvetavanja dok je kod sorti sa naboranim zrnom taj trenutak tek posle perioda 18 – 25 dana.

Grašak za svežu potrošnju koji se bere ručno u 2 – 3 navrata uzimajući u obzir da mahune sazrevaju sukcesivno odozdo na gore. Prva berba treba da se sprovodi što pažljivije kako bi se izbeglo preveliko povređivanje biljaka i njihovo kidanje jer će to smanjiti prinos.

Okvirna norma koju jedan radnik može da ubere je od 60 – 100kg na dan, u zavisnosti od iskustva i visprenosti radnika.

20 Ubrane mahune se odmah plasiraju na tržište i prodaju jer se proces zrenja zrna u njima nastavlja i posle berbe te šećeri brzo prelaze u skrob, što pogoršava kvalitet zrna. Isto se dešava i sa okrunjenim zrnima tj. zrnima očišćenim iz mahuna. Ovako izvađena zrna mogu se čuvati i do 15 dana, ali u rashladnim uređajima na temperaturi 2 - 3˚C. Sam prinos može mnogo da varira, a mnogo je faktora koji mogu da utiču na njega od sortnog potencijala, preko kvaliteta zemljišta i agrotehničkih mera do klimatskih faktora i uslova proizvodnje. Ako bi ignorisali ostale faktore i držali se genetičkog potencijala pojedinih sorti, prosečan prinos bi se kretao u rasponu 4 – 6 t/ha mladog zrna ili 8 – 12 t/ha mahuna, što je zaista dosta.

Međutim, u uslovima trenutnog ambijenta gajenja ove kulture gde su često primenjene agrotehničke mere neadekvatne ili nepotpuno sprovedene, gde je zemljište često previše kisele pH reakcije i sa teškim blokadama hranljivih materija usled toga, često je ostvaren prosečan prinos u granicama 2 – 3 t/ha zrna. Nažalost, kao i kod proizvodnje drugih kultura kako povrtarskih tako i ratarskih i voćarskih, proizvođači često zasnivaju ovu povrtarsku kulturu napamet bez prethodne analize zemljišta i saniranja nepovoljne situacije u istom kao i u primeni mineralnih hraniva često sa prenaglašenim sadržajem azota, što se sve negativno odrazi na prinos.

Tehnologija zaštite graška od štetnih korova, insekata i bolesti. Kao i kod drugih povrtarskih kultura tako i u proizvodnji graška postoje mnogi ograničavajući faktori u vidu korova, štetočina pa i bolesti. Kompanija Agromarket i u ovom slučaju nudi kompletnu tehnologiju proizvodnje i zaštite ove kulture.

Specifičnost kasnije jesenje setve nam omogućava da zbog nepovoljnih klimatskih uslova za razvoj korova ali i štetočina i bolesti praktično možemo da prođemo bez bilo kakvih tretmana. Dok kod rane prolećne setve to nije slučaj.

Ono o čemu moramo razmišljati odmah po setvi ove kulture jesu korovi koji predstavljaju i jednu od dve najveće opasnosti po prinos ove kulture. Tehnologija zaštite ove kulture podrazumeva da se odmah posle setve, a pre nicanja uradi tretman herbicidima kako bi uništili prvi talas korova koji mogu da se jave istovremeno sa nicanjem biljaka graška. Ova mera je jako važna jer omogućuje tek klijalim biljčicama nesmetan rast i uzimanje mineralnih i organskih hraniva iz zemljišta bez kompeticije, tj. otimanja za hranu sa korovima.

Od herbicida može se upotrebiti Mont 960 EC (1,2 – 1,5l/ha) ili Pendistop (4 - 5,0 l/ha). Doza primene zavisi od tipa zemljišta.

Nakon nicanja useva graška treba se spremati za još jedan tretman herbicidima za talas korova koji dolazi posle prvog kojeg smo uspešno uništili prvim tretmanom na „crno“. U fazi prve troliske do druge lisne grane ili približno kada su biljke graška visine oko 10cm ukoliko na parceli primetimo novi talas širokolisnih korova treba upotrebiti herbicid Bentamark (2,5 l/ha). Velika prednost ovog preparata je da ima izuzetno veliku efikasnost prema širokom spektru širokolisnih korova pa čak i na palamidu, čičak, divlju papriku i mnoge druge.

U tom trenutku najčešće ne dolazi do pojave uskolisnih korova (sirak, muhar) jer oni traže nešto više temperature za nicanje. Mogu da se pojave samonikle biljke pšenice ili ječma ako je to bio predusev ili biljke divljeg ovsa. Ukoliko se pojave ove biljke u ovom trenutku ili kasnije uskolisni korovi kao što su to sirak ili muhar proizvođači imaju na raspolaganju herbicide Floyd (1,3l/ha), Kletox Extra (1,0l/ha) ili Kletox (2,0l/ha).

Druga najveća opasnost po proizvodnju ove kulture jeste pojava graškovog žiška. Ovo je štetočina koja u vreme pojave prvih mahuna polaže jaja u mahunu ubadanjem, iz jajeta se pili larva koja se ubušuje u mahunu i kasnije u seme gde se hrani, prolazi faze svog razvoja i formira se odrasla jedinka. Tako oštećena zrna nemaju upotrebni kvalitet ni za ljudsku ishranu ni za setvu.

Upravo je trenutak za suzbijanje ove štetočine kada se prve mahune dostignu dužinu oko 1 cm. U tom trenutku tretmanom insekticida Despot ili Nurelle D (2,0 l/ha) ili Reldan 22 EC (1,5 l/ha), ne dozvoljavamo da dođe do poleganja jaja u mahunu i jednim tretmanom očistićemo sve jedinke spremne da to urade. Poželjno je koristiti okvašivač Imox (0,1%) ili Vin-Film (0,3 l/ha) koji će omogućiti bolju perzistentnost insekticida.

U ovom trenutku kada se radi tretman insekticidom treba dodati i neki od sledećih preventivnih fungicida Dithane DG Neo Tech ili Penncozeb WG (2,5 kg/ha) ili lokalsistemičnih fungicida Balear 720 SC (1,5 l/ha) ili Queen (0,75 l/ha), kako bi zaštitili biljke graška od pojave bolesti koje mogu takođe da ugroze proizvodnju.

Na ovaj način zaštitićemo biljke i od graškovog žiška i od pojave pegavosti i plamenjače graška i dati kompletnu zaštitu.

Grašak je kultura koja svim svojim kvalitetima zaslužuje veće površine.

21

Ekološke crtice Priredio: Dragan Đorđević dipl. inž. poljoprivrede

To dokazuje da se nastavlja ubrzano potiskivanje uglja u produkciji struje u većini evropskih zemalja, ocenjuju autori izveštaja.

ji u skladu sa potražnjom tržišta”, najavio je Jilmaz dalje planove za komercijalizaciju Biolive plastike.

Bioplastika od semena maslina Izvor: Energetski portal, februar 2019.

Obnovljivi izvori energije uspešno potiskuju ugalj Izvor: EurActiv, februar 2019.

Nove elektrane na vetar, solarnu energiju i biomasu potisnule su u Evropskoj uniji učešće uglja u ukupnoj proizvodnji električne energije, i to pre svega u Nemačkoj i Francuskoj. To pokazuje najnovija analiza statističkih podataka o proizvodnji električne energije u EU u 2018. godini. Obnovljiva energija je prema tim podacima u 2018. dostigla 32,3% u ukupnoj proizvodnji struje. To je za dva procentna poena više nego godinu dana ranije. Proizvodnja električne energije od uglja širom EU opala je za dodatnih šest odsto i sada je 30% niža od one iz 2012.

Turski inovatori osmislili su način za pretvaranje semena maslina u održivu bioplastiku. Tvrde da od pet tona nusprodukta proizvodnje maslinovog ulja - semena, mogu da naprave oko tri tone zelene plastike. Pretpostavlja se da bi svaki proizvedeni kilogram bioplastike od maslina, umesto tradicionalne, značio oko šest kilograma CO2 za atmosferu manje. Dujgu Jilmaz, glavni fnansijski službenik kompanije Biolive, kaže da njihove granule mogu da se upotrebljavaju u industriji ali i u elektronskim uređajima. ,,Uspostavićemo proizvodni pogon i prodavaćemo bioplastiku industri-

Insekti u svetu nestaju alarmantnom brzinom Izvor: Politika, 18, februar

Gotovo polovina svih vrsta insekata u svetu, ključnih kako za ekosisteme tako i za poljoprivredu, nestaje alarmantnom brzinom,

23

pokazuju rezultati naučnih studija koje upozoravaju na ”katastrofalan kolaps” prirodnog okruženja na planeti. Ekosistemi ne mogu funkcionisati bez miliona insekata koji čine osnov lanca ishrane, a rezultati najnovijih istraživanja objavljeni u časopisu o biološkoj očuvanosti (Biological Conservation) upućuju na to da na njihov nestanak najviše utiče ljudska aktivnost i klimatske promene. ,,Zaključak je jasan: ako ne promenimo način proizvodnje hrane, jer se zbog savremenog načina poljoprivrede uništava previše korisne flore i faune, neki insekti će za nekoliko decenija izumreti” kažu autori 73 objedinjene studije.

Danas je trećina vrsta pred istrebljenjem, a svake godine popis se povećava za dodatnih jedan odsto kažu naučnici sa univerziteta u Sidneju i Kvinslendu (Francisco Sanchez-Bayo i Kris Wyckhuys), napominjući da je brojka ekvivalent najvećoj epizodi izumiranja” od nestanka dinosaura. ,,Procenat insekata koji nestaju, a reč je

o 41 odsto, dvostruko je veći nego kičmenjaka, a stopa izumiranja lokalnih vrsta koja iznosi 10 odsto, osam je puta veća” kažu stručnjaci.

Kada govorimo o nestanku bioraznovrsnosti, našu pažnju najčešće privlači sudbina velikih životinja.

Olako se zaboravlja da su insekti od ključnog značaja za eko sisteme. ,,Treba brzo delovati i pokušati sprečiti kolaps važnih ekosistema

jer će posledice biti katastrofalne” tvrde naučnici. Insekti su od vitalnog značaja kada je posredi proces oprašivanja, a smanjenje njihovog broja utiče na čitav prehrambeni lanac. U Francuskoj je, na primer, tokom 2018. evidentiran pad broja ptica. ,,Nema više toliko insekata,to nam je najveći problem – objasnio je jedan od autora francuske studije, dodajući da i ptice koje se hrane se menkama u jednom trenutku u godini trebaju insekte kako bi prehranile svoje mlade. Po rezultatima istraživanja objavljenim krajem 2017. na temelju podataka nemačkih naučnika, Evropa je za manje od 30 godina izgubila gotovo 80 odsto ”svojih” insekata, a posledica je nestanak više od 400 miliona ptica. Ali od insekata kao izvora hrane osim ptica zavise, ježevi, gušteri, ribe, vodozemci... Među najugroženijim vrstama insekata su leptiri, pčele, ose, stršljeni – koji žive na svim kontinentima osim Antartika i tvrdokrilci poput bubamara ili svitaca.

24

Značaj pravilne rezidbe lešnika Izvor: AgroKlub, 27. januar

Kada se pogledaju statistički podaci, da gotovo osam miliona stanovnika u Turskoj, direktno zavisi od proizvodnje, prerade ili reklame lešnika i njegovih prerađevina, a uz relativno povoljne agroekološke uslove za njegov uzgoj na području Balkana, sve veći trend postaje plantažiranje ove voćne vrste i na našim prostorima.

Prilikom zasnivanja zasada, voćari često traže informacije o bitnim parametrima za uspešnu proizvodnju, kako u sredstvima javnog informisanja tako i kod stručnih lica iz oblasti poljoprivrede u delu nadmorske visine do koje uspeva lešnik, klimatskih uslova, neophodnih karakteristika zemljišta, sortimentu, uzgojnom obliku, razmaku sadnje.

Praksa puno puta pokaže da nekada i iskusniji voćari, nakon odlično odrađenih početnih koraka, prave veliku grešku kod rezidbe lešnika. Greške nastaju u najvećem broju slučajeva zbog, u narodu, ustaljenog mišljenja da se lešnik ne reže ili da se reže na svakih nekoliko godina “jer to je biljka koja raste i rađa i po šumama bez rezidbe”. Upravo je rezidba ključ rane i stabilne rodnosti sa plodovima visokog kvaliteta, redovne obnove rodnog drveta i dužeg zivotnog veka biljke.

Redovna zimska rezidba lešnika. Lešnik može da se uzgaja kao stablo na podlozi mečija leska, ali je većinom u zasadima prisutan uzgoj u žbunastoj formi, koja mora imati oblik pravilne (grmolike) vaze sa 3-5 (najčešće četiri) u prostoru dobro raspoređenih osnovnih grana. Osnovni cilj rezidbe je održavanje pravilnog uzgojnog oblika, da bi se uspostavio dobar odnos između nadzemnog i podzemnog dela biljke, ostavila dovoljna količina lisne mase, obezbedilo dobro osvetljenje rodnih grana, a najvažnije ostvario visok prinos kvalitetnog ploda. Sve se to može postići redovnom zimskom rezidbom, koja u zavisnosti od stanja biljke i rodnosti može biti duža ili kraća.

Prilikom rezidbe, osnova je održati formu grmolike vaze sa 3-5 glavnih grana, tako da je potrebno odmah ukloniti sve mlade izbojke koje zagušuju žbun i koji su konkurencija glavnim granama. Oni se ne prikraćuju, već se uklanjaju do osnove. Ukoliko se ne uklone, oni postaju sve jači i remete odnos rodnih grana u krošnji, zagušuju krošnju i kvare uzgojni oblik.

Sledeći korak bi trebalo biti uklanjanje svih slomljenih, oštećenih ili eventualno obolelih grana.

Pomlađivanje krošnje. Shodno starosti treba razmisliti o podmlađivanju biljke, te stoga ukoliko je potrebno može se odabrati jedna od grana koja se skraćuje

25 Prošlogodišnje priraste ne treba nikada prekraćivati.

Najbitniji momenat kod rezidbe lešnika je pravilan odabir rodnih grančica i njihov raspored. Lešnik formira cvetne pupoljke na vrhovima prošlogodišnjih prirasta, te stoga te priraste ne treba nikad prekraćivati. Oni mogu da se režu, ali samo uklanjanjem do osnove i to u slučaju da ih je jako veliki broj, pa je potrebno prorediti ili su jako loši. do svoje polovine, prevođenjem na mladu granu, kako bi se podmladila krošnja i na taj način produžio životni vek biljke i obezbedilo stabilnije plodonošenje.

Voditi računa da se podmlađivanje obavlja redovno i postepeno, shodno potrebi, kako se ne bi poremetila rodnost i izazvao prekomeran vegetativni porast.

Uklanjanje bujnih vrhova. Sledeći korak je uklanjanje bujnih vrhova na taj način što se bujna grana uklanja, do slabo bujne. Na taj način se prevodi rast na slabo bujnu granu, jer ona u vegetaciji koja sledi treba da bude vršna grana ili produžnica tog dela krošnje. Da bi se sa sigurnošću isforsirao njen porast, kako bi preuzela ulogu vršne, potrebno je ukloniti jednu ili dve njoj konkurentne grane, koje se obično nalaze ispod nje.

Sa svih grana je potrebno ukloniti mladare koji se ukrštaju u unutrašnjosti krošnje, vodopije kako bi se otvorila sama krošnja i obezbedilo dovoljno svetlosti.

Bez dobre osvetljenosti nema kvalitetnog prinosa.

Loša rodna grančica kod lešnika je ona iz prošle vegetacije, čija je dužina do 10 cm, jer se na takvim granama u predstojećoj vegetaciji formiraju loši, šturi plodovi koji često i otpadaju u toku same vegetacije.

Ovi prirasti nastaju kao posledica izostanka rezidbe.

Prirasti preko 40 cm nastaju kao posledica jače rezidbe, koja nije dobra, ili kao rezultat prekomernog đubrenja azotnim đubrivima. Ovi prirasti takođe potpadaju pod kategoriju loših, kada je u pitanju prinos.

Najbolje rodne grančice su one čija je dužina od 15-35 cm, jer se na njima u tom rasponu dužine formira najveći broj glomerula. Rezidbom i prihranom je potrebno potruditi se da se u toku vegetacije formira što veći broj upravo ovih grana. To su grane koje se u toku zimske rezidbe ostavljaju kao nosioci rodnosti i ne orezuju se, osim ukoliko ih nema jako veliki broj i to samo u cilju njihovog proređivanja radi bolje osunčanosti krošnje.

26

AgroStatistika Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Poljoprivredni rast čak 16%

Izvor: Mondo, 24. januar

Ekonomija Srbije ostvarila je u 2018. godini realni rast od 4,4 procenta, što je veoma dobro za srpske prilike. Solidan rast BDP-a je veoma dobra vest iz srpske ekonomije. Nije to kineskih desetak odsto, nije ni 5 do 6 odsto koliko su u vreme svoje trancizije postizale neke istočnoevropske privrede a koliko bi trebalo da ima i Srbija, ali je daleko više od onoga na šta smo navikli u prethodnim decenijama. Konačni podaci o rastu BDP-a biće poznati krajem januara iduće godine, rekao je direktor Republičkog zavoda za statistiku, Miladin Kovačević, na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio procenu ekonomskih kretanja u 2018. godini i aktuelne statističke pokazatelje. ,,U odnosu na 2010, koja je za Zavod aktuelna bazna godina, taj rast je 15 odsto”, rekao je Kovačević. Bruto investicije u osnovna sredstva su u poređenju sa 2017. godinom realno porasle za 9,1 odsto, dok je industrijska proizvodnja imala rast fizičkog obima od dva posto u odnosu na godinu ranije, pokazuju procene ekonomskih kretanja u 2018. godini.

Poljoprivredna proizvodnja je u 2018. u odnosu na godinu ranije ostvarila rast fizičkog obima od 16,3 procenta.

Kovačević je rekao da poljoprivredna proizvodnja u 2018. beleži veoma visok rast koji je sada, nakon sušne 2017. godine, 16,3 odsto, dok su u junu prognoze bile da će iznositi 10 odsto. Procenjeno je da vrednost izvedenih radova u građevinarstvu na godišnjem nivou beleži realni rast od 10,9 odsto.

Promet u trgovini je realno povećan za 4,5 a promet u trgovini na veliko za 9,1 procenat. Promet hrane, pića i duvana beleži rast od 3,5 odsto, promet prehrambenih proizvoda raste za 6,4 odsto, dok je promet motornih goriva veći za 3,4 odsto. Kovačević je dodao i da potrošnja raste, a da je u porastu kupovina trajne robe, odnosno predmeta za domaćinstva.

U sektoru Usluge smeštaja i ishrane u 2018. godini je zabeležen realni rast od 10,1 odsto, dok je broj noćenja turista povećan za 12,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Procenjeni rast fizičkog obima u sektoru Saobraćaj i skladištenje iznosi 4,9 procenata, a oblast telekomunikacija rast od 1,0 odsto. Spoljnotrgovinska robna razmena u evrima pokazuje rast izvoza od 9,0 odsto i rast uvoza za 13,5 procenata u tekućoj godini u odnosu na prethodnu.

Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi, došlo je do povećanja zaposlenosti i smanjenja nezaposlenosti. Stopa zaposlenosti u trećem kvartalu iznosi 49,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 11,3 procenta. Procenjeno je takođe da su zarade bez poreza i doprinosa u 2018. godini nominalno veće za 5,9 odsto, a realno za 3,8 posto nego lani. Godišnja stopa inflacije, prema proceni statistike, iznosi 2,1 odsto.

Ovčarstvo u Srbiji beleži konstantan rast, ukupan broj goveda opada Izvor: eKapija, 18. februar

Ovčarstvo u Srbiji jedina je oblast stočarstva koja ima konstantan uspon, o čemu svedoče najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za decembar prošle godine, a koji pokazuju da je broj ovaca u Srbiji veći za 5,6% u odnosu na desetogodišnji prosek. S druge strane, u odnosu na desetogodišnji prosek (2008-2017), podaci RZS-a pokazuju da se beleži ukupan negativan trend u stočarstvu. Tako je ukupan broj goveda manji za 6,5%, svinja za 14,7%, koza za 14,2 i živine za 11,1%. Goveda se najviše gaje u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (46,7 procenata u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (44,3 odsto). Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, ukazuju u RZS, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni u aprilu.

27

Sumpor i njegov značaj u ishrani biljaka

28

Bojana Stanković, dipl. inž. poljoprivrede

Poslednjih desetak godina, srećemo se, kako u literaturnim podacima, tako i u formulisanim osnovnim i vodotopivim đubrivima, sve više sa pojavom da pored osnovnih makroelemenata, azota, fosfora i kalijuma, ona sadrže još neke elemente. Jedan od takvih je i sumpor.

Sumpor je našim proizvođačima više poznat po svom fungicidnom i delimično insekticidnom dejstvu (deluje svojim parama na grinje i neke insekte), ali bi trebalo da znamo da je takođe veoma važan u ishrani biljaka.

Naučnim ispitivanjima je utvrđeno da je za život viših biijaka neophodno 17 hemijskih elemenata. Zbog toga su označeni jednostavno kao neophodni, hranljivi elementi u ishrani biljaka. Kako sve biljke ne koriste iste količine hranljivih elemenata nastala je podela na: - makrolemente (C, O, H, N, P, K, S, Ca, Mg i Fe), - mikrolemente (B, Mn, Zn, Cu, Mo, Cl i Ni), - i ostale, korisne i toksične elemente.

Sumpor (S) je veoma rasprostranjen element u prirodi. Nalazi se u zemljištu, u organskom i neorganskom obliku ali i u atmosferi. U zemljištu se sadržaj sumpora kreće od 0,01-0,025%, a od te količine oko 80% čini organski sumpor dok 20% neorganski sumpor.

Biljke usvajaju sumpor iz zemljišta u vidu sulfatnog SO4 (2-jona), sulfidnog SO3 (2-jona) i u vidu sumpor dioksida (SO2) iz atmosfere. Pre ugradnje u organsku materiju, u biljkama se vrši redukcija sumpora...

Uloga sumpora u metabolizmu biljaka je višestruka.

Povezan je s lancem prenosa elektrona, učestvuje u održavanju ravnoteže oksido-redukcionih procesa.

Sastavni je deo aminokiselina kao što su: cistin, cisteina i metionin, koje učestvuju u izgradnji mnogih enzima kao što su proteaze, urease. Sastavni je deo sastav sekundarnih biljnih jedinjenja kao što su senfna ulja, neki glukozidi i u sastav vitamina kao što su biotin (vitamin H) i tiamin (vitamin B1), zatim različiti antibiotici i slična jedinjenja.

Smatra se da sumpor ima važnu ulogu u građenju otpornosti biljaka prema niskim i visokim temperaturama i suši. Sumpor je izuzetno važan u formiranju en-

dosperma žitarica, koji ima značajan uticaj na prinos i kvalitet roda, kako i sadržaj ulja u uljnim kulturama. S druge strane, u proizvodnji povrća najviše zahteva prema sumporu imaju kupus, karfiol i luk.

Za prelazak sumpora u oblik koji biljke lako usvajaju SO4, veliku ulogu imaju mikroorganizmi. Mikrobiološka biomasa zemljišta je ključna pokretačka sila u mineralizaciji i oslobađanju sumpora iz organske materije.

Uloga hemolitotrofnih bakterija iz roda Thiobacillus u procesu oksidacije i redukcije sumpora je velika. Oksidacija sumpora ili sulfurifikacija bitno utiče na poboljšanje plodnosti zemljišta, formiranje sulfata, koji biljke mogu iskoristiti, a kiselost iz te reakcije pomaže topivosti drugih biljnih hranjiva. Taloženjem iz atmosfere gde se sumpor nalazi u obliku SO2 ili H2S se spušta u zemište. Đubrenje mineralnim đubrivima i primena sredstva za zaštitu bilja koja sadrže sumpor takođe obogaćuju zemljište sumporom.

Upotrebom visoko koncentrovanih, kompleksnih đubriva, sumpor se sve manje unosi u zemljište, pa se u intenzivnoj proizvodnji može desiti da ga nema u potrebnim količinama za postizanje visokih prinosa.

Stroža primena ekoloških propisa i smanjenje emitovanja SO2 u atmosferu, kao i primena koncentrovanih đubriva sa manjim sadržajem sumpora, doveli su do toga da u zemljište dospeva znatno manje sumpora, do 20- tak kilograma godišnje. Sulfatni jon u zemljištu je veoma pokretljiv, tako da se u regionima sa velikim količinama padavina godišnje iz zemljišta može isprati i do 100 kg sumpora.

Za sada u našoj zemlji nisu primećeni znaci akutnog nedostatka sumpora, ali je ispitivanjima koja su sprovedena 1995. godine, utvrđeno da je sadržaj sumpora u zemljištu u najznačajnijim poljoprivrednim regionima

29

Srbije, u Vojvodini, Šumadiji i u severnom Pomoravlju u 57% ispitivanih zemljišta nizak, 10% zemljišta beleži nedostatak sumpora, a svega 3% je dobro obezbeđeno ovim elementom.

Nedostatak sumpora se može javiti na zemljištima siromašnim humusom. Simptomi nedostatka sumpora slični su manjku azota, hloroza se može primetiti prvo na mladom lišću (za razliku od azota gde se nedostatak primećuje prvo na starijem lišću), stabljika je kraća, listovi su deblji, uži i kraći, dolazi do uvijanja lišća.

Kod uljane repice i šećerne repe lišće može dobiti ljubičastu nijansu zbog povećane sinteze antocijanina.

Kod ostalih biljaka, manifestuje se po obodu lista i u međunervnom prostoru, kao tamni rub ili tamne pege, a plodovi sazrevaju ranije. Nedostatak sumpora smanjuje sadržaj hlorofila, smanjuje sadržaj aromatičnih materija (npr. kod lukova Allium spp.).

Kod žitarica smanjuje sadržaj proteina, povećava nitrate, a time se smanjuje kvalitet termičke obrade u pekarskoj industriji (što je vidljivo kod pečenja u intenzivno smeđoj boji hleba i peciva, sniženom elastiticetu brašna, smanjenom volumenu pečenog proizvoda).

Na tržištu se mogu naći mineralna đubriva sa većim sadržajem sumpora, kao što su „amonijumsulfat“ koji sadrži 20,5% azota i 24% sumpora, „jednostruki superfosfat“ koji sadrži 18,5% fosfora i 12% sumpora i druga, dvo i trokomponentna kompleksna đubriva koja sadrže manji ili veći % sumpora (od 5 do 14 %).

Međutim prilikom izbora mora se voditi računa i o tome da npr. treba istaći da amonijum sulfat izrazito „kiselo đubrivo”. Primena većih količina ovog đubriva jednokratno može izazvati naglo smanjenje pH vrednosti u kraćem vremenskom periodu što se može negativno odraziti na usvajanje drugh hranljivih elemenata od strane biljaka.

Ono što struka savetuje proizvođačima je da redovno rade hemijsku analizu zemljišta, na bazi iste vode računa o sadržaju humusa i pH reakciji, optimizuju nivoe primene mineralnih đubriva u zavisosti od potrebe gajene biljke i planiranog prinosa i uvek vode računa o tome da smo „zemljište pozajmili od generacija koja dolaze“.

31

32

Polemika Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Zašto je voće i povrće iz celog sveta jeftinije od domaćeg?

Izvor: Blic, 14. januar 2019.

Pasulj iz Kirgistana, krompir iz Holandije i Izraela, mađarski grašak, beli luk iz Kine, crni luk sa Novog Zelanda, šargarepa iz Južne Afrike, jabuke i kruške iz Poljske, lešnik iz Turske…

Godinama voće i povrće koje možemo da uzgajamo u svakom dvorištu uvozimo iz najudaljenijih zemalja jer je, verovali ili ne, uz sve carine i troškove prevoza – jeftinije od domaćeg. Zbog toga za proizvode koje možemo i sami da uzgajamo godišnje dajemo po nekoliko stotina miliona dolara.

Stručnjaci kažu da postoje dva razloga za ovakav trend – sezonski

karakter, s obzirom na to da povrće stiže u određeno doba godine, da zavisi od klimatskih uslova i da ga nema tokom cele sezone, ali i to što naši proizvođači ne mogu da budu konkurentni i da isporuče dovoljne količine. Zbog toga trgovinski lanci umesto da nabavljaju povrće i voće od većeg broja malih proizvođača u zemlji, uvoze gotovo sve kulture ujednačenog kvaliteta i standardnog pakovanja. Takođe, kako navode u Ministarstvu poljoprivrede, razlog je i novi sortiment određenih voćnih vrsta i povrtarskih kultura koje još nisu počele masovno da se proizvode u našoj zemlji. ,,Naši proizvodi su skuplji jer je skupa proizvodnja i zato što se

poljoprivredom bave mahom mali proizvođači koji ne mogu da budu konkurentni ceni koju daju proizvođači u zemljama u kojima je proizvodnja u startu jeftinija jer ih država regresira” kaže za „Blic“ agroekonomista Milan Prostran.

Pasulj – cena: od 250 do 300 dinara, poreklo: Kirgistan, Kina, Etiopija, Egipat. Domaćeg pasulja u radnjama i na pijacama skoro da nema i gotovo da nije čudno što srpski prebranac pripremamo od pasulja iz Azije. Nestali su veliki potrošači poput vojske, ali i društvene kuhinje u velikim kompanijama u kojima se dva puta nedeljno spremao pasulj. Tako

33 je od trenutka kada je prestala masovna potrošnja pasulja u Srbiji postalo isplativije uvoziti ga iz Etiopije, Kirgistana, Kine, Egipta. Na uvoz pasulja potrošimo godišnje oko 9,5 miliona evra. Cena po kilogramu je između 250 i 300 dinara i gotovo da se nije menjala u prethodne dve godine. Srpski pasulj je, s druge strane, znatno skuplji od azijskog. Proizvodnja je skupa – pasulj je vrsta koja reaguje na loše vremenske uslove, tako da se uz svu primenjenu agrotehniku ne može garantovati da će prinos biti u optimalnim granicama. U dobroj godini on može biti tri tone po hektaru, a u lošoj godini 500 kilograma po hektaru, što je razlog da se proizvođači ne usuđuju za ozbiljniju proizvodnju.

Krompir – cena: od 50 do 300 dinara, poreklo: Nemačka, Grčka, Holandija, Italija, Izrael. Ako ste mislili da je krompir koji kupujete u prodavnici ili na pijaci isključivo srpski, jer imamo pogodno zemljište za njegovo gajanje, varate se.

Iako gotovo svaki prodavac na pijaci tvrdi da je „ivanjički“, domaće pijace, a posebno trgovinski lanci preplavljeni su uvoznim krompirom koji dopremamo iz mnogih zemalja, najviše iz Nemačke, Grčke, Francuske, Holandije i Italije.

Neki kontigenti stižu čak i iz Egipta i Amerike, a ukupne količine koje uvezemo dostižu i 40 miliona tona godišnje, što vredi i više od sedam miliona evra. Razlog je velika tražnja, a mala površina pod zasadima. Poznato je i da cena varira, kilogram mladog krompira na početku sezone često košta kao i kilogram svinjskog mesa. U sezoni, krajem septembra i početkom ok-

tobra, krompir je moguće kupiti za 50 dinara, dok veća cena dolazi sa dubljim ulaskom u zimu.

što se Srbija može pohvaliti znatnim izvozom ovog voća, i to najčešće u Rusiju.

Beli i crni luk – cena: 350 dinara (beli luk), 80 do 100 dinara (crni luk), poreklo: Kina (beli luk), Peru (crni luk) Domaći beli luk retko se može naći u prodavnicama. Ima ga na pijacama, a cena je duplo veća od belog luka koji najviše uvozimo iz Kine. Najčešće ga prodaju trgovci u velikim lancima po ceni do 350 dinara za kg, a ima ga i na pijacama. Srbi tradicionalno dosta koriste luk, što potvrđuje i činjenica da godišnje uvezemo i pojedemo čak do 400 tona. Uvozimo i crni luk (čak 10.000 tona godišnje), koji u Srbiji može da nikne na svakom ćošku, i to iz Južne Amerike, odnosno Perua. Razlog su male količine koje mogu da proizvedu naši poljoprivrednici.

Kupus – cena: od 25 dinara do 50 dinara, poreklo: Srbija, Makedonija, Albanija, Grčka.

Iako je Srbija (prvenstveno Vojvodina) područje kupusa, Srbija godišnje ovog povrća uveze za oko 30 miliona evra. Toliko platimo oko 12 hiljada tona kupusa koji najčešće dopremamo iz Makedonije, Albanije i Grčke. Tražnja za kupusom u Srbiji više nego duplo prevazilazi domaće proizvođačke kapacitete.

Najviše proizvođača je u Vojvodini, u Futogu, gde u poslednje vreme sve više poljoprivrednika odustaje od proizvodnje ove kulture. Razlog je visoka proizvođačka cena i mala tržišna cena.

Kruške i jabuke – cena: od 100 do 150 dinara (kruške), od 30 do 70 dinara (jabuke), poreklo: Poljska (kruške), Srbija (jabuke). Proizvodnja krušaka u Srbiji opada iz godine u godinu, a stručnjaci upozoravaju da će, ako se uzgoj ovog voća ne osavremeni i marketinški podupre, naša zemlja morati i dalje da ih uvozi. Kruške najčešće uvozimo iz Poljske. Potrošnja ovog voća u Srbiji inače je mala – iznosi oko jedan kilogram po glavi stanovnika, za razliku od Evrope, gde iznosi oko pet kilograma po glavi stanovnika.

Jabuke su voće koje Srbi najviše jedu – čak oko sedam kilograma godišnje po glavi stanovnika. Pored cene koja je najčešće najniža od cene ostalog voća koje prodavci nude, razlog je i to što Srbija ima dosta svoje jabuke. To je i razlog

Limun i pomorandža - cena: od 70 do 100 dinara (limun), pomorandža (80 do 160 dinara), poreklo: Turska, Grčka, Italija, Španija i Argentina Srbija godišnje uveze limuna za oko 20 miliona dolara, a pomorandže za 25 miliona dolara, potvrdili su u Privrednoj komori za “Blic”.

Glavne zemlje uvoznice su Turska, Grčka, Italija, Španija i Argentina.

Ove zime građane Srbije prilično su iznenadile niske cene ovog južnog voća – limun je danas moguće kupiti po ceni od svega 70 do 90 dinara, koliko u trgovinskim centrima košta i kilogram mandarina, dok je pomorandža skuplja za 20 do 30 dinara. Niska cene je rezultat isključivo velike ponude ovih kultura u Turskoj i Grčkoj, što zbog pogodne klime i tople 2018. godine, što zbog povećanih površina pod zasadima ovih agruma.

Šargarepa - cena: od 60 do 80 dinara, poreklo: Rusija, Velika Britanija, Amerika I šargarepa, koja takođe ima sve uslove za uzgajanje u Srbiji, dolazi iz Rusije, Velike Britanije i Amerike.

Za samo šest meseci prošle godine uvezli smo blizu 200 tona ovog povrća, što godišnje dostiže i do 1,2 miliona evra. Ipak, stručnjaci tvrde da domaći proizvođači sve više šire proizvodnju šargarepe, a da je pored relativno jeftine i ne toliko zahtevne proizvodnje razlog i dobra zarada. Kilogram šargarepe u Srbiji u proseku košta oko 60 dinara, a u zimskim mesecima cena ide i više od 80 dinara.

Kako se prehraniti bez sredstava za zaštitu bilja?

Izvor: Glas Slavonije, februar 19, 2019.

Neka novija istraživanja pokazuju da bi se bez pesticida proizvodilio 70 posto hrane manje nego danas.

Jasno je da je planet sve napučeniji i da su resursi ograničeni, pa kako se onda prehraniti bez pomoći naprednih tehnologija, kao što je, među ostalima, i primjena sredstava za zaštitu bilja. Pitanje je to o kojem se, između ostalog, raspravljalo na nedavno održanom 63. Seminaru biljne zaštite u Opatiji. Na panel-raspravi koju je vodio Vlatko Grgurić sudjelovali su Vlado Novaković (Ministarstvo poljoprivrede), Zdravka Sever (Hrvatska agencija za poljoprivredu i hranu), Mario Lešnik (Poljoprivredni fakultet Univerze u Ljubljani), Iva Sabljak (Eu-

roinspekt Croatiakontrola), Gordana Jurak (Nastavni zavod za javno zdravstvo “Dr. Andrija Štampar”), Rajka Turk (Institut za medicinska istraživanja i medicinu rada), Bartol Vukić (rasadnik Karolina), Siniša Jelovčan (Syngenta, Crocpa) i Martina Borić (Bioinput), koji su s ostalim sudionicima u panel-raspravi pokušali odgovoriti na intrigantno pitanje, truju li nas pesticidi ili nam pomažu prehraniti se.

Otvorena su brojna pitanja i dotaknuti postojeći problemi, među kojima niska obrazovanost poljoprivrednika, upitna pravilna primjena sredstava za zaštitu bilja, funkcioniranje sustava kontrole

ostataka pesticida u hrani, politikantsko donošenje populističkih i znanstveno neutemeljenih odluka, negativna percepcija javnosti o pesticidima i mnogi drugi. I ovaj je put istaknuto da je Hrvatska glede ostataka pesticida u hrani u okviru europskog prosjeka, štoviše, s 1 posto neregularnih namirnica i bolja je od EU prosjeka (koji je 3 posto).

Novaković je podsjetio kako minimalna dopuštena količina aktivne tvari u namirnici nije toksikološka, nego administrativna kategorija.

Za velik broj zabrana pesticida, odnosno neproduženih dozvola, kriva je možda i sama struka, jer se nije uvijek na vrijeme pripremila, pa je regulatorna toksikologija tapkala

35 iza zahtjeva javnosti, a koji put je kriva i agrokemijska industrija, jer možda nije napravila sve zahtjevne testove. Budući da EFSA ne dopušta naknadno dostavljanje testova, izgubljeno je možda i previše aktivnih tvari. No prva rečenica Uredbe 1107 glasi da se ona donosi zato da zaštiti ljude i okoliš, a nigdje nikakve poljoprivrede ili agrokemijske industrije. „Morali smo se na to prirediti, s više ili manje uspjeha”, rekla je Rajka Turk.

Jedan od načina kako odgovoriti na izazove koji dolaze Jelovčan vidi u istraživanjima i inovacijama. Puno bi više novca trebalo usmjeriti u znanost i struku, čak bi i poticaje i subvencije poljoprivrednim proizvođačima trebalo preusmjeriti u znanstvena istraživanja. Dobra kombinacija kemije i ekologije, prema Martini Borić, mogla bi biti rješenje. I u ekološkoj proizvodnji ima puno sredstava za zaštitu bi-

lja, ali je u pitanju viša cijena. “Trebamo se udružiti, mi ekolozi i kemičari, mislim da ćemo tada zapravo dobiti najbolje rezulatate”, kaže Borić, no za to treba puno znanja!

Kompleksno je pitanje što će se događati s poljoprivredom u budućnosti, ali sigurno je da će poljoprivredni proizvođači morati biti adekvatno educirani. Edukacija je jedno od rješenja i sve će institucije morati intenzivno raditi na tome, čulo se na panel-raspravi.

Poljoprivreda u Europi patit će bez primjene pesticida. ,,Sa smanjenjem količina aktivnih tvari koje imamo sada, i mehanizma djelovanja, imat ćemo više problema s rezistentnošću, urodi će biti manji”, kaže Jelovčan. Sa zabranom nekih pesticida tržište će preplaviti biološki preparati koji će se prodavati bez pravih studija efikasnosti.

Sudionici panela pitali su može li Ministarstvo zaštititi proizvođače

od prodaje magle. U Sloveniji posljednjih godina jako puno rade na stimulatorima rasta i prof. Lešnik misli da je to dobar smjer. ,,Ovdje ne govorimo o genetskim modifikacijama, nego o preparatima, recimo, iz algi i sl., koji promijene fiziološki sustav biljke da biljka sasvim drukčije reagira na patogen ili na insekta. To će biti integralna proizvodnja, kombinacija svega. Imat ćemo limitiranu kemiju, uzimat ćemo viruse, bakterije iz biljaka. Samo takvom strategijom doći ćemo na kraj povećanom broju štetnih organizama, od kojih su neki zbilja teški” kaže Lešnik, dodajući da u Sloveniji rade na “hibridizaciji” između integralne i ekološke proizvodnje. Rezultati su dobri, problem je u marketingu – kako objasniti potrošaču kakva je to proizvodnja “nešto između” organske i integralne.

Može li mineralna ishrana uticati na biljne bolesti?

Белаш Ольга, KOROLEV-AGRO GROUP

Может ли минеральное питание влиять на болезни растений?

Rезюме Все мы стараемся заботиться о своем здоровье, и количество аптек в наших городах свидетельствует о спросе на данный вид услуг. Однако, редко кто задумывается о том, что чаще всего мы пытаемся воздействовать на симптомы, а не на причины заболевания, которые прежде всего лежат в нарушении баланса – усталость, снижение иммунитета, недостаток витаминов и др.

«Человек то, что он ест» (Der Mensch ist, was er isst), сказал когда-то немецкий философ Людвиг Андреас Фейербах (1804 – 1872). Тоже самое можно сказать и о растениях. Чем ближе растение к раскрытию своего биологического потенциала, тем сильнее оно. Поиск золотой середины – это нахождения точки равновесия, когда при минимальных затратах процесс протекает наиболее эффективно. Это ли ни цель каждого производителя?

Olga Belaš, belash@fitofert.ru

Svi znaju da je preventiva bolja od borbe sa infekcijom. Biljne bolesti su jedan od najozbiljnijihh faktora ograničavanja prinosa. Većina poljoprivrednika koriste tone hemikalija za kontrolu bolesti svojih useva, a ne znaju da pravi način đubrenja igra ključnu ulogu u kontroli zdravlja biljaka. Upotreba pesticida vodi ka većim troškovima, a pored toga predstavlja problem i za životnu sredinu i bezbednost naše hrane.

Svi osnovni hranljivi elementi utiču na zdravlje bilja i njihovu

36 osetljivost na bolesti. Biljke sa siromašnom ishranom biće predisponirane za infekcije, dok prava-izbalansirana ishrana čini biljke otpornjiim na bolesti.

Uglavnom, otpornost zavisi od gena, ali mogućnost da se izazove ova otpornost gena na određenu bolest povezana je sa mineralnom ishranom. Neki elementi imaju veći uticaj na otpornost biljke u poređenju sa drugim elementima. Međutim specifičan nutrijent može imati suprotan efekat na različite bolesti u različitim uslovima: isti nutrijent može smanjiti pojavu jedne bolesti, ali i pogoršavanje drugih.

Za kontrolu bolesti važni faktori su pH vrednost, oblik azota i dostupnost hranljivih materija. Korišćenje odgovarajućih đubriva direktno kontroliše hranljive materije, ali na ovaj proces utiču i indirektni faktori, kao što su regulacija pH zemljišta, navodnjavanje, primena organskog đubriva, obrada zemlišta itd.

Mineralni elementi utiču na dva važna mehanizma zaštite kod biljaka: - formiranje mehaničke barijere (debljina ćelijskog zida) - sintezu prirodnih zaštitnih supstanci (antioksidanti, fitoaloksini, flavonoidi) Svaka bolest se sastoji od 3-5 ciklusa i može se sprečiti ili zaustaviti ako se neki ciklus prekine.

Različiti patogeni imaju različite mehanizme infekcije. Gljivice prodiru u ćelije i prolaze kroz ćelije ili između njih. Ćelijski zidovi pružaju fizički otpor gljivama, tako da jače ćelije mogu biti otpornije i bolje sprečavaju infekciju.

Bakterije ulaze u biljno tkivo kroz

rane, s insektima koji sišu biljni sok, kao i kroz stomine otvore, a zatim se šire u međućelijskom prostoru. Bakterije produkuju enzime koji rastvaraju biljno tkivo, a kalcijum je poznat po svojoj sposobnosti da inhibira takve enzime.

Sposobnost bakterije da se širi na biljno tkivo zavisi od jačine unutrašnjih ćelija, na koje utiče mineralna ishrana. Kalcijum je poznat po svojoj sposobnosti da inhibira enzime koji rastvaraju biljno tkivo, ali i da pobuđuje sposobnost biljke da razvije jače zidove ćelijskog tkiva.

Još jedan mehanizam u kojem se bakterija širi unutar biljke nalazi se u ksilemu. Bakterije formiraju sluz unutar sudova i blokiraju ih.

Kao rezultat, stabljika i lisna masa odumiru. Neke biljne hranljive materije inhibiraju ovu mogučnost bakterija da formiraju ovu sluz.

Virusi se prenose na biljke insektima. Međutim, silicijum, iako nije bitan biljni nutrient, formira deblji sloj epidermisa i tim ograničava širenje određenih štetočina koje se hrane sisanjem biljnih sokova (vaši i grinje). Kao rezultat prisustva silicijuma, virusna infekcija se smanjuje.

Kultivacija i uslovi zemlišta. Mnoge biljne bolesti se mogu ubrojati u bolesti koje se intenzivnije javljaju u uslovima visokog ili niskog pH zemljišta, visokim sadržajem amonijaka ili nitrata, visokom ili niskom vlažnošću zemljišta , odnosno supstrata itd.

Način gajenja i primena azotnih đubriva raznih oblika takođe utiču

i na pH vrednost i, stoga, na razvoj bolesti. Na primer, bolesti kao što su verticilioza (Verticillium spp.) na povrću, trulež korena Phimatotrichum spp. na pamuku, trulež korena Tielaviopsis spp. na duvanu, povezani sa baznom reakcijom zemljišta. Smanjenjem pH vrednosti zemlišta smanjuje se i pojava verticilioza...Sumpor i amonijum NH4+ se koriste za snižavanje pH vrednosti i smanjuju bolest, dok Ca, K i NO3- povećavaju pH vrednost.

Isti element - različiti efekat. Različiti oksidovani oblici istog elementa često imaju suprotan efekat na bolest biljke. To se odnosi pre svega na azot, sumpor, mangan i gvožđe. Na primer, azotni oblici nitrata (NO3-) i amonijum (NH4+) imaju različite metaboličke puteve i stoga ispoljavaju različite efekte na biljku. Za otpornost biljaka na bolesti potrebna je odgovarajuća količina primene azota. Međutim, višak azota može podržavati u povoljnim uslovima razvoj bolesti.

Razlozi za to su sledeći: - prekomerna količina azota stimuliše stvaranje tanjih i slabijih ćelijskih zidova, - višak azota usporava sazrevanje biljnog tkiva i stoga povećava rizik od infekcije i razvoja bolesti, - neuravnoteženi odnos N : K utiče na prinos i otpornost na bolesti.

Nedostatak kalcijuma. Kalcijum reguliše integritet ćelijskih membrana. Važan je za funkcionisanje mehanizma apsorpcije hranljivih materija, kao i za sprečavanje njihovog gubitka iz ćelija. Kalcijum pomaže biljci da identifikuje i odgovori na stresne uslove okoline.

Obe uloge, kako za zaštitu biljaka,

37 tako i za tvrdoću tkiva, važne su za otpornost na patogene organizme i tokom skladištenja. Kalcijum je slabo pokretan element i u biljci se ne kreće. Zbog toga vrlo lako dolazi do deficita u plodovima, naročito tokom perioda brzog rasta, što dovodi do različitih fizioloških deformacija. Primer je svakako, trulež vrha plodova na paradajzu i paprici.

Trulež vrha ploda na paradajzu.

Trulež vrha plodova se javlja u uslovima visokih temperature vazduha, visokog osvetljenja i nedostatka vode. Plodovi počinju da osećaju nedostatak kalcijuma u ranoj fazi razvoja (10-15 dana nakon formiranja plodića). Razlog leži u većoj brzini rasta biljaka u poređenju sa unosom kalcijuma. Ovo utiče na uništenje određenih tkiva plodova, koji se nalaze na vrhu plodova.

Nedostatak kalcijuma takođe utiče na takve fiziološke poremećaje kao što su pukotine plodova (ulazna tačka za viruse, bakterije i štetočine) i ožegotine od sunca.

Optimalno je dodati osnovnu dozu đubriva sa naglašenim kalcijumom zajedno sa organskom materijom (kreč ili kreda/ gips - u zavisnosti od kiselosti zemlišta – pH PLUS) u jesen ili proleće i blagovremeno ga isporučiti u obliku vodopijnog đubriva kao kalcijum-nitrat (FITOFERT Ca-NIT) kroz fertigaciju. Na kraju cvjetanja i nakon formiranja plo-

dića veoma bitna su najmanje 3-4 folijarna tretmana sa kalcijumom u pogodnim oblicima sa intervalom od 7-10 dana (FITOFERT Calcium Organo 30, FITOFERT Cal-Amino 15…).

Kalijum i odnos K:Ca. Kalijum je katjon koji je uključen u održavanje osmotskog potencijala biljaka (ćelijski turgor) i odgovara za kretanje stoma kroz biljke razmenjuju gasove i vodu sa atmosferom. Kalijum poboljšava prenos i skladištenje elemenata za proces fotosinteze od lišća do plodova. Kalijum je veoma bitan nutrijent u prevenciji biljnih bolesti, jer je uključen u mnoge ćelijske procese koji utiču na težinu bolesti: - kod biljaka dobro snabdevenih kalijumom smanjuje se štetnost bakterioza npr. Pseudomonas lachrymans.

- u staklenicima ,e smanjuje za 27-33% pojava sive truleži (Botrytis cinerea) na partenokarpnim hibridima krastavca zbog upotrebe dodatnog kalijuma, folijarni tretmani sa kalijumom pomažu u kontroli prouzrokovača pepelnice (Sphaerotheca fuliigiena). Ogledi su pokazali da prskanje kalijumom pomaže biljci da razvija individualnu otpornost na ovu bolest.

Pogodna količana kalijuma povećava proizvodnju i tranpsort uglje-

List krastavca sa simptomima pepelnice

nih hidrata u bijlci. Kalijum igra važnu ulogu u povećanju otpora biljke na niskim temperaturama, visokim solima, suši i bolestima.

Međutim višak kalijuma i visoki odnos K: Ca (antaganizam) može dovesti do nedostatka kalcijuma i smanjenje otpornosti na bolesti.

Zaključak. Mineralna ishrana igra veoma važnu ulogu u prevenciji biljnih bolesti i razvoju njihove otpornosti. Uravnotežena ishrana bilja može pomoći proizvođačima da minimiziraju upotrebu pesticida, povećaju prinos i proizvedu bezbedne proizvode. Zbog toga je veoma važno koristiti tačne proporcije đubriva za biljaka, kako se ne bi preteralo sa nekim hranjivim materijama na štetu drugih. Ovaj problem pomaže da se reši upotreba savremenih kompleksnih proizvoda, koji uzimaju u obzir potrebe i karakteristike bilja kroz faze njihovog razvoja kao što su đubriva brenda FITOFERT. Iako nijedna agronomska praksa i ishrana (određeni element) ne može da isključi ozbiljnost napada bolesti, korisčenje odgovarajućih programa koji su zasnovani na analizi zemlišta, vode i biljnih tkiva uz stalno praćenje bolesti mogu da smanje snagu infekcije. A sa smanjenim intenzitetom oboljenja proizvođač se može lakše izboriti.

List biljke koja je dodatno tretirana kalijumom

38

39

40

Pčelarenje Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Francuska uvodi zabranu pet pesticida koji škode pčelama Izvor: Energetski portal, februar 2019.

Francuska je prva zemlja koja se odvažila na zabranu pet pesticida štetnih za pčele. Kolonije ovih insekata umiru u ekološki i ekonomski neprihvatljivom procentu, a naučnici, kao na glavnog krivca za njihov pomor, upiru prstom na

vrstu pesticida – neonikotinoide.

Oni podjednako štete i pčelama samicama i medonosnim pčelama, a njihovi tragovi su pronađeni i u uzorcima meda. Prvi koraci zaštite populacije pčela preduzeti su još prošle godine i to kada je Evropska

unija zabranila tri vrste pesticida.

Ova odluka je stupila na snagu u decembru i obuhvata klotianidin, imidakloprid i tiametoksam. Francuska je listi zabranjenih pesticida pridružila i tiakloprid i acetamiprid.

41

Pokrenuta kampanja za očuvanje pčela u Srbiji Izvor: eKapija, mart 2019.

Nepravilna upotreba pesticida dovela je proteklih godina do značajnog pada populacije pčela koje su veoma važne za građane jer oprašuju više od 80% biljaka koje koristimo u ishrani. Savez pčelarskih organizacija Srbije, u saradnji sa NALED-om, pokreće kampanju Mesec zaštite pčela u cilju prikupljanja ideja i predloga za njihovo očuvanje. Tokom marta, svi koji se bave pčelarstvom i poljoprivredom, zaštitom životne sredine ili su na drugi način zainteresovani za temu mogu da se uključe u javno-privatni dijalog i putem društvenih mreža i sajta www.jpd.rs, kao i na okruglim stolovima u Beogradu (5. marta), Novom Sadu (14. marta) i Čačku (26. marta) ponude rešenja. O značaju ovog sektora govori podatak da u Srbiji posluje oko 20.000 pčelara i uzgajaju 1,3 miliona pčela koje godišnje proizvedu 7.000 tona meda.

“Izumiranje pčela za našu zemlju bi značilo direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje.

Ono što je još važnije jeste da su pčele najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Bez njih sa naše trpeze nestala bi kvalitetna i zdrava hrana i zato čuvanjem pčela čuvamo život” izjavio je predsednik SPOS-a, Rodoljub Živadinović povodom početka kampanje. Do trovanja pčela najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi, od kojih su mnogi nedozvoljeni i nabavljeni na crnom tržištu. Ugroženost pčela je globalni problem, te su u delovima SAD proglašene za ugroženu vrstu dok se u Kini zbog manjka pčela oprašivanje često radi ručno. ,,Pčelarstvo je opterećeno i značajnom birokratijom koja onemo-

gućava rešavanje pitanja trovanja s obzirom na to da je za pomeranje košnica iz zone zaprašivanja potrebno pribaviti niz odobrenja.

Takođe, problem je i manjak kapaciteta u inspekcijama, a kada do trovanja dođe trošak dokazivanja putem analiza pada na pčelare zbog čega većina odustaje od daljeg postupka. Cilj je da kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje kapaciteta inspekcija, ali pre svega putem edukacije poljoprivrednika, privrede i lokalnih samouprava o opasnostima korišćenja pesticida do prinesemo očuvanju pčelinjih zajednica” kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović. Kampanja “Mesec zaštite pčela” deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira USAID, a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

42

Villager Team Servis trening Duško Simić, dipl. Inž. šumarstva

Brend Villager nastoji da iz godine u godinu unosi različite inovacije na naše tržište, širi prodajni program i unapređuje kvalitet svojih proizvoda. Sve ovo je neophodno jer je tržište sve zahtevnije, a klijenti očekuju maksimalne performanse i fleksibilnost u radu sa našim mašinama. Zato je potrebno organizovati tehničke seminare i serviserske obuke, kako bi Villager serviseri na vreme stekli iskustva i znanja neophodna za kvalitetnu uslugu u delu postprodajnih aktivnosti. Pored edukacije zaposlenih Villager Team vrši obuke svojih saradnika, uslužnih servisera kako u zemlji, tako i u drugim zemljama regiona gde se proizvodi prodaju.

Krajem januara meseca u Vrnjačkoj Banji organizovan je servis trening za servisere iz kompanije Agromar-

ket. Treningu su prisustvovali serviseri iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i Slovenije, te se može reći da je trening imao karakter regionalnog seminara.

Predstavljene su sve inovacije i noviteti što se tiče Villager uređaja i po prvi put serviseri su imali priliku da se upoznaju sa ECHO proizvodima.

ECHO je poznati japanski brend i nudi savremenu paletu visokokvalitetnih proizvoda za potrebe šumarstva i negu zelenih površina.

Predstavlja sam tehnički vrh industrije poslednjih 70 godina. Od skromnih početaka u Japanu sa jednostavnim ručnim zaprašivačem, do kreiranja prvog leđnog duvača 1975. godine, ECHO je postao

43 tehnološki lider i globalno poštovan brend. Danas se ECHO nalazi u vlasništvu kompanije Yamabiko Corporation iz Tokija. U svom asortimanu ECHO ima proizvode različitih namena: motorne testere, motorne trimere i kose, duvače lišća i druge uređaje. Ipak se izdvaja najlakša (1,5 kg) motorna testera idealna za rad u krošnjama drveća. Što se tiče proizvoda Brenda Villager, ove godine predstavljena je nova grupa proizvoda popularno nazvana FUSE. Ono što karakteriše FUSE koncept, jeste čitava serija uređaja okupljena oko jedne baterije i punjača. FUSE baterije napona 18V su najsavremenije baterije bazirane na Li-ion tehnologiji sa aktivnim sistemom upravljanja baterijom. Ove baterije imaju do tri puta duži životni vek od Ni-Cd baterije sličnih karakteristika. Dostupne su baterije od 1.5, 2.0, 4.0 Ah u zavisnosti od uređaja i nivoa potrošnje električne energije. Jedna baterija je dovoljna za pokretanje svih FUSE uređaja: akumulatorska bušilica, udarni zavijači, brusilica, usisivač, duvač, ubodna testera, trimer i akumulatorska testera.

Uređaj koji je privukao dosta pažnje jeste Villager akumulatorski rajder VTR 690 B. Ovaj rajder pred-

stavlja nešto novo na našem tržištu, ekološki prihvatljiv sa znatno nižim stepenom buke. Izuzetno pogodan za rad u urbanim sredinama i u uslovima gde se očekuje rad bez izduvnih gasova. Pogoni ga

teške uslove košenja. Pojednostavljen sistem za napajanje gorivom, savremena tehnologija karburatora garantuju smanjenu potrošnju goriva I dosta manje izduvnih gasova. Ono što je veoma važno

indukcioni motor 1600 w, energija se obezbeđuje pomoću baterija od 48 V. Autonomija Li-ion baterije od 20Ah je od 80-100 min. Za pokretanje noževa koriste se dva brushless elektro motora najsavremenije tehnologije sa smanjenim stepenom potrošnje električne energije.

Poverenje Villager kupaca zasniva se na pouzdanosti i efikasnosti naših proizvoda, pa će nova kosačica Villager 5500 ispuniti očekivanja svih zahtevnih korisnika.

Profesionalna kosačica, izuzetno robusna sa mnoštvom inovacija u tehničko tehnološkom smislu.

Na kosačici je implementiran novi Villager motor koji je znatno izdržljiviji i snažniji zahvaljujući OHV tehnologiji, 3,3 kw pri 2800 obrtaja sasvim je dovoljan raspon snage za

jeste i visokokvalitetna transmisija koja je opremljena metalnim zupčanicima i metalnim kućištem, omogućena je brza i lagana promena brzine u nekoliko stepeni. Prenos snage od motora do menjača omogućen je uz pomoć kardanskog vratila. Transmisija je testirana na 1500 radnih sati uz zadržavanje maksimalnih performansi prenosa snage. Motor kosačice je montiran na jakom čeličnom kućištu debljine 1,8 mm.

Uvođenjem novih proizvoda svake godine trudimo se da ljudima olakšamo život i učinimo ga bogatijim.

Villager nastoji da postane lider u jugoistočnoj Evropi i da omogući dostupnost kvalitetnih proizvoda velikom broju potrošača od hobista do zanatlija i farmera…

44

Stočarski kutak Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Stočni fond obnavljan pogrešnom pasminom

Izvor: glas-slavonije.hr, 21. januar

S nekadašnjih 900.000 grla u Hrvatskoj se stočni fond prepolovio na njih 450.000. U Udruzi za tov i uzgoj junadi Baby Beef (BB) ocjenjuju da se on u nas i količinski i genetski uništava više od 20 godina.

Primjer krava i junica govori da su brojke triput manje nego prije rata; 1990. imali smo ih 470.000, a sada ih je 170.000. Brojke BB-a kažu da smo 1990. proizvodili 117.000 tona mesa, već 1998. samo 54.000, a 2017. – 45.000 tona. Osim što ocjenjuju da je stočni fond devastiran, u Baby Beefu katastrofalnom drže i uvozno-izvoznu bilancu. ,,Prije ulaska u EU, 2012., uvezli smo 9077 tona goveđeg mesa, a 2015.

više od 17.000 tona. Uz to, izvoz nam je triput manji od uvoza. Nažalost, u RH su ljudi sve siromašniji, a junetina je najskuplje meso.

Naša potrošnja je 8-9 kg/stanovniku godišnje, dok je u drugim zemljama i do 20 kg. Kroz prošlost se pokazalo kako su najveće pogreške odluka da se usmjerimo u mliječno govedarstvo te izostanak prave, dugoročne strategije za uzgoj sve stoke, ne samo goveda. No mi znamo propuste u govedarstvu iz prve ruke – sve se davalo za mliječno govedarstvo, a ono je palo na koljena. Poljoprivredne službe savjetovale su stočare da se grade farme za mliječna goveda, da kupuju junice za proizvodnju mlije-

ka, holštajn-frizijsku pasminu, čija se telad ne može iskoristiti za tov, umjesto da se poticala kombinirana proizvodnja mlijeko/meso preko simentalske pasmine goveda ili da se više ulagalo u tovne pasmine koje imaju perspektivu. Dakle, stočni fond smo, zbog nečijih interesa, obnavljali preko pogrešne pasmine i to se činilo 20 godina.

Posljedica toga je da danas Udruga Baby Beef najveći dio teladi za uzgoj mora uvoziti, što je uvijek veliki rizik i neizvjesnost. Naime, ako se zatvori neko od tržišta na kojemu udruga sada kupuje telad, proizvodnja će biti ugrožena. Samo 20 % teladi udruga uspije skupiti i kupiti u RH, dok se preostala

45 telad kupuje iz susjednih zemalja EU-a koje su davno prepoznale vrijednost tovnih pasmina. Stoga, stočar koji prodaje tele holštajn-frizijske pasmine za njega može dobiti najviše 1000 kuna, dok za kombiniranu ili tovnu telad i više od 3500 kuna”, ističe predsjednik Baby Beefa Darko Celovec. A država je, Ministarstvo poljoprivrede, upravo kroz Program potpore proizvođačima radi obnove narušenog proizvodnog potencijala u sektoru govedarstva, krenula s isplatama potpora koje po korisniku iznose maksimalno 30.000 kuna za sufinanciranje troška kupnje minimalno tri grla steonih junica. Na to će ime u tri godine biti isplaćeno 195 milijuna kuna nepovratnih sredstava. Pred stočare, proizvođače mlijeka, ističu u ministarstvu, izašlo se i s nikad nižim kamatama da bi se kapital učinio što dostupnijim pa su one za sektor mlijeka već od 0,1 odnosno 0,5 %.

U Baby Beffu potporu od 30.000 kuna za nabavu rasplodnih junica

nazivaju gašenjem malih požara. ,,Time se neće ništa riješiti. Valja pogledati samo činjenicu da svake godine broj krava pada za 5000 grla. Rješenje je dobra poljoprivredna strategija u kojoj naglasak mora biti na stočarstvu, na profitabilnom tovnom govedarstvu.

Prave mesne pasmine, poput belgijskog plavog goveda, charolais i limousin goveda, smjer je u kojemu bi trebalo ići hrvatsko stočarstvo.

Iz godine u godinu potrošnja junetine raste. Sve susjedne zemlje prepoznale su tu činjenicu i stočarsku su proizvodnju usmjerile u tovno govedarstvo. Nažalost, RH se još bori s duhovima prošlosti, a stočarstvo i poljoprivreda svaki su nam dan sve jadniji. A stočarstvo je vrh poljoprivredne proizvodnje jer multiplicira dodatnu vrijednost.

Ja, recimo, kupujem kukuruz, sijeno, slamu i silažu od 400-tinjak malih proizvođača. Za mene rade transportne kompanije, građevinske tvrtke, tu su servisi, klaonice, veterinari, distributivni lanci… Naš

Do 2030. svetska proizvodnja mleka će porasti za trećinu Izvor: agronews, 15. januar

Očekuje se da će svetska proizvodnja mleka porasti za oko 35% na međunarodnom tržištu do 2030. godine, kako bi se do tada zadovoljila potražnja od oko 8,7 milijardi ljudi. Stručnjaci iz mlekarstva sugerišu da će sadašnja tri najveća izvozna regiona mleka u svetu - EU, Novi Zeland i SAD- ostati na “pol-poziciji”, ali bi moglo doći i do nekih iznenađenja u vezi s tim ko

će se popeti na vrh u ovom periodu. Prema nemačkoj istraživačkoj mreži, IFCN, Južna Azija ima najveći potencijal za rast i povećaće proizvodnju za 64 procenata između 2017. i 2030. godine. Sledeća na listi je Afrika sa mogućnošću rasta od 36%, zatim Latinska Amerika sa 33%, Bliski i Srednji Istok sa 27 procenata.

potencijal je velik i želim vidjeti da naša proizvodnja sa 120.000 naraste na 250.000 junadi godišnje. Mnogi mljekari već su prešli u našu udrugu, a poslovne prilike svakim danom izgledaju sve bolje jer stalno otvaramo nova izvozna tržišta” ističe Celovec. Tradicionalno najviše izvoze u Toskanu – najzahtjevnije svjetsko tržište po kvaliteti junetine, Libanon, a odnedavna su otvorili i tržišta Kosova, Srbije i Iraka. “Ove godine nadamo se otvaranju turskog tržišta za što smo morali čekati da se RH proglasi zemljom slobodnom od kvrgave kože. Kolika je to prilika pokazuje primjer Srbije koja je prije nekoliko godina počela izvoziti za Tursku te joj se iz tog razloga iz godine u godinu kroz bolju profitabilnost podiže i stočni fond, na bazi tovnog govedarstva” najavljuje Celovec.

A koliko je tursko tržište jako, pokazuje podatak da proizvodnju od oko 100.000 junadi Istanbul pojede tjedno.

46

Koje je najzdravije, a koje najjeftinije svinjsko meso?

Izvor: Telegraf, 15. januar 2019.

Mast mangulice po kvalitetu može da se poredi i sa maslinovim uljem. Nikada pre nije bila ovako raznovrsna ponuda u izboru svinjskog mesa jer se moravka i mangulica, skoro zaboravljene sorte, sve više uzgajaju. Ipak, nisu u ponudi većine mesara. Moravka je “najslađa”, mangulica najzdravija, a bela svinja jeftinija od prve dve.

Telegraf istražuje i proba – koje svinjsko meso je najukusnije, koje najzdravije i gde se može pazariti.

Mangulice. Oni koji uzgajaju mangulice kažu da ove svinje jedu samo zdravu hranu, a prase se po šljivarima i šumama. Kukuruz prskan protiv buba neće ni da omirišu. ,,Prase koje tek što je izašlo iz majke, staje odmah na noge i počinje da rije zemlju, traži neku hranu. Ove svinje obožavaju da riju, traže korenje, gliste, puževe i od takve hrane im je valjda i meso tako lepo. Tovim ih do 100 kila, jer su ovo svinje koje su sa 50 kila masne” rekao je penzioner Zoran Tomić iz okoline Kragujevca. Meso mangulica sadrži visok procenat stearinske kiseline, koja utiče na povećanje HDL, “dobrog” holesterola. Izuzetan je izvor vitamina B, posebno tiamina, vitamina B6 i B12. Meso ove svinje ima 75 odsto manje štetnog holesterola nego

bela svinja, a upola manje od junetine i piletine. Izuzetnog je ukusa, mirisnije je i topi se u ustima.

Mesa mangulice nema u većini mesara, ali ga proizvođači prodaju “na kućnom pragu” na mnogo registrovanih domaćinstava u celoj Srbiji. Oni se oglašavaju putem interneta. Prodaju i mast, šunke i kobasice, ali je najbitnije prvo proveriti da li su registrovani za ovakvu prodaju zbog zdravstvene ispravnosti proizvoda.

Moravke. Reč je o skoro zaboravljenoj, autohtonoj sorti. Tri puta su isplativije od drugih i tri puta brže napreduju u odnosu na mangulice i takozvane bele svinje, tvrdi kragujevački proizvođač Milutin Živanović iz sela Sabanta. „Čovek je ogradio 40 hektara zemlje i tu

uzgaja moravke. Kada mi je rekao da izvozi kulen od njihovog mesa za 25 evra po kilogramu, odlučio sam se za ove svinje. Jedva sam ga ubedio da mi proda dve krmače, a onda sam po celoj Srbiji tragao da bih kupio još nekoliko primeraka.

Ovih svinja em nema, em ko ima dobre neće da ih proda“ objašnjava Živanović.

Kaže da kod nas malo stočara gaji ovu rasu jer su mnogi podlegli neproverenim pričama da moravka sporo raste i da je masna. Kada odsečete parče mesa i ispržite ga, ono se u šerpi ne smanjuje, već ostaje iste veličine jer ove svinje jedu travu, detelinu, kukuruz, bundeve. Koncentrat i da im date, neće ga jesti. „Zbog toga im je meso neverovatnog ukusa,

47 to mora da se proba“ priča Živanović. Meso moravke je “slatko” i miriše onako kako se svinjskog mesa sećaju oni stariji od 40, koji su nešto ovakvo poslednji put jeli sa 10 godina. Živanović kaže da je zadovoljan prodajom svinja, a kupci dolaze po preporukama “od usta do usta”. U ponudi mesara nema moravke, a može se pazariti skoro isključivo od poljoprivrednika na selu. Oni najčešće prodaju prasad i svinje, ređe meso i mast.

Bele svinje su mesnatije nego mangulice i moravke. Jeftinije su, jer mangulici treba do dve godine dok ne stasa za klanje, a belim svinjama tek šest meseci. I bele svinje se mogu svakojako čuvati, na koncentratu i da ne vide nebo van hala gde žive ili čuvati uz prirodnu ishranu. Meso prvih najčešće

kupujemo, a meso drugih se može naći u malim lokalnim mesarama ili direktno od poljoprivrednika.

Uzgajivač Slobodan Marković smatra da nema svinje dok prase život ne počne u šljivaru. ,,Krmača se tamo oprasi i prasad počne da živi u voćnjaku. Tamo sama rije zemlju, nalazi minerale, pase, jede lišće, unosi u organizam vitamine. U šljivaru je tle svakako toplije od izbetoniranog obora. Takva prasad imaju i jači imunitet kasnije, pa vam veterinar i ne treba, nema lekova, hemikalija. Posle oko 50 dana od rođenja, prasad prelazi u obor i tada ih hranimo koncentratom i to našim, domaćim. On se sastoji od kukuruza, ječma, pšenice, soje…Većinu toga sami smo uzgajali na našim njivama” objaš-

njava Marković. Radosav Savić iz šumadijskog sela Bare kaže da svinje hrani koncetratom, ali i dulecima, svežom travom, i voćem. ,,Koncetrat daje masu, a duleci i trava meso čine ukusnijim. Takvo meso ne može da se poredi sa onim iz prodavnice. Kada sve saberem što sam kupio dok sam hranio svinju i uporedim sa cenom mesa u prodavnici, oko 50.000 dinara je ušteda. Imamo oko 80 kilograma mesa, plus mast” kaže ovaj domaćin. Meso takozvane bele svinje ne spada u zdrava mesa, ali i ona se može hraniti zdravo i nezdravo, od čega zavisi i ukus i to kako utiče na zdravlje čoveka. Jedan od najčuvenijih kragujevačkih vlasnika pečenjara kaže da toliku posetu ima jer meso kupuje samo od onih koji prasad gaje kao za sebe.

48

Orah, voćka čudnovata Marija Bujagić, dipl. inž. poljoprivrede

Poznato nam je da u selima širom Srbije kako godine prolaze sve više mladih ljudi odlazi, neko u obližnje gradove, a neko svoju sreću potraži van granica naše zemlje. Razlog tome im je jedna jedina rečenica „od poljoprivrede se ne može živeti“. Da ipak nije sve tako crno pokazuje nam ona druga grupa mladih ljudi koji kažu da im je dosta gradske gužve, stresa, “maltretiranja” od strane nadređenih, i uz sve to jako male plate. Biti sam svoj gazda je nešto što vide kao spas na selu.

Interesantna prica dolazi nam iz sela Mali Zam, koje se nalazi svega nekoliko kilomerata od Vršca. Jedna mlada žena, Aleksandra Vidaković, zajedno uz pomoć porodice rešila je da podigne zasad oraha, iako njena profesija nema dodirnih

tačaka sa poljoprivredom.

Na ideju vezanu za orahe došla je prvenstveno zbog cene koja je uvek bila visoka za ovu vrstu proizvoda i to što nije zahtevna biljka, samim tim manje i radne snage, ušteda na prihrani i zaštiti. Aleksandra dolazi iz IT industrije. Sedenje u kancelariji, monotonost i užurbanost gradskog života navelo ju je da potraži nešto što će je vratiti prirodi, doneti nova iskustva, izazove i biti isplativo. Više godina se raspitivala i istraživala vrste oraha i došla do zaključka da je Chandler najisplativija sorta i najzastupljenija u svetu, čiji je plod berzanska roba.

Jedna od prednosti ove sorte je što donosi rod već nakon pete godine, a pun rod posle osme. Sadi se gusto i stepen iskorišćenosti parcele je maksimalna (300 kom/ha) što

nije slučaj sa drugim sortama oraha koje su zastupljene kod nas.

Kompanija sa kojom saradjuje i vrši nabavku sadnica u Bandirmi (Turska) je najveći proizvođač u tom regionu i proizvode godišnje 400000 sadnica. Nakon posete njihovoj plantaži i informacija koje su dobili od njih kao i opšteg utiska, „...od početka su odavali poverenje i maksimalnu podršku savetima, čak su došli da pomognu u sadnji i kasnije u orezivanju“, kaže Aleksandra. Stalno su u kontaktu sa

49 firmom iz Turske koji su vrlo profesionalni i na svako pitanje ili dilemu odgovaraju u najkraćem roku.

Proizvodnjom ove sorte oraha se bave više od 20 godina i za to vreme su stekli velika iskustva i znanja. Aleksandra i njena porodica su bili prvi veći kupci iz Srbije koji su posetili njihove plantaže i nakon nekoliko meseci se povećalo interesovanje poljoprivrednika iz Srbije za Chandler orahe, tako da su Aleksandru kontaktirali i ponudili joj distribuciju sadnica na srpsko tržište.

Novoosnovano preduzeće Chandler Waltree doo, (https://sadniceorah.com/) bavi se uvozom i distribucijom sertifikovanih sadnica.

Prilikom posete turskih stručnjaka za vreme sadnje plantaže u Malom Zamu, angažovali su prevodioca i

pozvali sve do tada zainteresovane kupce da ih posete i da direktno isprate sadnju i postave pitanja turskim agronomima.

No, to nije kraj novotarijama. Kako je poljoprivredno gazdinstvo Vidaković udaljeno od sela i priključka električne energije, okrenuli su se majci prirodi i kao najisplativije rešenje se pokazalo ugradnja solarnih panela i elektrana. Ekonomska opravdanost investicije je rok od pet godina. Dobijenu energiju koriste za navodnjavanje, osvetljenje i video nadzor.

Od kolega koji su im pružali stručnu pomoć, su dobili preporuku da nakon sadnje koriste FITOFERT Humistart, koji je jako bogat fosforom, huminskim, fulvinskim i amino kiselinama, kao i algama, te mikroelementima, kako bi se pospešilo ukorenjavanje i razvijanje korenovih dlačica. Već nakon 15tak dana od zalivanja rastvorom (0,3%) ovog preparata primetili su da je biljka oživela (bujanje pupoljaka). Preparat su koristili i za folijarnu prihranu u toku letnjeg perioda, uvek nakon stresnih uslova (velike količine padavina, zahlađenje, visoke temperature vazduha).

Dobri rezultati su nagnali Aleksandru da svim novim, ali i starim voćarima preporuči da prilikom podizanja novih zasada obave zalivanje rastvorom preparata FITOFERT Humistarta. S obzirom da je bila kasna prolećna sadnja kod nas, turski agronomi smatraju da je ovo organomineralno i biostimulativno hranivo u velikoj meri zaslužno za visok procenat primanja mladica.

Vlasnica plantaže Aleksandra kaže i to da se njihova prva zamisao o bavljenju i proizvodnji oraha, prvenstveno se bazirala na čistom plodu. Međutim, na poljoprivrednim sajmovima u inostranstvu su videli velike prerađivačke pogone koji su adekvatni za kompletnu obradu koja podrazumeva odvajanje zelene mase, ljuske i odvajanje jezgra, sušare i vakumsko pakovanje kalibrisanog ploda u zavisnosti od veličine i boje. Ovakav industrijski pogon je ogromna investicija, tako da prve dve do tri godine orah će plasirati sa ljuskom, a kasnije ukoliko postoje uslovi i adekvatno tržište, pokušaće da obezbede i kompletiran industrijski pogon.

Mlada poljoprivrednica-preduzetnica još kaže ,,…da nije jednostavno pričati o tome kako zamišljam proizvodnju za desetak godina, za početak želim sa porodicom da uživam u svakoj godini i promeni koju donose ove biljke”. U svakom slučaju u interesu joj je da na decu prenese ljubav prema prirodi, posebno prema orahu. Primetila je da često deca postavljaju razna pitanja, da uživaju da budu na njivi i da pomažu u svakodnevnim obavezama. Nada se da će neko od njih poželeti usavršavanje i posveti se proizvodnji oraha i posle nje. I mi Aleksandri želimo puno sreće u daljoj proizvodnji, a naša stručna služba će i dalje biti uz nju, kao što smo to učinili od samog početka.

BIOLOŠKI INSEKTICID

Biološki insekticid za zaštitu od larvi jabukinog smotavca Cydia pomonella u jabukama, kruškama, dunjama, nashi (azijskim kruškama) i orasima.

Isti nivo zaštite kao i kod konvencionalnih sredstava za zaštitu bilja Ne ostavlja rezidue, vrlo kratke karence Bez mogućnosti pojave rezistencije Ne šteti korisnim insektima, siguran za korisnika i okolinu Odlično rešenje za proizvođače koji prate trendove „od polja do stola“

www.arystalifescience.eu

50

51

Reč struke Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Kako registrovati poljoprivredno gazdinstvo?

Izvor: Telegraf, 15. januar 2019.

U Registar poljoprivrednih gazdinstava mogu da se upišu fizička lica: poljoprivrednici, preduzetnici i pravna lica. Upis u Registar je prvi korak u ostvarivanju prava na podsticaje iz budžeta Republike Srbije.

Upis je dobrovoljan, besplatan i može da se izvrši u toku cele godine.

Registruju se domaćinstva sa najmanje 0,5 ha poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Srbije, na kojem privredno društvo, zemljoradnička zadruga, drugo pravno ili fizičko lice, obavljaju poljoprivrednu pro-

izvodnju. U Registar može da se upiše i poljoprivredno gazdinstvo sa manje od 0,5 ha poljoprivrednog zemljišta, odnosno, drugo zemljište ili građevinska celina gde se obavlja stočarska, vinogradarska ili povrtarska proizvodnja (staklenici i plastenici), ili obavljaju drugi oblici poljoprivredne proizvodnje, kao što su uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i drugo, prerada poljoprivrednih proizvoda ili druge aktivnosti kao što su seoski turizam ili stari zanati.

Zahtev za upis, obnovu i prijavu

promene podnosi fizičko lice na obrascu br.1. Pored popunjenog obrasca potrebno je da se dostavi: a) podaci o članovi poljoprivrednog porodičnog gazdinstva; b) izjava članova domaćinstva da su članovi poljoprivrednog gazdinstva (u slučaju da je član maloletno lice, izjavu potpisuje roditelj ili zakonski staratelj); c) podaci o zemljišnom fondu i biljnim kulturama; d) podaci o vrsti životinja i broju gazdinstva (HID) na kojima se drže ili uzgajaju;

52 e) izjava vlasnika i zakupca kojom određuje člana domaćinstva koji će biti upisan u Registar kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva, a davalac izjave biće član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; f) izjava člana porodičnog poljoprivrednog gazdinstva da prihvata da bude upisan u Registar kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; g) ovlašćenje za zastupanje, ako se ovlašćuje drugo lice za zastupanje poljoprivrednog gazdinstva; h) izjava nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i podaci o dokumentaciji koja je priložena uz zahtev.

Potrebno je još da se priloži lična karta na uvid (fotokopija i original), izvod iz katastra, overen ugovor o zakupu ili ustupanju poljoprivrednog zemljišta na korišćenje, rešenje- izvod o raspodeli komasacione mase (u slučaju korišćenja poljoprivrednog zemljišta po pravu iz postupka komasacije), lične karte članova domaćinstva, koji su prijavljeni na istom prebivalištu i koji su dali izjave da su članovi porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, dokaz o otvorenom namenskom računu kod banke, na koji će se usmeravati sredstva podsticaja, kredita i slično. Prilikom prve registracije, poljoprivrednik se izjašnjava da li je njegovo poljoprivredno gazdinstvo komercijalno ili nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo. Dokumentacija za pravno lice, koje se upisuje u registar, razlikuje. Obnova registracije vrši se svake godine, od 1.

3. do 30.4., uz dostavljanje svih podataka koji su promenjeni u odnosu na stanje u Registru. Ako posle

isteka roka za obnovu registracije dođe do promene poljoprivredne kulture na zemljištu, nosilac poljoprivrednog gazdinstva dužan je da izvrši ispravku ovih podataka do 31. maja tekuće godine. Ako nosilac poljoprivrednog gazdinstva, posle isteka roka za obnovu registracije, a najkasnije do 30. septembra za tekuću godinu, dostavi ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, to zemljište će biti

upisano u Registar. Promena podataka upisanih u Registar vrši se u roku od 30 dana od dana nastanka promene i to za porodično poljoprivredno gazdinstvo, promena se odnosi na nosioca, broj članova i prebivalište nosioca, broj posebnog namenskog računa, odnosno, ime poslovne banke, gazdinstva (HID) koje drže ili uzgajaju životinje.

Promena podataka u Registru radi

utvrđivanja prijavljenih površina za narednu kalendarsku godinu, vrši se u periodu od 1.7.-30.9. tekuće godine. Upravi se dostavljaju podaci koji predstavljaju promenu u odnosu na stanje u Registru 30. aprila tekuće godine. Poljoprivredno gazdinstvo u Registru se vodi u aktivnom statusu, osim, ako se steknu uslovi za pasivni status i to: ako se ne izvrši obnova, ako prestane neki od uslova za obnovu, u slučaju neotplaćivanja kratkoročnih kredita ili kašnjenja sa otplatom najmanje 90 dana, ne vrati višak sredstava dobijenih na osnovu podsticaja, ako nisu upisane sve katastarske parcele zemljišta na kojima obavlja poljoprivrednu proizvodnju, u slučaju nepridržavanja propisa, dostavljanja netačnih i neistinitih podataka, falsifikovanje dokaza, otuđivanje predmeta podsticaja pre roka, nečuvanje dokumentacije u propisanom roku, ostvarivanje prava na podsticaje za druga lica, spaljivanje organskih ostataka posle žetve useva, korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez pravnog osnova, podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za istu svrhu po više propisa u toku kalendarske godine itd.

Pasivni status različito traje, u zavisnosti od težine prestupa i to: do obnove registracije do ponovnog sticanja uslova za upis u Registar, do otklanjanja razloga od 3 do 5 godina. Po isteku polovine trajanja pasivnog statusa, poljoprivredno gazdinstvo može da podnese zahtev za prevremeni prestanak pasivnog statusa i obnovu aktivnog statusa u kome navodi opravdane razloge za prevremeni prestanak pasivnog statusa.

53

Izbacivanje oranja - vreme je za odlaganje pluga?

Izvor: Agroklub, 11. novembar 2018.

Na našim prostorima oranje se uvažava kao osnovna operacija za profitabilnu poljoprivrednu proizvodnju. U mnogim zemljama oranje postaje nužno zlo, odnosno pretnja stabilnosti proizvodnje hrane za buduće generacije.

Godinama se zemljište eksploatisalo radi povećanja proizvodnje hrane. Zelenom revolucijom količine proizvedene hrane su premašile tražnju za hranom, pa se u zapadnoj Evropi pojavio problem “planina hrane”. Zelenom revolucijom smatra se upotreba mineralnih đubriva, selekcionisanog semena, pesticida i moderne mehanizacije.

Nepotrebne količine hrane dovele su do predstavljanja kvota za različite poljoprivredne proizvode s ciljem kontrolisanja proizvodnje

unutar granica država, odnosno Unije. Otvaranjem granica, prihvatanjem novih članica, izlaskom na globalno tržište, urbanizacijom stanovništva, tražnja za hranom se povećavala. Sve češće se koristi termin “agrobiznis“ koji obuhvata ceo lanac, od dobavljača poljoprivrednih inputa, preko primarnih proizvođača, prerađivača, trgovaca, zakonskih regulativa, pa do krajnjeg potrošača. Agrobiznisom se tržište prehrambenih proizvoda stabilisalo u većini zemlja. Danas je hrana dostupnija svima. Uz osnovni zadatak stručnjaci iz agrobiznisa imaju obavezu očuvanja održive i stabilne proizvodnje hrane za buduće generacije.

Održiva proizvodnja hrane se u najviše slučajeva zasniva na po-

ljoprivrednom zemljištu. Stoga se danas pažnja zemljištu daje više nego ikad pre. Istraživanja mnogih uvaženih naučnika širom sveta pokazuju da su zemljišta komercijalizacijom intenzivne poljoprivrede sistemski degradirana. Gubitak plodnosti zemljišta je gubitak mogućnosti stvaranja novih vrednosti. Ono na šta su stručnjaci, već duži niz godina upozoravali, Evropska unija danas zakonskim regulativama pokušava da približi poljoprivrednicima. Redukovanom obradom postižu se bolji rezultati u očuvanju bioloških, hemijskih i fizičkih osobina zemljišta. Ono se čuva za buduće generacije što je ujedno i imperativ nove poljoprivredne prakse u Uniji.

54 Ratarenje - apokalipsa poljoprivrednog zemljišta. Intenzivnom obradom zemljišta gubi se njegova plodnost, što posredno utiče na povećanu potrošnji mineralnih đubriva za istu količinu prinosa. Opšte je poznato da zemljišta na našim prostorima nisu dobro održavana, pa se sadržaj humusa značajno izgubio za samo nekoliko decenija. A plug se i dalje uporno koristi. Gotovo da i ne postoji imanje gde nema barem jednog pluga.

Stoke je sve manje i već se danas u mnogim selima ne mogu pronaći domaće životinje. Čak ni kokošaka nema više. Pre desetak godina za-

okruženi ciklus je bio tu. Uzimalo se iz zemljišta, ali se i vraćalo uz đubrenje organskim đubrivima.

Bilo je proizvodnje raznih krmnih kultura koje su zemljišta obogaćivala aktivnim životom bioraznolikosti. Danas toga više nema.

Britanski stručnjak, Džoel Viljiams (Joel Williams) “golo” ratarenje naziva apokalipsom poljoprivrednog zemljišta. Poljoprivredni analitičar iz susedne Hrvatske, Darko Znaor u mnogim javnim nastupima upozorava na to, da ako nastavimo sa trenutnom praksom, ostaje nam svega šezdesetak žetvenih godina.

Već danas su mnoga najplodnija

zemljišta dovedena do jalovosti i značajnog zakiseljenja. Iako je teško o tome govoriti među poljoprivrednicima, upotreba pluga se svakako mora dovoditi u pitanje.

Kombinovati nove načine obrade. Gubitak plodnosti zemljišta je činjenica. Izgubljen život u zemljištu je teško vratiti. Ono malo bioraznolikosti u zemljištu treba sačuvati. Promenom pristupa obradi zemljišta poljoprivrednici će poboljšati njegovo zdravlje. Poslednjih nekoliko godina javljaju se ekstremni uslovi proizvodnje. Dugi sušni period, ove jeseni, zadaje ve-

55 like probleme u gotovo svim poljoprivrednim regionima. Ekstremi će se i dalje nastavljati. Zato, ne možemo ostati pri jednoj tehnologiji već je treba kombinovati i istraživati nove načine obrade. Četiri načela prirodne poljoprivrede. Nedostatak znanja i neprihvatanje promena je i te kako veliki uzrok problema koji se događaju u poljoprivredi. Agrobiznis na ovim prostorima skoro da i ne postoji.

Razumevanje stvaranja dodatne vrednosti u lancu prehrambenih proizvoda tek se poslednjih nekoliko godina ozbiljnije shvata. Svaka uspešna proizvodnja zasniva se na konkurentnosti, a to zavisi od svih činilaca unutar lanca. Ako se oranje smatra osnovom merom proizvodnje, a s druge strane nanosi toliko štete, neophodno je početi s pitanjima. Današnji poljoprivrednici imaju mogućnost korišćenja besplatnih i lako dostupnih informacija. Mogućnost razmene znanja i iskustava s domaćim i stranim stručnjacima i poljoprivrednicima.

Iako nove generacije nasleđuju, odnosno otvaraju nova gazdinstva, specifičnog stručnog znanja im nedostaje. To se može videti kada se štetnost oranja dovodi u pitanje jer se ono odbacuje bez većeg promišljanja. Debata - “Oranje, da ili ne?” je kao tematika upotrebe “GMO-a”. Štetnost oranja. Tradicionalom obradom zemljišta, to jest plugom zemljište se uništava, što je i dokazano. Ali zašto se onda i dalje ore?

Postoji nekoliko razloga za to. Prvi razlog je tradicija i nedostatak želje za promenama. Od konja do modernih, GPS-om navođenih traktora, oranje je uvek bilo najvažnije. I

danas se često može čuti ,,bez dobrog orača nema hleba, ni kolača”.

Dalje, prema nekim istraživanjima, oranjem se prinos podiže do 8%.

Takođe, jedan od glavnih razloga oranja je kontrolisanje neželjenih korova i “čuvanje” vlage u zemljištu. Istovremeno, upotreba pluga ima daleko više štetnih posledica, dugoročno posmatrano. Glavni uzrok erozije zemljišta je upravo oranje. Vlaga se oranjem ne čuva, ona se gubi. U područjima, gde ne postoji mogućnost navodnjavanja, iz geografskih ili ekonomskih razloga, zadržavanje vlage mora biti prioritet u odnosu na druge operacije proizvodnje. Oranje nije pogodno za svaki tip zemljišta. Korišćenje fosilnih goriva i radne snage u oranju uglavnom čine najveći utrošak ukupne proizvodnje. Dugoročno gledano oranjem se gubi zdravstvena ispravnost zemljišta.

Nove prakse i istraživanja. Nove prakse pokazuju pozitivne promene u zemljištu. Nekoliko godina unazad, u zemljama zapadne Evrope, počela se ozbiljno shvatati redukovana obrada zemljišta uz primenu različitih tehnologija. Dok se više od pola veka, u Americi i Australiji, koristi praksa minimalne obrade zemljišta. Američki sistem se dovodi u pitanje, jer je baziran na upotrebi totalnih herbicida i genetski modifikovanih useva. Evropska unija želi drugačiji pristup.

Novom praksom se želi postići smanjenje potrebe za pesticidima i mineralnim đubrivima, a u isto vreme se želi povećati osvešćenost o značaju interakcije zemljišta i proizvodnje hrane. Glavni cilj je održavanje zdravlja poljoprivrednog zemljišta, poboljšanje biora-

znovrsnosti, smanjenje proizvodnih troškova i povećanje dohotka u poljoprivredi.

U Velikoj Britaniji je postalo vrlo popularno korišćenje tehnologije direktne setve u pokrovnim usevima. Osnovni preduslov tome je dugoročno planiranje. Poljoprivrednik Endru Hauard (Andrew Howard) koristi sistem direktne setve bez obrade zemljišta na svojih 350 hektara već šest godina. Proizvodnja traži više znanja i saradnje, a takođe, zahteva i specijalizovane sejalice (koje su često korišćenje kod više poljoprivrednika). Endru navodi da oni žele da naprave nešto novo i u tome zasad uspevaju.

Smanjili su upotrebu fosilnih resursa, povećali profit poslovanja, a uz sve navedeno doprineli su očuvanju životne sredine i sačuvali zemljište za buduće generacije.

Preciznom poljoprivredom, analitikom, upotrebom novih modela upravljanja, korišćenjem robotike pristup proizvodnji hrane se menja. On se već promenio na mnogim gazdinstvima. Praksa pokrovnih useva je odgovor na smanjenje stočnog fonda u mnogim regionima širom Evrope.

Poznati zagovornici redukovane obrade na konferenciji “Groundswell” u Velikoj Britaniji, koja ima zadatak prenošenja praktičnih primera redukovne prakse u Evropi, preneli su glavnu poruku posetiocima konferencije “Pomozite zemljištu da bi ono radilo za vas”.

Zemljište je živi medijum koji se neprestano revolucionarno menja.

Plug treba da se koristi samo u slučajevima proizvodnje nekih kultura (npr. šećerna repa, krompir).

56 Francusko-ukrajinski primer. Francuski agronomom sa višegodišnjim iskustvom u redukovanoj obradi, Žan-Pol Pruidom (Jean-Paul Prud’h) radio je u Francuskoj, zatim u Poljskoj i Ukrajini. Svojim primerom je pokazao da se minimalnom, odnosno direktnom setvom, postižu bolji rezultati u zavisnosti od onoga šta se želi ostvariti. U Francuskoj Žan-Pol poseduje gazdinstvo veličine 120 hektara koje je u no-till sistemu preko trideset godina. Zemljište je peskovito-ilovaste strukture sa vrlo aktivnim životom u njemu. Na gazdinstvu se primenjuje tehnologija stalnih tragova, čime se smanjuje problem zbijanja zemljišta. Setvena struktura se sastoji od pšenice, uljane repice, pivskog ječma, soje i kukuruza.

Na 120 hektara on koristi sejalicu marke John Deere, serije 1590, zahvata 4,5 metara. Gazdinstvo koristi samo jedan traktor snage 120 kW. Isti traktor i sejalica se koriste i na obližnjim gazdinstvima. On napominje da eksploatacija mašina igra veliku ulogu u profitabilnosti poljoprivrednih gazdinstava jer je upravo mehanizacija najskuplja karika u poslovanju.

Taj agronom se oprobao u proizvodnji ratarskih kultura i u republikama bivšeg istočnog bloka.

Nakon završetka rada u Poljskoj 2008. godine, došao da radi u trening centar u Ukrajini za mlade agronome. Pošto je društvo tada bilo vrlo skeptično prema zapadnim tehnologijama, odlučio je da pronađe investitore i počene da sprovodi praksu redukovane obrade na velikim površinama. Francusko-britanski investitori su podržali projekt i Žan-Pol je krenuo da primenjuje zapadne tehnologije

no-till i min-till obrade. Na 7.000 hektara on je počeo proizvodnju pšenice, soje, uljane repice, pivskog ječma, graška, suncokreta, kukuruza i heljde bez upotrebe pluga. Zemljište ukrajinskih oranica varira, od duboko plodnih crnica, preko siromašnih peskovitih do jalovih zemljišta koja su već uništena upotrebom masivne proizvodnje hrane u vremenima Sovjetskog saveza. Uništena su zbog prekomernog unosa mineralnih đubriva, ubijanja žive prirode pesticidima i oranjem (erozija). Na lošijim zemljištima uzgaja se soja, heljda i pokrovni usevi prvih tri godine da bi se vratila plodnost zemljišta.

No-till se koristi za pšenicu, pivski ječam, soju, heljdu, grašak, dok se min-till obrada koristi u proizvodnji kukuruza, suncokreta i uljane repice. Min-till podrazumeva obradu teškom tanjiračom ili podrivačem. Setva se obavlja sejalicama Horsch Sprinter 9 i Horsch Pronto 9. Sejalice su vučene traktorima John-Deere 8400 i Fendt 936. Naročito se pazi na aktivnost zemljišta.

Žan-Pol tvrdi da ako se zemljištu pomogne i ono će pomoći vama.

Prosečni prinosi pšenice bez upotrebe pluga, u Ukrajini, dostižu 9 tona pšenice, ječma 7 tona, uljane repice 4,5 tona, soje 3,7 tona, bez potrebe dosušivanja. S tim da su ulazni troškovi daleko manji u poređenju s tradicionalnom proizvodnjom. Brojke govore za sebe. Dug je proces od početka do uspešne prakse potpunog izbacivanja pluga. U redukovanoj obradi, poljoprivrednici moraju da shvate da zemljišnim glistama i mikroorganizmima u njemu treba vremena za gradnju kvalitetnog zemljišta, pa se u slučaju zbijanja mogu koristiti dodatne biološke ili precizno planirane mehaničke mere. Podrivači zemljišta su pokazali njegovu minimalnu uznemirenost čime se ne narušava aktivni život unutar zemljišta.

U poljoprivredno razvijenim zemljama postoji izreka ,,Kad nešto naučiš, ne misli da je to sve jer se već sutra sve može promeniti”. Mr Vladimir Miloš

57

Generacija Ja - nova radna snaga u poljoprivredi Izvor: Agroklub, februar 2019.

Socijalno osetljivi, ekološki svesni, globalno orijentisani, informatički pismeni - karakteristike su pripadnika generacije “milenijalaca“. Oni su otvoreniji, pomeraju granice, etnički različiti, manje skloni politici i razlikama među narodima. Mladi su skloni čestim promenama, traže izazove, teže avanturama. Žive na ivici uspostavljenih okvira i definisanih zakona. Stavljaju sebe na prvo mesto. ,,Ja sam na vrhu i svi drugi gledaju mene“ je rečenica koja karakteriše pojedinca rođenog u digitalnom dobu. Dalje, socijalne veštine su im daleko manje od prethodnika, te ne pokazuju značajniju želju za društvenom interakcijom. Milenijalci imaju snažan osećaj preduzetničkog duha, što znači da traže napredak u karijeri, žele brze i kvalitetne promene. Mladi imaju nepokorivu želju da rade gde “iskopaju” sopstvenu strast i interes.

Dolazeća generacija će biti inovativnija i tehnološki pametnija, što će privredi omogućiti postojanje poslovanja uz upotrebu, dosad neviđenih tehnologija, veština i znanja. Takođe, rad u polju se menja i može se videti da mladi poljoprivrednici već profesionalno koriste principe pametne poljoprivrede.

Korišćenje bespilotnih letelica, raznih softvera, automatizacije, novih menadžerskih principa mladima je svakodnevica u mnogim zemljama. Traženjem novih izazova iniciraju se novi pogledi i stavovi na tradicionalne uloge u poljoprivredi. Kako su odrasli uz tehnolo-

giju, relativno brzo se adaptiraju, implementiraju i koriste nova dostignuća.

Moderna poljoprivreda i uloge proizvođača hrane se menjaju brže nego ikad do sada. Kako se prelazak sa tradicionalnih vrednosti na modernije načine rada nastavlja, sektoru je potrebno osigurati kvalitetnu radnu snagu. Novi naraštaji se teško opredeljuju za karijere u poljoprivredi, globalno gledajući. Ipak, mnogi mladi preuzimaju poslove vođenja gazdinstava od svojih roditelja. Potrebno je pružiti razne podsticaje kako bi se mladi uključili dugoročno u primarnu delatnost. Nebrojeni izazovi su pred novom generacijom, sa kojima će biti suočeni. Prošle nedelje, na svetski poznatoj konferenciji Globalni ekonomski forum (Global Economic Forum) u Davosu, tri problema sa kojima će se suočiti nove generacije su posebno istaknuta.

Prvi problem koji stručnjaci smatraju gorućim je smanjena društvena aktivnost mladih. Mladi sve manje ulaze u zajedničke živote, kako u gradovima, tako i u selima.

Pristup internetu po mogao je ljudima da otkriju nove horizonte, ali sa druge strane to je glavni uzrok otuđenosti. Na selima slika nije drugačija. Odlaskom u škole koje se nalaze u većim gradovima, porodična uverenja se menjaju, a tradicionalne vrednosti manje se poštuju. Objektivno govoreći, selo nije prikladno mesto za život pripadnika “Ja” generacije. Potrebno

je raditi na novim pravcima razvoja prikladnog života na selima uz pomoć novih znanja i tehnologija, kako bi mladima selo bilo privlačno za rad i zasnivanje porodice.

Klimatske promene su drugi veliki izazov sa kojim se suočavaju mladi.

Osvešteni globalnim problemom klimatskih promena, obrazovaniji mladi drastično menjaju stil života. Za razliku od prethodnika, nove generacije traže više ličnog zadovoljstva kroz rad na sebi, ulaganjem u obrazovanje i iskustva.

Posedovanje materijalnih stvari kod mladih je u proseku manje važno. Sve popularniji pokret minimalista, izbacivanje plastike, cirkularna ekonomija, su rešenja koje mladi uvažavaju u borbi protiv klimatskih promena. U poljoprivredi se koriste novi principi poput precizne poljoprivrede, smanjenje unošenja pesticida i veštačkih đubriva, ekološka proizvodnja, konzervirajuća obrada zemljišta, kombinovani usevi i sl. Ujedno, razvoj mehanizacije za svrhu proizvodnje i prerade hrane ide u smeru smanjenja uticaja štetnosti na životnu sredinu.

Jaz između bogatih zemalja i onih u razvoju, ekonomska razlika među različitim društvenim slojevima kontinuirano se povećava i to pred stavlja treći veliki problem za Milenijalce. Ekonomski analitičari u Davosu su govorili kako jedino tela poput izvršne vlasti pojedine države, te globalna politika, mogu ukrotiti treći gorući problem. Poljoprivredni sektor je itekako zahva-

58 ćen industrijalizacijom. Jeste li se ikad zapitali kako je hrana izgubila miris i ukus, tekstura je drugačija, nekadašnjeg uživanja u hrani gotovo nema? Više od 85% proizvedene hrane je pod direktnom odnosno

neposrednom kontrolom svega nekoliko svetskih kompanija. Mnogi nekadašnji vlasnici gazdinstava i njihova deca koja su izgubila bitku u globalizaciji, prisiljeni su da rade za korporacije koje se bogate na

njihovom radu.

“Ja” generacija će morati da spozna važnost sopstvenog znanja i da doprinese prepoznavanju važnosti poljoprivrede u društvu.

od nastanka raka, poručuju zastupnici u Europskom parlamentu koji su danas velikom većinom usvojili izvješće Posebnog odbora za postupak Unije za odobravanje pesticida Europskog parlamenta (PEST). Usvojeno izvješće poziva na javni pristup cjelovitim studijama agrokemijske industrije kako bi se omogućilo pravodobno nezavisno ispitivanje i zaustavljanje sukoba interesa u postupku odobravanja potencijalno štetnih kemikalija.

Posebni odbor uspostavljen u ožujku prošle godine trebao je istražiti postupak koji je doveo do produljenja dozvole za glifosat u Europskoj uniji na još pet godina. Zastupnik Zelenih/ESS-a i član Odbora za okoliš, javno zdravlje i

sigurnost hrane, Davor Škrlec komentira: ,,Postupak odobravanja pesticida treba se temeljito reformirati, a studije naručene od strane agroindustrije ne smiju završiti sakrivene u ladicama. Posebni odbor nije mogao riješiti kontroverzu oko kancerogenosti glifosata i zbog toga je zatražio sustavni pregled svih relevantnih studija. Sljedeći krug odluka o tome hoće li se zabraniti glifosat s naših polja bit će 2022. godine. Svaka buduća odluka o glifosatu treba u potpunosti razmotriti nezavisne znanstvene studije, te osigurati objektivno i transparentno donošenje odluka o rizicima od nastanka raka i prijetnjama bioraznolikosti koje takvo korištenje uzrokuje.“

Europski parlament usvojio stroge preporuke za ispitivanje i autorizaciju pesticida u EU Izvor: Agrobiz, 18. januar 2019.

Postupak odobravanja pesticida treba se temeljito reformirati, a studije naručene od strane agroindustrije ne smiju završiti sakrivene u ladicama. Posebni odbor nije mogao riješiti kontroverzu oko kancerogenosti glifosata i zbog toga je zatražio sustavni pregled svih relevantnih studija. Sljedeći krug odluka o tome hoće li se zabraniti glifosat s naših polja bit će 2022. godine.

Nacionalne vlade država članica i Europska komisija trebaju učiniti proces autorizacije pesticida u Europskoj uniji transparentnijim, donositi odluke na temelju nezavisnih studija, ojačati okolišne i zdravstvene procjene pesticida te ponovno ispitati glifosat na rizike

59

Nova otkrića: Obnova glifosata dogodila se pod utjecajem agrokemijske industrije.

Izvor: Agrobiz, 18. januar 2019.

Zastupnici Zelenih/ESS-a predstavili su nove dokaze o uključenosti kemijske industrije u postupak autorizacije opasnih tvari kao što je glifosat. Na zahtjev zastupnika u Europskom parlamentu, stručnjaci Stefan Weber i Helmut Burtscher-Schaden detaljno su opisali opseg plagiranja od strane njemačkog Federalnog instituta za procjenu rizika (BfR) u vezi procjene zahtjeva za obnovu dozvole za glifosat koji su podnijeli proizvođači, uključujući Monsanto. Njemačka, koja je prije sedam godina imenovana državom izvjestiteljicom EU-a za procjenu, putem BfR-a kršila je pravo EU-a koje zahtijeva neovisnost i objektivnost takvih procjena. ,,Javno zdravlje ne smije biti ugroženo samo da bi kemijska industrija mogla ostvariti dobit. Izu-

zetno je zabrinjavajuće vidjeti da je do 50% nekih poglavlja procjene njemačkog regulatora napisao Monsanto. Kroz ovu neprihvatljivu praksu BfR-a nezavisna znanstvena istraživanja pokazuju kako su kancerogeni učinci uklonjeni i nisu uzeti u obzir te nedostaju procjene koje upozoravaju na opasnosti od glifosata.”

Neki od zahtjeva iz usvojenog izvješća Europskog parlamenta: – stroži kriteriji za testiranje utjecaja na okoliš i zdravlje aktivnih tvari koje se nalaze u pesticidima i samih pesticida – strogo testiranje ne samo aktivnih supstanci, već i samih pesticida te mješavina i ostataka – zabrana plagiranja – jača primjena načela predostrožnosti, jasne mjere za smanjenje rizika

– potpuna transparentnost svih studija – procjena bez sukoba interesa – bolje financiranje EFSA-e za provedbu neovisnih istraživanja o pesticidima – zaštita javnosti i ranjivih skupina zabranom korištenja pesticida u područjima kao što su javni parkovi i vrtovi, sportsko-rekreacijska područja, škole i dječja igrališta, te u neposrednoj blizini zdravstvenih ustanova – zaštita okoliša zabranom uporabe pesticida za sušenje prije žetve (“isušivanje”) – veća podrška neovisnim istraživanjima ostataka u površinskim vodama, tlu i prašini, te potpora za potpunu procjenu kumulativnih učinaka sredstava za zaštitu bilja.

Utjecaj zimskih temperatura na populaciju štetnika poljoprivrednih kultura Izvor: Agrobiz, 25. januar 2019.

Temperatura je jedan od najvažnijih abiotskih čimbenika koji utječe na kukce i to u prvom redu zato što su oni promjenjive tjelesne temperature. Niske zimske temperature mogu biti ograničavajući faktor geografske rasprostranjenosti pojedinih kukaca Mnogi od nas već jedva čekaju toplije dane bojeći se visokih računa za grijanje, no

debeli minusi ponekad mogu biti i korisni. Niske temperature mogu utjecati na mortalitet prezimljujućih stadija štetnika poljoprivrednih kultura, no pitanje je u kolikoj mjeri.

Danas u vrijeme globalizacije različiti štetnici mogu biti (i jesu) uneseni u nove krajeve, no hoće li se tu moći održati ovisi o mogućnosti

prezimljenja. Mnogi kukci iz južnih i toplijih krajeva ne mogu preživjeti kontinentalnu zimu. No, što je sa štetnim kukcima koji su već duže vrijeme prisutni na našem području?

Dakako da niske temperature mogu biti uzrok većem mortalitetu prezimljujućih stadija, no treba znati da su oni razvili mehanizme pomoću

60 koji mogu preživjeti i, za nas, ekstremne minuse. Kukci koji prezimljuju kao odrasli oblici krajem jeseni traže skrovita toplija mjesta npr. skladišne prostore, pukotine na stablu, plitki sloj tla, ispod folija za malčiranje i slično. Pojedini štetnici prezimljuju kao gusjenice u zapredcima koji djeluju kao termo izolator i štite ih od hladnoće.

Tako u zapredcima borova četinjaka temperatura tijekom zime može biti od 6 do 18 stupnjeva viša od vanjske temperature.

Jabučni savijač, najvažniji tehnološki štetnik jabuka, koji prezimljuje kao odrasla gusjenica u kokonu u pukotinama kore grana i debla jabuke može preživjeti temperaturu nižu od -20°C, a kupusni bijelac u stadiju kukuljice može preživjeti temperaturu od -25°C. Jabučna krvava uš, koja posljednjih godina postaje sve veći problem u proizvodnji jabuka, prezimljuje kao

ličinka na vratu korijena, debljem korijenju te u pukotinama debla i rak ranama i može preživjeti temperature do -27°C. Poznato je da jajašca kukaca pokazuju otpornost na vrlo niske temperature, pa tako jajašca mnogih vrsta lisnih i štitasti ušiju mogu preživjeti temperaturu nižu od -30°C, a neka čak i -40°C. Uz to, kada se kukci postepeno izlažu niskim temperaturama mnogo bolje podnose ekstremne minuse, a s druge strane smrtnost je to veća što niske temperature duže potraju.

Nakon vrlo kišovite 2014. godine značajno je porasla populacija puževa golaća koji od tada predstavljaju problem u uzgoju povrća, ali i nekih ratarskih kultura. Borba protiv puževa nije jednostavna pa bi povećani zimski mortalitet prezimljujućih stadija dobro došao poljoprivrednicima. Većina puževa ne može preživjeti temperaturu

nižu od -4°C, no treba znati da je španjolski puž golać (Arion lusitanicus) i pri temperaturi od -3°C aktivan i može se spustiti u niže i toplije slojeve zemlje. Kad uzmemo u obzir da je temperatura tla prekrivenog snijegom znatno viša od temperature zraka, a na dubini od 10 cm je tijekom ovogodišnje zime uglavnom bila između 0°C i 1°C, ne treba očekivati preveliku smrtnost prezimljujućih stadija puževa.

Većina štetnika osjetljivija je na iznenadne niske proljetne temperature, no tada, nažalost, stradaju i poljoprivredne kulture.

Ove zime u još uvijek nismo zabilježili minuse koji bi mogli značajnije smanjiti populaciju štetnika poljoprivrednih kultura, a s obzirom na trend globalnog zatopljenja u budućnosti možemo očekivati sve više problema u zaštiti poljoprivrednih kultura od štetnika.

61

Organo Priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. poljoprivrede

Bacačem plamena protiv korova u organskoj proizvodnji Izvor: Poljomagazin, februar 2019.

Smanjenje pesticida i hemije uopšte, sve je veći trend u poljoprivrednoj proizvodnji. Kako bi tome doskočili, pojedini poljoprivrednici u organskoj proizvodnji pronašli su, navodno delotvorno rešenje za smanjenje upotrebe pesticida - paljenjem korova. Ipak, ne radi se o klasičnom paljenju strništa o čemu smo već pisali i za kog se zna da je, em opasan za ljude i imovinu, em loš za sam kvalitet zemljišta.

U američkoj kompaniji Fjelm Inženjering (Flame Engineering) koja je specijalizovana za uklanjanje korova plamenom, objašnjavaju kako se ovde radi o uništavanju strukture u samom listu biljaka, tako da

više ne mogu obavljati fotosintezu i rasti. ,,Paljenje korova je nešto što volimo nazivati “sporim ubijanjem”.

Ovako uništavate staničnu strukturu u listu biljke, čime sprečavate fotosintezu, a tako uništavate i korenski sastav. Da, plamen će uništiti i korenje, čak i na velikim korovima. Uočićete efekt zaostajanja u rastu, a korov će biti uništen u roku od nekoliko dana, zavisno od toga koliko je korenski sistem već uspostavljen i koliko dugo je biljka bila izložena plamenu”, kažu u kompaniji Flejm Inženjering gde ističu kako plamen uništava i staništa insekata.

Osim ovakvog nastavka za traktor, ta američka kompanija proizvodi i manje bacače plamena kojim se može uništiti korov na manjim površinama. Njihova cena nije istaknuta na stranicama te kompanije nego se može dobiti na upit.

Ipak, treba podsetiti da pravi organski proizvođači i oni koji poštuju prirodu, neće uništavati korov i štetočine paljenjem jer se na ovaj način gubi potencijalna organska masa. Tu su i živi organizmi tla koji su itekako potrebni za razgradnju materije, fiskiranje azota, iz vazduha i druge procese koje tlo čini živim.

62

Da li je neizbežna GMO kontaminacija?

Izvor: Tanjug, 14. januar 2019.

U svetu je do sada registrovano oko 500 genetski modifikovanih organizama koji se koriste direktno u ishrani ili kao aditivi, a svega dva odsto registrovanih GMO je u vlasništvu javnih institucija. Sve ostalo drže privatne kompanije, što znači da privatne kompanije vladaju sistemom hrane. To je za Tanjug izjavila docent Ekonomskog fakulteta u Subotici Tatjana Brankov, koja je navela da se GMO može pronaći u bilo kojoj prerađenoj hrani - mesnim prerađevinama, pa i mesu indirektno ako se životinja hranila GMO sojinom sačmom ili kukuruzom, u slanim i slatkim konditorskim proizvodima, majonezu, kornfleksu, supama iz kese, morskim plodovima delimično pripremljenim za jelo, dodacima za ishranu sportista, pa i u vitaminima. “U nekoj meri danas je neizbežna kontaminacija GMO, zato što je GMO putem prerađene hrane probio sve

barijere u prehrambenom sistemu.

Najveći broj tih prerađenih proizvoda sadrži najverovatnije GMO ispod 0,9 odsto, a ta brojka se u EU prihvata kao limit i neizbežan nivo tehnološke kontaminacije”, objašnjava Brankov. U Srbiji je po Zakonu o GMO iz 2009. godine proizvodnja i promet GMO hrane zvanično zabranjena. Međutim, Brankov smatra da ni Srbija nije ostala imuna na proizvode koji sadrže GMO ispod 0,9 odsto, naročito kada je reč o uvozu takvih proizvoda, te da sada, kada se govori o GMO, govori se, zapravo, o onoj hrani koja prelazi taj limit. ,,Kod nas se mnogo govori o GMO-u, imamo natpise u medijima i javne nastupe koji kažu da u Srbiji postoje na hiljade hektara pod GMO sojom, kao i da naši uvoznici koriste GMO soju. Međutim, to su sve nepouzdani podaci. S druge strane, država ne govori transparentno o GMO-u, a ono što sam

pronašla u američkim izveštajima jeste da je prošle godine u Srbiji inspektovano 90 hektara pod sojom, od čega je 50 ha bilo GMO”, ukazuje Brankov. Upitali smo Ministarstvo poljoprivrede da nam dostave podatke koliko je testiranih uzoraka u prošloj godini bilo pozitivno na GMO, a oni su nam odgovorili da je tokom 2018. testirano oko 4.500 ha od čega je sedam hektara bilo pod GMO sojom. Testiranja su, kažu, vršena na području Zapadnobačkog, Južnobačkog, Sremskog, Mačvanskog i Kolubarskog okruga.

Kada je reč o uvozu, Brankov kaže da se prema podacima koje je dobila od urednika portala “Prvi prvi na skali” Dejana Miloševića, a koje je njemu ranije dostavilo Ministarstvo poljoprivrede o uzorkovanju hrane i hrane za životinje od 2013. do 2017. može zaključiti da se 90% uvezene hrane ne kontroliše.

63

Zašto je organska hrana u Srbiji toliko skupa?

Izvor: RTV 19. februar

Domaći organski proizvodi skoro pet puta su skuplji nego uvozni, a trgovci su spremni da kupe organsku hranu tek ako ih podrži država.

Proizvođačima su problem i cene sertifikata. Tako izgleda vrzino kolo u kojem su trenutno domaći proizvođači organske hrane, država i trgovci. Iako se svi slažu da Srbija ima idealne uslove za razvoj ove proizvodnje, od ukupno korišćenog obradivog zemljišta, u sistemu organske proizvodnje nalazi se samo 0,4 odsto oranica.

Proizvođači kažu da je i sa tih 0,4 odsto zemljišta problem plasirati organsku hranu i na domaće, a kamoli na strano tržište. ,,Naša proizvodnja je u odnosu na zemlje u okruženju znatno skuplja, uvozni prerađeni organski proizvodi neuporedivo su jeftiniji i trgovci nemaju motiv da prodaju naše.

Nama su konkurencija proizvođači iz Bugarske jer oni imaju veće subvencije i ne plaćaju sertifikaciju, pošto država izdaje sertifikate. Ja sertifikaciju plaćam dvostruko – za biljnu proizvodnju i preradu – a

izdatak na kraju iznosi 2.500 evra.

Na kraju dolazimo do toga da su moje šljive skuplje za 50 evrocenti do jednog evra u odnosu na uvozne. Mi kod Ministarstva konkurišemo za subvencije za proizvodnju tek kada dobijemo sertifikat i kad isplatimo kontrolnu kuću, i to od para koje objektivno mali proizvođači nemaju” priča Čedomir Đurđević, tehnolog sa 35 godina iskustva, koji već pet godina gaji organsku šljivu i to pet autohtonih sorti. Čedomir plodove prerađuje u rakiju i organski namaz bez šećera i aditiva. Sve njegove proizvode dobro je ocenila struka. Oni su nagrađeni medaljama i diplomama, ali mu to nije dovoljno za stabilan plasman.

Litar njegove rakije prodaje se u trgovinama po ceni od 2.000 dinara, dok se cene šljivovica, koje nisu organski proizvedene, kreću od 400 do 1.600. I ostali organski proizvodi, kojih najčešće ima na rafovima, skuplji su od konvencionalnih.

Tako je pola litre organskog suncokretovog ulja 299, a litar običnog staje do 140 dinara. Organsko sirće (pola litra) se prodaje za 369, a obično (litar) maksimalno staje do 70 dinara.

Tegla od 360 grama organskog džema od jabuka je 200, a tegla od 750 grama konvencionalnog 210 dinara. Za 100 grama organskog kakaoa u zrnu treba izdvojiti 400, dok je cena 200 grama običnog kakaoa tek 55 dinara. Tegla organskog bagremovog meda od 250 grama košta 659, dok se kilogram običnog bagremovog meda, na primer na pijaci, može pazariti za 600 dinara. „Uzorke svojih proizvoda slao sam u Češku, Slovačku, Nemačku, Austriju, Sloveniju… ali i pored Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju mi nailazimo na barijere koje su van tog sporazuma i koje ne možemo da prevaziđemo. Povrće koje je do skoro bilo jeftino sada je skuplje od egzotičnog voća. Dok

64 sam pre šest godina imao 50.000 litara organske rakije, ove godine nisam preradio nijedan kilogram šljive kao organske, sva je prodata kao konvencionalna, jer smo jednostavno preskupi u odnosu organske proizvode iz uvoza“ kaže Đurđević, dodajući da je dodatni problem proizvođačima to što nikada ne znaju tačan termin isplate subvencija Ministarstva poljoprivrede.

S druge strane, Jelena Milić iz Ministarstva objašnjava da je sadašnji

model kontrole i sertifikacije takav da troškovi proizvođača refundiraju u iznosu od 50 ili 60 procenata.

Po njenim rečima, Ministarstvo bi moglo da razmotri predlog proizvođača da im bude odobrena subvencija na osnovu ugovora kontrolne kuće, ali pod uslovom da odobreni novac vrate ako ne dobiju sertifikat. Što se tiče trgovaca, u domaćem trgovinskom lancu koji ima 650 objekata širom Srbije, kažu da bi

svakako domaću organsku hranu ponudili potrošačima, ali da moraju biti ispunjena tri uslova: “količina, kvalitet i kontinuitet”. „Ukoliko nas lokalna samouprava i ministarstvo prepoznaju i podrže, mi smo kao lokalna trgovina spremni da sve proizvode otkupimo, ali moramo doći do određene cene jer, iako je taj proizvod skuplji, on ipak ne može biti od konvencionalnog skuplji pet puta“ kaže Desimir Tadić, suvlasnik trgovinskog lanca.

Kako će se nova pravila EU odraziti na proizvođače u Srbiji?

Izvor: RTV 19. februar

Izvoz organskih proizvoda iz Srbije u zemlje EU premašio je 23 miliona evra godišnje, a s ozbirom na promene i rast organskog sektora Unija je nedavno, posle više od dve decenije organske poljoprivredne proizvodnje, donela novu Uredbu o organskoj proizvodnji i obeležavanju organskih proizvoda.

U naredne dve godine očekuje se donošenje niza uredbi u EU koje će detaljnije definisati organsku proizvodnju, kontrolu i sertifikaciju, kao i obeležavanje organskih proizvoda, a novi propisi EU će, inače, početi da se primenjuju od 1. januara 2021. godine. Na pitanje šta će nova uredba EU značiti za proizvođače organskih proizvoda u Srbiji, u Ministarstvu za Tanjug navode da harmonizacija propisa iz oblasti organske proizvodnje sa propisima Unije treba da olakša srpskim proizvođačima pristup tržištu EU,

te najavljuju usvajanje izmena i dopuna Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje.

Srbija organske proizvode najviše izvozi u Nemačku, Holandiju, Italiju i Francusku, i to smrznute organske maline i kupine, koncentrat jabuke i suvu šljivu, a primetan je rast površina pod organskom proizvodnjom od 2011. do 2015. godine, kada su one povećane gotovo dva i po puta, sa 6.335 na 15.298 hektara.

Radi intenzivnijeg razvoja organske proizvodnje država daje podsticaje koji su u 2019. višestruko uvećani u odnosu na 2018. godinu, a u Ministarstvu kažu da se ove godine očekuje i usvajanje izmena i dopuna Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje, koje u velikoj meri treba da unaprede organsku proizvodnju u Srbiji. Iz-

menama Pravilnika, koje su urađene sa ekspertima u okviru tvining projekta koji je odobrila Evropska komisija, detaljnije će se propisati način kontrole organskih proizvođača, kao i mere koje se preduzimaju u slučaju utvrđenih nepravilnosti. Urediće, kažu u Ministarstvu, jednu potpuno novu oblast vezanu za organsku proizvodnju vina i propisati tehnološke postupke prerade i proizvode i supstance koji se koriste u organskoj proizvodnji vina. Takođe, izmenama i dopunama Pravilnika revidiraće se spisak aktivnih supstanci koje se nalaze u sredstvima za zaštitu bilja koja su dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji. To će, navode u Ministarstvu, doprineti da se lista sredstava za zaštitu bilja za organsku proizvodnju proširi, a proizvođačima olakša sama proizvodnja, s obzirom na činjenicu da

65 je na našem tržištu evidentan mali broj ovih sredstava. U Ministarstvu objašnjavaju da će novi propisi EU omogućiti da sistem kontrole bude ojačan zahvaljujući strožim merama predostrožnosti i detaljnim proverama zasnovanim na proceni rizika u celom lancu snabdevanja. Cilj je da se jačanjem sistema kontrole poveća poverenje potrošača i spreče prevare, na način da se jasnije definišu kontrolne mere i uloge, kao i odgovornosti različitih kontrolnih subjekata. Nova uredba EU uvodi detaljnije zahteve za kontrolu organskih proizvoda, a specificne kontrole organske proizvodnje biće dopunjene novim pravilima o zvaničnim kontrolama duž poljoprivredno-prehrambenog lanca. Pored grupne sertifikacije za poljoprivrednike koji će moći da

prodaju svoje proizvode samo preko grupnog sertifikata i posebnih kriterijuma za definisanje kategorija poljoprivrednika koji joj se mogu pridružiti, druga novina je da godišnja inspekcijska kontrola na terenu neće biti obavezna za sve, već će se bazirati na analizi rizika. Tako će niskorizične farme ili objekti biti kontrolisani i pregledani svakih 24 meseca, a ne svake godine.

U skladu sa novim propisima EU upotreba prirodnih aroma u preradi organskih proizvoda biće jako ograničena. Danas su dozvoljeni svi prirodni ukusi, dok će od 2021. godine u preradi organskih proizvoda moći da se koriste samo prirodni ukusi koji potiču iz navedenih sastojaka. Na primer, dozvoljena je samo “prirodna aroma limuna”, što znači da je aroma najmanje 95

odsto dobijena od limuna. Takođe, detaljno će biti propisana pravila za dobijanje organskih aroma. Novom regulativom EU biće propisana i ograničena lista proizvoda za čišćenje i dezinfekciju tehnoloških linija. Jedna od novina se odnosi i na proizvod identifikovan kao proizvod iz “poljoprivrede EU”, tako da će minimalni procenat sastojaka koji su poreklom iz EU biti 95 odsto, umesto 98 odsto sastojaka, kako je sada propisano, s tim da je data mogućnost da se pomene i region u kome se sastojak uzgaja. U skladu sa novim propisima Unije, subjekti u maloprodaji koji prodaju prethodno upakovane organske proizvode neće morati da se sertifikuju, ali će biti podvrgnuti proverama u skladu sa zakonom o opštim službenim kontrolama.

Agro IT Svet Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede Izvor: www.ekapija.com

Mobilne solarne elektrane - rešenje za navodnjavanje Izvor: eKapija, 22. januar

Solarno navodnjavanje poljoprivrednih i voćarskih kultura sve je popularnije u Srbiji, kaže za eKapiju Lazar Zelenović, direktor firme Turn Key Project d.o.o (TKP), koja u svojoj ponudi ima mobilne solarne elektrane – sisteme koji uz pomoć solarnih panela pretvaraju sunčevu energiju u naizmeničnu električnu energiju i predstavljaju efikasnu zamenu za manje dizel generatore.

On navodi da je interesovanje za solarne pumpe značajno skočilo u poslednje 3-4 godine, a kao razloge za ubrzani prelazak na obnovljive izvore energije u poljoprivredi vidi konstantna poskupljenja energenata, električne energije i dizel goriva. „Sunčeva energija je besplatna, pa je tako i ovaj način navodnjavanja postao najisplativiji, a uštede na solarnim sistemima su veoma velike i s godinama su sve veće, jer, praktično ne zahtevaju održavanje i ne troše energente“.

Zelenović ističe da je ulaganje u solarni sistem navodnjavanja danas opravdano i ekonomski i ekološki. „Solarne pumpe rade u savršenoj simbiozi sa prirodom i zahtevima biljaka, odnosno, pumpaju više vode kada je to biljkama potrebnije. One se mogu koristiti za navodnjavanje svih vrsta kultura sistemima “kap po kap”, subirigacijom, rasprskivačima kao i potapanjem celih parcela. Takođe se koriste i za punjenje akumulacija, dopunjavanje i cirkulaciju vode u ribnjacima, cirkulaciju vode u bazenima, ali i za

pijaću vodu, jer se hlade i podmazuju vodom pa ne postoji nikakva mogućnost od zagađenja izvora u slučaju bilo kakve havarije“ navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, najveća prednost mobilnih sistema navodnjavanja, čije su optimalne snage od 2-4 kWp, pa sve do maksimalno 10 kWp u specijalnim slučajevima, jeste mogućnost korišćenja sistema na više parcela. „Takođe, svaki sistem se, uz određenu dodatnu opremu, može koristiti i za smanjenje samopotrošnje na objektu vezanom na mrežu, u periodima kada mobilna solarna elektrana nije angažovana na terenu i postavljena je kod najbližeg priključka na mrežu (na primer pored hale, skladišta, kuće…)“ ističe Zelenović i dodaje da je još jedna od prednosti bezbednost korišćenja u

67 zabačenim krajevima, u kojima postoji opasnost od krađe. Objašnjavajući sistem rada solarne pumpe, on kaže da se pumpa samo spusti u bunar i pritisne taster “ON”, a prethodno definisani i podešeni parametri omogućavaju veliki komfor u korišćenju solarnog sistema, koji je usput je i potpuno bešuman. Takođe, sistemi mogu da funkcionišu hibridno i sa mrežom, baterijama, ili dizel agregatima, ukoliko postoji potreba za noćnim navodnjavanjem.

uzme u obzir da je moguće dobiti i finansijske podsticaje države za njihovu nabavku.

Prema njegovim rečima, mobilna solarna elektrana se može montirati na bilo koje vozilo, traktorsku ili kamionsku prikolicu, kombi, ili automobil, jedino je važno da na vozilu postoji gabaritna mogućnost montaže potrebnog broja panela za datu aplikaciju. TKP je uvoznik i distributer solarnih pumpi nemačke kompanije Lorentz za Srbiju i BiH. „Lorentz solarne pumpe karakteriše dug radni vek, pouzdanost i jednostavnost upotrebe. Funkcionišu i pri veoma malom osvetljenju (npr. po kiši, ili kad je oblačno) i mogu se kontrolisati i podešavati daljinski, preko Bluetooth Android aplikacije. Takođe, sistem dolazi sa oznakom SMART što znači da se lako integriše sa drugim sistemima“ navodi Zelenović dodajući da TKP kombinuje različite SMART sisteme u jedan energetski sistem prema željama i potrebama korisnika.

Kako zaustaviti odlazak ljudi iz ruralnih područja?

Kada je reč o cenama, sagovornik eKapije ističe da TKP radi promocije solarnih sistema već dugo i nudi niske cene sistema, pa je nabavka, kaže, postala vrlo prihvatljiva za poljoprivrednike, naročito ako se

„Cene se kreću od 3.000 EUR pa naviše, u zavisnosti od modela, a svaki pumpni sistem se projektuje posebno. Konstrukcija sistema zavisi najviše od nivoa vode u bunaru, željenog pritiska u sistemu i potrebne dnevne količine vode“ navodi Zelenović i napominje da je vreme povrata investicije između tri i četiri godine.

Izvor: Agroklub, 24. januar

Pametna sela (Smart Villages) je koncept koji traži odgovore na pitanja kako digitalizovati selo, kako kreirati radna mesta i zaustaviti odlazak ljudi iz ruralnih prostora, odnosno platforma koja bi trebalo da osigura dobre uslove za život na selu. Kreator i ambasador EU koncepta Pametnih sela je Franc Bogovič, slovenački evroparlamentarac iz redova Evropske narodne par tije (EPP) i Slovenačke narodne stranke (Slovenska ljudska stranka - SLS), po struci agronom. Na okruglom stolu pod nazivom Pametna sela u Gorskom kotaru koji je održan nedavno u Prezidu, malom mestu na granici sa Slovenijom, Bogovič je istakao da bez kvalitetnih širokopojasnih veza nema kvalitetnog života i razvoja na selu. „To je koncepcija koja bi u različitim fondovima trebalo da, uz pomoć države, županija, opština, osigura brz i siguran internet.

Bez toga ćemo jako teško pričati o pametnim selima i mladi će i dalje odlaziti sa sela“ ističe Bogovič.

On smatra da nema “recepta” koji bi mogao neko napisati za svako selo, nego bi svako područje na različitim nivoima trebalo da traži najbolje rešenje za sebe - oglašavanje turističkih potencijala putem interneta, povezivanje malih proizvođača sa kvalitetnim proizvodi ma u udruženjima, a osim toga bitna je i kreativnost, ljudi koji shvataju ovaj koncept i ljudi na vlasti koji imaju razumevanja za to. „U Sloveniji smo 70-ih imali jako značajnog predsednika Vlade, koji je pokrenuo policentrični razvoj Slovenije. Pored Ljubljane i Maribora, kao dva najveća grada, imamo šest regionalnih centara, a onda još 35 gradića koji imaju neku gravitacionu masu da privuku ljude u ove centre. Zbog toga mislim da u Sloveniji već imamo neku prednost od pre. Takođe, unutar mera EU dosta smo radili na osnovnoj infrastrukturi u selu, od puteva, voda, zbrinjavanja otpada te, u poslednjih 10-ak godina i na širokopojasnim mrežama. Ali nije sve u novcu, već i u volji, politici, pa i u znanju.

Sada ima mnogo jeftinijih , koja su možda bolja nego što su bila na početku digitalizacije. Ali najbitnije je da pored pametnih sela i pametnih gradova, imate i pametne ljude, a naročito pametne ljude u vladi“ ističe Bogovič. On smatra da će evropsko društvo biti puno zdravije ako uspe da ima naseljena sela. „Danas, na primer u Nemačkoj, ima regiona gde je veći kvalitet života na selu, a gde je BDP isti kao i u gradu. I u mnogim programima EU za sledeće budžetsko razdoblje 2021-2027., već postoje fondovi za ruralni razvoj“ zaključuje Bogovič.

68

Roboti će nas spasiti od gladi Izvor: Agroklub, 12. februar

Proizvodnja hrane predstavlja sve veći izazov u celom svetu. Negde je problem manjak obradivih površina, negde manjak radne snage.

Tu su i klimatske promene koje od današnje poljoprivrede u najširem mogućem kontekstu zahtevaju dobro planiranje, traže pridržavanje novih pravila, redukciju pesticida, vode i druga ograničenja. Čini se kako je rešenje svim ovim izazovima - robotika. Prvi svetski Centar za doktorske studije (CDT) za agro-prehrambenu robotiku osniva se na Univerzitetu Linkoln u Velikoj Britaniji, u saradnji sa Univerzitetom u Kembridžu i Univerzitetu East Anglia. Istraživačko veće za inženjerstvo i fizičke nauke dodelilo je 6,6 miliona funti ovom Centru, koji očekuje ogroman priliv visokih stručnjaka za robotiku, u vreme koje je vitalno za agro-prehrambenu industriju, navodi Freshplaza. CDT će osigurati finansiranje i obuku za najmanje 50 studenata doktorskih studija, a koje će podržati glavni industrijski partneri poput Džon Dira, Sindžente i drugih, te će biti specijalizovani u područjima kao što je autonomna mobilnost u izazovnim okruženjima, berba poljoprivrednih kultura, lagana robotika za rukovanje osetljivim prehrambenim proizvodima i “ko-botovi” za održavanje sigurne saradnje između ljudi i robota te interakcije na farmama i fabrikama. Tom Duket, profesor robotike i autonomnih sistema na Univerzitetu Linkoln, novi je direktor Cen-

tra. “Tehnologije automatizacije i robotike postavljene su kako bi transformisale globalnu industriju - samo će u Veilkoj Britaniji u sledećoj deceniji ekonomskog razvoja doneti 183 milijarde funti. Agro prehrambena industrija je najveći proizvodni sektor u Velikoj Britaniji, dvostruko veći od automobilske i vazduhoplovne industrije te podržava prehrambeni lanac, od farme do tanjira, a generiše globalnu dodatnu vrednost (BDV) u iznosu od 108 milijardi funti, sa 3,9 miliona zaposlenih u zaista međunarodnoj industriji”, rekao je Duket pojasnivši kako je globalni prehrambeni lanac pod pritiskom rasta stanovništva, klimatskih promena, političkih pritisaka. “Rešavanje tih izazova zahteva novu generaciju visokoobrazovanih iskusnih naučnika, a naš će novi centar biti posvećen pružanju tih stručnosti. Biće to prava žarišna tačka za inovacije u robotici u Velikoj Britaniji“, najavio je Duket.

Dronovi će upravljati agrarom Izvor: RTV, 20. februar

Mađarski ministar poljoprivrede Ištvan Nađ je izjavio da će upotreba savremene tehnologije omogućiti znatno brži razvoj seoskih područja u unutrašnjosti zemlje, a i cilj vlade je da smanji nejednakost

u svim oblastima.

“Bez precizne privrede neće biti ni obnovljene mađarske poljoprivrede, a digitalizacija agrara će doprineti stabilnosti i proračunljivosti proizvodnje hrane, povećati efikasnost i zaradu”, dodao je ministar na otvaranju dvodnevne stručne konferencije “PREGA 2019” (Precizno privređivanje i agrarna informatika), koja se održava u budimpeštanskom hotelu “Akvaveld”.

Prema rečima Nađa u Mađarskoj postoje naučna osnova i logistika za prelazak na viši stepen proizvodnje sve dragocenije hrane, a ovogodišnje savetovanje će dati novi podstrek uvođenju inovativnih tehnologija i doprineti da one budu dostupne svima.

“U veoma bliskoj budućnosti dronovima ćemo iz nekoliko centara pratiti rast biljaka na njivama”, naglasio je Nađ. Na skupu, koji je u saradnji sa Nacionalnom agrarnom komorom i Agrarno-marketinškim centrom organizovala firma Agroinform, učestvuje više od sto stručnjaka iz zemlje i inostranstva, a sem plenarnih sednica predviđena su brojna tematska predavanja, rad po sekcijama, okrugli stolovi i stručne radionice. Posebna pažnja je data praktičnom predstavljanju novina u oblasti poljoprivrede, a otvoreno je i oko 40 izložbi najnovijih dostignuća, za koja je rečeno da su odmah primenljiva.

69

70

Vesnik proleća – šumska zavodnica i prirodni lek Priredio: Olivera Gavrilović, dipl. inž. poljoprivrede

Nakon duge zime prvo što nam privuče pažnju je taj mali cvet koji svojim mirisom opija još prohladno jutro i nagoveštava proleće. Divlja ljubičica - Viola odorata L., priprada familiji Violaceae i obuhvata oko 500 vrsta od kojih se mnoge uzgajaju kao ukrasne. Potiče iz Evrope, ali se proširila i u druge krajeve sveta.

Prema legendi ljubičica toliko osvaja svojim mirisom i lepotom da je i ružni Hefest pridobio naklonost Afrodite pomoću njih. Sama legenda o nastanku ljubičice je priča o tragičnoj ljubavi. Prve ljubičice, prema toj legendi, su nastale iz krvi Atisa, kojeg je ubila moćna boginja Kibela. Grci su je odabrali za simbol plodnosti, stari Rimljani su uživali u njenom slatkom vinu.

Napoleon ju je posebno obožavao.

U hrišćanstvu predstavlja simbol vladavine i autoriteta, pa se nalazi na svešteničkim i kraljevskim odorama. Plava ljubičica simbolizuje Isusa Hrista, a bela Devicu Mariju. Po narodnom verovanju treba da pojedete prvi cvet ljubičice koji pronađete u šumi da biste bili zdravi. Kao lek se upotrebljava samo divlja, poljska vrsta. Kod nje

su lekoviti ne samo cvetovi, već i listovi, ali i ostali delovi. Raste na čistinama, između grmlja, po senovitim mestima uz rubove šuma.

Ne gaji se plantažno već se koristi samonikla.

Mladi listovi, pupoljci i cvetovi ljubičice mogu se dodati salatama, a koriste se i za ukrašavanje jela i deserta. U nekim starim poslastičarnicama u Francuskoj još uvek se mogu pronaći ušećereni cvetići ljubičice. Ovaj skupoceni slatkiš zaljubljeni momci poklanjaju svojim izabranicama za Dan zaljubljenih.

Ljubičica je uglavnom višegodišnja zeljasta biljka visoka do 10 cm., sa cvetovima zanimljive arhitekture i boja, usled čega se mnoge vrste uzgajaju kao ukrasne. Ime roda ukazuje na najčešću boju krunič-

71 nih listića cveta — ljubičastu preko raznih tonova plave, žute, pa čak i bele boje.

Kao lek se koristi list, cvet, koren i seme, pa i cela biljka u cvetu sa korenom. Glavni sastojci su flavonoidi, derivati salicilne kiseline, sluzi i tanini. U korenu se nalazi karakterističan violin, sastojak koji nadražuje želudac, ali i saponini za omekšavanje sluzi i lakše iskašljavanje. Zbog karakterističnog sastava koren se preporučuje za lečenje vena, reumatizma, slabe cirkulacije. Pogodan je i za tretiranje suve i osetljive kože, kao i protiv bora.

Ima umirujuće dejstvo pa ublažava histeriju, hipohondriju, nervozu, lupanje srca praćenog osećajem straha i teškim disanjem. Preporu-

čuje se i kod grčeva, ali i nesanice i glavobolje. Kod upaljene sluzokože usta savetuje se ispiranje čajem od ljubičice, a umivanje njime pomaže kod upale očiju i kapaka. Od davnine se upotrebljava kao “sredstvo za pročišćavanje krvi”. Etarsko ulje ljubičice dobija se izuzetno skupom starom tehnikom “enflerage”.

Za minimalnu količinu esencije potrebne su hiljade svežih cvetova. U parfemima delikatna nota ljubičice dobro se kombinuje sa vanilom, sandalovinom, breskvom i mimozom, stvarajući neprevaziđene mirisne kompozicije, nežne i krhke, ali istovremeno moćne i uzbuđujuće.

Razmnožava se deobom odraslih biljki. Klijanje iz semena je nepravilno, jer mnogi rani cvetovi ne

budu oprašeni. Zbog širenja među biljkama treba ostaviti razmak od 20 do 30 centimetara. Redovno je treba zalivati, dva do tri puta u toku nedelje, tako da ne ostane nikada potpuno suva.

Prikuplja se u martu i aprilu, osim korena koji se vadi od 15. oktobra do polovine novembra. Cvet i listovi se suše na prozračnom mestu kako bi se sačuvala njihova boja., a koren se naniže u obliku venca i suši na vazduhu.

Stara poruka “One nam daju na znanje da je zima završena i da topliji, sunčani dani kucaju na naša vrata. Buketići mirisnih cvetova ljubičice unose vedrinu u dom. Ili što bi pesnici rekli, “Ljubičica malen cvet, al’ je voli čitav svet”.

72

73

U PROLEĆE

VESNA DOLEĆE Duga bela haljina, kose bujne raspletene, cvetnim vencem ukrašene, na krilima povetarca ona stiže - Vesna joj je ime.

Etimologija imena Vesna dovodi ovo ime u vezu sa staroindijskom rečju vas-, što znači svetlost, jasnoća, vedrina, a može se pronaći i u drugim jezicima poput latinskog vesere (proleće), staropersijkog vahara, grčkog iar.

Vesna, vesnik proleća, boginja koja donosi sunce i toplinu, odnosno buđenje života. Među slovenskim narodima, Vesna je bila omiljeno božanstvo čiji su dolazak željno iščekivali i slavili. Prema predanjima, Vesna se pojavljuje u pratnji Gerovita i Striboga, boga vetra i vazduha, a njen dolazak označava pobedu nad Moranom, boginjom smrti i zime i donosi smenu godišnjih doba (zima- proleće).

Iz tog razloga, Vesna se ujedno smatrala i boginjom mladosti i lepote, koja stvara harmoniju u prirodi i samim tim obnavlja mentalno i fizičko zdravlje ljudi.

Zbog njene lepote i energije, stari Sloveni su imali više praznika posvećenih ovoj boginji. Brojni od njih su se zadržali do dana današnjeg, ali pod drugim imenomCveti, Mladenci i Vrbice.

Cveti su cvetni praznik u slavu Vesne, koji se obeležavao tako što su se devojke umivale cvetnom vodom i

kitile venčićima od cveća kako bi ostale mlade i bile što lepše. Na Vrbice, odnosno u vreme cvetanja vrba deca su se kitila vrbinim resama i stavljali su im se zvončići oko vrata, dok su mladići i devojke odlazili pokraj reke da beru grančice vrbe kojima su se kitili i govorili stihove: ,,Da si zdrav/zdrava kao dren, da si brz/brza kao jelen, da se ugojiš kao svinja i da rasteš kao vrba’’. Praznik koji se danas slavi na 23. mart, odnosno Mladenci, nekad je bio posvećen boginji Vesni i njime se slavio brak između mladih ljudi - za proslavu su se spremali kolači od meda, a ritualna kupanja pre sunca obavljana su u blizini vrba, koje su se smatrale simbolom napretka i rasta.

Obrede i rituale posvećene Vesni izvodile su i Dodole, mlade devojke koje su plesale okićene cvetnim vencima i lišćem, a koje se najčešće vezuju za prizivanje kiše.

Ptica koja simboliše dolazak Vesne je lasta, pa su zato laste nikad nisu lovljene, a smatralo se velikom srećom ako naprave gnezdo pod krovom kuće.

Koliko su Sloveni obožavali Vesnu pokazuje to što su tokom ritualnih šetnji njenu lutku nosili visoko na grani, dok su lutku Morane spaljivali. Vesna je među slovenskim narodima doživljavana kao lepa, nasmejana devojka puna radosti pa su zato ženskoj deci davali njeno ime, kako bi nasledila karakteristike koje su krasile Vesnu.

Jelena Maravić, novinar

74

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

75

Šumarenje Priredili: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljopirvrede Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

76

”Vertikalne šume“ na visini od preko 100 metara Izvor: RTV 19. februar

”Vertikalna šuma“ predstavlja par solitera u Porta Nuovi, u Milanu, visokih 110 metara i 76 metara, na kojima se nalazi ukupno 900 stabala čak pedeset različitih vrsta. Pored toga, ove zgrade zajedno imaju ukupno 8.900 kvadratnih metara

terasa. Reč je o projektu Stefana Boerija, Đanandree Bareke i Đovanija La Vare, koji je u novembru 2014. osvojilo prestižnu međunarodnu nagradu za dizajn zgrada visokih najmanje 100 metara International Highrise Award. Očekuje

Šumarski fakultet odbija da da u zakup zemljište na Goču Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu odbio je da da u zakup zemljište na Goču jednoj privatnoj kompaniji za izgradnju mini-hidroelektrane, a za tu svoju odluku dobili su i podršku Saveta Univerziteta u Beogradu. Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić kaže da je privatna kompanija, na osnovu zaključka Vlade Srbije iz 2016. godine, kupila od Republičke direkcije za imovinu 161 metar kvadratni zemljišta na toku Gvozdačke reke, kako bi napravili postrojenje za vodozahvat.

Taj prostor im, kako kaže, ne znači ništa ukoliko ne dobiju u zakup od Šumarskog fakulteta zemljište za izgradnju koridora za cevi kroz koje bi voda od vodozahvata dolazila do zgrade sa turbinama. “Savet Šumarskog fakulteta odbio je da im izda u zakup zemljište na kome su oni hteli da naprave derivacioni cevovod, jer bi izgradnja mini-hidrocerntrale ugrozila biljni i životinjski svet na Goču”, rekao je Ristić na sednici Saveta. On je skrenuo

pažnju ukazao da na Goču ima više od 130 izvora, više od 1.500 vrsta pečurki, 129 vrsta ptica, 20 vrsta vodozemaca, 27 vrsta sisara.

Kako bi sprečili izgradnju mini-hidrocentrale u Specijalnom rezervatu prirode “Goč-Gvozdac”, dekan Šumarskog fakulteta kaže da će se obratiti premijerki Srbije Ani Brnabić, predsedniku Aleksandru Vučić, svim nadležnim ministarstvima, ali i lokalnoj samoupravi – gradu Kraljevu.

Predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu Aleksandar Popović ističe da je Savet dao podršku Šumarskom fakultetu da zaštiti svoju, ali i imovinu Univerziteta u Beogradu od “brutalne zloupotrebe” i gradnje mini-hidroelektrane na Goču. ,,Danas problem ima Šumarski fakultet, ali imaće i svaka druga članica UB koja pokušava da od tajkuna zaštiti svoju imovinu”, istakao je Popović. ,,U vrlo skorom periodu Savet Univerziteta će predložiti Vladi Republike Srbije i izmene Zakona koje

se da do 2017. godine ”vertikalna šuma“ nikne i u švajcarskom gradu Lozana, a cilj ovog projekta je smanjenje procenta i povećanje nivoa kiseonika u vazduhu. Uz to, ovaj kompleks ublažava efekte zvučnog zagađenja.

Izvor: RTS, 25. januar 25, 2019.

regulišu postupak restitucije, odnosno povraćaj svih onih zadužbina i fondacija koje je komunistička vlast otela Univerzitetu u Beogradu u svojinu Univerziteta u Beogradu”, dodao je Popović.

A kako je zapravo Šumarski fakultet dobio na upravljanje imovinu od 3.700 hektara na Goču?

Kraljica Natalija Obrenović je 1903. godine poklonila studentima UB 7.000 hektara zemlje u okolini Majdanpeka, ali pošto studenti nisu pravno lice imovina je preneta na UB. Posle Drugog svetskog rata nove vlasti su oduzele 5.000 hektara tog prostora UB, a kao kompenzaciju su dale 3.700 hektara na prostoru planine Goč, između Vrnjačke Banje i Kraljeva.

Univerzitet u Beogradu je tu imovinu dao na upravljanje Šumarskom fakultetu koji prostor koristi kao nastavnu bazu.

77

Za 12 sati posadili 66 miliona stabala nov Ginisov rekord Središnja indijska država Mađa Pradeš (Madhya Pradesh) postavila je novi Ginisov rekord nakon što je 1,5 miliona dobrovoljaca, uz reku Narmadu, posadilo više od 66 miliona stabala za samo 12 sati.

Taj je napor nadmašio dosadašnji rekord postavljen u susednoj državi Utar Pradeš (Uttar Pradesh), kada je 800.000 učesnika u julu 2016. godine posadilo 50 miliona stabala.

U Indiji je potražnja za ogrevnim drvetom, pašnjacima i zemljištem

za izgradnju uništila ogromne travnjake i šume. Tako je od 2013. godine u državi Mađa Pradeš uništeno više od 2.500 kilometara kvadratnih guste i srednje guste šume.

Shivraj Singh Chouhan, glavni ministar Mađa Pardeša, pohvalio je ovo postignuće: ,,Izuzetno sam ponosan što su ljudi iz Mađa Pradeša uspešno posadili 66 miliona stabala danas.”

Prema saopštenju za javnost, cilj masovne sadnje bio je podići svest

Izvor: Agroklub, 7. februar

o planu nacije “učinimo zeleno ponovno zelenim”. Na konferenciji o klimatskim promenama u Parizu, Indija je obećala povećati šumski pokrivač na 95 miliona hektara do 2030. godine u što će uložiti 6,2 milijarde dolara, piše India.com. ,,Jako sam zahvalan svima koji su sadili drveće. Značajno su doprineli u očuvanju prirode. Učestvujući u sadnji, značajno doprinosimo očuvanju prirode. Klimatske promene od nas traže spašavanje okoline”, zaključio je Chouhan.

PRIJAVA ZA ČASOPIS

78

Želim da se registrujem za besplatno dobijanje: (zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti a) Ratarstvo c) Povrtarstvo

b) Voćarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnost sa dole navedenim pravilima: Ime i prezime: -------------------------------------------Firma: -------------------------------------------Adresa: -------------------------------------------Mobilni telefon: -------------------------------------------E-mail: -------------------------------------------Datum: -------------------------------------------Potpis: -------------------------------------------Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2 34000 Kragujevac Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnost korisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i stručni časopis AgroSvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštite bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SMS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenim obaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

79

REČ ČITAOCA Priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. poljopirvrede

Poštovani, pišem Vam ovo u ime proizvođača kupina opštine Ražanj, a možda i šire. U našoj opštini kupina se uzgaja na preko 120 hektara, pretežno je to domaća sorta čačanska bestrna, a ima pomalo o sorte loh nes i torn fri. Ja lično sa mojom porodicom kupinu uzgajam preko 30 godina, još od osamdesetih godina prošlog veka. Isprva smo počeli sa sortom torn fri, a od 2000. godine smo krenuli sa uzgojem čačanske bestrne na površini od 30 ari. Podignut je moderan zasad sa sistemom za polivanje kap po kap, sa mrežom protiv sunca, a u zasadu su se primenjivale savremene agrotehničke mere, pa ni rezultati nisu izostajali. Bilo je i rekordnih prinosa zdravog i kvalitetnog ploda, čak i više od 36 tona po hektaru. Naravno nisu sve godine bile iste, bilo je i znatno nižih prinosa u zavisnosti od klimatskih uslova, ali generalno u proseku, za 18 godina, bilo je tu dvadesetak tona po hektaru. Nije ni uvek finansijska dobit bila ista. Od godine do godine prihodi su varirali, nekada je bilo odlično, nekada dobro, nekada loše. Uglavnom podnosilo se, moglo je da se ispliva sa troškovima, a i da se zaradi. Svi mi koji proizvodimo kupinu znamo da nije svaka godina ista, da varijacije u prinosima i cenama postoje, ali izdržavalo se i kupina je bila rentabilna.

Ali na žalost, poslednje tri godine su katastrofalne. Ne samo da nije bilo nikakve zarade, već nismo mogli ni uložena sredstva da vratimo. Tako, 2016. godine, cena 20 – 25 dinara po kilogramu, samo berba nas košta 20 dinara po kilogramu. A 2017., cena 30-40 dinara, plus prolećni mraz, tako da smo opet otišli u debeli minus. A prošla 2018. je bila za pamćenje.

Rod kupina izvanredan, iznad proseka, kvalitet dobar, a otkupa nema. Na području opštine Ražanj nije uopšte bilo otkupa kupina, a i u najvećem delu teritorije Srbije. To se do sada za ovih trideset godina nikada nije desilo. Кupinu niko nije hteo. Ostali su neobrani zasadi, ubuđali se, osećaju se na vrenje, da je prosto čoveku neprijatno i da pogleda, a kamo li da uđe u zasad. Tužno je pogledati kako 8-10 tona kupina propada, buđa se, truli, niko ih ne želi. Кome da se požalimo? Nema nikoga da čuje i vidi ovu propast koja je ove godine doživela kulminaciju. A koliko je samo znoja, truda i rada i novca uloženo u proizvodnju. Možda je ovo kraj kupinarstva u Srbiji. Za mene i moju porodicu sigurno jeste. Nema više novca za novi ciklus proizvodnje, nema volje, nema nade. Ne smemo više sebi da dozvolimo gubitke.

Najgore od svega je što ni državu izgleda a ni celo društvo ovaj problem ne zanima. Кao da niko ne želi da vidi ili kao da namerno zataškavaju probleme, do sada se niko od zvaničnika ili medija nije oglasio povodom ovog problema.

U opštini Ražanj imamo i dan posvećen kupinama. 30. jula svake godine održava se manifestacija „Dani kupina“ pod pokroviteljstvom opštine Ražanj i udruženja voćara i vinogradara opštine.

Da li će je biti i narednih godina?

S poštovanjem, Gradimir Stojanović, selo Vitoševac, opština Ražanj

Mladen Tatić

STRUČNA SLUŽBA:

direktor sektora Seme

063/651-990 Sanja Petro-Gajić

Dr Ivan Krošlak direktor marketinga

sektor Seme

063/106-63-55 Dragan Lazarević

063/86-30-809 Marko Minić

rukovodilac stručne službe

063/580-958 Danijela Radujkov DC Sombor 069/51-06-121 Dragan Đorđević DC Niš 063/102-23-45 Momčilo Pejović DC Subotica 063/693-147 Goran Jakovljević DC Sremska Mitrovica 063/625-531 Mladen Đorđević DC Kragujevac 063/105-81-94 Bojana Karaklajić DC Beograd 069/50-70-997 Miloš Stojanović direktor sektora ishrane bilja

063/414-722 Goran Radovanović DC Niš 069/50-70-979 Milan Raković DC Sremska Mitrovica 062/213-078 Bojana Stanković DC Kragujevac 063/861-86-33 Dragiša Vuković DC Kragujevac 062/608-661 Milan Kusalo DC Zrenjanin 069/508-65-55 Marija Bujagić DC Kragujevac 063/590-034 Miloš Pavlović DC Beograd 063/590-139 Miloš Bubnjević DC Sombor 063/590-225

Народна библиотека Србије, Београд 63 AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni : Agromarket, 2004-

. - Kragujevac

(Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs ISSN 1820-0257 = Agrosvet

069/511-06-44 SLUŽBA PRODAJE: DC Kragujevac Goran Petrović, 063/105-83-20 Vladimir Milovanović, 063/415-924 Željko Ilić, 063/590-296 Tomislav Mićić, 063/112-44-01 Nataša Radovanović, 065/882-65-10 DC Niš Goran Petrović, 063/105-83-20 Bojan Đokić, 063/668-165 Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995 DC Zrenjanin Nebojša Lugonja, 063/10-58-223 Srđan Protić, 069/507-09-78 Ivan Valent, 063/628-175 DC Sombor Zoran Radanović 063/438-583 Slovenka Nikšić, 063/112-01-38 Irena Simonović, 063/106-66-06 Biljana Leković, 063/11-20-767 Milenko Abadžin, 069/507-53-92 DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929 Nataša Petrović, 063/105-82-76 Živka Ilić, 069/50-913-31 DC Beograd Velibor Hristov, 063/658-312 Dragan Dimitrić, 063/10-58-002 Nikola Petrović, 063/626-953

CIP - Каталогизација у публикацији

urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1-

sektor Seme

DC Subotica Dejan Milinčević, 063/106-74-79 Miloš Tomašev, 063/635-495 Senka Romić, 069/50-70-827 DC Sremska Mitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41 Anđelka Kovač, 063/625-974

AGROMARKET BIH: DC Bijeljina Milenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046 Mladen Bijelić, +387 66/365-978 Jovo Vujević, + 387 65/189 104 Perica Sailović, +387 65/841-388 DC Banja Luka Bojan Krunić, +387 65/713-435 Maja Mirković, +387 65/146-875 Dragan Ćurković, +387 65/983-150 Aleksandar Lukić +387 66/900-778 Kristijan Veber, +387 66/001-352 Miloš Todorović, +387 65/843-244 DC Sarajevo Mirza Babić, +387 65/623-413 Danijela Đurđić, +387 33/407-481 Samira Smajlović, +387 33/407-483 Samir Čobo, +387 66/286-792 Mario Rajič, +387 66/289-439 AGROMARKET CRNA GORA: DC Danilovgrad Spaso Popović, + 382 67/207-104 Miroslav Jokić, + 382 69/300-845 Milica Pavićević, +382 69/388-778 Vesko Jovanović, +382 69 370 180 AGROMARKET KS: DC Priština Naser Spahiu, +377 45/334-465 Nexhat Maxhuni, +386 49/733-872 Eljmaz Orana, +377 44/311-930 Nerdian Ahmedi +386 49/869-333 Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvet www.agrosvet.rs